glorij@&anna

~1~
Knjigoteka
glorij@&anna

~2~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- O, ne... - zavapila je nemoćno Felon Mejson, sedeći za volanom

tamnozelenog džipa „grand čiroki”.
Već je uveliko kasnila na zakazani sastanak sa svojim mladićem, a
pred njom se napravio zastoj, u vidu duge kolone automobila. Da je
sve izgubljeno, shvatila je kada joj je prišao uniformisani pripadnik
saobraćajne policije i pokucao joj na prozor.
- Nemojte mi reći da je ulica neprohodna! - zavapila je,
otvarajući prozor.
- Dobro veće, gospođice! - pozdravio ju je policajac i prstom
dodirnuo vrh službene kape. - Bojim se da ćete morati da se okrenete
i vratite nazad. U ovoj ulici je saobraćaj privremeno zatvoren.
Felon je napravila plačan izraz lica. - Ali, zašto? Zašto?!
- Pola grada je pod snežnom blokadom, gospođice - policajac joj
je pribrano objasnio. - Ovo je Montreal, Kanada. Ako živite ovde, ne
bi trebalo da vas čude problemi kojima smo izloženi zbog obilnih
snežnih padavina. Sve teško funkcioniše, pa i saobraćaj. Ponavljam,
moraćete da se vratite nazad.
- Vi ne razumete... Ja strahovito žurim...
- Prioritet prolaza imaju samo teški medicinski slučajevi. Koliko
vidim, vi ste potpuno zdravi.
- Moj mladić će postati težak psihijatrijski slučaj, ako ne stignem
na vreme ugovorenog sastanka. Znate, njega mnogo nervira kada ja
kasnim, a pritom još imamo kupljene karte za džez koncert.
- Da ste vi moja devojka, lepa gospođice, čekao bih vas do jutra -
policajac joj je, nenametljivo, udelio kompliment. - Recite mi gde
vam stanuje mladić? Uputiću vas prohodnim ulicama do tamo.
Felon se, u aktu očajanja, uhvatila za čelo. - Moj mladić stanuje
kod Olimpijskog parka, ulica Šerbruk.
- Odlično! Vratite se nazad pedesetak metara i uđite u ulicu
Monte Rojal. Na njenom kraju skrenite desno i izaći ćete kod
Botaničke bašte. Odatle, kao što pretpostavljam da već i znate, put
vodi pravo ka parku.
- Da, hvala... - promrsila je Felon nezadovoljno i zatvorila prozor.
Stresla se zbog rashlađenog vazduha u automobilu. Pogledala je
oko sebe i po stoti put se zaklela da će se preseliti u toplije krajeve.
Snežni nanosi su bili visoki oko metar i po, vejavica je bila gusta,
hladan vetar je prodirao do kostiju. A bio je tek početak zime...

~3~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Okrenula je automobil i ubrzo, po uputstvu policajca, skrenula u

ulicu Monte Rojal. Prevučena debelim slojem snega i leda, ulica
Monte Rojal je bila jedva prohodna. Srećom, u njoj je saobraćaj bio
veoma redak, što je olakšavalo rizičnu vožnju.
Felon je vozila iritirajuće sporo, jedva se kretala, plašeći se
proklizavanja. Držala je pogled strogo usmeren na put, sve dok nije
primetila da je ulica Monte Rojal karakteristična po nizu fantastičnih
porodičnih kuća. Tada je posvetila pažnju razgledanju kuća, koje su
odavale dobra imućna stanja svojih stanara. A ti stanari su bih
uglavnom lekari, stomatolozi, veterinari ili advokati, što se moglo
otkriti po osvetljenim tablama, postavljenim ispred kuća. U čitavoj
ulici nije bilo nijednog javnog objekta, što je objašnjavalo redak
saobraćaj. Tu su živeli samo privilegovani, radili su u ordinacijama u
okviru svojih kuća, i posećivali su ih samo odabrani klijenti.
Felon je poželela da što pre izađe iz te ulice. Pritisla je papučicu
za gas i, već sledećeg trenutka, osetila tup udar prednjeg branika o
nešto meko.
Kroz glavu su joj prošle najcrnje misli. Nekoliko dugih sekundi je
paralisano sedela, ne usuđujući se da se pomeri. Držala je širom
otvorena usta i ispuštala bezglasne krike. Snažno je osuđivala sebe
zbog neopreznosti, zbog, čak i minimalnog, odsustva pažnje. Poželela
je da vrati vreme unazad, pre momenta u kome je nekoga udarila
svojim džipom. Tada bi vozila daleko opreznije i primetila bi da neko
prelazi ulicu.
Sva obuzeta užasom, drhtavim prstima je otkopčala sigurnosni
pojas i otvorila vrata. Istog trenutka je začula cvilenje neke životinje.
Olakšanje ju je obuzelo samo na kratko. Kada je pred sobom ugledala
belu pudlu, od čije se krvi zacrveneo sneg oko nje, iznova ju je obuzeo
osećaj straha i strepnje.
Felon je ražalošćeno zaplakala i klekla kraj pudle. - Oh, šta sam ti
uradila...? Šta sam ti uradila?! Jadnice mala... Molim te, nemoj da
ugineš...
Pudla je bolno cvilela, trzajući se čitavim telom. Oko vrata je
nosila crveni kaiš, što je navelo Felon da pogleda oko sebe. Očekivala
je da vidi vlasnika psa, međutim, kroz gustu vejavicu nije uspela
nikoga da vidi. Ulicom, u tim trenucima, nisu prolazili ni pešaci ni
automobili.
Felon se tada prisetila da je, na samo nekoliko metara odatle,
videla tablu koja je označavala veterinarsku ordinaciju. Bez
razmišljanja je skinula svoju skupocenu bundu i položila je po snegu.
Tresući se od hladnoće, najpažljivije je podigla pudlu i spustila je na
meko krzno svoje bunde. Bilo joj je više nego jasno da je bunda
~4~
Knjigoteka
 glorij@&anna

zauvek uništena. Pudla je obilno krvarila, sem toga, dlaka joj je bila
mokra i blatnjava. Ipak, nije marila za tim. Smatrala je najvažnijim da
pudla preživi, čak i po cenu njene bunde.
Odnela ju je u kola i nežno spustila na suvozačevo sedište. Sva je
podrhtavala od uzbuđenja, dok je, gledajući u retrovizor, vozila
nekoliko metara unazad. Parkirala je kola najbliže što je mogla
vratima veterinarske ordinacije.
- Drži se, kuco, stigli smo kod čika doktora... - tepala je pudli,
iznoseći je iz kola. - Izdrži još samo malo, samo minut ili dva... -
hrabrila ju je, noseći je očišćenom stazom do ordinacije.
Ali, tamo ju je čekalo neprijatno iznenađenje. Na vratima
ordinacije je stajao znak „zatvoreno”. Kraj radnog vremena je istekao
još u 17 časova. A sada je bilo osam uveče.
Bez previše razmišljanja, Felon je otrčala pred ulazna vrata kuće,
sa kojom je ordinacija bila spojena. Pretpostavljala je da u kući živi
veterinar, ih bar neko od zaposlenih tehničara.
Obradovana otkrićem da je u kući upaljeno svetio, pritisla je
zvono svom snagom. Nervoza ju je sprečavala da mirno sačeka na
odgovor iznutra.
Zato je vrhom čizme udarila u vrata i prodrala se na sav glas: -
Hitan slučaj! Otvarajte!
I zaista, vrata joj je istog trenutka otvorio visoki, crnokosi
muškarac, obučen u pižamu i kućni mantil. Samo jedan pogled na
izbezumljenu Felon i njen zamotuljak bio mu je dovoljan da reaguje.
Odmah je preuzeo uvijenu pudlu i glavom pozvao Felon da ga
sledi. - Šta se dogodilo? - upitao je bez osvrtanja, užurbano hodajući
dugim hodnikom.
- Udarila sam je kolima... - objasnila je Felon, trčeći za
veterinarom. - Ne znam kakve povrede ima, ali vidim da obilno
krvari. Molim vas, spasite je... Ne želim da to kuče ugine...
- Ostavite emocije za kasnije. Sada mi recite kada ste je udarili?
Pre koliko vremena?
- Mislim da nije prošlo ni pet minuta...
Ušli su najpre u čekaonicu, a potom i u samu ordinaciju.
- Svetio je pored vrata - veterinar je obavestio Felon spuštajući
pudlu, sve sa bundom, na operacioni pult.
Felon je uključila svetio i neustrašivo prišla pultu. - Mogu li ja
nekako da pomognem? - spremno se ponudila, utešno mazeći pudlu
po glavi.

~5~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Prestanite da cmizdrite - predložio je zahtevno, uviđajući da je

Felon potrešena. - Već ste dosta uradili. Odavde ja preuzimam.
- Vi ste veterinar, nadam se? Mislim, niste samo tehničar ili
nešto slično?
- Ne, ja sam doktor veterine Voren Martin. Budite bez brige,
gospođice...
- Mejson. Felon Mejson.
Voren je dugim pogledom obuhvatio njeno lepo, ali potpuno
bledo lice. Osmehnuo se, ugledavši joj suze u očima. - Baš ste se
uplašili... - nežno je prokomentarisao, pažljivo pregledajući rane na
psu. - Pokušajte da se smirite, mislim da ova četvoronožna „dama”
ima samo jednu veliku posekotinu. Nadajmo se da nema neko
unutrašnje krvarenje.
- Nisam se uplašila - Felon je požurila da objasni, još uvek
drhteći čitavim telom. - Žao mi je tog nesrecnog psa. Ne želim da
ugine zbog moje nesmotrenosti.
- Vi ste pravo osveženje, gospođice Mejson - mrmljao je Voren,
brijući uprljanu dlaku oko posekotine na pudlinoj zadnjoj šapi. - Sve
žene koje ja poznajem bi više žalile zbog ove predivne bunde koja je,
bojim se, potpuno uništena, nego zbog jednog psećeg života. Da
budem precizniji, one se ne bi potrudile ni da dovedu povređenu
životinju do veterinara.
- Taj podatak više govori o njima, nego o meni. Moj postupak nije
„herojski”, već ljudski - blago je prokomentarisala, gledajući sa
divljenjem kako Voren Martin brzo i vešto sanira ranu na psiću. -
Uostalom, ovako nešto je moglo da se dogodi samo meni! - glasno je
zavapila. - Meni, i nikom više!
Voren je podigao glavu da bi je pogledao sa čuđenjem. - O čemu
pričate, gospođice Mejson? Nezgode sa kolima i psima, ali i sa
ostalim životinjama se dešavaju gotovo svakodnevno. Vi niste
nikakav izuzetak.
- Jesam! - odvratila je samokritično. - Mene prati baksuzluk na
svakom koraku! Eto, večeras sam prvi put ušla u ovu ulicu, i odmah
sam u njoj gotovo ubila jednog psa!
- Pas će preživeti, ne brinite. Prestanite da sudite o sebi tako
strogo, zaboga!
- Povredila sam psa i zakasnila na dogovoreni sastanak! - Felon
je ignorisala Vorenova uputstva. - Pitam se šta će mi se sve dogoditi,
do kraja dana!
Pudla je još glasnije zacvilela kada je Voren antiseptikom očistio
ranu na njenoj šapi. - Sada ću da pređem na ušivanje, a to nije baš lep
~6~
Knjigoteka
 glorij@&anna

prizor, gospođice Mejson. Predlažem vam da odete u čekaonicu. Pre

toga biste mogli da operete ruke, vidim da imate krvi po šakama. Eno,
tamo je lavabo.
- Hvala... - promrsila je Felon, nimalo zgrožena prizorom svojih
okrvavljenih ruku.
Nije odolela da pudlu pomazi po glavi, pre nego što se okrenula
ka lavabou. Dok je prala ruke, pogled joj je pao na ručni sat. - Sada
sam stvarno gotova... - izustila je sebi u bradu i duboko uzdahnula.
Okrenula se ka Vorenu, koji je predano ušivao ranu. - Mogu li da
se poslužim vašim telefonom, gospodine Martin?
- upitala ga je sa ustručavanjem. - Trebalo bi da jednoj osobi
objasnim razloge svog kašnjenja.
- Telefon je u čekaonici, na radnom stolu. Razgovarajte koliko
želite.
- Obećavam da ću biti kratka - rekla je Felon, upućujući Vorenu
pogled zahvalnosti.

* * *

Prijala joj je tama koju je zatekla u čekaonici. Nejaka svetlost je

dolazila jedino iz ordinacije, kroz nevelike prozore od mutnog stakla.
Bila je dovoljna da osvetli sto, kao i telefonsku garnituru.
Tek kada je sela, Felon je primetila da joj kolena podrhtavaju.
Protekli događaj ju je uznemirio, baš koliko i činjenica da je zakasnila
na dogovoreni sastanak sa svojim mladićem, Rupertom. Oklevala je
da ga pozove. Nekoliko trenutaka je držala ruku položenu po slušalici,
pripremajući se za neizbežnu bujicu osuda.
- Zdravo, Rupert - bojažljivo ga je oslovila, nakon što je istipkala
brojeve njegovog telefona.
- Do đavola, Felon! - Rupert je odmah dreknuo, prepoznavši joj
glas. - Gde si do sada?! Tvoje koleginice su mi rekle da si odavno
otišla sa posla! Zvao sam te i na mobilni telefon, ali se nisi javila!
Znaš li da koncert počinje za dvadesetak minuta?! I gde se, uopšte,
nalaziš?! Ako misliš da stignemo na koncert, nemoj da dolaziš kod
mene, idi pravo pred Lagarderovu halu! Tamo ćemo se naći!
- Rupert... - Felon je umornim pokretima prstiju protrljala čelo. -
Žao mi je, ja ne mogu da idem na koncert.
- Molim?! Te karte sam kupio još prošlog meseca i dao za njih
trista dolara! Pitam se šta sada izvodiš?!

~7~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Na izvodim ništa, Rupert. Jedna nezgoda me je omela da na

vreme dođem kod tebe.
- Samo jedna?! - upitao je Rupert podrugljivo. - Eto, da si došla
kod mene, mogli smo to da proslavimo. Da čujem, šta ti se dogodilo?
- Udarila sam kolima u nečiju pudlu, u ulici Monte Rojal.
- Nije mi jasno šta si tražila u toj ulici.
Felon je duboko uzdahnula, gubeći nerve zbog Rupertove
bezosećajnosti. - Sve to sada nije važno! - usudila se da uzvikne. -
Nalazim se kod veterinara, i neću otići odavde dok ne vidim hoće li
pudla preživeti! I meni se ide na koncert, Rupert, ali me okolnosti
sprečavaju da mu prisustvujem! Ne samo da sam zabrinuta za psa,
već sam ostala i bez bunde! Na sebi imam samo košulju!
- Poneću ti jedan od mojih džempera - ponudio je Rupert
mekšim glasom. - Molim te, Felon... Toliko mi je stalo da zajedno
odgledamo koncert. Priseti se samo koliko smo se radovali kada smo
kupili karte...
Mrzela je svoju popustljivost. Ali, uvek iznova joj je podlegala. -
Budi na vezi, Rupert... - nezadovoljno je promrsila i odložila slušalicu
na sto.
Bešumno je ušla u ordinaciju i ugledala Vorena kako kuglicom
vate nežno briše pudlinu, od blata zaprljanu, dlaku. Pudla je spavala
na čistoj, beloj gazi, što je navelo Felon da pomisli kako je sve u redu.
Voren ju je pogledao i ona mu je uzvratila pogled. Tek tada je
postala svesna njegove izrazite privlačnosti. On je bio jedan od retkih
muškaraca koji osvajaju već na prvi pogled. Visok, krupan i crnokos,
lako je upadao u oči. Okružen pomagalima i instrumentima iz
ordinacije, delovao je seksi, obučen samo u pižamu i dugi kućni
mantil.
Felon je bila zadovoljna otkrićem da je Voren posmatra sa
interesovanjem, baš kao i ona njega. Osmehnula mu se i pokazala
glavom ka usnuloj pudli.
- Da li je sve u redu? Hoće li kuca preživeti?
- To još uvek ne mogu da potvrdim sa stoprocentnom
sigurnošću. Pažljivo sam je pregledao, ali još uvek nisam otklonio
mogućnost unutrašnjih povreda. Nužno je da prođe izvesno vreme,
da pudla stane na svoje noge i da sama uzme hranu ili vodu. Tek tada
ćemo znati da je opasnost zauvek prošla.
- Ja... Ja bih sada morala da krenem... - nevoljno je izgovorila. -
Ako mi dozvolite, pozvaću vas sutra telefonom, kako bih se raspitala
o pudlinom stanju. Još večeras ću platiti sve troškove, podrazumeva
se.
~8~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Da sam na vašem mestu, gospođice Mejson, ostao bih uz pudlu

sve dok ona ne počne da trči po ordinaciji - savetovao ju je Voren,
ukrštajući ruke preko grudi.
- Zbog čega mi to predlažete? - zbunjeno je upitala, kriveći glavu
u stranu.
- Zbog toga što je pudla vlasništvo jednog veoma opasnog
momka, lokalnog „biznismena”. Bojim se da taj tip ne bi bio previše
milostiv prema osobi koja mu je povredila ljubimicu, bez obzira na to
što je ta osoba žrtvovala svoju bundu, da bi je spasila.

~9~
Knjigoteka
 glorij@&anna

II

Felon je uplašeno zatreptala, stavljajući ruku preko usta. - Oh, kakav

maler... - uzbuđeno je izustila, najednom sva obuzeta nelagodnošću.
- Od svih ljudi na ovom svetu ta nesrećna pudla je morala da
pripada baš nekom kriminalcu! Šta da radim?! Postoji li mogućnost
da taj čovek prihvati moje izvinjenje?! Mislim, mogla bih da mu
objasnim kako se sve dogodilo! Najmanje što sam želela da učinim
ove večeri je da povredim jednog bespomoćnog psa!
- Gospođice Mejson, oružju i agresiji su skloni upravo oni ljudi
koji imaju problema sa rečima, ljudskom solidarnošću i sposobnošću
za opraštanje. Na vašem mestu bih zaboravio na taj plan sa nuđenjem
i prihvatanjem izvinjenja.
Felon se samokritično udarila po čelu. - Sve situacije u koje ja
upadam su neizostavno komplikovane... Eto, ni ova nije izuzetak od
pravila...
- Prosto je neshvatljivo kako vi uopštavate stvari, gospođice
Mejson - Voren ju je prijateljski ukorio. - Zbog jedne snežne nezgode
ste proglasili sebe za beznadežno maleričnu osobu. Odakle potiče
tolika količina fatalizma u vama?
- Odakle? Iz iskustva - poverila mu je Felon samosažaljivim
glasom. - Oprostite na trenutak, odmah se vraćam - obave stila ga je
muklim glasom, povlačeći se u čekaonicu.
Podigla je odloženu slušalicu i Rupertu strpljivo objasnila razloge
zbog kojih je nužno da ostane u ordinaciji, pored povređene pudle. S
obzirom da se nije nadala njegovom razumevanju, lako je podnela
uvrede koje joj je u besu izgovorio.
Brzo je završila razgovor i spustila slušalicu. Pomislila je kako joj
je potrebno jedno piće, možda čak i dva. Sem toga, bila je gladna, a i
veoma umorna.
- Da sam otišla na koncert, pouzdano bih zaspala... - rekla je
naglas, sležući ramenima.
Ponovo je ušla u ordinaciju i prišla pultu za kojim je Voren još
uvek čistio pudlinu dlaku. Stala je nasuprot njega i osetila prijatno,
lagano uzbuđenje. Dopalo joj se da, nakon mnogo vremena, ponovo
doživljava neku vrstu treme u prisustvu jednog muškarca.
- Liza... - Voren je tiho izgovorio, ne prekidajući ono što je radio.
- Tako se zove naša četvoronožna „dama”. Ima pločicu sa
izgraviranim imenom na kaišu.

~ 10 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Kako znate da Liza pripada baš... baš tom... tom opasnom

momku?
- Izlepio je plakate sa njenom slikom po čitavoj ulici. Većinu su,
pretpostavljam, uništili vetar i sneg. U svakom slučaju, ova malena se
vodi kao nestala već nekoliko dana. Zbog toga je ovako prljava.
- Ako... Ako Liza preživi...
- Preživeće.
- Hoćete li biti toliko ljubazni da je vratite vlasniku?
- Naravno - Voren je tek tada podigao glavu i široko joj se
osmehnuo. - I to bez pominjanja vašeg imena - šarmantno je dodao.
- Hvala... - Felon se ženstveno promeškoljila. - Mogu li da
naručim picu na vašu adresu? Veoma sam gladna, a više je nego
očigledno da ćemo još dugo čekati na definitivnu prognozu Lizinog
stanja.
- Imam bolju ideju. Frižider mi je pun raznih delikatesa. Mogli
biste da ih naseckate na tanjir, pa da zajedno večeramo. Ako imate
dobru volju da učinite tako nešto, podrazumeva se.
- Bilo bi čudno da je nemam, zar ne? Mislim, nakon svega što ste
učinili za Lizu i mene. Hvala vam, gospodine Martin - izgovorila je sa
toplinom u glasu. - Iskreno sam zadivljena vašom brzom i hitrom
reakcijom, koja je usledila odmah po mom dolasku. Nisam ni stigla da
vam se izvinim zbog toga što sam, ignorišući zatvorenu ordinaciju,
pozvonila na ulazna vrata vaše kuće. Očigledno je da sam vas
prekinula u odmoru - zaključila je, pokazujući rukom na Vorenovu
pižamu i kućni mantil.
Prva dva dugmeta na gornjem delu pižame su bila raskopčana i
Felon nije mogla a da ne primeti muževnost Vorenovog vrata, kao i
da nasluti čvrstinu njegovih grudi. Lako je uzdahnula, najednom
dobivši želju da ga bolje upozna.
- Kada budete videli moj račun, gospođice Mejson, možda mi
nećete biti toliko zahvalni - našalio se Voren prigušenim glasom. -
Kuhinja se nalazi levo od ulaznih vrata. Nemojte da zalutate - dodao
je zavodljivo.
- Gde da ne zalutam? - Felon je naivno upitala. Međutim, već
sledećeg trenutka je shvatila na šta je Voren aludirao. Sagla je glavu,
blago crveneći. - Moj utisak je da se nalazim u kući pravog
džentlemena. Ne dozvolite mi da uvidim kako sam pogrešila.
- Budite bez brige, gospođice Mejson. Čak i ako, kojom srećnom
zgodom, zalutate u moju spavaću sobu, praviću se da vas ne vidim.

