Akademija strukovnih studija Šumadija

Odsek Trstenik

Projektni zadatak iz predmeta

Saobraćajni tok i kapacitet

saobraćajnica

Student Profesor

Stepanović Nemanja dr Saša Babić

AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠUMADIJA
ODSEK TRSTENIK
Osnovne strukovne studije - studijski program Drumski saobraćaj
Predmet SAOBRAĆAJNI TOK I KAPACITET SAOBRAĆAJNICA

PROJEKTNI ZADATAK br.14

Za studenta: ______Nemanja Stepanović ___168/2018_________________________________
Zadatak
• Uvodne napomene o kapacitetu drumskih saobraćajnica,
• Analizirati zahteve prema kapacitetu na bazi relevantnih pokazatelja u baznoj i ciljnoj godini
• Kriticki sagledati sve dobijene rezultate i odbraniti jedno rešenje sa obrazloženjem,
•Zakljucna razmatranja.
Putni uslovi I odsek II III IV odsek
odsek odsek
Širina saobraćajne trake [m] 3.5 2.5 2.5 2.5
Udaljenost bočnih smetnji [m] 2 1 1 1
Minimalni radijus horizontalne krivine [m] 950 300 500 170
Stanje kolovoza 1 3 1 2
Uzdužni nagib [%] 3 4.6 7.9 6
Dužina odseka [m] 600 190 1530 200
Teren Planinski
Saobracajni uslovi
Dostignuti saobracajni tokovi u baznoj 2020 4700 4700 4700 4700
[voz/dan]
Procentualno učešće putnickih vozila u toku [%] 93 93 93 93
Relativni odnos tokova po smerovima [%] 60/40 60/40 60/40 60/40
Časovni protok - % od PGDS 13 13 13 13
Preglednost za preticanje [%] 70 68 70 70
Prosečna godišnja stopa rasta saobraćaja [%] 3.7 3.7 3.7 3.7

Na osnovu zahtevanog Nivoa Usluge „C“ u baznoj i Nivoa usluge „D“ ciljnoj godini
dvadesetogodišnjeg perioda eksploatacije i izbalansiranosti uslova saobraćaja po odsecima
navedene deonice potrebno je:
40. Utvrditi da li postoji potreba za proširenjem kapaciteta na bazi relevantnih kriterijuma
posmatrano po odsecima,
41. Dati odgovarajući predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja kako u baznoj tako i u
ciljnoj godini posmatrano po odsecima,
42. Za primenjene mere poboljšanja uslova saobraćaja predložiti optimalnu godinu realizacije.
 Uvod:

Teorija saobraćajnog toka je naučna disciplina koja se bavi izučavanjem uslova kretanja
motornih vozila u saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica. Teorija
saobraćajnog toka svrstava se u mlade naučne discipline čiji koreni datiraju oko tridesetih
godina prošlog veka. Početak njenog razvoja vezuje se za primenu teorije verovatnoće u
opisivanju odredjenih karakteristika saobraćajnog toka.

Za adekvatno uključivanje saznanja iz teorije saobraćajnog toka u postupke opisivanja uslova

odvijanja realnog saobraćaja na konkretinm putevima, neophodno je izvršiti analizu reletivnih
eksploatacionih karakteristika puta, u koje spada praktični kapacitet deonice puta (C). U tom
smislu, neophodno je najpre definisati kapacitet saobraćajne trake, odnosno osnovni (bazni)
kapacitet saobraćajne trake (Co) tj. određivanje brzine i gustine zasićenog toka na saobraćajnoj
traci pri idealnim putnim ili približno idealnim saobraćajnim uslovima.
Pod pojmom osnovnog kapaciteta saobraćajne trake (Co) podrazumeva se maksimalni broj
jednog niza putničkih automobila, u jednom smeru, koji može proći u jedinici vremena (1 čas)
kroz poprečni presek saobraćajne trake sa idealnim tehničko-eksploatacionim karakteristikama u
idealnim ambijentalnim uslovima. S obzirom da je fundamentalna relacija tri osnovna
parametara saobraćajnog toka bazirana na idealnom homogenom saobraćajnom toku jednog niza
i jednog smera vozila, koji se odvija na idealnoj saobraćajnoj traci pri idealnim uslovima
ambijenta, to ovu relaciju treba shvatiti kao početnu i za definisanje osnovnog kapaciteta.
Fundamentalna relacija izmeću triju osnovnih parametara saobraćajnog toka glasi:
 Co = qmax =Vc · gc (voz/ h)

Brzina
Pod pojmom brzine toka eksplicitno se misli na određenu srednju vrednost brzina svih vozila
koja učestvuju u posmatranom saobraćajnom toku.
Zavisno od načina posmatranja protoka u odnosu na prostor i vreme, a s obzirom i na značenja
pojmova protoka vozila i gustine toka, u teoriji saobraćajnog toka su uspostavljena dva pojma za
definisanje brzine saobraćajnog toka:
 SREDNJA PRОSTORNA BRZINA TOKA, koja je analogno gustini prostomo vezana za
odsek puta (S), a vremenski za trenutak
 SREDNJA VREMENSKA BRZINA TOKA, koja je analogno protoku vozila prostorno
vezana za presek puta, a vremenski za period osmatranja (T).

Gustina
Pod pojmom gustina saobraćajnog toka podrazumeva se broj vozila na jedinicu dužine
saobraćajnice, po saobraćajnoj traci, po smerovima za jednosmeme saobraćajnice, odnosno u oba
smera za dvosmeme saobraćajnice. Znači, pojam gustine vezan je prostomo za odsek ili
saobraćajnu deonicu, a vremenski za trenutno stanje.
Gustina saobraćajnog toka može predstavljati:
  broj vozila po jedinici dužine posmatranog odseka ili deonice u trenutku posmatranja,
 broj vozila po jedinici dužine posmatranog odseka ili deonice kao aritmetička sredina
trenutnih posmatranja u nekom vremenskom periodu T

Protok
Protok vozila na preseku (odseka ili deonice) puta, predstavlja protok koji se ostvaruje na
posmatranom preseku (odseka ili deonice) puta u jedinici vremena.
Osnovni simbol za označavanje protoka je q (voz/h). Takođe, se koriste i simboli:
PGDS - prosečan godišnji dnevni saobraćaj (voz/dan),
PDS – prosečan dnevni saobraćaj (voz/dan),
DS – dnevni saobraćaj (voz/dan).

Pored pokazatelja potrebno je definisati i neke osnovne pojmove koji se koriste u definisanju
saobraćajnog toka.

