LJUBAVNI ROMAN

Senke 776

Direktor
Vladimir Novaković

Odgovorni urednik
Svetlana Šimunović

Naslov originala
Cheryl Tyler
FROM HATRED TO LOVE
Posle doručka u kampusu u kome su bili smešteni, studenti su
izašli napolje, očekujući da stigne mini bus koji će ih tog dana po­
Recenzija i adaptacija
Jelena Krstić
vesti na praksu. Studirali su brodogradnju na mašinskom koledžu
u Sijetlu, i desetodnevni boravak u San Dijegu u Kaliforniji, gde su
Lektor
Svetlana Šimunović
obilazili dva velika brodogradilišta, za njih je predstavljao doživljaj.
Brodogradilišta su postojala i kod njih u državi Vašington, bilo ih je
Tehnički urednik
nekoliko u zalivu, i proces proizvodnje mogli su da prate i tamo. Ali
Franjo Varga
država Vašington bila je provincija, a Kalifornija je bila provod!
Štampa: 12. V 2010.
Bilo ih je dvadesetero u grupi, petnaest mladića i tri puta manje
Tržište: 2 1 . V 2010.
devojaka, i svi su bili studenti treće godine. Čekajući da se pojave
dvoje njihovih profesora, Tesa Mekintajer i mladi Natan Lengford,
neki su sedeli na betonskoj ogradi kampusa, drugi na klupama, dok
C I P - KaTa.ionnaunja y nv&ikkauMJii
su treći stajali. Većina je nosila sa sobom flašira 'sa'vodom i ener­
Eii6.iiioTeKa Mamne cpncKe, HOBH Caa getskim napicima, bilo je leto a jug Kalifornije u odnosu na klimu
82-31(05)
u državi Vašington bio je vreo. Neki su bili snabdeveni kačketima i
LJUBAVNI vikend roman Senke: izbor najboljih
svetskih pisaca / odgovorni urednik Svellana Šimunović - šeširima. Troje od njih dvadesetero je pušilo, a među njima je bila i
1991, br. 1 -. - Novi Sad: Marketprint, jedna devojka, Kler Hiniš.
1991 - , - 2 1 cm
Dvonedeljno'
- Pogledaj, izbrojala sam troje sa cigaretama, a verovatno ima i
ISSN 1450 - 7455 više pušača - Tesa Mekintajer je zastala na kapiji kampusa i obrati­
COB1SS. S R - I D 61117442 la se Natanu. - Kako im roditelji samo dozvoljavaju? Pre trideset go­
dina, u redu, tada je užasno mnogo ljudi pušilo i to je bilo normalno,
nije se znalo toliko o posledicama. Ali sada! Posle svih kampanja,
Izdaje: MARKETPRINT (Novi Sad. 21102 p.fah 20) .
kada je ta užasna i primitivna navika gotovo iskorenjena!
Štampa: Štamparija GRAFOPRODL'KT d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 54
Generalni distributer: GLOBAL PRESS d.o.o. Beograd Profesorka Mekintajer imala je četrdeset pet godina, bila je fanatik
Direktor: Vladimir Novaković Odgovorni urednik: Svetlana ŠIMUNOVIĆ
kad su zdrave navike u pitanju, i više od svega volela je da kritikuje
Naslov originala: Cheryl Tyler - F ROM HATRED TO LOVE
Copyright: V1AP: Recenzija i adaptacija: Jelena Krstić i ljudima drži lekcije. Natan Lengford bio je četrnaest godina mlađi
Dizajn naslovne strane; Đlur Studio, Loto 0 ZOlO.Dreamstime. od nje i mnogo tolerantniji, a više od svega išli su mu na živce ljudi
Sva prava se zadržavaju, uključujući pravo'na réprodukovanje ove knjige u. celinii ili delimićno ili na
bilo koji drugi način. -'* - •*•••
' "• - -' • ' .*'«'•.' koji popuju i od drugih zahtevaju moralnu i svaku drugu ispravnost,
a daje oni sami pritom ne poseduju.
5
 Od jednog takvog, svog rođenog oca, upravo je pobegao pre ne­
koliko godina kada je, umesto da se vrati kuci i uključi u porodični
posao, preuzeo mesto profesora u koledžu. Daje ostao da radi u oče­
vom brodogradilištu u Port Anđelesu, ne bi morao da brine o novcu.
Ali cena je bila previsoka. Bilo je previše stvari koje nije mogao da
oprosti ocu. Stari je njemu nametao gvozdenu disciplinu, a prema
samom sebi bio je bezočno popustljiv. Oduvek je varao Natanovu
majku Kejt i nanosio joj bol, a kada je posle dvadeset pet godina
braka hteo da se razvede zbog neke mlade službenice iz računovod­
stva sa kojom se spetljao, to je bio vrhunac. Do razvoda ipak nije
došlo, jer je Sem Lengford shvatio da ga njegova zgodna prijateljica
samo iskoriščava, i Kejt je po milioniti put oprostila mužu pre varu,
ali Natan nije mogao da mu oprosti. Umesto da mu bude uzor i idol,
njegov otac je u njemu izazivao samo prezir.
Možda bi ipak ostao pod njegovim krovom da onog leta, pred sam
kraj njegovog studiranja, kada je došao kuci, nije došlo do nove ne­
suglasice. Lengfordovi su priredili jednu od uobičajenih letnjih za­
bava u svom vrtu, i na njoj se pojavio očev uvaženi poslovni partner,
gospodin Ferouz, sa čerkom. Hana Ferouz imala je lepo ime, ali to je
ujedno bilo i jedino privlačno u vezi sa njom. Bila je koščata, ravnih
grudi, krivudavih nogu, imala je bezizrazne bledo zelene oči i nos
koji je verovatno pokušala da smanji operacijom, ali je posle ope­
racije delovao neprirodno. Natan jedva da je i primetio tu devojku
koju je te večeri na zabavi prvi put upoznao. Ali već posle dva dana,
njegov otac potrudio se da ga na nju podseti.
- Naš partner, Tomas Ferouz, vratio se u Portland - rekao mu je
za ručkom. - Ali Hana će još dve-tri nedelje ostati ovde, kod nekih
rođaka.- v - . •• . •;•••••-•>• o- -.•> >. • v:
Očev ton bio je ozbiljan, a pogled koji mu je uputio značajan, kao da
bi to što je rekao za Natana trebalo da ima neku naročitu važnost.
- Hana? Kakva Hana?- upitao je Natan. Zaista je, istog trenutka
kada su mu predstavili tu neprivlačnu devojku koja se osim što je
bila ružna još i ponašala nepodnošljivo nadmeno, potpuno zaboravio
i njeno lice i njeno ime.
- Mladiću dali ti samo izigravaš predamnom budalu, ili zaista jesi
budala?- prasnuo je Sem Lenford. - Pa Hana Ferouz, zaboga! Ćerka
našeg važnog poslovnog partnera, Tomasa. Bila je preksinoć kod
6 -7
nas i ja sam te lično upoznao i sa njom, i sa njenim ocem. Ne pretva­
raj se da se ne sećaš!
- Tomasa Ferouza se sećam, nagovestio si mi da nam je on znača­
jan kupac, pa sam obratio pažnju. Da, sada se prisećam i daje sa
sobom doveo nekakvu svoju ćerku... Ali jedva da sam je i zapazio.
- Je li? Pa trebalo je malo više da se potrudiš. Da malo poradiš na
svojoj moći zapažanja, momče. Od diplome te deli samo još ovo leto,
na jesen ćeš je već imati i vratićeš se kući da se uključiš u posao.
Očekujem da ćeš u tome biti uspešan!
- Naravno da hoću. Pa, zato sam studirao.
- Ali ne uči se sve na studijama. Kad diplomiraš, postaćeš dobar
konstruktor brodova. To jeste važno, ali za dobrog biznismena nije
dovoljno da samo poznaje struku, on mora da zna mnogo više od
toga. Dobar biznismen uvek mora da u trenutku razmotri sve mo­
gućnosti, i ništa ne srne da mu promakne.
- Slažem se, ali staje to meni promaklo, zbog čega mi ti sada držiš
lekciju?
- Hana Ferouz ti je promakla, mladi glupane! Tomasova ćerka!
- Kakve veze ona ima sa tim što mi sarađujemo sa Tomasom?
- Natanovo čuđenje potrajalo je samo sekundu, bio je previše bi­
star i predobro je poznavao svog oca, da odmah ne bi shvatio.
- Osim ako ti, možda, nemaš nekakve ideje u vezi sa njom...- pro­
mrmljao je.
- Naravno da ih imam - potvrdio je Sem. - Istina je da ta devojka
baš nije lepotica, ah isto tako je istina i da se oko nje vredi potruditi!
Tomasov kapital je ogroman, a ona je njegova jedina naslednica.
Pošto će ostati u Port Anđelesu još neko vreme, bilo bi dobro da se
ponovo vidite. Nabavio sam ti njen broj telefona, tvoje je samo da je
pozoveš i predložiš joj da izađete.
- Nabavio si mi njen broj?- Natan je podrugljivo izvio obrve. - Čuj,
pa ti si zaista veoma vest, kad se treba dokopati telefonskog broja
neke ženske! AH uz jednu bitnu napomenu... Za sebe biraš utegnute
Barbike, poput one zbog koje se umalo nisi razveo, a meni uvaljuješ
udavače sa dve leve noge!
- Dve leve noge? Hana Ferouz teška je par stotina miliona, buda­
lo! Njen otac ima pare koje ja nikada neću imati! Zar ti to ništa ne
•znači?'" -s \ ss^fEol ».'ov*.; omq ;o
 - Meni baš ništa. Ako tebi nešto znači, zašto ti ne pozoveš bogatu
naslednicu da izađe sa tobom? Mator si i istrošen, ja ti, da sam
žena, ne bih uzeo ni orah iz ruke, ali nisu sve žene iste. Možda Hana
Ferouz voli starije? - Natan se drsko nasmejao ocu u lice. - A pošto
lebi jurnjava za devojkama koje bi mogle da ti budu ćerke ionako
nije strana...
- Natane! - uzviknula je njegova majka, negodujući. - Kako to
razgovaraš sa tatom?
- Onako kako je zaslužio da se sa njim razgovara. Zar je moguće
da si zaboravila daje još prošle godine u ovo vreme hteo da se razve­
de zbog neke dvadeset petogodišnje opajdare? A sada se pretvorio u
strogog oca, koji meni pokušava da nametne ružnu, bogatu udavaču!
- Radim to za tvoje dobro! - Sem je izašao iz trpezarije, i vratio
se sa vizit-kartom svog uvaženog poslovnog partnera, Tomasa Fe-
rouza. - Ovde sam zapisao broj Haninog mobilnog. Nazovi tu malu.
Kad bude pitala odakle ti broj, reci da onaj ko nešto zaista želi da
sazna, uvek nađe načina da sazna. Pozovi je da izađete na večeru.
Budi zabavan, pokaži da želiš da se zbližite, ali ni slučajno nemoj biti
nasrtljiv. Sve vreme joj ponavljaj da... Čekaj, da razmislim trenutak
- zaćutao je, pokušavajući da se priseti ima li na Hani Ferouz ičeg
lepog, na osnovu čega bi joj se moglo laskati. - Pa, čuj, ako joj budeš
govorio da nikada nisi video lepšu devojku, biće joj jasno da bezočno
lažeš, Tomasova ćerka nije glupa. Ali, pogledaj je bolje pa pokušaj
da nađeš nešto na njoj što je manje ružno. Nema zaista toliko ružne
žene na kojoj muškarac ne može da nađe baš ništa dopadljivo... Uoči
nešto, a onda joj uporno ponavljaj taj kompliment. Govori joj da ima
lepe usne, kosu, ten, bilo šta... Ili joj stalno ponavljaj daje vitka i
fragilna, kao gazela. Iako je ona u stvari mršava kao raga, nemoj da
sitničariš, budi mudar!
- Ti to nazivaš mudrošću? I tu mudrost sad pokušavaš da utrapiš
meni? Čuj, iako si mi rođeni otac, moram da ti kažem da si ti zaista
najveći licemer koga sam ikada upoznao! Kad si se ti ženio mamom,
birao si lepu i privlačnu ženu, koja ti se dopadala. Ali jedna lepa i
privlačna nije ti bila dovoljna, pa si je varao bez prestanka! A sada
mene hoćeš da oženiš ružnom, bogatom ćerkom svog poslovnog par­
tnera. Prodao bi me ne trepnuvši i unesrećio me za ceo život, zar ne?
Zaista si ništarija!
8 9
- Pripazi malo šta govoriš, balavce! - Sem Lengford razgnevljeno
je skočio.
- Zašto? Ako ti nisi u stanju da se obuzdaš i pripaziš šta radiš,
zašto bih ja pazio šta govorim? Ono što sam kazao o tvojoj bračnoj
vernosti i očinskim dobrim namerama je gola istina!
- Još jedna takva gola istina, i oteraću te od stola, da svoj ručak
završiš sa poslugom, u kuhinji!
- Sam ću ja da ustanem od tvog stola, jer mi sam pogled na tvoje
lice ubija apetit - pridižući se, Natan mu je dobacio prezriv pogled.
- A ako i dalje budeš pokušavao da mi nametneš svoj autoritet na
ovakav način, zauvek ćeš me oterati od kuće, a ne samo od stola!
- Što se mene tiče, ako nisi spreman da postupaš prema mojim
savetima, i da sve što radiš, radiš u korist porodičnog posla, možeš
da ideš odmah! Nije mi potreban sin-nesposobnjaković koji će pro­
ćerdati ono što sam ja sticao, umesto da uveća kapital! Vrata su ti
širom otvorena!
- Tako, dakle? U redu. Imaću to na umu. Čim diplomiram, potraži-
ću posao na nekoj drugoj strani. Ne pada mi na pamet da se vraćam
u Port Anđeles da bi ti imao piona u svojim rukama i žrtvu koju ćeš
tiranisati!
Posle još jedne rasprave slične toj, koja se vodila iz istih razloga,
Natan je zaista spakovao kofere i, praćen majčinim suzama i očevim
uvredama, napustio kuću. I sada je bio asistent na koledžu. Stajao
je pored Tese Mekintajer, i ni sam nije znao šta ga je to najednom
asociralo na svađu sa ocem, i vratilo njegove misli u prošlost. Nije
podnosio licemerje, a činilo mu se daje Tesa podjednako licemerna
kao i njegov otac, samo na drugi način. Pokušavala je studentima da
nametne neki davno preživeli puritanski moral, a ona sama... Hm, Na­
tan je mogao da se kladi da joj avanture sa muškarcima nisu strane.
Gledala gaje zavodnički, a kad god bi ostali sami koristila je svaku
priliku da ga dodirne, kao slučajno. Da joj je jednim gestom dao ze­
leno svetio, svakako bi već našla načina da ga namami u svoj krevet.
Svestan toga, prema njoj se ponašao učtivo, ali krajnje službeno.
- Mislim da bi za njih trebalo organizovati jedno ozbiljno preda-
vaje o štetnosti duvana! - mršteći se nezadovoljno, Tesa je šarala
pogledom po grupi, kao da u nevidljivu beležnicu svoje memorije
upisuje imena krivaca. - Pušenje povlači za sobom i druge poroke!
- Predavanje?- Natan je zavrteo glavom. - Zaboga, mislim da pre-
teruješ. Prestroga si prema njima, i ne umeš realno da proceniš šta
je za njih prihvatljivo, a šta ne. Niko ne bi došao na to tvoje preda­
vanje, svi bi pobegli. Oni i obaveznu praktičnu nastavu u brodogra­
dilištima jedva otaljavaju, jedno predavanje više izazvalo bi strašan
revolt. Tesa, oni su ovaj put u Kaliforniju shvatih kao letnji provod!
Imaju dvadeset godina i ne možeš ih sprečiti da žude za zabavom,
diskotekama i letnjim šemama. A što se tiče pušenja, troje od dvade­
set uopšte nije loš prošek. I to je manje opasno nego da konzumiraju
narkotike. Njihovi roditelji možda i pokušavaju da ih odvrate, ah ko
u dvadesetoj još sluša roditelje?
Natan Lengford bio je mlad i zgodan. Nekoliko pramenova tamne
kose padalo mu je na čelo što je njegovom glatkom preplanulom
licu sa živim smeđim očima davalo još privlačniji i pomalo dečački
izgled. Tesa ga je pogledala ispod oka i prigušila uzdah. Možda je
zaista trebalo da ima više razumevanja za studente. Ni ona sa svojih
četrdeset pet ne bi odbila letnju šemu, pod uslovom da to bude šema
sa Natanom.
- U pravu si - rekla je. - Bože, ti si tako mlad, a toliko zreo i pa­
metan! I, stoje najvažnije od svega, ti nekako umeš sa njima. Imaš
mnogo više autoriteta nego ja, mene uopšte ne slušaju, imam utisak
da, ako im nešto zabranim, iz inata rade upravo to. Stvarno ne znam
kako bih izašla na kraj sa njima da i ti nisi krenuo na ovu praksu,
Natane.
- Nije mi teško palo. I ja uživam u Kaliforniji kao i oni - on sleže
ramenima, nadajući se daje Tesino predavanje završeno, ali se pre­
vario.
- Gledaj!- nastavi ona, i dalje zadržavajući Natana na kapiji. - Puše
dvojica mladića i ona mala opajdara, Kler Hiniš! Ta cura je prava ne­
volja na dve noge! Organizuje žurke po sobama i unošenje alkohola
na iste, a verovatno ni kad je seks u pitanju nije bez inicijative i bez
iskustva! I vidi kako se samo obukla! A lepo im je rečeno pre pola­
ska da odeću za plažu ne smeju da nose kad idu u brodogradilište,
i da na praksi moraju da budu pristojno obučeni! Čuj, sada ću daje
vratim u sobu da se presvuče!
10
Natan je oklevao sa komentarom. Roditelji Kler Hiniš posedovali
su u Port Anđelesu firmu koja se bavila projektovanjem brodova.
Natanov otac bio je vlasnik brodogradilišta u okolini Port Anđelesa.
Lengfordove i Hinisove je osim poslovne saradnje vezivalo i dugogo­
dišnje porodično prijateljstvo, i to je sada stavljalo Natana u delika­
tan položaj. Ni po njegovom mišljenju zgodna crvenokosa Kler baš
nije bila cvećka, ali kada je trebalo pridružiti se povici koju je Tesa
dizala na nju on je ćutao, jer gaje prijateljstvo njegove porodice sa
Hinisovima obavezivalo da bude tolerantan prema njoj.
- Mislim da bi onda morala da vratiš i ostale devojke - primetio je
Natan. - Sve su u majicama i u suknjama ih bermudama iznad kole-
na, Tesa. Vrućina je. Kler Hiniš jeste među najnedisciplinovanijima,
slažem se sa tobom, ali obučena je isto kao i ostale. Ako vratiš nju
da se presvuče, moraš da vratiš i preostale četiri.
Kler Hiniš bila je obučena slično kao i ostale, ali joj je to drugačije
stajalo. Nije ona bila kriva što ima duže noge i veće grudi od svojih
koleginica, pa svaka majica na njoj izgleda tesna, a svaka suknja
prekratka. Sa dugom crvenkastom kosom, lepim, ali drskim licem i
savršenim telom, ona je čak i u najobičnijoj majici, patikama i plat­
nenoj suknji iznad kolena izgledala provokativno.
Sticajem okolnosti ostale četiri studentkinje treće godine bile su
ili prosečnog izgleda, ili potpuno neprivlačne, što nije bilo nikakvo
čudo, jer mali broj devojaka upisivao je koledž za brodogradnju, a
one koje su se odlučile da im to bude zanimanje većinom nisu bile ni
nežne ni ženstvene.
Kler Hiniš kao da je zalutala u to društvance od petnaest robu­
snih, snažnih momaka i četiri muškobanjaste devojke, kojima je
bila ambicija da život provedu radeći u brodogradilištima. Otvoreno
je govorila da mrzi tu školu koju je morala da upiše, da joj je muka
od brodova i svega što ima veze sa njima, i da uopšte nema nameru
da se time bavi. Njen otac, Robert Hiniš, želeo je, međutim, da oboje
njegove dece, i sinTod i šest godina mlađa ćerka Kler, jednoga dana
preuzmu vođenje porodične firme. Oboje ih je naterao da za svoju
struku odaberu brodogradnju. Toda, koji je uvek bio odličan đak a
uz to i zaljubljenik u brodove, zapravo i nije trebalo terati, on bi to
11
 svakako odabrao i sam. Sa Kler je već išlo nešto teže. Daje mogla
da bira, ona najradije ne bi završila nikakavu školu, ni osnovnu, da
nije bila obavezna. Ona je oduvek patila od manjka želje za učenjem,
i viška želje za zabavom. I to što je najzad morala da se pokori oče­
voj gvozdenoj volji i upiše taj odvratni, dosadni koledž za brodograd­
nju, smatrala je svojom velikom žrtvom u korist porodice.
Jednim kratkim pogledom Natan je okrznuo Kler koja je razgova­
rala sa grupom svojih kolega držeći cigaretu u ruci. Onda je obuhva­
tio pogledom i ostale. Bilo je među njima i veoma ozbiljnih koji su
na ispitima postizali odlične rezultate, ali posle pet dana boravka u
okolini San Dijega svi su već bili preplanuli na kalifornijskom suncu
i izgledali su puni energije i željni zabave. I, podrazumeva se, spre­
mni na svakojake nepodobne poduhvate.
- Molim vas za trenutak pažnje, momci i devojke!- obratio im se,
dajući im znak da priđu. Neki su odmah, poslušno poskakali sa klu­
pa. Drugi su ustajali lenjo i prilazili poput zatvorenika koji kreću na
prisilni rad.
- Opet će nešto da smara - došapnuo je lepuškasti momak sa bra­
dicom, Džošua Vejd, naginjući se prema Kler. - Daj mi dim, ljubavi,
pa ugasi cigaretu, da ti Tesa ne zvoca.
- Dim? Ali, ti ne pušiš! Mislim, pušiš džoint, ali ne i cigarete.
- Treba mi malo ukusa tvojih usana, Kler - Džošua se još više
nagnuo prema crvenokosoj lepotici. - Ne mogu da živim bez njih,
potrebne su mi kao vazduh.
- Onda bi već odavno trebalo da si mrtav usled gušenja, Džoš -
Kler se zakikotala. - Ne sećam se da smo se ikad poljubili. Osim
možda preksinoć. Preksinoć sam bila toliko pijana da pojma nemam
šta sam radila. Mislim da se ni sa kim nisam ljubila, ali, ko zna? Da
nisam sa tobom?
- Na žalost, ne. Ubila si se od džin-tonika i zaspala na Džesikinom
krevetu, koliko se ja sećam - rekao je mladić. - Hteo sam da te po­
ljubim ali ti si me lupila po glavi. Ne ljutim se, ne brini. Znam da to
nikada ne bi uradila da si bila trezna.
- Ne bih te mlatnula po glavi, ali se sigurno ne bih ni ljubila sa
tobom. Ti si mi drug.
- Kler, linija između prijateljstva i nečeg više, veoma je tanka. Si­
guran sam da bismo nas dvoje mogli...
12
- Sigurna sam da ne bismo mogli, Džoš. Vidi, ja volim da se zabav­
ljam. Volim diskoteke, brza kola, volim da upoznajem nove ljude,
volim da se predajem hedonizmu i da probam nove stvari, volim da
nosim fensi krpice i da privlačim pažnju svojim izgledom... Kad se
sve to skupi, lako je doći do zaključka da sam ženska koju je lako
odvesti u krevet, ali to uopšte nije tačno!
- Ali ja to nisam ni rekao, Kler!- protestovao je Džoš. - Nisam ni
pomislio!
- 0, kako da ne!- Kler se nasmejala, Džošove namere bilo je lako
prozreti. - Naravno da si pomislio. Štaviše, nadaš se da ćeš to, do
kraja prakse, sprovesti u delo!
- Do vraga, baš si pronicljiva. Nije te moguće isfolirati. Pa, dobro,
kad si me već pročitala, šta da kažem? Nadam se. Čovek se nada
dok je živ, zar ne?
- Onda ćeš ti živeti sto dvadeset godina! - Kler je prasnula u ne­
obuzdan smeh. - Hoću da kažem, samo se ti nadaj, ali šanse su ti
ravne nuli!
- Zar baš toliko loše stojim?
- I gore nego što misliš, Džoše. Rekla sam ti, ti si mi samo drug
i ništa više. Za mene, drugovi su drugovi, a ne muškarci. A kad
je muškarac u pitanju... - Kler je opružila svoju dugu, preplanulu
nogu, i vrhovima prstiju počela da iscrtava neku zamišljenu šaru
po betonu. - Moji kriterijumi su zaista visoki! Želim nekog zaista
posebnog. U stvari, ja sam veoma romantična! - to neočekivano pri­
znanje i nju samu je toliko iznenadilo i zabavilo, daje ponovo počela
da se kikoće.
- Ovo je prevršilo svaku meru! Tišina, Kler! - Natan Lengford,
kome je njeno brbljanje već izvesno vreme paralo uši, je ljutito je
viknuo. -1 ti Vejde, takođe!- preneo je pogled sa nje na Džoša.
- Dosta brbljanja! Tražio sam trenutak pažnje, to se odnosi na sve,
pa i na vas dvoje!
- Ne mogu da ga prepoznam otkako smo došli ovamo - došapnu
Kler. - Uvek je bio tako tolerantan, a sada...! Ne prestaje da zvoca,
kao neki propovednik! On u stvari ne bi, bio bi mnogo liberalniji pre­
ma nama, ali ga ova babaroga, Tesa, neprestano podbada.
- Vi dobro znate da je na ovu praksu trebalo da vas vodi asistent
Benks, a ne ja!- podviknuo je Natan. - U sedam nula nula biste
13
morali da budete na nogama, a uveče u deset nula nula u krevetu.
Asistent Benks ima mnogo niži prag tolerancije nego ja...
- Znamo to! I super je što ste sa nama krenuli vi, a ne Benks! -
dobacio je neko iz grupe.
- To je bila samo stvar moje dobre volje. Krenuo sam, zato što sam
verovao da će vam moj liberalan stav više odgovarati. Prilično vam
gledam kroz prste, imam razumevanja za vašu mladost, i čini mi se
da bi to trebalo da poštujete!- nastavio je Natan. - Ostalo nam je
još pet dana u kampusu. Bio bih vam veoma zahvalan kada biste ih
proveli bez alkohola, marihuane i sličnih stvari. Ne želim da imam
problema zbog vaših delirijum tremensa, overdozova i seksualnih
izleta! I neću tolerisati noćna bežanja iz kampusa, i nepohađanje
praktične nastave koja je obavezna! To je, uglavnom, ono najhitnije
na šta sam hteo da vas opomenem. I, da, još nešto! Danas idemo u
luku, a ne u brodogradilište. Dobili smo dozvolu da obiđemo jedan
italijanski putnički brod. U pitanju je pravi ploveći hotel koji ima ba­
zene, butike, kozmetičke salone i fitnes-sale, bioskope, kockarnice,
i deset različitih restorana. Nadam se da ćete uživati, a još više se
nadam da ćete se ponašati onako kako se od vas očekuje! Hvala na
pažnji, a sada ulazite u minibus!
Vest da idu na luksuzan evropski turistički brod izazvala je pravo
oduševljenje među većinom studenata. Samo je Kler Hiniš zakolu­
tala očima.
- Zaboravio si da preciziraš kako se to od nas očekuje da se pona­
šamo - promrmljala je. - Da idemo za tobom i za Mekintajerovom
kao pačja škola, postrojeni u vrstu, i da ne skrećemo sa puta? A ja
baš umirem od želje da se malo izludiram! Imam osećaj da će mi se
danas dogoditi nešto veoma uzbudljivo!
- Šta, na primer? Predosećanje ti govori da ćeš dobiti deset hiljada
dolara ako uđeš u brodski kazino?- Džošua se nasmejao.
- Ne, predosećanje mi govori da ću upoznati nekog zgodnog Itali-
jana.
- Kako ćete se sporazumevati? Ne govore svi Italijani engleski.
- Ah ja pomalo govorim italijanski. Moj otac želeo je da brat i ja
naučimo strane jezike. Bili smo još sasvim mali, kad su iz Sijetla
počele da nam dolaze nastavnice francuskog i italijanskog.
- Ah, da, pa ti si buržujka - narugao se mladić, ljut što Kler nije
reagovala na njegovo nabacivanje. - Tvoj dale ima brodogradilište.
- Ne, on samo ima firmu koja se bavi projektovanjem brodova -
ispravila gaje Kler. - Bilo bi lepo da ima svoje brodogradilište.
A najlepše od svega bilo bi daje brodovlasnik, a da ja samo uživam
i trošim njegove pare, kao Atina Onazis... Ako si raspoložen za kla­
sni obračun sa buržoazijom, ustremi se na Natana, a ne na mene.
- Zašto? Zar je i on buržuj?
- Nisi znao?- Džesika, Klerina najbolja prijateljica, umešala se u
razgovor. - Pa, Natan otprilike ima to o čemu Kler sanja. Stari mu
nije baš Onazis, ali jeste vlasnik brodogradilišta u Port Anđelesu.
Natan je trebalo da se uključi u posao čim je završio faks, ali se po­
svađao sa ocem pa je iz inata njemu postao profan na koledžu.
- Pa, Kler, onda vrlo lako možeš da ostvariš svoje ambicije - pri-
meti Džošua podrugljivo. - Smuvaj Natana, i imaćeš brodogradilište.
Pod uslovom da se on pomiri sa svojim ćaletom.
- Da smuvam Natana? Ja, njega? Isključeno! - zabacujući svoju
dugu riđu kosu, devojka je ponovo prasnula u neobuzdan smeh.
- Znam ga milion godina, strašan je davež! Oduvek se ponašao pre­
ma meni kao da mije neki strogi, zlovoljni stric, a ja njegova nećaka
koju treba držati na oku da ne napravi neku nepodobštinu.
II
Nepodobština je bila na pomolu. Oslonjen na ogradu, sa jedne od
gornjih paluba ogromnog italijanskog broda «Stela Polaris», Natan
Lengford posmatrao je par koji je stajao na palubi ispod njega. Mla­
di, crnpurasti italijanski oficir, lep kao lutka, stajao je tu već pola
sata, u živom razgovoru sa Kler. Moglo bi se reći daju je gledao sa
onim obožavanjem sa kojim pobožni Itahjani gledaju u kipove Ma-
done, samo da njegov pogled nije previše često klizio niz duge noge
i zanosne bokove Kler Hiniš. Da mu se pažnja zadržavala samo na
njenom ljupkom licu, sve bi bilo mnogo bezazlenije. Ovako, Natan je
već polako gubio živce, i jedva čekao da vreme predviđeno za obila­
zak «Stele Polaris« istekne.
- Staje to dole tako zanimljivo?- Tesa Mekintajer mu je prišla.
15

