Osnove bezbednosti saobraaja

Znaenje pojedinih izraza i pojmova u

zakonu o bezbednosti saobraaja

OSNOVE BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

ZAKON
O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA
PUTEVIMA

KO VRI REGULISANJE SAOBRAAJA,NA

PUTEVIMA?
Regulisanje saobraaja na putevima vri
Ministarstvo unutranjih poslova
Uprava saobraajne policije i podrune policijske
uprave.
(SAOBRAAJNA POLICIJA)

U zoni kole
Neposredno regulisanje saobraaja u zoni kole
mogu vriti:

kolske saobraajne patrole i saobraajne patrole

graana,
Uniformisani policijski slubenici.

Na delu puta na kome se izvode radovi

Neposredno regulisanje saobraaja mogu vriti:
Lica ovlaena od strane izvoaa radova
Policijski slubenici

Ko kontrolie vozae?
Uniformisani policijski
slubenici
Policijski slubenici u
graanskom odelu
Policijski slubenik u graanskom odelu
(policajac u graanskom odelu moe da
prie vozau zaustavljenog vozila pokae
znaku i izvri kontrolu vozaa i vozila)

OSNOVNA NAELA BEZBEDNOSTI

SAOBRAAJA NA PUTEVIM
Svaki uesnik u saobraaju duan je da se ponaa na
nain kojim nee ometati, ugroziti ili povrediti druge
uesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi
izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih
ponaanjem drugih uesnika u saobraaju, ako sebe ili
drugog time ne dovodi u opasnost.
Licu koje nije sposobno ili je ogranieno sposobno za
bezbedno uee u saobraaju, odnosno licu koje se
nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomo, uesnik
u saobraaju je duan da prui pomo, osim ako time
sebe izlae opasnosti.

OSNOVNA NAELA BEZBEDNOSTI

SAOBRAAJA NA PUTEVIM

Pravna lica i preduzetnici za popravku ili prepravku vozila

mogu obavljati ove delatnosti ako dobiju dozvolu od
ministarstva nadlenog za trgovinu i usluge.

Svako pravno lice i preduzetnik koji je vlasnik, odnosno

korisnik vozila, duan je da obezbedi:
1.da njegova vozila u saobraaju na putevima budu
tehniki ispravna i da ispunjavaju druge propisane uslove,
2.da vozai njegovih vozila ispunjavaju propisane
zdravstvene i druge uslove za bezbedno upravljanje
vozilima.
Svako fiziko lice vlasnik, odnosno korisnik vozila, duan je da
obezbedi da njegova vozila u saobraaju na putevima budu
tehniki ispravna.

Auto kole
Svako pravno lice koje vri osposobljavanje
kandidata za vozae duno je da
osposobljavanje sprovodi na nain koji
obezbeuje da kandidat stekne teorijska i
praktina znanja i vetine koje su potrebne za
samostalno i bezbedno upravljanje vozilom, u
saobraaju na putu.

Uticaj porodice na bezbednost dece u

saobraaju
Porodica ima uticaj na:

Sticanje znanja, vetina i navika za bezbedno

uee u saobraaju

Formiranje i uvrivanje pozitivnih stavova dece

u vezi saobraaja.
Deca treba da imaju pozitivan stav
o nainu prelaska ulice,
peakom prelazu i da
razumeju mogue opasnosti u
toku uea u saobraaju.

Definicija:

Saobraaj

Saobraaj je kretanje vozila i lica na putevima

( kolovoz,put ili zemljani put,staze,trotoar), ije
jeponaanje ureeno u cilju njegovog bezbednog
i nesmetanog odvijanja,
Za pitanja na testu
Obratite panju gde se odvija radnja u
ponuenom odgovoru.
Bitna je povrina!
Saobraajne povrine su:
Kolovoz,
Put(osim poligona ili privatnog vlasnitva)
Staza(osim staza za posebne namene),
Trotoar
Zemljani put

Peak
Lice koje se kree po putu ili sopstvenom snagom
gura ili vue vozilo, runa kolica, deije prevozno
sredstvo, klizi po putu na skijama,sankama,
koturaljkama ili skejtbordu.
Dete u deijim kolicima jetakoe peak.
Lice sa invaliditetom u kolicima za nemona lica je
peak, ak i kada kolica imaju sopstveni pogon.

