Bella Dona

1
 Bella Dona

Naslov originala
Astrid Meredith
WONDERFUL CORSICA

Sken i obrada:
Bela Dona

2
 Bella Dona

Dugo je, po preseljenju u Lion, Amelija Mjuler tragala za

kafićem, u kome bi mogla da u miru ispija svoju prvu jutarnju kafu.
Veoma je držala do toga da taj deo dana provede u tišini, u
prijatnom ambijentu, uz šolju sveže skuvane kafe i topao kroasan.
Volela je da posmatra ljude i da, istovremeno, pravi planove za
predstojeći dan.
Neveliki bistro, u uli̕i Fontejn, joj je nudio sve ono, za čime je
tragala. Prodavali su kvalitetnu kafu i pecivo koje su sami pekli,
osoblje je bilo ljubazno i nenametljivo, a stolovi dovoljno
odmaknuti, jedan od drugog. Retko ko bi se odlučio da doručkuje
ili pije kafu sedeći za stolom, obično su uzimali hranu i piće za
poneti, u prolazu, na putu ka radnim mestima.
Amelija je imala privilegiju da sama određuje kada će da
počne da radi, pa je zato mogla da ispija kafu polako, bez žurbe,
sedeći za stolom u samom uglu bistroa. Tu se osećala izolovano, i
imala je odličan pogled na ulicu.
Ponekad bi čitala novine, ponekad ispisivala nešto u rokovnik,
ali je najčešće sedela, udubljena u sopstvene misli. Njenom
temperamentu nije bilo svojstveno da bilo kojoj aktivnosti prilazi
užurbano, ili da je obavlja rutinski.
Zato joj je bilo važno da započne dan u laganom ritmu, nakon
što studiozno isplanira kako će da ga provede.
Amelija je jednom od prednosti bistroa, u ulici Fontejn,
smatrala i to što u njega nikada nisu dolazili njoj poznati ljudi.
Međutim, jednoga jutra je ugledala poznato lice. Odmah se setila
gde je upoznala tog simpatičnog, smeđokosog muškarca,

3
 Bella Dona

prijatnog lica i veoma zgodnog tela. Zvao se Leandre Fabron, i

radio je kao montažer drvene stolarije.
Montirao je balkonska vrata na kući bračnog para Rusel, dok
je ona nadgledala sadnju ukrasnog žbunja u njihovom dvorištu.
Bernarda i Evelin Rusel su ih upoznali, ali su, njih dvoje, uspeli tek
da se rukuju i razmene par kurtoaznih rečenica. Uprkos potrebi da
dovrši ispijanje kafe u tišini, Amelija je poželela da je Leandre
ugleda, i da joj priđe. Upamtila je kako joj se iskreno osmehnuo,
prilikom upoznavanja, i sa kakvom čvrstinom joj je prodrmusao
ruku.
Tada ju je zainteresovao. Ali, nije imala priliku da razgovara sa
njim, i da ga bolje upozna. Pomalo se ustručavala da sama to
inicira, ne znajući da objasni zbog čega.
Leandre je osetio Amelijin uporan pogled na sebi, i okrenuo je
glavu ka njoj. Odmah ju je prepoznao i osmehnuo se. Činilo se da
je bio obradovan tim neočekivanim susretom. Pokretom ruke ju je
upitao da li bi bilo u redu da joj priđe. Usne su mu se još više
raširile kada je ona saglasno klimnula glavom.
Uzeo je svoju šolju sa kafom, kao i kesu sa pecivom, i prišao
joj je. Spustio je sve na sto, a onda joj je pružio ruku.
- Dobro jutro, gospođice Mjuler! - srdačno ju je pozdravio. -
Drago mi je što vas vidim!
- Dobro jutro! Oslovljavajte me imenom, molim vas! Amelija! -
podsetila ga je.
- Upamtio sam kako se zovete! Smem li da se nadam kako ste
i vi upamtili moje ime?
- Sedite, Leandre! - ponudila ga je Amelija. - Šta vas dovodi u
ovaj kraj?
- Posao! Ugrađujem prozore na jednom stanu, u zgradi koja se
nalazi tik do ovog bistroa. A vi?
- Ja ovde dolazim svakog jutra, na kafu i doručak.
- Da li to znači da je kafa dobra? - interesovao se Leandre, sa
čijeg lica nije silazio osmeh.

4
 Bella Dona

- Kafa je odlična, pecivo je toplo, ambijent je prijatan. Volim da

isplaniram svoj dan, sedeći za ovim stolom.
Leandre je otpio gutljaj kafe i zadovoljno klimnuo glavom.
- U pravu ste. Odlična je!
- Ne znam koje pecivo ste kupili, ali kroasani od kukuruznog
brašna su veoma ukusni.
- Verujte da ne znam šta sam kupio. Nisam preterano
probirljiv, kada je hrana u pitanju.
A u odnosu na žene...? Ameliji se nametnulo to pitanje.
Unutrašnjim sluhom je naslutila da Leandre nije bio potpuno
ravnodušan prema njoj. Sve vreme ju je gledao pravo u oči, i sve
vreme joj se osmehivao. Bilo je jasno da je želeo da razviju
konverzaciju.
Ameliji je to imponovalo, ipak, imala je u vidu da je ona bila
bar nekoliko godina starija od Leandera. Dok je njegovo telo bilo
mišićavo i čvrsto, njeno je bilo umereno zaobljeno. Kao takva se
dopadala muškarcima, ipak, smatrala je kako je Leandre,
zahvaljujući tome što je odlično izgledao i uljudno se ponašao,
svakako mogao da traži ljubavne partnerke među, od nje mlađim i
zgodnijim, ženama.
- Jasno mi je čime se bavite, ali ne znam da li radite sami, ili
imate kolege? - interesovala se Amelija, i sama svesna želje da što
bolje upozna Leandrea.
- Zavisi od obima posla. U radionici, u kojoj izrađujemo
stolariju, su zaposlena petorica radnika. Povremeno ih vodim sa
sobom, na proces montiranja. Poslove, uvek, ugovaram sam.
- Šta vas je navelo da se bavite upravo tim poslom?
- U pitanju je porodična tradicija. Još je moj deda imao
radionicu, u kojoj je pravio nameštaj od drveta. Moj otac se
preorijentisao isključivo na stolariju, i sva je svoja znanja preneo
namene. Ja, praktično, nisam imao izbora, po pitanju odabira
profesije. Moji roditelji su dobili tri ćerke, pre mene, koje su imale
slobodu da se usmeravaju prema sopstvenim afinitetima. Od

5
 Bella Dona

mene se, kao od muškog deteta, očekivalo da preuzmem

radionicu.
- Imate tri starije sestre, Leandre? - Ameliju je zainteresovao
taj podatak.
- Da! Jedna je starija od mene šest godina, jedna četiri, a jedna
dve. Ako ste pomislili da je moj otac želeo da dobije sina, po svaku
cenu, bili ste u pravu.
- Kako je bilo odrastati sa tri starije sestre? Već pretpostavljam
da su vas one razmazile!
- Kao mali sam bio okružen ljubavlju i nežnošću. Međutim,
kako su one odrastale, postao sam im dosadan. Tada sam počeo
da slobodno vreme provodim u radionici. Moja sreća je da je to,
veoma brzo, počelo da mi se dopada.
- Da ste mogli da birate, za koju profesiju biste se odlučili? -
interesovala se Amelija.
Leandre se meko i pomalo stidljivo osmehnuo.
- Fasciniraju me ljudski umovi. Volim da proničem u njih.
Upravo zbog toga sam, nećete verovati, želeo da postanem
detektiv. Uz taj posao bi se odlično složili i moji moralni nadzori.
- Zanimljivo... - prokomentarisala je Amelija zamišljeno. - Rekla
bih da bi vam pristajao taj posao. Da li vam je žao što ga ne
obavljate?
- Ne! Vremenom sam shvatio da bi me taj posao trovao. Ovaj,
koji sada radim, me relaksira. Svakako mi omogućuje mnogo
kontakata sa ljudima, u kojima je poželjno biti pronicljiv. Potom, i
od oca i od dede, sam naučio da poštujem drvo, da mu budem
zahvalan. To je divna i vredna tekovina. Ljudi sve uzimaju zdravo
za gotovo, a ne znaju da je, da bi imali kvalitetne stvari u kući,
mnogo drveća moralo da bude posečeno.
- Sumnjam da bilo ko, u današnje vreme, razmišlja na takav
način. Ja, naprimer, uvek osetim grč u stomaku kada prolazim
pored prodavnice rezanog cveća. Neminovno se zapitam kako je
to cveće izgledalo u alejama, rasadnicima ili na poljima.

6
 Bella Dona

- Dok nije postalo osuđeno na to da uvene... - Leandre je

naslutio pravac Amelijinih misli.
- Upravo tako! Recite mi, Leandre, da li imate klijente samo u
Lionu, ili vas posao vodi i u druge gradove?
- Ne biste verovali gde me je sve posao odveo! Bogati ljudi su
veoma čudni, kada je trošenje novca u pitanju. Njima ne
predstavlja problem da plate moj transport, troškove boravka,
kao i prenošenje materijala do nekog udaljenog grada, umesto da
tamo angažuju lokalnog majstora. Hoće da idu na sigurno. Da za
svoj novac dobiju najbolje. Radio sam, na primer, na vikendicama
duž čitave Azurne obale, a kroz nekoliko dana odlazim na jug
Korzike, kako bih postavljao stolariju na hotelu, koji je u završnoj
vazi izgradnje. Tamo ću se zadržati bar tri meseca.
Oh, Amelija je jedva obuzdala uzdah. Veoma ju je rastužilo to
što je čula. Iako nije imala nikakav razlog da misli kako je Leandre
delio njenu želju da zasnuju bilo kakav odnos, informacija, da će
on biti dugo odsutan, ju je oneraspoložila. Ona se nadala da bi,
bar, mogli još neki put da se sastanu kako bi zajedno popili kafu.
Leandre ju je veoma zainteresovao, smatrala ga je za
nesvakidašnje zanimljivog i veoma inteligentnog muškarca. Uz sve
to je sve više postajala svesna dejstva njegove privlačnosti, na koju
nije ostajala imuna.
- Nikada nisam bila na Korzici - prokomentarisala je, otpijajući
gutljaj vode.
- Prelepa je! Ja sam otišao tek na jedan dan, kada sam
ugovarao posao, ali sam se odmah zaljubio u nju! Voleo bih da
obiđem čitavo ostrvo, međutim, posao mi to neće dozvoliti.
- Zar?
- Od mene se zahteva da sve nadzirem, što podrazumeva to
da budem neprekidno prisutan. Dobra vest je da ću, posle boravka
na Korzici, bitimesecdanana godišnjem odmoru. Već prikupljam
informacije o onome šta bi, na ostrvu, vredelo videti.
- Fino... - promrsila je Amelija, ljuta na sebe zbog osetnog
pada raspoloženja.

7
 Bella Dona

- Znate, Amelija... - počeo je Leandre, a onda je napravio

kratku pauzu, tokom koje je otpio gutljaj kafe. - Žao mi je što
onoga dana, kada smo se upoznali, nisam imao priliku da odam
poštovanje načinu, na koji ste uredili dvorište Ruselovih.
- Dopalo vam se, znači?
- Veoma! Da li ste imali priliku da, kao ja, osmotrite dvorište sa
sprata?
- Ne, nisam.
- Iz te perspektive se sve bolje vidi. Koliko je na meni da
sudim, čitav taj prostor je veoma promišljeno i kreativno
osmišljen. Bernard i Evelin Rusel su dobili oazu u kojoj će moći da
uživaju, da se opuštaju, i da se napajaju lepotom travnjaka, biljaka i
raznobojnog cveća.
- Hvala vam, Leandre! - rekla je Amelija, uviđajući da su joj
prijali njegovi komentari.
Poželela je i da njoj, lično, kao ženi kaže nešto lepo. Obično je
ostajala ravnodušna prema usputnim komentarima muškaraca, ali
je znala da to, sa Leandreom, ne bi bilo slučaj. On se nije rasipao
komplimentima. Nije imao u planu da bilo koga zaseni. Bio je
iskren, i pritom lišen ega. Njega nisu mogli da umanje pohvale,
upućene drugima.
- Pretpostavljam da ste vi inženjer hortikulture? - nastavio je
Leandre.
- Jesam.
- Šta je vas opredelilo da se bavite time?
- Kao mlada sam bila veoma zainteresovana za proučavanje
razvoja organske proizvodnje voća i povrća, ali i staranju da se
očuva životna sredina za buduće generacije. Na studijama sam
otkrila lepotu dizajniranja zelenih površina, ali i izazove gajenja
aromatičnog i začinskog bilja. Kada sam otvorila svoj studio,
odlučila sam da se bavim svim tim uslugama. Istima sam,
vremenom, dodala i davanje saveta, vezano za proizvodnju vinove
loze. Neprekidno se edukujem, što smatram dragocenom
prednošću svog posla. Leandre je značajno klimnuo glavom.

8
 Bella Dona

- Sve je to vrlo pohvalno, poštovana Amelija... Jasno mi je da

vas, najviše od svega, usrećuje kada završite posao, osvrnete se
iza sebe i vidite lepo uređeno dvorište, okućnicu ili baštu.
Međutim, zanima me šta smatrate najvećim izazovima, u svom
poslu? Najvećim iskušenjima?
- Odnos sa klijentima! - Amelija je imala spreman odgovor. -
Često nailazim na one, koji se prave da znaju više o biljkama od
mene, koja sam stručnjak. Umeju da budu toliko uporni i da
insistiraju na rešenjima koja, neretko, mogu da dovedu do toga da
sve, vrlo brzo, uvene. Potrebno mi je mnogo strpljenja i mnogo
lukavstva kako bi ih navela da prihvate moje sugestije.
- Sa mnom je isti slučaj! Kada sam bio mlađi, popuštao sam
zahtevima klijenata. Nekoliko puta sam doživeo da me tuže i traže
povraćaj novca, ako bi se dogodila neka havarija, za koju su sami
ispali krivi. Od tada ne dozvoljavam da bilo ko menja moja rešenja i
moje projekte.
Zanimljivo... Amelija je nesvesno oblizala usne. Zamislila je
Leandrea kako odlučno i oštro pregovara sa klijentima,
demonstrirajući unutrašnju čvrstinu, koja se skrivala iza spoljašnje
mekoće. Na trenutak je spustila pogled na Leandreove usne,
otkrivajući da je želela da im ispita ukus. Zamislila je da se ljubio
nežno, a povremeno i osvajački.
- Smem li da pitam da li imate svoje dvorište, i kako ono
izgleda? - Leandreovo pitanje ju je trglo iz razmišljanja.
- Da! - potvrdila je Amelija, kroz smeh, kojim je nehotice otkrila
da je bila zbunjena. - Iznajmila sam kuću koja ima svega tridesetak
kvadrata, ali zato dvorište ima deset ari. U frontalnom delu je
travnjak, aleje sa cvećem, kao i ukrasni grmovi, dok se u zadnjem
nalazi bašta. Tu gajim sve zamislive vrste povrća. Zasadila sam,
čak, i hmun, ali mu je potrebno vreme da izraste. A vi? Kako
izgleda vaš životni prostor?
- Okupan je svetlošću! Dva zida u kući su potpuno od stakla,
dok sam najponosniji na plafon u spavaćoj sobi, koji predstavlja
mozaik krovnih prozora.

9
 Bella Dona

- O?! - uzviknula je Amelija iznenađeno. - Da li to znači da, kada

legnete da spavate, gledate zvezde?
- Upravo to znači - potvrdio je Leandre zadovoljno.
U Amelijinoj svesti se pojavila nezvana slika, kako ona i
Leandre leže u njegovom krevetu, zagrljeni, i zagledani u
zvezdano nebo. Obuzela juje jeza, zbog koje je oborila pogled.
Htela je da odagna tu sliku, ali su nove samo krenule da joj
iskrsavaju pred očima.
Na jednoj je vodila ljubav sa Leandreom, dok su kišne kapi
dobovale po prozorima, i dok su se sa njih slivali mali potoci vode.
Na drugoj su posmatrali igru pahulja, dok su se lenjo mazili i
razmenjivali nežnosti.
Na trećoj...
- Da li je ono gospodin Rusel? - oglasio se Leandre, gledajući
ka ulici.
- Bernard?
- Da... U belim je kolima, koja vozi neka crvenokosa žena.
Trenutno stoje na semaforu.
- Jeste, on je - potvrdila je Amelija. I ona, i Leandre, su ispustili
uzvika iznenađenja, kada su otkrili da je Bernard Rusel, čekajući da
se na semaforu upali zeleno svetlo, krenuo da ljubi ženu sa kojom
je sedeo u kolima. Ona mu je strastveno uzvraćala poljupce,
obavijajući mu ruke oko vrata. I on je nju zagrlio, nakon čega su,
uživajući u razmenama poljubaca, zaboravili na to gde su se
nalazili. Trgli su se i razdvojili tek kada je vozač, u kolima iza
njihovih, počeo nervozno da trubi, ukazujući im na to da se svetlo
na semaforu promenilo.
Nepoznata crvenokosa žena se nehajno i nadmoćno
nasmejala, nakon čega je pokrenula kola.

***

10
 Bella Dona

I Amelija i Leandre su, oboje neprijatno iznenađeni, neko

vreme držali glave okrenute ka ulici, pre nego što su pogledali
jedno u drugo.
- Kako je ovo moguće? - izustio je Leandre, vidno razočaran. -
Bio sam uveren da Bernard i Evelin imaju idealan brak.
- I ja sam stekla isti utisak - nadovezala se Amelija. - Mogla sam
da se zakunem da se vole, da su srećni. Ali sada...
- Sada je jasno da se ne vole - Leandre je to izjavio sa
potpunom uverenošću u istinitost svojih reči. - Odnosno, Bernard
dokazano ne voli Evelin, s obzirom na to da je vara, a ona,
očigledno, samo misli da voli Bernarda.
- Šta hoćete da kažete? Da Evelin samu sebe laže, po pitanju
onoga, što oseća prema Bernardu?
- Pitanje je da li Evelin voli Bernarda, ili voli nešto u vezi sa tim
što je udata za njega. Duboko verujem u to da je svaka ljubav
uzajamna, obostrana, uzvraćena! Nemoguće je da ona voli
Bernarda, a da Bernard voli drugu ženu. To je nemoguće! Zato
pretpostavljam dani sa njene strane ne postoji ljubav, već nešto
što ona tumači kao ljubav.
- Zanimljiva teorija... - promrmljala je, upinjući se da Leandre ni
ne nasluti tok njenih misli.
- Hoćete li da čujete njen nastavak?
- Svakako!
- Mislim da je Bernard, time što je oženio Evelin, izlečio neke
njene strahove, i ona mu je sada, zbog toga, zahvalna. A kako nije
bila svesna svojih strahova, tako nije svesna ni svoje zahvalnosti,
već je tumači kao ljubav.
Ameliji se oteo osmeh.
- Oprostite, nisam naviknuta na to da sa muškarcima vodim
dubokoumne razgovore. Mi, žene, smo sklonije tome da sve
analiziramo, da svemu pronalazimo uzroke i definišemo posledice.
Ovo, što ste upravo izjavili, je nešto što bi retko ko primetio i
razumeo.

