1

Čitateljski raj
 Naslov originala:
Eleanor Woods
BEGUILED BY A STRANGER

ZANOSNI STRANAC

Elinor Vuds

2
Čitateljski raj
 1.

— Dakle gospodo, kao što ste danas videli, naša zajednica nudi sve što vaša
kompanija traži. Uveravam vas da će nam biti zadovoljstvo da udovoljimo
svim vašim zahtevima, ukoliko se odlučite za ovu lokaciju. A sada, — vitka
crnka uputi jedan od najtoplijih osmeha prema grupi muškaraca za dugim
stolom za konferencije, — ne samo da želimo da vas impresioniramo
našom zajednicom, već ćemo pokušati i da vas podmitimo izvrsnim
ručkom.
Sa samopouzdanjem osobe koja je upravo napravila izvanredan
poslovni potez, Megan Kolbi brzo pokupi materijal sa stola i vrati ga u
svoju aktentašnu od meke kože. Tek sada je, nakon veoma uzbudljivog
prepodneva, ispod oka uspela da osmotri izraze lica petorice posetilaca,
predstavnika velike kompanije koja se specijalizovala za neformalnu odeću
za odrasle i decu, naročito za farmerke. Megan se šest meseci pažljivo
pripremala za ovaj dan. Sada, kada je bila na pragu uspeha, gotovo da je
omamilo svo uzbuĎenje. Sada, kada je Korbet industrija tu, ukoliko
naravno uspe da ih ubedi da izgrade fabriku na obali Floride, biće
potrebno ućutkati neke članove odbora zaduženog za obalu koji su
prisustvovali ovom sastanku i koji su od početka bili protiv Meganinog
predloga.
— Megan, bila si fantastična, — prošaputao joj je na uvo Džek Lindzi,
kada je ustala i krenula prema susednoj sobi, gde je bilo predviĎeno da se
ruča. — Sigurno ne moram ni da ti kažem da si Džeromu Kenediju
upropastila ručak, za ne?
Megan nakratko pogleda Džeka, a usne joj se razvukoše u poznati
osmeh.

3
Čitateljski raj
 — Zaista ne moraš. On i nekoliko drugih članova odbora bi bili srećniji
da sam udarila glavom u zid, figurativno rečeno, nego što sam dovela
Korbet industriju u ovu oblast.
Ona podiže kažiprst i namesti svoje naočare sa žutomrkim ramom.
MeĎutim, trebalo bi mnogo više od naočara da sakrije iskru zadovoljstva u
njenim plavim očima okruženim crnim, dugačkim trepavicama.
Zadovoljstvo joj se ocrtavalo na celom licu, od čela, preko malo podignutih
obrva do malog, pravog nosa i odlučne brade.
Džek je prijateljski zagrli i stegnu joj rame.
— Zaboravi na njihova kisela lica. Samo su ljubomorni. Naročito
Džerom. Njegov sin nije mogao da se snaĎe na mestu na kome ti sada
radiš, pa mu je verovatno teško da prizna da si bolja od njega.
— Misliš zato što sam žena, — žalosno se složi Megan. — Verovatno
sam luda što očekujem zahvalnost za posao koji sam obavila. Ratna sekira
će biti samo još dublje zakopana ako Korbet prihvati ponudu. To što sam
žensko samo još pogoršava stvari.
— Nemoj ti zbog toga da se sekiraš, — Džek je pokušavao da je
razvedri. — Ima još članova na našoj strani koji će uspešno osujetiti bilo
kakav pokušaj sabotaže u ovom našem poduhvatu. Kad smo već kod toga,
— on se blago nasmeši, — jesi li slobodna večeras da zajedno odemo negde
na večeru?
— Da znaš da jesam. — Reče Megan.
— Odlično. Doći ću po tebe oko sedam.
— Biću spremna. — Tada su ušli u salu za bankete, i Megan spazi Ritu
Klej, vlasnicu firme za snabdevanje hranom, koju su unajmili za ovaj važan
ručak. — Izvini Džek, moram da razgovaram sa Ritom. Vidimo se kasnije. —
Ona priĎe privlačnoj sredovečnoj ženi koja je motrila na užurbane
konobare.
— Sve ide po planu, Rita? — upita Megan.
— Ne može biti bolje. Prestani da se brineš. Riba je sveža, — uveravala
je. — Znaš da te ne bih ostavila na cedilu. — Hvala ti Rita, — Megan
uzdahnu. — Baš sam kao mama kokošima koja se brine za svoje piliće, zar
ne?
— Pa... — poče Rita. — Kada imaš posla sa muškarcima, oni obično
ostavljaju takav utisak. Hoće da poverujemo da bi svet prestao da se

4
Čitateljski raj
okreće ako oni ne intervenišu, a ja i ti dobro znamo da bi se svet okretao
mnogo lakše bez njih.
Megan se zakikota na ovu primedbu o muškarcima uopšte.
— Ima ipak i od njih neke koristi, slažeš se?
— Možda. Samo nemoj da odaš da sam ja to rekla, — preko volje
priznade Rita.
Ručak je prošao bez problema, pa je Megan ostatak popodneva
provela sa Džošom Rabinom i ostalom četvoricom iz delegacije. Još
jedanput su prošli teren za koji se Megan nadala da će uskoro vrveti od
aktivnosti.

Kasno popodne je dobila reč od Džoša da će Korbet industrija sigurno

sagraditi fabriku na predloženom gradilištu.
Megan je odvezla svoje goste do lokalnog aerodroma, gde ih je čekao
avion kompanije, i tek onda primetila koliko je fizički i psihički iznurena.
Kada se avion podigao u vazduh ona se vratila u kola i odvezla se do stana,
radosna što će uskočiti u toplu kupku pre večere sa Džekom.
Kasnije, opuštena meĎu mehurićima pene za kupanje, Megan je
razmišljala o svojoj karijeri, nekada i sada.
I ranije je znala da neće biti zadovoljna poslom od devet do pet, da bi
se zarobila u kancelariji, uz kucanje i stenografiju kao osnovne dužnosti.
Megan je odrasla u porodici u kojoj su bili samo muškarci. Imala je četiri
starija brata. Iz milošte su je zvali „prcoljak“, iako nisu imali nimalo obzira
prema njenom polu, što ona nije ni očekivala.
Smrt majke, koja je umrla kada je ona imala dve godine, nije joj tako
teško pala kao njenom ocu i braći. Njeno detinjstvo se na neki način
razlikovalo od detinjstva njenih drugaica, ali joj ljubav i pažnja nisu
nedostajali. Kada je imala dvanaest godina, njena tetka sa tatine strane je
iznenada postala udovica i prešla da živi sa klanom Kolbi.
Umesto da je gušila svoju bratanicu iznenadnim napadima majčinske
ljubavi, Beatrisa Lang je podsticala devojčicu da iskoristi sve od života, a ne
da se prepusti onome što se obično od žene očekuje. Pošto je diplomirala
na poslovnom koledžu, Megan se zaposlila kod velike ekonomske
fondacije za razvoj u Južnoj Karolini.

5
Čitateljski raj
Njeno glavno zaduženje je bilo da koordinira posete budućih klijenata
odreĎenim oblastima i da preko vodećih biznismena u zajednicama privuče
industriju u te oblasti.
Sa tog položaja se vratila u Atlantu i postala pomoćnik gradskog
planera, da bi stigla do položaja direktora Fondacije za industrijski razvoj
na obali Floride.
Dok je nehajno sapunala svoju oblu, pocrnelu nogu, Megan je znala da
njen današnji uspeh povećati poverenje u nju kod nekih članova odbora
koji je nisu simpatisali. Ipak moraće, barem sledećih nekoliko nedelja da
svoje glupo negodovanje prebace na nekog drugog.
Kada se, tačno u četiri minuta do sedam oglasilo zvono na vratima,
Megan je uzela svoju tašnu u obliku koverta i otvorila vrata.
— Divno izgledaš, — reče Džek dok je posmatrao njenu čipkastu belu
haljinu koja je savršeno odgovarala njenom preplanulom tenu.
— Hvala, — nasmešila se Megan. — I ti, čini mi se, dobro izgledaš, —
reče, dobro ga pogledavši.
Džek pomirljivo uzdahnu.
— Znači, ovo će opet biti jedna od onih večeri, je li? — On uhvati kvaku
i zatvori vrata. — Milion puta sam ti rekao da si najseksepilnija mačka koju
sam ikada video, a koja nosi naočare.
— Što ništa ne znači, — veselo odgovori Megan oslobodivši se njegovog
čvrstog zagrljaja i uhvativši ga za ruku. — Kladim se da čak nikada nisi ni
izašao sa devojkom koja nosi naočare.
— A, nećemo tako, — nasmejao se on, dok su se približavali kolima. —
Neću opet tako lako da upadnem u tvoju klopku. Dosta je da kažem da
nemam ništa protiv tebe, sa ili bez naočara, gospoĎice Kolbi.
— Baš lepo rečeno, gospodine Lindzi. — Bezobrazno se cerila. —
Nekako sam bila sigurna da ćeš znati šta da odgovoriš.
Džek joj je otvorio vrata od kola, a zatim i sam seo za volan.
— Nisam sasvim siguran da mi se dopada zadovoljstvo koje zrači iz
tvog komplimenta. — Namršteno je pogledao dok je palio motor.
Megan je spustila glavu na sedište i nežno ga posmatrala.
— To je zaista trebalo da bude kompliment, znaš.
Džek stegnu njenu ruku koja je ležala na sedištu pored njega.

6
Čitateljski raj
 — Bolje da prihvatiš brak koji ti nudim već šest meseci umesto što me
obasipaš lepim rečima.
— Ti, ludice, dobro znaš da bi to bila katastrofalna greška. Suviše smo
dobri prijatelji da bi to upropastili brakom. — lako se primećivalo
zadirkivanje u njenom glasu, Megan je znala da nikada nije rekla nešto
iskrenije.
Džek je bio zgodan i interesantan čovek. Njegova porodica se bavila
bankarstvom, pa se on sasvim lepo uklopio u ulogu koja se od njega
očekivala. I mada je bilo trenutaka kada je on uzbuĎivao svojim
poljupcima, ona se uvek povlačila. Neko šesto čulo ju je upozoravalo da će
ga samo povrediti ukoliko pristane da se njihov odnos produbi.
Nešto je kod Džeka nedostajalo, nešto što ona nije mogla da objasni,
neka misteriozna snaga bez koje ona nije bila u stanju da se zaljubi u
njega.
Često je mislila da je glupo što pridaje toliku pažnju tom nedostatku u
Džekovoj ličnosti, ali i dalje nije menjala mišljenje. Možda nedostatak nije
prava reč. Nedostatak je bio u njoj, u tome što je želela da zvezde lete
preko neba i da zvona zvone kada sretne čoveka svojih snova.
Imala je dvadeset devet godina i još uvek je čekala. A šta ako čeka
uzalud? Šta ako zvezde i zvona ne postoje?
Večera sa Džekom je uvek bila izuzetan doživljaj, i ovo veče nije bilo
izuzetak. Bio je majstor da održi konverzaciju, pa Megan ni za trenutak
nije bilo dosadno.
Sedela je zavaljena u stolicu i smejala se nekoj interesantnoj priči kada
je primetila da se Džek zbog nečega iznenadio.
— Šta je bilo? — upita Megan dok je prstom pratila ivicu čaše.
— Nije šta nego ko. Ris Varner. Nekoliko puta je bio u banci ove
nedelje.
— Zaista? Neka važna osoba, je li?
— Pa, sad, to zavisi, — šalio se Džek.
— Od čega?
— Od toga da li se čovek divi milioneru koji je to postao bez ičije
pomoći. Momak je toliko simpatičan, da bih ga najradije šutnuo cipelom.
— Izgleda da ti se mnogo dopada.

7
Čitateljski raj
 On malo podignu obrve, i za trenutak Megan pomisli da je videla tugu
u njegovim očima. Ipak, svetlo sveće je bilo suviše slabo da bi u potpunosti
verovala svojim očima. MeĎutim, ništa nije moglo da prikrije tihu čežnju u
njegovom glasu.
— Zaista mi se dopada. On je jedan od onih jedinstvenih ljudi kakvi bi
mi ostali sirotani želeli da budemo. Podseća me na kockara kome čitavo
bogatstvo zavisi od jednog bacanja kocke. Instinktivno znaš da će baciti
kocku, da neće nijednom trepnuti i... da će dobiti.
— Uvek?
— O, da. Ovaj Ris Varner odbija da prihvati bilo šta drugo osim
potpune pobede.
— Onda se iskreno nadam da nam se putevi nikada neće sresti. — Tiho
reče Megan, stresavši se. — Izgleda neodoljiv. A u slučaju da si zaboravio, ja
sam odrasla sa četiri brata, zapovednika.
Džek opet pogleda preko njenog ramena. Zadovoljno se smešio.
— Hmmm, onda će sledećih nekoliko minuta biti vrlo zanimljivi. Ris
Varner nam upravo prilazi. Pošto ne bi bilo lepo da se sakrivaš ispod stola,
ne vidim kako bi mogle da izbegneš ovo upoznavanje.
Pre nego što je uspela da formuliše neki odgovr, Megan je osetila kako
joj se diže kosa na potiljku. Duboko je udahnula i zadržala vazduh. Osećala
se glupo, a u isto vreme se i bojala čoveka koga nikada nije videla, niti bilo
šta o njemu čula do pre pet minuta.
Sledeća stvar koje je bila svesna je da Džek ustaje, pruža ruku i da se
smeši.
— Ris, baš lepo što vas vidim. Ovo je moja prijateljica, Megan Kolbi...
Ris Varner.
Do tog trenutka Megan je držala okrenutu glavu. Nehajno znatiželjna,
ona podiže pogled. Njegove crte lica su odavale snagu i odlučnost. Nisu joj
bile potrebne naočare da vidi koliko je crna njegova kosa, orlovski nos i
jaku bradu i vilicu.
— GospoĎice Kolbi, — začu se dubok glas koji je ubrzao otkucaje
njenog srca.
— Gospodine Varner, — Megan tiho odgovori. Zaboga miloga, mislila je
pošto je Džek ponudio Risu Varneru da sedne sa njima i on prihvatio, nije
ni čudo što je Džek tako impresioniran. Ovom čoveku nije bilo mesto u

8
Čitateljski raj
sadašnjosti. Megan ga je zamislila na palubi broda. Bio je visok i delovao je
nemilosrdno.
Seo je sa njene desne strane, što joj je omogućilo da ga malo bolje
osmotri. Pitala se koje su boje njegove oči. Pošto nije mogla da ga pita,
mogla je bar da nagaĎa. Od svih dana da baš večeras ne ponese naočare.
— Da li vi živite u Pensakoli ili ovde letujete?
— Megan je na čelu naše fondacije za industrijski razvoj, Ris, — javio se
Džek. — Imali smo sreću da dobijemo baš nju. Ume da bude vrlo ubedljiva
kada treba dovesti industriju u ovu oblast.
— Zaista, — reče Ris prijatnim glasom. Mada u glasu i pogledu koji je u
potpunosti bio koncentrisan na njeno lice nije ništa bilo očigledno, Megan
je osetila da joj se on podsmeva i automatski postala odbojna.
— A šta je sa vama, gospodine Varner? Jeste li vi na odmoru? — rekla
je oštro, ne videvši Džekovo zadovoljno lice.
— Na neki način, — Ris neodreĎeno odgovori. — Uvek sam na oprezu
kada doĎem u oblast u kojoj se može investirati u razvoj. Da li biste mi
preporučili ovaj region, gospoĎice Kolbi?
— To, gospodine Varner, zavisi od toga da li ste zainteresovani kao
proizvoĎač ili sa strane.
— I jedno i drugo. Firma Loudstar Inkorporejtid ima široka
interesovanja. Mi investiramo u razne fondove. Možda biste, dok sam
ovde, želeli da mi pokažete čime raspolažete, gospoĎice Kolbi.
— Kao što kažete, gospodine Varner, možda. Ako želite, možete
pozvati moju kancelariju i zakazati sastanak. Nekoliko dana sledeće
nedelje neću biti tu, pa ako se ne sretnemo ovaj put, možda sledeći put
kada doĎete u grad.
— O, svakako, gospoĎice Kolbi, — Ris Varner se odmah složio. —
Sigurno ćemo se sresti. A sada, — on pogleda Megan i Džeka sa
zadovoljnim osmehom, na licu — moram vam se izviniti. Ljudi sa kojima
imam zakazanu večeru su upravo došli.
Pošto je Ris otišao, Džek pogleda u Megan i nasmeja se.
— Znači, nije ti se mnogo dopao Ris Varner?
— Fizički je vrlo privlačan, barem koliko sam ja mogla da vidim. Inače
mislim da mi se ne dopada. Imam vrlo jak utisak da smatra da ja samo

9
Čitateljski raj
figuriram na čelu firme dok neko drugi obavlja posao za mene. Da mu
pokažem čime raspolažem, ma nemoj! Kao da radim u lokalnom
turističkom savezu.
— Boga mi, potrefio je tvoju slabu tačku. — Džek se prigušeno
smeškao.
Megan je slegla ramenima i zaključila da ne želi da raspravlja o Risu.
Varneru. Njegovo prisustvo je veoma uznemirilo, a ona nije mogla da
shvati zašto.
Nije ona bila neka naivna devojčica da sve ostavi i padne na njegovo
bogatstvo i položaj. Suviše puta se hvatala u koštac sa ljudima sličnim Risu
Varneru, da bi dopustila da on nipodaštava njene mogućnosti. S druge
strane, zbunjivala je njena reakcija na emocionalnom planu. Bila je
nesigurna u njegovom prisustvu.
— Samo se pitam zašto Džerom Kenedi i njegov bezvredni sin večeraju
s njim? — Džek je za trenutak zastao.
— Šališ se! — uzviknu Megan. Imala je neodoljivu želju da se okrene i
pogleda.
— Ne. Čak su doveli i Stejsi Ovens kao dekor — nastavio je da je
izveštava o dogaĎajima. — Izgleda vrlo seksi u toj uskoj crnoj haljini kojoj
fali dosta materijala na mestu bujnog procepa. — reče on, nimalo utešno.
— Uvuci jezik, Džek. — Megan nije mogla da izdrži da se ne nasmeje. —
Pitam se šta je Stejsi našla u Tomu? Ona je s njim, zar ne?
— Izgleda da je tako. — Džek čežnjivo uzdahnu, pogleda Megan i
zatvori oči. — Samo pomisli, sav njen... ovaj, šarm ona troši na tu budalu.
— Hoćeš da kažeš, bolje da se troši na tebe, — zadirkivala ga je Megan.
— Naravno, — priznade uzvišeno. — Ja sam mnogo bolji čovek od
Toma. Mogao bih mnogo više da učinim za gospoĎicu Ovens nego njen
sadašnji pratilac
— O, u to sam sigurna. Samo nekako mislim da ti tu nemaš na umu
njenu karijeru foto-modela. — Megan ga sa odvratnošću pogleda. — Stejsi
je dobro dete. Malo suviše željna uspeha, ali, zar nismo sve takve? A što se
tebe tiče, nisi ništa bolji od Toma Kenedija.
— Ja sam uvreĎen. — Džek je zadirkivao.

10
Čitateljski raj
 — Osim toga, postaješ ono što se neukusno kaže, matorac s
pokvarenom maštom.
— Matorac? — graknu Džek, zevajući kao riba. — Mnoge žene
smatraju da je muškarac od trideset devet godina u svom najboljem dobu.
UglaĎen i blag, a dovoljno star da bude tajanstven.
— Nema nikakve tajanstvenosti u opterećenosti seksom, Džek. —
Megan ga je netremice gledala. — Ne treba tebi Šarm Stejsi Ovens. Tebi
treba doktor.
— DoĎavola! Zaista si surova. — trudio se da izgleda vrlo uvreĎen, ali je
mesto toga počeo grohotom da se smeje.
Nisu ni bili svesni da se nekoliko glava okrenulo i, sa očiglednom
zabavom koja se ocrtavala na licu, posmatralo ovaj atraktivni par, naročito
Ris Varner.
Njegov pogled se dugo zadržao na Megan, čiji se profil ocrtavao u
svetlosti sveća. Naročito mu se dopala mekoća njene kože. Svojim tamnim
očima je prelazio preko njenog gracioznog vrata i ramena.
Pitao se u kakvom je ona odnosu sa Džekom Lindzijem. Da li su
ljubavnici? Jedna duga bora se pojavila za njegovom širokom čelu kada mu
je ta misao prošla kroz glavu. Megan Kolbi je podstakla njegovu
radoznalost, pa nije hteo ni da pomisli da ona ima vezu sa nekim drugim
muškarcem. Čak i da jeste, to Risa nije brinulo. Žene su iste svugde u
svetu.
Nimalo ga nije zavarala njena odbojnost. Taj trik je video toliko puta, i
uvek je značio samo jedno. Prefinjena igra lova koja se završava tako što
on uhvati željenu žrtvu.
Iznenada je shvatio da mu smeta što Megan pokušava da primeni isto
lukavstvo. Nadao se da će biti originalnija u njihovom kasnijem druženju,
za koje je bio siguran da će se nastaviti. Nečujno uzdahnuvši od dosade, Ris
se okrete prema Stejsi Ovens i uputi joj šarmantni osmeh, dok su mu oči
bile hladne kao led.
Kasnije te iste večeri, dok se Megan spremala da legne, počela je da
razmišlja o prošlom danu, večeri i, konačno, o Risu Varneru.
Loudstar Inkorporejtid nije bila reč koja se upotrebljava svaki dan, ali
je ona znala da u finansijskim krugovima ona znači moć i stabilnost. Negde

11
Čitateljski raj
je pročitala da ta korporacija ima vrlo komplikovanu strukturu, i da
osnivač firme ima potpunu kontrolu, a taj osnivač je bio Ris Varner.
Megan je ušla u krevet i pokrila se lakim prekrivačem. Da li će zaista
zvati i zakazati sastanak? I, što je još važnije, da li će ona pristati da se vidi
sa njim?

12
Čitateljski raj
 2.

Megan je ušla u kancelariju sledeće jutro, svesna da se dan neće

završiti pre sedam ili osam sati uveče. To što je Korbet industrija prihvatila
ponudu značilo je da je tek pola posla obavljeno. SreĎivanje dokumenata i
sastanci će biti zaista naporan posao.
— Dobro jutro, Kejti. — Megan se veselo nasmeši svojoj crnokosoj
sekretarici. — Kako stoje stvari?
Kejti Lumas se nasmešila i pogledala u svoju knjigu.
— Biće dosta posla. Treba završiti tekst prezentacije za sledeću
nedelju. Osim toga, zakazala sam vam sastanak sa Odborom za jedanaest
sati da bi se raspravilo o izdavanju obveznica Industrijskog razvoja da bi se
kupila nova oprema za firmu Korbet. To je za pre podne. A ni popodne
nije ništa bolje. — Predala joj je hrpu telefonskih poruka.
— Ništa nije hitno osim poruke Risa Vanera. Već je zvao tri puta.
— Pa, — Megan je skeptično posmatrala svoju prijateljicu. — Baš znaš
kako da devojci ulepšaš dan. Ja jesam planirala da radim do kasno, ali ne
celu noć, — našalila se pokazujući na papire koje je držala u rukama.
— Tako je to kod uspešnih ljudi. Čestitam Megan. Dobro ste obavili
posao juče.
— Hvala, Kejti, ali i ti imaš važnu ulogu u pobedi. Nadajmo se da će
moj put za Atlantu biti uspešan.
— Nemojte se brinuti, sigurno hoće. Osim toga, vi ste za jednu godinu
postigli ono što Tom Kenedi nije mogao za četiri.
— Što nikako ne odgovara starijem Kenediju, — Megan žalosno
primeti. — Čovek može da poludi od Kenedija i njihovih pajtaša i njihovog
običaja da zlonamerno kritikuju svaku učinjenu stvar. — Ona se malo

13
Čitateljski raj
uspravi. — A da, Kejti, Džoš Rabin je tražio da mu se da pregled raspoložive
radne snage u radijusu od trideset milja. Pobrini se da biznismeni iz
obližnjih gradova dobiju formulare. TakoĎe će nam biti potreban detaljniji
pregled o ženama koje odgovaraju za industriju odeće, izmeĎu osamnaest i
četrdeset pet godina.
— Nema problema, šefe. — Odgovorila je Kejti, otvorivši prvu fioku u
kojoj su se nalazili dosijei.
Megan se okrenula i ušla u svoju kancelariju. Pošto je stavila tašnu i
aktovku na sto, zavalila se u udobnu kožnu fotelju i zamišljeno prelistavala
poruke koje joj je Kejti dala.

Počela je od Risa Varnera, setivši se talasa zebnje koja ju je preplavila kada

se sa njim upoznala. TakoĎe se setila i podsmeha u njegovom glasu i
samopouzdanja sa kojim je razgovarao sa njom.
Pomalo besna, Megan je mirno pocepala njegove poruke i pustila da
padnu u korpu za otpatke.
— NaĎite nekog drugog da vam bude vodič, gospodine Varner, —
promrmljala je sebi u bradu. Mogu ja i važnijim stvarima da ubijem vreme.
Pošto je pregledala ostale poruke i poredala ih po važnosti, podigla je
slušalicu i zatražila da je spoje sa sudnicokm i Amelijom Refton.
Čim se stara dama javila na telefon, Megan je primetila da je zbog
nečeg uznemirena. Kada su završile sa kurtoaznim pozdravom, Megan je
upitala da li može nekako da joj pomogne.
— Nadam se, dušo moja, — počela je Amelija. — Upravo sam saznala
jednu strašnu stvar.
— Tako mi je žao, Amelija, — utešno je odgovorila Megan. Iskustvo joj
je govorilo da je dobijanje informacija od Amelije veoma naporan posao.
Morala je jednostavno da sačeka dok ova kočoperna žena ne bude
spremna da otkrije tajnu.
— Trebalo bi da postoji zakonski akt protiv ljudi koji daju reč, a onda,
ako im to odgovara, zaborave na obećanje kada mogu da izvuku veći
profit. — Amelija je počela da se udaljava od teme.
— Ima slučajeva da zakon uvažava verbalne ugovore, — reče Megan,
pitajući se da li će ikada doći do srži. — Neko nije održao reč u poslovnoj
transakciji?

14
Čitateljski raj
 — Baš tako, — žučno odgovori Amelija. — Taj nikogović Džerom
Kenedi treba da se istera iz grada.
Megan se sa tim svakako slagala, ali je uspela da se uzdrži.
— Šta je to onda Džerom Kenedi učinio?
— Prodao je dva bloka zemljišta koja se graniče sa severa sa zonom
istorijskog instituta. Institut je već dve godine zainteresovan za to
zemljište. Konačno smo se našli u poziciji da ga kupimo, kad smo saznali da
je prodato. Kada smo se obratili Džeromu, i rekli mu kakve su naše
namere, on nas je ubedio da će zemljište prvo nama ponuditi. Čak je dotle
otišao da je odbio naš depozit. Kaže naša reč je za njega dovoljna.
— Možda možete da stupite u kontakt sa drugom strankom, sa onima
koji su kupili plac. Vidite da li možete sa njima da se dogovorite. Znate li
ko je kupac?
— Velika korporacija pod imenom Loudstar Inkorporejtid, — obavestila
je žena. — Po onome što sam čula o njima, oni se bave svakojakim
stvarima i čisto sumnjam da će biti zainteresovani za nešto tako
jednostavno i nekorisno kao što je park.
— Da li je Džerom znao da istorijsko društvo želi da napravi park?
— O da. A razlog što smo toliko odugovlačili je, naravno, novac. Već
smo bili počeli sa renoviranjem dve zgrade, pa su nam sredstva bila
ograničena. Sada možemo da zaboravimo na to i još da strahujemo šta će
se izgraditi na tom mestu.
— Ja se ne bih mnogo brinula o tome, Amelija. Celo područje je pod
zaštitom. To bi trebalo da je dovoljno. — Istakla je Megan.
— Na žalost, pod zaštitom je samo deo do južne strane Spenser ulice.
Severna strana je slobodna. Zato smo se i bili odlučili da kupimo zemljište.
Hteli smo da srušimo one grozne stare zgrade, da zasadimo svibe i azaleje.
Divno bi se uklopile u krajolik.
— Kako ste čuli za prodaju?
— Moja nećaka radi kod okružnog sudskog pisara. Čim je transfer bio
obelodanjen ona me je pozvala.
Pošto je ubedila Ameliju da će učiniti sve što može da sazna nešto više
o planovima Loudstara, Megan je spustila slušalicu, zavalila se u fotelju i
zamišljeno se zagledala u prazan prostor.

