Alison Smit

Metju Vejn je sedeo za radnim stolom u svojoj kancelariji u

Los Anđelosu. Pre nekoliko meseci preselio je sedište svoje
kompanije, koja se bavila izradom programa za kompjutere, iz Čikaga u
predgrađe Los Anđelosa.
Sa intezivnijom kampanjom i dobrim marketingom njegova
kompanija je postala jedna od vodećih u zemlji. Iako mu je posao išao
mnogo bolje nego ikad, i dalje nije mogao da se sasvim uklopi u ritam
tog grada.
- Gospođa Patriša Lou, vaša sestra, je na liniji broj jedan - čuo je
svoju sekretaricu kako mu govori preko interefona. Pristisnuo je taster i
potom podigao slušalicu sa aparata.
- Kako je moj najomiljeniji brat? - zapitala ga je Patriša slatkim
glasom.
Volela je da ga tako oslovljava iako nije imala druge braće niti
sestre. Njihovi roditelji dugo vremena nisu mogli da imaju decu.
Patrišina mama je nju dobila u četrdeset drugoj godini, a Metjua pet
godina pre toga.
- Šta god budeš tražila od mene neću moći da odbijem - našalio
se Metju.
Znao je da će nešto da ga zamoli čim mu je postavila to pitanje i
tom bojom glasa.
- Pa, kada si već shvatio da želim nešto od tebe, neću ti se više
umiljavati - nasmejala se Patriša.
Još odmalena to pitanje je bilo rezervisano za prilike kada je nešto
želela od njega.
- Da čujem, o čemu se radi?
- Želim da ideš sa mnom na jednu zabavu. Priređuje je Stiven
Fobs, jedan od vodećih producenata u Holivudu, a sve zbog uspešno
završenog snimanja filma u kome je i Edvin imao značajnu ulogu.
- Hm, holivudska zabava - namrštio se.
 Prošao je prstima kroz svoju tamnu kosu. Imao je trideset i
osam godina i tek poneku sedu vlas na zulufima, koje su činile da
izgleda još muževnije.
- Da.
- Nisam trebao da se ponudim dok nisam znao o čemu se radi - još
jače je namrštio svoje guste obrve.
Sama pomisao da se nađe na toj zabavi sa ljudima čiji je način
života osporavao nije mu se dopala. Do sada je odbio bezbroj ponuda od
strane Edvina i Patriše da im se pridruži na večerama ili ručkovima na
kojoj su prisustvovali i njegovi prijatelji iz Holivuda.
- Ma, hajde, Metju, ne možeš večno da izbegavaš društveni život u
Los Anđelosu.
- Ja ga ne izbegavam. Samo se trudim da se držim podalje od
žurki na koje idete tvoj muž, Edvin i ti.
- Hajde, ne budi tako krut - zamolila ga je Patriša. - Činiš uslugu
svojoj sestri.
- Zar Edvin ne ide sa tobom? - Metju je nameravao da na bilo koji
način izbegne tu žurku.
- Edvin je postao veoma popularan u poslednje vreme i na većinu
tih žurki mora da ide. A onda ja dobar deo žurke provedem sama, jer ne
poznajem većinu gostiju koja dolazi na takve zabave. On odlazi sa
producentima i režiserima, da bi se dogovorili oko novih uloga, a
ja ostajem sama.
- Tačnije rečeno, ti se dosađuješ - shvatio je Metju.
- Tako nekako - priznala mu je. - Ali Edvin insistira da idem sa njim.
- Ne želi da se odvaja od tebe - rekao je sa osmehom.
Njegova sestra i Edvin su bili veoma zaljubljeni. Bili su u braku
svega nekoliko meseci. Edvin je završio snimanje filma i svaki slobodan
trenutak je provodio sa Patrišom.
- Ne želi - ljupko se osmehnula Patriša i potom pogledala u
svog muža koji je sedeo pored nje na dvosedu.
- Pretpostavljam da je i sada kraj tebe.
- Da i on mi je predložio da pozovem tebe. Ti ćeš se malo odvojiti od
posla a ja se neću toliko dosađivati na zabavi. Zar to nije
fantastičan predlog? - nagovarala ga je.
- Znam ja zašto to on radi - nasmejao se Metju.
 - Zašto?
- Ne želi da te ostavlja samu jer se plaši da bi neko mogao da
te preotme. Los Anđelos je poznat po tome. Kada neko ostavi ženu ili
muža same, čak i na kraće vreme, ne može ničemu dobrom da se nada.
- Mislim da ćeš ti pod hitno morati da se vratiš u Čikago - rekla
je Patriša.
Metju je, kada god je imao priliku, ubacio neki loš komentar na
račun grada u koji se doselio. Već je bilo prošlo nekoliko meseci od
kako se preselio iz Čikaga i Patriši su ti komentari već bili počeli
da smetaju.
- Da, da bi vratio veru u ljude - ponovo je bio ciničan.
- Nemoj više ništa da komentarišeš samo mi reci da li ćeš ići sa
nama? - u Patrišinom glasu se primetilo da je ljuta.
- Kada je ta zabava? - počeo je da popušta Metju.
- Ovog vikenda. Da li ideš sa nama? - ponovo joj je glas
postao sladunjav.
- Moram, još na početku razgovora sam ti to obećao.
Metju je znao da će se on mnogo više dosađivati na toj zabavi,
nego što je to radila njegova sestra kada je bila sama, ali nije mogao da
je odbije. Naročito jer je shvatio da bi se naljutila na njega da je odbije.
- Odlično! - obradovala se Patriša.
- Kada treba da budem spreman?
- U subotu u osam. Doći ćemo po tebe.
- Važi, vidimo se u subotu - rekao je. - Pozdravi Edvina i reci mu da
ti više ne da je slične predloge - našalio se, a Patriša se nasmejala.
- Preneću mu - osmehnula se. - Vidimo se u subotu - rekla je
i prekinula vezu.
- Da li ide sa nama na žurku? - zapitao ju je Edvin kada je prekinula
vezu.
- Da, ali nerado.
- Nisam mogao da pretpostavim da će tako loše da prihvati
preseljenje.
- Ni ja - složila se sa njim Patriša.
- Baš zato treba da dođe na zabavu Treba da upozna neku devojku
koja bi ga vezala za Los Anđelos. Kao što sam ja tebe vezao iako ni
ti isprva nisi htela da se preseliš.
 - Nije Metjuu potrebno da izlazi i ide na zabave da bi pronašao
devojku On izgleda fenomenalno i žene ga saleću sa svih strana. U Los
Anđelosu čak i više. I mislim da je baš to ono što mu smeta.
- Ne znam kom muškarcu to može da smeta? Mora da mu prija,
bar zbog sujete.
- Onom koji zna da može da ima svaku ženu koju poželi - rekla
je Patriša.

***

Stiven i Ilejn Fobs su sedeli na terasi u svojoj kući koja se nalazila u

elitnom delu Los Anđelosa.
Pogled sa njihove terase je bio na baštu i prelep ružičnjak u kome je
njihova kćerka, Kendi Fobs, sa uživanjem orezivala ruže.
Stiven Fobs je bio producent i upravo je čitao jedan novi
scenario koji mu se mnogo dopao.
- Ovo je zaista dobar scenario - bio je pri kraju čitanja. Spustio je
tekst na sto i pogledao u svoju ženu. - Posle dužeg vremena napokon je
neko napisao nešto što vredi snimiti.
Ilejn se osmehnula. Iako je njen muž uglavnom snimao
komercijalne filmove koji su donosili dosta novca, voleo je da pročita
dobar scenario i po njemu snimi film čak, iako je znao da neće biti
profitabilan.
- Drago mi je da ti se sviđa. Kada završiš daćeš i meni da ga
pročitam.
- Da nisi možda zainteresovana da ima neka uloga za tebe? - našalio
se Stiven.
On je znao da je najomiljenija uloga njegove žene da vodi računa o
kući u kojoj su živeli, o njihovoj kćerki i o njemu.
- To bi ti voleo - nasmejala se Ilejn.
Njen muž je koristio svaku, pa i najmanju priliku da pokuša da
je ubedi da ponovo glumi.
- Dobro me poznaješ - osmehnuo se.
- Ali neću da ga pročitam zbog toga. Interesuje me koji te je
to scenario toliko zainteresovao. Čitaš ga od jutros nisi prekidao sve do
sada.
 - Zaista je odličan. Ima jedna uloga koju bi Kendi mogla fantastično
da odigra.
Ilejn je samo odmahnula glavom, ali se zato Stiven ustao sa stolice
i viknuo prema Kendi.
- Kendi, hajde da pročitaš ovaj scenario! - Kendi je bila nedaleko od
njih u bašti i još uvek rezala ruže. - Oduševićeš se, videćeš.
Kendi je samo negodujući okrenula svojim krupnim, crnim očima.
Na trenutak je prestala sa rezanjem i upitno ga pogledala. Stiven ju
je rukom pozivao da im se pridruži na terasi.
Njen tata je bio uveren da će ona ponovo prihvatiti neku od
uloga iako ga je ona već nekoliko puta odbila.
- Ne želim - viknula je prema njemu.
- Hajde, pokajaćeš se - nagovarao ju je.
Ilejn ga je gledala sa strane. Imao je onaj optimistički osmeh na
usnama, kao da je verovao da će je ubediti, da nijednog trenutka nije
posumnjao da ona neće pristati. Svemu je tako prilazio, prepun nade i
optimizma. Zbog toga osmeha i pozitivne energije kojom je zračio ju je
osvojio pre više od dvadest pet godina.
Upoznali su se na snimanju filma u kojem je Ilejn igrala glavnu
ulogu. Do kraja snimanja su se venčali, a ubrzo i dobili kćerku Kendi.
Zbog teškog i rizičnog porođaja koji je imala, Ilejn više nije smela da
ostane u drugom stanju. Bilo joj je žao zbog toga je još od detinjstva
želela da ima veliku porodicu.
- Hajde, samo ga pročitaj, kasnije ćeš se odlučiti - ubeđivao je
Stiven Kendi i tako je trgao iz njenih misli.
- Ne mogu da se dovikujem sa tobom - spustila je makaze na zemlju,
skinula rukavice i stavila ruke na kukove. Oštro ga je pogledala. - Neću
više da glumim. Nemoj da me ubeđuješ.
- A zar ćeš ceo život da orezuješ ruže? - Stiven nije popuštao.
- To i još mnogo toga - uzela je ponovo rukavice i stavila ih na ruke.
Znala je da ne treba da prekida rad zbog njegove priče. On je bio u
stanju da je ubeđuje satima i da primenjuje sve one tehnike koje
je naučio baveći se producentskim poslom u Holivudu.
- Kao na primer?
- Neću više da se vratim manekenstvu i glumi. A sad me ostavi na
miru, dekoncentišeš me.
 - Tvoja kćerka je nemoguća - osmehnuo se on i pogledao u svoju
ženu.
- Mislim da će ti veoma teško poći za rukom da je ubediš da
prihvati neku ulogu.
- Kao što sam i tebe teško ubedio nakon što si rodila nju -
prokomentarisao je nezadovoljno Stiven.
Ilejn je, nakon što je rodila Kendi, glumila samo u nekoliko
filmova. Radila je to samo zbog Stivena, a ne zato što je ona želela da
glumi.
- Kendi je po tom pitanju, na tvoju žalost, više slična meni -
zaključila je Ilen.
- Ali takva je šteta da ne iskoristi svoj talenat i lepotu.
- Ja mislim da bi bila šteta da radi nešto što je ne ispunjava -
pobunila se njena majka.
- U pravu si - odmah se složio sa njom. - Samo, ponekad mi
bude krivo kada angažujem neku glumicu a ubeđen sam da bi ona to
mogla bolje da odigra.
- Znam - shvatala ga je u potpunosti.
- Mislim da je talentovanija čak i od tebe.
On nije hteo da ponizi Ilejn sa tim komentarom već je samo
rekao svoje iskreno mišljenje. Ilejn je bila jedna od najtelentovanijih
glumica sa kojima je radio i u koju se zaljubio čim ju je ugledao.
Njegova ljubav ni posle toliko godina braka nije izgubila na jačini, jer je
ona zaista bila veoma posebna žena.
Ilejn je pogledala Kendi sa ponosom.
- Mislim da je i lepša od mene.
- A, to ne! - pobunio se Stiven. - Ona je zaista lepa, ali ti imaš nešto u
sebi...
- Ti jednostavno, ne možeš da je posmatraš kao lepu,
privlačnu ženu, već samo kao kćerku. Ali da možeš da je gledaš takvim
očima shvatio bi da je naša kćerka prelepa i veoma poželjna.
- To srcoliko lice sa krupnim očima i naglašenim jagodicama je
nasledila od tebe.
- Ali je tu božanstvenu, dugu kovržavu kosu nasledila od tebe.
 - U pravu si, predivna je - gledao ju je sa ponosom, onako kako
otac gleda kćerku. - I baš zato mi je krivo što neće da iskoristi tu
svoju prednost.
- Predugo si u Holivudu - negodujući je odmahnula glavom Ilejn. -
Gledaš da sve iskoristiš.
- Ne želim da ona ostane neobezbeđena. Neće moći da živi od
dobrotvornih akcija. A jedino to voli da radi. Moraće uskoro da odluči
čime će da se bavi u životu.
- Baš o tome smo i pričale pre neki dan. I ona misli da je vreme da
otvori sopstvenu firmu. Namerava da osnuje firmu koja će se
baviti uređivanjem dvorišta i parkova.
- Pa to su odlične vesti - obradovao se.
Kćerka mu je u poslednje vreme izgledala deprimirano i on je
bio uveren da joj je potrebno nešto da je okupira. Mislio je da bi
mogao ponovo da je zainteresuje za glumu i zato je bio toliko uporan
kada joj je nudio da pročita scenario.
- Kendi, da li si izabrala haljinu koju ćeš nositi sutra na zabavi? -
zapitao je otac mnogo raspoloženijim glasom.
- Ne. Odlučiću se kasnije.
- Ona zaista nije deo Holivuda - rekao je Stiven više za sebe.
Zabava je bila sutra a ona nije znala šta će da obuče. Ustao je sa
stolice i otišao do mesta gde je rezala ruže.
- Šta kažeš na to da danas posle podne odeš u grad i kupiš
sebi jednu haljinu.
- Mislim da neće biti potrebe. Već ima dve, tri haljine u vidu.
- A šta kažeš da ti dam određenu sumu novca za haljinu, a ti je
potroši na što god to poželiš... recimo na tvoj dobrotvorni rad...
- Hm... sada mi kupovina zvuči mnogo primamljivije - osmehnula se.
- Hvala ti tata. Nadam se da ću uskoro i sama početi da
zarađujem dovoljno novca i da neće biti potrebno da toliko uzimam
od tebe.
- Meni je zadovoljstvo. Ipak pazi koju ćeš haljinu da izabereš.
Hoću da blistaš na zabavi.
- Blistaću, obećavam.
Zagrlio ju je nežno.
 - Nimalo ne sumnjam u to. Hajde, pokaži mi kako to radiš. Vidim
da te to svu okupira.
- Veoma je lako - bila je spremna da mu priča. - Naravno, moraš
da imaš određeno predznanje, ne možeš samo da uzmeš makaze i
sečeš gde ti se prohte. Evo na primer, ova ruža... - pokazala mu je rukom
na jedan primerak na koji je bila veoma ponosna i nastavila da mu
objašnjava.
Otac je gledao u nju dok mu je sa puno ljubavi pričala o ružama
i ostalom cveću. Znao je da je njegova žena u pravu. Kendi nije bila
deo Holivudske mašinerije. Ona ne bi mogla da se u potpunosti snađe
u tom surovom svetu.
- Tvoja majka mi je rekla da razmišljaš da otvoriš sopstvenu firmu?
Reci mi kako si to zamislila?
- Pa, za početak sam mislila da radim ja i možda još dvoje troje
ljudi. A kasnije kada se budem...
- Moja kćerka da ima malu firmu? - pogledao ju je. - To ne dolazi
u obzir.
- Tata, želim da se sama izborim za svoje pozicije - iako je bila
jedinica. Kendi nije bila razmažena.
Za to se posebno pobrinula Dora njena dadilja, koja je umela
da bude veoma stroga prema njoj, ali i pravedna. I pored te
činjenice Kendi se uvek radije poveravala Dori nego bilo kome drugom.
Kasnije kada je Kendi odrasla, na njeno nagovaranje Dora je
ostala da živi sa njima. Sada im je pomagala u kući, ali su je svi
smatrali članom porodice.
- Ista si tvoja majka. Ona nije želela da bude u vezi sa mnom, jer nije
želela da ljudi misle da je na taj način dobila ulogu.
- Znam tu priču. Ali, isto tako, znam da si je vrlo brzo ubedio
da bude tvoja devojka.
- Jesam. A ubediću jednom i tebe da prihvatiš jednu ulogu koja će
biti kao stvorena za tebe.
- Nepopravljiv si - nasmejala se i zagrlila ga. - Nikada ne odustaješ.
- Nikada dušo - nežno je stegao u svom zagrljaju i poljubio u
vrh glave.
 ***