Zaustavljanje
Prekid kretanja koji nije nastupio usled postupanja po
znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj
Prekid kretanja ne traje due od tri minuta
Voza nije naustio vozilo
Izuzetak, vozilo za taxi prevoz putnika

Voza moe da napusti vozilo (pomo licima koja ulaze ili

izlaze, prtljag)
Prekid traje za vreme potrebno da putnici uu odnosno
izau

Parkiranje
Prekid kretanja dui od tri minuta ili ako je
Ako je voza napustio vozilo bez obzira
trajanja zaustavljanja.

Mimoilaenje
Prolaenje pored vozila ili drugog uesnika u
saobraaju koji se kree iz suprotnog smera.
Po pravilu sa leve strane

Osim u sluaju vozila koja

dolaze iz suprotnih
smerova a skreu ulevo
na raskrsnici
MIMOILAENJE VRE SA
DESNE STRANE !

Obilaenje
Prolaenje pored drugog uesnika u
saobraaju koji se ne pomera, prepreke ili
objekta na putu.

Preticanje
Prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se
kree u istom smeru
Po pravilu vri sa leve
strane

Osim:
Preticanje, vozila koje skree
ulevo, kao i tramvaja koji se kree
po sredini kolovoza, vri se sa
desne strane.

Proputanje
Proputanje je radnja koju uesnik u saobraaju
preduzima kako bi omoguio kretanje drugog
uesnika u saobraaju koji ima prvenstvo prolaza,
tako da ne doe do promene dotadanjeg naina
kretanja uesnika u saobraaju koji ima prvenstvo
prolaza, odnosno do njihovog kontakta,

KOLONA VOZILA
Niz od najmanje tri vozila, koja se kreu istom
saobraajnom trakom ili su zaustavljena
Odstojanje izmeu vozila je takvo da se
izmeu njih ne moe na bezbedan nain
ukljuiti drugo vozilo,
Kretanje vozila
u koloni je
meusobno
uslovljeno

VIDLJIVOST
Vidljivost je odstojanje na kome uesnik u saobraaju
moe jasno videti kolovoz

Uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja

od 200 m na putu izvan naselja, odnosno 100 m na putu u naselju

PREGLEDNOST

Preglednost je odstojanje na kome uesnik u saobraaju, s obzirom na

fizike prepreke, moe u uslovima normalne vidljivosti jasno videti drugog
uesnika u saobraaju, odnosno drugu moguu prepreku na putu

SAOBRAAJNA NEZGODA
Definicija

Saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila

na putu ili je zapoeta na putu, u kojoj je
uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u
kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povreeno ili
je nastala materijalna teta

MASA VOZILA

Masa vozila je masa praznog

vozila sa svim punim
rezervoarima i propisanom
opremom

NOSIVOST

Nosivost vozila je masa do

koje se vozilo
opteretiti prema deklaraciji
proizvoaa, pri emu se u tu
masu rauna i vertikalno
optereenje koje vozilo prima
od prikljunog vozila

NAJVEA DOZVOLJENA MASA

Najvea dozvoljena
masa vozila je zbir mase
vozila i nosivosti vozila,

UKUPNA MASA VOZILA

Ukupna masa
vozila je masa
vozila i masa
kojom je vozilo
optereeno (lica
i teret),

Najvea dozvoljena ukupna masa

vozila
Najvea dozvoljena ukupna
masa vozila, odnosno skupa
vozila
je
najvea
masa
optereenog vozila, odnosno
skupa vozila, koji je nadleni
dravni organ propisao kao
najveu dozvoljenu

Najvea dozvoljena masa skupa

vozila
Najvea dozvoljena masa
skupa vozila je zbir
najveih dozvoljenih masa
vozila koja ine skup,
umanjen za vertikalno
optereenje koje vozilo
prima od prikljunog vozila,

