By Amy

By Amy

Margaret Hadson

~2~
By Amy

- Dobro jutro, Aleksandra! Devojka je prekinula sa poliranjem čaša

i veselo pogledala u Georgiosa Papasa seoskog poštara koji je ušao u
tek otvoren restoran.
- Zdravo, čika Georgiose. Stiže vaša metaksa!
Georgios Papas je seo za sto. Najpre je skinuo poštanski kačket, a
zatim maramicom obrisao oznojeno Čelo.
- Deda ti je kod kuće? - upitao je.
- Da. Sitni zemlju u dvorištu. Danas je baš poranio i uveliko radi -
veselo je odvratila devojka, poslužujući starog poštara. - Znate ga
dobro! Rad ga ispunjava.
- Znam, znam... Sitni zemlju... pravi vaze, krčage... I tako već pedeset
godina - nasmeja se stariji čovek. - A ja isto toliko dugo nosim poštu.
Poneki telegram, poneko pismo iz Amerike i poneka laž koliko da
utešim one koje su i rođena deca zaboravila. Eh, Aleksandra, dete moje.
U selu su ostali uglavnom starci, a sve što je moglo, napustilo je selo i
otišlo u grad, ili u Ameriku, Australiju... Ni poštu više nema ko da nosi, a
meni je već sedamdeset godina kao i tvom dedi Makariosu. Ti voliš ovo
mesto, Aleksandra?
- Volim, čika Georgiose. Odrasla sam ovde i nikada neću zaboraviti
bioskop i stare filmove koje ste nam puštali u prostoriji pored mlekare.
Deda mi je uvek posle filma kupovao limunadu i to je bio pravi doživljaj
- Aleksandra se sećala detinjstva kao najlepšeg perioda svog života dok
nije prešla u Pafos. Tamo je stanovala kod jedne rođake gde je završila
srednju školu, a kasnije i fakultet u Limasolu.
- Da li ti se majka javlja? - interesovalo je starog Georgiosa.
Aleksandra neprimetno uzdahnu.
- Nije se javila već nekoliko meseci - dodade Aleksandra. - Zar se ne
sećate? Vi ste nam doneli poslednji put razglednicu iz Italije.
Starac klimnu glavom.
- Galatea je kao ptica selica. Nikad nije mogla dugo da ostane na
jednom mestu. A šta je s tobom?
- Jedva sam čekala da se završe obaveze u školi kako bih došla
ovamo i uživala u domaćim poslovima. Volim da radim u dedinoj
taverni, a i da pomažem ujaku oko pravljenja sira.

~3~
By Amy

- Ti si dobra devojka, Aleksandra - klimao je starac glavom. - Ali

moraš da imaš svoj život.
- Imam ga u Pafosu. Predajem engleski jezik u srednjoj školi i
zadovoljna sam.
- I skromna. Mislio sam na nešto drugo. Trebalo bi da se odaš i
imaš porodicu... decu - stari pismonoša je zabrinuto odmahivao glavom.
- Jednom će i to doći. Brinem se za mamu, čika Georgiose. Bojim se
da joj se nešto ne dogodi - dodala je Aleksandra. - Deda je još ljut na nju
zbog nekih stvari...
- To što te je ostavila sa četiri godine i otišla sa onim... znam,
Aleksandra. Znam da Makariosu nije pravo, ali ne toliko zbog nje, koliko
zbog tebe. Nisi rasla uz majku. Mnogo sam se raspričao, a trebalo bi da
radim - Georgios Papas je ustao i uzeo torbu koju je bio okačio o stolicu.
- Prijatan dan, Aleksandra! Idem sad da se javim tvom dedi.
Aleksandra je završila sa pranjem čaša i obrisala šank. Izašla je
ispred taverne i zalila raznobojne hibiskuse zasađene u velikim
glinenim ćupovima koje je pravio njen deda onako kako se to na Kipru
radilo vekovima unazad. Predivno blistavo jutro delovalo je umirujuće
na njeno raspoloženje. Pevušila je dok je nameštala suncobrane i
popravljala stolnjake, a onda se naslonila na ogradu i zagledala se u
zaliv koji se prostirao pred njom. Do njega se spuštalo strmim putem
kojim se sada uspinjala jedna kolona biciklista. Bili su to neki mladi
Englezi koju su joj veselo maknuli u prolazu i nastavili dalje putem
pored šume. Aleksandra se osmehnula i ostala još neko vreme pored
ograde, posmatrajući trgovačke i turističke brodiće koji su kružili
zalivom i nastavljali dalje prema mestima duž njega.
- Aleksandra! Molim te, dođi!
- Da, ujače?
- Nestalo nam je sirišta, a ja sam bio siguran da imamo zalihe u
podrumu - reče Tanasis Papadopulos, njen ujak.
- Želiš da odem do mlekare? - spremno se ponudila.
- Već sam bio tamo. Nemaju - reče on.
- Šta ćemo onda?
- Možda bi mogla da odeš do grada i kupiš ga tamo? Ne znam kako
sam to mogao da previdim, a Dimitra će se večeras ljutiti, jer nema čime
da usiri mleko.
- Samo da se obučem - dodade Aleksandra i požuri na sprat.

~4~
By Amy

Tek što se uputila prema Pafosu, na raskrsnici je ugledala džip i

muškarca koji je pokušavao da umiri uznemirenog seljaka koji je vikao i
pokazivao na korpu sa prosutim smokvama i na magarca koji je
uplašen bežao prema šumi. Prepoznala je Kirosa koji je bio poznat kao
seoski šićardžija i na ponuđeni novac samo je odmahivao glavom.
Aleksandra zaustavi automobil i priđe bliže da vidi o čemu se radi.
- Kirose, u čemu je problem? - brzo se obratila meštaninu, jer je
bilo očigledno da se on i nepoznati ne razumeju.
- Aleksandra, udario me je i prosuo mi je smokve! - Kiros je
optužujućim pogledom posmatrao mlađeg muškarca koji je očigledno
bio stranac i nije razumeo šta mu se govori.
- Govorite li engleski? - upita je muškarac koji je nemoćno slegao
ramenima, s nadom da će mu devojka pomoći.
- Govorim - klimnu ona.
- Nudim mu novac, ali me definitivno ne razume - nastavio je
muškarac. - Pitajte ga šta želi.
Aleksandra se obratila Kirosu i on podozrivo odmeri stranca.
Pokazivao je na korpu i na izgažene smokve, ali sada mnogo
pomirljivije nego maločas.
- Šta ste mu rekli? - obrati joj se muškarac.
- Da ste novi sveštenik u Mandriji i ko zna šta ćete pomisliti o nama
ako nastavi tako da viče - osmehnula se Aleksandra.
- Sveštenik? - nasmejao se nepoznati muškarac. - Kako ste se samo
toga setili? Oprostite, nisam se predstavio. Ja sam Terens Kolins i želim
da mu nadoknadim štetu za smokve, za magarca, za šta god... Objasnite
mu to, molim vas.
- Dovoljno će biti samo za smokve. Magarac će se ionako sam
vratiti kući. Kiros tvrdi da je imao pravo prvenstva i da ste vi napravili
prekršaj - smeškala se Aleksandra.
- Neka mu bude - Terens pruži novčanicu koju je Kiros brzo stavio
u džep i nestao za magarcem.
- Preplatili ste - osmehnula se.
- Ne želim neprilike sa meštanima - osmehnuo se i Terens Kolins. -
Koliko sam shvatio, zovete se Aleksandra?

~5~
By Amy

- Aleksandra Papadopulos - dodade ona i pođe prema automobilu.

- I vozite pažljivo. U ovim predelima ima dosta koza i ovaca. Ako
sretnete još nekoga poput Kirosa, opelješiće vas.
- Čuo sam da su Grci vrlo gostoljubiv narod - rekao je njen
sagovornik.
- Jesu, itekako! Ali nemojte često da posežete za novčanikom sem
ako niste izuzetno bogati - posavetovala ga je.
- Hvala vam, Aleksandra - osmehnu se Terens.
Ona mu mahnu i produži put Pafosa. Nabavila je renin, sredstvo u
obliku praška koje je služilo za zgrušavanje ovčjeg i kozjeg mleka od
koga je njena porodica decenijama pravila na daleko čuveni „feta“ sir
finog i jedinstvenog ukusa zahvaljujući prvenstveno ekološko čistim
brdskim proplancima i raznovrsnosti autohtonog bilja koje se na
čitavom Kipru, jedino ovde moglo sresti.
Vratila se u selo i nastavila sa uobičajenim poslom. Meštani bi
obično sedeli u nekom kutku taverne i pili vino ili rashlađeno pivo, a
stranci, koji su provodili odmor u ovom mirnom naselju, radije su birali
mesta odakle su mogli da posmatraju more u daljini. Ponekad joj je u
kuhinji pomagala ujna, kao i danas, jer je bila subota i kada je bilo nešto
življe nego obično. Aleksandra je bila vešta u pripremanju ribe na
roštilju ili „škarama“ kako se to ovde nazivalo. Riba se prodavala po
dokovima i bila je sveza i raznovrsna.
- Pusti jače tu muziku, Aleksandra! - veselo je uzviknuo njen deda
koji je samo na kratko provirio u restoran, a onda se pridružio svojim
prijateljima za stolom.
I Aleksandra je volela da sluša pesmu o „Grku Zorbi“ koju je
napisao Mikis Teodorakis, čuveni kompozitor najlepših tonova grčke
nacionalne muzike, a koga su svi Grci tradicionalno poštovali.
- Dobro veče, Aleksandra! - neko je oslovio.
Ona pojača muziku i okrete se prema glasu koji joj se učinio
poznatim.
- O, dobro veče, Terense! - osmehnu se Aleksandra.
- Volite ovu pesmu? - zainteresovano je posmatrao.
- Volim je, ali mislim da je niko ne voli više od moga dede. Želite
nešto da poručite?
- Popio bih jedan „rozaki“.

~6~
By Amy

- Vi baš umete da odaberete - našali se ona i dohvati bocu vina sa

police.
- Mogu li za šankom, ako vam ne smeta?
- Mislim da je prijatnije napolju - dodade ona. - Možete da
posmatrate nebo i more.
- Možda ne želim da posmatram more - on otpi jedan gutljaj vina.
- Kakav ste vi to turista? - smejala se ona.
- Iskreno, more mi je malo dosadilo. Ovde sam već nekoliko meseci
i često sam na moru ili ispod njega - nasmeši se Terens.
- Pretpostavljam da ste ronilac? - zainteresovano ga je posmatrala.
- Ne, baš.
- Onda ste slikar koji voli ronjenje? - nagađala je dalje.
- Delujem kao slikar? - nasmejao se Terens.
- Ovde ponekad dolaze slikari ili studenti vajarstva. Dolaze i mnogi
arheolozi, tako da zaista ne mogu da pretpostavim čime se bavite -
raspričala se Aleksandra.
- Ništa od toga, Aleksandra. Ja sam lekar, ali obožavam slikarstvo.
Fasciniran sam i spomenicima antičke kulture koje sam ima prilike da
vidim otkad sam ovde. A vaš restoran se zove „Zorba“ i deluje...
- Kako? - osmehnu se ona i nagnu glavu malo napred prema njemu.
- Deluje vedro i umirujuće. Čitavo vaše mesto. Ako bi trebalo da
opišem raj, ovako bik ga predstavio - rekao je sa oduševljenjem.
- Hvala. Da li ste za još jednu čašu vina? - ljubazno je ponudila
Aleksandra.
- Ako biste mi pravili društvo - rekao je Terens.
- Ne mogu - ona pogleda prema gostima na terasi. - Ostajete dugo
ovde, na Kipru?
- Neko vreme - reče Terens. - Zavisi od pretpostavljenih u bazi.
- Mislite na vojnu bazu? - iznenađeno ga je posmatrala Aleksandra.
- Da, u Akrotiriju - dodade on.
- Znam gde se nalazi, ali nikada nisam bila tamo mada sam
ponekad sretala vaše vojnike u gradu. Ali vi ne nosite uniformu? -
iznenađeno ga je upitala.
- Nosim je kad sam „unutra“ - nasmejao se.
- Onda ste verovatno nekakav kapetan - zanimalo je Aleksandru.

~7~
By Amy

- Nisam kapetan - osmehnu se on i ispi ostatak pića. - Poručnik

Terens Kolins! Mogu li ponekad da navratim kod vas?
- Možete, naravno - srdačno mu je rekla devojka.
- Hvala vam, Aleksandra. Laku noć!- oprostio se i pošao ka izlazu iz
taverne.
- Laku noć, Terense! - otpozdravila je devojka, prateći ga pogledom.
Gledala je u njegova prava i snažna pleća dok se udaljavao. Imao je
kratku crnu kosu i ni najmanje nije ličio na nekakvog britanskog
vojnika. Možda je imao oko tridesetak godina, i onako u farmericama i
majici delovao je pre kao turista koji je slučajno zalutao ovde.
- Aleksandra, ko je to bio? - upita njen deda koji je došao da uzme
još vina.
- Neki lekar iz Akrotirija - trže se ona iz razmišljanja.

***

Aleksandra je zatvorila restoran i popela se u sobu na spratu. Njen

deda je spavao u prizemlju, a ujak je sa svojom porodicom stanovao u
drugoj, većoj kući nedaleko od restorana. Nekada su svi živeli ovde.
Njen deda, baka Eleni koja je umrla pre pet godina, njena majka i ujak
Tanasis dok se nije oženio i odselio se u novu kuću. Bilo joj je dvadeset
Četiri godine i nikada neće zaboraviti dan kada je njena majka Galatea
Papadopulos spakovala kofer i otišla sa nekim čovekom koji ju je čekao
napolju, sedeći u automobilu. Pre toga se žestoko posvađala sa ocem, a
četvorogodišnja Aleksandra je, uplašena, u majčin kofer pakovala svoje
stvari koje je ova kroz suze vraćala nazad i obećavala da će se jednog
dana vratiti po nju i odvesti je sa sobom.
Aleksandra je tog dana dugo plakala u bakinom krilu. Okružena
ljubavlju i pažnjom čitave porodice, postepeno se privikavala na novi
život bez majke. Bila je ubeđena kako će se ona jednog dana vratiti i
danima bi sedela pored obale posmatrajući na horizontu velike
brodove od kojih ni jedan nije svraćao u mali zaliv. A onda je stiglo i
prvo pismo. Baka ga je čitala drhtavih ruku i glasa, a Aleksandra je u
svojoj dečjoj mašti pokušavala da zamisli taj grad na obali nekog
velikog mora u kome je majka našla posao. Pisma iz Amerike su stizala
bar jednom mesečno, a ujak joj je objasnio da je toliko vremena
potrebno da pismo stigne do njih. Majka se vratila dve godine kasnije,