Metju Vejn je stajao kraj Patriše i nezainteresovanim

pogledom posmatrao goste. U ruci je držao čašu šampanjca koji jedva da
je okusio.
Pre više od sat vremena su došli u kuću Stivena Fobsa, a Edvin ih je
odmah po dolasku na zabavu napustio. Kao što je i
pretpostavljala, Patriša bi skoro celo veče provela sama da sa njom nije
pošao Metju. Patriša je često podizala svoj pogled prema njegovom licu.
Bilo je neizražajno, gotovo tupo. Znala je da se dosađuje. Osećala je
zbog toga grižu savesti. Ona ga je dovela na tu zabavu, jer je bila
uverena da će se ona dosađivati zato što nije skoro nikoga poznavala iz
sveta Holivuda.
- Ti se baš dosađuješ - prokomentarisala je to na glas. - Zar nema
ništa što bi te zainteresovalo na ovoj zabavi?
- Ne - spremno je odgovorio.
- A one prelepe devojke - sugerisala mu je da se okrene na desnu
stranu i pogleda.
- Nisam siguran koliko su lepe.
- Hajde, Metju pa čak i tvoj istančan ukus ne može da im nađe
manu.
- Plašim se da ništa od toga što je lepo na njima nije njihovo - bio je
ironičan.
- Nemoj da budeš tako staromodan. Znaš da je plastična
hirurgija postala potreba današnjice.
- Znam i mogu da razumom kada neko izvrši manje korekcije, ali
ovakve kakve se rade u Los Anđelosu ne mogu - odmahnuo je glavom. -
Te devojke izgledaju kao Barbike. Da se ne kreću zaista bi pomislio da
su lutke.
To je u toj prostoriji izgleda jedino smetalo njenom bratu. Koliko je
primetila iste te devojke su imale bezbroj udvarača oko sebe.
Oboje su zaćutali i nastavili da posmatraju prisutne goste. Patriša je
shvatila da je pogrešila što je pozvala Metjua. Ni on ni ona nisu imali šta
da traže na toj zabavi. Metju je šarao pogledom sve dok se njegove oči
nisu zaustavile na jednim krupnim, tamnim očima koje su kao i njegove
nezainteresovano gledale oko sebe.
 Devojka je stajala u društvu dvojice muškaraca koji su očigledno
pokušavali da joj privuku pažnju, ali nisu uspevali u tome. Ona je
lagano ispijala čašu šampanjca i tek napola pratila razgovor.
Imala je na sebi imala dugu, crnu haljinu po kojoj su bile
izvezene srebrne niti. Haljina je imala tanke bretele i pratila je liniju
njenog tela sve do članaka, što su uradile i njegove oči, koje su
odjednom živahno sevnule. Dekolete na haljini nije bio previše dubok
ali je lepo naglašavao njene pune grudi.
Kosu je bila podigla u visoku punđu. Bila je sa stilom i ukusom
obučena i potpuno se razlikovala od ostalih devojaka na toj zabavi.
- Mislim da nećemo morati još dugo da se zadržimo - rekla je
Patriša.
Planirala je da potraži Edvina i da mu kaže da će Metju i ona
ranije napustiti zabavu.
- U redu je - rekao je i dalje gledajući u tu devojku koja ga je
odjednom toliko zainteresovala. - Možda sam našao nešto sa čim bi
mogao da ubijem vreme - osmehnuo se.
- Drago mi je - rekla je Patriša i pratila njegov pogled.
Ugledala je zaista lepu devojku. Nije ni čudo što je privukla
Metjuovu pažnju.
- Da li će ti smetati da malo ostaneš sama?
- Ne, naravno. Biće mi drago da se malo zabaviš. Već je bila počela
da me grize savest što sam te dovela ovde.
- Ne treba da te grize savest - umirio ju je.
- Znam da ne voliš ovakve zabave i da...
Metju je ponovo podigao pogled, ali više nije video tu devojku.
Učinilo mu se da ju je video kako ide prema terasi. Zato je prekinuo
svoju sestru.
- Vidimo se kasnije.
- Važi, vidimo se kasnije.
Kada je Patriša ostala sama okrenula se oko sebe i još
jednom prešla pogledom preko lica svih gostiju ne bi li ugledala
nekog poznatog.
Nakon nekog vremena videla je Edvina kako joj se približava
i odahnula. Osmehnula mu se i krenula u susret.
 ***

Metju se zaputio prema terasi. Primetio je da nije

dovoljno osvetljena i da na njoj nema gostiju. Zakoračio je polako na
terasu i tek kada je napravio nekoliko koraka u samom uglu ugledao je
devojku koju je tražio.
Stajala je mimo, oslonjena na ogradu i zagledna u nebo. Izgledala je
kao priviđenje dok su se njeno lice i telo kupali u bogatim mesečevim
zracima.
Spustila je ruku i nežnim pokretom dotakla jednu ružu koja se
puzala uz samu ogradu terase. Osmehnula se zadovoljno, sagla se
prema njoj i pomirisala je. Nakon toga se uspravila i duboko udahnula.
Ispravila je lice prema mesecu i zatvorila oči. Izgledala mu je kao da o
nečemu sanjari.
Taj prizor je bio toliko privlačan za njega da je morao da joj priđe.
Metjuu su postale intrigantne njene misli. Pitao se šta bi moglo da
bude interesantnije i zabavnije za tu devojku na toj terasi u odnosu na
ono što se događalo unutar kuće na zabavi.
- Dao bih milion dolara za tvoje misli - rekao je tihim glasom, ali su
je njegove reči pogodile kao munja.
Trgla se iz sanjarenja i uplašeno ga pogledala. Srce je počelo da
joj lupa kao ludo.
- Molim?!
- Bila si tako zamišljena i zanesena da...
- A ti si morao da me prekineš? - skoro ljutito ga je zapitala. Odavno
se nije tako uplašila.
Pogledala je malo bolje muškarca ispred sebe. Nije joj bio poznat.
Uglavnom je poznavala sve goste. Većina njih je sarađivala sa
njenim ocem tokom poslednjeg filma koji je snimio.
Bio je višlji od nje za glavu. Imao je tamnu, kratku kosu i svetlosive
oči. Bile su odličan kontrast njegovom tamnom tenu. A baš zbog
toga kontrasta, sjaj u njegovim očima joj e delovao pomalo opasno.
Taj muškarac ju je bukvalno gutao pogledom. To joj je donelo
osećaj nelagodnosti zbog čega mu je rekla - Izašla sam na terasu jer sam
htela malo privatnosti - okrenula je glavu od njega.
Očekivala je da, kada sledeći put bude pogledala u tom pravcu,
više neće videti njega.
 - Da li je možda u pitanju nesrećna ljubav? - čula je ponovo njegov
glas i još više se uznemirila.
Taj čovek izgleda nije imao nameru da je ostavi na miru. Kako je bio
napadan!
- I šta da je tako? - ironično je izdigla obrvu prezrivo ga
odmerivši, ali Metju nije dao da se zbuni.
- Možda bi mogao da ti pomognem.
- Ha! - sarkastično je uzviknula.
- Znam da su ljubavi u Los Anđelosu kratkog daha. Pa ako je prošlo
pet minuta nakon što te je dragi ostavio ili si ti ostavila njega, mogla bi
da pronađeš utehu u moj zagrljaju - u njegovom glasu se osećalo mnogo
više ironije nego što je on to hteo.
- Znači, ti si ekspert za Los Anđelos i ljubavne odnose u njemu -
odmerila ga je.
Osetila je u njegovom glasu prezir i negodovanje. I iako je mogla da
se donekle složi sa njegovim stavom nije mogla da mu dozvoli da
vređa grad u kome je ona rođena i u kome je živela.
- Da, ljubav je kratkog daha, kao i silikonska lepota koja može da se
vidi na svakom koraku u Los Anđelosu.
- Pogrešila sam, ne izgledaš mi kao ekspert za bilo šta - drsko ga je
odmerila.
- Nego? - izazivački ju je pogledao. Između njih se osećao snažan
naboj energije.
- Više bi rekla da ličiš na jedan od modela koje se viđaju na onim
jeftinim reklamama - i pošto joj to nije bilo dovoljno morala je da doda,
da ga još više uvredi. - Samo što si možda prestar da bi se bavio
manekenstvom.
Verovala je da će ga uvrediti ako ga uporedi sa manekenima, pa
je zato to uradila.
Metju je odmah shvatio njenu nameru. Ništa nije odgovorio na njen
komentar, samo ju je još jednom odmerio sa podcenjivanjem što
je zapalilo Kendi.
- Nisam se predstavio - rekao je odjednom.
- Ni ne moraš - rekla je više za sebe i okrenula se od njega.
- Metju Vejn.
 Upitno ga je pogledala iskosa. Njegovo ime joj nije bilo
poznato. Kendi se nekoliko sekundi dvoumila da li da mu kaže svoje ime
ili da jednostavno ode sa terase. Ali kao domaćin te zabave nije trebala
tako da se ponaša ma koliko taj muškarac bio neprijatan prema njoj.
- Kendi Fobs - rekla je, ali nije prihvatila njegovu ruku koju joj je bio
pružio.
Nasmejao se.
- Zoveš se Kendi?
- Da - ljutito ga je odmerila.
- Kendi kao slatkiš?
- Kendi kao ime filma na čijem je snimanju moj otac upoznao
moju majku - ni sama nije znala zašto mu se pravdala.
Ni njoj se nije dopadalo njeno ime, ali nije imala nameru da ga
menja, baš zbog simbolike koju je imalo.
- Hm, baš romantično - podsmešljivo je rekao.
- I zašto si tu uopšte došao na ovu zabavu ako prezireš vrednosti
Holivuda?
- Ne svojom voljom.
- Ali svojevoljno možeš da odeš. Bar sa ove terase. - Kendi više
nije nameravala da bude fina prema njemu.
- A ako kažem da. ne želim - prišao joj je bliže. Glas mu je bio
promukao, a pogled užaren.
- Metju... - počela je da govori, ali su joj reči zastale u grlu. Nije
mogla nijednu reč da izgovori. Osetila je kako su dlanovi počeli da joj
se znoje, a prsti da drhte.
- Ako kažem da se na ovoj terasi nalazi nešto najlepše
i najzanimljivije što sam video u Los Anđelosu.
Kendi je osetila kako joj srce jače kuca. Najednom se zbunila i
nije znala kako da se odbrani od njegovih reči. Dozvolila je da joj
sasvim priđe i uhvati je oko struka.
- Mislim da bi mogao da te pojedem, Kendi.
Videla je njegov samozadovoljan osmeh dok se spuštao ka
njenim usnama. Tako se sigurno spuštao kao njima kao da im to nije
trebao da bude prvi poljubac, kao da je bio potpuno ubeđen da ga neće
odgurnuti od sebe.
 Ali, na samo nekoliko milimetara od njenih zaustavile su se
njegove usne. Metju je osetio njene ruke na svojim grudima kako su ga
snažno gurale nazad.
Nije mogao da dopre do njenih usana i one su mu odjednom postale
još slađe. Napravio je napor da bi joj se još malo približio. Mogao je oseti
njen dah na svom licu i sladak ukus koka-kole sa njenih usana, ali nije
mogao da ih dodirne.
Još jače ga je gurnula nazad i potom uz pomoć još jednog snažnog
trzaja se potpuno otrgla iz njegovih ruku.
- Hm - nabacio je na usne sarkastičan osmeh i dobro je odmerio. -
Želiš da popravim sliku o devojkama iz Los Anđelosa, zar ne?
- Šta to govoriš? - Kendi je osećala kako drhti iznutra. Nije znala
šta joj se to događalo.
- Nema potrebe da se toliko trudiš. I ovako mi se sviđaš.
- Ali se ti meni ne dopadaš, nimalo! - uzviknula je.
Osećala je kako joj lice gori. Bila je sigurna da je sva crvena u
licu. Želela je da što pre ode od njega. Kendi je uprla pogled prema
izlazu sa terase. Metju je to primetio.
- Mislim da lažeš - pokušao je ponovo da joj priđe.
- A ja mislim da ću pozvati obezbeđenje da te izbaci. Nemaš prava
da me vređaš i da se tako ponašaš u mojoj kući - rekla je
ozbiljnim glasom.
- Tvoja kuća? - pogledao ju je i tek tada se prisetio da mu je
sestra rekla da zabavu pravi Stiven Fobs, povodom uspešne saradnje na
filmu. Nije pratio dešavanja u Holivudu, a njegovo ime je brzo
zaboravio. Upoznao ga je na ulazu, kao i njegovu ženu, ali su se veoma
kratko zadržali sa njima.
Devojka koja je stajala pred njim je bila Kendi Fobs, verovatno
njegova kćerka.
- Sad nameravaš da se izvučeš - provocirao ju je. - A do malo čas si
bila spremna da mi se predaš.
Kendi je ostala bez dovoljno jake i snažne reči koju bi mu uputila.
Pre nego što se setila reči sa kojima bi ga povredila, on se naglo okrenuo
i izašao sa terase.
- Kakav čovek! - začuđeno je gledala u pravcu u kome je nestao. - Sa
kime je on došao? - zapitala se.
 Odjednom ju je obuzela radoznalost. Pojurila je prema vratima od
terase. Zastala je kraj njih i pogledom potražila Metjua.
Nakon nekog vremena, uspela je da ga ugleda samo sa leđa. Držao
je jednu devojku pod ruku i odlazio.
Kakav bezobraznik, pomislila je u sebi. Imao je devojku a tražio
je zabavu sa strane. Uvek se oni koji krše pravila nađu da govore o
njima, pomislila je i pogledom potražila svog oca.
Planirala je da mu kaže da će se ranije povući sa zabave. Znala je
da se to njemu neće dopasti, ali ona zaista nije imala šta da traži na
toj zabavi.