15
Čitateljski raj
 Znači, kao što je i pretpostavljala, Ris Varner se samo igrao sa njom
prethodno veče kada je molio da mu pokaže okolinu. Pošto je
administracijski deo posla već bio gotov, sigurno je zemljište već
nedeljama bilo njegovo.
Po drugi put tog jutra, Megan je shvatila da će joj prijatan dan
pokvariti pomisao na Risa Varnera.
Visoki, preplanuli čovek je osećao uznemirenost dok je šetkao po
dnevnoj sobi motelskog apartmana. Jedna sredovečna žena je sedela na
pretrpanoj stolici kojih je bilo više u sobi, držala je stenografskl notes na
kolenu i čekala sa olovkom u ruci.
U periodima izmeĎu hvatanja beležaka i duge tišine, Stela Grem se
pitala koja je to žena tako brzo zapela za oko Risa Varnera. U Pensakoli je
bio tek nekoliko dana.
Stela je već dvanaest godina bila njegova lična sekretarica. Znala je da
se drogira poslom, da je neumoran, i da isto zahteva i od svih ljudi koji su
oko njega. U isto vreme bio je neverovatno pošten i dobro plaćao odanost
svojih službenika.
— Nešto vas muči, Ris? — upita Stela. Prošlo je mnogo godina dok se
nije osetila pozvana da čeprka po njegovom privatnom životu. Ris je bio
vrlo povučen, i malo njih je moglo da probije čeličnu barijeru koju je tako
pažljivo izgradio. Ali čak je i Stela znala da ne sme ići preko izvesne
granice.
— Da li se javljala Megan Kolbi? — prišao je prozoru i pogledom
preleteo zaliv Pensakola.
— Ne. Zvala sam tri puta. Njena sekretarica je obećala da će joj
preneti poruku čim doĎe u kancelariju.
Ris podiže svoju preplanulu ruku i pogleda na sjajni zlatni sat.
— Nisam znao da Megan Kolbi ima dvokratno radno vreme, —
promrmlja besno. — Zovite i dalje, Stela. Ako ne možete da je dobijete,
zakažite mi sastanak za po podne.
— Očekujete probleme sa zemljištem koje ste kupili?
— Ja sam posao obavio sa Džeromom Kenedijem. On je imao ono što
ja tražim i ja sam to kupio. Nije bilo potrebe da u posao uvlačimo bilo koga
drugog. — Prišao je sofi i stropoštao se na nju.
Osetilo se da je nemiran dok je razmišljao o nečemu.

16
Čitateljski raj
 — Moj posao sa gospoĎicom Kolbi... se odnosi na druge stvari. Ta
dama me veoma privlači.
— A tako. — odgovori Stela ne trepnuvši. — Želite li da pošaljem
uobičajeni cvetni ansambl?
— Govorite o tom cveću kao da je pogrebni venac. Zar ne odobravate
moj postupak?
— Ne, — pošteno mu je odgovorila. U ovoj borbi mišljenja Ris je
naročito uživao. Bio je potpuno svestan da Stela ne odobrava njegov način
života, a on je voleo da je zadirkuje. Sekretarica mu je bila veoma draga, a i
zabavljali su ga njeni stalni pokušaji da ga prevaspita.
— Dobro znate da je vaše mišljenje o ženama potpuno pogrešno.
— Zaista?
— Naravno, — reče Stela, sa zadovoljstvom se upuštajući u raspravu. —
Mada zvuči prizemno, još uvek postoje dobre devojke i loše devojke,
GOSPODINE VARNER! Za vas su sve žene paraziti, koji jedva čekaju da se
prikače nekom bogatašu.
— Sve sem vas Stela. Ris se prigušeno nasmeja. — Zato ste vi i dalje
moja omiljena žena. Na žalost, vaš opis je vrlo pogodan.
— Pa, — nasmeja se Stela samozadovoljno, — barem mi je drago što se
slažete. Ipak prihvatite jedno upozorenje. Nikada ne znate kada ćete
naleteti na pravi dijamant meĎu tolikim kopijama. Ne budite toliko
zaslepljeni da ne prepoznate pravu stvar kada je vidite.
— Vi ste žena čvrstih ubeĎenja, Stela, ali ipak mi se čini da ne delim
vaše mišljenje. Samo jedna stvar je važna za članice vašeg pola, a to je
novac. Siguran sam da ćete teško u to da poverujete, ali je ipak tako.
Stela ga je posmatrala i polako klimala glavom.
— Odustajem. Samo se nadam da ću biti tu da vas vidim kako
povlačite te reči.
— Ona ustade i priĎe stolu u uglu sobe, na kome se nalazila i pisaća
mašina. — Želite li da potvrdim ova dva sastanka za razgledanje poslovnog
prostora? — uvreĎeno ga upita.
— Možete. Uz ona dva šoping centra u Atlanti i Majamiju i stanovima
ovde, mislim da će biti najrazumnije da rukovodim poslovima iz Pensakole.

17
Čitateljski raj
Kada obezbedite poslovni prostor pozovite Denver i kažite da vam pošalju
sve što vam je potrebno.
Kasnije, dok se u pozadini čulo Stelino kucanje, Ris je ponovo počeo da
razmišlja o Megan Kolbi i njenom odbijanju. To ga je zaintrigiralo i u isto
vreme nerviralo. Uz malo sreće pokazaće se da je ona interesantnija od
ostalih žena koje je poznavao... barem za nekoliko nedelja. Nijedna žena
nije mogla dugo da zaokupi njegovu pažnju.
Pitao se da li je Megan iskoristila uticaj Džeka Lindzija da dobije to
mesto. Verovatno, sam je sebi odgovorio na pitanje. Mora da je neko vršio
snažan pritisak na Odbor da bi oni prihvatili da jedna žena bude direktor.
A ko bi to bolje učinio nego lokalni bankar?
Ris se vrati u sedeći položaj, zatim ustade. On dohvati telefon koji je
ležao na velikom četvrtastom stolu i okrenu broj Fondacije.
Ris Varner na telefonu, — odgovorio je prijatnom glasu s druge strane
slušalice, — mogu li da govorim sa gospoĎicom Kolbi, molim vas?
— Samo trenutak, gospodine Varner. Prošlo je samo nekoliko sekundi
pre nego što je Megan podigla slušalicu. Glas joj je bio odsečan i poslovan.
— Dobro jutro, gospodine Varner. Šta mogu da učinim za vas?
Ris je za trenutak bio u iskušenju da aplaudira njenoj staloženosti, ali
je ona dosetio nečeg boljeg.
— Želeo bih da svratim do vaše kancelarije danas, gospoĎice Kolbi,
ukoliko vam to odgovara. Hteo bih da čujem vaše mišljenje o nekim
stvarima.
— Bojim se da to danas ne dolazi u obzir, barem što se vašeg dolaska
tiče, ali šta kažete na ručak? Jeste li slobodni?
— Kako da ne, — odgovorio je, pomalo iznenaĎen. — Ručak mi
savršeno odgovara. Da doĎem po vas u jedan?
— Hvala, to neće biti potrebno. Zašto se ne naĎemo kod „Epl Eni“ u
Seviljskoj četvrti? Znate li gde je to? — upita Megan. — U istočnoj vladinoj
ulici.
— Znam gde je to. Dobro, gospoĎice Kolbi, vidimo se tamo u jedan.
Megan je spustila slušalicu, zatim skinula naočare i naslonila se na
stolicu. Telefonski poziv Risa Varnera je došao u pravi čas. Obećala je
Ameliji da će probati da sazna nešto o njegovim planovima u vezi sa

18
Čitateljski raj
gradnjom u ulici Spenser. Taj posao nije mogao biti bolje obavljen nego uz
prijatan ručak.
I ranije je bila sa ljudima kao što je Ris Varner, pa je znala da neće
pokleknuti pred njegovim šarmom, niti će je zastrašiti njegova neučtivost.
Ukoliko zaista želi da razgovara o poslu, ona će mu svakako stajati na
raspolaganju. Ako ne to, ako posao koristi kao izgovor, onda će mu sve
sasuti u lice — pošto sazna kakvi su mu planovi sa zemljištem koje je
kupio.
Ostatak pre podneva je sporo prolazio, suviše sporo, kako se Megan
kasnije činilo, kada je otišla sa sastanka Odbora. Nije bilo nikakvih
problema, već se raspravljalo o izdavanju obveznica za industriju Korbet.
MeĎutim, kao i obično na takvim sastancima, bilo je i onih koji su gunĎali i
protivili se predlozima. Megan je već deset minuta kasnila na ručak sa
Risom Varnerom.
Pošla je peške prema restoranu; nije joj se ulazilo u kola. U poslednje
vreme nije Imala prilike da trči, pa joj je malo vežbe bilo potrebno, i mada
joj je beli kostim Iz dva dela sa čipkastom smeĎom bluzom dobro stajao uz
telo, bilo je očigledno da nema puno razloga da brine zbog prekomerne
težine.
Mračni prolaz u kome su bili „Fineas Fog“, „Rouzi o'Grejdi“ i drugi
restoran i na čijem kraju se nalazio „Epl Eni“ bio je prohladan i privlačan.
Osim što je u njemu čovek mogao naći zaklon od letnjeg sunca, on je
takoĎe vodio i u neko drugo doba.
Megan se, meĎutim, danas oduprla potrebi da se izgubi u ovom
istorijskom ambijentu. Bila joj je potrebna sva koncentracija da održi
kontrolu na sastanku sa Risom Varnerom.
Zastala je pred suncem obasjanim prostorom za ručavanje sa
otvorenom baštom iza. Krupno zeleno bilje je puzalo uz zidove, a viseće
korpe su samo doprinosile tropskom izgledu restorana.
Megan je svojim plavim pogledom iza naočara za sunce koje joj je
optičar prepisao tražila lice Risa Varnera u svoj toj gužvi. Nije bilo teško
pronaći ga. Za trenutak joj se pogled zadržao na njegovom licu dok je
gledao u jelovnik koji je konobar stavio ispred njega.

19
Čitateljski raj
 Prošle noći nije mogla jasno da ga osmotri. Danas je, uz pomoć
naočara, mogla da primeti svaku crtu lica. Prvi utisak je zaista nije
prevario, shvatila je pošto je primetila širinu njegovih ramena ispod
savršeno skrojenog sivog odela; bio je ogroman i opasan.

Kao da je osećao nečiji pogled, Ris tog trenutka podiže glavu i uhvati
Megan kako ga posmatra. Posle nekoliko sekundi, koje su joj bile duže od
večnosti, Megan vide kako on ustaje. Megan se nasmešila konobarici koja
joj je prišla, pa je krenula prema uglu u senci, gde je Ris čekao.
— Kasnite, — blago je rekao.
— Oprostite, gospodine Varner, — Megan se nasmešila, osetivši u
njegovom glasu da on misli da se tako nešto od žena i može očekivati. —
Posao, kao i obično. Hvala, — promrmljala je, pošto je Ris povukao stolicu
da bi ona sela.
— Nije valjda da je tako naporno, — nasmeši se i ponovo sede,
prelazeći svojim crnim očima preko svakog santimetra njenog tela.
Ne daj se upecati, Megan, govorila je sebi. On je samo muškarac,
privlačniji od većine — ali ipak samo muškarac.
— Bojim se da je tako. Imala sam jedan sastanak u jedanaest koji nije
trebalo da traje duže od pola sata. Na žalost, neki koji su bili prisutni,
morali su da kažu svoje.
Tada se pojavio konobar, pa Ris upitno pogleda u Megan.
— Želite li nešto da popijete? — Ona poruči čašu belog vina, a on još
jedan viski s vodom. — Mislim da prvo treba da raščistimo sa ovim
gospoĎice Kolbi, gospodine Varner. Ja sam Ris. Mogu li vas zvati Megan?
— Naravno. — Megan se nasmeši. — Ne zaboravi da si u siromašnom
delu Floride. Mi se više pridržavamo običaja starog Juga, uključujući tu i
gostoljubivost, od samih južnjaka.
— Znači ti pridodaješ južnjačko gostoprimstvo svojim naporima da
privučeš industriju u ovo područje.
— Trudim se.
— Iznenadio sam se kad mi je Džek Lindzi rekao da si na čelu Fondacije
za industrijski razvoj. Zašto si se baš za to odlučila?

20
Čitateljski raj
 — Da II ja to primećujem notu neodobravanja u tvom glasu? — upita
nehajno, primećujući kako mu se razne emocije brzinom munje smenjuju u
očima.
— Nikako. Divim se osobama koje rade ono što žele. — Malo se nagnu
napred. — Posao okorele poslovne žene nikako ne ide sa tvojim krhkim
izgledom.
— Onda treba da mi čestitaš što imam osobine kameleona, — ona
odgovori vrlo veselo. — A da odgovorim na tvoje pitanje zašto sam izabrala
ovaj muški posao; razlog je vrlo jednostavan. Kao dete sam bila prava
muškarčina. A i rasla sam uz oca i četvoricu starije braće, tako da se može
reći da sam uz neobično detinjstvo odrasla i s muškim i sa ženskim
pogledom na svet.
— Jesi li se ikada pokajala zbog svoje odluke? — Ris je zainteresovano
upita, poduprevši bradu svojom dugom, preplanulom rukom.
— Ponekad... kada sam bila primorana da radim sa izvesnim
individuama koje su htele da me spuste na zemlju, da tako kažem, zato što
sam žena. Tada obično poželim da sve napustim i priključim se nekoj
komuni. — Iznenada se namršti. — Ali sada one praktično više i ne postoje,
zar ne? U svakom slučaju, dosta je ako se kaže da mi ponekad prija da
čujem reči pohvale za dobro obavljen posao.
Piće je stiglo, pa je konobar upitao da li su odlučili šta će da poruče.
Megan je naručila palačinke sa ribom, a Ris crveni pasulj sa pirinčem,
kobasicom i šunkom.
Pošto su završili sa narudžbi nama, Megan je odlučila da je pravi čas da
ga upita za zemljište koje je kupio. Popila je malo vina, a onda pogledala u
Risa Varnera.
— Kada si jutros zvao, rekao si da te interesuje moje mišljenje o nekim
stvarima. Da li se to odnosi na zemljište u ulici Spenser? — upita. DoĎavola,
mislila je u sebi. Ovo je kao da sedim pod mikroskopom. Kladim se da će
do kraja ručka znati tačan broj dlaka na mojoj glavi.
To što je dobila njegovu punu pažnju nije nimalo moglo da umiri njeno
srce. Ovaj čovek je očigledno navikao da od žene dobije ono što želi, i
verovatno uživao posmatrajući kako one prave budalu od sebe.
— Znači, saznalo se za moju malu tajnu. — Ris se nasmeja. — Jesi li zato
predložila da izaĎemo na ručak, da bi saznala šta smeram?

21
Čitateljski raj
 — Naravno. Megan ne razmišljajući odgovori, a onda se zacrvene
primetivši da se on jedva uzdržava od smeha. — Oprosti, — reče pomalo
razočarano, — baš sam nepristojna. Zapravo, Amelija Refton, predsednica
Istorijskog društva Zaliva me je danas zvala, vrlo uznemirena. Upravo je
bila čula za prodaju. Džerom Kenedi je Društvu obećao to zemljište. Čak
nije hteo ni depozit od njih da primi uverivši ih da neće prodavati sve dok
oni ne skupe dovoljno novca da ga kupe.
— Shvatam, — reče Ris zamišljeno. — Uveravam te da mi Kenedi
nijedanput nije pomenuo tu činjenicu, šta je Društvo u stvari htelo da
napravi od zemljišta? Siguran sam da nijedna od dve zgrade nije toliko
vredna.
— Amelija je spomenula park, sa azalejama i stazama. Sigurna sam da
znaš da se zemljište sastoji od četiri bioka. Na njihovu žalost, ulica Spenser
ih preseca tačno po sredini. Mora biti da je Džerom Kenedi i u to umešao
svoje debele prste.
— Koliko vidim, nisi baš najbliskija sa Kenedijem?
— Možda je bolje reći da on nije bio naročito oduševljen što sam ja
dobila posao u Fondaciji. Njegov sin, Tom, je pre mene bio na istom
položaju. Ali neću da te gnjavim sa tom pričom. Ono što bih ja želela da
znam, samo kao zainteresovani graĎanin, — brzo je dodala, — je kakvi su
tvoji planovi.
— Pošteno. — Ris se nasmeši. — Ali samo pod jednim uslovom.
— A to je?
— Da skineš te naočare za sunce. Ne volim da gledam u tamna stakla
kada razgovaram sa jednom lepom ženom. — Sedeo je potpuno mirno, ni
trenutka ne skidajući pogled sa njenog lica.
Megan se osetila pomalo glupo zbog tako jednostavnog zahteva,
mada je i nju ista stvar nervirala kada bi razgovarala sa nekim. MeĎutim,
nije bila baš sigurna da i on to traži iz istih razloga. Sigurno da Ris nije
stekao svoje bogatstvo tako što je zabranio naočare za sunce u njegovom
prisustvu.
Dok joj je ruka malo zadrhtala, ona podiže ruku i skide problematične
naočare. Istog momenta su obrisi čoveka koji je sedeo do nje, kao i okoline
postali mutni.
— Nisam se skrivala, budi siguran, — reče blago.

22
Čitateljski raj
 Ris je studiozno posmatrao duboku plavu boju njenih očiju ispod
paperjastog luka obrva, s pažnjom poznavaoca umetnosti koji se upravo
spremao da proceni neko umetničko delo. Svidelo mu se to što je video, pa
joj je stegao ruku dok je pokušavala da vrati naočare na oči.
— Nemoj, — tiho joj zapovedi. — Mnogo je bolje ovako, — njegov
dubok glas i dodir su prouzrokovan žmarce u njenoj kičmi.
Odupri se, Megan, odupri se! Govorio je njen uzbuĎeni unutrašnji glas
upozorenja. Pusti ga da miluje svojim somotskim pogledom neku drugu.
Nisi ti za njega. Sakupivši svu snagu da ostane hladna, ona se nasmeši i
reče: — Mada mi prija kompliment, kojoj ženi ne bi, a i ne želim da ti
pokvarim vidik Ris, ipak moram da dodam jednu sitnicu.
— Koju?
— Sitnicu da sam gotovo slepa bez naočara. Bio bi mi potreban beli
štap ili pas... ili oba. — Ona mu se nasmeši. — Sada izgledaš kao da je oko
tebe pet santimetara mehurića.
Ponovo se nasmejao, a to je za Megan bio povoljan znak.
— Onda ih svakako ponovo stavi, — reče velikodušno. — Do sada me
niko nije uporedio sa gusenicom.
— Uveravam te da sada ponovo ličiš na moćnog direktora, — reče
Megan, stavivši naočare na nos.
— A sinoć? Tada nisi imala naočare.
— Džek i ja samo dovoljno bliski prijatelji da bi mi zamerio ako negde
zapnem. Uvežbao se već da mi pokazuje put.
Srećni Džek, pomisli Ris. — Zar kontaktna sočiva ne pomažu?
— Na žalost, ne. — Megan uzdahnu.
— Moja dioptrija je minus dvanaest, velika kratkovidost. Oči su mi,
takoĎe, suviše suve da bih izdržala grebanje sočiva. — Ona podiže čašu i
otpi malo vina.
— Sada kad ti znaš moju malu tajnu, hoćeš li da me oraspoložiš i kažeš
mi za neku tvoju slabost. Možda si ćelav, pa živiš u večnom strahu da će
jači vetar oduvati tvoju periku?
— Ne. — Ris se nasmeja, i shvati da ga je jedna žena posle dugo
vremena zaintrigirala. — Obećavam da ću ti ispričati sve što me muči. —
Kada se nagnuo napred, Megan je ponestalo daha.

23
Čitateljski raj
 — Hajde da sutra uveče izaĎemo na večeru.
— Izvini ne mogu.
— Zašto? — odjedanput ga je dobro raspoloženje napustilo. — Da li
Džek Lindzi ima prednost?
— Ne — reče jednostavno. — Neću završiti s poslom do sedam, osam
sati. Posle toliko rada neću biti baš prijatno društvo.
— Mogu li te nazvati u toku nedelje?
— Naravno.

24
Čitateljski raj
 3.

Megan je sedela za kancelarijskim stolom, kada joj je sinulo da je Ris

Varner uopšte nije pitao za mišljenje o bilo čemu. — Dok si ti, gusko,
brbljala i ponavljala sve kao pokvarena ploča. — Nadala se da je Amelija
neće zvati da pita kako „napreduje“, kako je ona imala običaj, jer Megan
nije saznala ama baš ništa o Risovim planovima.
Za trenutak je zastala, setivši se njegovog dodira. Mada je sa zebnjom
očekivala njihov susret, osim samog početka, ručak je bio vrlo prijatan.
Čak i prijatniji nego što je ona htela da prizna. I kada ga je odbila za
večeru, osetila je žaljenje.
Megan nije bila naivna kada su u pitanju muškarci. Uvek je uživala u
druženju s ljudima, a jedanput je čak od glave do pete bila zaljubljena.
Mlada, i po prvi put u životu sama, bilo je novo, uzbudljivo iskustvo.
Otac joj je na poslednjoj godini koledža dozvolio da iznajmi stan. Kao da je
preko noći postala odrasla i gospodar svoje sudbine.
Majkl Klajn je delovao savršeno — dobar, nežan i pažljiv. Osećala se
zaštićenom, kao u čauri. Megan je takvu vrstu pažnje, posle mnogo godina
provedenih sa braćom, protumačila kao izraz ljubavi. Ne shvatajući da ona
nije tip koji bi bio zadovoljan takvim životom, ona je prihvatila njegov
poziv da žive zajedno.
Nije joj trebalo puno vremena da uvidi da živeti sa Majklom nije tako
sjajno. Upravo je bila pokušavala da na što lepši način prekine tu vezu,
kada su se u gradu pojavila njena četiri brata — i došli u posetu svojoj
sestrici.
Povremene opaske koje je danima nabacivala Majklu, da Joj njihov
„dogovor“ ne odgovara, dobile su novo značenje, dok je on hipnotisano
gledao u ogromne Kolbi je, koji su zaključili da ni on ni situacija nisu dobri.

25
Čitateljski raj
 Sledeće jutro, kada je Megan otišla da polaže ispite, njen cimer i
ljubavnik se spakovao i otišao. Kada se za kratko vratila u stan da ruča, pre
odlaska u biblioteku, shvatila je da je opet sama.
Megan nije mogla a da se ne nasmeje čak i sada, što je bila tako
luckasta kada je bila mlada. Nije mogla ni da zaboravi nežne reči njenog
najstarijeg brata lana, koje joj je izrekao te večeri kada su otišli.
— Ne dopada mi se tvoj prijatelj, Meg, ali, ako tebi odgovara, to je
najvažnije. Ipak, zapamti jednu stvar, dušo. Živeti s muškarcem treba da
znači nešto više od par nedelja i meseci fizičkog zadovoljstva. Razmisli o
tome. — Sagnuo je svoju crnu glavu i toplo je poljubio u obraz. — Zovi me
ako ti nešto zatreba. A onda dodao, ne tako raspoloženo. — Ne brini za
starog, ništa neće otkriti. Ni ja ni braća mu nećemo reći.
I zaista nisu. MeĎutim, od kada je diplomirala do njenog prvog posla u
Južnoj Karolini, Megan je primetila da je braća mnogo češće posećuju, nego
za svo vreme boravka na koledžu. Nisu rekli ni reč o Majklu, i ona im je bila
zahvalna za to. Kasnije je shvatila da su bili zabrinuti, a da su njihove
posete samo bile njihov način da paze na nju.
Povremeno bi se, pošto su radili u istoj branši, ona i Majkl susretali.
Zrelost ih je oboje naterala da izglade neprijatne dogaĎaje iz njihovog
poznanstva. Megan, meĎutim, nikada nije mogla u potpunosti da zaboravi
izraz panike na njegovom licu kada je ugledao njenu braću.
— Pitam se šta bi četvorica neustrasivih rekli za Risa Varnera? — tiho
je govorila sebi u bradu.
Posle podne je prošlo relativno mirno, pa je Megan konačno počela da
radi na prezentaciji za sledeću nedelju. Nadala se da će zainteresovati
nekoga iz firme Meta Elektroniks da doĎe u Pensakolu i pogleda teren.
Oni su proizvodili mikročipove za kućne kompjutere. Mnogi drugi
industrijalci su ovu visoko tehnološku firmu smatrali punim pogotkom.
Meta Elektroniks i Korbet su bila dva potpuno različita industrijska
preduzeća, ali su oba bila potrebna u oblasti Pensakole. Osim toga, na ta]
način se zapošljavalo mnogo nekvalifikovane snage, kao i stručnih ljudi.
Vrata njene kancelarije se naglo otvoriše i Kejti promoli glavu.
— Pet sati je, šefe. Zar nije bilo dosta za danas?
— Volela bih da je tako, Kejti. — Megan umorno odgovori. Naslonila se
na stolicu i skinula naočare, jednom rukom masirajući slepoočnicu. — Ovaj

26
Čitateljski raj
izveštaj odlično ide, ali hoću još jednom da ga pročitam, da vidim jesam li
nešto izostavila.
— Mogu li da pomognem? — Kejti upita. — Izlazim sa Džonom, ali tek
u pola devet. Mogu da ostanem.
— Hvala, ovo moram sama da uradim. Idi ti i spremi se za večeras, —
Megan se nasmeši. — Samo nemoj da pristaneš da napustiš posao kada se
udaš za njega. Ne mogu ni da zamislim da sada tražim novu sekretaricu.
— Ništa se ne brinite, — Kejti je ubedila.
— Samo pomisli, jednog dana, vrlo skoro ćeš se s ljubavlju sećati sve
ove štednje i napornog rada.
— Zaista verujete da je to tako? — Kejti upita vrlo skeptično.
Megan slegnu ramenima. — Ne, ali tako su mi rekli. Iskreno rečeno,
ja mislim da su ljudi programirani da u to poveruju.
— Kad doĎe moje vreme, bojim se da ću poremetiti status kvo.
Nisam ni malo zadovoljna što se moje venčanje ovoliko odlaže, — priznade
ova privlačna devojka.
Kad je Kejti otišla, Megan ponovo stavi naočare i vrati se poslu koji se
rasuo po celom stolu. Na prošla dva radna mesta ona je bila samo mali
točak u velikoj organizaciji. Sa novim poslom došla je i odgovornost. Ovaj
put je ona sama morala da privuče poslovne partnere u svoje područje.
U zgradi se sve utišalo, čak se i saobraćaj na ulicama slabije čuo dok je
Megan bila zauzeta hrpom posla.
Vreme je brzo prolazilo, i tek kada je osetila bol u leĎima i ramenima,
Megan je skinula naočare i naslonila se na mekani kožni naslon.
Bila je umorna i gladna, ali je osećale i veliko zadovoljstvo dok je u
mislima štiklirala svaku tačku izveštaja. Jedino je ostalo da vidi kolika je
njena moć ubeĎivanja. Korespondencija koju je vodila sa predsedavajućim
Metinog odbora je bila povoljna, čak je obećavala. Ipak, Megan je znala da
oni razmišljaju i o drugim lokacijama.
Cipele je bila odavno svukla, pa je tako, sa bosim nogama počela da se
okreće u stolici. Nadala se da će izvesno vreme provesti s porodicom, dok
bude u Atlanti.
Tetkino poslednje pismo je bilo prilično Ijutito, jer ih Megan dugo nije
posetila. „Predložila bih ti da u svom prenatrpanom poslovnom rasporedu

27
Čitateljski raj
naĎeš malo vremena i da posetiš porodicu“, pisala je Beatrisa Lang. „U
suprotnom ćemo biti primorani da doĎemo kod tebe.“
Megan se nasmejala na tu ne baš nežno izrečenu pretnju, pa je odmah
nazvala tetku i rekla joj za planirano putovanje.
— Naravno, spavaćeš kod nas, — pretpostavila je Beatrisa.
— Nisam sigurna, tetka Bea. Možda jednu noć. Znaš, to će da bude
poslovno putovanje, — Megan je pokušala da umiri tetku.
— Pa, u svakom slučaju, lepo je što pokušavaš da nas uklopiš u
raspored, Megan Kolbi. Sigurna sam da će ti otac biti zahvalan, ma koliko
kratko ostala kod nas.
Posle toga Megan je nazvala kancelariju svog oca, i objasnila o čemu se
radi.
— Ništa se ne sekiraj, dušo. Tetka Bea postaje nepodnošljiva, ako ne
vidi svakog od vas barem jedanput mesečno. Znam da si zauzeta i ponosan
sam na tebe. DoĎi kad budeš mogla. — Fransis Kolbi reče svojoj kćeri, i
Megan je znala da je shvata. On je bio hirurg, potpuno svestan zahteva
koje nalaže karijera. Dva sina su pošla njegovim stopama, treći je izabrao
pravo, a četvrti je bio mešetar u jednoj investicionoj firmi.
Dva srednja brata, Edvard i Timoti su se oženili, ali su lan i Patrik još
uvek biti neženje. Megan se nasmeši pri pomisli na bučnost klana
Kolbijevih kada se skupe u ogromnoj, dvospratnoj kući od cigli u tihom
predgraĎu Atlante.
Da, pomislila je, zaista je vreme da doĎe kući. Bila joj je potrebna
živahnost tetka Bee, zadirkivanje braće i očeva nežna ljubav.
Iznenada se začu neki zvuk na ulaznim vratima. Megan se sledila. Dok
je osluškivala prigušene korake kako prilaze njenoj kancelariji, počela je da
je hvata panika.
Od straha se brzo okrenula prema vratima i u tom okretu ispustila
naočare na pod.
— Ris Varner, Megan, — čuo se dubok glas dok se krupna figura
muškarca pojavila na vratima.
— Kako si ušao? — upita, ne mogavši da prikrije drhtaj u glasu.
— Vrata su bila otključana. Da li često imaš običaj da radiš ovako
kasno, a da su ti vrata otključana? Svako može da uĎe.