~ 11 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Odlično! - uzviknula je Felon, podižući glavu. - Hoćete li da

serviram hranu u čekaonici, odakle bismo mogli da kontrolišemo
Lizu?
- Za tim nema potrebe. Ja ću, kroz nekoliko minuta, doneti Lizu u
dnevnu sobu. Imam jednu udobnu korpu za nju. Vi biste mogli da joj
pripremite nešto za jelo, mleko i hleb, na primer.
- Učiniću to, svakako - Felon se lako složila i krenula da izađe iz
ordinacije. Na vratima je zastala i iznova se okrenula ka Vorenu. -
Kakav sam baksuz, razbiću vam neki tanjir. Unapred vas upozoravam
na takvu mogućnost.
Voren joj je uputio osmeh podrške. - Pazite samo da se ne
posečete, gospođice Mejson. Sve drugo je manje važno.
Grudi su joj se, na trenutak, ispunile zanosom kakvog odavno nije
osetila. Dopao joj se osećaj da je neko smatra važnom iznad svega
ostalog. Sa gorčinom se prisetila Rupertovih grubosti, koje su obično
pratile njene nezgode. To prisećanje je uslovilo da joj licem preleti
senka. Ne želeći da izaziva Vorenovu sumnja, odmah je izašla iz
ordinacije i zatvorila za sobom vrata.

* * *

Tek kada je ušla u lepo nameštenu i moderno opremljenu

kuhinju, Felon se zapitala da li je Voren oženjen. Na ruci nije nosio
burmu, ali, nju nisu nosili ni mnogi drugi oženjeni muškarci.
Protivno svojoj diskretnoj prirodi, krenula je da radoznalo otvara
vrata kuhinjskih elemenata. Otkrila je mnoštvo vrhunski dizajniranog
posuđa, pedantno poslaganog, i u logičnom redu. Sve je, uostalom,
blistalo od čistoće. Jedino se u sudoperi nalazilo nešto prljavog
posuđa. Felon je sa neobjašnjivim zadovoljstvom registrovala samo
jednu upotrebljenu šoljicu za kafu. To je značilo da ju je Voren popio
sam. Bez devojke ili žene.
Uzdahnula je i otvorila frižider. Njegove police su bile prepune
hrane, baš kao što je Voren i rekao. Od izobilja delikatesnih
prerađevina odabrala je šunku, a među nekoliko vrsta sireva odlučila
se za dimljeni.
U kutiji za hleb je pronašla svež tost, čije je kriške najpre
premazala majonezom, a potom ih prekrila narezanim šnitama šunke
i sira. Dok je pripremala hranu, osećala je kako joj voda ide na usta.
Postala je nestrpljiva da joj se Voren pridruži, kako bi otpočeli sa
večerom.

~ 12 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Upravo je iznosila tanjire i salvete na kuhinjski sto, kada se Voren

pojavio na vratima kuhinje. Obuhvatio je pogledom ceo prizor:
privlačna mlada žena uposlena oko večere, dva tanjira na stolu,
sendviči pripremljeni ženskom rukom. Naslonio se na dovratak i
ukrstio ruke preko grudi, posmatrajući Felon sa zanimanjem.
- Mogao bih lako da se priviknem na sve ovo... - jedva razgovetno
je promrmljao.
- Oh! - izustila je Felon zbunjeno i usklonila pramenove duge,
plave kose sa lica. - Kako je Liza?
- Dobro je. Drema u korpi, pored kamina. Predlažem da joj se
pridružimo. U dnevnoj sobi je daleko toplije i prijatnije.
- Zašto da ne? - složila se, kratko slegnuvši ramenima.
- Sendviči izgledaju veoma primamljivo, ali vidim da niste dodali
priloge - Voren je prišao kuhinjskim elementima i krenuo da otvara
jedna vrata za drugim. - Ovde negde imam teglicu sa mariniranim
pečurkama...
- Evo, ovde je! - uzviknula je Felon nepromišljeno, protežući se
do visećeg elementa. Prekasno je shvatila da se time odala, da je time
otkrila svoju upućenost u sadržaj na policama.
Voren je nepogrešivo shvatio da je Felon podrobno upoznala
inventar njegove kuhinje. Umesto da se naljuti, oko usana mu je
zaigrao pritajeni osmejak.
- Odlično! - nehajno je prokomentarisao, praveći se da Felon nije
rekla ništa neobično. Uzeo je teglu sa police i spustio je u džep svoga
mantila. - Sada nam treba još samo nešto za piće. Šta obično pijete uz
sendviče, gospođice Mejson? Nemojte samo da kažete „jogurt”. Taj
odgovor neću prihvatiti.
Još uvek pod utiskom svog nehotičnog lapsusa, Felon se rasejano
češkala po glavi. - Prijalo bi mi belo vino, ako ga imate, naravno.
- Čak dve flaše se nalaze na pregradi, u vratima frižidera. Zar
niste primetitli? - blago ju je zadirkivao.
Felon je samo uzdahnula, uzela tanjire sa sendvičima i ponela ih
u dnevnu sobu. Tamo se smestila na kauč, udaljen tek nekoliko
metara od kamina u kome su, praveći pucketave zvuke, gorela
hrastova drva.
Omamljena anestezijom, baš koliko i neposrednom blizinom
vatre, Liza je spokojno dremala u velikoj, pletenoj korpi. Na kratko se
probudila da bi jezikom prešla preko ušivene rane, i pospano se
protegla. Po svemu je odavala utisak zdravog psa, ipak, Felon je još
uvek osećala strepnju.

~ 13 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Ta strepnja je nestala kada se Voren smestio na drugi deo kauča.

Tada je postala svesna jedino blizine njegovog dobro građenog tela,
kao i šarmantnog osmeha koji je bio namenjen samo njoj.
Voren je privukao stočić i na njega spustio dve visoke, uzane čaše,
napunjene prohlađenim belim vinom.
- Mislim da sada imamo sve što nam je potrebno. Možemo da
počnemo sa večerom - rekao je vedro, uzimajući sendvič.
Već je otvarao usta za prvi ugriz, kada se nečega dosetio. - Da li
vam smeta moje neformalno, kućno izdanje, gospođice Mejson? Ako
insistirate, otići ću da se presvučeni.
- Ne! Nije potrebno! - Felon je ponovo reagovala žustrije nego
što je želela.
Oh, bože, to je zvučalo kao da sam rekla: svucite i to što već
imate na sebi, pomislila je sa nemoćnim očajanjem.
Na trenutak je zatvorila oči, pitajući se šta se dešava sa njom.
Mora da sam potpuno ispala iz štosa kada su muškarci u pitanju,
rezignirano je zaključila, pomislivši da njena veza sa Rupertom traje
nedozvoljeno dugo vremena.
Besno je odmahnula glavom i zagrizla prvi sendvič. On joj je
toliko prijao da je glasno mrmljala, dok ga je sitnila među zubima.
Hrana joj je, zbog gladi, okupirala svu pažnju. Bila je zahvalna Vorenu
što ne započinje nikakav razgovor, već je zdušno prati u pražnjenju
tanjira.

* * *

Međutim, kod poslednjeg zalogaja, kada je bila već sita, Felon je

postala svesna okolnosti u kojima se nalazila. Sedela je kraj upaljenog
kamina, na udobnom kauču, jela je ukusne sendviče i pila kvalitetno
vino, u korpi je spavala ljupka pudla, a pored nje je sedeo retko
privlačan i intrigantan muškarac. Ležerno ulegnut u ugao kauča,
obučen da iritira u pižamu i kućni mantil, predano je žvakao svoje
sendviče i zalivao ih belim vinom.
Felon se stresla, prisetivši se svog večito hladnog i večito praznog
stana na trećem spratu bezlične zgrade u novogradnji. Pomisao na
Rupertovu umetničku radionicu, kako je on nazivao svoj stan, sada je
izazivala gotovo gađenje.
- Pa, vama je hladno! - uzviknuo je Voren, primetivši da Felon
podrhtava. - Doneću vam ćebe! - objavio je i ustao sa kauča, pre nego
što je ona mogla da ga spreči u tome. Nestao je na kratko iza jednih
vrata. Kada se vratio u sobu, nosio je u ruci tamnoplavo ćebe, koje je
~ 14 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

mirisalo na osveživač rublja. Odmah ga je pažljivo prebacio preko

Felon, čak ju je naveo da podigne noge i dobro ih umota.
- Hvala vam, veoma ste ljubazni... - Felon nije odolela da mu se
osmehne.
- Sigurno ste promrzli dok ste stajali napolju, bez bunde, odeveni
samo u tu tanku košulju. Možda bi bilo pametnije da sam vam,
umesto vina, doneo jedan topao čaj. Više bi vam prijao.
- Varate se, vino me je dobro zagrejalo. Sedite, gospodine Martin.
Dovoljno ste me služili. Red je da se odmorite, nakon svega što ste
učinili za Lizu i mene.
- Navikao sam na hitne slučajeve - izjavio je Voren nehajno,
zauzimajući staro mesto u dnu kauča. - Vi ste doneli Lizu u osam sati
uveče, što je prihvatljivo vreme. Teško mi padaju intervencije na
kućnim ljubimcima koje obavljam u tri ili četri sata izjutra, kada sam
pospan i mamuran, a samim tim i manje efikasan.
Felon je raširila do tada polusklopljene oči. - Šta se dešava
kućnim ljubimcima u gluvo doba noći?
- Najčešće ništa. Srećom, dodao bih. Jednostavno, vlasnici tih
ljubimaca ne žele da rizikuju, već nakon prvih tegoba pozivaju u
pomoć. Znate, u današnje vreme su prijateljstva retka, zbog čega se
ljudi sve više vezuju za životinje. Imate li vi nekog kućnog ljubimca,
gospođice Mejson?
- Eh... - Felon je umorno odmahnula rukom i odmah je vratila
pod toplo ćebe. - Ja radim u banci, kao šef računskog centra, i
nemam dovoljno vremena ni za sebe. Životinjama je potrebna pažnja,
nepodeljena i nesebična pažnja, a ja nisam u situaciji da im je pružim.
- Lepo od vas što ste tako uviđajni - pohvalio ju je Voren. - Ipak,
rekao bih kako, i pored nedostatka slobodnog vremena, uvek možete
da gajite akvarijumske ribice. Kada se u akvarijumu uspostavi
biološka ravnoteža, odnosno, ako se obezbede optimalna temperatura
vode, svetlost i kiseonik, ribice se mogu ostaviti bez hrane i dva do tri
dana. Ta mogućnost vam ostavlja slobodu kretanja. Sem toga, i ribice,
kao i sve druge životinje, oplemenjuju životni prostor, a sa
akvarijumom unosimo deo prirode u stan, deo morskog ili rečnog
dna.
- Razmisliću o tome... - promrmljala je Felon, mada je već tada
znala da će odbaciti Vorenov predlog.
Nastupila je kratkotrajna tišina i ona je sa nelagodnošću
zaključila da je veoma pospana. U sebi je osećala spokojstvo kakvo
odavno nije iskusila. Nakon mnogo vremena je bila mirna, savršeno
mirna.

~ 15 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Nekim čudom je prestala da misli o svom stresnom poslu, kao i o

podjednako stresnoj vezi sa Rupertom. Sva se predala prijatnom
ambijentu Vorenove dnevne sobe, pucketanju vatre, prizoru
dremljivog psa, toplini koju joj je ćebe pružalo. I Vorenovom glasu...
Bio je tako melodičan, dubok i prisan... Zažalila je što ne sme da ga
zamoli da joj ispriča sve o sebi, od kada se rodio, pa do tog trenutka,
kog su zajedno delili. Takav zahtev bi bio neprikladan njihovom
kratkom i površnom poznanstvu.
- Recite mi nešto, gospođice Mejson... - počeo je Voren, nakon
što je otpio poslednji gutljaj vina iz svoje čaše. - Kada ste stekli
uverenje da ste osoba koju prate maleri?
- Odavno... - rekla je Felon, teško uzdahnuvši. - Više se ni ne
sećam od kada su maleri deo svega što činim u životu.
- Postoji li mogućnost da ste se programirali na njih?
- Molim?
- Da li verujete u sve one teorije o autosugestiji? Veoma su
moderne, u poslednjih nekoliko godina. Sudeći po njima, naše živote
određuje naš način razmišljanja. Odnosno, svaka misao i svaka
izgovorena reč donose određene posledice, izazivajuću dobre ili loše
događaje, zavisno od toga šta smo pomislili ili izgovorili. Ako smo
izabrali da mislimo o sebi da smo, na primer, rođeni baksuzi, to će
postati naša istina, ona će odrediti naša iskustva.
- Hm... Nikada nisam dobro stajala sa psihološkim teorijama, ali
mi to, što ste upravo izgovorili, zvuči logično i prihvatljivo.
- Pa? Da li ste vi sebe, intimno, proglasili za beznadežan slučaj, i
za osobu koja je nepopravljivo malerična?
- Jesam - priznala je Felon nakon kraćeg razmišljanja.
- Ništa vas ne sprečava da promenite način razmišljanja.
Sugerišite sebi da je vreme baksuzluka prošlo, da će vas u budućnosti
pratiti samo sreća.
- Ali, to nije lako.
- Naravno da nije lako. I ne treba da bude! Jer, stvari koje nam
padaju teško su lekcije. Ako sve ide lako, onda to ne možemo da
tretiramo kao učenje i promenu, već kao poznatu stvar.
- Odakle vi sve to znate?
- Pale su mi pod ruku neke zanimljive knjige. Više sam ih
proučavao nego čitao, što je uslovilo da usvojim mnogo toga
zanimljivog.
- Bogami... - izustila je Felon dremljivo. - I meni bi dobro došle
neke od vaših knjiga, gospodine Martin.

~ 16 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- One vam stoje na raspolaganju, gospođice Mejson.

Felon je sa nelagodnošću zamislila Rupertovo iskeženo lice, kada
bi ga suočila sa knjigama o teoriji autosugestije. Već ga je čula kako
joj se ruga i proglašava je za slabića, kome su potrebna uputstva o
tome kako se živi.
Rupert zaista nije propuštao priliku da je ukori, da je navede na
pomisao da je u nečemu pogrešila. Sve to je činio pod parolom brige o
njoj, i želje da je nauči slobodi.
Ali, umesto da postane slobodna, Felon je postajala sve više
zavisna, najpre od Rupertovog mišljenja, potom od svojih predrasuda.
Voren je u pravu, zaključila je, ne odolevajući potrebi da spusti
glavu na bočnu stranu kauča. Ona je zaista sebe programirala na
neplanirane teškoće, na usputne nezgode, na situacije koje je
smatrala samo njoj svojstvenima.
Bilo je nužno da promeni ukupno mišljenje o sebi i proglasi se za
osobu kojoj u životu sve teče glatko. Tada više neće dolaziti u
situaciju da, žureći na koncert, upadne u saobraćajni kolaps, a potom
da kolima udari pudlu lokalnog mafijaša.
Iznenada joj je nešto palo na pamet: da se sve to nije dogodilo,
ona ne bi upoznala Vorena Martina i provela sa njim jedno prijatno
veče. Podigla je glavu i uputila mu sanjivi pogled preko ruba ćebeta.
- Na šta ste vi sebe programirali, gospodine Martin? - tiho je
upitala, pazeći da ne naruši opojnu tišinu sobe.
- Na privilegiju da mi na vrata dolaze nepoznate lepotice, koje
umeju da prave izvrsne sendviče.
Felon se osmehnula i Voren joj je uzvratio osmeh.
- Pokušaću da vam očistim bundu specijalnim rastvorom, ali ne
garantujem uspeh - rekao joj je Voren, ustajući sa kreveta. - Vi vodite
računa o Lizi. Ako kojim slučajem zacvili, odmah me pozovite.
- Hoću, ništa ne brinite - obećala je, već brinući o tome kako će
naterati sebe da ostane budna.
Ponovo je spustila glavu na meki naslon i usmerila pogled na
usnulu pudlu. Ubrzo su sitost, uticaj vina, toplota i pucketanje vatre
učinili svoje i, Felon je zaspala.
Nije ni osetila kada se Voren vratio u sobu, nahranio psa i dao mu
vode. Spavala je nečujno i mirno, sanjajući retko lepe snove.

~ 17 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

III

Probudili su je nečiji glasovi koji su, u prvi mah, zvučali kao da su

veoma udaljeni. Polako su postajali sve bliži i jasniji, ipak, bilo joj je
teško da se rasani. Zbog položaja u kom je spavala bolela ju je glava,
dok joj je vrat bio potpuno ukočen.
Otvorila je oči i zatreptala nekoliko puta, ne uspevajući da se
priseti gde se nalazi. Uspravila se na kauču i odmah osetila potpunu
tromost u telu, uslovljenu dugotrajnim snom.
- Zar nisi rekao da se više nećeš petljati sa plavušama, Vorene? -
Felon je, kroz bezbroj šumova u svojoj teškoj glavi, čula grubi ženski
glas, koji je praskao od ironije.
Podigla je glavu i zamućenim pogledom osmotrila visoku,
izuzetno atraktivnu crnokosu devojku, kako, u ratobornom stavu,
stoji nedaleko od kauča. Uprkos ranim jutarnjim satima, devojka je
bila potpuno našminkana i sa urednom frizurom. Felon je, zbog
jačine njenog parfema, mahinalno stavila prst pod nozdrve.
- Brenda... - Felon je prepoznala Vorenov glas. - Molim te, budi
korektna i priznaj da sam ti već nagovestio ovo što si upravo sama
otkrila. Felon i ja se zabavljamo već duže vreme, na tebi je da to
definitivno prihvatiš.
- Šta...? - zamucala je Felon, još uvek nedovoljno rasanjena.
- Mogu da prihvatim drugu ženu u tvom životu, Vorene... -
Brenda je i dalje ljutito praskala. - Ali ne mogu da prihvatim ovu
pogužvanu, raščupanu i podbulu plavušu! I šta ona, do đavola, radi
na ovom kauču?! Izigrava sveticu, zar ne? Sigurno planira da se malo
folira, pre nego što uskoči u tvoj krevet!
- Felon je slučajno zaspala na kauču, a ja nisam hteo da je budim
- Voren je staloženo objasnio, pokazujući imunost na Brendin
furiozni bes. - Inače, odavno je upoznala svu udobnost mog kreveta.
- Molim?! - sva preneražena, Felon je hitro ustala sa kauča i
otvorenih usta uputila Vorenu zaprepašćeni pogled.
- Jadnice... - Brenda ju je potcenjivački odmerila. - Kako je to biti
devojka za jeftinu zabavu? Ha? Šta misliš, kada će se Voren
zadovoljiti tvog krhkog tela, ofarbane kose i sočiva u plavoj boji?
Felon se tada goropadno okrenula ka Brendi. - Moja kosa je
prirodno plava, a isto važi i za oči, drznice! Da ti je jezik bio malo
kraći, možda te tvoj bivši ljubavnik još uvek ne bi ostavio!

