Profesorka28 &amp Sany Brezz - Medena I Sponzor

PROFESORKA28 SANYBREZZ
Profesorka28
&
SanyBrezz
Medena & sponzor
2
BOOK AS PASSION
Prolog
OGNJEN
2016. godina
Nekad zaista ne treba ustajati iz kreveta, ova dva dana su
dokaz toga. Po prvi put ne želim da ustanem iz kreveta. Nemam
volje, iako sam dobro nakljukan lekovima. Nakon što mi je Pavle
zbog Tijane sredio facu, davno zaboravljeni duhovi moje
prošlosti su se probudili. Ne zaboravljeni, već duboko skriveni
negde u malom kutku mog mozga i srca.
Nisam ljut na Pavla, ne zameram mu, i mada smo se rastali
razumem ga. Tijana mi je zaista postala draga. Ona mi je
odgovarala jer je pristajala na sve moje uslove, na neki način bila
je savršena za mene. Savršena jer nije tražila više, nije tražila
osećanja i srce. Bila je realna. Znao sam da i ona ima neki rep iz
prošlosti, i nisam iznenađen što je ljubav bila u pitanju. Drago mi
je zbog nje i što je konačno našla svoju sreću. Mada mi je
promenio lični opis Pavle je zaista dobar lik, a ona zaslužuje
nekog takvog. Mnogo mi je značila kada se moja sestra, Olivera
porodila. Tako smo se i upoznali. Dobrica kakva jeste nekako se
savršeno uklopila u moj svet. Nije tražila ništa, a opet me je
puštala da budem ono što jesam, sponzor.
Da, to sam ja, onaj koji plaća sve. Tako je lakše, nema
osećanja, svi znamo na čemu smo. Nema ljutnje kad se sve završi,
lepo kažu čist račun duga ljubav. Poznat sam kao galantan, ali
hladan, nemam srca, ono ne kuca ni za jednu.

Nikada.
Sem jednom... Nekada davno..
Bila je... Pa bila je sve, ali to onda nisam znao. Nisam bio
svestan koliko mi je značila dok nije otišla. Voleo sam je, a to
nisam znao dok nije nestala. Moja Nata, moja Medena, moja
sreća.
I sada posle toliko vremena, kada sam mislio da se ne sećam ni
njenog imena, da sam zaboravio kako izgleda osmeh na njenom
licu, opet se pojavljuje u mom životu.
Sam pogled na njeno lepo, ozbiljno lice uzdrmao je moj savršeno
miran svet. U mom životu je sve uređeno, znam ko sam, znaju ko
sam, ne diraju me, ne diram ih. Sve se vrti oko posla, mojih
klubova, lakih ženski i naravno moje princezice Maše. Ona je
moje sve. Za nju živim. Njoj dajem sve. Davno sam doneo odluku
da svoju decu imati neću, greh na duši koji nosim je razlog te
odluke. I opet kao i svakoj velikoj odluci u mom životu glavni
razlog je bila moja medena doktorka, Natalija Medenica.
Kada sam je video pre dve večeri bio sam zapanjen
promenom na njoj. Nije više ona nevina i naivna devojčica koju
sam nekad znao. Sve na njoj je drugačije. Kosa joj je svetlija, grudi
su joj punije, telo joj je sada telo zrele žene, a ne tek procvale
devojke. Nekad je razdragani osmeh krasio njeno lice, a sada je tu
ledena, profesionalna doktorka. Led u njenim očima je ono sto me
je šokiralo. Ali život je tome naučio. Uvek je bila nasmejana. Čak i
kada sam bio najgrublji prema njoj, i kad je u očima imala more
suza, zbog mene je osmeh uvek imala na usnama. Nekad je u
mene gledala kao u Boga, a sad kao u mrava kog bi rado zgazila.
Arogantno i umišljeno kopile kakav sam bio, mislio sam biće
4
BOOK AS PASSION
uvek tu. I bila bi da nisam bio takav gad prema njoj. Volela me je
kao nijedna, dala mi je sve, a kako sam joj vratio?!
NATALIJA
Sedim u zamračenoj sobi. Trebala bi da spavam i odmaram
ali ne mogu. Ne mogu jer već dva dana ne mogu da se sastavim.
Ne mogu da se pomerim sa ove fotelje, smeta mi sve čak i svetlo
ekrana mobilnog telefona. Neko bi pomislio da sam flipnula.
Možda i jesam jer se već dva dana pitam zašto?
Zašto se pojavio i to u mom dežurstvu?
Zašto kad su godine prošle od poslednjeg susreta, dodira,
pogleda, svega...
Zašto ga je život naneo ponovo meni na put?
Ni u najluđim snovima ne bih pomislila da će moje dežurstvo biti
tako turbulentno. To veče je tek druga noć koju radim. S'obzirom
na saobraćajne nesreće moja klinika malo malo pa je puna raznih
pacijenata kojima je moj rad potreban. Nije lako biti ovo što sam
ja.
Nije ali ja sam sa velikim naporom došla tu gde jesam. Nije lako
biti najmlađi maxilofacijalni hirurg u Beogradu i okolini. Nije ali
ja sam to zaslužila. Radila sam i šakom i kapom i evo me.
Ali ništa nije moglo da me spremi za njega, za njegove dve fufice
i podsetnik na prošli život.
Toliko napora i truda da sve ode u zaborav palo je u vodu
kad sam dotakla njegovo lice, njegov slomljen nos i zavirila u
njegove proklete oči.
Jednom je Natalija bila mala, mlada i naivna, više ne.
Jednom je Natalija mislila da se jede sve što leti...
Jednom je Natalija pustila srcu da diktira i vodi je.
Jednom je Natalija dala sebe celu. Jednom i više nikad.

I zato se sad pitam zašto? Kad je sve bilo spremljeno,
sklonjeno, zapečaćeno i zaboravljeno. Zašto Bože?
Dva dana ista meta, isto odstojanje. Ništa pametnija, ništa
trezvenija.
A boli me.
Jutros je stigla prva njegova poruka. Zašto ne razume reči
ne želim više nikad da te vidim?
Ne želim ništa od njega, ni glas, ni poruku, ništa.
Pošto sam ja profesionalac odradiću njegovu kontrolu i zatvoriću
ta vrata jednom za svagda.
Ali poruke se nižu:
Nato, srećo moja...
Nato, medena...
Nato, moram da te vidim samo još jednom van bolnice...
Nato, moram da ti objasnim...
Bole me.
Boli me svako slovo kad se setim svega.
Boli me jer mi srce drhti a ne sme. Boli me jer mi usta i oči jecaju
bez glasa i suza.
I ponovo univerzum mi stavlja prepreku na put. I ponovo
ga pitam zašto? Zašto i to sad kad mi je najbolji prijatelj ponudio
brak.
Zavrti prsten na domalom prstu i uzdahem.
Od ljubavi do mržnje kažu malo je. Ognjen i ja prošli smo
sve faze.
Koliko god da sam ga nekad volela, toliko isto ne mogu da
mu oprostim. Jer, sve sam mu dala a kako mi je vratio?!
6
BOOK AS PASSION
Uvod - Srce
OGNJEN
Poslao sam joj već desetak poruka, ni na jednu nije
odgovorila a znam i da neće. Uvek je bila karakter. Čak i onda
onako mlada znala je šta želi i bila spremna na sve samo da to i
ostvari. Znam da me ignoriše, radi to namerno. Ali ja sam
uporan, moram da je vidim. Znam da ću je videti na kontroli, ali
želim susret van bolnice. Želim tišinu dok se budem pravdao,
želim da smo sami kad ogolim dušu prvi put u životu. Moja
malena... moja Medena...
Mrzeo sam one srceparajuće priče o pravoj ljubavi, slušao
sam svoje prijatelje kako kukaju za ženama, mislio sam da su
patetični, da nisu dovoljno muškarci. A sad im zavidim. Zavidim
im što su imali hrabrosti da stanu, kleknu ispred svojih žena pa i
da mole ako treba. Zavidim im jer danas imaju decu i divne
supruge sa kojima uživaju. Ja sam kukavica i konačno se ne
stidim to da priznam sebi. Sada sam spreman i da klečim i da
molim pred njom, al znam da to neće biti dovoljno. Mnogo sam
joj oduzeo da bi sitnicama to nadoknadio. Njoj treba nešto veliko,
a proklet bio ako ne saznam šta. Navikao sam da ženama
kupujem sve, vodim ih na egzotična mesta, skupe restorane, sve
najbolje od najboljeg dobila je svaka. Al njoj to nije bilo dovoljno.
I da joj ceo svet stavim pred noge, njoj to ništa ne bi značilo.
Dok su druge tražile mnogo od mene ja sam im davao, ona
je tražila samo jedno, jedno koje joj nisam dao.
"Imaš sve, dajem ti sve, šta još hoćeš?"

"Varaš se. Nemam ništa, ovo sve je jedno veliko ništa."
"Pa šta ti fali koji moj?"
"Srce, Ognjene, samo tvoje srce. Al ti ga izgleda nemaš. Shvatam
da misliš da nemaš šta da mi ponudiš ili samo misliš ga ja možda ne
zaslužujem."
Ali dao sam joj ga tada, samo to ni ona ni ja nismo znali. U
stvari nisam joj ga dao, pobeglo je samo kod nje. Osetilo je srce,
ono što glava nije znala, da takva druga ne postoji. Da je ona ta,
ona prava, za ceo život. Al glava je bila jača. Prednjačila je u
impulsivnim i glupom odlukama. Radila je protiv srca, mene i nje
same.
I sada, godinama već srce plaća grehove te moje glave.
Boli, godinama bol u grudima budi me iz sna. Može li srce da me
boli pitam se godinama?! Probode me ono čak i dok spavam kraj
neke druge, čisto da mi se nasmeje u facu, kao da mi kaže ona
nije ta, varaš se.
To telo ne greje kao njeno, usne ne ljube kao medene,
osmeh je lažan, nije iskren, sladak kao njen. Tada proklinjem
sebe, ustanem, sednem u auto i lutam bez nekog cilja. Znao sam
stotine kilometara da pređem vrtoglavom brzinom nadajući se da
će me neka bankina pustiti da proletim u provaliju, da završim,
da prestanem da osećam bol, da smirim srce.
Nadao se tome, o kako jesam a opet imao sam moju Olju sa
njenom tužnom pričom i nisam mogao samu da je ostavim. I sada
godinama kasnije dobili smo Mašu, srce ujkino. Ona je svetlo
mog života, moje sve. Moja uteha kad srce zaboli. Privijem je na
grudi i svaki put, ali baš svaki put pomislim, mogao sam ovako
držati naše... Mogao sam ali nisam... Umesto toga oterao sam je...
8
BOOK AS PASSION
Radio sam mnoge stvari u životu na koje nisam ponosan. I

verovatno bi ih sve ponovio. Ne postoji ništa zbog čega se sad
kajem, jer moja Olja ima sve. Ne kajem se ni zbog čega sem zbog
nje. Godinama imam noćne more, u stvari jednu noćnu moru.
Ona me progoni. Njen poslednji pogled. Praznina i bol u tom
pogledu bi potresli svakog, sem mene. Bio sam pijan, jedva sam
stajao na nogama, većine stvari se od te poslednje večeri i ne
sećam. Reči se ne sećam, ali pogleda da. Taj njen pogled
progoniće me dok sam živ. Tada sam shvatio da sam je ubio. Njoj
sam slomio srce i nju je bolelo tada, mene boli sada...
Sada kad je ponovo vaskrsla...
Sad kad je tu na dohvat ruke...
Sad kad je tu blizu a opet daleko...
Moram da krenem od početka, od nule… da bi dospeo do
moje medene moram da zavirim u prošlost i raščisti sa njenim
duhovima.
Moram da stanem ispred nje i priznam da me sve boli
pogotovo srce.
Moram sreći mojoj da pokažem da ga ipak imam i da me
boli...
Svaki mišić, svaka pora, svaki milimetar duše... i srce...
Nato, boli me srce što sam ti sve ti uradio... Nadam se da ćeš mi
jednog dana oprostiti. Naslonim se u fotelju, sklopom oči pa
ponovo proživim dane naše sreće...
NATALIJA
Može li srce da boli?
Može li taj mišić koji nam pumpa krv i daje život da boli?
To je centar našeg bića, to je organ od najveće važnosti, najvažniji
vitalni organ. Ali boli li on?
Videla sam ga uživo, videla sam na praksi, čak sam jedno
srce i držala u ruci. Držala sam jedno umrlo, jedno koje je
prestalo da kuca i pažljivo gledala. Tog nekog sad više ništa ne
boli, ništa čak ni to srce.
Može li srce da boli? Ili je to samo preneseno značenje?
Da li probadanje u grudima ispod leve plećke koje prelazi napred
znači nešto? Da li ubrzano lupanje bez ikakvog zdravstvenog
razloga daje neku poruku?
Može li stezanje dlanova, znojenje i spazam mišića biti znak
da me nešto boli? Nešto ozbiljno. Nešto skriveno. Nešto duboko.
Može li da me boli srce?
Moj je život bio težak, nisu mi cvetale ruže. Nemam
roditelje, bar ih se ne sećam. Oduvek sam i kao mala sanjala da
budem lekar, doktor i da lečim ljude. Nikad nisam odustala.
Nijednog momenta nisam gledala nazad, samo napred. Imala
sam cilj, imala sam prijatelje. Bilo je teško ali sve je prošlo, tu sam
gde jesam.
Srećna sam ili sam bila...
Do pre par dana držala sam konce i svoj život u rukama.
Do pre par dana bila sam devojka, žena prisebna, smirena,
raspoložena. Bila sam žena verena za jednog dobrog čoveka.
Bila sam svetlo. Sve dok se tama nije vratila. Sve dok se sivilo
ponovo nije nadvilo nad mene. Sve dok drugi čovek, onaj grešni,
zabranjeni, bezobrazni nije ponovo ušetao u moj život.
Ušao i rasturio moj svet.
10
BOOK AS PASSION
***
Može li da boli srce?

Natalija, ludiš!! Znala si da živite u istom gradu! Znala si da
je verovatnoća velika da ga sretneš? Nekad si i sama bežala,
špijunirala ga, hranila se njegovom bezosećajnošću! Nekad si i
samu sebe tako povređivala! Gledala si, gutala suze ali nisi
treptala. Znala si a ipak nisi spremna. Nisi bila spremna za
pojavu u sred noći, za izgubljen pogled, za prepukao glas.
Ponovo nisi bila spremna da vidiš to što godinama znaš, a to je da
se takvi ne menjaju. Nisi spremna ne na jednu već na dve
napirlitane drolje koje su ga dovele. Njega, prokletnika, njega,
drznika, velikog Sunca tvoje mladosti, velikog kraja tvoje
bezbrižnosti.
Peti je dan. Još dva do velikog praska. Još dva do susreta i
konačnog prekida. Šta prekidam? Nešto davno prekinuto? Nešto
davno umrlo...
Može li srce da boli?
Može ponovo...
Trinaest godina, previše je.
Od devojčurka, devojke do žene... Od nevinosti do
grubosti, od ljubavi do mržnje. Sve sam probala, sve iskusila, sve
na svojoj koži osetila.
Volela sam iskreno i čisto ali mi nije bilo uzvraćeno.
Ljubila sam nespretno ali sa puno žara i emocija.
Izgubila sam celu sebe, zbog prevare izdaje, nesreće.
Nećeš me više slomiti.
Iako sve pamtim, nećeš jer ti neću dati.
Nova Nata nije kukavica, ona će te pogledati u oči i reći

gubi se.
Hoće, sve će ti reći i onda shvatiti da je srce ipak i dalje boli.
***
13 godina ranije....
"Uspela sam, uspela! Bako, deko, primljena sam!!!"
"Đe si primljena dijete?"
"Pa na fakultet! Kako gde?"
"A pa lijepo. Što ćeš sad biti? Doktorka?"
"Pa tek kad završim..."
Živim u Beogradu već dugo. Ne znam kako ali dospela sam
ovde i to u hraniteljsku porodicu. Moji su umrli davno dok sam
još bila malecka. Baba i deda, jedini krvni srodnici nisu mogli da
me čuvaju i socijalna služba me poslala kod hranitelja. Moram
reći tu sam imala sreće. Porodica koja me je odgajala nije imala
dece i zato su uzeli nas troje, mene, Sonju i Dragana.
Bila sam zahvalna na njihovoj dobroti i njihovoj nesebičnoj
ljubavi. Bila sam zahvalna jer nijednog momenta nisam osećala
da tu ne pripadam. Oni su oduvek bili moja porodica i ostaće.
Iako sam ja Medenica sa poreklom iz Crnogorskog krša uvek ću
se osećati kao Mitićeva. Nigde ne piše ali njihova sam.
Napunila sam 18 godina. Imala sam svoj žur. Stasala sam i
bilo je vreme da me Mitići puste samu među svet.
Sonja je kao i ja i sad upisuje Višu medicinsku, kaže nije kapacitet
kao ja za fakultet. A Gagi, dobri naš bata, koji je stariji koju
godinu od nas nema posla koji nije radio. Od fizičkog, moleraja,
12
BOOK AS PASSION
zidarskog zanata pa sve do konobarisanja. I on uvek ima neke

planove samo nikako da ih ostvari.
Sonja i ja smo po upisu na fakultete odlučile da živimo
same. Volimo Mitiće obe ali vreme je da stanemo na noge i
okusimo pravi život, onaj surovi koji se nalazi izvan zidina
njihovog dvorišta.
Sva sreća da nam je bar stančić nađen.
"Seke moje nikad ne bih mogao da vas pustim da živite bilo
gde. Ovde ću vas imati na oku i blizu je mom poslu. Biću vam
nadohvat ruke ako vam zatrebam."
"Gagi, hvala ti, ali moramo same da se snalazimo. U
budućnosti ćemo zavisiti samo od sebe."
"Dobro. A šta je bilo sa poslom? Jeste li razmislile?"
"Ja sam našla u menjačnici a Nata se nećka."
"Pa nešto mi se to ne sviđa. A i nisam dobra sa brojkama."
"Nati, hoćeš da pitam šefa pa da sa mnom konobarišeš?
Ako nema mesta kod nas, gazda drži još dva bara."
"Pa pitaj."
"Super. Hajde sad da počnemo sa nošenjem stvari."
OGNJEN
Život je lep. Na vrhu sam, počeo sam sa dna i dospeo do
mesta gde sam sad. Kad neko dolazi iz unutrašnjosti kao ja, mora
debelo da se pomuči da nađe svoje mesto na beogradskom
asfaltu. Ja sam svoje našao ili bolje reći zaslužio sam ga krvavom
borbom. I sada konačno uživam. Niko mi ništa nije dao prema
tome nikom ništa dužan nisam. I to je dobar osećaj.
"Gazda danas isto?"
"Gagi, Gagi šta sam rekao ako te još jednom čujem da me

zoveš tako?"
Prilazim i sedam za šank. Gagi radi u ovom mom lokalu
otvaranja, momak od poverenja, vredan, marljiv. Uši ima, usta
nema. Jedan je od mojih najstarijih zaposlenih i više mi je prijatelj
nego radnik.
"Dobro ajde. Da sipam?"
"Naravno, šta se tu snebivaš kao seoska mlada. Nešto te
muči?"
"Ma ne, nego sam hteo nešto da te pitam."
"Pitaj brate, da gasimo gde gori."
I baš zbog ovakvih stvari sam ga zgotivio, vidim da mu
trebam, a on od ponosa ne ume da bekne.
"Ti znaš da imam dve sestre?"
"Klinke, jel tako?"
"Pa za tebe jesu, al inače da su klinke i nisu. Vidiš, moja
Nata je napunila 18 godinu i upisala je medicinu."
U očima mu se vidi ponos. Znam koliko se sestra voli.
Razumem ga.
"Pa šta je bilo? Jel trebaju pare za školu? Traži pa ćeš vratiti
kad imaš."
"Ne, nisu pare u pitanju. Nata je genije, bila na vrhu liste za
upis, imaće ta stipendije. Kažem ti naš štreber. Nego, sestre su
rešile same da žive, našao sam im stan, ali što se novca tiče neće
da opterećuju ni mene ni roditelje. Pa bi Nata da radi, mislio sam
može da čisti ili da pere sudove, tako nešto?"
"Nije joj poniženje da čisti, mlada je?"
"Ma neee, Nata je čudo veruj mi. Ta može sve."
14
BOOK AS PASSION
"Dobro, nego gde ćemo buduću Dr, Mr il šta već da čisti.

Jok, mi ćemo nju lepo za šank. Ti je obuči i eto."
"Previše nas je u šanku, al može da konobariše."
"Dobro, ajd neka dođe da proba."
"Hvala, Ognjene ljudina si. Odoh odmah da je zovem."
Ode Gagi a ja ostah da ispijam svoje piće i razmišljam o
štreberki koja će da dođe. Zamišljam kako sa naočarima debelim
kao dno od piksle konobariše. Kuku, što ne pita Gagija za sliku.
Al dobro, uvek može da čisti ako nije za među narod.
***
Dok mi u krilu sedi rasna plavuša, ja razmišljam dal da je

obradim ovde u kancelariji na brzaka ili da je vodim u stan pa da
zabava potraje do jutra, prekine me kucanje na vratima. Čim sam
odgovorio na vratima se pojavljuje Gagi i za njim ulazi
devojčurak. Ne liči mi da ima 18 godina. Ne bih joj dao više od
15. Moja Olja je u tim godinama izgledala kao bomba. A ova ovde
u pocepanim farmericama i širokoj beloj majci izgleda kao da je
tek krenula u srednju školu. Deluje slatko da poželiš za obraze da
je štipneš. Sva je kao pahuljica. Plavuša ne ustaje iz mog krila već
me ljubi po vratu i spušta ruku ka mojim pantalonama.
Zaustavljam je u tom pokretu jer mi je nekako neprijatno. Pa ova
mala je samo dete, nevino.
"Ognjene, Nata je došla čim sam je pozvao. Izvini što te
prekidamo."
"Da, izvinjavamo se, gospodine. Ajmo Gagi, doći ćemo
drugi put. Vidiš da je zauzet."
Sva kao bulka crvena u licu progovara Nata medenim

glasom.
"Ne treba, ostanite. Moja gošća upravo odlazi."
Potapšem plavušu po guzi, šapnem joj da navrati kasnije.
Malo se buni ali ipak odlazi.
"Pa Gagi, znači to je tvoja sestra."
"Da, ovo je moja sestra Natalija Medenica, buduća
doktorka."
Prilazi malena i sva u nekom grču pruža mi ruku.
Prihvatim je i primetim kako njena šaka nestaje u mojoj. Lepo
kažem sva je kao pahuljica, stisak joj je nežan. Kao srna.
Uplašena.
I tada se u meni probudilo nešto, nešto za šta sam mislio da
nisam sposoban da osećam. Poželeo sam da joj budem prijatelj,
da je pazim. Prvi put želim da nekoj devojci budem drug, da je ne
gledam kao ženu. Ova malena budi u meni zaštitnika, ili prosto
radi moj instinkt velikog brata, kog Olja kaže da imam u izobilju.
S'obzirom na razliku u godinama to i mogu da joj budem.
"Medenica? Vi nemate isto prezime?"
"Ne, mi nismo krvni srodnici. Nadam se da nas nećeš
gledati drugačije zato što dolazimo iz hraniteljske porodice."
U jebem ti život koji ih nije štedeo. Još jedan razlog više za
ulogu zaštitnika.
"Ne, divim vam se što ste danas tu gde jeste a takvo vam je
poreklo. Tebe Gagi znam, znam koliko si pošten i koliko vrediš,
zato ti kažem svaka čast kakav si čovek postao. A ti, medena, ima
vremena upoznaćemo se, ne sumnjam da si slična bratu."
"Medena? Ja imam ime gospodine Ognjene!"
16
BOOK AS PASSION
I tek tako mala poraste u mojim očima. Način na koji je ovo

izgovorila, a i sjaj u njenim očima govore mi da ona zaista nije
tako mala kao što izgleda.
"To ti je skraćeno od prezimena."
"Svejedno, ne sviđa mi se. Nemate pravo da me tako
zovete, može pogrešno da se protumači."
Mala je srčana, moram priznati.
"A ko ima pravo?"
"Pa kako ko? Moj budući dečko."
"A ti nemaš momka? Što?"
"Nemam vremena, učenje, selidba, polako ima vremena za
sve."
"Da, fakultet si upisala. Čujem da si neka baš pametnica."
"Ma nije. Nego meni škola ide. Volim da učim, a i želim
lekar da postanem pa mi nije teško da se pomučim."
"E ljudi ja moram nazad za šank, a vas dvoje se dogovorite
oko posla, plate. Ognjene hvala još jednom, dužan sam ti. Nato,
kad kreneš javi mi se."
"Hoću bato."
Gagi izlazi, ostavlja nas same. Ona gleda u mene, pogled ne
skida. Ne flertuje, iako sam očekivao to sad kad joj je brat izašao.
Sve su devojke danas takve, pred porodicom glume nevinašca a
ovamo sve gore od najgoreg.
"Ne smeta ti da konobarišeš?"
"Ne, bitno mi je samo pošteno da zaradim, a šta radim nije
uopšte."
"Nije to lak posao. A i moraćeš malo garderobu da središ,
znaš nešto kraće, uže."
"Naravno da hoću, nisam baš toliko otupela pored knjiga.

Znam šta se nosi po kafićima."
"Ok, nisam hteo da te uvredim."
"Dobro, volim da se oblačim ovako ležerno. Ali umem i
drugačije. Evo pokazaću ti sliku gde sam malo sređena."
Vadi telefon i prilazi mi. Stane pored mene da mi pokaže
sliku. I hvala Bogu da stoji pored mene i ne vidi mi facu baš
najbolje jer imam utisak da mi se vilica do poda otegla. Gledam u
anđeosko lice sa malo šminke, savršeno, suknja do kolena i gore
crvena svilena majčica na tanane bratele. Ispod nema brusa, a
grudi joj savršene. Uh... Kad ugledam sandale jedva zadržim
uzdah. Krv crvene sandale sa nekim satenskim tračicama. Joj koje
savršenstvo gledam.
"Jel mogu ovako da prođem? Mislim, ovo je malo svečanije
al čisto da vidite da umem da se sredim."
"Možeš, možeš."
Jedva promucam kao mamlaz neki. Pući ću.
"Ok mala, primljena si. Idi do brata, dogovori se za smene i
ostalo."
"Hvala gospodine, nećete se pokajati što ste mi dali šansu."
"Idi. Znam da neću."
I dok ona odlazi, shvatam da se već kajem. Jer moje telo
reaguje na nju. Ja jesam mnogo toga, ali toliki gad da uništim
nešto tako divno i nevino kao što je ona nisam. I da ostavim po
strani godine, ona ima svetlu budućnost, a šta ja mogu sem
finansija da joj pružim?
Nije ona rođena za svet u kom ja živim.
18
BOOK AS PASSION
Zaštitnik
NATALIJA
Jedva sam uspela da izustim njegovo ime a da se ne
spetljam. Kako nekom takvom da persiram i još mu govorim
gospodine. On je sve što mi se sviđa i ne sviđa od muškarca.
Sviđaju mi se njegove oči, njegovo lice i njegov melodičan glas.
Onoliko koliko sam uspela da uočim i telo mu je dobro ali ono što
mi se ne sviđa je njegovo ponašanje. Ona bujna plavuša koja mu
je sedela u krilu. To znači samo da je slobodan, razuzdan i da
verovatno takvih ima još u rukavu.
Ali zašto onda mislim na taj prvi susret.
"Hej Nato, kako je prošlo sa gazdom?"
"Ok."
"Samo ok?"
"Da, popričali smo i nije pravio problem. Jedino mi je
prebacio zbog odeće, ništa više."
"Pa naravno draga moja. Ti njegovi kafići, klubovi su baš
fensi i moraš biti tip top skockana pa makar i prala sudove,
razumeš?"
"Razumem i rekla sam da hoću."
"Dobro je, kad počinješ?"
"Sutra."
"Odmah sutra?"
"Pa da, šta imam da čekam kad nam trebaju pare. Ako te
baka pozove ni slučajno nemoj da kažeš da radim u kafiću, reci
da radim u biblioteci ili tako nešto..."
"Da lažem staru ženu?"
"Pa da. Znaš da će odmah da krene sa onim, ima da te
pipkaju, štipkaju, to nije lepo mesto."
"Dobro. Aj sad pričaj, kakav je Ognjen?"
"Ko?"
"Joj Nato, pa gazda! Znaš, verovatno zbog Gagija si išla
direkt kod njega, inače ima ljude koji se bave zapošljavanjem
drugih."
"Pa šta znam, nije loš. Samo mlad je Sonja, mislila sam da je
neki matorac od pedeset i kusur godina kako ga Gagi opisuje.
Mislim da on nema više od trideset."
"Čula sam Gagija kako priča da je i on sam svašta prošao,
da nema porodicu osim jedne sestre."
"Ne znam."
"Ali isto tako sam čula među mojim drugaricama da je
svaka bila bar nakratko zaljubljena u njega. Sve su pokušavale
barem malo da mu priđu ali ih je on oduvao."
"Zašto? Recimo Ljilja je baš kao top model."
"Zato što smo klinke pod jedan, i zato što mu devojke
trebaju samo za seks i ništa više."
Znala sam da mi neće biti simpatičan. Međutim setim se
Gagijevih reči da ću raditi u tu gde i on ima kancelariju. Sad mi je
žao što me nisu negde drugde poslali.
20
BOOK AS PASSION
"Čula sam da pričaju o njemu da je pun para, da svakoj koja

je sa njim ne fali ništa, ali da onog trenutka kad pisne o nečem
ozbiljnijem popije nogu, samo tako."
"Ah pa dobro. Verovatno mu tako odgovara."
"Sigurno. Ali se Nato ti čuvaj. Mnogo si slatka i nevina, pazi
da se ne namerači na tebe."
"Ju seko šta ima da se namerači na mene? Pa pogledaj me,
svakako nisam njegova liga, da si samo videla sisatu koja mu je
sedela u krilu. Ja sam bezbedna."
"Ok lutko, samo kažem da povedeš računa. Nije samo on u
pitanju, ima tamo još takvih."
"Sonjice, ne brini, Gagi mi je tu. Razbiće svakog ko me
dotakne."
Moja porodica, moji hranitelji i brat i sestra bili su moji.
Osećala sam ih kao deo sebe ali sam ipak redovno zvala i babu i
dedu iz Crne Gore. Bili su jako stari ali voleli su da me čuju pa
kako god i kad god. Baka mi je slala i novaca mimo svih. Ta je
žena bila čudo. Jedino mi je žao što nikako nisam smogla snage
da odem. Svaki put nešto bi mi iskrslo iako mi Mitići nikad nisu
branili. Sad celu četvrtu godinu provela sam spremajući se za fax
i umesto sad na leto da uživam ja ću raditi. Možda sledeće leto...
Osim Sonje koja mi je usput bila sve i sestra i najbolja
drugarica, jedino sam volela tu Ljilju sa nogama do vrata. Ljilja je
bila kao tornado, sve suprotno od mene ali je bila dobar čovek.
Volela je momke, mislim da je ono rešila još sa šesnaest godina. I
bila je iz imućne porodice sa Dedinja. Ona je bila sve ono što
Sonja i ja nismo. Međutim, verovatno smo se zato i dobro slagale
jer suprotnosti se privlače, zar ne? Bog je Ljilji dao i mozak te je
ona sa Sonjom upisala Višu medicinsku.
"Nato, ti si mozak za više, dalje, Sonja i ja smo tu na

sredini."
"A mogla si sa mnom na medicinu?"
"Jesi luda, pa da se zarobim još narednih deset godina! Jok,
nema šanse."
Volela sam Ljilju iako je bila više Sonjina nego moja. Volela
i verovala joj i to mi je bilo najbitnije. U svakom trenutku mogla
sam joj se izjadati isto kao i ona meni.
Samo, nisam računala da godine prolaze, da mi odrastamo a
samim tim da život počinje opasno da se poigrava sa nama.
I tako sam veče pre prvog radnog dana zamolila Ljilju da
skoknemo do kluba da izvidim kako izgleda i noću.
Malo sam se sredila da Ognjen vidi da umem i to ali bila sam
nula naspram Ljilje.
"Hajde srce još uvek ne radiš tamo. Pusti da te sredim."
I pustila sam je. Bila sam njena igračka sve dok nisam
videla osobu u ogledalu.
"Jebote Ljiljana pa ovo nisam ja."
"Ćuti bre. Znaš srce moraš malo i gazdu da smekšaš. Ne
brini ja ću biti tu uz tebe. Jedva čekam da ga upoznam!"
"Šta ja imam sa njim?!"
"Ćuti, moraš da budeš fina i prema njemu, nikad ne znaš
zašto će ti zatrebati. Nemoj biti baksuz. Ako ti se ne sviđa a ti bar
budi kulturna i pristojna."
"Ja sam uvek kulturna i pristojna. Ali gle me, izgledam ko
te njegove fufice."
"Nato, idemo na piće i osmotrio teren. Uostalom kad Gagi
nije tu, ko će da te čuva, a? Polazi."
22
BOOK AS PASSION
Klub "Prestige" bio je baš klub, ne znam ali nikako mi nije

izgledao kao kafić. Ko će tu da zalazi preko dana, pitala sam se
dok sam sa Ljiljana sedala za šank. Nisam videla Gagija tako da
on nije znao za ovaj naš izlet. Valjda neće biti ljut, ipak smo na
poznatom terenu.
"Izvolite lepotice. Samo jedno pitanje pre nego što vas
uslužim."
"Reci srce."
"Jeste li punoletne? Ako niste, molio bih vas da mirno
napustite lokal. Gazda mi nikad ne bi oprostio da uslužim
maloletnice."
"Kao prvo, znamo za taj tzv. kućni red i kao drugo, jesmo
punoletne. Želiš li možda ličnu kartu?"
"Ne, ne želim, nemoj da se ljutiš, takva je politika kluba."
"Ok, čudi me da nas niste pregledali na ulazu?"
"To radimo posle 12. Tada svakakve pokušavaju da uđu.
Šta ćete popiti?"
"Daj devojkama na račun kuće."
Sve vreme sam tražila i gledala okolo. Pitala sam se da li ću
ga videti.
"Dobro veče devojke. Medena..."
"Dobro veče gospodine Ognjene. I molim vas... nemojte
tako da me zovete. Nije primereno."
"Izvinjavam se. Ko je drugarica? Otkud vi ovde?"
"Ovo je Ljilja, moja najbolja drugarica. Pa eto želela sam da
vidim kako je i noću. Možda mi nekad pružite priliku i noćnu da
radim."
Kada je izašao iz senke videla sam da je ponovo u crnom.

Njegova košulja bila je zakopčana jer je imao zavezanu crvenu
kravatu. Imala sam utisak da mu oči svetle crveno u skladu sa
kravatom.
"Nema šanse. Obećao sam Gagiju. Noćni posao nije za tebe
malecka."
"Ognjene baš mi je drago. Obožavam vaše klubove. Nata je
malo drvena ali ja se odlično provodim u njima."
"Drago mi je."
Pričao je sa Ljiljom a sve vreme gledao mene u oči. Znala
sam da je skenirao moju odeću, vidim po njegovom pogledu.
"Ako vam zatreba društvo..."
"Ljiljana!!!"
"Hvala ali zauzet sam. Uživajte večeras i medena, nemoj
dugo, sutra je tvoj prvi radni dan. Ne želiš da zakasniš, zar ne?"
"Ne brinite, nikad ne kasnim."
"Vidimo se devojke."
Nakon što je konobaru rekao da nam donosi piće non stop
izgubio se.
"Izvinite, ja sam Nebojša. Evo dva džin tonika. Znači ti si
nam nova koleginica?"
"Da, ja sam Natalija. Gagi je moj brat."
"Gagi? Extra, ako si upola kao on super ćemo se slagati.
Moraćemo da te čuvamo. Gagi je i gazdina desna ruka, ako ti se
nešto desi, dobili bi i od njega. A on je nezgodan veruj mi."
"Ko? Ognjen?"
"Da, zajeban igrač. A ti mala, zahvali Bogu što te odbio."
"Zašto? Baš je tip i po."
24
BOOK AS PASSION
"Jeste i ženske padaju na njega ko kruške ali nakon njega

izgledaju kao ispumpan balon. Niste njegova liga."
"Ja svakako nisam."
Čim se Nebojša udaljio, napala sam Ljilju.
"Šta ti je bre? Odmah si skočila na njega?"
"Pa moram da mu dam do znanja..."
"Joj jesi čula čoveka, daleko smo od njegove lige."
"Ti možda jesi, tako sva slatka i mila. Plus da zna da si
nevina pobegao bi od tebe ko đavo od krsta."
"Ajde jebote stavi na razglas. Možda te još neko nije čuo!"
"Izvini srce. Samo da budemo načisto. Sviđa mi se."
"Joj Ljiljana ali ti se njemu ne sviđaš."
"Pa dobro, ja sam uporna."
"Hoćeš da sedimo još ili idemo?"
"Aj još jedno piće."
"Ajde."
Kad smo se vratile i kad sam skinula svu onu šminku sa
sebe konačno sam bila svoj na svome. Kod kuće i u svom krevetu.
Dugo nisam mogla da zaspim misleći na Ognjena pa i na Ljilju
kako mu se otvoreno nabacivala. Ja tako nikad ne bih mogla.
On je opasan i plaši me, ali ipak ima nešto u njemu zbog čega sve
te devojke padaju kao klade.
Nadam se da će mi biti prijatelj. Drugo nije za mene.
Sa tim mislima konačno sam zaspala.
***
Prvih par dana prošlo je dobro i u upoznavanju što sa

osobljem, tako i sa samim poslom. Za to vreme Gagi je odlučio da
bude sa mnom ali jasno mi je dao do znanja da neće uvek biti tu.
Još uvek nisam videla Ognjena, nikakvog glasa od njega, ništa.
Onda sam slučajno čula otputovao je i poveo Anju.
Svideo mi se posao jer izgleda danju to je bio sasvim običan kafić,
u koji su dolazili samo stalni gosti. Nije prošlo puno dok sam ih
sve upoznala. Garderobu sam sredila onako kako je Ognjen i
zahtevao. Nosila sam kratke suknje ili haljine, opet ne previše
kratke ali nisam mogla da nosim štikle. Da sam ih nosila
verovatno bih sva pića prolila.
"Lepo izgledaš malecka."
"Hvala ti Nešo. Napolju je cetering, šta se dešava?"
"Imamo privatnu zabavu večeras."
"Trebam li vam ja? Niko mi ništa nije rekao..."
"Pa ne znam."
"Nije mi problem."
"Videću kasnije sa gazdom."
"On je tu? Vratio se?"
"Da. Jeste."
"A pa dobro, nisam ga videla uopšte kako sam došla.
Mislila sam možda nije zadovoljan..."
"Veruj mi, zadovoljan je. Ako ti njega nisi videla, on tebe
svakako jeste. Ne brini, super si."
Okretala sam se tražeći njegove tamne oči ali ništa.
"Alo mala dođi vamo."
"Dobar dan, izvolite?"
"Manje priče malena. Čekamo te već pola sata."
26
BOOK AS PASSION
"Pola sata? Ne verujem..."