Saobraćajna deonica predstavlja deo putnog pravca između dva uzastopna saobraćajna čvora.

Saobraćajni čvor predstavlja mesto sučeljavanja dva ili više saobraćajna toka, gde saobraćajni
tokovi mogu menjati putni pravac, ili menjati smer kretanja, odnosno predstavlja mesto
uključivanja i/ili isključivanja saobraćajnih tokova na putni pravac.

Odsek predstavlja deo saobraćajne deonice puta sa homogenim tehničkoeksploatacionim

karakteristikama. Odsek je po pravilu manji od saobraćajne deonice, ili jednak sa saobraćajnom
deonicom.

U daljem projektnom radu, prvo ćemo analiztirati kapacitet saobraćajne deonice date po
odsecima 1,2,3,4.
Zatim pristupamo analizi protoka za datu deonicu u narednih 20 godina, (tabela 1).
Nakon toga pristupamo analizi brzina i nivoa usluga za sva četri odseka sa zbirnom tabelom
(tabela 2) sa svim dobijenim i učitanim rezultatima.
Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja date deonice sa opravdanosti predloženih mera i
tabelom posle pobiljšanja (tabela 3).
 Sadržaj:

1. Analiza kapaciteta saobraćajne deonice na bazi relevantnih pokazatelja.

1.1. Analiza kapaciteta odseka 1

1.2. Analiza kapaciteta odseka 2
1.3. Analiza kapaciteta odseka 3
1.4. Analiza kapaciteta odseka 4

2. Analiza protoka

3. Analiza brzina i nivoa usluge.

3.1. Analiza brzina i nivoa usluge za odsek 1
3.2. Analiza brzina i nivoa usluge za odsek 2
3.3. Analiza brzina i nivoa usluge za odsek 3
3.4. Analiza brzina i nivoa usluge za odsek 4

4. Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja

4.1. Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 1

4.2. Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 2
4.3. Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 3
4.4. Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 4

5. Opravdanost predloga mera

5.1. Opravdanost predloga mera za odsek 1

5.2. Opravdanost predloga mera za odsek 2
5.3. Opravdanost predloga mera za odsek 3
5.4. Opravdanost predloga mera za odsek 4

6. Zaključak

7. Literatura
 1. Analiza kapaciteta saobraćajne deonice na bazi relevantnih pokazatelja.

1.1. Analiza kapaciteta odseka 1.

1. Vsl (UN1=3%, l1=600 m) = 68 km/h – T.26

2. Vsl (Rmin1 = 950 m) = > 70 km/h -T.28
3. Vsl (SK1=1) > 70 km/h -T.30
V → f(UN, l) – Specijalan slučaj
VC1 = VUN ∙ FUN
VUN = 68 km/h -T.26 (brzina merodavnog teretnog vozila na kraju specifičnog uspona)

VUN 65 66 67 68 69 70
FUN 0,97 0,972 0,974 0,976 0,978 0,98

0,98−0,97
k i= =0,002
4+1
FUN = 0,976 – T.27 (faktor za svođenje brzine vozila na specifičnom usponu)
VC1 = 68 km/h ∙ 0.976
VC1 = 66,368 km/h
gC1 = gc0 ∙ FguNa/b ∙ FKV
gC0 = 39,45 voz/km (gustina pri baznom kapacitetu u idealnim uslovima 50/50)
FguNa/b = 0.941 - T.34 (faktor uticaja neravnomernosti saobraćaja 60/40)
FKV = 0,982 –T.33(faktor uticaja komercijalnih vozila,100%vozila - 93% putnička vozila=7%
KV)
gC1 =39,45 voz/km · 0,941 · 0,982
gC1 = 36,454 voz/km
KV 5 6 7 8 9 10
%
FKV 0,99 0,986 0,982 0,978 0,974 0,97
 0,97−0,99
C1 = VC1 · gC1 k i= =−0,004
4+1
C1 = 66,368 km/h · 36,454 voz/km
C1 =2 419,379072 voz/h
C1 = 2 419 voz/h
1.2. Analiza kapaciteta odseka 2.

1. Vsl (UN2=4,6%, l2=190 m) > 70 km/h – T.26

2. Vsl (Rmin2 = 300 m) > 70 km/h -T.28
3. Vsl (SK2=3) = 51-60 km/h -T.30 (uzima se minimalna vrednost)
V → f(SK) – Specijalan slučaj
VC2 = VSK ∙ FSK
VSK = 51 km/h -T.30 (brzina merodavnog vozila uslovljena stanjem kolovoza)

VSK 50 51 52 53 54 55
FSK 0,94 0,942 0,944 0,946 0,948 0,95

0,95−0,94
k i= =0,002
4+ 1
FSK = 0,942 – T.31 (faktor za svođenje brzine merodavnog vozila na kolovozu u lošem stanju na
brzinu pri kapacitetu)
VC2 = 51 km/h ∙ 0.942
VC2 = 48,042 km/h

gC2 = gc0 ∙ Fgska/b ∙ FKV

gC0 = 39,45 voz/km VSK 50 51 52 53 54 55
Fgska/b 0,960 0,9582 0,9564 0,9546 0,9528 0,951

0,951−0,960
k i= =−0,0018
4+1
Fgska/b = 0.9582 - T.36 (faktor uticaja neravnomernosti saobracaja 60/40)
FKV = 0,982 – T.33 (već izračunat u odseku 1)
gC2 =39,45 voz/km · 0,9582 · 0,982
gC2 = 37,120 voz/km
C2 = VC2 · gC2
C2 = 48,042 km/h · 37,120 voz/km
C2 = 1 783,31904 voz/h
C2 = 1 783 voz/h

1.3. Analiza kapaciteta odseka 3.

1. Vsl (UN3=7,9%, l3=1530 m) = 28,6 ‹ 70 km/h – T.26

2. Vsl (Rmin3 = 500 m) › 70 km/h -T.28
3. Vsl (SK3=1) › 70 km/h -T.30
V → f(UN, l) – Specijalan slučaj
VC3 = VUN ∙ FUN
VUN = 28 km/h -T.26 (za VUN usvajamo 28 km/h)
UN 7,5 7,6 7,7 7,8 7,9 8
l-1400-1600m 31 30,4 29,8 29,2 28,6 28

28−31
k i= =0,6
4+1
FUN = 0,896 – T.27 (faktor za svođenje brzine vozila na specifičnom usponu)
VC3 = 28 km/h ∙ 0,896
VUN 25 26 27 28 29 30
VC3 = 25,088 km/h FUN 0,89 0,892 0,894 0,896 0,898 0,90
gC3 = gc0 ∙ FguNab ∙ FKV