~ 18 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Slušaj, alapačo... - Brenda je krenula da se približava Felon. -

Ne dozvoljavam da me vređaš. Ja sam sa Vorenom imala vezu, ti mu
nudiš samo malo prolaznih zadovoljstava. Poštuj to!
- Ne nudim ja Vorenu ništa! - Felon je prkosno podigla glavu. -
Ali, kada bih mu i ponudila zadovoljstva, ona ne bi bila prolazna, već
za pamćenje!
- To ću ti dati za pravo! - narugala joj se Brenda u lice. - Nema
sumnje da si pravi majstor za zabranjene igre!
- Brenda! - Voren ju je strogo oslovio. - Ne dozvoljavam ti da
vređaš moju devojku!
- Ti ćuti! - Brenda se brecnula na njega.
- Vi ćutite! - istovremeno se oglasila i Felon.
- Opa! Šta znači to persiranje? Deo neke seksi uloge? Koga
glumiš, plavojko? Dozvoli da pogodim... - Brenda je stavila prst na
bradu, praveći se da razmišlja.
- Sada je dosta! - Voren se iznova umešao. - Preporučujem ti da
pokažeš malo više dostojanstva, Brenda! Naš raskid je bio
neminovan, ali si ti uporno odbijala da ga prihvatiš! Nije trebalo da
jutros dolaziš nenajavljena. Uznemirila si Felon i mene. Molim te da
sada odeš!
- Otići ću tek kada se obračunam sa ovom bestidnicom! - ciknula
je Brenda i sa obe ruke snažno odgurnula Felon.
Ona je pala na kauč, ali, to nije bio kraj poniženju. Jer, Brenda se
iznova ustremila na nju, visoka i krupna, spremna na sve. Voren je
munjevito reagovao, pritrčao joj i savladao je, spašavajući Felon
njenog napada u poslednjem sekundu.
Brenda je tada počela razjareno da psuje, Voren ju je ubeđivao da
ućuti, odnekud se stvorila Liza i počela glasno da laje. Felon je
pomislila da će joj se glava rasprsnuti. Teško je prihvatala učešće u
jednoj tako grotesknoj situaciji. Poželela je da svi ućute, da je svi
ostave na miru. Nije videla nikakvo olakšanje čak ni u otkriću da Liza
stoji na šapama, da živahno poskakuje i prodorno laje.

* * *

Sve je utihnulo nakon što je Voren naterao Brendu da izađe iz

kuće i zatvorio vrata za njom. Ali, za njega je pravi okršaj tek
otpočinjao. To je shvatio kada se vratio u dnevnu sobu i suočio se sa
pocrvenelim licem svoje gošće.

~ 19 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Dozvolite da vam objasnim, gospođice Mejson... - podigao je

obe ruke u odbrambenom stavu, moleći za pažnju.
- Vi... Podlače! - Felon mu nije dozvolila da kaže bilo šta u svoju
odbranu. Skočila je na noge, prišla mu i uprla kažiprst u njegove
grudi. - Iskoristili ste me! Zloupotrebili ste moje prisustvo u vašoj
kući! Ugrozili ste me! Upotrebili ste me za nešto što sami niste mogli
da rešite! Stidite se! Vi ste nula od muškarca! Vi ste najobičniji
mekušac! Samo se mekušci izvlače iz problema na tuđ račun, preko
tuđih leđa! Šta bi bilo da me je vaša korpulentna ljubavnica
povredila?! A?!
- Priznajem sve što ste rekli, gospođice Mejson - Voren je
pokajnički izjavio. - Molim vas da mi oprostite. Kada se Brenda jutros
nepoznavana pojavila na mojim vratima, ideja se rodila sama od sebe.
Objasnio sam joj da nisam sam, a kada je ona odbila da poveruje u to,
uveo sam je u sobu, da bi vas videla kako spavate. Zaista nisam
očekivao da počne da viče, napravi skandal i ugrozi vašu bezbednost.
- A šta ste očekivali?! Da nas dve proćaskamo o modi?! Zašto
problem sa Brendom niste resili kao muškarac, jednim ozbiljnim
razgovorom ili prostim obaveštenjem da je kraj?
- Verujte, sve sam pokušao da učinim! Isprobao sam razne
varijante raskida, bio suptilan, a onda direktan, najpre je nežno gurao
od sebe, potom bivao grub. Međutim, Brenda se pravi da me ne čuje,
ubeđuje me da ni sam ne znam šta hoću, tvrdi da smo nas dvoje
suđeni jedno drugom. Pomislio sam da bi je jedino prisustvo druge
žene u mom životu ubedilo da je među nama dvoma kraj.
- Bojim se da ćete morati da nađete bolje argumente, gospodine
Martin! - Felon je besno siktala. - Vaša ljubavnica „gerilka” me nije
doživela kao ozbiljnu konkurenciju! Proglasila me je samo za usputnu
devojku u vašem životu, koja služi za jeftinu zabavu i prolazna
zadovoljstva! I šta vam, do đavola, znači ono što ste rekli da se više
nećete petljati sa plavušama?! Šta vi imate protiv plavuša?!
- A šta ste vi ono rekli...? - Voren se zavodljivo smejuljio. - Kada
biste mi i ponudili zadovoljstva, ona ne bi bila prolazna, već za
pamćenje?
Felon je impulsivno podigla ruku i udarila Vorena po obrazu. -
Sram vas bilo! Jedan džentlmen se ne služi tako niskim udarcima! Ali
vi i niste džentlmen! Vi ste jedan najobičniji... mesožder!!!
- Mesožder? - ponovio je Voren, gladeći dlanom pocrveneli
obraz.
- Nego šta?! Bajan ste mi vi veterinar sa frižiderom prepunim
šunke i ostalih đakonija od mesa!

~ 20 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Neke životinje služe ljudima kao hrana - Voren je kratko slegao

ramenima. - To je prirodni lanac ishrane.
- Baš me zanima šta kažete kada vam neko donese na pregled
bolesno prase?! - Felon je praskala od ironije. - Ništa ne brini,
prasence! Bićeš ti dobro božićno pečenje!
Voren se glasno i slatko nasmejao, što je dodatno iritiralo Felon.
- Duhovito, nema šta. Ipak, imam i ja za vas jedno pitanje,
gospođice Mejson: ako ste već toliko zabrinuti za životinje, zbog čega
nosite bundu od odranih nutrija?
- Ja sam ekonomista, gospodine Martin, nisam lovočuvar! Vi,
nasuprot meni, primate platu da biste lečili životinje, a ne da biste ih
prerađene čuvali u svom frižideru i sladili se njima!
- Kada smo kod prerađevina, da li biste hteli da ostanete na
doručku? - Voren je bezazleno predložio. - Sada je na mene red da ga
pripremim.
- Kakva drskost! - Felon je šokirano izustila. - Sve što mogu da
kažem je da je „gerilka” luda što juri za vama! Trebalo bi da je srećna
što je ostavljena, a ja ću biti srećna kada odem odavde i nikada vas
više ne vidim! Zbogom!
Krenula je da ga zaobiđe, ali ju je Voren hitro uhvatio za ruke i
čvrstim stiskom savladao njene slabašne trzaje. Uputio joj je blag,
umirujući pogled. Dok ju je posmatrao, oči su mu lagano postajale sve
sjajnije. Felon ni približno nije mogla da nasluti koliko mu je bila
privlačna u tim trenucima: blago raščupana, rumenih obraza,
dremljivog pogleda. Odeća joj je bila neodoljivo pogužvana, baš kao
nakon ishitrenog ljubavnog iskustva.
- Oprostite mi, gospođice Mejson - prošaputao je Voren zaneto. -
Kunem vam se da sam sasvim drugačije zamišljao ovo jutro. Tačnije,
čitave noći sam ga željno iščekivao. Sada bih ja za sebe mogao da
kažem da sam baksuz, jer se Brenda pojavila u najgorem trenutku.
Felon je besno istrgla svoje ruke iz njegovih. - Manite se tog
petparačkog udvaranja, gospodine Martin! Znam da njime želite
samo da zataškate svoju bruku! E, pa, neće vam uspeti! Ja nisam
naivka koja pada na jeftine muške štosove!
Otrčala je do vrata, a kako su ona bila zaključana, uhvatila je
kvaku i počela besno da je drmusa. - Otvorite mi! Čujete li me,
otvorite mi vrata!
Voren više nije oklevao. Prišao je vratima i otključao ih. - Vaš sam
dužnik, gospođice Mejson - ubedljivo joj je poručio, otvarajući vrata.
Felon je još jednom ljutito frknula, pre nego što je izletela iz
Vorenove kuće. Kako su joj kola bila otključana, uletela je u njih,
~ 21 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

startovala motor i, ne hajući za sneg i led, velikom brzinom se

odvezla niz ulicu.

~ 22 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

IV

- Odlično... - procedila je Felon samoironično, ulazeći u svoj stan. -

Već kasnim na posao.
Otišla je pravo u kupatilo, gde je skinula sve sa sebe i odmah stala
pod topli tuš. Zalila je što nema vremena da se izležava u napunjenoj
kadi, u toploj vodi i peni od mirišljavih kupki. Opuštanje takve vrste
joj je bilo više nego neophodno.
Nadala se da će oštri mlazevi vrele vode sa tuša oterati bar deo
nervoze iz nje. Međutim, kada je izašla iz kade osećala se isto kao i
kada je ušla u nju: nervozno i besno.
Pokreti su joj bili oštri dok je četkala kosu, sušeći je fenom. Nije
imala vremena da je uvija, već ju je pustila da joj ravno pada na
ramena. Obukla je poslovni, sivi kostim, u kombinaciji sa crnom
košuljom. Kao i uvek, zbog nevelike visine je obula cipele sa visokim
potpeticama. Sa nekoliko izvežbanih poteza našminkala je usne i
nanela tanak sloj maskare preko dugih trepavica.
Letimičan pogled u ogledalo ju je uverio da može biti zadovoljna
ishodom svog brzo izvedenog doterivanja. Izgledala je dobro, kao i
obično, jedino su joj oči isijavale nervozu, a usne se povremeno blago
stezale.
Do banke u kojoj je radila kao šef računskog centra, vozila je
neoprezno i brzo, sa dosta kočenja i nepotrebnih proklizavanja. Ni
sama nije znala kako je, u poslednjim trenucima, izbegla da načini
nekoliko prekršaja. Uglavom, ta riskantna vožnja ju je dodatno
uznemirila.
Da nešto nije u redu sa Felon, prva je primetila njena sekretarica,
Pamela Karter, kada ju je ugledala na vratima svoje kancelarija.
Uvek diskretna i odmerena, Pamela nije izdržala da ne primeti: -
Danas ste loše volje, gospođice Mejson - nenametljivo je primetila. -
Nisam navikla da vas vidim takvu, posebno petkom, koji je vaš
omiljeni dan.
- Muškarci su svinje! - izjavila je Felon ogorčeno, bacajući sa
visine svoju elegantnu tašnu na jednu od stolica. Sela je na drugu,
odlučna da kroz razgovor sa starijom i iskusnijom ženom, kakva je
Pamela Karter bila, istera iz sebe sav nagomilani bes. - Nisu ništa
drugo do najobičniji prevaranti! Mi žene smo lude što im poklanjamo
poverenje! Na kraju nas uvek prevare! Uvek!

~ 23 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Pamela je svojoj šefovici uputila blag pogled, pun razumevanja. -

Šta je Rupert učinio ovoga puta, gospođice Mejson? Ako mi dozvolite
da primetim, postajete sve ljući na njega.
- Rupert? Ah, ne, nije on u pitanju. Mada, sve što sam rekla bi
moglo da se pripiše i njemu, bez ikakvih zadrški.
- Zar se u vašem životu pojavio novi muškarac?
- Da bar jeste... - Felon je setno uzdahnula. - Sinoć sam imala
nezgodu sa kolima... Ništa neobično, naravno. Naime, nehotice sam
udarila jednu pudlu. Srećom, u blizini sam otkrila veterinarsku
stanicu, gde sam odnela pudlu na pregled. Ispostavilo se da je
veterinar jedan privlačni, dobro građeni i šarmantni
tridesetpetogodišnjak. Voren Martin, tako se zove. Osvojio me je već u
prvom trenutku kada je, uprkos završenom radnom vremenu, bez
ikakvog oklevanja i suvišnih pitanja odneo pudlu u ordinaciju i tamo
vešto sanirao njenu povredu. Dok se pudla oporavljala, dremajući u
korpi, gospodin Martin i ja samo jeli sendviče, pili vino i razgovarali o
veoma ozbiljnim temama. Ja sam se osećala toliko prijatno, da sam
nehotice zaspala na kauču, pored upaljenog kamina!
- Ne razumem... A gde je, za to vreme, bio vlasnik povređene
pudle?
- To je poseban deo priče! - Felon je naglo ustala i počela da šeta
po kancelariji. - Gospodin Martin je prepoznao u pudli odbeglu
ljubimicu nekog mafijaša, za koga mi tvrdi da je veoma opasan! Sve
vreme mi je sugerisao kako je poželjno da se molim za pudlino
zdravlje, jer će samo tako moj incident sa kolima proći bez neželjenih
posledica!
- I? Da li je pudla preživela? - Jeste.
- Oh... - izustila je Pamela oduženo. - Nadam se da ste je
bezbedno vratili njenom vlasniku?
- Ne... - Felon se tek tada dosetila da je iz kuće Vorena Martina
otišla pre nego što je sa njim postigla konačan dogovor o Lizinoj
daljoj sudbini. Takođe je zaboravila da mu ostavi novac za odrađenu
intervenciju, a to je svakako nameravala da učini.
Umorno je preklopila kapcima i duboko uzdahnula. - Gospodin
Martin je obećao da će to sam učiniti. Bez uplitanja mog imena u
priču.
- To je tako ljubazno od njega.
- Eto, i vi ste naseli... - Felon je ponovo sela na stolicu i prstima
izmasirala čelo. - Priznajem da sam i sama pomislila da je Voren
Martin retko zanimljiv muškarac. Naveo me je da se osećam prijatno
u njegovom društvu, da budem otvorena pred njim uprkos kratkom

~ 24 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

poznanstvu, da se opustim u tolikoj meri da zaspim! Čak mi je otkrio

nov način razmišljanja, sa kojim bi trebalo da se resim svoje
programiranosti na baksuzluk! Sve je bilo nestvarno dobro. A onda
sam se probudila - zaključila je snuždeno, obarajući ramena.
- Pretpostavljam da se tada dogodio veliki preokret?
- Da, nažalost... Gospodin Martin je iskoristio moje prisustvo u
svojoj kući da bi se rešio bivše ljubavnice, koja odbija da prihvati
činjenicu da su raskinuli.
- Šta je, konkretno, uradio?
- Predstavio me je kao svoju novu devojku! Kakva drskost!
- Hm... - Pamela Karter je neodređeno huknula. - Još uvek ne
vidim razlog vašem besu, gospođice Mejson. Bilo bi lepo da je
gospodin Martin dobio vašu saglasnost da izvede taj trik sa novom
devojkom pred bivšom ljubavnicom. Ipak, ne mislim da vas je uvredio
time što je improvizovao na licu mesta.
- Vi ne shvatate, gospođo Karter! - Felon je ponovo bila na
nogama. - Voren Martin me je iskoristio za rešavanje svojih ljubavnih
problema! Pritom me je doveo u neposrednu opasnost, jer je njegova
ljubavnica krenula da se fizički obračuna sa mnom!
- Ali, on to nije mogao da predvidi! Felon je spustila ruke na
bokove, zastavši kod stola svoje sekretarice. - Zašto ga branite?
- Zato što ne mislim da je učinio nešto neoprostivo.
- On je najobičniji slabić, koji je upotrebio najgori način da
raskine jednu ljubavnu vezu.
- Možda je taj način bio ujedno i jedini mogući.
- To je i on rekao.
- Ne verujete mu? - Ne!
- Ali, zar i vi nemate isti problem sa gospodinom Rupertom? -
Pamela Karter se usudila da upita.

* * *

Zatečena tim pitanjem, Felon je načinila nekoliko nespretnih

pokreta rukom. Najpre je prstima dodirnula vrat, potom je uklonila
kosu sa obraza, na kraju je uvukla šake u džepove sakoa. - Kako...
Kako to mislite?
- Oprostite na slobodi da budem direktna, gospođice Mejson. Vi
ste mi lično, u nekoliko mahova, priznali da vam Rupert prosto ne
dozvoljava da odete od njega. Postao je majstor u izbegavanju tema
koje se bave kvalitetom vaše veze. Toliko je vešt u tome, da vi više ni
~ 25 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

sami ne znate zbog čega ste sa njim! Niste zbog ljubavi, u svakom
slučaju!
Čoveka uvek stigne ono od čega beži, zaključila je Felon
poraženo, priznajući sebi da je Pamela Karter u pravu. Rupert ju je
zaista sa zavidnim umećem držao pored sebe, iako je ona odavno
želela da ode. Odavno je prestala da mu se divi, da bude
impresionirana njegovim „multitalentima”. Ostajala je uz njega jer je
on to želeo, i znalački insistirao na tome.
- Hvala vam na toj sugestiji, gospođo Karter - poručila joj je
Felon, uzimajući svoju torbu. - Bila je veoma korisna. Poručite mi
duplu kafu, molim vas, i bar pet minuta mi ne prebacujte vezu.
- U 11 časova imate sastanak sa gospodinom Džeksonom -
podsetila ju je sekretarica.
- Gde?
- U sali za konferencije.
- Biću spremna... - promrmljala je Felon i ušla u svoju
kancelariju.
Klonula je u fotelju, osećajući neizdrživu potrebu za kofeinom.
Istovremeno ju je mučio pritisak u glavi, zbog kojeg je dugo masirala
slepoočnice.
Pomisao na Ruperta je samo pogoršala njeno stanje. Samo da
kafa što pre stigne, razmišljala je, držeći zatvorene oči.
Slutila je Rupertov bes zbog njenog odsustvovanja sa koncerta.
Znala je da joj predstoji još jedna prepirka sa njim, još jedno uzaludno
dokazivanje nevinosti. Već je bila umorna od njegovih optužbi, baš
koliko i od svojih bezbrojnih izvinjenja.
Nehotice, počela je da upoređuje Ruperta sa Vorenom Martinom.
Ubrzo je shvatila da je približan broj godina života jedina sličnost
među njima. U svemu drugom su se razlikovali: Rupert je bio
umetnik, Voren Martin veterinar; Rupert je živeo u prenatrpanom
ateljeu sumljive urednosti, Voren Martin je posedovao kuću sa
ordinacijom impresivnih dimenzija i pritom je predstavljao oličenje
pedanterije; Rupert je uvek vodio glavnu reč, Voren Martin je umeo
da sluša, da pruži sagovorniku ravnopravno učešće u konverzaciji.
Preimućstvo fizičke privlačnosti je bila na strani Vorena Martina,
o tome Felon nije imala nikakvu dilemu. Osmehnula se, prisetivši se
svog uzbuđenja pri pogledu na njegovu kožu. Poželela je ponovo da
ga vidi. Sada je već žalila što su se rastali kao neprijatelji. Za razliku
od Ruperta, Voren Martin je umeo da glatko prizna svoju krivicu.
Muški ju je prihvatio i ponudio joj izvinjenje koje je ona ignorisala.

~ 26 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Prava sam divljakuša... - osudila je samu sebe, prisetivši se besa

kojeg je ispoljila toga jutra.
Nakon kratkog kucanja, u kancelariju je ušla Pamela Karter,
noseći u ruci veliku šolju sa vrelom, crnom kafom. Felon ju je
zahvalno prihvatila i odmah otpila gutljaj.
- Gospođo Karter! - pozivom je sprečila svoju sekretaricu da
izađe.
- Da?
- Šta mi predlažete da uradim? Mislim, po pitanju gospodina
Martina?
- Niste više ljuti na njega? - sekretarica je više konstatovala nego
pitala.
- Vi ste me naveli na razmišljanje... Kada mi se glava ohladila,
shvatila sam da mi se gospodin Martin ljudski izvinio, da me je
zamolio za oproštaj i rekao mi kako sam ga zadužila. Ja sam bila
dovoljno drska da sve to ne uvažim. Povrh svega, zaboravila sam da
mu se zahvalim na onome što je učinio za pudlu!
- Znači, imate čak dva razloga da ga posetite.
Felon je ubrzano zatreptala. - To je, dakle, vaša preporuka...? Da
odem tamo i...
- Gospodin Martin je prava retkost, kako ja zaključujem. Tačno je
da se poneo malo brzopleto, ali nije zaslužio da ga zbog toga osudite
na doživotno neprijateljstvo. I on je vas zadužio, baš koliko i vi njega.
- To nije sporno - priznala je Felon, zamišljeno otpijajući novi
gutljaj kafe. Podigla je glavu i uputila osmeh zahvalnosti svojoj
sekretarici. - Vaši saveti su uvek dragoceni, gospođo Karter. Oprostite
što vas zamaram svojim problemima koji se, izgleda, samo gomilaju.
- Drago mi je što sam vam na usluzi, gospođice Mejson - rekla joj
je sekretarica uz blagi naklon i povukla se u svoju kancelariju.
Čim je ostala sama, Felon je donela odluku da još iste večeri
poseti Vorena Martina, ponudi mu novac za lečenje pudle i zahvali
mu se što je vratio vlasnicima. Raspoloženje joj se istog trenutka
promenilo, glava je prestala da je boli, osmeh joj je spontano zaigrao
oko usana.
Pogledala je na sat i sa žaljenjem zaključila da je pred njom
dugačak radni dan. Poželela je da veče što pre padne i da joj donese
još jedan prijatan susret sa Vorenom Martinom.