11
 Bella Dona

- Priznajte kako ste, da me ne biste povredili, preskočili da

kažete kako niste očekivale dubokoumni komentar od običnog
montažera stolarije!
- Rekla sam ono što sam mislila. Ništa nisam preskočila. I ne
mislim da je mudrost rezervisana isključivo za one sa fakultetskim
diplomama. Ipak, ono što ću da vam priznam je da ste me zatekli
iznetom teorijom.
- Nažalost, došao sam do nje kroz porodično iskustvo,
nikako kroz čitanje knjiga, na primer. Moja starija sestra je patila
zbog toga što se nije udala. Zbog te patnje je upala u krizu
identiteta. Verovala je da će dokazati i sebi, i drugima, da vredi
samo ako se uda i rodi dete. Nisam znao da je tako razmišljala, sve
dok se nije udala, i to za pogrešnog muškarca. Bila je ludo srećna
zbog veridbe, i odbijala je svaki moj pokušaj da joj kažem kako bi
trebalo da preispita izbor bračnog partnera. I na venčanju je bila
srećna, kao i na početku braka. Posmatrajući svoju sestru, sa
njenim bezličnim i neubedljivim mužem, shvatio sam da je on tu
bio važan samo zbog onoga, što je predstavljao: dokaz njene
vrednosti. Očekivano, realnost ju je pogodila veoma brzo, ali tada
je bilo kasno da bilo šta promeni, s obzirom na to da je ostala u
drugom stanju. Sada odgaja svog sina sama, ne prestajući da se
pita gde je nestala njena ljubav. Pokušao sam da joj kažem kako
ljubav, u koju se klela, nikada nije ni postojala, ali me ona nije
razumela. Ko bi se, uostalom, i usudio da se udubi u razumevanje
sopstvenih zabluda?
- Žao mi je što je, hm, vaša sestra imala takvo iskustvo... -
prokomentarisala je Amelija, nalazeći se, iz mnoštva razloga, pod
snažnim utiskom onoga, što joj je Leandre ispričao.
- I meni je žao. Moguće je da Evelin identifikujem sa svojom
sestrom i da zato želim da joj pomognem. A ako bi se ona, upravo
sada, uključila u ovaj razgovor, nema sumnje kako bi rekla da, više
od svega, želi da joj se Bernard potpuno posveti, da prekine svoju
preljubničku vezu.
- Mislite da bi to bilo najbolje rešenje?

12
 Bella Dona

- Mislim da je to prvi korak ka rešenju. Ako bi Bernard

raskinuo vezu sa svojom ljubavnicom, mogli bi da porade na
spašavanju braka. Oboje imaju odlične poslove, kupili su kuću i
uređuju je baš prema svom ukusu, poverili su mi da planiraju
potomstvo...
- Planiraju potomstvo?! - ponovila je Amelija, mršteći se. -
Kako, kada Bernard nije veran?!
- Upravo! - Leandre je zavrteo glavom. - Neke ljude zaista ne
mogu da razumem. Život im pruži toliko toga, a oni traže više. Na
pogrešnoj strani, i na pogrešne načine.
- Iz vašeg komentara, Leandre, rekla bih da nipošto ne
podržavate vanbračne izlete?
- Vaspitan sam u tradicionalnom duhu, ali sam takođe, kroz
sopstvena ljubavna iskustva, shvatio da prevaru nikada ne bih
mogao najpre da počinim, a potom ni da oprostim. Kako vi
razmišljate, o toj temi, Amelija?
- Na isti način, kao i vi. Doživela sam da budem prevarena, od
strane muškarca sa kojim sam bila u vezi. To me je strahovito
povredilo. Potom, osetila sam se poniženo. Samopouzdanje mi je
postalo ozbiljno poljuljano. Teško sam se rehabilitovala, nakon
toga. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da me taj muškarac
nije prevario zato što se zaljubio u drugu ženu, već zato što je,
prosto, dobio priliku da se dokaže kao osvajač. Takođe, nekoliko
puta, čak, sam se našla u situaciji da prevarim svoje aktuelne
partnere. Sve sam to sekla u korenu. Uvek sam imala u vidu da bi
neko, zbog moje nesigurnosti, mogao da pati.
- Dobro je da ne nosite ožiljke, zbog te davne prevare. Mene
nijedna ljubavna partnerka nije prevarila, možda i zato što sam
prekidao veze, čim bih osetio da neko nije stoprocentno uz mene.
Mnogo puta sam, pak, mogao da prevarim svoje partnerke. Davno
sam naučio da to kratko, prolazno zadovoljstvo, ili
samodokazivanje, ostavlja ukus poraza, a ne pobede.
Amelija je ponovo osetila kako joj je talas prijatne jeze
skliznuo niz kičmu. Bilo je nečeg veoma muževnog u onome, o

13
 Bella Dona

čemu je Leandre govorio. Uvidela je, tada, da je bio veoma

principijelan, zreo, iskusan. Ali i da je, od svojih ljubavnih partnerki,
zahtevao maksimalnu posvećenost.
Pretpostavila je da se i on davao, u svojim vezama, bez
ostatka, bez kalkulisanja. Sve to ga je učinilo još više zanimljivim, i
navelo ju je da još snažnije poželi da ga bolje upozna.
Slutila je da njegovi potencijali daleko prevazilaze ono, što je
moglo da se vidi, na prvi pogled.
Želela je da ih istraži i upozna.
Leandre je delovao prilagodljivo i meko, ali je njegova
unutrašnja struktura, očigledno, bila nepopustljiva i čvrsta.
Amelija se zapitala šta bi, sve, mogla da otkrije o Leandreu,
ako bi joj se, za to, ukazala prilika. I kakva, sve, uzbuđenja bi mogla
da doživi u njegovoj spavaćoj sobi, čiji su krovni prozori otkrivali
pogled na zvezde.

14
 Bella Dona

- Duboko saosećam sa Evelin - rekla je Amelija, potiskujući

misli, od kojih je, na trenutke, gubila koncentraciju. - Postala mi je
draga, tokom naše saradnje. Volela bih da joj, nekako, pomognem.
- I meni je Evelin postala draga. Šta mislite, da li bi trebalo da
joj nekako stavimo do znanja da se, u njen brak, umešao neko
treći?
- Teško pitanje. Nisam sigurna kako bi bilo najpametnije da
postupimo.
- Kao što sam rekao, slučajno sam saznao da Bernard i Evelin
planiraju da se, nakon što završe sa uređenjem kuće, pozabave
formiranjem porodice. Ako se ova afera do tada ne okonča, stvari
bi mogle da se dodatno zakomplikuju.
- Slažem se. Dete zaslužuje da se rodi u porodici u kojoj su
roditelji iskreni i verni jedno prema drugom.
- Da ste vi, Amelija, na mestu Evelin...
- Da?
- Da li biste voleli da vam neko saopšti kako vas suprug vara?
- Ono što sasvim sigurno znam je da ne bih volela da živim u
zabludi da sam voljena, i da sam jedina žena svom suprugu. Ako to
uzmemo u obzir, onda moj odgovor glasi da bih volela da saznam
istinu.
- Da li bi trebalo da uzmemo u razmatranje opcije da
saopštimo Evelin istinu o njenom suprugu?
Amelija je odmahula glavom.
- Nisam sigurna. To je tako ozbiljna tema... Mešanje u tuđi
brak... Ali, sa druge strane... Evelin zaslužuje da zna šta joj se radi

15
 Bella Dona

iza leđa. Zaslužuje da sama odluči da li želi da oprosti Bernardu, ili

da ga napusti.
- Bernard... - Leandre je sa osudom izgovorio njegovo ime. -
Prilično me je razočarao taj čovek. Posebno što je, svoju
ljubavnicu, uveo u kuću, u kojoj živi sa suprugom. Ta kuća bi, za
njega, trebalo da bude svetinja!
- Čekajte...! Vi znate ko je ljubavnica Bernarda Rusela?! Mislim,
s obzirom na to da ste videli da ju je uveo u kuću!
- Da. Zove se Fler, ako sam dobro upamtio. Zaboravio sam joj
prezime. Ona je vlasnica galerije Pelijer. Donela je bračnom paru
Rusel neke umetničke predmete, koje su oni kupili u njenoj galeriji,
a potom ih je, po svom nahođenju, rasporedila.
Amelija nije oklevala da izvadi telefon, a onda da na internetu
sazna sve podatke o vlasnici galerije.
- Ljubavnica Bernarda Rusela se zove Fler Legrand, koja je po
zvanju akademski slikar. Ovde su navedene neke od nagrada, koje
je osvojila na raznim konkursima. Prikazane su i njene slike. Ne
razumem se u slikarstvo, ali bih rekla da je Fler talentovana. I lepa
je.
- To mogu da potvrdim. Fler Legrand nije samo lepa, već je i
veoma zanimljiva žena. Rođeni je esteta i ima neverovatno oko za
detalje. Uz sve to je prijatna sagovornica. Moram da priznam da
sam uživao u susretu sa njom, iako je bio kratak.
Neočekivano, Amelija je osetila nalet ljubomore. To ju je
iznenadilo. Zaključila je da, ništa slično tome, nije osetila
poslednjih desetak godina. Čak i kada je doživela da bude
prevarena, nije osetila ljubomoru prema ljubavnici svog tadašnjeg
partnera.
- Ne želim da budem ljubopitljiva, Leandre, ali, da li ste
pokušali da se udvarate Fler Legrand? Pitam to, kako bih otkrila
koliko je jaka njena vezanost za Bernarda.
Leandre je kratko slegao ramenima.
- Nisam siguran da li sam pokušao da se udvaram Fler.
Svakako sam joj udelio nekoliko komplimenata. Možda bih to

16
 Bella Dona

mogao sada da učinim?! - neočekivano je predložio, uz izraz lica

koji je otkrivao oduševljenje tom idejom.

***

- Molim?! - izustila je Amelija, nimalo srećna zbog onoga, što je

Leandre planirao da uradi.
- Obratite pažnju, Amelija! - počeo je Leandre, nagnuvši se
napred. - Zamislite da Fler prihvati da izađe sa mnom. Ne bih
oklevao da to prenesem Bernardu, onako, kao muškarac
muškarcu. Pohvalio bih se time. Dobiću priliku da razgovaram sa
Bernardom jer, svakako, moram još jednom da, zbog posla, odem
do njega i Evelin. Taj razgovor mi ne bi predstavljao problem.
- A šta ako vas Fler odbije?
- U svakom slučaju bih rekao Bernardu da sam bio u njenoj
galeriji i da sam joj se udvarao. Napomenuo bih, čak, kako
planiram da ponovo odem do nje. Neka mu postane jasno da sam
se, makar i na posredan način, upleo u njegov odnos sa Fler.
Odnosno, da taj odnos više nije bezbedan.
- Recite mi nešto iskreno, Leandre... Da li ste, svakako,
planirali da, u nekom trenutku, potražite Fler?
- Ona nije žena po mom ukusu - Leandre je pribegao tom
odgovoru.
- Opisali ste je kao prijatnu i zanimljivu sagovornicu.
- Mislio sam da je takva, dok nisam saznao da je prihvatila da
bude ljubavnica oženjenog muškarca. Sada je posmatram
isključivo kroz prizmu tog nečasnog odnosa.
Amelija je pomirljivo podigla ruke.
- Ako ste raspoloženi da odigrate tu igru, ja vas u tome
podržavam!
- Imate li neku drugu ideju, vezano za ono, što smo nehotice
otkrili?

17
 Bella Dona

- Ne. Kao što sam rekla, stvar je previše osetljiva. Ishod bilo
kakve intervencije bi mogao da se razvije u mnogo pravaca, i to
neželjenih.
- Jeste, međutim, dobro poznajem sebe. Ne bih mogao da
zaboravim to, da sam video Bernarda sa ljubavnicom. Zar da se
pravim da ništa nisam video, dok se nečiji svet, možda, raspada?! A
vi? - Ne, ni ja nebih mogla da zaboravim ono, što sam videla.
Mučila bi me ta slika, danima. I uvek bih se pitala da li sam, i šta, u
vezi sa tim mogla da učinim.
- Niko, nikada, ne mora da sazna za našu, hm, intervenciju. A
ishod, iste, bi zaista mogao da dovede do toga da Bernard ostavi
Fler i potpuno se posveti Evelin.
- Nadajmo se, u tom slučaju, da će ishod planirane intervencije
da dovede upravo do toga! - uzviknula je Amelija, svesna toga da
je osećala nelagodnost, pa i strepnju, čak, uoči Leandreovog
udvaranja Fler Legrand.
To udvaranje je imalo svoju pozadinu, ipak, postojala je
mogućnost da se Fler Legrand dopadne Leandreu. Toliko, da on
odluči da zasnuje vezu sa njom, u slučaju da ona pokaže da je za to
zainteresovana.
Ne želim da se to dogodi, Amelija oko toga nije imala nimalo
dileme. Tokom tog susreta sa Leandreom je uvidela da joj se
dopao. Njihova intenzivna komunikacija i studiozna razmena
mišljenja je dala zamah početnom interesovanju, koje je gajila
prema njemu.
Da joj je predložio da izađu na ljubavni sastanak, pristala bi na
to bez razmišljanja.
I očekivala bi ga sa velikim uzbuđenjem.
- Ovde je broj mog mobilnog telefona – rekao je Leandre,
pružajući Ameliji svoju posetnicu. - Pozovite me, tokom sutrašnjeg
dana, kako bih vam ispričao šta se dogodilo u galeriji. Danas ne
mogu tamo da odem, ali to planiram da uradim već sutra, tokom
prepodnevnih sati.

18
 Bella Dona

- Pozovite me, kada izađete iz galerije - odvratila je Amelija,

pružajući Leandreu svoju posetnicu. - Tako je jednostavnije -
dodala je, sa osmehom.
- Svakako, hvala! - složio se Leandre, ne krijući zadovoljstvo. -
Možda bismo mogli ponovo da se nađemo negde, na kafi? -
predložio je.
- Zašto da ne? - prihvatila je Amelija, radujući se novom
susretu sa Leandreom.

19
 Bella Dona

Duboko uveren u to da je činio pravu stvar, Leandre je,

narednog dana, samouvereno ušetao u galeriju „Pelijer“. Za tu
priliku je obukao lagano, letnje odelo, koje je potenciralo muževnu
građu njegovog tela.
Voleo je lepo da se oblači, posebno s obzirom na to da je, veći
deo dana, provodio u prašini i u radnim kombinezonima. I tada je
njegova privlačnost otkrivala svoj puni potencijal, čega on nije bio
previše svestan. Zato se, toga dana, posebno doterao i potrudio
da izgleda kao suptilan, intrigirajući muškarac, senzualan i pomalo
nedokučiv.
Leandre je želeo da se dopadne Fler, ali samo da bi je, time,
odvojio od Bernarda. Žena, koju je zaista priželjkivao da zadivi, je
bila Amelija. Još je, prethodnog dana, kada ju je slučajno ugledao u
bistrou, imao nameru da joj predloži da izađu na večeru.
Pokolebala su ga dešavanja koja su, potom, usledila, vezano za
Bernarda i Fler Legrand.
Razvoj događaja mu nije ostavljao prostora da pokaže Ameliji
da je izazvala njegovu mušku pažnju. To bi sve zakomplikovalo jer
su njih dvoje imali zajednički plan. Taj plan ga je činio pomalo
osujećenim, ipak, smatrao je najvažnijim to što je razvijao odnos
sa Amelijom.
Tako je imao priliku da je bolje upozna, ali i da joj se predstavi
u svom najboljem svetlu. Nije bio siguran u to koliko je mogao da
zainteresuje Ameliju. Ona je bila obrazovanija od njega, a
odlikovala se i nekom damskom elegancijom, koja ga je fascinirala.
Pitao se da li je, kao zanatlija, mogao da joj se dopadne.

20
 Bella Dona

Prethodnog dana je propustio da joj kaže kako je, fizički,

spadala pod njegov omiljeni tip žene.
Voleo je žensko telo sa izraženim oblinama, sa punačkim
bokovima i zaobljenim butinama. Previše mršave žene su ga
odbijale. Smatrao je da nisu posedovale dovoljno strasti u sebi, niti
da su mogle da uživaju u maženju, kao umereno zaobljene žene.
Skinuo je naočare za sunce kada je ušao u galeriju. Predstavio se
devojci na ulazu i zamolio je da pozove Fler.
Dok ju je čekao, odsutno je razgledao izložene umetničke
predmete. Setio se kako je Amelija, prethodnog dana, priznala da
se nije razumela u slikarstvo. Nije ni on. Više su ga zanimali ramovi
za slike, nego ono što se nalazilo na platnima.
- Gospodine Fabron? - oslovila ga je Fler Legrand, pridružujući
mu se. - Dobrodošli u moju galeriju! Kako mogu da vam
pomognem?
Kada ju je pogledao, Leandre je dobio poriv da joj odmah, ne
ulazeći ni u kakve igre, poruči kako bi trebalo da se stidi zbog veze
sa oženjenim čovekom i, kao posledicu iste, povređivanje druge
osobe. Na vreme je shvatio da bi taj pristup mogao da izazove
upravo suprotan efekat. Fler Legrand je mogla da se zainati, i da
poželi da pokaže kako nije dozvoljavala da joj se bilo ko meša u
život.
Ličila je na osobu koja se nije obazirala na tuđa mišljenja. Sem
ako joj, ista, nisu laskala.
- Da budem sasvim iskren... - počeo je Leandre, okrenuvši se
ka Fler - nisam došao u svojstvu kupca, iako vam je galerija
prepuna lepih stvari. Želeo sam da vidim vas.
- O?! - izustila je Fler, vidno polaskana.
- Nadam se da se sečate toga, da smo se upoznali kod
bračnog para Rusel.
- Sećam se, naravno. A upamtila sam i da ste postavili divna,
klizna vrata, koja vode na terasu. Poželela sam da imam ista takva.
- Biće mi zadovoljstvo da vam ih ugradim!

21
 Bella Dona

- Sjajno! - prihvatila je Fler Legrand, očigledno naviknuta na to

da dobija razne usluge od muškaraca.
- Pod jednim uslovom!
- Da?
- Popijte kafu sa mnom - predložio je Leandre zavodljivo, ne
štedeći na širini osmeha. - Dopali ste mi se, Fler, već na prvi
pogled. Vi ste lepa i zanimljiva žena. Da ne govorim o tome koliko
ste talentovani. Dozvolite mi da vam pokažem da umem još po
nešto, sem da ugrađujem vrata i prozore.
- Ne sumnjam da umete... - odvratila je Fler, spustivši pogled
niz Leandreovo telo. - Sasvim sigurno ste vešti sa rukama.
Međutim, radi se o tome da sam, hm, zauzeta.
Leandre je ispustio uzdah odglumljenog razočarenja.
- Zašto me to ne čudi? Naravno da je, žena poput vas, zauzeta.
Taj muškarac je pravi srećnik! Da li i on misli tako?
- Ne bih bila sa njim, da se ne smatra srećnikom.
- Svakako, vi zaslužujete potpunu posvećenost! - konstatovao
je Leandre, nakon čega je pružio Fler svoju posetnicu. - Pozovite
me, ako se odlučite da ugrađujete klizna vrata na terasi. Ili ako,
nekim slučajem, raskinete vezu u kojoj ste sada.
- Hvala! - rekla je Fler, prihvatajući posetnicu. - Sve što,
trenutno, mogu da vam ponudim je popust na prodajne ekponate
iz moje galerije.
- Kao što sam već priznao, ovde sam došao isključivo zbog vas
- podsetio ju je Leandre.
Uputio joj je pozdrav, a potom je, praćen njenim pogledom,
izašao iz galerije.