0,90−0,89
k i= =0,002
4+1
gC0 = 39,45 voz/km
FguNab = 1,015 - T.34 (faktor neravnomernosti saobraćaja 60/40)

KV 5 6 7 8 9 10
FKV = 0,982– T.33 (izracunato u %
FKV 0,99 0,986 0,982 0,978 0,974 0,97
odseku 1)

0,97−0,99
k i= =−0,004
4+1
gC3 =39,45 voz/km · 1,015 · 0,982
gC3 = 39,320 voz/km

C3 = VC3 · gC3
C3 = 25,088 km/h · 39,320 voz/km
C3 = 986,46016 voz/h
C3 = 986 voz/h

1.4. Analiza kapaciteta odseka 4.

1. Vsl (UN4= 6%, l4= 200 m) = 69 ‹ 70 km/h – T.26

2. Vsl (Rmin4 = 170 m) = 68,33 km/h -T.28
3. Vsl (SK4 = 2) = 61-70 km/h -T.30 (uzima se minimalna vrednost)
V → f(SK) – Specijalan slučaj
Rmin 120 130 140 150 160 170 180
VR 60 61,666 63,33 64,998 66,664 68,3 70
2 3
70−60
VC4 = VSK ∙ FSK k i= =1,666
5+1
VSK = 61 km/h -T.30 (brzina merodavnog vozila uslovljena stanjem kolovoza)
FSK = 0,962 – T.31 (faktor za svođenje brzine merodavnog vozila na kolovozu u lošem stanju
na brzinu pri kapacitetu)
VSK 60 61 62 63 64 65
FSK 0,96 0,962 0,964 0,966 0,968 0,97
0,97−0,96
VC4 = 61 km/h ∙ 0,962 k i= =0,002
4+ 1
VC4 = 58,682 km/h
gC4 = gc0 ∙ Fgska/b ∙ FKV
gC0 = 39,45 voz/km
Fgska/b = 0,940 - T.36 (faktor uticaja neravnomernosti saobraćaja po smerovima vožnje na
gustinu na odseku sa losim stanjem kolovoza)
VSK 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69
Fgska/b 0,941 0,940 0,939 0,938 0,937 0,936 0,935 0,934 0,933 0,932
 0,932−0,941
k i= =−0,001
8+1
FKV = 0,982– T.33 (faktor uticaja komercijalnih vozila na gustinu toka pri kapacitetu)

KV 5 6 7 8 9 10
%
FKV 0,99 0,986 0,982 0,978 0,974 0,97

0,97−0,99
k i= =−0,004
4+1
gC4 =39,45 voz/km · 0,940 · 0,982
gC4 = 36,415 voz/km
C4 = VC4 · gC4
C4 = 58,682 km/h · 36,415 voz/km
C4 = 2 137 voz/h

C1 = 2 419 voz/h
C2 = 1 783 voz/h
C3 = 986 voz/h
C4 = 2 137 voz/h
CABmin (C1, C2, C3, C4 ) = C3 usko grlo

2. Analiza protoka

PGDS2020 = 4700 voz/dan

r = 3,7% - prosečna godišnja stopa rasta saobracaja, 3,7% delimo sa 100 da bi dobili broj
Obrazac za prognozu saobraćajnih tokova:
PGDSciljna = PGDSbazna · (1+r)i
PGDSi = 4700 · (1+0,037)i i = korak, ciljna – bazna godina
q = 13% PGDS-a – časovni protok, isto delimo sa 100 da bi dobili broj
q2020 = 0.13 . 4700
q2020 = 611
q
qmer =
FVS
FVS - T41 (faktor vršnog casa)
611
qmer2020 = =664 (merodavni protok vozila za 2020 godinu)
0,92

Tabela 1: Analiza protoka

q= FVS qmer=
Godina PGDS
13%PGDS Т-41 q/FVS
2020 4700 611 0.92 664
2021 4874 633 0.92 688
2022 5054 657 0.92 714
2023 5241 681 0.92 740
2024 5435 706 0.93 759
2025 5636 732 0.93 787
2026 5844 759 0.93 816
2027 6060 787 0.93 846
2028 6284 817 0.93 878
2029 6516 847 0.93 910
2030 6757 878 0.93 944
2031 7007 910 0.93 978
2032 7266 945 0.93 1016
2033 7535 980 0.93 1053
2034 7813 1015 0.94 1079
2035 8102 1053 0.94 1120
 2036 8401 1092 0.94 1161
2037 8711 1132 0.94 1204
2038 9033 1174 0.94 1249
2039 9367 1217 0.94 1294
2040 9713 1262 0.94 1342

3. Analiza brzina i novoa usluga (dat u tabeli br.2)

3.1. Analiza brzina i nivoa usluga za odsek 1.

V NUA −V C 1
V 2020 =V NUA − ∙(q mer 2020 −q NUA )
C 1−q NUA

VNUA = 75 km/h -T.39 (brzinaza u idealnim uslovima za planinski teren)

VC1 = 66,368 km/h (brzina na odseku 1)
qmer2020 = 664 voz/h – T1 (merodavan protok za 2020 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39 (kapacitet u idealnim uslovima za planinski teren)
C1 = 2 419 voz/h (kapacitet vozila na odseku 1)
75−66,368
V 2020 =75− ∙ ( 664−390 )
2419−390
V 2020 =73,834 km/¿

75 73 71 67 62

A B C D E F

73,834(2020) 70,949(2040)
 V NUA −V C 1
V 2040 =V NUA − ∙(q mer 2040 −q NUA )
C 1−q NUA

VNUA = 75 km/h – T.39

VC1 = 66,368 km/h
qmer2040 = 1342 voz/h (merodavan protok za 2040 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39
C1 = 2 419voz/h
75−66,368
V 2020 =75− ∙ (1342−390 )
2419−390
V 2040 =70,949 km/h

q/C u baznoj 2020. godini:

qmer2020 / C1 = 664/2419 = 0,27

Zabrana preticanja je 30%, a teren je planinski, T-40

0,7−0,9
k iA= =−0,01
20% 30% 40% 1+1
A 0,09 0,08 0,07 0,16−0,20
B 0,20 0,18 0,16 k iB= =−0,02
1+1
C 0,33 0,30 0,28
D 0,50 0,47 0,45 0,28−0,33
k iC= =−0,025
E 0,87 0,85 0,84 1+ 1
0,45−0,50
k iD= =−0,025
1+1
0,84−0,87
k iE= =−0,015
1+1