28
Čitateljski raj
 — Ne, naravno, — Megan se obrecnu, osetivši se slaba od olakšanja. —
Očigledno je Kejti, moja sekretarica zaboravila da ih zaključa.
— Onda ti savetujem da ubuduće sama proveravaš da li su zaključana,
— predloži on nestrpljivo.
Megan je sa neverovatnom smirenošću izdržala ovu kritiku. Bilo joj je
toliko drago što to nije bio neki kriminalac da nije mogla da se ljuti na
njega.
— Ako si završio sa pridikama hoćeš li da mi pomogneš da pronaĎem
naočare? — upita ga posle izvesnog vremena.
Ris je za trenutak samo gledao. DoĎavola! Zar ne shvata da sa takvim
očima — plavim kao nebo po sunčanom danu — i sa tako sjajnom kosom,
da ne govorimo o nežnosti njene kože, izaziva i najhladnijeg čoveka na ne
baš časne misli?
Kad je primetio da Megan postaje nestrpljiva, Ris je prišao stolu.
— Sedi mirno, — kratko reče. Odmah je primetio da su naočare ispod
stola. Sagnuo se i podigao ih, zatim ih dodao Megan.
Kada je ponovo bila u stanju da vidi. ona podiže pogled na čoveka koji
je stajao iznad nje i nasmeši mu se. — Hvala.
— Nema na čemu, — on je mrko pogleda i nagnu se nad sto. — Prošlo
je osam. Ne čini ti se da je vreme da staneš?
— Čini mi se, — složi se Megan. Ona poče da skuplja papire i za tili čas
njen sto je ponovo bio uredan. Za sve vreme spremanja stola bila je svesna
da je Ris Varner pažljivo posmatra. Mogla je gotovo da oseti kako njegove
crne oči dodiruju svaki deo njenog tela, od kose do prstiju na nogama. Bilo
joj je potrebno mnogo volje da deluje mirno pred strelama njegovog
pogleda.
Konačno više nije mogla da izdrži. Otvorila je poslednju fioku u stolu i
izvadila tašnu, a zatim pogledala u posetioca.
— Evo. Sve je u redu. Gotova sam za večeras.
— Jesi li spremna da ideš? — upita Ris. U uglovima usana mu se
ocrtavalo zadovoljstvo. Po prvi put od kad je ušao u sobu, Megan je
primetila da je nestalo hladnoće koja je do tada izbijala iz njega.

29
Čitateljski raj
 — Čini mi se, — odgovori pomalo neodlučno. Okrenula se oko sebe. —
Drugih vrata za zaključavanje nema, a prekidač za svetlo je tamo. —
Glavom je pokazala na zid koji se graničio sa Kejtinom sobom.
Pre nego što je Megan mogla da nasluti njegove namere, Ris se
sagnuo i dohvatio njene cipele, mašući njima ispred njenog nosa.
— Biće ti udobnije sa cipelama, — reče, unoseći joj se u lice.
Meganin iznenaĎen pogled je prešao sa sandala na Risove oči i
senzualna usta. Usne su mu bile malo razdvojene, pa je bila više nego
znatiželjna kako bi ih osećala na svojima.
Ris je, srećom, prekinuo ovaj trenutak, ali na takav način da se Megan
samo još više uznemirila. Kao da je navikao na tu radnja, on je spustio
cipele na pod, uzeo njenu nogu i navukao joj sandale.
Kada je s tim završio, pogledao je u Megan, kojoj su se zacrveneli
obrazi.
— Ako je verovati bajci, ukoliko cipela odgovara, princ i princeza su
živeli srećno i zadovoljno do kraja života. Ne znam šta se dešava kada
odgovaraju obe cipele.
— U tom slučaju, prinče, rekla bih da ste odabrali pogrešnu osobu. —
Megan se trudila da se vrati u normalno stanje. — Koliko se ja sećam,
Pepeljuga je bila mala, plavokosa lepotica, kojoj je odgovaralo da drugi
upravljaju njenim životom.
— Što nikako ne odgovara opisu Megan Kolbi, jel' tako? — zavodnički
upita Ris.
— Tako je. Ja sam tvrdoglava, kratkovida devojka koju najviše zanima
karijera.
— Čak ni bogatstvo i položaj Džeka Lindzija ne može da te uzbudi? —
neprimetno se namrštio čekajući na odgovor.
— A šta te je to nagnalo da misliš da me je iko pitao da delim
bogatstvo i položaj sa Džekom Lindzijem? — upita Megan, zapanjena što
vodi takav razgovor sa čovekom koga je upoznala pre neko veče i što se ne
oseća nimalo neprijatno.
— Pa zar ti nije to ponudio?
— Jeste.

30
Čitateljski raj
 — Vučeš ga za nos dok ti ne dosadi sopstvena karijera? Još uvek je
zainteresovan jer si mu napomenula da razmišljaš o predlogu? — za
trenutak je primetila gadljiv pogled u njegovim očima, da bi on istog
momenta nestao.
— Žao mi je što ću morati da te razočaram, Ris, ali Džek mi je samo
prijatelj. Ništa više, i on to dobro zna. A sada, — ona još jedanput pogleda
na sto da bi se smirila, — ako nemaš više uvredljivih primedbi, hoćeš li,
molim te da se pomeriš? Dan mi je počeo u pola sedam jutros i, iskreno
rečeno, umorna sam.
Ris se podiže i pruži joj ruku. — Izvini. — To izvinjenje je, bez svake
sumnje, bilo najneljubaznije izvinjenje koje je ikad čula.
Megan ga značajno pogleda prihvativši njegovu ruku.
— Očigledno nisi navikao da izgovaraš ovu reč često. — Glas joj je bio
oštar i hladan. — Trebalo bi da vežbaš. Veruj mi, od toga ti neće otpasti ni
kosa ni zubi, a još nisam čula da je izvinjenje nekog ubio. —
— Uvek postoji prvi put za sve. — Ris odgovori na njen napad.
Megan poĎe rukom prema prekidaču, zatim zastade i pogleda ga.
— Slažem se. Za nekoga ko je tako arogantan kao ti, to može biti
fatalno.
Sa loše prikrivenom gracioznošću ona ugasi svetlo i poĎe prema
glavnim vratima.
Kada je izašla na ulicu i krenula prema parkingu, ona oseti da je Risova
ruka još uvek na njenoj.
— Šta je sada? — upita hladno.
— Hajde sa mnom na večeru. — Snaga je izbijala iz njegovog
ogromnog tela, da ne spominjemo arogantnost za desetoro ljudi.
Samopouzdanje se osećalo u svakom njegovom pokretu. Megan je
preletela pogledom preko njegovog tela pokušavajući da probije taj zid
uobraženosti koji ga je okruživao, i nije mogla da se ne divi njemu kao
muškarcu i njegovom uspehu u poslu. Čak je odobravala i njegov način
oblačenja.
Nešto u Risu Varneru je intrigiralo. Jednog trenutka bi je šarmirao
svojim rečima, pogledom, a sledećeg bi se potpuno promenio i postao
neprijatan.

31
Čitateljski raj
 — Nisam raspoložena za sarkazam u kome ti očigledno uživaš, Ris. Ne
večeras.
— Zar jed tako teško prihvatiti istinu? Divljenje u njenim očima brzo
se pretvori u nevericu.
— Ne znam da li to nešto nije u redu s mojim sluhom ili si ti malo lud!
— Megan uzviknu. — Verovao ti ili ne, Ris, ja ne tražim i ne želim tvoje
odobravanje. Čak i da želim svakog muškarca na Floridi da izvedem pred
oltar, ne vidim šta se to tebe tiče. Drugim rečima, gospodine Varner,
smatram da ste arogantni, zapovednički nastrojeni i vrlo nevaspitani.
Nijednom se ne okrenuvši, Megan ostavi zapanjenog Risa i požuri
prema kolima.
— DoĎavola! — više nego jednom je rekla za sebe, dok je otključavala
kola, upalila motor i velikom brzinom izašla sa parkinga. Taj čovek je
privlačio. Za ručkom se vešto suprotstavljala njegovim, navodno nedužnim
opaskama, i kasnije uživala u njegovom društvu.
Njegovo pojavljivanje u kancelariji — osim što je strašno uplašio —
predstavljalo je neočekivano prijatan završetak dana. Ipak, i pored svog
šarma koji je pošedovao, nije mu dopustila da se osveti celom ženskom
rodu, i to na njoj.
Ono što te najviše uznemirava, govorila je sebi, što si po prvi put u
životu pronašla čoveka koji te privlači.
— Pa zašto onda mora da me smatra državnim neprijateljem broj
jedan? — mrmljala je. Možda ga je neko u prošlosti povredio, mislila je
Megan dok je vozila. Uz svoje bogatstvo i položaj verovatno je mogao
imati ženu koju hoće.
Misteriozni oreol koji je okruživao Risa Varnera bio je sve neprozirniji.
Megan nije mogla čak ni da počne bilo šta da shvata. Ono što je ipak
osećala bio je iznenadni depresivni osećaj, koji je pokušala da ignoriše istog
momenta.
Kada je stigla do svog stana, njen bes je već malo popustio, ali joj se
crvenilo sa obraza još nije izgubilo.
Pošto je svukla svoju dnevnu odeću i uvukla se u izbledeli plavi šorts i
belu bluzu koja je imala i svoje bolje dane, Megan je onako bosa, bez
naočara otšetala do kuhinje i počela da razmišlja o večeri.

32
Čitateljski raj
 Samo salata neće biti dovoljna, shvatila je kada je otvorila frižider.
Ručak sa Risom Varnerom je bio tako davno, a ona je umirala od gladi.
Možda šnicla, pečeni krompiri i salata, razmišljala je. Ako odledi meso u
mikrotalasnoj pećnici, a zatim ispeče krompir, večeraće već za nekoliko
minuta.
Ne predomislivši se, Megan otvori vratanca od zamrzivača, kad se začu
zvono na vratima.
— Ko je sad to? — namršti se, zatim slegnu ramenima. Verovatno
Džek, pomisli dok je bez žurbe prolazila kroz dnevnu sobu. Umeo je
ponekad da se pojavi nenajavljen.
Lice joj je bilo svo u prijatgeljskom osmehu kada je otvorila vrata. —
Nemam s kim da... — ali na vratima je stajao Ris Varner, a ne Džek, i u
jednoj ruci držao veliku smeĎu kesu iz koje je virila francuska vekna hleba.
Šok koji se na Meganinom licu ocrtavao kada je shvatila ko je njen
posetilac, nije promakao ni Risu. Nisu mu promakli ni kratki šorts i majica.
Da je Megan imala naočare, mogla je da vidi kako se njegove crne oči
zadržavaju na njenim nabreklim grudima i na dugim preplanulim nogama.
Za vreme tog promatranja, pojavio se sjaj u njegovom pogledu, od koga bi
Megan postala strašno znatiželjna, da je imala naočare.
— Došao sam da se izvinim, Megan, — reče toplim, dubokim glasom. —
Mogu li da uĎem? Doneo sam i večeru, — dodade u zadirkujućem tonu.
Iznenada je sva depresija nedstala, pa se Megan ponovo oseti kao
tinejdžerka.
— Samo ako obećaš da ćeš svoje neukusne primedbe ostavi napolju, —
nasmeši se dok se malo sklonila da on uĎe.
— Obećavam, — reče Ris zakoračivši u sobu. Ali, umesto da samo proĎe
pored nje, Megan je videla da se zaustavlja i okreće prema njoj. I pre nego
što je bila svesna, osetila je toplu mekoću njegovih usana na njenim i
njegove prste na svojim leĎima.
Posle prvih, zapanjujućih sekundi, Megan se povuče, postiĎena, da bi
tek tad shvatila da je bez daha.
— Da li... da li i to ide sa izvinjenjem? — prošaputala je, dok su joj se
obrazi opet crveneli, ovaj put od zadovoljstva i zbunjenosti.
Ris joj se nasmeši, a nešto neobjašnjivo pokrenu njegovo ledeno srce
dok je posmatrao očevidne znake na njenom licu.

33
Čitateljski raj
 — Megan, imaš moju reč da je ovo moj prvi poljubac uz izvinjenje. I
ako sada ostanem bez zuba i kose, smatraću da si ti kriva za to. O
izvinjenjima se obično dvaput ne razmišlja, ali u ovom posebnom slučaju,
takva praksa mi se čini izuzetno prijatnom.
— Bože, bože, — uzdahnu ona, smešeći se što je veče postalo ovako
zanimljivo. — Posle svega toga, šta može jedna jadna devojka da učini?
— Da mi pokaže gde je kuhinja, molim, pre nego što budem primoran
da jedem ovu papirnu kesu. Umirem od gladi, — odbrusi.
— Muškarci, — frktala je, s navod nom odvratnošću i pošla prema
kuhinji. — Šta li se dogodilo sa vitezovima u sjajnom oklopu o kojima sam
slušala kao devojčica?
— Verovatno su umrli od gladi čekajući da lepe deve odluče šta će, —
Ris učtivo odgovori. Stavio je kesu na dasku za sečenje, i počeo da vadi
hranu.
Megan je zurila u stvari, stalno žmirkajući, pa Ris poće da se smeje.
— Idi po naočare, Megan. Motaš se tu kao mačka oko kaše.
— Eto sad; pre sam bila smatrana lukavom ženskom sa sumnjivim
namerama. Sada me porede sa nekim malim, čupavim stvorenjem. —
Jedno vreme ga je zamišljeno posmatrala. — Pitam se samo ko je od nas
neodlučan?

34
Čitateljski raj
 4.

Kada se Megan posle pet minuta vratila u kuhinju, ne samo sa

naočarima, već i sa košuljom, otkrila je da sve vrvi od aktivnosti.
Za to kratko vreme Ris je skinuo sako i kravatu. Okovratnik mu je bio
raskopčan, a rukavi zavrnuti, otkrivajući pocrnele ruke prekrivedne finim,
crnim maljama.
Osim promene u odevanju, on je takoĎe stavio dve sočne šnicle na
roštilj. Dva oveća krompira su se pekla u mikrotalasnoj pećnici, a Ris je
mirno seckao salatu.
— Molim te, reci mi da se tvoje kulinarske usluge mogu naručiti, pa ću
te unajmiti da dolaziš najmanje tri puta nedeljno, — Megan reče, osetivši
prijatne mirise. Ona stade pored njega i ukrade jednu stabljiku celera.
— To bi se moglo udesiti. — Podigao je pogled i iscerio se. — Za izvesnu
cenu, naravno.
— Naravno. — Megan ga prepredeno pogleda pre nego što je otišla do
ormara da izvadi tanjire. — Za trenutak sam zaboravila da imaš taj gadan
običaj da sve gledaš kroz dolare i cente.
— To mi je imidž, shvataš. — Risa to ni najmanje nije uzbudilo, pa je
nastavioda secka povrće. — Ako si me proveravala. — značajno je pogleda,
p a nastavi s poslom, — sigurno si pročitala da sam sam uspeo u životu.
Valjda će mi oprostiti grubosti koje ponekad izviru iz mene. Siromaštvo je
ostavilo svoje otiske na meni.
— Što je samo izgovor za tvoje, grubo i arogantno ponašanje, — Megan
se nabusito svetila. Ona ponese poslužavnik sa tanjirima, čašama,
salvetama i escajgom stavi ga na sto i poče da ga ureĎuje. — Svaka grubost

35
Čitateljski raj
će se smatrati samo tvojom. Sve si ti to smislio u tvojoj zločestoj glavi da bi
izbacio ljude iz koloseka... da bi bili u nepovoljnijem položaju.
— Hmmm... — Ris je razmišljao dok je dodavao si i biber u salatu. — To
mi je uvek ranije uspevalo. Pitam se zašto nema uticaja na tebe?
— Verovatno zato što, sam odrasla slušajući moju šovinističku braću
kako podrivaju srž ženstvenosti svojim isto tako odvratnim pričama. Zato
tu priču o siromašnom dečku ostavi za nekog drugog; mene nećeš
impresionirati. Siromaštvo ne isključuje učtivost, — reče vrlo sigurno.
Iskreno rečeno, Risa je zabavljalo to što se ona tako trsi. Prva procena
da joj je Džek Lindzi pomogao da se zaposli je bila potpuno pogrešna. Ali
ipak, nisu li sve žene roĎene sa tom neverovatnom sposobnošću da deluju
nedužno? Zar nije, na svoju žalost, shvatio da kada se žena suoči sa
izborom da li da ostane verna starome ili da, bez razmišljanja, zgrabi bolji
ulov, ona uvek odluči da se prikloni ovom drugom?
Hrana je bila izvrsna, ali Megan nije trošila vreme na reči pohvale. Nije
joj bilo nimalo neugodno što je on isto tako dobar kulinar kao i ona. Ris se
požalio da neke žene ne podnose njegove sposobnosti u kuhinji.
— To je smešno, — reče podrugljivo. — Ja smatram da je život suviše
kratak da bi se brinula o tome ko je talentovaniji u odreĎenoj oblasti.
Stoga, — ona mu se Ďavolasto nasmeši preko čaše vina, — u bilo koje doba
bilo ko, muško ili žensko, poželi da mi pripremi jelo, ja ću drage volje
prihvatiti i hvaliti ga do nebesa. — Iznenada se zamisli. — Možda si se
nadao da će mi biti neprijatno što se ti razmećeš svojim kulinarskim
sposobnostima?
— Ne, naravno. — Ris se smejao. — Očekivao sam, ipak, da ćeš me
pohvaliti, što si ti i učinila. — On se nasloni s nedokučivim izrazom na licu.
— Ono što sam zaista želeo je da večeram s tobom.
— Što ti se i ostvarilo, — Megan ga je podsetila, trpeći njegov dugi i
temeljni pogled.
— Baš tako. — Malo se nagnu preko stola. — Ipak me još uvek
zbunjuješ, Megan.
— Što?
— Ako je Džek Lindzi samo prijetelj, postoji li onda neki drugi čovek u
tvom životu?
— Ne.

36
Čitateljski raj
 — Jesi li bila udata?
— Ne, — Megan se nasmeši. — Sada je red na mene, isledniče. Da li si
oženjen, razveden, veren, da li trenutno živiš sa nekom osobom, ili o tome
razmišljaš? — upitala ga je, gledajući pravo u oči dok su joj reči izvirale sa
usana.
Iako je pitanje bilo postavljeno pod vidom prijateljskog začikivanja,
ispod svega toga je ležala neobjašnjiva potreba da sazna nešto više o Risu
Varneru od onoga što piše u industrijskom priručniku.
— Razveo sam se pre mnogo godina, — rekao je bez oklevanja. — Sam
sam, bez ikakvih obaveza. U redu?
Dve reči su joj ostale u mozgu: razvod i obaveza. Da li je ta žena s
kojom je bio u braku razlog za njegovo ne baš lepo mišljenje o suprotnom
polu?
Megan se pomalo uvredila što će on i nju da strpa u isti koš sa ostalim
ženama.
— Smeta ti to što sam razveden? — Ris prekide tišinu. S nevericom je
primetila ciničan izraz u njegovim sjajnim očima i glasu.
Njen optužujući pogled je uhvatio njegov.
— Osim sažaljenja koje se obično oseća, ne. Smeta mi, meĎutim, to što
nepromišljeno ili namerno, ne znam koje od ta dva, žene smatraš
obavezama. Ko ti daje za pravo da tako razmišljaš? — kako joj se bes
pojačavao, tako je iz nje izbijala bujica reči. — Ako, ponavljam, ako ti je
učinjena neka nepravda ili ako te je bivša žena iskoristila, u čemu je
problem? Očigledno te sećanje na nju nije sprečilo da se popneš na vrh
finansijskog sveta. Ono što me zbunjuje je zašto jedan inteligentan čovek
kao ti zaključuje da su žene graĎani drugog reda, samo zato što se sudbina
baš sa tobom poigrala?
— Samo mi recite na osnovu čega zasnivate vašu brzopletu
pretpostavku, gospoĎice Kolbi? — Ris reče ledenim glasom posle duge
stanke nakon njenog monologa.
— Pa to se vidi iz načina na koji govoriš, iz izraza u tvojim očima koji se
ponekad javlja, kada osetiš potrebu da malo dublje zariješ nož u leĎa
ženstvenosti.
— Ženstvenosti? — rugao se. — Gospode! Zvučiš kao neka
feministkinja koja vrišti i traži ženska prava. Problem je u tome, —

37
Čitateljski raj
nastavio je istim brutalnim tonom, — što ti uopšte ne znaš o čemu govoriš.
Toliko se trudiš da dokažeš da si ista, u nekim slučajevima naravno i bolja
od muškaraca, da se smatraš pozvana da pričaš o svemu, od Ďubriva do
atomske bombe!
— U tom slučaju, gospodine Varner, sigurna sam da vas neće iznenaditi
što vas molim da odete, — Megan je odbrusila, vrlo besna, jedva se
uzdržavajući da ne prasne. Kako se usuĎuje da sedi za stolom u njenom
stanu i da je tako vreĎa!
— A ne. — Ris ustade i priĎe stočiću na kome je bio čajnik i šoljice u
uglu sobe. — Ti si ovo posejala, pa ćeš morati sama i da požanješ. — On
uspe sebi dobru količinu viskija u čašu, dodade dve kocke leda i malo vode,
zatim se okrete i pogleda u svoju besnu domaćicu.
— Suprotno od tvojih nestvarnih maštarija, draga moja, ja sam se
razveo od žene zato što nisam mogao da živim sa ženom koja je namerno
prekinula svoju sasvim normalnu trudnoću, a i zato što je bila beznadežan
alkoholičar. Još jedan od njenih slatkih malih trikova je bio da joj je
svejedno gde i sa kim provodi noć. Tri godine posle našeg razvoda
poginula je u automobilskoj nesreći. Ona i njen mladić su tada bili u
pijanom stanju.
Podigao je čašu, kao i celu flašu viskija i vratio se za sto.
— Ja... žao mi je, — promrmljala je, pomislivši na to kako mu je sigurno
bilo strašno što je izgubio još neroĎeno dete i što se osoba koju je voleo
uništavala pred njegovim očima.
— Nemoj da trošiš svoje sažaljenje na mene ili na Aleksis, Megan, —
nemilosrdno reče Ris. — Nju je interesovao moj novac, a mene njena
lepota, dok se nismo oboje umorili od pretvaranja. Radost koju sam osetio
kada sam čuo da je u drugom stanju je bio jedini normalni trenutak u
našoj vezi. — On podiže čašu i u jednom gutljaju popi pola količine
viskija, ni jednog trenutka ne skidajući pogled s Meganinog zapanjenog
lica.
— Ali čekaj, sigurno ste osećali bar neku vrstu ljubavi na početku. Ne
mogu da verujem da se dvoje normalnih ljudi venčalo iz tako beznačajnih
razloga. — suprotstavila se sračunato hladnoj slici koju joj je predstavio. I
dalje ga je posmatrala, za trenutak prodrevši u Risovu napaćenu dušu i bi
zapanjena onim što je otkrila.