***

Nije oklevao da, odmah pošto je seo u svoj automobil, pozove

Ameliju. On jeste bio usredsređen na razgovor sa Fler Legrand, i
bio je zadovoljan time kako ga je vodio, ali je, sve vreme,

22
 Bella Dona

razmišljao o Ameliji. Radovao se njihovom predstojećem susretu, i

razgovoru kojim su otkrivali toliko toga, jedno o drugom.
- Amelija! - oslovio ju je, uviđajući da je goreo od nestrpljenja
da je vidi. - Upravo sam izašao iz galerije! Slobodan sam da se
upravo sada sretnemo! Kako vi stojite sa obavezama?
- Izvršila sam neke promene u dnevnom planu, tako da sam u
mogućnosti da se vidimo, Leandre.
- Doći ću, gde god vam odgovara!
- Nedaleko od te galerije se nalazi restoran „Gambet“. I u
njemu služe odličnu kafu, između ostalog. Mogla bih da stignem
do njega za dvadesetak minuta.
- Odlično! - uzviknuo je Leandre, gotovo zaboravljajući razlog,
zbog koga je trebalo da se vide.
I dalje je osećao potrebu da pomogne Bernardu i Evelin, da im
omogući da sačuvaju svoj brak. Znao je da bi, ako bi to propustio
da učini, izgubio svoj mir.
Sa druge strane, nije želeo ni da propusti priliku da se bori za
svoju sreću. Zato mu je, u najvišem interesu, bilo da Fier Legrand
ostavi Bernarda.
Već je sedeo za stolom, u restoranu, kada je ugledao Ameliju.
Upadljivo ju je posmatrao, dok mu je prilazila, opčinjen njenom
ženstvenom figurom, okruglim licem, njihanjem njenih bokova.
Amelija je, toga jutra, učinila sve kako bi izgledala lepo, ali ne
na način, koji bi otkrivao koliko se dugo i pažljivo doterivala. Išla je
kod frizera, koji je njenoj poludugoj, kestenjastoj kosi, dao
volumen i neznatno je uvio na krajevima. Bela bluza je dala izraz
svežine njenom licu, dok su patalone, u boji peska, laskale njenim
malo punijim butinama. Isprskala se svojim omiljenim parfemom,
u kome je dominirala aroma jasmina.
- Dobar dan, Leandre! - pozdravila ga je, gotovo se
ustručavajući da ga pogleda.
Plašila se da bi on, po izrazu u njenim očima, mogao da otkrije
da je, od kada su se rastali prethodnog dana, neprekidno

23
 Bella Dona

razmišljala o njemu, o krovnim prozorima u njegovoj spavaćoj

sobi, o zvezdama koje bi bili svedoci njihovog vođenja ljubavi.
Te slike su pravile dopune stečenim impresijama o
Leandreovoj unutrašnjoj čvrstini i principijelnosti, o tome koliko ga
je, prema onome što je saznala o njemu, smatrala za čoveka koji je
mogao mnogo toga da pruži.
Sa druge strane, čak joj je i taj brzi pogled, koji mu je uputila,
izazvao grč u stomaku. Iako je Leandre bio nasmejan, i sa izrazom
mekoće na licu, ona je videla nešto opasno u njemu. Opasno po
nju. Nepogrešivo je osetila udar njegove muževnosti. Tihe,
pritajene... One, kojom se Leandre nije rasipao.
Zapitala se šta je mislio o njoj. Primetila je da ju je posmatrao,
dok mu je prilazila, ali, to su činili i drugi muškarci. Iako nije sebe
smatrala za atraktivnu lepoticu, mnogo puta se uverila u to da je
izgledala po ukusu većine muškaraca.
Da li ih je priča, u koju su se nehotice upleli, sprečila da razviju
neku svoju, bilo je neminovno da se zapita.
Još snažnije je poželela da se sve razreši, i da ishod tog
razrešenja bude dobar za sve učesnike.
- Šta želite da popijete, Amelija? - upitao ju je Leandre iako je,
u stvari, želeo da joj uputi kompliment na ime toga kako je
izgledala. - Imaju veliki izbor napitaka, na bazi kafe.
- Prijala bi mi crna kafa, sa malo mleka - odgovorila je Amelija,
a potom se nadovezala: - Da li smatrate izlišnim da, i dalje,
persiramo jedno drugom?
- Smatram! - potvrdio je Leandre, obradovano. - Inače sam se
spremao da to predložim!
- Zaista?
- Imam utisak kao da te dugo i dobro poznajem, Amelija. Naš
jučerašnji razgovor mi je otkrio toliko toga o tebi. Radovalo bi me
da upoznam i druge strane tvoje ličnosti.

24
 Bella Dona

- Isti slučaj je sa mnom, Leandre. Teme, o kojima smo juče

razgovorali, su svakako suštinske, i navele su me da zaključim da si
čovek od principa. Vrlo jasnih i nepokolebljivih.
- Smatraš li da je to dobro?
- Naravno!
Leandre je pomalo rezignirano uzdahnuo.
- Mnogi ljudi nisu oduševljeni tim mojim osobinama. Predlažu
mi da postanem fleksibilniji i da ispoljavam više razumevanja. Ako
ne pristanem na to, budem ostavljen.
- Ali, ako bi pristao na to da se odrekneš svojih principa, izdao
bi samoga sebe.
- Upravo tako! Insistiranje na onome što jesam smatram
korektnim. To je moje investiranje, u odnos sa nekim.
- Nije mi jasno zašto ljudi više vole da ih neko laže, nego da
bude iskren sa njima.
- Zato što istina boli - Leandre je imao spreman odgovor. - A ti,
Amelija? Kako ti održavaš svoja prijateljstva?
- Time, što dobro pazim da ne pređem neke granice. Idem
samo donde, dokle mi se dozvoli. Neki bi rekli da su takvi odnosi
površni. Možda i jesu, ipak, oni traju. I imaju i svoje dobre strane.
- Da li se, nekada, osećaš usamljeno?
- Ne. Naučila sam da sebi budem dobro društvo.
- Bravo! - pohvalio ju je Leandre, iako se zapitao da li je Ameliji,
koja je umela da se nosi sa svojom samoćom, bio potreban
muškarac.

***

- Bila si u pravu, kafa je i ovde odlična - konstatovao je

Leandre, nakon što je otpio gutljaj kafe.
- Šta se dogodilo u galeriji? - Amelija je zatražila da sazna,
nakon što je i sama probala kafu.

25
 Bella Dona

- Fler Legrand me je odbila, eto šta se dogodilo! Rekla je da je

zauzeta, odnosno da je u vezi sa muškarcem koji smatra da je
pravi srećnim, zato što je ona sa njim.
- Divno! - uzviknula je Amelija ironično. - Bernard je srećan,
Fler Legrand je srećna! A Evelin?! Da li se bilo ko pita kako se ona
oseća?!
- Evo, nas dvoje se pitamo! I pokušavamo da se izborimo za
njenu sreću. Uz to i da sprečimo dvoje ljudi da rade pogrešne
stvari.
- Šta nam sada preostaje da učinimo, s ozbirom na to da Fler
Legrand nije prihvatila tvoje udvaranje, Leandre?
- Ne znam... - priznao je Leandre, slegnuvši ramenima.
- Možda bih ja, sada, mogla da pokušam nešto da učinim? Na
primer da, na posredan način, stavim Fler Legrand do znanja da
njena veza sa Bernardom nije tajna? Nisam dobro upoznala
Bernarda, međutim, mislim da ne bi dozvolio da Evelin sazna da
ima ljubavnicu. Jasno je da je ne voli, ali je sasvim sigurno poštuje.
Otuda verujem da bi se povukao iz veze sa Fler, ako bi otkrio da
postoji opasnost da Evelin za nju sazna.
- Ako oboje mislimo da Bernard ne voli Evelin, zašto nam je, u
tom slučaju, stalo do njihovog braka?
- Svaki brakje svetinja. Supružnike ni ne mora da povezuje
ljubav, već odnos koji im garantuje kvalitetan zajednički život.
Ništa više, od prevare, ne ugrožava kvalitet tog života!
- Zanimljivo gledište prokomentarisao je Leandre, a potom je
izvadio mobilni telefon iz džepa sakoa, jer je čuo da mu je stigla
poruka. - Slušaj ovo... Bernard i Evelin me zovu na zabavu koju će,
nastupajućeg vikenda, da organizuju povodom useljenja u kuću!
Kada se Amelijin telefon oglasio, oboje su znali da je i njoj
stiglaporuka iste sadržine. Ona je, pročitavši je, to potvrdila.
- Kako da odemo na zabavu, praveći se da ništa ne znamo, da
je sve u redu? - Amelija je bila iskreno zabrinuta oko te dileme, ali
je, iznad svega, bila zadovoljna zbog izvesnosti još jednog susreta
sa Leandreom. - Ja nisam preterano dobra glumica.

26
 Bella Dona

- Ni ja nisam dobar glumac - nadovezao se Leandre. -

Usuđujem se da zaključim kako je to zbog toga što smo oboje
ljubitelji istine.
- Ako ne bi otišli na zabavu, tek bi to bilo sumnjivo. I
nepristojno. Ipak smo, nas dvoje, svako na svoj način, ulepšali tu
kuću.
- Slažem se... - potvrdioje Leandre, sa uzdahom. - Razmišljao
sam o tome da pričam sa Bernardom. Otvoreno. Međutim, on bi
sve negirao.
- Verovatno bi rekao da nam se samo učinilo ono, što smo
videli.
- I dalje mislim da bi, do pokušaja razrešenja te situacije,
trebalo da idemo preko Fler Legrand. Ona je ta, koja bi trebalo da
se povuče iz veze sa Bernardom.
Amelija je neko vreme ćutke razmišljala o svemu, a onda je
krenula da se pakuje.
- Imam ideju! Neću da ti govorim o čemu se radi, pre nego što
realizujem ono što sam smislila! Uglavnom, sada ću ja da pokušam
da razgovaram sa Fler Legrand!
- U redu... - Leandre je to lako prihvatio. - Hoćeš li da me
pozoveš telefonom, kada izađeš iz galerije?
- Da li imaš vremena da me sačekaš u ovom restoranu? Brzo
ću da se vratim!
- Naravno! - potvrdio je Leandre, pomislivši kako nigde radije
ne bi bio nego sa Amelijom, sa kojom mu je svaki trenutak bio
zanimljiv i ispunjen emotivnim nabojem.

27
 Bella Dona

Pre nego što je ušla u galeriju, Amelija je stavila na lice velike

naočare za sunce, dok je kosu pokupila, uvila je u maramu i vezala
je na moderan način. Procenila je kako je, za dalji razvoj događaja,
moglo da bude poželjno da zaštiti svoj identitet.
Ušla je u galeriju, a devojci na ulazu je rekla kako je došla da
razgleda izložene slike. Namerno se zadržala kod one, koju je
naslikala Fler Legrand. To je bio signal za devojku da ode kod Fler i
saopšti joj kako je u galeriju ušao potencijalni kupac njene slike.
Još uvek se nalazeći u zanosu zbog uverenja da joj se Leandre
udvarao, Fler je pozdravila Ameliju sa preteranom srdačnošću.
- Dobar dan! Dobrodošli u galeriju! Smem li da zaključim da
vam se dopada slika koju upravo gledate?
- Nisam sigurna - odgovorila je Amelija, povlačeći se u udaljeni
ugao galeriju.
- Recite mi koji stil volite, možda bih mogla da pronađem
nešto, po vašem ukusu. Ja sam, inače, Fler Legrand, slikarka i
vlasnica galerije!
- Ono što mene zanima, gospođice Legrand, je da li, nas dve,
imamo isti ukus za muškarce?
Fler Legrand se trgla i iznenađeno izdigla obrve.
- Molim?! Ne znam o čemu pričate! Ko ste vi?!
- Već izvesno vreme sumnjam na to da me muškarac, sa kojim
sam u vezi, vara. Pratila sam ga i videla da je, sav mirisan i doteran,
ušao u vašu galeriju. Da li ste vi ta žena, sa kojom me on vara?
- Ne budite smešni! - uzviknula je Fler. - Naravno da ja nisam ta
žena!

28
 Bella Dona

- Zar biste, u suprotnom, to priznali? - Amelija joj je postavila

logično pitanje.
- Nema potrebe da odgovaram, nisam u vezi sa vašim
ljubavnikom!
- Ne verujem vam. Uznemirili ste se i zauzeli odbrambeni stav.
To ukazuje na vašu krivicu.
- Ušli ste u moju galeriju i napali me! Naravno da ću da se
branim!
- Nisam vas napala. Izrazila sam svoju sumnju. Vi ste to
doživeli kao napad.
- Rekla sam vam šta sam imala! Sada vam molim da napustite
moju galeriju!
- Kako to da ne pokazujete ni trunku ženske solidarnosti,
gospođice Legrand? Ja sam žena koju njen partner vara.
Povređena sam i uplašena od mogućnosti da ga izgubim. Ja... -
zaustila je, pretvarajući se da guta suze. - Da li ste nekada bili u
mojoj situaciji?
- Ne, nisam - Fler Legrand je to izgovorila smirenim glasom. -
Žao mi je što vam se to događa. Ali, došli ste kod pogrešne žene.
- Imate sreću da nikada niste bili prevareni. Veoma je bolno
naći se u toj poziciji. Kao da vam neko izmakne tlo pod nogama.
Zato ne razumem one, koji ulaze u preljubničke odnose. Kako
mogu to da čine, rizikujući da nekoga povrede i uruše im životne
temelje?!
Fler Legrand je, na trenutak, pomislila kako je čitav taj
razgovor, koji je vodila sa njom nepoznatom ženom, vodio ka
tome da primi upućenu joj poruku. Ali, nije mogla da bude sigurna
u to.
Gutala je knedle, dok se Amelija pretvarala da briše suze. Iako
to nije želela, pomislila je na Bemardovu suprugu i zapitala se da li
je i ona plakala. Da li se i ona osećala povređeno, i živela sa
uverenjem da joj je čitav život bio uzdrman?

29
 Bella Dona

- U pravu ste... - gotovo je prošaputala. - Niko ne bi trebalo da

bude razlog tuđe nesreće...
- Oni, koji povređuju druge, su i sami nesrećni! - Amelija je
nastavila da izgovara ono, zbog čega je i došla u galeriju. - Samo
što toga nisu svesni! Sreća je kada vaše ponašanje ne ugrožava
druge ljude! Sreća je kada niko zbog vas ne plače, niti razmišlja o
tome kako je život nepravedan! Preljubnici su nepravedni! Život
nam svima nudi razne opcije! Na ovom svetu ima toliko slobodnih
muškaraca i žena! Zašto bi mi bili sa onima, koji pripadaju nekom
drugom?! Vidno nervozna, Fler Legrand je počela da krši ruke.
- Hoćete li da vam donesem čašu vode? Ili stolicu?
- Ne... Oprostite mi na ovom izlivu slabosti. Danima sam pod
stresom. Opsednuta sam željom da pronađem tu preljubnicu i
poručim joj da je prava bednica!
- Ja... Ja vam želim da je pronađete... I da ponovo budete
srećni...
- Hvala vam, gospođice Legrand!
- poručila joj je Amelija, prolazeći pored nje. - I oprostite mi!
Sada uviđam da sam preterala, time što sam uopšte posumnjala
na vas! Pogledajte se! Vi ste umetnica! Vlasnica galerije i prelepa
žena! U stanju ste da pronađete svog, a ne tuđeg muškarca!
- Upravo tako... - promucala je Fler, gušeći se od sve jače
nelagodnosti.
- Do viđenja, gospođice Legrand!
- pozdravila ju je Amelija. - Oh, zaboravila sam da pitam šta je
moj partner tražio u galeriji, ako nije došao ovde zbog vas?
- Mislim da... Da je želeo da vam kupi neki poklon... - Fler se
dosetila tog objašnjenja.
- Lepo od njega - zaključila je Amelija, izlazeći iz galerije.

30
 Bella Dona

***

Glasno je odahnula kada je izašla na ulicu. Požurila je da se

vrati u restoran, u kome ju je Leandre čekao sa poručenom
hranom.
- Uzeo sam nam po Cezar salatu, koja može da se jede i
hladna - odmah je objasnio zašto je naručio hranu, u njenom
odsustvu. - Nisam znao šta voliš da jedeš, a unutra ima svega. Da li
je to u redu?
- Pročitao si mi misli! - pohvalila ga je Amelija, sedajući za sto. -
Ovo će mi biti prvi obrok danas! Sveže povrće mi je svakoga dana
na tanjiru. Hvala ti, Leandre!
Amelija je popila nekoliko gutljaja mineralne vode, a onda je
Leandreu ispričala svoj susret sa Fler Legrand.
- Vau! To si odlično izvela! - pohvalio ju je Leandre. - A po
tome, kako je Fler Legrand reagovala, usudio bih se da pomislim
da si joj probudila savest, i navela je na razmišljanje!
- I meni je delovalo tako, ipak, čovek se brzo i lako pokoleba, i
vrati se činjenju starih grešaka. Mi nismo savršena bića. Svi imamo
slabosti, koje nadilaze naše snage.
- Koja je tvoja slabost, Amelija? - upitao ju je Leandre, glasom
koji je otkrivao da je ni zbog čega, nikada, ne bi osudio.
- Pa, to se vidi na meni... Luda sam za čokoladom!
- U tom slučaju sam naručio pogrešnu hranu! Trebalo je da te
dočekam sa desertom! Sa čokoladnim tartom, na primer! I to sa
malinama!
- Ako bih mogla da biram, pre bih se odlučila za čokoladni
mus.
- Upamtiću to! - najavio je Leandre, uz značajno namigivanje.
Oboje su zastali, najednom podjednako svesni težine onoga,
što je Leandre izgovorio. Amelija je svim srcem želela da ponovo
vidi Leandrea, ali toga puta van konteksta priče u koju su se upleli,
i koja ih je povezala.