"Slušaj, stavi ovde bocu hladnog Džeka i odlazi. Budi
srećna ako ti ostavimo napojnicu."
"U redu."
Znam šta znači raditi u kafiću. Ovih nedelju dana dobila
sam uvid ali nijednom me još niko nije pipnuo. Sad kad sam
krenula da se okrenem debeli proćelav čovek me je uhvatio za
zadnjicu.
"Molim vas da to više niste uradili, inače ne odgovaram za
postupke!"
"Ooooo vidi malu! Ajde dušo, ti ne bi nosila te kratke
suknjice da ne želiš da te neko pipne i štipne."
"Ima li ovde problema?"
"Dobar dan gazda. Sve je u redu, krenula sam po piće."
"Da li te neko uznemirio?"
"Nije."
"Gospodo, ovo je pristojan kafe klub. Ako želite zabavu te
vrste, možete da pređete u moj striptiz bar Rose. Ovde svi
pošteno zarađuju za hleb. Jel to jasno?"
"Jasno Ognjene, završavamo neki posao pa smo pod
stresom. Svratićemo u Rose sigurno."
"U redu. Natalija, dođi."
Gledala sam kako im se Ognjen, skoro pa unosi u facu.
Izgledao je... pa divno...
"Izvolite gospodo."
"Beriću, izvini se gospođici."
"Izvinjavam se mala, nije namerno."
"U redu je."
"E tako, sad završite to i odlazite odavde."

Otišla sam, praktično pobegla i sakrila se u šanku. Baš tad
nije bilo nikog ni Neše, ni Gagija.
"Medena..."
Podigla sam pogled i susrela se sa njegovim, opasnim i
pretećim.
"Zdravo."
"Ne smeš da trpiš ništa. Ne sme ti se ništa dogoditi jel to
jasno? Kad nema Gagija obrati se bilo kome ko bude ovde
prisutan. Jel u redu? Evo ti moj privatni broj."
"Neka, ne treba."
"Treba. Zaista."
"Gospodine Ognjene."
"Dovraga sa tim gospodine. Ja sam Ognjen za tebe."
"U redu. Nisam htela da te naljutim."
"Nisi me naljutila ti, nego ona dvojica. Kad sam video kako
te pipnuo, smrklo mi se."
"Nije stvarno ništa uradio."
"Medena, tako počinje, veruj mi. Ali ti si tako slatka i mila i
nemaš pojma kakav je svet napolju."
"Pa sad..."
"Iako ne mogu da imam ništa sa tobom, mogu te zaštititi."
OGNJEN
Čim sam je zaposlio pokajao sam se. Trebalo je svakako da
je pošaljem bar u drugi kafe, ali nisam mogao zbog Gagija. Znao
28
BOOK AS PASSION
sam da mi sledi paklenih tri meseca jer sve dok ne krene na

fakultet ona će raditi skoro svaki jebeni dan.
Zadnjih deset godina ne pamtim da me neka devojka tako
dotakla nakon samo jednog susreta. A bila je baš medena i slatka
i sušta suprotnost svemu što tražim od devojke.
Zato sam momentalno rezervisao karte, seo u avion i poveo Anju
u Pariz. Poveo sam je u šoping, kao i da pogledamo kakvi su
pariski klubovi noću. Već neko vreme želim da otvorim još jedan
striptiz bar i sad je pravo vreme da se pozabavim time. Anja je
poslovna pratnja i zna šta da očekuje od mene. Osim što joj je
uvek sve plaćeno, na kraju dana moja je da je izjebem do besvesti.
Sada više nego ikad. Sve su one samo tela bez lica kod mene. Čim
završim sa njima, više im ni imena ne pamtim.
I zato malena nije moj tip. Ona je podsetnik na čistoću, na
lepotu, na zdrav i miran život. Ona je pupoljak u procvatu. Ona je
svetlo među mojom tamom. A ja u tami živim dugo. Navikao
sam se na nju pa se teško nosim sa svetlošću. A medena je bila
baš to, isuviše jaka svetlost zato je i uticala na mene.
One prve večeri kad je došla u klub sa nekom ćurkom od
drugarice ostao sam zatečen. Zatečen celokupnom njenom
pojavom, a najviše reakcijom svog tela na nju. Probudilo se nešto
u meni, neki osećaj koji do tada nisam poznavao. Poželeo sam da
je moja, ali ne kao što su druge bile. Poželeo sam da je posedujem,
ali celu. Poželeo sam ne samo telo, već srce i dušu. Poželeo sam, a
znam da nisam smeo. Ne smem, a još uvek želim. Ne smem na
javi budan da sanjam, al maštam. I to će me ubiti. Ta malena će
biti moj početak kraja, početak ludila a kraj dosadašnjeg poznatog
života. Osećam da će uzeti više nego što traži, a daću joj više nego
što želim.
A sa druge strane svestan sam da ću joj samo bol naneti.

Zato sam odlučio da po prvi put ne udovoljim svojim nagonima,
ne ispunim sebi želju. Nju stavljam ispred sopstvenih potreba i
želja. Ne mogu da je imam, al mogu da je zaštitim. Mogu da joj
život učinim lakšim. I hoću.
I evo me večeras, ubeđujem sebe da je posmatram samo kao
klinku kojoj želim biti prijatelj, posmatram je kako je za ovo
kratko vreme postala vešta, kako spretno kruži oko stolova, sve
sa osmehom. Zato su i napojnice koje dobija i te kako dobre.
Posmatram kako bilmezi balave za njenim nogama i guzom,
poželim svima oči da izvadim iz glave. Al ostajem miran.
Miran sam sve dok je ono malo ljigavo govno Berić ne spusti
ruku na nju. E tad mi pada mrak na oči. Nismo se videli od kad
sam otišao, verovatno i ne zna da sam se vratio, tako da verujem
da će i ona sama biti iznenađena. Ustajem polako i krećem prema
stolu kod kog moja malena besno odgovara gostima. Moja?! E
Ognjene, kud si ti odlutao...
"Ima li ovde problema?"
I kako da ostanem hladan i dalek kad me pogleda kao da
sam jebeni heroj ili vitez u sjajnom oklopu. Nakon što sredim
stvar sa Berićem, kog uzgred umalo nisam polomio, naterao sam
ga da joj se izvini, u napadu besa i ludila izgovorilo sam baš ono
što nisam trebao.
"Iako ne mogu ništa sa tobom da imam, mogu te zaštititi."
Istog momenta kad sam to izgovorilo požalio sam. U tom
trenu, tom rečenicom učinio sam da počne da me gleda drugačije.
Tog trena, iako neiskusna, osetila je da u njoj vidim ženu. Njen
pogled mi je sve rekao. U tom trenu u njenim očima sam video
divljenje. O Bože, nisam smeo da joj pokažem da je želim.
Primitivac u meni je to uradio. Tog trena je ona u meni videla
30
BOOK AS PASSION
muškarca. A ja, ja samo želim da budem uz nju. Potisnuću svoju

ludačku želju i biću joj samo drug, ništa više.
Njoj treba neko njenih godina, mlad, sa istim interesovanjima i
željama. Ne treba joj perverzan matorac da uništi njene mlade
godine. Ne mislim za sebe da sam mator al opet za nju jesam.
Medena moja, buduća doktorko, učiniću sve da te zaštitim
od svih i od svega, a najviše zaštitiću te od sebe.
***
Nakon što sam izgovorio glupost, pobegao sam od nje.

Najpre sam vozio motor do Novog Sada i nazad pokušavajući da
smirim misli. Kada to nije pomoglo, vratio sam se u stan i pozvao
Anju. I evo već dva sata kako pokušavam da izbacim medenu iz
glave dok sam zakopan duboko u telu druge žene. Postajem
frustriran jer polako shvatam da mi to ne uspeva.
"Šta je sa tobom večeras?"
"Kako to misliš?"
"Nisi sav svoj, da ne bude da se žalim, seks je bio sjajan, ali
Ogi nikada me nisi jebao tako."
"Kako?"
"Sirovo, grubo, kao da želiš da me kazniš za nešto. Samo
sam čekala kad ćeš da počneš da režiš."
"Anja, ne seri."
"Ogi, nećemo da se svađamo. Znamo se mnogo dugo i
mnogo dobro. Želim da mislim da smo prijatelji. Bar što se mene
tiče jesmo. Ni u Parizu nisi bio sav svoj. Al ja dobro znam gde mi
je mesto. Zato te ništa nisam pitala."
"Ako nas smatraš prijateljima, nećeš ni sad."

"Nemoj meni da pričaš kroz zube, ne plašim te se. I neću
ništa da te pitam, ali ću zato da ti kažem. Poznajem te, a imam
osećam da je žena u pitanju. Isto tako znajući tebe sigurna sam da
si u svojoj glavi zacrtao neku glupost zbog koje ne dozvoljavaš
sebi da budeš srećan. A veruj mi ja znam koliko to zaslužuješ.
Zato se bori za to. Ako ja kao kurva nemam pravo na ljubav, ti
treba da uživaš u njoj. Kajaćeš se ako ne probaš, veruj mi,
nažalost znam šta pričam."
Sa ovim rečima Anja se pokupila i otišla. Lepa žena tužne
sudbine. I što je najveća tragedija, dobra žena. Ostavila me je u
razmišljanju. Drmnula me u živac. Uhvatim bocu džeka i izađem
na terasu, sednem i gledam grad koji se budi. I taman kad me san
polako hvata začujem zvuk poruke na telefonu. Malo ljudi ima
moj privatni broj i ne znam ko bi mi pisao u 4 ujutru. Prvo mi na
um padne moja Olja. Ugledam nepoznat broj i otvorim poruku.
"A ja bih se s tobom topila,

Al ne bih ti to priznala da nisam popila,
A ti bas je dobro da si tu, daj pokaži mi taj skriveni tatu,
A ja bi se sa tobom topila,
Al ne bih ti to priznala da nisam popila,
A ti malo pile, malo vuk,
Znam ne bi mi odoleo
čak ni da si lud...
Gledam u tekst pesme i na tren mi ništa nije jasno. Onda

stiže i druga poruka.
32
BOOK AS PASSION
Veliki zaštitnik, prijatelj to želiš da mi budeš. E pa ja ne želim,

neću. Hoću da te ljubim, al jebiga za tebe sam samo klinka. E nisam.
Volela bih da si ovde da vidiš da nisam. Da vidiš kako me drugi gledaju.
I tako u sekundi me pogodi saznanje da je to medena. Mora
da je ona. Koji joj je? Šta se dešava? Ustajem, oblačim se i obuvam
na brzinu dok okrećem njen broj. Ne javlja se. Okrećem opet i
opet. Već kao lud vozim ulicama Beograda, tražim je, a nemam
predstavu gde bi mogla da bude. Od pomisli da drugi gledaju u
njeno maleno savršeno telo osetim bol u želucu. U ludilu
okrenem Gagija.
"Hej Ognjene?"
"Gagi gde ti je sestra?"
"Natalija?"
"Da, ona da nije slučajno večeras tu?"
"Nije, izašla je sa sestrom i drugaricom da proslave prvu
platu. Šta će ti ona Ognjene?"
"Ma imala je danas neki incident pa nisam stigao da je
pozovem da vidim kako je, u stvari nemam njen broj telefona."
"Kakav incident? Ništa mi nije pominjala kad smo se videli
kad je odlazila sa posla. To i dalje nije razlog da je tražiš u četiri
ujutru."
"Uh, već ima toliko? Izvini, nisam obratio pažnju na
vreme."
"Ok, samo da raščistimo, iako si mi gazda ona je zabranjena
zona."
"Daj bre Gagi, ona je klinka za mene."
"Pa večeras u Volpu sigurno ne izgleda kao klinka, sudeći
po slikama koje dobijam."
"Ok, Gagi odoh na spavanje, vidimo se sutra."

"Laku noć."
Oprosti brate, al sestra ti noćas izgleda nije sva svoja.
Slučajno ili ne zahvaljujući Gagiju sad znam gde da je tražim.
Vozim kao manijak kroz puste gradske ulice. I taman stižem na
parking kluba u koji inače ne zalazim, ugledam moju medenu
kako gleda u telefon i cupka u malenoj haljinici dok neki lik
pokušava da je zagrli. Zakočim u mestu i izletim iz auta. U dva
koraka sam ispred nje.
"Natalija."
Jedva izgovorim njeno ime od besa. Ljut sam na sebe što
ovako reagujem na nju, ljut sam na Boga koji se očigledno igra
mojim životom, a najviše sam ljut na nju i požudu u njenim
očima.
"Ooooo, pa više nisam medena?"
"Nato, srce, ko ti je ovaj?"
"Reci mu ko si, ajde prijatelju."
Ovo prijatelju izgovori tako podrugljivo da se lik pored nje
nasmeje. Tek tad pogledam u klinca.
"Mali, ajd prošetaj da ne bi imali problema. A ti, medena
ideš sa mnom."
"Neću."
Ne verujem u kakvoj sam situaciji. Klinac vidi da sam
ozbiljan pa se, uz maleni pozdrav, udalji od nas.
"Nisam te pitao hoćeš ili nećeš! Kažem ti ulazi u kola da te
ja ne bih u njih strpao."
"Hoćeš li da me poljubiš?"
"A?"
34
BOOK AS PASSION
"Poljubi me pa ću da uđem."
O Bože, pomozi mi. Molim Boga da mi da snage da se
oduprem ovom malenom uraganu ispred mene. Dok je uzimam u
naručje, jer više nemam snage da se raspravljam sa njom, osetim
blagi dodir usana na vratu, vreo dah i pitanje:
"Zašto me nećeš, šta meni fali? A ja bi se sa tobom rado
topila."
U sledećem trenutku već je spavala.
Ja nisam dobar
OGNJEN
Ja ne pravim greške, ja svesno pravim katastrofe. A mislim
da je ova koju sam noćas napravio, najveća od svih do sad.
Proklinjem i nju i sebe. Znam da sam pogrešio, a opet ne mogu
protiv sebe. Dok palim ko zna koju cigaretu po redu, osluškujem
šum vode, pitam sebe po milioniti put ovog jutra zašto sam je
doveo ovde?
Moj raj na zemlji, moje parče sna. Jedino što me podseća na
korene je ovo mesto. Jedino što nam je ostalo od nasleđa je ovo
parče zemlje za koju moj otac nekim čudom nije znao da je u
maminom vlasništvu. Deset ari na obali Gružanskog jezera je
deda ostavio mojoj mami. Do pre neku godinu ovde je bio samo
korov i jedna od mnogih deponija smeća. Pre pet godina sam
sredio ovo mesto, uredio put i prilaz, sagradio modernu
vikendicu, napravio mali dok i kupio brodić. Ovo je mesto za
koje ne zna niko, čak ni moja rođena sestra. Ovde pobegnem kad
mi je dosta svih i svega, kad osećam da ću da poludim, da
nemam snage za dalje. Uz šum vode, zabačen štap za pecanje i
tišinu oporavim se svaki put.
I noćas kada se medena onesvestila i kada sam je smestio u
auto, prvi put u životu nisam znao šta da radim. Nisam znao gde
živi, niti gde joj neko od prijatelja živi. U svoj stan nisam hteo da
je vodim. Tamo su bile sve druge, a ona nije kao one. Zato sam
36
BOOK AS PASSION
krenuo da vozim bez nekog krajnjeg cilja, i jutros oko šest sati
shvatio sam da se nalazim na prilazu vikendice. Ona je sve vreme
spavala, tako usnulu sam je smestio u jedinu spavaću sobu koja
postoji u kući. Svukao joj uzanu haljinicu i ušuškao ispod
pokrivača. Ovde, na vodi, jutra umeju da budu prohladna. Tiho
na prstima sam se izvukao iz sobe i smestio se u ljuljašku na
tremu. Zagledan u mirnu površinu jezera pustio sam da mi se
misli razbistre.
Gledam u vodu koja smiruje oluju u meni. Po stoti put se
pitam šta sam to uradio i zašto sam je doveo ovde?! Nisam oka
sklopio, ne mogu od prevelike bojazni. Pitam se će biti kada se
probudi? Kada joj objasnim da smo stotinama kilometara daleko
od Beograda, da sam je praktično kidnapovao. Svako normalan
odveo bi devojku kući, u hotel ili slično, ali ja ne... Od svih rešenja
izabrao sam najgore. Kako da joj budem prijatelj? Kako kad smo
sami na usamljenom mestu daleko od svih?!
Tebi Ognjene treba šamar?!
Šta radiš sa devojkom od 18 godina? Šta hoćeš od nje?
Šta misliš ovim da postigneš?
Hiljade pitanja se kao uporni crvići roje po mojoj glavi i
nikako nisam pametniji. Kad ustane, tek tad neću ni biti.
Već je uveliko popodne a iz sobe se ne čuje nikakav zvuk. Pitanje
je da li joj je to sad prvo pijanstvo i koliko će joj trebati da se
povrati. A za ono što ću joj reći treba nam mirna i hladna glava.
Još uvek nisam javio Gagiju, uspeo sam nekako to da ispeglam sa
njenom sestrom. Ona će lagati Gagija, zato što i sama nije vodila
računa o Medenoj.
Zašto je kod mene, nije pitala, verovatno i nije smela. Ono
što ću da uradim čim je vidim je da završim ovu šaradu.
Da, doveo sam je ovde u svoju divljinu, ali dalje nema, ne sme da
ide.
Još jutros od nervoze otišao sam u susedno selo i
pokupovao opšte potrepštine i analgetike. Nisam navikao da
doručkujem ali zato uvek odlazim ili naručujem ručak. I sada, već
je vreme.
Zvirnuo sam kroz vrata dovoljno da vidim odsjaj njene bele kože,
njeno rublje i telo u mom krevetu. Ognjene, saberi se. Idi spremaj
ručak.
Pola sata kasnije, pijuckao sam pivo i raspalio roštilj iza
kuće. Znao sam da će joj prijati lagana hrana te sam samo uzeo
piletinu i malo povrća da izgrilujem. A pritom i sam to
obožavam. Bio sam u mislima kad sam je ugledao na vratima. U
mojoj košulji. Sam sam joj ostavio košulju, da ne bi navlačila onu
krpu od haljine.
"Dobro jutro."
"Dobar dan, Natalija. Već je četiri."
"Auuu, stvarno?"
"Da. Da nisi ustala, morao bih ja da te budim, prilično sam
gladan. Voliš li ovo?"
Rukom sam joj pokazao na roštilj, svestan da još nije pitala
gde se nalazi. Mamurluk...
"Volim."
"Sedi onda, postavio sam. Kako se osećaš?"
"Onako."
"Natalija, jesi li se sad prvi put napila?"
"Onako pošteno da."
"Boli li te glava?"
38
BOOK AS PASSION
"Onako, što?"
"Ako si ok, prvo da jedemo pa moramo da razgovaramo."
"Ok. Mogu toliko da izdržim."
"U redu. Daj tanjir."
"Ognjene gde sam to ja?"
"Natalija, prvo jelo."
"Dobro."
NATALIJA
Gde sam to ja? U svojoj sobi nisam sigurno. Kod Gagija
takođe.
Joj kako me boli glava i kao da me pregazilo krdo slonova.
Uh...
Gde sam i šta sam noćas, dovraga radila?! Na momente mi
sevaju slike, Ljilja, Sonja i ja... Neki tip i ja pričamo... Ognjen...
Ognjen???
Čovek mojih maštarija se pojavio. Da li sam ga zvala?!
Čoveče pa ja sam u vešu! Auuuuu Natalija, pamtićeš ovo prvo
pijanstvo po tome da se skoro ničeg ne sećaš. Vidim složenu
mušku košulju pored kreveta verovatno spremljenu za mene.
Jesam li kod njega u stanu? Šta sam radila? Jesam li se
izblamirala? Uzmem košulju i krenem da tražim kupatilo. Kuća je
prelepa, skromna ali divno uređena. Nikog nema, izgleda da sam
sama.
Čim sam se istuširala osećala sam se bolje. Daleko sam od dobrog
ali prisebna sam i moram da se suočim sa njim. Čim sam
pogledala kroz zadnji prozor, ugledala sam ga pored zazidanog
roštilja.
Divan je. A ja sam sigurno zabrljala. Kako da mu priđeš Natalija,

kad uvek praviš pogrešne korake?! On ne voli balavice a ti se baš
tako ponašaš... uh...
"Dobro jutro."
"Dobar dan, Natalija. Već je četiri."
Četiri!!! Majko moja koliko sam spavala. Pa da, sad će reći
da sam o neradnik. Sva sreća da danas imam slobodan dan...
Sela sam za postavljen sto i slušala njegova pitanja o mom
ispadu. Takođe, prvo moram da jedem a onda ćemo da pričamo.
A onda sam tako najebala. Trebalo je da proverim telefon, da
vidim da li sam ga zvala ili mu slala poruke. Delovao je skroz
opušteno, mada sam ga uvek viđala u poslovnom izdanju. Kada
sam ga viđala... a to je bilo malo. Ili je imao puno posla ili me je
vešto izbegavao.
"Hvala ti, baš sam bila gladna."
"Nema na čemu."
"Verujem da nisi tako neodgovorna. Šta ti je bilo sinoć?"
"Kako ti misliš?"
"Kao prvo, napila si se. Kao drugo, nije bilo nikog da te
čuva. Kao treće, obukla si se tako da svaki muškarac može da
stekne utisak da je sve na izvolte."
"Ognjene, prvi put u životu nešto sam zaradila svojim
rukama. Nije bitno što sam konobarisala, bitno je da je moje. I
htela sam to da proslavim sa Ljiljom i Sonjom."
"I gde su ti bile one? Gde su one bile kad te je neki ljigavac
grlio? Gde su ti one bile kad si mi slala poruke i kad sam došao
po tebe?"
"Pa ja..."
40
BOOK AS PASSION
"Da li si svesna šta je moglo da se dogodi? Jebote, srce mi je

stalo kad sam video idiota kako te dodiruje! Mogao te je
iskoristiti a ti!!"
"Ognjene, uopšte nije tako!"
"A kako je Natalija?! Baš mi kaži kako je! Dođem po tebe a ti
si napolju, cupkala i puštaš idiota da balavi nad tobom. Kakvo je
to ponašanje?"
"Slušaj, ti mi nisi ništa i za koji moj si dolazio! Lepo sam se
provodila!"
Da, polovinu se ne sećam.
"Jesi, moj kurac. Ti si me zvala! A ja sam ti rekao da ću te
štititi i to sam i učinio, izgleda u zadnjem momentu!"
"Aha, a gde sam sad? Zašto me nisi odveo kući?"
"Zato što si se onesvestila. Čim sam te uzeo u naručje
zaspala si."
"Aha. Moram da se javim bar sestri. I Gagi će brinuti. Jebi
ga..."
"Da, baš jebi ga. Ne brini, čuo sam se sa tvojom sestrom i
pokrivaće te kod Gagija. I ti si kod mene u vikendici, na
Gružanskom jezeru."
"Molim? Nismo u Beogradu."
"Nismo. Nikad te ne bih odveo u svoj stan."
"Zašto?"
"Znaš zašto. A sad ozbiljne teme."
"Mislila sam da je i ovo do sad bilo ozbiljno."
"Moraš da me se kloniš? Ja nisam za tebe!"
"Ali zašto? Sviđaš mi se Ognjene i znam da sam klinka za
tebe."
"Natalija. Ti nisi samo klinka, ti si čisto stvorenje i dobra

duša a ja sam sve suprotno. Samleo bih te a ne bih ni trepnuo.
Imam mrvicu zdravog razuma da ti ne želim zlo."
"Nije tačno da si ti takav. Osećam to Ognjene. Šta sam ti
slala? Zar ti se ne sviđam?"
"Dovraga malena, jesam li ti rekao da si mi se dopala već na
prvi pogled?! Ali ne ide to tako lako... Mi nismo iz istog sveta,
prosto ti se ne bi uklopila u moj."
"Mogu da pokušam."
"Ja ne želim da te upropastim."
Ne znam kako može ovako da utiče na mene. Da poželim
istovremeno i da ga ošamarim i poljubim. Da bih pobegla glavom
bez obzira i da bih poletela pravo u njegovo krilo. Kako može da
misli tako rđavo o sebi?!
"Ognjene..."
"Natalija, neću se predomisliti. Sad se spremi, krećemo
nazad. Rekao sam Sonji da ćeš do uveče biti kod kuće."
"Ti si kukavica, nemam drugu reč za tebe?"
"Misli šta god hoćeš, nije me briga."
"Veliki, bajni muškarac, opasan, mračan i priseban. Ma ti si
samo jedna sitna duša koja se plaši da izađe iz oklopa! Nabio si se
iza svojih dobro utvrđenih zidova i misliš da je to život!"
"To je to, dosta."
Otrčala sam u sobu jer sam bila na ivici suza. Odbio me je
sa glupim izgovorima, odbio me je bez da je želeo da rizikuje.
Zašto sam sebi to dozvolila? Zašto sam dozvolila da mi se toliko
svidi, da se zacopam kao budala za tako kratko vreme?
E pa, videće on! Ja neću tako lako odustati... pustiću ga da misli
da jesam. On rđav čovek? Nema šanse. Videla sam žar u
42
BOOK AS PASSION
njegovim očima, nema šanse da u njima gori zlo. Ako će on da

glumi da nisam za njega, e mogu i ja da glumim da on nije za
mene. Imam dva meseca dok ne krene fax da pokušam da mu
promenim mišljenje.
Je li on vredan toga?
Nadam se da jeste.
Nadam se, jer jedan pogrešan korak može nas uništiti oboje.
***
Dve nedelje kasnije, Ognjen se ponovo povukao, ispario.

Kao da je pustio sebe da mi se previše približi a sada samo nestaje
kao da se kažnjava zbog tog.
Osim toga, prebačena sam zajedno sa Nebojšom iz Prestiga
u Cosmo, novi kafe-splav. Naravno, to je još jedan dokaz da me
odaljava od sebe jer mu je tamo kancelarija. Iako me je poslao kao
ispomoć novom osoblju, odstranjuje me kao da sam najgori
tumor koji ga je zahvatio.
Mislila sam da mogu da se nosim sa njim. Ali kako?
"Dušice, gde si odlutala?"
"A ne znam..."
"Jel sve u redu? Znaš da meni možeš sve da kažeš."
"Znam Nešo i hvala ti."
"Sedi malo i odmori, popij kafu. Znaš da ćemo uskoro raditi
otvaranje."
"Znam, načula sam nešto. Ne znam da li će mene unajmiti.
Znaš, možda sam ja mala za striptiz klub."
"Ooo, Nato, pogledaj sve nas ovde... šta vidiš? Iz aviona se

vidi da tebi nije mesto ovde. Zato te gazda čuva."
"Aha, baš me čuva."
"Veruj mi, čuva te. U svakom momentu zna gde si, šta radiš
i sa kim si. A mi smo svi njegovi špijuni."
"Ma jeliiiii!"
"Da. Ja radim, ćutim i ne pitam. A vidim da si ti normalna i
zašto si se njemu dopala."
"E Nešo, kad bi bilo tako lako..."
"Slušaj, deset godina radim za Ognjena, ne pitaj šta sam sve
video i čuo. Ali takvu njegovu stranu nisam sve dok se nisi ti
pojavila. Možda nešto slično samo kad se pojavi Olja."
"Olja? Ko je ona?"
"Njegova sestra. Tad jedino vidim nasmejanog i vedrog
Ognjena."
I dalje sam bila zbunjena. Čovek koji se ozari kad me vidi,
svi to primećuju ali on sam zatvara oči.
Moram dopreti do njega. Ali prvo moram ga videti.
OGNJEN
Dve nedelje pakla, dve nedelje gledanja iz prikrajka, dve
nedelje špijuniranja. Dve nedelje kako sam upao u noćnu moru.
Radim kao lud, pijem dok se ne onesvestim i tako dan za danom,
pokušavam da je izbacim iz misli, pokušavam al ne ide. I dalje
kad sklopim oči jedino što vidim je njeno belo golo bedro, ona
savršena, ona u mom krevetu.
Odbio sam je, odbio sam čisto i nevino, moje medeno. Moje,
da, jer u duši, ona je moja. Moja da je štitim, mazim, pazim i
44
BOOK AS PASSION
razmazim, ali ništa više od toga. Odbio sam da moja tama ugasi
njen sjaj. Jer ona sada sija najjačim sjajem. Ona ima snove, nade i
ambicije, i ja ću joj pomoći da ih ostvari, pa iako to znači da ću
morati celog života da je se klonim.
Noćas je otvaranje mog novog striptiz kluba. Sa Anjom uz
sebe ulazim u prepun klub. Kao i uvek zadovoljan sam
interesovanjem za moj novootvoreni lokal. Ako ništa drugo
posao mi je uvek dobro išao. Gledam ponosno oko sebe, jer sva
elita ovog grada, svi koji nešto znače su večeras ovde. Od
političara, estradnih ličnosti i sportista, svi večeras piju u mom
klubu. I večeras u svom crnom odelu i krv crvenoj kravati, mom
zaštitnom znaku, osećam poglede na sebi. Anja izgleda savršeno,
ali ona nije ta koju želim uz sebe. I iako znam da nije tu, tražim je
u svakoj ženi.
"Ona bi trebalo da bude ovde?"
"Ne."
"Otkud znaš?"
"Ne radi večeras."
"O pa zar to nije najobičniji kliše, veliki gazda pada na malu
radnicu."
"Anja, umukni."
"Šalim se, Ognjene nasmej se malo. Ne ličiš na čoveka koji je
upravo otvorio novi lokal."
"Nije tvoje da razmišljaš kako izgledam."
"Ok."
Jebi ga ja sam kreten. Anja ne zaslužuje da se ovako
ponašam prema njoj. Ali u pravu je, jeste kliše al neću sebi da
dozvolim da upadnem u tu priču. Ja sam jak, mogu da
kontrolišem sebe, imam dovoljno godina, a i iskustva da se nosim
sa životom i njegovim smicalicama. Medena večeras ne radi, iako

je imalo posla, rekao sam Neši da joj kaže da ne dolazi, želeo sam
malo vremena bez nje. Piće, zadovoljstvo zbog uspešnog posla i
Anja večeras će učiniti da zaboravim na malu doktoricu.
I taman kad se veče približava vrhuncu, kad konačno
počnem da uživam ugledam poznatu kosu i malenu bombu.
Malenu dr u zagrljaju sa nekim napucanim klincem. Osmeh na
njenom licu je ono što me ubija. I taman kada mi se zacrni pred
očima, kad krenem da ustajem sa namerom da klincu polomim
svaku kost, setim se svoje odluke da se držim dalje od nje, da ja
nisam za nju. I nateram sebe da mirno sedim. Samo koliko dugo?!
O izdržim celih petnaest minuta u miru. Besan sam jer kad
pogledam u pravcu medene ona se smeje kao luda, a ruke onog
balavca su često u njenoj kosi. Zamišljam kako mu lomim prst po
prst, polako da oseti kako mu koskice pucaju. I dok je besno
posmatram ne znam ni sam koliko dugo, u jednom momentu ona
na kratko uhvati moj pogled i namignu mi. Đavolica mi namigne,
osmehne se i zagrize donju usnu i vrati pogled na svog pratioca.
Istog momenta eksplodiralo je sve u meni.
Krenem da ustajem pa se predomislim. Neću da dozvolim
požudi da me porazi. Dokazaću sebi I njoj da mogu da joj odolim.
Klinka Ognjene, jebena klinka!
"Žena dostojna tebe."
"Molim?"
Čujem Anju al ne kapiram o čemu priča. Pogledam je i
shvatim da gleda u Natalijinom pravcu.
"Malena u crnom. Buljiš u nju već dobrih pola sata.
Providan si. A mala je tvoja liga, možda je mlađa al pogledaj je,
mislim da sem u iskustvu, u svemu drugom može da se nosi sa
tobom."
46
BOOK AS PASSION
Vratim pogled, pa odmah požalim. Savršena je, u kratkoj

crnoj haljini, crvenom trakom u pletenici i crvenim sandalicama.
Moja savršena devojka.
I dok se ja trudim da skrenem i misli i pogled sa nje, ona me
izgleda svesno muči. Kada je zabava već u punom jeku ugledam
je kako pripijena pleše uz mamlaza sa kojim je došla. Krv mi
udara u glavu. Zuji mi u ušima. Nisam ljubomoran, ne jer to je
nemoguće. Da bi na nekog bio ljubomoran potrebno je da ga
voliš, a ja nju ne volim. Pa nisam je ni dotakao pošteno. Ali je ona
izgleda takla nešto duboko u meni skriveno. Dotakla il udarila
jako pa me prodrmala, izbacila iz koloseka. Isto to mi i sada radi.
Pleše tesno pripijena uz svog pratioca, guzu je smestila uz
njegovo međunožje. I osećam da je klinac napaljen kao zec. Igra a
gleda u mene. I znam da sve radi sa mnom u mislima. Smeši mi
se prokletnica, lepa kao san. Muči me, a ja uživam u tim
mukama.
Taman pomislim za sebe da sam postao mazohista, primetim da
nešto šapuće svom pratiocu, pređe mu rukom po donjem
stomaku dok odlazi od njega. Zapenim kad ugledam blaženi
osmeh na njegovom licu. Pomislim, e nećeš ga majčici noćas
umočiti, ne zvao se ja Ognjen, ne pored mene živoga. Ustanem i
krenem u pravcu u kom je nestala.
Probijam se kroz gužvu, zaustavljaju me na svakom
koraku, čestitaju na uspehu, odgovaram jedva prisebno.
Smeškam se na silu, a u sebi im jebem sve redno. Jedva nekako se
probijem do ženskog toaleta, ugledam red i znam, siguran sam
da nije tamo. Okrenem se i uputim prema delu za zaposlene.
Jedva čekam da je se dočepam, krv mi ključa od besa. Ulazim u
prostoriju koja je u polu mraku, kad osetim da mi se neko pribije
uz leđa. Taman pomislim da se okrenem i raspalim tog nekog
osetim malene rukice oko struka. Dah na mom vratu učini da mi

se naježi celo telo. Znam i bez reči da je ona. Osećam dah na koži i
znam da nikad neću više biti isti, ne kad čujem šta govori.
"Umem i ja da se igram, a kad igram uvek igram na
pobedu. Možda sam mlada, al znam šta želim. Pobediću te u
sopstvenoj igri."
NATALIJA
Škorpija u meni nikad ne spava.
Neko bi rekao šta znam ja o životu i čemu tolika frka?!
Kako možeš tako mlada da budeš sigurna u emocije?!
Prvi kontakt očima koji sam ostvarila sa njim otvorio je neka
vrata.
Prvi dodir koji je usledio potakao je neko strujanje u venama,
adrenalin, želju, sve. Prvi poljubac? Šta mi može doneti? Prvi sex?
Nešto fantastično, vanserijsko. Škorpija u meni nikad ne spava.
Ne volim te tesne haljinice, štiklice, trakice ali služe svrsi.
Ne volim vatanje i varanje ali Džoni mi je itekako pomogao.
Nije on sam ovde, ja sam drugi igrač. Ravnopravan.
Čekam. Znam da će doći. Na ivici je celo veče, čak je i smešno bilo
gledati ga sa tom fufom pored sebe.
Čekam i naskočim čim uleti.
"Umem i ja da se igram, a kad igram uvek igram na
pobedu. Možda sam mlada, al znam šta želim. Pobediću te u
sopstvenoj igri."
Život me nije mazio.
Ali znam da uvek moraš da rizikuješ.
Da daješ i uzimaš.
48
BOOK AS PASSION
Da gubiš pa dobijaš.
Čekam.
Bićeš moj, ne zvala se ja Natalija Medenica!
Podsticaj
NATALIJA
"Zašto se boriš protiv ovog?"
Još stojim zalepljena za leđa dok su mi ruke obmotane oko
njegovog struka. Bojim se ako pustim, otići će, neće me ni
pogledati.
"Zaista si uporna medena..."
"Jesam."
"Rekao sam ti. Ja nisam za tebe."
"Bla, bla, Ognjene! Ti nisi za mene, koliko ćeš to još pričati?"
"Koliko god treba! Pusti me!"
"Neću!"
Uzme mi ruke i okrene me a zatim mi se unese u lice.
Možeš li da budeš očaran nečijom ljutnjom? Da, ja jesam bila...
"Natalija! Ovo je najviše od kontakta što ćeš dobiti od mene!
Previše je toga, zbog čega ne bi smeo..."
"Dosadan si! Nisam više klinka! Ako ti nećeš, ima ko hoće!"
"Tako se igraš?"
"Šta bi ti? Da me staviš pod stakleno zvono i da me niko ne
dodiruje i ne ljubi? E neće moći."
"Igraš se vatrom medena!"
50
BOOK AS PASSION
"Igram, samo nikako da se opečem!"

"Ti si đavolica! Ti si..."
"Poljubi me Ognjene! Evo, samo to ti tražim. Poljubi me da
vidim kako je to, poljubi me da te osetim..."
"O dovraga sve!"
Sa kim sam se ja to ljubila par puta?! Sa kojekakvim
nesposobnjakovićima, sa nespretnim i neiskusnim likovima, jer
ovo nije poljubac, ovo je jebote pravi poljubac.
Kad je usnama dotakao moje, sva krv jurnula je kroz moje vene i
kao da sam prodisala. A tek kad je jezikom silovito uleteo, držala
sam se za njegov sako kao davljenik za slamku. Noge nisam
osećala. Ej, samo od poljupca noge su mi se oduzele. Kao da je
osetio moje podrhtavanje, uhvatio me je i poneo do neke komode
šta li je, gde me je poseo i smestio se između mojih nogu. Sve to
vreme nije napuštao moja usta, moje dubine. Plesali smo konačno
prepušteni toj vatri koja je tinjala među nama. Prepustila sam se
toj strasti svesna da je ovo sve što ću od njega dobiti.
Osećala sam svaki dodir njegovih ruku, svaki dodir mojih ruku
na tom divno razvijenom telu koje sam i ispod odeće osećala.
"Natalija, mala..."
"Molim te, samo još malo..."
Vratio je usne na moje a ja sam znala da vreme već
odbrojava... prolazi... premalo je, prekratko...
Kada sam osetila ruke na butinama kako kreću prema gore,
dodatno sam se zapalila ali usledio je hladan tuš.
"To je to... Odlazi..."
"Ne razumem, Ognjene."
"Dobila si šta si htela, izlazi odavde Natalija. Ostavi me."
"U redu. Hvala ti."
"Za šta mi se koji kurac zahvaljuješ?"