***

Kendi je te nedelje tri puta odbila Metjuov poziv da izađu

zajedno. Uspeo je da dobije broj njenog telefona i sada joj je
neprestano dosađivao.
Pretpostavila je da mu je bilo veoma zabavno da se šali sa njom. Bio
je uporan u nameri da je osvoji, a ona je nameravala da ostane uporna u
nameri da ga sasvim odgurne od sebe.
Dobar deo tog dana je provela u gradu. Znala je da je otac
priredio poslovni ručak u njihovoj kući i želela je da izbegne da se vidi
sa tim ljudima. Imao je običaj da i nju zove da prisustvuje ručku, pa je
zato izmislila obaveze u gradu.
Nije znala ko tačno dolazi, ali su joj se ljudi iz sveta filma malo
dopadali. Naročito joj se nije sviđalo njihovo napadno ubeđivanje da
prihvati neku od njihovih uloga.
Nadala se da će sastanak, kada se bude vratila kući, već biti završen.
- Kendi, draga, stigla si - obradovao se njen otac kada ju je ugledao
u daljini.
Veselo mu je mahnula rukom. Nakon što je napravila još nekoliko
koraka ugledala je na terasi još dvojicu muškaraca. Srce je
snažno počelo da joj bije u grudima, kada je u liku jednog muškarca
prepoznala Metjua.
Šta on traži ovde!
- Nisam znala da imaš društvo - prišla im je, a na licu joj je visio
jedan veštački osmeh, pripremljen na brzinu.
- Ne znam da li si imala čast... ovo je...
 - Kendi i ja smo se upoznali na zabavi - ustao je sa stolice Metju
i krenuo joj u susret.
Uzeo je njenu pruženu ruku i izdigao je do svojih usana i potom je
poljubio u koren šake. Brzo je izvukla ruku iz njegove i okrenula
se prema drugom muškarcu.
- Ali zato nisam imala priliku da upoznam ovog gospodina -
potpuno je Metjuu okrenula leđa.
- Rodžer Grinfud, finansijski savetnik gospodina Metjua Vejna -
predstavio ga je njen otac. - Moja kćerka, Kendi Fobs.
- Finansijski savetnik? - upitno je izdigla obrvu i pogledala u Metjua
Nije znala šta je namerio, ali joj se nimalo nije sviđalo njegovo
prisustvo u njenoj kući.
- Drago mi je - Rodžer je ustao da bi joj pružio ruku.
- Bila bih veoma iznenađena kada bi čula da si se odlučio da
snimiš neki film - rekla je to sa tako očitim sarkazmom u glasu, da je
njen otac, primetivši da se nešto čudno dešava sa njegovom kćerkom,
osetio potrebu da se umeša.
- Metju je odlučio da finansira naš sledeći film. Film će biti
odličan. Predložio sam ti da da pročitaš taj scenario - podsećao ju je
Stiven
Kendi je samo odmahnula glavom. Uglavnom je rukopise koje joj
je ostavljao na noćnom stočiću, sa nadom da će ih pročitati, vraćala
na njegov radni sto sa izgovorom da je scenario nije zainteresovao
dovoljno da bi ga pročitala do kraja.
- Da li to znači da će Kendi tumačiti glavnu ulogu? - zainteresovao
se Metju. - Nikako! - grubo je rekla, a potom znajući da će joj njen otac
kasnije postavljati pitanja zbog njenog čudnog ponašanja, smirenije
dodala. - Odlučila sam da se više ne bavim glumom.
- Kendi je još uvek neodlučna - ubacio se njen otac. - Trenutno ne
želi da glumi, ali se ja nadam da to neće tako i ostati. Bila bi to
prava šteta jer prilično talentovana - Stiven je kada god je mogao voleo
da istakne sve ono na šta je bio ponosan kod svoje kćerke.
- Da li postoji način da te ubedimo da učestvuješ u ovom projektu? -
interesovao se dalje Metju.
- Na, žalost ne - odmahnula je glavom, a njene kovrže su
veselo zaigrale na njenim ramenima. - Trenutno sam okupirana nečim
sasvim drugim.
 - Možda manekenstvom? - zapitao ju je Metju i ispod obrva odmeno
njene savršene proporcije.
Znala je da kada bi mu samo rekla da se trenutno bavi
humanitarnim radom da bi sklonila taj samozadovoljni izraz sa
njegovog lica, ali je prećutala.
Njeno učešće u dobrotvornom radu nije bilo nešto čime se
hvalila. Krila je to od očiju javnosti. Uvek je govorila da je mnogo važnije
to koliko pomažeš ljudima, a ne to koliko ljudi zna za to. I sada
se pridržavala tog pravila.
- Možda.
- Kendi, da li bi pokazala vrt Metjuu, dok njegov savetnik i ja
završimo sa papirologijom.
Okrenula se prema ocu i napravila izraz lica „ako baš moram”. Nije
je bilo briga što ju je Metju mogao da vidi. Otac je samo klimnuo glavom.
- Pođite za mnom gospodine Vejn - rekla je i pošla napred, a on
je krenuo za njom.
- Čemu to persiranje? - zapitao ju je kada su malo odaljili od terase.
- Uvek persiram ljudima koje dovoljno ne poznajem - nijednog
trena nije okrenula svoje lice prema njemu. Hodala je pravim,
sigurnim korakom i nije gledala da li je on prati.
- Ja sam ti pružio dovoljno prilika da me upoznaš - ubrzo je korak
da bi išao ispred nje.
Iskosa je gledao njeno lice i promene na njemu. Delovala je prilično
hladno i rezervisano.
- Takođe, persiram i onima koje ne želim da upoznam - tek tada je
skrenula pogled prema njemu i značajno ga pogledala.
- Uvek si tako drska ili je to samo predstava za mene kako bi mi
dokazala da se razlikuješ od svih devojaka koje sam upoznao u
Los Anđelosu?
- Zašto misliš da bi se ja trudila oko tebe i pravila predstavu.
Zar misliš da si mi toliko važan? - ponovo ga je značajno pogledala i
ironično se osmehnula.
Prišao joj je bliže i zaustavio je u hodu kada su se dovoljno udaljili
da ne mogu da ih vide njen otac i njegov saradnik.
- Da, mislim - promuklo je prošaputao.
- Zaista? - začuđeno ga je pogledala.
 - Video sam to u tvojim očima - spustio je svoju ruku na njeno rame.
- Htela si da me poljubiš ovo veče na terasi i kladim se da se još uvek
kaješ što to nisi tada uradila.
- Ha, ha - bezobrazno se nasmejala. - Kako si samo uobražen.
Uostalom šta ti radiš ovde? - sklonila je njegovu ruku sa svog ramena. -
Odakle odjednom toliko interesovanje za film? Mislila sam to prezireš.
- Pa... neke stvari su se promenile - rekao je izazovno je
odmeravajući.
- Nadam se samo da ne misliš da time možeš mene da kupiš -
upozorila ga je.
- A zašto misliš da ja ovo radim zbog tebe?
- Ne bi bio prvi - rekla mu je i odmahnula glavom. - Hajde, da
ti pokažem vrt, pa da završimo sa tim - u glasu joj se osećala dosada i
netrpeljivost.
Kendi se zadržala u Metjuovom društvu samo toliko koliko je
morala. Bukvalno je sa njim proletela kroz baštu. Nije mu spomenula
da ona sama održava oveće. Govorila je samo onoliko koliko je morala.
Kada u se vratili u kuću, Stiven je i dalje bio sa Rodžerom u
radnoj sobi. Kendi je pokazala Metjuu gde se nalazi očeva radna soba, a
potom otišla u svoju.

***

Kendi je provela neko vreme u svoj oj sobi, a potom j e sišla do

terase da bi popila kafu. Pretpostavljala je da je Metju otišao, ali se
prevarila. Tek kada se udobno zavalila u pletenu stolicu Metju je
zajedno sa svojini saradnikom i njenim ocem prošao pored nje.
- Nadam se da ćemo se uskoro ponovo videti - Metju se sa tim
rečima oprostio od nje. Kendi mu je samo klimnula glavom, a potom
sklonila svoj pogled.
Sišli su sa terase, napravili nekoliko koraka i zastali. Stiven im je
nešto pokazivao i objašnjavao. Kendi ih je krišom posmatrala.
- Prilično je zgodan - začula je Dorin glas iza sebe i trgla se.
Pogledala je u njenom pravcu. Na poslužavniku je nosila dve
šoljice kafe.
- Viđala sam i zgodnije - ponovo je pogledala u Metjua.
 Uzela je novine u ruke i počela da ih prelistava. Dora ju je dobro
odmerila, a potom stavila poslužavnik na sto i servirala im kafu. Sela
je pored nje.
- Ali u njemu ima nešto... zastala je sa govorom, očekivala je da će
Kendi podići glavu, ali se ona pravila da je ne čuje. Ipak, Dora je dalje
nastavljala da priča. - Ima nešto u njegovom držanju...
- Da, previše arogancije - spremno je odgovorila. - Sigurno si to
primetila.
- Mislila sam nešto vatreno, uzbuđujuće - rekla je i počela da se
smeje.
- Dora?! - začudila se Kendi i pogledala je. - Pa ti si pre
nekoliko meseci postala baka! Zar ne misliš da je prošlo vreme da se
tako izražavaš?
- Ah, prošlo vreme - odmahnula je rukom. - Nisam ja još tako
stara. A uostalom, živo sam biće, umem da zapažam - malo se ipak
postidela. - A to sam rekla najviše zbog tebe.
- Zbog mene?
- Da. Primetila sam kako ste se odmeravali u vrtu. Odavno nisam u
tvojim očima videla taj plameni sjaj.
- Ako si nešto i videla - podigla je prst i zapretila joj. Nije volela
kada ju je pratila i krišom posmatrala, mada je to samo njoj
dozvoljavala da radi. - To je bio samo bes i želja da ga udarim.
- Da li si sigurna da tu nije bilo ničeg drugog? - Dora joj ništa
nije verovala.
- Sasvim sam sigurna - ubeđivala ju je.
- Pa dobro... - slegla je ramenima. - Bar znamo da u tebi još uvek
ima emocija.
- Molim?
- Što se iščuđavaš? - Dora ju je značajno pogledala. - Svi su primetili
kako si potonula u neki samo tebi znan svet.
- Ah, to nije prvi put. Umem da odlutam mislima po nekoliko dana i
da...
- Ali ovog puta nije pitanje tvog osamljivanja - pobunila se. -
Ovaj put to traje mnogo duže nego ikad pre. Već sam počela da se
brinem. Nisam znala šta može da se desi pa da se trgneš iz te letargije u
koju si upala.
 - Znači, tebi je drago što sam se razbesnela? - prekorno ju je
pogledala, ali na licu joj je bio pritajeni osmeh. Ona nikada ne bi mogla
da se naljuti na Dora ma šta ona uradila.
- Priznajem da mi je pomalo drago. Bar si se trgla. I znam da sada
iako se praviš da čitaš, misliš o tom čoveku.
Obe su pogledale u pravcu gde su do malo pre stajala trojica
muškaraca. Više ih nije bilo. Metju i Rodžer su otišli a Stiven se polako
vraćao nazad prema kući.
Kendi nije mogla nju da laže.
- Da, mislim kako sam pogrešila što mu nisam udarila šamar još
na terasi.
- Zašto?
- Zato što je on jedan od onih koji misle da mogu da me kupe
novcem.
- Bio je tako direktan? - začudila se Dora. Nije stekla takav utisak
o njemu.
- Ne, već hoće da uloži novac u očev film. Ali stavila sam mu
do znanja da nije prvi koji je na taj način pokušao da me osvoji.
- Mislim da ovaj put nisi u pravu - Dora je postala svesna da
Kendi, koja je inače bila nezainteresovana za očeve poslove, i ovog puta
nije znala šta se događa.
- Sigurno sam u pravu - bila je ubeđena Kendi.
- On je uložio u film jer će u njemu glavnu ulogu da ima, Edvin
Lou, koji je oženjen njegovom sestrom, Patrišom. Znaš i sama kako se
ti poslovi završavaju. To finansijsko ulaganje je malo potpomoglo
da Edvin dobije ulogu. Patriša, Edvin i Metju su bili zajedno za zabavi
pre neko veće kod nas.
- Nisam to znala - pogledala je zbunjeno u Doru. Shvatila je da
je devojka koju je držao pod ruku, verovatno bila njegova sestra. I
pored svega što je čula i zaključila i dalje mu nije verovala. - Ipak,
sumnjam u dobre namere tog čoveka.
- Ah, Kendi, Kendi - uzdahnula je Dora. - Ti si prelepa. Kada bih
ja bila muškarac i bila u poziciji da ti priđem, sumnjam da bih i ja
imala dobre namere.
- Dora, šta je tebi danas? - nasmejala se Kendi. - Ne ličiš na samu
sebe.
 - Možda sam se malo uželela ljubavnih priča. Odavno nisam čula da
je neko zaljubljen - rekla je sa očitom setom u glasu.
- Baš si šašava - veselo se nasmejala.
A kada je Dora otišla i ostavila je samu pomislila je kako je ona u
pravu. U poslednje vreme je bila tiha, nečujna a njeni roditelji
nisu navikli na nju takvu. Osećala se prazno i neispunjeno iznutra. I
njoj je nedostajala lepa ljubavna priča.

***

Kendi je narednog dana sedela na terasi i prelistavala

modne časopise. Odavno to nije radila, ali se tog dana zainteresovala
da isprati modne trendove jer je bila pozvana na modnu reviju, koju je
priređivala njena prijateljica, kreatorka u usponu.
- Oh, opet ti?! - okrenula je očima kada je ugledala Metjua kako joj
prilazi.
- Vidim da umeš pametno da utrošiš vreme - očima je pokazao na
modni časopis koji je držala u rukama.
- Vi muškarci volite kada se žene lepo oblače, a posle se žalite
ako neko vreme provedu uz časopise - drsko mu je odgovorila.
- Ah, Kendi je uvek imala odličan smisao za humor, zar ne? -
oglasila se Ilejn iza njenih leđa.
- Da, kćerka vam je veoma šarmantna.
Kendi je samo okrenula očima. Nije imala nameru da bude ljubazna
prema njemu samo zato što je tu bila njena majka.
- Odmah ću otići po muža. Da li želite da mu se pridružite u
radnoj sobi?
- Ne, radije ću ostati ovde na svežem vazduhu.
- U redu - brzo se okrenula Ilejn, sa namerom da što pre dovode
svog muža.
- Meni vazduh više nije svež, jer...
- A kako bi bilo da nas dvoje počnemo da razgovaramo kao odrasli
ljudi, bez prepirke i sarkastičnih komentara.
Iznenadio ju je njegov predlog i ozbiljnost u glasu. Sačekala je
nekoliko trenutaka da se na njegovom licu pojavi podsmeh, ali to se nije
desilo.
 - Možemo da pokušamo - rekla je neodlučno. - Ali ne verujem da
će nam uspeti.
- Lepe ruže - rekao je kako bi započeo razgovor.
- Drago mi je da ti se dopadaju. Sama sam ih odnegovala.
Pogledao ju je podsmešljivo. Nije verovao da se ona bavi
baštovanstvom. Znala je da joj ne veruje ni reč.
- Zar je posluga ovih dana tražila povišicu kada si se upustila u
taj posao.
- Da, zar nisi čuo? Prave proteste u ćelom Los Anđelosu - bila
je ironična. - Možda bi mogao da se iznenadiš kada ti neko od
tvog osoblja zatraži veću platu - ljutito je okrenula glavu na drugu
stranu, a potom je odmah vratila i rekla - Bila sam luda kada sam i na
trenutak poverovala da nas dvoje možemo normalno da razgovaramo.
- Kada bi ti malo...
- Odlično! - uzviknula je ugledavši svog oca kako im prilazi i tako ga
prekinula u pola rečenice. - Prepuštam tvog gosta tebi - obratila se svom
ocu i potom, zgrabila magazine sa stola, i odjurila u pravcu svoje sobe.

***

- Slobodno je! - viknula je. Sedela je na krevetu i listala

magazine. Iznenadila se i malo trgla kada je na vratima ugledala Metjua.
- Šta ti radiš ovde?
- Došao sam da razgovaram sa tobom.
- Kao što sam rekla, razgovor između tebe i mene je prosto ne
mogu...
- Možda sam malo preterao - prekinuo ju je. - Nisam trebao tako da
reagujem.
- Šta ti zapravo hoćeš od mene? - morala je to da ga zapita.
- Da izađeš sa mnom na večeru.
- Mislim da tako nešto nije moguće - odmahivala je glavom.
Kako mu je uopšte i palo na pamet da bi, posle svega, mogla
da pristane?!
- Zar tebe ne interesuje šta se to događa između nas dvoje? -
pogledao ju je pravo u oči, a ona se začudila tom pitanju.
- Kako to misliš?
 - Imam potrebu da te vidim, da te provociram, razbesnim, a
zapravo te i ne poznajem - prišao joj je malo bliže. Zagledao se u njene
tamne, krupne oči. - Imam utisak da se i tebi isto to događa.
- Metju... - Kendi se bila malo zbunila ali je brzo povratila
prisebnost.
- Zar te ne interesuje šta se to između nas događa?
- Mogu da živim i bez tog otkrića - rekla je kao nehajno, ali nije
mogla da porekne da je zainteresovana za njegov predlog. Međutim, to
nije želela da mu pokaže.
- Nisam očekivao od tebe da se povučeš kao kukavica. Mislim da
to nije u skladu s tvojim karakterom.
Ljutito ga je odmerila. Nikad nije volela da je nazivaju kukavicom.
- I u pravu si. Možda bi trebalo da saznamo šta se to događa. Izaći
ću sa tobom na večeru. Ali se nadam da ćeš posle toga prestati da
me uznemiravaš. To je moj jedini uslov.
- U redu. Kada i gde?
- Sutra u „Edenu”, znaš gde je taj restoran?
- Znam, vidimo se tamo - čim je dobio ono što je želeo Metju
je napustio njenu sobu.
Kendi je ostala sama pitajući se da li je dobro postupila kada je
prihvatila njegov poziv za večeru?