31
 Bella Dona

Želela je da organizuju susret, koji bi se ticao isključivo

njihovog odnosa. Signale, koje joj je Leandre slao, je mogla da
tumače kao izraze njegovog poštovanja, zbog stavova koje je
izricala, kao i zbog iskazane namere da pomogne zajedničkim
poznanicima u očuvanju braku.
I dalje nije mogla da nasluti šta je mislio o njoj, kao o ženi. U
tom trenutku je videla sebe isključivo kao njegovu saučesnicu u
realizaciji zajedničkog plana, ali ne i kao ženu, prema kojoj je
negovao mušku ambiciju.
- Koja je tvoja slabost, Leandre? - Amelija mu je uzvratila
pitanje.
- Eto, ne umem da okrenem glavu na drugu stranu, kada vidim
neku nepravdu. Kao mlađi sam, zbog toga, dobij ao mnogo batina.
Branio sam decu koju su drugi kinjili, na primer. Jednom prilikom
sam završio u bolnici, jer sam sprečio pljačkaša da pobegne sa
svojim plenom. Slučajno sam primetio da je izvadio novčanik iz
torbe starije žene. Preprečio sam mu put i tražio da joj vrati
novčanik. Udario me je tako snažno u stomak, da mi je izbio
vazduh. Pobegao je, naravno, a po mene je došla hitna pomoć.
Nedeljama, potom, sam lečio modrice.
- Čuješ li ti sebe, Leandre? Ono, što bi trebalo da tumačiš kao
svoju smelost, proglašavaš za slabost!
- Uvek sam, zbog te svoje smelosti, ispadao žrtva. Znaš li šta
mi je rekla žena, čiji sam novčanik pokušao da spasim? Pitala me je
zašto nisam jednostavno pustio pljačkaša da ode, u protivnom se
ona ne bi osećala krivom zbog onoga što se meni desilo.
- Možda bi slično reagovala i Evelin Rusel, kada bih joj rekla
šta smo pokušali da uradimo, u cilju spasenja njenog braka? -
Amelija nije odolela, da se to zapita.
- Ne, ne bi. Ona veruje Bernardu. Ni ne sluti šta joj on radi iza
leđa. Previše je naivna.
- Neki parovi naprave dogovor o tome da im brak bude
otvoren...

32
 Bella Dona

- Sa Ruselovima to nije slučaj. Uveren sam u to. Danima sam

boravio u njihovoj blizini. Evelin nikada ne bi pristala da deli
Bernarda sa drugom ženom.
- Nadam se da, uskoro, neće ni morati - rekla je Amelija,
probajući salatu. - Odlična je! Kod kuće dodajem preliv, koji sama
pravim, od jogurta i senfa.
- Hoćeš li da zatražim da ga i sada naprave? - odmah je
ponudio Leandre.
- Ne, nema potrebe, hvala ti! Amelija je uzela veliki zalogaj,
kako bi sputala navalu divljenja prema Leandreu, kao i sumnju u to
da je počela da se zaljubljuje u njega. Setila se da godinama nije
bila zaljubljena... Nedostajalo joj je to osećanje.
Uprkos tome što je imala gotovo 35 godina, nije umela da
proceni da li je bilo bezbedno da se zaljubi u Leandrea. Poslednje
što je želela, bilo je da pati zbog neuzvraćene ljubavi.
- Razmišljam šta bih mogao da odnesem Ruselovima, kao
poklon za useljenje... - oglasio se Leandre, i sam uživajući u
ukusnom obroku.
- Znam sigurno šta neću da im odnesem!
- Šta?
- Poklon kupljen u galeriji Fler Legrand!
Leandre se nasmejao tome, uz opasku da ne bi, iz obilja
izloženih umetničkih predmeta, ni umeo da odabere neki.
Do kraja ručka su ćaskali o neobaveznim temama, a po izlasku
iz restorana su konstatovali kako će se, sledeći put, videti na
zabavi kod Ruselovih.
Oboje su željno iščekivali taj novi susret, ali nijedno, od njih
dvoje, to nije smelo glasno da prizna.

33
 Bella Dona

5.

Za odlazak na zabavu kod bračnog para Rusel, Amelija je

kupila haljinu u prirodnim nijansama badema i slonovače koja je,
zbog detalja od čipke, odisala romantikom. Uz haljinu je odabrala
da nosi cipele sa otvorenim prstima, ojačane visokim
platformama. Kosu je uvila u krupne lokne, dok je licu, uz pomoć
šminke, dala prirodni sjaj.
Dok se doterivala, sve vreme je razmišljala o tome kako je
želela da se dopadne Leandreu. Nakon što su uradili ono što su
planirali, po pitanju Bernarda i Fler Legrand, ništa ih više nije
sprečavalo da se posvete svom odnosu.
Istina, Leandre je uskoro odlazio na Korziku, ipak, ona je bila
spremna i na to da otpočnu odnos na daljinu. Bila je spremna na to
da ga čeka, koliko god bude bilo potrebno, uz svakodnevne
razgovore preko skajpa, koji bi joj umanjivali čežnju.
Ni slutila nije šta je Leandre mislio o svemu tome. Da li je, bar
na trenutak, planirao da joj se udvara, da joj predloži da započnu
vezu, uprkos njegovom skorom odsustvu? Uvek je mogla da
prepozna interesovanje za sebe, kod muškaraca, ali se, u
Leandreovom slučaju, nije usuđivala da donosi bilo kakve
zaključke.
Znala je i zbog čega...
Plašila se razočarenja.
Kada je ušla u dvorište bračnog para Rusel, umesto domaćina,
prvi joj je prišao upravo Leandre. Njegove sive oči su još više došle
do izražaja zbog košulje koju je nosio. Osmehivao joj se, kao i
obično, ali nije propustio ni da odmeri njeno telo, čijim je oblinama
laskao kroj haljine.

34
 Bella Dona

- Prelepo izgledaš, Amelija... - Leandre nije oklevao da joj uputi

kompliment.
- Ni ti nisi loš! - šaljivo mu je odgovorila, svesna toga da joj je
prijao način, na koji ju je Leandre posmatrao.
Kada ju je uhvatio za ruku, osetila je udar prijatnosti i topline.
Ubrzo je, međutim, shvatila da je on to učinio, kako bi joj skrenuo
pažnju na nešto.
- Neverovatno... Fler Legrand upravo parkira automobil ispred
kuće...
- Ta bestidnica! Kako se usudila da dođe ovde?!
- Možda ne bi bilo loše da se oboje sklonimo - predložio je
Leandre.
- Iza kuće postoji paviljon. Nadajmo se da, trenutno, tamo
nema nikoga.
Leandre je pomogao Ameliji da spusti poklon, koji je donela
za Ruselove, a onda ju je blago pogurao ka paviljonu. S obzirom da
u tom delu kuće nije bilo nikoga, zastao je kod ugla, odakle je
mogao da vidi šta se događalo u frontalnom delu dvorišta.
Kroz nekoliko minuta se pridružio Ameliji, koja je sedela na
klupi, u paviljonu. Nju je zanimalo da otkrije šta se dešavalo,
povodom dolaska Fler Legrand, međutim, u sebi je očajavala zbog
još jedne propuštene prilike da se, ona i Leandre, bave isključivo
jedno drugim. Smatrala je da su propustili dosta vremena, u
pokušaju da pomognu zajedničkim poznanicima. Možda sve to i
nije moralo da im nanese neku štetu, da Leandre, uskoro, nije
odlazio na Korziku. Gotovo da nisu imali vremena da razviju
nekakav odnos, pod uslovom da su oboje to želeli.
Ona se nimalo nije dvoumila oko svojih želja, ali Leandreove
nije mogla ni da nasluti. Dobijala je nagoveštaje njegovog muškog
interesovanja, ipak, uzimala je u obzir da je mogla lako da ih
pomeša sa nekim drugim signalima.
Prijateljskim, na primer. Nije gubila iz vida koliko se trudio oko
Evelin, i njene sreće, i to bez i najmanje naznake muškog
interesovanja prema njoj. Možda je, jednostavno, bio kavaljer! I

35
 Bella Dona

možda su, svi njegovi signali, mogli da se protumače kao izrazi

kavaljerstva!
- Otišla je! - Leandre je obavestio Ameliju, smeštajući se na
klupu, do nje. - Fler Legrand je otišla, nakon svega nekoliko
minuta! Pozdravila se sa Ruselovima i predala im je poklon. To je
sve! Pokazala je na ručni sat, pre nego što je napustila dvorište.
Očigledno je izmislila da negde žuri.
- Misliš da namemo nije htela da se zadržava na zabavi?
- Da, mislim da je sa njom, i sa Bernardom, završeno.
- Na osnovu čega to zaključuješ?
- Ne znam... Po govoru njihovih tela... Fler Legrand je delovala
previše nervozno, a pomalo i postiđeno. Ustručavala se da uputi
pogled kako Bernardu, tako i Evelin. Sasvim je moguće da joj je
proradila savest i da je izašla iz preljubničke veze.
- To bi bilo sjajno, za slučaj da je tačno! - obradovala se
Amelija.
- Bilo bi, samo, ne znam kako bi to mogli da proverimo.
- Nikako! - uzviknula je Amelija. - Zar ne misliš da smo, nas
dvoje, učinili sve što smo mogli, kako bi pomogli Bernardu i Evelin
da sačuvaju brak?
- Jesmo, zaista... - potvrdio je Leandre, uviđajući kako su, po
izlasku iz te priče, njih dvoje ostali bez teme koja ih je povezivala.
Shvatio je da su se našli na brisanom prostoru. I da je bilo
vreme da definišu dalji pravac njihovog odnosa.
To se očekivalo od njega, kao muškarca. Međutim, on se
ustručavao da bilo šta predloži Ameliji, s obzirom na to da je
odlazio iz grada, najmanje na tri meseca, a možda i na duže. Koja
žena bi bila spremna da ga čeka toliko dugo? Od koje žene bi,
uostalom, smeo da očekuje to?
Uzdahnuo je, zaključujući da su mu ruke bile vezane. A toliko
toga je hteo da prizna Ameliji.
- Tu ste, dakle, vas dvoje! - oboje su se iznenađeno trgli, kada
su ugledali Bernarda i Evelin, kako im prilaze.

36
 Bella Dona

- Nema potrebe da se krijete! - poručio im je Bernard, uz

osmeh koji je otkrivao njegovo odobravanje. - Upravo sam rekao
Evelin kako ste baš divan par! Drago nam je što ste se upoznali i
povezali kod nas!

***

Leandre se prvi pribrao i prebacio ruku Ameliji preko ramena.

- U pravu ste, nema potrebe da se krijemo! - uzviknuo je,
svestan toga da bi teško, na drugačiji način, objasnili zbog čega su
se povukli u paviljon. - Samo, danas je vaš dan, vašazabava,
procenili smo da, objava o našoj vezi, može da sačeka!
- Naša zabava je upravo ulepšana otkrićem da ste vas dvoje u
vezi! - uzviknula je Evelin. - Ispričajte nam, kako je sve počelo!
- Slučajno smo se sreli u bistrou - odgovorila je Amelija. - Od
tada smo se sastali nekoliko puta. Još uvek se, praktično,
upoznajemo.
- Ništa nije slučajno! - ispravio ju je Bernard. - Očigledno je bilo
suđeno da se sretnete! Znate li koliko bistroa ima u Lionu, a vi ste
se, istovremeno, zatekli u jednom od njih?
- Moguće je da si u pravu, Bernard - nadovezao se Leandre,
nakon čega je privukao Ameliju sebi i spustio joj poljubac na obraz.
- Ovome moramo da nazdravimo! - procenio je Bernard,
pljesnuvši rukama. - Pođi sa mnom, Leandre, da izaberemo najbolji
šampanjac! Vas dve nas tu sačekajte, donećemo čaše!
Spreman da nastavi započetu igru, Leandre je ustao i otišao
sa Bernardom u kuću. Evelin je odmah sela na njegovo mesto i
radoznalo se zagledala u Ameliju.
- Pa? - mangupski ju je gurnula ramenom. - Da li si zaljubljena?
- Rano je da govorim o ljubavi - Amelija je namerno odlučila da
bude uzdržana. - Sve što mogu da kažem je da mi se Leandre
dopada i da mi je veoma lepo sa njim.

37
 Bella Dona

- Dobro sam ga upoznala, tokom dana koje je proveo radeći u

našoj kući. Mislim da je plemenit, pošten i vredan čovek. Uzaludno
je i da govorim o tome koliko je zgodan, jer je to više nego
očigledno!
- Slažem se... - rekla je Amelija, sve vreme se boreći sa
nelagodnošću.
Nije se osećala nimalo prijatno zbog toga što je lagala Evelin.
Već ju je smatrala žrtvom laži, koje joj je servirao sopstveni muž.
Najozbiljne se zapitala kada će, svi oni, da se oslone na istinu.
U tom trenutku su svi lagali, sem Evelin. Ona je, dobrodušno,
navijala za njenu i Leandreovu vezu, a takođe je, slepom
odanošću, volela svog muža.
Amelija je, opravdanje za sebe, pronašla u tome što je ona
iskreno volela Leandrea. I da joj je on to predložio, prihvatila bi da
zaista zasnuju ljubavni odnos.
- Ako smem da primetim, rekla bih da, vas dvoje, imate
potencijal za to da ostvarite ozbiljnu ljubavnu vezu - komentarisala
je Evelin, pomalo euforično. - Ne zameri mi na ovome, Amelija! Ja
sam u srećnoj vezi, pa zato sada to želim i drugima!
- U redu je, Evelin, potpuno te razumem! Lepo je od tebe što
drugima želiš da imaju sreće u ljubavi. Samo, u slučaju Leandrea i
mene je zaista rano da se o tome govori. Još nismo učvrstili našu
vezu, a preti nam razdvajanje na najmanje tri meseca. - O?! Zbog
čega?!
- Leandre je dobio veliki posao na Korzici. Tamo će da bude
nadzornik radova, to znači da neće moći da napušta objekat, do
njegove konačne predaje.
- Kreni sa njim! - predložila je Evelin, očigledno spremna da
učini sve, u ime ljubavi.
- Krenula bih, kada bi me pozvao, Amelija je imala spreman
odgovor.
- Baš kao i Leandre, i ja imam ugovorene poslove za naredni
period. Nisam u mogućnosti da napuštam grad.

38
 Bella Dona

- U tom slučaju vam preostaje da budete strpljivi! I, naravno,

da pokušate da ostanete verni jedno drugom!
- Nisam sigurna da li bih, od Leandrea, mogla da očekujem
vernost - Amelija je namerno okrenula razgovor u tom pravcu,
kako bi saznala šta je Evelin mislila o prevari. - On je privlačan
muškarac, u punoj snazi i u najboljim godinama. Poznato mi je da
mu se žene udvaraju, na svakom koraku. Na Korzici će se, u jeku
turističke sezone, tek, naći na iskušenjima.
- Ali, ako te Leandre voli, uspeće da odoli tim iskušenjima!
- Ti, dakle, misliš da su ljubav i seks pojmovi koji idu jedan uz
drugi?
- Naravno!
- Neki muškarci ih razdvajaju.
- Koji muškarci? Oni, koji traže izgovore da prevare svoje
partnerke?
- Ne, već oni koji misle da se, usputni seks, bez emotivnog
uplitanja, ne tumači kao prevara.
- Ako neki zauzeti muškarac samo poželi drugu ženu, već ju je
time prevario!
Sirota Evelin, Ameliju je prožeo talas saosećanja.
- Muškarci imaju, hm, jači seksualni nagon od nas, žena. Ako
ga zadovolje, sa partnerkom koja im ništa ne znači, to, ponekad,
može i da doprinese očuvanju primarne ljubavne veze.
Evelin se upadljivo odmakla, da bi uputila Ameliji začuđeni
pogled.
- Ne znam da li si previše liberalna, ili pokušavaš da se
pripremiš za scenario, u kome će Leandre da te prevari...
- Pokušavam da sagledam pojam prevare iz ugla muškaraca...
- Evo šta ja mislim: ako neki muškarac ima jak nagon, koji
njegova partnerka ne može da isprati, neka joj vrati slobodu! I
neka, kao slobodan, bude sa kim god hoće, koliko god hoće! Ako
neko ne može da bude veran, neka ne ulazi u ljubavne veze! Ili u
brakove!

39
 Bella Dona

- Tvoja razmišljanja su zaista na mestu, Evelin. Vidi se da si

idealista i romantik. Ja pokušavam da budem realna, kako me
stvarnost, jednoga dana, ne bi lupila po glavi.
- Žao mi je što se, već sada, pripremaš na eventualna
razočarenja. Zar to ne znači da si, unapred, poražena?
- Verovatno znači... - potvrdila je Amelija, uz uzdali.
Užasavalo ju je otkriće načina, na koji je Evelin razmišljala o
prevari. Zapitala se da li je Bernard znao za to, pre nego što je
zasnovao preljubničku vezu sa Fler Legrand.
Još snažnije ga je osudila zbog toga.
- Nego... - Evelin je mangupski namignula, ni ne sluteći pravac
kojim su se kretale Amelijine misli. - Leandre nam je pričao o
krovnim prozorima, u njegovoj spavaćoj sobi, koji se nalaze tik
iznad kreveta. Kako to izgleda?
- Sjajno! Preporučila bih svima da ih postave!
- Da li bi mogla da pošalješ slike tih prozora?
- Molim? Ah, naravno, hoću, svakako! - Amelija se, nakon
početne zbunjenosti, pribrala.
- Odlično! Ako mi se dopadnu, reći ću Bernardu da ih
postavimo i u našu spavaću sobu!

***

Kao čovek koji je veoma držao do svih hedonističkih uživanja,

Bernard je, tako, imao i svoj vinski podrum. Uveo je u njega
Leandrea i krenuo da se šepuri među policama, na kojima su
stajale skupocene flaše raznih pića.
- Da čujem, sada, prijatelju! Da li je Amelija ona prava?! -
zatražio je od njega odgovor, dok je tragao za najboljim
šampanjcem.
- Za sada se čini dajeste. Videćemo. Još uvek smo u fazi
upoznavanja.

40
 Bella Dona

- Zar ti ne smeta to što je malo starija od tebe?

- Ne, ne smeta mi. Nisam ni razmišljao o tome. Uostalom, ne
verujem da je starija više od dve, ili tri godine.
- Da, ali, mogao bi da imaš mnogo mlađu devojku, od nje!
- Imao sam te mlađe devojke. Nijednu nisam poželeo da
zadržim pored sebe.
- A to što je Amelija obdarena oblinama? Ne kažem da nije
zgodna, naprotiv, samo...
- Samo nije vitka poput Fler Legrand, na primer? - Leandre je,
pomalo iritiran, postavio to pitanje. - Ona mi je pala na pamet jer
sam, pre dvadesetak minuta, video da je došla na zabavu, sve sa
poklonom.
Primetio je da se Bernard ukočio, na pomen imena svoje
ljubavnice, ali se, potom, zlobno nasmejao.
- Pa, kada si, već, dotičnu spomenuo, rekao bih da je ona
svakako zgodnija od Amelije!
- Jeste, ali ne poseduje njenu toplinu, niti mekoću, niti
blagost. Ne poznajem Fler Legrand, ali mi, na prvi pogled, deluje
pomalo kruto. I sebično.
- Imaš previše utisaka o ženi koju ne poznaješ -
prokomentarisao je Bernard, dohvatajući jednu od flaša sa police. -
Ali, drago mi je da imaš tako dobro mišljenje o Ameliji! Želim vam
sreću, kao ljubavnom paru!
- Hvala! - rekao je Leandre, osetivši novi nalet negodovanja,
usmerenog ka Bernardu.
Tada se zapitao da li je, za Evelin, uopšte bilo dobro da ostaje
sa tim čovekom u braku. Ona je njega volela, ali nije mogao da se
zakune u to da joj je ljubav bila uzvraćena.
Zašto ju je Bernard, uopšte, i oženio, zapitao se. Evelin se
veoma razlikovala od Fler Legrand. Nije posedovala njenu
samouverenost, niti otmenost, niti držanje. Evelin je bila prirodna,
spontana i neposredna.