* * *

~ 27 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Po prvi put, od kada se zaposlila u „Linkoln” banci, Felon je sa

negodovanjem odreagovala na informaciju o sazivanju hitnog
sastanka upravnog odbora, zakazanog za pet časova, kojem je
neizostavno morala da prisustvuje. Do tada je bez negodovanja
pristajala da ostaje u banci dokle god je to potrebno. Kod kuće je niko
nije čekao, a kod Ruperta je mogla da ode kad poželi. Njegov dan je
započinjao u ranim popodnevnim časovima, kada se obično budio,
nakon noći ispunjene kreativnim radovima u svom ateljeu.
Posao joj je značio gotovo sve u životu. Bila je veoma ambiciozna
i željna uspeha u karijeri. Postavila je sebi visoke profesionalne
ciljeve, od kojih je većinu već i ostvarila. Obaveze joj nikada nisu
predstavljale problem, naprotiv, obavijala ih je sa neuništivim
elanom. Obično je samoinicijativno ostajala u kancelariji i po
završetku radnog vremena, kako bi čitala stručne biltene i tako se
usavršavala.
Ali, toga dana, na čijem ju je kraju čekao susret sa Vorenom
Martinom, Felon je poželela da napusti banku istovremeno kada i
ostali zaposleni službenici, tačno u pet časova. Tek kada je shvatila da
će svoju posetu zgodnom veterinaru morati da odloži na nekoliko
sati, uvidela je koliko je bila nestrpljiva da ga ponovo vidi.
I, ponovo, taj iznenadni sastanak upravnog odbora je proglasila
za svoj baksuzluk, za okolnost koja je samo njoj mogla da se dogodi u
nevreme.
Čitav tok sastanka presedela je bez potrebne koncentracije, bez
uvida u dnevni red, i bez uzimanja učešća u raspravi. Srećom, tema se
nije ticala sektora kojim je rukovodila, zbog čega je niko nije ni
prozivao. Mogla je nesmetano da gleda na sat i priseća se Vorenovih
prijateljskih saveta, baš koliko i njegovog šarmantnog osmeha.
Na kraju sastanka, predsednik upravnog odbora ju je pozvao da
ostane još nekoliko minuta, kako bi svi zajedno popili po čašicu pića,
u njegovoj kancelariji. Felon je odlično znala da joj takvi neformalni
susreti sa rukovodiocima mogu više pomoći u karijeri od znanja ih
zalaganja. Takođe je bilo opasno dati prednost privatnim obavezama,
u odnosu na službene privilegije.
Ipak, odbila je poziv na piće, izvinila se i užurbanim korakom
napustila banku.
Dok je vozila ka ulici Monte Rojal, u kojoj je Voren stanovao,
pustila je radio, a takođe je i sama zapevala. Otežana vožnja joj više
nije unosila nervozu, imala je strpljenja za česta kočenja i
zaobilaženja.
Sve bi bilo drugačije da je vozila ka Rupertu, sinulo joj je. Kad god
mu je išla u susret, mučila ju je strepnja od njegovog nepredvidivog
~ 28 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

ponašanja. Nikada nije mogla da bude opuštena, jer nije znala kakav
će je Rupert dočekati: vedar ih mrzovoljan, nasmejan ili namrgođen,
pitom ili gnevan, bez inspiracije ili sa ushićenjem.
Sa Vorenom Martinom je bila na sigurnom. Smatrala ga je
stabilnim i pouzdanim čovekom, čije je raspoloženje uvek postojano,
a maniri besprekorni.
Taj uvid je pojačao njeno nestrpljenje da ga što pre vidi. Takođe je
isprovocirao i duboko razočarenje, kada je, došavši pred njegovu
kuću, shvatila da je ona u potpunom mraku.
Odbijajući da se, tek tako, odrekne planiranog susreta sa
Vorenom, Felon je izašla iz automobila, prišla ulaznim vratima i
pritisla zvono. Znala je da joj niko neće odgovoriti, ipak, pozvonila je
još jednom.
Iznenadna misao ju je svu porazila: šta ako je Voren otišao kod
Brende?!
Ta goropadna crnokosa lepotica nije bila od onih žena koje lako
odustaju. Već je pokazala da ume da se bori za svog muškarca. Možda
je uspela da ga ponovo pridobije za sebe?
Na svoje zaprepašćenje, Felon je otkrila da je obuzeta
ljubomorom. Nimalo joj se nije dopala pomisao da je Voren Martin u
čvrstoj vezi sa nekom ženom, sa kojom se ona zamalo potukla toga
jutra. Uostalom, zar se nije baš njoj, Felon, diskretno udvarao
prethodne večeri?
Ili je bio samo ljubazan?
- Do đavola! - opsovala je na sav glas i ponovo ušla u džip.
Razmišljala je o tome gde bi mogla da ode. Najmanje što je želela
to je da čitavo veče provede sama, u svom stanu. Još manje joj se išlo
kod Ruperta. S obzirom da je on nije zvao čitavog dana, pretpostavila
je da je ljut na nju.
A njoj je zaista bilo preko glave izvinjenja. Posebno te večeri, kada
se osećala pomalo razneženo. Kao takva, svakako nije imala volje da
stane pred Ruperta i sluša njegove pridike.
Možda će otići sutradan kod njega, ali te večeri nikako.
Kako nije imala previše izbora, otišla je u video klub i odabrala
nekoliko filmova, uglavnom melodramskog karaktera. Tužan način
da se provede veče petkom, Felon se rugala samoj sebi, prisetivši se
sa nostalgijom večere pored kamina, podeljene sa Vorenom
Martinom.

~ 29 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Narednog dana je bila subota, dan u kojem se radno vreme završavalo

oko 15 časova. Felon je već u 15 časova i 5 minuta bila pred kućnim
vratima Vorena Martina. Pažljivo doterana i sva mirišljava, sa
posebnim uzbuđenjem je očekivala da joj Voren otvori vrata i širokim
osmehom joj pokaže koliko mu je drago što je vidi.
Poslednje što je očekivala, bilo je pojava prelepe, mlade,
smeđokose devojke, na pragu Vorenove kuće.
Svi mišići na licu su joj se odmah opustili. Nije uspevala da
izgovori ni reč, čak ni kada je devojka upitno izdigla obrve.
- Ordinacija je upravo završila sa radom - obavestila ju je
nepoznata devojka, pogrešno tretirajući Felon kao vlasnika kućnog
ljubimca. - Gospodin Martin, van radnog vremena, prima samo hitne
slučajeve.
- Ja sam došla u kratku posetu privatne prirode - objasnila joj je
Felon sa nelagodnošću.
- Oh, oprostite! - devojka se odmah pomerila u stranu,
propuštajući Felon u ulazni hol. - Molim vas, budite strpljivi samo
nekoliko trenutaka. Obavestiću gospodina Martina da ste ovde.
Bila je ljubazna i nije pokazivala ni najmanji znak netrpeljivosti.
Sigurno je previše zaljubljena u Vorena i nije joj važno što ga
posećuju i druge žene, razmišljala je Felon. A možda je i navikla na
brojne pripadnice lepšeg pola, u kući zgodnog veterinara.
Pojava Vorena Martina je, kod Felon, izazvala blagi potres svih
njenih čula. Taj spektar osećanja joj je prijao, ali ju je istovremeno i
zbunjivao. Učinio ju je nesigurnom u istom trenutku.
Da se potpuno povrati u normalno stanje, pomogao joj je sam
Voren, upriličivši joj doček kakav je i očekivala: ljubazan i srdačan,
bez prikrivanja zadovoljstva što je vidi. Osmehivao se, pogledom
prepunim divljenja joj poručujući da lepo izgleda.
I pored svih kvaliteta koje je posedovao, Voren Martin nije glumio
nikakvog fatalnog mačo tipa, i Felon mu je čestitala na tome.
- Nadam se da su sve životinje iz ulice na broju? - upitao ju je
šaljivo, pružajući joj ruku.
- Verovatno su se razbežale kada su ugledale moj džip -
odgovorila je Felon u istom stilu, uzvraćajući Vorenu rukohvat.

~ 30 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Muški stisak njegove ruke ju je svu protresao blagom jezom.

Naterao ju je da se zapita kako bi bilo naći se u njegovom čvrstom
zagrljaju, osetiti te krupne šake na sebi.
Felon je zaista bila impresionirana Vorenovom figurom. Po prvi
put ga je videla kompletno odevenog, u pantalonama i džemperu, i
zaključila da izgleda neverovatno privlačno.
Bilo je neizbežno da se priseti Rupertovog isposnički mršavog
tela i da prizna kako bi, za promenu, volela da pod svojim dlanom
oseti punoću razvijenih muških mišića.
- Ako vam moja dnevna soba nije ostala u preterano lošem
sećanju, predlažem da odemo upravo tamo - rekao je Voren nehajno.
Na njega događaj od prethodnog dana, očigledno, nije ostavio
prevelikog uticaja. - Maločas sam upalio vatru u kaminu, verujem da
se soba već sasvim ugrejala.
Felon je, više od svega, želela da provede izvesno vreme u
Vorenovom društvu, ali nije znala kakav status smeđokosa devojka
ima u njegovom životu, i u njegovoj kući. Još jedan skandal, poput
onog sa Brendom, sebi nije smela da dozvoli.
- Hvala vam na ljubaznom pozivu, gospodine Martin, ipak,
moraću da ga odbijem. U prolazu sam, kod vas sam svratila kako bih
izmirilala račun za vašu intervenciju na Lizi. Koliko sam vam dužna?
- upitala je, otvarajući tašnu.
Voren je ispustio dubok i zvučan uzdah, a takođe je nezadovoljno
odmahnuo glavom. - Izgleda da sam samo ja gajio uverenje da smo vi
i ja, gospođice Mejson, pre dve večeri prevazišli nivo službenog
odnosa. Znate, obično ne večeram uz svetlost kamina sa onima
kojima naplaćujem račune, niti sa njima vodim otvorene i poverljive
razgovore. Još manje im dozvoljavam da prespavaju na mom kauču,
poštujući njihov umor i stresno stanje. Drugim rečima, ne želim da
primim novac od vas, gospođice Mejson. Zahvalnost da, ali novac ne.
Felon zaista nije znala šta da misli o Vorenovom kratkom
monologu. Takođe nije znala ni šta bi mu rekla, on ju je potpuno
zbunio, jer je delovao pomalo uvređeno time što mu je ona nudila
novac.
Zatvorila je tašnu i pokajnički slegla ramenima. - Veoma sam
vam zahvalna na onome što ste učinili za Lizu, gospodine Martin. Ne
smem ni da pomislim šta bi sve moglo da se dogodi da je na vašem
mestu bio neki drugi veterinar, bez spremnosti da pomogne. Recite
mi, da li je Liza potpuno zdrava?
- Zdravija je nego ikada pre.
- Da li... Da li ste je vratili njenom vlasniku?

~ 31 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Jesam, još juče, odmah po vašem odlasku.

- Nadam se da niste imali nikakvih problema? - bojažljivo se
interesovala.
- Lizin vlasnik je bio zabrinut i ljut zbog njene povrede, ali je
prevagnulo osećanje sreće što je njegova ljubimica ponovo sa njim.
- Uh, baš sam strepela zbog svega toga - Felon je odahnula sa
olakšanjem. - Zaista ste postupili više nego ljubazno, gospodine
Martin, time što ste preuzeli moju obavezu na sebe. Hvala vam.
- Uprkos svemu tome, i dalje se smatram vašim dužnikom,
gospođice Mejson. Ono što ste vi juče ujutru podneli zbog mene,
prevazilazi obim i težinu moje usluge učinjene vama.
- Pa... - Felon se smušeno nasmejala.
- Ako vi tako kažete...
Podigla je glavu i pogledom obuhvatila Vorenovo markantno lice.
- Juče smo oboje malo preterali... Priznajem da sam prenaglila sa
onim furioznim istrčavanjem iz vaše kuće... Trebalo je još tada da se
raspitam o Lizi, da sa vama ugovorim njenu primopredaju
vlasnicima. Svojim odlaskom sam vas praktično ostavila na cedilu, na
milost i nemilost tih „biznismena”, koji, pretpostavljam, i za manje
stvari potežu oružje.
- Bilo je malo napeto, ali je ipak sve prošlo u najboljem redu. O
tome više ne treba da brinemo ni vi, ni ja, gospođice Mejson.
- Drago mi je da se sve dobro završilo - Felon se nesvesno ugrizla
za donju usnu, žaleći zbog predstojećeg rastanka sa Vorenom. - Do
viđenja, gospodine Martin. Ako nekada nabavim akvarijum, smem li
da vam se obratim za poneki savet?
- Nikada vam ne bih oprostio ako biste se obratili nekom
drugom, sem meni - uzvratio joj je toplim glasom, koji je bio ukrašen
posebnom mekoćom. Zavukao je ruku i zadnji džep crnih farmerica i
iz njega izvukao svoju vizit-karticu. - Izvolite. Tu je odštampan broj
telefona ordinacije, ali i broj mog mobilnog telefona.
- Hvala, vrlo ste ljubazni - promrsila je Felon, odlažući karticu u
svoju tašnu.
- A ako meni, kojim slučajem, zatreba zajam iz banke, mogu li da
vam se obratim za pomoć, gospođice Mejson? - upitao ju je Voren
poluzavodljivim glasom.
- Oh, naravno, naravno! - potvrdila je više nego ubedljivo. Sada
je ona izvadila svoju vizit-karticu iz tašne i pružila je Vorenu. -
Imamo veoma povoljne kamatne stope - glupo je izjavila, kao da ga
je podsticala da zajam zatraži već toga dana.

~ 32 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Sa zlatnim ribicama nema promašaja - uzvratio je Voren u

istom stilu, vrteći karticu među prstima.
Felon je tu simpatičnu sugestiju propratila osmehom. - Još
jednom, do viđenja, gospodine Martin! Želim vam da imate što manje
intervencija, poput one, od pre dve večeri!
Voren se šarmantno osmehnuo.
- Kada bi svaka intervencija imala onakve propratne efekte, ne
bih imao na šta da se žalim. Do viđenja, gospođice Martin.
Pružili su ruke jedno drugom i stegli ih u čvrstom stisku. Zadržali
su ukrštene poglede trenutak duže, a onda se Felon, prikupivši
dovoljno odlučnosti, okrenula i izašla iz Vorenove kuće.

* * *

- Ako nekada nabavim akvarijum... - Felon se glasno rugala

samoj sebi, sedajući za volan. - To je bilo veoma mudro, Felon,
veoma mudro... Bolje da si mu odmah rekla: umreću ako me ne
pozovete na večeru u naredna dva dana!
Startovala je motor i nevoljno se izvezla na ulicu. Bacila je tužan
pogled ka Vorenovoj kući, odbijajući da poveruje da je gleda poslednji
put. Šta se sada unutra zbiva, zapitala se sa nelagodnošću. Možda
Voren i smeđokosa devojka ručaju ispred kamina?
- Oh, moram pod hitno da nabavim akvarijum... - Felon je i dalje
pričala sama sa sobom. - Ma, da imam kuću, napravila bih čitav
ribnjak! Strpala bih u njega sve, od zlatne ribice do ajkule!
Tek kada je prošla pored Botaničke bašte, Felon je shvatila da se,
potpuno nesvesno i neplanski, uputila ka Rupertu. Odlično, pomislila
je, stekavši iznenadnu hrabrost da se suoči sa njim. Došlo je vreme
raspleta!
Dok se pela stepeništem do Rupertovog stana, smišljala je
strategiju odbrane od njegovih optužbi. Da je ona apsolutno
nepotrebna, shvatila je kada joj je Rupert otvorio vrata i odmah je
uzeo u svoj zagrljaj.
- Felon! Kakvo prijatno iznenađenje! Baš sam se pripremao da te
pozovem! Uđi, sunašce moje plavo! Moram da ti ispričam sve o
koncertu!
Uveo ju je u svoj neveliki stan i naterao je da sedne u udobnu,
moderno dizajniranu fotelju, koju je kupio specijalno za nju. Sam je
seo na drveni tronožac, kupljen u fazi u kojoj se namerno lišavao
udobnosti. Eto, Rupert me je još jednom iznenadio svojom

~ 33 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

nepredvidljivošću, zaključila je Felon samoironično. Umesto sa

očekivanim prekorima, dočekao me je sa osmesima i komplimentima!
Verovatno je naslutio da je preterao i sada pokušava to da zataška.
Lukavo, nema šta!
- Tako sam žudeo za tvojim društvom tokom koncerta, Felon! -
Rupert je nastavio sa svojom euforičnom pričom. - Trebalo je da
čuješ sve one zvuke, da osetiš onaj fenomenalni ritam, da zajedno sa
mnom doživiš muzičku ekstazu! Koncert je samo sa tobom mogao da
bude kompletan! Znam da bi uživala isto koliko i ja! Ali,
nadoknadićemo propušteno prvom prilikom!
- Rupert...
Namerno ju je prekinuo i nastavio da podrobno opisuje program
koncerta. Felon ga je ćutke posmatrala, ne obraćajući pažnju na ono
što joj je govorio. Brojala je u sebi Rupertove mane: neozbiljnost,
nestalnost, zrelost jednog tinejdžera, površno shvatanje života,
lenjost, prevelika popustljivost prema samom sebi. Nekada je mogla
da vidi samo njegove vrline, sada se sve promenilo.
- Upoznala sam jednog muškarca - naprasno je izgovorila, bez
ikakvog uvoda.
- To si sad izmislila.
- Zove se Voren Martin.
- Nevaljalice jedna... - Rupert joj je karikirano pripretio prstom,
ne doživljavajući je sa potrebnom ozbiljnošću.
- Mislim da mi se dopada...
- Dozvoli da pogodim! U pitanju je neki račundžija, koji se
izražava u procentima i ne odvaja se od kompjuterskog ekrana!
- Ako si ikada planirao da uzmeš u obzir moju inteligenciju dok
razgovaraš sa mnom, mislim da je sada pravo vreme za to.
- Imam ja tvoju inteligenciju neprestano u vidu, srculence. Ne
misliš valjda da bih se već dve godine zabavljao sa nekakvom
glupačicom?
- Zašto onda prihvataš olako sve što ti ja kažem?
- Zato što ni ti sama ponekad nisi sigurna u ono što govoriš.
- Ti podrivaš moju sigurnost, Rupert.
- Da li je baš tako? Meni se čini da te upravo ohrabrujem sve ove
godine.
- Tačno, ali jedino u onome što ti smatraš važnim.
- Zar ljubav prema umetnosti nije važna? Ili lepote prirode, za
koje si bila slepa dok ti ih ja nisam otkrio?

~ 34 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Hvala ti na tome, Rupert - rekla je Felon, ustajući. - Tvoj

pozitivan uticaj na mene nije sporan. Ali, sada je vreme da oboje
potražimo nešto drugačije. Znam da su skandali tvoj stil, ipak,
zamolila bih te da se ovom prilikom uzdržiš od istih.
- Nema problema. Biću miran kao bubica. To je zato što znam da
ti ne možeš bez mene.
Felon se polako osvrnula svuda oko sebe i pogledom obuhvatila
sav nered, koji je Rupert nazivao kreativnim. - Tvoja samouverenost
odudara od ovog ambijenta, Rupert - oporo je primetila, odlazeći ka
vratima.
- Možda bi više cenila moj atelje ako bi u njega uneo kompjuter?
- Ironija ti savršeno pristaje - bilo je poslednje što je Felon
izgovorila, pre nego što je izašla u hodnik.
- Doći ću sutra uveče pod tvoj prozor da ti pevam serenadu! -
doviknuo joj je Rupert sa vrata.
- Znam da hoćeš... - prošaputala je Felon sebi u bradu, odlazeći
niz stepenice.

* * *

Kada se vratila u svoj stan, bila je potpuno depresivna. Raskid sa

Rupertom, još jedna žena u Vorenovom životu, izvesnost dugih,
usamljeničkih dana... Sve ju je to činilo tužnom, ranjivom i
nesigurnom.
Sipala je sebi neko jako piće, iz prve flaše koja joj je pala pod
ruku. Prišla je prozoru sa čašom u ruci i zagledala se u prometu ulicu
Kvin Viktorija, na kojoj je život vrio.
Sutradan uveče će Rupert doći pod ovaj prozor, pomislila je sa
nemoćnim očajanjem. Doneće svoju gitaru i pevaće joj ljubavne
pesme na šest različitih jezika. Vikaće joj da je voli, a stanari iz zgrade
će ga zasuti sitnim novčićima. Jer, kada je želeo, Rupert je umeo da
bude zavodljivo teatralan, duhovit i šarmantan, mogao je da navede
svaku ženu da se oseća kao kraljica, kao da je jedina na svetu.
Felon je dobro znala predstojeći scenario čitavog tog događaja.
Rupert je sve to već jednom izveo, pre godinu dana, kada je na kratko
raskinula svoju vezu sa njim.
Njegova serenada je zvučala toliko neodoljivo, da je Felon
popustila, i iste večeri mu se vratila. Danima nakon toga su je
zaustavljali ljudi iz okolnih stanova, poručujući joj da je retko
privilegovana žena.

~ 35 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

A ona se nipošto nije osećala tako.