***

Kendi i Metju su se smestili u „Edenu” i poručili večeru. Metju je

vodio neobavezan razgovor sa njom. Trudio se da je ne provocira kako
bi razgovor tekao mimo, bez trzavica.
- Da čujem iz kog kraja ti dolaziš kada ti toliko smeta Los Anđelos?
- Iz Čikaga.
- Zašto si došao ovde?
- Preselio sam središte kompanije iz Čikaga. Posao mnogo
bolje napreduje.
- Vidiš da nije sve tako strašno - osmehnula se. - Ima li još nešto što
te vezuje za ovaj grad? - Kendi je naprosto ispalo to pitanje.
Iako je pri tom mislila na neku devojku, dobila je sasvim
drugačiji odgovor.
 - Moja sestra se udala za glumca, Edvina Loua i preselila u
Los Anđelos. Zbog nje sam odlučio da finansiram film na kome treba
da radi tvoj otac, da bi mu pomogao da se probije. Čuo sam da je
glavna uloga kao pisana za tebe, ali da ne želiš da je prihvatiš.
- Ne želim.
- Zašto?
- Ni tu, niti bilo koju ulogu. Jednostavno sam shvatila da gluma nije
za mene.
- Ja sam čuo da si prilično talentovana - Metju je želeo da sazna
zašto je odustala od glume.
Svi u okolini Holivuda su želeli da glume, a ona je bežala od tog
poziva.
- To ti je verovatno ispričao moj otac - a on je potvrdno klimnuo
glavom. - Jednostavno ne želim više da glumim - slegla je ramenima.
- Planiraš nečim drugim da se baviš? - bio je zainteresovan da
sazna.
- Nameravala sam da... - počela je da govori, ali je zastala. Nije
želela da njemu priča o svojim planovima. Bilo je prošlo samo nekoliko
minuta kako su razgovarali bez svađe, a ona je već nameravala da mu
poverava svoje ideje. - Planiram da radim nešto drugo. A čime se
bavi tvoja kompanija? - promenila je temu.
- Posedujem kompaniju za izradu softverskih programa.
- Zvuči interesantno - rekla je.
- Da. Nekada sam i sam programirao.
Dok joj je govorio o kompaniji Kendi se oslonila laktovima na sto i
blago se nagla napred. Uvek je to radila kada bi je nečija
priča zainteresovala, samo što je ovog puta zaboravila da na sebi
ima majicu sa priličnim dekolteom.
Metju je prestao da govori. Njegov užaren pogled je obuhvatio
njene grudi koji su virile iz dekoltea.
Kendi je pratila njegov pogled i spustila glavu. Ugledala je
svoje pune grudi kako se prelivaju peko ruba majice. Odmah se vratila
nazad i naslonila se na stolcu.
- Eto, pričamo već nekoliko minuta a nismo se posvađali -
prokomentarisala je da bi skrenula temu jer joj je bilo neprijatno.
 Bila je ubeđena da je on mislio da je ona to namerno uradila da bi
ga izazivala.
- To je zato što sam ja zanemeo - rekao je i pogledom ponovo
obuhvatio njene grudi.
- Ne moraš da budeš takav prostak - protestvovala je i podigla
jelovnik sa stola i stavila ga u visinu svojih grudi kako bi se zaštitila
od njegovih bezobraznih pogleda.
- Ja prostak?
- Da. Piljiš tu u... - nije mogla naglas da kaže. - Kao da si prvi put
video tako nešto!
- Mislim da si ti i htela da ja vidim tvoje...
- Znala sam da ćeš to da pomisliš - okrenula je očima.
Ustala je sa svoje stolice.
- Gde si krenula? Nisu nam još ni servirali večeru - i Metju je
ustao sa svoje stolice.
- Nemam nameru da večeram sa tobom. Dovoljno je što sam
popila i piće.
Potražila je konobara da bi platila piće jer nije želela da joj on
plaća bilo šta.

***

Metju ju je pratio u stopu. Platio je svoje piće i nastavio da ide za

njom. Ali tek kada su izašli iz restorana progovorio je.
- A ti hoćeš da kažeš da nisi želela da me zavedeš?
- To mi nije bilo ni na kraj pameti - rekla je odrešito. - Uostalom to
nije moj stil.
- A kakav je tvoj stil?
- Hoću da pozovem taksi - zaputila se prema kolovozu. - Bilo bi
bolje da se ovde rastanemo.
Kendi je stala na ivicu staze i visoko podigla ruku gore kako bi je
neki od taksista primetio.
Metju joj je prišao sa leđa i stao iza nje. Ona se nalazila na
samom ivičnjaku i nije mogla da iskorakne napred kako bi se udaljila od
njega, jer bi se našla na putu. Isto tako nije mogla ni nazad, jer bi se
onda sasvim pripila uz njega. Njegova blizina ju je uznemiravala.
Osećala je sve jaču nervozu.
- Metju, udalji se od mene - u glasu joj se, iako to nije želela, osetila
strepnja.
Taj osećaj se razlio po celom njenom telu i obuzeo je svu. Ni sama
nije znala zašto joj je srce tako luđački ubrzavalo ritam, a noge gubile
snagu.
Mrzela je što se osećala tako slabom u njegovom prisustvu, što nije
mogla uvek da mu se odupre onako kako je htela.
Metju je znao da mora da je poljubi. Osećao je toliko potrebu za
njenim usnama, da je bio uveren da bi je poljubio i na silu ako mu se
sama ne bi predala. Uplašile su ga te misli, ali samo na tren. Nije
mogao da odustane od svoje namere.
- Ni ovo nije moj stil - čula ga je kako šapuće kraj njenog ramena
i potom spušta svoje usne na njenu golu kožu.
Naježila se istog trenutka, a snažan talas uzbuđenja ju je zapljusnuo
svu. Gledala je i dalje ispred sebe, pokušavajući da pronađe taksi,
ali sada više ništa nije videla. Odjednom je bila svesna samo tog jednog
kvadratnog metra na kome su se nalazili njih dvoje. Bilo je nešto u
vazduhu, nešto u njegovoj blizini i toplini koja je izbijala iz njegovog tela
zbog čega je znala da će zauvek zapamtiti taj trenutak. Trenutak u kome
su joj se pred otvorenim očima pomešala svetla grada, zgrade,
prolaznici... u jednu masu i zavrteli se u krug. I sama je imala utisak da
se našla u nekom vrtoglavom krugu kada ju je okrenuo prema sebi i
spustio svoje usne na njene.
- Usne su ti tako meke - jedva se na trenutak odvojio od njih i
požudno promrmljao.
Osetila je kako je odvlači od puta i vodi je drugom pravcu. Nije
otvarala oči i nije joj bilo bitno gde idu. Bilo joj je važno samo da ne
prekine da je ljubi i proizvodi u njoj te divne osećaje koje do tog
trenutka nikada pre nije osetila.
- Hajdemo u moj auto - snažnije ju je povukao za sobom, samo
na nekoliko trenutka prestavši da je ljubi.
Za to vreme se Kendi osetila čudno, nesigurno na svojim nogama.
Ali čim ju je ponovo uzeo u zagrljaj i počeo da je ljubi ponovo joj se
vratila sigurnost.
 Ušli su u vozilo i smestili se na zadnje sedište. Metju je seo
i povukao Kendi da sedne njemu u krilo.
- Toliko te želim - mrmljao je dok mu se glava spuštala ka
njenom dekolteu.
Stavila je u njegovu kosu svoje tanke prste i počela da je mrsi.
Na njenom licu je zasijao zadovoljan osmeh kada je osetila kako
je rukom pomerio tkaninu majice i deo grudnjaka i počeo da joj
ljubi grudi.
- Osećam da ću izgoreti - stenjao je strasno, dok je rukama
stiskao njene kukove uz svoje. - Ne mogu više da izdržim, Kendi moram
da te imam.
- I ja tebe želim... - njen šapat su u grlu ugušili nadolazeći slasni
uzdasi.
Bila je spremna da usliši njegovu želju, jer je i ona sama gorela
od strasti. Malo se izmakla kako bi lakše dohvatila njegove pantalone.
Otkopčala je šlic i svukla ih na pola.
Njegove ruke su postale kao pomahnitale. Za samo nekoliko
trenutaka prešle su preko celog njenog tela. Želeo je da je oseti svu.
Pridigao je njene kukove i zavukao ruke pod njenu suknju. Slasno
je uzdahnuo osetivši koliko je uzbuđena. Njene gaćice su se našle
na sedištu. Izdigao joj je suknju.
- Ne mogu više da izdržim, Kendi, ne mogu više - mrmljao je a
potom snažno prodro u nju.
Oboje su na trenutak ostali zgrčeni u tom položaju,
iznenađeni zadovoljstvom koje im je to spajanje pružilo. Potom se Metju
izdigao do njenih usana i halapljivo počeo da ih ljubi. Kretao se u
ljubavnom ritmu izazivajući u njihovima telima plime strasti.
Oboje su vrlo brzo doživeli vrhunac.

***

Kako su se iz Kendinog tela povlačili slasni žmarci, tako je počela da

se vraća u stvarnost. Kada je shvatila gde se nalazi i sa kim, osećaj
neprijatnosti ju je obuzeo svu.
Sišla je sa Metjuovog krila i povukla se do vrata. Počela je da se
oblači i zakopčava. Kada je Metju krenuo da je ponovo zagrli ona ga je
grubo odbila.
 - Šta je tebi?
- Kako to možeš i da me pitaš?! Ona je bila mnogo više ljuta na sebe
nego na njega, ali je taj gnev morala da iskali na njemu.
- Ma, daj Kendi, nemoj sada sve da pokvariš.
Metju je ponovo pokušao da prebaci ruku preko njenog ramena, ali
ju je ona odgurnula.
- Da kvarim?
- Bilo je tako dobro, da bi mogli odmah da ponovimo - okrenuo
se prema njoj i pritisnuo je u ćošku.
- Šta to radiš? Manijače jedan!
- Malo čas nisi tako govorila. Zadovoljno si uzdisala.
Kendi nije mogla da dozvoli da mu se još jednom prepusti. Rukom
je potražila bravu na vratima i potom otvorila vrata. Oboje su poleteli
napolje.
Metju je svojim snažnim rukama jedva uspeo da zadrži Kendi da ne
padne. Njena glava je poletela prema pločniku. Zaustavio ju je
u poslednjem trenutku da ne padne. Ponovo ju je uvukao u auto i
zatvorio vrata.
- Da li ti znaš šta radiš? - besno ju je zapitao. - Mogla si da se ubiješ!
- Mislim da bi mi sada bilo draže da budem mrtva nego da sedim
ovde sa tobom.
- Ma, hajde, Kendi - okrenuo je očima. - Ne misliš valjda da ću
da poverujem u tu priču. Pokazala si mi da...
- Ništa ti ja nisam pokazala i... - gnevno je režala. - Ma, nemaš ti
pojma ni o čemu - okrenula je glavu od njega, jer su joj se suze skupile u
očima.
Mislila je da će zaplakati od gorčine koja joj je izjedala telo.
Osetio je podrhtavanje u njenom glasu. Stavio je šaku na njeno
rame da bi je okrenuo prema sebi, ali se ona držala kameno. Nije se
pomerila ni za milimetar.
- Kendi... - pozvao ju je tihim glasom. Imao je utisak da se sa njom
nešto dešava ali nije znao šta.
- Nemoj više da me tražiš - uspela je da progovori i uhvatila se za
bravu.
Metju je brzo reagovao i stavio svoju šaku preko njene sprečivši
je da otvori vrata.
 - Već sutra ću te potražiti da ponovimo ovo - promuklo je
prošaputao u njeno uho.
Iz Kendinog tela je odjednom nestala sva snaga. Sekund, dva je
stajala tako onemoćala, a onda dobivši nov nalet snage koji joj je dao
ponos, trgla se iz njegovog zagrljaja. Zgrabila je svoje gaćice i na
brzinu ih obukla i popravila suknju.
- Prošlo je tvojih pet minuta - rekla je ne gledajući ga.
- Kakvih pet minuta?
- Nisi ih iskoristio na terasi, ali sada jesi. Sada će mi trebati još
pet da sve ovo zaboravim - okrenula se prema njemu i cinično se
nasmejala, a potom snažno ga gurnula od sebe i posegla za bravom.
Tih nekoliko trenutaka Metjuove zbunjenosti iskoristila je da
izađe iz automobila i potrči što dalje od njega. Osetila je da na nema
cipele, spale su joj dok je divlje vodila ljubav sa njim, ali nije imala
nameru da se vraća po njih.
Dojurila je do puta i podigla ruku da bi pozvala taksi. Imala je sreće.
Kroz nekoliko trenutaka taksi se zaustavio. Odahnula je kada se našla u
unutrašnjosti automobila.
Vratila se kući bosa. Tiho, na prstima je ušetala u kuću. Prošla je
gore neopaženo. Bar je ona tako mislila.
Dora je stajala kraj dovratka i primetivši da se Kendi šunja, sklonila
se u stranu kako ne bi mogla da je vidi. Primetila je da na nogama nema
cipele, kao i to da ih nije držala u rukama. Negde ih je ostavila, pomislila
je.
To joj je bilo veoma čudno!
Kendi se popela u sobu i htela da zaplače, da izbaci iz sebe svu
gorčinu koju je osećala ali nije mogla. Nijedna suza nije htela da izađe
iz njenog oka. U sebi je proklinjala dan kada je srela Metjua Vejna,
čoveka zbog koga se tako loše osećala.

***

- Kendi, probudi se - drmala ju je Dora, ne bi li se probudila. Kendi

se činilo da je tek zatvorila oči, a Dora ju je već budila.
- Pusti me, hoću da spavam - okrenula se na drugu stranu i
nastavila da spava.
 - Deset je ujutru. Nikada nisi do tako kasno ostala u krevetu.
Dora joj je prišla sa druge strane kreveta i ponovo počela da je drma.
- Ali ću danas da ostanem - okrenula se od nje i prekrila glavu
jednim jastukom.
- Nećeš moći, jer imaš posetu. Došao je Metju Vejn i insistira da te
vidi.
- Molim! - zbacila je jastuk sa glave i uspravila se u sedeći položaj.
Odjednom se razbudila.
- Oh, kako si se brzo razbudila - nasmejala se Dora. Ustala je sa
kreveta i odšetala do fotelje. - Pretpostavljam da se nešto desilo sinoć
između tebe i Mejtua, inače ne bi došla bosa kući - podigla je njene
najlon čarape koje su bile iscepane.
- Oh, Dora - okrenula je očima Kendi. Bilo joj je neprijatno da priča
o onome što se desilo sa Metjuom, ali joj je bilo jasno da Doru ne može
da slaže. - Zar ti moraš baš sve da primetiš?!
Dora se samo osmehnula i slegla ramenima.
- Dobro, reći ću ti samo ovo, zbog toga što se sinoć dogodilo ne
želim danas da ga vidim.
- Mislim da je za to kasno. Već je doručkovao sa tvojim ocem i
hoće tebe da vidi.
- Kako me taj čovek nervira! - uzviknula je i samo tren nakon toga
se čulo lako kucanje na vratima.
- Slobodno! - viknula je Dora i slatko se nasmejala.
Kada su se vrata otvorila, pojavio se Metju. Po podsmešljivom
osmehu koji je titrao oko njegovih usana mogla je da pretpostavi da je
čuo njene poslednje reči.
- Zašto si došao? - njene reči, sa kojima ga je dočekala, su bile
hladnije od severnog pola.
- Došao sam da vidim kako si i da ti vratim nešto što...
Dora je osetila da je u tim trenucima višak. Prekinula je Metjua
izgovarajući se poslom.
- Morate da me izvinite. Čini mi se da sam zaboravila da
isključim rernu - žurnim korakom je izašla iz sobe.
Kendi joj je bila zahvalna zbog toga jer ju je poštedela sramote pred
njom.
 - Došao sam da ti vratim cipele - pomerio je jednu ruku koju je
držao iza leđa i pokazao joj vrećicu u kojoj su se nalazile cipele.
- U redu. Ostavi ih tu kraj vrata i možeš da ideš.
- Odmah?
- Da, odmah - pokušala je prstima da prođe kroz kosu i malo
popravi frizuru.
- Mislio sam... - polako je počeo da joj prilazi. - Pošto si ti već
u krevetu, a ja te želim jednako kao i...
Kendi je osetila kako joj srce ponovo snažno bije u grudima.
Uspaničila se.
- Ako mi priđeš još samo korak bliže vištaću.
Ona se nadala da će ga to zaustaviti. Međutim, Metju nije zastao ni
za trenutak. Gledala je kako joj se približava i svakog časa se spremala
da vrisne.
Otvorila je usta da bi vrisnula, ali je Metju bio brži. Bukvalno
je skočio na krevet i dokopao se njenih usana.
Ona je pokušala da ga odgurne, ali težina njegovog tela sa kojim ju
je prekrio je bila prevelik teret za nju.
Kendi se vrlo brzo prepustila njegovim poljupcima i počela da mu
uzvraća.
- Mmmm, volim kada mi se ovako predaješ - prošaputao je
zadovoljno u njeno uho, dok je jednom rukom počeo da svlači njenu
spavaćicu.
Te reči su u Kendinoj glavi odzvonile kao alarm. Trgla se i snažno
ga odgurnula od sebe. Uspela je u tome jer je on to u tom
trenutku najmanje očekivao. On je ostao da leži na krevetu, a ona je kao
oparena skočila sa njega.
- Izlazi iz moje sobe - pokazala mu je rukom na vrata.
- Malo pre nisi mislila tako - ustao je sa kreveta i ponovo krenuo
prema njoj.
- Izlazi, pre nego što te sama ne izbacim - Kendi nikada u životu nije
bila toliko ljuta.
- Čega se plašiš, Kendi? - prišao joj je sasvim blizu i rukom
nežno pomazio njeno lice. Ona je stajala skamenjena sa rukom
uperenom u vrata.
- Ne plašim se ničeg - promrmljala je.
 - Plašiš se da mi se ponovo predaš. Mislio sam da si hrabrija - nakon
tih reči izašao je iz sobe.
Kendi je malaksalo spustila ruku i otišla do kreveta i sela. Više
nije osećala gnev. Sada je samo osećala želju da mu pokaže da je
dovoljno hrabra, da može da mu se odupe.
Uvek mu je polazilo za rukom da je ponizi. Nije znala zašto je
dozvoljavala tom čoveku da je toliko uznemirava. Morala je da
bude jača, da mu se odlučnije suprotstavi.
- Ovaj čovek će me izludeti - stavila je glavu u ruke.
Dora je ušla u sobu.
- Da li si dobro? - zabrinuto ju je zapitala kada ju je zatekla u
tom položaju.
Kendi je nekoliko trenutaka ćutala, a onda pre nego što je Dora
ponovo progovorila rekla:
- Odlično sam, a uskoro ču biti još bolje - ustala je sa kreveta i prišla
plakaru.
Imala je nameru da napravi selekciju od nekoliko najseksipilnijih
haljina. Planirala je da ih obuče za susrete sa Metjuom i obećala sebi da
mu se ni u jednoj od tih haljina neće predati. A kada obuče i poslednju
haljinu koju je odabrala reći će mu zbogom i imaće ukus pobede u
ustima.
Ta misao joj je donela potrebnu snagu i mir.
- Šta to sada radiš? - za Doru je bilo veoma zbunjujuće njeno
ponašanje.
- Biram odeću - kratko joj je odgovorila.
- Ali šta se desilo sa Metjuom? Izgledala si tako zabrinuto kada sam
ušla u tvoju sobu.
- Dora, pričaćemo o tome posle. Sada je najvažnije da
izaberem garderobu.
Dora ju je začuđeno pogledala, ali je više ništa nije pitala. Otišla je iz
njene sobe i ostavila je da sama bira garderobu.