38
Čitateljski raj
 — Ljubav? — on se prezrivo nasmeši. — A da, za trenutak sam
zaboravio. Ti misliš da svi brakovi iz raja dolaze, zar ne? Odrasla si
okružena ljubavlju. — On lagano odmahnu glavom. — U ljubav sam
prestao da verujem kad i u Deda Mraza; sa četiri godine.
— Jesi li bio siromašan u detinjstvu? — upita neodlučno. Dragi bože!
pomisli, zaista je morala da požanje ono što je posejala. I mada ovo što je
saznala nije bilo ni malo lepo, imala je želju da čuje sve ostalo. Nešto u Risu
je fasciniralo i plašilo.
Njena žudna znatiželja je podsetila na doba kada je i sama bila dete i
kada je slušala upozorenja i prekore da ne prilazi nečemu i da ne radi
izvesne stvari iz straha da se ne povredi. Detinjasta osećanja su je opet
preplavila i podstakla da otkrije Risovu tajnu.
— Sva deca u sirotištu su siromašna. — slegnuo je ramenima. — Ali su
barem svi isti. U stvari, to i nije bilo tako loše. Ne može ti nedostajati nešto
što nisi imao. Jeli smo tri puta na dan i nismo išli goli.
— Jesu li... tvoji roditelji umrli? — Megan je promucala.
— Nije bilo ni slučajno tako nedužno. Moj otac je napustio porodicu
kada mi je bilo tri godine. Umesto da preuzme odgovornost za
vaspitavanje svog sina, moja majka me je strpala u sirotište. — On
značajno podiže obrve. — Ne treba ni da kažem da nismo bili vrlo bliski.
— Ne... — Megan promrmlja. — Vidim da niste ni mogli biti. — Ona
zamišljeno zaćuta.
Da li je kasno da ovaj čudni čovek nauči šta je to ljubav i poverenje
izmeĎu dvoje ljudi? UsuĎuje li se da proba? Ali Megan je znala odgovor i
pre nego što je postavila pitanje. Nikada nije upoznala čoveka koji je tako
uznemirio, kao Ris Varner. Neodoljivo je privlačio; imala je osećaj da će joj
jedino vreme i strpljenje dopustiti da otkrije šta se krije ispod povreĎene,
razočarane i ogorčene čaure čoveka koji je gradio godinama.
Uz drhtavi osmeh Megan ustade.
— Ti završi sa pićem dok se ja pobrinem oko sudova.
Dok je ona radila po kuhinji, Ris se izgleda oporavio od svog mračnog
raspoloženja i počeo da je ispituje o raznim projektima na kojima radi,
naročito o formi elektronskih ureĎaja i njenom skorom putovanju.
— Samo se nadam da ću ih toliko zainteresovati da Pensakolu dodaju
listi mogućih terena u sledećih nekoliko meseci. Znam pouzdano za dve

39
Čitateljski raj
druge lokacije koje nam konkurišu, a mi naravno, — ona uze Risovu čašu uz
živahan osmeh, — mi možemo da ponudimo mnogo više.
Ona zatvori mašinu za pranje sudova, obrisa ploču i pogleda svog
gosta. — Hoćeš da napravim kafu ili bi možda još jedan viski?
— Ja bih ostao pri viskiju, ako nemaš ništa protiv. — Ris nije krio šta
mu više prija.
— Nimalo, — Megan ga je ubedila. — Uz oca i četvoricu braće, nisam
sklona da prasnem zbog nekoliko alkoholnih pića.
Pošto su završili sa pitanjem ukusa, ustali su sa tvrdih stolica i prešli na
udobniju sofu u dnevnoj sobi. Uz vino, odličnu hranu i uzbudljivog čoveka
pored sebe, Megan se Ijuljuškala u zadovoljnoj lenjosti. Čak i onaj
eksplozivni izliv osećanja imao je neki čudni umirujući efekat na novi, krhki
odnos koji se razvijao izmeĎu njih.
Njegovo iznenadno pitanje je malo uzdrmalo njenu mirnoću.
— Jesi li napravila neke rezervacije za put za Atlantu? — upita je,
gotovo joj se unevši u lice, dok mu je jedna ruka bila na sofi, iznad njenih
ramena.
Osetila je malu vrtoglavicu dok je pokušavala da izdrži prvi udar. Dala
mu je ime hotela, a zatim dodala, — Planiram da ostanem samo jednu noć i
nadam se da ću svo slobodno vreme provesti sa mojim tatom.
— Još uvek odana ćorka? — blago joj se rugao.
Megan nije želela da pravi bilo kakve izuzetke kada su njegove
primedbe bile u pitanju. Značajno ga je pogledala i slegnula ramenima.
— Ja se ne pretvaram da mi prija sastanak s ocem Ris. Prevazišla sam
doba kada mi je neophodno da se vratim na stare detinjaste igre.
Još dok je govorila, osetila je da joj on nežno miluje ruku na mestu gde
je njen puls divlje kucao.
— Mirna spoljašnjost u kojoj tako uporno pokušavaš da istraješ ni
malo se ne slaže sa onim što mi kaže tvoje srce, — reče, dok mu je ruka bez
ikakvog napora skliznula na njena ramena; prstima joj je lagano masirao
napregnute mišiće vrata i ramena,
— Znači, — ona se nežno nasmeja.
— Ja sam prevarant. Vrlo je... vrlo je, ovaj, uzbudljivo zabavljati tako...
uvaženog gosta. — Ona lagano podiže obrve.

40
Čitateljski raj
 Jedva čujni smeh je bio prvi pravi znak da se opustio. Kada je to
shvatila, celo telo joj obli prijatna toplina.
— Ako uvaženi gost zamoli ovu drsku devojku da ga poljubi, da li će se
ona pretvoriti u uvreĎenog branioca ženskih prava ili će postati topla,
strasna žena koja mislim da postoji iza te fasade profesionalnosti?
Tišina je bila zaglušujuća. Megan se gotovo učinilo da čuje kako
trepće. Pitanja su se pojavljivala i nestajala i u njegovim i u njenim očima,
da bi nepovratno nestala u ovom trenutku odluke. Pitala se šta bi se desilo
kada bi rekla ne ovom komplikovanom čoveku koji je tako iznenadno ušao
u njen život. Da li će insistirati na tome da svaka žena želi da je progone, a
da to nikada ne izaĎe na videlo?
Ali čim Je postavila to pitanje. Megan je znala odgovor. Ris nije bio
čovek koji bi se upuštao u frivolne mahinacije koje su se stvorile u glavi
neke žene o suverenom pravu da povlaĎuje muškarcu.
Ne, rekla je sebi, ako se ponašam kao neka praznoglava budala, više ga
neću videti. Imala je neobjašnjiv predosećaj da bi reći ne Risu bilo potpuno
suprotno od njenih želja.
— Ako je tako teško doneti odluku, — on se ubaci u njena
razmišljanja, — možda je bilo bolje da sam to uradio, nego a što sam pitao.
— Dok je govorio, njegova ruka je polako približavala Megan njemu. Druga
ruka je pustila njenu, i polako se obavila oko njenog struka.
Jedan trenutak pre nego što je njegova glava zaklonila svetlost stone
lampe, Megan je primetila svetlucanje sedih vlasi u njegovoj crnoj kosi.
A onda je u istom momentu, ili se to njoj tako činilo, osetila kako joj
skida naočare i kako njegove tople usne prekrivaju njene. Još nije imala
vremena da pomisli kako joj prvi poljubac nedostaje, kada je stigao drugi.
Neočekivana nežnost njegovog poljupca je u trenutku zapanjila
Megan. Ona je pokušavala da zamisli kakve su njegove usne, ali su mašta i
stvarnost bili udaljeni jedno od drugog milionima svetlosnih godina.
Uzaludno je i pokušavala da pomisli da mu se odupre, dok je odgovarala na
njegove poljupce.
Kada je izgledalo da njene usne više nisu dovoljne, Ris je okrenuo, tako
da je ležala preko njegovih snažnih butina, a grudi su joj snažno pritiskale
njegovo telo.

41
Čitateljski raj
 Bez razmišljanja je polako obavila svoje ruke oko njegovog vrata, još
više pripivši svoje telo njegovom. Ris je uzdahnuo od zadovoljstva i, kao da
je znao značenje ovog njenog gesta, uveo je u još jedan lavirint strasti,
probuĎene strasti koju je on svojim toplim rukama prenosio na nju.
Tek ju je snažna ruka u otvoru njene bluze uzdrmala i odvukla iz sveta
strasti.
Ona se ukočila kada je Risov palac počeo da miluje nabrekle vrhove
njenih grudi.
Megan je upregla svaki gram samokontrole koju je posedovala da se
vrati sa ivice ambisa zadovoljstva koji je privlačio u svoj centar. Ris je
osetio iznenadan preokret njenih emocija, i lagano povukao ruku.
Ona otvori oči i, mada je sve bilo zamagljeno, ništa nije moglo da
sakrije crte Risovog lica. Megan podiže ruku i dodirnu njegovu bradu.
— Molim te, Ris, ja...
— Nemoj da kažeš, — promuklo je šaputao, poljubivši je u dlan. Bilo je
neke pomirljivosti u njegovom glasu. Megan je teško mogla da razabere
osmeh na njegovom licu. — Sada kada sam dobio odgovor na svoje pitanje,
Megan Kolbi, planiram da postanem vidan deo tvoje budućnosti.
— Mogu li i ja nešto da kažem? — reče, tobože nadmeno. Pošto ga je
oprobala kao ljubavnika i svesna da je žustro odgovarala na njegove
poljupce, nije joj preostalo ništa drugo nego da unese malo humora u
situaciju.
— Bez razgovora, — Ris odgovori, provlačeći prste kroz mekoću njene
kose i lagano ih izvlačeći, kao da je zapanjen kako se crne vitice zadržavaju
na koži.
— Snažan, tih tip, je li? — Megan se isceri, otkrivši da je razgovor s njim
fascinira isto koliko i voĎenje ljubavi. — Molim te, upamti da sam ja
siromašna radnica, nenaviknuta na belosvetske manire jednog pravog
magnata. — reče sporo, preterano trepćući kapcima.
— Zaista mi je neprijatno što prekidam ovu izvrsnu predstavu, —
nasmejao se, — ali, zar ne misliš da bi bilo bolje kada bi me i videla? - Pre
nego što je Megan mogla da odgovori, on se sagao i dohvatio njene
naočare, zatim ih stavio na mesto.
Ona ih brzo namesti, grubo ga gledajući u isto vreme.

42
Čitateljski raj
 — Jedan gospodin ne bi trebalo da podseća damu da ne vidi ni belu
mačku.
Ris se smejao i nežno je poljubio u čelo.
— Nisam ja nikakav gospodin, a tvoja taština je neverovatna. Teško je
biti ozbiljan kada ti praviš lice kao neka stara sova.
UvreĎena, ona ga odgurnu i ponovo sede na sofu.
— Laku noć, gospodine Varner. Bili ste izvrsni u kuhinji, ali za
konverzaciju uopšte niste!
— Zaboravila si da me proceniš kao ljubavnika, Megan, — Zadirkivao
je. — Da li je predjelo bilo dovoljno dobro, da bi poželela da probaš malo i
od glavnog jela?
Megan za trenutak požele da napravi neku jetku primedbu, ali je ipak
bolje razmislila pre nego što je izrekla. Delovala bi smešno da se sada buni
protiv nečega u čemu bi i on i ona uživali.
Nije bilo potrebno mnogo pameti da se primeti da je Ris taj koji vodi
igru — u poslu ili sa ženama — i to mnogo bržim korakom nego Megan.
Pitanje je uplašilo. Želela je da doživi još, ali ako se to desi, znala je da će je
to nagnati na duboko razmišljanje. Sa njim neće moći tako lako, kao sa
Majklom Klajnom ili čak Džekom Lindzijem. Da li je spremna za takvu
vrstu preokreta koju bi Ris sigurno uneo u njen život?
Okrenula se i primetila da je on posmatra.
— Da li ti uvek treba toliko vremena da se odlučiš, Megan? — po prvi
put je njegov osmeh bio dobroćudan.
— Ne, obično ne. — iskreno priznade. — Samo nikad nisam upoznala
čoveka kao tebe. — Osetila je kako postaje nemoćna pred njegovim
budnim okom. — Nešto u tebi me tera da zastanem i dobro razmislim o
svakoj reči, svakom postupku. — Spustila je pogled od neugodnosti koju je
osećala. — Zvuči glupo, zar ne?
Iznenada oseti miris njegovog losiona za brijanje i podiže glavu,
osetivši njegovu ruku ispod brade.
— Nimalo glupo; samo oprezno, rekao bih. Takvo osećanje mnogo
lakše razumem nego uobičajenu uobraženost koja tako lako izbija iz nekih
žena. Ti si neverovatno poštena i iskrena devojka Megan, i to je nešto što
sam mislio da više ne postoji.

43
Čitateljski raj
 — Kao da sam neka izumrla vrsta, — ona se namršti.
— Posebna vrsta, da. — on reče nabusito. — Uz to i naprasita, lepa i
pomalo koketa. I, — gotovo prošaputa, — dobro se slažemo.
Megan oseti da joj se telo gubi pod čarolijom njegovih crnih, sjajnih
očiju i zavodničkog glasa. Sva čula su se skupila u samo jednu tačku, dok je
njegov prst pratio liniju njenih usana, usana koje su se samo pre nekoliko
trenutaka potpuno predale njegovim.
— Hoćeš li da sutra zajedno večeramo? — prošaputa dok su njegove
usne pratile malopreĎašnji put njegovog prsta.
— Da. — Ta reč je do njega dospela uz zadovoljni uzdah, a onda
njegove usne ponovo uzeše njene. Kada je privukao ka sebi, Megan je
prestala da misli na sve osim na uzbuĎenje koje je kuljalo u njoj.
Ovo je sigurno zaslepljenost i proći će za nekoliko dana. Hoće li?
Naravno da će proći, pomislila je dok su joj prsti istraživali Risovu crnu
kosu. Bio je uzbudljiv, grešan i njegovo prisustvo će biti samo prijatan
dodatak u poslednjim letnjim mesecima.

44
Čitateljski raj
 5.

U subotu ujutru Megan se probudila sa divnim osećajem da su pred

njom cela dva dana vikenda, i da neće morati da se brine o tabelama,
grafikonima i ekonomskim stanjem u njenom delu sveta.
Protegla je svoje vitko, od sna toplo telo i zevnula, a zatim počela da
razmišlja o Risu. Prošlo je gotovo nedelju dana od njihovog ručka kod „Epl
Eni“ u Seviljskom kvartu. Od tada su se videli gotovo svako veče.
Sinoćna večera sa njim, zatim tih razgovor uz izvrsnu irsku kafu je još
jednom podsetilo da on nije čovek koji govori isključivo o svojoj prošlosti.
Umesto toga, on je nenametljivo terao Megan da priča o sebi.
Bio je neobično zainteresovan za njenu porodicu, i postavljao je milion
pitanja o njenoj braći.
Kasnije, dok su igrali, Megan iznenada shvati da je uglavnom pričala
ona, da je odgovarala na njegova pitanja, a da ništa novo nije otkrila o
njemu, ništa više od one prve večeri u njenom stanu.
Posle toga je uglavnom ćutala. Kada je otpratio kući, ni ona ni on nisu
bili raspoloženi za dalji razgovor. U stvari, kada je poljubio za laku noć, kao
da je i na to morao posebno da misli, potpuno zaokupljen svojim mislima,
kao i ona njenim.
Otišao je, a nije ni jedanput spomenuo da će se videti preko vikenda.
Megan se pitala da li je možda ostavila na njega utisak da će strpljivo
sedeti pored telefona i čekati da je on pozove. Ili je možda on već imao
neke planove?
Nijedan od zaključaka joj se nije dopao, i njeno lepo lice se za trenutak
pretvori u namrštenu grimasu dok je razmišljala o mogućnosti da Ris
uopšte nije bio zadubljen u misli, već da je umirao od dosade!

45
Čitateljski raj
 — Možda se mi baš i ne slažemo tako dobro, kao što je on mislio, —
ona tužno promrmlja. Ne budi smešna! Njena podsvest je odmah
zaustavila takve misli. Budi zahvalna što nije ušao unutra, jer bi, sasvim
verovatno, završila u krevetu s njim!
Megan žalosno napući usta priznavši da joj mašta ide baš u tom
pravcu.
Ris je živeo suviše brzo i ona je bila primorana da prizna da on nije za
nju. On je bio cinik, a Megan je bila dovoljno srećna da u životu bude sa
ljudima koji su je voleli i hrabrili, pa je osećala grižu savesti.
— Što i nije tako razumno, — promrmlja, zbacivši pokrivače sa sebe. —
Zašto ja da se osećam krivom zato što sam imala više sreće u životu? — ali
kada je to izustila, već je instinktivno znala da Ris nije takav čovek da traži
sažaljenje, naročito ne od žene.
Bio je vrlo komplikovana ličnost i Megan nije imala pojma kako da se
ponaša prema njemu — ukoliko uopšte bude imala šansu. Jednostavno
nije mogla da iskreno kaže da ne želi da ga ponovo vidi.
Jutro je promicalo brzinom puža dok je ona na brzinu spremala stan, a
zatim napravila listu potrebnih namirnica. Pošto uskoro putuje za Atlantu,
samo kratko će se zadržati u samoposluzi.
Tek što je zapisivala poslednju stvar koju će kupiti, čuo se piskav i
oštar zvuk telefona koji je razbio tišinu stana i hiljadu delova. Brzinom
koja se nikako nije slagala sa neraspoloženjem koje joj se motalo po glavi
celo jutro, Megan dotrča do telefona i podignu slušalicu.
— Alo?
— Zdravo, Megan, — začuo se veseo glas Džeka Lindzija. — Šta radiš?
— Šta misliš, šta radi zaposlena devojka u subotu ujutru? — veselo
reče, prikrivajući razočaranje što to nije bio Ris. — Zar vi muškarci baš
nikada ne obavljate tako prizemne stvari, kao što su čišćenje i kupovanje?
— Veruj mi, — Džek se smejao, — svim silama pokušavam da to
izbegnem. Hoćeš li završiti do večeras?
— Čini mi se. Što?
— Samersovi prave zabavu. Hoćeš li sa mnom?
— Dobro zvuči. — reče Megan. — Kada?
— Oko osam, neformalna odeća.

46
Čitateljski raj
 Pričali su još nekoliko minuta posle toga i, kada je Megan spustila
slušalicu, sa usana joj se ote uzdah razočaranja što je nije Ris Varner pozvao
da izaĎu, već Džek. Ipak, nije bilo u njenom stilu da sedi kod kuće i čeka da
njen muškarac zove, ma koliko ga smatrala privlačnim.
Kada se vratila iz kupovine Megan je uspela da ubedi sebe da se
oraspoloži. Osim toga, mislila je, sa Džekom je uvek zabavno. Gotovo je
uspela i da se unapred raduje večeri koja dolazi.
Čim je odložila namirnice otišla je do spavaće sobe, da vidi šta to ona
ima u ormanu što bi moglo da proĎe kao neformalno. Li Samers može da
kaže neformalno, ali je Megan iz ranijeg iskustva znala da će se domaćica
večeri obući do zuba.
Na kraju se odlučila za dvodelni komplet od indijskog platna, sa
sićušnim, rukom slikanim ružičastim ružama i zlatnim tačkicama posutim
po nežno plavoj pozadini. Gornji deo se preklapao napred i bio je bez
rukava. Vrlo bogate pantalone su se sužavale kod članaka.
Kada je spustila komplet na krevet i sela da bi skinula sandale, ponovo
se začuo telefon. Opet joj je srce luĎački lupalo dok je trčala prema
telefonu.
Ovaj put nije morala da se razočara. Bio je to Ris.
— Kao da si trčala, — reče promuklo, dok je Megan držeći slušalicu u
ruci, sela na krevet.
— Nisam, — pokušala je tonom da ga ubedi. — Tražila sam nešto u
ormanu.
— Onda je pomislila koliko to glupo zvuči. I budala bi videla da je
uzbuĎena.
— Pa jesi li pronašla? To što si tražila?
— Jesam. I nije ništa tako fascinirajuće. Običan par cipela.
— Već se spremaš za put? — upita Ris.
— Ne baš, — Megan je pažljivo izbegavala odgovor. — Zoveš iz
kancelarije? — Upita, ne bi li promenila temu.
— Da. Moja sekretarica je konačno izabrala mesto, pa smo se uselili. —
Objasnio joj je da to nije daleko od njene kancelarije. — Kakva je Stela,
verovatno će sve biti sreĎeno do ponedeljka.

47
Čitateljski raj
 — Vrlo je efikasna. — Reče Megan prijatnim glasom. — Ne smeta joj
što će joj propasti vikend? — tačno je mogla da zamisli kakva je njegova
sekretarica.
— Stela ima preko pedeset godina, Megan, i sa mnom je više od
dvanaest.
— Ris bez oklevanja reče.
— A... tako.
— Tako. Sada ti verovatno neće pasti na pamet da ja spavam sa
mojom sekretaricom je li tako?
— Iskreno da ti kažem, gotovo sam zaboravila da ona može da bude
neka zanosna devojka. Moja bujna mašta vas još uvek nije smestila u
krevet, — priznade, a za nagradu je čula Risov grohotan smeh s druge
strane žice.
— Hajdemo večeras zajedno na večeru.
— Žao mi je, Ris, — Megan odgovori glasom bez ikakvih emocija. — Ne
mogu.
— Pa nećeš valjda da radiš preko vikenda?
— Ne, neću da radim. — reče kratko. — Izlazim. — Šta on misli, da je
karijera ceo njen život? Da muškarci misle da ona nije privlačna?
— Ko je taj srećković? — hladnoća u njegovom glasu nije prošla
neprimećena.
— Džek Lindzi. Idemo na zabavu kod nekih prijatelja, — odgovori.
— U tom slučaju, neću te zadržavati. Lepo se provedi. — I pre nego što
je mogla bilo šta da odgovori, čula je da je slušalica s druge strane već
spuštena.
Sedela je tako zapanjena još nekoliko minuta, a onda polako spustila
slušalicu. Ris ne samo da fantastično izgleda, već ima i fantastične manire!
Predveče, dok se Megan oblačila, njen bes prema Risu je postajao sve
slabiji i polako se pretvarao u žaljenje. Setila se one večeri u njenoj
kancelariji, kada su se posvaĎali, koliko je bila razočarana, i koliko se
obradovala kada se on pojavio na njenim vratima nekoliko minuta kasnije.
U toku svog, života Megan je više puta čula za frazu „Ljubav na prvi
pogled“ i uvek je mislila da takva stvar ne postoji. Zatim se setila svojih
roditelja, koji su se pre venčanja poznavali samo tri nedelje.

48
Čitateljski raj
 — Ipak, biti zaljubljen u Risa i smatrati da je on privlačan su dve sasvim
različite stvari, — mrmljala je dok je stavljala ljubičastu senku na kapke. —
Čisto sumnjam da će ikada dopustiti da mu se bilo koja žena toliko približi
da ga stvarno upozna, a kamoli da se zaljubi u njega.
Dom Samersovih je bila ultramoderna kuća sa puno stakla i visokim
stropom kao u katedrali. Dekor je takoĎe bio pod modernističkim
uticajem. Druga poseta ovoj kući je na Megan ostavila isti utisak kao i
prva; kao da je ušla u prototip kuće za dvehiljaditu godinu.
Jedino dve stvari su joj se zaista dopale: ogroman travnjak izmeĎu
bazena i staklenih vrata i činjenica da zbog svog tog stakla i hroma može
dosta da vidi i bez naočara.
Vrlo bogat bife i bar su bili postavljeni na travnjaku, a oko bazena su
bili razbacani stolovi.
Čim su stigli Džek je zgrabio dve čaše sa poslužavnika koji je nosio
konobar. Nekoliko minuta su stajali i razgovarali sa Li Samers, a zatim prišli
jednoj bučnoj grupi u kojoj su imali zajedničke prijatelje. Kada je Džek
povukao Megan prema bifeu, ona se priseti da joj je poslednji obrok tog
dana bio doručak.
— Kakva zabava, šta kažeš? — reče joj u uvo, da bi ga čula od
zaglušujuće muzike.
— Da znaš. Oni stvarno znaju kako tla potroše tatin novac, zar ne? —
našalila se dok je punila svoj tanjir. — Moraćeš da mi kažeš kako se zove
ova hrana, pola ne raspoznajem.
— Ugojićeš se ako pojedeš sve sa tog tanjira. — zadirkivao je Džek. —
Bio bi zločin dodati i jedan gram tvom stasu, — nasmejao se, posmatrajući
njeno vitko telo.
— Ko mi kaže. Predložila bih ti da sam poslušaš svoj savet. Čak i bez
naočara mogu da vidim da se salo nagomilava oko tvog NEKADA vitkog
struka, na koji si tako ponosan.
— Salo? — Džek ponovi njene reči, šokiran. On skloni tanjir i poče da
opipava inkriminisani predeo.
Megan ga je iz daljine promatrala i smejala se.
— A kažu da su žene sujetne.
— Ti si žena bez srca. — reče Džek tmurno. — A da bi ti se osvetlo, neću
više da te branim od Freda.

49
Čitateljski raj
 Oni ugledaše jedan prazan sto i krenuše prema njemu.
— Nemoj mi reći da je on ovde. — Megan napravi kiselo lice dok je
pažljivo spuštala tanjir na sto.
— Glavom i bradom, i pokušava da se udvara svakoj ženi na zabavi.
Jedva čekam da tebe ugleda.
— Dok čekaš, — Megan se slatko smešila, — zašto ne mrdneš tim
svojim odvratnim telom i doneseš mi čašu vina?
— Opet? — upita, navodno šokiran njenim predlogom.
— Opet, — odgovori Megan, koncentrišući se na hranu i pokušavajući
da razabere šta je to stavila na tanjir. — Kada čovek izlazi s tobom, mora
nečim da se brani. Ovaj put je to alkohol.
— Kad samo pomislim da sam ja za to kriv, — isceri se. Jednim prstom
dodirnu njen nos. — I za ime božje, sedi. mirno, — upozorio je. — Sediš na
metar od bazena.
Kada je ostala sama, Megan poče da jede, i na svoj užas shvati da se ne
zabavlja dobro. Nije to bilo zbog Džeka, on je bio u uobičajenom
raspoloženju, a nije bilo ni zbog zabave. Uprkos naporima da se opusti,
primetila je da joj misli stalno idu prema Risu.
Možda je pronašao neku drugu za večeru? Neku koja neće s njim
samo večerati, već provesti i noć?
Njeno namršteno lice je zabrinulo Džeka, kada je ponovo došao do
stola i doneo piće za oboje.
— Da nije Fred počeo da ti se udvara dok ja nisam bio tu? — upita.
— Šta? — Megan ga upitno pogleda, a onda odmahnu glavom i
nasmeši se. — Ne, još me nije počastvovao svojim prisustvom.
— U čemu je onda problem? — insistirao je. — Nisi raspoložena celo
veče.
Megan se odmah pokaja. Džek nije zaslužio da se tako ponaša prema
njemu.
— Izvini, mislila sam o nečemu. Ako ti obećam da ću biti bolja, hoćeš li
mi oprostiti?
Džek se zapanjio njenom reakcijom na postavljeno pitanje, pa se
zagleda u plave oči i potapša joj ruku.

50
Čitateljski raj
 — Zato postoje prijatelji. Ali, kako bi bilo da se povremeno i nasmešiš?
Neću da udavače na zabavi pomisle da sam dosadnjaković. Hajde, požuri s
tim jelom, — reče veselije. — Hoću da igram.
Ovaj razgovor je opustio Megan i čak je oraspoložio dok su završavali s
večerom i igrali.
Posle nekoliko sporih i jedne brze igre, Megan se požali na umor i
predloži da sledeće dve, tri pesme preskoče. Čim je to najavila, začuli su se
dobronamerni povici da nije ni čudo što više ne želi da igra, kad joj je
partner kao klada.
Džek ih tužno pogleda, a zatim ugleda Stejsi Ovens. Na licu mu se
pojavio komičan izraz, dok je išao U njenom pravcu.
Smejući se, Megan se okrete da uzme piće koje je neko doneo, i oseti
nečiju snažnu ruku na svojoj.
I pre nego što se okrenula, znala je ko je taj siledžija. Nijedan drugi
čovek ne bi mogao da Izazove da joj se koža na potiljuku naježi, samo zato
što je dotakao.
— Čini mi se da je sledeći ples moj, — Ris joj prošaputa u uho, dok je
njegov dah milovao njen obraz.
Nesvesna da su zainteresovani pogledi ljudi bili prikovani za nju,
Megan je sledila tu rujku na njenom gležnju, dok joj je uzbuĎenje sijalo u
očima.
— Ovo se zove iznenaĎenje, — reče glasom, koji je čak i u njenim ušima
zvučao drhtavo. Gospode! lako nije mogla jasno da ga vidi, bio je
veličanstven, pomislila je gledajujći u njegove nepomične crte lica.
Njegova široka ramena su sada bila u lakoj smeĎoj sportskoj jakni,
preko košulje svetlo bež boje. Nešto tamnije pantalone su privlačile pažnju
na struk i stomak i otkrivale čvrstinu njegovih butina.
— Zaista? — taj promukli glas je bio odgovoran za njenu spremnost da
doĎe do podijum igru, kao i ruka koja je spustila njenu čašu na sto, a zatim
se našla oko njenog struka.
— Da, zaista, — Medan reče bez daha. — Očigledno si upoznao dosta
ljudi od kad si došao u Pensakolu.
— Tačno, — Ris je obgrlio rukama i privukao na svoje grudi. — Ali sam i
dovoljno star i iskusan da znam da kad neko ima novca, onda ne treba
mnogo da polaže na to što ga svugde tako željno pozivaju.