~8~
By Amy

kose obojene u plavo i u novoj modernoj odeći. Izgledala je kao one

glumice iz američkih filmova koje je Aleksandra gledala u bioskopu, a
kojima se potajno divila zbog njihove lepote i elegantne odeće. A
Galatea Papadopulos jeste bila lepotica. Aleksandra je skoro sa
strahopoštovanjem dodirivala majčinu haljinu od šuškave svile, i
nekako u to vreme je shvatila da njena mama nikada neće i ne može da
bude kao drage mame, mame njenih vršnjaka iz sela. Njena majka i
deda su se opet posvađali i Aleksandra je strepela da će to biti još jedan
rastanak sa majkom što se i dogodilo nekoliko dana kasnije. Aleksandra
je vremenom naučila da prihvati Galateine nagle dolaske i odlaske i da
tu, među brdima i morem, stvori svoj mali svet koji niko i nikada neće
moći da joj oduzme.
Što se tiče njenog oca, znala je toliko da je bio Amerikanac i da je
otišao pre nego što se ona rodila. Galatea je i sama bila devojčica kada
je rodila Aleksandru. Jedva da je imala sedamnaest godina. Baka joj je
pričala da je bila upisala školu za frizere i da je do poslednjeg trenutka
krila trudnoću. Tetki u Pafosu, bakinoj sestri je rekla kako ima napad
slepog creva i ova je odvela u bolnicu gde se i porodila. Izbegavala je da
priča o ocu svog deteta, a Aleksandra je mogla samo da ga zamišlja dok
jednom, na dnu majčine kutije za pisma nije pronašla fotografiju nekog
uniformisanog mladića. Na poleđini fotografije je bilo napisano
nekoliko rečenica koje nije razumela. Galatea koja je tog trenutka ušla u
sobu, uzela je fotografiju i nekako je odsutno zurila u nju.
„Ko je to, mama?“
„Jedan moj prijatelj.“
„Da li je on moj tata?“
„On je poginuo, Aleksandra.“
To je bilo sve što je saznala o mladiću sa fotografije koji je tada
verovatno bio mlađi nego što je ona sada bila. I kasnije, kad je
Aleksandra pokušavala da sazna nešto više o ocu, od Galatee je dobijala
konfuzne i neodređene odgovore. Makarios Papadopulos je mnogo
vremena provodio sa svojom unukom i uprkos svemu, bio je ponosan
na nju. Pričao joj je o mitološkim bićima, bogovima i istoriji Grčke, ali
najviše joj se svidela istinita priča o Grku Zorbi koga je pomalo svaki
Grk nosio u sebi. A njen deda je bezbroj puta gledao film o tom junaku,
a najviše je bio fasciniran Entoni Kvinom, glavnim glumcem u filmu.
,,A Grk Zorba je na prvi pogled bio surov čovek, a u suštini je prava
dobričina. Nostalgičan čovek, pustolov, trezan, a pijanac! Čovek koji

~9~
By Amy

iznad svega voli život, pesmu, muziku. Nije mnogo radan, ali ne beži od
posla. Naprotiv, kad radi, sav se predaje tome, domišljat je i pun
neiscrpne energije. I niko ne zna odakle je došao“ - Makarios
Papadopulos bi tu prekidao priču i donosio vino iz podruma.
„Kako se ne zna, Makariose?“ - obično bi upitao neko ne zbog toga
što nije znao već više radi druženja i vina.
„Tvrdi se da je živeo u Kateriniju“ - nastavljao bi Makarios
Papadopulos. - „Tu je stigao posle Prvog svetskog rata i zaposlio se u
obližnjem rudniku. Zaljubio se u kćerku direktora rudnika hteo je da se
oženi njom. Međutim, bogatom direktoru to nije odgovaralo, jer nije
hteo da mu se kćerka uda za običnog rudara i nije hteo da mu je da za
suprugu.
„Za Zorbu“! - nazdravljali bi veselo Makariosovi prijatelji.
Neki od njih bi počinjali svirku na buzukijima.
„Ela Aleksandra!“ - doviknuo bi deda.
Aleksandra bi tada, još devojčica, donosila sir, masline i ovčji pršut,
a deda je uzimao u krilo i učio je da igra. Ujutru se žalio na glavobolju
koju je najradije lečio čašicom domaće mastike. Posle toga je nastavljao
svoj grnčarski posao sve do večeri. Baka bi gunđala, a onda bi ga krišom
optuživala za neke stvari iz mladosti koje godinama nije mogla da
zaboravi. Posle bi opet razgovarali kao da se ništa nije dogodilo.
Jednom joj je ujak Tanasis, kada je baka već bila mrtva, ispričao o
Makariosovoj tajnoj ljubavi prema kćerki bogatog vinara iz okoline gde
je Makarios učio zanat kod nekog poznatog grnčara. Ali, Aleksandra je
znala da je deda voleo njenu baku i veoma ju je poštovao sve do kraja
njenog života.

***

Terens Kolins je sledeće subote izvezao svoj džip sa parkinga baze

i otpozdravio stražaru na izlazu. Svratio je u cvećaru i pošao prema selu
u koje je pre nedelju dana sasvim slučajno zalutao. Zapravo, tražio je
Mandriju, manje naselje u čijoj se blizini nalazilo groblje vojnika
poginulih za vreme Drugog svetskog rata. Deda jednog njegovog
prijatelja takođe je bio sahranjen ovde. Terens je obećao tom svom
prijatelju da će posetiti. grob njegovog dede. Na kraju je uspeo da
pronađe ploču sa urezanim imenom, a i da upozna devojku koja se
zvala Aleksandra i koja mu je pomogla da se sporazume sa seljakom

~ 10 ~
By Amy

koji je prodavao smokve. Pevušio je melodiju iz nekog filma dok se

približavao maloj taverni. Aleksandra je bila prelepa, možda najlepša
devojka koju je upoznao do tada. Iako su ovdašnje devojke bile
rezervisane prema vojnicima iz baze, Aleksandra nije okrenula glavu na
drugu stranu kada joj je rekao da je stacioniran u bazi. Bila je
prijateljski raspoložena i to mu se takođe dopalo. Terens nije zalazio po
barovima niti ga je ganjala vojna policija zbog tuča, već je svoje
slobodno vreme najčešće provodio u kratkim izletima po okolnim
mestima. Kretanje je bilo ograničeno kao i mnogo toga što mu je kao
vojnom lekaru u stranoj zemlji bilo uskraćeno. Sada je samo želeo da
vidi Aleksandru i pre nego što je izašao, poneo je sa zadnjeg sedišta
buket belih ružinih pupoljaka koje je kupio za nju. Bilo je tek osam
časova i ugledao je kako pažljivo popravlja bore na jednom stolnjaku.
Pevušila je neku lepu grčku pesmu i toliko je bila okupirana poslom da
ga nije odmah primetila. Terens se diskretno nakašlja iza njenih leđa i
ona se okrete sa osmehom na licu.
- Dobro jutro, Aleksandra - veselo joj se obratio.
- O, Terense! - osmehnula se.
- Da li je taj osmeh bio upućen meni? - osvrnuo se oko sebe.
- Mi, Grci, smo veoma gostoljubivi - osmehnu se ona. - Pošao si u
neku posetu?
- Cveće je za tebe - ispružio je ruku i predao joj buket.
- Hvala, predivno je. Staviću ga za onaj sto gde obično sedim kad
posmatram more - Aleksandra je bila prijatno iznenađena.
Terens pođe za njom i sede na ponuđenu stolicu.
- Odmah se vraćam - reče ona ulazeći u restoran. - Samo da nalijem
vodu u vazu i skuvam kafu.
Iznela je vazu i čašu sveže vode koju je stavila na sto ispred njega.
- Ovo mi je baš bilo potrebno - Terens je prineo ustima čašu još
zamagljenu od svežine.
- Stari običaj - osmehnu se ona.
- Planinska voda? - upitao je Terens.
Aleksandra klimnu glavom.
- Kafa će biti brzo gotova - dodade ona i ponovo uđe u restoran.
Izašla je noseći u rukama srebrni poslužavnik i mali ibrik sa
mlekom.

~ 11 ~
By Amy

- Probaj, svideće ti se - osmehnu se ona. - Znam da u Britaniji

uglavnom pijete čaj, a i drugačiju kafu. Možda želiš filtriranu?
- Ne, toga imam u bazi. Danas želim da se ponašam kao pravi Grk -
osmehnuo se on.
- Pričaj mi o bazi. Kako je u njoj? - želela je da zna Aleksandra.
- Pošto nisi bila u vojsci, teško da bi mogla da razumeš. Kao u
svakoj kasarni, samo je ovo nešto drugačije. To je kao jedan veliki
zatvoreni grad - dodade on srknuvši gutljaj kafe.
- Da li je istina da ne pijete čak ni ovdašnju vodu? - interesovala se
Aleksandra.
- Istina je, Aleksandra. Takvi su propisi. Hrana kao i voda stižu iz
Velike Britanije avionima.
- Ali ti si upravo prekršio pravilo! - nasmejala se ona.
- Računam na tvoju diskreciju - nasmeja se i Terens. - A i znam da
me ne bi otrovala.
- Kako možeš da budeš toliko siguran? - provokativno je upitala.
- Spasla si me Kirosa. Tebi mogu da verujem, a imaš i predivno ime,
Aleksandra.
- Hvala. Ovde se mnoge devojke zovu Aleksandra, tako da to nije
ništa specijalno.
- Ali nisu sve toliko ljubazne - dodade on.
- Poznaješ još neku Aleksandru? - provokativno ga je upitala.
- Ne. Ti si jedina Aleksandra koju sam upoznao. Zapravo, jedina
devojka koju sam upoznao ovde - iskreno je rekao.
- Verovatno te kod kuće čeka devojka - pretpostavila je ona.
- Nemam devojku - brzo je odvratio.
- Onda žena - nasmejala se Aleksandra.
- Nisam oženjen.
- To verovatno tvrde svi koji odu toliko daleko od kuće -
sumnjičavo ga je pogledala.
- Verovatno - složio se sa njom.
- A ti nisi jedan od njih? - bila je podozriva.
- Nisam, Aleksandra. Voleo bih da mi veruješ.

~ 12 ~
By Amy

Imao je tako iskren pogled i delovao je skoro stidljivo. Ili je bio

samo lepo vaspitan momak, pomislila u sebi. Mnogo joj se dopao, ali
znala je da mora biti obazriva.

***

Terens je upravo završavao smenu. Dok se presvlačio u vojnu

uniformu, jedan od njegovih kolega,
Morton Hokins usput mu predade pismo. U prvom trenutku Terens
je iznenađeno zurio u koverat, a onda ga presavio i stavio u džep
vojničke bluze. Šetao je neko vreme pored visoke žičane ograde iza koje
se prostiralo more. Zapalio je cigaretu i naslonjen na ogradu, otvorio
pismo koje je mesecima očekivao. Karlin rukopis titrao mu je pred
očima. Svaka rečenica je bila kajanje, izvinjenje, tuga za propuštenim...
I sada, kad je bila toliko daleko od njega, Earlino pismo je na
trenutak pokrenulo ono što je trebalo da ode u zaborav. Zbunjivalo ga
je, unosilo nemir. A Karli je to sigurno znala. Bio je to njen pokušaj da ga
vrati, da ponovo zavlada njegovim srcem koje je prezrela onog trenutka
kada je otišla. Njegov um se borio, ali srce je i dalje čeznulo za onom
koju je nekada toliko voleo i zbog koje je pre četiri meseca napustio
domovinu. Nadao se da će daljina učiniti svoje i u trenutku je dobio
želju da iscepa pismo na sitne komadiće. Umesto toga ga je zgužvao i
vratio u džep. Nije imao snage. Prvih mesec dana po dolasku na Kipar
bilo je najteže kada je noćima plakao bez suza. Sada je stvarno plakao.
Ne zbog Karli već iz očaja. Ona je postala stranac onog trenutka kada ga
je prevarila i ostavila. Stranac bez duše i osećanja. A on? Čuvar
izgubljene ljubavi koja ga je tištala i pratila u stopu. Suza pade na već
dogorelu cigaretu čiji žar tiho zacvrča i postade crn. Ne, Karli, ne možeš
to više da mi radiš! Neću ti dozvoliti. Napisaće joj pismo i završiti tu
priču jednom zauvek.
- Poručnice Kolins! - pozdravio ga jedan vojnik u stavu mirno.
- Da, Koline? - pogledao je mladića upitno.
- Zovu vas u ambulantu, gospodine.
- Nešto se dogodilo? - zabrinuo se Terens.
- Redov Voker se oseća loše, gospodine - reče vojnik i dalje stojeći u
mestu.
- Dolazim - Terens požuri prema ambulanti.

~ 13 ~
By Amy

- Terense, dobro je što si bio u blizini - reče njegov kolega Morton

Hokins. - Pogledaj ovog momka.
Terens pogleda u mladića koji se žalio na bolove u želucu, a bledo
lice mu je bilo orošeno kapljicama znoja.
- Kad je stigao? - žurno se obratio Terens svom kolegi, jer mu se
nije dopao izgled pacijenta.
- Pre petnaest dana.
- Ne mislim u bazu, nego kad je stigao u ambulantu, Mortone?
- Pre pet minuta. Dao sam nalog za ispiranje želuca.
- Stavićemo ga na elektrokardiogram i uključiti aparat. Momak je
izgleda doživeo slabiji srčani udar.
- Morton uključi aparat i postavi masku sa kiseonikom. - Dodaj mi
špric!
Nekoliko trenutaka kasnije, disanje se ujednačilo, a boja se polako
vraćala u lice mladog Vokera.
- Kako si znao, Terense? - upita iznenađeno Morton Hokins
skidajući rukavice. - Svi simptomi su ukazivali na želudac.
- Upravo zato - autoritativno je rekao Terens.
- Isključio si mogućnost trovanja hranom, ali moglo je da bude i to -
dodade Morton naginjući se nad redovom.
- Moglo je - dodade Terens pomalo umorno. - Momak je mlad i
uvek se polazi od te pretpostavke. Gđe je njegov zdravstveni karton?
- Ovde je. Prošao je na pregledu - reče Morton zamišljeno. - Sem što
mu je otac bio srčani bolesnik. Taj detalj sam prevideo u žurbi. Šta da
napišem u izveštaju?
- Samo to, da sam ti asistirao - reče Terens.
- Hvala ti za ovo, Teri. Terens pođe prema vratima.
- Pismo je bilo od Karli? - dodade Morton sa oklevanjem.
Terens klimnu glavom.
- Teri, ne znam šta da kažem... Nisam imao nameru da se umešam
između vas. Kasnije smo oboje shvatili da smo pogrešili, ali bilo je već
kasno. Kunem ti se, Teri, da sam imao nameru da ti sve kažem o njoj i
meni, ali ti si već bio otišao. Žao mi je što si to saznao na onakav način.
- Zašto si onda to uradio, Mortone? Bili smo prijatelji i koliko se
sećam do tada nije bilo tajni između nas - nevoljno ga je upitao Terens.

~ 14 ~
By Amy

- Žao mi je, Teri. Bio sam pijan... i zavrtela mi je mozak. Želiš li da

razgovaramo o tome?
- Da plačemo jedan drugome na ramenu? Ne, Mortone - odmahnu
Terens glavom. - Nemamo o čemu da razgovaramo.
- Shvatila je da voli tebe - reče Morton.
- Grešiš. Karli voli samo sebe. Mogao si to i sam da zaključiš -
ogorčeno je zaključio Terens.
- Znam da si ljut na mene...Ispao sam nitkov prema tebi i to
svakako zaslužujem - postiđeno, oborene glave, jedva je izgovorio
Morton.
- Pusti sad to, Mortone - odmahnu umorno Terens rukom.
Morton je ostao da gleda za njim. Osetio se kao školarac koji je
upravo dobio lekciju iz lepog ponašanja. Znao je da će Terens teško
preći preko onoga što mu je učinio.