***

Nakon što je tri uzastopne večeri Kendi izašla sa Metjuom i nije

mu dozvolila da dobije ništa više od nje od jednog iznuđenog poljupca,
osetila se mnogo zadovoljnijom.
 Primetila je da njegovo interesovanje, sa njenim odbijanjem, sve
više raste. To joj je godilo. Napokon je ona držala sve konce u
rukama. Samo je još bilo preostalo da izađe još jednom na večeru sa
njim i da mu kaže da ne želi više sa njim da se viđa.
Jedino je na taj način mogla da povrati svoj ponos koji je izgubila
one večeri kada mu se tako lako predala. Odlučila je da će to da uradi
te večeri.
Osmehnula se i istog trenutka otišla do noćnog stočića i uzela
bežičnu slušalicu telefona u ruku. Pozvala je Metjuov broj telefona.
- Kendi, iznenađen sam tvojim pozivom.
- Neprijatno?
- Ne, baš sam razmišljao da ja tebe pozovem.
- Telepatija - rekla je Kendi i osmehnula se. Prijalo joj je saznanje da
je mislio na nju. A onda se, shvativši o čemu razmišlja, uozbiljila. - I
zašto si hteo da me nazoveš?
- Hteo sam da te pozovem na večeru.
- Kakva slučajnost - zadovoljno se nasmejala. - I ja sam htela tebe da
pozovem.
- Onda prihvataš moj poziv?
- Naravno. Gde treba da dođem?
- Doći ću po tebe?
- Sačekaću te ispred kapije - rekla je, nije želela da njeni roditelji i
Dora vide da se ponovo izlazi sa Metjuom.
- Ne želiš da tvoji roditelji znaju da izlaziš sa mnom? - Kendi se
ponekad činilo da on može da joj pročita misli.
- Ne zbog toga. Već sam prilično gladna, a ako uđeš unutra
sigurno ćeš se zadržati u razgovoru sa tatom.
- Dobro, doći ću po tebe za sat vremena.
- Vidimo se - spustila je slušalicu, a potom otišla do garderobera.
Zločesti osmeh joj je sijao na usnama dok je skidala sa vešalice
svoju crnu, kratku haljinu.
- Večeras će Metju da čuje „zbogom”.
 ***

- Nisi smela tako sama da izađeš na ulicu - obratio joj se tim

rečima kada je izašao iz automobila.
Gutao ju je očima. Kendi se zadovoljno osmehnula i zanjihala
svojim kukovima prilazeći mu.
- Zašto?
- Mogao je neko da te ukrade.
- Ne treba da se brineš, umem da se čuvam.
Prišao joj je sasvim i uhvatio je ispod struka i odjednom je
snažno privukao sebi. Kendi je izgubila vazduh. I pre nego što se
snašla, osetila je njegove usne na svom ramenu. Čula ga je kako joj
šapuće.
- Nadam se da, ipak, ne umeš.
Kroz Kendinu kičmu se spustilo more sitnih trnaca. Jedva je uspela
da kaže pribranim glasom.
- Hajdemo, gladna sam.
- I ja sam - rekao je dok je gledao u njene oble kukove kako se njišu.
Otišla je do suvozačevog mesta i sačekala da on dođe kako bi
joj otvorio vrata. Metju nije mogao da skine pogled sa nje. Ponovo je
pokušao da joj priđe i da je poljubi, ali se ona vešto izmakla.
- Ovako nikada nećemo stići - prigovorila mu je i pogledala ga ispod
trepavica.
Neprestano je to radila. Rečima ga je gurala od sebe, ali ga je
zato telom izazivala.
Otvorio joj je vrata i pomogao da se smesti, a potom je i sam seo
na mesto vozača i pokrenuo motor automobila.
- Gde idemo?
- Nećemo daleko - kratko je rekao a onda se usredsredio na vožnju.
Nakon desetak minuta vožnje zaustavili su se kod obližnjeg parka.
- Šta radimo ovde?
- Večeramo.
- Koliko ja znam ovde nema nijedan restoran u blizini - pobunila se
Kendi.
 - Uskoro ćeš videti da ima - parkirao je automobil i izašao iz njega.
Otvorio je njena vrata i uzeo je za ruku.
- Hajde sa mnom - povukao ju je za sobom.
Kendi je nakon što su zašli dublje u park počela polako da se
ježi. Mrak je već polako počeo da pada. Taj park je bio poznat po tome
da je imao veoma loše osvetljenje i da je bio raj za ljubavne parove
koji su želeli da se sakriju u njegovoj tami.
- Ne sviđa mi se ovo, Metju - rekla je nakon nekog vremena. - Hoću
da se vratimo nazad.
- Evo, blizu smo - poveo ju je prema jezercetu, a ona se povinovala
njegovoj želji.
Skrenuli su desno na jednu stazu i baš tada Kendi je ugledala sveće
i prostirku na kojoj je bila postavljena večera, jedan muškarac je stajao
pored.
Kada mu je Metju dao znak on je samo klimnuo glavom i
povukao se.
- Ovo je zaista iznenađenje - rekla je kada su se smestili na prostirci.
Nije očekivala od Metjua da bude tako romantičan.
On im je bio spremio čaše sa vinom. Pružio je njoj jednu. Podigao je
čašu u vis i nazdravio.
- Za iznenađenja - osmehnuo se.
U polutami tako osmehnut izgledao joj je neodoljivo. Romantična
večera, kraj jezerceta u parku je bilo nešto na šta nije računala. Plašila
se da bi te večeri, umesto njega, ona mogla da bude zavedena.
- Da vidimo šta imamo sve za večeru... - počeo je da ih služi. Uskoro
je skinuo i sako i kravatu, a Kendi je izula svoje cipele sa visokom
potpeticom.
- Mmm, večera je bila izvesna - rekla je nakon što je uzela i
poslednji zalogaj iz tanjira.
- Hoćeš li još malo vina?
- Da, prijaće mi - otpila je gutljaj vina i zagledala se u jezero na
čijoj se mirnoj površini video odraz meseca.
Delom svesti je čula kako Metju sklanja posuđe. Nije ni
primetila kada je seo pored nje. Iznenadila se kada je pomerio pramen
njene kose da bi mogao bolje da joj vidi lice iz profila.
- Prelepa si - prošaputao je promuklo.
 Trgla se i malo odaljila od njega. Htela je da kaže nešto, bilo šta,
što bi razbilo te magične iskre koje su počele da se šire oko njih, ali
nije pronalazila reči.
Spustio je svoje prste sa njene kose na njeno rame. Kendi se osetila
nelagodno. Znala je šta će nakon toga uslediti. A to nije smela da dozvoli.
- Večera je zaista bila divna. Hvala ti na svemu, ali... - zastala je na
kratko jer joj je odjednom nestalo daha. - Ja bi sada zaista trebalo
da krenem - bila je spremna da ustane, ali ju je zaustavio njegov
čvrst stisak.
Od nežnog dodira, njegovi prsti su se u trenu pretvorili u snažnu
stegu koja je zadržala u mestu.
- Ne ideš ti nigde - glas mu je bio nabijen čežnjom.
- Ne možeš me ovde zadržati na silu, Metju - opomenula ga je.
- A ti ne možeš da obučeš tu prekratku haljinu, dozvoliš mi da te
gutam pogledom a potom pobegneš - dok joj je to govorio, seo je
naspram nje i obema rukama je uhvatio za ramena. - Ove noći ćeš
biti moja.
Kendi je progutala knedlu. Sedela je mirno dok joj je srce lupalo
luđački. Razum je urlao u njenoj glavi kao alarm od automobila, koja
su napadnuta.
Osećala je njegove vrele prste na svom ramenu, a potom duž
celih ruku. Spustio je svoju glavu i poljubio joj prvo vrat, a onda se
polako počeo da spušta do njenog dubokog dekoltea.
I dalje je sedela mimo, nepomično. Razum je i dalje urlao, a telo se
malaksalo predavalo. I dok se ona borila sama sa sobom, Metju Je
koristio te trenutke da uživa u njenoj mekoj koži. Svojim poljupcima
doprineo je pobedi koju je izvojevalo njeno telo.
Danima se opiralo želji da mu pripadne. Danima je želelo da oseti
njegovu nagu kožu na svojoj, ali je bilo uskraćeno za tu želju. Sada
više nije moglo da se opire. Prvi znaci predaje bili su kada je podigla
ruke gore i obgrlila njegova ramena.
- Mmm, koža ti je tako meka - prošaputao je kada je polako spustio
jednu bretelu sa njenog ramena. Ubrzo spustio je i drugu, a
potom posegao za cipzarom na haljini.
- Metju, park je pun ljudi - Kendi i dalje nije mogla da se sasvim
opusti.
 - Mislim da svi ti ljudi rade isto što i mi - nastavio je da je ljubi i
da joj skida haljinu.
Kada joj je skinuo grudnjak, zastao je samo na trenutak da bi
sagledao odsjaj mesečine na njenim grudima. Bio je to čaroban trenutak
kada je ona u njegovim očima videla divljenje, a on neverovatnu lepotu.
Oboje su istog trena posegli svojim rukama jedno za drugim i obgrlili se.
Metjuove usne su požurile prema njenim grudima. Nežno ih je ljubio i
milovao prstima. Ovom prilikom nije želeo da mu pripadne onako brzo i
silovito kao prvog puta. Skupljao je svu svoju snagu da bi se odupreo
snažnom porivu da je uzme brzo i zadovolji svoju želju koja ga je pekla
danima.
- Oh, Metju, ovo je pogrešno... - počela je odjednom slabašno
da protestvuje kada je ostala, kao i on, bez odeće na sebi.
Tek ju je osećaj nagosti malo dozvao razumu. Počela je da ga gura
od sebe. U strahu da će mu pobeći, Metju ju je privukao još bliže sebi
i promuklo prošaputao.
- Sada mi ne možeš pobeći.
Prodro je u nju snažno i grubo, vođen velikom željom koja ga je
pretvorila u čoveka bez razuma, bez obzira. Zastao je samo na tren da
bi video njeno lice.
Uplašio se na momenat da ju je povredio. Na njenom licu se
razlio osmeh zadovoljstva. Prestala je da se buni kada ga je osetila
duboko u sebi. Osmehnuo se i sam i počeo da se kreće u ritmu koji im je
oboma doneo neopisivo zadovoljstvo. Kendi je ležala naga na
prostirci pored Metjua i nije mogla da se seti kada se osećala srećnije i
zadovoljnije. Nestala je ona praznina iz njenih grudi. Okrenula je
glavu na drugu stranu kako ne bi video njen osmeh koji nikako nije
mogla da obuzda.
- Sada, kada te gledam ovako nagu, ubeđen sam da bi bila
inspiracija pesniku da napiše najlepšu pesmu o ženi.
- Nisam znala da si tako romantičan - trudila se da joj komentar
zvuči ironično.
- Zašto se opireš ovome što se dešava između nas? - Metju je osetio
šta ona želi da uradi.
- Između nas je samo seks - grubo je rekla.
Osmeh je nestao sa njenih usana. Razum je potpuno preuzeo
vlast. Sada se stidela svojih postupaka. Počela je da oblači odeću.
 - Šta to radiš?
- Oblačim se i idem. Imali smo seks i sada ovde više nemamo šta da
tražimo.
- Mislio sam da ostanemo još malo i uživamo jedno u drugom -
pokušao je da je zaustavi, ali se ona izmigoljila i nastavila da se oblači.
- Uradili smo to zbog čega smo i bili ovde, zar ne? - već je bila
obukla haljinu i bila spremna da ode. - Čekaću te kraj jezera dok se
ne obučeš - rekla je i ustala.
- Kako hoćeš - čula ga je kako govori i te reči su je ujele za srce.
Više nisu progovorili ni reč do njene kuće. Kendi je samo čekala da
on kaže nešto, da kaže bilo šta što bi bio povod za svađu. Imala je
neodoljivu želju da se izviče na njega. Bila je ljuta na sebe, na njega,
na ceo svet.
Te večeri je bila poražena. Ponovo mu se predala i tako pokazala
da nije imala nimalo ponosa.
Nije joj poželeo ni laku noć kada je odlazila od njega. To joj je, ni
sama nije znala zašto, nateralo suze na oči. Jedva se suzdržala da ne
zaplače. Ali čim je zatvorila vrata od svoje sobe, suze su se sjurile niz
njeno lice.
- Šta je meni? - naglas se zapitala. - Šta mi se ovo događa?
Mučila je sebe tim pitanjima ćelu noć, ali nije dobila odgovore
na njih.