ZP 0%
0 0,14 0,25 0,39 0,58 0,91
                                   
               
 A B C D E F
0,27 0,55
ZP 30 %
0 0,08 0,18 0,30 0,47 0,84
                                   
               
A B C D E F
0,27 0,55
q/C u ciljnoj 2040. godini:

qmer2040 / C1 = 1342/2419 = 0,55

3.2. Analiza brzina i nivoa usluga za odsek 2.

V NUA −V C 2
V 2020 =V NUA − ∙(q mer 2020 −q NUA )
C 2−q NUA

VNUA = 75 km/h -T.39 (brzina u idealnim uslovima za planinski teren)

VC2 = 48,042 km/h (brzina na odseku 2)
qmer2020 = 664 voz/h (merodavan protok za 2020 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39 (kapacitet u idealnim uslovima za planinski teren)
C2 = 1 783 voz/h (kapacitet vozila na odseku 2)
75−48,042
V 2020 =75− ∙ ( 664−390 )
1783−390
V 2020 =69,697 km/h

75 73 71 67 62

A B C D E F

69,697(2020) 56,567(2040)

V NUA −V C 2
V 2040 =V NUA − ∙(q mer 2040 −q NUA )
C 2−q NUA
VNUA = 75 km/h – T.39
VC2 = 48,042 km/h
qmer2040 = 1342 voz/h (merodavan protok za 2040 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39
C2 = 1 783 voz/h
75−48,042
V 2020 =75− ∙ ( 1342−390 )
1783−390
V 2040 =56,576 km/h

q/C u baznoj 2020. godini:

qmer2020 / C2 = 664/1783 = 0,37

Zabrana preticanja je 32%, a teren je planinski, T-40

30% 32% 34% 36% 38% 40% 0,07−0,08

k iA= =−0,002
A 0,08 0,078 0,076 0,074 0,072 0,07 4+ 1
B 0,18 0,176 0,172 0,168 0,164 0,16
0,16−0,18
C 0,305 0,30 0,295 0,29 0,285 0,28 k iB= =−0,004
4+1
D 0,475 0,47 0,465 0,46 0,455 0,45
E 0,885 0,852 0,849 0,846 0,843 0,84 0,28−0,305
k iC= =−0,005
4+1
0,45−0,475
k iD= =−0,005
4+1
0,84−0,855
k iE= =−0,003
4+ 1

ZP 0%
0 0,14 0,25 0,39 0,58 0,91
                                   
               
A B C D E F
 0,37 0,75
ZP 32 %
0 0,07 0,17 0,30 0,47 0,85
                                   
               
A B C D E F
0,37 0,75
q/C u ciljnoj 2040. godini:

qmer2040 / C2 = 1342/1783 = 0,75

3.3. Analiza brzina i nivoa usluga za odsek 3.

V NUA −V C 3
V 2020 =V NUA − ∙(q mer 2020 −q NUA )
C 3−q NUA

VNUA = 75 km/h -T.39 (brzina u idealnim uslovima za planinski teren)

VC3 = 25,088 km/h (brzina na odseku 3)
qmer2020 = 664 voz/h (merodavan protok za 2020 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39 (kapacitet u idealnim uslovima za planinski teren)
C3 = 986 voz/h (kapacitet vozila na odseku 3)
75−25,088
V 2020 =75− ∙ ( 664−390 )
986−390
V 2020 =52,053 km/h

75 73 71 67 62 -4,725(2040)

A B C D E F

52,053(2020)

V NUA −V C 3
V 2040 =V NUA − ∙(q mer 2040 −q NUA )
C 3−q NUA
VNUA = 75 km/h – T.39
VC3 = 25,088 km/h
qmer2040 = 1342 voz/h (merodavan protok za 2040 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39
C3 = 986 voz/h
75−25,088
V 2020 =75− ∙ (1342−390 )
986−390
V 2040 =−4,725 km/h

q/C u baznoj 2020. godini:

qmer2020 / C3 = 664/986 = 0,67

Zabrana preticanja je 30%, a teren je planinski, T-40

0,7−0,9
k iA= =−0,01
20% 30% 40% 1+1
A 0,09 0,08 0,07 0,16−0,20
B 0,20 0,18 0,16 k iB= =−0,02
1+1
C 0,33 0,30 0,28
D 0,50 0,47 0,45 0,28−0,33
k iC= =−0,025
E 0,87 0,85 0,84 1+ 1
0,45−0,50
k iD= =−0,025
1+1
0,84−0,87
k iE= =−0,015
1+1

ZP 0%
1,36
0 0,14 0,25 0,39 0,58 0,91
                                   
                
A B C D E F
0,67
ZP 30 %
1,36
0 0,08 0,18 0,30 0,47 0,84
                                   
               
A B C D E F
0,27 0,67
q/C u ciljnoj 2040. godini:

qmer2040 / C3 = 1342/986 = 1,36

3.4. Analiza brzina i nivoa usluga za odsek 4.

V NUA −V C 4
V 2020 =V NUA − ∙(qmer 2020−qNUA )
C 4−q NUA

VNUA = 75 km/h -T.39 (brzina u idealnim uslovima za planinski teren)

VC4 = 58,682 km/h (brzina na odseku 4)
qmer2020 = 664 voz/h (merodavan protok za 2020 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39 (kapacitet u idealnim uslovima za planinski teren)
C4 = 2 137 voz/h (kapacitet vozila na odseku 4)
75−58,682
V 2020 =75− ∙ ( 664−390 )
2137−390
V 2020 =72,440 km/h

75 73 71 67 62

A B C D E F

72,440 (2020) 66,107(2040)

 V NUA −V C 4
V 2040 =V NUA − ∙(qmer 2040−qNUA )
C 4−q NUA

VNUA = 75 km/h – T.39

VC4 = 58,682 km/h
qmer2040 = 1342 voz/h (merodavan protok za 2040 god.)
qNUA = 390 voz/h -T.39
C4 = 2 137voz/h
75−58,682
V 2020 =75− ∙ ( 1342−390 )
2137−390
V 2040 =66,107 km/h

q/C u baznoj 2020. godini:

qmer2020 / C4 = 664/2137 = 0,31

Zabrana preticanja je 30%, a teren je planinski, T-40

0,7−0,9
k iA= =−0,01
20% 30% 40% 1+1
A 0,09 0,08 0,07 0,16−0,20
B 0,20 0,18 0,16 k iB= =−0,02
1+1
C 0,33 0,30 0,28
D 0,50 0,47 0,45 0,28−0,33
k iC= =−0,025
E 0,87 0,85 0,84 1+ 1
0,45−0,50
k iD= =−0,025
1+1
0,84−0,87
k iE= =−0,015
1+1