Osovinsko optereenje
Osovinsko optereenje je
deo ukupne mase vozila u
horizontalnom poloaju kojim
njegova osovina optereuje
kolovoz u stanju mirovanja
vozila,

Put
Definicija:
Put je izgraena, odnosno utvrena povrina
koju kao saobraajnu povrinu mogu da
koriste svi ili odreeni uesnici u
saobraaju, pod uslovima odreenim
zakonom i drugim propisima,

Auto put
Definicija:
Autoput je dravni put namenjen iskljuivo za
saobraaj motocikala, putnikih vozila, teretnih
vozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila, sa
fiziki odvojenim kolovoznim trakama za
saobraaj iz suprotnih smerova, sa najmanje dve
saobraajne trake po smeru i jednom
zaustavnom trakom za svaki smer, bez ukrtanja
u nivou sa drugim putevima i eleznikim ili
tramvajskim prugama, sa potpunom kontrolom
pristupa, na koji se moe ukljuiti ili iskljuiti
samo odreenim i posebno izgraenim javnim
putem i kao takav obeleen propisanim
saobraajnim znakom,

Auto put
Minimalna

Motoput
Definicija:
Motoput je dravni put namenjen iskljuivo za
saobraaj motocikala, putnikih vozila, teretnih
vozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila i kao
takav obeleen saobraajnim znakom

Zemljani put
Definicija:
zemljani put je put bez izgraenog kolovoznog
zastora, pa i kada na prikljuku na drugi
put ima izgraen kolovozni zastor

Kolovoz
Definica:
kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za
kretanje vozila,

Kolovozna traka
Definicija:
Kolovozna traka je uzduni deo kolovoza
namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru,

Saobraajna traka
Definicija:
Saobraajna traka je obeleeni uzduni deo
kolovozne trake namenjen za saobraaj
jedne kolone vozila,

Biciklistika traka
Definicija:
Biciklistika traka je saobraajna traka
namenjena iskljuivo za saobraaj
bicikala, mopeda i lakih tricikala,

Biciklistika staza
Definicija
Biciklistika staza je put namenjen iskljuivo za
kretanje bicikala

Saobraajna traka za spora

vozila
Definicija:
Saobraajna traka za spora vozila je saobraajna
traka kojom se moraju kretati spora vozila
koja se kreu brzinom manjom od odreene
na znaku, da ne bi ometala saobraaj drugih
vozila
Traka 4.

Zaustavna traka
Definicija:
Zaustavna traka je obeleeni uzduni deo puta
namenjen iskljuivo za zaustavljanje vozila
koja se zbog nepredvidivih razloga moraju
zaustaviti (neispravnost, iznenadna
nesposobnost vozaa za upravljanje vozilom
i sl.)

Saobraajna traka za
ukljuivanje
Definicija:
Saobraajna traka za ukljuivanje je saobraajna
traka namenjena za ukljuivanje vozila na put,

Saobraajna traka za
iskljuivanje
Definicija:
Saobraajna traka za iskljuivanje je saobraajna
traka namenjena za iskljuivanje vozila sa puta

Saobraajna traka za vozila

javnog prevoza putnika
Definicija:
Saobraajna traka za vozila javnog prevoza
putnika je saobraajna traka namenjena
iskljuivo za kretanje vozila javnog prevoza
putnika(autobusi,taxi,trolejbus) i koja moe
biti izgraena tako da se po njoj mogu
kretati i tramvaji

Raskrsnica
Definicija:
Raskrsnica je deo
kolovoza na kome se
ukrtaju, spajaju ili
razdvajaju putevi u
istom nivou,

Tramvajska batica
Definicija:
Tramvajska batica je posebno ureen deo
puta namenjen iskljuivo za kretanje tramvaja

Prelaz puta preko pruge

Definicija:
Prelaz puta preko pruge je mesto na kojem se u
istom nivou ukrtaju put i eleznika ili
tramvajska pruga,