- Stojiš već" čitavu večnost presamićen preko ograde, kao da je
dole u moru ajkula.
- Ajkula je na palubi ispod nas, i izgleda kao da će svakog časa
progutati svoj plen.
- Kakve su sad to zagonetke?- Tesa se nagnula u pravcu njegovog
pogleda, pa se sada i pred njenim očima ukazao romantični prizor
udvaranja na čudnoj mešavini italijanskog i engleskog.
- Pitam se samo koje ovde ajkula, i ko će koga progutati...- promr-
mljala je. - Ako misliš da taj zgodni oficirčić predstavlja opasnost za
Kler, grešiš. On je taj čija je bezbednost ugrožena. Ta mala opajdara
mogla bi trojicu muškaraca da proguta u jednom zalogaju. Italijani
su zaljubljivi po prirodi, a njoj je sat vremena dovoljno da ga obrlati.
Ostaviće ga slomljenog srca.
- Samo se nadam da na rastanku neće razmeniti brojeve telefona i
ugovoriti sastanak - izjavio je Natan zabrinuto. - Biće dobro ako se
sve završi samo na ovom jednom susretu, ali, znajući Kler, nisam u
to siguran.
- Onda bi trebalo da budemo oprezni. Kad se vratimo u kamp upo­
zori ih da će kapija biti zaključana u jedanaest nula nula, i da ćemo
pre spavanja obići sobe!
- Deluje puritanski, ah nema nam druge nego da to i uradimo.
Poslednje što nam treba jeste da nam se devojke smucaju unaokolo
sa mornarima iz Evrope.
- Naravno! Kad se samo setim šta sam sve čitala u novinama o
evropskim brodovima i o lukama na Mediteranu, kosa mi se digne
na glavi! Šverc droge, i šverc ljudi. Belo roblje! Prostitucija, narkoti­
ci... Strahota!- Tesa je zgrabila Natana pod ruku i pripila se uz njega
kao da je ona lično na meti beskrupuloznih narko-dilera i trgovaca
belim robljem, i potrebna joj je zaštita. - Ta Evropa je zaista leglo
poroka i kriminala!
- Oni to isto misle o nama - reče Natan, diskretno se odmičući od
nje. - Taj oficir verovatno nije ni makro ni švercer narkotika, ali već
sama činjenica daje lep kao filmska zvezda čini ga opasnim po Kler.
Moraćemo da je držimo na oku. I ostale, naravno, ali ovoga puta,
čini mi se, naročito nju!
-1 ovog, i svakog drugog. Ona je prava šmizla, kažem ti! Konstan­
tni potencijalni izvor nereda, gužve i neprilika!
16
\
U četvrt do jedanaest, kada je Natan krenuo u obilazak, Džesika,
Klerina najbolja drugarica i cimerka, bila je sama u svojoj sobi, i već
spremna za spavanje. Kler nije bilo ni od korova. Natan je uskipeo
od besa.
- Ta devojka je zaista nemoguća! Danas sam bar pet puta ponovio
upozorenje da će kapija biti zaključana u jedanaest sati i da do tog
vremena svi moraju da budu u svojim sobama! Kao što i jesu. Svi,
osim nje! Nemoguće da samo ona nije čula to što sam rekao!
Visoka i robusna devojka u prugastoj muškoj pidžami, kratko pod-
šišane crne kose, nije bila od onih kojima je provod važniji od oba­
veza. Bila je marljiv student i jednog dana će, Natan je bio siguran,
postati vrstan projektant brodova. Za razliku od lepe i lakomislene
Kler, ona nije imala mnoštvo udvarača koji bi joj odvlačili pažnju od
studiranja. Natanu uopšte nije bilo jasno šta te dve devojke imaju
zajedničko, ali bile su najbolje prijateljice i činilo se da iskreno vole
jedna drugu.
- Sigurna sam da Kler samo što nije stigla, profesore - rekla je
Džesika, gledajući ga kao daje ona zabrinuta majka, a Kler nestaš­
na ćerka koju treba opravdati. - Do jedanaest je ostalo još pet minu­
ta, ona će svakog časa stići...
- A gde je otišla?- upitao je Natan smrknuto. - U San Dijego? Sa
kim, kad su svi ostali ovde, na broju? Da li je otišla da se nađe sa
onim italijanskim oficirom koga je danas upoznala na brodu?
- Ja, ne... Ne znam. Sigurna sam da nije - Džesika je strašno pocr-
venela, kao neko ko nije navikao da laže. - Ali, ne znam gde je i sa
kim. Zaista ne znam!
- Ne moraš da se trudiš, Džesika. Naravno da znaš. Kler je otišla
na sastanak sa tim Italijanom, danas na brodu se nisu odvajali, a on
je gledao u nju kao opčinjen, i odmah mije bilo jasno da će biti neke
nevolje. Ah nisi ti kriva za to, za boga miloga, nemoj me gldati kao
da jesi! Kler Hiniš je sama odgovorna za svoje postupke, i sama će
snositi posledice! To što si joj prijateljica ne znači da si dužna daje
uvek uzimaš u zaštitu, ionako si je već previše puta izvukla iz nevo­
lje! Idem!- Natan je otvorio vrata sobe. - Laku noć, Džesika.
Kler koja je upravo u tom trenutku htela da uđe, ustuknula je, na­
šavši se licem u lice sa Natanom, a onda se drsko nasmejala.
17
 /
- Proveravate jesam li ja tu? Kao što vidite, upravo sam stigla. A
do jedanaest je ostalo još par minuta. Ne možete da me kaznite za
kršenje discipline! Ispoštovala sam vašu spartansku zabranu!
Bila je u kratkoj, crnoj pamučnoj haljini, sa crvenim kaišem oko
struka i u sandalama sa visokim potpeticama, a duga riđa kosa lepr­
šala joj je oko lica kao divlja griva. Natan je načinio grimasu. Bio je
siguran da se onaj italijanski oficirčić večeras odlično proveo. Kler
je na očima i obrazima imala toliko šminke daje to bio pravi zločin
prema njenom mladom i svežem licu, ali ruž joj se potpuno izbrisao
sa usana.
- U redu - procedió je Natan, pogledavši na sat. - Izvukla si se
samo za koji minut, nemam pravo da te kaznim. Ipak, pripazi šta
radiš, Hinisova! Ja sam lično odgovoran za dvadesetoro studenata
koje sam poveo na kampus, a među tim studentima si i ti. Ne brinem
se ja za tebe zato što mislim da si neiskusno nevinašce kome bi neko
mogao da slomi srce, nego zato što ću snositi posledice, ako se bilo
kome od vas nešto dogodi. Noćni izlasci sa strancima mogu da budu
rizični, znaš? Italijanski mornari baš i ne važe za najpristojnije i
najuglađenije momke...
- Šta vi to pokušavate da kažete?- crvenokosa lepotica se drsko
nasmejala. - Da se ja vodam okolo sa nekakvim mornarima? Ako
mislite na onog mladića sa kojim sam danas razgovarala na brodu,
on je oficir, i veoma je fin i pristojan! A, osim toga, otkud vam ideja
da sam ja provela veče sa njim?
- A sa kim si ga provela? Sa članicama kluba ljubiteljki cveća iz
San Dijega? Ili na kursu šivenja i pletenja?
- Prošetala sam po gradu i sela da popijem piće... Sok. To je sve!
- Kler, ti si perfektna lažljivica, ali ja nisam tolika budala da ti
poverujem. Naravno da si bila sa tim Italijanom. Tesa Mekintajer i
ja ne možemo da te vežemo da bismo te sprečili da svoje slobodno
vreme provodiš sa kim ti želiš, ali ja te najozbiljnije upozoravam,
pazi šta radiš! Ne želim nikakve neprilike zbog tebe, shvataš? Taj
mladić je stranac, a ti ga ne poznaješ ni dvadeset četiri sata. Niko ti
ne garantuje da si sa njim bezbedna!
- Iz vas govori paranoja i ksenofobija. Emilio Tomazi je divan mla­
dić, i ništa loše mi se neće dogoditi sa njim - premeštajući se s noge
18
na nogu, jer joj previsoke potpetice očito nisu bile ni najmanje udob­
ne, Kler je zevnula. - Ako nemate ništa protiv, Džesika i ja bismo
da spavamo!
- Iz mene govori osećaj odgovornosti, i potreba da sebe ne uvalim u
nepriliku zbog tvoje lakomislenosti. To što poznajem tvoje roditelje
nije za tebe kredit za večita vremena, Kler. Budi sigurna da ti neću
uvek gledati kroz prste, još jedan disciplinski prekršaj, i prijaviću te
upravi koledža - upozorio ju je Natan. - Laku noć!
***
- I tebi, davežu!- čim su se vrata za njim zatvorila, Kler je pra-
snula u smeh. Bacila se na krevet i počela da otkopčava bezbrojne
kopče i kaišiće na svojim sandalama. - Džes, molim te, dobaci mi
mleko za skidanje šminke i tupfere. Ako i za to budem imala sna­
ge, zaspaću čim spustim glavu na jastuk. I nadam se da ću sanjati
Emilija... - promrmljala je zaneseno.
- Sanjaj koga hoćeš, ali pre nego što zaspiš i od mene ćeš morati
da čuješ par stvari! - Džesika je sela pored nje na krevet, pružajući
joj vatu i mleko za skidanje šminke. - Kler, Natan je potpuno u pra­
vu. Taj Italijan kog si upoznala na brodu je veoma zgodan i verujem
da ti se dopao, ali, moraš da budeš oprezna! Šta ti uopšte znaš o
njemu?
- Sve! Pa pričah smo tamo na brodu, i sada smo pričali celo veče,
1 rekao mi je apsolutno sve o sebi!- lenjo tapkajući lice tupferom,
Kler je zabacila glavu na jastuk. - On je iz Venecije, zamisli! Otac mu
je takođe oficir duge plovidbe, a majka je iz osiromašene plemićke
porodice. Prava grofica, Džesika!
- 0, kako da ne! Ti lažljivi Italijani! Čim se maknu negde van Ita­
lije, odmah su svi kneževi i grofovi. Po pravilu, osiromašeni... Nije
valjda da si poverovala u njegovu priču daje plave krvi?
- Naravno da sam poverovala. On deluje tako otmeno, daje već na
prvi pogled jasno daje plemićkog porekla. Zašto bi me lagao?
- Zašto...? Zaboga, Kler! Ti si zaista neverovatno naivna! Muškarci
su u stanju svašta da izmisle da bi te lakše privoleli da spavaš sa
njima. A on ne samo što je muškarac nego je još i Italijan. Čitaj,
ženskaroš i laskavac na kvadrat!
2 Senke 776 1Q
 - Ali Emilio uopšte nije insistirao da spavam sa njim - Kler je
pokušala da dobaci tupfer vate do korpe za smeće u uglu sobe, i
promašila.
- Nije insistirao? Da li to znači da si se prostrla u horizontalu već
na prvom sastanku, i to na svoju sopstvenu inicijativu?- Džesika je
zgroženo razrogačila oči. - Nisi valjda?!
- Naravno da nisam. Nisam ja baš tako laka roba. Mada, moram
da priznam da sam bila u velikom iskušenju. Džes, on se tako dobro
ljubi! Nikada još nisam bila sa muškarcem koji tako ume da... Oh,
znaš već. Bilo je dovoljno da me dodirne par puta, i da u meni iza­
zove pravi požar. Da mi je predložio da pođemo u neki hotel, bojim
se... Da ne bih odbila!
- Hotel?! Sve crnje od goreg! Kler, pa ti si sasvim izgubila glavu!
Hteo je da te vodi u hotel, kao neku jeftinu...
- Pa sad sam ti rekla da nije hteo, da li me ti uopšte slušaš? Možda
je poželeo, pretpostavljam da jeste, jer je i on bio užasno uzbuđen,
ali nije ni pomenuo ništa slično. Naprotiv, ponašao se savršeno pri­
stojno. Popili smo par pića, igrali u diskoteci, šetali, ljubili se, i to je
sve. I pričali, naravno.
-1? Šta ti je još rekao o sebi? - ispunjena podozrenjem, Džesika je
nastavila sa ispitivanjem.
- Ima dvadeset šest godina, završio je pomorsku akademiju ili
kako se već zove ta škola... I već pet godina plovi. Obišao je svet,
nema kontinenta na kome nije bio. Bio je i u Japanu, i na Novom
Zelandu, zamisli! I kaže da nikada nije imao stalnu devojku, i nikada
nije bio zaista zaljubljen, ali je uvek maštao o tome... 0 devojci na
koju će misliti na svojim putovanjima, i koja će ga čekati. Kako je
samo romantičan!
- Aha... On da luta svetom, a neka Penelopa da sedi kod kuće i oče­
kuje njegov povratak. Ne vidim u tome ništa romantično. A sigurna
sam da ne vidiš ni ti! Samo on neka nađe takvu, ali to nećeš biti ti.
Nisi ti za Penelopu!
- Misliš? Ne poznaješ me dovoljno, Džes, iako si mi najbolja dru­
garica. Ja možda delujem nestalno, ali u stvari uopšte nisam takva!
Kad se zaista zaljubim, u stanju sam da budem najvernija žena na
svetu. A ovog puta sam se zaista zaljubila. I, pošto će on svakako
20
nastaviti da plovi, moraću da počnem da se privikavam na ulogu
Penelope. Ne znam, to sigurno nije lako, biti sama, dok tvoj dragi
plovi okeanima i izlaže se opasnosti...- u svojim mislima, Kler je već
daleko otišla. - Nije lako, ah ako postoji ljubav, sve se da izdržati.
Uostalom, dok ga budem čekala, bar ću živeti u najlepšem gradu na
svetu. Videla sam Veneciju samo na televiziji, ah sigurna sam da
lepši grad ne postoji. Živeću u gradu iz snova!
- Živećeš? - Džesika se nasmejala.
- Kada to, molim te?
- Pa, uskoro! Kad se udam za njega i kad me odvede u Italiju. A to
će biti veoma brzo! Mnogo brže nego što misliš!
- Kler, koliko si pića večeras popila? Izgleda da ti se baš pomutilo
u glavi!
- Ako mi je i zamućeno u glavi, to je zato što sam zaljubljena kao
nikada! A ne od alkohola. Popila sam samo dva koktela, kad sam
htel? da naručim i treći, Emilio me je zamolio da uzmem kolu. Re­
kao je da nije dobro kad žena previše pije. Bio je tako sladak! Malo
staromodan, svakako, ah sladak!
- Pa, bar ti je za celo veče koliko ste bili zajedno rekao jednu isti­
nitu i pametnu stvar. I to je nešto! Svakako bolje nego daje pokušao
da te napije, pa da te odvuče u krevet.
- 0, ne! Bio je tako fin, i pažljiv. Pravi anđeo! Džes, on je najzgod­
niji, najdivniji, najseksepilniji, najšarmantniji, najiskreniji, najose-
ćajniji, i najromantičniji momak kojeg sam u životu srela! I mnogo
više od toga!
- Zar uopšte ima više? Pobrojala si sve idealne osobine koje jedan
muškarac uopšte može da poseduje. Samo što takav muškarac, sa
svim tim osobinama na okupu, u stvarnosti ne postoji!
-1 ja sam mislila da ne postoji, do danas. Sada znam da postoji i da
se zove Emilio Tomazi! Kler Tomazi... I ne zvuči baš melodično, zar
ne? To Kler, nekako, para uši. Nije ni malo italijanski. Ah, u Italiji
će me zvati Klara! To je već bolje, Klara Tomazi... Džesika, hoćeš h
da mi budeš kuma?
-Kuma?!.
- Pa, da, na venčanju!
- Vrlo rado, za nekoliko godina. Kad završiš koledž, i zaljubiš se u
21
nekog finog, ozbiljnog momka, koji nije ni grof ni Italijan, naravno
da ću biti veoma srećna da ti budem kuma!
- Ne za nekoliko godina, Džes, nego preksutra! Ozbiljna sam! Emi-
lio i ja ćemo se venčati već preksutra! On će sutra razgovarati sa
kapetanom i tražiće slobodne dane. Njegov brod nastavlja dalje u
Meksiko, ali on će uzeti dopust, i već sutra uveče otputovaćemo u
Reno, da bismo se venčali.
- U Reno?
- Reno, u Nevadi. Čula si valjda, u Nevadi je najliberalniji zakon i
svako može da se venča kad god poželi. Čak i stranci. Potrebna su
samo lična dokumenta, i odmah možeš da sklopiš brak. Ne moraš
čak ni da imaš svedoke, platiš nešto malo, i oni ti tamo nadu ljude
koji će biti svedoci na venčanju... Zamisli, sutra uveče ćemo već od-
leteti avionom za Reno, a preksutra ću stati pred matičara, i postaću
Emiliova supruga! Sinjora Tomazi! 0, bože! Ne mogu da verujem, ali
to je istina!
- Kler?!- Džesikino lice se zaledilo. Do tog trenutka mislila je da
su sve to samo blesave maštarije na koje će njena prijateljica za­
boraviti već sutra kad se probudi, ali sada je počela da je shvata
ozbiljno. - Da li ti to zaista nameravaš da uradiš?
- Naravno! Emilio i ja se volimo, ludi smo jedno za drugim! Želi­
mo da se venčamo što pre. I, reći ću ti nešto u poverenju... Malo je
smešno, ah je u stvari beskrajno romantično, kao i sve ostalo u vezi
sa Emiliom... On smatra da žena treba da ostane nevina do braka!
I zato je toliko nestrpljiv da se odmah venčamo!- zakikotala se, i
zagnjurila lice u jastuk. - Oh, hvala bogu da sam još uvek devica!
Inače bi se on smrtno razočarao, a ja ga obožavam, i ne želim da ga
razočaram. Prošle godine, kad sam se zabavljala sa Rikom, sećaš
se.v.? Bila sam baš žestoko zaljubljena, i želela sam da vodim ljubav
sa njim, ah sam se toliko plašila trudnoće :da se nisam usudila. Rik
me je zbog toga i ostavio. Strašno sam patila za njim, ali sada vidim
da je to bila volja sudbine, da ostanem nevina sve do sada, i da se
sačuvam za muškarca svog života!
-;Muškarca svog života...mpromrsila.je: Džesika tiho,: i isključi­
la - stonu lampu. Iako se još uvek nadala da će Kler kada prespava
zaboraviti na tu blesavu ideju o venčanju, njene nade bile su sve
manje. Pitala se šta da preuzme daje u toj ludosti spreči. ; i :•: i:
22
III
Kampus u kome su bili smešteni studenti iz Sijetla sastojao se
od kompleksa modernih, niskih i živo obojenih zgrada. U najvećoj,
centralnoj, nalazio se sam koledž, ispred njega veliki park, dok su
u drugom delu bile smeštene dve zgrade sa spavaonicama i jedna,
narandžasto obojena, koja je studentima bila najomiljenija, jer su se
u njenom prizemlju nalazile sportske sale sa pokrivenim bazenom,
a na spratu ogroman restoran. Preko leta kada je većina studenata
iz koledža bila kod svojih kuća na raspustu, obroci su služeni na
velikoj, otvorenoj terasi koja je gledala na park. Bilo je pola osam
i Tesa Mekintajer i Natan su sedeli za jednim od stolova, očekujući
večeru. Spuštalo se toplo kalifornijsko veče, a iz parka je dopirao
miris bujnog kalifornijskog rastinja.
- Vredi živeti ovde, ne biraju bogataši bez razloga Kaliforniju za
svoje boravište - primetila je Tesa. - Još kad nas dvoje ne bismo
neprekidno morali da držimo ovu studentsku divlju hordu na oku, i
kad bismo imali više vremena za zabavu... Baš divno veče, zar ne?
- Aha...- Natan nije najpažljivije slušao svoju koleginicu, pogled
mu je lutao između stolova.
- Mogli bismo da ugrabimo malo vremena, ipak - nastavila je Tesa,
smeškajući se. - Da odigramo koju partiju tenisa, ili da plivamo u
bazenu. Pa, najzad, i da neke večeri izađemo u San Dijego na piće,
zašto dane?
- M-fm...- potvrdio je Natan odsutno, i dalje je ne slušajući. Ose-
ćao je da problemima sa Kler Hiniš još nije kraj, a upravo večeras
neki glas mu je govorio da će se dogoditi nova neprijatnost. Dobro
je poznavao tu devojku, njen neobuzdani temperament, njenu svoje-
glavost i, iznad svega,i sklonost da se inati svakome ko bi pokušao
da joj nametne autoritet. U vreme kada je on imao osamnaest-de-
vetnaest godina i još uvek povremeno išao sa roditeljima u pósete
Hinisovima, Kler je bila najnemirnije dete koje se može zamisliti. Za
nju je bilo ništa da upadne u fontanu u dvorištu po kojoj su plivali
lokvanji i žabokrečina, ili'.da sa dečacima izsusedstva izvodi bravure
naTolerima pa pritom padne, slomi ruku;i raseče oba kolena. Njena
riđa kosa tada je bila ošišana u dečačku frizuru, na malom okruglom
nosiću imala je pege, a zeleno-smeđe oči na tom pegavom ticugleđa-
23