***

- Kendi, imaš poziv - rekla je Dora nakon što je ušla u njenu sobu i
malo razmakla zavese da bi svetlost ušla unutra.
- Ne želim ni sa kim da pričam - promrmljala je. Prethodne večeri je
kasno zaspala i još je uvek bila pospana. - Navuci zavese i pusti me
da odspavam još malo.
- Metju te zove.
- Naročito ne sa njim! - viknula je. - Reci mu da nisam kod kuće.
- Plašim se da te je sada čuo - zabrinuto je pogledala u svoju
miljenicu. Izgledala je umorno i iscrpljeno. - Ne mogu da mu kažem da
nisi tu kada te je čuo kako vičeš.
- U redu - rekla je i pružila ruku prema njoj. - Daj meni slušalicu.
 Dora joj je pružila slušalicu.
- Halo, Kendi. Kako si? - začula je Metjuov glas.
- Na to pitanje ne mogu da ti odgovorim jer nisam tu - rekla je i
prekinula vezu - potom je pogledala u Doru. - Vidiš, uopšte nije bilo tako
teško.
- Kendi, šta se to sa tobom događa? - zabrinuto ju je pogledala Dora.
- Oh, nemoj da upireš taj ispitivački pogled u mene - Kendi je
sklonila pogled. A onda posle nekoliko trenutaka ponovo progovorila -
Ni sama ne znam šta mi se događa. Uspravila se krevetu u sedeći
položaj.
Telefon je ponovo zazvonio.
- Hoćeš li da se ja javim?
- Ne, javiću se ja - znala je da je Metju ponovo zove. - Molim te, sada
me ostavi samu.
- Naravno - Dora je izašla iz sobe, a Kendi je pritisnula dugme i
uspostavila vezu.
- Halo.
- Ako mi budeš još sto puta prekinula vezu, ja ću te i sto prvi put
pozvati - čula je Metjuov glas.
- Zar ti nemaš pametnija posla? - zapitala ga je grubo.
- Moraćeš da me saslušaš.
- Pa, hajde, reci šta imaš da kažeš, pa da završimo više sa tim.
- Žao mi što si otišla bez reči. Nisam ti rekao ni laku noć i to mi je
zasmetalo. Cele noći sam mislio o tome. Te reći su mi bile na usnama
i ne znam zašto ih nisam izgovorio - Metju je zvučao prilično zbunjeno.
Kendino srce se steglo.
- To je sve? - u glasu joj se osećalo nestrpljenje.
Metju je to protumačio tako kao da je jedva čekala da prekine vezu.
- To nije sve, ali ne želim da razgovaram sa tobom kada si tako
neraspoložena.
- Moraćeš. Nemam nameru da popravim raspoloženje.
- Hajdemo danas na ručak.
- Nemam vremena, Metju. I zaista ne znam zašto me uznemiravaš
više. Dobio si šta si želeo, zar ne? Zato si i pripremio onu
romantičnu večeru u parku.
 - Nisam dobio sve što sam želeo od tebe, Kendi.
- Pa, moraćeš da se zadovoljiš time što si do sada dobio - jetko
je rekla.
- Neću! Tvoj otac me je pozvao na ručak. Znam da ti nije prijatno
da te vide sa mnom. Biraj da li želiš da ručamo sa njima u društvu ili
sami - iznenadio ju je.
- Da li je moguće da me ti sada ucenjuješ? Da li si spreman i na to?
- Na sve sam spreman kada želim nešto da dobijem. To si do sada
trebala da shvatiš - boja glasa mu je bila tvrda, nepokolebljiva.
- U redu - shvatila je da sa njim ne može drugačije. Nije želela da
se Metju pred njenim roditeljima izleti i ispriča im za njihovu avanturu -
Kada treba da budem spremna?
- Za sat vremena.
- Ali tek je... - pogledala je na sat koji je stajao na noćnom stočiću
i videla da je prošlo dvanaest sati.
- U redu, biću spremna za sat vremena.

***

Kendi je obukla trenerku. Nije želela da ga izaziva kratkim

suknjama i majicama sa dubokim dekolteima, jer se tako samo ona
opekla.
Sačekala ga je pred kapijom.
Odmerio ju je od glave do pete kada je ušla u automobil i upitno
izdigao obrvu. Kendi je samo sklonila pogled u stranu i prekrstila ruke
na grudima. Izgledala je kao neko ko je na silu morao da ide. To je
iznerviralo Metjua.
- Šta sada pokušavaš, Kendi? - zapitao ju je ironičnim glasom.
- Ne razumem o čemu govoriš - odbila je da priča sa njim. Planirala
je da ga potpuno ignoriše.
- Dokle će ta tvoja igra da traje?
- Uopšte ne razumem o čemu govoriš - odbijala je da razgovara sa
njim.
- Znaš ti dobro. Prvo me zavodiš, činiš sve da ti padnem pred
noge, ali me u isto vreme neprestano odbijaš. Sada se pojavljuješ u
trenerci, potpuno nezainteresovana i ponašaš se kao da sam te ja
naterao na ovaj izlazak.
- Pa... mislim da je bilo upravo tako - i dalje nije htela da ga pogleda.
- Ponašaš se veoma nezrelo - prigovorio joj je.
- Šta si drugo i očekivao od devojke iz Los Anđelosa?!
Metju je zaćutao. Nakon nekog vremena oglasila se Kendi.
- Vozi nas u neki restoran dalje od centra. Ne želim da idem na
neko poznato mesto.
- U redu - rekao je i nagazio na papučicu gasa.
Nakon pola sata vožnje, za čije vreme ni jedno ni drugo nisu
progovorili, Metju se zaustavio pored jednog restorana.
Bio je to jedan veoma jednostavan i pomalo zapušten restoran sa
brzom hranom. Bio je daleko ispod svakog nivoa u odnosu na restorane
u kojima je ručavala.
- Da li ćeš moći da ručaš u ovakvom restoranu?
Kendi je znala da je odlaskom u taj restoran želeo da je potceni,
ali ništa nije komentarisala. Samo je rekla:
- Preživeću. Nadam se da neće dugo trajati.
Čim je ušla unutra shvatila je da su je konobari prepoznali. To joj
se nije svidelo. Nadala se da se uskoro neće pojaviti paparaci i slikati je
sa Metjuom. Nije želela da njeni roditelji vide te slike.
- Hajde da jedemo, nećemo se dugo zadržavati - rekla je i namrštila
se.
Sela je za sto koji je bio najudaljeniji od ulaza u restoran. Metju je
mislio da joj je neprijatno zbog restorana, a njoj je bilo neprijatno zbog
ćele te situacije.
Pogledala je u jelovnik i kada je konobar došao naručila prvo što
je pročitala.
Osećala je da sve to što je radila radi protiv sebe i da će na
kraju njoj biti najteže. Želela je što pre da ode.
- Da li misliš da sve vreme ovako ćutiš?
- Da.
Konobar im je doneo poručeno, a Kendi je, iako bez apetita,
polako počela da jede. Nije obraćala pažnju na to što se dešavalo oko
nje, ali zato Metju jeste.
Čula ga je kako glasno govori: - Pustite tu gospođu da uđe unutra.
 Tek tada je podigla pogled i ugledala ženu u kasnim tridesetim
godinama u društvu sa devojčicom. Žena je bila koliko - toliko pristojno
obučena, ali je devojčica na sebi imala iscepanu haljinu.
Konobar nije hteo da ih pusti unutra, da ne uznemiravali goste.
Kendi je u prvi mah pomislila da oni prose, ali je onda shvatila da
žena želi da ruča u restoranu.
- Ali, molim vas, gospodine, obećala sam kćerki da ću je voditi u
restoran na njen šesti rođendan.
Videla je grč na licu te žene. Mogla je da oseti njenu patnju. I pre
nego što je ona reagovala, Metju je ustao sa stola i otišao do konobara.
- Pustite tu ženu unutra. Želi da ruča sa svojom kćerkom.
- Gospodine, oni nemaju da plate taj ručak - odmerio je njihovu
oskudnu garderobu.
- Ja ću im platiti račun - rekao je. - Budite uvereni da ja imam
dovoljno novca za to - pogledao ga je značajno.
- Gospodine, nemojte da... - ženi je bilo veoma neprijatno. Kendi
se učinilo da je htela da propadne kroz zemlju.
- Zapravo - pogledao je u Kendinom pravcu, a ironičan osmeh mu je
zasijao na usnama, a ona je spustila glavu. - Pozivam vas i vašu kćerku
da nam se pridružite za stolom - stavio je ruku na rame te gospođe i
pogurao je u pravcu gde je sedela Kendi.
- Molim vas, nemojte - ženi je bilo veoma neprijatno. -
Potražićemo neko drugo mesto.
- To ne dolazi u obzir - čula ga je Kendi kako govori dok je prilazio
njihovom stolu. - Nama će biti zadovoljstvo da budemo u
vašem društvu, zar ne Kendi? - zapitao ju je a na njegovim usnama je i
dalje titrao ironičan osmeh.
Kendi je znala zašto je pozvao tu gospođu sa devojčicom. Želeo
je da je provocira kako bi se ponovo svađali. Ali on nju nije dovoljno
poznavao.
- Naravno - osmehnula se. - Kako se zovete?
- Melani, a ovo je Sara, moja kćerka. Danas puni šest godina.
Drago mi je Sara. Ja se zovem Kendi. Hajde sedi pored mene -
pozvala je devojčicu da sedne tik pored nje.
Nije se libila da je nežno pomazi po ramenima i delu leđa iako je
haljina koju je nosila na sebi bila iscepana i prljava.
 Melani je zbog toga bilo veoma neprijatno. Postidela se i
spustila pogled.
- Znate, nije to jedina haljina koju ima. Ali, jednostavno neće da
je skine - a onda je, ne mogavši da izdrži više od sramote, ustala
sa stolice i rekla: - Hvala vam na pozivu, zaista ste bili ljubazni, ali mi
ne možemo da ostanemo. Hajde, Saro idemo. Ne treba da smetamo
ovim ljudima.
Metju je pomno pratio svaki Kendin gest.
- To ne dolazi u obzir - zadržala je dete na stolici. - Molim vas
ostanite. Biće nam drago da sa nama ručate - jednim nežnim i
molećivim pogledom zaustavila je Melani da ode. Potom je pogledala u
devojčicu. - Saro, da li se tebi dopada ovde? - devojčica je samo
klimnula glavom. - Eto, vidite - ponovo je pogledala u Melani. - Sara je
odlučila.
- Nama nije bila namera da bilo kome smetamo. Vi i vaš muž ste
zaista veoma ljubazni...
- Melani, mi...
- Nisam vam se predstavio - prekinuo ju je u pola rečenice. - Zovem
se Metju, a ovo je moja žena, Kendi.
Kendi ga je popreko pogledala, ali ništa nije komentarisala. Nije
želela da se sa njim raspravlja pred nepoznatim ljudima.
- Drago mi je što sam vas upoznala - osmehnula se stidljivo Melani.
I odmah požurivši da se opravda rekla - Znate, Sara i ja nismo
oduvek bile beskućnici.
- Ne treba da nam se pravdate - Kendi nije smela ni da zamisli
koliko je bio težak život koji su njih dve vodile.
- Sramota me je što sada primam vašu milostinju... do pre samo
dve godine sve je bilo drugačije. Moj muž i ja smo imali kuću,
podigli smo kredite da bi je napravili, a onda je on poginuo. Ja sam se
zaposlila. Međutim, moja plata nije bila dovoljna da bi mogla da
otplaćujem dugove i tako nam je banka oduzela kuću. Muž i ja smo bili
iz sirotišta, nemamo rođaka i onda smo Sara i ja iznenada ostale na ulici.
- To je veoma tužna priča - Kendi je bilo veoma žao.
- Haljina koju Sara ima na sebi je dobila za četvrti rođendan od
oca. To joj je poslednja lepa uspomena i ne želi da je skine - suze su
joj zaiskrile u očima ali je uspela da ih obuzda.
 - Melani, nemate potrebe da nam se pravdate. Svakom bi moglo
nešto tako ružno da se dogodi.
- Samo vaša ljubaznost nam znači mnogo više nego ručak - nežno
je pogledala u Kendi. - Zaista ne želimo da vam smetamo...
- Meni je zadovoljstvo što sedim za stolom sa jednom tako
hrabrom ženom - Kendi je pružila ruku i preklopila njenu šaku koja je
stajala na stolu. - Hajde da ne govorimo više o ružnim stvarima pred
Sarom. Ovo je njen rođendan. Treba da ga pamti po nečemu lepom.
Nije skrenula svoj pogled da bi pogledala u Metjua, ali je jasno
mogla da oseti njegove skenirajuće oči na sebi. Sigurno je mislio da je to
sve što je rekla bila samo sekvenca iz nekog filma.
Znala je da on misli loše o njoj i da ma šta ona uradila on neće
promeniti svoje mišljenje.
Uostalom, ona to i nije radila da bi on promenio mišljenje o njoj.
U tim trenucima zaista je želela da toj ženi i toj preslatkoj devojčici
pruži lepe trenutke kojih će se sećati.
Sara se nakon nekog vremena oslobodila i počela da priča sa Kendi.
Čak joj je dozvolila da joj pomaže u toku ručka, a pomalo joj se i mazila
dozvoljavajući da je Kendi hrani. Kendi je to sa uživanjem radila. Melani
se umešala u njihov razgovor.
- Moram da vam priznam da ste veoma lako osvojili moju
devojčicu. Inače, ona nije toliko komunikativna - potom se okrenula
prema Metju i rekla - Vaša žena ne samo što je lepa, već je i veoma
dobra osoba. Čuvajte je.
Kendi i Metju su samo izmenili kratke poglede bez reči.
- Zato sam i izabrao da bude moja žena - rekao je, a Kendi je
htela nešto da mu odgovori, ali se predomislila.
- Sad sam se setila - odjednom je rekla i tako ih iznenadila. -
Dugo nisam bila u ovom kraju. Ali mi se čini da u blizini ima jedan luna
park - upitno je pogledala u Melani.
- Da, ima u blizini.
- Saro, da li bi volela da ideš u luna park?
- Hoćeš li i ti ići?
- Naravno - osmehnula se. Prijalo joj je to što ju je devojčica tako
brzo zavolela. - Svi četvoro ćemo ići.
- Ali to bi bili previše - pobunila se Melani.
 - To nikako nije previše - odmah se usprotivila Kendi. - Samo da
stigne još rođendanska torta i krećemo...