Sa protekom vremena, sve jasnije je uviđala razloge zbog kojih je
ostajala sa Rupertom. Presudna je bila njena samoća i jednoličnost
življenja. O ljubavi, naravno, nije bilo ni govora. Nikada nije osetila
ljubav prema Rupertu, kao muškarcu. Volela ga je na topao, ljudski
način, poštovala je onaj deo njega koji je imao važnost za nju.
Pored Vorena Martina se začas pretvarala u ženu, njegovu
harizmu je osećala u svom stomaku, čula su joj poručivala da stoji
pored srodne osobe suprotnog pola. Pored njega joj je i koža mirisala,
čitavo telo se preobražavalo, postajalo ispunjeno uzbudljivom
tenzijom.
Ali, Voren Martin nije njen. Nikada, očigledno, neće ni biti. Toga
dana ju je jednostavno pustio da ode iz njegovog života. Nije joj
predložio da se ponovo vide, niti je nagovestio mogućnost skorog
susreta. Zatražio joj je vizit-karticu tek nakon što joj je predao svoju.
Rupert je bio njen, dušom i telom. U njemu je imala partnera, sa
njim je uspešno bežala od samoće.
Izazov usamljenosti, to je trebalo podneti. Dokazati sebi da snaga
postoji, da optimizam nije usahnuo u monotoniji iscrpljujuće
dosadnog ljubavnog života.
Felon je strahovala da tu snagu još uvek ne poseduje. Da bi
iskušala sebe, bilo joj je potrebno da ostane sama, bar izvesno vreme.
Sama, bez Ruperta.
Slutila je da će je on proganjati i da će je slomiti svojom
upornošću. Dobro je poznavao sve njene slabosti i lako je pronalazio
taktiku za napad na njih.
Već je najavio da je se neće odreći, tek tako. Trebalo je učiniti
nešto, što će mu jasno staviti do znanja da je kraj. Jer, on zaista nije
poverovao u priču o drugom muškarcu.
A kada bi ga video, Felon se iznenada dosetila, možda bi taj
argument bio dovoljno ubedljiv za Ruperta?
- Da, to je rešenje! - naglas je izgovorila, najednom sva obuzeta
zadovoljstvom zbog dragocenog otkrića. - Iskoristiću Vorenov recept,
kojim se rešio nasrtljive ljubavnice!
Ja sam statirala u njegovoj preljubničkoj farsi, neka on statira u
mojoj! Duguje mi uslugu, to je sam rekao!
Drugi muškarac, to je provereni recept za rastanak od
nametljivog ljubavnika! Rupert će morati da se povuče kada je ugleda
sa Vorenom, Felon je u to bila neopozivo sigurna.
Osetila je olakšanje zbog pronađenog načina kojim će Ruperta
odvojiti od sebe. Istovremeno, svu ju je obuzelo uzbuđenje zbog
~ 36 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

izvesnosti novog susreta sa Vorenom. Ako pristane da joj pomogne,

imaće ga za sebe bar još nekoliko sati.
Bio je to dovoljan razlog da joj se na usne vrati osmeh.

~ 37 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

VI

Felon je pozvala Vorena telefonom sutradan, u nedelju, oko deset

časova izjutra. Nadala se da ga neće probuditi iz produženog
nedeljnog sna, još više se nadala da ga poziv neće zateći u krevetu,
kojeg je delio sa nekim.
Glas mu nije zvučao nimalo pospano, kada je odgovorio na poziv
- Molim?
- Dobro jutro, gospodine Martin. Ovde je Felon Mejson. Da li sam
vas probudila?
- Ako kažem da jeste, hoće li vam biti žao? - Voren ju je, nakon
kraće pauze, šaljivo upitao.
- Koliko se sećam, zakopali smo ratne sekire. Prema tome,
iskreno žalim ako sam vas probudila.
- Ne, niste. Budan sam već izvesno vreme.
- A da li ste doručkovali? - Nikada ne doručkujem pre podneva.
Samo sam popio kafu.
- U tom slučaju, pozivam vas na doručak, u mlečni restoran
„Kroasan”, koji se nalazi nedaleko od vaše kuće.
- Znam gde je taj restoran. Hoćete li da dođem po vas?
- Zar vas ne zanima zbog čega vam predlažem ovaj zajednički
doručak?
- Zar postoji neki poseban razlog? - uzvratio joj je pitanjem.
- Da. Pre nego što oboje krenemo ka restoranu, moram da vas
pitam da li se i dalje smatrate mojim dužnikom? Da li ste raspoloženi
da mi uzvratite uslugu?
- Naravno, gospođice Mejson. Sebe smatram čovekom od reči,
voleo bih i vas da uverim u to.
- Pružiću vam priliku. Naći ćemo se u restoranu tačno u podne. U
slučaju da do njega dođete pre mene, slobodno uđite unutra i
zauzmite jedan od stolova. Previše je hladno da biste me čekali
napolju.
Brzo su završili razgovor znajući da će ga, kroz manje od dva
sata, nastaviti uživo, sedeći jedno naspram drugog.
Za doručak sa Vorenom, Felon je odabralaneformalnu garderobu.
Obukla je tople, termo pantalone, trikotažnu rolku i kratku, perjanu
jaknu. Morala je da se nasmeje kada je, ugledavši Vorena pred
restoranom, shvatila da on na sebi ima shčnu kombinaciju odeće.

~ 38 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Džemper sa rol kragnom boje meda, izvrsno je pristajao njegovoj

građi, kao i tamnoputosti njegovog tena.
- Kao da smo se dogovarali... - prokomentarisao je Voren,
pružajući Felon ruku.
Njegov pogled je otkrivao interesovanje, zbog čega je Felon dobila
poseban polet. - Krajnje je ljubazno od vas, gospodine Martin, što ste
prihvatili ovaj moj ishitreni poziv na razgovor. Hvala vam na tome.
- Rado se stavljam na uslugu lepim damama - uzvratio je on
šarmantno, otvarajući vrata restorana pred njom.
- U to ne sumnjam... - prokomentarisala je Felon pomalo
zajedljivo.
- Ljudi nedeljom obično spavaju duže ili se bar izležavaju u
krevetu. Bilo bi mi neprijatno da znam da sam vam uskratila tako
nešto.
- Kada spavam sam, obično napuštam krevet odmah nakon
buđenja. S obzirom da sam se jutros probudio u praznom krevetu,
nema potrebe da osećate neprijatnost, gospođice Mejson - poručio joj
je sugestivnim glasom, dodirnuvši je rukom po ramenu.
- Predlažem da sednemo za onaj sto, do prozora. Odatle ćemo
imati pogled na ove predivne zimske pejzaže, kojima smo okruženi.
Zbog topline koja ju je obuzela od Vorenovog dodira, Felon je
pomislila kako bi mogla da sedne i na gomilu snega. Bez protivljenja
je pošla za Vorenom, imajući poverenja u njegovu procenu.
Seli su za sto i uzvratili pozdrav devojci koja im je prišla kako bi
primila porudžbinu. Na njenu preporuku, poručili su slano pecivo sa
sirom i mileram, kao dodatak. Skinuli su jakne, raskomotili se i
istovremeno usmerili pogled kroz prozor.
Prizor je bio veličanstven. Krovove obližnjih kuća, drveće i svu
okolnu zemlju, prekrivale su debele naslage snega, koje su stvarale
nestvarnu belinu. Sunce je činilo da zaleđene pahulje sijaju kao male
zvezde, rasute svuda unaokolo.
Felon nije mogla da se priseti da li se ikada ranije u životu osećala
toliko blaženo, kao tada, dok je sedela sa Vorenom u toplom
restoranu i gledala predivne prizore oko sebe. Odjednom, sneg nije
doživljavala kao elementarnu nepogodu, kao prirodnu pojavu koja
donosi zastoje u saobraćaju, promrzle prste i mnoštvo drugih
neprijatnosti. On je sada važio za ukras tog podneva, koga je delila sa
Vorenom.
Okrenula se ka njemu i pogledala ga u lice. Mašta ju je povela u
svoje lavirinte i ona se, na trenutak, zapitala kako bi izgledalo da joj
je Voren suprug, da je iza njih duga noć, a pred njima slobodan dan
~ 39 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

vikenda, dan koji započinju doručkom u mlečnom restoranu i koji će

nastaviti u porodičnoj atmosferi.
- Gde ste odlutali, gospođice Mejson? - obratio joj se Voren
nežno, nakon što je registrovao njenu zamišljenost.
Kada bi samo znao, pomislila je Felon, blago odmahnuvši glavom.
- Mislila sam o tome kako se odavno nisam osećala ovako spokojno i
opušteno.
- Da li je moje prisustvo bar malo uticalo da se tako osećate ili se
razlozi kriju na sasvim drugoj strani? - Vorenovo udvaranje je ponovo
bilo suptilno i nenametljivo.
- Ja... - Felon se još uvek nije usuđivala da bude sasvim otvorena.
- Mislim da svoje raspoloženje dugujem jednoj odluci, koju sam
donela juče.
Voren ju je upitno pogledao, podstičući je da nastavi sa svojom
ispovešću. Devojka iz restorana im je tada prišla i servirala im
doručak, dajući time šansu Felon da prikupi još malo odlučnosti,
potrebne za ono što je želela da poveri Vorenu.
- Mm... Ovo je još uvek toplo... - primetio je Voren, sekući nožem
pecivo. - Preporučujem vam da odmah krenemo sa jelom, gospođice
Mejson. Vi možete da nastavite sa svojom pričom, meni neće smetati
da govorite punim ustima.
Kao pravi muž i žena, Felon se nasmejala u sebi. - Želim da
okončam jednu dugu, konfuznu i, rekla bih, neuspešnu emotivnu
vezu - izgovorila je u jednom dahu, uzimajući escajg u ruke. - Da bih
to sprovela do kraja, potrebna mi je vaša pomoć, gospodine Martin.
Voren je dugo žvakao već uzeti zalogaj, pre nego što je kratko
slegao ramenima. - Šta tačno očekujete od mene, gospođice Mejson?
- Očekujem da odglumite istu ulogu koju sam ja, nehotice,
odglumila pred Brendom. Ulogu „drugog muškarca”!

* * *

- Ah, tako...! - značajno je odužio, upinjući se da savlada potrebu

za smehom. - Pa, rekao bih da vam tako nešto dugujem. Prema tome,
računajte na moju saradnju.
Felon je bila iskreno iznenađena Vorenovom susretljivošću. -
Hvala vam... Uh, ovo je bio baš brzi dogovor...
- Zar ste sumnjali u moju kooperativnost?
- Naravno da jesam! Znam kako sam se ja osećala pred Brendom!
Odmah vas upozoravam da se i vama mogu dogoditi razne
~ 40 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

neprijatnosti. Rupert... Moj bivši momak, je veoma impulsivan, i

sklon pravljenju incidenata u javnosti.
- Molim?! - Voren nije krio svoje zaprepašćenje. - U to mi je
teško da poverujem, gospođice Mejson. Oprostite, ali, zakleo bih se da
je neko, sa kim ste vi u vezi, potpuno drugačiji od tog Ruperta.
- Nemojte se pravdati, gospodine Martin... - Felon se nasmejala
samoironično. - Mnogi nas nisu videli kao par. Rupert i ja smo, na
prvi pogled, nemoguć spoj. Čini mi se da nas je sve vreme vezivala
upravo ta različitost.
- Ako ste raspoloženi za priču, ja sam još više raspoložen za
slušanje!
- saopštio joj je Voren, uzimajući novi zalogaj.
Felon je poželela da se poveri Vorenu. On je svakako imao sluha
za intimne ispovesti, u to je već mogla da se uveri. Ulivao joj je
poverenje, znala je da neće zloupotrebiti njenu iskrenost.
- Rupert je najneobičniji čovek koga sam ikada upoznala - istakla
je Felon, mešajući kašičicom mileram.
- Višestruko je talentovan, bavi se mnoštvom kreativnih poslova,
njegova dela postaju sve cenjenija, kako ovde u Kanadi, tako i u svetu.
- Šta je njegovo primarno zanimanje?
- Rupert je diplomirao na likovnoj akademiji, sa prosekom ocena
kojeg niko neće dostići. Tako, on danas slika, vaja, pravi fotografije,
izrađuje apstraktne skultpure od žice i sličnih nemogućih materijala
- Felon je morala da se nasmeje, prisetivši se jedne od Rupertovih
faza, usled koje mu je stan bio zakrčen elektro-materijalom. - Dobro
zarađuje, ali ne haje za novcem. Smatra ga nužnim zlom. Veoma je
romantičan, ume da me iznenadi večerom pod otvorenim nebom, da
mi napravi ogrlicu od cveća, da mi napiše pesmu usled dosadne
pozorišne predstave. Jednostavno, sa njim mi nikada nije bilo
dosadno!
- Hm, predosećam da sledi jedno veliko „ali”.
- Tako je - potvrdila je Felon, lako uzdahnuvši. - Od samog
početka Rupertove i moje veze, znala sam da je ona osuđena na
bezperspektivnost. Uprkos poštovanju kojeg osećam prema Rupertu,
ja nikada nisam mogla da zamislim svoju budućnost pored njega.
Takođe, nikada ga nisam volela, bar ne kao muškarca.
- Zar? - Voren je upitno izdigao obrve.
- Ono što je meni imponovalo kod Ruperta je njegova sloboda, u
najširem smislu te reči. On ne pristaje da robuje bilo čemu, ima
sposobnost da od života napravi spektakl, njegova percepcija je
savršena i pomaže mu da opazi sve lepote ovoga sveta. Pre nego što
~ 41 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

sam upoznala Ruperta, nalazila sam se u višegodišnjem

zarobljeništvu procenata i cifara. Rupert je postao moj izvor svežeg
vazduha, moj izvor svetlosti. Izveo me je iz mog nemaštovitog sveta i
uveo me u svoju baladu. Zbog toga ću mu biti večno zahvalna.
- Postoji li nešto što mu zamerate?
- O, da! Mnogo toga! - Felon je namerno uzela zalogaj peciva,
kako bi dugim žvakanjem bar malo obuzdala nagon da potpuno ocrni
Ruperta. - Ono što mi najviše smeta kod Ruperta je njegova
nepredvidivost. Sklon je čestoj promeni raspoložanja, a to je sve više
počelo da me umara. Dalje, Rupert se nije ustručavao da mi nameće
osećaj krivice, da me ponižava i ga galami na mene. Moje baksuzne
situacije je koristio da bi me ismejavao, ponekad čak i na javnom
mestu. Naravno, majstor je u izvinjavanju, u zataškavanju svojih
ispada. Velemajstorski ume da napravi balans između svojih različitih
izdanja, lukavo me vezujući za sebe.
- To nije u redu, dozvolite mi da primetim. Ako Rupert poštuje
svoju slobodu, dužan je da poštuje i vašu.
- Vaša primedba je više nego tačna, gospodine Martin! Rekla bih,
čak, da najpotpunije opisuje problem, koji smo Rupert i ja imali.
Njemu je sve bilo dozvoljeno u našoj vezi, a meni baš ništa.
- Zanima me još samo jedno. Šta Rupert oseća prema vama?
- Ne oseća ljubav, u to sam sigurna. U protivnom, ne bih ga
vređala i ponižavala, paradirajući pred njim sa drugim muškarcem.
Rupert, zbog svoje ekscentričnosti, nema previše prijatelja. Vezan je
za mene, jer zna da bi ga neka druga žena teško prihvatila takvog,
kakav jeste.
- Dakle, vi ste raskinuli sa njim, a on to odbija da prihvati? -
Voren je sumirao čitavu priču u jednoj rečenici.
Felon je dugo potvrdno klimala glavom. - Da, nažalost... Najavio
je da će doći večeras pod moj prozor, da mi otpeva serenadu.
- Zar bi to stvarno učinio?
- Jednom već jeste. Tada smo takođe raskinuli, serenada je bila
njegov poziv na izmirenje.
- Ne mogu da verujem. I, šta se dogodilo?
- Dogodila se moja popustljivost, eto šta! Vratila sam mu se, do
đavola! Sada ne želim da dovedem sebe u istu situaciju! Ne smem da
dozvolim da se kolebam! Zato mi je potrebna vaša pomoć, gospodine
Martin.
Voren je sasvim raširio ruke. - Učiniću sve što treba.

~ 42 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Dovoljno je da nas Rupert vidi zajedno. Znate, ja sam ga juče

slagala da se u mom životu pojavio novi muškarac. Tada mi nije
poverovao, međutim, kada vas bude ugledao sa mnom, moraće da
odustane i od serenade i od daljeg nametanja.
- Što se mene tiče, sve je dogovoreno!
- Budite oko osam sati ispred moje zgrade. Adresa je na vizit-
kartici, koju sam vam juče ostavila.
- Možemo li sada da prestanemo sa persiranjem jedno drugom? -
Voren je neočekivano predložio. - Ne bi bilo dobro da pred Rupertom
napravimo neki lapsus. Kao na primer: Rupert, kao što vidiš, pronašla
sam čoveka svog života, potvrdite mu da sam u pravu, gospodine
Martin!
- U redu... Vorene - Felon se ljupko osmehnula. - Pokušaću po
svaku cenu da izbegnem tvoje i Rupertovo suočavanje. Ne bih želela
da bilo koga od vas dvojice dovedem u neprijatnu situaciju.
- Ne bi bilo loše da mi već sada objasniš šta je sve potrebno da
učinim. Mislim, kako bi Rupert stekao utisak da smo u vezi.
- Biće dovoljno da mi staviš ruku preko ramena.
Voren joj je tada mangupski namignuo. - Ovo ti je jedinstvena
prilika da tražiš nešto više.
- A ne, ne... Hvala... - mucala je Felon, stidljivo pognute glave.
- Jesi li sigurna? - Voren je nastavio da je zadirkuje.
- Jesam.
- Prvi put...
- Sasvim sam sigurna...
- Drugi put...
- Neću promeniti mišljenje! - Treći put! Kraj licitacije! Gospođice
Mejson, dobićete moju ruku prebačenu preko vašeg ramena! Da ste
bih malo hrabriji, mogli ste da tražite i dobijete nešto više. Poljubac,
na primer.
Felon se ugrizla za usnu, terajući od sebe misli o vrelini
Vorenovog poljupca, o uživanju kojeg bi joj pouzdano priuštio. - Lepo
je od tebe što si toliko uslužan, ipak, zadržaćemo se na onom što smo
već dogovorili.
- Vraga sam ja uslužan... - promrmljao je Voren sebi u bradu i
podigao ruku ka šanku, tražeći račun.
- Ovaj doručak ja plaćam! - rekla je Felon kategorično, vadeći
novac iz džepa. - Ja sam inicirala ovaj susret i red je da snosim
troškove.

~ 43 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- U redu - složio se Voren pomirljivo. - Sledeći doručak plaćam

ja!
Zvučalo je to kao obećanje, kao najava, zbog čega je Felon osetila
silno uzbuđenje. Ništa više od toga nije želela.
Rastala se sa Vorenom ispred restorana, izdajući mu još nekoliko
manje važnih instrukcija, vezanih za predstojeće veče.
Kada je sela u svoj džip, bila je uzbuđena kao šiparica. Dopadao
joj se taj osećaj, ta napetost koja je imala ukus ljubavi. Predosećala je
da ni Voren nije sasvim ravnodušan prema njoj, ipak, ništa nije mogla
da tvrdi sa sigurnošću.
- Valjda nije samo ljubazan? - naglas se zapitala, nadajući se da
će joj dani koji dolaze doneti povoljne odgovore za sve dileme.

~ 44 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

VII

Nedelja je bio jedini dan u sedmici, kada je u ulici Kvin Viktorija

vladalo zatišje. Saobraćaj se svodio na minimum, trotoarom su šetali
retki prolaznici, gotovo svi javni objekti su bili zatvoreni. Hladnoća je
dodatno odbijala ljude da napuste svoje tople stanove i izađu na
zaleđene ulice.
Felon je sa prozora osmatrala ulicu, čekajući da vidi Vorenov crni
„pasat”, kojim se toga jutra dovezao u mlečni restoran. Sa
zadovoljstvom je konstatovala da je sve ispred zgrade mirno i pusto,
što je pružalo garancije da će Rupertov pokušaj izvođenja serenade
proći bez veće gužve. Očekivala ga je u nekoliko minuta posle osam
časova, jer je do tada trajala specijalna emicija na temu umetnosti,
koju on nije propuštao da gleda.
Ugledavši Vorenov „pasat”, obukla je jaknu, stavila na glavu šešir
i izašla pred zgradu. Dah joj se uskomešao kada je ugledala Vorena,
obučenog u tamni, dugački kaput, koji mu je stajao kao saliven.
Isticao je konture njegovih ramena, širinu grudi i naglašavao
uspravno držanje čitavog tela.
Felon je nepovratno zaključila kako joj veća opasnost preti od
fatalnog zaljubljivanja u Vorena, nego od Rupertove serenade na šest
svetskih jezika. Voren je fantastično izgledao, bio je šarmantan,
nepogrešivo je pogađao trenutke u kojima je bezbolno mogao da
pređe meru. Pritom joj se neprestano osmehivao, Felon je u svojim
ušima neprestano osluškivala zov njegovih usana.
- Dobro veče, Felon - pozdravio ju je Voren dubokim glasom, koji
je imao moć da budi njena čula.
- Hvala ti što si došao, Vorene... - meko je uzvratila, ne
uspevajući da zadrži uzdah.
- Zar si sumnjala u mene? - tiho ju je upitao, dugim pogledom joj
istražujući čitavo lice.
- Pa, nisam te baš pozvala zbog neke vesele zgode...
Podigao je ruku i prošao prstima kroz jedan pramen njene kose,
prirodnim gestom, kao da to čini svakoga dana. - Nisi se
predomislila, nadam se...
- Ne, nisam... - promucala je, pomalo zbunjena Vorenovim
iskazivanjem nežnosti.
- Kako se osećaš? Da li si tužna? Osećam se kao da bih istog
trenutka otišla sa tobom u krevet, sve sa tim kaputom kojeg imaš na

~ 45 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

sebi, Felon je već znala pravi odgovor. - Samo želim da se sve brzo
okonča...
- Raskidi nikada nisu laki...
- Vorene... - Felon se tada odmakla od njega. - Nešto još uvek
nisam stigla da te upitam: šta je sa Brendom?
- Otišla je iz mog života. Zauvek.
- Zato što je videla mene na tvom kauču?
- Da, između ostalog.
- Između čega ostalog?
- Hej! - Voren je uzbuđeno prošaputao, iznova joj se približio,
uhvatio je za ruke i pruvukao je sebi. - Ne okreći se... U susret nam
ide jedan visok i mršav momak, sa gitarom u ruci. Da li taj opis
odgovara Rupertu?
- Da, ali bi on trebalo da dođe iz suprotnog pravca!
- Ššš... Posmatra nas... Dođi... - muklo ju je pozvao, još jače je
privijajući uz sebe. - Hajde da budemo ubedljivi...
Prstima joj je obuhvatio bradu i pokretom bez napora joj podigao
glavu. Tada je spustio svoje lice do njenog i na usne joj utisnuo čvrst,
neoklevajući poljubac.
Taj poljubac je učinio da Felon postane kompletno svesna svega
senzualnog u sebi, svakog trzaja želje, svakog naleta topline. Izazivao
je potrebu da se ide dalje, mnogo dalje od žudnog susreta dveju
usana.
Felon se sasvim upila u Vorenovo telo. Usne su joj oživele pod
pritiskom Vorenovih radoznalih usana. On ih je ubrzo razdvojio, kao
da mu odavno pripadaju. Svu omamljenu i bez daha, naterao je Felon
da mu uzvrati poljupce, da mu otkrije žestinu svoje fizičke želje.
Ona je to učinila, zadovoljna otkrićem da je i Voren podjednako
uzbuđen. Stisak njegovih ruku je postajao sve čvršću, a poljupci sve
strastveniji.
Kada im je bilo najlepše, kao iz daljine su čuli oglašavanje nečijeg
mobilnog telefona.
- Mislim da je u pitanju tvoj telefon... - Voren je zadihano izustio,
odvajajući Felon od sebe.
Trebalo joj je nekoliko sekundi da se povrati iz zanosa u koji je na
kratko zapala. Prisetivši se onoga što je prethodilo poljupcu,
munjevito se osvrnula oko sebe. Ali, nikoga nije bilo na vidiku, pa ni
momka koji je odgovarao Rupertovom opisu.
Izvadila je telefon iz džepa jakne i javila se: - Da?