"Za to što si mi podario pravi poljubac, onaj od kojeg ti
pamet stane."
"Izlazi!"
"Idem. I samo da znaš, sad kad odeš kod one tvoje fufice i
zabiješ se u njenu pičku videćeš mene, samo mene Ognjene!"
***
Mrzim ga.
O kako ga mrzim, jer celu noć nisam trenula ponovo
proživljavajući onaj poljubac
"I kako je bilo? Jeli veliki šef poludeo za tobom?"
"Sonja, ako nećeš ništa pametno da kažeš ćuti molim te!"
"Zato neću! Opasno je! On je opasan za tebe! Sladak je mora
se priznati ali mnogo toga već je prošao a ti? Tek si zakoračila u
svet odraslih... I gde se odmah, na prvu uhvati za njega?"
"Ne znam! Misliš da sam ga ja pikirala onako kao Ljilja?
Lep je, bogat i dobar jebač i da mi se zato sviđa? Ne mogu da
verujem! Ti me bar poznaješ!"
"Znam srećo moja, ali nit si ti za njega, niti on za tebe. Evo,
šta fali Džoniju od sinoć? Umesto što ti je služio kao igračka da
pališ šefa, mogla si mu pružiti pravu šansu. On izgore za tobom."
"Ko bre? Džoni? Ma on je drugar i po."
Džoni nam je drugar iz komšiluka. Naših je godina i
družimo se čitav život. Njegovi se druže sa našima i on je takoreći
kućni prijatelj, nema šanse da bi sa njim mogla da budem u vezi.
Ma i ne sviđa mi se na taj način...
52
BOOK AS PASSION
Ali onaj koji mi se sviđa, završio je sa mnom i pre nego što

smo i počeli.
Treba mi druga strategija, drugačiji pristup. Red je sad ja
njega malo da izbegavam.
"Molim te Nato, dobro razmisli šta ćeš dalje. Ja ću biti tu
uvek ali zamisli šta bi Gagi tek uradio..."
"Sonja, ne verujem da ću sad nešto činiti. Mislim praktično
sam mu se ponudila..."
"Dobro, i bolje da ništa ne radiš. Uostalom znaš kako ga
Ljilja vreba iz prikrajka."
"Znam."
Još uvek nisam sela i popričala sa Ljiljom. Nisam želela da
izgubim jedinu drugaricu koju imam zbog bilo kog muškarca.
Iako se moje i njeno poimanje Ognjena skroz razlikovalo. Ona je
želela tu raskoš i sex, a ja običnu, normalnu, vanila vezu što bi
rekli...
"Ma kakva Ljilja, rekao joj je već da nema šanse. Uostalom,
trenutno ima jednu koju šeta i jebe."
"Kako tako lagodno pričaš?"
"Pa ja se ne pravim da ne znam ništa o njemu. Znam. Znam
i vidim, nisam glupa Sonja. Ali me ipak fascinira. Ako nekad
budem bila sa njim, ako uspemo... Tad ću mu ja biti devojka i
biću mu jedina."
"Jao dušice da ne maštaš previše? Zar nisi rekla da
odustaješ?"
"Neću odustati ali ću se primiriti. Ne kažu džabe strpljen-
spašen."
***
Kao po običaju ja sam sa Nebojšom radila u Cosmu. Ne

znam zbog koga me je čuvao, dal zbog Gagija il zbog Ognjena ali
rešila sam i njega da ignorišem. Normalno Ognjena nisam videla,
a nisam ni čula ništa o njemu. Tačno sam znala da će se povući
posle onog poljupca. Sudeći po njegovim rečima verovala sam da
se već kažnjava zbog tog.
Ne znam zašto me je on facinirao toliko a ništa nisam znala
o njemu. Zato sam rešila da pronjuškam malo. Možda nisam
fizički htela da se sretnem sa njim, ali želela sam da znam šta se
to desilo emotivno kad se zatvorio u sebe i pretvorio u ovakvog
kakav je danas. Samo koga da pitam? Gde da kopam a da
ostanem neprimetna i kao nezainteresovana.
"Hej malena, daj jedan kratki espreso i coca colu."
Zamišljeno sedim za šankom, prepodne je i nema toliko
posla. Neša je u magacinu, istovaruje donetu robu te sam ja sama
ovde. Pogledam u devojku koja mi priča i maše i čini mi se
poznata. I momentu prepoznam Ognjenovu... pa ne znam kojim
imenom bih je nazvala. U trenerci je i bez šminke i ni nalik na
onoj tip top ribi koja se šeta sa njim. Možda je ona moja prilika...
"Dobar dan. Evo izvolite."
"Natalija, jel tako?"
"Da."
"Ja sam Anja. Sigurna sam da znaš. Hajde, sedi sa mnom
malo."
"Ne mogu zaista. Sama sam trenutno."
"Samo dok se Neša ne vrati. Nema gužve."
54
BOOK AS PASSION
Trebalo bi da je kuliram, možda čak i mrzim jer je zvanično

ona Ognjenova cura ili šta već, ali nisam... Sela sam naspram nje i
čekala...
"Pa reci... Ne znam o čemu bi ti i ja mogle da pričamo?"
"Mala, nećemo tako da se igramo. Nije mi važno šta misliš o
meni, nisam zato ovde."
"A zašto jesi?"
"Znaš zašto, zbog Ognjena, zbog šanse koju može imati sa
tobom a ne želi da vam je da."
"Eto vidiš, znaš sve… čak i da hoću ne vidim da je
normalno sa tobom da pričam o tome.. ti si mu..."
"Ja mu nisam ništa."
"Kako?"
"Lepo, možda verujem da sam mu prijatelj ali drugo
ništa..."
"Ali ti i on, vi ste..."
"Ja sam poslovna pratnja mala. Postoji još njih sa kojima
sam, nije Ognjen jedini. Tako zarađujem novac."
"Bože! Jebanjem?"
"Između ostalog. Izlazim sa njima na večere, idem na
putovanja, dobijam sve potrebno i ako traže sex na kraju može i
ne mora."
"Čoveče, kako možeš tako olako da pričaš o tome?!"
"Zato što je to posao. Prilazim tome tako. Imam stan u
centru grada od 80 kvadrata, garderobu koju ne znam kad ću stići
nositi, vozim Audi a8 i svi računi su mi plaćeni..."
"Ali nemaš život."
"To je moj život mala. I nemoj da misliš da se žalim."
"Dobro ali opet zašto si ovde?"

"Opet zbog Ognjena. Ja sam jedina osoba koja vidi sve
njegove faze. Vidim kad je smrknut, kad je besan, kad je nadrkan
ali isto tako vidim naznake raspoloženosti, nečeg čega on nije
imao tako puno. A ti si razlog."
"Ja sam neko koga on ne želi blizu sebe."
"Naravno. Njegova potreba za samokažnjavanjem je
prevelika. Ali mala, on je vredan žrtve."
"Ja to znam, ali on mi ne dopušta. Kad god mogu ja mu to
ponovim."
"Njegovi bedemi su ogromni. Ali videla sam kako te gleda.
Onda na otvaranju nije video mene niti jedan minut. Bila sam
takoreći nevidljiva. Ti si ono što želi, ali se opire."
"Još ne mogu da verujem da sedim sa tobom i pričam o
njemu."
"Ja sam obična devojka. Vidiš? I nemoj da me žališ, ja sebe
ne žalim, davno sam prestala."
"Vidim. Ali ne znam šta da radim. Izgubljena sam kad je on
u pitanju. Tako jako sam se zaljubila."
"Odlično. Znači da ćeš uspeti. Samo nemoj odustati."
"Ja ne želim ali on..."
"On je jedan tvrdoglavi magarac koji je utuvio nešto sebi u
glavu. Samo nemoj odustati, videćeš doći će sve na svoje mesto a
ja ću malo pogurati."
"Kako?"
"Pa reći ću da sam te srela sa onim tipom sa otvaranja...
Znaš muškarčeve granice i osećaje možeš super da testiraš kad
56
BOOK AS PASSION
mu poturiš drugog muškarca pod nos. Pri tom nekog zelenog i

nedostojnog... Ne brini."
"Nadam se da znaš šta radiš. Ja sam samo želela da znam
zbog čega je takav..."
"Ako dopreš do njega, sam će ti reći. A znam da hoćeš,
osetila sam iskru između vas. Evo ovako, ovo je moj privatni broj,
ako ti zatreba pomoć ili savet, zovi me."
"Mogu?"
"Možeš. Uvek. Eno Neša ti maše."
"Hvala ti. Ne moraš da platiš... Ja ću.."
"O malena, sa Ognjenom dobiješ ceo paket. Sve mi je
plaćeno, vidimo se i čuvaj se."
E svašta... Iako sam planirala toliko toga da je pitam nisam
zamišljala da će ovaj razgovor ovako proći.
"Šta radiš sa Anjom?"
"Ništa. Sela sam par minuta."
"Nemoj da Ognjen sazna. Ti i ona ste dva sveta!"
"E Nešo boli me dupe za njega."
***
Gagi se držao na distanci isto kao i Ognjen. Obožavala sam

ga i rešila da se ne igram sa njim i budem otvorena.
"Hej, kad možemo da se vidimo?"
"Hej mala, jel sve ok? Da li ti nešto treba?"
"Ma ne, sve ok. Samo mi nedostaje moj bata, znaš ono
razgovor u četiri oka..."
"Ok, da svratim večeras do vas? Taman da vidim i Sonju.

Poželeo sam vas."
"Pa kad nas izbegavaš."
"Nije tako, samo imam posla.'
"Aha, važi. Ajde čekamo te, napravićemo punoo
palačinaka."
"Extra."
Gledam u Sonju koja kuca nešto na laptopu i znam da je sve
čula.
"Dolazi?"
"Da, kasnije."
"Jesi li sigurna u sve ovo? Ja nisam."
"Sigurna sam. Ne želim tajne između nas. Sonja, zaljubila
sam se u Ognjena. Znaš ono, lupa mi srce ubrzano kad god ga
vidim. Kad me pogleda, utroba mi zatreperi a kolena zaklecaju. A
kad me poljubio videla sam zvezde, razumeš?! Prave zvezde
ispred očiju. Moram da probam, moram!"
"Ok."
"Ne gajim nadu da će se on promeniti zbog mene, ali
verujem da može da se potrudi jer mu se sviđam. Samo treba da
probijem tu blokadu koju ima u glavi. I zato mi svi trebate na
mojoj strani."
"Joj Nato... Baš si zaljubljena, samo..."
"Nemoj opet popovati! Volela bih da jednom kažeš, da je on
možda baš za mene i da sam ja baš za njega. Možda ovako baš
treba da bude, ok?"
"Dobro dušice. Tu sam i biću ti podrška. Probaj. Ali Gagi je
zeznut kad si ti u pitanju. Uvek je bio."
58
BOOK AS PASSION
"Znam. Ali držim sve konce u rukama. Osećam se nikad

spremnijom."
"U redu. Kad misliš sa Ognjenom da pričaš?"
"Sa njim? Uopšte ne planiram da pričam sa njim... poturaću
mu mrvice pod nos pa nek vidi..."
"Joj sve me strah..."
"Ne brini, jaka sam ja."
"Srce moje, kad nas nešto jako strefi to nas može i uništiti."
"Da, ali ja ne želim da mislim loše. Ne želim unapred da
mislim na propast."
"Divna si, optimista, zrela, razvila si se u divnu, mladu
odlučnu ženu."
"I ti si mi seko pomogla. Volim te."
"I ja tebe medena moja."
Dva sata kasnije jeli smo, pili i smejali se. Nedostajalo mi je
vreme kad smo bile klinke, išle u školu a Gagi nas vodio i
dovodio iz nje. Sad on je ozbiljan mladić a Sonja i ja smo devojke.
Sonja me je non stop pogledavala i davala mi signale ali
odjednom više i nisam bila tako sigurna.
"E dragi odoh ja sa Ljiljom u skitnju malo. Uživajte."
"Važi. Sonja javi se mami i tati. Trebalo bi da odete do njih."
"Hoćemo. Gagi, nismo se preko sveta odselile."
"Niste, ali to je veliki korak. Ako ne možete obe, neka bar
jedna ode za vikend tamo."
"Dogovorićemo se."
"Ok."
Uzela sam da rasklanjam i perem sudove i smišljam kako
da počnem.
"Nato, šta ima? Jel na poslu dobro, zadovoljna si?"

"Jesam Gagi."
"Zašto si onda zamišljena?"
Moj me je brat dobro poznavao, uvek mene više nego
Sonju. Ja prosto nisam znala da skrivam, čitao me je kao otvorenu
knjigu.
"Pa sad, trebalo bi nešto da ti kažem. Dođi, sedi pored
mene."
"Uh srećo moja, brineš me."
"Ma nije ništa Gagi. Ali ipak..."
"Kaži mi onda šta te muči, znaš da ne volim da mi
prećutkuješ."
"Obećaj da nećeš da odlepiš."
"Natalija!"
"Ovako, ne volim da skrivam od tebe i neću. I samo da znaš
da me nećeš odgovoriti od ovoga šta god da kažeš ili uradiš!
Ulazim svesno u sve ovo ali spremna sam."
"O čemu pričaš?"
"O Ognjenu."
Na pomen Ognjenovog imena momentalno je ustao i počeo
da šeta po sobi levo-desno.
"Šta imaš ti sa njim jebote? Jeli te dirao?"
"Nemam ništa i nije me dirao!"
Ne mora on baš sve da zna.
"Ubiću ga. Rekao sam mu..."
"Čuješ li ti sebe Gagi? Ja ti ovde pričam, ja a ne on! Hoću da
ti kažem da mi se sviđa jako, mislim da sam se i zaljubila u
njega."
60
BOOK AS PASSION
"U koga si se zaljubila! Pa ne poznaješ ga! Natalija! Ne, ne,

ne nikako!"
"E ne zanima me. Želela sam da znaš ali imam 18 godina i
mogu sama da donosim odluke."
"Ne možeš kad je on u pitanju. Sve može samo on ne."
"Ne brini i on misli isto kao ti, ali ja ću se potruditi da mu
promenim mišljenje."
"Ne."
"Gagi, pusti me."
"Neću. Misliš da poznaješ svet a nisi ni zagrebala po
površini. Opasno je, on je opasan za takvu curu kao što si ti. I zato
ne."
"Ne? Nećeš mi pružiti ruku, dati zeleno svetlo, podržati
me?"
"Neću. Drži se dalje od njega."
"Neću."
"Natalija!"
"Odlučila sam i bila otvorena, rekla ti."
"I misliš da ću ja da skačem od sreće! Da ću da igram jer si
se zacopala u nesretnika koji plaća ženama za sex, koji nema ni
kučeta ni mačeta, koji..."
"Prekini! Ti vidiš samo loše u njemu!"
"A šta ti jebeno vidiš?! Lepo lice i lepo telo... Nikad neću to
odobriti, čuješ li me! NIKAD!!"
I tako besan je izleteo i jako zalupio vratima. Otišao je i
ostavio me. Prvi put za sve ove godine koliko smo zajedno moj
brat nije stao uz mene.
Nažalost bojala sam se da je to samo prvi od mnogih...
Ipak, on je naneo Ognjena na moj put.

Posle svega nekoliko dana srela sam ga ponovo.
OGNJEN
Moj pakao se zaledio. Ja sam ostao sleđen, a i sluđen u
jednom trenu. Jedan momenat je postao moj zatvor. Ostao sam
zarobljen u vremenu, izgubljen u njenom ukusu.
Imao sam žena ne zna im se broj. Otrcana fraza, a tako istinita.
Imao sam žena i sexa mnogo. Imao sam a nisam znao, nisam
osećao. Sex, svaki pre njenog poljupca je samo bled osećaj
pražnjenja, puka potreba. Mislio sam da znam šta je strast. O
kako sam samo grešio.
Sve pre nje, sve je samo... Nemam reči. Sve pre nje
jednostavno više ne postoji. Ne može se uporediti.
Želela je jedan poljubac. Jedan sam joj dao. Samo jedan prokleti
poljubac. Zašto mi se čini da mi je uzela dušu, da sam joj
poklonio sebe, a ne poljubac?!
Zašto su joj usne tako jebeno slatke?! Zašto je njen ukus
poseban?!
Zašto je ona drugačija?!
Zašto sam se izgubio kad sam je poljubio?
Zašto je jedan poljubac uzdrmao ceo moj svet?
Zašto je moja koža počela da gori kad sam dodirnuo njene
usne?
Zašto sam prokleto zaveden njom?
Izbegavam je, opet. Svesno naravno. Ne želim da je
sretnem, ne znam kako ću kontrolisati sebe u njenoj blizini, sve
mi teže pada. Ne znam šta mi radi, a i ne želim da saznam, jer
62
BOOK AS PASSION
znam da ima moć da me uništi i oživi zajedno. Ona je moje svetlo

i tama. Zakleo sam se neću ovog puta popustiti svojim željama.
Neću, jer po prvi put ispred sebe imam devojku koja vredi, vredi
da za nju učinim sve, pa čak i da se sklonim od nje. Boli me i
znam da će boleti još i više. Nisam glup, svestan sam da sam se
zaljubio u nju. Uništio bi je svojom ljubavlju, nije ona spremna za
mene, ne bi mogla da se nosi sa mojim ludilom, posesivnošću,
ljubomorom. Izludeću misleći o njoj.
Jedini lek za moje ludilo je rad. Posao je uvek bio moj spas.
Ulazim u Cosmo dva sata pošto se njena smena završila,
hteo sam da budem siguran da je neću videti. Sedam za šank i
čekam Nešu da mi donese moje uobičajeno i da kao i uvek čujem
nove vesti.
"I šta se dešava?"
"Sa lokalom ili malom?"
"Nešo!!!"
"Šta pitam samo! Odlepio si gazda i to svi vide, čak i Anja."
"Šta je sa njom? Zašto je pominješ?"
"Svraćala je danas. I razgovarala sa malom."
Svaka dlaka na telu mi se nakostrešila. Šta njih dve ima da
razgovaraju?! O čemu li su pričale? Istog momenta okrećem Anju.
"Šta zamišljaš da si ti?"
"Ne urlaj na mene."
"Šta da ne urlam? Ko si ti da se mešaš u moj život?"
"Snizi ton, Ognjene. Nećeš me zaplašiti..."
"Slušaj me Anja, ako se još jednom umešaš..."
"Slušaj ti mene sad! Šta će biti, šutnućeš me, nećeš mi
platiti?! Uh usrala sam se sad. Ja sam već obezbeđena! Ja ću se
svakako snaći, a ti? Šta ćeš ti da uradiš? Hoćeš li ceo život

izbegavati normalan život?"
"To se tebe ne tiče. Jebote ti si..."
"Slobodno reci kurva, ne ljutim se. Ali za razliku od tebe ja
ne bežim kad prepoznam emocije."
"Odmah da si prestala i drži se dalje od Natalije! Ovaj
razgovor nije gotov Anja!"
"Naravno da nije, zato što si idiot. Onaj nabeđeni, napucani
klinac je šeta svakog dana."
"Koji?"
"Onaj sa otvaranja. Dok se ti sabiraš i oduzimaš ubraće ti je
neko ispred nosa."
"Anja..."
O Bože kako sam mrzeo Anju u tom trenu, mrzeo sam
muziku koja se čula, a najviše sam mrzeo osećaj koji je izazvala u
meni. Mrzeo sam osećaj ljubomore jer me je podsećao na neka
davna vremena, na vreme kad sam bio klinac željan normalne
porodice. Budi uspomene kada sam bio ljubomoran na sve sa
normalnim roditeljima. Mrzim ljubomoru ili bolje rečeno mrzim
sebe kad sam ljubomoran. Mrzim jer onda sam loš, loš i po sebe i
po druge. Sad samo želim da nekog debelo izudaram da izbacim
ovaj bes iz sebe. Dok stežem čašu džeka u ruci ugledam Gagija na
vratima kluba. Ide prema meni i besan je, imam utisak da ovaj
susret neće dobro da se završi.
"Ognjene, moramo da razgovaramo."
"O?"
"O mojoj sestri, rekao sam ti ona je zabranjena."
"I ja to poštujem."
64
BOOK AS PASSION
"Ne verujem, ona tvrdi da ti misliš što i ja, al poznajem te."

"Šta ti to znači? Pobogu ona je samo jedna klinka."
"Možda je klinka, ali je punoletna klinka. Ognjene, rekao
sam ti da se ne igraš sa njom."
"I ne igram se, koji ti je kurac?"
"Zaljubljena je u tebe jebote."
"Misliš da to ne znam? Nisam debil jebote. Al nisam ja za
nju."
I pre nego što postanem svestan šta se dešava osetio sam
Gagijevu pesnicu na svom licu. Bol i udarac me izbace iz
ravnoteže, iznenadio me.
"Koji ti je bre kurac? Rekao sam ti da nisam za nju."
"Al nisi rekao da te ne zanima. Bacio si oko na nju, znam, ne
laži me."
"Ne lažem, zanima me al nisam za nju. Uništio bi je."
"Jebote, ona se tebi stvarno sviđa?"
"Ne, mislim da, al mogu sa tim da se nosim."
"Bolje bi ti bilo, inače..."
"Šta? Pretiš mi? Pa ja sam ti gazda."
"Više nisi i da pretim ti. Za njih dve bi ubio."
I opet osetim udarac, ovog puta u stomak. Ispravim se i
uzvratim udarac. Nikom nikad ne ostajem dužan, pogotovu ne u
tuči. I taman kad ga oborim na zemlju i počnem da ga udaram,
dok Neša pokušava da nas razdvoji zaledim se u pola udarca jer
shvatim da bijem brata devojke koju volim. VOLIM JE?!?
Ustanem naglo i otrčim u svoju kancelariju.
***
Pijem već pet sati, ne znam koliko sam popio, kada je u

klubu počela živa muzika preselio sam se iz kancelarije za
najbliži sto uz muziku. I od tada ubijam sebe. Ubijam se pićem i
muzikom. Svaka pesma pisana je noćas za nju. Svaki stih je nož u
moju dušu.
Ja znam to srce koje boli,
ja znam za dušu koja pati,
jer ti i ja, dva smo sveta različita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna...
Lomim ko zna koju čašu po redu, prilaze mi konobari kupe

srču i ništa ne pitaju. Ovakvog me nikad videli nisu. Noćas duša
moja pati, noćas muzici dušu dajem. Noćas puštam bol da me
vodi, noćas dozvoljavam sebi da se raspadnem, a ujutru kad se
sastavim biću kao nov.
Sutra sam stari novi ja.
Ne prestajem a stiže flaša ko zna koja,

u komi sam zbog tebe nesuđena moja,
trebaš mi da mi vazduh daš,
a tebe briga baš,
Ne prestajem, a stiže flaša ko zna koja,
da poginem bez metka i bez kapi znoja,
trebaš mi da mi vazduh daš,
a tebe tebe tako briga znaš,
ništa od mene nema, čisto da znaš.
66
BOOK AS PASSION
"Ognjene?"
Koliko li sam samo pijan kad joj čujem glas? Muziku ne
čujem više al nju sam čuo. Osvrnem se oko sebe i u nekom
malom kutku moga mozga shvatim da sam sam u lokalu dok
radnici čiste i podižu stolice.
"Medena?"
"Tu sam, šta ti je Ognjene trebalo ovo? Ajde idemo."
"Otkud ti?"
"Zvao si me."
Zvao? Kad? Nemam pojma, ne bi ja to. Ili možda bi?
"Tu si."
"Jesam."
"Bože, kako si lepa."
"Ajde Ognjene da ideš kući."
"Tvojoj?"
"Ne mojoj, Ognjene vodim te u tvoj stan."
U jednom trenu osetim svež prohladan vazduh i shvatim
da smo izašli napolje. Krenem prema svom autu, bar mislim da
idem nešto mi auto sve dalji.
"Daj mi ključeve."
"Koje ključeve?"
"Od tvog auta."
"Ti da me voziš? A jok, mene žensko da vozi neće."
"Daj mi ključeve, ne možeš takav da voziš."
Nešto mi čeprka po džepovima, i gurnu me da se naslonim
na zid. Vidim kao kroz maglu da mi prilazi mojim autom, izlazi
iz njega i pomaže mi da se smestim na suvozačevo sedište.
Oduzet sam od alkohola, u glavi mi je samo jedna misao koliko je

lepa. I čim pokrene auto to joj i kažem.
"Savršena si."
"A jel?"
"Aha, najlepša devojka koju znam."
"O pa kažu što trezan misli pijan govori. Šta još misliš o
meni?"
"Mislim da si opasna. Moja si propast."
"Kako to?"
"Imaš moć."
"Kakvu?"
"Moć da me uništiš."
"Ne želim to."
"Znam, al već jesi. Mogao bi dušu da ti dam."
"A da me voliš?"
"Pijan sam, navlačiš me."
"Možda."
"Hoću da si srećna, bezbedna i voljena."
Neko vreme ćutim, možda sam zaspao, možda sam sanjao
da sam rekao.
"Medena voleo bih da si moja, da te štitim, da ti pružim svet
na dlanu. Moja si, suđena si mi... Pitaš dal bi mogao da te volim, a
ne znaš..."
"Šta ne znam Ognjene? Hoćeš li mi reći?"
Osećam njen dlan na obrazu, osećam da mi je blizu, osećam
da mogu da joj budem sve. Tonem u neki drugi svet dok
izgovaram.
68
BOOK AS PASSION
"Ne znaš Nato, da si mi sve i da te već volim..."
***
Budi me reska bol u glavi. Jebem ti alkohol i sve. Osećam se

kao govno. Osećam... O jebote osećam da sam nešto zasrao samo
ne znam šta. Jedva otvorim oči i pogledam oko sebe, shvatim da
sam u nepoznatoj sobi. Gde li sam završio?! Podignem tanani
prekrivač i vidim da sam samo u boksericama. Jebote šta sam
radio? Soba lepa al ženskasta. Znači završio sam sa nekom
ženskom?! Setim se razgovora sa Anjom, tuče sa Gagijem, muzike
i alkohola i... O jebote Natalija. Skočim kao poparen iz kreveta
dok mi u glavi bol pulsira. Navučem majicu koju nađem na fotelji
i izađem iz spavaće sobe. U želucu mi je neki osećaj kao kamen
težak, nešto žešće se sprema.
"Dobro jutro Ognjene. Ili dobar dan? Ovo nam prelazi u
naviku."
Zaledim se na njen divan glas i još divniji prizor pred
sobom. Moja vila u malenoj haljinici i nekim čupavim papučama
izgleda savršeno. Osetim kako mi se drugar budi.
"Natalija, jebote šta smo to napravili? Šta sam ja napravio?"
"Ništa, Ognjene ne paniči. Mogla bi da kažem svašta, al to
nisam ja. Sedi, popij kafu. Napio si se, zvao me, došla sam po tebe
a kako ne znam gde živiš dovela sam te kod mene. I pre nego što
počneš da šiziš ne brini, sestra mi nije tu."
"Šta se desilo? Ne sećam se da sam te zvao, izvini?"
"Nemoj, Ognjene, samo nemoj. Nemoj da se lažemo. Kažu
što trezan misli pijan govori. I ja u to verujem. Ajde da popijemo
kafu na miru. Onda idi. Beži od mene, al znaj jedno. Od sebe

pobeći ne možeš."
"Šta sam pričao pijan? Šta sam uradio bre?"
"Nemoj Ognjene, ko Boga te molim. Ne navaljuj. Znaj jedno,
volim te. Ne kao klinka, ne prekidaj me. Ne volim te kao klinka,
nisam zaluđena. Volim te kao žena, onako kako se samo jednom
u životu voli. Možda sam mlada, al moje srce te izabralo i neću i
ne želim da pitam što. Mogu ti biti sve, moja ljubav je tvoja. Al
neću da molim, moja ljubav je iskrena i zato zaslužujem sve. Ne
pristajem na manje."
Gledam je u iskrene suzne oči i shvatim da možda meni
Bog pruža šansu za bolje sutra, za sreću. Možda...
"Šta želiš da uradim?"
"Ništa što već nisi, hoću da mi ponoviš ono što si mi pijan
rekao, samo trezan ovog puta."
70
BOOK AS PASSION
Ja te vidim
NATALIJA
Bože kad se samo setim...
Prošlo je nedelju dana od kada sam pomogla Ognjenu, od
kada je Gagi od mene odjurio i potukao se sa njim i od kad mi
pijan pričao razne lepe stvari. Prošlo je nedelju dana kako sam
tražila da mi sve to ponovi trezan ali nije... Kad se otreznio,
shvatio da me ipak nije iskoristio i ukaljao, bam zatvorio se i
znala sam da sledi još jedan krug izbegavanja, negiranja,
poigravanja.
Uh, kakav čovek! Ali ja sam uporna. I sad kada zna šta osećam,
zna da neću odustati. Doći će moje vreme.
"Hvala ti na svemu Natalija. Eto sad smo kvit."
"Aha, ako ti tako kažeš."
"Možda sam svašta pričao..."
"I ako sad kreneš da govoriš da se ne sećaš odalamiću te gore nego
Gagi."
"U redu. Natalija..."
"Ej sad sam opet Natalija nisam više ni sreća ni medena. E
Ognjene, da mi je znati šta je sve u tvojoj glavi..."
"Veruj da ne želiš da znaš."
"Veruj da želim kao što i želim da ti pomognem. Slušaj me, niko

ne zna da si bio ovde, neću nikome ni reći ali te molim da razmislim o
svemu. Zaista želim te reči. Duguješ mi ih. Ja sam svoje rekla."
"Medena, malena, ne znaš šta tražiš."
Eh Bože, Bože na rastanku ne poljubio nežno, slatko, da mi
se srce iscepalo. To nije bio kao onaj poljubac, ovo je bio poljubac
zahvalnosti, poljubac za pruženu ruku. Rekao je samo vidimo se i
otišao. I trebala sam da znam šta sledi. Kao i uvek kad mi se
približi on nestane.
Danas je sedmi dan bez ikakvog traga i glasa o njemu. Kao
suptilno sam ispitivala Nešu a on je samo odmahivao glavom.
"Posle svega onog bolje mi je da ćutim."
"Zašto? Da li nešto znaš?"
"Znam da je tvoj brat jebeno ljut i da više ne radi za
Ognjena. Pazi ja nikad ne držim strane ali Ognjen me hrani. A
Gagi je eksplozivan."
"Da, znam. Iako sam očekivala takvu reakciju, iznenadio
me je koliko se naljutio. Nešo... kao da je bio neko drugi."
"Slušaj me mala, Gagi ti želi najbolje. Ognjena znam
godinama, ti si prva prava devojka za koju je pokazao zanimanje.
Zato mislim da tu ima nečeg. Ali cela ova situacija je sjebana i
možeš da nastaviš samo ako si sto posto sigurna da znaš šta
radiš."
"Sigurna sam. Znaš, da li si čuo nekad da neko nekom kaže
da ga zna iako ga ne poznaje. Tako ja, ne poznajem Ognjena, ali
ga vidim."
"U redu. Samo će ti trebati puno snage i strpljenja.
S'obzirom da je Gagi ljut, ja ću te čuvati ne brini."
72
BOOK AS PASSION
"Hvala ti puno. Nadam se da će se odljutiti. Večeras idem

do mojih, spavaću tamo."
"Ok. Odmori se sutra a i ja ću. Sledeći vikend mi je ceo
radan."
"Hoću. Baš mi fali mama da me malo tetoši."
Prošlog vikenda kad sam pokupila Ognjena, Sonja je bila
kod naših. Naravno, pitali su i gde sam ja pa sam zato rešila
večeras da odem, prespavam tamo i sutra ceo dan provedem kod
njih.
Vreme polaska na fax se približilo i kad dobijem raspored, već
sam odlučila da ću raditi kad god imam slobodno.
"Nešo, završila sam. Hej, šta ti je?"
"Ništa. Treba mi Ognjen ali kao da je u zemlju propao."
"Ajde, pa i sam znaš da on ume da nestane tako..."
"Da, ali nestane na dan, dva a ne na celu nedelju a da ne
izda instrukcije. Zovu me sa svih strana."
"Sigurno ga neko menja, ne verujem da sve radi sam."
"Da, menja ga Miloš, ali on je toliko umišljen da se ne može
sa njim razgovarati."
"Onda ga lepo pozovi i reci da treba da se vrati."
"On kad želi da nestane, niko ne može da ga nađe."
"A telefon? Valjda imate neki za slučaj nužde?"
"Taj broj nije u funkciji."
"E pa ne znam onda. Idem, ćao."
Sudeći po pričama da niko ne zna gde je, tačno sam znala
gde se sakrio. Tamo gde odlazi sam. Tamo gde ga niko ne
uznemirava. Tamo gde niko ne zna. A ja znam.
Smišljala sam šta mi je dalje činiti kad sam stigla kod svojih.
"Nato sine, stigla si."

"Jesam mama. Dobro veče."
"Novice, stigla je Natalija!"
"Hajde čekamo te na večeri."
"Super, da se pozdravim sa tatom i osvežim pa možemo da
jedemo."
Dok smo večerali i pričali o svemu i svačemu, otkrila sam
da mi baš nedostaju. Više od 15 godina živela sam kod njih.
"Srce kako si?"
Već sam im sve ispričala tj. moju stranu jer su Sonjinu već
čuli. Ali mama kao prava mama uvek vidi dalje i dublje.
"Dobro sam. Što pitaš?"
"Tužna si mi."
Ležala sam u svom starom krevetu a mama je sedela na
ivici i držala me za ruku.
"Eh Verka nisam tužna."
"Čemu onda taj pogled. Čudni. Ne mogu ga definisati."
"Kako si upoznala tatu? Kako si znala da je on taj?"
"Eh nas dvoje upoznali smo se jako mladi. Dušan je bio
jedan od najboljih prijatelja mog brata. Uvek smo bili u istom
društvu, ali nikad se nismo gledali tim očima."
"Kako to?"
"Lepo. On je bio lep ko Bog pa sam mislila da nema šanse
da pogleda sestru svog drugara."
"Ali je ipak pogledao?"
"Jeste. Stao je ispred mog Veljka i rekao mu ova tvoja mala će
biti moja žena, bolje odmah da se pomiriš sa tim!"
74
BOOK AS PASSION
"To mu je rekao? Iiiiiiiii?"

"Pa ništa, prvo su se pobili jer je Veljko mislio da smo već u
šemi a potom se izmirili, seli i popričali. Nakon svega i dalje i
uvek su bili i ostali najbolji prijatelji."
"Au, blago tebi."
"Zašto pitaš zlato? Šta te muči? Neki dečko?"
"Recimo... Ali trenutno me brige Gagi. Znaš ovde je Gagi
tvoj Veljko, samo što se pobio, posvađao i otišao. Mama, danima
ne znam ništa o njemu."
"Ne sviđa mu se tvoj izbor?"
"Ne. Rekao je da nikad neće prihvatiti."
"Hoće jer te voli. Vas troje jeste braća ali niste krvni
srodnici, svi ste različiti. Gagi je najtvrdoglaviji od vas ali je dobar
i pošten."
"Nisi me pitala ni ko je u pitanju?"
"Nisam, jer znam da ćeš mi reći kad dođe vreme. Nisam, jer
znam da si ozbiljna i odgovorna čim si rekla Gagiju. Odmori se,
pričaćemo ujutru."
"Hvala ti mama. Baš ste mi nedostajali."
"I ti si nama medena."
Kad sam se spremila za spavanje i poslala Sonji poruku,
gledala sam u telefon i pomislila ako ne mogu da odem tamo da
ga nađem, mogu da ga pozovem ili pustim poruku. Rekao je da je
to njegov privatni broj, valjda je uključen.
Da li si dobro?
Par minuta kasnije zavibrirao je telefon i odgovor je stigao.
Da.
Ponovo si nestao?
Jesam.
Traže te.
Briga me.
Nisam mislila da si kukavica, da ćeš da bežiš.
Ne bežim.
A šta radiš?
Sastavljam se.
E dok se ti sastavljaš ja sigurno neću sedeti skrštenih ruku.
Džoni legendo hoćemo sutra na Adu?
Može lepa, može.
Javljam ti se kad ustanem, tu sam u kraju.
Ok, super.
Nisam želela više da koristim Džonija, ako ćemo se viđati i
dalje bilo bi dobro da zna da sam emotivno nedostupna za njega.
Ugasila sam telefon, legla i zaspala.
Sanjala sam jedno divno, razvijeno telo, ruke čvrste koje me grle,
usne meke koje me ljube...
Sanjala sam jedne divne oči, oči blage, tužne. Sanjala sam reči ja
nisam za tebe... Hoću da si srećna, bezbedna i voljena... Sanjala sam
kako me gleda, prodire u dušu, govori ti si mi sve i već te volim...
Trgnem se i vidim da tek sviće. Srce mi lupa u grudima, još
se sećam sna. E Ognjene, Ognjene kako da doprem do tebe?!
***
"Znaš li da nam je sledeći vikend poslednji pred fax?"
76
BOOK AS PASSION
Sonja, Ljilja i ja lakiranog nokte kod nas. Ja sam radila prvu

smenu i još uvek nisam videla Ognjena. Nisam želela ni da
mislim na njega. Ništa.
"Znam. Hoćemo onda da izađemo u subotu? Ljiljo?"
"Ja sam za. Treba mi nešto da me razdrma. Ti medena? Šta
si se umusila?"
"Ma onako... Hoću i ja napolje. U nedelju je poslednji dan
da aktivno radim."
"Ali ostaješ tamo?"
"Naravno. Treba mi lova."
"Ok."
Nisam bila kukavica ali još se sa Ljiljom nisam suočila.
Mislim šta da joj kažem kad još nisam načisto sa njim. Još može
da kaže i da sam umislila sve to. Bolje da sačekam još malo.
"Ajmo na koktele u Cosmo, Neša je tamo."
"Ajde. Nato, ideš i ti?"
"Nisam baš luda da se vraćam na radno mesto ali može,
piju mi se kokteli a Neša je majstor."
"Super. Šta ima da se spremamo, idemo ovako!"
"Ljiks, shvataš li da si ti skockana došla do nas?"
"Ma daj, ovo je samo obična haljina!"
Da, njena obična haljina obično se meri sa Sonjinom i
mojom najboljom haljinom. Al ajde, znamo je da ne izlazi iz kuće
dok ne bude tip top pa makar išla po hleb. Ako je ona uopšte
nekad i išla u prodavnicu?!
Iako je već septembar, napolju je pržilo kao ludo. Navukla
sam svoju omiljenu texas suknju i crnu majicu na bratele, dole
obavezno crne starke. Ljilja i ja smo bile nebo i zemlja, a Sonja

taman između.
"Hej Nešo idemo u baštu. Došle smo na koktele."
"Važi. Samo dođi Nato za sekund."
"Šta ćemo?"
"Ja ću sex on the beach."
"Ti moraš da imaš sex pa makar i u piću. Sonja?"
"Ja ću mojito."
"Nešo, dva mojita i jedan sex. Šta ima?"
"Imaš žurku."
"Kakvu žurku? Ne razumem."
"U subotu uveče zatvorićemo Cosmo. Biće to tvoja žurka
zbog polaska na fax. Poklon."
"Aha. Od njega? Jel se vratio?"
"Nije. Ali se javio i rekao da sve organizujem."
"Aha, kako da ne."
"Natalija, pusti ga..."
"Hoće li on doći?"
"Ne verujem."
"E pa neće moći."
"Nato!"
"Donesi nam te koktele i pusti me."
E nećemo tako Ognjene!
Ne želim žurku!
Gotovo, sve je sređeno.
Ne želim jebenu žurku.
Natalija, ne psuj.
78
BOOK AS PASSION
U stvari želim, ali imam jedan uslov.