***

Terens je ubacio prepakovano Karlino pismo u sanduče i na

izvestan način je osetio olakšanje. Imao je slobodno čitavo popodne, ali
nije želeo da u ovakvom raspoloženju ode u Aleksandrinu tavernu. Ne
znajući šta bi, seo je pored pristaništa nedaleko od baze i posmatrao
jahte i brodiće koji su pristizali sa pučine. Da li mu se učinilo ili je na
jednoj jahti sa italijanskom zastavom ugledao Aleksandru. Izašla je sa
koferom u ruci i osvrnula se nekoliko puta oko sebe. Bila je dovoljno
daleko i nije mogla da ga vidi. Požurio je za njom, probijajući se kroz
metež koji su stvorili tek pristigli putnici. Ona je koračala polako,
obučena u elegantni letnji kostim i sa kosom podignutom na temenu.
- Aleksandra! - pozvao je on, sada samo nekoliko metara udaljen od
nje.
Nije se ni okrenula. Terens ubrza korak i sustiže je.
- Aleksandra! - viknuo je ponovo.
- Ko ste vi? - grubo je odvratila žena koju je oslovio.
Gledao je u lice žene četrdesetih godina koje je tako neodoljivo
podsećalo na Aleksandrino. Sem očiju koje su bile crne i sada su ga
ispitivački posmatrale.
- Izvinite, pomislio sam da je neko drugi - reče Terens.

~ 15 ~
By Amy

- Pomislili ste da je Aleksandra? - žena se zagledala u njegovu

uniformu. - Kakve vi veze imate sa Aleksandrom?
- Poznajem je - dodade Terens zbunjeno.
- Onda neka na tome i ostane - žena ponovo uze beli kožni kofer
koji je na trenutak bila spustila.
- Izvinite, ali toliko ličite. ..Vi ste njena sestra? - upita Terens.
- A vi ste jedan iz baze, zar ne? - odmeri ga žena prezrivo.
Terens kimnu glavom.
- Onda se vratite tamo - dobaci ona preko ramena.
Terens je još jednom pogledao za elegantnom ženom i pošao
prema bazi.
Kakav drznik, pomisli Galatea Papadopulos i pođe prema prvom
taksiju. Aleksandra je ugledala majku kako izlazi iz taksija. Galatea joj
mahnu i pope se uz nekoliko stepenika koji su vodili na terasu
restorana.
- Mama! - polete joj Aleksandra u zagrljaj. - Jesi li dobro?
- Bolje nego ikada, ljubavi. Vidim da si se baš prolepšala. Kako je
ovde, Aleksandra? - upita Galatea Papadopulos i pogledom pređe preko
terase.
- Deda je u dvorištu - reče nešto tiše Aleksandra. - Mama, molim te,
nemoj ponovo da se svađaš sa njim.
- Ne želim da se svađam ni sa kim. Došla sam da ostanem ovde -
nasmeja se Galatea.
- Koliko dugo, mama? - upitala je Aleksandra majku, znajući da se
nije nikada dugo zadržavala.
- Dugo, Aleksandra - neodređeno je odvratila Galatea.
- Želiš li da odnesem tvoj kofer u sobu na spratu? - upita
Aleksandra.
- Sama ću, dušo.
- Skuvaću kafu. Ili želiš prvo da se odmoriš?
- Želim prvo da popijem kafu sa tobom. Put je bio iscrpljujući - reče
Galatea.
- Po tebi se to ne vidi, mama - nasmešila se Aleksandra, srećna što
ponovo vidi majku posle dugo vremena.

~ 16 ~
By Amy

- Aleksandra, poznaješ li nekog britanskog poručnika iz baze u

Akrotiriju? - upita njena majka.
- Poznajem jednog - odvrati Aleksandra.
- Koliko ga dobro poznaješ? - interesovalo je Gaiateu.
- Sreli smo se nekoliko puta ovde. Ali otkud znaš za njega? -
začuđeno je pogleda Aleksandra.
- Obratio mi se na pristaništu - reče Galatea.
- Tebi? - Aleksandra je bila začuđena.
- Da, i nazvao me je tvojim imenom. Posle se spetljao, jer je shvatio
da je pogrešio.
- Pomislio je za tebe da sam ja?
- nasmeja se Aleksandra.
- Htela sam da razgovaramo u vezi njega - zapreti Galatea prstom.
- Ne razumem. Šta to?
- Aleksandra, neko mora da vodi računa o tebi, a ja sam ti majka,
zar ne? - nije odustajala Galatea.
- Mama, to je smešno, zaista. Ja ga jedva i poznajem - odmahnu
Aleksandra.
- Baš zato - dobaci Galatea i pođe prema spratu. - Razgovaraćemo o
tome kasnije. Imamo dovoljno vremena.

***

- Italija je predivna, ali čovek mora jednom negde da se skrasi -

započela je priču Galatea kada je sledećeg jutra sedela sa Aleksandrom
na terasi. - Imam četrdeset jednu godinu i moj život je počeo da liči na
katastrofu. Nemam muža, ispala sam loša majka... želim da ti tolike toga
nadoknadim, Aleksandra.
- Mama - prekinula je Aleksandra.
- Znam šta ćeš da kažeš, Aleksandra - Galatea snuždeno zaklima
glavom. - Da je za neke stvari kasno. Ne mogu da vratim vreme, ali
mogu bar da pokušam da budem tvoja majka. Pruži mi još jednu šansu,
Aleksandra.
- Mama, bez obzira na sve to, jate i dalje volim. Ali nisam više dete.
Dovoljno sam odrasla da znam da se staram o sebi.

~ 17 ~
By Amy

- Da li me prezireš, Aleksandra? - tužno je upitala njena majka.

- Ne želim da razmišljam o prošlosti. Neke stvari se ne mogu
promeniti i ne bi trebalo da ih oživljavamo, jer nikome neće biti od
pomoći - uzdahnula je Aleksandra.
- Deluješ zrelo, Aleksandra. Ja sam večito jurila za nekim svojim
snom koji se nikada do kraja nije ostvario. Sve je bilo samo privid i
slatke laži iz kojih nisam želela niti mogla da se izvučem. Toliko toga, a
opet mi je srce prazno i tužno... Kao da sam ukleta... Ništa u životu
nisam uradila kako treba - vrtela je glavom Galatea.
- Mama, izvini, imamo gosta - Aleksandra je uzdahnula i ustala, jer
je istu priču već čula prethodne večeri.
Dok je pripremala piće za šankom, posmatrala je svoju majku. Bilo
joj je žao te žene. I dalje je bila lepa, ali i nesrećna. Žena i devojčica
istovremeno. Aleksandri je bilo jasno da Galatea nije pronašla cilj u
životu, uprkos tome što je dugo lutala.
- Šta nameravaš sada? - upita Aleksandra vraćajući se za sto.
- Zaposliću se u Pafosu - dodade Galatea. - Otvoriću butik sa
italijanskom robom. Jesi li raspoložena da popodne potražimo neku
zgodnu lokaciju u gradu?
- Pitaću Kalini da li može da me zameni - obeća Aleksandra.
- A ja ću se sad prošetati malo okolo. Usput ću svratiti do Tanasisa -
reče Galatea ustajući.
- Vidimo se kasnije, mama! - doviknu Aleksandra za njom.
Skupila je šoljice sa stola i ponela ih u restoran.
- Zdravo, Aleksandra! - čula je poznat glas.
- O, Terense! - bila je prijatno iznenađena.
- Da li je to bila tvoja majka? - interesovalo je Terensa.
- Da. Već si je upoznao, zar ne? Pričala mi je tome.
- Juče na pristaništu. Energična dama! - osmehnu se Terens.
- Da li je bila neprijatna? - zabrinula se Aleksandra.
- Pre bih rekao, stroga i zaštitnički nastrojena kad si ti u pitanju.
- Stroga? - iznenađeno ga je pogledala.
- Majke to obično rade kad su u pitanju njihove kćerke, zar ne? -
dodade Terens.

~ 18 ~
By Amy

- Tek je stigla - objasni Aleksandra. - Pre toga je dugo bila odsutna

od kuće.
- To ti je teško padalo? - upitno je pogledao.
- Terense, otišla je kad mi je bilo samo četiri godine. Onda mi je bilo
najteže, a posle sam maštala o tome kako će se vratiti i povesti me sa
sobom. Na kraju sam se navikla, ali nikada do kraja. Da li možeš to da
razumeš? Volim je, ali mi smo strane jedna drugoj. Ja ne poznajem svoju
majku niti ona poznaje mene - Aleksandra je zamišljeno gledala ispred
sebe.
- Vratila se, jer možda želi da te upozna. Verovatno si i ti njoj
nedostajala - Terens je dodirnu po ruci.
- Verovatno - klimnu Aleksandra. - Izvini, raspričala sam se o
porodičnim stvarima, a i ne poznajem te dovoljno.
- Ponekad je strancu lakše ispričati ono što te muči. Želim da
budemo prijatelji, Aleksandra - iskreno je rekao Terens.
- I ja - osmehnu se ona. - Hvala ti što si me saslušao, jer mi je lakše
da to podelim sa nekim.
- Želim da razgovaramo kad god osetiš potrebu za tim. Uvek možeš
da računaš na mene.
- Ti si tako dobar, Terense. Znaš šta sam pomislila o tebi? - blago ga
je pogledala.
On odmahnu glavom.
- Da si stidljiv. Jesi li?
- Priznajem da jesam - osmehnuo se. - Da li si tu osobinu ocenila
kao nešto loše ili dobro?
- Ne volim baš mnogo da ocenjujem druge sem kad su u pitanju
moji đaci - odvratila je uz osmeh.
- Đaci? Ti si nastavnik? - iznenađeno je pogledao.
- Predajem engleski jezik - rekla je s ponosom.
- I šta je sa mojom stidljivošću?
- To je tako simpatično. Ne volim kad su muškarci puni sebe i
ponašaju se nadmeno, hladno i bezosećajno kao...
- Narcis?
- Baš tako. Kakve se žene tebi ne dopadaju? - poželela je da sazna.
- Neiskrene. One koje mnogo pričaju o iskrenosti, a ne misle tako.

~ 19 ~
By Amy

- Zato valjda toliko to i ističu - slegnu ona ramenima.

- Važna su dela, zar ne? - pogleda je Terens.
- Slažem se, inače će završiti kao Eho - nasmeja se ona.
- Eho kao odjek, ili...
- Poznat ti je mit o Eho i Narcisu?
- Znam ponešto, ali bih voleo da mi pričaš o tome - reče Terens.
- Siguran si da ti neće biti dosadno da slušaš?
- Siguran sam - osmehnu se on.
- Dakle, Eho je bila veoma lepa i veoma brbljiva šumska nimfa.
Boginja Hera je kaznila tako što nije bila sposobna da govori kad drugi
ćute, ali istovremeno nije mogla da zadrži jezik ako neko progovori. Na
kraju je bila kažnjena da ponavlja poslednje reči iz rečenice koje čuje.
Eho se zaljubila u Narcisa koji je prezreo njenu ljubav i umrla je od bola.
Njen glas ostao je i ponavljao poslednje reči koje neko izgovori u šumi
ili planinskim klancima - Aleksandra se okrete, jer je upravo bio naišao
njen deda. Klimnuo je glavom Terensu i seo naspram njega.
- Deda, ovo je Terens, lekar iz baze o kome sam ti pričala -
predstavi ih Aleksandra.
- Drago mi je, gospodine Papadopulos - Terens se rukovao sa
starcem. - Aleksandra mi je upravo ispričala jednu priču iz grčke
motologije.
- Čuo sam. Samo ni Narcis nije dobro prošao - nasmeja se Makarios
Papadopulos. - Aleksandra, možeš li da odeš do Dimitre? Potrebna si joj
u kuhinji.
- Doviđenja, Terense - osmehnula se ona i nestala u dvorištu.
Kada se posle dva Časa vratila dedinoj kući, zatekla je Terensa
kako štapom sitni zemlju koju je deda posle mešao sa vodom i
oblikovao u ćupove, vaze i krčage za čuvanje maslinovog ulja. Bila je
prijatno iznenađena činjenicom da je deda lepo prihvatio njenog novog
poznanika.

***

- Šta je onaj momak radio u dvorištu, Aleksandra? - upitala je

Galatea nakon što je Terens otišao.
- Pomagao dedi - osmehnula se Aleksandra kojoj je to bilo
simpatično.
~ 20 ~
By Amy

- Tvoj deda ga je pustio da mu pomaže? - ljutito će Galatea. - To

neće moći tako...Donesi mi malo vode, molim te.
- Šta neće moći, Galatea? - upita Makarios Papadopulos svoju
ćerku, sačekavši da Aleksandra uđe u restoran.
- To je nedopustivo, tata! Dozvoljavaš joj da dovodi nepoznate
muškarce u kuću, a ne znaš ništa o njemu. On je...- počela je Galatea da
objašnjava ogorčeno, ali otac je prekinuo.
- Znam ko je on, a poznajem i Aleksandru. I verujem joj! A tebi ne
mogu da verujem i zato je ostavi na miru! - odlučno je rekao Makarios
svojoj kćerki.
- Ona je moja kćerka - nadureno će Galatea. - I nemaš pravo da
rušiš moj autoritet pred njom.
- Nikada to nisam radio, Galatea. Molim te, ne teraj me da te
podsećam na tvoje ponašanje od pre dvadeset godina kada si mislila
samo na sebe - sad je i Makarios podigao ton.
- To ćeš mi prebacivati čitavog života? - Galatea okrenu glavu na
drugu stranu.
- Neću. Već si dovoljno kažnjena time što ne znaš ni šta želiš ni šta
radiš - Makarios Papadopulos se okrete i nestade prema dvorištu.
- Šta je želeo deda? - upita Aleksandra majku, jer joj je bilo jasno da
je došlo do konflikta između njih dvoje.
- Aleksandra, moraš da saznaš neke stvari - Galatea uzdahnu i steže
Aleksandrinu ruku.
Aleksandra sede i zagleda se u Galateine uplakane oči.
- Bila sam mlada i buntovna po prirodi. Nikada se nisam mirila sa
tim da ostanem u selu. Tvoj deda je imao drugačije planove sa mnom,
ali u tim osetljivim godinama, ja sam to protumačila na drugačiji način.
Mama je bila stroga, a tvoj deda, iako deluje strogo, popustljiv je po
prirodi. Tako sam umesto tehnološke škole, upisala školu za frizere.
Stanovala sam kod tetke, ali sam danima posmatrala more i
priželjkivala da se pojavi neko ko će me odvesti odavde. Želela sam da
odem sa ostrva po svaku cenu. Onda je jednog dana u luku uplovio brod
sa nekim američkim turistima. Mladi mornari su se osmehivali svakoj
devojci u luci, a među njima je bio jedan koji me je upitao za prodavnicu
suvenira. Zvao se Piter Rejnolds... i bio je toliko lep, Aleksandra. I
zabavan. Pričao mi je o lukama koje je obišao i o dalekim gradovima, a
ja sam sve upijala i sanjala svoj san slušajući njegove priče. Ostali su u

~ 21 ~
By Amy

luci nekoliko dana i mi smo se zbližili. Donosio je brdo čokoladica sa

broda i često smo se sastajali u jednoj udaljenoj uvali. Bio je mlad. Imao
je dvadeset jednu godinu, a ja šesnaest Oboje smo bili maltene još
deca... Zaljubila sam se svim svojim bićem u njega i odlučila sam da on
bude prvi muškarac u mom životu. Otišao je svojim putem, a da nije
saznao za tebe. Obećao je da će se vratiti i povesti me sa sobom. Pisma
su stizala iz različitih krajeva sveta, a ja ni na jedno nisam mogla da
odgovorim, jer nisam mogla da znam koja je sledeća luka. Onda je
prestao da piše i pomislila sam da je to kraj. Patila sam, Aleksandra, i
nikome ništa nisam govorila. Bila sam trudna. Čak ni tetka ništa nije
primetila. A stomak je rastao i morala sam da ga prikrivam. Poslednjih
meseci pred tvoje rođenje nisam ni odlazila kud, pravdajući se da
moram da učim. Ti si se rodila i moj otac je prihvatio i tebe i mene.
Onog dana kad sam otišla... Mislim da je neophodno da ti i to objasnim.
Bio je tu jedan Amerikanac koji je tvrdio da poznaje tvog oca i koji se
ponudio da mi pomogne da ga nađem. Želela sam da ponovo sretnem
Pitera. Taj čovek sa kojim sam otišla, lagao je... znaš već. Uputila sam se
sa njim u Ameriku, ali ubrzo me je ostavio. Našla sam se u San
Francisku potpuno sama. Šta sam drugo mogla? Zaposlila sam se kod
jednog Grka iz Atine i radila u restoranu. Nisam odustajala od namere
da pronađem Pitera. Poverila sam se tom gazdi kod koga sam radila,
čovek je imao razume van ja za moj problem i dao je sve od sebe da mi
pomogne da pronađemo tvog oca. Kada smo mu konačno ušli u trag,
već je bio oženjen i nije želeo da zna za tebe. Bila sam povređena i
vratila sam se kući...
- Znači on nije mrtav? - Aleksandra je uzbuđeno skočila sa stolice. -
Zašto si me lagala toliko godina!?
- Mislila sam da je bolje za tebe da ne saznaš istinu. Posle sam
izgubila kompas - bludna kćerka se konačno vratila tamo odakle je
čitavog života želela da ode...
- Za tebe je sve u životu avantura! Kako si samo mogla tako da se
ponašaš? - Aleksandra je uplakana otrčala u dvorište.