 le su u svet odraslih sa neviđenom drskošću i neodoljivom potrebom
da tom svetu upućuje izazove. Tada je imala šest ili sedam godina, a
njeni roditelji zbog njenih ludosti su se hvatah za glavu.
Sada joj je bilo dvadeset, i kosa joj je još uvek bila riđa, ah su pege
na licu izbledele, možda ih je samo na njenom nosu ostala nekoli­
cina. Ali, bar po Natanovom mišljenju, nije se mnogo promenila. I
gospodin i gospođa Hiniš još uvek su imali razloga da se zbog nje
hvataju za glavu.
Gde li je ta devojka? Upravo nju je Natan tražio pogledom, ah je
nije video među ostalim studentima. Kler nije bila od onih slabu­
njavih devojaka koje se prenemažu za stolom pa jedva progutaju
koji zalogaj, naprotiv, budući da je bila puna energije i tu energiju
neumereno trošila, i njen apetit bio je dobar. Nikada nije propuštala
obroke u kampusu, a posle ručka je umela da se od mladića, koji su
više-manje svi bili zaljubljeni u nju, ogrebe za kolač više, ili duplu
porciju sladoleda. Ali večeras je nije bilo za večerom. Natan je zlo­
slutno nagađao šta li je razlog. Verovatno se opet sprema da zbriše
u San Dijego, na sastanak sa Italijanoni. Donekle gaje umirivalo to
što ni Džesike Kinan nije bilo. Nadao se da će je ta ozbiljna, prisebna
devojka sprečiti da napravi neku glupost.
- Natane!- malo uvređena njegovom nepažnjom, Tesa je kucnula
viljuškom o rub njegove čaše, pokušavajući da mu skrene pažnju.
- Pa, ti mene uopšte i ne slušaš! U šta gledaš?
- Izvini - on podiže pogled. - Ne vidim Kler Hiniš ovde, i to me bri­
ne. Ta devojka se noćas vratila u kampus u minut do jedanaest. Da
nije, poljubila bi zaključanu kapiju, a ja bih je kad se vratimo u Sijetl
poslao na disciplinsku komisiju! Provela je veče sa onim mornarom
kog je upoznala na onom italijanskom brodu, možeš misliti?
- Nisam previše iznenađena, ta mala je strašna opajdara! Zgodna
je i momci je saleću, a ona se, očigledno, i ne trudi da bilo koga
odbije!
- Hm... Ne bih baš rekao da ne odbija nikoga. Mislim da ona dosta
drži do sebe, ali, očigledno, zabave i akcije joj nikad nije dosta...
Tek stoje to rekao, ugledao je Džesiku Kinan kako nailazi između
stolova. Krupna crnokosa devojka uputila se pravo ka njemu.
- Profesore Lengford, možete li da dođete za trenutak, moram da
razgovaram sa vama-obratila mu se. . .
24
- Naravno - Natan je spremno ustao, siguran da se radi o Kler.
Pretpostavljao je da Džesika ne želi da meša Tesu u celu priču, jer
veruje da će on lakše resiti problem.
- Šta se događa, Kler opet pravi nekakve neprilike?- upitao je kad
su došli do bele drvene ograde koja je baštu restorana odvajala od
ostatka ogromnog dvorišta.
- Da, ah ovoga puta mnogo ozbiljnije nego sinoć. Ovoga puta, mo­
gla bi da napravi zaista ogromnu glupost ako je neko u tome ne spre-
či! Toliko sam se kolebala, jer sam svesna da nije ni malo fer prema
njoj daje otkucavam...- Džesika je uzbuđeno zatresla glavom. - Ah
sam ipak odlučila da vam kažem. Kler i taj Italijan nameravaju da
pobegnu u Reno u Nevadi, i da se tamo venčaju!
* * *
Ako je do tada mislio da su mu razmere do kojih može da ide lu­
dost Kler Hiniš poznate, i da je u stanju da ih predvidi, Natan je bio
u krivu.
- Da se venčaju?! - protisnuo je zabezeknuto. - Čekaj malo, Džesi­
ka. Da h je to neka šala?
- Ako se Kler šali, profesore Lengford, onda se šalim i ja.
- Do đavola, u pravu si! Ne bi joj se moglo verovati kad bi donela
odluku da sve ispite sa najboljim ocenama položi u roku, ih da se
uključi u neki dobrotvorni rad, ih uradi neku sličnu, pametnu stvar.
A kad su u pitanju gluposti i blesavi potezi, ona je na to uvek spre­
mna kao zapeta puška. Za kada je isplanirala to bekstvo?
- Za večeras. Noćas, posle jedanaest, kad vi budete obišh sobe i
proverili jesmo li svi na broju. Kad sam je pitala kako namerava
da izađe iz kampusa kad se kapija u jedanaest zaključava, samo se
nasmejala i rekla da će preskočiti ogradu kao od šale.
- Ne sumnjam, uvek je bila spretna u takvim stvarima. Znam je još
kad je bila dete, trkala se na rolerima sa dečacima, vozila bicikl po
ledu, i slične stvari. I preskakanje visokih ograda joj sigurno dobro
ide. I, šta? Ona će se preskočiti preko ograde, a Italijan će je vero­
vatno čekati, zar ne?
- Da, dogovorili su se da on taksijem dođe po nju, i da idu pravo na
aerodrom. On je već rezervisao avionske karte do Vegasa, a odatle
25
 će se prebaciti u Reno. To jest, bar su tako planirali. Po tom planu,
već sutra pre podne bi trebalo da budu venčani.
- Strahota - Natan još uvek nije mogao da veruje u ludi Klerin
plan, ali znao je da će ona to zaista i uraditi, ako on ne bude dovoljno
brz. - Idemo, Džesika! Moramo da je zaustavimo, odmah!- projurio
je kroz belo obojenu kapiju obraslu rascvetalom lozom. - Nadam
se samo da nije blefirala kad ti je rekla da je bekstvo planirano za
jedanaest sati, posle mog obilaska soba?
- 0, bože!- zadihana, Džesika Kinan gaje sledila prema zaradi u
kojoj su se nalazile ženske studentske sobe. - U pravu ste! Sta ako
je posumnjala da ću je odati, pa mi je rekla pogrešno vreme, a ona
je već sada napustila kampus? Ostavila sam je u sobi da se pakuje
i sprema, rekla je da još mora da se istušira, opere i isfenira kosu,
sredi nokte, našminka se i ispegla košulju koju namerava da obu­
če... Znate već kakva je Kler, ona uvek mora da bude cakum-pakum.
Ali, možda je time samo htela da me obmane? U međuvremenu je
samo mogla da potrpa svoje stvari u putnu torbu, i da izađe nepri-
mećena...
- Nadajmo se da nije!- nemajući strpljenja da čeka lift, Natan je
pešice pojurio na treći sprat gde se nalazila soba koju su delile Kler
i Džesika. Džesika je, zadihana, trčala za njim:
- Ja ću ući prva, vi se ne oglašavajte! Ako čuje vaš glas, odmah će
shvatiti daje provaljena, i neće hteti da otvori.
Natan je stao u mestu i povukao se od vrata, propuštajući punačku
devojku ispred sebe. Bilo je otključano, i svetio je bilo upaljeno, iz
kupatila se čulo kako voda pršti iz tuša, a na Klerinom krevetu se
nalazila crvena putna torba i mnoštvo uredno poredane odeće i koz­
metike. Džesika i Natan su odahnuli.
- Hej, Kler!- pozvala je Džesika, kucajući na vrata kupatila. - Ho­
ćeš li brzo?
- Evo, završavam sa tuširanjem. Jesi li uspela da mi doneseš iz re­
storana nešto za jelo? Umirem od gladi, do jedanaest neću izdržati!
- Donela sam ti dva sendviča sa šunkom, i voćni jogurt!- slegavši
ramenima zbog te male laži, Džesika je pogledala u Natana.
- Nadam se samo da voćni jogurt nije sa ananasom? Mrzim jogurt
sa an...- Kler je izašla iz kupatila. Držala je veliki peškir uz sebe
ali, ne očekujući u sobi nikoga osim Džesike, nije se potrudila da se
26
pokrije od struka na gore. Natan se ukopao u mestu i brzo skrenuo
pogled sa njenog poprsja. Ali to što je pristojno okrenuo glavu nije
značilo da baš ništa nije video. Sad mu je postalo malo jasnije zašto
se momci tako lepe za Kler Hiniš, kao mušice.
***
Kler je prigušeno vrisnula i pokrila i grudi peškirom, iako je Natan
okrenuo glavu u drugu stranu.
- Šta će on ovde?! Džesika?! Ti... Kako si mogla?!- za prigušenim,
iznenađenim vriskom, usledila je ljutita vika. Kler je ponovo uletela
u kupatilo, tresnuvši vratima i Natan je pomislio da će sada biti vraš­
ki teško namoliti je da izađe napolje i pristane da razgovara sa njim.
Međutim, prevario se. Ona je ušla unutra samo da obuče frotirski
ogrtač i odmah je ponovo izašla u sobu.
- Izdala me je, dakle! I zašto si ti sada došao? Da me privežeš za
dovratak, ne bi li me sprečio da odem?- prasnula je, zaboravljajući
na obzire koji su nalagali da Natana Lengforda, iako gaje poznavala
od ranije, oslovljava sa «profesore», i da bude učtiva prema njemu.
- Slobodno možeš da se okreneš i da prestaneš da glumiš Gospo­
dina Stidljivka, obukla sam se! Nemaš više šta da vidiš, sve i kad
bi hteo! Ali to što me je ova kučka ovde otkucala, ne znači da će
upropastiti moj plan! Ja večeras odlazim, Natane Lengforde, svidelo
se to tebi, ili ne!
Okrenuo se, premerio je pogledom i, pošto je procenio da je situ­
acija sada u moralnom smislu postala bezazlena, dopustio je sebi
slobodu da joj priđe.
- Ne ideš ti nikuda!- zarežao je. - Ovog trenutka ću da telefoniram
tvojim roditeljima i da im kažem šta si nameravala da uradiš! Na
sreću, imam broj telefona tvog oca... Kao da sam znao da ćeš praviti
gluposti, i da ću morati da ga zovem!
- Nemoj ti da praviš gluposti!- devojka se ljutito nasmejala. - Na­
ravno da ga nećeš zvati!
- Naravno da hoću, i to ovog časa!- Natan je počeo da traži broj
Roberta Hinisa u memoriji svog telefona. - Sve ću mu ispričati. Pa,
ukoliko ti on da svoj očinski blagoslov, slobodno idi u Reno, i venča-
vaj se i sa samim Grofom Drakulom ako ti je volja, ja ti neću stajati
na putu!
27
 - Natane, do đavola! - Kler je prišla. - Ne možeš da zoveš mog oca!
Ne dopuštam ti!
- Ti, meni? Jesi li to pobrkala lončiće? Ovde sam ja profesor, a ti
student. Ja sam taj koji tebi može nešto da dopusti ili da ne dopusti.
A da pobegneš sa školske prakse u Reno, da bi se venčala sa stran­
cem koga si juče upoznala, to ti neću dopustiti ni ako poludim, budi
sigurna! - pronašao je broj, ali Kler je poletela ka njemu i pokušala
da mu otme telefon.
- Ostavi to! Ne smeš da zoveš mog oca! Ne smeš! - ciknula je
očajno.
- Zato što znaš da će on šesti na prvi avion, i doći ovamo da te
vrati kući? I da će aminovati moju nameru da sprečim tvoje blesavo
bekstvo, makar morao i da pribegnem gruboj sili?
- Gruboj sili? Kako to misliš? Ne smeš ni da me pipneš, to je ka­
žnjivo! Takneš li me samo, istog časa letiš sa posla!- verujući da ga
je dovoljno zamajala svojim pretnjama, Kler je pokušala da iskoristi
trenutak njegove nepažnje i da mu otme mobilni telefon.
Snažni prsti koji su je ščepali za podlakticu naterali su je da bolno
jekne. Natan je bio mnogo oprezniji i imao je brže reflekse nego što
je mislila.
- Šta pokušavaš?- Natan se nadmoćno nasmejao. - Meni pretiš
ako budem koristio silu, a šta je ovo što ti radiš, ako ne upotreba
sile?
Shvativši da nema šansi da problem reši na taj način, Kler je pro-
menila taktiku.
- Izvini Nat, ali ja sam u očajničkoj situaciji! - oslovila gaje onako
kako su ga zvali njegovi roditelji, onako kako ga je i ona zvala kad
je bila devojčica i kada je on sa svojima dolazio kod njenih u posete.
Njene lepe smeđe oči sa zelenkastim odsjajem sada su ga gledale
molećivo, pokušavajući da mu omekšaju srce.
- Ja volim Emilija, i on voli mene - nastavila je da ga ubeđuje.
- Stalo nam je da se venčamo što pre, zato što on... Oh, nije važno
zašto, ali, u svakom slučaju, važno nam je da što pre postanemo muž
i žena! Molim te, Nat, nemoj u tome da nas sprečavaš. Imaj razume-
vanja! Radi se o našoj ljubavi, i o našim životima?
- 0 ljubavi? Posle nešto više od dvadeset četiri sata poznanstva?
Pa, vas dvoje onda mora da ste zaista rođeni jedno za drugo, kao
28
Šekspirovi Romeo i Đulijeta, i oni su čim su se prvi put videli shva­
tih da ne mogu da žive jedno bez drugog i da odmah moraju da se
venčaju! - narugao se.
- Natane, ne ismevaj me! Ozbiljno je! Zaista! Emilio i ja smo stvo­
reni jedno za drugo i mi naprosto moramo da budemo zajedno! Moj
život je poprimio potpuno drugi tok kad sam ga upoznala, kako ne
shvataš? Sve se promenilo! Ne želim više da se vratim u Sijetl. Ne
želim da završim koledž i da provedem život radeći sa Todom u tati­
noj firmi. Sve to me više uopšte ne zanima. Hoću da odem sa Emili-
om u Italiju, i da živim pored njega!
- Odlično! - Natan se ponovo uhvatio za mobilni telefon. - Ako se
gospodinu Hinisu dopadne ta životna varijanta koju si ti odabrala za
sebe, pogođena fatalnom ljubavlju, on će ti svakako dati svoj očinski
blagoslov. A kad ga dobiješ, ja sa tim više nemam ništa. Ali, najpre
treba da čujemo šta kaže tvoj tata!
- Natane! - Kler je skočila, situacija se zaoštravala.
- Nećeš valjda?
- Naravno. Džesika - obratio se drugoj devojci. - Mogu li da raču­
nam na tebe, da ćeš ostati ovde, i da joj nećeš dozvoliti da napusti
sobu?
- Svakako - crnokosa Džesika je ozbiljno klimnula glavom.
- Šta, ostavićeš mi nju ovde, kao čuvara? Tu kučku koju sam
smatrala svojom najboljom prijateljicom, a ona me je ovako podlo
izdala? Neću da ostanem sa njom! - preteći, načinila je korak pre­
ma Džesiki, ah se ipak povukla. - Ma, znaš šta, Natane? Emilio u
jedanaest sati dolazi po mene, i ja odoh! Niko me neće zaustaviti,
da znaš! Izvući ću se iz kampusa makar preko terase morala da
iskačem iz sobe!
- Ne zaboravi da se soba nalazi na trećem spratu. Ne sumnjam da
si u skakanju, preskakanju i bežanju još isto onako dobra kao kad si
bila dete, ali tri sprata plus prizemlje ispod, to je ipak malo previše,
šta misliš?
- Ne mislim ništa...! - zelene oči besno su sevnule u Natanovom
pravcu. - Mislim da svoju nameru sprovedem u delo, pa makar umr­
la, eto, to! U jedanaest nula nula ja izlazim iz ove sobe! I čik da vidim
kako ćeš me sprečiti! Nećeš se usuditi da upotrebiš silu!
- U jedanaest nula nula ti ćeš biti u krevetu kao i svi ostali stu-
29
 denti, gospođice Hiniš! Pa makar ja lično morao da te prikujem za
njega!- Natan je prišao zastakljenim vratima koja su vodila na te­
rasu, zabravio ih, okrenuo ključ i izvukao ga iz brave. - Još ćemo se
videti!- dobacio je, izlazeći.
- Neću da ostanem sa njom, čuješ li!?- ciknula je Kler za njim. - Neću
ni minuta da budem u istoj sobi sa kučkom koja me je izdala!
Odmičući kroz hodnik, Natan ju je čuo kako napada i vređa svoju
drugaricu, ali bio je siguran da se neće usuditi da se tuče sa njom,
jer je Džesika bila mnogo snažnija. Studenti su još uvek bili na ve­
čeri i u hodniku nije bilo nikoga. Pozvao je Klerinog oca, i imao je
sreću da ga odmah dobije. Trudeći se da bude što jasniji i koncizniji,
objasnio mu je staje naumila njegova ćerka.
- Ona nije normalna! - viknuo je Robert Hiniš zaprepašćeno. - Pot­
puno je poludela! Natane, ja ću iz ovih stopa pozvati aerodrom, da se
raspitam kad imam prvi let za San Dijego, i doći ću. Milom ili silom,
ja ću je vratiti kući/ne brini. Mnogo ti hvala što si mi javio! Samo
nemoj dozvoliti da ti umakne, molim te! Ni po koju cenu to nemoj
dozvoliti! Kler je neverovatno lukava, kad treba da ostvari neki svoj
cilj. Sa njom moraš biti spreman na sve!
- Ne brinite, gospodine Hiniš, biću oprezan i učiniću sve, da je
zadržim do vašeg dolaska. Uzgred, pošto je Kler prilično nagla i ne-
predvidiva, i ne bi me iznenadilo kad bi u besu počela da me šamara,
molim vas da mi kažete koliko daleko smem da idem... Mislim, ko­
liko daleko, u svojim naporima daje zadržim? Ako budem morao da
je zaključam u njenoj sobi?
- Zaključaj, naravno! Momče, ako ništa ne bude pomagalo, imaš
i moju očinsku dozvolu da je išamaraš! Nisam je udario od njene
devete ili desete godine, ali ovo je iznimna situacija! I, mislim da
ne bi bilo loše da obavestiš policiju u San Dijegu o njenoj nameri da
pobegne sa tim Italijanom. Neka se oni raspitaju o njemu, ko zna
kakav je to probisvet! Svakako obavesti policiju, jer Kler ima još
nekoliko meseci do punoletstva, i oni imaju pravo da je zadrže na
aerodromu.
-1 sam sam svakako mislio da bi trebalo obavestiti policiju - po­
tvrdio je Natan. - Sto se šamaranja tiče, najiskrenije se nadam da
neće biti potrebe. Zapravo, ja nikada u životu nisam udario nijednu
osobu ženskog pola, shvatate...?
30
- Shvatam, dragi mladiću, ali ako je ta osoba bez zrna pameti kao
što je moja ćerka sada, možda neće biti drugog rešenja?
- Neću se usuditi da fizički nasrnem na nju, gospodine Lengford.
Sve drugo ću učiniti, ali, daje udarim... Ne. to nikako! Ja sam peda­
gog. Profesor. A ona je student koledža na kome predajem. Nipošto
ne bih želeo takav incident. Osim toga, ja se užasavam nasilja nad
ženama...
Stajao je u hodniku, leđima okrenut vratima Klerine sobe, kada ga
je iznenadna buka i jurnjava naterala da se okrene. Kler je uspela da
izađe i potrčala je hodnikom, a Džesika Kinan pojurila je za njom.
- Moram da prekinem! - viknuo je Natan u slušalicu. Bacivši se
u stranu, raširenih ruku, ščepao je Kler koja je pokušala da protrči
pored njega.
- Pusti me, proklet bio!- prosikta ona, i dokači ga noktima po licu.
Okrznula gaje po oku tako daje jeknuo od užasnog bola, ali je ipak
nije puštao. Ne predajući se, ona ga ošamari drugom rukom.
Nije mu bilo druge nego da joj uzvrati. Udario joj je solidnu šljagu,
od koje se malo zateturala.
- Žalim - promrmljao je, u isti mah užasno raspomamljen, ali i
postiđen što je udario jednu ženu. Odmah je osetio potrebu da se
opravda Džesiki Kinan: - Ovo je bilo protivno svim mojim principi­
ma. Šta je trebalo, da pustim da mi iskopa oko? Stid me je samog
sebe što sam je lupio, ali morao sam. Uostalom, i za to sam imao
odobrenje njenog oca!
- Idite pravo u pakao, obojica!- vrisnu Kler, ponovo se bacajući na
njega. On je zgrabi za zglavke ruku, ali to nije bilo dovoljno, jer je
divljački počela da ga šutira.
- Hvataj je za ruke, ja ću joj držati noge! - rekao je Džesiki. - Mo­
ramo da je spakujemo nazad u sobu. Njen otac naredio je da je po
svaku cenu zadržimo!
* * *
Tu noć Natan je najvećim delom probdeo, jedva ako je odspavao
par sati. Ustajao je bog zna koliko puta da bi obišao sobu u kojoj
su se nalazile dve devojke i proverio da li je sve u redu, to jest, ima
li sirota Džesika nekih problema sa Kler. Svaki put kad bi zavirio
unutra zaticao je Džesiku budnu i na oprezu, ali je zato Kler Hiniš
spavala na svom krevetu kao nedužno jagnje.
31