Koji?
Da dođeš i budeš sa mnom.
OGNJEN
Sastavljam se.
Jedina prava reč za moje trenutno stanje. Sastavljam se.
Sastavljam srce i dušu sa glavom. Sabiram misli, a one mi uporno
beže. Beže njoj, maloj medenoj prokletnici. Ne, nije ona prokleta,
ja sam. Proklet sam njenim pogledom, proklet njenim nežnim
dodirom, a uklet ukusom njenih medenih usana. Kao da ljubio
nikad nisam. Kao da je mrtvog čoveka oživela vila. Kao da sam
obeležen, imam utisak da na srcu stoji njen otisak, otisak njenih
usana.
Zašto mi u glavi odzvanja njena glad? Zašto želi ono što
nije dobro za nju? Zar ne shvata da ću je povrediti?
Mala je tvrdoglava i uporna to joj moram priznati.
Izbegavao sam nekoliko dana sve ljude oko sebe, ali sam svestan
da sa nekim moram da popričam inače ću pući. Nije dobro ni po
mene a ni po Natu da sve ovo držim u sebi. Zato odlazim mojoj
jedinoj familiji. Mom ponosu, moj budući sudija, mojoj sestri.
"O pa ko se to setio da ima sestru?"
"Gde si mala? I ne zezaj, bio sam u gužvi."
"Ajde uđi i ne seri. Nikad nisi bio u tolikoj gužvi da ne
pustiš bar jednu poruku u toku dana. Zato odoh da nam skuvam
kafe, a ti razmisli šta ćeš da mi kažeš, jer sam jebeno ljuta, pet
dana mi nisi ni na jednu poruku odgovorio. Znaš li šta sam sve
pomislila?!"
Besna je znam i što je najgore ima razlog. Nikada nije

prošao dan a da se nismo čuli ili makar razmenili neku poruku.
Držim glavu pognutu među šakama kad je čujem da se vraća.
Sedne preko puta mene i samo upitno podigne obrve i ja
puknem.
"Oljice moja zaljubljen sam."
"Ma idi Ognjene u kurac, kad moram da psujem. Dal si
normalan? Pomislila sam da ćeš da mi kažeš da umireš."
"I umirem, sestro."
"O jebote, pa ti si nesrećno zaljubljen. Oho ovo moram da
čujem, koja se to drznula da velikog Ognjena baci u očaj?"
"Ajd ne zezaj me. Ozbiljan sam."
"Ti si stvarno loše. Izvini brate, samo ti bedan zbog ljubavi...
Pa ne ide mi nekako. Ajd da čujem, u čemu je problem?"
"Hoćeš mi verovati ako ti kažem da ne znam? Po njoj nema
problema da budemo zajedno."
"Ok, znači i ti se njoj sviđaš?"
"Mala je zaljubljena u mene."
"Pa u čemu je rođeni problem? Oooo mala kažeš? Nije
valjda maloletna?"
"O ludačo pravnička. Nije al je taze punoletna, ima 18
godina. Al nisu problem njene godine. Već moje. Mator sam za
nju. A ona je Olja sve savršeno na ovom svetu. Dobra, slatka,
pametna, upisala faks, velike ambicije. Lepa, savršeno lepa.
Ukaljaću je."
"Šta lupaš, idiote?"
"Znaš me Olja. Znaš ko sam, šta sam radio, šta mogu i šta
nosim na savesti. Ja sam zver a ona nevina devojčica."
80
BOOK AS PASSION
"Ajd ti sad meni lepo ispričaj šta se dešava pa ćemo da

vidimo šta ćemo i kako."
I otvori se brana, krene bujica reči. Pričam, pričam čini mi
se satima. Pričam sve, ništa ne prećutkujem. I dok pričam ponovo
preživljavam svaki trenutak, koža mi se ježi na spomen njenog
imena. Olja me bez reči sluša, ne prekida me ali joj vidim
promenu u očima. Vidim joj iskru u očima i to me razbesni.
"Zašto se ti smeškaš?"
"Ne smeškam se, samo mi je drago. Čini se da je ta Natalija
zrela za svoje godine i moram reći da sam stekla utisak, da bez
obzira na neiskustvo može opasno da ti parira. Možda je baš zbog
te svoje nevinosti i jača od tebe."
"Ma šta lupaš? Dobro znaš kakav sam, ja sam sin Petra
Radulovića i to će me pratiti ceo život. Obeležen sam i njegovim i
svojim gresima."
"Slušaj me dobro Ognjene Raduloviću, ti si kao i ja njegovo
dete, al nisi kao on nikada ni bio. Ovo ti je zadnji put da si meni
rekao tako nešto. Volim te kao Boga, al kunem se da ću te ubiti
kao vola u kupusu, kao kad smo bili deca ako još jednom kažeš
da si kao on. Nisi. Nisi! Čuješ li me? Ti si moj brat, moja snaga i
moj oslonac. Moj svet ne bi postojao bez tebe. I ako se pojavila
devojka koja je konačno probudila tvoje iskreno interesovanje, a
ne samo da je kresneš ja ti kažem da pokušaš, nemaš šta da
izgubiš."
"Samo srce."
"Ti tvrdiš da srca nemaš, pa eto nemaš šta da izgubiš."
"Što si pametna."
"I jesam, ja sam ona pametnija u porodici. A sad ozbiljno,
Ognjene zaslužuješ mnogo više nego što misliš. Ti si dobar čovek,
možda najbolji kog znam. Sve što si u životu radio loše radio si
zato što si morao, bio nateran, nisi uživao u tome ili radio to iz
zadovoljstva. Postoji velika razlika. Izađi iz tog oklopa i dozvoli
maloj da te voli."
"Ti si druga žena koja mi je to rekla."
"I ta druga je onda pametna. Pobogu Ognjene, praviš
problem bez problema. Lepa, mlada, pametna i zaljubljena u tebe.
Pa reci mi da ti kao muškarcu ne bi imponovalo da tako nešto
šetaš?"
"Bi, skinuo bi joj zvezde sa neba. Al poznajem sebe,
napraviću neko sranje, povrediću je."
"Probaj, zaslužuješ to."
Dok obrađujem u glavi reči svoje sestre pročitam Natinu
poruku kako ne želi žurku i nasmešim se, mala moja svađalica.
Dok odgovaram na poruku primetim da me Olja čudno gleda.
"Šta?"
"Da ne pitam sa kim se dopisuješ, osmeh govori sve."
"Mala svađalica neće žurku koju joj spremam u subotu. Tad
joj je zadnji radni dan sa punim radnim vremenom i kreće na
faks. O... Ček... Sad hoće al ima uslov."
"Koji?"
"Da ja budem tamo."
"Pa zar nećeš?"
"Nisam planirao."
"Idiote, bićeš nego šta ćeš, a boga mi i ja sa tobom."
"Šta ćeš mi ti?"
"Tebi ništa, al da propustim priliku da upoznam malu?
Nema teoretske šanse dragi."
82
BOOK AS PASSION
Nasmejem se ludači, i nekako me ubedi da nije sve tako

crno kao što je meni u glavi. Ostao sam celo popodne sa njom,
uživali smo samo nas dvoje kako odavno nismo.
***
Od kad je jutros svanulo ja sam na ivici nerava. Probudio

me je neki osećaj da će se nešto desiti, nešto bitno. Strepim a ne
znam od čega. Rešio sam bez obzira na sve da sa Natom neću
ništa, možda za koju godinu ako nam bude suđeno. Ali sad ništa
ona treba da se koncentriše na faks, na učenje. Ja ću biti tu da joj
olakšam sve ostalo ali iz senke.
"O ko je to meni zgodan i lep."
"Ne zezaj."
"Brate zavideće mi sve što je žensko unutra."
Moja sestra je luda, zvanično. Ja sam u svojoj uobičajenoj
kombinaciji u kojoj se osećam moćno i svestan sam svog izgleda,
kao i ženskih pogleda na sebi. U klubu smo već sat vremena,
sedimo u vip separeu, malo ali odabrano društvo. Sto je već pun
pića, atmosfera u klubu je dobra. Mislim da će se Nati svideti. Sve
je super sem mene. Nisam ok jer malene nema, čak sam i Nešu
pitao gde je. Odgovorio mi je samo kratko - doći će.
"Da pogađam ko je ona?"
"Ko?"
"Devojka koja je upravo prišla šanku. Jebote Ognjene ako
ono nije tvoja Natalija onda nju treba da juriš?"
"O čemu pričaš bre?"
I onda se okrenem. I kad ugledam prizor za šankom

počnem da balavim, ali bukvalno. Ona je savršena. Očekivao sam
bombu u kratkoj haljinici, a sad gledam u nuklearku u crnom
odelu koje prati liniju njenog tela, na nogama crne salonke i od
pogleda na njenu zategnutu guzu već sam tvrd. A onda se
đavolica okrene i sada kad je vidim celu oduvan sam. Moja vizija
savršenstva stoji ispred mene. Uhvati moj pogled, namigne mi,
skine polako crni sako dok smešta svoje savršeno dupence na
visoku barsku stolicu. Crne cipele, crne pantalone, i tesna crna
košulja zakopčana do grla, čedno al prokleto seksi. I sve me to
oduševljava al ono što me baca na kolena, što je čini boginjom u
mojim očima je crvena kravata, moj zaštitni znak. I dok blenem u
nju ona se prstima igra sa crvenom tkaninom, sve vreme me
gledajući u oči.
"Ona je ti, ma ne verujem. Ognjene, ona je prelepa."
Moja sestra priča al ja je ne registrujem. Koncentrisan sam
samo na jedne oči koje izazivaju, usne koje oblizuje i mame me na
poljubac. U jednom trenu mi mahne telefonom i ukapiram da želi
da pogledam u moj. Dohvatim telefon i kad pročitam tri reči koje
pišu znam da sam izgubio bitku, pao sam.
Ja te vidim....
84
BOOK AS PASSION
Znam šta želim
NATALIJA
Ideja o žurci i nije bila tako loša.
Ionako smo planirale da izađemo. Međutim, dve senke padale su
na to. Prva, moj Gagi, ljut i lud.
Druga, Ognjen udaljen i istripovan.
Zato sam odlučila da idem do kraja sad ili nikad.
Gagi mi nije odgovarao na pozive te sam njega pustila. Shvatam,
rano je.
Ali Ognjen... Taj čovek me gura van svih mojih granica.
Nakon poruke da želim da dođe i bude sa mnom, odgovorio je
samo videću. Odgovor koji me je naterao da dodatno popizdim i
rasrdim se.
"Ja ću odlepiti od njega!"
"Od koga tj. zbog koga?"
"Pa znaš već... On... nikad nisam upoznala nekog tako
protivrečnog, nekog ko ti u istoj rečenici može reći i sve najbolje
pravim ti žurku i mrzim te i ne želim da dođem!"
"Tako ti je rekao?"
Sonja opet radi na laptopu i sluša moje konstantno zvocanje
i coktanje.
"Nije. Ali kao da jeste. Ooo debelo ću mu to naplatiti."
"Polako medena. Uspori, još se ništa nije desilo."

"Nije, ali hoće ako se ja pitam."
"Uh, uh..."
"Sonja, kako ne razumeš! Zaljubljena sam u njega, sanjam
ga, budim se sa njegovim likom. Ma..."
"U redu je. Ja sam tu da te podržim. Šta nam je činiti dalje?"
"Imam odličnu ideju ali moramo u šoping."
"Šoping? Extra. A Ljilja?"
"Možemo li ti i ja same ovaj put?"
"Naravno, srce moje."
E da, dok smo izlazile i ulazile u razne radnje pala mi je
fenomenalna ideja na pamet a Sonja je aminovala.
"Jako, jako mi se sviđa ovo. Apsolutno se ništa ne vidi a
tako je hot. Kad vidi kravatu odlepiće."
"E neka."
***
Nikad nisam volela da se skroz ucrnim a za večeras je to

potrebno. Jedino u boji biće crvena kravata i crveni karmin.
Gledam u Sonju koja izgleda zanosno i Ljilju koja izgleda
vrhunski.
"Bogami medena sexy si. Juriš nekog večeras?"
Sad. Ili. Nikad.
Ja. Nisam. Kukavica.
Znam. Šta. Želim.
"Jurim. Ognjena."
86
BOOK AS PASSION
Sonja je neprimetno izašla iz sobe dajući nam privatnost.

"Gazdu? Onog sexy tipa?"
"Da, baš njega."
"Ali kako to? Pričala si da te ne zanima!"
"Jesam, samo što je počeo da me zanima a i ja njega, samo
se opire."
"Ček, ček, nisi mi sve ispričala jel tako? Zašto?"
"Pa ne znam jebote. Onda si delovala zainteresovano, pa
sam mislila..."
"Ej Nato, takvih kao on je pun Beograd. Neću da negiram
da mi se dopao ali brate ne mogu da uskačem tamo gde me neće.
Nisam toliko jadna, znaš!"
"Nisi jadna, izvini srce."
"Ok. Sad da te sredimo pa da ga mazneš. Ko bi rekao, mala
Nata oće da zbari velikog Ogija."
"Ćuti, sva sam kao na iglama. Imam tremu, kao da sam na
prekretnici."
"Možda i jesi. Znaš, nikad ne bih rekla da će takav tip da ti
se svidi. Jesi sigurna u sve ovo?"
"Jesam, znam šta želim."
"Ok, onda idi po to."
Muzika trešti čitava dva sata kasnije kad smo stigli. Ljilja i
Sonja su se već bile smorile ali ja nisam želela da idem ranije.
Prvo, nisam bila sigurna da li će uopšte doći a drugo, ako dođe
neka čeka. Kao po starom dobrom običaju njih dve odmah su
nestale u masi dok sam ja krenula ka trenutno jedinoj poznatoj
osobi.
"Ćao Nešo."
"Ćao lepotice, divno izgledaš."

"Hvala ti. Pitanje od milion dolara..."
"Stigao je. I gleda te. U prvom separeu je."
"Ok."
Skinem sako i ostanem u uskoj crnoj bluzici pa se popnem
na barsku stolicu. Kad se okrenem, šokiram se. Potpuno isto smo
obučeni. Računala sam na crvenu kravatu ali da budemo u
potpuno crnoj odevnoj kombinaciji, nisam. Kad su nam se oči
susrele, vrućina se razlila po mom telu a leptirići zalepršali po
stomaku. A njegov pogled fiskirao me je. U zanosu ugrabila sam
telefon i ispisala jedine tri reči za koje sam znala da mogu da
prodru do njega. Moram pokušati.
Ja te vidim...
Mahnula sam mu i čekala. Za to vreme pokušala sam nešto
slično zavođenju, ali avaj ja nisam za to. Ne umem da se uvijam
kao Ljilja i umiljavam kao Sonja. U jednom trenutku sve je bilo
super, dok u drugom nisam primetila žensku pored njega.
Šaputala mu je nešto na uvo i držala za ruku.
Ne verujem! Zar je došao za drugom ženom, baš večeras?!
Pogledam u tu crnku i koliko vidim u mraku, ne izgleda kao
"one" njegove, ne izgleda kao Anja. Dok sužavam pogled na
njenu ruku, njegov pogled me i dalje prži. Pa šta misli on! Da me
pravi ljubomornom?! E neće moći!
"Daj jedan džin-tonik."
"Opa. Odmah žestoko."
"Aha. Idem da se pozdravim sa društvom. Tek sam ih sad
provalila."
"Ok srce. E, tražio te onaj tvoj mali. Pazi se. Ne igraj se. Ako
je Ognjen ovde zbog tebe, tom malcu je bolje da ti ne prilazi."
88
BOOK AS PASSION
Eksirala sam džin i krenula ka separeu gde sam videla

Sonju i društvo iz srednje.
Meni da Džoni ne prilazi, a on se pipka sa drugom?!
Dve tuđe ruke na meni
i osećam se bolesna sva
on čeka da kažem kreni
ja kažem stani nisam ja ta
niko kao ti, nema ključ od mojih slabosti...
Nisam devojka ni žena
krevet mi je pust ko stena
vatra sam a led, ledena
nisam devojka ni žena...
"Hej Džoni ajde da đuskamo!"

"Hajde mala."
Ovo nije u redu što radim ali besna sam. U tom besu,
naravno da će najebati onaj ko je najmanje kriv.
Niko kao ti, niko kao ti, moj lepi

ne zna da me svu zaslepi
srce učini da strepi niko kao ti
moj lepi, niko kao ti...
"O Bože, tako si slatka."

"Džoni, jesmo li već pričali o tome?"
Đuskamo ali pogled mi je negde drugde. Ognjenovo lice je
u senci ali dobro vidim kako stiska čašu i eksira. E pa, gledaj me.
Možeš ti, mogu i ja. Gledamo se ali niko ne popušta. Ravnopravni

smo.
"Jesmo i pristao sam da budemo prijatelji jer se znamo čitav
život. Samo da znaš da ću ja uvek biti tu za tebe."
"Znam i srce si, ali moje srce već je zauzeto. Već kuca za
nekog drugog."
"Dobro. I samo da znaš, bolje da se sklonim. Onaj tamo me
neko gleda, ako pogled može da ubije, ja sam mrtav dečko."
"Ko? Onaj tamo? Ma jok, ali razumem."
"Nato, ako te povredi, razbiću mu njušku."
"Dobar si ti Džoni, naći ćeš neku žensku."
"Aha, važi. Hoćemo da sednemo?"
"Idi ti, ja moram do toaleta."
I dalje, ista meta, isto odstojanje. Ognjen i ja oči u oči, ali
niko ne popušta.
"Došla sam tebe da vidim."
Ušla sam u wc za zaposlene, osvežila se i spremala da se
vratim nazad. Nakratko sam zastala kad je crnka ušla.
"Izvini?"
"Gledam te celo veče. Morala sam da dođem i svojim očima
vidim."
"Šta da vidiš?"
"Devojku koja je osvojila mog brata. Ja sam Olivera,
Ognjenova sestra."
Jebote, sestra.
"Sestra? Sestra si mu?"
Sestra, Natalija bravo!
90
BOOK AS PASSION
"Da, nisi valjda mislila?! Jesi? O srećo, pa on samo u tebe

gleda od kako si kročila u klub."
"Da, gleda me ali mi ne prilazi. Zato neću ni ja njemu."
"Ne mogu da verujem, isti ste."
"Ma, opasno me nervira ali sva sreća da sam ja uporna. Kad
nešto hoću, trudim se da to i zgrabim."
"Slušaj neću da izigravam zabrinutu sestru ali on je sve što
imam. Moram da znam da si uporna i da nećeš odustati. Njegove
kočnice će popustiti, sigurna sam u to. Plus, sviđaš mu se da ne
zna šta bi."
"Olivera..."
"Olja, srce, Olja. Ako sve bude dobro, puno ćemo se viđati."
"Olja, ja sam mlada, ali preturila sam mnogo preko svojih
leđa. Ognjen je nešto što me pogodilo poput uragana. I neću
odustati od njega. Iako sam mu to sto puta rekla, večeras mora
nešto da se desi..."
"Ooo hoće, idemo da ga gurnemo duboko tako da se trgne.
Vidim da voliš Minu, idem da naručim jednu super pesmu,
taman za vas dvoje."
"Ok."
"Srce baš mi je drago što smo se upoznale."
"Takođe."
"Idemoooo."
Otišla je. Ladno sam mislila da je neka njegova ženska, bila
sam ljubomorna na njegovu sestru?! Da, definitivno mora nešto
da se reši... ovo više nije dobro za oboje.
Gledaš me nežno
i želiš iz daleka
ne znaš da moje srce
baš takvog čeka...
Pogled ti luta
i ko da mi se žali
a to me pali
a to me pali...
Ne mogu da verujem. Njegova sestra je genije.

Čim sam izašla, namignula mi je i pokazala glavom na podijum.
"Sonja, ajde help!"
"Aha, šta izvodiš? Nekakvu tačku?"
"Da, nećeš verovati šta mi se sad desilo. Ajde ustaj, moram
da mrdam kukovima. Slušaj pesmu."
"Ajjj, pa idemo onda."
Šta čekaš više stariji si čovek

proživi bar ostatak svog života
tvoj dodir hoću neću bilo čiji
briga me što si ti od mene stariji!!!
Osećala sam se zavodljivo, moćno, sexy. Igrala sam sa

Sonjom pa nam se pridružila i Sandra. Malo, malo, držala sam
kravatu u ruci povlačila je i kao svlačila. Naravno, nisam je
skinula. Sve vreme videla sam samo njega, kao što je i on video
samo mene. Muzika trešti, gužva i zagušljivo je ali mi smo
nesvesni.
92
BOOK AS PASSION
Svesni smo samo nas. Ali i dalje niko ne popušta. Na momente

sam se bojala da ne odustane.
"Čoveče, baš je tvrd orah."
"Jeste, ali sviđa mi se takav."
"Znam. Ali pomislio bi čovek da će da poludi kad si igrala
sa Džonijem, a on ništa."
"O Sonjice, poludeo je on ali ga je sestra smirila. Ja ga
vidim."
"Misliš li da će popustiti? Ne mogu da verujem koliko se
drži pod kontrolom."
"Popustiće, znam da hoće."
"Ne mogu više da igram. Idemo do Neše."
Nismo ni stigle do šanka kad su se sva svetla ugasila. Video
se samo žar cigareta, kao i svetlo frižidera iza šanka. Drugo ništa.
"Posebna pesma za posebnu devojku. Zaplešite svi."
Čula sam dj-a preko pesme koja je upravo kretala. Sonja je
nestala kad sam osetila ruke oko svog struka. Momentalno sam
se oduzela a tek kad su počele reči pesme, sva sam zadrhtala.
In my life there's been heartache and pain

I don't know if I can face it again
Can't stop now, I've traveled so far
To change this lonely life
I wanna know what love is
I want you to show me
I wanna feel what love is
I know you can show me...
Šta god da sam želela da uradila, šta god da sam očekivala

nije moglo da se meri sa ovim. Bukvalno sam stajala naslonjena
na njegove grudi, dok je on pevao kroz moju kosu.
Pevao mi je pesmu na uvce.
Htela sam da se okrenem ali toliko me je čvrsto držao da
sam samo zatvorila oči i uživala. Prepustila sam se užitku i
njegovom glasu.
I'm gonna take a little time

A little time to look around me
I've got nowhere left to hide
It looks like love has finally found me...
A onda su suze počele da mi se nakupljaju. Čoveče kakva

pesma. On je tražio ovu pesmu za mene.
"Okreni se medena."
Rekao mi je hrapavim glasom. Nisam bila niska i sa
štiklama gotovo da smo se gledali u oči. Njegove tužne, setne oči.
Ruke mi je stavio na ramena i privukao skroz do sebe. Njihali
smo se priljubljeni jedno uz drugo.
A onda me je razorio.
"Medena, ne umem rečima ali mogu pesmom da ti kažem."
A joj, topim se.
94
BOOK AS PASSION
Želim da znam šta je ljubav

Želim da mi pokažeš
Želim da osetim šta je ljubav
Znam da možeš da mi pokažeš...
Pevušio je slomljenim glasom.

Moj izgubljeni čovek.
Suze koje sam zadržava, lile su dok su nam se čela doticala
a dahovi mešali. Njegov opojan miris, mešan sa duvanom i
alkoholom, dovodio me je do ludila. Njegov izmučeni glas mešan
sa neisplakanim suzama samo je još više pojačavao moju želju.
Znam šta želim.
Tu mi je u naručju.
Daću sebi malo vremena

Malo vremena da pogledam oko sebe
Više nemam gde da se sakrijem
Čini se da me je ljubav konačno pronašla.
"Ognjene, hajdemo odavde molim te."

Osećam dah, miris, ukus. Njegove usne pronalaze moje i ja
se utapam u moru naših zajedničkih suza.
Neke ljubavi počinju srećom, radošću, a završavaju se suzama.
Čvrsto verujem da naša počinje suzama, počinje pročišćavanjem
duše i skidanjem tereta. Počinje... A o svršetku ne želim da
mislim.
Put je dug ali prohodan.
"Želim te Ognjene."
"Mmm, jesi li sigurna?"
"Nikad sigurnija nisam bila. Želim tebe."

"I ja tebe medena moja."
Tela se i dalje njišu kao jedno, a mi jedno drugo držimo kao
slamku spasa. Kada nam se pogledi ponovo zaključaju on
progovori.
"Ja te vidim. Idemo.”
96
BOOK AS PASSION
Pao sam
OGNJEN
Kad padam onda padam da poginem. Noćas ginem. Noćas
zaboravljam sve što jesam, šta predstavljam i postajem njen.
Noćas pijem za nju, za sebe, za nas. Noćas ne grešim već pravim
katastrofu. Ako ću da gorim u vatri, bar nek bude veliki plamen.
Od kada sam pročitao poruku znao sam da sam izgubio
bitku sa samim sobom. Znao sam da je jedna devojčica bacila na
kolena odraslog muškarca. Porazila me je i ja uživam u svom
porazu. Noćas sam njen. Noćas ljubomora kida sve u meni dok je
gledam onako savršenu kako igra pripijena uz drugog muškarca
ili bolje reći klinca. Njegove ruke su na njenim bokovima zbog
čega se u mojoj glavi ređaju slike kako te iste ruke lomim. Mali
kao da u jednom trenu oseti moj pogled šapnu joj nešto i udalji
se. Bravo klinac! U to ime popijem još jednu da me trgne. Stiže
flaša džeka, druga, treća. Pijem i uživam u pogledu na moju
medenu, vatrenu. Nije mi promaklo kako posmatra moju sestru.
Siguran sam da je ljubomorna. Puštam je da se prži, ne mrdam iz
separea sve dok ne začujem reči pesme kojom me provocira.
Stariji čovek?!
Šta čekaš više stariji si čovek

Proživi bar ostatak svog života,
Tvoj dodir hoću, neću bilo čiji,

Briga me što si ti od mene stariji...
Ma daću ja tebi stariji čovek! Ustajem polako i nakon što

poručim pesmu priđem, dok je grlim osećam kako se ukoči, znam
da prepoznaje moj dodir, zna da su ruke na njenom struku moje.
Uživam u njenom malenom telu pripijenom uz moje. Njena guza
pristaje savršeno uz moje prepone. Izludeću zbog nje.
Njišemo se, igramo i ja je okrećem da joj kažem. Toliko reči bih
želeo ali reči nigde. Toliko toga ali svaka misao isparava. Tada
začujem reči pesme. To je to. To je ta pesma.

Rešim dok imam još zrno svesnosti i da joj prevedem reči.
Želim da znam šta je ljubav

Želim da mi pokažeš
Želim da osetim šta je ljubav
Znam da možeš da mi pokažeš...
O tako... pao sam...

I pre nego što se obrukam ona zatraži da odemo. Reka
alkohola u mojoj krvi učinila je da sve moje kočnice popuste pa je
slepo slušam, puštam da me vodi. Prvi put kontrolu nad mnom
ima jedna žena. Moja mala, medena. I ovako pijan ne želim da je
98
BOOK AS PASSION
vodim u svoj stan, ne vodim je tamo gde su bile mnoge druge jer
ona nije kao one. Ona je sve ono što one nisu. Ona je svetlo moje
tame. Kad vozaču kažem da nas vozi do Natinog stana ugledam
strah u njenim očima. I tačno znam šta misli moja malena.
"Ne brini draga, večeras te ne napuštam."
"Stvarno?"
"Aha."
Porastem sam sebi u očima kad vidim osmeh na njenom
licu. Baci mi se ludača u zagrljaj i krenu da me ljubi po vratu.
Moja slaba tačka. Njeni poljupci su tako nevini i slatki a pale me
do ludila. Bože, dal ona uopšte zna šta mi radi? Ne verujem. U
jednom trenu shvatam da sam je povukao sebi u krilo, moje ruke
maze njenu oblu guzu dok su njeni prsti u mojoj kosi. Steže me
toliko jako da već osećam bol, uživam u tome jer osećam da to
radi jer se plaši da ovo ne prestane. Moja malena. Kad nam se
usne konačno sretnu i kad na njima osetim ukus jagoda izgubim
se. Prodirem jezikom u njena usta i naši jezici zaplešu tako
skladno, da se zapitam da li sam do sada znao da ljubim ili mi je
ovo prvi put.
***
Ne znam šta me više radi alkohol u krvi ili njena guza u

mom krilu. Pali me kao nijedna do sad. Sedimo u dnevnoj sobi,
zalepljeni jedno uz drugo. Njena glava počiva na mom ramenu
da na momente mislim da spava.
"Ogi?"
"Hm?"
"Želim da večeras ostaneš ovde."

"Hoću."
"Stvarno?"
"Aha. Al samo to ostaću kraj tebe noćas, spavaću sa tobom
al nećemo se seksati."
"Kako nećemo? Molim te, želim te. Želim da mi ti budeš
prvi."
"Možda medena, al trebaš još da razmisliš. Ne sad kad smo
puni alkohola oboje."
"Ali zar ti mene ne želiš? Nisam iskusna ali mislim da i ti
osećaš isto."
"O medena, osećam, previše te osećam. Veruj mi, nisam bio
spreman na nekog poput tebe. Još uvek nisam."
"Zašto?"
"Ne znam, ali isuviše mi značiš da bi te povredio a znam da
hoću, pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način. Uništiću te."
"Već jesi, za sve druge, onog trena kad si me odveo u tvoju
vikendicu postao si moj, od trena kad sam se tamo probudila ja
sam te videla. Vidim te i osećam kao sebe samu. Ti si moja druga
polovina."
"Zaljubljena budalice."
"Jesam, zaljubljena. Volim te, Ognjene. Volim ono što
vidim."
"Ćuti, ne govori, ššš."
"Ali..."
"Nema ali, malena mnogo sam ja mator za tebe, ali uvek ću
biti tu da te čuvam, da se pobrinem da budeš sigurna i srećna.
Nikada ti neće ništa faliti."
100
BOOK AS PASSION
"Ne želim sponzora, ne treba mi! Ti mi trebaš, samo ti."

"Polako tigrice, to je sve što ti mogu biti."
Ušuška se u moj zagrljaj, osećam koliko je napeta. Žao mi je
što joj rušim snove ali... Posle nekog vremena dok osećam kako
tone u san čujem tiho da kaže:
"Prihvatam, ako je to jedini način da te imam."
Bože, ima li te????
***
Rekao sam da će ova malena biti moja propast i bio sam u

pravu. Zbog nje protivrečim sam sebi. Taman rešim da ne želim
ništa sa njom ona me demantuje, ubedi da je opak igrač koji može
da mi parira. Onda želim da budem sa njom, ona se ponaša kao
klinka od petnaestak godina, nevino i mlado, da imam utisak da
je pored mene dete. Sve na njoj me mami. I nakon njenog jadnog
priznanja da bi, ako je uslov da bude sa mnom taj da bude
sponzoruša, pristala, slomilo se nešto u meni.
Možda ima budućnosti za nas.
Ali samo možda.
Volim te.
Držim je u naručju dok se pretvaram da spavam, da sam se
obeznanio od alkohola. Istina je da ne želim sebi da dozvolim da
je imam noćas, jer plašim se da bi je povredio koliko je želim, a
strah me da su mi ovako pijanom kočnice labave, da ne bi bilo
savršeno za nju, a to je jedino što želim. I sad razmišljam kako me
slobodno mogu proglasiti za sveca jer malena je dala sve od sebe
da me zavede. I nek mi je Bog u pomoći kad bude otkrila sve čari
koje poseduje i užitak koje seks pruža. Ona je iskušenje. Prokleto

vrelo, seksi, zavodljivo iskušenje. Osećam da u njoj tinja vatra
koja samo čeka da se rasplamsa.
I uživaću u tome da ja budem taj koji će je rasplamsati. Pao
sam.
Dok sam je noćas posmatrao u naručju onog klinca shvatio
sam da bi poludeo da je neko drugi ima. Nikada nisam bio sa
devicom i da budem iskren usrao sam se od straha. Al ona će biti
moja i ničija. Sama me je birala, borio sam se, ne može reći da je
nisam upozorio. Htela je vatrom da se igra pa nek bude spremna
da se opeče. Negde u dubini sebe znam da je ona ta jedna jedina
koja će moći sa mnom da se nosi. Jedina koja će me zaista
razumeti, koja vidi pravog mene. I jedina koju mogu da uništim,
jer i dalje u meni živi strah da ću je povrediti. Olja mi je govorila
da se opustim i prepustim. Govorila mi je celo veče dok je
pogledom pratila Nataliju. Govorila mi je i nakon povratka iz
toaleta da je dala zeleno svetlo. Tek tako, moja sestra je pustila
jednu žensku osobu u svoju blizinu, našu blizinu. Tek tako, a Olja
je opasan igrač.
Bože, daj mi snage a i pameti da naučim da se nosim sa malenom
i svojim osećanjima. Ne dozvoli Radulovića genima da unište
nešto ovako savršeno.
***
"Mmmm."
Nasmešim se kad čujem kako uživa dok misli da sanja.
Ljubim je po vratu, lagano jezikom kušam njenu kožu, udišem
miris. Budi se polako i otvori oči baš u trenutku kada jezikom
102
BOOK AS PASSION
polako prelazim preko vrha njene krute bradavice, savršenije

grudi nisam video. Ona je sva takva za mene, savršena. Uhvatim
joj pogled i na tren se oboje izgubimo u nekom nerealnom svetu,
u svetu u kom postojimo samo nas dvoje.
Jedan čovek koji ne zna da voli i jedna devojka koja voli za dvoje.
Boli i nju i mene.
"Ognjene, nisam sanjala?"
"Nisi medena."
"Tu si, sa mnom?"
"Jesam. Sad sam sa tobom."
"Osećam se tako divno. Šta mi to radiš? Osećam..."
"Šššš dušo, sad samo to želim, da osećaš. Hoću sve da ti
pokažem od samog početka."
"Hoćemo li imati sex?"
"Možda nekad, sad ne."
Vraćam glavu i prelazim jezikom preko krutih vrhova,
osećajući njeno slatko podrhtavanje. Sinoć pre nego što smo se
oboje komirali, skinuo sam joj bluzu i pantalone a potom i
brushalter ostavljajući je samo u gaćicama. Trebala mi je njena
bliskost, osećaj kože na koži. Iako se ništa nije desilo samo sam
želeo tako golu da je držim zalepljenu za sebe. Telo uz telo, koža
uz kožu.
Ali jutros sam već mislio drugačije. Jutros je već njena guza
stajala uz moje prepone, ona je jebeno samo spavala dok sam se ja
probudio napaljen i pun seksualne energije. Ali ona je to. Moja
bomba, moj kratki fitilj. Zato želim nešto da joj pokažem i bar
malo se olakšam. Ne znam kad sam poslednji put sam sebi
izdrkao ali zbog nje učiniću to.
Neću uzeti Nataliju dokle god ne bude spremna.
Tiho stenje dok nižem sitne poljupce po njenom malenom

telu. Uživam u zvukovima koje pravi dok iskusno zaobilazim
centar njenog slatkog bola. Ne znam odakle ova nežnost u meni,
želja da je zavodim polako, da je dovodim do ruba ludila, da
stanem, da je teram da želi još, da želi više. Hoću da ostavim trag
na njenom telu, njenoj koži. Toplota njenog dodira me izluđuje.
Ona je moja.
"Ogi, što me mučiš?!"
"O tek ću da te mučim. Samo se opusti."
"Kako? Imam osećaj da ću pući."
"O i hoćeš malena, pući ćeš."
Posmatram golo telo, kosu rasuti na jastuku, ruke koje
gužvaju čaršav, oči sanjive i zamagljene. Posmatram nešto
nevino, nešto dragoceno meni dato.
Posmatram i znam da su moje ruke prve dirale tu lepotu,
da su moje oči prve gledale to nago savršenstvo, da su moje usne
prve ljubile svaki pedalj njenog tela. Prvi.
I znam da je blizu vrhuncu kad svojim prstima pređem
preko njenog osetljivog središta. Vrela je, vrela i vlažna. Željna
dodira, mojih dodira. I to me tako napaljuje znajući da je ovo
samo moje, da niko ovde pre mene nije bio u prilici da oseti
vrelinu i ukus njene pice.
Zato krenem. Kada je prvi put svojim jezikom probam,
znam da sam postao zavisnik njenog ukusa. Uživam dok je
milujem jezikom i polako jednim prstom ulazim u nju. Kurac
preti da mi eksplodira od saznanja koliko je uska. Danas je neću
jebati, ali želim da joj pružim mali uvod u sve ono što je tek čeka.
A čeka je mnogo, ja ću se pobrinuti za to. Naučiću je svemu i
uživaću u tome.
104
BOOK AS PASSION
"Ognjene!"
"Pusti se, malena, oslobodi se."
I prvi put moja medena se raspada u milion delova na mom
jeziku, njen ukus je nešto najslađe što sam probao. Produžujem joj
svojim jezikom koliko mogu orgazam, a kad se konačno umiri i
pogledam je znam - pao sam. Pao pod njenu vlast. Ona je moja
kraljica. Odlučio sam, daću joj svet na dlanu. Ja tako volim
drugačije ne umem. Prihvatila me je takvog i iskreno se nadam
da će moći sa mnom da se nosi. Dok je držim u naručju pomolim
se Bogu, posle dugo vremena, da i meni i njoj podari snage da se
nosimo sa ovom ludačkom željom koja nas spaja.
"A ti?"
"Šta ja?"
Pravim se blesav, dobro znam šta hoće da me pita, ali hoću
da to i kaže.
"Pa ti nisi... niši završio."
"Hahaha lepo kaži, nisi Ognjene svršio."
"Nemoj bre, sramota me."
"A sinoć kad si me zavodila svojom malenom savršenom
guzom nije te bilo sramota?"
"Pa sad, uspelo je zar ne? Mada, mora da sam ti bila
smešna. Mislim ti si navikao da te žene zavode i da ti se bacaju
pod noge."
"Malena, sve te žene ti nisu ni do kolena. Sinoć je sama tvoja
pojava učinila da zaboravim da postoje druge. Crvena kravata te
je obeležila kao moju."
I počnemo opet da se ljubimo. I za divno čudo je uživam,
iako znam da posle neće biti seksa. Sa njom je sve drugačije. I
koliko god da uživam, negde u podsvesti plašim se. Negde
duboko u meni neki crv i dalje radi, ne spava. Ali rešim da ga

ignorišem. Rešim da se pustim i opustim sa ovom malenom
bombom, da uživam, da dajem i uzimam. Rešim da se konačno
prepustim iako u meni treperi činjenica da ću nekad, nekako
sigurno zajebati.
***
"Ti si lud. Neću veći stan."