***

- Aleksandra, nemoj plakati - rekao joj je deda kad je ugledao.

- Kako da ne plačem, deda. Napustila me je, a sada se vraća sa
svojom tužnom pričom i očekuje da je razumem. Nije ni svesna koliko
mi je bola nanela - jecala je Aleksandra.

~ 22 ~
By Amy

- Pokušaj da joj oprostiš - Makarios Papadopulos se nagnuo prema

unuci i privukao je njenu glavu na svoje grudi. Bilo mu je žao te devojke
koju je odgajao sa puno ljubavi, trudeći se da joj olakša život bez majke.
- Da li si joj ti oprostio? - interesovalo je devojku.
- To i radim čitavog života - uzdahnu Makarios. - Ona je takva,
Aleksandra, i može možda da se promeni ako joj svi malo pomognemo.
Možda još nije kasno za nju...
I njemu samom je bilo teško što je njegova ćerka izabrala tako
čudan životni put, nanoseći time bol svima onima koji su joj bili
najbliskiji.
- Celog svog života je radila samo ono što je ona htela...odlazila,
dolazila kad je htela, i nije... - glas joj je zadrhtao.
- Istina je to što govoriš, mila. A mi smo pravoslavci, Aleksandra. I
dužnost nam je da volimo i poštujemo svoje roditelje, kao što roditelj
voli svoje dete i onda kad izneveri njegova očekivanja - staloženo joj je
objašnjavao deda.
- Bolje bi bilo da nije ni dolazila. Svakim svoji dolaskom unese
nemir, a posle ode ko zna kuda... I ne zna koliko sam brinula da joj se
nešto ne dogodi. Izgleda kao da smo zamenile uloge. Ne mogu više,
deda... - tužno je izgovorila. Makarios uzdahnu i povede je u dvorište.
Posadio je na tronožac i pružio joj nekoliko već ispečenih glinenih vaza.
Često je to radio i ranije kad god bi osetio da je u mislima nekuda
odlutala. Njen bol je zalečivao pomoću umetnosti. Ona bi tada iscrtavala
motive sa mikenskih vaza, a deda se divio prvim neveštim potezima.
Nadao se da će i ovom prilikom uspeti da joj usmeri misli na nešto
drugo, a znao je da će to najbolje uspeti radom.
- Šta misliš, Aleksandra, koja boja bi se najbolje slagala sa ovom
azurno plavom? - seo je na drugi tronožac i pažljivo promešao glinu.
- A šta ćemo sa restoranom ? - upita Aleksandra.
- Tamo je tvoja majka. Neka se ona poštara za goste. Dopada li ti se
kako sam uradio držače na vazi? - namignu joj deda.
- Izgledaju kao originali - dodade ona.
- A tek, kad ih oslikaš! Biće savršene! - rekao je Makarios.
- Kaže da će ostati ovde... - Aleksandra je uzela kist i otvorila
kutijicu sa bojom, još uvek misleći na majku.

~ 23 ~
By Amy

- Verujem da je nešto naučila za sve ovo vreme. Možda zaista

ostane ovde - dodade Makarios, brzo menjajući temu. - Kojim
redosledom radimo otmicu Evrope?
- Deda! - nasmeja se Aleksandra svesna da deda pokušava da je
uteši o usmeri joj misli u drugom pravcu. - Zašto se praviš da ne znaš,
kad si me ti svemu tome naučio!
- Tvoj deda je malo senilan. Kako počinje mit? Zevs se pretvorio u
bika... I šta je dalje bilo?
- Da, Zevs se pretvorio u bika i ukrao je prelepu kćer feničanskog
kralja, Evropu, koju je odveo na Krit i oženio se njom - Aleksandra je
nastavila priču.
- Kažem ja tebi da mnogi geografski pojmovi vode poreklo baš iz
Grčke. Kako bi se inače zvao naš kontinent da nije mita? - nasmejao se
Makarios, zadovoljan što su promenili temu.
- O tome nisam razmišljala - nasmejala se Aleksandra.
- Onaj mladi Britanac mi je rekao da mu se dopada naša zemlja.
Kaže da su Grčka i Kipar misteriozni za njega sa svom svojom bogatom
istorijom i mitologijom - reče Makarios praveći se da je zadubljen u rad.
Aleksandra se osmehnu u sebi.
- Prozrela sam te, deda! - nasmejala se Aleksandra.
- Ali dobro sitni zemlju - osmehnu se Makarios. - Možda bi trebalo
da ga uposlim kod nas.
- Mislim da je fini momak - rekla je Aleksandra obazrivo.
- Kad ti kažeš, Aleksandra. Verujem tvom sudu - Makarios je imao
beskrajno poverenje u svoju unuku, a Terens mu se i samom dopao.
- Deda, mi smo samo prijatelji. Kad budem našla momka, prvo ću
tebi da kažem - Aleksandri je bilo jasno šta joj deda nagoveštava.
- Dogovoreno! - osmehnu se Makarios, sa nadom da će baš Terens
biti njen izbor.

***

Aleksandra je prihvatila Galateinu pomoć i sada je imala više

slobodnog vremena. Terensa je srela kad se vraćala iz prodavnice.
Zaustavio je džip i otvorio vrata. Aleksandra se osmehnula i ušla.
- Ideš li kući? - upitao je.

~ 24 ~
By Amy

- Deda nije kod kuće. Terense, stvarno ne moraš to da radiš, da

sitniš zemlja. Deda voli društvo, ali ne shvataj to kao obavezu. Samo se
šalio - reče Aleksandra.
- Za mene je to sasvim novo iskustvo i osećam se korisnim. Znači,
radovi se odlažu za neki drugi dan. Šta imaš u planu danas?
- Ništa posebno.
- Jesi li raspoložena za jedan izlet u prirodi?
- Može. Pokazaću ti planinski izvor.
- Gde je to?
- Skreni desno. Evo ovde možeš da staneš - reče Aleksandra
desetak minuta kasnije.
- Osećam da bih mogao da poletim - Terens je stajao na samom
rubu jedne litice i gledao u ambis ispod sebe.
- Aleksandra! - povikao je i oslušnuo. - čuješ li odjek?
- Čujem - ona stade pored njega i stavivši dlanove pored usta
uzviknu njegovo ime.
„...ense ... ense“, odjekivalo je brdima. Oboje su se smejali.
Aleksandra sede pored izvora.
- Pogledaj, Terense. Voda je skoro plava.
- Kao tvoje oči - blago ju je pogledao.
- To mi je uspomena od oca. Plave oči… Amerikanac je...
- Gde je on sada? - interesovalo je Terensa.
- Negde u Americi - Aleksandra prelete pogledom preko brda. -
Nikada ga nisam upoznala. Do nedavno sam mislila da je mrtav i
pomirila se s tim, a onda sam pre nekoliko dana saznala da nije. Mama
mi je konačno priznala da je napustila kuću u potrazi za njim, ali da on,
kad ga je pronašla, nije želeo da zna za mene.
- Nemaš nikakve kontakte sa njim? - iznenadio se Terens.
- Nemam - ravnodušno je rekla Aleksandra.
- Želiš li da ga upoznaš?
- Ne znam. Rasla sam čitav život bez njega. Izgleda da on ne želi da
zna za mene. Bio je mornar i mnogo putovao po svetu - reče
Aleksandra. - Zašto si ti postao vojni lekar? - poželela je da promeni
temu.

~ 25 ~
By Amy

- Vidiš, Aleksandra, moji roditelji nisu bogati, a ja sam dobio

stipendiju od države i tako je krenulo. Radio sam pet godina u jednoj
vojnoj bolnici na jugu Engleske.
- I ovo ti je prvi odlazak u neku bazu van zemlje?
- Da. Prijavio sam se za Kipar, jer mi je delovao dovoljno daleko da
zaboravim... na neke stvari.
- I da li si uspeo da zaboraviš? - zainteresovala se za njegovu priču.
- Ljudi se teško mire kad izgube nekoga do koga im je bilo stalo -
reče Terens setno.
- Neka žena? - nepogrešivo je naslutila Aleksandra.
- Da - kratko je odgovorio, mršteći se.
- Onda ti je sigurno teško - klimnula je Aleksandra glavom sa
razumevanjem.
- Teško mi je, ali sam pre svega bio razočaran. Čovek pred nekim
iskreno otvori srce, a to bude zloupotrebljeno.
- Kao moja majka - uzdahnula je Aleksandra, pomislivši na
Galatenu priču.
- Ipak nije isto... - pokušao je da je razuveri Terens.
- Znam, ona mi je majka i to je definitivno. Ne mogu da je izbrišem
iz svog života, jer me je donela na svet. Ali sve drugo može da se
promeni.
- Slažem se - saglasio se Terens.
Neko vreme su ćuteći posmatrali okolinu svako zadubljen u svoje
misli.
- Terense - prekide Aleksandra ćutanje. - Jesi li slobodan sutra
uveče?
- Mogu da zamenim smenu sa nekim. Zašto pitaš?
- Sutra je subota i priređujemo „grčko veće“. Volela bih da dođeš i
budeš gost u našoj taverni - srdačno ga je pozvala.
- Mislim da ću vrlo rado prihvatiti - osmehnu se on. - Tvoja majka
neće imati ništa protiv?
- Ti ćeš biti moj gost - veselo ga je pogledala ona.
- Divna si, Aleksandra - zahvalno je pogledao.
- Samo pokušavam da budem gostoljubiva - objasnila je.

~ 26 ~
By Amy

- Ti jesi gostoljubiva. A tvoj momak? Šta će on reći? - interesovalo

ga je.
- Nemam momka - osmehnula se i potrčala niz padinu
zaustavljajući se u blizini džipa.
- Zašto? - upita Terens, sustižući je.
- Možda zato što ne želim da se zaljubim - neodređeno je odvratila.
- Neko te je povredio i muškarce smatraš okrutnim? - nagađao je
Terens.
- Nisu svi okrutni. Možda Čekam onog pravog - zagonetno se
nasmešila.
- Kako ćeš znati da je pravi? - provocirao je.
- Šapnuće mi moje srce i njega ću jedino da poslušam - Aleksandra
ljupko slegnu ramenima.
Terens je ubrao jedan poljski cvet i pružio joj. Stavila ga je u kosu i
zaigrala po travi u ritmu neke nečujne muzike. Kao da je šumska vila,
pomisli Terens, oduševljeno je posmatrajući. Crna kosa je dopirala do
njenog vitkog struka i talasala se u ritmu njene igre. Popodnevno sunce
joj je na temenu napravilo blještavi krug koji je podsećao na srebrnasti
oreol. Nešto u toj devojci bilo je neuhvatljivo i slobodno. Naslućivao je
šta je to. Ona je pripadala ovde i bila deo svega ovoga. Nešto što je
neodvojivo od ovog podneblja.

***

- Srećan rođendan, Aleksandra... Ovo je za tebe - izjavila je Galatea

ponosno.
Galatea je izvadila iz kese jednu pređivnu haljinu zelene boje. Bila
je lepršava i meko je zašuštala kada ju je prislonila uz telo svoje kćerke.
- Mama, nije potrebno, zaista - pobunila se Aleksandra.
- Pogledaj me, Aleksandra. Želim da je obućeš večeras. Ovo je moj
rođendanski poklon za tebe i izgledaćeš predivno u njoj.
- Hvala, mama. Obući ću je - obećala je Aleksandra i vratila haljinu
u kesu, ne probajući je. Osećala se nelagodno, jer nije navikla da dobija
poklone od majke.
- Ne dopada ti se? - Galatea ju je razočarano pogledala.

~ 27 ~
By Amy

- Lepa je - neodređeno je odvratila.

- Pozvaćeš neke svoje prijatelje? - upitala je njena majka.
- Da, biće tu Kalini i Terens - odvrati Aleksandra glačajući šank.
- Oni su u vezi? - zainteresovala se Galatea.
- Ne, mama, niko nije u vezi - nestrpljivo će Aleksandra.
- Zašto si pozvala tog čoveka? - ljutito je upitala, nezadovoljna
činjenicom da Terens dolazi.
- On ima svoje ime. Zove se Terens, mama - oštro je odvratila
Aleksandra.
- Znam kako se zove. Toliko puta sam već čula to ime u ovoj kući -
odmahnu rukom Galatea.
Aleksandra ne reče ništa. Bilo bi besmisleno raspravljati sa
Galateom o tome. Njenu očiglednu netrpeljivost prema Terensu nije
bilo lako potisnuti.
- Kad pomislim na svoj život... sve je tako prolazno i kratko traje.
Čini mi se da sam juče imala dvadeset, a ono već... - počela je Galatea
priču, ali Aleksandra nije imala strpljenja da to sluša.
- Živela si onako kako si htela i niko te nije sputavao. Šta sad hoćeš,
mama? Da zavedeš red. Da mi određuješ koga ću da pozovem, s kim ću
da se družim...! - nije odolela Aleksandra da joj prebaci.
- Ne želim da načiniš istu grešku kao i ja! - dreknu Galatea, ali se
ugrize za usnu i pogleda molećivo u Aleksandru. - Toga se bojim...
- Čega se bojiš? Da ću da rodim vanbračno dete kao ti? Ili da ću, ne
daj Bože, da ga ostavim tebi na čuvanje! - iznervirano će Aleksandra.
- To je jače od mene, Aleksandra.
- Mama, ne gledaj na stvari tvojim očima.
- Opet me optužuješ? - ljutila se Galatea.
- Samo ti kažem da bi trebalo da pronađeš nekakav smisao u
životu. I meni će biti lakše!
- Smisao? Tražila sam ga decenijama. U čemu je taj smisao? -
klimala je glavom Galatea.
- To moraš sama da otkriješ. Ja to ne mogu da znam - odvrati
Aleksandra nervozno redajući čaše na policu.
- U pravu si - dodade Galatea.