ZP 0%
0 0,14 0,25 0,39 0,58 0,91
                                    
               
A B C D E F
0,31 0,62
ZP 30 %
0 0,08 0,18 0,30 0,47 0,84
                                   
               
A B C D E F
0,31 0,62
q/C u ciljnoj 2040. godini:

qmer2040 / C4 = 1342/2137 = 0,62

Godin PGD q FV qmer qmer/C ZP ZP qmer/C ZP ZP qmer/C ZP ZP qmer/C ZP ZP V1 N V2 N V3 N V4 N
a S 13%PGD S q/FV 1 0 30 2 0 32 3 0 30 4 0 30 U U U U
S S 2419 % % 1782 % % 986 % % 2137 % %
2020 4700 611 0.9 664 0.274 C C 0.372 C D 0.673 E E 0.310 C D 73,8 B 69,6 D 52,0 F 72,4 C
2 4 4 4 7 3 9 5 4
2021 4874 633 0.9 688 0.284 C C 0.385 C D 0.697 E E 0.321 C D 73,7 B 69,2 D 50,0 F 72,2 C
2 4 8 7 9 3 3 4 1
2022 5054 657 0.9 714 0.295 C C 0.400 D D 0.724 E E 0.334 C D 73,6 B 68,7 D 47,8 F 71,9 C
2 1 4 1 1 2 2 6 7
2023 5241 681 0.9 740 0.305 C D 0.415 D D 0.750 E E 0.346 C D 73,5 B 68,2 D 45,6 F 71,7 C
2 9 0 5 2 1 2 8 3
2024 5435 706 0.9 759 0.313 C D 0.425 D D 0.769 E E 0.355 C D 73,3 B 67,7 D 43,4 F 71,4 C
7 9 7 1 9 0 2 7
2025 5636 732 0.9 787 0.325 C D 0.441 D D 0.798 E E 0.368 C D 7327 B 67,1 D 41,0 F 71,2 C
3 6 1 2 6 8 1
2026 5844 759 0.9 816 0.337 C D 0.457 D D 0.827 E E 0.381 C D 73,1 B 66,5 E 38,5 F 70,9 D
3 9 5 8 4 8 7 3
2027 6060 787 0.9 846 0.349 C D 0.474 D E 0.858 E F 0.395 D D 73,0 B 66,0 E 36,0 F 70,6 D
7 7 0 8 2 0 5 5
2028 6284 817 0.9 878 0.362 C D 0.492 D E 0.890 E F 0.410 D D 72,9 C 65,5 E 34,1 F 70,4 D
3 9 4 4 8 2 5 3 4
2029 6516 847 0.9 910 0.376 C D 0.510 D E 0.922 F F 0.425 D D 72,7 C 64,9 E 31,4 F 70,1 D
3 1 3 9 8 8 3 5 4
2030 6757 878 0.9 944 0.390 D D 0.529 D E 0.957 F F 0.441 D D 72,6 C 64,2 E 28,6 F 69,8 D
3 2 4 4 7 4 7 0 2
2031 7007 910 0.9 978 0.404 D D 0.548 D E 0.991 F F 0.457 D D 72,4 C 63,6 E 25,7 F 69,5 D
3 2 5 8 6 9 2 5 0
2032 7266 945 0.9 1016 0.420 D D 0.569 D E 1.030 F F 0.475 D E 72,3 C 62,8 E 22,5 F 69,1 D
3 0 8 4 4 3 8 7 5
2033 7535 980 0.9 1053 0.435 D D 0.590 E E 1.067 F F 0.492 D E 72,1 C 62,1 E 19,4 F 68,8 D
3 3 5 9 7 7 6 7 0
2034 7813 1015 0.9 1079 0.446 D D 0.605 E E 1.094 F F 0.504 D E 72,0 C 61,4 F 16,2 F 68,4 D
0 4 3 9 1 3 9 5
2035 8102 1053 0.9 1120 0.463 D D 0.628 E E 1.135 F F 0.524 D E 71,8 C 60,6 F 12,8 F 68,0 D
0 5 9 0 4 4 6 6
2036 8401 1092 0.9 1159 0.479 D E 0.650 E E 1.175 F F 0.542 D E 71,6 C 59,8 F 9,34 F 67,6 D
1 3 4 3 6 2 7
2037 8711 1132 0.9 1204 0.497 D E 0.675 E E 1.221 F F 0.563 D E 71,5 C 59,2 F 6,83 F 67,3 D
4 7 2 0 4 3 4 9
2038 9033 1174 0.9 1249 0.516 D E 0.700 E E 1.266 F F 0.584 E E 71,3 C 58,3 F 3,06 F 66,9 E
4 3 5 7 4 4 7 7
2039 9367 1217 0.9 1294 0.534 D E 0.725 E E 1.312 F F 0.605 E E 71,1 C 57,5 F - F 66,5 E
4 9 7 3 5 5 0 0,70 5
2040 9713 1262 0.9 1342 0.554 D E 0.752 E E 1.361 F F 0.627 E E 70,9 D 56,5 F - F 66,1 E
4 7 6 0 9 4 7 4,72 0
Tabela 2: Proračun kapaciteta i brzine za date odseke
 4. Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja

4.1 Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 1.

Dobijeni rezultati na odseku 1 pokazuju da q/C pri zabrani preticanja od 30%, što nam je
dato u postavci zadatka, u baznoj 2020 godini nivo usluge je “C”, a u ciljnoj 2040 godini
nivo usluge je “E”, što ne ispunjava uslove postavke zadatka da u baznoj godini nivo
usluge bude “C”, a u ciljnoj godini nivo usluge bude “D”. Pri zabrani preticanja od 0%, nivo
usluge u baznoj godini je “C”, a u ciljnoj godini je “D”, tako da u odseku 1 zabranu
preticanja cemo morati da korigujemo sa 30% na 5% (ukidanjem zabrane preticanja
dovodimo do ugrožavanja bezbednosti saobracaja, tako da zabranu preticanja svodimo na
minimum). Izmeni zabrane preticanja ćemo da pristupimo 2035 godine, pošto 2036 nivo
usluge nam iz “D” prelazi u ”E”. Brzina na odseku 1, u baznoj godini nivo usluge je “C”, a u
ciljnoj godini “D”, što ispunjava uslove postavke zadatka.

4.2 Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 2.