- Čudno - primetio je Natan. - Bio sam siguran da će biti veoma
tvrdoglava u svojoj nameri, i veoma agresivna. Mislio sam da će
nam do zore praviti scene, a ona spava! Ili se samo pretvara i čeka
pogodan trenutak da pobegne?
- Mislim da zaista spava - rekla je crnokosa devojka. - Iscrpljena
je, zato stoje pod stresom.
- Možda...- Natan je sumnjičavo zagledao glavu sa grivom nemirne
riđe kose koja je provirivala ispod pokrivača, sa licem zagnjurenim
u jastuk. - Svi smo pod stresom. I ti, takođe, pa ipak ne možeš sebi
da priuštiš da mirno spavaš, nego moraš da motriš na nju. Žao mije
što sam ti natovario tu obavezu, Džesika, ali ni u koga drugog ne bih
mogao da se pouzdam. Ti si sjajna i odgovorna osoba.
- Hvala - promrmljala je Džesika.
Baš kao stoje Natan sve vreme i podozrevao, Kler uopšte nije spa­
vala, samo se pretvarala. Naglo je podigla glavu i podsmehnula se.
- Da lije pocrvenela, kad si joj uputio kompliment? Kladim se da
jeste! Loži se na tebe, kao i sve ostale devojke u koledžu, uostalom.
Glupače! Na šta li se samo pale, kad si ti potpuno bezvezan tip? Kad
bi samo znale kakav si dosadnjaković, i sitna duša!
- Kler Hiniš, nisam tražio tvoje mišljenje o svom karakteru!- od­
brusio je Natan, dok se sirota Džesika preznojavala od neprijatno­
sti.
- Ah ja ga ipak imam, i ono je veoma loše! Ti u stvari i nemaš
karakter! Samo potpuni beskičmenjak može da uništi tuđu sreću
na tako odvratan način kao što si ti uništio moju!- Kler se pomerila
tako da joj je svetlost stone lampe obasjala lice i Natan je primetio
da su joj oči crvene i natečene, mora daje dobar deo noći provela u
suzama.
- Emilio me je uzalud čekao! I uzalud pokušavao da me nazove.
Mora da je lud od brige, i ne sluti da si mi ti oduzeo telefon! Od­
vratan si, Natane Lengforde! Neko ko uživa u tome da razori tuđu
ljubav, mora daje potpuno bezosećajna osoba!
- 0 kakvoj ti ljubavi govoriš, kad se ne poznajete ni četrdeset osam
sati? Ja te samo sprečavam da povučeš najnerazumniji potez u svom
životu, to je sve. I u tome imam punu podršku tvog oca, sa kojim
sam razgovarao!
-1 on je potpuno bezosećajan kao i ti. Nikada me nije voleo - izja-
32
\
vila je Kler s gorčinom. - Kao ni moja majka, uostalom. Tod je njihov
prvenac i uzdanica. Obožavani sin! A ja... Uopšte nije bilo u planu da
se rodim, ali kad im se već omaklo, zaključili su da je dete, makar
i neželjeno, bolja varijanta od abortusa. Uvek su u svemu forsirali
Toda, a ja sam bila uskraćena za roditeljsku ljubav!
- Sirotice!- Natan, koji je imao prilike da zalazi u kuću Hinisovih,
bio je uveren daje Kler odrastala okružena pažnjom i ljubavlju, i da
u njenom trenutnom samosažaljenju nema ni trunke istine. - Pazi
da ti ne poverujem!
- Ah to jeste istina, gola istina!- uzviknula je devojka ozlojeđe­
no. - Imam devetnaest godina i nikada u mom životu me niko nije
voleo! Roditeljima sam bila suvišna, moje tobožnje drugarice su me
mrzele i zavidele, momci su od mene hteli samo seks... A sada, kada
se najzad pojavio mladić koji me iskreno voli, ti si stao na put mojoj
sreći! Zauvek ćeš nositi taj greh na duši, Natane!
- Nije isključeno. Ali u svakom slučaju, bolje ću se osećati kao
grešnik, nego kao tvoj saučesnik! Laku noć!- već premoren i na kra­
ju sa živcima, Natan je izašao iz sobe i sačekao da Džesika zaključa
vrata za njim.
Pomislio je kako ovo što radi možda i nije najpravednija i najmudri­
ja stvar na svetu. Svako ima pravo na svoju volju i na svoje odluke.
Kada je u pitanju bila njegova koža, nije hteo nikome, ni rođenom
ocu da dozvoli da odlučuje umesto njega i nametne mu onu ružnu
bogatašicu iz Portlanda, Hanu Ferouz. Branio je svoje pravo na izbor
tako bespoštedno da je zbog toga napustio roditeljsku kuću, i sa
ocem jedva daje uopšte i kontaktirao.
Pa, zar Kler sada takođe nema pravo na svoj izbor i na svoju slo­
bodu? Pomalo gaje grizla savest. Ali, to je drugo, opravdao se. Kler
je neiskusna balavica, koja pojma nema o tome šta je dobro za nju.
Sada ga optužuje da je stao na put ljubavi njenog života, a jednog
dana će mu možda biti zahvalna što ju je sprečio da napravi životnu
glupost.
IV
Port Anđeles, država Vašington, sedam godina kasnije
- Ja to ne želim! - rekla je Kler čvrstim glasom.
- Ne želim, razumeš?
33