41
 Bella Dona

Fler je, kao iskusan prodavač, umela da se nametne svima. I

trudila se da se svima dopadne, najviše zbog kalkulantske namere
da privuče što više kupaca u svoju galeriju. U svrhu toga nije
prezala ni od toga da se udvara muškarcima.
Bernard je, po povratku u dvorište, teatralno otvorio
šampanjac i sipao ga u četiri čaše. Zdravicu je posvetio Ameliji i
Leandreu, i poželeo im je da imaju sreće u ljubavi, baš koliko su je
on, i Evelin, imali.
Njih dvoje su se ubrzo priključili ostalim zvanicama, a Amelija i
Leandre su ostali da sede u paviljonu, i ispijaju kvalitetan, penušavi
šampanjac.
- Molim te da mi oprostiš što sam te doveo u ovu situaciju -
Leandre se obratio Ameliji. - Preciznije, što sam slagao da smo u
vezi. Kada je Bernard izneo svoje uverenje da smo ljubavni par,
nisam se snašao. Odnosno, nisam imao drugo objašnjenje, za to
što smo se izdvojili od gostiju i osamili ovde.
- Sve je u redu, Leandre! - Amelija je požurila da ga umiri. - I ja
bih isto reagovala, kao i ti. Oboma nam je, u prvom planu, bilo da
sakrijemo to da smo, u proteklim danima, imali kontakte sa Fler
Legrand. Ne znam ni sama šta bi se dogodilo da nas je videla i
prepoznala. Sasvim sigurno bi se požalila Bernardu.
- Bojim se da se, taj čovek, opasno pretvara pred svima nama -
Leandre je izrazio svoju sumnju. - Nimalo mi se nije dopao
razgovor, koji sam vodio sa njim, maločas, u kući.
- Ni meni se nije dopao razgovor, koji sam vodila sa Evelin -
nadovezala se Amelija. - Ona ima vrlo strogo glediše, u vezi sa
prevarama u ljubavnom i bračnom odnosu. Nikada ne bi oprostila
Bernardu, kada bi saznala da ju je prevario. A bojim se i da bi je to
veoma zabolelo.
- Kako ste došle do toga, da pričate o prevarama?
- Evelin se interesovala za našu, hm, navodnu vezu, i za moj
stav po pitanju tvog odlaska na Korziku. Prilično se iznenadila
kada sam joj rekla kako ne mogu da očekujem od tebe da mi,

42
 Bella Dona

tokom perioda naše razdvojenosti, budeš veran. Ona bi to

očekivala od svog ljubavnog partnera.
- Ah, tako... - prokomentarisao je Leandre, otpijajuči gutljaj
šampanjca. - Baš smo se svi upleli u izmišljotine i laži...
- To sam i ja pomislila. Jedino je Evelin isključena iz toga.
- Nadam se da me osećaj nije prevario, i da je Fler Legrand
zaista odlučila da se povuče, iz preljubničke veze sa Bernardom.
Evelin ga, iz samo njoj znanih razloga, voli i raduje se budućnosti
sa njim.
- A takođe razmišlja i da ugradi krovne prozore, u njihovoj
spavaćoj sobi. Pitala me je da li mi se dopadaju oni, koje si ti
instalirao iznad svog kreveta. Bila je uverena da sam ih, hm, videla.
Zato sam potvrdila da mi se veoma dopadaju. Zamolila me je da ih
fotografišem... Sada se osećam glupo, zbog toga...
- Nema potrebe da se osećaš glupo! Dođi i fotografiši prozore!
- Zar ne bi mogao da mi proslediš fotografije?
- Mogao bih, ali tada ne bi stekla lični doživljaj o tome, kako
prozori izgledaju!
- U redu! - prihvatila je Amelija. - Hvala ti na pozivu!
- Nisam neki kuvar, ali pokušaću da napravim čokoladni mus!
- To bih volela da probam - priznala je Amelija, u čijem telu su,
već, počeli da se aktiviraju novi talasi uzbuđenja.

43
 Bella Dona

U gotovo svaku svoju ljubavnu vezu, Amelija je, do tada,

ulazila nakon velikog preispitivanja. Uvek je morala da žmuri na
neke od osobina, koje joj se nisu dopadale kod partnera, da navodi
sebe na to da bude tolerantna i da čini kompromise.
Svi ti ustupci su je sprečavali da zavoli muškarce sa kojima se
zabavljala. Nijednom se nije posvetila, niti predala do kraja.
U odnosu na Leandrea nije imala baš nikakvu sumnju. Njemu
je verovala, njega je mogla da voli svim srcem, njemu je želela da
se u potpunosti preda.
Jedino što ju je sprečavalo, ticalo se nesigurnosti po pitanju
onoga što je Leandre osećao prema njoj.
Pokušala je da odgovor na tu dilemu pronađe u Leandreovim
očima, onog trenutka, kada joj je otvorio vrata svoje kuće.
Međutim, postala je prinuđena da zaključi da se, i dalje, nalazila na
nepoznatom terenu. Ona jeste otkrila divljenje, poštovanje, kao i
radost zbog njihovog novog susreta, ali ne i rešenost da definišu
svoj odnos, rešenost sa kojom je ona sama došla kod njega.
Leandre nije bio ravnodušan, ali nije pokazivao ni spremnost
da učini neki gest, kao muškarac, gest koji bi ih povezao. Zato je
Amelija odlučila da ona, ako se to pokaže kao potrebno, preuzme
inicijativu, jer je sve teže podnosila čežnju, koju je osećala u
Leandreovom prisustvu. Imala je u vidu mogućnost da bude
odbijena, ipak, bila je spremna da prihvati taj rizik.
Smatrala je da bi i njihovo razdvajanje bilo bolje, od odnosa
koji je u oboma budio mnogo toga, ali ih nije pomicao sa početne
tačke.

44
 Bella Dona

Da je imala hrabrosti, Amelija bi mu, i bez razmenjenih

pozdrava, prišla i ponudila mu svoje usne. Silno ju je privlačio,
imala je utisak da oseća zov njegovog tela, na koji se njeno telo
rado odazivalo.
I te večeri je, iako odeven tek u belu majicu i tamne farmerice,
izgledao lepo i muževno. Amelija se potrudila da izgleda izazovnije
nego obično, u haljini sa spuštenim rukavima, koja je otkrivala
njena obla ramena, kao i veći deo dekoltea.
Haljina je bila duga do kolena, i izrez po sredini, tako da se
neznatno otvarala pri svakom koraku. Mogla je da se, zbog
specifičnog kroja, nosi bez grudnjaka.
Amelija se iznenađeno osvrnula oko sebe, kada je ušla u
Leandreovu kuću. Čitav prizemni deo se kupao u svetlosti, zbog
velikog broja staklenih površina. Zbog delimično prozirnih zavesa,
zagasito žuto nijanse, se činilo kao da se ta velika prostorija kupala
u zracima zalazećeg sunca.
Desni deo prostorije je bio primaći, i sastojao se od garniture
za sedenje, dok je levi predstavljao kuhinju sa trpezarijom. Prostor
je bio veliki, a nameštaj minimalan, što se Ameliji veoma dopalo.
- Imaš predivnu kuću, Leandre! - uziknula je, ne krijući iskreno
oduševljenje. - Čestitam ti na tome kako si sve osmislio! Prozori,
zavese, nameštaj, atmosfera... Ne sumnjam da se ovde uvek lepo
osećaš!
- Hvala ti, Amelija! Da, ovde se zaista lepo osećam. Ako ne
računam to da sam, uglavnom, usamljen...
- S obzirom na to koliko ti se devojaka udvara, radi se o tvom
izboru, zar ne?
- Radi se o tome da imam malo slobodnog vremena, i da ne
želim da ga trošim na pogrešne žene. Kada dođem umoran sa
posla, poslednje što mi je potrebno je da se prilagođavam
nekome, ko mi ne odgovara, ili prema kome ništa ne osećam.
- Znam o čemu govoriš. Kao mlađa sam mogla da pravim
razne kompromise, ali sada... Da li to smatraš apsurdom?

45
 Bella Dona

- To što, sa godinama, postajemo rigorozniji u izboru

partnera? - Leandre je pravilno naslutio šta ga je Amelija pitala.
- Da! Očekuje se da, sa godinama, budemo zreliji, da imamo
više razumevanja za druge ljude, da imamo bolju sposobnost
prilagođavanja! Kod mene se dešava upravo suprotno od toga!
- I kod mene - nadovezao se Leandre, nakon čega su oboje
prasnuli u smeh.

***

Ameliji u čast, Leandre je pripremio koktel od belog ruma,

limete i soka od ananasa. Sipao ga je u čaše elegantnog oblika i
ubacio list nane, kao dekoraciju. Pored koktela, na sto je izneo i
tanjir sa vrlo kvalitetnim i tanko isečenim mesnim delikatesima, i
još jedan sa nekoliko vrsta sireva. Seo je na kauč, do Amelije, ali ne
onoliko blizu, koliko je ona to želela.
- Hvala ti, Leandre! - obratila mu se Amelija, nakon što je
probala koktel. - Sve ovo deluje ukusno i primamljivo! Ko te je
naučio da praviš koktele?
- Jedan prijatelj, sa kojim sam se intenzivno družio pre
nekoliko godina. Radio je kao barmen i nesebično mi je otkrivao
sve svoje tajne.
- Da li se još uvek družite?
- Ne, nažalost. On je otišao da radi na nekom velikom kruzeru.
Prilikom iskrcavanja u Rio de Ženerio, zaljubio se u Brazilku, koju je
upoznao na plaži. Oženio se sa njom i dobio dva sina. Neko vreme
smo održavali kontakte, onda su se oni proredili i na kraju su se
sasvim prekinuli. Želeli mi to da priznamo, ili ne, daljina čini svoje.
- Ako bi te put naneo u Brazil, da li bi ga potražio?
- Svakako! I veoma bih se radovao tome da ga vidim, i da
upoznam njegovu porodicu! A ti, Amelija? Da li ti imaš bliske
prijatelje?

46
 Bella Dona

- Odrasla sam u Nantu, studirala u Parizu, neko vreme sam

živela u Bordou, tako da su moji prijatelji rasuti po celoj zemlji. Sve
moje bliske prijateljice su udate i imaju decu. A to znači da nemaju
vremena da, na primer, pričaju telefonom sa mnom, ili da
razmenjujemo mejlove. Moja sreća se ogleda u tome što umem da
budem sama, i što umem da organizujem vreme tako da mi nikada
ne bude dosadno. Osnovala sam nekoliko grupa, na društvenim
mrežama, gde dajem besplatne saveta oko uzgajanja cveća, tako
da uvek imam čime da se bavim.
- Hm... To je zanimljivo...
- Dva puta godišnje organizujem i kurseve, sa istom
tematikom, i tom prilikom se upoznam sa velikom brojem žena.
Ne bi verovao, ali, od grupe ljubiteljki cveća, smo postale grupa za
uzajamnu podršku, vezano za različite životne teme. Sve se tu
osećamo zaštićeno i rado se poveravamo jedna drugoj.
- Vi, žene, ste po tome u prednostu, u odnosu na nas,
muškarce. Nama je potrebno da se napijemo, da bi se nekome
požalili, odnosno, priznali da smo sami dovoljno slabi i nemoćni da
se izborimo sa nekim problemom.
- Srećom, svima su nam na raspolaganju stručnjaci, psiholozi,
tako da niko, ni kroz kakvu neprijatnost, ne mora da prolazi sam.
Leandre se, neočekivano, veoma tužno osmehnuo.
- Bojim se da se, upravo, borim sa jednom nedoumicom, zbog
koje mi je potreban stručan savet...
- Zar? - izustila je Amelija, svesna velike promene u
Leandreovom držanju. - Da li bih ja mogla nekako da ti
pomognem?
- Ta nedoumica se tiče upravo tebe, Amelija...
Ona je zadržala dah, ni ne sluteći u kom pravcu su se kretale
Leandreove misli.
- Ovde sam... - nežno mu je poručila. - Slobodno mi reci o
čemu se radi...

47
 Bella Dona

On se tada okrenuo ka njom, sa izrazom lica koji je otkrivao

snažan emotivni naboj.
- Dopadaš mi se, Amelija... - priznao joj je to, blago hrapavim
glasom. - Primetio sam te dok si radila u bašti, kod Ruselovih.
Pomislio sam kako si otmena, ženstvena, prava dama. Imao sam
nameru da ti privučem pažnju prilikom upoznavanja, ali nisam u
tome uspeo. Bio sam veoma srećan kada sam te ugledao onoga
dana, u bistrou. I iako sam bio zahvalan na temi, koja nas je
povezala, mislim na Bernardovu prevaru, vremenom sam uviđao
da nas ona sprečava da razvijamo naš odnos. Ne znam šta ti misliš,
o svemu tome, znam samo da sam veoma nesrećan zbog toga što,
već kroz dva dana, odlazim na Korziku.
- Reći ću ti šta ja mislim o tome... - prošaputala je Amelija,
nakon čega se hrabro pomerila ka Leandreu i vrhom prsta mu
prešla preko usana.
On je ispustio grleni uzdah, kojim joj je otkrio jačinu svoju
čežnje, a onda joj je obavio ruke oko struka i čvrsto je privukao
sebi. Sa dlanova mu je, do Amelijine kože, doprlo toplo, prijatno
pulsiranje. I usne su mu, kada ih je spustio na njene, bile vrele,
žive, zažarene! Navele su je da pokrene svoje, da mu odgovori na
poziv, od koga joj se stomak uskomešao.
Nakon razmene ispitivačkih poljubaca, otpočeli su da se ljube
sa iskazivanjem jasnih, erotskih stimulansa. Sve ono što su
propuštali da kažu i da pokažu jedno drugom, tokom proteklih
dana, se odrazilo kroz njihove poljupce. Nadražilo im je sva čula,
otvorilo im je srca, navelo ih je da se potpuno predaju onome, u
čemu su neskriveno uživali.
Sve sumnje su nestale, a misli su im postale opustošene dok
su se strastveno ljubili, nadahnuti uzbuđenjem koje se sve više
uvećavalo. Tela su im se nemirno propinjala, ispunjena
nadražajima koja su tražila od njih da postanu još aktivniji.
- Pokaži mi te prozore... - predložila je Amelija, svesna
Leandreovog oklevanja da načini sledeći potez.

48
 Bella Dona

Zahvaćen plamenom bujicom želje, Leandre nije oklevao da

uhvati Ameliju za ruku i povede je na sprat. Uveo ju je u spavaću
sobu i doveo je do ruba kreveta. Nakon što je u njenim očima
video poziv da nastavi, iznova joj je zarobio usne, iskazujući jačinu
svoje žudnje za njom.
Ljubio ju je sa punom svešću o tome da je ona bila žena za
kojom je dugo tragao, da je ona mogla da čuje i prepozna otkucaje
njegovog srca, da je mogla da mu otkrije nove, nepoznate
horizonte.
Njeni uzdasi su pokretali njegovu krv i izazivali napetost u
čitavom telu. Uzbuđenje im je uporedo raslo, i zato je uhvatio
rubove njene haljine, povukao ih naviše i skinuo je sa nje. Morao je
da zatvori oči i savlada nalet jakog seksualnog naboja koji mu je
ispunio telo kada je pogledom obuhvatio Amelijine jedre, bujne
grudi. Zagrlio ju je i zaronio joj lice u kosu.
- Tako si lepa... - izgovorio je nadahnuto, uzdižući je na tron. -
Bojim se da te dotaknem...
- Zašto? - upitala je ona, drhteći čitavim telom.
- Ne znam da li ću moći da te pustim...
Kao odgovor, Amelija je uhvatila rubove Leandreove majice i
skinula je sanjega. Propela se na prste i ugrizla ga za usnu, dok mu
je, istovremeno, otkopčavala farmerice.
Praveći se da je ljut zbog ugriza, Leandre je gurnuo Ameliju,
navodeći je da legne na krevet. Napajao je oči lepotom njenog tela
dok je skidao farmerice, upućujući joj poglede koji su bili ispunjeni
koliko obećanjima, toliko i pretnjom.
Nije oklevao da joj se pridruži u krevetu i otpočne da ljubi
svaki pedalj njenog tela. Skinuo joj je gaćice i nastanio se u dolini
između njenih butina, gde je pronašao odgovor na koji je čekao.
Oboje ih je, kada su se spojili, ispunila vrtoglava strast. Odmah
su se našli u čudesnoj harmoniji, uspostavili su sklad kojim su se
nezaustavljivo kretali ka sve višim nivoima uzbuđenja. Voleli su se
nezasito i zapanjujuće žustro, oslobođeni svih stega. Takav ritam

49
 Bella Dona

ih je, veoma brzo, doveo do ruba vrhunskog zadovoljstva, i oni su

ga zajedno prekoračili, uz glasno iskazivanje doživljene sreće.
Nakon kratkog predaha, tokom koga su posmatrali zvezde
kroz staklo krovnih prozora, upustili su se u novu ljubavnu igru.
Tokom čitave noći su se neutaživo voleli, čineći razne,
strastvene ludosti. Kao što je i najavio, Leandre nije skidao ruke sa
Amelije, odajući time počast lepoti njenog tela. Ona je bila
zadivljena njegovom izdržljivošću, kao i time što je vešto
kombinovao nežne sa razornim nasrtajima. Uvek je vodio
računa o njenom uživanju, u tome da ga prati, da bude
zadovoljena.
U nekom trenutku je doneo čokoladni mus, koji su pojeli u
krevetu, kako bi povratili snagu. Ispunjeni novom energijom, vodili
su ljubav divlje, ne štedeći se, i za to bili nagrađeni ciklonski
snažnim orgazmom.
On im je potpuno oduzeo snagu i uveo ih u carstvo snova, u
koje su uplovili zagrljeni i nestrpljivi da se, po svanuću jutra,
upuste u nova ljubavna spajanja.