U odseku 2 ne ispunjavamo nivoe usluga. Nivo usluge za q/C u baznoj pri zabrani preticanja
od 32% je “D”, a u ciljnoj godini je “E”, tako da u ovom odseku kao i u prvom, zabranu
preticanja svodimo na minimum (5%), a 2020 godine cemo izvršiti smanjenje zabrane
preticanja. Za brzinu nivo usluge u baznoj godini je “D”, dok u ciljnoj godini je “F”.
Vraćajući se na postavku zadatka i analizu kapaciteta odseka 2, vidimo da je problem u
stanju kolovoza, SK=3. Gledajući dužinu odseka od 190 metara, stanje kolovoza moramo da
poboljšamo na SK=1, što neće biti velika investicija s’obzirom na dužinu odseka. Optimalna
godina za početak radova je 2024.

4.3 Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 3.

Odsek 3 nam je usko grlo. Veliki uzdužni nagib od 7,9% nam pravi problem u normalnom
odvijanju saobraćaja, smanjuje brzinu a smanjenjem brzine se smanjuje i kapacitet
saobracaja. Gledajuci tabelu 2, u 2038 godini brzina se svodi na minimum, a 2039 i 2040
godini dolazi do prestanka odvijanja saobraćaja na ovoj deonici. Na odseku 3, moramo da
uradimo dodatnu traku za spora vozila, tako da komercijalna, teretna i ostala vozila koriste tu
traku i samim tim ne ometaju brže učesnike u saobraćaju. Što se tiče radova na ovoj deonici u
 2020 godini ne ispunjavamo nivo usluge, što dalje inplicira da moramo iste godine (2020)
pristupiti početku radova. Zabranu preticanja moramo kao u predhodnom drugom odseku da
svedemo na minimum.

4.4 Predlog mera za poboljšanje postojećeg stanja na odseku 4.

Kod odseka 4 gledajući nivo usluge za q/C, pri zabrani preticanja od 30% nivo usluge za
baznu godinu je “D”, a za ciljnu godinu je “E”, takođe zabranu preticanja na ovom odseku
svodimo na 5%, da bi ispunili uslove postavke zadatka ovoj izmeni moramo pristupiti 2020
godine. Za brzinu nivo usluge za baznu godinu je “C”, a za ciljnu godinu je “E”. Gledajući
analizu kapaciteta odseka 4, mera poboljšanja za ovaj odsek jeste da stanje kolovoza
poboljšamo sa SK=2 na SK=1. Optimalna godina za početak radova jeste 2036 godina.

5. Opravdanost predloga mera.

5.1. Opravdanost predloga mera za odsek 1.

Za odsek 1 mere poboljšanja jeste smanjenje zabrane preticanja sa 30% na 5%:

0,09−0,14
k iA= =−0,0125
T-40 0% 5% 10% 15% 20% 3+1
A 0,14 0,13 0,11 0,10 0,09 0,20−0,25
B 0,25 0,23 0,22 0,21 0,20 k iB= =−0,0125
3+1
C 0,39 0,37 0,36 0,34 0,33
D 0,58 0,56 0,54 0,52 0,50 0,33−0,39
E 0,91 0,90 0,89 0,88 0,87 k iC= =−0,015
3+ 1
0,50−0,58
k iD= =−0,02
3+1
0,87−0,91
k iE= =−0,01
3+1

ZP 5%
0 0,13 0,23 0,37 0,56 0,90
                                   
               
A B C D E F
0,27 0,55
Za ovaj odsek dužine l=600 metara, sa merom zabrane preticanja od 5% ispunjavamo uslove
zadatka da u baznoj godnini nivo usluge za q/C bude „C“ a u ciljnoj godini bude „D“.

5.2. Opravdanost predloga mera za odsek 2.

Za odsek 2 mere poboljšanja su poboljšanje stanja kolovoza na SK=1:
1. Vsl (UN2=4,6%, l2=190 m) > 70 km/h – T.26
2. Vsl (Rmin2 = 300 m) > 70 km/h -T.28
3. Vsl (SK2=1) > 70 km/h -T.30
V → f(KPP) – Standardan slučaj (zavisi od više faktora, širine saobracajne trake, bočnih
smetnji, neravnomernosti toka)

VC2 = VCO ∙ FŠT ∙ FBS ∙ Fva/b

VCO = 75 km/h -T.22 (bazna vrednost brzine pri ne ravnomernosti tokova 60/40)
FŠT = 0,70 - T.23 (faktor uticaja širine trake)
FBS = 0,94 -T.24 (faktor uticaja bočnih smetnji)
Fva/b =1,034 -T.25 (faktor uticaja neravnomernosti tokova 60/40)
VC2 = 75 ∙ 0,70 ∙ 0,94 ∙ 1,034
VC2 = 51,027 km/h

gC2 = gc0 ∙ Fga/b ∙ FKV

gC0 = 36,40 voz/km -T.22 (bazna vrednost gustine pri ne ravnomernosti tokova 60/40)
Fga/b = 0.923 -T.32 (faktor uticaja neravnomernosti saobraćaja 60/40)
FKV = 0,982 – T.33 – već izračunat u odseku 1.
gC2 =36,40 voz/km · 0,923 · 0,982
gC2 = 32,992 voz/km

C2 = VC2 · gC2
C2 = 51,027 km/h · 32,992 voz/km
C2 = 1 683,482784 voz/h
C2 = 1 683 voz/h
Sa poboljšanjem stanja kolovoza ne dobijamo, čak nam se smanjuje kapacitet saobracaja. Da bi
dobili veći kapacitet saobracaja moraćemo da preduzmemo jos dodatnih mera. Brzina nam se
nije znacajno povecala, koja zavisi od više faktora. Moraćemo saobraćajnu traku da proširimo na
3,5 m i zabranu preticanja moramo da smanjimo na 5%.
VC2 = VCO ∙ FŠT ∙ FBS ∙ Fva/b
VCO = 75 km/h -T.22
FŠT = 1 - T.23
FBS = 0,94 -T.24
Fva/b =1,034 -T.25
VC2 = 75 ∙ 1 ∙ 0,94 ∙ 1,034
VC2 = 72,897 km/h
C2 = VC2 · gC2
C2 = 72,897 km/h · 32,992 voz/km
C2 = 2 405,017824 voz/h
C2 = 2 405 voz/h

Analiza brzina i nivoa usluga za odsek 2 posle preduzetih mera.