51
Čitateljski raj
 On nasloni svoju bradu na njenu crnu kosu, i ta blizina je nagnala
njeno telo da ga prati.
— Ne misliš da si malo strog prema ljudima uopšte koji se trude da te
ugoste? — upita Megan. Igranje s njim je bila najprirodnija stvar na svetu.
Nimalo se nije stidela što je tako blizu njega. Ali čak i da jeste, znala je da
on na to ne bi obraćao pažnju i da bi opet bilo sve po njegovom.
Ono što je ipak malo brinulo, bio je lagani pokret njegove ruke koja je
prelazila put od njenog struka do ramena, i to što je imala osećaj da su joj
čak i kosti delovale kao da su od gume.
— Ne, ja jednostavno odbijam da gledam na svet kroz ružičaste
naočare kao ti. Zar zaista veruješ da bi me Karl pozvao da se ne nada da će
se otarasiti nekretnina na koje plaća porez, da ne spominjem ogromne
kamate zbog posuĎivanja novca od banaka da bi kupio zemljište?
Megan uhvati njegov cinični pogled.
— Ako zaista tako misliš, zašto si onda uopšte dolazio ovamo?
— Znaš ti vrlo dobro zašto sam ja došao, Megan, zato nemoj da se
pretvaraš. — Grubost u njegovom glasu se nikako nije slagala sa navodno
nevezanim razgovorom koji su vodili. — Saznao sam za zabavu dok sam
igrao golf sa Karlom i Džekom. A onda, kada si rekla da večeras izlaziš sa
Džekom, znao sam gde vas mogu naći.
— Inače ne bi došao? — nešto je nateralo da to pita.
— Ne. — Odgovor je bio kratak i precizan. — Zbog svog položaja sam
primoran da se u izvesnoj meri družim s ljudima, pa kad god mogu da
izbegnem koktele i ostale društvene skupove, sa velikim olakšanjem to i
radim.
— Da li treba da osećam grižu savesti ili da budem polaskana?
— Ni jedno ni drugo, — reče, i Megan po prvi put te večeri primeti
nešto slično osmehu na njegovim usnama. — Hteo sam večeras da budem
s tobom, pa sam zato došao na zabavu. Ne znam da li znaš, ali zbog izraza
tvog lica kada si me ugledala vredi izdržati ovo mučenje.
Odgovora na ovo nije bilo, niti ga je Ris očekivao. Megan je
jednostavno zaboravila da bi trebalo da bude sa Džekom, a pogledi ostalih
gostiju je se nisu ticali. Čak je zaboravila i na Risov ciničan pogled, kada je
u nozdrvama osetila njegov miris.

52
Čitateljski raj
 Prva igra kao da se završila pre nego što je i počela. Isto je bilo i sa
drugom. Pre nego što je počela treća, Džek potapša Risa po ramenu.
— Da sam znao da planiraš da se uvučeš ovde i ukradeš moju žensku,
ne bih ti predložio da svratiš.
— Delovala je usamljeno. — Ris se isceri, bez namere da skloni rjuku sa
Meganinog struka. — Toliko si bio zauzet slatkom Stejsi, da je bila moja
dužnost da se sažalim na tvoju žensku.
— Sažalim? — reče, žmirkajući čas u jedno čas u drugo lice. — Kakva
drskost! — uzviknu, odvojivši se od Risa. — Čini mi se da vas dvojica
zaslužujete jedan drugoga. — Prezrivo je zamahnuta kosom i odvojila se
od njih, a onda brzo zastade ugledavši Freda kako joj se približava. Čak ni
loš vid nije mogao da prikrije njegovo glomazno telo.
— Pa, kad malo bolje razmislim — poče Megan, priklonivši se manjem
zlu, — pošto je veče skoro pri kraju, biću toliko velikodušna da podarim
svoje vreme jednom od vas dvojice.
Ne usuĎujući se da pogleda ni Risa ni Džeka, ona se uvuče izmeĎu njih
dvojice, uhvati ih pod ruku i reče: — Hoćemo li da se prošetamo do onog
slatkog stočića u uglu? Može i Stejsi da nam se pridruži. Baš bismo bili
simpatična četvorka, — reče podrugljivo.
— Moraš naučiti da se čuvaš ove devojčice kada počne ovako slatko da
govori, Ris, — Džek je upozoravao. — To obično znači da joj nešto smeta ili
— tada primeti Freda Najta, — ili da je juri njena bivša ljubav.
— Nije on ništa moje bivše! — Megan uzviknu besno. Ona izvuče ruke
iz njihovih i prkosno krenu napred da bi je neko povukao nazad čvrsto je
zgrabivši za ramena.
— Skidaj ruke s mene, — promrmljala je, osetivši miris Risove
kolonjske vode.
— I da te pustim da se osramotiš padom u bazen? — začikivao je
uprežući se da ne pukne od smeha. — Čini mi se da nije baš dobra ideja.
Siguran sam da ću u budućnosti biti u iskušenju da te BACIM u bazen, ali
tada neće biti ovoliko ljudi okolo, veruj mi.
Iznenada se osetila više nego uvreĎenom, misleći kako ga je celi dan
zamišljala u kancelariji, prenatrpanog poslom, a sav njegov napor se
sastojao u podizanju palice za golf. On je tako hladnokrvno pretpostavljao

53
Čitateljski raj
da će se njihova veza produžiti da joj je to smetalo. Nije bila baš sigurna
zašto joj je smetalo, ali je bilo tako.
— Izgleda da si mnogo siguran da ćeš imati priliku da me baciš u bazen,
gospodine Varner, — obrecnu se, sada besna na obojicu muškaraca.
— Možeš li se kladiti kakav će biti ishod, gospoĎice Kolbi? — prošapta
joj u uho, nežno dodirujući usnu školjku usnama.
Megan iz sve snage požele da može da ga ignoriše i ode. Nije bilo fer
da Ris drži toliko aduta u svojim rukama, dok se Megan oslanjala samo na
svoje srce i emocije, što njega izgleda nije mnogo zastrašivalo.
— Da li treba da shvatim da je ćutanje znak poraza? — nežno je
zadirkivao.
— Poraza? — ona ga pogleda, dok je sva drhtala od njegove blizine. —
Ti u stvari očekuješ da sam ja u tvojoj milosti samo zato što si me nekoliko
puta izveo na večeru?
— Sigurno nećeš da me ubediš da sam ti antipatičan?
— A, to ne — Megan reče. — Ali pre... — iznenada se seti Džeka.
Gospode! Nikada u životu nije bila tako ljubazna i fino vaspitana. — Gde je
Džek?
— I dalje sa predivnom Stejsi, — Ris je obavesti.
— Zašto?
— Još nikada nisam došla na neku zabavu s jednim muškarcem, a
provela celo veče s drugim.
— Pa, kako sada stvari stoje, rekao bih da mu nije baš prepuklo srce, —
primeti Ris. — Drži Stejsi toliko blizu sebe da ne verujem da bi se konac
provukao izmeĎu njih. Da li ti to otkriće naročito smeta? — osorno reče.
— Ne. Zapravo mi je drago. Već duže vremena mu je zapadala za oko.
— Znači, ipak si govorila istinu.
— Molim? — Megan podiže glas da bi je čuo od zaglušujuće muzike. O
čemu on to govori? I zašto uopšte vode ovako lične razgovore kada svako
može da prisluškuje?
Videvši da joj je neprijatno, Ris je povuče za ruku i odvede do jednog
tihog stola.
— Možda ćemo sada moći da se čujemo bez vikanja.

54
Čitateljski raj
 — Hoćeš, molim te da mi objasniš šta si hteo da kažeš? — Megan upita
bez uvoda, a Ris primeti vatreni žar u njenim očima.
Pažljivo je posmatrao, a zatim sleže ramenima.
— Očigledno sam te pogrešno procenio, — konačno reče. — Rekla si mi
da je tvoj odnos sa Džekom isključivo platonski i ja sam u to sumnjao. Sada
ti verujem.
— I ja sad treba zbog toga da se obraĎujem? Ili možda da se obraĎujem
što me ne smatraš grešnom? — odbrusi. Zaista je bio nemoguć! Nije ni
čudo da se razveo. Ko bi ga takvog hteo?
— Dobro znaš da nisam to hteo da kažem, — Ris je zaškripao zubima, a
obrve mu se potpuno sastavile.
— Je li? Možda je ipak bolje da mi proširiš vidike. Baš me zanima, —
Megan besno nastavi. — Ne dešava mi se baš svaki dan da me nazovu
lažljivicom, naročito ne ako čoveka poznajem manje od dve nedelje.
— Izgleda da u tome uopšte nije problem, — Ris reče. — Čini mi se da ti
želiš da se svaĎaš i da šta god ja kažem, ti ćeš me dočekati sa nekom
peckavom primedbom. Pitam se samo zašto?
Megan ga pogleda što je bolje mogla, pomislivši da nikada ranije nije
bila u tako nepovoljnom položaju zbog svog lošeg vida. I mada je znala da
njena mana nije tako strašna u poreĎenju s drugim, ipak sada nije bila u
stanju da vidi kakva se osećanja kriju na njegovom licu, što bi joj mnogo
pomoglo.
— Jesam li u pravu, Megan?
Sa savršenom mirnoćom je tražila odgovor. Osim što joj se nije javio
ceo dan, nervirao je i njegov stav prema njenim prijateljima i ženama
uopšte. Ili je možda nervirala samu sebi što i dalje smatra da je privlačan, i
pored njegovog životnog stava i mišljenja o ljudima?
Potpuno iskreno mu je odgovorila.
— Zaista ne znam, Ris. Nikada nisam upoznala nekoga ko poseduje
toliko gorčine u sebi. Možda je zaista gledam na život onako kako si ti
rekao... kroz ružičaste naočare. Zar je to tako strašno?
— Jeste ako ne želiš da prihvatiš život onakav kakav je u stvari. Morala
je da se nasmeje na njegovu tvrdoglavost.
— Treba li da naglasim da smo po idejama na dva suprotna pola?

55
Čitateljski raj
 — U ovom trenutku, princezo, i nije mi na pameti zajednička
ideologija, — primetio je. — Kada mislim o tebi, kada te gledam, moje misli
se koncentrišu samo na jednu stvar.
— A koja je to stvar? — pitanje je izletelo bez ustezanja, iako se
delimično plašila onoga što će čuti, a delimično radovala što će njena
ženska sujeta biti zadovoljena.
— Želim te.
— Baš sam polaskana, Ris. — Megan hladno odgovori. — To izražavanje
tvoje želje me podseća na nekog farmera koji bira najveću dinju u bašti.
— Veruj mi, Megan, što se tiče dinja, ti tu nikako ne bi prošla, jer nisi ni
najveća ni najdeblja. Ali ja sam uvek više voleo vitke žene.
— O, baš ti „hvala! — uzviknu ona.
— Utešno je znati da u mojim godinama ipak postoji muškarac koji,
bez obzira na svoje godine i izgled, misli da sam ja privlačna. — Ona
dramatično uzdahnu.
— Zapanjuješ me.
Ris se nalaktio na sto i pogledao je.
— Najradije bih te stavio preko kolena i isprašio tu tvoju slatku
stražnjicu, — gotovo režući reče Ris.
— Samo to ne, — ona odmahnu glavom, namerno se praveći nevešta.
— Nikada nisam bila nastrana, Ris. Ipak, moram da priznam da me to
iznenaĎuje. Ne deluješ mi kao neko ko to voli. Jesi li razmišljao o poseti
psihijatru?
— Nikada, — brecnu se, — do pre pet minuta. Nije čudo što Džek Lindzi
ne prikriva svoje divljenje prema Stejsi Ovens. LeĎa mu verovatno još
krvare od šibanja ovog oštrog jezika.
Megan okrete glavu prema nekoliko parova koji su igrali, i meĎu njima
primeti Džeka i Stejsi.
— Zaista to misliš? Da vučem Džeka za nos? Pa, moraću da te
razočaram, ali nije on nikakav naivko. Ipak, pati od iste bolesti kao i ti,
naime nada se da će svaku ženu koja mu se dopadne namamiti u krevet.
Samo se nadam da ima više stila od tebe.

56
Čitateljski raj
 Tišina je pretila da postane večna. Ris je proučavao njene oči i nežnu
lepotu lica, koje mu je sada bilo poznato kao njegovo. U njegovom oku se
videla iskra divljenja. Do sada ga nijedna žena nije odbila na tako
kavaljerski način.
Još uvek je u mislima osećao svoje prste na njenom vitkom telu i
rukama. Dok je igrao sa njom setio se onih večeri u njenom stanu, i kako je
reagovala na njegove dodire.
Mehaničkom brzinom je u mislima prelazio preko vrhova njenih grudi,
koje su bile tako tople pod njegovim dlanom, preko vrelih, vlažnih usta i
drhtavog tela.
Da li je ta njegova želja za njom samo igra sudbine? Možda je to kazna
za njegovo ophoĎenje prema ženama u prošlosti? Da li je ona, pod plaštom
iskrenosti, u suštini ista kao i sve druge?
Iako nije mogla jasno da ga vidi, neko unutrašnje čulo je upozoravalo
da ovo ćutanje znači nešto više od jednostavne želje da sa njom deli
postelju.
— Jesi li spremna da poĎemo? — Ris konačno prekide tišinu.
— Nisam sigurna. Dže...
— Ja te vodim kući, — prekinuo je. — Ne brini se za Džeka.
— Zašto?
— Zato što je sada očigledno da...
— Ne mislim na Džeka, — Megan je tvrdoglavo insistirala. — Zašto ti
hoćeš da me vodiš kući? Do sada nismo mogli da se složimo ni oko čega.
Kao da samo vrebamo priliku da se jedno drugom osvetimo. — Ona
duboko uzdahnu. — Znala sam i složnije parove, — dodade nežno.
Ris uopšte nije reagovao na to, samo ustade i pruži joj ruku. Megan je
za trenutak oklevala, zatim dade svoju malu ruku i oseti njegov topli dlan.
— Hoćeš molim te da pronaĎeš Džeka? Neću da idem dok ne
porazgovaram s njim. Čak i prijatelj zaslužuje neko objašnjenje.
— Naravno, — Ris se toliko brzo složio da nije mogla ništa da mu
prebaci.
Opet je bilo po njegovom, i to je nerviralo.
Uostalom, pomisli ona dok je držala njegovu ruku i u stopu ga pratila,
nije dobro da muškarac uvek bude u pravu, barem je tako učila tetka Bea.

57
Čitateljski raj
 — Muškarac od roĎenja misli, — savetovala je svoju bratanicu od malih
nogu, — da je u svakom popgledu superiorniji od žene. Na nama je da
ispravimo tu pogrešnu predstavu.
Megan nije bila sasvim sigurna da bi tetka Bea odobrila njeno
ponašanje prema Risu.
Džek se, primtivši Megan i Risa kako se približavaju, odvoji od Stejsi, sa
širokim osmehom.
— Već problemi? — upita Džek, primetivši glup izraz na Meganinom
licu.
— Ne, — brecnu se ona. — Samo sam htela da ti kažem da ja idem. — U
izmaglici je videla Stejsi kako sedi i čeka. — Jesi već uspeo da joj prodaš rog
za sveću?
— Ne zabadaj nos, lutkice, — Džek se smejao.
— Ne zabadam, veruj mi. Samo u slučaju da ne uspeš, nemoj da se
baciš pod nečija kola. Lepo možeš da se udružiš s Risom, da osnujete klub,
napišete knjigu. Mogućnosti su bezgranične.
I pre nego što je Džek mogao nešto da odgovori, Ris povuče Megan za
ruku i odvede je do kola i strpa je unutra.
— Nije ti palo na pamet da se nismo ni javili domaćici? — reče ona čim
je Ris ušao u kola.
— U ovakvom tvom raspoloženju? Da sam to reskirao, verovatno bi
počela da propovedaš njenom mužu kako je to ružno spavati s nekim.
Megan se uzdrži od odgovora, odjednom pomislivši kako je ceo
dogaĎaj vrlo zabavan.
— Povremeno i ja umem da se kontrolišem, — obavestila ga je. —
Samo mi se ne dopada da me prebacuju od muškarca do muškarca, kao da
sam vekna hleba. TakoĎe ne volim kada me neko potcenjuje.
— A, sada mi je jasno, — Ris mirno reče dok je manevrisao kolima, —
tvoj ego je povreĎen, a po tebi sam ja stručnjak za pitanje ega...
— Moj ego nema nikakve veze s tim, — prekide ga. — Barem mislim da
je tako, — reče zamišljeno. Okrenula se i pogledala u tu gomilu mišića
pored nje, besna što ga još uvek ne poznaje da bi mogla da razume signale
koje on šalje.

58
Čitateljski raj
 Kako je mogla da objasni to što joj se nije dopao njegov dolazak na
zabavu s jednim jedinim razlogom, — da preuzme Džekovu ulogu.

59
Čitateljski raj
 6.

Ranije tog dana je sva napeta čekala da je on pozove, drhteći na svaki

zvuk telefona. Tih nekoliko sati joj je pomoglo da uvidi da bilo kakva veza
sa Risom nije najpametnija stvar koju jedna žena može da uradi.
A ipak, dok je na zabavi osećala njegov dodir, znala je da u njenom
srcu ima mesta za Risa, mada toga još uvek nije bila potpuno svesna.
Shvati, govorila joj je savest, jednostavno ne voliš kada neko
manipuiiše tobom, kao i većina ljudi.
— Jesam li još uvek na crnoj listi, ili mogu da uĎem i popijem kafu? —
Njegov duboki glas prodre u njene misli. U prvi mah ga je zapanjeno
gledala, a onda shvatila da su se kola zaustavila i da su parkirani Ispred
njenog stana.
— Sigurna sam da bi se bolje osećala da kažem da si na vrhu moje liste,
ali sam za sada potrošila suviše energije na mržnju prema tebi, — reče
nabusito.
— Kao što si ranije rekla, ja te zapanjujem, — Ris isto tako nabusito
reče, zatim izaĎe iz kola i otvori joj vrata.
— Samo da znaš da ti nudim piće, a ne i krevet.
— Naravno, Megan, kako ti kažeš. Umesto da je ovim odgovorom
ubedi da je spreman za saradnju, Megan ga samo sumničavo pogleda.
Kada su stigli do njenog stana, Ris poče luĎačkom brzinom da traži
ključeve po njenoj tašni i konačno otvori vrata.
On grandioznim pokretom otvori vrata i zatim se pokloni tako
komično, da je Megan morala da se nasmeje na ovu drskost.
— A, vidim osmeh. — On poče da likuje. — Već sam počeo da mislim da
ti nisi sposobna za tako nešto.

60
Čitateljski raj
 — Nemoj da se zanosiš druškane, — Megan mu uputi još jedan drzak
smešak. — Još uvek sam besna. Ona proĎe pored njega i zaustavi se tek
kod fotelje. Tada, oslonjena, podiže jednu nogu i poče da otkopčava
sićušne šnale na cipelama.
Ris je mirno i strpljivo stajao pored nje. Tek kada je htela da ode on je
zaustavi i obavi je rukama. U jednom koraku on sede na naslon od stolice i
povuče Megan izmeĎu svojih mišićavih butina. Megan se oseti neprijatno
blizu njega.
Nekoliko trenutaka su se samo gledali, oboje zaokupljeni svojim
mislima i sumnjama.
Ovaj položaj je predstavljao novo iskustvo za Megan, i ona je morala
da prizna da joj se dopada.
— Zar ne misliš da si me već dovoljno kaznila za ono što misliš da sam
učinio, ma šta to bilo? — jedva čujno reče Ris. Dok je govorio još je više
stegnuo ruke oko njenog struka i mišiće na butinama.
Megan je prihvatila ovu situaciju bez ikakvog straha. Nije počela da
panici ni kada je osetila njegove prste na svom vratu i ramenima.
Potpuno spontanim pokretom ona spusti svoje ruke na njegova
ramena i obavi prste oko njegovog vrata.
— Verovao ti ili ne, ovde se uopšte ne radi o kazni. Osveta je mnogo
bolja reč, — reče uz smešak, dok je palcem mazila kosu na njegovom
potiljku.
— Šta sam to učinio da te povredim? — pitanje je bilo toliko iskreno
da Megan obuze toplina.
— Nije važno sada. — Smešno, ali sada to zaista nije više bilo važno.
— Meni jeste, — Ris je insistirao. — Kada si me prvi put pogledala na
zabavi, video sam nešto što me je jako obradovalo, Megan. Ali, — nagnu se
tako da su im se čela dodirivala, — i pre nego što sam shvatio šta je to,
počela si da frkćeš na mene. Zato bih voleo da mi objasniš šta znači to
tvoje iznenadno menjanje raspoloženja.
— Ja ne menjam često raspoloženje, — reče, uprkos evidentnim
činjenicama koje joj nisu išle u prilog. Osim toga, bilo joj je teško da u
ovom trenutku drži listu njegovih grehova u glavi. Više joj se dopadao
fizički kontakt od ovog glupog razgovora na kome je on toliko insistirao.

61
Čitateljski raj
 Iznenada joj se u pamćenje vratiše sva naravoučenija koja je čula od
tetka Bee, pa Megan požuri da posluša savete svoje učiteljice.
Sa lakoćom zavodnice koja sprema čaroliju, ona poče da mrsi Risovu
gustu kosu. Zatim nežno podiže njegovu glavu i sa lakoćom lista koji pada
ona priljubi svoje usne njegovim. Još se više ohrabrila kada začu uzdah
zadovoljstva pomešan sa iznenaĎenjem. u Ne dangubeći vreme, Megan se
usredsredi na njegovu donju usnu.
Čudno, pomisli, i sama iznenaĎena hrabrošću koja je poticala od
logičkih zaključaka tetka Bee u vezi s muškarcima kao vrstom. Pitam se
zašto se nikada, ranije nisam bavila ovim hobijem? A pnda se iznenada seti
odgovora. Nikada nije želela da dodirne, da proba muškarca, dok se nije
pojavio Ris.
— Mnogo si se trudila da me ubediš da jednino mogu da očekujem
piće, — promrmlja izmeĎu njenih poljubaca od kojih je skoro gubio
kontrolu. — Da li uopšte imaš ideju šta će se dogoditi ako ovako nastaviš?
Megan nije znala šta da kaže. Ris, koji je ostao miran za vreme ovog
neverovatnog ali prijatnog eksperimenta, preuze dominaciju.
Pre nego što je mogla da se povuče, pre nego što je uopšte mogla da
pretpostavi kakve su njegove namere, on je podiže u naručje i lagano
spusti na sofu.
Sada više nije bio tako krotak, već se pretvorio u čoveka sa jačim
potrebama od bilo koga drugog.
Njegov jezik zapose mračnu toplinu njenih usta, istražujući svaki
kutak.
Prsti mu brzo naĎoše nabrekle vrhove njenih grudi kroz laki materijal
njenog kompleta.
Kada je glad za njom postala još veća, Ris poče da traži kopču na
grudnjaku. On glasno opsova, ne mogavši da je pronaĎe, pa spretno
razvuče izrez na njenom kompletu.
Od trenja njegovog prsta Megan poče da se uvija, zabacivši glavu
unazad, potpuno nesvesna svega ostalog osim zadovoljstva koje je dobijala
od njegovih ruku i usana.
Kada su njegove usne napustile njene, da bi se posvetile pulsu na
njenom vratu, Megan ga zgrabi za leĎa u toj oluji strasti koju je osećala u
njegovom zagrljaju.

62
Čitateljski raj
 Osetila je kako mu ruka prelazi od kukova do grudi a dlanovi nežno
stežu mekoću njenog tela.
Vrisnula je dok su je njegovi prsti prijatno mučili, čas je umirujući, čas
je dovodeći do grozničavog stanja.
Kada je uzbuĎenje iznenada počelo da slabi, jer je bilo sve manje
smelosti u njegovim rukama, Megan, kroz izmaglicu zadovoljstva pokuša
da otkrije razlog za to.
— Svaka dobra stvar mora da se završi, princezo, — Ris je svojim
dubokim glasom završio njeno putovanje iz sveta neverovatne senzualne
svesti do surovog bljeska stvarnosti.
Megan otvori oči i primeti njegov pomalo mutan pogled.
— Zašto si morao sve da pokvariš? — njena nežna ruka dotaknu ivicu
njegove vilice. — I još nešto, gospodine Varner, ovo je bilo mojih pet
minuta; nisi imao nikakvo pravo da preuzmeš stvar u svoje ruke.
Ris bez napora podiže svoje krupno telo koje je još uvek pritiskivalo
Megan na jastuke. Očigledno se zabavljajući, on je čvrsto uhvati ispod
brade.
— Devojčice ne bi trebalo da se igraju vatrom, princezo. Svašta bi
moglo da se dogodi.
— Ja ovo što se desilo izmeĎu nas ne bih nazvala svašta, Ris, —
prošapta.
— Da li ti to smeta?
— Šta, to što jedno drugo uzbuĎujemo? Što smo oboje oprezni? — Na
njegovo potvrdno klimanje glavom ona odmahnu. — Ne. To je samo još
jedna stavka na listi koju sastavljam o neuhvatljivom Risu Varneru. —
zadirkivala ga je.
— Zašto lista?
— Pa, da bih mogla da te uporedim sa drugim muškarcima u mom
životu. Toliko ih je bilo da ne mogu da ih uhvatim ni za glavu ni za rep. —
Oči su joj Ďavolasto sjajile.
— Zašto dhda ne bismo otišli korak dalje i završili ono što smo počeli?
— reče i ponovo joj dodirnu grudi. Tako neće biti sumnje ko je na vrhu
tvoje liste.

63
Čitateljski raj
 Megan povi glavu u stranu dok je razmišljala o ovome, smerno
napućivši usta.
— Ne, čini mi se da još nismo spremni za to, zar ne?
Izgleda da je i Ris sumnjao u to, uprkos slike koju je godinama stvarao.
— Čudno, imam dva mišljenja po ovom pitanju. Sigurno bi bilo vrlo
prijatno voditi ljubav s tobom, i ako ti kažeš jednu reč, ja se neću buniti.
Ali, — tada mu se lice namršti, — intuicija mi govori da sada nije pravo
vreme. Uvek sam bio u pravu kada sam sledio svoju intuiciju.
Kao da joj je neko stegao srce u grudima, ili se barem Megan tako
osećala čuvši ove reči. Ko bi pomislio da Ris Varner, plejboj sa reputacijom,
može da odoli zgodnoj prilici da doda još jedan skalp svojim trofejima?
— Hvala ti, — konačno je uspela da kaže. — Neću ti reći da me ne
privlačiš, jer to ne bi bila istina. Ti, — ona ga potapša po grudima, — ti si
vrlo zgodan čovek. Mogao si nas oboje dovesti do ivice zadovoljstva
večeras, ali nisi. SviĎa mi se tvoja crta, Ris, iako si, što se tiče drugih stvari,
pravi siledžija.
— Onda se nadam da ti neće biti teško da mi učiniš jednu uslugu, —
promrmlja, ponovo dodirujući njene usne svojima.
— Koju? — upita i pored uzbuĎenja koje joj je teklo venama.
— Pocepaj tu prokletu listu, princezo, — režao je. — Ja ne činim ovakve
ustupke iz zdravstvenih razloga. Shvataš šta hoću da kažem?
— Da, samo pod jednim uslovom, — Megan se nasmeši.
— Reci.
— Da, ti golf više nikada ne bude preči od mene.
— Da mi go... Ne mogu da verujem! — zapanjeno je gledao. — Znači
zato si bila takva. Mislila si da te potcenjujem? — upita znatiželjno.
— Tako nekako, i to mi se uopšte nije dopalo.
— Primetio sam, princezo, primetio sam.
— U redu?
— U redu, — odgovori i zaključi sporazum odgovarajućim poljupcem.

64
Čitateljski raj
 7.