50
 Bella Dona

I zaista, kao da se prethodne noći nisi zasitili, Amelija i

Leandre su se, po buđenju, upustili u novu igru, čiji je svedok, toga
puta, bilo sunce, a ne mesec i zvezde. Voleli su se dugo, nežno i
lagano, uz razmenu šapata i slatkih, ljubavnih priznanja.
Leandre je osetio udar realnost odmah po napuštanju
postelje. On je, u punoj meri, postao svestan toga da je odlazio, da
je napuštao Ameliju, i da baš ništa nije mogao da učini kako bi
pokušao da je obaveže na to da ga čeka.
Duboko je žalio što joj, pre nego što su postali ljubavnici, nije
otkrio ni delić svojih osećanja. Da je to učinio tada, pitao se koliko
bi zvučao iskreno. I dalje se, zbog erotskog sladostrašća, osećao
euforično, a to je moglo da oduzme težinu njegovim rečima.
Na kraju, nije ni pretpostavljao kako se Amelija osećala. Ona je
inicirala njihov odlazak u krevet, međutim, to nije moralo da znači
da je želela da bude sa njim, i da čeka na njegov povratak sa
Korzike.
Sve te dileme su ga strahovito mučile, ali je uspeo da ih sakrije
pred Amelijom. Primetio je da je ona bila odlično raspoložena, i
izgledalo je kao da se ni zbog čega nije preispitivala.
Leandre je, zato, pomislio da je ona dobila ono što je želela, i
da nije imala drugih ambicija, po pitanju njihovog odnosa.
Nakon doručka, Amelija je objavila da odlazi kući, kako bi
omogućila Leandreu da se spakuje. On je, zaista, imao mnogo
poslajer je, osim ličnih stvari, trebalo da spakuje dosta
dokumentacije, kao i nešto od alata.
Bio je besan na sebe dok je punio kofere, zato što je
propustio da bilo šta nagovesti Ameliji. Ni sam nije umeo da

51
 Bella Dona

objasni zašto to nije učinio. Nadao se da bi to mogao da učini u

nekom od narednih dana, s obzirom na to da su se dogovorili da
razgovaraju putem skajpa, kad god im se za to ukaže prilika.
Kada je krenuo na put, u njemu su se mešala različita
osećanja, među kojima je neizvesnost bilo najsnažnije.
Amelija jeste bila tužna zbog toga što je Leandre otišao, što
nisu mogli da nastave ono, što su započeli, ali je, iznad svega, bila
srećna zbog onoga što je podelila sa njim. Ta sreća je nadjačala
tugu, učinila ju je ispunjenom i potpuno ozarenom.
Svako, ko ju je sreo, toga dana, mogao je da primeti tu
ozarenost na njenom licu, tu sreću, taj zanos. Srce joj se toliko
raširilo, da je u njega mogao da stane čitav svet, svi ljudi.
Namerno se, tako zaljubljena, radosna i puna energije, javljala
roditeljima, sestri, prijateljima, rođacima. Želela je da im prenese
deo životnog entuzijazma, kojim je odisala, da im omogući da je
vide u drugačijem, lepšem izdanju. Nikome nije rekla za Leandrea,
jer ni ona sama nije znala kojom rečju bi okarakterisaka njihov
odnos. Leandre je, za nju, bio čovek koga je volela, čovek sa kojim
je želela još mnogo toga da doživi.
Ljubav joj je nalagala da se bori za nju, jer je potencirala sve
ono najbolje u njoj. Amelija je, tek po spoznaji da je volela
Leandrea, uvidela da se, prethodno, ugasila, kako ne bi dozvolila
da je teskoba samoće savlada. Ubedila je sebe da je volela tišinu,
ali je, u stvari, bežala od ljudi, iz uverenja da ništa nije imala da im,
nezadovoljna i prazna, ponudi.
Mnogo toga se promenilo nakon noći, koju je provela sa
Leandreom. Čitav život joj je postao mesto u kome je sve bilo
moguće, u kome je sve bilo ostvarivo. Samoj sebi je postala nova,
drugačija, puna vere, puna nade, puna novih ideja. Krenula je da ih
sprovodi u poslu, što su njeni klijenti rado dočekali.

52
 Bella Dona

***

Kada ju je Leandre prvi put pozvao, putem skajpa, nije skrivala

od njega radost što ga vidi.
- Hej! Jesi li se smestio i uhodao u posao?! - odmah je zatražila
da sazna, propustivši da kaže Leandreu kako je delovao umorno i
neispavano.
- Daleko od toga! - priznao je Leandre. - Protekla tri dana sam
obilazio ostrvo sa vlasnikom hotela, na kome sam angažovan, i još
dvojicom momaka. Pojavio se neki problem sa električnim
instalacijama, što je odložilo početak naših poslova! Nisam srećan
zbog toga, ipak, moram da priznam da smo se lepo proveli!
Iznajmili smo džip, za terensku vožnju, i tako obišli i one delove
ostrva, koji nisu dostupni običnim turistima.
- Pričaj mi o Korzici! - zatražila je Amelija, potiskujući nemir koji
ju je obuzeo zbog pomisli da se Leandre, prilikom obilaska ostrva,
zabavljao sa ženama.
Ništa ga nije sprečavalo da upravo tako postupi. Njih dvoje se
nisu obavezali na vernost, jedno drugom. Bilo joj je lako da
pretpostavi da su mu žene prilazile na svakom koraku. Ona sama
je, uostalom, bila inicijator njihovog vođenja ljubavi.
- Moram da priznam da sam se pitao kako to da, do sada,
nisam bio na ovom ostrvu, Amelija. Zaljubio sam se u Korziku!
Zamišljao sam je drugačije. Nisam znao da, na primer, planine čine
jednu trećinu ostrva, formirajući dugačak planinski lanac. Čak je
dvadeset vrhova više od dve hiljade metara, dok najviši iznosi dve
hiljade i sedamsto metara. Očekivano je bilo da otkrijem kilometre
i kilometre obale, i više od dve stotine peskovitih i kamenitih
plaža, zahvaljujući čemu je turizam veoma razvijen. More je
tirkizne boje, i čuo sam da je veoma privlačno za ljubitelje ronjenja.
Na ostrvu se nalazi mnoštvo manastira, kapela, rimskih bunara i
ostataka rimskog carstva. Oduševljavaju me njihova sela, sa uskim,
kaldrmisanim ulicama, i malim restoranima u kojima je osetan
uticaj kako francuske, tako i italijanske kuhinje.

53
 Bella Dona

- Da li je hotel, na kome ćeš biti angažovan, blizu plaže?

- Jeste, njegov frontalni deo je okrenut ka obali. Nisam
siguran da li ću, uopšte, uspeti da se okupam, s obzirom na obim
posla koji me očekuje.
- Nadam se da ćeš uspeti da pronađeš pravi balans između
posla i slobodnog vremena.
- Nisam siguran koliko mi je, pronalaženje balansa, svojstveno.
Više mi priliči da preteram, i da se onda pitam zbog čega se nisam
zaustavio na vreme.
Bilo je neminovno da se Amelija zapita da li se, uonome što je
Leandre upravo izjavio, krila skrivena poruka za nju. Da li je
smatrao da je preterao one noći, kada su vodili ljubav? Da li je žalio
što se nije zaustavio na vreme?
Ta pitanja su unosila nemir u Ameliju, ali, ipak, nisu umanjivala
radost koju je osećala, kao ni ljubav, koja ju je činila razdraganom i
bezbrižnom.

54
 Bella Dona

Amelija je uživala u, gotovo svakodnevnim, razgovorima sa

Leandreom, ali je sve više uviđala kako je on propuštao da joj uputi
neke lepe reči, kojim bi joj otkrio kako se osećao. Često se
prisećao noći, koju su proveli zajedno, uz objašnjenje da je bila
najbolja od svih koje je doživeo. Ponekad bi, opisujući neku
situaciju, izjavio kako bi voleo da je ona pored njega. Nije krio to
da je uživao u njihovim razgovorima, i da su oni predstavljali
najlepši deo njegovog dana.
Sa protekom dana, Amelija je sve više uviđala da su ponovo
pričali kao najbolji prijatelji, a ne kao ljubavni par. Ustručavala se
da zaključi kako, njih dvoje, to i nisu bili. Kao ljubavnici su proveli
samo jednu noć zajedno. Dugu, burnu i vrelu, ali istovremeno i onu
koja je mogla da se tumači kao ljubavni izlet, a ne veza.
Ona sama se nije ustručavala da pokrene temu, koja bi se
ticala suštine njihovog odnosa. Činilo se da je Leandre imao još
manju potrebu da to učini. Kao i obično, bio je srdačan, upućivao
joj je komplimente i hvalio njene osobine, ali se nijednom nije
izjasnio o tome kako ju je doživljavao, kao ženu.
Amelija se neprestano pitala da li je na Korzici pronašao neku
devojku, sa kojom je provodio noći. Tamo je, u jeku letnje sezone,
bilo mnogo turistkinja, iz svih krajeva Evrope. Većina je bila
spremna na to da iskusi letnju avanturu, a Leandre je, zahvaljujući
tome što je odlično izgledao, sasvim sigurno bio meta
interesovanja pripadnica suprotnog pola.
Udari ljubomore nisu umanjivali nivo energije, koju joj je
ljubav donosila, a koju su osećali svi oko nje. Prijateljice su joj se
sve češće javljale, dok su neke od njih došle da je posete. Sve one
su volele da budu u njenoj blizini jer je blistala od nekog

55
 Bella Dona

unutrašnjeg zadovoljstva, jer se često smejala, jer je predstavljala

veoma prijatno društvo.
Kao privučena svim tim Amelijinim bogatim unutrašnjim
sadržajima, Evelin ju je, jednoga dana, pozvala telefonom i
predložila joj da se nađu negde, kako bi popile kafu.
Urestoranujuje dočekala uplakana i sa izrazom lica koje je
otkrivalo da je potpuno ostala bez snage.
- Evelin... - Amelija ju je zabrinuto oslovila. - Šta se dogodilo?
Zašto plačeš?
Evelin je uzdahnula, progutala knedlu i obrisala suze.
- Teško mi je da to izgovorim... Otkrila sam da me Bernard
vara... Da ima ljubavnicu...
- Kako si to saznala? - upitala ju je Amelija, neminovno se
zapitavši sa kim je Bernard varao svoju suprugu.
I dalje sa Fler Legrand, ili sa nekom drugom?
- Pronašla sam telefon, koji je koristio isključivo za
komunikaciju sa tom ženom. Telefon koji je krio od mene.
Pročitala sam poruke u kojima joj je izjavljivao ljubav. Čitav svet mi
se srušio, Amelija...
- Polako, Evelin... - Amelija je uzela njene ruke u svoje i čvrsto
ih stegla. - Muškarci su laskavci... Ako žele da ostave utisak na
neku ženu, ne prezaju od toga da im izjavljuju ljubav...
Kada je došao konobar, namemo je naručila da im donese
kolače, kao i sokove. Imala je utisak da je Evelin bila i gladna i
žedna, ali to toga nije bila svesna.
- Da li to znači da je Bernard i mene lagao?
- Ne! Ti si njegova supruga! Nakon što se venčaju, muškarci
zaborave da bi, uvek iznova, trebalo da osvajaju upravo svoje
supruge. Zato se, da bi dokazali muškost, okreću drugim ženama.
Ono, što doživljavaju sa njima, nema apsolutno nikakvu težinu, i
moglo bi da se opiše kao hir.

56
 Bella Dona

- Uverena sam da je Bernard, u svojim porukama, bio iskren

prema Fler. Ona je, uostalom, dovoljno iskusna i lako bi prozrela
laž.

***

Amelija se, na trenutak, ukočila. - Fler...?

- Fler Legrand - Evelin je izgovorila njeno ime, uz snažno
odmahivanje glavom. - Ja sam pustila tu ženu u svoju kuću,
Amelija... Kupila sam toliko toga u njenoj galeriji... Pozvala sam je
na proslavu useljenja u kuću!
Ni slutila nisam da mi radi iza leđa, i da me Bernard vara sa
njom!
- Kao što sam već nagovestila, možda ta veza zaista
predstavlja tek Bernardov hir! Muškarci se, ponekad, uplaše, kada
uplove u bračne vode, i taj strah suzbijaju time što nastavljaju da
se ponašaju kao kada su bili slobodni.
Evelin je skinula naočare i zahvalno se osmehnula Ameliji.
- Tako si slatka... Čuješ li ti sebe? Da li veruješ u bilo šta, od
onoga što si izgovorila, u pokušaju da me umiriš?
- Naravno da verujem! Ne zaboravi, uostalom, da sam ja
starija od tebe! Verovatno čitavih deset godina!
- Kako bi se osećala ako bi saznala da te Leandre vara?
Amelija je iskoristila to, što je konobar došao da ih usluži, za
suzbijanje naleta mučnih misli.
- Leandre i ja nismo u braku. I nismo se, uoči njegovog odlaska
na Korziku, obavezali jedno drugom na vernost. Ali, ako bih
saznala da me neko, za koga sam udata, vara, zapitala bih se da li
je to nešto ozbiljno, ih je u pitanju prolazni hir. Uzmi kolače i popij
sok, Evelin - nežno joj je sugerisala. - Nema potrebe da se mučiš
glađu i žeđu.
- Bernard i Fler su već nekoliko meseci u vezi - objavila je
Evelin, nakon što je, odsutno, otpila gutljaj soka. - Pregledom

57
 Bella Dona

poruka sam otkrila da su, nedavno, imali neku pauzu. Prevazišli su

je i nastavili da se redovno viđaju. Imam utisak da im je veza
prilično burna.
- Šta ti je Bernard rekao, kada si ga suočila sa onim, što si
pročitala u telefonu?
- Rekao mi je da mu ta Fler ništa ne znači, i da nije spavao sa
njom. Znam da me laže. Zašto bi, uostalom, ta Fler bila sa njim, ako
ne zbog seksa? Bernard nema novca.
- O?! Hoćeš da kažeš da... Da si ti kupila kuću, u koju ste se
uselili?
- Ne, naravno, kuću su mi kupili roditelji. A takođe su mi dali
novac, za njeno opremanje. Siroti... Ni ne slute da sam, deo novca,
potrošila u galeriji čija je vlasnica Bernardova ljubavnica.
- Ako bi saznali za to... Šta bi ti rekli?
- Da ostavim Bernarda, da ne patim za njim i da na ovom svetu
ima još mnogo muškaraca! - činilo se da Evelin, oko toga, nije imala
dilemu.
- Kako bi glasio tvoj odgovor, na takav savet?
Evelin se tužno osmehnula, igrajući se kašičicom.
- Rekla bih im da su u pravu...
- Šta te sprečava da postupiš tako? - To, što volim Bernarda...
– Evelin je to izjavila kroz nalet suza. - Što sam se radovala našem
zajedničkom životu, u novoj i lepo uređenoj kući... Što ne mogu da
zamislim budućnost, bez njega, iako mu više ne verujem...
- Imam razumevanja za to što si rekla, draga Evelin. Žao mi je
što se suočavaš sa takvim iskušenjem. Nadam se da će se, ova
kriza u tvom braku, okončati na najbezbolniji mogući način.
Upućenim pogledima, Evelin je izrazila zahvalnost Ameliji na
svemu što joj je rekla. Ipak, to nije bilo ono, što je očekivala da čuje
od nje.
- Šta ta radim, Amelija?
- Ja to ne mogu da ti kažem.
- Šta bi ti radila na mom mestu?

58
 Bella Dona

- Nisam sigurna... Verovatno ne bih donosila neke nagle

odluke...
- Zamolila sam Bernarda da se iseli... Kada mi je priznao da
nema gde da ode, po prvi put sam pomislila da se oženio sa
mnom, isključivo zbog mog novca. Odnosno, zbog novca mojih
roditelja.
- Ako nema gde da ode, to znači da njegova veza sa Fler
Legrand i nije toliko čvrsta. U protivnom bi mogao da ode kod nje,
zar ne?
- Ta Fler... - Evelin je ljutito stisla zube. - Kako je mogla da priča
sa mnom i da mi, istovremeno, ugrožava brak?
- Mogla je tako, što nema savest.
- Vara se ako misli da će da izgradi svoju sreću, na ime moje
nesreće!
- Ne bi trebalo da se baviš sa Fler Legrand - sugerisala joj je
Amelija.
- Razmisli o onome što ti želiš da učiniš.
- Ne znam šta želim - priznala je Evelin. - Odnosno, znam šta
želim, ali nisam sigurna da li je pametno da tako postupim.
- Kao što sam rekla, pruži šansu vremenu, da ti pomogne oko
donošenja pravih odgovora - poručila joj je Amelija, uz upućenu
molbu nebesima da joj pomognu.

***

Iste večeri, Leandre je pozvao Ameliju i ona mu je, tada,

prepričala svoj razgovor sa Evelin.
- Ne mogu ni da ti opišem koliko mi je bilo teško da se pravim
kako nimalo nisam upoznata sa situacijom u kojoj se ona našla -
požalila se Leandreu, nakon što mu je prenela sve detalje
razgovora sa Evelin. - Imala sam utisak da je i ja, na neki način,
varam. A odabrala me je za osobu od poverenja!

59
 Bella Dona

- Čestitam ti na tome kako si vodila razgovor, Amelija! Nisi

preuzela na sebe davanje saveta, ali si, svakako, pomogla Evelin.
Ona, sama, mora da odluči šta je potrebno dalje da čini.
Kao i mnogo puta pre toga, Amelija je poželela da prizna
Leandreu koliko joj je nedostajao, koliko je razmišljala o njemu,
koliko je čeznula za njim. U njoj su se javljali ti osećaji svaki put,
kada bi joj Leandre rekao nešto lepo, kada bi je pohvalio, ili uputio
neki podsticajni komentar. Otkrivala bi, tada, da ju je vrlo pažljivo
slušao, i da mu nije promicalo ništa od onoga, što bi ona rekla.
Međutim, to i dalje nije značilo da ju je on voleo, ili da je i ona
njemu nedostajala.
- Da si ti razgovarao sa Evelin, šta bi joj rekao?
- Nisam siguran šta bih rekao Evelin, ali svakako znam šta bih
rekao Bernardu! - Leandreov glas se odlikovao ljutnjom, dok je to
izgovarao. - Vidim da su i on, i Fler Legrand, uporni u tome da
nastave svoju vezu. Eto, a nas dvoje smo se ponadali da je njoj,
nakon razgovora sa tobom, proradila savest!
- Pitam se zašto se Fler vezala za oženjenog muškarca...
Mogla bi da ima koga god poželi! Odlično izgleda, talentovana je,
vlasnica je umetničke galerije... Zašto je sa Bernardom?
- Zato što je on nedostupan - Leandre je imao spreman
odgovor.
- Ta okolnost, u Bemardovom slučaju, ne bi trebalo da bude
olakšavajuća, već otežavajuća!
- Da, ali za devojku koja želi da se uda. Sasvim je moguće da je
Fler Legrand u vezi sa Bernardom upravo zato što zna da za njega
ne može da se uda. Ako je u vezi sa oženjenim muškarcem, od
njega dobija ono što joj je potrebno, kao ženi, ali joj to,
istovremeno, ne ugrožava slobodu. - Vau...! - otelo se Ameliji. – Ti
baš poznaješ psihologiju nas, žena...
- Iako sam običan montažer stolarije? - nadovezao se Leandre,
šaljivim tonom. - Rekao sam ti da sam odrastao sa tri starije sestre.
Posmatrajući ih, naučio sam mnogo toga o ženama.