- Odbijam da razumem - prerano ostarelo lice Robrerta Hinisa
ostalo je nepomično, a njegove oči gledale su je neumoljivo. - Nije u
pitanju ni zabava, ni hobi, niti moj hir. Radi se o našem poslu, Kler.
Dakle, o našem vlastitom interesu!
- Zašto bi meni bilo u interesu da sarađujem sa Natanom Lengfor-
dom, i da mu pritom još dajem i ogroman popust? Takođe, zašto bi
mi bilo u interesu da odem u kurtoaznu posetu i izjavim mu saučešće
povodom smrti njegovog oca, kad već nemam nameru da radim sa
njim?
- Nisam se dobro izrazio, zaista nije u pitanju interes, ali jesu u
pitanju ljudski obziri. Naš projektantski biro radio je za brodogradi­
lište Lengfordovih još mnogo pre nego što si se ti i rodila. Vezuje nas
trideset pet godina najbolje moguće saradnje.
- To je potvrđeno. Saradnja između tebe i Natana Lengforda bila
je toliko dobra da je, onda u San Dijegu, postupio kao najbedniji
doušnik! Poslao ti je dojavu o mojim namerama, ti si mu naložio da
me spreči, a on je nalog shvatio toliko bukvalno da me je išamarao!
- Klerine oči pakosno su sevnule. - Natan Lengford je prva i jedina
osoba na ovom svetu koja se usudila da me fizički povredi! Zar mi­
sliš da ću mu to ikada zaboraviti?!
- Uopšte te nije povredio. Samo ti je lupio jednu najobičniju šljagu,
jer si bila u euforiji, histeriji ili čemu već. Imala si samo devetnaest
godina i htela si da pobegneš sa nekim italijanskim probisvetom,
neko je morao da te obuzda! Odajem priznanje Natanu što je u tome
uspeo! Da sam ti i ja u toku tvog odrastanja delio šljage kad je tre­
balo, bilo bi to bolje za tebe.
Poslednje što je rekao pogodilo je Kler mnogo više od priče o Na­
tanu i onom šamaru koji je u stvari već bila i zaboravila. Između
njenog oca i nje po ko zna koji put se ponavljala ista, stara priča.
- Hteo si da kažeš, ja bih bila bolja nego što jesam, zar ne?- ona
stisnu usne, prikrivajući koliko je pogođena. - Nikada ti neću biti
dovoljno dobra, šta god da uradim, i to smo odavno apsolvirali, za­
što onda trošiti reči. Bolje da se vratimo na Natana. Kako ne možeš
da shvatiš da organski ne podnosim tog idiota? Toliko ga ne pod­
nosim da sam se, posle svega onoga, premestila u drugi koledž, da
ne bih viđala njegovu odvratnu njušku! A ti sada tražiš od mene da
mu kažem kako žalim zbog smrti njegovog oca, i saosećam sa njim?
34
\
I ne samo to, nego i da radim projekat za njega, po nekoj smešno
niskoj ceni?
- Njegov otac bio je za mene više od poslovnog partnera, bio mi je
prijatelj, i zbog toga ćeš ti, mlada damo, uraditi obe stvari koje od
tebe zahtevam. Najpre ćeš otići da izjaviš saučešće Natanu, a onda
ćeš početi da radiš na novom projektu koji je on naručio. I to po ceni
koju sam ti ja ovde naznačio!
- Hoćeš reći, besplatno? Ta cena koju si ti naznačio jedva da po­
kriva naše troškove, kad isplatimo projektante. Ne ostaje nam ni
centa - Kler je nezainteresovano odgurnula ugovor koji je njen otac
potpisao, ah na koji je svoje potpise trebalo da stave i Natan kao
naručilac i ona kao rukovodilac projekta.
Bila je sigurna da se to poslednje neće dogoditi. Ali otac je, kao i
obično, bio prokleto tvrdoglav.
- Istina je, nećemo ostvariti nikakav profit, ali postoji nešto mnogo
važnije od profita, a to je čast, i kolegijalnost. To je ono što nam na­
laže da priteknemo u pomoć Natanu, sada, kada je brodogradilište
u krizi.
- 0? Da ne treba možda da mu damo i bespovratnu pozajmicu?
- narugala se Kler. - Ali, ti upravo to i radiš! Izrada velikog i kom­
pleksnog projekta, po toj smešnoj ceni, isto je što i pozajmica, na
čije vraćanje ne računaš! Vodiš firmu u propast! Star si, sposobnosti
te izdaju i donosiš nerazumne odluke! Možda bi trebalo da razmisliš
o odlasku u penziju, pre nego što bankrotiramo zbog tvojih nepro­
mišljenih poteza!
Grube reči sletele su same sa Klerinih usana, iako uopšte nije že-
lela da ih izgovori i njima uvredi oca. Ali u međusobnoj razmeni
grubosti on joj je uvek bio ravnopravan protivnik.
- Ti si sitna duša, Kler - procedio je prezrivo, a onda su mu je,
najednom, brada zadrhtala. - Tod nije bio takav! Tod to nikada ne
bi izgovorio!
Tod, jedini sin Roberta Hinisa i njen jedini brat, već tri godine je
bio mrtav. Kler je oborila glavu. Vreme je prolazilo i, mada nikada
neće zaceliti, njena rana za Todom ipak je zarastala. Ali, mada sama
nije imala dete, mogla je da zamisli koliko su tek duboke i bolne
rane njenih roditelja, za koje vreme ne može da bude melem. Ona
3 Senke 776 3 5
 j2 koledža, diplomir^a j e
je još uvek imala mnogo toga da zameri ocu koji ju j
povređivao time što ju je voleo manje nego Toda, • Kaxi¿p>*à- njenog. Iako ^ u g o