Nedelja je prošla kao vrlo zanimljiv dan, iako je taj dan odmora bio
prošaran suprotstavljanjem mišljenja i različitim raspoloženjima.
Prošlo veče se prijatno oteglo do sitnih jutarnjih sati. Ris se nije žurio,
a sati su prolazili u razgovoru, raspravama i poljupcima, da bi zatim počeli
sve iz početka.
Na vratima, kada je krenuo kući, Megan se nasmejala na Risovo, —
SIGURNO ću te zvati sutra.
— Vidiš, — zadrikivala ga je. — Čak i starog psa možeš naučiti novim
trikovima.
Ova primedba je trebalo da izazove reakciju kod njega, i zaista jeste,
jer ju je pribio na zid i sputao joj ruke.
— Zapamti jednu stvar, princezo, — Ris joj se cerio u lice. — Stari pas se
ne sme dugo zadirkivati. Svaka tvoja slatka primedba, svaki ujed na mojoj
gruboj koži će biti zapamćen, a onda ću jednog dana pokupiti ono što mi
pripada, šta kažeš na to?
— Pa, samo da suviše pričaš, ako shvataš šta hoću da kažem, smelo
odgovori.
— Shvatam, nažalost, — uzdahnu, i poljubi je tako da su joj kolena opet
zadrhtala a ruke čvrsto zgrabile krajeve njegove jakne. On podiže glavu i
pogleda je. — Siguran sam da ću usput shvatiti zašto sam sebi pravim
neprilike. Trenutno mislim da sam potpuno lud.
— On udalji Megan od sebe na pristojnu razdaljinu, otvori vrata, uĎe u
hodnik, i glasno ih zalupi.
Na licu joj je ostao zbunjeni izraz, dok je stajala i gledala u vrata.
Uprkos sumnjičavosti i nepoverenju prema ljudima uopšte, Megan je

65
Čitateljski raj
naučila jednu veoma važnu stvar o Risu Varneru. Taj čovek je imao
karakter.
Ona se povijala pod njegovim pritiskom. Da je tako nastavio, ona bi
mu se povinovala.
Nekako je ovaj drugačiji uvid u njegovu kompleksnu ličnost naveo
Megan da oseća sažaljenje prema njemu. Očigledno je mnogo patio u
detinjstvu i to je na njemu ostavilo emocionalni ožiljak. Može li ona da
izbriše te ožiljke i nauči ga da ponovo veruje? UsuĎuje li se da mu potpuno
otvori srce, i po cenu da ne uspe?
Ova, i druga, ništa manje zbunjujuća pitanja su joj se vrzmala po glavi
dok je prolazila kroz svoj uobičajeni ritual, češljanje kose, umivanje i pranje
zuba.
Ali umesto da se prevrće u krevetu i da joj sam izmiče, Megan je legla i
istog momenta počela da sanja Risa.
Nedelja ujutru je još od detinjstva bila samo njena, barem je ona tako
proglasila, i obično ju je provodila spavajući. Kada bi konačno ustala iz
kreveta, onda bi obično, bosonoga otišla do kuhinje, napravila kafu, uzela
novine i uživala u samoći.
Ta rutina se retko kad menjala. Njena porodica i najbliži prijatelji su
znali kakvo je njeno raspoloženje kada se njeno nedeljno zadovoljstvo
prekine, pa više nikada ne bi poželeli da ponove istu grešku.
MeĎutim, ovo jutro niko nije mogao da upozori Risa da uznemiriti
Megan znači isto što i probuditi medveda iz zimskog sna.
Bezbožno kucanje na vratima u nečuvenih osam i deset ujutru su
prouzrokovan da Megan skoči iz kreveta, spremna da ubije.
— Ne mogu da verujem, — reče s mračnim izrazom lica.
Kada se pokazalo da posetilac nema nameru da popusti i mirno ode,
Megan poče da traži svoju haljinu, i krenu prema vratima.
Dok je prelazila dnevnu sobu, šaptala je razne kletve i smišljala
mučenja za osobu koja se usudila da je prekine u odmaranju.
Ona zgrabi kvaku i širom otvori vrata, da bi videla Risa, nehajno
naslonjenog na dovratak. Jedino što je mogla da primeti bilo je da je
obučen u izbledele farmerke, svetlo plavu majicu i da je na nogama imao
patike.

66
Čitateljski raj
 — Da? — Megan ga hladno upita, ni malo se ne pomerajući s vrata, i ne
nudeći mu da uĎe.
— Dobro jutro, sunce moje, — reče Ris veselo, smejući se njenom
ratobornom izrazu lica.
— To je pitanje koliko je dobro, — izjavila je. — Ja NIKADA ne primam
posetu pre podneva u nedelju ujutru.
— Bože, bože, — glasno se smejao njenom mrzovoljnom tonu. — Prava
si prznica.
— Da, i takva sam svako jutro. Prezirem pričljive ljude.
— Pa dobro, — on se ispravi. — Čini mi se da imamo jedan mali
problem, zar ne? — Nežno, ali samouvereno je povuče u stranu, a onda
zatvori vrata.
— Zar nisi čuo šta sam ti rekla?
— Jesam, — mirno odgovori Ris, — ali pošto znam da si ti slatka i draga
osoba, siguran sam da nisi namerno tako negostoljubiva.
I pre nego što je mogla da učini bilo šta drugo osim da se namršti, Ris
je privuče sebi i snažno je poljubi, a onda se drznu da se nasmeši njenom
namrgoĎenom licu.
— Fizički kontakt mi takoĎe ne prija ujutru, — ledeno primeti,
pokušavši da ignoriše uzbuĎenje koje joj je prostrujalo kroz telo. DoĎavola!
To nije bilo fer.
Ris nije pristajao na čarke sa ljudima kojima glava nije bila sasvim
bistra.
— Onda ćeš morati da se navikneš na to, srce. Izgleda da ga je silno
zabavljao njen bes, jer nimalo nije popustio zagrljaj. — Meni prija fizički
kontakt, naročito s tobom. Osim toga, gladan sam.
— Hajde da utvrdimo neka pravila, gospodine Varner. — Megan je
pokušavala da bude neumoljiva, ali joj je to teško polazilo za rukom. — Ne
perem prozore, niti spremam veliki doručak za bezobzirne mangupe sa
velikim apetitom.
— Nema problema. Idi istuširaj se i skini tu paučinu sa sebe, a ja ću da
napravim doručak. — On je odmaknuo od sebe da bi dobro osmotrio
prevoje ispod njene haljine. — Čak ću te poslužiti u krevetu, — dodade
promuklim glasom.

67
Čitateljski raj
 — Sigurna sam u to. — Megan se predade njegovom šarmu i nasmeši
se.
— Samo, jesi li siguran da te zanima moj apetit?
— Ne, — priznade, nimalo zbunjen.
— Ali ti garantujem da više nikada nećeš besniti na mene ujutru.
— Imaš odgovor na sve, zar ne? — Megan znatiželjno upita, pitajući se
kako bi bilo da se složi sa njegovim predlogom. Da li da mu dopusti da
danas vode ljubav? Možda sutra, a onda da se mirno povuče kada se
okrene nekoj drugoj?
— Da, ništa ne prepuštam slučaju. Ima trenutaka kada čovek mora
sam da pokrene dogaĎaje, — promrmlja Ris, videvši da je ona neodlučna.
DoĎavola! Hteo je da joj veruje, želeo je da ona bude drugačija. Ipak,
toliko je toga video i preživeo da bi se ponovo potpuno otvorio prema
nekome. Šesto čulo mu je takoĎe govorilo da Megan Kolbi, sa svojim
divnim osmehom i lepim očima pokušava da ga stavi u poziciju od koje je
mnogo godina bežao kao od kuge.
— Ne bih želela da ti kvarim raspoloženje, Ris, i zaista želim da ti se
zahvalim za... ovaj... ponudu. To je najbolja ponuda koju sam dobila ovog
jutra, ali je radije neću prihvatiti. Ipak, možeš da spremiš doručak. —
Pristala je, kao da mu tako čini veliku čast. — Tek sada osećam da umirem
od gladi.
Posle doručka, koji je bio tako velik da je Megan stenjala, jer je za taj
jedan obrok unela više kalorija nego što bi inače ceo dan, Ris je insistirao
da zajedno operu sudove.
Bilo je zanimljivo videti čoveka njegovih dimenzija, da ne govorimo o
njegovom bogatstvu, kako nosi njenu jedinu kecelju i kako su mu ruke do
lakata u sapunici. Da li je to bio pravi Ris, ili je samo bio spreman na sve, ne
bi li dobio ono što želi?
Ne, pomisli Megan. Zaista nije bio fer. Zlostavljao je, zadirkivao i
nimalo nije mario za njene proteste, a što je najgore, uspeo je i nju da
natera da pomisli kako joj se to sviĎa.
Ostatak dana su proveli slično jutru. Ris je i dalje imao glavnu reč. Išli
su na piknik na plažu, a hranu je opet pripremnio on. Kasnije su se vozikali
duž obale, a veče su proveli u njenom stanu, uz tihu muziku, i pijuckali
vino.

68
Čitateljski raj
 — Ti, veštice. — Ris zastenja i posesivno je poljubi. Njegov jezik je
požudno istraživao, dok ga je milovala toplina i mekoća njenih usta.
Žudeo je za njom i provukao ruke ispod pletene bluze koju je imala na
sebi, da bi mu dlanovi dodirnuli njena leĎa i ramena. Grudnjak je brzo bio
otkopčan i odbačen u stranu.
Megan se ukrutila dok je on svojim vrelim jezikom prelazio preko
njenog bića. Pluća su htela da eksplodiraju, pošto je, u iščekivanju, zadržala
dah. Milovao je tako da uopšte nije imala nikakve druge želje osim da mu
se preda i podeli sa njim neizdrživu želju.
— Hoću da vodim ljubav s tobom, Megan, — Ris prošaputa, dok su mu
se usne približavale njenom uhu. — Polako me izluĎuješ.
On se povuče, i prstom joj pomazi nos, a zatim nežno poljubi usta.
— Nije mi dovoljno da te vidim samo za večerom, ili sat dva na tvojoj
sofi. Želim te u svom krevetu svako veče... Želim da te vidim u svom
domu, u mojoj spavaćoj sobi.
Ekstaza koju je počela da oseća polako se pretvorila u opreznu
stvarnost, dok ga je posmatrala i dok su joj njegove reči dopirale do
mozga.
ON je želeo. ON je imao potrebu, šta je sa NJOM? Nije ona bila neka
šiparica, da makar i nekoliko trenutaka bude srećna zbog neke želje i neke
potrebe. Niti je očekivala da je zaprosi. Ali kada ona i Ris budu vodili
ljubav, ona je želela da to za njega bude nešto više od pukog izazova.
Njegove ruke i usne su imale jednu poruku, a pogled i raspoloženje nešto
sasvim drugo.
— Da li to znači da me moliš da se preselim kod tebe, Ris? — pitanje joj
je izletelo sa usana i u istom trenutku joj više nisu prijala milovanja
njegovih prstiju.
Prestani! Htela je da vikne, ali se suzdržavala. On svoje namere nije
prikrivao, i ako je osećala da je on zaveo, mogla je samo sebe da krivi zbog
toga.
— Nemoj mi reći da te je moj predlog šokirao?
— Ne, nije me šokirao, — odgovori. — Više iznenadio. Sigurno smatraš
da više ništa ne treba da imam s drugim muškarcima?
— Nemoj da praviš problem od ovoga, Megan — upozorio je.

69
Čitateljski raj
 Ona se uspravi, potraži svoje naočare i stavi ih na nos i tako primeti
njegov namrgoĎeni pogled.
— Zašto da ne? — upita. — Ne pitaju me baš često da sa nekim delim
stan. Naročito ne sa čovekom koji želi da spava sa mnom, ali koji mi ne
veruje. Ako pristanem na tvoj predlog, Ris, za kakvu osobu ćeš me ti
smatrati? Gde su tu moje emocije?
— Da li ti je iko rekao da suviše pričaš? — brecnuo se on i čvrsto je
uhvatio. Zašto malo ne zaboraviš na poverenje i ostale prepreke koje ti se
motaju po glavi, i ne pustiš da oboje uživamo u prilici koja nam je
pružena?
Megan se izvuče iz njegovog zagrljaja. Sada kada je započela sa ovom
rasraspravom, nije imala nameru da mu dopusti da je razoruža slatkim
rečima.
— Nije problem u mojoj glavi, gospodine Varner, — reče smelo. — Ti si
taj koji vidi opasnost iza svakog drveta i koji misli da će te svaka žena na
neki način prevariti.
— Dobro, dobro, — Ris uzviknu. — Znači ja sam sumnjičavi idiot. Samo
ml nije jasno kakve to veze ima s našim voĎenjem ljubavi?
— Ima to mnogo veze, — Megan hladno reče. — Nemam običaj da
završim u krevetu sa svakim muškarcem sa kojim izaĎem. Zato je prirodno,
pošto sam tako jednostavna žena, da želim da to iskustvo ima i neko
značenje, a ne samo da moje telo bude iskorišćeno da bi se zadovoljila
nečija požuda, — dodade, ne skidajući pogled sa njega.
— Požuda?! Gluposti! — frktao je. — Ti si mene želela isto koliko i ja.
tebe.
— Ja to ne poričem, — Megan pokuša da se umiri. — U stvari, Ris,
ukoliko ikada rešiš da malo koriguješ mišljenje, javi mi se. U suprotnom,
hvala.
— Hmmm, tvoja strategija se malo razlikuje od ostalih, ali ima isti cilj,
da uhvati u zamku bogatog muža, — on prezrivo reče. — Možda čekaš da
vidiš da li sam siguran pogodak, pa da onda napomeneš kako bi strašno
volela da dobiješ par stvari na poklon?
Megan nije mogla da poveruje svojim ušima. Kada su žene bile u
pitanju, bio je tvrdoglav kao mula. Toliko je bio zatucan da ništa drugo

70
Čitateljski raj
osim atomske bombe nije moglo da probije granitnu tvrdoću njegove
glave.
Sedela je i posmatrala ovog čoveka koga je zavolela tako jednostavno
i to bez ikakvih naročitih kvaliteta s njegove strane. Tada joj je napamet
pala jedna ideja, tako ružna da se jedva uzdržavala od smeha.
Ako on nije u stanju da vidi prava iskrena osećanja, onda će mu dati
mogućnost da se zaista iznenadi.
— Nadala sam se da neće biti potrebno da to napomenem, Ris, — reče,
što je umilnije mogla. — Ipak, nisam računala s tim da ćeš biti takva
škrtica. Znaš, po neka narukvica, poneki dijamantski visuljak... — slatko se
smešila. — Ništa kitnjasto. Sigurna sam da razumeš da, pri ovoj inflaciji
žena mora da misli na budućnost.
— Naravno, — složio se, a usne su mu prebledele. — Kakav propust od
mene da nisam ovu vezu razmotrio iz svih uglova.
— Ništa se ne brini, — Megan naglasi poslednju reč, uverljivo ga
potapšavši po ruci. — Sigurna sam da ćeš ispraviti ovaj mali previd i da će
ova naša veza ipak značiti i neku korist za mene.
Od tog trenutka do onog kada je on otišao, Megan je bez po muke
mogla da zatvori oči i da zamisli da je u Sibiru, toliko je hladan bio Risov
ton. Bilo je suvišno očekivati da će je poljubiti za laku noć.
Pošto je otišao, Megan je našla sebi zanimaciju tako što je sklanjala
čaše od vina i nosila ih u kuhinju, pitajući se nije li ga možda suviše
isprovocirala. Možda ga je mnogo ismejala?
Bila je sigurna da njen put za Atlantu neće biti tako uzbudljiv, zbog
hladnoće koja je nastala meĎu njima kada joj je Ris poželeo laku noć.
Nadala se da će joj susret sa porodicom umanjiti bol koji je osećala.

71
Čitateljski raj
 8.

— Prvo što je Megan uradila posle prijavljivanja u hotelu je što je iz

svoje sobe pozvala kući.
Tetka Bea, koja je u ovo vreme obično pripremala večeru, sada je na
prvi zvuk zvona podigla slušalicu.
— Kao da osećam mirise iz kuhinje, tetka Bea. Kako si?
— Megan? — upita uzbuĎeno. — Jesi li u gradu?
— Jesam. I ako sve bude išlo kako sam planirala, sutra uveče ću se
videti s tobom i tatom.
— Nadam se, — kratko odgovori tetka. — Ceo dan kuvam, sve u nadi
da ćeš se javiti. Jesi li razgovarala sa Fransisom?
— Ne. Prvo sam tebe zvala. Tata je obično zauzet, nisam htela da mu
smetam. Onda, — Megan se namesti na svom prekrivaču i stavi jasuk
ispod glave, — koji su novi tračevi?
Ako je tetka Bea išta volela, onda su to bili tračevi. Gutala ih je kao
sunĎer, sortirala ih preciznošću mašine i zatim ih označila i uskladištila u
mozgu, poput kompjutera. Megan je izgleda pritisnula pravo dugme, jer je
sledećih trideset minuta slušala o svakom, i najsitnijem dogaĎaju koji se
desio u klanu Kolbi, od njene poslednje posete.
— Hoće li lan doći sutra? — upitala je čim je ugrabila prvu priliku da
prekine taj dugi monolog.
— Pozvali smo ga. Tvoj brat je strašno sličan tebi kada treba da se
okupimo, — reče na svoj nabusit način. — Nadam se da će naći toliko
vremena da se pojavi.
Ne želeći da se upliće u rasprave ili da sluša pridike, Megan brzo završi
razgovor i obeća da će doći sutra popodne.

72
Čitateljski raj
 Zatim je nazvala lanovu kancelariju, i pošto se uljudno pozdravlja sa
sekretaricom kojoj se predstavila, najzad se čula sa bratom.
— Šta kažeš na to da večeras izvedeš na večeru jednu lepu i uzbudljivu
ženu? — upita ga promuklim glasom čim se javio na telefon.
— Mmmm, — razmišljao je. Megan je znala da mu se u plavim očima
ocrtava radost. — Koje ti koristi imaš od izlaska s jedni uspešnim
mešetarom?
— I dalje misliš da si najbolji, veliki brate? — brzo se uklopila u
razgovor koji je samo pokazivao koliko su bili bliski.
— Kako i ne bih, ti derište, kada napolju stoji gomila devojaka u redu,
samo da vidi moje lepo lice.
— A, sada znam da sam opet kod kuće, — smejala se. — Tako je lepo
znati da si ostao onaj stari šovinista koji si uvek bio. Ipak, nisi odgovorio na
moje pitanje. Možeš li sa mnom na večeru?
— Biće mi zadovoljstvo, derište. — Dala mu je ime svog hotela, pa su se
dogovorili za tačno sedam sati.
— Što znači da imam samo četrdeset pet minuta, — upozorila ga je. —
Za to vreme moram da se istuširam i stavim ratničke boje na sebe.
— Ne moraš da se lickaš za mene, izvešću te čak i u prirodnom stanju.
Ali, za ime božje, nemoj zaboraviti naočare. Prošli put kad sam te izveo,
skoro si se izgubila na putu do toaleta.
— Tako mi je prijatno kada te neko podseti na tvoj mali nedostatak na
tako ljubazan način, — ona slatko reče, i zatim spusti slušalicu.
Pošto po prirodi nije bila danguba, ona se brzo svuče i krenu na
tuširanje. Kada je osetila kako joj topla voda ublažava umor, najzad
priznade sebi zašto je zvala lana.
Njega je uvek najviše volela od sve braće. Ne da su ostali bili zli ili da
nisu marili, ali se lan uvek naročito trudio da „derištu“ ništa ne fali. Pošto je
otac uvek bio zauzet poslom, lan je bio taj koji je naučio da vozi bicikl, da
pliva i sve ostale stvari koje su joj nekada bile vrlo važne.
Uvek je vikao na nju i pretio da će je pretvoriti u pravu Kolbijevku
kada se loše vladala, ali je takoĎe, više puta primao u svoj krevet, kada bi
se uplašila od grmljavine ili kada bi nedšto ružno sanjala.

73
Čitateljski raj
 Sada mu se Megan ponovo obratila za pomoć, nadajući se da će od
njega dobiti savet ili da će odobriti njeno ponašanje u vezi sa Risom
Varnerom.
Vreme je brzo prolazilo, i ona je upravo stavljala šminku na oči kada se
začulo glasno kucanje na vratima. Pomalo razočarana što mora da prekine
sa šminkanjem, ona još jednom preĎe četkicom preko lica i krenu prema
vratima.
Upitala je ko je i kroz špijunku ugledala lana. Pokušala je da izgleda
Ijutito, zato što je došao ranije, ali je bila suviše srećna što ga vidi.
— Imam još deset minuta, — smejala se, bacivši mu se u zagrljaj.
— Pristojno se ponašaj, derište. Ti si sada jedna uspešna poslovna
žena. Ne treba toliko da se uzbuĎuješ samo zato što te je posetio stariji
brat.
— Da li treba da ti kažem šta možeš da uradiš sa tom tvojom
pristojnošću? — upita i glasno ga poljubi u obraz. Megan ga celog odmeri
pogledom, a onda primeti prve sede u njegovoj kosi.
— Lep i otmen, — šalila se. — Imaš li ti nameru da se ženiš?
— Možda — lan se cerio i malo je odgurnuo da je dobro osmotri. —
Trnutno uživam kao neženja. Ne bi mi verovala koliko žena želi da me
usreći.
— Dosta. — Megan podiže ruku. — Stekla sam sliku i mogu ti reći da si
prvorazredni nevaljalac. Strašno me podsećaš na nekog koga znam. Nekog
ko je isto tako odvratan kao ti.
Restoran je bio poznat po izvrsnoj hrani, i bio je malo povučen sa
turističke rute. Megan se opustila i smešila se.
— SviĎa mi se vaš izbor, gospodine Kolbi. Restoran je savršen. Izgleda
da su napravili puno prepravki. Sigurna sam da je ona galerija sasvim
nova.
— Da, preuredili su ga pre nekih pet godina, — reče lan. — Hoćeš li
nešto da popiješ pre nego što naručimo jelo?
— Belo vino. Od svega drugog bi me sutra bolela glava, a sutra moram
biti potpuno bistrog uma.
Ian naruči piće, a zatim se potpuno posveti Megan.

74
Čitateljski raj
 — Imaš li nekih problema, derište? Gledala ga je kroz prigušenu
svetlost sveća. To lice je imalo tako slične crte kao i jedno drugo lice koga
se setila. Sve se tako lepo slagalo.
— Zaljubila sam se u čoveka koji nikada nije imao poverenja u žene.
Nesrećna sam kada je daleko od mene, a kada smo zajedno stalno se
svaĎamo.
Jednom rečju, dragi brate, očajna sam.
Ian je prešao preko ovog prilično iznenaĎujućeg iskaza i pitao, — Da li
on voli tebe?
— On ne zna šta ta reč znači, — Megan uzdahnu. — Okolnosti i
dogaĎaji iz prošlosti su prouzrokovan da se prema ženama ponaša grubo i
cinično. Pa ipak, primetila sam da mu kontrola popušta. Čak sam i
naslutila kakva bi osoba on mogao da bude. Ja, — zastade, iznenada se
zastidevši, — ja znam da može biti nežan i blag. Nije grubijan.
Konobar je stigao s pićem, i lan je sačekao da on ode.
— U kojoj fazi je sada vaš odnos?
— Nisam spavala s njim, ako te to interesuje. Ne zato što nisam htela,
već zato što... — ona odmahnu glavom. — Ne razumem ni Risa ni sebe.
Kao da nam je oboma potrebna neka pilula koja spašava život, ali se
bojimo da reskiramo i probamo nešto što nije provereno. Toliko smo
oprezni da smo skoro poludeli.
— Ris kažeš?
— Da. Ris Varner. Direktor firme Loudster Inkorporejtid. Kancelarija
mu se trenutno nalazi u Pensakoli. Upoznala sam ga preko Džeka Lindzija.
Da li si čuo za njega?
Ian klimnu glavom.
— Prilično je poznat. Neki kažu da je beskrupulozan, ali mislim da se
svi slažu da štogod on dodirne, to se pretvara u zlato. Ljudi žele da ga
upoznaju, jer se nadaju da će doći do lake zarade.
Nekoliko sekundi je studirao Meganino lice, i primetio tračak
ranjivosti u njenim tamnoplavim očima.
— On je žilav, dušo. I iskreno da ti kažem, drago mi je što je to tako.
Kada su u pitanju žene, njegovo ime ima popriličnu reputaciju. Sve je to
rekla-kazala uglavnom, ali se nešto ipak priča. Budi oprezna.

75
Čitateljski raj
 — Biću, — uverila ga je, a onda se upitala zašto ta fraza tako ne
odgovara Risu. Bila je oprezna, zar ne? Toliko oprezna da mu je otkrila
svoja prava osećanja. Oprezna da mu pokaže i dokaže da je njegovo
bogatstvo ne zanima. Oprezna. Do Ďavola! Iskreno se nadala da više
nikada neće čuti tu reč.
Umesto da je savetuje da se kloni Risa, lan je nastavio sa
interesantnim pričama vezanim za porodicu, činjenica da će za nekoliko
meseci postati tetka je zaista obradovala, a to čak ni tetka Bea nije stigla
da joj ispriča.
— Kako li je to propustila? — Megan upita.
— Ed, i Suzi žele to da saopšte sutra uveče za večerom, — lan je
objasnio. — Ja sam juče s njim bio na ručku i Suzi nam se priključila. Htela
je da eksplodira od uzbuĎenja pa nam je odmah rekla. Mislio sam da će
siroti Ed pasti u nesvest.
— Drago mu je, jel' da?
— Možeš misliti. Ipak, moraš zapamtiti da je on u bračne vode uplovio
tek pre godinu dana. Očinstvo povlači za sobom i pečat stalnosti. Od toga
se ne može pobeći.
— To je ono što i ti izbegavaš, lane, zar ne? — Megan oprezno upita. —
Verovao ili ne, ti i Ris ste strašno slični. Toliko uživate da udarate recke
iznad svojih kreveta.
— Pitam se da li je tvoj prijatelj Ris ikada poželeo da ti začepi gubicu?
Tvoj jezik je teško zadržati.
— Imam osećaj da ćete se vas dvojica, ukoliko se ikada sretnete,
izvrsno slagati. Principijelan je koliko i ti.
Kada je lan ispratio do vrata hotelske sobe, Megan je povratila nešto
od svoje bezbrižne ličnosti. Problemi sa Risom nisu bili ništa bliži rešenju,
ali joj barem nekoliko sati misli nisu bile konfuzne.

Pol Čendler, predsedavajući u odboru Meta Elektroniksa se pokazao kao

razborit čovek. Posle deset minuta njihovog poznanstva, Megan je
poželela da ga stavi u džep i odvede kući. Bio je nizak i zdepast, a lice mu
je strašno pristajalo uz odeću Deda Mraza.

76
Čitateljski raj
 Oči su mu zaista sjajile, a paperje na njegovoj glavi je samo doprinosilo
njegovom šarmu. Imao je tu sposobnost da njegovi sagovornici imaju
osećaj da su najvažniji na svetu.
Iako je sa velikom pažnjom slušao ono što je Megan imala da kaže, i
počeo da postavlja pitanja, sticao se utisak da svoj položaj nije dobio na
srebrnom tanjim. On ga je zaslužio.
Raspravljali su tri duga sata, a Megan je povremeno imala želju da
zaurla od razočarenja, jer joj je postavio hiljadu cepidlačkih pitanja. Ta
pitanja bi za nekoga bila nevažna, ali su bila zaista vitalna kada je u pitanju
bila izgradnja fabrike i kada su milioni dolara visili o koncu.
Od simpatičnog Deda Mraza, Pol Čendler se pretvorio u Atilu!
MeĎutim, kada su završili, Megan je znala da je imala posla sa ekspertom i
da nije loše prošla. Utonula je u svoje lične misli kada je Pol ustao i
nasmešio se.
— Vraški ste dobri, gospod... pardon, gospoĎice, — smejao se. —
Organizacija koju vi predstavljate je s vama dobila premiju, gospoĎice
Kolbi. Ukoliko ikada poželite da promenite posao, bio bih vam zahvalan da
me pozovete.
Megan je, sasvim prirodno, uživala u rečima pohvale i zahvalila mu se.
Nadala se da je dobro obavila posao i da će Meta Elektroniks uskoro
proširiti svoje delovanje i na Pensakolu.
— Hoćete li mi se pridružiti za ručkom? — upita.
— Naravno, — nasmejala se. — Ali čini mi se da se već dovoljno čuli o
Pensakoli i mogućnostima izgradnje.
— Ko govori o Pensakoli? — isceri se zaverenički. — Kadgod imam
priliku da izaĎem sa lepom mladom devojkom, ja zaboravljam na posao.
— Da ona ne zameri? — Megan uputi pogled prema crnki na
fotografiji koja je imala počasno mesto na njegovom stolu.
Pol pogleda u fotografiju i nasmeja se.
— Ja jesam srećno oženjen, ali nisam vezan lancima. Još uvek imam
dozvolu da gledam.
— U tom slučaju, gospodine Čendler, biće mi zadovoljstvo da sa vama
ručam.