~ 28 ~
By Amy

- Pronađi nekog pristojnog Čoveka i počni da voliš ono što imaš.

Zar je to toliko teško?
- Ja tebe volim, Aleksandra. Ti si mi sve na svetu i želim da ti
postaneš taj smisao.
- Izvini, mama, ali malo si zakasnila. Ja želim da imam svoj život, a
ti ćeš morati da se potrudiš za sebe. Još si mlada i možeš da za počneš
novi život.
- Ni ti. me ne Želiš, Aleksandra - uzdahnula je Galatea.
- Ne želim da slušam tvoje žalopojke, jer je to tako...
- Kaži slobodno šta misliš.
- Mama, ne želim da te vređam, ali to je tako infantilno. I drugi ljudi
imaju probleme...
- Možda nemaju taj osećaj promašenosti. I samoj sebi već postajem
teška - uzdahnu Galatea.
- Molim te, zaboravi na sve ono što je bilo i počni iz početka.
Pomoći ću ti oko butika i verujem da ćeš se bolje osećati kad budeš
znala da radiš nešto što voliš. Imaš smisla za modu i prefinjen ukus.
Sigurna sam da će sve biti u redu.
- Završila sam kurs za kreatore... haljina koju sam ti poklonila moja
je kreacija - ponosno je izjavila.
- Stvarno? - iznenađeno je pogledala Aleksandra. - Ali kada?
- Dok sam bila u Italiji... oduvek sam volela da sebi sašijem nešto
posebno.
- Onda ne vidim ni jedan razlog da ne otvoriš butik.
- Ne znam, Aleksandra...
- Daću ti svoju ušteđevinu i moći ćeš da zakupiš neki lokal u gradu.
Sigurna sam da će ti i deda pomoći - Aleksandri se ideja učinila dobrom.
Galatea više nije mogla da progovori ni reč. Čudila se koliko malo
poznaje svoju sopstvenu kćerku. Delovala je zrelije od nje same.

***

Galatea Papadopulos je preuzela brigu oko aranžiranja stolova na

terasi. Na svakom je stajala po jedna upaljena svećica i čaša sa cvetom
karanfila koji je plutao po površini vode. Aleksandra je izašla u svojoj
novoj haljini koja se meko pripijala uz vitko telo skladnih oblina. Tanani

~ 29 ~
By Amy

struk i lepo oblikovane grudi nasledila je od majke, a krupne i plave oči

od oca.
- Kakva haljina! - uzviknula je Kalini, njena prijateljica. - Izgledaš
kao boginja, Aleksandra.
Aleksandra se osmehnula i povela Kalini prema stolu.
- Večeras ćemo sedeti u društvu jednog mog prijatelja. Samo što
nije stigao.
- Onaj zgodni Britanac sa džipom? - radoznalo je pogleda Kalini. -
Da nije na pomolu romansa?
- Samo smo prijatelji. Eno ga, dolazi! - Aleksandra mahnu Terensu i
pozva ga rukom da im se pridruži.
- Dobro veče! - Terens im se naklonio.
- Kalini, ovo je Terens. Terense, Kalini je moja prijateljica. Izvoli,
smesti se.
- Znači, ovako izgledaju „grčke večeri“? - Terens je zadivljeno
posmatrao Aleksandru.
- Tek ćete da vidite, Terense! Aleksandra vam nije rekla da joj je
danas rođendan? - upita Kalini.
- Nisam znao... Malo sam zatečen i došao sam bez poklona... Onda,
srećan rođendan, Aleksandra! - Terens je brzo ustao i poljubio je u oba
obraza.
- Još jednom! - dodade veselo Kalini. - Kod nas se ljubi tri puta!
- Onda još jednom - Terens je iznenađenu Aleksandru umesto u
obraz poljubio u usta.
Nije to učinio namerno. Ispalo je spontano, jer se Aleksandra u tom
trenutku okrenula da mu zahvali.
- Hvala, Terense - na trenutak je delovala zbunjeno.
- Bolje više, nego manje! - nasmejala se Kalini i bacila nekoliko
ružinih latica prema njima.
- Doneću piće - Aleksandra se osmehnula i pošla prema šanku.
Seoski orkestar je već bio započeo sa svirkom. Aleksandra je
spustila na sto čaše sa šampanjcem i sela pored Terensa, jer je Kalini
sedela sa njegove druge strane i veselo pevušila i puckala prstima,
pomerajući ruke i ramena levo i desno. Aleksandra se osmehnula. Znala
je šta sada sledi. Deda će povesti kolo, a Kalini će mu se obavezno
pridružiti.

~ 30 ~
By Amy

- Prelepa si večeras, Aleksandra - Terens podiže čašu.

- Hvala ti što si došao - stidljivo mu je rekla.
- Ne bih to propustio: Trebalo je ipak da mi kažeš za rođendan.
Potrudio bih se oko poklona - blago je prekoreo.
- Nekada je i poklonjeno vreme poklon. Želiš li da naučiš da igraš?
- upita ona.
- Ne ide mi baš sa igranjem - osmehnu se on.
- Ela! Sirtaki! - odjekivao je glas Makariosa Papadopulosa.
Zaigrao je sa Kalini, a onda su im se u kolu pridružili neki
razdragani turisti i mlađi meštani. Aleksandra je pljeskala rukama i
osmehivala se Terensu. Pokretala je ramenima i osmehivala se. Taj
„osmeh nifme“ Terens nikada neće moći da zaboravi. Bilo je u tom
osmehu toliko radosti pred kojom bi sve drugo prestajalo da postoji.
Vreme, mesto, prostor. I ta muzika tela, koja je budila u njemu radosti
kojih kao da nije ni bio svestan da postoje, učinila je da oseti euforiju.
Kao da je pijan, a nije. Neodoljivi magnetizam koji nikoga nije ostavljao
ravnodušnim. Počeo je drugačije da razmišlja o ovim ljudima, koji kao
da su nosili u krvi taj osećaj svojih mnogobrojnih bogova iz prošlosti.
Nosili ga u svakodnevnom životu kao što ga je i ova devojka nosila. Bez
ikakvog ograničenja i vedrih očiju koje su bile plave i beskrajne kao
more.
- Ela, Aleksandra! - doviknuo je njen deda.
Aleksandra pogleda u Terensa.
- Ne - osmehnuo se on. Aleksandra je razumela. Iako nije mogao da
im se pridruži u igri, osećala je kako njegovo srce igra u nekom svom
ritmu. Prepoznala je senzibilitet koji je ostao zatvoren u njegovoj duši,
ali i uživanje. Kao da je želeo da produži svaki trenutak, iako je nekoliko
puta diskretno pogledao na časovnik. Igrala je za taj Terensov osećaj.
Onako, kako se to čini onda kada je nekome potrebno pružiti ruku.
Žena u njoj, naslutila je Terensovu žudnju za slobodom.

***

Aleksandra je već bila ustala kada je njena majka pokucala na

vrata.
- Dolazim! - javila se Aleksandra navlačeći farmerke.

~ 31 ~
By Amy

Umila se i vezala kosu u rep. Galatea je ustala nešto ranije i sada je

čitav restoran delovao sređeno. Počišćen, a preko stolova bili su
rašireni Čisti plavi stolnjaci sa belim, manjim, koji su stajali preko njih,
poredani kao rombovi.
- Sedi, Aleksandra. Napravila sam ti doručak - pokazala joj Galatea
postavljen sto, sa servijetom u ruci.
- Sve si ovo sama uradila? - iznenadila se Aleksandra.
- Da - dodade Galatea servirajući omlet sa sirom.
- Ti uopšte nisi ni spavala! - Aleksandra je zapanjeno gledala u
majku.
- U dobroj sam formi - osmehnu se Galatea. - Da li ti je bilo lepo
sinoć?
- Jeste. Drago mi je što si ovde, mama - Aleksandra je steže za ruku.
- I meni. Prvi put osećam kako sam nekome potrebna. Lep je taj
osećaj - osmehnu se Galatea. - Razmišljala sam o tome celu noć.
- O, mama! Naravno da si mi potrebna. Uvek ćeš to biti.
- Terens je otišao rano? - upita Galatea između zalogaja.
- Nešto pre ponoći - klimnu Aleksandra. - Takva su pravila. Morao
je da stigne na vreme u bazu.
- Da li je pri tom izgubio „cipelicu“? - osmehnu se pomalo
vragolasto Galatea.
- Znam na šta misliš, ali mogla si da primetiš da je Terens pravi
džentlmen - prihvati Aleksandra majčinu šalu.
- A mali poljubac u usta? - provocirala je majka.
Aleksandra se samo stidljivo osmehnula.
- Nešto kriješ? - navaljivala je Galatea, štipkajući je za gole ruke. -
Videla sam kako te je gledao, Aleksandra.
- On pati, jer ga je ostavila devojka koju još voli i koja je daleko -
reče Aleksandra ne dižući pogled.
- To ti je rekao? - sumnjičavo ju je pogledala majka.
- Da.
- A ti si poverovala u tu priču? - upitno je pogleda Galatea.
- Zašto bi lagao o tome? - slegnu Aleksandra ramenima.
- Aleksandra, muškarci drugačije razmišljaju - uzdahnu Galatea.
- Kako to misliš, drugačije? - nije shvatila poruku.

~ 32 ~
By Amy

- Ponekad posežu za sentimentalnim pričama i to rade smišljeno.

Ne moram da ti pričam zašto to rade...
- Po tebi, svi muškarci su lažovi! - Aleksandra je bila uznemirena
ovim majčinim rečima.
- Govorim ti iz iskustva, jer ne želim da te neko povredi - dodade
Galatea. - Budi obazriva.
- Mama, to je tvoja istina. A ja moram da dođem do svoje -
Aleksandra odloži pribor, jer joj se više nije jelo.
- Čak i da je istina to što je rekao, on pokazuje interes ovan je za
tebe, Aleksandra. Kakva je tvoja budućnost sa njim?
- To je smešno. Zašto ne prihvatiš činjenicu da smo samo prijatelji i
ništa više... Uostalom, neću se ni udavati, eto!
- Zašto ne potražiš nekog momka odavde? - nastavi Galatea. -
Nekog koga poznaješ.
- I misliš da je to dovoljno? Da se udam za nekoga do koga mi nije
stalo? Zar mi to predlažeš?
- Nisam to mislila. Ljubav je samo iluzija koja se brzo rasprši,
Aleksandra, i ostavlja gorak ukus.
- Prava ljubav ne ostavlja - tvrdila je Aleksandra uvereno.
- Prava!? Kako izgleda ta prava? - Galatea je sumnjičavo vrtela
glavom.
- To je osećaj kao da si se vratio kući. Nešto poznato i toplo što ti
pruža sigurnost za kojom si čeznuo celog života.
- Nešto kao izgubljeni raj? Na to si mislila?
- Nisam na to mislila, jer ne tražim izgubljeni raj. Svi bismo mi
ponekad da se vratimo u taj izgubljeni „raj“, ali to je nemoguće.
- Ništa ne traje večito, Aleksandra.
- Mama, zar ne misliš da su ti šanse, ako si stvarno volela nekoga,
veće da zavoliš ponovo?
- Ne znam, Aleksandra. Izgleda da su moja iskustva drugačija -
Galatea obori pogled.
- Poeni da veruješ, mama. I ne razmišljaj o tome koliko će trajati -
Aleksandra je nežno dodirnula po ruci.
- Kćeri, to su možda iskustva stečena čitanjem knjiga...u stvarnom
životu je drugačije...nije toliko idilično. Svet je surov.

~ 33 ~
By Amy

- Zar baka i deda nisu imali dobar brak? - interesovalo je

Aleksandru.
- Jesu - uzdahnu Galatea. - Imali su skladan brak. Ali mi govorimo o
onom mladom Britancu.
- Bolje je da ne govorimo o njemu. I čemu toliki strah? Jesi li čula
nešto o povratnom efektu?
- Ne misliš valjda... - uplašeno je pogleda Galatea.
- Imam osećaj kako me nesvesno guraš njemu u naručje. Toliko o
tome - reče Aleksandra ustajući.
- Nisam tako mislila - Galatea pođe za njom. - Naravno da ga neću
pominjati.
- Osećam da je bio iskren dok je govorio o sebi. Ali, ne brini se.
Nemam nameru da se takmičim sa njegovom devojkom.
Aleksandra je ostavila majku ispred radnje jednog trgovca pored
same plaže u Pafosu. Galatea ga je znala od ranije i nameravala je da
uzme u zakup drugu radnju koja je trenutno bila prazna i nalazila se u
blizini. Trebalo je da se dogovore o ceni i Aleksandra ih je ostavila, jer
nije volela da se cenjka niti da sluša kad to neko drugi radi. Stajala je
pored doka sa bezbroj privezanih čamaca.
- Aleksandra!
- Terense! Otkud ti ovde?
Bio je u uniformi i sada joj je izgledao ozbiljnije i muževnije.
- Zdravo, mala boginjo plesa! - veselo je pozdravio.
- Preteruješ, ali lepo ti stoji uniforma. Skoro da te nisam
prepoznala.
- Posmatraš more?
- U stvari, čekam majku. Upravo se dogovara oko zakupa -
Aleksandra je pokazala prema mestu na kome se nalazila radnja.
- A ti ne voliš da se cenjkaš?
- Ne - osmehnu se ona.- Mislim da bih bila loš trgovac.
- Ali si verovatno dobar profesor? - pretpostavio je.
- Možda.
- Verujem kako su neki maturanti potajno zaljubljeni u svoju mladu
profesorku - osmehnu se Terens.

~ 34 ~
By Amy

- Da li si i ti bio potajno zaljubljen u neku svoju profesorku? -

odvratila je pitanjem.
- Priznajem da sam jedino mogao da budem zaljubljen u kuvaricu
Mod. Predavači su nam bili muškarci.
- Bila je mlada?
- Imala je oko šezdeset godina i očajno je kuvala - šalio se Terens.
Aleksandra se slatko nasmejala.
- Aleksandra, bilo je lepo sinoć, na tvom rođendanu. Ostao sam ti
dužan poklon i upravo sam krenuo u grad da kupim nešto što će ti se
svideti.
- O, ne, Terense! Ja ti nisam ni rekla za rođendan. Ne moraš mi
kupovati poklon.
- Naravno da moram. A, pošto si već ovde, pomoći ćeš mi prilikom
izbora - uhvatio je za ruku da bi je poveo sa sobom.
- Samo si zbog toga izašao iz baze?
- Da.
- Onda neka bude neka sitnica - pristala je konačno.
- A tvoja majka?
- Ne brini za nju! čekaće me u kolima.
- Hajdemo, onda.
Obišli su nekoliko juvelirskih radnji i svratili u jednu sa nakitom od
bisera. Terens je zatražio od prodavačice da mu pokaže minđuše sa
pravim biserima dok je Aleksandra stajala u blizini i posmatrala
luksuzno uređenu prostoriju.
- Ne, Terense - tiho mu je rekla Aleksandra.
- U redu je, Aleksandra - osmehnuo se on i pružio joj par blistavih
naušnica. - Dopadaju ti se?
- Stvarno su lepe su, ali mislim da je to previše.
- Učini mi zadovoljstvo i probaj ih - zamolio je on.
Ona se osmehnu i zavrte glavom. Na kraju ga je poslušala.
- Kako ti se čini? - povede je on do ogledala.
- Predivne su, ali i veoma skupe.
- Želim da ih zadržiš.
Na trenutak su oboje stajali ispred velikog ogledala. Bio je za glavu
viši od nje i pomagao joj je tako, što je držao pramen njene kose u ruci

~ 35 ~
By Amy

kako bi ih bolje osmotrila. Pogledala je u njega, a on se osmehnuo i

nežno spustio pramen da joj padne niz leđa.
- Imaš lepe, male uši - konstatovao je.
- A ti si danas bio previše darežljiv. Hvala ti. Veoma su lepe.
- Ne toliko kao ti, ali ti lepo stoje.
- Moram da pođem - reče ona dok je Terens vraćao karticu u
novčanik.
- Mislio sam da tebe i tvoju majku pozovem na piće - on je uhvati
ispod lakta i izađoše na ulicu.
- Nisam sigurna da bi ona pristala - reče Aleksandra.
- Razumem. Onda nekom drugom prilikom - osmehnu se on.
- Hvala ti još jednom za minđuše! - doviknu ona i požuri prema
mestu gde je bila parkirala automobil.