"Obećala si."
"Jesam, ali mislila sam da se to odnosi na haljine, izlaske,
možda neki komad nakita, ali stan!!! Aman Ognjene."
"Šta fali stanu?"
"Ma ništa Ognjene. Ali ne treba mi stan."
"Svakoj sam obezbeđivao sve što sam smatrao da treba.
Kažu da sam poprilično galantan."
"Jebi se znaš i ti i tvoja galantnost. Nisam ja jedna od tvojih
fufica."
"Nisi, ti si moja devojka i zato ćeš imati sve. I to najbolje.
Uostalom i ja ću živeti u tom stanu."
"Stvarno?"
"Da."
Od ove devojke me boli glava. Nedelju dana kako smo se,
što bi Natalija klinački rekla, smuvali a ona me već izluđuje. Već
prvi dan smo se zakačili kad sam je odvezao na fakultet. Moj
vozač Đura nas je vozio a ja sam bio ponosan što moja medena
kreće u svoj životni san. Prvi dan nečeg tako velikog.
"Kad završiš Đura će doći po tebe. Ovde nema parkinga ali čekaće
te tamo niže dole."
106
BOOK AS PASSION
"Ne treba da me čeka ni Đura, ni Đoka, niko. Mogu sama da idem

i da se vraćam. Blizu mi je a uvek mogu uzeti taxi."
"Natalija."
"Slušaj Ognjene, drugo je da ti dođeš po mene. Ali da me tvoj
vozač voza po Beogradu neće da može. Ili tako ili nikako. Žurim sad da
ne zakasnim baš na prvo predavanje. Baj baj."
I sad naravno želim da oboje živimo u novom stanu. Ovih
nedelju dana Olja mi je učinila i menjali smo stanove. Natalija i ja
bili smo kod nje. Ja zbog njene sestre nisam želeo da idem u
njihov stan.
"Živećemo zajedno?"
"Ako želiš... Imaćeš zasebnu sobu za učenje, a ja za rad."
"Čoveče! Pa ne znam Ognjene, prebrzo je."
"Ja sam takav malena, što na um to na drum. Uostalom nije
u redu da Sonja trpi i ona je krenula na Višu."
"Znam. Ali sad se sve menja. Neće moći da plaća kiriju
sama. Moram da joj pomognem."
"Slušaj me. Sredio sam sve. Tvoja soba u tom stanu je tvoja.
Uvek možeš da odeš tamo. Najamnina je plaćena i uvek će biti."
"Platio si? Ti ćeš da nam plaćaš kiriju? Ne mogu... mnogo
je..."
Povukao sam je u zagrljaj samo da osetim da je stvarna i da
je sa mnom tu.
"Seti se malena, obećala si. Nije to ništa za mene."
"Znam ali ipak..."
Podignem joj glavu i zagledam se u te lepe oči.
"Medena ja samo želim da budem sa tobom. Vidiš, ne silim
te ni na šta."
"Znam. I ja isto želim Ognjene. I želim da imamo sex, ne

znam kako možeš da se suzdržavaš više."
Sam sebi dajem orden svaki put kad dovedem malenu do
vrhunca a onda odem pod tuš i tamo se sam olakšam. Nije mi to
dovoljno, ni blizu, ali znam da će zato taj prvi put biti pravi. Pravi
za moju medenu.
"Kontrola. Sve je u glavi dušo. Hoćemo li sad da pogledamo
te stanove?"
"Hoćemo."
Uzmem je za ruku i povedem.
Bravo Ognjene, preživeo si prvih sedam dana veze.
108
BOOK AS PASSION
U dvoje? Nije loše
OGNJEN
Mesec dana. Danas je mesec dana kako smo moja medena i
ja zajedno. Ne verujem da sam u pravoj vezi sastavio toliko.
Medena moja je čista suprotnost svim devojkama sa kojima sam
bio pre nje. Izluđuje me. Kad god poželim da joj nešto kupim ona
poludi. Obećala je da će prihvatiti sve što joj nudim, ali koliko
god je podsećao na to ona opet mora oko svega da se raspravlja.
Izluđuje me to, nisam navikao da devojke ne žele ništa od mene,
već samo mene.
Njoj je dovoljno da sam tu.
Danas se konačno useljava u naš novi stan. Bar ja tako
mislim. U stvari useljava se već tri nedelje i stalno joj nešto fali.
Stan sam još prvi dan kad sam ga kupio opremio nameštajem, sve
sam sredio al njoj je falilo sitnica. Svašta nešto je nakupovala i još
će. I nije mi smetalo, uživao sam što je tako marljiva, pedantna.
Izluđivalo me je to što je stalno pronalazila neki razlog da se
konačno useli. Kao, šta, kad sam ionako svaki dan tu. Ludica.
Svaki dan je kao zaljubljeni srednjoškolac čekam ispred
faksa. Mislim da joj raspored znam bolje nego ona sama. Gledaju
me klinke kao čokoladu, rado bi me smazale, a ja za divno čudo i
ne primećujem ih. Samo čekam da ugledam moju medenu, da
vidim kako mi prilazi, uleće u moj zagrljaj i ljubi me kao prvi put.
E to mi prija, prija mi ova naša rutina u koju smo zapali.

Sve mi prija, sem onog nalickanog Džonija. E što mi taj igra po
živcima nemam reči. Rado bih ga na finjaka, na moj način sklonio
is naših života, al ne mogu. Moja malena se ljuti kad god
pomenem da ne volim da ga vidim u njenoj blizini. Tvrdi da su
samo drugari i to od malih nogu i da su jedno drugom kao brat i
sestra. Al kurac moj on nju gleda kao sestru. Video sam kako
balavi za njom. Uh, kako bi mu one bele zube sasuo u grlo. Al ne
smem, obećao sam Olji da ću pružiti ovoj vezi šansu. Obećao sam
da ću se potruditi, da ću kontrolisati svoju ljubomoru. A opet sam
poludeo kad sam saznao za tog istog Džonija. Eto to me ubija.
Ljubomoran sam kao pas. Nije da nisam siguran u sebe, ali ona je
lepa, boginja i vidim kako je muškarci gledaju. Mlada je,
neiskusna. Svakog dana živim u strahu da ću je razočarati. Ma u
kurac više!
A tek što mesec dana bolujem od plavih jaja... To je sad već
hronično stanje. Za ovih 30 dana drkao sam što nisam proteklih
15 godina. I rešio sam, uskoro mora biti moja. Ne mogu više da se
uzdržavam. Samo se nadam da ću ispuniti njena očekivanja, jer
nije isto ispunjavati zelje kurvama i ženama za jednu noć i
voljenoj ženi.
Dok čekam moju devojku u kolima ispred faksa, razmišljam
da ide nama ovaj život u dvoje. I za ne verovati, ali nije loše živeti
u dvoje, sviđa mi se iako još nije zvanično u stanu, većinu noći je
provela kraj mene. Buditi se sa njom u zagrljaju je nešto u čemu
posebno uživam. Sva je mušičava ujutru kad se probudi. Slatka je
jer dok ne popije kafu ne zna šta priča. I nekako za neverovati
počeo sam da joj svako jutro kuvam kafu. Ja i uživam u tome,
uživam da je gledam zamršene kose, sanjivu dok polako ispija
prvu kafu. Ona uživa u tome, a ja uživam u njoj.
110
BOOK AS PASSION
Gledam je kako silazi niz stepenice, u nekim fensi

farmericama i tananom dzemperiću. Jesen je prohladna, i tako
obična meni je prelepa, sve na njoj je prelepo. Izdvaja se među
svim devojkama. Moja je. I prokleto sam ponosan zbog toga.
Uživam dok je gledam nasmejanu. Uživam u pogledu sve dok ne
ugledam onog nalickanog klinca koji mi opasno piči po živcima.
Nastavi li da mi obleće oko devojke neće se dobro provesti.
Odlučim da im se približim onog trena kad primetim da joj klinac
prebaci ruku preko ramena. Nije svestan da ću mu je skratiti ako
je odmah ne skloni.
"Hej, ljubavi."
Moja medena mi prilazi čim me primeti. Zadovoljan sam
njenim ponašanjem. Ima svi da znaju čija je, zato je ljubim
posesivno. I ona uživa u tome. Jedva odvojim usne od njenih, pa
procedim kroz zube.
"Medena, Džoni."
"Dobar dan, Ognjene."
"Zamisli Dzoni i ja smo u istoj grupi na vežbama iz
anatomije. Zar to nije super?"
"Da, naravno."
"Baš sam se obradovala kad sam ga videla. Super je kad
imaš nekog koga znaš, ostali svi nepoznati."
"Da."
"Super je, taman u pauzama imam sa kim da pijem kafu.
Ekstra ćemo se družiti."
"Izvini Džoni, medena i ja moramo da idemo, danas se
useljava kod mene."
"Ok, nema frke. Vidimo se sutra."
"Vidimo se, Džoni."
Obgrlim je oko struka i povedem do auta. Samo što

sednemo kreće paljba.
"Pa dobro šta ti ovo znači? Šta izigravaš ispred Džonija?
Gledaš ga kao da ti je pola familije pobio?"
"Nije, al je spustio ruku na tebe!"
"A? Ti si lud. On mi je drug. Znam ga ceo život. Hoćemo li
opet ovo da prolazimo?"
"Ali on te ne gleda kao drugaricu!"
"Ma sve ti znaš. Mnogo si pametan. I uostalom valjda je
bitno kako ja njega gledam! A ja njega gledam kao druga."
"Imaš drugarice, šta će ti drug?"
"Alo, čuješ li ti sebe? On mi je drug i družiću se sa njim i sa
kim god ja hoću."
"Sa njim nećeš."
"Zbog tebe sam izgubila Gagija, neću i njega. Jel ti jasno?"
Ćutim. Ćutim jer znam sve što kažem biće pogrešno. Mene
ubija ljubomora, ona je ne razume i u slepoj ulici smo. Znam da je
boli što je Gagi ljut. Pokušavam to da sredim ali lik je lud. Znao
sam da je tvrdoglav al ovoliko da može da bude ludoglav nije mi
bilo ni na kraj pameti. I znam da je boli njegova ljutnja, njegova
tišina i izluđuje me što to ne mogu da sredim. Oni su posebna
fela ljudi. Iako nisu vezani krvlju bliski su i odani do koske jedni
drugima. I za to imam respekt.
"Ostavi me kod Ljilje."
"Molim?"
Pitam, a sve se nadam da nisam dobro čuo. Ne može
današnji dan da provede sa drugaricama. Ne danas, ne kad je...
"Čuo si me?"
112
BOOK AS PASSION
"Natalija, jebeš ti mene, zar ne?"

"Ne, ostavi me. Trenutno sam ljuta na tebe i strah me da ću
reči nešto zbog čega ću zažaliti, a to ne želim."
"Ti si ljuta? A šta sam ja? Onaj mamlaz te grli na moje oči a
ja treba kao pička neka da ćutim i gledam. E pa, neće moći.
Zaboravljaš sa kim si u vezi."
"Ne zaboravljam kretenu jedan. Volim te kao Boga al tebi to
nije jasno. Izgubila sam brata zbog tebe i to boli. Boli kao sam
pakao. A opet sam izabrala tebe. Al jok, tebe za to boli ćoše, ti si
ljubomoran, da bar imaš razloga pa ajde, ovako me samo
izluđuješ."
"Pa šta ja da radim što je tvoj brat ludoglav?"
"Ništa, samo stani. Pusti me molim te da se izduvam, da me
prođe. Molim te."
Zaustavljam auto, kao najveći papučar na svetu jer ne mogu
njene suze da podnesem. Sve mogu, ali njene suze me ubijaju.
Žao mi je, al ne umem sa njima da se nosim. I dok ona izlazi is
auta bez reči, shvatam da je povređujem svojim ponašanjem, al ja
drugačije ne umem. Udaram besno po volanu pa nagazim da
pronađem mamlaza koji boli moju malu.
***
I umesto da odem i ubijem Boga u Gagiju evo me kako uz

ko zna koju čašu po redu dočekujem noć u kancelariji sam i u
mulnoj tiššini. Odustao sam od odlaska Gagiju, jer znam da bi se
na kraju potukli, a to mi Natalija nikad oprostila ne bi.
"Srećan rođendan, braco."
Da, danas je moj jebeni rođendan. I umesto da ga proslavim

u društvu svoje devojke, meni društvo pravi boca džeka. Ej
sudbino maćeho.
"Hvala."
"Jedno pitanje, koji si kurac sad napravio?"
"Kako to misliš šta sam napravio? Možda je ona..."
"Nema šanse, ali nikakve šanse da je Nata nešto zeznula."
"A jel? Da nije svetica?"
"Za tebe jeste. Ta devojka u tebi vidi Boga. Slepa je za život
zbog tebe."
"Slepa? Baš jeste, zato mi nije ni čestitala rođendan!"
"Možda ne zna kad je."
"Zna, pitala me je. Zna o meni sve. Ima tu neku glupu igru
deset pitanja. Svaki dan ona meni postavi deset pitanja i ja
odgovorim i obrnuto."
"Hahaha joj ona je genijalna. I stvarno joj odgovoriš?"
"Pa naravno, šta ću? Ne mogu da joj kažem da me smara
time."
"Ti si ozbiljno zagrejan za nju?"
"Ne znam, samo drugačija je, a i ja sam drugačiji kad sam sa
njom. Šta čačkaš po tom telefonu dok pričamo? Znaš da mrzim
kad neko to radi!"
"Ma ništa, samo odgovaram drugarici."
"Hoćeš da ostaneš večeras sa mnom? Da proslavimo kao
nekad?"
"Ne, imam već dogovoreno. Neša me je zvao, rekao da si
sam i da se nalivaš alkoholom. Svratila sam da ti čestitam, da te
114
BOOK AS PASSION
poljubim, da te podsetim da si najbolji brat na svetu. Ali moram

da ti kažem usput i da si glup."
"Mala ne vređaj."
"Ali to je ok, ipak si muško. Ajd, sad lepi moj da se istuširaš,
ja ću da ti donesem nešto za klopu, da izbacimo taj alkohol iz
tebe, pa da lepo ideš svojoj devojci."
"Jel bre, jel si ti gluva ili se praviš luda? U svađi smo."
"Aha, možda jeste, ali se volite pa će se to rešiti. Ajde sad
pokreni se. Nemoj da te devojka čeka."
"Tebi nije dobro, al ozbiljno."
Moja sestra ume da bude tvrdoglava kao niko, i uporna. Ali
ovoga puta džaba joj sve. Natalija se nije udostojila ni poruku da
mi pošalje da mi čestita rođendan. Opet Olja jebeniše nešto po
telefonu.
"Koji bre klinac radiš sa tim telefonom?"
"Razgovaram sa tvojom tvrdoglavom devojkom?! Čoveče
jesi li svestan da je namerno odlagala useljenje za današnji dan?"
"O čemu pričaš?"
"Znaš šta? Neću ništa da ti kažem sem da obuzdaš malo tu
svoju ljubomoru i odeš do stana. Ko zna, možda se iznenadiš."
I dok ja presabiram u glavi šta mi je rekla, nesta lujka iza
vrata. Izgleda da ću ipak do stana. Samo još da dokrajčim ovu
bocu...
NATALIJA
Kako je lepo! Kako je lepo voleti i biti voljen! Kako je lepo
imati nekog, izgubiti se u nečijem zagrljaju, prepustiti se nečijim
poljupcima. Ognjen je divan ali još uvek stegnut. Kao da ne može
da se opusti. Kao da čeka da ja kažem da odlazim. A kako mogu

da odem kad ga volim toliko?!
Sve sa njim je divno, ma predivno. Gledati ga kako se iz
mačo mena, opasnog muškarca pretvara u divnog, osećajnog je
predivno. Iako govori da nije sposoban svaki dan me demantuje.
Vozi me na faks kad god može, dolazi po mene. Znam da tu ima i
ona njegova ljubomorna crta udela ali nije mi važno. Dobro je biti
ljubomoran samo da je u granicama normale. Zato se i ne brinem.
Sonja je bila na distanci.
"Da li ćeš stvarno da se odseliš?"
"Hoću. Samo želim prvo da sredim taj stan. Njemu je
svejedno kako je."
"Aha. A ono? Da li stvarno još niste? Prosto to mi još ne ide
u glavu."
"Nismo. Ja želim ali on okleva. Kaže naučiće me svemu i
hoće da maximalno uživam kad se to desi."
"Pa ako je tako, sviđa mi se."
"Pa tako je, kako bi bilo! Kako je na Višoj, pričaj..."
Ljilju nisam dugo videla te se nadam da će i ona sad doći
kod nas. Ja sam uglavnom kod Ognjena ali volim da dođem i u
ovaj stan. Da ne bi bilo kao sa Gagijem, pozvala sam moje i rekla
da ću dovesti nekog u nedelju na ručak. Da znaju, da budu
spremni.
A Gagi... o njemu ne znam ništa. Sonja odmahuje, kaže ljut je ko
sam đavo. Ali i ja sam. On je moj stariji brat i treba da me čuva.
Pa šta ako misli da Ognjen nije za mene, treba da bude uz mene i
ako treba, treba da bude tu da me teši.
"Ne znam Nato, sve mislim da je pozadina mnogo dublja
od toga da on ne odobrava tvoju vezu."
116
BOOK AS PASSION
"Ne znam. Svašta mi je rekao. Unapred je ovu vezu osudio

na propast i sve najgore."
"Znam srce, ali on je stariji od nas i ima više iskustva."
"Znam i zato sam ga ispoštovala, stala ispred njega i rekla
mu. Nisam se skrivala ili čekala da mu neko drugi kaže."
"Joj tako mi je žao. Valjda će ga proći. Izduvaće se."
"Ja bih volela, ali sumnjam."
Pile smo kafu kad je Ljilja uletela napucana kao da ide u
noćni izlazak.
"Hej devojke gde ste!"
"Hej Ljiks."
"Ooo evo je mačkica koja je ukrotila zver."
"Mah, nije tako."
"Kako nije Nato? Zbarila si onakvog pastuva. Mora da si
ponosna na sebe?"
"Ljiljana, ponosna sam na sebe jer sam mu dala šansu i jer
ga volim i on mene voli, jel to jasno?"
"Jasno malecka, polako."
"Samo da se zna. Ako imaš neki problem sa tim, samo reci
da ti objasnim kako stoje stvari. Čisto da znaš, selim se kod njega
u novi stan."
"Vau, pa ti baš ne gubiš vreme! Ko bi rekao, medena
Natalija?!
"Da. Baš tako."
"Odlično. Samo mi nije išao u glavu vaš spoj ali super ako
ste se našli."
"Našli smo se i volimo se. To je sve što treba da znate."
"Jasno kao dan."
"Super, ajde da čujem kako je u školi? Ima li tipova?"

"Onako. Ništa konkretno."
Svaki put kad bih planirala da ostanem u svojoj sobi,
Ognjen bi dolazio po mene i vodio u svoj tj. naš stan.
"Bolje spavam sa tobom."
"A kad ćeš zaista spavati sa mnom?"
"Uskoro medena, uskoro. Želim da ti bude lepo ali jako sam
blizu tome da sve pogazim i uzmem ti nevinost odmah i sad."
"Pa ne bih se bunila."
Povučem se i legnem gornjim delom preko njega dok ga
pomno posmatram.
"Ognjene srećna sam."
"I ja sam malena."
Uhvatim mu glavu rukama povlačeći ga u jak, dubok,
strastven poljubac. Obožavam da dodirujem njegov telo, da
istražujem svaki centimetar tih uredno naslaganih mišića.
Obožavam da se povučem na njega i trljam preko odeće jer znam
da ga i to dodatno pali.
"Malena..."
"Ššš, samo se ljubimo."
"Tvoje samo se ljubimo košta me plavih jaja već dugo."
"Pa kad nećeš to da promeniš."
"Uskoro. Daj da te osetim."
Uhvati me za guzu i skroz navuče preko sebe gurajući
jednu ruku u moje gaćice.
Voli njegove prste, puno puta doveo me je do vrhunca
samo njima i naučila sam koliko lepo može biti.
"Tako si prelepa, uska i vrela."
118
BOOK AS PASSION
Malo me je draškao prstima a onda nas prevrnuo, posegao i

skinuo mi brzo gaćice a zatim se povukao.
"Pre nego što dođemo do krajnje faze želim da ti pokažem
još nešto. Raširi noge medena moja."
"Šta to radiš?"
"Upravo ću te ljubiti. Puno. Dole."
"Sada?"
"Da. Sad ću ti pokazati čari oralnog sexa."
Ognjen je zasigurno iskusan. Ono što on meni radi i
pokazuje a zauzvrat ne traži ništa, tera me da ga volim još više.
Iako jesam zvanično njegova devojka, zaista sam mislila da ćemo
odmah na početku spavati.
Ali on odoleva.
I hvala mu na tome.
***
Svako jutro pre fakulteta čeka me skuvana kafa. Ognjen zna

koliko mi je teško da se razbudim i koliko mi sve smeta dok ne
ubacim bar srk, dva moje jutarnje kafice. Zna koliko sam
mušičava da čak ne želi da me budi ljibljenjem već jednostavnim
poturanjem kafe pod nos.
"Budi se spavalice."
"Osećam kafu, znači mogu da otvorim oči."
"Moram da idem. Danas moram da budem u kancelariji ceo
dan."
"Ok."
"Do kad imaš danas predavanja? Poslaću Đuru po tebe,

možeš mi se pridružiti u klubu..."
"Večeras sam do 8. Imam pauzu za ručak ali idem da
kupim još neke sitnice za stan."
"Medena kad ćeš doneti sve svoje stvari?"
"Što bi ti rekao, uskoro..."
"Ne znam šta više kupuješ, kad je stan ful opremljen."
"Nema te sitnice koje život znače."
"Meni je svejedno šta ima, samo kad si ti u njemu."
"I meni ali ipak želim da nam bude udobno."
"Ok. Evo dao sam da se izradi za tebe."
"Šta je to?"
"Kartica. Uzmi, kupuj, troši."
"Ognjene!"
"To je naš zajednički stan. Ti biraš, ja doprinosim. Uzmi.
Vidimo se večeras."
Priđe mi i ovlaš poljubi usta.
"Mmm, slatka kafa, slatka medena..."
Ostala sam u krevetu sa šoljom u rukama, sedela pijuckala
kafu i budila se.
Ne znam zašto stalno sebe potcenjuje govoreći da ne ume,
kad mu baš dobro ide. Sve je super, bar je tako bilo do uveče. A
onda je izbila prva čarka, prva svađa.
***
120
BOOK AS PASSION
Poslednje predavanje je gotovo i znam da me Đura pomno

čeka ispred. Već sam navikla na Ognjenovog vozača ali nije on
već Ognjen lično.
"Hej."
"Natalija, šta je ovo?"
Ni ćao, ni kako si, ništa!
"Koje?"
"Ova jebena slika? Otkud taj klinac ovde i još te grli?"
Gledam u njegov telefon i ne verujem. Kreten od vozača mu
je poslao moju i Džonijevu sliku.
"To je Džoni! On je moj kolega, upisali smo zajedno fax!"
"Nisi mi rekla! Znaš da ne mogu da ga smislim!"
"Ognjene, ne pravi mi scenu molim te. Uđi u auto."
"Natalija! Ako idete zajedno na fax, ima kao kolege da idete
jedno pored drugog a ne da te grli kao da ima neka prava na to!"
"On je moj drugar iz detinjstva. Znam ga još mnogo pre
tebe. Ne vidim u čemu je problem?!"
"Problem je što...."
"Si ti ljubomoran! A kod mene ti to ne prolazi! Nisam
uradila ništa, a da jesam ili da planiram sigurno ne bi paradirala
tvom vozaču ispred nosa."
"Malena"
"Vozi me kući. Sad sam ljuta na tebe."
"Molim te."
"Nemoj ništa da me moliš. Samo sam sa sobom raščisti... Šta
bi trebalo ja da radim kad vidim tamo u klubu da ženske balave
nad tobom? Da svakoj počupam kosu? E neću! A znaš zašto?
Zato što ti jebeno verujem! Verujem da među svim tim nogama i

sisama na izvolte ti misliš na mene i ono što imamo."
Naravno da na to nije imao šta da kaže.
Naravno da me je odvezao do Sonje i naravno da me je pustio da
se ljutim i durim. Posle dva dana svratio je po mene na fax,
izvinio se, doneo mi čokoladu i odveo u bioskop. To je bio njegov
način da me tamo u zadnjem redu ljubi i pokaže da mu je žao.
***
1. datum rođenja,
2. rodbina, samo sestra?
3. omiljena boja i odevna kombinacija,
4. omiljeno piće, mada već znam odgovor,
5. omiljeno jelo i da li treba da kuvam?
6. omiljen film,
7. omiljena pesma,
8. omiljeno doba dana, ovo pitam zbog izlaska na kafu,
9. omiljen slatkiš ili torta,
10. bilo šta, što ti prvo padne na pamet.
Nekoliko dana kasnije...

Uh, kakav čovek! Kakav kreten, idiot, ma nemam reči šta je
on! Pa jel misli da može meni da zabrani sa kim ću da se družim?!
Meni? E malo morgen! Dovoljno je što me Gagi ignoriše i ne javlja
se a sad misli i Džonija da odmakne od mene!
E pa prevario se! On misli da ja ne znam za nove šankerice i
122
BOOK AS PASSION
konobarice koje ga gledaju kao da bi ga smazale. Da, Neša je moj

insider. Dobar lik, ne tražim puno, ne tražim ni da se kači sa
Ognjenom već samo kakve su žene koje obigravaju oko njega i da
li neka dira ono što je moje. MOJE! A draga sam mu od početka
pa mi tako redovni referiše.
Ognjenovi ljubomorni ispadi počinju da se događaju sve
češće. A šta ja radim za to vreme? Dovlačim stvari, skoro sam sve
prenela a on samo prolazi kroz stan pa nije ni primetio a
poslednju stvar uneću danas.
Da, sve sam donela, poklon i tortu spremila i ono najbolje
čipkanu providnu spavaćicu koja će konačno značiti poziv -
spremna sam.
Ali on ne bi bio on kad ne bi zasrao. Besna sam i gledam ga
a opet mi sve to dođe smešno, histerično smešno:
"Ništa, samo stani. Pusti me molim te da se izduvam, da me
prođe. Molim te."
Izađem ispred Ljiljine zgrade i pokažem mu srednji prst!
Jebao te rođendan Ognjene. Samo ti možeš to sam sebi da
upropastiš.
Gledam u zgradu i ipak odlučim da odem u stan. Sto posto
sam sigurna da će otići u klub ili bar u kafić i zato pustim Neši a
potom i Olji poruku:
Javi ako objekat dođe u klub!
Objekat već stigao, besan.
Drži ga na oku.
Naravno šefice.
Jel nešto rekao?
Jok, samo je uzeo flašu.
Pa da, bednik jedan, još hoće da se nalije i napije. E pa ne

može danas.
"Halo Olja."
"Hej, malena šta ima?"
"Znaš li gde je tvoj bandoglavi brat? I to danas?"
"Zar niste zajedno? Rekao je da će te sačekati ispred faxa. Ja
mislila idete negde na večeru za rođendan."
"Olja, trenutno sam jako besna na njega. Prvo, kako može
da mi zabranjuje i priča sa kim treba da se viđam a sa kim ne?! A
kao drugo, zar me ne poznaje, kako može da misli da sam mu
zaboravila rođendan?! Kako? Sve sam spremila za danas! Prenela
sam sve stvari i htela da ga iznenadim tortom i poklonom!"
"Hej polako, polako..."
"Dala sam da izvezu na kravati moje i njegove inicijale!!
Idiot glupi!"
"Mamlaz. Znala sam da će nešto sjebati. Ne brini Sunce, ja
ću njega srediti očas posla. Šta si rekla gde je?"
"U klubu."
"Umesto da je sa tobom? Zgromiću ga. Javljam ti se."
"Hvala ti ."
"Ma ništa, ti si nešto najbolje što mu se desilo zadnjih sto
godina."
***
Niko nije rekao da će biti lako. Svaka veza traži odricanje,

požrtvovanost, predanost. Svaka prava ljubav mora da boli, to je
neko nepisano pravilo.
124
BOOK AS PASSION
Pronađem poklon i suza mi krene. Jedva sam našla radnju

u kojoj po narudžbini rade vez. Da sam se pozvala na Ognjena
verovatno bih to ranije završila ali ovo sam htela sama kao i da
sama platim. Ja od svojih para a ne njegovom karticom. Kravata
je tamno crvena i samo u dnu ima jedno tamnije srce i dva slova
O i N. Možda nije originalna ali je bar kupljena iz ljubavi.
Spakujem je u crveni papir i stavim na sto.
Joj da ga vidiš kako je nacvrcan. On baš misli da si zaboravila.
Reci mu da se dovuče kući!
Kući?! To mi kaži sestro slatka! Sad ću mu ja baciti kosku.
Olja divna si.
Ne ti si divna i medena!
E sad se valja spremiti za susret.
Sad valja igrati na fatalnost, na ženske čari.
Pronađem još jedan svoj poklon Ognjenu i meni ide voda
na usta od pogleda na tu svilu i čipku, na dodir toga na golo telo.
Jer, kako god, večeras ja osvajam.
Večeras on je slavljenik ali ja odnosim pobedu.
Lud, zbunjen, zaljubljen
NATALIJA
Znači, ne mogu da verujem. Upravo me je pozvao Đura da
me obavesti da je gazda Ognjen malo pripit i da će ga dovesti
kući. Malo pripit? Videćemo.
Ja njega čekam već sat i po otkad mi je Olja javila da je bila
u klubu ali ne, on je morao po njegovom. Morao je da se kurči
umesto da je došao kući i dobio najlepši poklon!
E Ognjene, Ognjene... Da li si zaista mogao da pomisliš da bih
bila u stanju da zaboravim tvoj 30-i rođendan?! Da li zaista misliš
da ne znam ništa o tebi a svakog dana te sve više i više
upoznajem?! Da li me ti baš tako malo znaš?
Džabe sav moj trud za večeras, ako je mortus sve se odgađa
bar do sutra. Ali neće mu proći.
Džabe sva svila i čipka, džabe nova depilacija dole koju još
nije video, džabe kad on umesto mene grli flašu. Navučem bade
mantil i čekam..
"Alo lepotice, evo sad su krenuli."
"Hvala ti Nešo."
"Šta si mu uradila?"
"Ja njemu? Baš ništa. A šta ću tek da mu uradim, čuće se!
Koliko se nalizao?"
126
BOOK AS PASSION
"Pa dovoljno. Jedva smo ga Đura i ja strpali u auto i oteli

mu flajku."
"Uh, uh..."
"Ali smeje se i trtlja nešto non stop. Mislim da te spominje."
"Pih, dobro je kad mene spominje. A videće on, ko se zadnji
smeje..."
"Joj, tako si slatka a u stvari si opasnica znaš! Neka, neka,
njemu treba takva. Sad će oni. Čujemo se mala. Svrati na kafu."
"Hoću i još jednom hvala ti."
"Ma, nema na čemu."
Namestila sam ceo stan. Sve moje stvari su tu. Sve police i
fioke popunjene. Sve moje knjige i skripte donete. Sve.je.tu.
A on?
Čujem zvono na vratima pa pojurim.
"Dobro veče gospođice."
"Đuro. Jel možete sa njim?"
"Mogu. Gde ću ga?"
"Natavija, Nato, svećo!"
"Joj molim vas u spavaću sobu. Šta da radim sa njim
ovde?!"
"Hajdete gazda."
"Đuvo meni je danas vođevdan. I znaš ona mava moja je to
zabovavila."
"A ne verujem gazda. Ne bi ona to."
"O da. Ona nije ali fvaša mi je čestitava vođevdan!"
"Hajdete da vas smestimo."
"A gde idevo?"
"A stigli smo gazda kod vas kući. Vidimo se sutra.

Odmorite se."
"Kući kući, sam sam kući."
"Nisi sam Ognjene."
"Kako nisam kad jesam. Znaš moja mava svatka medena..."
"Joj Ognjene guzice jedna. Hajde da te skinemo."
"Ja je volim. I sve bi joj dao a ona da zabovavi..."
"Ognjene, ja sam tu. Ja, tvoja Natalija. I volim te čak i tako
pijanog."
"Aha. Ona si ti."
"Da i ona i ja te volimo. Hajde, najbolje da spavaš."
"Hoće vi ona da vegne tu kvaj mene?"
"Hoće."
"I da vude tu kad se pvobudim?"
"O to sigurno hoće. Ne brini ništa."
"Dobvo. Gvava me bovi."
"Tek će da te boli Ognjene. Srećan rođendan."
***
Čovek je zahrkao za manje od minute. A ja?! Pa ja sam

ostala da smišljam plan. Već sam imala u glavi šta ću, a kad sam
ga videla navozanog pa još i posrće i zapliće jezikom i nema
pojma da sam ja ja... e onda stvarno...
Polako ga skinem i ostavim mu samo bokserice, pređem
rukom preko uda koji kao da me oseti, ukruti se pod dodirom.
A mogli smo da uživamo.
128
BOOK AS PASSION
Zato skinem sve sa sebe, ne ostavljajući ni gaćice i uvučem

se pored njega, pokrivajući nas. Alkohol vrišti iz njega i sigurna
sam da ujutru neće znati gde se nalazi, a onda ja nastupam.
OGNJEN
Bol. Jedino što osećam je bol. Teška, jaka i užasna
pulsirajuća bol u glavi. Slike mene i boce žestine mi se javljaju u
mislima. Alkohol umesto nje me je strpao u krevet. Moja medena,
moja bol. Moj početak i kraj. Ne znam više dal sam lud, zbunjen
ili zaljubljen. A možda sam i sve to. Mazohista sam definitivno.
Ona me boli a ja je kao lud volim. Zaboravila je moj rođendan i to
je nešto što joj zaboraviti neću. Ja njoj zvezde sa neba a ona meni
ni pišljivo srećan divan dan. Divan do kurca!
Ne želim da otvorim oči, ne želim da se suočim sa novim
danom. Polako, oprezno okrenem se na stranu kad osetim dodir
tkanine na obrazu. Ispružim ruku i pod prstima osetim svilu.
Zaledim se u trenu. Ja nemam svilenu posteljinu. Gde sam
zaginuo kog kurca?! Čujem otvaranje vrata, korake i osetim kako
se krevet malo udubi jer se neko spušta na njega, pored mene.
Utrnuo sam, ne sećam se da sam sinoć neku pokupio, a i nisam
valjda toliko jadan bio da sam Natu prevario. Molim te Bože da
nisam. Osetim dah i lagani poljubac na obrazu i kad ubrzo zatim
začujem dobro poznat, sneni glas ne znam dal da plačem ili da se
smejem.
"Budi se, zmaju moj."
"Zmaj?"
"Aha, sagorela sam u tvojoj vatri."
Izgubio sam moć govora kad osetim kako me opkorači i
smesti svoju guzu u moje krilo. Istog trena moj drugar se probudi
i već je spreman za akciju.
"Nato, medena..."
"A joj, kako si me sve sinoć zvao."
Sinoć? Šta sam kog kurca sinoć adio? Natalija prokleta bila
ne pali me, molio bi je da smiri dupe al pojma nemam šta sam
noćas radio. Uh, uh...
"Kako volim da te ljubim... Budiš u meni toliko toga. Srećna
sam Ognjene. Srećna zbog tebe."
Ćutim, mislim da mi je to sad najpametnije. A ona se
đavolica uvija u mom krilu, na mom kurcu. Ma osećam da mi to
namerno radi. Pali me do bola. Nisam ni svestan kad su tamo
dospele al moje ruke čvrsto stežu njenu malu čvrstu guzu. I
uživam što mi je konačno u rukama i uživao bi potpuno da znam
šta se među nama dešavalo. Ovako ne mogu da se opustim. Što,
majku mu, nisam na vreme prestao sa alkoholom? Štooo?
"Ljubavi, ja moram da se istuširam ako ćemo ovaj dan da
iskoristimo onako kako smo planirali."
"Dobro."
I opet, šta smo kog kurca radili i pričali?! Osetim kako
ustaje polako i konačno polako otvorim oči i imam i šta i da
vidim. Ona gola odlazi u kupatilo, gola jebote! Kako nisam video,
osetio, nešto... Njeno savršeno malo telo se zavodljivo njiše meni
pred nosom. I taman kad mi se učini da počinjem da balavim,
okrenu se đavolica, namignu mi i njene sledeće reči me ostave
bez teksta.
"Hvala što si od mene napravio ženu. Bilo mi je divno,
savršeno."
Posla mi poljubac pre nego što nestade iza vrata. U glavi mi
puče, jel ona reče da smo radili to što mislim?! Pogledam oko
sebe i ugledam pocepanu crvenu čipku.
130
BOOK AS PASSION
O jebote, Ognjene koji si kurac napravio?!
NATALIJA
Kao što sam i predvidela Ognjen se načisto izgubio. I
naravno seća se nečega ali ne svega... Sladak je ovako zbunjen ali
sad će na teži način naučiti da sam ja ipak opasan igrač, koji stoji
rame uz rame sa njim.
Izašla sam gola iz kreveta i videla njegov zgrožen pogled.
Da, to je pogled muškarca koji nažalost ne zna šta je radio i
koliko.
Istuširam se i obučem drugu svilenu spavaćicu. Onu sam sama
iscepala al šta ću... uostalom kupiće mi novu kad okaje grehe.
"Sad ću ti doneti aspirin i vodu. Kako si?"
"Natalija! Bolje je pitanje kako si ti?"
"Ja odlično, ne brini."
"Kako da ne brinem... kako??"
"Evo izvoli, popij ovo i idi da se istuširaš. Idem da
napravim tost."
"Nato, zezaš me?"
"Ne Ognjene, toliko si pravio buku oko toga a ono ispade
bum-tras i gotovo!"
"Bum tras? Jao crni Ognjene!"
"Slušaj, ne kukaj, nego pravac kupatilo."
Otišla sam u kuhinju, uključila tost i pronašla. Onaj isti
poklon tj. kravatu koju sam htela sinoć da mu dam kao uvod.
"Hej..."
"Hej..."
"Jesi se osvežio? Sedi."

"Jesam, bolje mi je. Biće mi još bolje kad sredim ovu ludu
glavu."
"Sada će tost. Izvoli dušo. I sretan ti rođendan."
"Natalija, medena, ja... ne znam..."
"Zašto mi ne veruješ Ognjene?"
"Verujem ti."
"Juče sam bila ljuta. Malo. A onda sam se još više naljutila.
Prvo, nisam ni otišla kod Ljilje već sam došla ovde. Pogledaj malo
oko sebe...m oje sve stvari su tu... Drugo, tvoja sestra je trebalo da
te pošalje kući a ti je nisi poslušao nego si se uroljao i obeznanio. I
treće, htela sam da ti poklonim predivno veče puno ljubavi,
zavođenja i na kraju sexa. A ti? Sve je to otišlo dođavola jer se ti
tako ponašaš i ne sećaš!"
"Medena, eto vidiš. Znao sam. Znao sam da ću zeznuti,
znao sam da ću te povrediti."
"Dosta! Ne želim da slušam o tome. Želiš li da budeš sa
mnom? Želiš li da uživamo, da se volimo?"
"Znaš da želim."
"Onda ne želim takvo pesimistično mišljenje. Svaki put
uradiš jedan korak napred a dva nazad."
"Ne mogu medena, takav sam."
"Šta ti smeta kod Džonija?"
"Molim? Ne pominji mi tog klinca sad!"
"Hoću da raščistimo? Šta ti smeta? Što me grli?"
"Da, jebeno da! Kad god ga vidim njegove ruke su na tebi i
oko tebe. Da znaš kako bi ga rado namlatio. On nema prava
makar i drugarski tako da te dira."
132
BOOK AS PASSION
"Dobro. Još nešto?"

"A?"
"Kažem, dobro, rešiću to. A znaš zašto? Zato što te volim.
Smatram da ne smeš da mi se mešaš u život ali mogu da učinim
da se ti osećaš bolje. Mene ne muče njegovi zagrljaji ali tebe
muče."
"Tek tako?"
"Tek tako. I ne treba svaki put da se napiješ već da dođeš i
da razgovorom rešimo. Ok?"
"Dođi vamo."
Tako moćan muškarac, tako opasan a onda se preobrati u
slatkog, brižnog i nadasve osećajnog. Njegovo odbijanje da se
prepusti cepa mi srce. Ali znala sam da neće biti lako, jer takav je
život? Večita borba.
"Šta ćemo danas da radimo?"
"Možemo li da ostanemo kod kuće?"
"Može. Hoćeš da gledamo filmove?"
"Hoću da mi kažeš ono što izbegavaš ceo dan."
"Koje dušo?"
"Natalija! Ceo dan cupkaš i obigravaš oko mene kao da je
meni loše!"
"Pa tebi i jeste bilo loše, zar ne? Zar nisi imao mamurluk i
glavobolju?"
"Jesam ali hoću da znam!"
"Prestani sa tim Ognjene! Ne znam što si toliko čekao sve
ovo vreme."
"Kako što? Pa da ti bude lepo i da uživaš!"
"Pa eto bilo mi je lepo!"
"Ali ne tako... ne tako... Šta sam uradio?"