77
Čitateljski raj
 Kada su iz malog hodnika koji vodi iz Polove kancelarije ušli u veći,
koji se završavao liftovima, Megan se ukopa na mestu.
— Nešto nije u redu? — Pol brzo upita, vodeći je do lifta.
— Ja, ovaj, da, sve je u redu, — slabašno se nasmeši. — Učinilo mi se da
poznajem čoveka koji je upravo ušao u lift. Očigledno sam pogrešila.
Pol Čendler je za vreme ručka bio veoma šarmantan, ali Megan nije
mogla da izbriše iz glave široka ramena i arogantnu crnu glavi. Da li je to
bio Ris? Ili možda toliko razmišlja o njemu da ga vidi u svakom čoveku
njegove visine i stasa?
Posle ručka Megan se vratila u hotel, spakovala, i našla se sa lanom u
predvorju hotelu.
— Je li to sve? — upita, uzimajući prtljag koji je nosila. — Uvek sam
mislio da vi moćne žene direktori putujete sa celokupnom garderobom.
— Baš simpatično. — besno ga pogleda. — Ne možemo da se
opteretimo sa tonama prtljaga. Sva energija nam je potrebna da
nadmudrimo muškarce s kojima smo prinuĎene da radimo.
— Vidim, još uvek si uobražena, — brundao je dok su izašli iz foajea i
prišli parkiranim kolima. — Kako je prošlo pre podne?
— Pravo da ti kažem, mislim da je prošlo vrlo dobro.
— Pa što si se onda umusila?
— Iskreno rečeno, ne znam, — Megan otvoreno priznade. — Učinilo mi
se da sam videla... — onda zastade, pogleda kroz prozor i uzdahnu. —
Ništa. Toliko sam sati provela spremajući se za ovaj dan, da sam malo
nervozna. Sada mi je jedino potrebna veća doza tetka Beine nabusitosti da
bi se sve opet vratilo na staro.
— Baš lepo što to osećaš, jer ćeš upravo to i dobiti. — lan se
nasmejao.
Vremena se menjaju, stilovi odevanja takoĎe, ali se tetka Bea nikada
nije obazirala na to i terala po svome. Ako se išta promenilo, onda je
postala malo naprasita, ali je Megan iz iskustva znala da se iza te mrzovolje
i plahe naravi kriju neka druga osećanja, koja je tetka prikrivala. Beatrisa
Lang je jednostavno bila ona vrsta ljudi koji se boje da pokažu da su
osećajni.

78
Čitateljski raj
 Njeni najbliži su to znali, jer je uvek želela da diktira njihovim životima,
i uvek zvala telefonom, ako je dugo nisu posetili. Znali su i zato što im je
uvek spremala omiljena jela za roĎendanske i ostale prilike.Te male stvari
su govorile glasnije od reči ljubavi, skrivenih u nečijem srcu.
Megan nije ni deset minuta provela u kući, a već joj se nareĎivalo, kao
da ima devet umesto dvadeset devet godina. Svim srcem je prihvatila
tetkino autokratsko ponašanje. Bilo je lepo za pramenu slušati šta vam se
kaže, jer tako nije imala vremena da razmišlja o Risu.
Ipak, dok je slušala tetka Beu, Megan nije mogla da odupre utisku da
su ona i Ris u nekom srodstvu. Kada su u pitanju bila prava osećanja i
poverenje u ljude njih dvoje su bili potpuno isti.
— Još nisi naišla na svog čoveka, gospoĎice? — upita je iznenada, u Isto
vreme okrećući tri različita deserta, dok je njena nećaka išla od kuhinje do
trpezarije i postavljala sto.
— Ovaj, naišla sam na nekoliko, tetka Bea. — Megan pokuša da izvrda
odgovor. — Ali svi kažu da sam suviše tvrdoglava.
— Onda se moraš naučiti umerenosti, dete moje, kada imaš posla s
muškarcima. Nikoga neće zaboleti ukoliko nekada popustiš. Povremeno
možeš da se pretvaraš da slušaš šta taj umišljenko ima da kaže. Mada ne
mogu da te krivim ukoliko misliš da je to neizvodljivo.
— Da mi ti to ne predlažeš da činim ustupke ne bih li uhvatila muža
tetka Bea? — upita Megan, jedva se uzdržavajući od smeha.
Tetka se ispravi i nagore pomeri svoje naočare u zlatnom ramu. Svaka
dlaka na njenoj glavi je bila na pravom mestu, a haljina koju je nosila je
savršeno odgovarala vitkoj liniji za jednu ženu koja je napunila
sedamdeset dve.
Ona se okrete i pogleda u Megan.
— Ima ustupaka i ustupaka, Megan. Moraš naučiti da odabereš one za
koje ćeš utrošiti minimum vremena i napora.
— Jesi li i ti to činila sa teča Voltom? — Megan znatiželjno upita.
— Volter je bio retko dobar čovek, draga moja. Mogu samo da se
nadam da ćeš i ti biti tako srećna kao što sam ja bila. Hrabrio me je u
svemu što sam pokušavala. Na žalost, mene su pogrešno učili da ja ženin
zadatak da zadovolji muža i ništa drugo. Ničim se nisam bavila. Normalno

79
Čitateljski raj
da sam sve svoje nade usmerila na napredak Voleterove karijere. Prijao
nam je akademski život.
Pre nego što je Megan mogla da prokomentariše, zazvonio je telefon.
— Hoćeš ti da se javiš, dušo? Verovatno je to jedna od tvojih snaja.
Obe ćurke misle da je telefon izmišljen da bi se vodili dugi, beznačajni
razgovori.
Megan poslušno odjuri do hodnika, razmišljajući kako se njeno
mišljenje o ženama njene braće ne razlikuje mnogo od tetkinog. Što baš i
nije tako lepo a ni utešno, pomisli ljutite.
— Alo? — glas joj je bio prijatan i spreman za bujicu reči.
— Kako je prošao sastanak sa Meta Elektroniksom? — Ris upita.
Sav vazduh iz Meganinih pluća je nestao, kao da je neko obema
rukama stegao. Noge i ruka kojom je držala slušalicu su počeli da se tresu.
— Ris? Jesi li u Atlanti? — najzad upita glasom koji nije bio tako čvrst
kao što je to ona želela.
Da. Imao sam neki posao u okolini, pa sam mislio da te nazovem i
vidim kako je prošao tvoj sastanak. Jesi li se stvarno iznenadila?
— Pa, s obzirom na to kako si otišao sinoć, nisam sigurna, — priznade.
— Koliko ostaješ ovde?
— Dok te ne vidim. Hoćeš li sa mnom na večeru?
— O bože, — Megan zabrinuta uzviknu. Kada bi poznavao tetka Beu,
ne bi ti tako nešto palo na pamet. Ona je isplanirala da ceo klan Kolbijevih
bude zajedno na večeri.
— Razumem, — odgovori sa takvom nijansom u glasu, kakva je bila
vrlo poznata Megan.
— Zašto nam se ne pridružiš? — upita, ne razmislivši prethodno šta je
rekla.
— Biće mi drago. Kada? — on brzo prihvati, kao da je shvatio da je
poziv spontano došao i da može da ga povuče, ukoliko dobije na vremenu.
— Oko šest? Za to vreme možeš da se vidiš s kim hoćeš. — Malo je
zastala, a onda ipak izgovorila: — Jesi li siguran da želiš ovo, Ris? Moja
porodica može da bude neprijatna. Hoću da kažem, ima nas toliko puno.

80
Čitateljski raj
 — Biću tamo, Megan, u šest. Iskreno rečeno, ne brine me mnogo tvoja
porodica, neprijatna ili ne. Ali ako je to jedini način da se vidim s tobom,
onda ću se zaista potruditi. I, Megan?
— Da?
— Nemoj da se brineš da ću te obrukati. Kada sam na to prinuĎen,
mogu da posedujem osobine prilično slične ljudskim.
Kada je Megan spustila slušalicu, na svoje sopstveno zaprepašćenje je
primetila da su joj dlanovi potpuno vlažni i da joj se kolena još uvek tresu.
— Jadnice, — mrmljala je za sebe, — htela si da pokažeš koliko si čvrsta,
a sada se treseš kao da imaš neki virus u sebi.
Megan je sela na kraj staromodne ljuljačke na verandi i posmatrala
bazen i čoveka zbog koga su joj se znojili dlanovi i drhtale noge. TakoĎe je
nervirala Edvardova žena koja joj je, do u sitne detalje, ispričala kako je to
biti u drugom stanju prvih nekoliko nedelja.
Megan je ignorisala i potpuno se usredsredila na Risa. Ris Varner,
ekspert za manipulisanje ljudima je pleo čaroliju od srdačnosti, šarma i
duhovitosti, i to tako uspešno, da je Megan svakog trenutka očekivala da
ga papa proglasi za svetog Risa!
Čak i lan, koji nije svim srcem odobravao njen odnos sa Risom, sada se
ponašao kao da je njegov najbolji prijatelj.
Kada je snaja konačno odustala od razgovora sa Megan, koja joj je
odgovarala što je kraće mogla, ona se okrete prema tetki Bei, očekujući da
ona bude bolja publika.
Iako je duboko bio u razgovoru sa muškarcima, ili je bar tako izgledalo,
on se izvini i preĎe da sedi pored Megan.
— Čemu taj mračni izraz, princezo? — njegov neuhvatljivi pogled je
prepoznao znake nezadovoljstva na njenom licu.
Megan ga je zamišljeno pogledala, pitajući se zašto baš on mora da
bude čovek koji se njoj dopada. Zašto to nije mogao da bude neki
siromašni, jednostavni čovek, sa nezanimljivom prošlošću i običnog
porekla, kome bi karijera i žena koju voli bili sve u životu?
— Pitam se kakvo to perverzno zadovoljstvo doživljavaš time što se
predstavljaš kao divan momak pred mojom porodicom?
— Stvarno to misliš, Megan?

81
Čitateljski raj
 — Možeš li dokazati da nisam u pravu? Već znam taj tvoj izraz lica
kada se pretvaraš. Brzo potisnut izraz dosade, osmeh, koji nikada ne stigne
do tvojih očiju.
Nije bila spremna za osmeh koji se pojavio na njegovim senzualnim
usnama. Upravo ga je uvredila; zašto se ne ljuti? Mnogo bi lakše bilo
uhvatiti se u koštac sa tim nego odgovoriti na njegovo glupo cerenje!
— Da me nisi možda unapredio u ličnu dvorsku ludu? — brecnu se
ona. — Smešna si mi, da. Uprkos tom tvom zlom jeziku kojim mi stalno
zadaješ udarce, trebalo ti je dosta vremena da upoznaš moja raspoloženja,
običaje, i moje izraze lica. — On je lako uhvati za obraz. Žena obično ne
studira tako podrobno muškarca, ukoliko je ne zanima, Megan.
— Pa? Ja nisam nezainteresovana.
— Slegnula je ramenima, pokušavajući da se barem malo pribere. Bio
je suviše blizu, i dodirivao je. — Ne sviĎa mi se to što varaš moje. Oni su
upravo deo onoga što ti ne podnosiš, Ris. Moji roditelji su se voleli, a mi
deca se još uvek volimo.
— Kako smo uopšte došli do ljubavi i dece? — upita mračno.
— Nismo Mi, ti neotesana budalo. Gledam kako se samo usuĎuješ da
taj svoj nos podižeš pred poštenim ljudima koji ti ništa nisu učinili, već te
primili u svoj dom.
— A već sam počeo da mislim da sam jedini koji ima problema kada je
u pitanju poverenje prema ljudima.
— Megan! — začuo se glasan, prijateljski glas, prekidajući upravo
započetu, uobičajenu svaĎu izmeĎu Megan i Risa.
Okrenula se i videla Teda Lerda, koji je živeo u kući do njih. Osmeh mu
se protezao od uveta do uveta, na tom ružnom ali dragom licu. Pre nego
što je Megan bila svesna šta se dogaĎa, on je podigao u svoj zagrljaj.
— Znao sam da nećeš moći večno da se kriješ, — zagrmeo je tako da su
joj skoro pukle bubne opne. A braća, kao da su uživala. Znajući da su uvek
spremni za neslane šale, uopšte se ne bi čudila da su oni pozvali Teda.
— Veruj mi, Tede, — reče veselo, iako svesna da su je prevarili, — ti
uvek imaš VELIKO mesto u mom pamćenju, — ona se podiže na prste i
poljubi ga u obraz. — Baš lepo što te vidim.
— I ja to kažem. — On prebaci svoju ogromnu ruku preko njenog
ramena i čvrsto je zagrli, a onda se okrete prema Risu, koji je sve

82
Čitateljski raj
posmatrao sa spoljašnjom mirnoćom, ali je Megan znala da se ispod toga
upravo sprema oluja.
Ted mu priĎe i pruži mu ruku.
— Ja sam Ted Lerd. Nadam se da niste pogrešno protumačili ovo, ali
već godinama čekam da se ova gospoĎica vrati kući. Omrzao sam život
zbog nje, kada mi je bilo šesnaest. Konačno sam uspeo da ugovorim
sastanak sa, kako sam tada mislio, anĎelom, da bi me ova drska devojka
ostavila da je čekam, dok se ona sakrila u žbunje i smejala mi se.
Megan je za trenutak osetila kako iz Risa izbija bes, ali je već sledećeg
trenutka videla kako je zgrabio Tedovu ruku.
— Ris Varner. Znam šta hoćete da kažete, — reče mirno. — Ona zaista
ima tu sposobnost da natera ljude da joj se svete, zar ne?
— Vidim da ste već bili žrtva njenog smisla za humor, — reče Ted, ne
primetivši da ga Ris strašno mrzi. — Ako mislite da više ne možete da
izaĎete na kraj s njom, samo me pozovite. Znam par trikova koji je
pretvaraju u jagnješce.
— Setiću se toga, Ted, — Ris prijateljski reče, a Megan požele da ga
zadavi.
Ne dopustivši joj da se ponovo ostrvi na njega, Ris je samo umilno
pogleda, i onda sa Tedom ode do lana koji je sipao drugu rundu tetka
Beinog domaćeg vina.
Megan se polako pušila. Svaki njen pokušaj da bude nasamo sa Risom
je slučajno ili namerno, nije znala koji od ta dva, propao, ili zbog njega, ili
zbog nekoga iz njene porodice.
Konačno je odustala i sela da popriča sa svojim ocem. Biće još dana da
se potkrešu krila gospodina Varnera, obeća ona sebi.

83
Čitateljski raj
 9.

Kada se Megan u sredu uveče vratila u Pensakolu, bila je emocionalno

iscrpljena. Sva se bila predala poslu sa Meta Elektroniksom, a sastanci sa
Polom Čendlerom su se odužili. I to samo je bilo dovoljno naporno, da ne
govorimo i o pojavljivanju Risa Varnera.
Dok se raspakivala, pitala se gde je on. Prethodne noći ga nije pitala za
planove. Vrsta besa koju je osećala je bila suviše nova, suviše lako
isprovocirana da bi se upuštala u duge rasprave. Očigledno da je i Ris imao
svoje nedoumice, jer je bio neobično tih.
Pošto je i poslednju stvar vratila u orman, presvukla se u spavaćicu i
kućnu haljinu i odnela kofer u hodnik, gde je obično stajao. A sada da
nešto pojedem, podseti se i krenu prema kuhinji.
Za večeru je pripremila samo sendvič sa šunkom i ledeni čaj. Prešla je
u dnevnu sobu i pre nego što je sela, uzela je TV program da bi videla šta
može da se pogleda te večeri.
Mogla je da bira izmeĎu repriza, vesterna i krimi priča od kojih se ledi
krv u žilama. Odlučila se za krimi priče, jer se nadala da će joj to pomoći da
prestane da razmišlja o Risu. Znala je da ne želi da ga vidi, da priča sa njim,
čak ni da misli na njega — barem ovo veče.
Sendvič je već odavno pojela i popila čaj, a glumica sa TV ekrana se
penjala na visoku skelu, bežeći od muža ubice.
Megan je sedela na ivici sofe, čvrsto zagrlila samu sebe, dok su joj oči
bile prikovane za ekran. Kao da se i sama penjala uz skele i osećala istu
napetost.
Uzrujana junakinja se konačno dočepala čvrstog tla na najvišem spratu
zgrade, okrenula se, i uz uzdah olakšanja primetila da joj muž nije za
petama. Pobedila ga je!

84
Čitateljski raj
 Ne gledajući, jednom rukom je pošla da se uhvati za nešto čvrsto, i
umesto drveta, osetila ljudsku kožu... i nečiju kost, ruku prekrivenu
odećom.
Tada je prestrašena primetila nogu, i telo i par fanatičnih očiju.
Vrisnula je, i u istom momentu se začulo snažno kucanje na Meganinim
vratima.
Udarivši nogu o ivicu stola, Megan ustade, sva se tresući.
Stajala je, potpuno zbunjena, ne znajući šta je stvarnost, a šta plod
njene mašte. Kada se kucanje na vratima ponovo čulo, olakšanje zameni
osećaj straha, i ona požuri prema vratima.
Otvorila ih je i videla Risa kako stoji, naslonjen obema rukama na
dovratak.
— To što sam čuo zvučalo je kao da te tvoj prijatelj Ted juri oko sofe.
— Videlo se da je umoran. Šta li je to radio proteklih dvadeset četiri sata?
— Ted mi, na žalost, nije bio na raspolaganju, — reče zajedljivo i pusti
ga da uĎe. — Brojim dane do ponovnog susreta s njim. A sada, pošto smo
prešli fazu uvreda, možda bi mogao da mi kažeš šta te je nateralo da
svratiš?
Ris podiže jednu ruku i popravi svoju mašnu, mrko je gledajući.
— Veruj mi, kada bih znao odgovor na to pitanje, vrlo rado bih ti ga
rekao. — On bez pitanja skide tamno sivi sako i baci ga, zajedno sa
kravatom na stolicu.
— Samo se ti raskomoti, — reče isprovocirano, a onda se besno spusti
na sofu, gde je i ranije sedela. Do Ďavola! Nije bila spremna za susret s
njim. Popustila je pred njegovim zahtevom da se upozna sa njenima, da bi
se on narugao svim stvarima u koje je verovala.
Prošlost je nije pripremila za svojeglavu usamljenost ovog čoveka, za
usamljenost pothranjenu sumnjom u ljude, naročito žene.
Pomislila je na prošlu noć i setila se žudnje koju je povremeno videla u
njegovim očima, da bi se ubrzo zatim ponovo javila strogost. Ličio je na
nekog dečkića koji stoji po strani, i čeka da ga neko ohrabri, da mu pokažu
da im je potreban. Ako ohrabrenja ne bi trajala dovoljno dugo, on bi opet
uvreĎeno ućutao ili bi se razmetao hrabrošću, ne bi li sakrio razočarenje
dok je čekao na sledeći šamar sudbine.

85
Čitateljski raj
 U Risovom slučaju, dečkić je bio uspešan poslovan čovek. Ipak, to je
uspeo ne dotaknuvši jedan važan deo sebe — svoje srce. Ne organ koji
pumpa krv, već srce u kome se raĎa ljubav, koje tu ljubav neguje i koje se
konačno poklanja nekoj osobi.
Kocka leda koja je udarila dno čaše je probudila Megan iz ovih
razmišljanja. Ona podiže pogled i primeti da Ris izlazi ih kuhinje se velikom
čašom viskija u ruci.
— Nadam se da se ne ljutiš, — reče hladno, — ali činilo mi se da upravo
vodiš neku borbu sa samom sobom.
Megan ga nesigurno pogleda, želeći da mu kaže da se gubi, da ode, ili
da ga na neki drugi način uvredi. Umesto toga, ona slegnu ramenima.
Zašto da se pravi da je ravnodušna, kad oboje znaju da ie to laž?
— Jesi li jeo? — upita ga jednostavno, umesto da mu se sveti.
— Jesam, — reče tiho, i spusti se na sofu pored nje. — Večerao sam u
avionu.
— U avionu? — Megan s nevericom upita. — Od Atlante do
Pensakole?
— Od Denvera do Dalasa, pa onda do Pensakole. Otišao sam iz Atlante
sinoć u ponoć.
— Jesi li spavao?
— Ne više od četiri, pet sati u poslednjih trideset šest. Nije to ništa
neobično. Uvek sam zauzet kad zaključujem neki posao. Premorim se kad
god treba dodati zlatne količine zlata mojoj riznici.
— Ako tvoj izgled ne vara, — reče kratko, — onda deluješ kao da si
upravo izašao iz neke bitke.
Nije ni čudo što je odmah primetila da je umoran. Naprezao se kao
mašina. Ali čak i mašine, iako su napravljene od čelika, mogu da stanu.
— Mislim da sada već imaš dovoljno zlata, da bi ta količina zadovoljila i
najgramziviju osobu. Prema člancima koje sam čitala o tebi i tvojoj
kompaniji, taj vulgarni stadijum ste dostigli još pre nekoliko godina.
— A, sad ste već opsceni, gospoĎice Kolbi. Zar to ne vreĎa vaš ponos
srednje klase? zadirkivao je, a Megan nekako više nije mogla da se ljuti na
njega. Osetila je njegovu snažnu ruku na njenoj i pitala se zašto on stalno

86
Čitateljski raj
ima želju da je dodiruje. To se nikako nije slagalo sa njegovim imidžom
hladnokrvnog, bezosećajnog čoveka.
— Ja ne mogu da promenim čitav svet, gospodine Varner, — nežno je
prošaputala. — Zato, — ona se udobno zavali, ne trudeći se da oslobodi telo
njegove težine, koja je lagano pritiskivala na jastuke, — moram da
pribegnem jednostavnijim načinima da bi postigla svoj cilj.
— A šta je tvoj cilj, princezo? — upita, malo se okrenuvši, tako da je
Megan mogla da oseti njegov miris. Osetila je kako mu glas podrhtava, i iz
ko zna kog razloga se uzbudila zbog ovog beznačajnog dogaĎja.
Ona se nasmeši zbog prijatnosti koju je prouzrokovao dodir njihovih
tela.
— Devojka, Ris, još u kolevci uči da bude tajanstvena. Zahvaljujući
opštem poretku stvari, mi takoĎe učimo da varamo, zavodimo i
flertujemo. Pošto sve trikove savladamo do šeste godine, zar zaista
očekuješ da se iznenada otvorimo i otkrijemo svoje karte?
— Meni, da, — brzo odgovori, pronašavši put do njenog ramena ispod
spavaćice. — Neka sam proklet ako znam šta me kod tebe privlači, ali je to
činjenica. Ti si, veštice sa mnom noć i dan. Užasno sam ljubomoran na tvoje
prijatelje, na tvoju porodicu, a čini mi se da bih mogao da ubijem tvog
prijatelja, Teda.
— I to ti... smeta? — Megan prošaputa, misleći da su jedino bogovi
odgovorni za ovo iznenadno priznanje. Je li on zaista zaljubljen? Da li je on
uopšte sposoban da oseti ljubav koja obično postoji izmeĎu muškarca i
žene? — Smeta ti što te moje postojanje kopka?
— Da. Godinama sam usavršavao svoj zanat, gospoĎice Kolbi. Par puta
mi se desilo da su neke članice tvog pola smatrale kako sam ja izvrsna
prilika za budućnost. — On zastade da bi svojim pogledom pomilovao
svaku crtu njenog lica, i to sa takvom odvažnošću da ga je Megan poželela,
kao da ju je sa svakim pogledom ljubio.
— Da li su možda i tvoje namere da me pritegneš?
Megan ga je posmatrala kroz svoje krupne trepavice, osećala njegovu
ruku na svom telu, i razmišljala kakv bi trebalo da bude njen sledeći korak.
Da li da posluša svoje srce?
— Nije mi namera da se hvalim, gospodine Varner, niti želim da me
uporeĎuju sa ženama u tvom životu, ali je odgovor da.

87
Čitateljski raj
 — Mnoge pre tebe su pokušale i nisu uspele.
Oh... — zadirkivala ga je. — Ali one nisu posedovale jedan snažan
sastojak.
— A to je?
— Ima vremena, saznaćeš.
— Ja nisam tip muškarca koji se ženi.
— Ne sećam se da sam te zaprosila.
— Od dugih veza bežim glavom bez obzira, i odmah tražim bezbedniju
terapiju.
— Dugačka veza podrazumeva nedelje... mesece, — strpljivo je
objasnila. — Laskaš sam sebi. Ja ne planiram na duže od nekoliko dana.
— Da li me ti to provociraš ili upozoravaš?
— Ni jedno ni drugo. Samo iznosim činjenice, — dopustila je da joj prsti
odlutaju do dugmadi njegove košulje, i ona otkopča prvo, drugo... ostala.
— Vreme je, gospodine Varner, da vas jedna žena uzme pod svoje. Već sam
se jako umorila od tvog stava kada su žene u pitanju. Samo kukavica kupi
svoje prnje i iskrada se usred noći. Muškarac ostaje da vidi šta će mu
doneti novi dan. Jeste li vi kukavica ili muškarac, gospodine Varner? —
provokativno prošaputa, vrhom svog ružičastog jezika ovlaživši njegove
krupne usne.
Ris je reagovao trenutno i eksplozivno, kao što se Megan i nadala.
Njegove usne žudno poljubiše njene i neka neuhvatljiva sila natera Megan
da otvori svoje srce, usta, svoje celo biće.
Jezici su im se željno dodirivali, a sva njihova ustezanja ranija su sada
bila kao rukom odnešena.
Njihove ruke, u želji da dodirnu kožu, bezobzirno su skidale odeću,
kidajući tanke bretele i dugmad sa košulje. Želja, koja je već danima
tinjala u njima, sada se raspalila i hitala prema samom paklu požude.
Risove usne su polako prelazile preko njenog, kao biser sjajnog vrata,
do mlečno belih grudi, otkrivenih prema njegovom somotastom pogledu.
UzbuĎeni, ružičasti vrhovi su postali savršeno mesto oko koga je njegov
jezik kružio, dok Megan nije zacvilela do bolnog zadovoljstva koje je
izbijalo iz svakog osetljivog dela njenog tela.

88
Čitateljski raj
 Njeno emocionalno i fizičko biće su reagovali na divlji, pomaman način.
Ta nežnost — jer, bio je vrlo nežan — naterala je suze na njene oči, dok je
fizička želja bila sve jača i jača.
Kada je skinuo sa nje spavaćicu, i nehajno je bacio na jastuke, Megan
otvori oči, sva sijajući od požude. I mada su joj naočare bite ko zna gde, nije
joj bio potreban vid da bi osetila čuĎenje na Risovom licu, kada je video
njeno telo.
— Tako si divna, — šaptao je uz njen struk. — Ali, ovo će morati da ode.
— Prstima je svukao čipkastu traku njenih gaćica nadole, i preko kukova,
butina i listova ih konačno skinuo. Pre nego što je mogao da nastavi sa
ovom specijalnom vrstom mučenja, Megan ga ščepa za jednu stranu
košulje koja je još uvek bila na njemu, i povuče je nadole.
Ris je shvatio šta pokušava i pomogao joj. U jednom trenutku je bio
nag od pojasa nagore.
Opet je postavila ruku izmeĎu njih, kada se on sagao prema njoj.
Namrštio se.
— Sada nije vreme da odustaješ, princezo, — prošaputa.
— Pa u ovom odevnom stanju ne bih baš sebe nazvala stidljivom
devicom, zar nije tako? Ono što pokušavam da uradim, ti nemogući idiote,
je da te oslobodim ovih pantalona. — Tako mu se slatko nasmešila da Ris
samo zatvori oči i spusti svoju kuštravu glavu do njenih grudi.
— Užasno te se bojim, znaš li to? — upita je, podigavši glavu.
— Da, primetila sam kada si prebledeo kao smrt i ostao bez daha, —
nehajno reče, dok je otkopčavala dugme na njegovim pantalonama.
— Ne zadirkuj, princezo, — Ris reče promuklim glasom, preuze njen
posao, pa su vrlo brzo oboje bili goli.
Umesto da polako promatra njegovo telo, Megan samo raširi ruke
ispred ovog namrštenog, ponosnog čoveka.
— Uveravam te da nikada nisam bila ozbiljnija.
Ris se nasmeja na njenu drskost, a zatim je podiže u naručje.
— Tvoja sofa je lepa, ali nije u mom stilu, gospoĎice Kolbi, — prošaputa
joj u uho i krenu prema spavaćoj sobi.