***

- Mislim da je ono Terens Kolins - pokaza Galatea na džip koji se

približavao restoranu.
- Ne moraš da ideš - osmehnula se Aleksandra. - Terens je želeo da
te upozna.
- Možda nekom drugom prilikom. Obećala sam Dimitri da joj nešto
pomognem - dodade Galatea.
- Ne želiš Čak ni ga pozdraviš?
- Ne radi se o tome... samo još nisam spremna da prihvatim, da ga
prihvatim kao tvog udvarača - Galatea je bila uporna.
- Onda ga prihvati kao mog prijatelja - lakonski dobaci Aleksandra.
- A minđuše? Prijateljski poklon?
- Šta sa njima? Insistirao je da mi pokloni nešto za rođendan.
Smatrala sam da bi bilo nepristojno odbiti ga.
Galatea je sumnjičavo zavrtela glavom i nestala iza kuće. Terens je
izašao iz džipa sveže obrijan i u svetio plavoj košulji kratkih rukava.
- Zdravo, prelepa Aleksandra!
- Zdravo.
- Zamišljena? - pažljivo je pogledao.

~ 36 ~
By Amy

- Ne, naprotiv. Možda sam razmišljala o tome kako ti je lepo stajala

uniforma onog dana.
- Dopada ti se moja uniforma - klimnu on glavom, smešeći se. - Sad
sam malo razočaran.
- Ali, zašto bi bio razočaran? - iznenadila se Aleksandra.
- Pomislio sam da ti se više do padam ja.
- Dopadaš mi se ...
- Ali... Sigurno postoji neko ali?
- Terense, glupo je...
- Šta je glupo, Aleksandra?
- Ti već imaš nekoga i ne želim da se zavaram. Jesam li u pravu?
- Rekao sam da sam imao nekoga, ali to je prošlost.
- Da li je? - želela je da zna.
- Možda si mi baš ti bila potrebna da shvatim neke stvari. Prošlo je
šest meseci od rastanka sa Karli i to je dovoljno da se neke stvari
izbalansiraju - Terens je povede do obližnjeg stola. - Siguran sam u
jedno. Ja više ne želim Karli.
- Voleo si je... - tiho je rekla. On uzdahnu.
- Voleo sam je...? Ne znam više.
- Terense, to nema logike.
- Ima, Aleksandra. Prevara i oproštaj su najteži testovi u svakoj
ljubavnoj vezi. Karli nije prošla taj test.
- Nisi mogao da joj oprostiš?
- Možda bih i oprostio da sam je više voleo...- zaključio je Terens
mirno.
Aleksandra je tiho uzdahnula.
- Kakva je Karli?
- Obrazovana, iz uticajne porodice i veoma lepa. Ali ne toliko lepa
kao ti, Aleksandra.
- Nemoj, Terense...
- Aleksandra, molim te da mi veruješ. Govorim naročito o
unutrašnjoj lepoti koju sam retko imao prilike da sretnem kod neke
žene. Ti si nešto posebno. Postoje stvari za kojima tragaš čitavog života,
a nikad ih ne pronađeš. Dolazeći ovamo, bio sam očajan. Imao sam
osećaj kako se srušio sav moj svet. Sad ponovo imam želju da živim i

~ 37 ~
By Amy

volim. Ovo je drugačije, Aleksandra. Dovoljan je jedan pogled i jedan

tvoj osmeh i tu nisu potrebne reči. To je ono što sam želeo da ti kažem.
Nisam te ni dotakao, a bliska si mi. Sa tobom imam osećaj kao da sam se
vratio kući. Da li bar deo toga osećaš za mene?
- Osećam da mogu da ti verujem... od samog početka. To je bilo tako
lako sa tobom, Terense.
- Aleksandra... nikada do sada nisam bio ovoliko otvoren prema
nekoj ženi. Vojnik sam, i možda zbog toga nikada do kraja nisam
govorio o sebi ili svojim slabostima. Znam da u ljubavi niko nije jak i da
se to rešava pomoću klasičnih sredstava kao što su alkohol, tuče ili
traženje zabave po barovima. Nisam to mogao, Aleksandra...nisam to
mogao ni onda kad je Karli otišla.
- Terense, zbunjena sam. Osećam kako mi se događa nešto čudno...
ne mogu da definišem. Poznajem te tako malo, a kao da sam te
poznavala čitavog svog života. Možda je glupo, ali do sada nisam imala
nijednu ozbiljniju vezu.
- Oprezna si?
- Naprotiv - ona odmahnu glavom.
- Aleksandra, ne moraš odmah da odgovoriš. Želim da budeš
sigurna u ono što osećaš.
- Sigurna sam da vreme...
- Imaš vremena koliko god želiš - ustao je i krenuo prema džipu.
- Moraš da ideš?
- Uskoro mi počinje smena i žao mi je što ne mogu duže da
ostanem.
- Naravno - klimnu ona.
- Videćemo se - nežno se osmehnuo.

***

Nije ga bilo nekoliko dana i Aleksandra je sve češće hvatala sebe

kako osluškuje zvukove automobila koji su prolazili pored restorana.
Galatea je radila u restoranu, dok je ona u dvorištu izvežbanim
potezima crtala detalje na vazama.
- Dobro jutro, Aleksandra - javio se Terens na grčkom. - Kako si?
Gledala je u njegove oči koju su se osmehivale. Osetila je kako joj je
srce poskočilo od radosnog iznenađenja.

~ 38 ~
By Amy

- Hvala, dobro sam. Dobro ti ide grčki - Aleksandra je spustila vazu

na zemlju i ponudila ga da sedne.
- Samo nastavi da radiš. Volim da te gledam dok radiš - reče on
sedajući. - Oslikavaš vaze?
- Da. Uskoro će biti gotovo - reče ona vraćajući vazu u krilo.
- Voliš to da radiš? - interesovalo ga je.
- To je kao stečeni refleks... kad god mi je bilo teško, deda mi je
đavao da crtam na vazama.
- Ne vidim ga. Gde je on?
- Otišao je sa ujakom do mlekare. Terens je prelistavao mali rečnik
sa frazama na grčkom jeziku.
- Vidim da si nabavio turistički rečnik - osmehnu se Aleksandra.
- Čekaj malo... Aha, tu je. Dakle, Aleksandra nemoj da me odbiješ.
Ako to uradiš, upotrebi neku reč koja nije u rečniku. Imam jedno
pitanje.
- Izvoli - dodade ona.
Sričući je pročitao rečenicu na grčkom.
- Upravo si me pozvao da danas ručamo zajedno. Da li ostaj eš pri
tome ili si samo hteo da isprobaš svoje znanje grčkog jezika?
- Tvoj odgovor bi trebalo da bude... sa zadovoljstvom - dodao je on.
- Onda, efharistos - nasmeja se ona slatko.
- Šta kažeš na jedan restoran na ulazu u Mandriju? Zaklonjen je
šumom, a ima odličan pogled na more.
- Sačekaj da se obučem - Aleksandra pokaza na kožnu kecelju koju
je koristila pri radu sa bojama.
- Imaš na nosu malo boje - nežno joj je dotakao prstom vrh nosa.
- Znam, zato moram da se umijem - reče ona odvezujući kecelju.
- Šta si mislila, kad si malopre rekla ono za stečeni refleks? Da li si
zbog nečega bila neraspoložena?
- Malo, sad više nisam.
- Ne želim da budeš neraspoložena. Želim da vidim osmeh na tom
lepom licu.
- Najbolje je da se presvučeni - ona se osmehnula i pošla prema
kući. - Malo će potrajati.

~ 39 ~
By Amy

- Čekaću te kraj džipa - reče on. Aleksandra se hitro popela na

sprat, na brzinu se istuširala i oprala kosu. Dok se oblačila, spazila je
kroz prozor Galateu kako prilazi Terensu. Počešljala je kosu i požurila
napolje. Oboje se okrenuše kad je naišla.
- Upoznali ste se već? - upita Aleksandra.
- Jesmo - potvrdi njena majka. - Idete nekuda?
- Pozvao sam vašu kćerku na ručak - reče Terens. - Ne brinite se,
gospođo! To je u blizini.
Galatea klimnu glavom i isprati ih pogledom.
- Dakle, u „Galaksis“! - Terens pokrenu džip i osmehnu se
Aleksandri. - Bila si već tamo?
- To je novi hotel i još nisam bila.
- Ja sam svratio onog dana kad sam te prvi put sreo. Sećaš se?
Smokve, Kiros...
- Sećam se. Kiros je poverovao da si stvarno sveštenik - osmehnula
se ona.
- Kako ti je to palo na pamet? - nasmejao se Terens.
- Ne znam. Njega je teško ubediti i to je jedino moglo da prođe, jer
je veliki vernik.
- Često to radiš? - pogledao je Terens sjajnih očiju.
- Na šta misliš? - upitno ga je pogledala.
- Spašavaš ljude u nevolji kao dobra vila?
- Ponekad. A ti? Voliš da upadaš u nevolje? - zadirkivala ga je.
- Volim da budem spašen - dvosmisleno je pogledao.
- To bih učinila za svakoga - zadirkivala ga je Aleksandra.
- I za stranca?
- Ne doživljavam te kao stranca, pogotovo što se trudiš da naučiš
naš jezik.
- Sve za tebe, Aleksandra! - veselo će Terens. - Pa makar morao da
se pretvorim u Herknla.

***

- Pričaj mi o svom gradu - obratila mu se Aleksandra posle ručka. -

Kako se zove?

~ 40 ~
By Amy

- Vejkfild. Nije to veliki grad, ali ima svoje turističke atrakcije.

Letovi balonom, na primer. Tako turisti imaju priliku da vide sve
okolne predele. Jesi li nekada letela balonom?
- Nisam imala priliku. Nisam putovala van Kipra, a mi ovde
nemamo tako nešto - slatko se nasmejala na ovo pitanje.
- Tamo se često održavaju takmičenja u letu balonima. Prava
atrakcija za turiste - objasnio je.
- Često sam gledala britanske romantične filmove kao mala. Bila mi
je to u neku ruku motivacija da studiram i što bolje naučim engleski.
Kao što vidiš, to je doprinelo i da izaberem svoj poziv - dodade ona.
- Bar su bili romantični i sa dušom - složi se Terens. - Današnji
filmovi sa komercijalni i svode se na nasilje po ulicama velikih gradova.
Po meni, malo je dobrih filmova u današnjoj svetskoj produkciji.
- Volim filmove sa hepiendom. Nedavno sam gledala jedan
simpatičan film u kome se glavna junakinja, koja je Grkima po poreklu,
udaje za Amerikanca. Jasno je kolike su razlike u mentalitetu.
Mladoženjina porodica se sablažnjava na patrijahalne stavove Grka koji
su sa sobom doneli neke stare običaje odavde.
- Dopao mi se taj film zbog one rečenice mladinog oca, da su pola
sveta Grci, a da ona druga polovina pati zbog toga što nisu - nasmeja se
Terens. - Želiš U da se prošetamo?
Terens joj je pružio ruku da bi joj pomogao da ustane. Osetila je
toplinu njegovog dlana na svom. Polako je izvukla ruku i nastavila da
hoda pored njega. Bila je sigurna da je upravo doživela nešto neobično
lepo. Blagi stisak ruke i Terensov dodir nateraše joj blago rumenilo u
lice. Naslonjena na drvo i oborenog pogleda, pokušala je da smiri brze
otkucaje svoga srca. Poveo je prema planinskom potoku sa mekim i
gustim šibljem. Aleksandra je neoprezno stala na jedan kamen i
okliznula se. Krenula je prema drugoj obali i stala ispod jednog drveta
sa krupnim listovima i isprepletanim lozom. Terens je pošao za njom.
Cedila je vodu sa svoje drapirane haljine koja joj se zalepila za kožu i
pokazivala obline njenog tela. Svesna da je on gleda, sela je ispod drveta
i obmotala haljinu oko nogu. Videla ga je kako skida košulju i stavlja je
na granu. Legao je pored nje i dodirnuo najpre Aleksandrino golo rame,
a onda je spustio poljubac na njega. Nije se branila ni kada je nežno
zaronio ruku u prorez na grudima. Dodirnuo joj je tople i vlažne grudi
su podrhtavale. Postavio je na leđa i nagnuo se nad njom. Drugom
rukom je kružio duž butina postepeno dižući široku belu haljinu do

~ 41 ~
By Amy

visine pupka. Oslobodio se odeće i nastavio je da je ljubi. Videla je sitne

malje na njegovim grudima i osetila kako je golicaju po njenim golim
grudima.
- Aleksandra... - čežnjivo je prošaputao.
- Želim te - rekla je uzdrhtalim glasom.
Povukla je haljinu preko glave i okrenula se prema njemu. Sagnuo
se i dugo ljubio njene butine, a onda ih je nežno rastavio. Osetila ga je
kako nežno zaranja u nju i, samo na trenutak videla drveće iznad glave,
pre nego što se sve zavrtelo u krug. Odvojio se od nje i gledao je nežno
prelazeći preko njenog lica. Uklonio joj je vlažan pramen kose i
zagledao joj se u oči. Njegovo lice ponovo bilo sasvim blizu njenog.
Pošla je rukom prema njegovom obrazu, a on je spustio topao poljubac
na njen dlan.
- Zagrli me, Aleksandra.
Snažno ga je zagrlila. Dugo su ležali na mekoj travi. Mesec je već
plovio nebom kao srebrnkasta senka.
- Divna si, Aleksandra - čula je njegov glas pored uha. - Ovo nikada
neću zaboraviti.
- Ni ja - osmehnula se ona ozareno.
Pronašla je haljinu i polako je navlačila preko glave. Terens je
gledao konture Aleksandrinog nagog tela i mesečevu svetlost koja je na
njemu iscrtavala fine senke.
- Trebalo bi da pođemo - reče ona.
Ustao je i obukao farmerke.
- Da li će biti nekakvih problema kod kuće? - zabrinuto je upitao
Terens.
- Misliš zato što je prošla ponoć? - osmehnu se ona. - Jedino deda
može da te kazni prinudnim radom u dvorištu zato što si me toliko
zadržao.
- Pristajem na sve, Aleksandra. Ionako sam nameravao da sutra
ponovo navratim kod vas.
- Čekaću te - nasmeši se ona.
- Uskoro mi je rođendan i želim da ga provedem sa vama. Sa
tobom, dušo - rekao je.
- Šta da ti poklonim? Nemam nikakvu ideju - osmehnu se ona.