~ 46 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Felon! To sam ja, Rupert! Ne prekidaj vezu, molim te! Nalazim

se u bolnici i potrebna mi je tvoja pomoć!
- Šta se dogodilo? - zabrinuto je upitala, odmičući se od Vorena
da bi se koncentrisala na razgovor. To joj je, u njegovoj neposrednoj
blizini, bilo teško.
- Okliznuo sam se na ulici i uganuo članak. U bolnici su mi stavili
fiksni zavoj, ali insistiraju da neko dođe po mene, kako bi platio račun
za rengenski snimak i intervenciju lekara. Hoćeš li, molim te, da mi
doneseš dokumenta i čekovnu knjižicu? Mislim da već znaš gde se to
nalazi u mom stanu.
- Rupert! Zakuni mi se da ovo nije neki tvoj trik!
- Kunem se, Felon! Ti znaš šta ja mislim o lekarima i bolnicama!
Njih bi poslednje upotrebio za neki trik!
Da, Felon je dobro znala da se Rupert plaši lekara kao neko dete.
- Gde se nalaziš? U kojoj bolnici?
- „Luis Hipolit”! Trenutno sam na traumatološkom odelenju, ali
ću pokušati da se spustim do prijemnice!
- Biću tu već kroz trideset minuta! - obećala je Felon i prekinula
vezu. - E, to se zove baksuzluk! - besno je progunđala, vraćajući
telefon u džep.
- Šta se dogodilo? - Voren je zainteresovano upitao.
- Sve sam lepo organizovala, a Rupert je baš danas morao da
padne na ulici i ugane članak!
Shvativši šta je rekla, Felon je pogledala u Vorena, nakon čega su
istovremeno prasnuli u smeh.
- Siroti Rupert... - izjavila je kroz ostatke smeha. - Poludeće zbog
svog uganutog članka. On teško podnosi bilo kakva ograničenja.
Pretpostavljam da će mu lekari preporučiti strogo mirovanje.
- Na to može pouzdano da računa - nadovezao se Voren koji je,
zahvaljujući svom obrazovanju, posedovao i medicinsko znanje.
- Moram da idem - saopštila mu je Felon sa žaljenjem, vadeći
ključeve od kola iz džepa.
- Žao mi je što je tvoj plan propao, Felon, ali mi nije žao što sam
u njemu učestvovao.
Vorenov glas je bio toliko milozvučan, da se Felon poslednjom
snagom volje uzdržala da mu pritrči i baci mu se u zagrljaj.
- Nije ni meni - usudila se da mu uzvrati. - Zdravo, Vorene.
Hvala ti, u svakom slučaju.
- Zdravo, Felon - mahnuo joj je, okrenuo se i otišao.
Zaboravio si da kažeš „zvaću te”, Felon je umalo viknula za njim.
~ 47 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Iznenadila ju je dubina razočaranja, kojeg je osetila zbog njihovog

bezličnog rastanka. To je moglo da znači samo jedno: zaljubila se u
Vorena brže nego je očekivala.

* * *

Kada je Felon došla kod Ruperta u bolnicu, imala je na licu pečat

zaljubljenosti. I, on ga je uočio. Sve mu je bilo jasno kada je primetio
njenu odsutnost, često i bezrazložno osmehivanje, kao i blistavi sjaj u
očima. Pored njega nikada nije bila tako simpatično zbunjena, tako
ženstveno usplahirena.
- Znači, istina je... - započeo je po njega neprijatnu i bolnu temu,
nakon što su se vratili iz bolnice u njegov stan. Seo je u fotelju, a
povređenu nogu položio na jastuče.
- Ne znam na šta misliš... - promucala je Felon, skrivajući pogled.
- Taj čovek zaista postoji... Taj Voren Martin...
- Trebalo je odmah da mi poveruješ...
- Pa? Jesi li srećna?
Još uvek pod utiskom razmenjenih pojubaca sa Vorenom, Felon je
potvrdno klimnula glavom. - Jesam.
- Oh, bože... - zavapio je Rupert, uranjajući u fotelju. - Da sam
samo ja znao toliko da te usrećim. Sada bismo bili u braku i...
- I? - Felon ga je borbeno podstakla da nastavi. - I živeli bismo
kao dva omatorela hipika do kraja života! Skučeni u tvom ateljeu, bez
dece, bez prijatelja, po ceo dan bi pevali balade o suncu i mesecu,
odbijajući da se suočimo sa stvarnošću, sa našim bolovima! To nije
život kakav ja priželjkujem sebi!
- Nema potrebe da se toliko nerviraš, draga... Ti i ja smo završili
našu priču. Imaš sve vreme ovoga sveta i svu slobodu da započneš
život kakav želiš.
- Jesmo li zaista završili našu priču, Rupert? Obećaj mi da neće
biti nikakvih serenada, nikakvog proganjanja pod okriljem isforsirane
romantike!
- Obećavam... - umorno je odmahnuo glavom. - Vidim da bih bio
unapred poražen. A ti dobro znaš da ja ne podnosim poraze.
Pustio ju je da ode od njega, definitivno i neopozivo. Iako se Felon
ponudila da mu pomaže u predstojećim danima bolovanja, on je to
odbio. Rekao je da će iznajmiti bolničarku ili će skupiti dovoljno
nerava da pozove svoju majku u pomoć.

~ 48 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

I tako, Felon je nakon dve godine ponovo bila slobodna. Uz

slobodu je išla i samoća, ali ju je pratila i nada da će se ta praznina
ubrzo popuniti.
Međutim, dani su prolazili, a Voren se nije javljao. Felon je već
prestala da objavljuje uzbunu svaki put kada pozvoni telefon, u njenoj
kancelariji ili kod kuće.
Zapala je u očajanje, postajala je sve nervoznija. Tražila je prave
odgovore za Vorenovo ponašanje. Zašto ju je poljubio, ako ne oseća
ništa prema njoj?
U petak po podne, uoči odlaska iz banke, stala je pred veliko
ogledalo, koje se nalazilo na zidu njene kancelarije. Nakon dugo
vremena, pažljivo je posmatrala svoj odraz. Dok je bila u vezi sa
Rupertom, o svom izgledu nije vodila previše računa. Uvek je
insistirala na urednosti i pristojnoj garderobi, ali ne i na brojnim
estetskim detaljima, do kojih su žene držale.
Mnogi su je smatrali lepom. Imala je čisto lice pravilnih crta,
prelepe plave oči i malena, ružičasta usta. Građa tela joj je bila sitna,
ipak, posedovala je sve potrebne obline, izražene u pravoj meri.
Možda je trebalo da promeni frizuru, dosetila se, hvatajući među
prste pramenove svoje duge, plave kose.
Felon je bila pomno zagledana u svoj lik, i nije primetila kada je u
njenu kancelariju ušla Šeli Vestvud, izrazito mlada i atraktivna
sekretarica generalnog direktora banke. Šeli je nepogrešivo spazila
nesiguran izraz kojeg je Felon imala u očima, u trenucima suočenja
sa sopstvenim odrazom u ogledalu.
- Nemojte mi reći da polako zapadate u krizu srednjih godina,
gospođice Mejson - obratila joj se zajedljivim glasom, odmeravajući
je od glave do pete. - Po vašem pogledu bih rekla da ste zabrinuti za
svoj izgled.
- Ja još uvek nisam napunila trideset godina, Šeli - odbrusila joj
je Felon, odmičući se od ogledala.
- Znači, imate večnih „dvadeset devet”?
- Šta želiš, Šeli? - grubo ju je upitala, mršteći se zbog njenog
bezobraznika.
- Donela sam vam mesečni izveštaj o poslovanju. Htela sam da ga
ostavim na stolu gospođe Karter, ali ona nije trenutno u svojoj
kancelariji - posebno je naglasila drugu rečenicu.
- Ni ti nisi u svojoj, a ipak obavljaš posao. Ostavi izveštaj na stolu.
Hvala ti što si ga donela.
- To se podrazumeva, s obzirom da sam ovde najmlađa -
nadmeno je objasnila, izlazeći iz kancelarije.
~ 49 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Na vratima se mimoišla sa Pamelom Karter, koja je donosila

Felon dokumenta na potpis. Šeli je promrsila jedva razumljiv
pozdrav, ne uputivši koleginici čak ni pogled.
- Gospođica Vestvud bi trebalo da poradi na svom ponašanju -
primetila je Pamela Karter, mašući glavom sa negodovanjem. - Nije
mi jasno kako neko toliko nevaspitan može da radi kao sekretarica
direktora banke.
- Neko bi rekao da ima sve potrebne adute za taj posao -
nadovezala se Felon sarkastično.
- Zaista je preterala sa tim hvalisanjem o svojoj lepoti i
isticanjem da ima samo devetnaest godina.
- Znate, gospođo Karter... Mislim da zavidim Šeli na tolikoj
količini samopouzdanja. Ona u toj karakteristici ima propusnicu za
sve. I, čini mi se da sve i dobij a, da joj se svaka želja ostvaruje!
- Neka vas ne zavara njena samodopadljivost, gospođice Mejson.
Hvalisanju su skloni samo oni ljudi koji se osećaju nesigurno, koji
nemaju svest o sopstvenoj vrednosti. Vi, za razliku od Šeli Vestvud,
nemate potrebu da paradirate po banci i pričate o sebi. O vama se sve
zna. Uostalom, vi ste rukovodilac računskog centra, Šeli Vestvud je
sekretarica, koja je posao dobila zahvaljujući adekvatnim oblinama, a
ne vrlinama.
- Eh... - Felon je rezignirano uzdahnula i sela za svoj radni sto. -
Ovih dana mi je potrebno malo Šelinog samopouzdanja...
- Da li je moguće da vi sumnjate u sebe, gospođice Mejson? U
svoju lepotu ili lične kvalitete?
Felon se tužno osmehnula. - Moram da vam priznam, draga
gospođo Karter, da su upravo takvim sumnjama obojeni moji dani.
Muče me mnoge dileme po pitanju moje privlačnosti muškom polu.
Plašim se da je ona izbledela, ih da se čak izbrisala.
- Imam predosećaj da je za tu nesigurnost kriv onaj zgodni
veterinar, sa kojim ste imali mali neporazum - Pamela Karter je
mudro naslutila.
- Upravo tako! - Felon se nije ustručavala da prizna. - Znate, on
ne pokazuje nikakvu želju da stupi u vezu sa mnom, a ja... Ja mislim
da sam se zaljubila u njega!
Sekretaričino lice je začas ukrasio širok i topao osmeh. - To je baš
lepo čuti. Smem li da vas upitam šta se događa sa Rupertom?
- Nas dvoje smo, pre nekoliko dana, konačno raskinuli našu
nestabilnu vezu. Sva sreća, rastali smo se kao prijatelji, bez
očekivanog i najavljenog skandala.

~ 50 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Ah, tako... Znači, sada ste slobodni. Budite strpljivi sa zgodnim

veterinarom, gospođice Mejson. Sigurna sam da on samo čeka pravo
vreme da vam se javi, i pravo vreme za započinjanje vaše veze.
- Kada vi to kažete, gospođo Karter, zvuči krajnje jednostavno -
Felon joj je uputila osmeh zahvalnosti. - Divni ste zbog toga što me
ohrabrujete. Hvala vam.
- Navijam za vas, gospođice Mejson - poručila joj je sekretarica,
klimnula glavom u znak pozdrava i otišla u svoju kancelariju.

~ 51 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

VIII

Felon je imala svega na pretek: ljubavi, dilema, nade i strahova. Ali,

strpljenje joj je izmicalo. Felon se nije osećala sposobnom da usvoji
sugestiju svoje sekretarice. Ona ju je, očigledno, uzaludno izgovorila.
U subotu je, upravo zahvaljujući izgubljenom strpljenju, Felon
učinila nešto veoma glupo, nešto dostojno dvostruko mlađih
devojaka. Iznajmila je kola renta-kar na nekoliko časova i - odvezla
se u Vorenovu ulicu. Čekala je u zasedi kao neka klinka svog muzičkog
idola.
Htela je da vidi Vorena, makar i izdaleka, makar kroz zatamljeni
prozor iznajmljenog automobila. Takođe, kopkalo ju je da otkrije ko
dolazi kod njega, u kasno subotnje po podne, da bi mu pravio društvo
na kauču ispred kamina.
Strahovala je da će ugledati Brendu ili neku drugu atraktivnu
lepoticu, koju će Voren dočekati na vratima raširenih ruku. Trzala se
kad god bi začula zvuk automobilskog motora, a postajala je posebno
oprezna kada bi se neko parkirao u blizini Vorenove kuće.
Ali, uprkos zavidno pažljivom osmatranju, Felon nije uspela da
vidi ni Vorena, niti neku od njegovih ljubavnica. Ulica bi bila potpuno
pusta da se na njoj nisu igrala deca iz okolnih kuća.
Deca i - Liza!
Felon ju je prepoznala čak sa dvadesetak metara udaljenosti.
Osetila je neizmerno zadovoljstvo ugledavši je živahnu i veselu, kako
skakuće oko dece i oglašava se svojih zvonkim lavežom.
Nije izdržala i odvezla se do nje, zaboravljajući na trenutak na
Vorena i njegovu kuću. Čim je izašla iz kola, Liza joj je prišla i krenula
da joj se mazi oko nogu.
- Hej, ti, nestašna lepotice... - tepala joj je, mazeći je po gustoj
dlaci. - Baš uživaš sa ovom dečicom, je li? Praviš se važna, zato što te
svi vole...
- Svi je vole, ali, Liza je samo moje kuče - ponosno je izjavio
jedan osmogodišnji dečak, koji im je pritrčao.
Znači, ovo je sin onog „biznismena”, zaključila je Felon,
odustajući od želje da i dečaka pomazi po kosi. - Znam da se Liza
nedavno izgubila. Sigurno ste ti i tata bili srećni, kada ste je pronašli.
- Ja nemam tatu... - dečak je tužno izjavio, obarajući glavu. - U
stvari, imam ga, ali on živi čak u Vankuveru. Znate, gospođice, moji
roditelji su razvedeni.

~ 52 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Felon je bila zatečena tim objašnjenjem. Ono se nikako nije

uklapalo sa onim što je ona znala o Lizinoj sudbini, što joj je Voren
ispričao. Po njemu, pudla je bila vlasništvo navodnog biznismena,
koji živi u Monte Rojal ulici, a ne u Vankuveru.
- Kako se zoveš? - Felon je upitala dečaka, najednom
zainteresovana da sumnje oko Lizine sudbine istera na čistac.
- Džimi Parker, gospođice.
- Imaš veoma lepu pudlu, Džimi. Baš me zanima gde si je kupio.
- Oh, nisam je kupio! Dobio sam je od čika Vorena!
Felon je osetila da joj je vrelina buknula u obrazima, i da je vilica,
od nadolazećeg besa, počela preteći da joj se steže. - Čika Vorena? -
ponovila je nakostrešeno. - Misliš na onog čiku, veterinara?
- Da, baš na njega. Zamislite, neko je Lizu udario kolima i on ju je
izlečio. A kako nije znao ko je njen pravi vlasnik, poklonio ju je meni i
mom bratu.

* * *

- Tako znači... - procedila je Felon kroz stegnute zube, nakon što

je savladala prvi nalet besa. - Cika Voren nije znao ko je Lizin pravi
vlasnik...
- Ne. Rekao mi je da je dugo lutala ulicama, da je bila prijava i
izgladnela kada je došla kod njega. On ju je nahranio i okupao, a ja
sam obećao da ću uvek voditi računa o njoj.
- Baš je dobar taj čika Voren... - rekla je Felon, obuzdavajući se da
padne u vatru još tu, pred dečakom. Pomazila ga je i naterala sebe da
mu se osmehne. - U Lizi si dobio divnog prijatelja, Džimi. Čuvaj je.
- Hoću! Do viđenja, gospođice! Džimi se, praćen Lizom, pridružio
ostaloj deci, a Felon je učinila napor da se priseti Vorenovih reči:
„bojim se da taj lokalni „biznismen” ne bi bio previše milostiv prema
osobi koja mu je povredila ljubimicu, bez obzira na to što je ta osoba
žrtvovala svoju bundu, da bi je spasila.”
Kakva sočna izmišljotina! Kakva bestidna obmana!
Ne oklevajući ni sekund, Felon je ponovo sela u kola i odvezla se
do Vorenove kuće. Toliko je bila nestrpljiva da se suoči sa lažljivim
veterinarom, da je, nakon što je izletela iz kola, zaboravila da ih
zaključa. Ne obazirući se na poledicu, trčećim korakom je prešla
prostor do vrata Vorenove kuće i svom snagom pritisla zvono.
Kada joj je Voren otvorio vrata, Felon je primetila da mu se lice,
na trenutak, svo ozarilo od sreće što je vidi. A onda je uočio njen
~ 53 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

mahniti bes i instinktivno se povukao jedan korak u unutrašnjost

kuće.
- Felon... - nesigurno ju je oslovio, ni izdaleka ne sluteći čime je
zaslužio da bude gledan sa toliko osude u očima.
- Ti lažljivče!!! - dreknula je ona, ušla u kuću i jednim muškim
zamahom bučno zatvorila vrata za sobom. - Bila sam u pravu kada
sam te nazvala bednikom! Samo bednici zloupotrebljavaju nečije
strahove i dodatno ih uvećavaju lažima! Kako si se samo usudio da
me podlo obmaneš, tvrdeći da je Liza vlasništvo opasnog
„biznismena”?! I, više od svega, zbog čega si to uradio?!!!
- Ah, tako... - izustio je Voren kroz osmeh, shvatajući razlog zbog
kojeg je optužen da je lažov. - Znači, upoznala si Džimija?
- Tebi je nešto smešno... - Felon je i dalje režala, stežući pesnice.
Čitavo telo joj je bilo napeto, a držanje borbeno. - Šta ti je smešno,
čika Vorene?! - praskala je ironično. - Da li ti je smešno to što sam ja
premirala od straha, verujući da će neki mafijaš koji sebe naziva
biznismenom pronaći način da otkrije ko mu je povredio ljubimicu?!
Ili ti je možda smešno što sam, zbog tvoje smicalice, propustila
odlazak na odličan koncert?! Zadržao si me tom lažju kod sebe?!
Naterao si me da ostanem u tvojoj kući tokom čitave noći, kako bih
pratila Lizin oporavak! Zašto?!!!
- Polako, Felon... - Voren je podigao obe ruke u miroljubiv stav. -
Hajde da sednemo, da oboje popijemo po jedno piće i da onda na
miru odslušaš moje odgovore.
- Neću da se smirim i neću da pijem sa tobom! - poručila mu je,
sva zajapurena. - Hoću da čujem te odgovore odmah! Odmah!
- Trenutno afektiraš, Felon... Nisi u stanju da procenjuješ na
racionalan način. Da nisi toliko besna, mogla bi sama da povežeš
stvari i da zaključiš zbog čega sam, one noći, izmislio priču o tobože
mafijašu.
- Sve sam ja povezala! - skinula je rukavice sa ruku i bacila ih
Vorenu u lice. - Trebala ti je neka naivka, koja bi pred onom gerilkom
Brendom, odigrala ulogu tvoje nove ljubavnice!
Voren je odmahnuo glavom u neverici. - Stvarno si naivna, Felon.
Već sam ti objasnio da je Brenda došla nepozvana, nenajavljeno.
Uostalom, kako sam mogao da predvidim da ćeš ti zaspati na mom
kauču i na njemu dočekati jutro?
- Sigurno si mi sipao nešto u vino! Koliko se sećam, one večeri si
ostao iza mene u kuhinji, a kada si mi se pridružio u sobi, doneo si
već napunjene čaše.