89
Čitateljski raj
 Megan ništa ne odgovori. Njene misli su bile preokupirane vrtlogom
strasti. Sa svakim Risovim korakom njene dojke su se trele o njegove
maljave grudi.
Kada se Ris približio krevetu, lagano je spustio na leĎa, a zatim i sam
legao pored nje. Okrenuli su se jedno prema drugom, dodirivali se i probali
jedno drugo. Megan nije samo primala poruke od njegovih ruku, i sama je
slala svoje poruke ljubavi, potrebe i želje.
I ako nikada ranije nije imala želju da istražuje muško telo, sada jeste.
Prsti su joj gnječili mišiće na njegovom vratu i ramenima, a zatim se
spustili na leĎa, i hrabro prešla na njegove kukove i stomak.
Bila je sposobna da zadovolji njegove želje, da mu pruži kompletno
seksualno zadovoljstvo, a isto zadovoljstvo je i ona primala. Risu Varneru je
bio potreban nežan ženski dodir, njen zagrljaj — da bi bio potpuni
muškarac.
— Poljubi me, princezo, — Ris joj je naredio.
Ona ga posluša i uzdahnu, kada je on okrenuo na leĎa. Tišinu su razbili
njeni uzvici dok je on prstom prelazio preko unutrašnjosti njene butine,
preko leĎa, preko cele nje. Usne kao da su mu bile prikovane za spoljašnju
stranu njenih grudi. Kada se spustio niže i počeo da je ljubi od prstiju na
nogama, pa dalje, Megan ga žestoko zgrabi za ramena, i zari mu prste u
gustu kosu, terajući ga da ide sve više i više dok joj potpuno ne zaposedne
telo.
To više nije bio čovek kojim je vladalo nepoverenje i sumnja, već
ljubavnik. Ona nije bila jedna od beznačajnih žena iz njegove prošlosti, već
njegova, samo njegova veštica. Jer, samo je veštica mogla na tako nežan
način da ga začara.
Nije više bilo dovoljno to što je oseća, što je miriše. Hteo je da je
poseduje, da postane deo nje. Jer, jedino je tako mogao da istera Ďavola iz
nje. Snažnim rukama joj je prešao preko celog tela, a jednim kolenom
razdvojio kao svila meke butine.
Megan se povila da se što pre spoje, da ga obuzme srž njenog tela.
On je diktirao, ona ga je sledila. On je provocirao, a ona mu se
povinovala. On je nastavio i išao sve dalje i dalje, da bi se brutalnom
brzinom približili savršenom kovitlacu strasti.

90
Čitateljski raj
 Onda je polako, neverovatno nežno, Megan osetila da lebdi, da joj je
celo telo obiio topli sjaj. Opustila se i osetila da više ne može da podigne ni
ruke ni noge.
Poslednja stvar koje se sećala je bila slika Risa iznad nje, nepomičnih
crta lica.
— Tako je lepo, — mrmljao je pospano i milovao joj kosu. — Tako je
lepo.
Prigušeni zvuk razgovora iz televizora, koga su potpuno zaboravili da
isključe, je probudio Megan. To, i nečija težina na njenim grudima.
Pokušala je da pomeri noge, ali joj ni to nije pošlo za rukom.
— Već sam pomislio da se nikada nećeš probuditi, — prijatan glas
potpuno razbistri njen mozak.
Ona okrete glavu i primeti Risovo lice — na samo nekoliko
santimetara od sebe. Osmeh joj se pojavi na usnama.
— Lepo je posmatrati nekoga dok spava, — reče mu. — To je kao kad
gledaš kroz prozor.
— Čudno, — on promuklo reče, — ali nije me nimalo sramota.
— To je zato što si besraman, — Megan se namršti, poželeviši da ga
može videti pri blagom svetlu koje je dolazilo iz dnevne sobe. — Zaveo si
jadnu nedužnu ženu, a da je čak nisi prethodno odveo ni na večeru. Ne,
dragi moj, nemaš ti nimalo srama.
— Ni trunke, — složio se. — U stvari, ležim ovde pored tebe, i mislim se
kakav si mi novi udarac pripremila.
— Da se nisi uplašio?
— Neee, — otegao je, — nisam se uplašio. Pre bi se reklo da sam...
oprezan. Uvek sam pobeĎivao tako što sam znao šta suprotna strana
planira. Ali sa tobom, kao da se nalazim usred tornada.
— Životinjo! — ona veselo uzviknu.
— Smeta ti što ne možeš uvek sve da kontrolišeš u životu?
— Upravo to sam se pitao, moja draga veštice. Nisam navikao da sa
nekim delim svoja razmišljanja, uopšte sebe. Pa ipak, kad sam s tobom,
upravo to i činim.

91
Čitateljski raj
 Megan je znala da on nije promenio mišljenje, ali ga je bar naterala da
razmišija o svojim motivima i idejama. Nekako je bila svesna da mora biti
zadovoljna i tom malom pobedom, za sada.
Dok su vodili ljubav, videla ga je i u najranjivijem i najsnažnijem
izdanju. Ni za trenutak nije zaboravio na nju. Vodio ju je do vrhova strasti,
zatim je smirivao, pa je ponovo uzbuĎiovao, sigurno je štiteći svojim
rukama.
Ris Varner je bio čovek pun pažnje i osećanja, i Megan je obećala
samoj sebi da će sva ta pažnja i osećanja biti usmerena na nju. Siroti Ris.
Možda će početi da se brine što se oko njega steže obruč, ali je Megan
tačno znala kako da te strahove ublaži. U stvari, pomisli ona dok se lenjo
protezala, sada je bio pravi trenutak da počne sa vaspitanjem ljubavnika
od koga će on postati savršeni muž.
Bar jednom joj je bilo drago što ne može da vidi kakav mu je izraz lica,
dok je prstima prelazila preko njegovog zategnutog stomaka i butina.
— Ša doĎavola smeraš, Megan? — upita Ris osorno, a zatim zastade
predvidevši da će joj ruka preći na onaj deo njegovog tela koji se upravo
probudio i poželeo je.
— Hoću da vodim ljubav s tobom, srce, i radiću ti sve ono o čemu sam
čitala od dvanaeste godine, iz... ovaj, literature moje braće.
— Onda neka mi je bog u pomoći, — uzviknu. — Baš tako.

92
Čitateljski raj
 10.

Sledeće jutro se Megan potupno isto osećala, ako se izuzme sjaj u

očima i crvenilo na obrazima.
Duboko u sebi se pitala da li je napetost koju je osećala ona ista koju
oseća kockar kome celo bogatstvo zavisi od jedne karte.
Dok je sedela za stolom i pokušavala da uradi posao koji se u njenom
odsustvu nagomilao, nikako nije mogla da izbaci iz glave dogaĎaje od
prošle noći. Da li će joj plan uspeti? Da li će, ne tražeći ništa od Risa, i čak
praveći se da je ravnodušna, uspeti da probije zid koji je Ris izgradio oko
sebe?
Pronaći i zaljubiti se u čoveka iz bajke, bio je san svake žene, Megan je
pomislila. Ipak, pronaći ga, zaljubiti se, i biti primorana da kriješ svoju
ljubav od njega, bilo je strašno.
Nije joj bilo teško zamisliti Risov izraz lica, ukoliko bi bila toliko glupa
da se izleti i otkrije mu svoja najbudlja osećanja. Još par trenutaka je
besciljno gledala u prostor, a onda klimnula glavom.
— Da, potpuno sam sigurna da sada treba primeniti metodu
ravnodušnosti. Ako od njene vreline beži kao Ďavo od krsta, onda da
vidimo kako će da reaguje na ravnodušnost.
Sredinom prepodneva uĎe Kejti sa novom poštom. Ona je spusti na
sto, zatim ode do prozora i gleda se u oblake iz kojih je od rane zore lila
kiša.
— Jeste li ikada doživeli uragan, Megan?
— Jednom, — Megan odgovori gledajući poštu. — Zašto?
— Pa, kako sada stoje stvari, ova oluja može da promenl pravac i da
doĎe do obale.
— Pa verovatno može, ali čisto sumnjam da će se to dogoditi.

93
Čitateljski raj
 — Dešavalo se to i ranije, — Kejti uporno nastavi.
— Sigurna sam da jeste, — Megan se složi, — ali me je pre nekih sat
vremena zvao Ned Keri, i rekao da nema potrebe da gradimo zaklone, kao
što je bilo planirano, Uragan Toni je sada pretvoren u običnu tropsku kišu.
Ono što će se verovatno desiti je da će ovakvo vreme potrajati nekoliko
dana. — Nasmeja se. — Sad se osećaš bolje?
— Da, — Kejti uzdahnu s velikim olakšanjem.
— Večeras izlaziš sa Džonom?
— Naravno, — odgovori živahna crnka, i za tili čas joj osmeh zameni
namrgoĎeno lice. — Pozvani smo na zabavu.
— Baš lepo.
— Imam još neke vesti, — reče Kejti. — Džon je dobio poziv da se
priključi osoblju u jednoj od lokalnih klinika. To znači da će naše venčanje,
od koga su već svi pravili šalu, biti u sledećih šest nedelja.
— O, Kejti. — Kejti se nasmeja. — Da li je Džon konačno pristao da
prihvati ponudu?
— Da. Već sam počela da sumnjam. Toliko je bio uveren da sve može
sam. Ali, opremiti ordinaciju i pribaviti lekove, sve je to toliko skupo, da se
morao suočiti sa surovim životnim činjenicama.
— Ako to znači da ćete se vas dvoje uskoro venčati, sigurna sam da
neće ni primetiti u čemu je stvar.
— Bolje za njega da tako bude, — reče Kejti odlučno, na šta se Megan
nasmeja.
Kako su samo srećni, pomisli kasnije Megan. Kod njih su jedini
problemi bili finansijske prirode, a sada više ni njih neće biti.
Eh, kad bi se problem sa Risom mogao tako lako rešiti. Kod Kejti i
Džona je osnovni krivac što se ne venčavaju bio novac, a taj isti novac je
kod Risa stvarao nepoverenje prema bilo kakvim izlivima osećanja.
Kako je popodne sporo proticalo, Megan se izgubio sjaj u oku i crvenilo
sa obraza. Ni reč od Risa. On, naravno, nije bio u obavezi prema njoj samo
zato što je spavao s njom. Ali, ako bi bila poptuno iskrena prema sebi,
onda bi morala da prizna da ovakvu reakciju nije očekivala.

94
Čitateljski raj
 On je priznao, uz gunĎanje, da je smatra privlačnom, da mu je lepo s
njom, i da ne može da je izbaci Iz misli. To bi verovatno za svakog drugog
čoveka bilo dovoljno; za Risa je to bilo previše, i to nije mogao da podnese.
Megan ga je zamislila kao šeika koji luta Saharom. Da, ona mirno
odluči, čekati Risa u stadijumu njihovog odnosa, to je bilo sve što je mogla
da učini.
Posle donošenja ove odluke, jedina uteha joj je bila ljubav koju je za
njega nosila u svom srcu.
Zašto ova nevolja, ova bolest zvana ljubav mora da bude toliko bolna?
Da li postoji neki prastari zakon koji je proklamovao da svi ljubavnici
moraju da pate izvesno vreme?

Šetnja od njene kancelarije do stana, posle posla je bila ravna suočavanju

sa njenim mučiteljem. Gdegod bi pogledala, videla bi njega. Zavaljenog na
sofi, na stolici. Čak ni u kuhinji nije bila sigurna od sećanja na njega.
Kada je ušla u spavaću sobu, gotovo je bila sigurna da može da oseti
njegov miris, i za trenutak joj se suze pojaviše na očima, zamagljujući joj
vid.
— Dosta! — prekorevala je sebe. — Prestani da misliš na njega. — I
svom snagom je pokušavala.
Pošto je pojela salatu i preobukla se u pantalone i šljampavu majicu,
Megan odluči da se upusti u posao koji je stalno odlagala. Baš to veče je
zamislila da izvuče i očisti kuhinjske fioke.
To nije bio naporan posao, ali ni mnogo interesantan. Barem je nečim
bila okupirana. Kada je s tim završila, videla je da je još relativno rano.
Oprala je ruke, osušila ih kuhinjskim papirom i onda ugasila svetlo i izašla
iz kuhinje. Možda će joj televizija pomoći da nekako popuni sat, dva
vremena.
Megan je skoro sela na sofu, kada se začulo kucanje na vratima.
Sledila se! Ris je jedini kucao. Ostali su zvonili.
Da li da odgovori, ili da se pravi da je nema? Zar ne bi bilo bolje za
njenu stvar da je manje pristupačna?
Ali već dok je postavljala ta pitanja, krenula je prema vratima.
Izigravati nedostižnu devojku je možda bilo korisno, ali kada se srce cepa

95
Čitateljski raj
za nekog čoveka i kada ruke žude da ga osete, onda tipično žensko
hvatanje u klopku nije nimalo poželjno.
Otvaranje vrata je bila jedna od najtežih stvari koje je Megan učinila.
Prošle noći je svu svoju ljubav prema Risu prosledila kroz svaki zagrljaj,
kroz osećaj na usnama, kroz način na koji je njeno telo prihvatilo njegovo.
Ono što joj nije bilo dopušteno da kaže glasno, govorio je jezik tela. Da li je
to bilo dovoljno?
Nije bilo neke očite promene u njegovoj pojavi, osim čudnog pogleda i
čitave mreže sitnih bora koje su se pojavile oko očiju. Delovao je tako kao
da trpi nesnosan bol. Susrete se s njenim upitnim pogledom.
— Mogu li da uĎem? — upita tako učtivo i hladno, kao neki stranac.
— Naravno, — reče, suzdržavajući luĎačku potrebu da se nasmeje na tu
ledenu učtivost.
— Hoćeš li nešto da popiješ? — konačno upita. Potpuno je ignorisao
sofu i stolice, i ne zaustavi se sve do dnevne sobe.
— Viski, — dobaci joj preko ramena, ne zaustavljajući se.
Megan u neverici odmahnu glavom, a zatim se okrete i izaĎe iz sobe.
On je totalno izgubljen, pomisli ona, dok je vadila čašu i sipala viski sa dve
kocke leda. Zar nije čudno što se žene uvek smatraju slabijim polom?
Vratila se u dnevnu sobu i donela mu piće. Ris je stajao pored
staklenih vrata koja su gledala na malu baštu. Zavese nisu bile navučene,
pa je gledao u kišovitu noć, s mračnim izrazom lica.
Megan malo zastade pre nego što se usudi da mu prekine misli.
Konačno to više nije mogla da odloži. Sve je bilo bolje od tog groznog
raspoloženja u kome je sada. Dodirnula mu je ruku, zatim mu dodala čašu.
Sa čašom je povukao i njenu ruku. Spustio je piće na stočić pored
vrata i privuče iznenaĎenu Megan sebi, čvrsto je stegnuvši rukama.
Namerno te nisam zvao danas. — Dah mu je bio vreo, dok joj je ljubio
vrat.
— Znam.
— Je li ti to smetalo?
— Jesi li to želeo?
— Da, ali samo da ti smeta. Ne da te povredi.
— Oba su ti uspela.

96
Čitateljski raj
 — Hoćeš li mi oprostiti ako ti kažem da mi nije žao?
— Naravno. Tvoj ponos je u pitanju.
— Otkud tolika velikodušnost?
— Zašto bi se pobednik uzbuĎivao oko jedne izgubljene bitke?
— Jesi li baš sigurna da si pobedila?
— Pa ovde si, zar ne?
— A šta ako je to poslednji put?
— Jel'jeste?
Tišina je bila zaglušujuća. Megan je skoro mogla da oseti borbu koja se
u njemu odvijala, i čuje staru, dobru prijateljicu sumnju kako se sukobljava
sa iskrenom ljubavlju. Ta ljubav nije ponuĎena da bi dobila nešto za uzvrat.
PonuĎena je slobodno.
— Ne, veštice, — reče nesigurnim glasom. — Za uvek.
— Jesi li uplašen?
— Prestravljen.
Megan se polako okrete u njegovom naručju, a oči joj zablistaše poput
safira. Rukama mu obrgrli lice, upijajući svaku crtu.
— Čega se ti u stvari bojiš, Ris?
— Da ćeš prestati da me voliš. — Za trenutak je neverovatna tuga
preletela preko njegovog lica. — Brak će posle izvesnog vremena izgubiti
svoju čar.
Megan ga prstima pomilova po zategnutim obrazima i stisnutim
usnama.
— A zašto ne bismo izostavili brak, Ris? Zašto ne bismo samo živeli
zajedno? Tako ni ja ni ti nećemo imati obaveza.
— Šta će tvoji reći? — upita, pomalo šokiran.
— Kakve oni veze imaju?
— Pa, pričala si mi za onaj slučaj sa Majklom Klajnom. Ne verujem da
su se promenili šta ti misliš?
— Pa šta onda? lako smo bliski, ne živimo zajedno. Već godinama od
njih ne tražim dozvolu za svoje postupke.
— To mi se ne dopada. — reče zloslutno, zgrabivši je za zglobove ruke.
On ih skupi na svojim grudima, a onda je zagrli. — Ne bih želeo da budeš u

97
Čitateljski raj
poziciji da te ljudi ogovaraju. Mislim da je najbolje da rešimo celu stvar
tako što ćemo se venčati.
— Bože, bože. — Megan se nasmeši. — Zvučiš tako sigurno.
— I jesam siguran. Siguran da te volim. Siguran da je pravi pakao biti
bez tebe. Onda mi samo jedna stvar preostaje, zar ne?
— Bojim se da je tako, gospodine Varner. — Trudila se da zvuči
ponizno.
— Sve vreme si znala da će se ovo ovako završiti, zar ne? — upita,
gutajući je očima, iako se mrštio.
— Nadala sam se, maštala, čak sam bila spremna da pribegnem raznim
trikovima, ne bi li te uhvatila u klopku. Postala sam prilično bezobzirna
kada si ti u pitanju.
— Koliko bezobzirna? — upita je zavodljivim glasom, lagano joj
milujući leĎa, budeći u njoj poznata, ali nova osećanja.
— Da li me ti to izazivaš? — šapnu.
— Da.
— U tom slučaju... — ona nemarno reče, i navuče zavese. Zatim priĎe
sofi i ugasi lampu. Svetlo je još dolazilo samo iz kupatila.
Ona se okrete i pruži ruku prema Risu. Ris je uhvati i poĎe za njom.
U spavaćoj sobi je bilo taman toliko svetla da se vide lica i obrisi tela.
Kada su stigli do kreveta Megan bez oklevanja poče da ga svlači.
Prvo je ostao bez sakoa i mašne. Zatim je nestala košulja. Jednim
brzim potezom je otkopčala dugme na njegovim pantalonama i povukla
šlic nadole.
Uskoro je Ris stajao, visok, krupan i snažan. Bio je savršeno muževan,
ali ne i dominantan. Njegova seksualnost ni malo nije umanjivala njegovu
muževnost. Jednom rečju, bio je savršen.
Svestan njenih osećanja u tom momentu, Ris spretno povuče njenu
majicu. Pre nego što je nastavio sa daljim svlačenjem, Ris joj nežno stegnu
grudi, i saže se da ispije mirišljavi nektar.
— Tako si divna, — šaputao je, udišući miris njene kože. Bio je gladan
njenog tela, njene nežne ljubavi.

98
Čitateljski raj
 Uz drhtavi uzdah, Ris prestade da muči sebe, i polako skide Meganine
pantalone i gaćice. Kada su oboje bili nagi, oni se zagrliše i padoše na meki
krevet.
Pre ovoga nikada nisu osećali tako manijačku potrebu za brzinom.
Postao je imperativ da njihova spojena tela daju zalog za njihovu večnu
ljubav.
Ovo je bila prva šansa za Megan da otvoreno pokaže svoju ljubav i
saosećanje za ovog usamljenog čoveka. On je uneo novu snagu u njen
život, koja joj do tada nije bila poznata. Oboje su imali praznine koje je
samo onaj drugi mogao da popuni — dve polovine koje su sada činile
celinu.
Ona uzdahnu od zadovoljstva kada njegove snažne ruke počeše da
prelaze preko njenih kukova i butina, pa uz leĎa, sve dok je ne uhvatiše za
ramena.
— Volim te, Megan Kolbi. Sve što imam je sada tvoje. I neka nam je
bog u pomoći, ako se umoriš od mene.
Megan je čula neizrečenu molbu u njegovom glasu. Znala je da ga
puke reči sada neće dovoljno uveriti. Poverenje će samo doći, ona će se
pobrinuti za to. U meĎuvremenu će mu pružiti svoje ruke.
Megan se odmaknu i kritički pogleda na sto. Cveće i sveće su savršeno
izgledali, kao i pre deset minuta, kada je poslednji put vršila proveru.
Prošlo je tačno šest meseci od dana kada je postala gospoĎa Risa
Varnera. Ovo je veče bilo njihov prvi jubilej.
Napravila je njegova omiljena jela, obukla njegovu omiljenu plavu
haljinu i pustila njegovu omiljenu muziku.
Ris nije bio loš suprug. U stvari, neverovatno je napredovao, što se tiče
ljubomore. Više nije smatrao da su svi gosti koje je Megan zvala na večeru,
paraziti, i čak se i sprijateljio sa nekoliko muškaraca, osim sa Džekom.
Njena porodica je i dalje predstavljala problem. Kada su bili zajedno,
zahtevali su da i Megan bude s njima izvesno vreme. To se Risu nije
dopalo. Ali, kao i svi lukavi ljudi koji su živeli i preživeli samo uz pomoć
svoje promućurnosti, i on se prilagoĎavao.

99
Čitateljski raj
Jedna od njegovih najvernijih pristalica je bila Amelija Refton. Ris je
poklonio zemljište u ulici Spenser istorijskom društvu i dame su bile
oduševljene.

Sledećih nekoliko meseci Megan je bila sigurna da će morati da odsustvuje

s posla da bi rodila dete.

Jedino je znala, da kada kaže Risu da je u drugom stanju, da će on

insistirati da ona ranije uzme odmor. Možda će se čak i naljutiti kada čuje
za novosti, možda će... možda će... Pokušala je da prestane sa ovim
mučenjem. Muškarci su postajali očevi svake sekunde, svakoga dana. Ris
sigurno neće biti tako detinjast da ne bi želeo svoje sopstveno dete. Pa
ipak, bilo mu je drago kada je saznao da ona uzima kontraceptivne pilule.
Nije mu rekla da je prestala da ih pije u nadi da će ostati u drugom stanju.
Megan je čula ključ u vratima. Brzo je otišla u kuhinju i nesigurno
stajala, čulo se kako je zalupio vratima, zatim kako korača kroz hodnik i
dnevnu sobu. Čula je kako je zove. Oklevala je, jedva dišući.
I pre nego što je mogla da odluči šta će dalje, Ris je jurnuo na vrata. U
deliću sekunde je videla paniku u njegovim očima.
— Nisam te čuo, — reče jednostavno.
— Završavala sam večeru. — Megan se nasmeši i priĎe. Podigla se na
prste i poljubila ga. Kada je htela da se odmakne, on je zarobi u svom
zagrljaju.
— Bojao sam se da si...
— Nemoj. — Megan se nasmeja, ućutavši ga tako što mu je stavila prst
na usta. — Daleko smo mi od toga, zar ne misliš?
— Uglavnom — reče nepošteno. — Samo povremeno me progone stari
strahovi i sumnje.
— Jesi li gladan?
— Gladan? — upita, ne verujući da je tako brzo promenila temu.
— Hrane — reče kratko. — Proslavljamo naš jubilej, sećaš se?
— Ne, gospoĎo. — Ris je brzo počeo da se brani. — U stvari, — on
zavuče ruku u unutrašnji džep od njegove jakne i izvadi dugačak, uzak
paket, uvijen u srebrni papir.

100
Čitateljski raj
 — Pokupio sam ovo na pauzi za ručak. — On pogleda u paket s obe
strane. — Šta misliš, šta je ovo?
— Bolje da bude za mene, — Megan se isceri i jednom rukom zgrabi
kutiju i odmah poče da cepa papir. Ona uzviknu od zadovoljstva kada
ugleda divni dijamantski visuljak, postavljen u mrežu od filigrana, na
tankom, zlatnom lančiću.
— Divan je, Ris, ali stvarno nije trebalo. Moja kolekcija nakita se vrlo
brzo povećava.
— I nisi baš luda za njim, jel' tako?
— Divan je, i zaista sam polaskana da toliko često misliš na mene, ali
sam isto toliko srećna kada te vidim kako svako veče ulaziš na vrata. Je li
tako teško u to poverovati?
— Pre šest meseci bi bilo. Sada, — nasmeši se, — u to mogu potpuno da
verujem. Ali, moraćeš da se navikneš na moje poklone, jer uživam da ti ih
kupujem.
— Obećavam da ću uvek pokazati odgovarajuću dozu zahvalnosti. A
sada, — ona pokuša da razgovor opet navede na večeru, — da jedemo.
Ona se nagnu pored Risa, i iz rerne izvadi ostrige u Ďuveču.
— Šta znači ovo insistiranje na hrani, gospoĎo Varner? Da li to
pokušavaš da mi zamažeš oči pre nego što mi kažeš da si slupala svoja
nova kola?
Megan mu je i dalje bila okrenuta leĎima i stavljala dva tanjira sa
salatom na poslužavnik. Nije bilo potrebe da više krije. Ionako bi izvukao
odgovor iz nje za pet minuta, kada je tako nervozna.
— Nisam slupala kola, Ris, ali sam trudna. Hoćeš da staviš ulje i sirće na
salatu, ili ćeš je jesti sa sirom?
— Ulje i sir... — glas mu je postajao sve slabiji, da bi ponovo dobio
snagu.
— Trudna? — zagrmeo je u neverici. — Kako?
— Na ujobičajen način, budi siguran.
— Megan se okrete i pogleda u svog muža. — Jesi li ljut, Ris?
— Ljut? — tako je grmeo da je Megan stvarno skočila od straha. —
Zaboga, princezo. — Zatvarao je oči i polako odmahnuo glavom. — Zato si

101
Čitateljski raj
toliko nervozna? Zar si zaista mogla da pomisliš da ću biti ljubomoran na
sopstveno dete?
— Pa... palo mi je na pamet, — priznade, pomalo posramljeno, kada je
primetila uzbuĎenje u njegovim očima.
Mesta za žaljenje nije bilo, jer je u tom trenutku Ris podigao visoko u
vazduh, pre nego što je posadio na pult i obavio joj struk rukama.
— UzbuĎen sam... ekstatičan... oduševljen... u redu? — i Megan mu je
poverovala. — Sad mi reci kada?
— Za šest meseci.
— A posao?
— Uzeću odmor kada doĎe beba, a onda ćemo da vidimo. U redu?
— Preživeću. — Držao joj je lice u rukama, a iz očiju mu je izbijala takva
ljubav, da je to nateralo Megan suze na oči.
— Ne prestaješ da me zapanjuješ, Megan Varner. Naučila si da voliš
mrzovoljnog cinika kakav sam ja, reskirala udajom za mene, a sada ćeš mi
podariti i dete. Ti si moj život, princezo, moja amajlija.
— Volim te, Ris Varner, — prošaputa. — Sada i uvek.
On je bez reči podiže. — Nadam se da se nije pokvarila večera.
— I ja, — nasmeši se. — Ali, i ako jeste, uvek možemo naručiti picu.
Trenutno mi najviše prija da budem u naručju svog muža.
— Baš lepo. Jer, upravo to će se i dogoditi, — reče, dok je nosio iz
kuhinje pravo u spavaću sobu.
— Srećan jubilej, Ris.
— Srećan jubilej, princezo.

Kraj
Sken: Čitateljski raj
Obrada: Nelle Mary

102
Čitateljski raj