Sa branicima ili polubranicima

Bez branika ili polubranika

Peako ostrvo
Definicija:
Peako ostrvo je obeleeni ili uzdignuti deo
kolovoza koji je odreen za privremeno
zadravanje peaka koji prelaze preko
kolovoza, ulaze ili izlaze iz vozila za javni
prevoz putnika

Vozilo

Definicija:
Vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji,
ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i
osposobljeno za kretanje po putu,

Bicikl

Definicija:
Bicikl je vozilo sa najmanje dva toka koje se
pokree snagom vozaa, odnosno putnika,
koja se pomou pedala ili ruica prenosi na
toak, odnosno tokove

Motorno vozilo
Definicija:
Motorno vozilo je vozilo koje se pokree snagom
sopstvenog motora, koje je po konstrukciji,
ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i
osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za
obavljanje radova, odnosno za vuu
prikljunog vozila, osim inskih vozila

Moped
Definicija:
Moped je motorno vozilo sa dva toka ija najvea
konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne
prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora,
kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem ne
prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna
nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima
elektrini pogon,

Motorcikl
Definicija:
Motocikl je motorno vozilo sa dva toka ili sa tri toka asimetrino
rasporeena u odnosu na srednju podunu ravan vozila (motocikl sa
bonim seditem), ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na
nain prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom ija radna
zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutranjim
sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna
nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon,

Laki tricikl
Definicija:
Laki tricikl motorno vozilo sa tri toka ija najvea konstruktivna
brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu
radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutranjim
sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili ija
najvea efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima
motor sa unutranjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog
goriva ili ija najvea trajna nominalna snaga motora ne prelazi
4 kW kada vozilo ima elektrini pogon,

Teki tricikl
Definicija:
Teki rticikl motorno vozilo sa tri toka, simetrino
rasporeenih u odnosu na srednju podunu ravan vozila,
ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nain
prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom ija radna
zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutranjim
sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3, ili ija
najvea efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo
ima motor KOJI NIJE NA BENZIN.

Laki etvorocikl
Definicija:
Laki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, ija
masa ne prelazi 350 kg, to ne ukljuuje masu baterija
vozila sa elektrinim pogonom, ija najvea
konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne
prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora,
kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa
pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili ija najvea
efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima
motor KOJI NIJE NA BENZIN

Laki etvorocikl

Teki etvorocikl
Definicija:
Teki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, osim
lakog etvorocikla, ija masa ne prelazi 400 kg, odnosno
550 kg za teretna vozila, to ne ukljuuje masu baterija
vozila sa elektrinim pogonom, i ija najvea efektivna
snaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga
motora ne prelazi 15 kW,

Putniko vozilo
Najmanje etiri toka,
Snaga motora preko 15KW,
Ima najvie devet mesta za sedenje
ukljuujui i mesto za vozaa.

Autobus
Najmanje etiri toka
Snaga motora preko 15KW
Ima vie od devet mesta za sedenje

Teretno vozilo
Namenjeno za ...vrenje rada
Snaga motora: preko 15KW

Radna maina
Namenjena za izvoenje odreenih radova
Najvea konstruktivna brzina
do 45km/h

Definicija:

Motokultivator

Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonskoupravljakog i tovarnog dela, koji su konstruktivno razdvojivi, a u
saobraaju na putu uestvuju iskljuivo kao jedna celina, iji
pogonski deo prema konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi je
namenjen i osposobljen za guranje, vuenje, noenje ili pogon
izmenljivih prikljuaka za izvoenje poljoprivrednih radova, ija
najvea konstrukcijska brzina nije vea od 30
motora nije vea od 12 kW,

km/h i ija snaga

Iskljuite motor
Kada prekid kretanja traje due od tri minuta,
Na zahtev policijskog slubenika ili drugog
ovlaenog lica
Kada prekid kretanja u TUNELU traje due od
jednog minuta
Isputanje odnosno odlaganje
materia i otpada kojim se
ugroava ivot i zdravlje ljudi
ivotinja i biljaka, nije
dozvoljeno