"Hajde idi lezi, sad ću doći ja, samo da iskokam kokice."
"Kako možeš da budeš tako opuštena?"
"Eto."
Znam da je ovo mučenje za njega ali današnji dan će ga
osvestiti. Daće mu kompletan uvid da sam ja zaista tu i da ne
idem nigde pa makar i on nešto pogrešio.
"Jesi li..? Jesi li..?"
"Šta Ognjene, otkad ti se jezik tako uvezao?"
"Jesi li krvarila?"
"A to, pa malo. Bukvalno par kapi. Kako god okreneš čak
ionako mortus znao si šta radiš."
Legla sam pored njega i stavila glavu na njegove grudi.
"Ogi, kad ćeš mi ispričati ponešto o sebi?"
"Znaš dosta o meni, dovoljno."
Mazio me je po kosi i leđima. Ćutao i uzdisao.
"Pih, znam ono što mi serviraš. A mislim da ima mnogo
više."
"Ti misliš?"
"Pa da. Ona pitanja koja ti postavljam to je samo jedan
pokušaj da mi se otvoriš. Ali, ne želim da te silim."
"Medena, ti ne trebaš da brineš ni o čemu. Veruj, ja brinem
za oboje."
"Tamo napolju je stvarni svet. Ne možeš me čuvati i zaštititi
od svega."
"Mogu da probam. I da se potrudim da ti ništa ne fali."
"Na fali mi. Pored tebe, ništa mi ne fali. Imam sve."
134
BOOK AS PASSION
"Medena moja, ti si blago."

"A ti si pošteni nalazač."
"Ah, izgleda da nisam baš toliko pošten kad sam takvu
nagradu propustio."
Zaspali smo popodne zagrljeni dok je televizor radio.
Iako nije kasno, napolju je već mrkli mrak. Ognjen spava,
verovatno opijen od lekova kao beba.
Ja sam se iskrala rešena da se istuširam, namažem i sredim da
kad se probudi mogu da krenem u napad.
Dosta je bilo, ceo dan se krčkao na vatri sjeban činjenicom
da smo spavali a da se on ne seća.
E moj Ognjene kako ćeš se samo iznenaditi...
OGNJEN
Nešto nije bilo kako treba. Možda sam se olešio al opet sam
siguran da nešto nije u redu. Nataliji je falio onaj sjaj koji svaka
žena ima posle vođenja ljubavi, a ona to nema. Isuviše je vesela i
to je ono što me izluđuje. A ono što me ubija je što ne znam šta
sam noćas radio. Da li sam je povredio??? Volim grub i žestok
seks i činjenica je da nikada nisam bio sa devicom, sve to me
izuva od straha da sam nešto pogrešno uradio. A ona đavolica
kao u struju da je uključena, sva je slatka, ponaša se prema meni
kao da sam nesposoban. A možda i jesam kad sam tolika budala
da nisam ranije ukapirao koliko je ona drugačija od svih devojaka
sa kojima sam bio. Ona sve radi iz ljubavi, vođena željom da me
iznenadi i da mi ugodi. Dok sam se ja družio sa flašom ona me je
čekala u našem stanu, obučena u crvenu čipku, uz vino i tortu, u
mom krevetu spremna da mi da najlepši i najdragoceniji poklon -
sebe.
Ognjene budalo teška!!!

Al sad nazad nema, za prosutim mlekom se ne žali. Sad
jedino što mi preostaje je da joj noćas pružim noć kakvu
zaslužuje. Moja vatrena, moja medena. Kako smo ušli u spavaću
sobu tako me je jako zagrlila i počela gladno da ljubi. Uživam u
spoznaji koliko me želi, mene a ne sve što ja mogu da joj pružim.
"Malena..."
"Hm..."
"Učini mi uslugu."
"Sve što hoćeš."
"Zaboravi prošlu noć, zaboravi sve što se desilo."
"Zašto?"
"Hoću da ti bude savršeno, hoću da ti pokažem kako dobro
može biti, da ti pružim najveću užitak koji si do sada osetila.
Hoću da osetim da si moja, da mi pripadaš dušom i telom."
"Mnogo tražiš."
"Đavolice, ne muči me. Pusti da te volim."
"Dragi..."
"Š,š,š samo ćuti, osećaj, molim te."
Ja molim?! Molim po prvi put u životu, nemoćan padam na
kolena pred njom, molim za ljubav, za nežnost, za nju. Spustim se
ponizno na kolena, prvi put ispred jedne žene, pogođen snagom
njene ljubavi. Ljubim joj glatku kožu na stomaku, zatvorenih
očiju vođen željom. Moje su ruke na njenim bokovima, drhte po
prvi put dok dodiruju neku ženu. Al ona nije bilo koja, ona je
moja žena i tako joj Bog pomogao moja će i ostati.
Na tren ostajem na kolenima pa krenem da ustajem,
poljupcima joj obasipam stomak lagano krećući se naviše dok
136
BOOK AS PASSION
rukama nežno podižem tananu tkaninu njene spavaćice. Osećam

kako drhti, tihi uzdah joj se otme kad jezikom prođem linijom
između grudi. Dve savršene obline, stvorene za moje šake.
Podiže ruke u vis dok joj lagano svlačim spavaćicu preko njih,
odbacim je u stranu u trenu kad se u potpunosti ispravim i
poljubim je gladno. Svaki put njen jezik me oduva, svaki mi
pošalje trnce niz kičmu. I konačno je pogledam u oči, i ono što
ugledam me ostavlja bez daha. Želja, čežnja, ljubav i strah. Strah?!
"Nato?"
"Shvataš, zar ne?"
"Zašto?"
"Da osetiš malo kako je meni bilo, shvataš li sad koliko te
volim, koliko mi trebaš?"
Ostajem nem. Moja luda, jedna jedina, savršena.
"Lujko moja."
Savršena je dok ovako gola stoji ispred mene. Želeo sam da
joj nadoknadim taj prvi put za koji sam mislio da sam ga
upropastio. Sada imam priliku da joj pružim tu savršenu noć
kako sam zamišljao.
Uzmem je u naručje i lagano je spustim na krevet, uspravim
se i na tren zastanem izgubljen.
"Ognjene?"
"A?"
"Jesi li ok? Nešto nije u redu?"
"Ne, savršena si."
Savršena i moja. Moja dušom, a uskoro će biti i telom.
Pripadaće mi u potpunosti. I samo mi je ta misao u glavi dok se
spuštam pored nje. Želim je toliko da boli. Već dugo vodimo
ljubav na suvo i vrlo dobro znam šta voli, šta joj prija. Obožavam
način na koji reaguje na moje dodire, njeni maleni uzdasi me
dovode do ludila.
Dok joj rukom milujem savršene, bujne grudi, usnama
pronalazim ono malo skriveno mesto na vratu taman ispod
uveta, njenu najosetljiviju tačku. Obožavam način na koji se njeno
malo telo izvije kad jezikom prođem tuda. Osećam kako joj srce
jako i nemirno kuca, i znam da se plaši, iako glumi jaku. Moja
mala drznica. Ljubim je lagano onako kako smo navikli, kako je
već danima palim i pripremam za ono što nas čeka. Polako
spuštam malene poljupce niz njen vrat do malenih bradavica, i
zasisam snažno. Ona uzdiše nestrpljivo, znam da je izluđuje ovaj
polagani tempo kog se držim ali mora đavolica da mi plati za onu
predstavu od jutros.
Kada mi ruka konačno stigne do njenog središta, nasmešim
se jer je đavolica vlažna i vrela. Reaguje na mene baš kao i ja na
nju. Prvi put kad pređem prstima po njenim vrelim naborima
moja medena počne da se gubi. Znam da je na ivici, da bi je samo
jedan dodir na pravom mestu bacio sa ruba. Ali ne želim to, ne
još uvek. Prelazim prstima polako po njenoj vlažnosti dok
laganim poljupcima niz stomak se spuštam do njene slatke pice.
Želim da osetim kako svršava na mom jeziku. Želim njen ukus da
osetim pre nego što se izgubim u njoj. I Bože moj, kad prvi put
pređem jezikom preko njene vreline bio sam spreman istog trena
ja da svršim. Ona je moj raj i pakao. I kad konačno jezikom
pronađem osetljivi klitoris ona se izgubi u oblaku zadovoljstva,
njen ukus je nešto najlepše što sam u životu probao. Nastavljam
da je lagano sišem i ližem produžavajući joj orgazam što duže
mogu. Izgubljena je i ja sam prokleto ponosan na sebe zbog
njenog zadovoljstva. Izraz na njenom licu iako su joj oči
138
BOOK AS PASSION
zatvorene, je najlepši prizor koji sam u životu video. Moja,

uskoro.
"Ogi..."
"Molim malena? Trebaš nešto?"
"Trebam, ti, nešto, ne znam."
"Tu sam ja, medena, moraću na tren da te povredim, ali
samo na tren. Posle toga će biti ok, veruj mi."
"Verujem ti, dragi."
I vidim na njenom licu da mi veruje. Njeno poverenje je
neprocenjivi dar. Ljubim je kao da je ljubim zadnji put. Odgovara
mi iskreno, njeni poljupci me ostavljaju bez daha. Kada se
konačno smestim između njenih nogu, nakon što navučem
kondom, i lagano svojim vrhom dodirnem njen ulaz osetim kako
se na tren ukočila.
"Veruj mi, ne plaši se."
A ja se plašim. Znam da će je na tren zaboleti, i boli mene
zbog nje. Ali znam da je to neizbežno. I zato je ljubim gladno,
jako, posesivno. Hoću da joj skrenem pažnju, da zaboravi da
iščekuje bol. I polako, centimetar po centimetar počnem da
ulazim. Vrela je, uska i skliska. Raj. Kad osetim prepreku
zastanem na tren pa prodrem jako. Osetim kako se ukočila,
ljubim je i sprečavam njen vrisak. Zastanem i sačekam da se malo
prilagodi i opusti pa krenem polako da se krećem unutra i van.
Moja je. Ponavljam u sebi dok se ona polako opušta i počne i
sama da se pomera. Mala đavolica se lako prilagođava, prati moj
ritam dok lagano ubrzavam. I pre nego što postanem svestan
osetim da mi se bliži vrhunac. Prebrzo, jebote. Dajem sve od sebe
da produžim igru još malo, želim da svrši još jednom ovako dok
sam u njoj. Želim da osetim kako svršava oko mog kurca. Gledam
u oči moje devojke i ugledam jednu suzicu.
"Nato?"
Zastanem na tren.
"Hvala."
"Na čemu?"
"Na nebu, zvezdama, ljubavi."
Luda moja, nastavljam u laganom ritmu, jer vodim ljubav,
vodim ljubav sa ženom koju volim po prvi put u životu. I zato
makar me ubio ovaj lagani tempo doći ćemo zajedno do vrhunca.
Ljubim je, rukom lagano dodirujem bradavicu, uvrćem je među
prstima, lagano stisnem i osetim kako počne da svršava i
gledajući to lepo, savršeno lice u ekstazi počne i moj sopstveni
orgazam. Traje i traje, ja se gubim i spuštam glavu u pregib
njenog vrata.
Moj raj i pakao u jednoj ženi.
***
"Ogi?"
"Mh?"
"Jel uvek ovako?"
"Kako?"
"Pa lagano, sporo. Mislim bilo je super ali nekako mi se čini
da je baš bilo sporo. Ne žalim se, ne gledaj me tako, savršen prvi
put."
140
BOOK AS PASSION
Smejem se, ona je savršena. Probudio sam đavolicu, ali

znao sam to. Znao sam da se u telu devojčice krije jedna
senzualna, vatrena žena. Trebalo je samo probuditi.
"Nije i iskreno volim grubo, jako i brzo. Ali večeras sam
želeo da osetiš koliko mi značiš i da sam zbog tebe spreman i na
vanila seks."
"Uh drago mi je, nekako mi se čini da će mi se to brže i
intenzivnije više dopasti."
"Ti si moja luda."
"Ogi, srećan ti rođendan. Nadam se da ti se dopao poklon,
bio je dobar za ne?"
"Nije."
Osetim kako se stegne u mom naručju, ma čini mi se da je
prestala i da diše. A ja samo želim da je mučim jer me ne pita
direktno ono što je interesuje.
"Bila si savršena, poklon je bio najbolji ikada. Hvala."
Osetim kako se opusti, dok ja lagano spuštam poljubac u
njenu kosu.
***
Ti Ognjene Raduloviću možeš samo da glumiš porodičnog

čoveka!! Ti to nisi, niti ćeš ikad biti!! Tvoji su gresi veliki da bi svaka
poštena devojka pobegla glavom bez obzira?
Zna li slatka Medenica nešto o tvom tatici? Zna li o majci? Ili joj
samo serviraš Oljicu koja ni sama nije svetica??? Igraš se vatrom
Raduloviću, a ja te pratim.
Onog dana kad ne odigraš kako treba ja ću se pojaviti i sjebati ti

taj tvoj sladunjavi život pun ljubavi. Možeš da zavaravaš sebe i neke
naivčine da je ona samo sponzoruša ali ja vidim da nije. Znači ti a rekli
smo da toga nema. Ne, dok ne okaješ Petrove grehe.
Uživaj i radi dobro kao i do sad.
Jedan pogrešan korak i tvoje devojke nema.
Sutradan mi je stigao mail sa redovne zaštićene adrese i sva

moja euforija je otišla dovraga.
Kad će prestati da me progoni? Kad?
142
BOOK AS PASSION
"Sreća"
NATALIJA
Srećna sam. Prvi put onako komplet, srećna sam i
zadovoljna svojim životom. Pronašla sam muškarca kome
verujem, koji mi sve pruža i usrećuje me. Ognjen je nešto najbolje
što mi se desilo. On je ono u koga sam se zaljubila do daske, on je
onaj sa kojim iako sam možda premlada već delim zajednički
život. On je sve. A kod mene nema sredine, uvek sam bila takva,
hoću sve i hoću sad.
"Hej Natice devojčice..."
"Džoni, šta ima? Nemoj..."
Naravno da sam popričala sa Džonijem i skrenula mu
pažnju na njegove ruke i telo kad sam ja u pitanju.
"Zar te više nikad neću grliti?"
"A zašto bi me grlio?"
"Pa kako?"
"Džoni, mi smo prijatelji. Oduvek smo to bili, nemoj kvariti
ovo."
"Jebote, zacopala si se u njega i izgubila glavu."
"Možda i jesam, nije mi važno."
"Ali meni jeste. On je tip na kome vrišti nevolja i opasnost.
Sećaš li se filma Bulevar Revolucije?"
"Da, ja obožavam taj film."

"Pa eto, sve mi liči na to."
"Daj bre čoveče ne mrači me. Stvarno si ponekad nemoguć."
"Nisam. Možda vidim ono što ti ne vidiš, ali čekaću."
"Joj majko moja, šta ćeš čekati?"
"Pa tebe."
"Ee pa načekaćeš se. Moram da idem, eno Đure."
"Vidimo se devojčice."
Isplazila sam mu jezik, znam baš kao derište ali šta ću kad
me iznervirao. Uporno je forsirao tu priču o čekanju i išao mi na
živce. Malo sam se snuždila kad sam videla da nije Ognjen došao,
sigurna sam da ima posla.
"Dobar dan gospođice. Kako je bilo danas?"
"Dobar dan Đuro, dosadno. Ognjen nije došao?"
"Hteo je ali su ga pozvali u zadnjem momentu pa sam prvo
njega odbacio."
"U redu, onda vozite kod Sonje. Neću da idem u stan ako
on nije tamo."
"Kako vi kažete."
Đura mi je drag, mogao bi otac da mi bude. Pristojan je i
vrlo otvoren za razgovor uvek. Nije neki ćutolog koji samo vozi.
"Đuro, htela bih nešto da vas pitam, ne bih da sekiram
Ognjena. Imam utisak da me neko gleda. Znate ono kad hodate a
neka vam nelagoda prolazi kroz kičmu. Kao da me neko prati..."
"Gospođice, znate da i ja pazim na vas i siguran sam da je
sve u najboljem redu. Nisam primetio ništa neuobičajeno."
144
BOOK AS PASSION
"U redu, hvala vam. Možda sam ja paranoična jer sam pod
pritiskom. Stalno mi pričaju zašto Ognjen nije za mene i
opterećuju me."
"Ali ga vi znate?"
"Da."
"E pa to je najbitnije. Šta vas briga šta drugi govore! Vi ste
mladi, lepi, pametni, puni života! Gazda je srećniji i zadovoljniji
otkad ste vi tu. A vi imate snage, gospođice Natalija."
"Ok, hvala vam. Joj Đuro, mora li to gospođice?"
"Mora i uopšte mi ne smeta."
Sonja nije bila kod kuće pa sam joj poslala poruku da je
čekam. Odgovorila je da stiže uskoro i to sa Ljiljom jer idu iz
škole. Taman i nju da vidim, nisam dugo. Obe vole crnu kafu pa
sam stavila da ih iznenadim.
"Hej Nato stigle smo."
"U kuhinji sam. Pravim palačinke."
"Uh, miriše kafa, divno."
Sonja je ušla , obesila mi se oko vrata i poljubila onako pravi
sestrinski. Zbog fakulteta, mimoilaženja u rasporedu i života sa
Ognjenom slabo je viđamo.
"Srce, kako si mi?"
"Odlično. Gde je Ljilja?"
"Priča sam tipom koji nas je dovezao."
"Ko je taj?"
"Ne znam, nova žrtva."
"Joj."
"Juhu, opa zlato! Odlično izgledaš! Bogami, u fulu si. Super
te pazi onaj tvoj?"
"Da, odlično nam je. A ovaj tvoj? Neko novi?"

"A ma da, al za jednokratnu upotrebu. I ajde uz kafu da
čujem pikanterije! Sigurno ste se već seksali? Valjda si mu dala do
sad?"
"Joj Ljiljo jebote! Ako baš hoćeš da znaš, da seksali smo se,
dala sam mu i otad se seksamo svakog dana. Tako da, kad sam
rekla da nam je odlično mislila sam da nam je stvarno odlično u
svakom pogledu."
"U redu."
Eto, znam Ljiljanu, od nas tri uvek je ona imala sve najbolje,
momke posebno. Tako da, sa Ognjenom sad ja je debelo šišam i
ona to ne može da svari. Zato ih i menja tražeći nešto bolje i lepše.
"Kako je na fakultetu?"
"Super, manje više navikla sam. Vratila sam se kod Neše u
kafić pa sam vikendom tamo."
"Radiš? Pobogu zašto?"
"Pa eto, to me ispunjava. Želim da budem među ljudima,
među prijateljima, a i Ognjen je non stop tamo..."
"Pa, nije da ti treba love..."
"Ljiljo, Ognjen mi možda kupuje stvari i omogućava da mi
ništa ne fali ali svoj džeparac sama zarađujem. Svoj cinizam i
sarkazam sačuvaj za nekog drugog."
"Dobro malena, što se ljutiš? Ja pored takvog čoveka ne bih
ništa radila."
"Ali ti si ti, a ja sam ja."
"Tako je. Evo opet me zove, kako ne razume... Stojke? Zar ti
nisam rekla da me više ne zoveš?"
Ljilja je otišla iz sobe a Sonja i ja ostale.
146
BOOK AS PASSION
"Ko je taj Stojke?"

"Ne znam. Ali uopšte mi se ne dopada. Ona misli da može
da ga vrti oko malog prsta ali on je ne pušta..."
"Ne brini, snaći će se ona. Uvek je. Nego, reci mi jel se
javljao Gagi?"
Gagi, moja jedina rana. Još uvek pokušavam da ga dobijem,
da ga pronađem ali ništa. Sonji se javi ali prikrije broj, zbog mene.
"Nije skoro. Ne znam medena zašto se toliko naljutio."
"Ne znam seko ali fali mi."
Dok se Ljilja još uvek raspravljala meni je stigla poruka.
Malena, gde si?
Kod Sonje.
Dolazim po tebe, ok?
Ok. Čekam te.
"Smeškaš se? Baš zbog toga bi Gagi trebao da te podrži?"
"Da, sanjam ga svakog dana. Da dođe, da ponovo bude moj
brat, naš brat.. mrzim što je i tebe zapostavio."
"Medena, vratiće se on, sigurna sam. Znaš njegovu narav.
Oladiće se."
"Hej... šta muljate?"
"Ništa, dolazi Ognjen po mene. Hoćeš da te povezemo?"
"Jok, ostaću još ovde."
Kada je Ognjen stigao, bacila sam mu se oko vrata.
Neverovatno mi je kako sve ide tako prirodno. Kao da smo
zajedno već sto godina...
"Hej dragi..."
"Malena... Ćao Sonja. Ljiljana."
"Zdravo Ognjene. Hoćeš kafu ili nešto?"

"Ne, umoran sam."
"Ok. Idemo mi, čujemo se i vidimo devojke."
"Ok. Ćao medena."
Uhvatila sam Ognjenovu ruku i krenula ka kolima.
"Zašto je stalno zoveš Ljiljana, tako zvanično?"
"Ne sviđa mi se."
"Ali, ona mi je drugarica."
"U redu sam sa tim ali mi se ne dopada. Napadna je."
"Znam, ona je takva ali nije loša osoba."
"Malena, nisam ti rekao da se ne družiš sa njom, niti bih to
mogao... Već jednostavno iz iskustva mislim da ima neku
otrovnu crtu. Sonja i ti joj nikad niste predstavljale opasnost i zato
vas voli i druži se sa vama. Onog momenta kad se oseti
ugroženom krenuće u napad. I nažalost, neće je biti briga za
drugarstvo."
"Dragi, kao da pričaš iz iskustva?"
"Možda. Hoćemo negde na klopu?"
"Jesi li umoran?"
"Jesam."
"Onda idemo kući. Ja ću nešto da spremim dok se ti
istuširaš i opustiš."
"Važi. Ti si moje svetlo na kraju tunela."
"Uh, uh, nemoj Ognjene. Ja te volim bez obzira na sve."
"Čime sam te zaslužio?"
Popizdim u sekundi.
148
BOOK AS PASSION
"Odmah da si prestao! Hoću nazad mog divnog i brižnog

Ognjena. Hoću čoveka koji mi je tako puno dao i pokazao! Neću
ovog sumornog i čoveka punog samosažaljenja! Neću to da
trpim! Zajedno smo, jednaki smo. Fifti-fifti."
Deset sekundi nakon toga, parkira se na prvom slobodnom
mestu. Skida i svoj i moj pojas i vuče me u krilo.
"Ognjene."
"Natalija, srećo moja."
A onda me ljubi, jako, gladno, nezasito. Jebem ti život, opet
smo na početku. Šta se to dešava???
***
Sedim u ogromnom dnevnom boravku i gledam ravno u

divljinu. Ognjen je izašao da prošeta, znam da mu treba tišina da
smiri svoje demone. Previše se toga desilo za kratko vreme.
Ponekad, kao sada, se pitam da li sam prenaglila u guranju
Ognjena preko ivice a onda mi se Vladić u glavi vrati i kaže da
mu je bolje otkad sam ja tu. Tad znam da nije uzalud. Ipak, volela
bih da mi nešto kaže. Sve ovo što vidim, lepo lice i još lepše telo,
samo je fasada pravog slomljenog čoveka. Znam da je tu negde,
vidim ga u trenucima kad vodimo ljubav, vidim u očima u
kojima se ogledam. Vidim i osećam i zato znam da je ovo ono
pravo. Mama i tata su zadovoljni, čak sam i babu zvala i obećala
joj da ćemo se konačno videti. Ako imam zeta, moram vidjeti ko je
osvojio moju ljepotu.
"Hej medena."
"Hej?"
"Jeli ti toplo?"
"Ovde mi je predivno. Jesi li se smrzao?"
"Jesam ali vredelo je. Išao sam krug oko jezera."
"Prijalo ti je."
"Da."
"Bolje ti je sad?"
"Da."
"Ognjene..."
"Idem da se presvučem i dolazim da se ušuškam pored
tebe."
"Ok."
Čovek koji mi je sve dao treba podršku, a ponekad
pomislim i kontrolu. Znam kakve je ženske vodao. Nisam rekla
Ognjenu o susretu koji sam imala prošlog vikenda ispred
fakulteta.
"Malecka? Natalija?"
"Hej, Anja beše?"
"Anja srce."
"Zdravo, šta radiš ovde?"
"Pa sad..."
"Au, čekaš nekog? Bokte, zar nije rano za te stvari?"
"Plaćena sam srce. Sa ovim muškarcem se viđam neko vreme. Čak
se osetim sa njim kao žena iako mi plati."
"Hej, ti i jesi žena i to moram reći prelepa. Sigurna sam da možeš
da živiš normalno."
"Mogu, ali neću. Kako si ti dušice? Čuva li te Ognjen dobro?"
"Znaš da smo zajedno?"
150
BOOK AS PASSION
"Znam i drago mi je. Imamo neke zajedničke kontakte."

"Pa da, za sada je dobro. Ponekad se brinem, ali on mi ne
dopušta."
"Takav je on. Voli kontrolu i konce u rukama. Mmm… moram da
te pitam nešto delikatno?"
"Reci?"
"Pretpostavljam da ste imali sex."
"Ovaj... pa da..."
"Slušaj, poslušaj me. Verujem u Ognjena, i sama sam ga gurala
ka tebi. Ima nešto u tvojoj pojavi, u tvom držanju, u tvojoj karmi... ali
moraš znati da on ponekad kad mu zatreba voli malo jače, grublje, divlje.
Možda to tebi nije pokazao jer te drugačije doživljava i poštuje te, ali
veruj mi treba mu to. Samo razmisli.... važi?"
"Važi. Nisam o tome razmišljala, ali hvala ti."
"Moram da idem. Čuvajte se."
"I ti isto."
Ognjen mi je pružao zadovoljstvo, naučio me već sada tako
puno ali svaki put sve je bilo lepo, nežno, predivno. Sada znam
da se suzdržavao. Vođena svojim neiskustvom to nisam videla. I
zato sam rešila ovih dana dok smo ovde izolovani i to da mu
pružim.
Sebe u potpunosti.
Sebe u njegovu vlast.
Sebe pod njegovu kontrolu.
Zato jedva čekam da smakne ovaj prekrivač sa mene. Zato
jedva čekam da vidim ovaj korset, gaćice, haltere koje sam kupila.
Štikle koje sam obukla. Jedva sam se zamaskirala da ne primeti.
Čujem šuštanje i vidim ga kako izlazi iz kupatila. Na sebi ima

samo bokserice i taman krene prema meni, ali ja ga zaustavim.
"Možeš li da sedneš u fotelju?"
"Ali želim pored tebe."
"Nećeš zažaliti, veruj mi."
"Verujem ti."
Već se smrklo, pružila sam ruku i ugasila svetlo.
"Natalija, šta je ovo?"
"Strpljenja dragi."
Onda dohvatim laptop i nađem pesmu prigodnu za ono što
želim. I nek mi je Bog u pomoći ako uspem ovo da izvedem do
kraja, jer u životu nisam izvodila striptiz.
Kad se začuju prvi taktovi pesme, vidim kako Ognjen podiže
pogled ka meni u istom momentu kad ja polako krenem da
ustajem i zbacim prekrivač sa sebe. Onda uz lagane taktove
stajem ispred njega i majko moja, ali osim iznenađenja, vidim
obožavanje u njegovim očima.
"Jebote medena!"
"Ššš, sve ovo je za tebe, uživaj."
Prepustim se muzici, njišem kukovima ali sve vreme
gledam u njegove oči i ne prekidam kontakt. Joe Cocker peva:
Baby take off your coat

Real slow
And take off your shoes
I'll take off your shoes
Baby take off your dress...
Yes yes yes...
152
BOOK AS PASSION
Onda krenem da razvezujem korset i oslobađam grudi.
You can leave your hat on,

You can leave your hat on,
You can leave your hat on...
Priđem i stanem tik ispred njega.

"Nato..."
"Dušo, uzmi sve od mene, sve što ti treba. Polako, brže,
najbrže."
"Jebote, kako si divna."
Spustim se u njegovo krilo, pravo na čvrstu muškost,
obuhvatim lice rukama i počnem divlje da ljubim.
"Mmm..."
Mrmljam dok njegove ruke lutaju po meni, od dupeta,
napred prema napetim grudima.
"Ti si čarobna."
"Ah... i ti si. A sad mi pokaži i drugu stranu."
Grabim ga za kosu i postavljam nas oči u oči.
"Jesi li sigurna?"
Pita me dok mi čupka već bolne bradavice.
"Jesam. Sa tobom sam sigurna u sve."
Sve što mogu, učiniću.
Sve što imam, daću mu.
Telo, srce, dušu, sve.
Ako ikad ostanem bez njega, zauvek ću pamtiti čoveka koji

mi se urezao u svaku stanicu mog mladog bića.
154
BOOK AS PASSION
Čudan osećaj
NATALIJA
Sedim u stanu i ne mogu da poverujem da je Gagi došao
kod mene. Naravno, kad Ognjen nije tu.
"Lepo ti je ovde."
"Jeste."
"Sviđa ti se, sretna si?"
"Jesam bato."
"Nato, mala moja, moraš da me razumeš. Još uvek želim da
mu polomim sve kosti. Još uvek mu ne verujem."
"A meni bato?"
"Tebi srećo verujem i zbog tebe sam pristao na ovo."
"Hvala ti."
"Znam da sam te povredio jer sam otišao. Sonja mi je non
stop govorila o tebi. Ali to je jače od mene... ja znam neke stvari..."
"Kakve stvari? Gagi, molim te..."
"Sekice, ti si van svega toga i tako će i ostati. Verujem mu
jedino da će te držati dalje od tog ludog, izopačenog sveta. Mala
si i neiskusna a to su opasne ajkule."
"Nisam mala!"
"Jesi. Ali si zrelija od svojih vršnjaka."
"A da li je Ognjen opasna ajkula?"

"Moraš da znaš da jeste, zato se i plašim."
"Dragane, osećam se kao papagaj koji stalno ponavlja jedno
te isto. Teško me je slomiti i neću se dati, a ako se ipak to desi
neću žaliti zbog svakog trenutka provedenog sa njim. Toliko toga
mi je dao, moraš to znati."
"Verujem ti, verujem. Njemu ne verujem. I sve razumem šta
mi govoriš ali ti si se predala srcem, dušom, svim, bojim se, tako
se bojim da ti ništa neće ostati."
"Molim te da odeš sad."
"Molim?"
"Umorna sam od ovoga. Umorna sam od konstantnog
osuđivanja moje veze na propast! Ja već sad mislim dugoročno o
nama, planiram budućnost sa njim, a Vi? Bila sam uz sve vas, a
sad me svi gledate kao da nešto smrtno zgrešila."
"Nato..."
"Volim te Gagi, kao da si mi rođeni. Patila sam mesecima
zbog tebe, brinula se što te nema, jer to sestre rade. A tražim
samo podršku zauzvrat. Zašto je to jebote mnogo za sve vas?"
"Molim te."
"Odlazi."
"Nemoj."
"Idi. Ako ne možeš da se poraduješ mojoj sreći, onda čekaj
da nešto krene naopako pa ćeš se smejati samo tako."
Odjednom, nisam više mogla da podnesem. Gde god se
okrenem vidim iste poglede. Šta god da uradim, čujem iste reči.
Gagi je bez reči otišao, a ja sam ostala da sedim i gledam u
jednu tačku. Prekosutra je Nova godina i do mojega svi i sve!
156
BOOK AS PASSION
Taman da pozovem Ognjena jer mi tako treba u ovom momentu,

kad vidim da me Ljilja zove. Od kada je upala u sred noći u naš
stan malo sam je izbegavala. Mislim, naravno da sam uvek tu za
nju, ali Sonja je sama u stanu, zašto dovraga nije kod nje otišla?!
"Hej medena?"
"Hej Ljiks, gde si, šta ima?"
Trudila sam se da mi glas bude ravan, bez ikakvih emocija.
"Izvini srce, gde ti je Ognjen?"
"Molim? A šta će ti on?"
"Treba mi pomoć."
"Ljiljo, jesi li u nevolji?"
"Jesam, nisam, a ne znam. Možeš li mi dati njegov broj?"
"Znaš šta? On je u kancelariji, taman sam mislila da
prošetam. Hajde dođi po mene, pa idemo zajedno. Ako si u
problemu, pomoći ćemo ti."
"Ok, ne bih tebe da mešam."
"Već sam umešana. Čekam te."
Ljilja je stigla tip top sređena.
"Nikad neću razumeti zašto se sređuješ u sred bela dana tj.
popodneva. Jebote, idemo na kafu a imaš ful šminku!"
"Volim to."
"Ljiljo, ti si prirodno lepa, nema potrebe..."
"Malecka... takva sam, volim da se šminkam, da se tako
napadno oblačim i sređujem."
"Znam. Samo ne razumem, džak da obučeš tebi bi lepo
stajao."
"Ma važi."
"Ozbiljno i to traženje, menjanje momaka, kao da sebi nešto

dokazuješ."
"Naravno da dokazujem, da mogu kad hoću da imam
svakog."
"Nikad ne bih mogla to."
"Ali jesi nešto slično. Zainatila si se kad su svi bili protiv
tebe i dobila si Ognjena."
"Pa sad... Ja Ognjena volim."
"Ne verujem u ljubav."
"Uh, teške reči... Hajde, stigle smo."
Ušle smo u klub, već je palo veče. Sve je bilo ukrašeno i
spremno za doček. Samo što meni Ognjen još ne govori gde ćemo
mi.
"Sedi u separe i naruči piće. Idem da vidim gde je Ognjen."
"Važi."
Prošla sam pored šanka u zaputila se u zadnji deo kluba.
Kako sam prilazila bliže kancelariji, tako me neka zla slutnja
obuzela. Šta mi je?
"Ognjene?"
Nikog nije bilo. Pustoš.
A onda sam ga uočila u fotelji, okrenutog prema zidu.
"Ljubavi?"
"Hej malena."
"Šta se desilo?"
Prošla sam, zaobišla sto i sela mu u krilo.
"Šta ti je? Što si u mraku?"
158
BOOK AS PASSION
"Ja sam srećo uvek u mraku, ali onda dođeš ti i obasjaš moj
svet."
"Joj... Ko te dirao, ja da ga nalupam..."
"Sve je ok sad. Samo me grli, medena moja."
Poljubila sam ga lagano jer samo tako mogu da mu
pokažem da sam tu, da sam mu blisko i da neću otići. Naučila
sam ovih par meseci da mu predam svu kontrolu kad počne da se
oseća izgubljeno.
"Mmm medena moja..."
"Daaa..."
Ljubili smo se, trljali jedno o drugo preko odeće, da sam
gotovo i zaboravila na Ljilju.
"Ogi, ne možemo ovde. Ne sad."
"Zašto? Ovde niko ne sme da uđe."
"Tu sam sa Ljiljom. Moramo da prestanemo ako ne želimo
da nam ona upadne."
"Sigurno je da ne želim da nam ONA upadne. Šta hoće?"
"Nemoj da si takav. Treba joj tvoja pomoć. Izgleda da je u
nekom sranju."
"I ja trebam da je izvlačim?"
"Molim te, bar je saslušaj."
"Ok malena, ali samo zbog tebe."
"Samo zbog mene. Volim te."
"I ja tebe. Idemo da vidimo šta hoće ali odmah potom
idemo kući. Trebam te što pre."
"Okej."
Ljilja kao da je pričala u šiframa, ja polovinu nisam
razumela. Pritom da nisam sedela pored Ognjena, mislila bih da
flertuje sa njim. Ovako, mora da sam umislila. Mislim, došla je da

moli za pomoć, da li bi mogla usput i da flertuje?! Ma znala sam
da može, takva je ona bila... njena priroda je takva.
Neke osobe se jednostavno rode takve. Sve im je ponuđeno
na tacni. U životu ništa teže od kašike nisu podigle, ni sa kakvim
problemom se nisu suočile jer su imale nekog iza sebe to da im
sređuje. Znala sam da Ljiljin tata posebno o njoj brine, zato me
sad kopkalo zašto je potražila Ognjena.
"A zašto nisi otišla kod ćaleta?"
Jesam li to pitala naglas?! Izgleda da jesam.
"Ne mogu ovaj put. Stojke nije iz te priče, a pouzdano znam
da ga Ogi poznaje."
Ogi??? A ne, ne, mlada damo... Ogi je moj!
"Šta ti misliš Ognjene?"
"Razmisliću Ljiljana, pa će ti Natalija javiti."
"Možeš ti da mi javiš slobodno."
"Ljiljana, ti si Nataliji na drugarica ne moja. Ona će ti javiti
šta sam odlučio. A sad nas izvini žurimo kući!"
Vukao me je kao da nas neko goni.
"Stani. Ognjene..."
"Ulazi."
"Ona je zlo."
"Molim?"
"Samo zapamti moje reči. Zlo."
Ćutala sam. Mogla sam da se zakunem u dve osobe, u
Sonju i Ljilju, a sad mi Ognjen govori nešto sasvim neočekivano.
"Ne želim da se prepirem sa tobom."
"Odlično. Ni ja sa tobom."
160
BOOK AS PASSION
Ipak nešto nije bilo u redu. Čudan osećaj. Vazduh je bio

drugačiji.
Na ulasku u stan nisam stigla pošteno ni da udahnem, kada
me je zaposeo. Moje usne, moje telo, moju dušu.
Znala sam da mu treba to. Znala sam da i meni treba. Naučila
sam da tako kad mu prepustim kontrolu, mogu da znam da je
sve u redu sa nama.
"Spakuj se, sutra ujutru putujemo."
"Idemo negde?"
"Idemo. Isplanirao sam nešto."
"Ognjene, znaš da možeš sve da mi kažeš."
"Znam malena, ali ovako je bolje. Što manje znaš, bolje za
tebe."
"Boli me da te takvog gledam. Boli me što znam da te nešto
tišti a ja ne mogu da ti pomognem. Boli me..."
Spustio je ruke na moje usne i ponovo se nadvio nad mene.
"Nemoj. Zapamti jedino važno. Ti si mi sve."
Povukla sam ga na sebe i poljubila.
"Mmm, dobro. I gde me vodiš?"
"U Pariz."
"Molim?"
Gurnula sam ga i skočila.
"Malena, u Pariz, u Francuskoj. U 8 ujutru imamo avion."
"Pariz, kao Ajfelov toranj, Trijumfalna kapija i sve to..."
"Taj naravno, koji drugi."
Zaletela sam se i bacila pravo u njegov zagrljaj.
"Hvala ti, hvala ti. Divan si. Hvala ti."
Celo lice obasula sam poljupcima.