60
 Bella Dona

Bilo je neminovno da se Amelija zapita da li je Leandre,

zahvaljujući svojim iskustvenim znanjima, mogao da pretpostavi
kako se ona osećala. Da li je slutio da se zaljubila u njega?
Odjednom se osetila nesigurno i razgolićeno. Iako nije imala
ništa da krije, obuzeo ju je neobjašnjivi stid.
- Ponovo dolazimo do istog zaključka, kao onoga dana, kada
smo saznali da Bernard ima ljubavnicu... Svi su, u toj priči, na
dobitku, sem Evelin... Ona pati i pita se zašto je Bernard više ne
voli.
- Tačan odgovor je da je, verovatno, nikada nije voleo. To ne
znači da je bio potpuno neiskren i nekorektan prema njoj. Moguće
je da je Fler Legrand samo njegov hir. Ipak je ona žena koja bi, u
sopstvenim očima, mogla da mu podigne rejting, kao muškarcu.
- Zar je i to kriterijum za odabir partnerki? - začudila se
Amelija.
- Naravno! Bernard je trgovac vinima, i njihov navodni
poznavalac, ali jamislim da je, iznad svega, odličan konzument.
Fler Legrand je slikarka i vlasnica umetničke galerije. Znatno je, po
svemu, iznad njegovog nivou. Evelin je takođe obrazovana, uz sve
to je imućna, međutim, ona nema tu harizmu neosvojivosti, kojom
se Fler Legrand odlikuje.
- Kojim kriterijumom si se ti rukovodio, Leandre, prilikom
odabira ljubavnih partnerki? - Amelija mu je postavila to pitanje,
pre nego što je uspela da se obuzda.
- Zavisi... - odgovorio je, nakon kraćeg ćutanja.
- Od čega?
- Nije mi prijatno da odgovorim na to pitanje, s obzirom na
ono što smo ti i ja imali, Amelija...
- Razumem... - rekla je ona, iako ništa nije razumela, i iako je,
tek tada, poželela da čuje objašnjenje.
- Kako ne bih ostao previše nedorečen, ili tajanstven, reći ću ti
da ću da se rukovodim isključivo emotivnim kriterijumom, kada
budem odabirao doživotnu saputnicu.

61
 Bella Dona

- Doživotnu? - Ameliji je ta reč izmamila osmeh.

- Namerno nisam rekao životnu. Kada se budem ženio, biće to
zauvek.
Amelija je teškom mukom prigušila uzdah. Izgovorivši se
nekom obavezom, vrlo brzo je završila razgovor, jer više nije bila u
stanju da skriva i kontroliše svoja osećanja.
Što je više upoznavala Leandrea, otkrivala je da ga je sve više
volela, i da je sve snažnije želela da joj on uzvrati tu ljubav.
Žalila je što, ma koliko se o tome pitala, nije mogla ni da
pretpostavi da li je tako nešto bilo ostvarivo.

62
 Bella Dona

Amelija nije bila nimalo srećna kada ju je Evelin pozvala

telefonom i predložila joj da se ponovo vide. Naslutila je da će joj
se, ponovo, žaliti na Bernarda, a ona, u vezi sa tim, nije mogla da
joj pomogne.
Pored toga, i ona sama se nalazila u situaciji, za koju joj je bio
potreban tuđi savet. Odnos sa Leandreom je počeo da je muči,
zato što je, nakon svakog njihovog razgovora, ostajao nedorečen.
On nije propuštao priliku da joj poruči nešto lepo, ipak, to nije bilo
ono, što je želela da čuje. I svakako nije bilo u skladu sa onim, što
je sama osećala.
Sve više ju je brinulo i to što je počela da se fizički loše oseća.
Lako se umarala, izgubila je apetit, dešavalo se da je, na trenutke,
obuzme nesvestica. Pripisivala je to velikim vrućinama, kao i tome
što dugo nije bila na godišnjem odmoru.
Da joj je Leandre to predložio, spakovala se i otišlabi na
Korziku. Ne bi mu nimalo smetala u odrađivanju radnih obaveza,
već bi strpljivo čekala da on bude slobodan.
Ali, Leanadre je nije pozivao da mu se pridruži. Nekoliko puta
joj je, na primer, opisivao biljni svet Korzike, uz obavezni komentar
da bi joj se sve to dopalo. Slao joj je i fotografije, čak, ali ne i pozive
da dođe i da sve to vidi uživo.
S obzirom na to da se nije osećala dobro, Amelija je pozvala
Evelin u goste. Imala je dovoljno snage da pripremi limunadu i
iznese biskvite, a potom se smestila u klimatizovanu prostoriju, u
kojoj je sačekala Evelin.
Kao što je i pretpostavila, Evelin je došla, kako bi joj se
požalila na trenutni status njenog odnosa sa Bernardom.

63
 Bella Dona

- Učinila sam nešto potpuno ludo, Amelija! - požalila joj se. -

Otišla sam u galeriju, u kojoj radi Fler Legrand, i svašta sam joj
rekla! Izvređala sam je, čak sam joj srušila stvari sa radnog stola,
među kojima su bili i neki umetnički predmeti koji su se razbili!
- Kako je Fler reagovala?
- Nikako! Slušala me je oborene glave, ne krijući da se osećala
kao krivac! Ostala je ravnodušna i prema tome što sam joj srušila
stvari sa stola! Samo je bacila pogled na mobilni telefon, kako bi
proverila da li se i on razbio!
- Da li očekuješ da Fler, nakon toga, prekine svoju vezu sa
Bernardom?
- Ne znam! Bernard me je snažno osudio zbog toga što sam
napala njegovu ljubavnicu! Rekao mi je da ja nemam ništa sa njom,
već da bi sve probleme trebalo da rešavam isključivo sa njim! On ju
nju zaštitio! Nju!
- I? Kakvo rešenje Bernard predlaže za vaše bračne probleme?
- Da se nas dvoje pomirimo! Plašim se da na to pristanem,
Amelija, iako mi Bernard veoma nedostaje! Ne umem da
organizujem svoj život bez njega! Sa druge strane, ne želim da on
pomisli da sam potpuno bez dostojanstva!
- Ne mogu da ti kažem kako da postupiš, Evelin. Ono što znam
je da ne smeš smisao svog života da predaješ u bilo čije ruke.
Osvrćem se na tvoju izjavu kako ne umeš da živiš bez Bernarda.
Ako on nasluti da ti je potreban, u tolikoj meri, ponašaće se kao da
te drži u šaci. Ti moraš da budeš jaka, nezavisno od toga da li imaš
partnera, ili si sama.
- Ali... Ja nisam jaka!
- Potrudi se da to postaneš. Očigledno se samo prividno
osećaš jako, pored Bernarda. On je naslutio da si slaba, zato se i
okrenuo ženi koja je jaka.
- Kako da i ja postanem jaka?
- Verom u sebe, jačanjem samopouzdanja i samopoštovanja,
ostvarivanjem uspeha u nekoj oblasti, suočavanjem sa

64
 Bella Dona

problemima, svešću o tome koliko vrediš... - nabrajala je Amelija, a

onda je, u jednom trenutku, ućutala i zatvorila oči. U sledećem je,
bez svesti, klonula na naslon kauča.

***

Evelin je obuzeo strah, ali je uspela da ga brzo savlada.

Pozvala je telefonom hitnu pomoć, nakon što je, prema njihovim
uputstvima, utvrdila da je Amelija normalno disala.
Krenula je u obližnju bolnicu sa ekipom lekara iz hitne pomoći,
kao Amelijina pratnja. Bila je svedok tome da se ona brzo
osvestila, ali da se, i dalje, nije osećala dobro.
U bolnicu su je stavili na infuziju, a takođe su joj izvadili krv i
po hitnom postupku uradili nalaze. Tako je utvrđeno da se nalazila
u drugom stanju.
Tu informaciju je Evelin saopštila Ameliji, dok se ona odmarala
i čekala na to da joj se napiše otpusna lista.
Po tome, kako je Amelija reagovala, uvidela je da ju je
dobijena informacija šokirala.
- Mislila sam da znaš, da si pratila simptome...
- Ne, nisam... - priznala je Amelija.
- Imala sam toliko mnogo obaveza... - pribegla je tom
izgovoru, jer nije mogla da joj prizna kako je više razmišljala o
Leandreu, nego o sebi.
- Ne deluješ srećno - primetila je Evelin, ne znajući kako da se
postavi, u odnosu na to što je Amelija bila trudna.
- Zbunjena sam... I pitam se da li su nalazi tačni...
- Ti najbolje znaš da li, objektivno, postoji mogućnost da si u
drugom stanju...
- Da, takva mogućnost, objektivno, postoji... - priznala je,
prisetivši se noći koju je provela sa Leandreom. - Samo, nikako mi
ne dopire do svesti da čekam dete... Nikada nisam ni zamišljala
sebe, kao majku...

65
 Bella Dona

- Zašto?!
- Zato što, godinama unazad, nisam bila u ozbiljnoj ljubavnoj
vezi...
- Da li je tvoja veza sa Leandreom ozbiljna? On je otac, zar ne?
Amelija je oklevala da to prizna Evelin... U tom trenutku nije
znala da li će, uopšte, reći Leandreu za trudnoću.
Nije želela da mu nameće roditeljstvo, koje nije želeo.
Odjednom ju je obuzeo užasan strah, zbog kog ju je svu oblio
hladan znoj. Ponovo se, potpuno malaksala, našla na rubu
gubljenja svesti, što je navelo Evelin da pozove lekare.
Ispričala im je šta se dogodilo, pre nego što je Ameliji pozlilo.
Nakon što su joj ukazali pomoć, sugerisali su joj da se ne nervira, i
da zadrži svoj mir po svaku cenu. Odveli su je na ultra-zvučni
pregled, gde je ustanovljeno da se nalazila u devetoj nedelji
trudnoće.
Dobila je instrukcije o tome kako bi trebalo da se hrani i koje
vitamine da uzima, a zakazan joj je i datum sledećeg pregleda.
Amelija je sve to slušala, ali se po njoj nije moglo videti kako
se osećala. Upravo zato joj Evelin nije postavljala nova pitanja.
Povela ju je do njene kuće, a usput joj je kupila suplemente iz
apoteke.
Smestila ju je u krevet i sugerisala joj da se odmori.
Ona sama je otišla u dnevnu sobu, jer je nameravala da bude
pored Amelije, kada se ona probudi.
Kada joj se Amelija pridružila, napravila joj je sendvič i naterala
je da ga pojede.
- Molim te da nikome ne otkrivaš da sam u drugom stanju -
Amelija je to zamolila Evelin, svesna konfuzije, u kojoj se nalazila.
- Drugim rečima, namerati je da tu informaciju sakriješ od
Leandrea? - Evelin je lako prozrela motiv, zbog kog je Amelija
želela da njena trudnoća ostane tajna.
- On nije želeo ovo dete...
- Želeo je tebe. To znači da je želeo i dete sa tobom.

66
 Bella Dona

- Ne, nije... Nas dvoje nismo ni stigli da razvijemo ozbiljan

ljubavni odnos, pre nego što je on otišao na Korziku.
- Bili ste dovoljno ozbiljni da vodite ljubav bez zaštite - Evelin
joj je skrenula pažnju na to.
Zaštita... Amelija je glasno uzdahnula. Došla je kod Leandrea
sa spremnošću da mu postane ljubavnica. Ona je bila inicijator
toga da vode ljubav. Uzimajući sve to u obzir, Leandre je,
verovatno, pomislio kako se ona i pobrinula za zaštitu.
Ali nije...
Nije ni razmišljala o tome, dok se rastapala od sreće i uživanja
u Leandreovom zagrljaju.
A sada...
- Ja sam odgovorna za ovo - priznala je to Evelin. - Strahovito
se plašim Leandreove reakcije. Zato ne želim da sazna... Molim te,
Evelin! Obećaj mi da mu nećeš ništa reći!
- Obećavam! - uzviknula je Evelin, kada je shvatila koliko je
Amelija postala uznemirena. - Koliko ja poznajem Leandrea, on bi
prihvatio i tebe i dete!
Ne želim prihvatanje, želim ljubav, kriknula je Amelija u sebi.
- Učinio bi to zbog osećaja dužnosti i časti. On je kvalitetan
čovek, Evelin, zaslužio je da bira sa kim će da bude i sa kim će da
ime dete. Uz sve to, plašim se kako bi mogao da pomisli da sam ga
namerno zavela. Njegova sestra je, u mojim godinama, imala
histeričnu potrebu da se uda i da rodi dete. Ne bih mogla da
podnesem da pomisli to isto za mene...
- Jasno je da to nije slučaj sa tobom, Amelija. Ti si žena
modernih shvatanja, koja vodi savršeno uređen život. Nisi
histerična udavača. Da jesi, odmah bi obavestila Leandrea o svojoj
trudnoći, u očekivanju da ti on ponudi brak.
- Ne želim da rizikujem... - Amelija je to izgovorila kroz suze. -
Ne smem da rizikujem...
Evelin joj je pružila čašu sa limunadom i nežno joj se
osmehnula.

67
 Bella Dona

- Ti voliš Leandrea?
- Da... Nikada nisam upoznala takvog muškarca... Divim mu se
i poštujem ga, zato i ne želim da mu bilo šta namećem.
- Šta ćeš da radiš, u tom slučaju? Koliko mi je poznato, vas
dvoje ste u kontaktu, iako je on na Korzici.
- Prekinuću kontakt - uplašenoj Ameliji se to činilo kao najbolje
rešenje. - Nešto ću da izmislim.
- Sačekaj nekoliko dana, molim te! Vidim da te je vest o
trudnoći zatekla potpuno nespremnu. Možda ćeš da promeniš
mišljenje... Možda ćeš da počneš da se raduješ... Ipak ćeš postati
majka...
Majka... Amelija je nesvesno spustila ruku na stomak. Još
uvek nije imala svest o tome da se u njoj rađao život. Još uvek je
Leandre bio u centru njenih misli, i njenih osećanja.
Zato je odlučila da posluša Evelin, i da se ne izjašnjava o
onome, što je toga dana saznala.

***

Kada je ostala sama, Evelin je pribegla vežbi dubokog disanja,

kako bi se umirila. Osećala je da joj je čitav sistem bio uzdrman, da
je pogubila konce misli, da je sva bila zbunjena i haotična.
Videla je da ju je Leandre zvao, ali nije odgovorila na poziv.
Bilo je to prvi put da je propustila da razgovara sa njim. Obično je
usklađivala sve svoje obaveze i rezervisala slobodno vreme za
očekivani razgovor sa Leandreom. Uživala je u tome da skuva sebi
kafu ili da pripremi ledeni čaj, da se udobno smesti i bude potpuno
slobodna da razgovara sa muškarcem kog je volela.
I on je, takođe, gledao da bude oslobođen svih obaveza, kako
bi mogao neometano da razgovara sa Amelijom. Oboje su se
radovali tim razgovorima i proglašavali ih za najbolje delove dana.
Kako Leandre ne bi brinuo, Amelija mu je poslala poruku da
nije u Lionu, i da će mu se javiti narednog dana.

68
 Bella Dona

Po svitanju tog dana se i dalje osećala neodređeno. Ipak, sve

češće je posezala za ultrazvučnim snimkom svog nerođenog
deteta, i sve više je zamišljala sebe, kao majku. Trenuci radosti su
se mešali sa trenucima strepnje. Ruka joj je gotovo neprekidno
počivala na stomaku. Čitala je, nasumice, tekstove o trudnoći,
porođaju, kao i o odgajanju bebe.
Imala je potrebu da, o svom stanju, razgovara sa majkom, i sa
sestrom. Već je slutila da će se, obe, silno obradovati njenim
vestima.
Ipak, pre svega toga je trebalo da se oslobodi nedoumica,
koje su se ticale Leandrea, kako bi počela da se oporavlja, i kako bi
mogla da se, bez straha i osećanja krivice, posveti svojoj trudnoći.
Užasavala ju je neminovnost prekida svake komunikacije sa
Leandreom, ali ju je i skrivanje trudnoće od njega podjednako
pritiskalo i uznemiravalo.
Bila je veoma bleda i bez uobičajenog osmeha na usnama,
kada ju je Leandre pozvao, što je on odmah primetio.
- Deluješ umorno i tužno, Amelija... Da li si dobro? - brižno je
zatražio da sazna.
Njoj se srce steglo, ali je bila odlučna da oboj e oslobodi
njihovog nedovoljno definisanog odnosa, kako bi mogli da
nastave dalje. Jedno bez drugog, ali i bez pritiskajućih dilema.
- Dobro si primetio da sam umorna. Ceo jučerašnji dan sam
provela u Grenoblu. Malopre sam doputovala.
- Da li si tamo radila, ili...? - interesovao se, uviđajući da Amelija
nije ličila na sebe, da mu se nije obraćala sa uobičajenom
srdačnošću.
Iznenadna pomisao ga je učinila nemirnim. Zaključio je da je
jedino neka velika promena mogla da spreči Ameliju da okleva da
ga pogleda, i da mu uskraćuje osmehe.
- Krenula sam u Grenobl sa namerom da tamo radim,
odnosno, da pomognem Antonu da sprovede sva uputstva u vezi
sa uređenjem vrta, koje sam mu danima pre toga slala.

69
 Bella Dona

- Anton... - Leandre je izgovorio to ime sa oklevanjem. - Ko je

on?
- Moj bivši ljubavnik. Pre mesec dana mi se javio, sa molbom
da mu pomognem oko uređenja vrta. Uplatio mi je i avans, čak. Ja
sam mu slala crteže, skice, ideje, sugerisala sam mu gde i šta da
kupi. Moram da priznam da smo se malo zbližili, tokom razmene
svega toga. A kada smo se juče ugledali... Pa, recimo da su se neke
stare vatre probudile.
Vidno razočaran onim što je čuo, Leandre je odmahnuo
glavom.
- Šta hoćeš da kažeš, Amelija? Da si zaljubljena u Antona?
- On se veoma promenio - nastavila je Amelija, izbegavši da
odgovori na Leandreovo pitanje. - Ispravio je sve ono, što mi je
nekada smetalo kod njega, a zadržao je sve ono, zbog čega mi se
dopao. Mnogo je radio na sebi. Toliko, da mi je hrabro priznao
kako bi voleo da obnovimo našu vezu.
- Vašu vezu? - ponovio je Leandre sa mešavinom gorčine i besa
u glasu.
- Šta je sa našom vezom, Amelija? Tvojom i mojom?
- Nisam sigurna da smo, nas dvoje, uopšte bili u vezi, Leandre.
Žao mi je ako se osećaš ugroženo zbog Antona. Možda je trebalo
da ti kažem za njega, pre mesec dana, ali nisam ni slutila da bi naš
odnos mogao da se razvija u ovom pravcu.
- A ja nisam ni slutio da bi, tvoj i moj odnos, mogao da se
prekine! - nadovezao se Leandre. - Do juče je sve izgledalo idilično!
Kako je moguće da se sve naglo preokrene?!
- Idilično? - iako ju je to bolelo, Amelija se blago podsmehnula.
- Da, naš odnos je bio idilično prijateljski. Ako ne računamo to da
smo jednu noć proveli zajedno...
- E, pa, ja računam tu noć, još kako je računam! - uzviknuo je
Leandre, ne krijući koliko se izdano osećao. - I odbijam da
poverujem da si doživela neku bolju od te! Ja nisam! Žao mi je što
sam te ostavio i otišao, međutim, bio sam uveren da prisnim
razgovorima održavamo ono što se, te noći, rodilo među nama!