~ 42 ~
By Amy

- Već si mi poklonila nešto... veliko. Želim da te gledam i uživam u

svakom trenutku provedenom sa tobom - rekao je tiho.
Aleksandra ga je uhvatila ispod ruke i naslonila glavu na njegovo
rame. Bila je srećna. Činilo joj se da je dosegla savršenstvo.

***

- Bili ste sinoć u gradu ti i Terens?- upita Galatea sledećeg jutra,

iznoseći na sto nacrt kako bi trebalo da izgleda enterijer njenog novog
lokala.
- Sjajan je, manta! - oduševljeno je rekla Aleksandra.
- Ko? - radoznalo je pogledala majka.
- Nacrt. Jesi li se dogovorila oko datuma otvaranja? - Aleksandra je
razgledala raspored inventara i stalaka za vešalice sa robom.
- Jesam. Znaš šta se dogodilo sinoć? Nikada nećeš pogoditi! -
smeškala se Galatea. - Srela sam Lakidisa Zervosa. U osnovnoj školi sam
bila zaljubljena u njega. Vratio se nedavno iz Amerike i pozvao me je na
piće. Pozvana si i ti, dušo.
- Nisam sigurna da ću moći večeras, mama.
- Imaš neke druge planove? - upitno je pogledala majka.
- Da - brzo je odgovorila.
- Sa Terensom?
- Izlazimo večeras. Pre toga će doći po mene. Želim da ga prihvatite
kao momka sa kojim izlazim - odlučno je rekla majci Aleksandra.
Galatea je buljila u nju.
- Aleksandra... svi će znati... Celo selo će pričati samo o tome -
zabrinuto je rekla.
- Nekada su pričali o tebi. Sad će početi o meni - osmehnula se
Aleksandra. - Nemam predrasude, mama. Ja ne činim ništa loše i važno
mi je jedino šta o tome misli moja porodica.
- Ali... kakvi su vam planovi? Ja uvek sve poslednja saznam -
dodade pomalo uvređeno Galatea.
- Tebi sam prvo rekla - ozbiljno je rekla Aleksandra.
- Aleksandra, sačekaj malo. Trebalo bi da budeš sigurna da je on
stvarno čovek za tebe.

~ 43 ~
By Amy

- Sigurna sam - dodade Aleksandra. - Nikada nisam bila sigurnija.

- Aleksandra, iznenađena sam i ne znam šta da kažem... ipak mislim
da mesec dana poznanstva nije dovoljno da se ljudi upoznaju.
- Zaljubljena sam u njega - dodade Aleksandra.
- Zaljubljena si u njega... dobro, to mogu da razumem. Šta ćeš ako...?
- brzo je pogleda Galatea, prateći njenu reakciju.
- Ne želim da razmišljam sada o tome - prekide je Aleksandra. - I
drago mi je što ćeš večeras izaći sa gospodinom Zervosom.
- Nisam sigurna da to mogu da kažem za tebe i Terensa - uzdahnula
je Galatea.
- Zašto uvek sve pokvariš svojom sumnjičavošću? Već sam ti rekla
da moj život pripada samo meni i zar ti je toliko teško da to prihvatiš! -
ljutito je uzviknula Aleksandra.
- Radi kako hoćeš - uzdahnu Galatea. - Dovoljno si tvrdoglava da
uradiš po svom, ali nemoj posle da se kaješ zbog ishitrene odluke.
- Neću da se kajem. Ja nisam tinejdžerka kojoj možeš da deliš
savete, onako iz rukava! Meni je dvadeset peta, mama, ako si
zaboravila! - viknula je Aleksandra.
- I misliš da znaš sve o životu? - majka je bila skeptična.
- Ono što ne znam, naučiću - dodade Aleksandra.
- Imaš moj primer... ne moraš uvek da udariš glavom u zid da bi
nešto naučila - ponovo uzdahnu Galatea.
- Imam tvoj primer. Tačno tako. To me je dugo i sprečavalo da se
upustim u ozbiljniju vezu sa nekim muškarcem - Aleksandra je
nervozno ustala od stola. - Terens je drugačiji.
Majka je uspela da joj unese crva sumnje u razmišljanje. To je
bolelo, ali nije mogla da razmišlja dugo o tome. Verovala je u ljubav,
verovala je u Terensa. I nije mogla da razmišlja o tome koliko će da
traje. Ali je osetila nešto posebno u odnosu na Terensa. Ono iskonsko
prepoznavanje koje se nije moglo objasniti već osetiti. Svaka priča na tu
temu svela bi se na nekoliko rečenica koje za druge verovatno ne bi
imale taj značaj.
Za Galateu je uglavnom sve bilo crno ili belo. Sad joj je još više bilo
žao majke koja nije doživela pravu ljubav. Možda bi sad drugačije
razmišljala o tome. Terens joj nije bio prvi muškarac u životu, ali je bio
prvi sa kojim je doživela lepotu fizičkog i duhovnog spajanja dvaju bića,
koja kao da su bila predodređena da se sretnu. Taj osećaj joj niko ne

~ 44 ~
By Amy

može oduzeti, pa makar se sve završilo za nekoliko dana. Osećaj

ispunjenosti sa jednim muškarcem od koga ništa nije očekivala. Setila
se priče o zlatnim kolima koja samo jednom prolete nebom i odu dalje.
Upravo je dobila besplatnu kartu za njih. Mogla je da zagrli čitav svet u
svom euforičnom raspoloženju. Galatea, koja je ušla nešto kasnije,
zatekla ju je kako pevuši.

***

Majčinog prijatelja Lakidisa upoznala je nekoliko dana kasnije kada

je svratila do butika. Bio je to pristojan čovek nešto stariji od njene
majke. Posle je počeo da dolazi u njihov restoran. Činilo se da se dopao i
dedi, ali Makarios ništa nije govorio. Umeo je da ostane po strani i retko
bi izražavao svoje mišljenje. Makarios je prvenstveno poštovao ličnost
u svakom čoveku i svoje mišljenje je iznosio tek onda, kada bi ga neko
direktno pitao za savet. I tu je često umeo da bude rezervisan.
Aleksandru je naučio da poštuje sebe i svoje želje i često su, dok je bila
mlađa, razgovarali o različitim temama, jer je Aleksandra bila radoznala
po prirodi i on je to umeo da kanališe na pravi način. Tih dana,
Aleksandra je počela da primećuje neke male promene kod svoje
majke. Galatea je uvek bila doterana i lepo obučena, čak i u kud.
Međutim, sada je bila bolje raspoložena i činilo se da nekako blista
iznutra. Možda su se svi potajno nadali da će Galatea uspeti da sredi
svoj život. Majka joj je kasnije u poverenju rekla da Lakidis ima ženu, ali
da već izvesno vreme ne žive zajedno i da bi uskoro trebalo da se
razvedu. Aleksandra je izašla u grad da se nađe sa Terensom. Čekao ju
je leđima naslonjen na stub pored doka i pošao joj u susret kada je
ugledao. Uniforma mu je bila besprekorno ispeglana i uredna.
- Moja mala Afrodite! Stigla si! - ushićeno je pozdravio.
- Pomislio si da neću doći? - osmehnula se Aleksandra. - Kuda me
vodiš večeras?
- Možda ti imaš neku ideju? - zaljubljeno je posmatrao Terens.
- Gde obično sede tvoji prijatelji ili ti, kada želiš da provedeš mirno
veče? - zainteresovano je upitala.
- Stvarno bi otišla tamo? - osmehnuo se on.
- Jedino ako ne želiš da me odvedeš.
- Želim, Aleksandra, samo nisam baš siguran... momci ponekad
znaju da se napiju i da budu nepristojni. Poštedeo bih te toga.

~ 45 ~
By Amy

- Onda negde u blizini.

- U blizini baze?
- Da. To bih baš želela.
- Može - Terens je poveo prema restoranu koji se stvarno nalazio u
neposrednoj blizini baze i čijeg je vlasnika i sama poznavala.
Seli su za sto pored obale. Bio je to miran i skoro prazan, mali
restoran u koji su retko zalazili vojnici iz baze. Vlasnik, stariji čovek
sam je posluživao svoje goste. Klimnuo je glavom u znak pozdrava
Aleksandri i Terensu i doneo piće za njihov sto. Posle je seo ispred
televizora i dremljivo posmatrao neku utakmicu.
- Za najlepše trenutke provedene sa tobom, Aleksandra - Terens
podiže čašu.
- Nikada se nisam osećala ovako lepo. Deluje mi gotovo nestvarno
ovo sa nama. Ti si kao moj san, Terense - zaljubljeno je rekla.
- Želim da ostanem to, Aleksandra - nežno je dotakao po ruci. -
Zauvek.
- Terense!
Oboje se okrenuše prema muškarcu u uniformi. Izgledalo je da je
bio pripit.
- Dobro veče, gospođice. Terense, prijatelju... možeš li da mi
oprostiš ono sa... znaš već... - govorio je muškarac držeći se rukama za
naslon stolice.
- Mortone, imaj obzira prema gospođici - Terens je već počeo da
menja boju lica. Bilo mu je očigledno neprijatno zbog prisustva ovog
čoveka.
- Oprostite, gospođice. Moj prijatelj je dobar čovek...a ja, ja sam
ispao nitkov prema njemu. Sve zbog Karli... - muškarac je samo vrteo
glavom.
- Mortone, bolje je da sad odeš na spavanje - dodade Terens
ustajući.
- Idem, Teri! Idem odmah. Oprostite gospođice... vi ste toliko lepi...
Karli je lepa, ali ne kao vi... Teri, ja sad idem. Laku noć! - pijano se
naklonio muškarac.
Terens je pošao za njim do izlaza. Aleksandra pogleda za njima, a
onda joj se pogled zaustavi na nekakvom pismu koje je stajalo pored
njene stolice i verovatno pripadalo Terensovom prijatelju. Aleksandra

~ 46 ~
By Amy

ga podiže i stavi na sto pošto su obojica već bili na ulici i izgledalo kao
da se ubeđuju oko nečega. Bilo je od Karli Berenson. Karli Berenson,
razmišljala je Aleksandra. Možda je to ona ista Karli koju je pominjao
Terens.
- Aleksandra, oprosti zbog ovoga. Nisam želeo da nam ništa
upropasti ovo veče - Terens je bio vidno uzrujan.
- Izgleda da je tvom prijatelju ispalo pismo - pokaza Aleksandra na
koverat. - Da li je to...
On duboko udahnu i zaklima glavom.
- Aleksandra, ne dopisujem se sa njom. Nisam ni znao za ovo
pismo. To je potpuno bez veze...
Aleksandra je ćutala. Bila je tužna, iako se trudila da se ponaša kao
da je sve u redu. Zbunjeno ga je posmatrala.
- Aleksandra, voleo bih da mi veruješ. Karli mi ne znači ništa
više...to je završena priča. Morton je stvarno preterao ovog puta -
Terens nemoćno zavrte glavom.
- Otišla je sa njim? - upita Aleksandra zaprepašćeno. - Tvoja
devojka je otišla sa tvojim prijateljem Mortonom?
- Da, ali to više nema značaja. Voleo bih da ne razgovaramo o tome
večeras. Žao mi je što je sve ovako ispalo. Želeo sam da budeš srećna, da
budemo srećni zato što smo zajedno.
- A pismo? Šta ćeš sa njim?
On tek tada uze koverat u ruke. Zgužvao ga je i ubacio u pepeljaru.
- Nisi ga ni pročitao. Mogao si bar da ga pročitaš - reče ona
gledajući u izgužvani koverat.
- Nema tu šta da se čita. Ja sam završio sa svojom prošlošću i
spreman sam da se suočim sa njom.
- Tako što si zgužvao pismo?
- Šta želiš da uradim, Aleksandra? - bespomoćno je gledao u nju. -
Reci i uradiću bilo šta!
- Možda je najbolje da zaboravimo na ovo. Želim da ti verujem,
Terense. Iz dubine svoga bića - uvereno je rekla.
- Nikada te neću povrediti, dušo.
- Samo budi iskren prema meni. To je sve što tražim - osmehnu se
ona.
- Trebalo bi da krenemo.

~ 47 ~
By Amy

- Otpratiću te.
- Vrati se nazad u bazu. Mama me čeka u butiku.
On je otprati do doka i nežno je poljubi.
- Sanjaj me noćas, Aleksandra. Hoćeš li?
- Hoću - Aleksandra mahnu i pođe prema automobilu.

***

- Aleksandra, da li je sve u redu?

- upitala je Galatea kad je sišla u restoran sledećeg jutra.
- Jeste - odvratila je Aleksandra, zauzeta pranjem čaša.
- Deluješ nekako odsutno - primetla je Galatea.
- Biće sve u redu - Aleksandra je prošla pored nje sa namerom da
zalije cveće u ćupovima.
- Terens dolazi večeras? - nastavila je Galatea.
- Večeras ima dežurstvo.
- Nešto se dogodilo?
- Ništa se nije dogodilo. Kako napreduju radovi u lokalu?
- Lakidis mi je od velike pomoći. Trebalo bi danas da odemo do
Limasola zbog neke robe. Moći ćeš sama?
- Mogu - odvrati Aleksandra.
- Kupiću ti nešto lepo! - dobacila je Galatea i požurila prema
automobilu u kome je čekao Lakidis.
Aleksandra je poslužila gošću, koja je upravo ušla. Čitavog dana je
imala posla. Turisti su sve češće navraćali, jer je glavna sezona već
uveliko bila počela. Tek popodne je mogla da predahne kad je restoran
ostajao neko vreme prazan. Sela je za sto ispod drveta gde je obično
sedela. Polusavijena na stolici, masirala je umorne gležnjeve. Nije ga
odmah primetila. Videla je samo nečije ruke pored svojih kako joj
obuhvataju stopala. Terens je kleknuo i nasmešio se.
- Prepusti to meni - šapnuo je. - Imaš najlepša stopala na svetu.
- Pomislila sam da te danas neću videti - pogleda ga Aleksandra sa
olakšanjem.
- Morao sam da te vidim.

~ 48 ~
By Amy

- A tvoj posao?
- Izašao sam na kratko. Kolega je ostao u ambulanti. Da li ti je sada
bolje?
- Jeste. Toliko si mi nedostajao - Aleksandra ga zagrli oko vrata.
- Sutra te izvodim da proslavimo moj rođendan. Dogovoreno? -
ustao je, nežno se oslobađajući njenog zagrljaja.
- Dogovoreno - osmehnu se Aleksandra.
- Dolazim po tebe u osam večeras - namignuo joj je Terens.
- Čekaću te - Aleksandra mu je poslala poljubac.
Ponovo je pevušila i tako je zatekao i deda kad je nešto kasnije
ušao u restoran.
- Aleksandra, kako ide? - upitao je Makarios.
- Deda, večera je gotova. Želiš li da postavim napolju? - osmehnu se
ona.
- Kao i obično, Aleksandra - Makarios se umivao na česmi ispred.
- Umoran si?
- Polomio se jedan disk na točku. Sutra ću morati da ga zamenim -
reče Makarios. - Gde ti je majka?
- Otišla je sa čika Lakidisom po robu. Uskoro bi trebalo da stigne -
odgovorila je Aleksandra uz smešak.
- Poznajem Zervosovog oca. Dobar je čovek - reče Makarios. - Zar
njegov sin već nije oženjen?
- U stvari, razvodi se - reče mu Aleksandra poverljivo. - I zaljubljen
je u mamu. A izgleda mi da je i ona u njega.
Makarios ćuteći nastavi da jede. Nije želeo da komentariše
postupke svoje kćerke.