gla ravnodušno da gleda njegovu patnju. Njegova snagj i =.i

/ »I-os^g propalog bekstva ^ _ i t a

vedrina, zauvek su bili pokopani sa Todom. Već tri n i j sV /%ju,Klerjojjeipak posle

reviše

samo kao senka, a i njegovo sve slabije i slabije zdraviji i> dragocen p r y y a t e

je trošnosti senke. Bio je bled i mršav, njegova bujni gohfa pokazalo u

o n i m

do poznih godina nije bilo ni jedne sede pre tri godini tidje sarti. Džesika, \^ ^
preko noći, a i pogled kao da mu je izbledeo. Za njoj p ( 7 í3vom projektantsk 0m b i .
života pasionirano bavio sportom, sada je i kratka h*\ 11 /Risovi su se takođ$ mogli
predstavljala mučenje. On koji je uvek imao gromak g!
se zarazno i glasno, sada je govorio tihim, ugaslim la­ . ^ r t e večeri kada p0S^e
je zaboravio da se smeje. ^ da je uveren kal^ 0 ^ se
U redu - rekla je Kler. - Biće onako kako žehš. r da razíetele po ^ s m o s u ,

Privukla je sebi ugovor koji je maločas ljutito odt prolom. Znaš li dakjutros,
svoj potpis na sva tri primerka. Ostalo je još samo ili • aliste Lengford i ^ a v i ^
Natan. nom?Ondefinitrv í l o m i S | i
- Kad treba da odem kod Lengfordovih da izjavim Sfti i da obavim ni aaitričaviju
r
tala je. - 1 , da li želiš da odem njihovoj kući, ili da pot onom. 1 uvek m e j e - x s m ^
u njegovoj kancelariji?
- To drugo će biti dovoljno. Ja sam već telefonira<>
ika.-Gospodin Hiniš vrlo
gford, neposredno posle Semove smrti. Ona se ne oi iijaidasiustaniu d a o ^
ne prima posete. Verujem da će i tebi više odgovaiaii i
n da ti oda to priznanje, ou
Natanove kancelarije. Iako sam i sa njim već razgovan
još jednom prenesi da duboko žalim za njegovim ocem
tLtski izbegavao da mi o^
ni meni zdravlje trenutno ne dopušta da izlazim, ali da < u Laru stvar koju učinila
čim se oporavim od zapaljenja pluća. Ua svom kapucinu, Kler Se
- Naravno. Preneću mu tvoje reči i ponašaću se prn.lujn [ iiu stanju da sama obavim tu
da brineš - Kler je dodirnula očevu beskrvnu, umorim t 'l Šaljedameiiad^ e d a | ?
nu na sto. Sada, kada je ostao bez Toda, ona mu je dav
ljubav koju ranije nije, ah on je njoj svoju ljubav uski/tc' uu, on veruje da je potreban
nego pre. §*o bi se ponašala p r e m a nje.
Verovatno će i umreti, a neće priznati da me bar ma hi i globi loše da se Završi. IaX0
uopšte voh, pomislila je tužno. E rijasto, ti ga još uvek mrrtj
- Kada žehš da odem kod Natana?- ustala je, sprniuii
njegovu radnu sobu. - Sutra, prekosutra? I -naudiotoltodabihgaistijj,
- Bilo bi dobro sutra, ako nađeš vremena. I, neka i l i . I da g a j o š u v e k o k r i ^
sa tobom! Ka sam zaista bila z a ljublM
36
je još uvek imala mnogo toga da zameri ocu koji ju je čitavog života
povređivao time što ju je voleo manje nego Toda, ali ipak nije mo­
gla ravnodušno da gleda njegovu patnju. Njegova snaga, optimizam,
vedrina, zauvek su bili pokopam sa Todom. Već tri godine živeo je
samo kao senka, a i njegovo sve slabije i slabije zdravlje odgovaralo
je trošnosti senke. Bio je bled i mršav, njegova bujna kosa u kojoj
do pozmh godina nije bilo ni jedne sede pre tri godine je pobelela
preko noći, a i pogled kao da mu je izbledeo. Za njega koji se celog
života pasionirano bavio sportom, sada je i kratka šetnja po vrtu
predstavljala mučenje. On koji je uvek imao gromak glas i smejao
se zarazno i glasno, sada je govorio tihim, ugaslim glasom i zauvek
je zaboravio da se smeje.
U redu - rekla je Kler. - Biće onako kako želiš.
Privukla je sebi ugovor koji je maločas ljutito odbacila, i stavila
svoj potpis na sva tri primerka. Ostalo je još samo da ga potpiše i
Natan.
- Kad treba da odem kod Lengfordovih da izjavim saučešće? - upi­
tala je. - 1 , da li želiš da odem njihovoj kući, ili da potražim Natana
u njegovoj kancelariji?
- To drugo će biti dovoljno. Ja sam već telefonirao gospođi Len-
gford, neposredno posle Semove smrti. Ona se ne oseća dobro, i
ne prima posete. Verujem da će i tebi više odgovarati da odeš do
Natanove kancelarije. Iako sam i sa njim već razgovarao, ipak mu
još jednom prenesi da duboko žalim za njegovim ocem. Reci mu da
ni meni zdravlje trenutno ne dopušta da izlazim, ah da ću ga posetiti
čim se oporavim od zapaljenja pluća.
- Naravno. Preneću mu tvoje reci i ponašaću se pristojno, ne treba
da brineš - Kler je dodrrnula očevu beskrvnu, umornu ruku polože­
nu na sto. Sada, kada je ostao bez Toda, ona mu je davala svu onu
ljubav koju ranije nije, ah on je njoj svoju ljubav uskraćivao još više
nego pre.
Verovatno će i umreti, a neće priznati da me bar malo voli, ako me
uopšte voli, pomislila je tužno.
- Kada želiš da odem kod Natana?- ustala je, spremna da napusti
njegovu radnu sobu. - Sutra, prekosutra?
- Bilo bi dobro sutra, ako nađeš vremena. I, neka i Džesika pođe
sa tobom!
36
Džesika Kinan, njena najbolja drugarica iz koledža, diplomirala je
mnogo pre nje, i sa mnogo većim prošekom od njenog. Iako dugo
posle one dogodovštine u Kaliforniji i svog propalog bekstva sa ita-
lijanskim oficirom nije htela ni da čuje za nju, Kler joj je ipak posle
nekog vremena oprostila. Džesika je bila i previše dragocen prijatelj
da bije izgubila tek tako, što se, više nego ikada, pokazalo u onim
užasnim danima i mesecima posle Todove smrti. Džesika, koju je
Robert Hiniš u međuvremenu zaposlio u svom projektantskom bi­
rou, neprestano je bila uz Kler. U poslu, Hinisovi su se takođe mogli
u potpunosti osloniti na nju.
- Moj otac te zaista obožava - rekla je Kler te večeri kada su posle
radnog vremena svratile na piće. - Mislim da je uveren kako bi se
Sunčev sistem raspao i sve planete bez reda razíetele po kosmosu,
kad tebe ne bi bilo da stvari držiš pod kontrolom. Znaš li daje jutros,
pošto me je ubedio da odem u brodogradilište Lengford i izjavim
saučešće Natanu, tražio da i ti pođeš sa mnom? On definitivno misli
da ja sama, bez tvoje pomoći, ne bih mogla da obavim ni najtričaviju
formalnost! Smatra me potpuno nesposobnom. I uvek me je i sma­
trao...
- Kler, to nije istina!- pobunila se Džesika. - Gospodin Hiniš vrlo
dobro zna da si ti isto tako sposobna kao i ja i da si u stanju da oba­
viš svaki posao! Hm... Čak i ako izbegava da ti oda to priznanje, on
je ipak svestan toga.
- On je otkako znam za sebe sistematski izbegavao da mi oda
makar i najmanje priznanje za neku dobru stvar koju sam učinila
ili rekla - skupljajući kašičicom penu na svom kapucinu, Kler se
osmehnula kiselo. - Ako smatra da sam u stanju da sama obavim tu
posetu Natanu Lengfordu, zašto te onda šalje da me nadgledaš?
- Pa, upravo zato što se radi o Natanu, on veruje da je potreban
neko ko će te nadzirati. U protivnom, ako bi se ponašala prema nje­
mu onako kako mishš daje zaslužio, moglo bi loše da se završi. Iako
mi to tvoje durenje deluje smešno i detinjasto, ti ga još uvek mrziš,
zar ne?
- Ne baš u pravom smislu reči. Nije mi naudio toliko da bih ga istin­
ski mrzela. Ali da sam ozlojeđena, jesam. I da ga još uvek okrivlju­
jem, okrivljujem ga! Zaboga, Džesika, ja sam zaista bila zaljubljena
37
 u tog Emilija, i on u mene! Iznenadni prasak osećanja, lupanje srca,
sjaj u očima, to su stvari koje jednostavno ne mogu da se odglume!
- Oh, mislim da postoje tipovi koji sve umeju da odglume. Što se
tiče tvojih osećanja prema njemu ona su svakako bila iskrena, ali
nisu bila zrela, ne poričeš valjda da si pre sedam godina bila balavi-
ca? A što se tiče njega... Moguće daje zaista izgubio glavu i hteo da
te ženi, ali ne zaboravi daje on bio samo Italijan, a ti Italijani padaju
u trans pred svakom zgodnom prolaznicom koju sretnu na ulici! To
svakako nije bilo ono što ti misliš da jeste, ljubav za ceo život. I da
je vaše bekstvo u Reno uspelo, i da ste se venčali, to bi se završilo
užasnim razočarenjem!
- Ne bi! Emilio je zaista bio ljubav mog života. Onaj pravi, koga
sam izgubila, krivicom tog nadmenog mudrijaša, Natana! Kako ina­
če objašnjavaš što je prošlo sedam godina, a ja se u međuvremenu
nijednom nisam zaljubila?
- Okolnosti. Događaji koji su te naterali da sazriš i preuzmeš od­
govornost, da ne govorim o tome koliko su pomračili tvoju životnu
vedrinu. Todova smrt, Kler.
- Da...- njen pogled na trenutak je odlutao. - Taj bol koji sam
iskusila učinio je da zaboravim na zabavu, zadovoljstvo, muškarce...
Ali dosta vremena je prošlo i sada se ponovo osećam spremnom da
nekog volim, a taj neko nikako da se pojavi. Kad se samo setim kako
mi je srce zaigralo tamo u San Dijegu, na onom brodu, kada su se
moj i Emiliov pogled prvi put sreli! Bojim se da mi se to više nikada
neće ponoviti, Džesika. A to samo potvrđuje daje on bio čovek mog
života!
- Besmislica! Nemaš više dvadeset godina, zato ti srce nikada neće
zaigrati tako kao tada. Razlog je to što si sazrela i odrasla, a ne to
što je taj Italijan, koga si jedva i poznavala, bio čovek mog života.
Nismo više klinke, Kler, i normalno da su i naša osećanja drugačija.
Ni moje srce više ne lupa kao pre sedam ili osam godina, ali to ne
znači da ne volim Džoša! Volim ga, i on voli mene, i oboje znamo da
je to ono pravo!
Gledajući topao osmeh na hcu svoje drugarice, Kler je osetila kako
joj se vraćaju vera u ljubav i životna radost na koju je u poslednje
vreme često zaboravila.
- Da, ti i Džoš... U koledžu se niste podnosili. Ti si bila alergična
38
na njega, a on je u tebi gledao staromodnu babarogu, i jurio je neke
druge devojke...
- 0, da!- Džesika se nasmejala. - Između ostalih, i tebe!
- A ti si bila tajno, ali fatalno zaljubljena u Natana!
- Tajno, dok me ti nisi otkucala!- na njeno peckanje, Džesika je
uzvratila na isti način. - Bože, kad se setim kako sam bila očajna
kad si mu rekla da se ložim na njega! Želela sam da propadnem u
zemlju! Ako te tada nisam udavila, neću nikada, i bićemo najbolje
prijateljice do kraja života!
-1 ja sam tebe želela da udavim, Džesika Kinan! Ti i tvoj obožavani
Natan držali ste me zatvorenu u sobi, dok me je Emilio uzalud čekao
u taksiju ispred kampusa!
- A ti si ležala u svom krevetu i samo što me nisi ujedala, dok sam
se ja očajnički trudila da ostanem budna, sa očima na pola koplja!
- Džesika se smejala. - Iako se sećam svakog detalja, čini mi se da
je sve to bilo pre sto godina. Zaista, toliko stvari se u međuvremenu
promenilo. Svi smo drugačiji. Ti, ja, moj Džoš... Pretpostavljam da
je i Natan drugačiji nego onda.
- Dakle, ma koliko meni teško padalo što moram da idem na noge
tipu koji mi je učinio toliko lošu uslugu u životu, sutra ćemo ga vi-
deti. Jesi li bar malo uzbuđena što ćeš ga ponovo sresti posle toliko
vremena?
- Ni najmanje. Drago mi je što ću ga opet videti, ali uopšte nisam
uzbuđena. To je za mene susret sa nekadašnjim profesorom iz ko­
ledža, ništa više.
- Zaista?- Kler je začuđeno raširila oči. - Ni treptaj uzbuđenja?!
Ali, u koledžu si ludovala za njim!
- Pobogu, Kler! Bila sam balavica, i to je bilo smešno. Ja nisam
tako infantilna kao ti da i dan-danas uzdišem za tipom u koga sam
bila zaljubljena kao tinejdžerka! Ja vohm Džoša! Kad si srećno udata
i pouzdano znaš da voliš svog muža, jednostavno nije moguće da bilo
koji muškarac iz prošlosti u tebi izazove uzbuđenje. Shvatićeš to i
sama jednog dana, kad se pojavi pravi. Tada će ti izgledati kao da u
tvom životu nikada nije ni postojao nikakav Emilio...
- Ne verujem - Kler je stisla usne. - Nikada neću prežaliti Emilija,
bio je najromantičniji muškarac kog sam ikada srela. Ni jedan drugi
mi ga neće izbrisati iz sećanja.
39
 V u njegovu dušu sumorno raspoloženje, majka mu je bila utučena i
Zagledan u dokove i u mirnu vodu zaliva koja se prostirala iza njih,
Natan Lengford je stajao pored otvorenog prozora. Brodogradilište
je bilo prilično veliko ali se uprava, uključujući i njegovu kancelari­
ju, nalazila u dugačkoj dvospratnoj zgradi sa fasadom u kombinaciji
bele i bordo boje. Sem Lengford, Natanov otac, iako je u privatnom
životu uživao u svemu što se za novac može kupiti, u posluje prak­
tičnost cenio više od raskoši. Zgrada je pre delovala prijatno nego
reprezentativno, a sa velikih prozora i balkona direktorske kancela­
rije pružao se pogled na dokove na kojima su radili radnici.
To je vlasniku brodogradilišta omogućavalo dobar pregled svega
što se događa, i kontrolu nad tekućim poslovima. Ili je, zbog tog
balkona i velikih prozora, njegov otac samo decenijama imao iluziju
da stvari drži pod kontrolom? Da je to bila realnost, a ne samo za­
bluda, brodogradilište ne bi dospelo na ivicu propasti. Ko je bio kriv
za to? Otac, zato što je sa godinama umesto da se smiri postajao sve
raskalašniji i više mislio na svoje mlade ljubavnice nego na posao?
Ih on, zato stoje napustio i porodicu i brodogradilište? Daje ostao i
preuzeo rukovođenje, možda do ovoga ne bi došlo?
Razlozi za njegovu grizu savesti samo su se nagomilavali jedan na
drugi. Osećao se krivim zato stoje napustio porodični posao, osećao
se krivim zato što se sa ocem nije pomirio mnogo ranije već tek kada
se ovaj ozbiljno razboleo... Najgluplje i najbesmislenije od svega bilo
je što je čak i zbog Hane Ferouz osećao krivicu. Ona je na neki na­
čin bila glavni povod svemu. Napustio je kuću zato što nije hteo da
dopusti da mu otac naturi tu bogatu devojku koja mu se ni najmanje
nije dopadala. Jedna stvar za sobom je povlačila drugu. Iako su se
dok je bio tu često svađali, Sem je bio užasno nesrećan zbog njego­
vog odlaska. Možda se upravo zbog toga ponovo okrenuo slatkom
životu, ženama i avanturama, da bi popunio prazninu koja je nastala
u njegovom životu i ublažio tugu i ogorčenje? A da sve nije bilo tako,
daje on ostao kod kuće i u poslu, možda brodogradilište ne bi došlo
u ovu užasnu situaciju? Možda bi i njegov otac živeo duže?
Natan se umorno naslonio na prozor, naginjući se napred. Nekoliko
puta je duboko udahnuo vazduh, tražeći energiju da nastavi dalje,
i da ne okrivljuje sebe bez potrebe. Očeva bolest i smrt unele su
40
slomljena, a posao se nalazio na ivici propasti. Vlastiti život nikada
mu nije izgledao tako siv i beznadežan. Ah napolju je bilo raskošno,
zeleno proleće, bio je kraj marta i okolina grada kroz koju se sva­
kodnevno vozio na putu do brodogradilišta svakog jutra je bila sve
zelenija, nebo sve vedrije a more u zalivu sve plavlje. Priroda koja
se nikada ne predaje i zadivljuje svojom moći regeneracije, pružala
je savršenu pouku. Nalazio se u beznadežnoj situaciji, ah nije bio
spreman da se preda. Morao je da izvuče brodogradilište iz krize,
jednostavno je morao. Nije hteo da veruje u neuspeh. Okrenuo se
kada su se vrata otvorila.
- Gospođica Hiniš i gospoda Vejd su stigle - najavila je sekreta­
rica.
On priđe velikom pisaćem stolu od tamnog drveta. Očekivao je tu
posetu, bilo mu je poznato da Kler upravlja firmom zajedno sa svo­
jim ocem, i da se Džesika Kinan u međuvremenu zaposlila u projek­
tantskom birou Hinisovih. Džesika je uvek bila tako fina, ozbiljna
i jednostavna devojka, pomislio je. Jedna od onih osoba koje sve
što u životu rade, rade normalno, bez mnogo pogrešaka i lutanja, i
upravo onako kako treba. Lako je mogao daje zamisli udatu za svog
druga iz Koledža, Džoša Vejda, a još lakše kao sposobnu i odgovornu
šeficu biroa za projektovanje. Mnogo teže je bilo zamisliti Kler kao
osobu koja, praktično, vodi poslove.
Za razliku od Džesike, Natan nije smatrao daje sedam godina dugo
vreme, za koje se bilo ko može potpuno promeniti. Pomisho je kako
je gubitak brata svakako bio ogroman udarac za Kler, ali iako ju je to
sigurno užasno pogodilo, on nije verovao da ju je i uozbiljilo. Bila je
i previše svojeglava, razmažena i puna neobuzdane životne energije
da bi se mogla ugurati u bilo kakve standardne životne kalupe. Neke
osobe uvek ostaju iste, pomislio je.
Samo trenutak kasnije, bio je prinuđen da iz korena preformuliše
svoju misao. Sedam godina je u stvari užasno mnogo, i za to vreme
neke osobe mogu da postanu neprepoznatljive. Džesika se uopšte
nije promenila, ali, Kler! Da ju je slučajno sreo na ulici, ne bi je
prepoznao. Pred njim je stajala ozbiljna mlada žena, neverovatno
41
 decentnog izgleda. Strogi kostim kobaltne sive boje savršeno joj je
pristajao i svaki detalj na njoj, od sićušnih bisera u ušima do elegan­
tnih salonki na nogama bio je odmeren i na svom mestu. Frenč ma-
nikir na kratko podsečenim noktima, ručni sat umesto bilo kakavog
nakita, ruž na usnama najprirodnije moguće boje. Pitao se da lije ta
hladna i diskretna mlada žena zaista Kler Hiniš. Njena bakarna kosa
nalik na grivu koja joj je nekada dopirala skoro do struka, sada je
bila obuzdana urednom paž frizurom. Njene podrugljive oči iz kojih
su nekada letele varnice mirno su gledale u Natana.
- Kler, Džesika...- časak iznenađenja brzo je proleteo, i on se obra­
ti devojkama. - Drago mije što vas vidim posle toliko vremena.
- Veoma mije žao zbog smrti tvog oca, Natane. Saosećam sa tvojim
gubitkom - saopštila je Kler ozbiljno, i pružila mu ruku. - Moj otac
nije u stanju da te poseti, još uvek se oporavlja od upale pluća koju