~ 54 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Iznenada se dosetivši nečega, Felon je širom otvorila usta. - Oh,

bože! Sigurno si meni i Lizi dao istu vrstu anestezije!
Začuvši to, Voren je prasnuo u grohotan smeh, i ubrzo je počeo
da se previja od njega.
- Uspavao si me kučećim anestetikom, Vorene!!!
Vorenu su već tekle suze od smeha. Na trenutke bi uspevao da
umiri smeh, a onda bi pogledao Felon u lice i zapao u još silovitiji
grohot.
- Srce mi se kida kada te vidim kako se smeješ, Vorene - Felon se
najednom silno rastužila. - Teško mi je da prihvatim da su sve one
divne i poučne sugestije, koje si mi dao one večeri, bile samo deo
taktike uspavljivanja. Ja sam verovala da si želeo da mi pomogneš. Ne
mogu da ti objasnim koliko mi je žao što vidim da sam se prevarila.
- E, sada je dosta! - povikao je Voren uozbiljeno. Prišao je Felon
sa namerom da je uhvati za ruku, ali se ona vešto izmakla. - Malo mi
fali da pomislim da si glupa, Felon, ne samo naivna. Namerno sam te
zadržao u svojoj kući one večeri, jer si mi se neizmerno dopala. Nisam
želeo da te pustim od sebe, bar ne pre nego što se bolje upoznamo i
razmenimo brojeve telefona. Zar je tako nešto teško zaključiti?

~ 55 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

IX

Iz očiju mu je izvirala bujica emocija, koja je garantovala uverljivost

njegovoj priči. Ali, Felon je bila zaslepljena besom i on ju je sprečavao
da pročita zaljubljenost na Vorenovom licu, da otkrije istinu u
njegovim rečima.
- Nazovi me glupačom prvog reda, baš me briga, ja ti i dalje ne
verujem! - nastavila je da viče i da angažovano gestikulira rukama. -
Ako sam ti se dopala, kako već tvrdiš, zbog čega si iste večeri doveo
drugu devojku u svoju kuću?!
- Drugu devojku? - ponovio je Voren mršteći se. - Ah, sigurno
misliš da Kristal - dosetio se. - Ona je moja asistentkinja.
- Znam, „asistirati u krevetu”! Kladim se da je ona još uvek u
tvojoj kući, nisam je videla da je izašla odavde, nakon završetka
radnog vremena!
Ne uviđajući šta je izgovorila, Felon je zaobišla Vorena i krenula
da doziva Kristal na sav glas. - Gde si, asistentkinjo?! Pojavi se, hoću
da ti ispričam sa kakvim prevarantom deliš krevet!
Zastala je, da bi oslušnula odaziva li joj se neko, a kako je u kući
vladala apsolutna tišina, produžila je u hodnik, u kojem je nasumice
otvorila jedna od brojnih vrata.
Ustuknula je, shvativši da je ušla u Vorenovu spavaću sobu u kojoj
je, zbog navučenih roletni, vladala polutama.
- To se zove maler... - čula je kako Voren hrapavo izgovara, tik
iza njenih leđa.
Ubrzo je osetila i njegove ruke, kako joj se obavijaju oko struka.
Pokušala je da se istrgne iz njegovog zagrljaja, međutim, Voren ju je
vešto okrenuo ka sebi i pojačao stisak svojih ruku. Bili su potpuno
priljubljeni jedno uz drugo.
- Ti si jedina žena u ovoj kući, Felon, i trenutno jedina žena u
mom životu... - poverio joj je glasom otežalim od uzbuđenja. - Znao
sam da ćeš biti moja onog trenutka kada sam te ugledao na svojim
vratima, kako u basnoslovno skupoj bundi nosiš povređenu pudlu...
- Štedi dah, Vorene! Više ne nasedam na tvoje laži! - besno mu je
poručila, snažno se migoljeći na njegovim grudima. - Serviraj ih
onim naivkama, koje još uvek nisu upoznale tvoje pravo lice!
- Šta bi trebalo da uradim, kako bih te ubedio koliko mi značiš,
Felon?

~ 56 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Pravo pitanje glasi: šta je trebalo da uradim?! - odbrusila mu je

Felon, misleći o tome kako je Voren nijednom nije pozvao telefonom,
u poslednjih šest dana. - Sada je potpuno nevažno šta ćeš učiniti ili
reći, s obzirom da sam shvatila kakav si prevarant!
- Možda bi jedan poljubac mogao da te smekša... - mrmljao je
Voren, spuštajući svoje lice ka njenom.
Felon je skupila svu snagu i povila se unazad koliko god je mogla,
u pokušaju da izbegne Vorenove usne. - Čuvaj svoje lažljive usne za
neku drugu ženu, Vorene! Mene ostavi na miru!
- Ostaviću te, ako mi kažeš da ti se nije dopalo kada sam te
ljubio...
- I tada si me lagao, dvoličnjaku!
- prisetila se Felon, krećući da skupljenim pesnicama udara
Vorena po grudima. - Rekao si da nam u susret prilazi neko ko liči na
Ruperta, a to si učinio samo da bi me poljubio!
- Tu ti dajem za pravo, Felon. Zaista sam se poslužio jednom
bezazlenom varkom, da bih ti ukrao poljubac. Da je Rupert zaista
nailazio ulicom, samo bih te zagrlio, kako smo se dogovorili. Ne bih
ga ponizio ljubeći njegovu bivšu devojku, od koje je sveže razdvojen.
- Baš si ti neki častan muškarac! - rugala mu se Felon. - Moram
da te podsetim da si me predstavio kao novu ljubavnicu svojoj
„sveže” ostavljenoj devojci!
- Tačno. U pitanju je bila moja devojka, što mi je davalo prava da
određujem metodologiju našeg raskida. To pravo nisam mogao da
iskoristim sa tvojim bivšim mladićem. Uostalom, zašto me sada
optužuješ za sve to, kada si i ti podjednako uživala u našem poljupcu?
- Ja?! - Felon se, kao, začudila. - Nije tačno da sam uživala! Pre
bi se moglo reći da sam bila stavljena pred svršen čin, da mi nije
pružena prilika da odreagujem na drugačiji način!
- Ko sada laže? - upitao ju je Voren hrapavim glasom,
savladavajući, konačno, njen otpor.
Svu ju je obgrlio rukama, ne ostavljajući joj nikakvu mogućnost
za uzmicanje. Na podjednako odlučan način ju je poljubio, budeći u
njoj navalu želje, protiv koje se bilo nemoguće boriti.
Samo naizgled agresivan, Vorenov poljubac je naterao Felon da
utone u talas čulnog zadovoljstva, kojim joj se čitavo telo začas
preplavilo. Nervi su joj sasvim usplamteli, malo od besa, malo od
uzbuđenja, najviše od bespomoćnosti, sa kakvom je uživala u vrelini
Vorenovih poljubaca. Potpuno im se predala, a Voren je činio sve, da
njenu predaju pretvori u pobedu. Ponovo ju je ostavio bez daha,
ponovo je naveo njeno telo da se rasplamsa.
~ 57 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Felon nije imala nikakve šanse. Vorenovi poljupci su je činili

apsolutno omamljenom, baš kao i blizina njegovog muževnog tela,
miris njegove kože, veliki bračni krevet od kojeg ih je delilo samo
nekoliko koraka.
Krevet! Felon nije smela da dozvoli sebi da završi samo kao jedna
u nizu Vorenovih mnogobrojnih ljubavnica. Okrenula je glavu, a kako
je u međuvremenu Vorenov zagrljaj postao nežan, lako se odmakla od
njega.
- Nasilniče! - izdrala se na njega, praveći se da briše usne. - Da
me više nisi dotakao!
- Zašto, Felon? Želim da te ljubim, da te držim privijenu uz sebe.
Da nisi toliko tvrdoglava, priznala bi mi da i ti želiš isto.
- Sve što ja želim je da odem odavde i nikada se više ne vratim! A
to ću i učiniti! Zbogom, Vorene, želim ti da imaš što veći broj
asistentkinja u životu! Mene više nikada nećeš videti!
Izjurila je iz Vorenove spavaće sobe, a nedugo potom i iz čitave
kuće. Za sobom je bučno zatvorila ulazna vrata, zaklinjući se da ih
nikada više neće otvoriti.

* * *

Istrčala je na ulicu i već sledećeg trenutka sleđeno stala u mestu.

Nigde na vidiku nije bilo kola, iznajmljenih za prismotru u ulici
Monte Rojal! Neko ih je ukrao!
Felon nije mogla da veruje da joj se to dešava. A onda je podsetila
sebe da je rođeni baksuz i da su joj takve šokantne situacije
svojstvene. Samo je njoj moglo da se dogodi da joj u pustoj ulici, u
kojoj stanuje elitni deo građanstva, neko ukrade automobil. I to onaj
iznajmljeni!
U košmarnoj konfuziji misli, dosetila se da odmah pozove
policiju, kako bi oni što pre krenuli u potragu za ukradenim
automobilom. Izvadila je iz džepa jakne mobilni telefon, pritisla
odgovarajuće dugme, ali, nije začula očekivani signal.
Baterije su bile istrošene. To je značilo da neće moći da pozove ni
policiju, a ni taksi, kojim bi se vratila kući.
To je takođe značilo da će morati da se vrati kod Vorena, iako je
pre nepunog minuta obećala da zauvek napušta njegovu kuću.
Kakvo poniženje! Felon je dobila želju da zarida na sav glas, ali se
uplašila da bi svojim plačem digla celu ulicu na noge. Toliko je bila
nesrećna, ojađena i osramoćena. Sva užasnuta i tužna, zapitala se

~ 58 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

kakve joj život još smicalice sprema, kakvi će joj se sve maleri
dogoditi.
- Felon! - do nje je, kao izdaleka, dopro Vorenov glas.
Okrenula se i videla da je on doziva sa vrata.
- Nisam čuo da si otišla. Šta se dešava? Gde ti je automobil?
Napravila je plačan izraz lica, ali je poslednjom snagom volje
uspela da zadrži suze. - Ukrali su ga - postiđeno je odgovorila,
nemoćno slegnuvši ramenima.
Odmah joj je prišao i zabrinuto je pogledao. - Da li si već pozala
policiju? Vidim da držiš telefon u ruci.
- Nikoga nisam pozvala. Baterije mog mobilnog su istrošene.
- Felon... - Voren ju je oprezno dodirnuo po ruci. - Nemoj da
padaš u očajanje i, više od toga, nemoj ovo da pripisuješ svom
urođenom baksuzluku. Krađe automobila se događaju svakoga dana,
različitim ljudima. Za tako nešto ne postoji kliše. Istovremeno,
policija svakodnevno pronalazi ukradene automobile. Hajde, uđimo u
kuću - nežno ju je pozvao. - Ja ću da pozovem policiju umesto tebe.
Felon je dozvolila da je Voren uvede u kuću. Nije imala nerava i
snage da mu se suprotstavlja. Sela je na kauč ispred kamina i tupim
pogledom se zagledala u vatru.
Voren je uzeo slušalicu bežičnog telefona i kratko dodirnuo Felon
po ramenu. - Idem u kuhinju da skuvam čaj. Odande ću da pozovem
policiju. Ti pokušaj da se umiriš i ugreješ.
Prijala joj je Vorenova briga. Osećala je pravo olakšanje što joj se
baš on našao pri ruci, u situaciji kada joj je pomoć bila više nego
potrebna. Sa gnušanjem se prisetila kako bi joj se Rupert u istoj
takvoj situaciji pouzdano narugao i naterao je da se oseća još jadnije.
Da se sasvim opusti, pomoglo joj je gledanje u igru vatrenih
plamičaka. Kada joj se Voren pridružio u sobi, već je bila sposobna da
trezveno razmišlja.
- Evo, izaberi iz koje ćeš šolje da piješ čaj - obratio joj se Voren
kroz blago smejuljenje, nudeći joj na tacni dve šolje sa sipanim čajem.
- Ne bih želeo da pomisliš da sam nešto sipao u šolju namenjenu tebi.
- Hvala ti... - Felon je tiho izustila, uzimajući jednu od šolja. - Da
li si pozvao policiju?
- Da, prijavio sam da je ukraden tamnozeleni džip „grand
čiroki”, i da...
Felon je istog trenutka uvidela zabunu. - Ali, nije ukraden moj
džip, već iznajmljeni „audi”!
- Ne razumem...
~ 59 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Oh, ovo je sve tako tipično, tako tipično... - žalila se Felon,

držeći se za čelo. - Dodaj mi telefon, molim te.
Okrenula je broj policije, a kada joj se javio operater, poništila je
prijavu za ukradeni džip i podrobno opisala iznajmljeni „audi”, kao i
približno vreme i okolnosti pod kojima je nestao.
Voren se namrštio i pogledao je sumnjičavo. - Nije mi jasno zbog
čega si iznajmljivala automobil, Felon. Nisam primetio da tvom džipu
nešto fali, kada si se njime dovezla pred onaj mlečni restoran.
Znajući da se nalazi na opasnom terenu, na kojem bi njena akcija
prismotre mogla biti okrivena, Felon je odlučila da ponovo krene u
napad.
- Ti si poslednji čovek na ovome svetu, kome dugujem bilo kakvo
objašnjenje, Vorene - oholo mu je poručila, okrećući novi broj
telefona. Pozvala je taksi službu i naručila jedno vozilo.
- Hvala ti na ovoj usluzi - hladno je izgovorila, pružajući mu
telefon.
Ustala je i krenula ka vratima, međutim, Voren ju je zadržao,
uhvativši je za ruku. - Samo trenutak! Nešto me interesuje, Felon.
Zašto si ti uopšte, prvobitno, došla u moju ulicu?
- Šta ti zamišljaš ko si, Vorene?! - izdrala se, besno se otržući. -
Ne misliš valjda da sam se ovde dovezla samo da bi tebe videla.
- Mislim upravo to, Felon. Možda je sada pravo vreme da mi
objasniš ono što si rekla za Kristal.
- Ne znam na šta misliš...
- Rekla si, citiram: „nisam je videla da je izašla iz tvoje kuće,
nakon završetka radnog vremena!”
Felon je sva pocrvenela, od podnožja vrata do korena kose. -
Molim? Zar sam ja to rekla?
Voren je likovao od zadovoljstva. Glasno se nasmejao i ukrstio
ruke preko grudi. - Znači, špijunirala si me, nevaljalice jedna. Htela si
da vidiš koliko žena ordinira po mojoj kući! Ili si samo želela da vidiš
mene...?
- Pričaš gluposti!
- Čak si iznajmila automobil, da ja pogledom kroz prozor ne bih
otkrio tvoju zasedu!
- Tvoje bezočno nagađanje je prevršilo svaku meru!
- Na Džimija i Lizu si sasvim slučajno naletela, dok si motrila na
moja vrata!
- Voren je složio i poslednju kockicu u slagalici.

~ 60 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Budalaština! To je sve budalaština, Vorene! Tako si uobražen!

Da sam zaista uradila sve to za šta me optužuješ, to bi značilo da
sam...
- Zaljubljena u mene? - dovršio je Voren, gledajući je
istovremeno provokativno i zavodljivo.
- Ne, nego da sam poludela!
- Mishm da je bolje biti zaljubljen nego lud.
- Kada si ti u pitanju, ta dva pojma se ne razdvajaju. Jer, ona žena
koja se zaljubi u tebe mora biti pouzdano luda!
Tog trenutka, sa ulice je dopro zvuk sirene, kojim je taksi vozač
pozivao naručioca vozila da izađe iz kuće. Da ne bi izašla iz Vorenove
kuće kao poslednji gubitnik, Felon je visoko izdigla glavu, odlučna da
zadrži poslednje mrvice narušenog dostojanstva.
- Zbogom! - patetično se javila Vorenu, otvarajući izlazna vrata.
- Još uvek nisam završio sa tobom, Felon Mejson... - čula je kako
Voren mrmlja sebi u bradu.
Zatvorila je vrata za sobom i tiho opsovala. Tek tada je dozvolila
sebi da je obuzme stid. Nipošto nije želela da ga Voren pročita na
njenom licu, baš kao što mu ni za šta na svetu ne bi priznala da mu je
zaista priredila zasedu, sa pomnim osmatranjem njegove kuće.
Mada, Felon je nemoćno priznala, Voren je već sve znao, potpuno
ju je raskrinkao. Znao je za zasedu, za njena osećanja, znao je upravo
ono što je želela da sakrije.
Nije imala dilema oko Vorenovih sposobnosti da pronikne u ono
što joj se dešavalo u duši. Dilema se odnosila samo na pitanje šta će
Voren učiniti sa svim onim što je otkrio.

~ 61 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

Narednog dana, kada je utihnuo njen bes i kada je zaboravila na stid,

Felon je intenzivno razmišljala o onome što joj se dogodilo kod
Vorena. Propustila je nedeljno sređivanje stana, samo je sedela u
fotelji i u mislima vrtela film iz prethodnog dana.
Polako je opraštala Vorenu sve ono, za šta ga je optuživala. Lično
se uverila da ne krije nijednu ženu u svojoj kući, a čula je i logično
objašnjenje o razlozima zbog kojih ju je lagao u vezi sa Lizinim
vlasnikom.
Mogla je da poveruje da je to učinio u nameri da je zadrži one
snežne noći uz sebe, kako bi se bolje upoznali. Nakon kratke
vremenske distance i nakon splašnjavanja burnih emocija, bila je u
stanju da poveruje u svaku Vorenovu reč. On se zaista ponašao u
skladu sa svojim osećanjima. Pomogao joj je kad god je to zatražila od
njega, nije joj dozvoljavao da o sebi razmišlja na pogrešan način,
gledao ju je sa neizmernom nežnošću, i ljubio je kao niko pre njega.
Felon bi se sva prepustila neizmernoj sreći, da je nije nagrizala
poslednja dilema: zbog čega je Voren nije zvao čitavih šest dana,
nakon što su se strasno ljubili ispred njene zgrade? Šta je čekao, kada
je bio siguran u svoja osećanja?
Pa, naravno, dosetila se Felon, on nije bio siguran u njena
osećanja!
Nikada mu ih nije poverila, nikada mu nije rekla da ga voli i da bi
želela da bude njegova. Tek nakon svega što se izdešavalo prethodnog
dana, Voren je mogao sam da zaključi da je ona zaljubljena u njega,
da je spremna na sve, u ime svoje ljubavi.
Dugovala mu je priznanje, zaključila je Felon razneženo. Donela
je odluku da ode kod njega i sve mu prizna, ali su je upravo tada zvali
iz policije, sa obaveštenjem da je ukradeni „audi” pronađen.
Felon je ostatak dana provela u policijskoj stanici, čekajući da se
okonča obimna administrativna procedura oko povraćaj a vozila. Na
isti problem je naišla i u agenciji za izdavanje renta-kar, a kada je
došla kući, već je bilo previše kasno za naprasno izjavljivanje ljubavi.
Ona je želela da to učini na romantičan način, nikako na ishitren.
Sutradan, u banci, Felon je sve događaje, odigrane tokom
proteklog vikenda, prepričala svojoj odanoj i poverljivoj sekretarici,
Pameli Karter. Više od svega, otkrila joj je svoju sreću zbog onoga što
je Voren osećao prema njoj.