"Nema na čemu. Nema tog što ne bih za tebe uradio."
Znala sam da to i misli.
Znala sam da će učiniti sve da me zaštiti.
Znala sam ali sam i dalje imala čudan osećaj u grudima.
LJILJANA
"Gospođice Ljiljo, ustajte."
"Zoro, danas nemam predavanja i hoću duže da spavam."
"Znam ali otac vas traži u radnoj sobi."
Tata me ne traži tako često. Nažalost, non stop je zauzet a ja
izlazim, nisam kod kuće pa se retko i viđamo. Otkad sam postala
punoletna raspolažem sa svojim a i svim njegovim računima i
ništa mi ne fali. Osim roditeljske ljubavi. Ali, naučila sam i sa tim
da živim. Imam Sonju i Nataliju, koje su mi pokazale da iako
nemaš svoju porodicu možeš sve da imaš.
"Dobro, kaži mu da ću doći za 15-20 minuta."
"Da ti spremim doručak?"
"Može samo voće."
Na brzaka ustanem i obučem trenerku. Na telefonu već
vidim par poziva od Stojketa i shvatam da sam sa njim svetski
zaglibila. Volim starije, moćne muškarce. Ali izgleda da sam se u
njegovom slučaju preračunala.
Tatu nađem, gde bi drugo nego za stolom i gomilom
papira.
"Hej sine."
"Hej Stevice. Šta ima?"
162
BOOK AS PASSION
"Dolazi ti majka."
"Pa?"
"Želi da te vidi."
"Jesam li ja bila jasna kad je ona u pitanju? Stevice, ostavila
nas je oboje da bi otišla u Nemačku! U sred krize samo je
zapalila."
"Nije tako. Teško je bilo."
"Pa ako je bilo toliko teško zašto se nije vratila po nas, po
mene?"
"Pomogla nam je puno. Rastali smo se mirno. Firmu mi je
spasila Ljiljo."
"Odlično. Ti idi i vidi se sa njom, ja neću."
E da, mrzela sam moju majku. Ona misli da ja nisam čula
da je tamo našla nekog Hansa i zato se razvela od tate. Moj
Stevica je možda bio radoholičar ali je bio dobar čovek.
"Ćale, imam tebe i sasvim mi je dovoljno. Ako ti treba
pomoć, ja ću ti pomoći, nemoj od nje da tražiš."
"Porasla si sine. Ali ne znam kako bi ti medicinarka
pomogla meni u građevini?!"
"Nikad se ne zna."
Tatina firma Ste-impex je danas jedna od vodećih u gradu
kao firma koja može za dan, dva da ti sagradi zgradu, kuću,
hotel, šta god. Kako je tata to izvodio, nisam znala ali slutila sam
da postoje i mutni poslovi. Ipak, nakon fijaska sa Milicom držao
me je po strani.
Danas sam planirala da budem kod kuće ceo dan. Ali sada
sam nervozna i želim nešto da uradim.
"Halo Biljo, mogu li da dođem?"
"Ljiljo, šta bi radila? Skoro si bila draga."

"Hoću da se ofarbam. Ubaci me!"
"Draga, spržićeš kosu od toliko boje, hidrogena i blanša."
"Biljana, plaćam te velikodušno i ostavljam bakšiš uvek.
Kad da dođem?"
"Dobro. Da vidim, dođi u 1, ok?"
"Ok."
Trenutno imam neke plave pramenove ali sad želim plavu,
platinastu kosu, kao Natalijinu. Oduvek je ona bila prirodna,
slatka i povučena. A onda je upoznala Ognjena. Muškarca
kakvog ja volim. Niti je ona bila po njegovom ukusu, niti on po
njenom, ali eto mesecima su zajedno. I opstaju.
Moja teorija je da je svaki muškarac povodljiv i da pred
određenim izazovu mora da popusti i padne. Ali Ognjen je
drugačiji. Pokazao mi je to i odaljila sam se od njega. Za sada.
"Halo Zorane."
"Ljiljo, gde si ti? Zašto mi se ne javljaš maco?"
"Imala sam predavanja. Danas nemam, idem kod frizera i
posle možeš da me pokupiš."
"Hoćeš li biti dobra devojka? Znaš da ja nisam neko koga
možeš da vodaš kako želiš? Puštam te za sada jer mi tako
odgovara."
"Hoću. Javiću ti kad i gde da dođeš po mene."
"Ok."
Stojke je bio vodeći u mom kraju. Samo zato što nam se
roditelji znaju ja sam ga pozvala. Međutim, stariji je od mene više
od deset godina a samim tim i zahtevniji. Jedina olakšavajuća
okolnost je što sam ja imala novca i nisam zavisila od njegovog.
164
BOOK AS PASSION
"Evo voćna salata. Kako možete samo na tome da živite?"

"Mogu ako hoću da budem zgodna i lepa."
"Ali jeste, plus ste još mladi."
"Zoro, stići će mi neke haljine za probu."
"U redu. Posložiću ih u garderober. Jesu to za doček?"
"Da, ali još ne znam gde ću. Nisam se ništa dogovarala sa
drugaricama."
"Ma biće nešto, uvek se lepo provedete. A Zoran?"
"Zoran mi nije dečko. Viđamo se neobavezno."
"Aha. Nikad neću razumeti šta je to."
"Idem da se sredim i izlazim. Samo da znaš, ako dođe
takozvana gospođa Milica ja nisam tu."
"Zar majku da ne vidiš?"
"Da. Ona nije nikakva majka."
***
"Mačkice, prava si..."

Govori mi Stojke dok se zakucava u mene. Ponovo sam kod
njega na gajbi, ponovo puštam da me jebe i poseduje. Ponovo, a
tražila sam od Ognjena pomoć.
Gura, trpa, ljubi pomahnitalo.
"Dobra siiiii."
"Daaaaa."
Ali sex sa njim je dobar. Iskusan je i baš kakav mi treba. Do
onog momenta kad poludi. Ali danas neću misliti o tome. Sve što
mi treba da zaboravim je njegov veliki kurac u meni i ono što mi

upravo daje.
"Ajde, ajde, tu sam."
"I jaaaaa."
Zajedno svršimo i ostanemo da ležimo nepomični.
"Gde ćemo za doček?"
"Ne znam."
"Kako ne znaš? Očekujem da se središ, budeš tip top kakva
uvek jesi, da mogu da se ponosim tobom."
"Videću Zorane."
"Nema videću. Imam partnere na dočeku u hotelu Hajat.
Ideš sa mnom."
"Možda sam nešto planirala."
"A ja ti upravo kažem da nisi. Uostalom koliko sam
upoznat, tvoja mala drugarica je sa svojim medenim dečkićem i
sigurno neće tvoje društvo u novogodišnjoj noći."
"Šta ti znaš?"
Ustanem i počnem da navlačim gaćice, tražeći brus i
pantalone.
"Mačko, kako ne shvataš? Ti si moja. Pitaj ćaleta. Dao mi je
dozvolu da te izvedem."
"Išao si kod Stevice?"
"Za razliku od tebe, ja se ne krijem. Sredi se da mi svako
muško zavidi a za drugo ne brini. Ne brini, dobićeš i svoje
sledovanje kao praznični bonus."
"Uh, uh..."
166
BOOK AS PASSION
Odem u kupatilo i pogledam se u ogledalo. Ljiljana jebote,

zaglibila si. Džabe ti i Ognjen i sve. Ništa me neće odvojiti od
Stojketa ako mu je otac dao dozvolu.
"Moram da idem. Stići će mi haljine."
"U redu mačkice. Naspavaj se da mi sutra budeš lepa."
"Ok."
Pešačila sam jer sam htela da razbistrim glavu. Jebote ni 20
godina nemam a već sam u govnima. Moram nekako da se
iskobeljam. Pozovem Sonju.
"Hej draga."
"Hej Ljiljo. Gde si?"
"Evo idem od Stojketa."
"Još si sa njim? Zašto?"
"Pa eto... Kaži mi, jebi ga nismo se ništa dogovarale za
sutra."
"Nismo. Čekala sam te a ti ništa."
"Izvini. Gde je medena?"
"Medena? Otputovala je."
"Gde?"
"U Pariz."
"Gde? U Pariz?"
"Da, jutros. Ognjen je iznenadio."
"Aha pa dobro. A ti?"
"Ići ću sa Gagijem. Hoćeš sa nama?"
"Neću. Onda ću ići sa Stojketom."
"Ljiljo ako ti on ne prija, zašto to radiš?"
"Prija mi! On je sve što mi treba sada."
"U redu, kako ti kažeš."

Natalija mi se nije javila od prekjuče. Nije mi ni javila da
putuje, ništa. Ušla sam u kuću i krenula pravo kod tate.
"Stevice, ti si čovek u godinama, zašto me lažeš?"
"Šta nije u redu Ljiljo?"
"Kako šta? Zašto se mešaš u Zoranov i moj odnos?"
"Ljiljana, Zoran Stojković je moj klijent. Mlad je i
perspektivan i trebaće mi uskoro njegova podrška. Samo sam mu
rekao da se slažem sa vašom vezom."
"Ali mi nismo..."
"Ljiljo, molim te. Treba mi pomoć, nemoj mi ovo
upropastiti."
"Ćale, otišla sam pre par sati. Danas ti nije trebala pomoć,
šta se desilo?"
"Ništa što bi tebe trebalo da brine. Ali ako si želela da
pomogneš..."
"Znaš da želim."
"Onda budi sa Zoranom, za sada. Dobar je on."
"Dobro."
Prišla sam mu i nakon puno vremena sela u krilo i zagrlila.
"Jesi li u govnima?"
"Isplivaću."
"Šta god da bude, na mene možeš da računaš uvek. Učiniću
bilo šta."
"Važi sine."
Poljubila sam ga i zaputila se da vidim haljine. Vreme je da
zablistam. Imala sam čudan osećaj da je ovo samo početak i da će
život tek početi da mi se komplikuje.
168
BOOK AS PASSION
OGNJEN
Život je dragocen, život je lep. Zvučim kao neka pičkica al
priznajem da je život ispunjen najlepšim bojama od kad imam
Natu u svom životu. Luda devojka izrazila je želju da Novu
godinu čeka na otvorenom u Parizu. Želela je pogled na Ajfelovu
kulu u ponoć, i ja joj ispunjavam želju. Obećao sam joj, dok nas
ima, dok postojimo nas dvoje kao par skidaću joj zvezde sa neba.
Ona je moja najsjajnija zvezda. Moja zvezda vodilja.
Već tri dana smo u Parizu, i iako sam dolazio ovde i ranije,
osećam se kao da ga prvi put vidim. Gledam grad njenim očima,
njeno oduševljenje i raspoloženje zahvatilo je i mene. Dok su
druge devojke želele da odlaze u šoping, da posećuju skupe
restorane ona je šetala i šetala do besvesti obučena samo u
farmarice, jaknu i patike. I bila mi je najlepša od svih. Tako
spontana, prirodna bez trunke šminke, ne iskvarena. Radovala se
sitnicama, ljutila zbog velikih stvari. Oduševila se kolačima iz
jedne male poslastičarnice.
"Stani da te slikam."
"Rekao sam ti da ne volim da se slikam."
"A ja tebi da me ne zanima, ti si moja ljubav, ovo je naše
prvo zajedničko putovanje. Hoću da ga pamtim. Ajde namesti se
meni za ljubav, molim te."
I opet popuštam dok me gleda snenim očima. Nju raduju i
čine srećnim takve gluposti poput slikanja, držanja za ruke,
deljenja sladoleda. Za mene su to gluposti, al kad malo razmislim
možda i nisu. Jer sve te njene gluposti i sitnice su ono što je čini
posebnom, drugačijom od svih do sada.
Osećam zlo u vazduhu, neku jezu u kostima. Al daću sve

od sebe da nas zaštitim, da joj pružim što više radosti, uspomena.
Moja je i zauvek će to ostati. I ako ne budemo zajedno ona će za
mene ostati ta jedna jedina za ceo život.
Stojim kraj prozora i posmatram grad svetlosti. Moja
medena spava mirnim snom, umorna od šetnje i vođenja ljubavi.
Osmeh joj ne silazi sa lica. A ja, pa ja se pitam imam li dovoljno
snage za ono što budan sanjam. Imam li moći da nas zaštitim od
svega, da sačuvam moju malenu od svog zla oko nas?! Moja
prošlost je crna, moja sadašnjost mutna, čeka li me svetla
budućnost? Imam li pravo da joj tražim da stane rame uz rame sa
mnom i da se bori sa svim mojim demonima za nas? Milion
pitanja sebi postavljam a valjanog odgovora nemam. Otvorim
malenu plišanu kutijicu koju već neko vreme vrtim u ruci i
zagledam se u njen blještavi sadržaj kao da će mi on pružiti
odgovore.
170
BOOK AS PASSION
Nek boli
OGNJEN
6 meseci kasnije...
Pariz je došao i prošao. Nikad lepši period nisam u životu
imao. Dok sam ja uživao uz moju medenu, kod kuće je već sve
polako išlo putem pravo u kurac. Posao sam uspešno proširio
zadnjih nekoliko godina, al isto tako sam uspešno i stekao mnogo
neprijatelja. Posao sa splavom i klubovima je cvetao. Želeo sam
više pa sam pre nekog vremena kupio plac na kom sam zamislio
da sagradim hotel sa velikim kazinom. Tender je obavljen čisto
reda radi, zemljište je bilo moje mnogo pre toga. Jer kao i sve u
ovoj zemlji ako se dobro podmaže, može da se završi a da niko ne
zna. Na žalost, nisam bio jedini koji je to zemljište hteo. Ispred
nosa nekim velikim, očigledno zajebanim facama sam ga ugrabio.
E to im nije bilo pravo. I sad me ne ostavljaju na miru. I igraju
prljavo. Ne biraju sredstva. Ranije ne bi se ni malo opterećivao
njima, na svaku provokaciju znao bih i te kako da odgovorim, al
sad... Sad je sve drugačije, prvi put sam ranjiv, imam Ahilovu
petu. I moji neprijatelji to i te kako koriste.
"Nešo, danas imamo sastanak sa ljudima koji će biti
zaduženi za izgradnju kazina. Hoću da budeš na oprezu, obrati
pažnju na sve. "
"Gazda, sve u vezi tog kazina mi smrdi. Mnogo ljudi se

muva ovuda od kad ste ušli u celu tu priču. "
"Primetio sam. Al isto tako znam da će mi se kazino i hotel
na toj lokaciji isplatiti. Taj objekat će biti kruna mog kraljevstva. "
"Da, još sad kad imaš kraljicu kraj sebe kraljevstvo ti je
kompletno. "
"Verovao ili ne, kraj nje se osećam kao pravi kralj. "
"Dobra je ona gazda. Nemojte to da uprskate. "
"Ne bi ja, al nekako mi se čini da će svi moji krvnici na
mene preko nje da udare. "
"Pa to je i očekivano. Ipak pazite je, naivna je ona, koliko
god hrabra bila. Takve kao ona jednom kad puknu i odu, ne
vraćaju se. Ne praštaju. "
"Svestan sam toga. "
U pravu je Neša za sve. Moja medena je iako mlada jaka i
borbena devojka. Zna šta želi u životu, ne stidi se sa to kaže, sanja
velike snove i uporna je u nameri da ih ostvari. Ali kada takve
kao ona jake, najjače se slome nema povratka, nikada se više ne
sastave. Takve kada odu više se nikad ne vrate. A ja proklet
kakav sam, ponosom okovan ne bih je ni tražio.
Zadubljen u misli, ni ne primetim da mi se približavaju tri
lika sva u crno obučena, dva otprilike mojih godina i jedan stariji.
Neša me upozori pogledom na njih. Pogledam ih dobro i
pomislim neka igre počnu.
"Gospodine Stevane dobro došli u moj klub, drago mi je da
se konačno srećemo. "
"I meni Ognjene, i bez tog gospodine, ipak ćemo blisko
sarađivati. "
"Možda, videćemo. Izvolite gospodo. "
172
BOOK AS PASSION
Dok me Stevan upoznaje sa svoja dva pratioca i vodim ih

do stola gde ćemo razgovarati, osetim kako me lik kog je
predstavio kao Miloša Dragovića uporno posmatra. Na prvu
loptu u meni se oglasio neki alarm još dok smo se rukovali. Lik je
mutan. Presabiram po glavi ali gotovo sam sto posto siguran da
za ovog lika nisam do sada čuo. Brzo šaljem Neši poruku da se
skenira slika ovog lika i da se dobro raspitaju o njemu. Ne volim
da radim sa ljudima o kojima ništa ne znam. A sudeći po tome
kako me gleda i kako se zlobno smeška on o meni zna i više nego
što bi ja želeo. A to mi se prokleto ne sviđa.
***
Naredna dva sata smo vodili teške pregovore. Oni žele

moje zemljište, a ja ne želim da ga se odreknem. Prosta računica
moje je, i ne pristajem ni na kakav dogovor i predlog. Malo sam
rastresen jer onaj lik Miloš sve vreme ćuti. Ne upušta se u
raspravu, izgleda čak kao da se dosađuje. Al znam da vreba svoju
priliku, znam takve kao on samo čekaju svoj momenat da
napadnu iz zasede. I pre nego što sam mislio da će se to desiti,
začujem pitanje od kog mi se zaledila krv u venama.
"Ognjene kako vaša mlada supruga? "
"Nisam oženjen. "
"Pa dobro, onda devojka. "
"Nemam ni devojku. "
"O pa Ognjene kako onda nazivaš devojku koja živi sa
tobom? "
"Još jedna sponzoruša u nizu. Poznat sam kao galantan
čovek prema ženskom rodu. "
"Kladim se da se njoj taj naziv ili etiketa sponzoruše ne bi

baš dopala. Mislim ipak je ona buduća doktorka crnogorske krvi.
"
"Gospodo mislim da ste prešli granicu. Ne poštujete
pruženu ruku. Zamolio bih vas da napustite moj lokal i da se u
miru rastanemo. "
Gledam ih kako polako ustaju, zadržavam masku
ravnodušnosti dok u meni sve vri. Ovaj kreten mi je jasno stavio
do znanja da im je meta moja malena. Očigledno je prati, i nju i
mene. Moraću da pojačam obezbeđenje. Jedva čekam leđa da im
vidim i da potražim moju devojku. Potrebna mi je u ovom trenu
kao vazduh. I taman kad pomislim da će ipak u miru da odu,
Miloš se okrene prema meni i uz zloban kez dobaci:
"Medena je tvoja malena, možda ti presedne to slatko, dok
vidiš ja uživam u slatkišima. Ne sumnjam da joj med nije ravan. "
Ne znam šta me je u tom trenu zadržalo da mu ne smestim
metak u čelo, ali sam uspeo da se iskontrolišem. Kako su
napustili lokal tako sam prevrnuo sto ispred sebe pokušavajući
bar malo da se izduvam.
"Gazda, lakše malo. "
"Udaraju tamo gde boli, brate. "
"Neka boli, al se saberi. Prvo da porazgovaraš sa Natom pa
će sve lako. "
"Ne mogu, nije ona za ovaj svet. "
"Nije niko rođen za ovaj svet jebi ga. Al mislim da grešiš.
Jača je ona nego što misliš. "
"Ne, mene nek boli al nju ne dam. Ne dam njenoj suzi zbog
kretena da potekne. "
174
BOOK AS PASSION
"Opet kažem grešiš brate. Zažalićeš kad sutra sve njene

suze budu zbog tebe. "
"Bolje i zbog mene nego da joj dlaka sa glave fali. "
"Zapamti šta ti kažem, rane od metka, noža, šake, zarastu,
fizička bol prođe al slomljeno srce ne zarasta, bol ne prestaje,
duša umire.
***
Ja nemam drugi dom

osim doma u srcu tvom
osim tebe nikoga na svetu
nemam ja...
Pobegao sam na jezero nakon Nešinih reči. Taj čovek sa

bolom u očima je mudar, i svaki njegov savet je zlata vredan.
Proveo sam tri noći zagledan u jezero. To me je uvek smirivalo,
sada ni to ne pomaže. Razmišljao sam o svojim roditeljima.
Najviše o mami koja je oca volela kao Boga. Bio joj je sve na svetu.
Za njega je živela. Bio joj je važniji od sopstvene dece. Zato nas je i
napustila. Onog trena kada je otac napustio i otišao, a nama
zakucali na vrata krvnici zbog kockarskih dugova njoj je srce
prepuklo. Umrla je nekoliko dana potom, ostavljajući mene i Olju
da se sami borimo sa ovim jebenim životom. Sudbina je kurva.
Istorija se ponavlja, dal sam proklet kao i moj otac?! Doduše
ne varam je, ne uvlačim je u dugove. Al sve jedno joj navlačim
bedu na vrat. Znam da će fizički nasrnuti na nju, onog trena kad
malo spustim gard. Zato ga držim visoko. I ako uskoro ne nađem
rešenje za moje repove iz prošlosti i rešim se svojih neprijatelja,

moraću sam da je povredim. Ne želim ali...
NATALIJA
Vreme prolazi, ja sam puno učila. Dala sam sve ispite i sad
sam celo leto mirna. Bila sam izolovana u stanu ili kod Sonje i
uspela sam. Ali, moja sreća nije kompletna. I zove se on, Ognjen.
Odaljio se. Koristio je moje učenje kao izgovor da ode u klub, da
se distancira. Kod kuće se pravio da je sve u redu, bivao
nasmejan ali to nije bio onaj Ognjen, moj Ognjen, onaj koga samo
ja vidim. U očima sam videla uzdržanost, ranjivost. Govorio bi mi
lepe stvari kad bi me grlio, ljubio me je tako da mi se srce cepalo,
vodio ljubav tako da bi mi telo plakalo. Zašto? Šta se dešava?
Hiljadu pitanja a odgovora nigde.
A mislim da je on zaboravio ko je Natalija? Jel' on
zaboravio koliko sam tvrdoglava kad nešto hoću i želim? Jel' on
zaboravio da u meni teče Crnogorska krv? Jel' on zaboravio
koliko je bilo borbe da dođem i budem tu gde jesam, u njegovom
zagrljaju?!
E ako jeste, ja ću ga podsetiti!
"Dušo?"
"Da, malena?"
"Hoćemo li ići na more?"
"Naravno, samo nešto da završim. Gde bi želela?"
"Bilo gde, ti odluči. Ja nisam nigde bila. Želim samo da
budem sa tobom, da budemo sami."
"Evo sami smo i sad..."
176
BOOK AS PASSION
"Da, ali želim da budemo negde daleko od sveta. Zamara

me sve ovo Ognjene."
"Koje? Sama si pristala, ovo sam ja i sve što ide uz mene!"
Ležali smo na trosedu, ali sada on se uzvrpoljio, ustao i
počeo da šeta po sobi.
"Jesam. A ovo sam ja! Nisam budala, idiot a nisam ni slepa
kod očiju. Zašto te nema pola dana i većinu noći? Zašto mi ništa
ne govoriš?"
"Bolje je za tebe!"
"Ti si moj život! Kako ne razumeš?! Moje sve, na prvom si
mestu ti pa onda moji roditelji, sestra, brat, baba i deda. Ti! Mogu
li ja da budem kod tebe na prvom mestu?!"
"Medena..."
"Znam sve. Opet ćeš da počneš ispočetka... Vadićeš se da
sam premlada, da ne želiš da me povrediš i uništiš, ali samo da se
zna, OVO me više povređuje. OVO što treba da nazirem i
pretpostavljam šta je. I neću da ti se izvinjavam jer smo oboje u
ovoj vezi u kojoj sam JA starija!"
"Mal..."
"Dosta. Imam za tebe samo jednu rečenicu: ne možeš me od
svega zaštititi."
Ustala sam i otišla u kupatilo. Pustila sam vodu da teče a
onda zbog njega pustila prve suze.
To su bile prve od mnogih.
Ja nemam drugog sna

osim s tobom da sam ja
osim doma u srcu tvom

ja nemam drugi dom...
***
"Kako to misliš ne idemo? Zar nisi uplatio?"

"Otkazao sam. Trenutno nije pametno da putujemo."
"Šta se događa?"
"Nebitno."
"Da, nebitno za moju malu glupu glavicu. Kretenu. Idem
kod Sonje."
"Nato..."
"Ništa Nato, saberi se."
Naravno ispred zgrade Đura čeka u pripravnosti.
"Đuro, koliko je sati? Idite kući molim vas."
"Gospođice, sve je u redu. Gde idemo?"
"Kod Sonje."
"Idete kod sestre? Baš lepo."
"Lepo Đuro, lepo... da nije samo beg od Ognjena i
potencijalne svađe, bilo bi stvarno lepo."
"Gospodin je pod pritiskom. U velikom je poslu sad."
"A šta sam ja Đuro?"
"Vi ste njegova divna devojka. Hrabra, jaka i pametna.
Odigraćete ovo pametno, znam ja to. Samo nemojte odustati. "
"Neću, ali mora mi nešto dati. Bezuslovno mu verujem. Ali
on meni očigledno ne."
"Veruje vam. Zato vam ništa i ne govori. Bolje je tako."
178
BOOK AS PASSION
"Uh, uh..."
Ni kod Sonje nisam bila pametnija jer su mi reči odzvanjale
u glavi.
"Čekaj, ne razumem zašto toliko insistiraš? Zašto bi se
bavila njegovim stvarima? Sam će ih rešiti."
"Zato što ga muče. Zato što to parovi rade, pričaju, dele i
dobro i zlo."
"Znam medena, ali svesna si da si uletela na nepoznat
teren? I ti si za njega nepoznata. On se nije bavio devojkama već
kurvama i jebaljkama. On nije živeo sa devojkom, već hop-cup
kres i kući. Sve je ovo i za njega novo i znala si u šta se upuštaš."
"Jesam. Ko je ovo?"
"Ljilja."
"Uh, ne znam da li sam raspoložena za njeno prenemaganje
sad."
"Što? Šta je bilo?"
"Tražila je pomoć od Ognjena a i dalje se vuče sa tim
Stojketom. Jel' ona misli da vuče Ognjena za nos?"
Utom se začulo kucanje na vratima i već sam uzela telefon
da zovem Đuru.
"Hej draga, ooooo ko je nama tu? Čestitam na očišćenoj
godini. Rekla mi Sonja kad ti ne javiš."
"Hvala. Učila sam Ljiljo."
"Znam srce. Bravo. Ti si naša pametnica."
"Šta ima kod tebe? Kako tvoji ispiti?"
"Ostao mi još jedan za uslov, ali daću u septembru.
Planiram da palim na more sa Sonjom."
"Sonja?"
"Pa da. Ti ideš sa Ognjenom..."

"Aha, pa ok."
Setim se da nam je Ognjen otkazao more i još više se
rastužim ali ipak želim kući.
"Idem ja. Zvaću Đuru."
"Ma kakav Đura. Imam nova kola, Aj da te odbacim."
"Ne treba, tek si stigla. Uživajte vas dve. Čujemo se."
"Važi srce. Pozdravi Ognjena."
Sve je počelo da mi smeta. Jedva sam čekala da se vratim
kući, da se sklupčam uz Ognjena govoreći mu po ko zna koji put
da će sve biti.
Počela sam da govorim nešto u šta i sama slabo verujem.
Međutim, dočekao me je prazan stan. Mislila sam da je
ponovo otišao u bar ili klub kad sam na stolu našla poruku.
Malena, otišao sam na jezero. Treba mi dan, dva samoće. Znaš da
možeš da dođeš, Đura će te dovesti ali treba mi mir da složim kockice i
razmislim.
Volim te.
Pustila sam ga, dan, dva, tri a onda sam poludela. Pozvala
sam Nešu i javila da ću za vikend raditi sa njim.
"Nema potrebe."
"O da, ima i prestani da me odbijaš."
"Mala, ne želim probleme."
"Hoćeš da odem u klub? Ovako sam ti bar na oku?"
"Ok, ali ne slažem se."
"Ne slažem se ni ja sa mnogo toga pa živim."
180
BOOK AS PASSION
Za ta tri dugačka dana, Ognjen mi se javio tek jednom

porukom da pita kako sam?! Licemer. E sad će videti.
Nađem moju omiljenu letnju haljinicu i iako bi bilo prikladno
starke, ovaj put obujem štikle. Ne nosim ih često ali dobro hodam
u njima a ove sandale su itekako udobne. Haljina isto iako je tek
iznad kolena, uska je i ističe mi figuru. Našminkam se, nisam
dugo, uzmem samo telefon i izađem. Uh, opet Đura. Taj čovek
me progoni.
"Mislila sam da ste slobodni."
"Neša mi je javio da izlazite."
"Đuro jeste li se i vi urotili protiv mene?"
"Nismo gospođice, samo brinemo. A i kako bi vi otišli u tim
štiklama?"
"Taksijem, kao i uvek do sad."
"A nema potrebe."
"Dobro, ali da sad odete kući, Neša će me vratiti kad
zatvorimo."
"U redu. Kako vi kažete."
"A vi me kao slušate..."
"Uvek."
Subota je ludnica, bilo kafić, bilo klub.
Neša je gunđao ali radili smo kao nekad. Normalno, nije mu se
svideo moj autfit i samo je mrmljao o tome šta će Ognjen da kaže,
šta će Ognjen da mu uradi što me pustio...
"Ajde bre opusti se."
"Aha, kao da mogu. Vidi kako je ovde, još o tebi da vodim
računa..."
"Ja mogu o sebi da vodim računa, hvala lepo."
I on me nervira. Kao da sam od porcelana. Mrzim to.

Sve je bilo dobro dok trojica u crnim odelima nisu seli u zadnji
separe. Neša je bio izašao te sam ja krenula da ih uslužim.
"Dobro veče gospodo. Izvolite?"
"Opa! Pa nije li to Ognjenova malena devojčica?! Dušo, opet
si spala među stolove?"
"Želite li nešto da naručite? Nemam vremena za ovaj
razgovor."
"O a jezik imaš. Slušaj malena, ti nisi ništa drugo do još
jedna sponzoruša u nizu... Samo si ti ona koja je umislila da je
nešto više..."
I onda su počeli da se smeju. Idioti.
"Znači ne pijete ništa. Onda vas molim da napustite lokal."
Jedan me uhvatio za ruku i cumnuo me.
"Nas niko ne otpravlja, a pogotovu ne neka... neka...
drolja..."
"Gospodo, neki problem? Natalija, idi za šank."
"Nema potrebe..."
"Ima, odlazi."
"Hej, ne teraj malu fufu. Taman smo krenuli da se
zabavljamo. Možda za veće pare želi nekog od nas... Ne bi radila
ni dan. Hajde Nato, medena..."
"Dosta. Izađite, ovde niste dobrodošli."
"A ko će da nas istera? Ko? Ti, Nebojša? Baš da vidimo."
Samo jedan govori i provocira dok druga dvojica očigledno
uživaju u predstavi.
"Ja."
"Stanem ispred Neše jer ne želim haos."
182
BOOK AS PASSION
"U redu je Nešo. Gospodo, ova fufa je rasprodata do

daljnjeg, a ovako zarađuje džeparac za silikone koje sponzor neće
da joj kupi. Ok?"
"Pa onda, da popijemo nešto i ostavimo bakšiš... Daj nam
bocu džina. Čistog."
"Stiže."
Povučem Nešu sa sobom.
"Ti si bre luda. Znaš li ti ko je ono?"
"Ko? Pojma nemam. Neki nadobudni idiot koji je mislio da
ću da se userem ili još bolje da ću da plačem kad me nazvao
sponozušom. O živote, lutalico!"
"Nato, ti si čudna sorta."
"Aha, jesam, roda me donela."
Ostatak večeri protekao je mirno a dotični mi je ostavio
bakšiš od 100€. Međutim, na samom izlazu pozvao je Nešu.
"Da?"
"E ovo ti je poruka za gazdu. Pratimo ga."
I onda se sve desilo brzo, prebrzo. Udarao je Nešu, sručio
ga na pod i počeo da šutira.
"Neeeeee!!!!"
"Sledeći put biće neko drugi."
Niko da reaguje. Svi sede, zapanjeni gledaju kako ovaj
bilmez lupa Nešu i ćute, okreću glavu.
Dotrčala sam i kleknula pored Neše.
"Nešo, hej..."
"Dddddddobvooo sam."
"Šta je ovo jebote???"
Na ulazu ispred mene stajao je Ognjen.
***
"Šta si jebote umislila? Zašto si išla tamo pa još tako

obučena? Zašto si razgovarala sa njima? Zašto?"
Ognjen je besan hodao tamo vamo u Nešinom stanu. Nije
dao da ga vodimo u hitnu, malo koliko sam videla, koliko mi je
dao da pipnem, samo je ugruvan. Očistila sam mu nos i lice i dala
nešto za smirenje i spavanje. Uh, kakvo veče. A tek je počelo, jer
se Ognjen ne zaustavlja.
"Šta te briga! Otišao si tri dana i jedna poruka! Jedna! Šta
sam ti ja poznanica?"
"Nije tako i ne izvrći ovo na mene sad!"
"Od tebe je krenulo kretenu! To ti je lančana reakcija, da ti
nisi otišao, ni ja ne bih otišla i Neša ne bi bio pretučen. Prosto."
"Natalija!!! Shvataš li da si ti mogla da budeš na Nešinom
mestu? Oni ne prezaju i od čega, mogli su te povrediti jebote!"
"A gde si ti bio moj gospodine zaštitniče?? Koliko ti treba da
sabereš tu tvoju ludu glavu i vidiš da sam ja ovde pored tebe?"
"Jesam, mogla si da dođeš."
"Ne seri! Dođi ali nemoj da dođeš. Jesam li ja lutka za
statiranje u ovoj vezi, Ognjene? Jesam li pička za jebanje?"
"Kako se to izražavaš?"
"Možda tako trebam sa tobom pa da me razumeš? Dakle,
jesam li ja osim što sam sponzoruša i jebaljka? Da li sam samo to
ili sam i nešto više?"
"Molim te. Nije mesto."
184
BOOK AS PASSION
"Mesto je. Sada i ovde. Hoću da znam."

Prišla sam samo na korak i stala ispred njega. Ruke su htele
da ga zagrle koliko im je nedostajao ali izdržala sam. Ne još.
"Malena..."
A onda se nešto slomilo. Kunem se, čula sam to. Pogledala
sam u njegovo lice, prvi put onako detaljno i videla bore, videla
podočnjake, videla bradicu.
"Ognjene, volim te."
"Medena..."
"Više mi slamaš srce ovim ponašanjem nego rečima. Ne
želim da odeš od mene. Ako je frka, želim da se ušuškaš pored
mene i samo da ćutimo, želim da se obavijem oko tebe i dam ti
snagu, želim da se zalepim uz tvoje grudi i slušam tvoje srce. To
želim, da budemo zajedno. Molim te."
"Nato, srećo moja."
"Ali ne želim da me isključuješ. Šta god bilo, jer nisam
zaslužila. A znaš zašto?"
"Zašto?"
"Zato što ja želim ceo paket, kad sam te upoznala rekla sam
da hoću sve ili ništa? I dalje isto mislim, nema sredine, hoću sve
jer ti si sve, Ognjene!"
Približila sam se tik do njega iako ga još nisam dodirivala.
"Molim te."
"Šta me moliš?"
"Dodirni me."
I tako se veliki, čvrsti Ognjen, onaj što je malopre razjaren
besneo po sobi, pretvorio ponovo u slomljenog čoveka. Sa
prepuklim glasom. I šta sam drugo mogla. Skočila sam na njega i

počela očajnički da ljubim.
Koliko god da sam ljuta, on je moj svet.
Bilo crveno, sivo, žuto, crno, sve njegove boje su moje. Koliko god
da bolelo njega, mene je sada bolelo još više. Trebaće mi puno
snage za ono što predstoji. Pitanje je samo, imam li je dovoljno?!
Ko će ruku da ti da
kad vremena dođu zla
ko će ako neću
ako neću ja...
***
OGNJEN
Nisam ni sanjao da sam kukavica dok nisam sreo nju. Sada
se i govno u meni ledi od straha da će ona biti povređena. Kako
sam dobio poziv da se u klubu nešto dešava, vozio sam kao lud i
u rekordnom roku stigao do Beograda. Svašta mi je prolazilo kroz
glavu, scenarija milion. I nek mi Bog oprosti al odahnuo sam
kada sam shvatio da je krv na njenoj haljinici u stvari Nešina.
Drug moj, brat moj primio je poruku za mene. O i te kako sam
shvatio poruku i sada znam kako da se borim. Udarili su na moje
najmilije, a to ne praštam.
Kada je Neša konačno zaspao pod dejstvom lekova koje mu
je Nata dala, suočio sam se sa njom. I opet me je oduvala. Na
moju ljutnju odgovorila je besom. Na moj napad odgovorila je
rafalnom paljbom. Porazila me je u nekoliko minuta. Ne mogu sa
186
BOOK AS PASSION
njom da se nosim. Mentalno je jača od mene. Nekad se zapitam

kako je takva u tako mladim godinama. Pa se setim da ni nju
život mazio nije. Ljubio sam je kao očajnik. Vodio ljubav kao da
nam je zadnji put. Morao sam svaki milimetar njene kože da
poljubim, na svakom da ostavim svoj trag, da se utisnem u nju da
je obeležim, da ostane moja za vek i vekova.
Nakon maratonskog vođenja ljubavi ona je zaspala
blaženim snom, dok ja oka nisam sklopio. Sve u meni drhti.
Držim je u zagrljaju, nežno mazim njenu svilenu kosu dok joj je
obraz naslonjen na moje grudi, tik iznad srca koje kuca samo za
nju. Posmatram zoru, dan što se budi. Zbog nje sam upoznao
sreću, ljubav, dobio nadu u sutra. Sve je dobilo smisao. Dok je
stežem jače bez reči joj se zaklinjem da će ona zauvek ostati van
mog crnila, van sveta koji je može povrediti. Jer tako mi Bog
pomogao umro bih da je vidim fizički povređenu. Zato ću ja da
uradim ono u čemu sam dobar, da ne kažem najbolji. Napašću. O
kako ću jako da napadnem, neće znati šta ih je snašlo. Objavili su
rat, a ja se ne povlačim ni pred kim. Iako nisam ni slutio kakvu ću
cenu da platim. Previsoka cena...
Ja nemam drugi dom...