***

Nakon što je duvala svećice i zamislila želju, Sara je veselim

korakom, držeći Kendi za ruku izašla iz restorana. Zbog tako dobro
raspoložene devojčice i sama Kendi je počela da se smeje.
Dan u kome se loše osećala kao da je netragom nestao. Nekako je
i netrpeljivost prema Metjuu nestala. Sve vreme se trudio da ugodi
Melani i Sari i to je učinilo da izgleda manje grubo u njenim očima.
Sara se, kada su došli u luna park, potpuno opustila. Skakutala je
veselo od Metjua do Kendi. Metju je odveo Saru da zajedno probaju
da osvoje velikog medveda, gađajući iz puške. Kendi i Melani su
stajale sa strane i posmatrale ih.
- Učinili ste da moja devojčica danas zaista uživa. Ne znam kako da
vam zahvalim na tome.
- Uživajte i vi - a potom se malo bolje zagledavši u Melani rekla -
Niste mi rekli čime ste se bavili pre nego što ste izgubili posao?
- Radila sam u supermarketu.
- Trenutno bih mogla da vam ponudim samo posao kućne
pomoćnice u svojoj kući. Imale biste vi i Sara svoju sobu i redovnu platu
- predložila joj je.
- Kendi, to bi bilo... to bi bilo... - oči su joj se napunile suzama, a reči
su joj zastale u grlu.
Melani nije mogla da zamisli toliku sreću. Nije mogla da zamisli da
će nakon više meseci provedenih pod vedrim nebom, ponovo spavati u
kući.
- Znači prihvatate?
- Da li ste ozbiljni? - Melani nije mogla da poveruje.
- Veoma ozbiljna. Želim da sutra pre podne dođete na adresu koju
ću vam kasnije zapisati.
- Doći ću - obećala je.
- I nemoj više da mi persiraš - osmehnula se Kendi.
- Mama, mama! Vidi, Metju je osvojio medveda - trčala je
prema njima Sara sva razdragana.
 - Saro, da li si se danas lepo provela? - zapitala ju je Kendi.
- Ovo mi je najlepši dan - radosno je rekla devojčica.
- Odlično! Šta kažeš onda na to da odemo i da ti kupimo jednu
haljinu? - Kendi ju je to pitala sa dozom opreza, a Sara joj je odmah
potvrdno klimnula glavom.
- Kada budem nosila tu haljinu sećaću se današnjeg dana - spremno
je rekla devojčica. - Nosiću je svakog dana.
Kendi se nasmejala. Podigla je u naručje i rekla na glas -
Moraćemo da priredimo Sari još ovakvih dana da bi počela da menja
haljine. Melani se nasmejala.
- Tako lako ste je uspeli da ubedite u sve ono što ja pokušavam
danima.
- Sara je zaista zlatna devojčica - nežno ju je pomazila po glavi
Kendi. - Hajdemo sada u kupovinu.
Metju joj je prišao i uhvatio je ispod struka.
- Izbegavaš me sve vreme - prošaputao je da ga Melani i Sara ne bi
čule.
- Oprosti, nisam te ni primetila - rekla je ironično. Ona je svaki
Metjuov pokušaj da joj priđe uspešno izbegla.
- Moraću da uradim nešto da bi me primetila - rekao je i još jače
je privukao sebi.
- Šta to radiš?
- Ono što muž radi kada se ovako nađe u blizini svoje žene.
- Ali ja nisam tvoja... - nije uspela da kaže do kraja rečenicu jer je
on preklopio njene usne sa svojima.
Poljubac nije bio strastan i grub kako je navikla da je ljubi, već
nežan i podatan. Nije mogla da mu odoli. Uzvratila mu je na
poljubac. Zastali su i nastavili da se ljube, potpuno zaboravivši na
Melani i Saru. Kendi je samo odjednom osetila kako neko povlači
nogavicu od njene trenerke. Prestala je da ljubi Metjua i okrenula se.
Bila je to Sara. Kendi je oblilo rumenilo.
- Saro, rekla sam ti da to ne radiš - dotrčala je do nje Melani i
popreko je pogledala. - Oprostite, molim vas, tako mi je neprijatno zbog
toga...
- Ne treba da ti bude neprijatno. Mi nismo izabrali pravi trenutak -
rekla je Kendi.
 - Kada je ljubav u pitanju svaki trenutak je pravi. A vas dvoje se
volite, to se odmah vidi. Hajde, Saro, idemo nas dve napred - uzela je
devojčicu za ruku i povela je napred.
- Hej, gde si ti krenula? - povukao je Metju Kendi za ruku.
- Da kupim devojčici haljinu kako sam i obećala.
- Neće njih dve pobeći - zaustavio ju je. - Da li si čula šta je
Melani rekla? - zapitao ju je sa osmehom na usnama. Kendi je mislila da
joj se podsmeva.
- Već sam i zaboravila - otrgala se od njega i požurila do Meleni
i Sare.
Nakon što su kupili Sari i Melani nekoliko komada odeće rastali
su se. Metju je pokušavao da započne razgovor sa Kendi, ali je ona to
odbijala. Odgovarala mu je na pitanja kratko i šturo.
Kendi nije sačekala da joj otvori vrata od automobila već je
sama izašla. Požurila je prema kapiji, ali ju je Metju stigao pre nego što
je ušla unutra.
- Kendi, stani - zatražio je od nje.
Ona se okrenula prema njemu. Imala je izraz nestrpljenja na
licu. Upitno je izdigla obrvu.
- Mislim da sam danas upoznao tvoje drugo lice - rekao je. Tražio je
njen pogled, ali je ga je ona izbegavala. - Prepuna si iznenađenja, Kendi.
- Da li je to sve što si hteo da kažeš? - zapitala ga je kada je
zavladala tišina.
- Ne - rukom je podigao njenu bradu i naterao je da ga pogleda
u oči. - Nisi me samo iznenadila, već si me i oduševila. Nisam znao da
u tebi ima toliko topline i nežnosti. I drago mi je što sam to danas
otkrio - prišao joj je malo bliže i spustio svoje usne na njene. Bio je to
nežan poljubac, lak kao sam povetarac. - Hajde sa mnom na večeru -
pozvao ju je tihim glasom.
- Ne mogu.
- Sutra.
- Ne znam, Metju. Mislim da više ne bi trebalo da se viđamo -
rekla je.
- Mislim da bi tek sada trebalo da se viđamo - usprotivio se
njenim rečima, a ona je samo odmahnula glavom.
- Moram da idem - na brzinu se okrenula i otišla od njega.
 Dugo je gledao za Kendi. A njegov lik na ekranu je gledala Dora.

***

Nije samo Dora videla Metjua, već ga je videla i Ilejn. Prišla je Dori
sa leđa i rekla.
- Nisam znala da je Kendi izašla sa njim.
Dora se trgla na njen glas i okrenula se.
- Ni ja.
- Ali izgleda da se ovih dana često viđa sa njim - prokomentarisala
je Ilejn. - Ti sigurno imaš bolji uvid u njihov odnos od mene - Ilejn
je znala da se Kendi uvek rade poveravala Dori.
- Ne baš - odmahnula je Dora glavom. Okrenula se i dalje nastavila
da posmatra monitor. Metju je stajao u mestu i gledao u pravcu u kome
je otišla Kendi.
- Veoma je neobično što to skriva od svih nas, zar ne? - Ilejni je
to bilo veoma čudno.
- Da, veoma je neobično - složila se sa njom Dora. - Nikada nije
radila tako nešto.
- A ti sigurno ne znaš zašto to radi? - sumnjičavo ju je
pogledala Ilejn.
Još dok je Kendi bila mala, Dora je znala za sve njene nestašluke
mnogo pre nego Stiven i ona.
- Ovog puta ne. Mada sam nekoliko puta započinjala razgovor na tu
temu, svaki put je izbegla da priča sa mnom.
- Kada se popne u sobu i kada prođe neko vreme, ponovo idi
kod nje da vidiš da li možeš da saznaš šta se događa - Ilejn je već
počinjala da bude zabrinuta za Kendino ponašanje.
- Otići ću, ali ne znam da li ću imati uspeha - Dora je bila
sumnjičava.
- Verujem u tebe, Doro.

***

Metju se mehanički odvezao do svog stana. Dok je izlazio iz

automobila zazvonio mu je mobilni telefon. Brzo ga je potražio kako
bi video ko ga zove. U prvi mah je pomislio da je to Kendi. Ali kada
je pogledao u displej video je Patrišino ime. Osetio je razočaranje.
- Kako je moj najomiljeniji brat?
- zapitala ga je slatkim glasom Patriša kada je uspostavio vezu na
mobilnom telefonu.
- Samo da znaš ovaj put neću uraditi ništa što budeš tražila od
mene - bio je prilično neraspoložen zbog sve što se desilo sa Kendi i nije
to mogao da sakrije.
- Uh, kako si neraspoložen - začudila se Patriša. - Ko je kriv za takvo
tvoje stanje? Nemoj mi reći da je neka žena, jer ti neću poverovati -
našalila se.
Međutim, njena šala nije imala efekta. Metju se nije nasmejao
niti mu se raspoloženje popravilo.
- Iznenadila bih se - samo je ironično prokomentarisao.
- Šta se sa tobom događa? - zapitala ga je ozbiljnim glasom. Još nije
imala priliku da svog brata čuje takvog.
- Izvini zbog mog ponašanja. Ništa se ne događa - nije hteo da
zabrinjava Patrišu. - Neraspoložen sam, ali nema razloga da to
svoje neraspoloženje prenosim na tebe.
- Hoćeš li mi reći zašto? - Patriša je zaista bila zainteresovana da
sazna šta mu se to dogodilo.
- Posao - rekao je neodređeno. - Nema potrebe da tebe zamaram sa
svojim problemima. Bolje mi reci kako ste vas dvoje?
- Odlično. Edvin je jutros otišao na put, ali će se vratiti uveče.
Počinje snimanje filma.
- Nisi mi rekla zašto si me pozvala. Po tvom glasu sam naslutio da
sam ti potreban - Metju se potrudio da mu glas zvuči nešto bolje nego sa
početka razgovora.
- I jesi - osmehnula se. - Edvin i ja želimo da dođeš kod nas na
večeru. Edvin želi posebno da ti se zahvali zbog donacije. To je
prevagnulo i on je dobio ulogu.
- Siguran sam da je njegov talenat bio odlučujući - pobunio se
Metju. - Stiven Fobs nikada ne bi uposlio nekog glumca u koga ne veruje.
Ta finansijska injekcija je samo pomogla da se brže odluči za Edvina.
- Verovatno si u pravu, ali ipak Edvin insistira da ti priredimo
večeru. Treba samo da uskladimo vreme.
 - Biću slobodan ovih dana - rekao je i ponovo se setio Kendi. Skoro
da je bio siguran da ona više neće izaći sa njim na večeru.
- Odlično. Ostaje još samo da se uskladimo sa Edvinom. Javiću
ti kada će to biti.
- Važi, čujemo se.
- Nadam se da ćeš do tada popraviti raspoloženje - ubacila je
Patriša, koja se nadala da će joj Metju do kraja reći zašto je tako
neraspoložen.
- Hoću sigurno. Čujemo se - rekao je i prekinuo vezu.

***

- Kako si provela dan? - zapitala je Dora Kendi kada je ušla kod

nje u sobu.
- Onako - slegla je ramenima.
Nije znala šta bi joj rekla o danu koji je provela. Bio je veoma čudan,
sa puno preokreta i iznenađenja.
Naročito su je iznenadile poslednje Metjuove reči. Da li je bio
ozbiljan? Ili ju je samo ponovo ismevao? Taj čovek je bio enigma za nju.
Nije znala kako da pronikne u njegove misli.
- Bila si sa Metjuom?
- Kako znaš? - pogledala ju je začuđeno. - Ponovo si me špijunirala?
- Ne, slučajno sam prošla pored sigurnosne kamere i videla
vas dvoje pred kapijom.
- I videla si...
- Kako te je poljubio;
- Oh, Dora od tebe ne mogu ništa da sakrijem - rekla je sa
negodovanjem, mada je osećala i pomalo olakšanje. Morala je sa nekim
da podeli svoje misli.
- Od kada to traje?
- Ne znam tačno da ti kažem - slegala je ramenima. - Sve je tako
konfuzno i tako čudno...
- Obično je tako u ljubavi - prekinula ju je Dora.
- Ljubavi? Ha! - nasmejala se ironično Kendi. - Misliš da smo
zaljubljeni jedno u drugo?
 - Mislim.
- Zaista ću morati da ti ispričam sve šta se desilo da bi mogla da
razumeš. Ali ne danas.
- Reči ponekad nisi ni potrebne. Neke se stvari vide na prvi pogled.
- Dora... - negodujuće je okrenula očima Kendi.
- Budi iskrena prema meni.
- Ne želim sada o tome da pričam - rekla je nešto grubljim glasom, a
onda pokajavši se što je bila takva prema njoj, brzo dodala. - Ni sama ne
znam šta mi se događa, ali čim budem saznala šta je u pitanju podeliću
to sa tobom.
- Ja sam želela da ti pomognem, da otvoriš oči i vidiš šta se događa
oko tebe.
- A, ne - odmahnula je glavom. - To što se između Metju i mene
događa može da se nazove svakakvim imenima, ali ljubav nije
sigurno. Ljubav nije sigurno - ponovila je.
Tek kada je to ponovila kao da ju je nešto prostrelilo posred
grudi. Sekund, dva kao da je ostala bez vazduha. Pogledala je u Doru
preplašenim očima.
- Dora, molim te, ostavi me samu - rekla je i okrenula se od nje.
Dora je izašla iz sobe.
- Nemoguće je da sam ja zaljubljena u njega - rekla je tihim glasom,
ali više nije bila ubeđena u to. - Ne želim da budem zaljubljena u njega!
Dora je izašla iz Kendine sobe i otišla da potraži Ilejn. Zatekla ju
je na terasi, gde je pila sok.
- Da li si uspela nešto sa saznaš? - zapitala ju je Ilen, čim ju je
ugledala.
- Kendi je zaljubljena - rekla je Dora nakon što je sela na stolicu.
- Kendi, zaljubljena? - začudila se Ilejn. - Da li si sigurna u to što
govoriš?
- Potpuno - klimnula joj je glavom.
- U Metjua.
- Da, u njega.
- To bi onda bilo po prvi put u životu - osmehnula se Ilejn
zadovoljno.
- Moja devojčica je zaljubljena - ponovila je glasnije.
 - Samo što ona toga još uvek nije sasvim svesna.
- Biće uskoro. Pa to je divno!
- Mislim da se Kendi ne bi složila sa tobom - osmehnula se Dora. -
Ona se loše oseća.
Ilejn je samo odmahnula rukom.
- Tako je uvek u početku. Ali ljubav je divna, to će uskoro i sama
saznati.
- Nadam se da će biti tako.
- Koliko sam čula od Stivena, Metju je dobar čovek i sjajan
muškarac.
- Ilejn je bila zadovoljna izborom svoje kćerke.
- Još samo da i Kendi to shvati - rekla je Dora tiho, više za sebe.

***

- Melani, drago mi je što ste stigle - Kendi je primila nju i Saru u

salonu. - Sedite. Dora donesi nam dve kafe i sok za Saru.
- Odmah - rekla je Dora i izašla.
- Kuća ti je prelepa - Melani nije mogla da se nagleda.
- Ovo će od sada biti i vaš dom. Kasnije ću vam pokazati sobu u
kojoj ćete biti Sara i ti. Nadam se da će ti se dopasti. Dostaje
prostrana, nalazi se u prizemlju.
- Nama će odgovarati i neka manja soba - Melani je bila veoma
skromna.
Ona je bila prezadovoljna činjenicom da će Sara i ona boraviti u toj
kući i raditi u njoj.
- Nema potrebe da se stiskamo. Kuća je dovoljno velika za još
jednu porodicu.
- Još jednom ti se zahvaljujem Kendi. Ovo što radiš za nas,
veoma je... - oči su joj se zasuzile.
- Ja sam sigurna da ćeš na kraju shvatiti da sam te prevarila -
našalila se Kendi. Bila je veoma ganuta i plašila se da bi i sama mogla
da se zaplače. Zato je brzo promenila temu i našalila se. - Kuća je
ogromna, a održava je samo Dora, uz manju pomoć moje majke i
mene. Ona već polako ulazi u godine kada bi trebala manje da radi, a taj
deo posla bi ti trebalo da preuzmeš.
 - Sa zadovoljstvom - oglasila se Melani.
- Kada budeš videla koliko tu ima posla shvatićeš da nisi imala
toliko sreće.
- Evo, stigla je kafa i sok za Saru.
- Melani, upoznaj Doru. Ona će ti pomoći da se lakše uhodaš u
posao.
- Drago mi je, Dora.
- Kćeka vam je zaista veoma lepa, baš kako ju je i Kendi opisala -
Dora je nežno pomazila devojčicine kike. Sara se samo stidljivo
smeškala i ćutala.
- Hvala vam. A gde je Metju? - zapitala je odjednom Melani. - Htela
bih i njemu da se zahvalim.
- Metju... - zbunjeno je rekla Kendi. - Ovaj... - pocrvenela je kao
bulka. - Dora, izvedi Saru i pokaži joj baštu - rekla je, ali nije mogla
da pogleda Dori u oči.
- Hajde, Saro sa mnom. Možeš da poneseš i sok - Dora je uhvatila
devojčicu za ruku i povela je iz salona.
- Da li sam negde pogrešila? - Melani je primetila koliko je Kendi
bilo neprijatno.
- Metju nije moj muž - rekla je. - On se juče samo šalio i eto... -
slegala je ramenima.
- Zaista? - zapitala ju je. Bila je veoma zbunjena. Kendi joj je
samo klimnula glavom.
- To što je uradio juče bila je jedna samo neslana šala - ponovila joj
je.
- Nikada ne bi rekla da niste zajedno - začudila se Melani. - Metju
baš izgleda kao zaljubljen muškarac.
Kendi se štrecnula na te reci i sklonila pogled.
- Volela bih da to, što se desilo, više ne spominješ, naročito ne
pred ukućanima.
- Biće onako kako ti kažeš - odmah se složila sa njom Melani, mada
joj je to sve bilo pomalo čudno.
- Hajde, da popijemo kafu - odmah je promenila temu Kendi.
Nakon što su popile kafu Kendi je pomogla Melani i Sari da se
smeste u svoju sobu. Nisu imale mnogo stvari, tako da su veoma brzo
završile taj posao.
 Melani je insistirala da još toga dana počne da radi, pa je Kendi na
kraju popustila. Ona je to posle podne provela sa Sarom u igri.