~ 62 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Voren mi je izgovorio tako divne stvari, gospođo Karter - Felon

je zaneto uzdisala. - Rekao mi je da sam jedina žena u njegovom
životu, da mu mnogo značim i da žudi za mojim poljupcima. Te reči
sam želela da čujem svim srcem! Ah, tako sam srećna!
- Dakle, preostalo vam je samo da i vi njega pozovete i priznate
mu svoja osećanja!
- Upravo tako! Učiniću to na prvoj pauzi. Pozvaću Vorena
telefonom i zakazati mu sastanak u nekom restoranu. Tamo ću mu,
pod svetlošću sveća, priznati da ga volim.
- Drago mi je da su svi nesporazumi između vas i zgodnog
veterinara rešeni, gospođice Mejson. Sigurna sam da je pred vama
dvoma divna budućnost. Vaša umišljena sklonost ka baksuzlucima će
potpuno nestati i vi ćete sa više optimizma zakoračiti u novi život!
Ništa ne može da obezbedi sigurnost jednoj ženi, koliko prisustvo i
ljubav pravog muškarca!
Felon je prosto cvetala od sreće. - Hvala vam na podršci, gospođo
Karter. Vaše reči su oduvek za mene nezamenljiva potpora.
Dan je, za Felon, počeo divno, ali je zapretio da se nastavi na
manje lep način. Jer, oko podneva, samo sat vremena pre očekivane
pauze, Felon je na vratima svoje kancelarije ugledala Šeli
Vestvud,sagomilomdokumentacije u ruci. Prevrnula je očima,
suočivši se sa njenim arogantnim licem.
- Šta želiš, Šeli? - grubo ju je upitala, spuštajući glavu i
nastavljajući da radi započeti posao.
Osećala je mučninu dok je posmatrala Šelinu pretesnu garderobu,
potpuno neprimerenu radnom mestu.
- Direktor me je poslao kod vas kako bi uporedili neke kamatne
stope. Rekao mi je da ne napuštam vašu kancelariju dok to ne
završimo. On ima zakazan ručak sa važnim klijentom u dva sata i
potrebno mu je da ponese sa sobom svu dokumentaciju.
- Da, da... - gunđala je Felon nezadovoljno. - Privuci stolicu i sedi
pored mene.
Gušio ju je prejak miris Šelinog parfema, ipak, uspela je da se
koncentriše na posao. Kako je imala malo vremena da sve traženo
uradi, zamolila je sekretaricu da joj ne prebacuje vezu.
Zato se namrštila kada se, na telefonskoj garnituri, oglasilo
zvono interfona. - Samo ako je nešto važno, gospođo Karter...
- Traži vas gospodin Voren Martin - Felon je čula iznenađujuće
obaveštenje.
Spontano se osmehnula, zadovoljna time što je Voren povukao
prvi potez, nakon njihove poslednje burne prepirke. Ipak, uprkos
~ 63 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

sreći koja ju je svu prožela, nije bila pripremljena da se vidi sa njim,

posebno ne u prisustvu Šeli Vestvud.
- Doći ću u vašu kancelariju, gospođo Karter - poručila je
sekretarici i prekinula vezu.
Praćena pomnim Šelinim pogledom, Felon je užurbano ustala iz
fotelje, povukla rubove sakoa, popravila ivicu revera i na kraju prišla
ogledalu, kako bi se uverila u urednost frizure. Tek tada je izašla iz
svoje i ušla u kancelariju gospođe Karter, u kojoj je zatekla Vorena.
Stajao je nedaleko od vrata, držeći preko ruke nešto veliko, umotano
u najlon.
Kodeks službenog ponašanja joj je nalagao da bude pristojna, u
protivnom, vrisnula bi od sreće i obesila se Vorenu oko vrata. Jer, on
ju je gledao na isti zaljubljeni način kao i onda, u subotu, kada joj je
priznao svoja osećanja. Njeno glupo i detinjasto ponašanje ga nije
pokolebalo da nastavi da je voli.
- Vorene... - uzbuđeno ga je oslovila. - Nisam te očekivala ovde...
- Svratio sam u prolazu, Felon. Upravo dolazim iz Toronta. Tamo
imam jednog prijatelja, krznara, kome sam još pre nekoliko dana
odneo tvoju bundu, na prepravku. On ju je skratio i te delove vešto
umetnuo na ona mesta koja su bila umrljana Lizinom krvlju. Izvoli,
nadam se da će ti se dopasti.
Skinuo je najlon sa bunde i pružio joj je. Felon je tek letimično
pogledala bundu, jer joj je sam Voren privlačio veću pažnju.
- To je vrlo ljubazno od tebe, Vorene. Hvala ti - ljupko mu se
osmehnula i pokazala rukom na Pamelu Karter. - Da li si već upoznao
gospođu Karter? Ona je moja prijateljica i bliska saradnica.
- Nisam imao tu čast - izjavio je Voren šarmantno, prišao stolu
Pamele Karter i pružio joj ruku. - Drago mi je, gospođo Karter.
Sekretarica je uzvratila rukohvat i kratko klimnula glavom, nakon
čega se posvetila nekom svom poslu, u nameri da ne smeta svojoj
šefici i njenom gostu.
- Kako se završila sva ona ujdurma oko ukradenog „audija”? -
interesovao se Voren, povlačeći Felon u stranu.
- Srećom, policija ga je juče pronašla. Sinoć sam ga vratila u
agenciju i završila svu potrebnu papirologiju.
- Drago mi je zbog toga. Da nisam imao već organizovan put u
Toronto, ostao bih uz tebe, nezavisno od naše male prepirke.
- Vorene... - zaustila je Felon, ali je tada čula ono što je najmanje
želela. Otvaranje vrata iza svojih leđa.

~ 64 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

* * *

- Gospođice Mejson... - Šeli ju je značajno oslovila, već krećući sa

svojim zavodničkim izmotavanjem. - Kada ste nameravali da me
upoznate sa vašim ekskluzivnim prodavcem bundi, koji vam donosi
robu na noge?
Lelujavim korakom je došla do Vorena, isprsila se pred njim i
uputila mu provokativan pogled. - Ja sam Šeli i obožavam bunde od
malih, slatkih životinjica. Imate li da mi ponudite neku? Ali,
prethodno dobro osmotrite moju figuru - zatražila je, krećući da se
vrti u krug.
- Ja sam Voren Martin, veterinar, koji se protivi ubijanju malih
slatkih životinjica. Makar se od njih pravile bunde za tako zgodne
devojke kao što ste vi, Šeli.
Šeli se koketno osmehnula, pamteći od Vorenove rečenice samo
ono što joj je odgovaralo. Za razliku od nje, Felon je zapala u pravu
paniku. Jer, ako je od nekoga trebalo da strepi, bilo je to od Šeli
Vestvud. Ona je bila u stanju da se nametne i najhladnokrvnijim
muškarcima.
- Budi ljubazna, Šeli, i vrati se pregledu dokumentacije - obratila
joj se strogo, sevajući očima ka njoj.
- Vi ste ono što mi je potrebno, gospodine Martin - Šeli je
nastavila da se udvara Vorenu, potpuno ignorišući Felon. - Znate, ja
imam papagaja, kućnog ljubimca, i on je ovih dana nešto bolestan.
- Možda je takav od tvog parfema! - ubacila se Felon, pokazujući
rukom na vrata svoje kancelarije. - Ne zaboravi da kamatne stope
moraju da budu pregledane do dva sata. Čudi me da nas direktor još
uvek nije zvao.
- Naprotiv, zvao je, ali sam ja rekla da ste pri kraju posla i da ćete
mu uskoro odneti sređenu dokumentaciju - Pamela Karter je
odabrala pravi trenutak da se umeša u razgovor.
Voren je tada učinio nešto od čega je Felon posivela u licu. Izvadio
je iz džepa kaputa svoju vizit-karticu i pružio je Šeli. - Posetite moju
ordinaciju kad god želite, Šeli. Rado ću pregledati vašeg papagaja.
- Mogu li da dođem već danas? - Šeli, očigledno, nije bila sklona
čekanju. Kada je nešto želela, odmah je napadala.
- Samo izvolite.
- Onda... - Šeli je sugestivno oblizala gornju usnu, spremajući se
da krene. - U osamnaest časova?

~ 65 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Čekaću vas - poručio joj je Voren, poklanjajući joj predivan

osmeh. Čim je Šeli izašla, pružio je Felon ruku. - Do viđenja, Felon.
Voleo bih da i tebi kažem isto, da ću te čekati, ali, znam da si ljuta na
mene. Neizmerno žalim što moja objašnjenja i delikatna priznanja
nisu umanjili tvoj gnev prema meni.
Voren nije ni stigao da dovrši rečenicu, a generalni direktor je već
ulazio na vrata.
- Gospođice Mejson! - oštro je oslovio Felon. - Šta je sa
korekcijom kamatnih stopa?! Da li je to završeno?
Našavši se između dve vatre, obe podjednako vrele, Felon je
naizmenično posmatrala Vorena i svog direktora, ne znajući kome bi
pre odgovorila. Ne želeći da je dovodi u nezgodan položaj, Voren je
promrsio pozdrav i napustio njenu kancelariju.
Felonje zapala u očajanje, ipak, uspela je da se povrati i objasni
direktoru u kojoj fazi rada se ona i Šeli nalaze. Zatražila je još desetak
minuta, a kada ih je direktor odobrio, bacila se punim elanom na
posao. Znala je da će, po njihovom isteku, svaki naredni sekund
posvetiti razmišljanju o Vorenu.
Prve slobodne trenutke, Felon je dobila tek pri kraju radnog
vremena. Do tada je bila prinuđena da odradi bezbroj hitnih,
neodložnih poslova. Nekoliko puta je podizala slušalicu, kako bi
pozvala Vorena, ali ju je uvek neko prekidao.
Kada je krenula kući, kiptela je od nervoze.
- Znam da nije kraj radnog vremena, gospođo Karter, ipak, ja
odlazim odavde istog trenutka - obavestila je svoju sekretaricu,
užurbano oblačeći kaput. - Ako me neko bude tražio, recite mu šta
god želite. Nemam nameru da ostajem ovde ni sekund duže.
- Potpuno vas razumem što žurite, gospođice Mejson. I
najodaniji muškarci bi poklekli pred onako bezobrazno nasrtljivom i
uporno nametljivom Šeli Vestvud.
- Bestidnica jedna! Mora da je izmislila onu priču o bolesnom
papagaju! Tražila je samo razlog da poseti Vorena i nastavi da mu se
udvara!
- Neka vam je sa srećom, gospođice Mejson! - iskreno joj je
poželela Pamela Karter. - Ako mi dozvolite da se izjasnim, rekla bih
da je gospodin Martin izuzetno zgodan muškarac, i da je pritom lud
za vama.
- I ja sam luda za njim, ali, nisam stigla to da mu kažem! Videli
ste i sami kako se sve odigralo i kakvo je ludilo danas ovde vladalo.
Recite mi, zar nisam baksuz?

~ 66 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- To zavisi od onoga što ćete uraditi do kraja dana. Požurite,

draga gospođice Mejson! Požurite u susret svojoj sreći!
Felon je otvorila vrata, ali se onda malo vratila, i poljubila svoju
sekretaricu u obraz. Tek tada je izašla iz kancelarije, nadajući se da
još uvek nije kasno da ona i Voren ostvare zajedničku sreću.

* * *

Prošlo je nekoliko minuta posle sedamnaest časova, kada se

Felon, vozeći svoj džip, dovezla do Monte Rojal ulice. Svu ju je oblio
znoj kada je, ispred Vorenove kuće, prepoznala Šelin automobil. Ona
je vozila stari model „folkcvagen”- a urnebesno ružičaste boje, po
čemu je, između ostalog, bila prepoznatljiva.
- Namiguša jedna mala... - gunđala je, izlazeći iz džipa.
Pred očima joj je već igrala iritirajuća slika, u kojoj je Šeli sedela
na kauču, ispred kamina, i cvrkutala nešto Vorenu na uvo umilnije
nego što je to mogao da čini njen papagaj.
Iako je stambeni deo kuće bio u mraku, a ordinacija u svetlu,
Felon je požurila na ulazna vrata kuće. Mislila je, ako je Šelin
udvaranje imalo uspeha, bar će joj pokvariti zabavu.
Pri pomisli da je Voren u zagrljaju neke žene, osetila je tup bol u
srcu. Shvatila je kako ne može da podnese da ga izgubi. Bio joj je
potreban, silno potreban.
Kristal joj je otvorila vrata, obučena u beli mantil, a Felon je
prosto projurila pored nje, ulazeći u kuću. - Insistiram da odmah
vidim gospodina Martina! - gotovo histerično je objavila. - Recite mu
da ga traži Felon Mejson.
- Sačekajte nekoliko trenutaka, gospođice Mejson - zamolila ju je
Kristal pribrano, odlazeći hodnikom ka ordinaciji.
Previše uznemirena da bi mirovala, Felon je krenula da nervozno
šeta gore-dole po ulaznom holu.
- Felon? - trgla se, kada je začula Vorenov glas.
Naglo se okrenula ka njemu i sa neprijatnošću ustuknula,
shvativši da je Voren obučen u svoju garderobu, umesto u beli mantil.
To je značilo da Šelina poseta njegovoj ordinaciji ima neformalan
karakter.
- Moram da razgovaram sa tobom! - usplahireno ga je obavestila.
- Ovoga trenutka!
- Slažem se, ali, Šeli je poželela da te pozdravi. Upravo je kretala
kući, kada me je Kristal obavestila da si došla.
~ 67 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Mene uvek izda nekoliko minuta... - progunđala je Felon

nezadovoljno. - Zadrži je na trenutak - zatražila je, a potom pojurila
u dnevnu sobu.
Tamo je, na Vorenovo zaprepašćenje, skinula kaput i odložila
torbu, nakon čega je zauzela mesto na kauču, ispred kamina. Mesto
koje je smatrala svojim.
- Evo, sada može da uđe - obavestila ga je, navlačeći na lice
mirni, trijumfalni izraz.
- Felon, šta se...
Zaćutao je, začuvši bat Šelinih visokih potpetica. Ona je bez
pardona ušla u dnevnu sobu i neodlučno zastala, ugledavši Felon
raskomoćenu na kauču.
- Oh, zdravo, Šeli! - pozdravila ju je Felon izveštačeno, ustajući
sa kauča. Prišla je Vorenu i prisno se oslonila na njega. - Kako je tvoj
papagaj?
Po prvi put, od kada je Felon poznaje, Šeli je ispoljila zbunjenost.
- Do... Dobro je... - promucala je, gledajući naizmenično Felon i
Vorena.
- Da li je stvarno bolestan? - Felon je nastavila da se interesuje.
- Naravno, zašto bih ga inače dovodila kod veterinara.
- Možda si ga zdravog stavila na promaju, kako bi imala
opravdanja da posetiš Vorena.
Voren je prasnuo u smeh i odmah zagrlio Felon. - U pitanju je
bila blaga upala očiju, ništa opasno - objasnio je, ne prestajući da se
smeje.
Šeli jeste bila neustrašivo nametljiva, ali svakako nije bila glupa.
Prizor zagrljenog para pred sobom, naterao ju je da zaključi da je
suvišna.
- Ja sada odlazim - turobno je objavila. - Vratiću se u ordinaciju
po papagaja i tamo ću regulisati račun sa vašom saradnicom,
gospodine Martin.
- Učinite tako, Šeli. Imate moj broj, za svaki slučaj.
Šeli ih je još jednom pogledala i nevoljno se vratila u ordinaciju.
Voren se istog trenutka okrenuo ka Felon. - Dakle, hoćeš li mi
objasniti šta...
- Volim te - presekla ga je ona, ne dozvoljavajući mu da dovrši
pitanje. - To mi je bilo važno da ti kažem, jer strahujem da me
ponovo nešto ne prekine.
- Hej... - Vorenovo lice je obasjala sreća. - Zar nisi više ljuta na
mene?
~ 68 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Volela sam te i kada sam bila ljuta na tebe. Nažalost, ja sve u

životu shvatam sa danom zakašnjenja, nadam se da sada, za nas
dvoje, još uvek nije kasno.
Voren joj je sasvim prišao, obavio ruke oko nje, podigao je od
poda i zavrteo je oko sebe. Potom ju je poljubio, požudno i strasno. -
Više mi nećeš umaći, gospođice Mejson. Šta god se dogodilo, neću te
nikada više pustiti od sebe.
- Oh, Vorene... - Felon nije znala da li da plače ili da se smeje. -
Toliko se toga neverovatnog izdešavalo... Imamo ludu sreću što je
ishod ovakav, kakav jeste. Sve smo mogli da izgubimo, zbog nekoliko
sitnih nesporazuma koji su se, nekim čudom, nadovezivali jedan na
drugi.
- Već sam ti rekao, meni je sve bilo jasno od trenutka kada si se
pojavila na mojim vratima. Jedino što me je bunilo, bio je tvoj odnos
sa Rupertom. Umirao sam od straha da ćeš mu se vratiti, jer si mi
priznala da si često podlegala njegovom uticaju.
- To je tačno, međutim, Rupert me je pustio da odem, kada je
shvatio da sam zaljubljena u tebe. Ja sam, od one nedelje kada smo se
prvi put poljubili, bila slobodna, a ti mi se nisi javljalo. Svojim
ćutanjem si me navodio da mislim da ti nisam važna.
- Eto, kakva zabuna... A ja samo nisam želeo da vršim pritisak na
tebe. Odlučio sam da čekam da ti potpuno raskrstiš sa svojim
osećanjima prema Rupertu, da ga zaboraviš, kako bi mogla potpuno
da mi se posvetiš. Iz istih razloga ti ni ranije nisam zakazivao
sastanke. Čuo sam gotovo ceo razgovor koji si iz čekaonice vodila sa
Rupertom, one večeri, kada smo se upoznali. Iz njega sam zaključio
da si zauzeta. Potom sam te, u svim narednim prilikama, namerno
puštao da odeš, kako bi raskrstila sa svojom prošlošću i vratila se
meni, spremna za novu vezu, za novu ljubavnu avanturu. Međutim,
da se sve nije ovako povoljno odvijalo, oglušio bih se na fer-plej, i
potražio te posle određenog vremena.
- Ruperta sam već odavno zaboravila, Vorene, najdraži moj...
Zaboravila sam na svoju nespretnu zasedu pred tvojom kućom, kao i
na moje brojne baksuzluke, koji su mi se izdešavali od kada sam te
upoznala.
- Iz te rečenice bih izdvojio deo: od kada sam te upoznala. S
obzirom da smo se zavoleli, da ćemo se venčati i živeti srećno i
zadovoljno do kraja života, da li sebe i dalje smatraš rođenim
baksuzom?
Felon je zabacila glavu i vedro se nasmejala, smehom punog srca.
- Ne sećam se da sam pristala da se udam za tebe...

~ 69 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

- Pa, hoćeš li to da učiniš? - upitao ju je zavodljivo, intimno je

privlačeći sebi.
Upravo u trenutku kada je Felon otvorila usta da kaže „da”,
pozvonio je telefon. Znajući kakve sve nepredviđene okolnosti mogu
da joj se dogode, Felon je zagrlila Vorena oko vrata i stegla ga svom
snagom. - Ne javljaj se na telefon!
- Zašto?
- Sačekaj da ti prvo odgovorim na bračnu ponudu!
- Ona će važiti i nakon telefonskog razgovora - rekao je Voren,
odlazeći da se javi.
- Ali, nešto može da se dogodi! Znaš i sam kakav sam baksuz!
Bilo je prekasno za dalja ubeđivanja. Voren je već odgovarao na
poziv: - Halo? Sindi? - ubrzo je izgovorio.
- Otkud ti? Koliko je već prošlo? Deset godina? Naravno da te
nisam zaboravio. Kako bih, ti si moja prva ljubav. Sećaš li se, obećao
sam ti da ću te čekati dokle god bude bilo potrebno. Kada želiš da se
vidimo? Dogovoreno!
- Voren je euforično završio razgovor i spustio slušalicu.
Kada se okrenuo ka Felon, video je da je ona potpuno bleda i da
joj malo nedostaje da padne u nesvest.
- C, c, c... - coktao je ironično. - Vidim koliko veruješ u moju
ljubav prema tebi. Ovaj razgovor je bio samo jedna šala, Felon! Zvala
je Kristal, da me obavesti da ide kući! U mom životu ne postiji
nikakva Sindi! Ti si jedina, Felon! Jedina! Volim te, kako je moguće da
još uvek sumnjaš u to?!
- Ša... Šala? - promucala je Felon, vraćajući se u život.
- Vidim da ću pod hitno morati da učinim nešto, što bi te uverilo
u snagu i nepromenljivost moje ljubavi - najavio je Voren
ostrašćenim glasom, prišao Felon i muški je privukao sebi.
Dugo ju je ljubio, a kada je krenuo da je vodi ka spavaćoj sobi,
Felon se nežno izmigoljila iz njegovog zagrljaja.
- Možemo li da vodimo ljubav na kauču, ispred kamina? -
zatražila je, otkopčavajući dugmiće na Vorenovoj košulju.
- Hm, malo je usko, ali, nekako ćemo se snaći...
- Od one snežne večeri kada sam te upoznala, zamišljam taj kauč
kao moje mesto u tvojoj kući, kao naše mesto. Želim da upravo na
njemu prvi put vodimo ljubav.
- Tvoje želje su za mene zapovesti... - šapnuo joj je Voren na uho,
odveo je do kauča i nežno je položio na njega. Nadneo se nad nju,
pomazio je po kosi i vrhom prsta joj razdvojio usne. - Još uvek nisi
~ 70 ~
Knjigoteka
 glorij@&anna

izgovorila čarobno „da”, Felon. Reci mi, najdraža, hoćeš li se udati za

mene?
- Da! - potvrdila je bez daha, izvijajući svoje telo ka Vorenovom.
- Volim te, Vorene... Uvek ću te voleti...
- Volim te, Felon... I ja ću tebe uvek voleti, a takođe ću uvek
plaćati visoke premije osiguravajućem društvu, za svu našu svojinu i
sve ostalo. Za svaki slučaj...
Felon se srećno nasmejala Vorenovoj dosetki, znajući da su
malerični dani daleko iza nje. Pred njom i Vorenom su bih dani bez
neizvesnosti, ispunjeni sigurnošću, i bezbrojne noći na kauču ispred
kamina, ispunjene pouzdanom ljubavlju i neprolaznom strašću.

KRAJ

~ 71 ~
Knjigoteka