V NUA −V C 2
V 2020 =V NUA − ∙(q mer 2020 −q NUA )
C 2−q NUA
VNUA = 75 km/h -T.39
VC2 = 72,897 km/h
qmer2020 = 664 voz/h
qNUA = 390 voz/h -T.39
C2 = 2 405 voz/h
75−72,897
V 2020 =75− ∙ ( 664−390 )
2405−390
V 2020 =74,714 km/h

75 73 71 67 62

A B C D E F

74,006(2040)

74,714(2020)
 V NUA −V C 2
V 2040 =V NUA − ∙(q mer 2040 −q NUA )
C 2−q NUA

VNUA = 75 km/h – T.39

VC2 = 72,897 km/h
qmer2040 = 1342 voz/h
qNUA = 390 voz/h -T.39
C2 = 2 404 voz/h
75−72,897
V 2020 =75− ∙ (1342−390 )
2405−390
V 2040 =74,006 km
q/C u baznoj 2020. godini:
qmer2020 / C2 = 664/2405 = 0,27

q/C u ciljnoj 2040. godini:

qmer2040 / C2 = 1342/2405 = 0,55

ZP 5%
0 0,13 0,23 0,37 0,56 0,90
                                   
               
A B C D E F
0,27 0,55

5.3. Opravdanost predloga mera za odsek 3.

Za odsek 3, mera poboljšanja je izgradnja trake za spora vozila. Samom izgradnjom trake za
spora vozila, brzina na uzdužnom nagibu sa se povecava na 70 km/h i vecu.

1. Vsl (UN3=7,9%, l3=1530 m) > 70 km/h – T.26

2. Vsl (Rmin3 = 500 m) > 70 km/h -T.28
3. Vsl (SK3=1) > 70 km/h -T.30
V → f(KPP) – Standardan slučaj (zavisi od više faktora, širine saobracajne trake, bočnih
smetnji, neravnomernosti toka)
 U odseku 3 nam je isto standardan slučaj, kao u predhodnom slučaju tako da brzina zavisi od
više faktora. Takođe ćemo morati saobraćajnu traku da proširimo na 3,5m.

VC3 = VCO ∙ FŠT ∙ FBS ∙ Fva/b

VCO = 75 km/h -T.22
FŠT = 1 - T.23
FBS = 0,94 -T.24
Fva/b =1,034 -T.25
VC3 = 75 ∙ 1 ∙ 0,94 ∙ 1,034
VC3 = 72,897 km/h
gC3 = gc0 ∙ Fga/b ∙ FKV
gC0 = 36,40 voz/km -T.22
Fga/b = 0.923 -T.32
FKV = 0,982 – T.33
gC3 =36,40 voz/km · 0,923 · 0,982
gC3 = 32,992 voz/km
C3 = VC2 · gC3
C3 = 72,897 km/h · 32,992 voz/km
C3 = 2 405,017824 voz/h
C3 = 2 405 voz/h
Kao što vec vidimo, brzina i kapacitet na odseku 3 je ista kao i na odseku 2, tako da analizu
brzine i nivoa usluga nema potrebe da izračunavamo.
5.4. Opravdanost predloga mera za odsek 4.
Za odsek 4 mere poboljšanja jesu poboljšanje stanja kolovoza:
1. Vsl (UN4= 6%, l4= 200 m) = 69 ‹ 70 km/h – T.26
2. Vsl (Rmin4 = 170 m) = 68,33 km/h -T.28
3. Vsl (SK4 = 1) > 70 km/h -T.30
V → f(Rmin) – Specijalan slučaj
Rmin 120 130 140 150 160 170 180
VR 60 61,666 63,33 64,998 66,664 68,3 70
2 3
 70−60
VC4 = VR ∙ FR k i= =1,666
5+1
VR = 68 km/h -T.28 (brzina merodavnog vozila na izlasku iz specifične krivine radijusa 170m)
FR = 0,976 – T.29 (faktor za svođenje brzine merodavnog vozila u specifičnoj krivini)
VR 60 62 64 66 68 70
FR 0,96 0,964 0,968 0,972 0,976 0,98
VC4 = 68 km/h ∙ 0,976
0,98−0,96
VC4 = 66,368 km/h k i= =0,004
4+1
gC4 = gc0 ∙ FgRa/b ∙ FKV
gC0 = 39,45 voz/km
Fgska/b = 0,945 - T.35 (faktor uticaja neravnomernosti saobraćaja u specifičnoj krivini 60/40)
FKV = 0,982– T.33
gC4 =39,45 voz/km · 0,945 · 0,982
gC4 = 36,609 voz/km
C4 = VC4 · gC4
C4 = 66,368 km/h · 36,609 voz/km
C4 = 2 429,666112 voz/h
C4 = 2 430 voz/h

Analiza brzina i nivoa usluga za odsek 4 posle preduzetih mera:

V NUA −V C 4
V 2020 =V NUA − ∙(qmer 2020−qNUA )
C 4−q NUA

VNUA = 75 km/h -T.39

VC4 = 66,368 km/h
qmer2020 = 664 voz/h
qNUA = 390 voz/h -T.39
C4 = 2 430 voz/h
75−66,368
V 2020 =75− ∙ ( 664−390 )
2430−390
V 2020 =73,840 km/h

75 73 71 67 62

A B C D E F

73,840(2020) 70,971(2040)
 V NUA −V C 4
V 2040 =V NUA − ∙(qmer 2040−qNUA )
C 4−q NUA
VNUA = 75 km/h – T.39
VC4 = 66,368 km/h
qmer2040 = 1342 voz/h
qNUA = 390 voz/h -T.39
C4 = 2 430 voz/h
75−66,368
V 2020 =75− ∙ (1342−390 )
2430−390
V 2040 =70,971 km/h
q/C u baznoj 2020. godini:

qmer2020 / C4 = 664/2430 = 0,27

ZP 0%
0 0,14 0,25 0,39 0,58 0,91
                                   
               
A B C D E F
0,27 0,55
ZP 30 %
0 0,08 0,18 0,30 0,47 0,84
                                   
               
A B C D E F
0,27 0,55
q/C u ciljnoj 2040. godini:
qmer2040 / C4 = 1342/2430 = 0,55

Takođe i na ovoj deonici zabranu preticanja moramo da smanjimo na 5% da bi dobili

odgovarajući nivo usluge:

ZP 5%
0 0,13 0,23 0,37 0,56 0,90
                                   
               
A B C D E F
0,27 0,55
Godina PGDS q FVS qmer qmer/C1 ZP ZP qmer/C2 ZP ZP qmer/C3 ZP ZP qmer/C4 ZP ZP V1 NU V2 NU V3 NU V4 NU
13%PGDS q/FVS 2419 0% 5% 2405 0% 5% 2405 0% 5% 2430 0% 5%
2020 4700 611 0.92 664 0.274 C C 0.276 C C 0.276 C C 0.273 C C 73,83 B 74.71 B 74.71 B 73.84 B
4 0 0 2
2021 4874 633 0.92 688 0.284 C C 0.286 C C 0.286 C C 0.283 C C 73,73 B 74.68 B 74.68 B 73.73 B
4 0 0 1
2022 5054 657 0.92 714 0.295 C C 0.296 C C 0.296 C C 0.293 C C 73,62 B 74.66 B 74.66 B 73.62 B
1 8 8 8
2023 5241 681 0.92 740 0.305 C C 0.307 C C 0.307 C C 0.304 C C 73,51 B 74.63 B 74.63 B 73.51 B
9 6 6 5
2024 5435 706 0.93 759 0.313 C C 0.315 C C 0.315 C C 0.312 C C 73,39 B 74.60 B 74.60 B 73.40 B
7 5 5 3
2025 5636 732 0.93 787 0.325 C C 0.327 C C 0.327 C C 0.323 C C 7327 B 74.57 B 74.57 B 73.28 B
3 2 2 8
2026 5844 759 0.93 816 0.337 C C 0.339 C C 0.339 C C 0.335 C C 73,14 B 74.54 B 74.54 B 73.15 B
3 2 2 8
2027 6060 787 0.93 846 0.349 C C 0.351 C C 0.351 C C 0.348 C C 73,02 B 74.51 B 74.51 B 73.03 B
7 7 7 1
2028 6284 817 0.93 878 0.362 C C 0.365 C C 0.365 C C 0.361 C C 72,92 C 74.49 B 74.49 B 72.93 C
9 0 0 3
2029 6516 847 0.93 910 0.376 C D 0.378 C D 0.378 C D 0.374 C C 72,78 C 74.45 B 74.45 B 72.79 C
1 3 3 4
2030 6757 878 0.93 944 0.390 D D 0.392 D D 0.392 D D 0.388 C D 72,64 C 74.42 B 74.42 B 72.65 C
2 5 5 4
2031 7007 910 0.93 978 0.404 D D 0.406 D D 0.406 D D 0.402 D D 72,49 C 74.38 B 74.38 B 72.51 C
2 6 6 4
2032 7266 945 0.93 1016 0.420 D D 0.422 D D 0.422 D D 0.418 D D 72,33 C 74.34 B 74.34 B 72.35 C
0 4 4 1
2033 7535 980 0.93 1053 0.435 D D 0.437 D D 0.437 D D 0.433 D D 72,17 C 74.30 B 74.30 B 72.19 C
3 8 8 3
2034 7813 1015 0.94 1079 0.446 D D 0.448 D D 0.448 D D 0.444 D D 72,01 C 74.26 B 74.26 B 72.03 C
0 6 6 0
2035 8102 1053 0.94 1120 0.463 D D 0.465 D D 0.465 D D 0.460 D D 71,84 C 74.22 B 74.22 B 71.86 C
0 6 6 9
2036 8401 1092 0.94 1159 0.479 D D 0.481 D D 0.481 D D 0.476 D D 71,66 C 74.18 B 74.18 B 71.68 C
1 9 9 9
2037 8711 1132 0.94 1204 0.497 D D 0.500 D D 0.500 D D 0.495 D D 71,53 C 74.15 B 74.15 B 71.55 C
7 6 6 4
2038 9033 1174 0.94 1249 0.516 D D 0.519 D D 0.519 D D 0.513 D D 71,34 C 74.10 B 74.10 B 71.36 C
3 3 3 9
2039 9367 1217 0.94 1294 0.534 D D 0.538 D D 0.538 D D 0.532 D D 71,15 C 74.05 B 74.05 B 71.17 C
9 0 0 5
2040 9713 1262 0.94 1342 0.554 D D 0.558 D D 0.558 D D 0.552 D D 70,94 D 74.00 B 74.00 B 70.97 D
7 0 0 2

Tabela 3: Proračun kapaciteta i brzine za date odseke posle intervencije

 6. Zaključak:

Na odseku 1 sa uzdužnim nagibom od 3%, dužinom odseka od 600m, radijusom krivine 950m
i stanjem kolovoza SK=1 (odličnim) smo ispunjavali uslov postavke zadatka što se tice brzine na
ovom odseku. Problem smo imali kod zabrane preticanja koju smo korigovali sa 30% na 5%, i
dobili trazeni nivo usluge za baznu i ciljnu godinu.

U odseku 2, problem se javlja zbog stanja kolovoza (SK=3). Popravkom stanja kolovoza
(SK=1) prelazimo na standardan slucaj izračunavanja kapaciteta koji zavisi od više faktora
(širine saobracajne trake, bočnih smetnji, neravnomernosti tokova). Dobijeni rezultat kapaciteta
upoređujemo sa prvo dobijenim rezultatom i vidimo da smo dobili manji kapaciten. Vraćajući se
na postavku zadatka, tražeći problem uvidjamo da je problem u širini saobraćajne trake.
Proširenjem saobraćakne trake dobijamo traženi rezultat i ispunjavamo uslov postavke zadatka.
Što se tiče zabrane preticanja, i u ovom odseku moramo da je svedemo na minimum.

Odsek 3, usko grlo. Kod ovog odseka problem se javlja zbog velikog uzdužnog nagiba od
7,9%. Gledajući tabelu 2 vidimo da u 2039 godini dolazi do prestanka odvijanja saobraćaja. Na
velikim uzdužnim nagibima problem nam stvaraju komercijalna vozila koja su dosta sporija od
putničkih vozila. Izradom dodatne trake za spora vozila i proširenjem saobraćajne trake na 3,5m
dobili smo veću brzinu a samim tim i veći kapacitet saobraćajnice. Izradom dodatne trake
omogućavamo ukidanje zabrane preticanja, ali zbog bezbednosti saobraćaja, uključivanja i
isključivanja iz trake za spora vozila zadržaćemo zabranu preticanja kao u predhodnim odsecima
(5%).

Za odsek 4 mera poboljšanja jeste poboljšanje stanja kolovoza na SK=1 i korigovanje zabrane
preticanja na 5%. Dobijeni rezultati ispunjavaju uslove postavke zadatka.

Uporedjivanjem tabela 2 i 3, vidimo da smo dobili trazene rezultate i samim tim ispunili uslove
postavke zadatka, tražene nivoe usluga za baznu i ciljnu godinu. Jedini problem nam se javlja
kod zabrane preticanja. Gledajući sa aspekta bezbednosti saobraćaja i terena ove deonice
(planinski), mera zabrane preticanja od 5% je minimalna. U narednom periodu bi trebalo
razmotriti o povećanju zabrane preticanja.

7. Literatura:
1.Babić S., Saobraćajni tok i kapacitet saobraćajnica – skripta, Akademija strukovnih studija.
Šumadija, Trstenik 2020.