***

Aleksandra je sledećeg dana odabrala jednu od vaza koju je sama

oslikala. Pomislila je kako će se Terens obradovati poklonu. Iznela je
napolje i pažljivo obrisala. Iz fioke je izvadila rolnu ukrasne providne
folije i obmotala je oko vaze.
- Šta ćeš sa vazom? - upita je majka.
- Ovo je poklon za Terensa. Šta misliš, da li je lepo upakovan?
~ 49 ~
By Amy

- Jeste. Dodaćemo jedan mali detalj - Galatea uze makazice sa stola

poče da traži nešto po fioci.
- Misliš na plavo-belu traku? Evo je.
- Upravo tako. Gospodin Kolins će biti sigurno radostan kad vidi
ovako lep poklon - Galatea je postala po mirljivija kad je u pitanju
Terens.
- Stvarno misliš da će mu se dopasti?
- Ubeđena sam hoće - dodade Galatea. - Imaš li neku malu poruku
za njega?
- To ću mu lično saopštiti - osmehnu se Aleksandra. - Već je sedam
sati!
- Kad dolazi po tebe?
- Za jedan sat Odoh da se spremim - Aleksandra je otrčala prema
stepeništu.
Izašla je nešto pre dvadeset časova i uzbuđeno iščekivala njegov
dolazak. Posle pola sata počela je da je hvata blaga nervoza. U sledećih
pola časa donela je odluku da ode do baze. Nešto se sigurno dogodilo,
jer Terens ne bi zakasnio toliko. Uzaludno je bilo Galateino ubeđivanje
da sačeka još neko vreme. Aleksandra je izjurila do kola i startovala
motor.
- Vozi pažljivo! - doviknu Galatea zabrinuto za njom.
Pogledala je u vazu na koju je Aleksandra u brzini bila zaboravila.
Aleksandra je imala nekakav čudan predosećaj. Mogao je da je pozove
telefonom i kaže da će zakasniti. Znala je da to nije bilo u pitanju. Prošla
je kroz centar i uputila se prema bazi. Grčevito je stezala volan kada su
joj prišla dva naoružana stražara sa uperenim puškama. Pokušala je da
objasni da joj treba doktor Terens Kolins, na šta su oni samo
odmahivali glavama, pokazujući joj da se vrati, nazad.
- Molim vas, gospodine, veoma je važno da ga vidim - nije
odustajala Aleksandra.
- Gospođice, ne možete da ga vidite - reče jedan od njih. - Odmah se
vratite nazad ili ćemo pozvati lokalnu policiju.
- Nisam ništa uradila, samo želim da znam šta je sa gospodinom
Kolinsom jer je večeras trebalo da se nađemo. Ja nisam Mata Mari,
gospodine, ako ste na to mislili?
- Mata Hari! Kako ste se samo toga setili! - dodade onaj drugi. - Još
ste lepši od te čuvene špijunke, gospođice...

~ 50 ~
By Amy

- Papadopulos - dodade ona. - Pozovite doktora Kolinsa i on će

potvrditi da govorim istinu.
- Vorene, pozovi dežurnog i raspitaj se o doktoru Kolinsu - dodade
onaj prvi stražar.
Stražar Voren to i učini pri tom odmeravajući Aleksandru od glave
do pete. Ona je nestrpljivo stajala pored automobila i gledala u kapiju
koja se nalazila stotinjak metara pozadi. Nadala se da će Terens svakog
časa izaći i zagrliti je. Ponovo je pogledala u stražara koji je klimao
glavom, a zatim joj se obratio.
- Žao mi je, gospođice, doktor Kolins nije više u bazi.
- Kako to mislite nije u bazi? Pa trebalo je večeras... - Aleksandra je
osetila kako joj noge postaju teške.
Naslonila se na automobil pokušavajući da se pribere.
- Vratio se nazad - dodade jedan od njih.
- Mislite u Englesku? Ali zašto? - Već ste dosta čuli. Laku noć,
gospođice.
Aleksandra drhtavim rukama upali motor i okrete automobil. Posle
stotinak metara je stala i naslonila glavu na volan. Suze su joj same
pošle. Zašto, Terense, zašto, ponavljala je u sebi. Morao si da mi kažeš.
Nisi smeo tako da odeš, ne ti! Prošlo joj je kroz glavu sve ono što je čula
od svoje majke, ali to nikako nije mogla da poveže sa njim. Za trenutak
je pomislila da to ima nekakve veze sa Karli. Bio je ljut na Karli i
izgužvao je njeno pismo. Zašto bi neko kome nije stalo, onako
energično i ljutito reagovao. Kroz glavu joj je prošlo stotinu pitanja bez
odgovora. Pribrala se i pošla kući. Odlučila je da nikome ne govori o
ovome. Podneće to dostojanstveno iako je imala želju da se zatvori u
sobu i ne izlazi odatle.

***

- Aleksandra... - čula je majčin glas.

- Umorna sam, mama. Idem na spavanje.
- Čekala sam te. Šta se dogodilo? - zabrinuto joj pride majka.
- Terens je morao da ostane duže - dodade Aleksandra gledajući u
vrhove svojih sandala.

~ 51 ~
By Amy

- Odmori se, sada. Znam koliko ti je značio večerašnji izlazak - reče

Galatea. - Koliko ujutru, eto njega.
- Da... - nevoljno se složila. Aleksandra nije spavala čitave noći.
Jedva je dočekala da svane kako bi ustala i uposlila se nečim. Bilo je
nepodnošljivo. Nekoliko narednih dana je krišom plakala u kupatilu.
Iako je Galatea naslućivala da nešto nije u redu, ništa nije pitala.
Aleksandra joj je bila zahvalna zbog toga. Kad više nije mogla da izdrži,
Aleksandra je odlučila da sve ispriča majci.
- Aleksandra, jedi. Razbolećeš se, kćeri.
- Mama, moram da razgovaram sa tobom - uzdahnu Aleksandra.
Galatea sede i pogleda u krupne podočnjake na Aleksandrinom
licu.
- One večeri, kad sam pošla da ga tražim, već je bio otišao.
- Otišao? Ali kuda? - iznenađeno će Galatea.
- Vratio se nazad, u Veliku Britaniju. Bar tako su mi rekli!
- Tako si saznala, Aleksandra. Ostavio je nekakvu poruku za tebe?
- Nije bilo poruke, mama.
- Znači... otišao je...
- Ne govori mi samo kako si to znala od samog početka - nervozno
će Aleksandra.
- Nisam htela to da kažem. I sama sam počela da verujem u Terensa
kroz tvoju priču - dodade Galatea.
- Želim da ovo ostane naša tajna. Obećaj da ništa nećeš govoriti
dedi. Ima dovoljno i svojih problema.
- Ne brini se. Umem da Čuvam tajne. Zašto ne odeš sa Kalini na
plažu?
- Pozvaću je - Aleksandra je ustala i prišla telefonu. - U stvari,
možda je bolje da odem sama.
Nije imala snage da ponovo priča o Terensu. Moraće da ga
zaboravi, a za to je bila potrebna samoća.
U prvih desetak dana pomislila je kako će se možda javiti
telefonom. Prošlo je još dvadesetak dana i Aleksandra je bila sigurna da
se neće javiti. Sećala se svakog trenutka provedenog sa njim. Imala je
nešto lepo čega će se sećati. čitavog života. Možda je toliko i trebalo da
traje. Ako mu je bar nešto značila, sećaće se i on nje. Kad bude šetao sa
svojom Karli ili ako nekada bude svratio u neki grčki restoran.

~ 52 ~
By Amy

Aleksandra je znala da joj takvo razmišljanje neće pomoći. Shvatila

je da život ide dalje. Majka je izlazila sa Lakidisom i već su pravili
planove za budućnost.
Jedno veće, Lakidis je zaprosio njenu majku onako kako to nalaže
vekovna tradicija. Pitao je Makariosa Papadopulosa za ruku njegove
kćerke. Ovaj je naravno odmah pristao i čitava porodica se pokrenula
da pomogne oko venčanja. Bilo je to sredinom avgusta.
Majka je konačno bila srećna. Aleksandra je to mogla da pročita u
njenim očima.
- Aleksandra, srećna sam, ali mi je malo teško - reče Galatea. -
Osećam grizu savesti zbog nekih stvari koje sam ti govorila. Hoću da
znaš da sam mnogo toga naučila od tebe.
- Mama, želela si da se promeniš i to je tvoja zasluga - reče
Aleksandra.
- Da nije bilo vas, moje porodice, teško da bih uspela - iskreno je
rekla Galatea.
- Deda je verovao u tebe - reče Aleksandra.
- Ti i deda ste mi najviše pomogli. Nije ni važno šta misle drugi ako
imaš podršku svoje porodice. To mi ranije nije bilo važno. Želim da znaš
da ću uvek biti uz tebe, jer si mi najvažnija.
- Požuri, mama, čeka te čika Lakidis - Aleksandra izgura svoju
majku iz sobe. - Lepo se provedite.
- Sigurna si da si dobro? - majka je zabrinuto pogledala.
- Dobro sam. Idi sad i uživaj u svom medenom mesecu u Parizu.
Znam da ćeš najviše vremena provesti obilazeći modne revije.
- Sreća je što se i Lakidis zagrejao za moj biznis - namignu joj majka
i snažno je zagrli.
Sad kad su majka i njen muž otišli, sve je bilo po starom. Samo što
više nije ništa nije bilo isto. Kalini joj je ponekad pomagala kad nije
spremala ispite.
- Aleksandra, šta radiš ovog vikenda? - upita Kalini.
- Ništa posebno. Zašto?
- Mislila sam da odemo na koncert u Pafos. Dolazi neka poznata
grupa iz Engleske.
- Uspela si da nabaviš karte? - iznenadila se Aleksandra.
- Preko studentske službe. Biće sjajno!

~ 53 ~
By Amy

- Pristajem - reče Aleksandra.

- Da li si još tužna zbog Terensa? - Kalini je želela da zna.
- Da - skrušeno reče Aleksandra.
- Znaš šta ja mislim o ljubavi? - pitala je njena prijateljica.
- šta? - nasmeši se Aleksandra.
- Da negde postoji neko ko će umeti da nas voli, razume na pravi
način i učiniti da nam bude bolje. Možda si sad povređena, ali ako je
tako postupio, možda i nije bio onaj pravi.
- Znam da je bio, Kalini. Proći će vreme, ali znam će jedan deo moga
srca uvek pamtiti njega.
- Kao prvu veliku ljubav?
- Da - tužno je rekla Aleksandra.

***

Aleksandra je pravila valjke od gline i postavljala ih na šiljak

postavljen na dva diska dedinog grnčarskog točka. U vreme, kad su
vrućine bile nepodnošljive, Makarios Papadopulos se odmarao u svojoj
sobi. Aleksandra je sedela ispod starog narandžinog stabla i tako je
mogla da vidi ako bi neko ušao u restoran.
- Halo, ovde sveštenik. Mogu li da pomognem?
Od tog glasa ruke su joj ostale da vise u vazduhu. Masa se razlila i
isprskala Terensa koji se bio nagnuo prema njoj.
- Tako mi i treba - osmehnuo se on, skidajući glinu sa lica.
Gledala je zapanjeno u njega, ne mogavši da poveruje da je tu
pored nje. A onda je u njoj proradio bes, dohvatila je šakom glinu iz
posude. Pošla je prema njemu i sručila mu glinu pravo na glavu.
- Ljubavi, sačekaj prvo da te poljubim - smejao se Terens.
- I da ponovo nestaneš!? Neće moći, gospodine Kolins!!
- Stvarno si pomislila da se neću vratiti?
- Stvarno!
- Zar Odisej nije lutao čitavu deceniju pre nego što se vratio svojoj
Penelopi?
- Ovo ti je za Odiseja! - Aleksandra mu opali šamar i pode prema
česmi da opere ruke. - Odisej !
~ 54 ~
By Amy

Sagnuo se pored nje kako bi se umio. Besno ga je pogledala i pošla

da se presvuče.
- A ja ? - gledao je Terens za njom.
- Vrati se u svoju Odisejevu barku!
- Aleksandra, ljubavi moja. Mesec dana sam proveo u podmornici i
ispod mora. Zar me ovako dočekuješ?
- A šta si očekivao, odlazeći bez reci? Da zakoljem stado bikova i
priložim žrtvu bogovima u znak zahvalnosti?
- Nisam stigao, Aleksandra. Naređenje je stiglo iznenada i nije
postojala ni najmanja mogućnost da ti se javim na bilo koji način.
- Govoriš istinu? - sumnjičavo ga je pogledala.
- Kunem se! Posejdon, bog mora mi je svedok.
Aleksandra se konačno nasmejala. Terens priđe i uhvati je za ruke.
- Ne znaš, Aleksandra, koliko sam maštao o ovom trenutku. Svaki
dan mi je bio dug i brinuo sam se šta ćeš da pomisliš o meni. Znaš šta
me je hrabrilo? To što sam znao da me nećeš zaboraviti ako ti je ono sa
nama nešto značilo - pogledao je s nadom.
- Značilo mi je - ona prisloni glavu na njegove grudi. - Pomislila sam
da je u tebi pobedila ljubav prema Karli.
- Usput, Karli se udala. Čuo sam od Mortona.
- I ovde je bila svadba - dodade ona. - Pre nedelju dana.
- Čekaj malo... - Terens se zagledao u nju.
- Moja majka - osmehnu se ona.
- Moje čestitke - on se nagnuo i poljubio je. - Volim te, Aleksandra.
Zauvek! - rekao je na grčkom.
- Rekao si da me voliš. Da li si to mislio ozbiljno ili...
- Toliko sam bar mogao da naučim i bez rečnika, ludice. Znaš šta
sam još naučio?
- Šta? - zainteresovano ga je pogledala.
- Da jedino sa tobom mogu da budem srećan, bilo gde na ovoj
planeti. Zbog toga sam se prijavio da narednih godina ostanem u ovoj
bazi. Odobrili su mi posle poslednje vežbe na moru.
- Hoćeš da mi kažeš da je to bio uslov?
- Ne, baš. Ali pomoglo je. Znaš, Aleksandra, pošto si me već
proglasila za sveštenika, mogao bih da te blagoslovim.

~ 55 ~
By Amy

- Kako da me blagosloviš? - smejala se ona.

- Nemam ništa protiv da se udaš za Terensa Kolinsa. Jeste lud, ali za
tobom - svečano je izgovorio.
- Svešteniče Kolins, prihvatam vaš predlog - nasmejala se
Aleksandra.
- Obećavaš da ćeš me voleti dugo, dugo...
- Znam da ću te voleti dugo. Ti si bio moj san. I sada više ne znam
da li još uvek sanjam.
- Idemo da kažemo tvom dedi - povede je Terens prema kući.
- Ponovi još jednom da me voliš! - zatražila je Aleksandra.
- Ponavljaću ti u narednih pola veka - Terens je privukao u zagrljaj
i potražio njene usne.

Kraj

~ 56 ~