***

Kendi više nije mogla da izdrži pritisak koji joj je Metju napravio sa
svojim pozivima. Čim je isključila mobilni telefon on ju je odmah počeo
da zove na kućni broj.
Samo zato što nije želela da iko iz kuće sazna za njenu avanturu
sa njim, odlučila je da pristane da se vidi sa njim i čuje šta to ima da
joj kaže.
Našli su se u jednom kafiću u gradu. Kada je ona stigla Metju je već
sedeo za stolom i čekao je.
- Ovo je poslednji put da si me izvukao iz kuće na osnovu učene -
zapretila mu je.
- Kada drugačije nisam mogao da te izvučem iz kuće - i Metju je
bio prilično nervozan.
- Ukoliko želiš da objaviš svima da smo imali kratku aferu, uradi
to. Više me nije briga ni ako...
- Nisam te pozvao da bi se svađali - prekinuo ju je. - Želim sa tobom
da razgovaram ozbiljno.
- Sa mnom ozbiljno? - začudila se Kendi. - O čemu?
- O nama.
- Zar „mi” postojimo?
- Kendi, od tvog oca sam saznao da nisi htela da kupiš haljinu za
zabavu, već da si taj novac poklonila u humanitarne svrhe - počeo je
da priča Metju.
- Moj otac je jedan veliki brbljivac - namrštila se. Nije volela što su
njih dvojica pričali o njoj.
- Tvoj otac je sjajan čovek.
- Čak iako je iz Los Anđelosa? - sarkastično ga je zapitala. A potom
negodujuće okrenula očima. - Pretpostavljam da si tek tada, kada ti je
moj otac to ispričao, u potpunosti poverovao da sam imala samo dobre
namere prema Melani i Sari - to ju je vređalo, mnogo više nego što je
mogla da podnese.
 - Nakon onog što si uradila sa Melani i Sarom, počeo sam da
menjam svoje mišljenje o tebi. Mislim da bi mogli da počnemo sve
ispočetka i da...
- Ooo! - uzviknula je. - I sada bi ja trebalo da budem srećna
zbog toga?! - Kendin ponos je bio povređen do srži.
Prisetila se njegovog izraza lica kada je pozvao Melani i Saru da
im se pridruže za ručkom. Uradio je to samo da bi nju ponizio i
iznervirao. Bio je veoma grub prema njoj i nepravedan. Sada je ona zbog
njegovih pokajničkih reči trebala da bude zadovoljna i zaboravi sve
ružno što joj je rekao.
- Mogla bi da budeš - rekao je i on pomalo ljutito.
- Vidi se da me zaista malo poznaješ - odmah je ustala od stola. - Da
li je to bilo sve o čemu si hteo da razgovaraš sa mnom? - zapitala ga je.
- Nije sve.
Ali se Kendi pravila da ga nije čula.
- U redu. Ako je to bilo sve, ja bih sada trebala da pođem -
okrenula se i otišla.
- Kendi! - viknuo je za njom Metju, ali se ona nijednom nije
okrenula.

***

Narednih nekoliko dana Kendi je odbijala sve Metjuove pozive.

Provodila je vreme sa Melani i Sarom i trudila se da ne razmišlja o
njemu.
Tog jutra je čula Doru u hodniku kako nešto objašnjava. Zvučala
joj je kao da se svađa sa nekim. Ustala je sa kreveta na kome je sedela i
listala časopise kada su se vrata otvorila. U sobu je, bez najave i kucanja
ušao Metju.
- Kendi, zaista sam pokušala da ga zadržim - rekla je Dora i
saučesnički je pogledala.
- U redu je Dora - klimnula joj je glavom. - Ostavi nas same.
- Zašto se ne javljaš na moje pozive? - zapitao ju je bez pozdrava.
- Zašto ti upadaš u moju sobu bez dozvole? - uzvratila mu je
pitanjem.
Oboje su se nekoliko trenutaka neprijateljski posmatrali, a potom je
Metju promenio izraz lica.
 - Nisam došao da bi se svađao sa tobom - rekao je.
- Ne izgleda mi tako - odmahnula je glavom i okrenula se od njega.
- Bio sam ljut zato što nisi htela da odgovoriš na moje pozive.
- Oh! - razne vila se i ona i oštro ga pogledala u oči. - Zar sam
imala nekakvu obavezu da ti se javim?! Šta si ti meni da bi tračala na
svaki tvoj mig?
- Ti mi reci - pogledao je u nju.
- Ti si bio mojih pet minuta Metju. To sam ti već rekla. I upravo
otkucavaju tvoje poslednje sekunde.
- Pet minuta? - pogledao ju je. - Samo to?
- Zar si očekivao više?
- Zar nisi sve vreme pokušavala da mi dokažeš da nisi takav tip
devojke. I sada kada sam ja u to poverovao ti ne želiš više da budeš
sa mnom.
- A ti si me toliko ubeđivao da jesam još samo jedna devojka koja
nema ništa u glavi - slegla je ramenima. - Toliko si bio ubedljiv da si me
ubedio - jedva je izgovorila te reči.
- Daj, Kendi... - bila je toliko nepristupačna i odbojna da nije znao
kako da joj priđe.
- Tik-tak, tik-tak - rekla je i okrenula se od njega.
Srce joj je poigravalo dok je osluškivala šta se događa iza njenih
leđa.
Metju je neko vreme stajao na istom mestu, a onda se pokrenuo i
izašao iz njene sobe. Bombonjera je ostala u njegovim rukama. Kendi
nije ni primetila da ju je držao. Sada više nije imalo smisla da je ostavlja
kod nje.
- Gospodine Metju - čuo je glas iza sebe i okrenuo se.
- Melani, to ste vi.
- Da, da li ste dobro?
Smušeno je klimnuo glavom, a potom joj je pružio bombonjeru.
- Dajte ovo Sari i pozdravite je u moje ime - Metju je zaboravio
da skloni poruku koju je stavio uz bombonjeru.
- Hvala vam.
Potom je nervozno prošao prstima kroz kosu. Melani je primetila
da je prilično konfuzan kao da nije znao na koju stranu da ide.
 - Da li vam treba nešto?
- Ne, hvala Melani. Ovde mi više ništa nije potrebno - okrenuo se
od nje i otišao.
Melani je, tek kada je Metju otišao primetila malu kartu koja je
bila prikačena za bombonjeru. Okrenula ju je i na pozadini ugledala
lepa, sitna slova.
„Želim sa tobom novi početak
Metju ”
Potom je stavila bombonjeru na komodu i otišla u Kendinu sobu
da bi uzela prljave stvari kako je i nameravala pre nego što je srela
Metjua u hodniku.
- Samo da uzmem stvari iz...
- Melani nemojte se ljutiti - rekla je Kendi gotovo plačnim glasom. -
Ali vas molim da to uradite neki drugi put. Sada mi je potrebno
da budem sama.
- U redu - rekla je brzo i pomirljivo Melani.
Ponovo se našla u hodniku. Sa komode je uzela bombonjeru i
zagledala se u poruku. Nekoliko trenutaka se dvoumila, a potom je
otišla da potraži Doru.

***

Kendi se vratila iz grada veoma uznemirena. Otišla je do kafića u

kome je trebala da se sretne sa svojom prijateljicom, ali je tamo zatekla
Metjua. Srećom on nju nije video.
Kada se vratila kući saznala je da je taj susret bio namešten. Dora
nije mogla da sačuva tajnu za sebe. Zapravo, ona nije ni trebalo da
sretne svoju prijateljicu, već Metjua. Sve je to bila organizovala Melani.
Kendi je bila veoma razočarana kada je to čula.
- Melani, nisi imala pravo da to uradiš.
- Žao mi je - spustila je glavu. - Ti si meni pomogla i ja sam htela
da pomognem tebi.
- Ovako mi ne pomažeš. Kako ne shvataš da ja ne želim više da
ga vidim!
- Meni se učinilo da...
 - Učinilo ti se - prekinula ju je, ali Melani nije dozvolila da je
ona prekine.
- Da je Metju zaljubljen u tebe.
- To su gluposti - odbila je i da poveruje u tako nešto Kendi.
- Kada sam mu rekla da ga čekaš u kafiću nije ni pitao zašto si
tražila da se sastanete samo je pojurio prema vratima od svoje
kancelarije - potom se osmehnula. - Vratio se uskoro da me pita u kom
kafiću.
Kendi ju je zbunjeno gledala.
- Pa zar mu to odmah nisi rekla? Zašto bi krenuo u kafić, ako
nije znao gde treba da ide?
- Bio je toliko izgubljen da je zaboravio da me pita - osmehnula se.
- Zaboravio je da pita? - osmehnula se Kendi. - Kako je to moglo da
mu se dogodi?
- Isto tako je izgledao onog dana kada je bio u kući, a kada si ga
ti oterala iz svoje sobe. Doneo je jednu bombonjeru koju nije uspeo da
ti da. Kao ni ovu poruku.
Pružila je poruku koju je od tog trenutka uvek nosila u džepu
misleći da se pronaći pravu priliku da joj je preda.
Kendi je pročitala poruku. Podigla je pogled prema Melani,
otvorila usne, ali redi nisu silazile sa njih.
- Mislim da je bio iskren – rekla je.
- I šta ja sada da radim? - zapitala se.
Nije izgledala ništa manje izgubljeno od Metuja u kancelariji tog
dana.
- Moraćeš da rizikuješ - shvatila je Melani protiv čega se Kendi bori.
- Ne mogu - odmahnula je glavom. Strah ju je preplavio svu, srce je
počelo da joj ubrzava ritam.
- Onog dana kada sam povela Saru u restoran, ja sam
rizikovala. Uzela sam poslednjih pedeset dolara koje smo imali i povela
kćerku u restoran da bi joj ispunila želju. Uradila sam to otvorenog srca,
misleći kako će nešto dobro iz svega toga proizaći. I dogodilo se -
nežno se osmehnula. - Vas dvoje ste bili u tom restoranu i promenili
nam život.
- Oh, Melani...
 - Pronađi ga. Otvori mu svoje srce i nešto lepo će proizaći iz toga,
uverena sam.
- Plašim se - priznala je.
- Mislim da ni on nije ništa manje uplašen.
- Hvala ti, Mel - osmehnula se Kendi. - Mislim da ću i ja morati
da rizikujem - nakon toga je izašla.
Melani je htela da joj dobaci kako u tome nema nikakvog rizika,
jer nju Metju voli i da ne treba da se plaši. Ali poznavala je
zaljubljeno srce. Ono nije verovalo nikom osim onome kome je
pripadalo.

***

- Nisam imala kome da se najavim osim portiru dole na prijavnici -

rekla je kada je ušla u njegovu kancelariju.
- Kendi... - okrenuo se od staklenog zida i pogledao je iznenađeno.
- Da, ja sam.
- Drago mi je što te vidim - na licu mu se video grč. Kendi je
shvatila koliko je i on patio.
- Tek sada sam pročitala tvoju poruku - pokazala mu je malu kartu.
- Tu sam bombonjeru ostavio Sari - prisetio se Metju.
- Htela sam da ti kažem da se u potpunosti slažem sa tobom. I
ja želim novi početak sa tobom.
Upitno je izdigao obrvu i malo bolje je pogledao. Pokušavao je da
shvati koliko je ozbiljna.
- Da li i ti misliš da sam jedan potpuni kreten? - zapitao ju je i prišao
joj.
- Metju...
- Jer to bi trebalo da misliš o meni - nije joj dozvolio da priča. -
Ovih dana samo o tome razmišljam, kako sam se loše poneo prema tebi.
Kasnije sam to hteo sa nekoliko lepih reči da ispravim. Mislio sam da
je to dovoljno.
- To je prošlo - htela je da ga umiri.
Ali Metju nije mogao tek tako lako da se smiri. Uzeo je u svoje
zagrljaj i čvrsto stegao.
 - Ne možeš da zamisliš koliko mi je žao zbog toga. Žao mi što sam
ti rekao sve one ružne reči i što sam te poredio sa ko zna s kim, a da
te nisam stvarno poznavao.
- Ni ja ti nisam baš pomogla da promeniš to mišljenje.
- Znam da to ne može biti opravdanje za sve ono što sam ti rekao.
Ali to mi se nikada ranije nije dešavalo, kada god bi te video izgubio
bi vlast nad razumom.
- I ja sam se isto tako osećala. Neko mi je jednom rekao da za
to postoji objašnjenje.
- Koje?
- Ljubav - rekla je i spustila pogled.
Metju se malo odvojio od nje i pogledao je. Sačekao je
nekoliko sekundi dok nije podigla pogled, a potom rekao.
- Ja mislim da ne postoji drugačije objašnjenje.
- Misliš?
- Da sam pre nego što sam sreo tebe ikada osetio tako nešto, mislim
da bi to odmah znao - osmehnuo se. - Znao bi još onog dana kada smo
prvi put pričali na terasi.
- Ja to ne bi nazvala razgovorom - nasmejala se. Podigla je ruke i
stavila ih na njegova ramena.
- Kako bi to nazvala?
- Kao sudar dve oluje - rekla je. Bili smo spremni da vređamo
jedno drugo, da se rugamo, besnimo.
- Ali je oluja prošla, zar ne? - nežno je sklonio pramen kose sa
njenog lica. Samo je klimnula glavom.
- I, na sreću, nije ostavila pustoš iza sebe - nastavio je da govori. Oh,
Kendi... - zastao je i zatvorio oči. Duboko je udahnuo i privukao je sebi
na grudi. Potom joj je prošaputao na uho. - Da li si ti svesna koliko te
volim?
Kendino srce je ustreptalo. Na njegovim čvrstim grudima i u
zagrljaju njegovih toplih ruku osećala je koliko je voljena.
- Nisam mogla ni da zamislim da me voliš - priznala mu je
iskreno. To je bilo ono čemu se najviše nadala i zbog čega je strahovala.
- Mislila sam da ti je svejedno, da želiš da me mučiš. Da misliš da sam
još samo jedna devojka koja ti se lako predala i koja...
Metju je prekrio njene usne svojim prstima.
 - Nakon one večeri provedene u mojem automobilu više nisam
mogao da prestanem da mislim na tebe. Nisam znao šta mi se dogodilo.
Želeo sam te od prvog trenutka kada sam te video na zabavi.
Dugo nisam tako i toliko poželeo neku ženu. Znao sam da moram da
te imam i sve sam uradio da se to i dogodi. Ali nakon toga... - zastao je i
zatvorio oči za tren. - Više nisam imao mira. Noćima nisam spavao, jer
sam se pitao gde si ti i sa kim si. Ponovo sam sve uradio kako bi te imao.
I shvatio sam da mi ni to nije dovoljno. Hteo sam više od tebe, ali tada
nisam znao šta je to „više”.
- Nisi umeo da prepoznaš svoja osećanja - shvatila je šta je hteo
da kaže, jer se to i njoj dogodilo.
- A ti si me neprestano izazivala. Da samo znaš u kakvom sam
paklu bio zbog tvojih kratkih suknjica i dubokih dekoltea.
- To sam baš i htela da postignem. Htela sam da te izludim a onda
ostavim - priznala mu je. - Sve sam to radila zbog ponosa. Niko sa
mnom nije razgovarao na način na koji si ti to radio.
- Tako mi je žao zbog toga - nežno je pomazio. - Da mogu vratio
bih vreme. Ali trebalo bi da znaš da su sve te moje reči bile
izgovorene zbog bola koji sam osećao. A onda kada si se pojavila onog
dana u trenerci, gruba, hladna i daleka mislio sam da će srce da mi se
slomi. Nisam znao šta da uradim. Više sam voleo da te vidim
razgoropađenu, nego tako daleku i stranu. I neprestano sam te
izazivao...
- Prava je sreća što je Melani naišla sa Sarom - osmehnula se
Kenedi.
- Da, to mi je pomoglo da vidim tvoje pravo lice koje nisam
mogao da vidim zbog predrasuda koje sam imao. Ali to je sada sve iza
nas, zar ne?
- Pa skoro sve - rekla mu je umiljavajući mu se. Gledala ga je ispod
obrva i smeškala se.
- Hmm, ne znam zašto imam utisak da si smislila nešto - i on je
počeo da se smeška.
- Smislila sam način na koji ću ti najlakše oprostiti sve što si uradio.
- Da čujem, spreman sam na sve.
- Želim da mi posvetiš sve tvoje slobodno vreme, da mi ugađaš
u svemu i da...
 - Nema problema - prekinio ju je. Njen predlog mu se veoma
dopao. - Ali zato imam i ja jedan uslov - spremno je rekao.
- Da čujem, koji?
- Moraš da se preseliš kod mene. Da bi ispunio sve to što si
rekla moraš da budeš neprestano kraj mene. I to još od danas.
- Gde se toliko žuriš? - nasmejala se Kendi.
- Želim da što pre zaboraviš na sve ružne reči koje sam rekao. Da
zaboraviš na sve što sam... - prekrila je njegove usne svojim kažiprstom.
- Za sve to će biti potrebno samo da me poljubiš - tiho je
prošaputala, a potom željno utisnula svoje usne na njegove.