je imao, ali zamolio me je dati prenesem njegovo najdublje saučešće.
Veoma je voleo i poštovao gospodina Lengforda, i u njemu je imao ne
samo pouzdanog poslovnog partnera, već i iskrenog prijatelja.
- Hvala na tim recima, Kler - rekao je. - Hinisovi i Lengfordovi
su uvek mogli da računaju jedni na druge, i nadam se da će i u bu­
dućnosti ostati tako. Na gubitke koje nam život nanosi ne možemo
da utičemo. Ja sam izgubio oca, vi ste izgubili Toda... Život je surov
protivnik, ali valjda ni kada nam nanosi najteže udarce ne bismo
smeli da se predajemo. Ja sada vodim brodogradilište, ti vodiš očevu
firmu, i upućeni smo jedno na drugo. Znam da si možda još uvek lju­
ta na mene zbog onoga što se dogodilo pre sedam godina, ali valjda
ti je sada jasno da moje namere nisu bile loše?
Smešak razumevanja pojavio se na njenom licu.
- Naravno da su tvoje namere bile najbolje, Natane. I, naravno da
nisam ljuta i da sam već odavno zaboravila šta se desilo. Bio je to u
stvari samo jedan smešan incident. U međuvremenu sam odrasla!
- To vidim - uzvratio joj je osmeh. - I, ako smem da primetim,
odrastanje ti zaista ide od ruke!
- Ide od ruke...? Ne razumem...
- Nisam se baš najsrećnije izrazio. Hoću da kažem da si se od neo­
buzdane tinejdžerke koja je neprestano pravila probleme, pretvorila
u zaista fantastičnu mladu damu. Jedva mogu da te prepoznam.
I ja, takođe, pomislila je Džesika, u čudu gledajući Kler i slušajući
42
je šta govori. Poseta se nastavila tako što ih je Natanova sekretarica
poslužila pićem, a zatim je Kler, i dalje sva pretvorena u suštu ljuba­
znost, izvadila iz aktovke ugovor i dala ga Natanu da ga potpiše.
- Molim te, samo ga još jednom pažljivo pročitaj - napomenula
je. - Možda je u nekim slučajevima, kao na primer u ovom kada je u
pitanju naša saradnja koja traje decenijama, čvrsta i pouzdana reč
vrednija od bilo kakvog teksta na hartiji, ali ugovori ipak postoje
zato da bi bili pročitani, pre nego što ih potpišeš. Nijedna od naše
dve strane ne želi da dođe do nekog nesporazuma ili greške, zar
ne?
- Svakako - iako je već bio uzeo olovku, Natan je ipak prešao po­
gledom preko ugovora. Onda se začuđeno namrštio.
- Kler... Tvoja opreznost je izgleda bila sasvim na mestu. Izgleda
daje zaista došlo do greške - rekao je. - Cena koja ovde stoji... Jeste
li je ti i gospodin Hiniš dobro videli, pre nego što ste ovo potpisali?
Ova konačna cifra koju treba da vam isplatim... Da li tu nedostaje
jedna nula na kraju, ili možda neka cifra na početku, ispred ove
prve? Pogledaj!
- Vidim, ah to je u redu, Natane. Ta konačna cifra je sasvim ispravna.
- Nemoguće! Ali, to je potpuno smešna suma za ovako veliki pro-
jekat koji ćete raditi za mene, Kler! To jedva da pokriva i vaše ras­
hode!
Sedeći sa strane, Džesika je pratila čitavu scenu i svakog trenutka
očekivala da Kler prestane da toči med iz usta, i da pokaže zube
Natanu. Ako ne ranije, ono bar sada, kada je on sam pokrenuo pita­
nje novca koji je u odnosu na realnu vrednost projekta bio potpuno
neadekvatan. Ah umesto da mu kroz zube odbrusi kako će njihov
projektni biro raditi praktično besplatno za brodogradilište, ne zato
što ona tako želi, već zato što tako želi njen otac, Kler se još jednom
nasmešila, sa puno razumevanja.
- Možda i jeste tako, ah u ovom slučaju za nas je to dovoljno. Tvoje
brodogradilište je u velikoj finansijskoj neprilici, Natane, i mi za to
imamo razumevanja. Želimo da ti pomognemo. Kada ćemo, ako ne
sada, kada ti je pomoć toliko potrebna?
Govorila je u množini, kao da i sama čvrsto stoji iza dobrih namera
Roberta Hinisa.
- Nisam ovo očekivao, Kler - rekao je Natan iznenađeno.
43
 - Ja... Veoma sam vam zahvalan na tako nesebičnoj pomoći, ali to
je ipak previše. Ne mogu da dozvolim da mi, prakitčno, poklonite taj
novac.
- Moj otac insistira, Natane. On smatra da je to njegova prijatelj­
ska dužnost.
- Ah i moja prijateljska dužnost je da ne prihvatim da za mene
radite za džabe, bez obzira na ozbiljnost krize u kojoj se nalazim.
Neću potpisati ovaj ugovor, Kler. Molim te, obavesti gospodina Hini-
sa da zahtevam da se u njemu naprave korekcije. Mogu da prihvatim
da mi date određeni popust, ali on nipošto ne srne da bude ovoliki.
Razgovaraću sa tvojim ocem i napravićemo novi ugovor, sa novom
sumom za isplatu.
- U redu. Neka bude kako žehš. Ali, on je zaista spreman da ti
pomogne.
- Cenim to - naginjući se preko velikog stola, Natan je dodirnuo
njenu ruku, gestom prijateljske zahvalnosti. - Ah čast mi ne dozvo­
ljava da prihvatim. Tvoj otac i ja ćemo valjda uspeti da se nađemo
na nekoj srednjoj cifri, i da ugovorimo rate za otplatu, mislim daje
tako mnogo korektnije.
- Ah brodogradilište je skoro na rubu propasti, Natane!- uzviknula
je spontano. - Mislim... Možda nije taktično što ti to tako kažem u
hce, ah poznato mije da si posle očeve smrti nasledio samo gubitke,
probleme i dugove. Pomoć ti je sada potrebnija nego ikada.
- Izvući ću se ja, Kler. Hvala i tebi i Robertu na brizi, ali siguran
sam da ću se izvući. Dovoljno sam jak da brodogradilište ponovo
dignem na noge.
- U to ne sumnjam. Uverena sam da ćeš uspeti - rekla je Kler.
***
- Možeš li da mi objasniš šta se događa?!- Džesika je jedva doče­
kala da izađu napolje, pa da zatraži razjašnjenje Klerinog neshvatlji­
vog ponašanja. - Jesam h ja glupa pa ne shvatam, ili nisam u toku?
Mislila sam da ne podnosiš Natana Lengforda, i da si i na ovu kur­
toaznu posetu i na potpisivanje ugovora koji je za nas čist gubitak,
pristala samo da udovoljiš ocu.
- Pa i jesam. Znaš mog oca i njegovu uvek istu taktiku, prvo me
povredi i razgnevi time što otvoreno pokazuje da me ne voh i ne po­
štuje, a onda pomene Toda pa se ja rastužim, i spremna sam da mu
44
ispunim svaki zahtev. Ne znam da lije u pitanju lukavstvo ili starač­
ka ćudljivost, uglavnom, on na taj način uvek dobija ono što želi.
- Hm...- objašnjenje nije bilo dovoljno, i Džesika sumnjičavo zavrte
glavom. - Ali staje sa starim neprijateljstvom između tebe i Nata­
na? Do juče si govorila da ti je on uništio sreću, jer te je sprečio da
odeš sa Emiliom, tvojom jedinom ljubavi.
- Jedinim muškarcem koji me je zaista voleo, da...- rekla je Kler
sa setom. - Ah možda Natan u celoj toj priči nije bio bezosećajni
zlotvor, nego samo produžena ruka sudbine? Razumeš, možda meni
zapravo nije suđeno da me ikada iko voli, to jest da budem sa onim
koji me voli, i možda je sve moralo da bude upravo tako kako je
bilo? Dugo sam mrzela Natana i smatrala ga glavnim krivcem što
sam ostala bez Emilija, ali kako vreme prolazi sve mi je jasnije da
su njegove namere zaista bile dobre. Tačno je, bila sam nezrela ba-
lavica, i svakoj odrasloj osobi koja mi želi dobro moja nagla odluka
da se udam za stranca koga sam tek upoznala, morala je delovati
nepromišljeno.
- To se već zove zrelo razmišljanje, Kler. I drago mije što ga čujem
iz tvojih usta. Ah tvoje ponašanje prema Natanu maločas i dalje mi
deluje potpuno neverovatno. Izgledala si kao da ti je iskreno žao
što je izgubio oca, kao da istinski razumeš tešku situaciju u kojoj
se njegovo brodogradilište nalazi, i kao da stvarno od srca žehš da
mu pomogneš!.
- Ne znam...- reče ona zbunjeno. - Ni samoj mi nije jasno kako
je u meni došlo do takvog preokreta. Pre nego što smo ušle unutra
činilo mi se da već dobijam alergiju od njegove blizine, i da gorim od
želje da istresem sav bes koji osećam prema njemu, i da ga ponizim.
Imala sam potpuno drugu koncepciju za ovaj susret. Htela sam da
mu hladno izjavim saučešće, a zatim da mu kažem kako ja lično u
životu ne bih sklopila nikakav posao sa njim, čak ni kad bi mi on do-
neo milione, i kako samo, protiv svoje volje, izvršavam očevo nare­
đenje. Nadalje, imala sam plan da, kad počnemo sa tom saradnjom,
iskoristim svaku priliku da ga ponizim, da mu stavim do znanja da
ću taj projekat za njega uraditi kao čistu milostinju. Htela sam da
ga stavim u podređeni položaj, i da on, na osnovu mog ponašanja,
shvati da ga smatram nesposobnjakovićem koji je doveo svoju firmu
do propasti, i jadnikom koji je u bezizlaznoj situaciji...
45
 - Ali on to nije, Kler! Nije on doveo brodogradilište u ovu situaciju,
već njegov otac, a on je samo nasledio probleme i dugove. I, on uop­
šte nije nesposobnjaković i jadnik! Jesi li videla kako je samo pun
energije, i siguran da će se izvući?
- Odlučan i pun samopouzdanja kao i uvek, da... Baš zato mi je
ideja o osveti i bila tako slatka. Danima sam uživala zamišljajući
kako ću da ga ponizim i nateram ga da se oseća jadno, onako kako
sam se ja osećala kad me je zaključao u sobu i pozvao mog oca da
dođe po mene... Kako sam samo likovala što konačno mogu da mu
uzvratim!
- Pa upravo to mi i nije jasno. Ne sumnjam da si se naslađivala i
likovala, jer to sasvim liči na tebe, ali ovo kako si se ponašala kad
smo bile kod njega, to nije ličilo. Ti ne da ga nisi ponizila i uvredila,
nego si se ponašala prema njemu kao da si mu prijatelj! I to uopšte
nije bila gluma, što je najčudnije od svega! Kad smo ušle u njegovu
kancelariju ti kao da si najednom postala druga osoba!
- Uviđam to i sama. I uopšte mi nije jasno šta me je tako odjednom
spopalo, Džesika! Stvarno mi nije jasno!- svesna da je sve ispalo
potpuno suprotno od onoga što je ona smerala i htela, daje ideja o
osveti već na prvom koraku propala, Kler je sada bila potpuno kon­
fuzna. - Onog trenutka kad sam ga videla, to kao da više nisam bila
ja, nego neka druga osoba. Neka glupava, osećajna dušica, koja je
spremna da mu sve oprosti i pruži ruku prijateljstva. Kad bi mi bar
bilo jasno zašto sam tako reagovala? Možda... Oh, mislim da sam
shvatila! Kad čovek prođe kroz jednu tešku situaciju, a onda vidi
kako neko drugi prolazi kroz nešto slično, saosećanje se neminovno
javlja, samo od sebe. To je ono što je i sam Natan rekao... Ja sam
izgubila brata, on je izbubio oca/Zbog toga sam najednom toliko
smekšala prema njemu, zato što znam šta je gubitak. Neljudski je
da se čovek sveti nekome ko je nedavno, izgubio1 nekog najbližeg, a
sada je pun problema i briga. Eto, to je objašnjenje.
- Sigurna si daje samo to?
- Šta drugo?
•. - Pa... Na primer, činjenica da Natan nije nekakav smotanko i be-
zveznjaković, već jedan veoma zgodan i jak muškarac. Uvek je bio
takav, ah sada je još privlačniji nego ranije: Možda je to delovalo na
tebe.
46
- Na mene?- Kler je razrogačila oči. - Naravno da nije. Uopšte ni­
sam obratila pažnju na njegov izgled. Biće daje to delovalo na tebe,
draga moja. Ti si ta koja se na koledžu ložila na njega!
- Ali ja više nisam na koledžu. Odrasla sam. I, ako si zaboravila,
udata sam, i obožavam svog muža. To što Natan objektivno jeste
veoma zgodan, nema na mene nikakvo subjektivno delovanje, razu-
meš? Ti si ta koja je pri susretu sa njim izrazito subjektivno reago­
vala, a ne ja!
- Možda, ali ta subjektivna reakcija zove se saosećanje i razume-
vanje, a ne... Ono što ti misliš!
VI
Dva dana kasnije, još uvek pod snažnim utiskom toga koliko se
Kler promenila u pozitivnom smislu, Natan je sedeo u radnoj sobi,
u kući Roberta Hinisa. Na žalost, promena koju je uočio na njemu
nije bila ni prijatna ni ohrabrujuća poput one koja se dogodila sa
Kler. Godinama ga nije video, iako je u poslednjih mesec dana više
puta razgovarao sa njim telefonom. Pamtio gaje kao čoveka punog
snage, volje i autoriteta. A sada, kada gaje kućna pomoćnica uvela
u radnu sobu, u naslonjači pored prozora sedeo je jedan mršavi,
skrhani starac ugašenog lica i potpuno bele kose. To što je pre tri
godine izgubio sina očigledno gaje potpuno razorilo.
- Natane! Drago mije što te vidim - Robert je ustao da ga pozdravi,
iako je bilo očigledno da za njega čak i tih nekoliko koraka predstav­
lja napor. - Treba li uopšte da ti kažem koliko mi je žao zbog tvog
oca? Kakvo uzajamno poštovanje je postojalo između nas, i koliko
puta smo pomogli jedan drugom?
- Znam to, gospodine Hiniš. Molim vas, sedite, nemojte ustajati
zbog mene. Kako je vaše zdravlje? Upala phića je prošla?
- Ah, pošto me je'mučila skoro dva meseca, konačno sam izgleda
uspeo da je isteram iz ovog svog ostarelog tela, koje ne vredi više
ničemu. Ali sam i dalje veoma slab i lekar mi ne dozvoljava da izla­
zim. Znaš da bih, da sam bio u stanju, neizostavno došao na Semovu
sahranu... Ah, eto, nisam mogao. Kao što ni on neće moći da dođe
na moju, a, čini. mi se, na nju neću morati još dugo da čekam!-stari
čovek sumorno se nasmejao na svoj račun. Natan je prekorno,'od­
mahnuo glavom.
•47
 - Šta to govorite, gospodine Hiniš? Vi ste jak čovek koji je uvek
umeo da se bori. Pobedićete i tu slabost koja vas sada drži, proći će.
- Svakako, kad me spakuju u sanduk i smeste dva metra ispod
zemlje. Tamo sve tegobe prolaze...
- Ne smete tako da govorite. Vi uopšte niste toliko stari da biste
mislili na smrt.
- Da, ali ja sam čovek koji je izgubio svog jedinog sina. Moj Tod
je mrtav, na šta bih drugo ja mogao da mislim, nego na dan kada ću
mu se pridružiti?
- Potpuno razumem vašu patnju - Natan je potražio mesto na su-
sednoj fotelji. - Ali vi imate i ćerku. Ako ni zbog čeg drugog, tre­
balo bi da želite da živite zbog nje. Reći ću vam nešto... Susret sa
Kler, posle toliko vremena, bio je za mene ogromno iznenađenje.
Kad se samo setim one neobuzdane, drske balavice, koju u životu
ne zanima ništa drugo osim provoda... A sada se pretvorila u divnu,
ozbiljnu, pametnu devojku, koja, zajedno sa vama, sa uspehom vodi
posao. Siguran sam da ste ponosni što je Kler takva, i da vam je ona
velika uteha.
Ah na licu Roberta Hinisa nije se pojavio ni najmanji trag očinske
nežnosti i ponosa.
- Uteha? Nema za mene utehe - promumlao je. - Otkako se Tod
rodio, razvijao sam i unapređivao posao sa jednim jedinim ciljem, da
bi on imao šta da nasledi i nastavi, da ne mora da kreće od nule kao
ja. Ali sada je sve to pokopano i, da ti pravo kažem, uopšte me nije
briga za firmu. Kad sam ja od svega digao ruke, Kler nije preostalo
ništa drugo nego da se lati posla.
Zbunjen time što se Robert Hiniš ponaša kao da uopšte ne voli
svoju ćerku, Natan nije znao šta bi još mogao da kaže. Iznenada se
setio nečega što mu je Kler rekla one noći pre sedam godina, kada je
htela da beži sa italijanskim mornarom. Tada je tvrdila daje roditelji
nikada nisu voleli, da je Tod bio njihov obožavani prvenac, a ona
samo neplanirano, drugo dete. Bio je siguran da laže, pokušavajući
da ga uhvati na sentimentalnost, i privoli ga da je ipak pusti da
ode. Narugao se njenoj tvrdnji jer je uopšte nije shvatio ozbiljno. Ali,
izgleda da je u tome što je govorila ipak bilo istine. Najednom više
nije toliko žalio Roberta Hinisa. Želeo je što pre da završi ono zbog
čega je došao, i da ode.
48-
- Doneo sam vam novi ugovor, gospodine Hiniš - rekao je, stav­
ljajući fasciklu na sto. - Sa novom cenom koju smo ugovorili. Vaša
prvobitna ponuda bila je velikodušna, ali meni čast ne dozvoljava
da prihvatim da besplatno radite za mene. Ova druga varijanta, sa
popustom i isplatom u ratama, već je prihvatljiva, i na tome sam
vam veoma zahvalan.
*#*
Otac je imao posetioca u svojoj radnoj sobi, kada se približila vra­
tima Kler je iznutra čula razgovor, ali nije znala ko bi to mogao da
bude unutra. Povukla se, odlažući razgovor sa njim za kasnije. Pret­
postavljala je da je to neki od očevih prijatelja, dosadnih gunđavih
matoraca kao što je i on, a ona zaista nije imala živaca da se upušta
u razgovore sa takvima. Uzela je kafu iz kuhinje, izašla pred kuću
i sela na široko belo stepenište ispred glavnog ulaza. Pored tolikih
balkona i terasa koje je kuća imala to baš nije bilo najudobnije me­
sto za sedenje, ali ona je još od detinjstva volela da sedi upravo tu,
zagledana u stare ruže-puzavice koje su u obliku luka rasle iznad
kapije. Ta strana kuće bila je okrenuta prema zapadu, a sada je sun­
ce upravo zalazilo i sve je izgledalo divno, jedino što ruže još uvek
nisu počele da cvetaju. Prišla je kapiji i počela da zagleda i opipava
zelene zametke puzavica, pitajući se koliko im još vremena treba
da se pretvore prvo u male pupoljke, a zatim u raskošne crvene
cvetove.
Iza nje se začulo otvaranje ulaznih vrata i koraci niz stepenice.
Okrenula se naglo i skoro se sudarila sa Natanom, koji je nailazio
stazom prema kapiji.
- To si ti? Bio si kod mog oca? Zbog novog ugovora?
On klimnu glavom, i poče da zagleda zelene zametke na puzavici.
Iskoristila je priliku da ga bolje pogleda. Ono što je Džesika rekla
bilo je sasvim tačno, izgledao je bolje nego pre sedam godina. Možda
je i onda izgledao dobro, ali ona to nije primećivala, jer je gledala
momke svojih godina, a on je bio samo mladi nadobudni profesor
koji joj je išao na živce, kao i svi ostali. Nije joj bilo jasno kako je naj­
ednom svo njeno neprijateljstvo prema njemu nestalo. Kao daje svih
proteklih godina u svojoj mašti pravila od snega nekakvo strašilo,
Jetija, a onda je odjednom granulo sunce i strašilo se istopilo.
49