70
 Bella Dona

- Da, održavali smo idilično prijateljstvo - ponovo je Amelija

stegla srce, da bi završila taj razgovor onako, kako je naumila.
- Ja sam, čak, i pomišljala da ti, na Korzici, provodiš vreme sa
nekim ženama...
Ono, što je Amelija izgovorila, ispunilo je Leandrea totalnom
nevericom.
- Znaš li da si sada surova, Amelija?
- Ne, ne znam. Ne želim da budem surova, već iskrena.
- Pa, iskrena si, svakako! - potvrdio je ironično. - Hvala ti na toj
iskrenosti, kojom si me bacila u pakao!
- A ti sada preteruješ, Leandre - poručila mu je Amelija,
bodreći sebe da izdrži još malo. - Da si tu upoznao neku ženu,
smatrala bih tvojim pravom da se boriš za svoju sreću.
- Ne prepoznajem te, Amelija... - Leandre joj je to poručio
glasom otežalim od razočarenja. - Već počinjem da se pitam kako
taj Anton utiče na tebe.
- Rekla sam ti da je dobar...
- Ne mora da znači da je dobar za tebe... Usudio bih se da
pomislim da nije. Zašto si, tako brzo, odlučila da ponovo budeš sa
njim?
- Već sam ti poverila da su se u nama probudile nekadašnje
emocije! Nisam želela svim ovim da te povredim, Leandre! Žao mi
je što ne možemo da održimo naše prijateljstvo. Sasvim sam
sigurna da se to ne bi dopalo Antonu. Posebno jer planiram da se
preselim u Grenobl.
- Razumem... - izustio je Leandre gorko. - Odnosno, ne
razumem, ali uviđam da i nemam izbora, sem da prihvatim sve to
što mi govoriš... Želim ti da budeš srećna, Amelija...
- A ja tebi želim da... - zaustila je Amelija, ali je Leandre već
prekinuo vezu.
Obuzeta nesavladivom tugom, Amelija je, tokom nastupajuće
noći, isplakala more suza. Nekoliko puta je, čak, uzimala telefon

71
 Bella Dona

kako bi pozvala Leandrea i priznala mu da je sve izmislila, da ga je

volela i da je nosila njegovo dete.
Ipak, svaki put bi se prisetila da joj on, ni onda kada mu je
rekla da je sa drugim, nije izjavio ljubav. Bio je vidno razočaran,
povređen i tužan, ali je propustio još jednu priliku da je,
otkrivanjem svojih osećanja, zadrži pored sebe.
Amelija je to protumačila na jedini mogući način...
Da Leandre, ta osećanja, nije ni imao.

72
 Bella Dona

10

Po završetku svih poslova za koje je bio vezan ugovorom,

Leandre se upustio u krstarenje ostrvom i upoznavanje sa
njegovim skrivenim lepotama. Kada se vratio u Lion, bio je
odmoran, preplanuo i pun novca, ali, pritom, i bez imalo voje da se
vrati svojoj nekadašnjoj životnoj rutini. Lice mu je odavalo tu
bezvoljnost, unutrašnju prazninu i nedostak entuzijazma. Delovao
je kao čovek koji je pretrpeo težak poraz, poraz od koga nije
uspevao da se oporavi.
Iako je to pokušavao, nije mogao da prestane da razmišlja o
Ameliji, o tome što se vratila nekadašnjem ljubavniku.Te misli su se
intenzivirale po povratku u Lion, u tolikoj meri da su prelazile u
opsesiju.
Već je na Korzici odlučio da poseti Evelin i Bernarda, pod
izgovorom da im je doneo poklone. Za Bernarda je namenio flašu
vina, napravljenog u tamošnjem vinogradu, dok je za Evelin
odabrao kutiju karamelizovanog voća.
Želeo je da ih vidi, svakako, ali je, iznad svega, kod njih otišao
u nameri da čuje nešto o Ameliji. Znao je da joj se Evelin
poveravala i da je postojala velika mogućnost da su neprekidno
bile u kontaktu.
Nije znao kako da protumači to što se Evelin zbunila, kada mu
je otvorila vrata svoje kuće. Toliko, da je sva pocrvenela i da je
ostala bez glasa.
- Leandre...! - oslovila ga je, odmahnuvši glavom. - Dobro nam
došao! Vratio si se sa Korzike!
- Jesam! - potvrdio je Leandre, pružajući joj kesu sa
poklonima. - Vratio sam se i doneo vam poklone!

73
 Bella Dona

- Pa... Ovo vino ću morati sama da popijem - prokomentarisala

je Evelin, nakon što je pogledala sadržaj kese. - Uđi, molim te!
Izvini što sam ovako zbunjena! Nisam očekivala da te vidim! Ali se
svakako radujem tome! Kratko su se zagrlili, u znak pozdrava,
nakon čega su se smestili u salon.
- Kako da razumem to što si rekla da ćeš morati sama da
popiješ vino? - upitao je Leandre, praveći se da ni ne sluti mogući
razlog za to.
- Bernard, on... Više ne živimo zajedno! - objavila je Evelin,
gotovo postiđeno. - Neposredno po tvom odlasku sam otkrila da
me vara. Da ima ljubavnicu.
- Žao mi je što to čujem... Bernard nije smeo da učini tako
nešto. Gde je on sada?
- Ne znam. Možda je sa Fler Legrand.
- Vlasnicom umetničke galerije?
- Da! Ta žena je, od svih muškaraca na ovom svetu, odabrala
za ljubavnika nečijeg muža! Mog muža! Znaš li da sam se suočila sa
njom?
- Zaista?
- Otišla sam da je pitam kako bi se osećala, da je na mom
mestu! Videla sam da joj je bilo užasno neprijatno, ipak, nije rekla
da će da ostavi Bernarda.
- Da li si ti tražila od njega da ostavi ljubavnicu i posveti se
očuvanju svog braka?
- On je sam najavljivao da će to da uradi. I pokušao je.
Međutim, vrlo brzo mi je saopštio da ne može da mi bude veran.
Ne preostaje mi ništa drugo, do da zaključim da on i Fler Legrand
imaju čvrsto vezu, da se vole.
- Vole se na račun tuđe nesreće! Njihova ljubav je umrljana
tvojim suzama! Malo je reći da oboje zaslužuju svaku osudu! A ti,
Evelin, zaslužuješ da budeš srećna! Ne odriči se te mogućnosti,
uprkos tome što si se razočarala u Bernarda!

74
 Bella Dona

- Upravo to mi je i Amelija rekla! Ona mi je mnogo, mnogo

pomogla da prevaziđem krizu, u koju sam upala nakon saznanja da
Bernard ima ljubavnicu. Nikada neću uspeti dovoljno da joj se
zahvalim zbog podrške, koju mi je pružila. Toliko sam, zahvaljujući
njenim savetima, postala jaka, da sam, čak, podnela i zatev za
razvod!
Na pomen Amelijinog imena, Leandre je postao napet i,
istovremeno, preplavljen nežnošću zbog načina, na koji je Evelin
govorila o njoj.
- Nadam se da ti, proces razvoda, neće doneti nikakvu traumu
- dosetio se da uputi Evelin tu želju.
Ona je odlučno odmahnula glavom.
- Neće! Amelija mi je sugerisala da donesem odluku, kakvu
god, i da je se potom držim, odnosno, da se ne preispitujem. Tako i
postupam!
- Vas dve ste, znači, u kontaktu? - upitao je Leandre, praveći se
da nije previše zainteresovan za odgovor. - Iako se Amelija
preselila u Grenobl?
- Da, čujemo se telefonom... - promrsila je Evelin, nakon čega
je brzo ustala. - Idem da skuvam kafu! - objavila je i brzo nestala u
kuhinji.
U njenom odsustvu, Leandre je dohvatio časopis, koji je stajao
na stočiću. Pogled mu je pao na knjigu koja se nalazila ispod.
Mahinalno ju je podigao, a onda je iznenađeno ustuknuo,
pročitavši naslov: „Pripreme za porođaj.“
Nešto ga je vuklo da otvori knjigu. Čitav svet mu se okrenuo
kada je pročitao posvetu: „Dragoj Ameliji, dok čeka na rođenje
sina! Evelin.“

75
 Bella Dona

***

Sudaran je sopstvenih misli je, u Leandreovoj glavi, krenulo da

odjekuje kao niz neprekidnih eksplozija. Pitanja su krenula da se
nižu, jedno za drugim, uvodeći ga u stanje potpunog haosa.
Lice mu je otkrivalo koliko je bio izbezubljen, kada mu se
Evelin pridružila. A to što je ona, ugledavši ga sa knjigom u ruci,
gotovo ispustila poslužavnik koji je nosila, mu je dalo odgovor na
mnoga pitanja.
Prvo to čije je bilo dete... Njegovo, ili nekadašnjeg ljubavnika
iz Grenobla.
- Amelija je trudna? - nepotrebno je upitao, i dalje držeći
knjigu. - I rodiće sina?
- Ja... - Evelin se neočekivano rasplakala. - Obećala sam joj...
- Da ćeš kriti od mene njenu trudnoću? - nadovezao se
Leandre. - To znači da je dete moje?
- Molim te, Leandre...
- Zašto je to trebalo da bude tajna za mene? - upitao je on
tiho, dok su se veoma intenzivna osećanja smenjivala u njemu.
Okolnost, da će dobiti sina sa Amelijom, ga je uvodila u stanje
furiozne sreće. Baš kao i pretpostavka da ona nije imala nikakvog
bivšeg ljubavnika iz Grenobla.
Sa druge strane ga je veoma brinulo to što je ona, saznavši za
trudnoću, prekinula njihovu vezu. Nije mogao ni da pretpostavi
zbog čega je to učinila.
- Moraćeš da pričaš sa njom o tome... - sugerisala mu je Evelin,
kršeći ruke.
- Amelija je sve vreme u Loinu, zar ne?
- Da, kod kuće je. Trebalo je da odem večeras kod nje i da... Da
joj odnesem tu knjigu, na poklon.
- Ja ću joj je odneti! - presudio je Leandre, naglo ustajući.

76
 Bella Dona

Kada je shvatio da se Evelin još više rasplakala, zastao je da bi

je zagrlio.
- Znam da se sada osećaš kao da si izneverila Ameliju. Ali nisi!
Ja sam slučajno pronašao knjigu. Prestani da plačeš i pomoli se za
nas dvoje. Hoćeš li?
- Hoću - prihvatila je Evelin, ispraćajući Leandrea iz kuće.
Nije oklevala da telefonom pozove Ameliju i ispriča joj šta se
dogodilo.
- Preklinjem te da mi oprostiš! - uzviknula je to, kroz niz jecaja.
- Ni za šta na svetu nisam želela da te izneverim! Ti si meni toliko
pomogla, a ja sam...
- Smiri se, Evelin, da ti ne bi pozlilo! - Amelija joj je uputila taj
savet, nakon što je savladala i nemir u sebi. - Nisi učinila ništa
pogrešno. Nisi me izneverila. A to, što je Leandre došao
nenajavljeno i slučajno ugledao tu knjigu... Možda je sve tako i
moralo da se dogodi...
- Šta ćeš da mu kažeš, Amelija?
- Moliću ga da mi oprosti što sam ga lagala. Eto... Nadam se
da me neće mrzeti zbog toga.
- Ako ti predloži da budete zajedno?
- Ne očekujem to. Lagala sam ga i uskratila mu vest o tome da
će postati otac. Sve, čemu se nadam, je da me neće mrzeti.
- Ali, ti njega i dalje voliš!
- Tačno. Zato mi je toliko stalo da dobijem oproštaj od njega.
- Srećno, oboma! I javi mi šta se dogodilo, hoćeš li?
- Svakako! - potvrdila je Amelija, završavajući razgovor.
Htela je da ode do kupatila, kako bi proverila kako je
izgledala, a onda je, ipak, ostala da sedi. Zašto bi to učinila?
Poslednje što je bilo važno, pred Leandreov dolazak i njihovo
suočavanje, je njena frizura.
Pomislila je kako bi mogla i da se presvuče, ali je i od toga
odustala. Nosila je udobnu haljinu, u kojoj se njen stomak nije
previše nazirao, iako se nalazila u petom mesecu trudnoće.

77
 Bella Dona

Iskoristila je vreme do Leandreovog dolaska, da skupi

hrabrost. Ona ju je, međutim, napustila, onog trenutka kada je
otvorila vrata i ugledala ga.
Potpuno se slomila. Sve ono što je potiskivala u sebi, protekla
dva meseca, je izbilo na površinu. Ljubav, strah, neizvesnost,
mučna preispitivanja...
Pogled joj je postao zamagljen, a dah produbljen.
- Moram da sednem... - rekla je, odlazeći do kauča.
Smestila se u ugao i zatvorila oči. Prihvatila je čašu sa vodom,
koju joj je Leandre doneo iz kuhinje.
- Žao mi je što te je moj dolazak uznemirio - rekao joj je. -
Hoćeš li da odem?
Bilo je to pitanje, koje je navelo Ameliju da brizne u plač.
- Ne! - kriknula je. - Samo mi reci da me ne mrziš!

***

- O čemu to pričaš, Amelija? - upitao ju je Leandre, sedajući do

nje. - Zašto bih te mrzeo? Ne mrzim te, odmah se oslobodi te
brige!
Naveo ju je da mu stavi glavu na rame, nakon čega ju je
obgrlio rukama.
- Ja te volim... Sve vreme te volim...
- Nema potrebe da me lažeš, neću umreti... - pokušala je ona
da se našali.
- Ne lažem te. Zaista te volim. Pokušavam da shvatim zbog
čega si mislila da te mrzim.
- Lagala sam te... Sakrila sam od tebe istinu da ćeš postati
otac...
- Ne mrzim te, ali bih svakako voleo da znam zbog čega si to
učinila...

78
 Bella Dona

- Uplašila sam se... Nisam želela da ti namećem roditeljstvo...

Da budeš uz mene samo zbog časti... Potom... Uvek sam imala u
vidu da sam ja inicirala naše vođenje ljubavi i da si, uzevši to u
obzir, mogao da pomisliš kako sam sve isplanirala...
- Nikada to ne bih pomislio!
- Ali tvoja sestra... Ja imam trideset i pet godina, Leandre!
Moje vršnjakinje, u ovim godinama, povlače očajničke poteze,
kako bi se ostvarile kao majke.
- Pokušavam da sagledam situaciju iz tvog ugla... - uprkos
tome što je sve u njemu vrilo, Leandre je zvučao krajnje pribrano i
smireno. - Žao mi je što si se nosila sa svim tim strahovima i
sumnjama. Trebalo je da se raduješ! Jesi li radosna što ćeš postati
majka, Amelija?
- Sa protekom dana to sve više postajem, iako sam u početku,
priznajem, bila zbunjena - Amelija se tada odmakla od Leandrea i
povukla se u ugao kauča. - Sada sam dobro. Možeš da mi kažeš šta
zaista misliš o svemu. Slobodno budi iskren, dosta je laganja i
skrivanja istine!
- Rekao sam ti šta mislim! Volim te, Amelija! Tu ljubav nije
umanjilo ni uverenje da si sa drugim muškarcem! Znao sam da si
žena mog života još onoga dana, kada sam te sreo u bistrou. Ni sa
jednom ženom se nisam osećao tako, kao sa tobom... Sa svakom
sam morao da skrivam neki deo sebe, sa svakom je neki vitalni deo
mene bio umanjen ili zanemaren. Ti si uvek podsticala ono najbolje
u meni. Sa tobom sam se uvek osećao uklađenim sa samim
sobom. Da li znaš koliko je to vredno? Da li uopšte možeš da
pretpostaviš koliko mi je to značilo? I koliko mi je nedostajalo,
kada sam to izgubio? Poslednja dva meseca, koja sam proveo na
Korzici, su mi bila pakleno teška. Ipak, i dalje sam, nekim čudom,
osećao da si uz mene. I dalje sam svaki put, kada bih video neki
idilični prizor, zamišljao da si pored mene i da zajedno uživamo u
tim lepotama... Neprekidno sam te nosio u svom srcu, Amelija...
- Oh, Leandre... - Ameliji su, od naleta ljubavi, krenule suze na
oči. - Nisam znala da si, dok smo bili u kontaktu, razmišljao o meni,
o nama na taj način... Trebalo je da mi kažeš...

79
 Bella Dona

- Da, trebalo je... Sada je i meni jasno da je trebalo... Ali... Svaki

put, kada bih zaustio da ti izjavim ljubav, pomislio bih kako će, od
tvog odgovora, da zavisi čitav moj život. Nisam se usudio da to
učinim dok smo bili fizički razdvojeni. Verovao sam da će biti
vremena, za nas dvoje, kada se vratim... Uz uzdah olakšanja,
Amelija se ponovo približila Leandreu i spustila mu glavu na grudi.
- Oboje smo uzaludno patili... Vrlo sam zahvalna što se ta
patnja okončala i što, sada, možemo da se posvetimo našoj sreći.
- A ja sam, uz to što sam uzaludno patio, bio i uzaludno
ljubomoran, zbog tvog navodnog ljubavnika iz prošlosti!
- Jedino sam to uspela da smislim, kao razlog zbog kog je bilo
nužno da prekinemo komunikaciju... Prezrela sam sebe zbog toga,
veruj mi...
- Najvažnije je da taj ljubavnik ne postoji.
- Ne, ne postoji.
- Anton, je li? - Jeste.
- Iako ne postoji, svejedno mi je dužan! - našalio se Leandre,
nakon čega je nežno zadrmusao Ameliju. - Hej! Još uvek mi nisi
rekla šta osećaš prema meni...
Ona se ispravila, uvukla mu prste u kosu i spustila mu poljubac
na usne.
- Volim te, Leandre... Mnogo te volim... I ja sam tebe zavolela
gotovo od prvog dana... Taj dan i nije bio baš običan. Toliko toga
smo, tada, saznali jedno o drugom...
- Ništa, u vezi sa tobom, Amelija, nije obično... Sve je posebno
i uzvišeno. Tako je bilo i naše vođenje ljubavi. Ine pričaj, molim te,
da si ga ti inicirala. Mislim da bih izgoreo da nismo, one noći, vodili
ljubav! Bilo je to prvi put da mi se isprepletalo seksualno i
emotivno iskustvo! Nikada ništa moćnije nisam doživeo! I
presrećan sam što smo, upravo tada, kreirali novi život! Deca i
trebaju da nastaju iz noći, kakvu smo mi proveli!

80
 Bella Dona

- Upravo si izlečio i poslednju ranu koju sam imala, vezano za

moju trudnoću, Leandre. Hvala ti! Sada nam preostaje jedino da se
radujemo rođenju našeg sina!
- Sina... - ponovio je Leandre, spuštajući dlan na Amelijin
stomak. - Ja imam tri sestre, a ti jednu... Kada sam zamišljao naše
dete, uvek sam zamišljao devojčicu... Zbog genetike...
- Ah, drago ti je što će biti dečak, zar ne?
- Lud sam od sreće, zbog toga! Uostalom, ko kaže da naš sin,
jednoga dana, neće dobiti sestru?! - upitao je Leandre uz
mangupski osmeh, na koji se nadovezao Amelijin glasan i radostan
smeh.

KRAJ

81