- Još nedelju dana i biće pune pupoljaka - prenu je njegov glas.
- Sta? Izvini, malo sam se zamislila...
- Pa, ruže. Ova sa leve strane kapije je crvena, zar ne? A sa de­
sne...? Bela?
- Otkud znaš? Tako dobro se razumeš u cveće, da i pre nego što je
procvetalo možeš da pogodiš koje je boje?
- Ne baš, moja struka je brodogradnja a ne baštovanstvo. Samo
imam dobru memoriju. Pa, dolazio sam ovamo, nekada.
Gledala gaje, i, potpuno neočekivano, u njoj se budilo neko čudno
osećanje, između zbunjenosti, uzbuđenja i radosti. Za nju je i dalje
bio pravi fenomen to što ga više ne mrzi i što otkriva koliko on u
stvari ume da bude prijatan i simpatičan. Sećanja na posete Len-
gfordovih Hinisovima u vreme kada je ona bila dete, oživljavala su u
njoj. Neminovno, pridruživala su im se sećanja na Toda, njenog šest
godina starijeg brata, koji je takođe bio prisutan prilikom tih poseta.
Nostalgija i tuga su se preplitale.
- Da...- rekla je. - Davno je bilo. Mnogo toga se promenilo u me­
đuvremenu.
- Mislim da si ti ta koja se najviše promenila. Na bolje. Hvalio sam
te kod tvog oca.
- 0, je li?- Klerino lice poprimilo je tvrd izraz. - Nepotrebno. Njemu
te pohvale ništa ne znače, potpuno mu je svejedno kakva sam ja! Do­
bra, loša, glupa, pametna, sposobna, nesposobna... Nije ga briga.
- Ne slažem se sa tobom, Kler. Siguran sam daje srećan što si...
v
Sto si od one nemoguće klinke koja nije mnogo obećavala, postala
ovakva.
- Kakva sam to?
- Meni deluješ savršeno. Kao savršena poslovna žena, kao savr­
šena ćerka koja je ispunila sva očekivanja roditelja, kao... Hm, ne
bih da komentarišem tvoj fizički izgled. On ti je uvek bio adut. Ipak,
mogu da primetim da si još lepša nego što si bila.
Susrela je njegov pogled, i kompliment joj je godio. To što joj je
on rekao da je lepa imalo je, nekako, veću težinu nego kad su joj
to govorili drugi momci. Za trenutak ju je to učinilo srećnom. Onda
je pomislila kako on, time što joj laska, samo želi daje uteši, jer je
posle ove posete verovatno i sam shvatio daje njen otac ne voli.
- Preskoči komplimente, Nat. To što se ja trudim da u svemu bu-
50
dem najbolja što mogu, mom ocu zaista ne znači ništa. Ja ne mogu
da mu zamenim Toda. Jesam li ti jednom rekla da sam oduvek bila
nevoljeno dete?- oči su joj se suzile. - Da, jesam. One noći, u kam-
pusu... I ti mi nisi verovao. Ah ako si pred mojim ocem sada zaista
rekao nešto pohvalno za mene, i video njegovo bezizrazno lice, onda
si verovatno shvatio da te nisam lagala.
- Da - nije mogao da je laže u oči. - Ipak, Kler, ubeđen sam da
nije u pitanju odsustvo emocija, nego samo nešto što ga koči da ih
ispolji.
-1 daje tako, to nije neka uteha. Kad se od najranijeg detinjstva
osećam nevoljenom, zašto bi me uopšte bilo briga za skriveni uzrok
toga?- tužno je slegla ramenima, ali već sledećeg trenutka bila je
postiđena što je dozvolila sebi da se toliko otvori pred njim. - Glupo
je što uopšte pričamo o tome, to je moj hčni problem.
- Ali probleme treba podeliti sa nekim, zar ne?
- Verovatno. Ja izbegavam, ali priznajem daje tako lakše.
- Onda, slobodno možeš da mi govoriš o svemu što te muči. Iako
se godinama nismo videli, ipak se dovoljno dugo znamo da možemo
da pričamo.
- Zaboravljaš samo jednu činjenicu. Ti nisi moj prijatelj, nego doju­
čerašnji najomraženiji lik. Da samo znaš koliko sam te mrzela što si
me sprečio da odem sa svojim Italijanom - započela je svoju optužbu
ozbiljno, a onda je odjednom počela da se smeje, jer je, možda po
prvi put za čitavo to vreme, shvatila da zaista i jeste smešno. Natan
joj se u tome pridružio.
- Nisam li ti onda rekao da ćeš mi jedog dana biti zahvalna?
- To što se smejem ne znači da sam ti zahvalna!
- Ali, bar me više ne mrziš. Idem, Kler. Vidimo se u ponedeljak, u
brodogradilištu.
- Ti i ja?- iznenadila se. - Ne, mislim da si pobrkao... U ponedeljak
zaista imaš sastanak u vezi sa projektom novog broda, ah ne sa
mnom, nego sa Džesikom.
- Ali meni je Džesika upravo jutros javila da ćeš glavni deo tog
posla preuzeti ti, jer ona ima neki drugi veliki posao.
- Ona ti je to javila? Nemam pojma o tome. Razgovaraću sa njom.
- Očekujem te u ponedeljak.
- Više bi ti se isplatilo da očekuješ mene, a ne nju - rekla je iskreno.
4 Senke 776 5 ]
 - Nat, bio si profesor i meni i njoj. Sećaš se daje Džesika uvek bila
bolji student, i logično daje postala i bolji projektant. Uvek sam bila
realna prema sebi, ja upravljam biroom jer je on vlasništvo mog oca,
ali moje znanje se ne može meriti sa njenim.
- Nije sve u znanju, ima nešto i u dobroj volji. Ako si već svesna da
ne znaš dovoljno, koristi priliku da učiš.
- Na projektu koji radim za tebe? Zar hoćeš da zabrljam?
- Nećeš zabrljati, radićemo zajedno, i ja ću ispravljati tvoje greške.
Očekujem te u ponedeljak.
VII
*
Svi projektanti su već sedeli za svojim stolovima kada je Kler ušla
u biro.
- Dobro jutro svima! Neću se zadržavati, samo sam svratila da
vidim da li je ovde sve u redu - dobaci ona, prilazeći Džesiki.
- Cao!- ova je odmah primetila njenu novu svilenu košulju sa riše-
vima, i novi mejk-ap na hcu, u pastelnijim i vedrijim tonovima nego
inače. - Hej, izgledaš odlično jutros. Ta bela košulja, ta šminka...
Zbog koga si se tako doterala?
- Zbog koga?- Kler se nakašlja. - Čuj, znam kakva se ideja krije
iza tvog pitanja. Još od onog dana kada smo zajedno bile kod Natana
umislila si da mi se on dopada, i još uvek to misliš, zar ne?
- J a t o uopšte nisam rekla! Samo sam primetila da je još zgodniji
nego što je bio, i da se u tvom ponašanju prema njemu dogodila ne­
objašnjiva promena, to je sve.
- Naravno da nije sve. Ti si mi namestila da radim sa njim umesto
tebe. Znam da si angažovana na drugim poslovima, ali prvobitni do­
govor je bio da ti preuzmeš projekat za brodogradilište Lengford, a
da ja sa ostalim projektantima radim ovo drugo...
- To drugo o čemu govoriš je mnogo obimniji posao i doneće firmi
veliki novac, za razliku od ovog što radimo za Natana. Zato sam
mislila da bi bilo jednostavnije da ti sama preuzmeš taj manji posao.
Uostalom, zbog čega gunđaš, kad sam sigurna da ti zajednički rad
sa njim uopšte nije neprijatan!
- Otkud ti znaš da nije? Natan Lengford je, ako se sećaš, čovek
koji me je...
- Odvojio od tvog italijanskog Romea, a uz to ti i lupio šamar.
Ali sudeći po tvom blistavom izgledu, rekla bih da si mu sve opro­
stila i da se sada veoma dobro slažete.
- Hm... 0 kej, u pravu si, i ne slažemo se loše. Prosto je neverovat-
no da po nekoliko sati provedemo za istim stolom, nagnuti nad istim
projektom, i funkcionišemo kao uigran tim, bez ikakvih nesporazu­
ma. Mislila sam da ćemo sve vreme uzajamno da se glođemo, i da to
neću moći da izdržim, a ispalo je sasvim suprotno.
- To je zato što je on u stvari sjajna osoba, samo si ti bila puna
nekih starih predrasuda prema njemu.
- Samo on je sjajna osoba? A nećeš da kažeš da sam ja ta koja se
umeđuvremenu promenila na bolje? Da sam postala zrehja, toleran-
tnija, fleksibilnija...
- Naravno, pa to se podrazumeva. Nego, znaš šta...- Džesika ju
je pogledala ispod oka, smeškajući se prepredeno. - Pošto ste već
oboje tako bajni i sjajni, a i oboje slobodni... Zašto biste sve vreme
sedeh nagnuti nad projektom? Mislim, zašto ne biste podigli glavu,
i malo pogledah jedno u drugo?
- Džeska!
- Zašto ne? Razmisli, u vašem slučaju, sve kockice se uklapaju.
Vaše porodice su decenijama bile u prijateljstvu, vaše firme sara-
đuju, iste ste struke, približno istog socijalnog statusa, razlika u
godinama je optimalna... Nedavno sam u nekom časopisu čitala
istraživanje o zajedničkim osobinama koje dvoje treba da poseduju
da bi njihova veza bila uspešna. Ti i Natan ste upravo idealan slučaj,
ispunavate sve parametre.
- Parametre zajedničkih osobina? On i ja? Da, ko bi rekao... Nas
dvoje u stvari iz dana u dan otkrivamo da imamo mnogo zajedničkih
osobina. A nekada smo bili suprotni svetovi, ili smo bar mislili da to
jesmo... - Kler se načas prepustila glasnom razmišljanju, ah joj se
lice smračilo, kao daje nešto muči. - Idem, Džesika, samo sam svra­
tila da vidim šta se ovde događa, a sada moram u brodogradilište.
- Čekaj! Neću te pustiti da odeš dok mi ne objasniš šta ti je. Malo­
čas kada si ušla bila si sva blistava i izgledala si srećno, a sada si
odjednom splasnula. Jesam lija nešto pogrešno rekla... Ih se možda
između tebe i Natana desilo nešto što te muči?
- Taj skup zajedničkih osobina koje si pomenula... Natan ne pose-
duje jednu. Onu najvažniju. Džesika, on nije slobodan!
- Nije?! Ima devojku?
53
 /
- Viđa se sa nekom... Otkako smo počeli da radimo na tom pro­
jektu, iz dana u dan, provede sa mnom u kancelariji pet ili šest sati
dnevno, pomaže mi u radu, daje mi savete i pouke, ispravlja moje
greške... Budi mi nostalgiju pričajući anegdote iz prošlosti, teši me
kad se rastužim misleći na Toda, ubeđuje me da me moj otac ipak
voli iako to ne pokazuje... Ukratko, šarmira me i osvaja svakog tre­
nutka, a onda, kad završimo posao za taj dan, odlazi, da bi se u pauzi
za ručak našao sa tom drugom.
- Ali koje ona, jesi li bar to saznala? I, šta mu je u stvari? Devojka,
verenica, ili samo prijateljica sa kojom se viđa? Dugododišnja, ili
neka sveza šema? Ozbiljno ili neozbiljno?
- Zar misliš da smo već stigli do toga da mi se on ispoveda i otkriva
mi detalje o svojoj vezi? Suzdržavam se da ne pokažem radoznalost,
a on, kad je reč o tome, nije baš mnogo govorljiv. Rekao mije samo
daje to devojka sa kojom izlazi, i ništa više!
***
Zamišljena, Kler je izašla iz biroa. Dok je vozila van grada, prema
brodogradilištu, sve vreme je razmišljala o tome. Mogla je da kon-
statuje da, definitivno, nema sreće. Posle sedam godina ponovo se
nađe sa Natanom koga je smatrala glavnim krivcem za svoj rastanak
sa Emiliom, i dogodi joj se čudo: ne samo što mu oprosti sve nego,
kao daju je neko dodirnuo čarobnim štapićem, preko noći prestane
da žali za svojim izgubljenim Italijanom, i počne da se zaljubljuje u
svog doskorašnjeg krvnog neprijatelja... Ali on je, na žalost, zauzet.
I kako se, do đavola, to zove, ako ne hronični nedostatak sreće u
ljubavi?
Sa tom mišlju zaustavila je auto ispred upravne zgrade brodogradi­
lišta Lengford i, snažno zalupivši vratima, izašla napolje. Na vratima
Natanove kancelarije presrela ju je sekretarica.
- Gospođice Hiniš... Žalim, ali izgleda da ste dolazili bez potrebe,
Natan mi je upravo javio da on danas neće moći da radi sa vama.
Sutra u uobičajeno vreme, rekao je, ali danas je sprečen.
Klerino lamentovanje nad sopstvenom sudbinom transformisalo se
u bezrazložnu ljutnju, usmerenu na Natana.
- Sprečen? Pa zašto to onda nije javio i meni, pre nego što sam
zapucala iz grada ovamo?- upitala je, otresajući se na sekretaricu
kao da joj je ona za nešto kriva. - Zašto meni nije javio?!
54
- Zaista ne znam...-žena se osmehnula s nelagodnošću. - Verovat­
no će vas nazvati...
- Sada, kada sam već došla ovamo? Trebalo je to da uradi pre nego
što sam došla, gospođo Vels!
- Žao mije, gospođice Hiniš.
- Oh, i meni takođe, što sam vikala na vas. Vi sa tim nemate apso­
lutno nikakve veze, a ja... Verovatno sam danas malo vervozna. Ni­
šta, vratiću se nazad, imam dovoljno posla u svojoj firmi. Doviđenja,
gospođo Vels!- Kler se okrenula i ugledala Natana koji je upravo
naišao iz hodnika.
- Ćao - pozdravio ju je. - Baš dobro što sam te sreo, pre deset
minuta sam javio gospođi Vels da...
- Da danas nećemo raditi, sa tim sam već upoznata! Ali šta te je
koštalo da me pozoveš pre pola sata, i javiš mi da uopšte i ne krećem
iz centra grada? Zar je to bilo toliko teško? Da si mi samo malo rani­
je javio, ne bih dolazila bez razloga!- prasnula je. U dubini duše bila
je svesna da pravi objekat njenog besa nije ni on, kao što to nije bila
ni sekretarica na koju se upravo izvikala, nego treća osoba. Osoba
koju još ni jednom nije srela, a ipak je neprestano osećala kako joj
staje na žulj, i činije hronično neraspoloženom. Natanova devojka.
Ona je bila ta na koju je zapravo bila kivna.
- Kler, zbog čega si toliko ljuta? Podsećaš me sada na onu staru
sebe. Onakvu kakva si bila kao klinka. Čim nešto ne ide tačno po
tvom planu, pobesniš, bilo za to potrebe ili ne. A ovoga puta uopšte
nema potrebe da se ljutiš. Nisi dolazila bez razloga. Možeš da radiš u
mojoj kancelariji, a ja ću kasnije, kad obavim te druge obaveze koje
danas imam, navratiti da vidim šta si uradila i treba li ti pomoć...
- Hvala lepo! Dobro znaš da sav onaj deo posla koji mogu da oba­
vim sama bez tebe, mogu da radim i u svojoj kancelariji! Da si samo
bio malo profesionalniji, i malo obzirniji prema meni, na vreme bi mi
javio i ja bih sada fino sedela tamo, u svojoj firmi, umesto da vozim
dvadeset kilometara do tvog brodogradilišta!
- Dobro, izvini. U pravu si. Ali kad si se već dovezla dovde, eto,
možeš da iskoristiš ovaj dan za dogovore sa glavnim majstorom u
brodogradilištu, Diksonom. To te ionako očekuje pre početka grad­
nje, pa...
- Očekuje, ali ne danas!- zaurlala je. - Ne mishš valjda da ću ova­
ko našminkana, u beloj košulji i belim pantalonama da se lomatam
55
 po dokovima, da u ovim cipelama gacam između dasaka, čeličnih
konstrukcija i tankova sa katranom, i da se objašnjavam sa tim tvo­
jim Diksonom?
- Da... Opet si u pravu - njegov glas zvučao je kao da mu je žao, ali
pogled kojim ju je premerio, od čipkane kragne na njenoj beloj ko­
šulji do bež cipela sa visokom potpeticom izražavao je zadovoljstvo.
- Danas si se zaista doterala, izgledaš predivno. Ideš posle posla na
neko specijalno mesto, ili...?
- Posle posla? Kog posla, izvini?- bila je i previše besna da bi
odmah postala svesna njegovog pogleda i njegovog komplimenta.
- Ovog koji si upravo otkazao? Pa, ja upravo ovog trenutka idem
nazad u grad, Natane Lengforde! A kuda ću ići i šta ću raditi posle
toga, to uopšte nije tvoj problem!
- Oprosti. Pogrešio sam što ti nisam na vreme javio da ne dolaziš,
ah stvarno mislim da je tvoja ljutnja preterana. Naravno, ne treba
meni da polažeš račune kuda ideš, šta radiš i zbog čega ili zbog
koga si se doterala... Bolje da prekinemo ovu raspravu, Kler. Danas
očigledno nije naš dan. Sutrašnji će valjda biti bolji. Vidimo se u
uobičajeno vreme.
- To još ne znam! Možda ću odlučiti da od sutra uopšte više ne do­
lazim ovamo. Svaka čast, ti si na koledžu bio profesor, a ja student,
ah niti si ti takav ekspert, niti sam ja tolika glupača, da ne mogu da
napravim projekat jednog običnog teretnog broda bez tvoje pomo­
ći!- izručila je besno, i požurila prema izlazu.
VIII
- Gde si...? Još uvek u krevetu? Ali, jedanaest sati je, Kler! Šta
radiš u krevetu, jesi li bolesna?
- Ne - Kler je prebacila telefon u drugu ruku i prebacila na noćni
stočić poslužavnik sa doručkom koji je držala na krilu. - Savršeno
sam zdrava. Izležavam se, prelistavam neki modni časopis, jedem
kroasan i pijem kafu.
-Jedeš kroasan i piješ kafu?- ponovila je Džesika začuđeno. - Ah,
zar ne bi trebalo da si u brodogradilištu? Ti i Natan obično počinjete
od devet, zar ne?
- Ne. Bar ne jutros. A mislim da nećemo ni narednih dana, bar ja
56
neću. Odlučila sam da više ne idem tamo, Džesika. Radiću u birou,
a kad zatreba pomagaćeš mi ti, a ne on.
- Šta se desilo? Posvađali ste se?
- Natan i ja? Ne bih to nazvala svađom. Pa, nismo nas dvoje par, da
bismo se svađali. Čovek ima devojku...
- Kler, ne okohši, nego mi reci staje to bilo između vas!
- Nesporazum poslovne prirode. Gospodinu Lengfordu se juče
prohtelo da ne radi, verovatno je poželeo da provede dan sa svojom
dragom. Umesto da me na vreme obavesti da ne dolazim u brodogra­
dilište, tek kad sam stigla tamo saznala sam da nećemo raditi, i to
od sekretarice. A onda je naišao on, i... Dokačili smo se, kao u ona
stara vremena.
- 0, bože! A ja sam taman mislila da si se ti promenila, da odlično
funkcionišete zajedno, i... Da bi između vas moglo nečega da bude.
On ti se zaista dopada, Kler, zar ne? A ja od onog prvog dana imam
neki neodoljiv utisak da se i ti dopadaš njemu. Učinilo mi se daje
bio užasno iznenađen kad te je ponovo video, i... Da si ga potpuno
osvojila.
- Kao što vidiš, nisam. On je u vezi, i zbog te veze juče je uzeo
slobodan dan, a mene nije našao za shodno čak ni da obavesti na
vreme. Da li se tako postupa sa devojkom koja te je osvojila?
-Oh... Žao mije.
- A tek meni?- Kler se kiselo nasmejala. - Kad god se umeša u
moj život, taj Natan mi samo nanese bol. Prvi put time što me je
sprečio da odem sa Emiliom, a sada... Time što ga uopšte nije briga
za mene a ja sam ispala budala i dozvolila sebi da pomislim kako
nešto oseća. I zato sam odlučila da više ne radim sa njim, Džesika.
Bolje da se držim podalje, u njegovoj blizini mogu samo iz dana u
dan sve više da patim.
- Ne znam... A da ipak istraješ, i ostaneš sa njim na tom projektu
do kraja? Kler, ti ne znaš ni kakva je ta njegova devojka, ni koli­
ko je ta veza čvrsta... Nastavi da odlaziš u brodogradilište, daj sebi
vremena da sve to saznaš i preispitaš, pa onda odluči ima h smisla
da ga dalje viđaš ili ne. Ako radite zajedno bar postoji šansa da se
nešto promeni, a ako sada sve napustiš, to znači da si se povukla
bez borbe.
- Pa upravo to i hoću. Dostojanstvenije je.
57
 - Nema to veze sa dostojanstvom, nego sa kukavičlukom. Ne liči
na tebe da bežiš kao kukavica. Poslušaj me, ustaj iz kreveta, oblači
se, i odlazi u brodogradilište! Ako želiš da ga dobiješ, svaki dan koji
provedete zajedno je dragocen!
. # # #
Dan koji je ostavio za sobom bio je težak, ali bar je presekao čvor
koji gaje sputavao. Tog jutra kada je došao na posao Natan se ose-
ćao kao da mu je neko skinuo ogroman teret sa leđa. Nestrpljivo je
čekao da se Kler pojavi, prethodnog dana užasno mu je nedostajalo
što nisu radili zajedno. Dobro raspoloženje držalo ga je prvih sat
vremena, dok je još mislio da ona iz nekog razloga kasni, i da će se
svakog trenutka pojaviti. Ali posle toga bio je sve sigurniji da ona
uopšte neće ni doći. Uostalom, zar mu to juče nije nagovestila?
Nervozan i nespokojan, dvoumeći se da li daje nazove ili ne, više
je šetao po kancelariji, besciljno pretraživao podatke u kompjuteru
i obilazio oko telefona, nego što je zaista nešto radio. Do podne je
nekako izdržao u tom uzaludnom čekanju, onda je shvatio da to više
ne može da podnese.
- Idem na dokove, gospođo Vels - javio se sekretarici. -- Ako me
neko bude tražio, recite da sam napolju, i da me pozove na mobilni.
- Neko? Natane, molim vas, budite precizni. Ne mislite valjda da
sve pozive preusmerim na vaš mobilni? Za koga ste tu, za koga
niste?
- U stvari, nisam tu ni za kog!
- Ali...- gospođa Vels zatresla je glavom začuđeno. - Najpre kažete
da vas svi zovu na mobilni, sada odjednom kažete da ni za koga niste
tu... Ne znam šta da radim! Jeste h vi danas ovde, ili niste?
- Nisam. Ni za koga, osim za...
Gospođicu Hiniš, hteo je da kaže, kada se Kler pojavila na vratima.
- Najzad!- uzviknuo je. - Mislio sam da uopšte nećeš doći.
- Malo je falilo.
- Ljuta si zbog onog juče? Čuj...- Natan je imao mnogo toga da joj
kaže, ali to nije bilo za uši gospođe Vels, niti bilo koga drugog. - Pod­
ne je. Ne znam ima li smisla da sada uopšte počinjemo sa radom.
Kler je razrogačila oči, i pogled joj je besno sevnuo. Podsećala je
na onu raspomamljenu balavicu sa kojom je imao žestok okršaj u
58
hodniku studentskog kampusa u San Dijegu. Samo je još nedostaja­
lo da fizički nasrne na njega.
- 1 , šta sad?- zaurlala je. - Opet ćeš me vratiti nazad, kao i juče?!
Znaš šta, Natane?! Ti si totalni idiot!
Uplašena gospođa Vels strugnula u svoju kancelariju.
- Spusti loptu, Kler. Nećeš valjda da me istučeš?- uhvatio ju je za
ruku. - Ne želim da se vratiš nazad. Hteo sam da ti predložim da
izađemo napolje i prošetamo, jer želim da razgovaram sa tobom. Ih,
ako si raspoložena, da odemo negde na ručak, pa da tamo popriča­
mo?
- 0 čemu to? Nešto u vezi sa poslom? Ne verujem da će taj razgovor
toliko dugo trajati da zaslužuje da zbog njega odlazimo u restoran.
Bolje da prošetamo. Šta to hoćeš da mi kažeš?
- Ne ovde, Kler. Kad izađemo.
Prošh su ćelom dužinom dokova na kojima su radili radnici i uputi­
li se prema molu na kome nije bilo nikoga, osim galebova koji su do-
letali i odletali. Dan je bio pravi prolećni i more je bilo neverovatno
plavo, a dok su išli Natan je započeo razgovor o projektu i zajedno su
se dogovarali o pojedinostima, kao da između njih nije bilo nikakve
svađe.
- Mislim da malo gubiš koncentraciju! - upozorila gaje. - Ta kosa
konstrukcija o kojoj govoriš... To smo završili još prekjuče!
- Kosu konstrukciju? 0, bože... Pa, da, završili smo je. Stvarno
sam se pogubio... U stvari, to je zato što sve vreme imam na umu
nešto drugo o čemu sam hteo da pričam sa tobom.
-1 ja sve vreme očekujem da konačno počneš. 0 čemu se radi?
- Kler ga je pogledala. Iako je još do maločas mislila da za njih
dvoje nema nikakve šanse, jer je on zauzet, u njoj je, dok su zajedno
šetali duž dokova, ponovo počela da se budi nada.
- Pominjao sam ti devojku sa kojom se viđam?- promrmljao je
Natan. Ona splasnu. Očekivala je razgovor o svemu, samo ne o tome
što ju je najviše i tištalo.
- Pa, šta sa njom?- pogled joj je postao mrzovoljan. - Imaš pro­
blema u vezi? Znaš šta, ako ti je potreban savetodavac, obrati se
nekom drugom! Nisam baš ekspert u tome. Ih... Čekaj, možda ipak
znam šta treba da uradim! Ako vohš svoju devojku, i ako žehš da se
59
 oženiš njom, zaključaću te u sobu i postaviti tvog najboljeg prijatelja
da stražari... A ja ću otići kod tvoje devojke i saopštiću joj da se gubi
što dalje, i da te zaboravi! Šta misliš o tome?- upitala je zlurado.
- Zašto se smeješ? To je upravo ono što si ti uradio meni pre sedam
godina, sećaš se? I meni nije bilo ni malo smešno! Danima i nedelja-
ma posle toga sam plakala...
- Zar si bila toliko zaljubljena u onog mornara?
- Imala sam devetnaest godina... Bila sam, valjda. U stvari, sad
shvatam da, čak i kad bih mogla da ti se osvetim na isti način, to ne
bi bio pravi revanš. Jedan muškarac tvojih godina nikada ne može da
pati kao devojka od devetnaest godina koja se prvi put u životu ludo
zaljubila, i koju su na silu razdvojili od mladića koga voh...
- Kler, to što si ti prema tom Italijančiću osećala nije bila ljubav -
Natan je odmahnuo glavom. - Ali naša tema nije on, nego...
- Tvoja devojka?- narogušila se. - Bolje zaobidi tu priču! Ne želim
da tvoja devojka bude moja tema!
- U stvari, ona nije moja devojka, niti je ikada bila. Rekao sam ti da
je to devojka sa kojom se viđam, a ne da sam sa njom u vezi. Možeš
li da me saslušaš, molim te? Važno mije.
Poslednje što je želela bilo je da bude njegov ljubavni savetodavac.
A on uporno pokušava da joj priča o nekoj drugoj, koja gaje ostavi­
la, ih nešto slično tome.
- U redu, pričaj - prihvatila je preko volje.
- Radi se o mom ocu, u stvari. U svemu tome nije bitna ta devojka,
Hana Ferouz, nego on.
- Tvoj otac?- najednom je promenila mišljenje i želela je da ga sa­
sluša. Kada je ona jadikovala stoje njen otac ne voli on je imao str­
pljenja da čuje, i daje uteši, uveravajući je da nije baš sasvim tako.
- Poznato ti je da sam, pre dosta godina, imao ozbiljnu svađu sa
njim, i da sam zbog toga u stvari i odlučio da napustim i Port Anđe-
les i brodogradilište, i da postanem profesor na koledžu u Sijetlu?
- Znam to, ali ne znam ništa o tome zbog čega ste se tako ozbiljno
posvađali.
- Imali smo i drugih nesporazuma, ali u stvari, ne.toliko ozbiljnih
da bih ja napustio kuću. Glavni razlog je bila ta devojka, Hana. i
- Bio si zaljubljen u nju, a tvoj otac je pokušao da spreči vašu
vezu?
60
- Ne, nego potpuno suprotno. Uopšte mi se nije dopadala, a on je
pokušao da mije nametne, jer je ona bila ćerka jednog veoma boga­
tog poslovnog partnera. Jednom prilikom smo se zbog toga užasno
posvađali, razmenjujući veoma uvredljive reci, i ja sam jednostavno
ustao od stola, spakovao svoje kofere i otišao u Sijetl. Danas znam
da je sve to moglo da se reši i na mnogo mirniji način. Ih, bar, da
nisam morao da budem tako užasno isključiv, i da prestanem da
kontaktiram sa njim. To je bila najveća greška u mom i u njegovom
životu. Ja sam ga godinama ignorisao, a on je bio previše ponosan da
bi me molio da se vratim kući. Učinio sam to tek kada se razboleo...
Nastavak priče znaš, izgubio sam ga veoma brzo.
-1 sada žališ što je do pomirenja došlo tako kasno... Razumem.
A staje sa tom devojkom?
- Ništa... Ona u Port Anđelesu ima rođake kod kojih povremeno
dolazi. Sada je ponovo bila tu, a ja sam joj posle očeve smrti, valjda
u nastupu grize savesti, predložio da ponekad izađemo zajedno...
Prmvatila je i nekoliko puta smo zajedno ručali, jednom šmo otišli
na neki koncert, jednom sam je poveo na izlet na koji sam išao sa
prijateljima...
- 1 , šta? Počeo si da se zaljubljuješ u nju?- upitala je, ponovo ube-
đena daje cilj celog tog razgovora koji je započeo bio da joj se pove-
ri, i čuje njeno mišljenje.
- Ne, do vraga!- Natan ju je uhvatio za ruku, i naterao je da stane.
- Počeo sam da se zaljubljujem u tebe, Kler!
- U mene?
- U tebe. Zašto me tako gledaš, zar je to toliko neverovatno? Znam
da me još osuđuješ što sam sprečio tvoj odlazak sa tim Italijanom...
Znam i to da još pamtiš onu šljagu koju sam ti udario. I sam se ose-
ćam grozno kad se toga setim. Nikada u životu nisam ni pomislio da
fizički povredim neku ženu, ali... Bila si potpuno histerična one noći
i htela si da bežiš, a uz to si me udarala i rukama i nogama, morao
sam nekako da te zaustavim. Možeš li da zaboraviš da se to ikada
dogodilo, molim te?
Jedva da je i čula da on govori o tom šamaru, zbog kojeg ga je
godinama mrzela. Jedino što joj je došlo do ušiju bilo je to da je
zaljubljen u nju, i jedino što je osećala bila je toplina njegove ruke,
i njegov stisak.
61
 - Zaboravila sam - rekla je. - Ali... Vrati se na priču o toj devojci.
Ako stvarno misliš da si zaljubljen u mene...
- Potpuno sam siguran da sam zaljubljen u tebe, Kler.
- A ona? Šta ćeš sa njom? Hoćeš li joj reći?
- Juče sam joj rekao. Ona danas putuje kući, u Portland. Pre toga
sam morao da joj kažem da nema smisla da se dalje viđamo, zato
sam juče morao da se nađem sa njom, i odlučio sam da preskočim
rad sa tobom.
- Jesi li siguran da prema njoj ništa ne osećaš?
- Zaboga, Kler... Kad bi samo mogla da zamisliš tu Hanu... Najne-
privlačnija, a pritom najnadmenija žena koju sam upoznao. Jedino iz
osećaja krivice prema svom ocu pokušao sam da prisilim sebe da se
viđam sa njom. Ali takve stvari ne rade se iz grize savesti. Čim si se
ti pojavila, shvatio sam da nema šanse da se između nje i mene ika­
da išta desi. Hana me uopšte ne zanima, potpuno sam ravnodušan
prema njoj, i čak i da smo započeli nekakvu vezu, ja bih je ostavio
zbog prve koja se pojavi.
- To si shvatio zahvaljujući meni, je li? - iako je želela da je on
zauvek drži za ruku, i mnogo više od toga, istrgla je prste. - Pa, čuj,
ako sam ja za tebe samo neka slučajna prva koja se pojavila, onda ti
u mene nisi zaljubljen, Natane!
- Nisam tako mislio, ne budi luda. Poznajemo se celu večnost, i Agencija za modnu, umetničku fotografiju,
naravno da nisi to... Želim te, Kler. U stvari... Volim te. Eto, to sam u
stvari želeo da ti kažem. Možda si ti sada iznenađena, znam da sam marketing i poslovne usluge
poslednji na svetu na koga si mogla da pomisliš, ali...
- Poslednji na svetu? Da, do skora si to bio. Poslednji na svetu na
koga bih mogla da pomislim. Bio si ubedljivo najomraženiji lik u mo­
joj biografiji! Držao me u kućnom pritvoru, pozvao mog oca da dođe
po mene, oterao mog Romea... I, stoje najstrašnije od svega, opalio

Rabbit Agency
mi šamar, a onda me uhvatio i nosio niz hodnik kao što bolničari
nose opasnog luđaka koji se otima... Užas, najveće poniženje mog
života. Da samo znaš koliko sam te mrzela!
- A sada? Jasno mi je da me više ne mrziš, ah ono što ne znam je
dah... www.rabbitagency.com
- Da li te volim? -.zagrlila gaje. - Pa, ne bi bilo loše da proveriš.
Phone: +381(0)652320866, +381(0)63410891
KRAJ
Office: office@rabbitagency.com
'62 63