U sopstvenoj zamci
OGNJEN
Sadašnjost, 2016. godina
"Kume, dosta je..."
"Nije, a ne, nije..."
"Hajdemo Ognjene, čeka nas Ružica, znaš da neće da spava
dok ne dođem kući."
"Ti si srećan čovek kumeeeeeee..."
"Nemoj kume, molim te, ne vredi."
"Ona je vredna, al udaje se."
"Znam Ognjene, rekao si mi već trista puta. Pusti je nek
bude srećna. Zaslužila je."
"Jeste, a ja? Šta sam ja koji kurac zaslužio? Udaje seeee
bre!!!"
"Ajde kume idemo."
"Neću, pusti me. MUZIKA!!!!"
"Kume..."
"Nemoj kume, pusti da pijem, da pevam, možda je viski
ispere u mojoj krvi."
"E moj kume, deset godina je opralo nije, neće ni neki litar
viskija."
188
BOOK AS PASSION
U pravu je, sve je u pravu moj kum Neša. Pre šest godina
upoznao je devojku koja je radila na trafici i čija je želja bila sa se
uda i rodi decu. A on je baš to tražio, ženu da ga voli i rađa mu
decu. Venčali su se posle tri meseca veze. I meni neshvatljivo ali
vole se kao prvog dana. Ona u njega gleda kao u neko božanstvo,
a on u nju kao da je jedina na svetu. Imaju dvoje klinaca, kumići
moji pametni. Zavidim mu, Bože kako mu samo zavidim.
A ja? Ja sam sve ove godine glumio ludilo, bio opaka faca
pred drugima, menjao žene, osvajao i ostavljao, al nikad više
nisam zavoleo. A ne. Ljuta rana boli kao i onog dana kad se
otvorila. Nije zarasla, lažu da vreme rane leči. Lažu!!! Rana u srcu
krvarila je sve ove godine, a onog dana kad mi je rekla da se
udaje pre tri meseca, sipala je so na tu ranu. Prestao sam da
dišem, srce je stalo. Konačno mi je istina udarila u lice. Ona je
nastavila dalje. Postala je sve ono o čemu je sanjala. Lepa,
uspešna, srećna. A ja? Ja noćas tonem na dno. Uzimam telefon i
pišem poruku na dobro poznat broj.
Mrzim vreme praznika. Tad boli najviše
Znam da odgovor neću dobiti. Ona je sa njim. Jebani Džoni.
Znao sam da taj klinac u njoj ne gleda prijatelja. Pobegao sam iz
zemlje nakon našeg razgovora u kom mi je rekla da se udaje i da
se nada da ću i ja naći svoju sreću. A ne zna da sam je u tom
momentu zauvek izgubio. Jer moja sreća nosi njeno ime. Lutam
već tri meseca, obišao sam Evropu uzduž i popreko al mir nisam
našao. U zadnjem trenu prihvatio sam Nešin poziv da sa njim i
njegovom porodicom provedem Božić. Obožavao sam i njegovu
ženu i njegove klince. Sa njima sam bar na neki sat zaboravljao na
svoju bol. I evo me večeras dan posle Božića u Nešinoj kafani, ne
dam mu da zatvori, muzici ne dam kući. Svaka pesma je noćas
moja, svaka čaša je lek za dušu. Praznici su vreme godine kada
mrzim i sebe i ceo svet. Traje taj osećaj nekoliko dana a onda sam
opet onaj stari, hladan i bezobziran tip.
Srpska Nova godina je dan koji najviše mrzim u toku
godine. Tog dana, te noći nestalo je sve. Izgubio sam je....
***
Nova godina, 11 godina ranije

"Ti si najluđi i najbolji dečko na svetu, volim te. Najbolji
poklon ikada, najbolji doček ikada. Ne verujem da si ovo uradio."
Osmeh mi ne silazi sa lica zbog sreće moje malene. Nakon
incidenta u klubu u kom je Neša povređen pozabavio sam se
ljudima koji su se mešali u moj život. Napadali su oni mene,
napadao sam ja njih. Dobro sam se raspitao o onom liku Milošu.
Ćale mu je bio neko mudo u politici, a on je zvanično imao
agenciju za obezbeđenje dok nezvanično bio je težak kriminalac.
Tata ga je štitio i zato se ķurčio i više nego što je mogao. Ono što
me je iznenadilo je saznanje da je Stevan Ljiljin otac. Znao sam da
mi se ta fufa ne sviđa, a sad kad znam ko joj je familija ne
podnosim je. Vidim da je i malena u zadnje vreme izbegava, i
lagao bih kad bi rekao da mi nije drago zbog toga. Ona je zmija sa
izveštačenim osmehom. Nekako sam siguran da bi mojoj devojci
samo kad bi bila u prilici zabila nož u leđa. Zmija.
Moj i Natin odnos se poprilično popravio. I dalje joj mnogo
toga ne pričam ali se ne povlačim od nje. Pričamo puno o nekim
drugim stvarima, mnogo vremena provodimo zajedno. Ona meni
pomaže da se opustim a ja njoj oko učenja. Dok sprema ispit
pobrinem se da bude maksimalno rasterećena, sve joj ugađam. I
prokleto sam ponosan na nju jer ispite polaže kao od šale. Ona je
190
BOOK AS PASSION
moja pametnica. Zato sam se potrudio da joj ovaj doček bude

nezaboravan.
"Ovo je moj načina da ti pokažem da mi je stalo. Medena
moja, žao mi je."
"Zbog čega?"
"Što sam bio glup da shvatim da si jača od mene, što sam
bio težak sve ovo vreme. I hvala, hvala što si uz mene, što me
podržavaš, razumeš."
"Nemoj Ognjene. Nemoj tako. Volim te i normalno je da
budem uz tebe, rekla sam ti već želim ceo paket, tebe sa svim
problemima, sa svim tvojim manama. Želim da budem sa tobom i
kad si u problemu i kad ti ruže cvetaju."
Grlim je dok oko nas sneg pada. Moja devojka obožava film
"sam u kući" za vreme praznika, pa sam došao na ideju da je
odvedem na sva ona mesta na koja je mali Kevin zalutao. Kada
sam joj rekao gde je vodim za Novu godinu počela je da plače od
sreće i da vrišti po kući. Njoj tako malo za sreću treba.
"Volela bih da uvek budemo ovako srećni."
"Bićemo malena."
"Obećaj mi."
"Pa ne mogu, ne znam šta sutra nosi. Šta ako me udare kola
i poginem?"
"Pu, pu daleko bilo. Ne šali se sa time, idiote jedan. Obećaj
mi ljubavi."
"Obećavam malena, al ako i ti meni nešto obećaš?"
"Sve što poželiš, samo reci?"
"Samo jedno, veruj mi, i kad budeš sumnjala seti se, šta god
videla, čula obećaj mi da ćeš mi verovati."
Obećanje lako sklizne sa njenih usana.
***
Kažu vuk dlaku menja ćud nikada. Ja sam dokaz toga,

jednom sponzor uvek sponzor. Moja devojka mora da ima sve
najskuplje, najnovije i najbolje. A nju to izluđuje. Ja više na njeno
gunđanje i ne reagujem. Danima je ćutljiva, sprema poslednji
ispit iz druge godine i nju će očistiti. Znam da koliko je
usredsređena na učenje da je zaboravila godišnjicu naše veze.
Čekam je da završi ispit i da palimo na more. Znam da mi nije
oprostila što prošle godine nismo išli na more. Zato želim da se
iskupim sa deset dana na Majorci.
Ugledam je kako namrštena izlazi, pored nje je onaj klipan
Džoni. Čim ga vidim pritisak mi skoči. Pomislim da je on nešto
iznervirao, nakostrešim se.
"Malena? Šta se desilo?"
"Dobila sam osmicu. Kreten mi je dao osmicu."
"I zato si ljuta? Hahaha dođi ovamo."
Privučem je u zagrljaj i poljubim u namršteni nosić. Moj
ljutko. Samo ona može da se ljuti što je na teškom ispitu dobila
osmicu.
"Šta ti radiš ovde? Mislila sam da me danas Đura čeka."
"Imam iznenađenje za tebe."
"O? Koje?"
"Ti, ja, sunce, plaža, voda."
"Idemo na more?!"
192
BOOK AS PASSION
"Da."
"Gde? O treba da se pakujem."
"Sve je spremno, malena. Odavde idemo na aerodrom i
pravac Majorka."
"A? Majorka? Ti si lud. Volim te. Ti si idealan dečko."
"Nećeš da mi sereš kako je to previše skupo?"
"Za Majorku? Nisam luda."
"Da sam znao da će putovanja da te pretvore u krotku
devojku svaki vikend bi te negde vodio."
"Za putovanja se pretvaram u najveću sponzorušu na svetu.
A i tebi će se isplatiti, ne sumnjaj u to."
I isplatilo mi se. Moja devojka je živa vatra. Deset dana u
raju sa njom je proteklo za tren. Pored nje zaboravljam da postoji
svet oko nas.
Drugog dana boravka na odmoru dočekao sam je na plaži
sa šampanjcem i malenom torticom na kojoj je gorela svećica sa
brojem dva. Potekle su joj suze od sreće sto sam se setio našeg
dana. Poželela je da zajedno oduvamo svećicu i u isto vreme
poželimo želju. Kad sam je pitao šta je poželela održala mi je
predavanje o tome kako ono što poželiš ne smeš nikom da kažeš
jer se neće ostvariti. Smejao sam joj se pa se ona naljutila, a onda
sam morao da se vadim cele noći. Naravno to mi uopšte nije
teško palo. A ja? Ja sam poželeo samo jedno, da joj osmeh uvek
lice krasi.
***
"Đuro, noćas budi na oprezu. Momcima na ulazu prenesi

isto. Očekujem opet Stevana i Miloša. Ti ljudi ne prihvataju ne."
"Ok gazda, al to su zajebani igrači otkačite ih već jednom."
"Pokušavam. Veruj mi Đuro pokušavam."
"Posle mnogo vremena i po već ko zna koji put vam kažem
da moje zemljište nije na prodaju. I ne postoji stvar koja će me
naterati da se predomislim."
"Siguran si? Mislim da je neko pametan nekad rekao nikad
ne reci nikad."
"Prokleto sam siguran."
I zvanično, ubiću Miloša a sa njim i Ljiljinog oca. Odavno
nisam upoznao ljigavijeg čoveka. Miloš je opak, i to ne krije. Ne
iznosi otvorene pretnje, ali njegove insinuacije su i te kako jasne.
Besan sam, al zadržavam hladnokrvnu masku na licu. Mesecima
sa natežem sa njima i ništa ne postižem. Puno zemlje oko mene
su kupili, i ne znam zašto su tako uporni. I još uvek ne mogu da
otkrijem razlog zašto su se toliko navrzli na mene. Koliko god
kopao nisam uspeo da pronađem nikakvu vezu između Miloša i
mene. Imam osećaj da mi nešto bitno promiče. Nešto za šta sam
ubeđen da postoji ali ne mogu da otkrijem šta.
"Dobro, momci smirimo strasti. Ognjene, voleo bih da
posetiš moj klub. Naravno ako te devojka pušta, ipak je to striptiz
klub."
"Naravno da ću doći, i opet nemam devojku. Imaću taman
prilike da vidim kako stvari u striptiz klubu funkcionišu. Imam
nameru da otvorim jedan."
"O? Da se nadam nekoj saradnji?"
"Možda, uvek sam otvoren za saradnju, naravno pod mojim
uslovima."
194
BOOK AS PASSION
"Nekad moraš i pod tuđim pravilima da igraš da bi pobedio

u željenoj igri."
Kad god Miloš progovori meni se koža naježi jer svaka
njegova rečenica ima neko skriveno značenje. A pogled... pogled
ovog čoveka bi većinu ljudi prestrašio, al ja nisam većina. Mene
takvi ne plaše. Odrastao sam sa jednim takvim, odgajio me je.
"Polako momci, Ognjene očekujem te večeras, možda se
iznenadiš našim gostoprimstvom."
U sebi nakon ovih reči osećam neku jezu, nešto nije kako
treba. Večeras je doček srpske Nove godine, Nata sprema ispit i
kako kaže nema vremena za ludovanje, mora da uči pa ne idemo
nigde. I da ne bi pokazao koliko mi je stalo do nje prihvatio sam
Stevanov poziv. Ali pre toga moram da odem do moje Medene.
Navučen sam na nju, njen miris, osećaj njene svilene kože pod
mojim prstima, ukus njenih usana.
Kada konačno ispratim neželjene goste odem do Neše i za
šankom primetim Anju. Neverovatno koliko je ta napaćena žena
lepa, koliko je bez obzira na sve jaka. Moja jedina iskrena
prijateljica.
"O lepotice, davno se nismo videli."
"Nemoj buduća doktorka da te čuje, ne bi joj se dopalo kako
me zoveš."
"Zašto mi se čini da vas dve imate neku svoju priču?"
"Brineš se, dragi? Ne brini još uvek ne igram za taj tim,
mada mi se tvoja devojka poprilično dopada. Ali kao prijateljica.
Mala zna sa tobom, i zbog toga joj skidam kapu."
"Zna. I dobro nam je. Za ne poverovati."
"Al ako se ne skloniš od tipova kao što je Miloš neće vam
biti dobro."
"Otkud ti znaš za njega?"

"Videla sam ga kad je izašao malopre. Sa takvim likovima
ne želiš da imaš posla."
"Šta ti znaš o njemu?"
"Više nego što bi želela, veruj mi. On je loš, loš u svakom
smislu. Ne preza ni od čega. Hladan psihopata. Uživa u mučenju,
provociranju, sadista u pravom smislu reči."
"Imala si nešto sa njim?"
"Ja lično ne, ali meni bliska osoba da. I mogu ti reći posle
njega to više nije ista osoba koju sam poznavala. Zato samo se
čuvaj, ili još bolje čuvaj Nataliju, jer on je poznat po tome da
udara u one do kojih ti je najviše stalo, a u tvom slučaju to je ona."
I prokleto dobro znam da je ona u pravu. Već dve i po
godine smo u vezi i funkcionišemo zaista dobro, ona je devojka
pored koje vidim sebe u starosti. Razmislim malo o Anjinim
rečima i zaputim se do moje malene. Moja oaza mira, ni slutio
nisam da će nam to popodne biti poslednje bez senki koje će u
budućnosti visiti iznad nas.
Da sam samo znao.....
Popodne sam proveo sa Natom u krevetu, i posle toliko
vremena nije mi dosadila. Dovoljan je samo njen osmeh, zaigrani
pogled u očima i da se napalim kao tinejdžer. Izluđivala me kada
je na sebi imala samo moju staru majicu koja joj je padala do pola
butina. Nikad ništa više seksi, a opet tako nevino video nisam.
Nije se promenila uz mene. Imala je sve, pružao sam joj samo
najbolje, a ona je ostala ista skromna, prizemna, čista.
Oduševljavala me je svakog dana željom da meni bude najbolja, a
opet da ostane svoja. Njen čvrst karakter je ono što me plaši. Jak
karakter i čvrst ponos su ubistvena kombinacija. A moja medena
196
BOOK AS PASSION
je poseduje. Znam kad bi jednom otišla od mene više se ne bi

vratila. Želeo sam da je imam da bi je se zasitio, da bi želja za
njom nestala. Sada skoro dve godine posle mogu reći da sam
upao u sopstvenu zamku.
Nata se razvija, postala je žena u svakom smislu reči.
Ozbiljna, puna ambicija, čvrsto korača ka svojim ciljevima. I sve
češće uhvatim sebe kako razmišljam da li na tom cilju ima mene.
Znam da me voli. Al ubija me osećaj da sam ja jedino što zna, da
je samo mene probala i da će jednoga dana poželeti da je imala
veći izbor. Okrenuće se oko sebe kada bude uspešna doktorka i
zapitaće se šta će joj jedan loš momak u životu. Jer da se ne
lažemo ona je premija, i može imati koga god poželi. I to me ljuti.
"Šta ti je, srećo?"
"A?"
"Mrštiš se."
"A to, posao malena, samo posao."
"Rekao bi mi da je nešto drugo u pitanju, zar ne?"
"Naravno."
"Dobro je. Rekli smo da ćemo uvek biti iskreni jedno prema
drugom i nadam se da se držiš toga."
"Držim se. Znam koliko ti je poverenje bitno. Isto kao i meni
iskrenost."
"Da, volim kad se ovako mazimo."
"Znam, postao sam prava pičkica zbog tebe."
"Hej..."
"Pa jesam, odlazim iz kuće nakon što te poljubim, idem čak
i u kupovinu, sve sam začine naučio zbog tebe, nisam ni znao koji
je kurac muškatni oraščić i čemu služi, sad znam. Ljubim te kad
dođem kući, pomažem ti. Satima se mazimo. Kada bi to moji

drugari znali jebali bi me do sto jedan i nazad."
"Hahaha joj ti si lud. Al ja volim i kada si pičkica i kada si
grubijan."
"Voliš, a? Ti si jedna nevaljala curica."
"Nevaljala samo za tebe, samo tvoja."
I kako da je ne volim kad je ovakva?
Jedva sam naterao sebe da krenem kod Stevana u klub.
Striptiz bar na dobrom glasu. Mada koliko znam policija ga je
često posećivala zbog dojava o stanju devojaka koje tamo rade.
Nisam do sada zalazio u ovaj klub. I sada dok stojim na parkingu
i gledam neonsku reklamu u srcu me nešto steže. Ova noć će biti
drugačija. I to loše drugačija......
***
Sadašnjost
Da imam pravo na još jednu želju,

Na onu koju zovu poslednju
Ja prvi put znao bih šta želim,
Ja želeo bih, želeo bih nju.
Lomim ko zna koju po redu čašu noćas. Hvala Bogu pa

deca mojih kumova nisu kući.
"Kumoooooo želim je, znaš li?"
"Znam, kume, svi znamo. I vrapci na grani znaju. Zna i
naša Nataša iako ima tri godine."
198
BOOK AS PASSION
"Zajebavaš ti mene, nije to lepo kum sam ti."

"Jesi, al se ne trezniš od Božića. Ne znam tu Natu, nisam
bila tu kad se sve dešavalo, al kume pretera ga."
"Boli me bre."
"A jel? Pazi Boga ti. Ja možda nisam posebno pametna,
mala domaćica sa juga, al znam jedno za Nešu bi nebo spojila sa
zemljom."
"Ti si luda, znaš?"
"Aha, al sam ti kuma pa moraš da me trpiš. Nego što ti nju
ne potražiš?"
"Jesi li ti čula da se udaje? Za drugog?"
"Aha, čula. A jel si ti u njenim očima video sreću zbog
toga?"
"A? O čemu pričaš? Ništa ne razumem."
"Zato si je i izgubio. Ti je dobro znaš, razmisli jel bila srećna
kad ti je rekla da se udaje."
Zamislio sam se. Jebote...
"Kapiraš? Jebote, kako ste vi muškarci glupi. Heheh sećaš se
Neša se zakleo da neće da se ženi a vidi ga sad žena, dvoje dece,
treće na putu."
"A? Opet? Radite li vi išta drugo sem to da pravite klince?"
"Radimo i uživamo dok pravimo. A ko tebi brani da se latiš
posla?"
Noćas pijem, noćas utapam sve ove godine izgubljene u
dobrom starom pivu a sutra... pa sutra malena da krenemo da se
latimo posla.
NATALIJA
Sadašnjost...
Ulazim u stan mrtva nakon dežurstva, a tamo me dočeka
miris tek skuvane kafe.
"Dobro jutro."
Nikola.
"Dobro jutro i tebi. Otkud ti?"
Ne živimo zajedno ali oboje imamo ključeve od stana onog
drugog. Nekad se desi da on isto iz dežurstva dođe da spava kod
mene jer sam ja bliža bolnici.
"Imam kasnije obaveze a želeo sam bar kafu da popijemo."
"Ok. Aj samo da se tušnem."
"Važi."
Znam zašto je tu. Knedla mi se formira u grlu dok skidam
stvari sa sebe i odlazim u kupatilo. Mučim se već tri meseca a
mučim i njega. Pogledam u ruku i protrljam prsten kao da će mi
on dati odgovor. A neće. Kratko se istuširam i obučem bebi dol,
spremna da se zabodem čim ode.
"Kako je bilo noćas?"
"Dobro. Kako zna da bude, dobro je."
"Natalija, kad ćeš mi odgovoriti?"
I počinje.
"Šta da ti odgovorim?"
"Nosiš moj prsten, pristala si a onda si se povukla."
"Nisam."
"Jeli to zbog njega?"
Nikola je sve. On je moj najbolji prijatelj i od njega nemam
tajni. On je video sve moje faze i pružio mi ruku i utehu kad je
trebalo. On me je podsticao da ne pokleknem i završim fakultet.
200
BOOK AS PASSION
Sve je to on. Sve dok se nije pojavio onaj zbog kojeg je cela ta frka
i nastala. Onaj koji me je uništio, koji me je rastavio na delove,
ostavio.
"Nije."
"Pogledaj me i reci mi. Hoćeš li dopustiti onom zbog kojeg
si godinama bila zombi da se ponovo vrati kao da ništa nije bilo?!
Hoćeš li zaboraviti sve što desilo? Petnaest godina sam uz tebe!
Deset gledam kako se boriš i nastavljaš. Deset čekam da me vidiš
nekim drugim očima. I konačno sam tu na korak, a ti se
premišljaš! Vređaš me Natalija!"
"Molim te, ne mogu sad da vodim ovaj razgovor.
Obećavam ti, pričaćemo uskoro."
"Natalija, volim te. Oduvek jesam."
"Znam."
Čak i nakon svega, ja još uvek ne mogu to da izgovorim.
Izgleda da sam davnih dana sve te izjave ispucala.
"Imam vežbe sa studentima a večeras radim. Daću ti još
malo vremena i to je to."
Ustaje i odlazi dok ja i dalje sedim za stolom. Gledam u
šolju a suze se formiraju u očima.
Zašto? Tri meseca svaki dan počinjem istim pitanjem zašto?
Štitila sam se, godinama živela sam u nadi da ga više nikad neću
videti.
Ali sudbina je kurva. Nisu bile potrebne godine, bila je
potrebna cela decenija da konačno prodišem punim plućima, da
spakujem u daleke kutke sebe ono što smo bili, što smo imali. I
sad tu istu deceniju kasnije on ponovo dolazi, vaskrsava i tera
moje srce da se seti svega.
Neću plakati, neću plakati...
Uzmem telefon i pozovem jedinu osobu koja zna apsolutno

sve.
"Halo?"
"Anja trebaš mi.”
202
BOOK AS PASSION
Početak kraja
NATALIJA
Sadašnjost
Odlazim mili, sretni smo bili

dok smo se voljeli
ti mirno spavaj
kraj druge sanjaj
za me ne brini...
Opet nemam mira. Meseci su prošli kako je moja fasada

počela da se ruši. Kako je sve godinama građeno počelo da se
urušava pod samo jednim dodirom, pogledom, molbom. Ova
nova ja uopšte nije zadovoljna time i jedina osoba koja mi je
pomogla tada sad sebi pored mene.
"Ne možeš bežati od toga, vrtiš se samo u krug."
"Znam. Ali to nije rešenje. Ne mogu, ne želim..."
"Znam dušo, sve znam. Ali eto, život se nekad opasno
poigrava sa nama."
"Zašto se Anja, tako poigrava sa mnom sad? Godine su

prošle, decenija jebote! Otišla sam, vratila se i trudila da ga nikad
ne sretnem. Pomogla si mi oko tog! Šta nije u redu sa mnom?"
Ista pitanja koja sam godinama postavljala Anji. Stalno bih
je bombardovala njima, tražila da mi objasni zašto sam
ostavljena, zašto nisam bila vredna borbe i rizika. A ona nije
imala odgovor. Moram reći da je tada pre deset godina, Anja stala
na moju stranu. Čim sam joj se obratila za pomoć prihvatila je i
čini mi se prvi put stala Ognjenu na put. Ako sam je do tad
gotivila, tad sam počela da je volim. A godinama postala je
oslonac mom napaćenom srcu.
Možda smo se samo prepoznale, dve napaćene duše.
"Teta Nato, opet plačeš?"
"Ooo dušice, upalo mi je nešto u oko. Sad će mama da
izvadi. Dođi da te teta Nata poljubi. Jesi dobra?"
"Jesam. Evo i ja ću da te pojubim."
"Hvala ti Nina, divna si."
Nina je moje kumče. Nikad, ali nikad ne bih pomislila da će
Anja naći zaštitu i ljubav u starijem gospodinu sa kojim se viđala.
On joj je ponudio ruku, utehu i brak i ona je pristala. Malo sam
bila skeptična na početku ali brzo sam uvidela istinitost onoga da
prava ljubav godine ne broji. Ona se udala i odselila van grada.
Onaj haotično veliki stan, gde sam puno puta plakala i klela svoju
sudbinu pretvorila je u hostel koji uspešno posluje. Sada ona ima
sve ono što sam ja oduvek želela dom, muža, dete, toplinu.
"Natalija, moraš da odlučiš. Vreme je a Nikola je bio i više
nego strpljiv."
"Ne mogu."
"Zašto?"
204
BOOK AS PASSION
"Zato što se bojim odluke. Zato što se bojim da moje

napaćeno srce ne raskrvarim još više. Zato što se bojim da će se
ova kula od karata srušiti samo jednim potezom...zato što... O
Anja... boli..."
Odlazim tugo, žaliću dugo
što smo se voljeli
idem dok srce još snage ima
sve da ti oprosti...
Vreme koje sam provodila kod Anje ili ona kod mene,
uglavnom je bilo protkano samo jednim - njegovom pojavom ili
njegovim imenom. Godine Anjinog angažovanja dovele su do
toga da saznam da ja nisam bila vredna borbe, da me je voleo ali
nedovoljno. Da jesam bila u njegovom srcu ali da je posao stavio
ispred mene. Sve sam mu dala. Tih godinu, dve, bila sam mu
posvećena dušom i telom a on me je zgazio i zgromio kao
zaraženog komarca kojeg se treba otarasiti.
Godinama građeno, u jednoj sekundi srušeno je. A ruševine su
ostale...
"Ima snage u tebi, iako ne veruješ u to."
"Nema."
"Ima dušo. Ja sam svedok tome. Ja sam svedok kako se ona
slomljena devojčica izdigla, ja sam svedok tome da je pregurala
najgore, ja sam svedok da je nastavila dalje..."
Prijatelj, ona je postala moj pravi i jedini prijatelj. Nikog
nemam, sve sam precrtala. Ona i Nikola. A on čeka i nije fer da
mu ovo činim.
Jer glavi možda možeš da narediš, možda možeš da joj
izdaš naredbe i pridržavaš ih se, ali srcu...
Njemu ne možeš.
Ono oseća, ono se nada, ono prepoznaje... ono srce koje sam
sakrila duboko, najdublje ponovo je zakucalo zbog njega, onog
koji mu je sve pružio i onog koji mu je sve uzeo. I zato moram da
presečem. Nikad nisam bila kukavica, neću ni sad. Makar mi to
bilo poslednje.
"Odlučila sam."
Tri sam ti zime šaptala ime

sliku ljubila
zbog tebe sve sam izgubila
jer sam te čekala...
Prošlost, 11 godina ranije

Nešto nije kako treba. Znam to i osećam iako se svi oko
mene prave da nije tako. Ognjen je divan i previše i to mi postaje
sumnjivo. Kad god se previše približim ne želi da priča o
problemima jer me se oni ne tiču. On još uvek nikako da shvati
da me se u vezi njega sve opasno tiče. Volim ga a sa tim u paketu
ide kompletna usluga. Ide poverenje. On mi veruje, ali
nedovoljno da doprem i to tog zadnjeg kutka njegovog srca.
Nedovoljno da mi kaže šta ga muči, nedovoljno da dobijem uvid
u njegovo detinjstvo.
"Medena, šta je sad?"
Ležimo jedno pored drugog par minuta nakon laganog
vođenja ljubavi. Goli smo i upleteni jedno u drugo dok me on
mazi po leđima. Gledam ga u oči.
"Ljubavi, zašto me isključuješ?"
"Kako to misliš?"
206
BOOK AS PASSION
"Lepo. Tražila sam da mi pričaš, a ti ništa. U zadnje vreme

još je i gore. Povukao si se u sebe."
"Tu sam, srećo moja. Tu sam pored tebe."
Svaka njegova reč tada mi se ucrtala u srce. Počinjao je da
me isključuje, da me ostavlja sa strane iako to nikom nije tako
izgledalo. Čak je i Neša govorio da je samo biznis u pitanju i da
ne brinem. Pa koga su oni zavaravali? Mene? Mislili, naivna
jadna klinka pa nećemo da je opterećujemo. Nisu mi trebala njih
dvojica, jer sam samu sebe jela danima. Došla sam do stadijuma
tako brzo da volim toliko da me sve boli.
"Ognjene, volim te."
Tada sam mu poslednji put to rekla...
***
Jebeni ispit me toliko rastura. Ukoliko želim da ga položim

sad u januaru morala sam opako da zagreje stolicu. I pustila sam
Ognjena. Pustila sam malo da se smiri i odluči kako dalje. Bivala
sam zatvorena u stanu po ceo dan. Noću bi se onesvestila od
umora, budila se samo kad bi on došao. Nekad bi vodili ljubav,
nekad ne. Samo bi spavali, ja ušuškana u njegovom zagrljaju.
Jednom prilikom osetila sam ženski parfem na njemu. Nisam
paranoik i verujem mu stoprocentno ali neko mu se opasno
približio zato sam pozvala brata Nešu.
"Hej malena, kako ispit?"
"Nikako. Dekoncentrisana sam totalno."
"Šta te muči? Jesam ti rekao da sve ostaviš sa strane?"
"Jesi, ali mene kopka... Nešo, jeli Ogi u nevolji? Hoće li mu

se nešto desiti?"
"Neće, sve je pod kontrolom. Zapamti, on nikad neće
dozvoliti da ti se nešto desi. Prvo si ti, pa onda sve ostalo."
"Ok. Gde ćeš večeras?"
"Tu sam za šankom. Ostaću i ovako nemam pametnija
posla. Pustio sam Nevenu nek ide na doček."
"Ok. Hvala ti drugar."
"Ne brini se dušice, sve je dobro."
Još jedan tako loš lažov. Đavo u meni ne spava.
Kada sam videla da ništa od knjige skoro blizu ponoći, pomislila
sam da iznenadim Ognjena i klubu. Šta me briga, mogu da uđem
kad god hoću. Nisam se posebno spremala jer nisam imala ni
volje ni želje, uzela sam pare i pozvala taxi. Sva sreća da je Đura
kod ćerke. Čovek me prati u stopu. Ali Ognjena nisam tamo
zatekla, već samo menadžera Maksima.
"Ćao, gde mi je čovek?"
"Natalija, otkud ti? Nemam dojavu da ćeš dolaziti."
"Zato što niko i ne zna. Što?"
Momentalno je posegnuo za telefonom i nešto pričao.
"Kako ste je pustili samu idioti? Ako gazda sazna... Tu je
kod mene..."
"Maksime, pričaj."
"Nije tu. Hoćeš da ga sačekaš u kancelariji?"
"Neću. Idem kod njega, gde god da je."
Vidim kako odmahuje glavom i negoduje. Ej gromada od
čoveka se snebiva preda mnom, metar i dve šumske jagodice..
"P.r.i.č.a.j."
208
BOOK AS PASSION
"On ti je u Pegazu."
"U striptiz baru? Šta će tamo?"
"Poslovno Natalija."
"Aha, daću ja njemu poslovno. Idem tamo."
"Hej mala, ne možeš. Tamo se tako ne ulazi. Samo
odabrani."
"Maksime, slušaj me! Ti ćeš sad da me najaviš tako da neće
biti nikakvih problema da uđem. Ne interesuje me šta ćeš sa
kažeš ali ja ću da uđem po mog čoveka, jel' to jasno?! Ako neko
treba da mu izvodi striptiz večeras, onda sam to ja a ne tamo
neka plastičara sa sisama na izvolte! Ok?"
"Ok. Ali ubiće me gazda."
Onoliki čovek plaši se i mene i gazde. Kukavica.
"Neće."
Pola sata kasnije bila sam unutra. Nisam verovala da ovo
kod nas postoji. Majko moja sveta, kao na filmu. Šank, stolovi,
šipke, igračice, konobarice. Zalutala sam ovde al bez Ognjena ne
idem. Naravno ovde nemam kome da se obratim, lutam
pogledom po masi. Jebote, ovde ima svakakvih... od mladića
preko zrelih ljudi pa sve do matoraca. I svi došli da gledaju kako
prsata plavuša mesi guzicom i trese sisama koje gle čuda jesu
plastične.
"Hej, koga tražiš?"
"Tražim Ognjena, ja sam njegova cura i došla sam da ga
vodim kući."
"On nema curu."
"Bogami ima."
"Nema. Sto puta je ponovio. Da je ima, nikad ne bi pristao."
"Na šta pristao? Čoveče, govori dok te nisam zgromila a

malo mi fali."
"Ima privatni striptiz u posebnoj crvenoj sobi."
Šok i bes počinje da mi hara telom.
"Šta je crvena soba?"
"To je soba sa nameštajem gde striptiz može prerasti u sex."
"E sad me slušaj ti klipane! Odmah da mi kažeš gde je ta
soba da mogu da se napijem krvi toj ženskoj koja mu igra u krilu
pored mene žive. A ti slobodno zovi Maksima i pitaj ponovo ko je
Natalija!"
Pokušavam da se smirim iako bih samo uletela i napravila
haos. Polako, kontrola Natalija. Ovo nije tvoj teren, svakako.
Kada mi je idiot pokazao sprat i broj sobe, krenula sam istražujući
klub dalje. Morala sam priznati sprat je bio nešto sasvim
drugačije. Bilo je tu i separea, kao da smo u pravom kafiću kod
Neše recimo. Videla sam neke dame koje sede u krilu gospodi i
pretpostavljam da je to uvod u kasniji šou.
Poslednja soba bila je zatvorena. Hajde Natalija, nisi
kukavica. Ipak me neki poseban čudni osećaj obuzimao. Telo mi
je postalo napeto, zategnuto kao struna. Polako sam uhvatila
kvaku i ušla u sobu. Jebeno, stvarno je cela bila crvena. Nameštaj,
tapete, sve. Muzika je svirala i ja sam lagano ušla vodeći računa
da se ne čujem. Soba je imala stolicu, fotelju i krevet sa
baldahinom. Srce je počelo da mi ubrzava kad sam na stolici
ugledala Ognjena. Jebote! Jebote!!
Jedno je da govoriš da veruješ nekoj osobi, ali da budeš u
ovakvoj situaciji trebaju ti ogromni živci pa da uspeš da se
iskontrolišeš. Stala sam iza jednog stuba i gledala predstavu.
Crnka je igrala oko njega, obučena sasvim oskudno, samo u
210
BOOK AS PASSION
bikini gaćice. Sise su joj lelujale i malo, malo, nudila ih je mom

čoveku. E nećemo tako!
Ali, nisam odmah reagovala. Želela sam da pustim njega.
Želela sam da vidim koliko će daleko on otići. Ako je ne pipne
dobro, ako samo stavi ruku na nju... Nikad nisam gledala uživo
striptiz. Nikad nisam bila u striptiz klubu.
"Opusti se. Toliko si napet..."
Šta ona zamišlja?!
"Ćuti."
"Hajde dragi, znam da želiš... Dodirni me."
Šta. Koji kurac?
"Ne. I ne."
Ona je i dalje plesala, uvijala se a onda se polako spustila u
njegovo krilo.
O leteće perje uskoro. Samo ga pipni kučko!
"Hajde, ja sam tvoj poklon večeras. Tatica se mnogo
potrudio... Niko neće znati... Vidiš da si spreman, osećam to..."
"Ćuti prokleta."
"Mmm..."
Mešala je na suvo, jahala je po njegovom krilu a kada je
krenula da ga poljubi pukla sam.
"Dalje od njega kučko!"
Sve se desilo u sekundi. Ognjen je zbacio sa krila, ona je
pala na dupe.
"Nato."
"Idemo kući. Sad ne želim ništa da znam..."
"Ništa se nije desilo."
Krenuo je ka meni a onda sam ostala ukopana.

"Pa ćao medena."
Jebena Ljiljana.
"Ljiljo?"
Skinula je periku i razmahnula svojom plavom kosom.
"Dušice, svi su oni isti."
"Šta si to uradila?"
"Ništa. A mogla sam. Da nisi naišla, bio bi moj. Tako je
lako..."
"Šta pričaš jebote? Kako si mogla?"
"Biznis srce. A vidi mu erekciju. Sigurno nije zbog tebe sad."
I tek tako nestala je iz sobe. Ljilja, moja drugarica i uopšte se
nije potresla.
"Malena..."
"Kući Ognjene. A tamo želim jebene odgovore."
Tri sam ti zime šaptala ime

sliku ljubila
zbog tebe sve sam napustila
nevjerna ljubavi
što smo se rastali.
212
BOOK AS PASSION
Možda je ipak kraj?
OGNJEN
Kada je Nata izletela kao furija iz sobe pakla, zgadio sam se
sam sebi. Onog trena kada sam shvatio da u mom krilu pleše
najbolja prijateljica moje devojke shvatio sam koliko sam joj bola
naneo. I znam da će je Ljiljina izdaja boleti kao i moja, iako
praktično ništa nisam uradio. Priznajem da mi se digao, ipak sam
popio i zgodna žena plesala mi je u krilu. Naravno da se moj
kurac probudio. Ali bez obzira na napaljenost znam da ništa ne bi
uradio. Jesam, pipkao, prosto jer znam da ove odnosno ovakve
sobe u ovakvim klubovima imaju negde neku skrivenu kameru
ili neko od nekud posmatra. Da bi ih ubedio da nisam zaljubljen
čovek i da mi ona ništa ne znači morao sam dobro da odigram
ulogu. Ali desilo se ono čemu se nisam nadao. Znao sam da
Natalija može sve kad hoće. Znao sam da je jaka, odlučna.
U kolima smo ćutali. Nata nije plakala i to me je zabolelo.
Ne verujem da nije povređena. Video sam bol u njenim očima,
razočarenje i očaj. Šok na njenom licu kada je ugledala Ljilju bio je
udarac nožem u moje srce. Bole me njene neprolivene suze. A
ujedno sam ljut. Ljut na način na koji je upala u onu prokletu
sobu. Ljut na njeno ponašanje, reči. Ako je mislila da sa mnom
može onako da se ponaša pogrešila je. Čim smo kročili u stan,
počeo sam da napadam jer kako kažu ipak je napad najbolja
odbrana.
"Odakle ti smelosti da se tako ponašaš?"

"Molim? Ja?"
"Ti, nego ko? Em što si me pratila, em što mi se mešaš u
posao, nego mi još i naređuješ."
"Čuješ li ti sebe, jebote? Alo ko je ovde zajebao stvar?"
"Ti si meni naređivala, ej ti meni. Da ti nikad više nije palo
na pamet to da radiš, naročito ne pred drugima, jel ti jasno?"
"Ti nisi čist, majke mi. Jebote, ja sam tebe zatekla sa
drugom."
"Nisi."
"Kako bre nisam? Jeli bre jel ti hoćeš da me napraviš
ludom? Ognjene, druga žena ti je plesala u krilu, i to ne bilo koja
žena već moja jebeno najbolja drugarica."
"Ne psuj."
"Ma da ideš u tri lepe materine, ti ćeš da mi kažeš šta smem
a šta ne. Treba bre da budeš manji od makovog zrna, da se
sakriješ u mišju rupu od sramote. A ne, ti se tu razbacuješ i dereš
na mene. Ognjene sjebao si me u trenu, jel ti jasno to?"
"Ništa se nije desilo, samo je plesala."
"Da, a tebi jadnom bilo loše. Videla sam te bre, napalio si se
kao mlad majmun."
"Objasni ti kurcu da bude miran kad mu gola žena igra na
glavi."
"Jel ti to pokušavaš da budeš duhovit? Ne razumem.
Objasni mi molim te, molim te šta se tamo dešavalo, od kud ti u
toj sobi, od kud Ljilja, kako, ne razumem Ognjene, pomozi mi da
shvatim, molim te?"
"Nemoj nikad više nikoga da moliš, mene pogotovu ne."
214
BOOK AS PASSION
Besan stojim i gledam u najlepše oči na svetu. Tona suza

preti da se prolije a moja malena ih hrabro guta, zadržava ih u
sebi a to jebeno boli. Boli dok je gledam ovakvu jaku a slomljenu.
Ja sam je slomio. Očaj u njenim očima je moja zasluga. Mrzim
sebe i ono što jesam. Pustio sam, dozvolio da moje najvrednije
pati, pati zbog mene. Ubija me što moli, osećam da negde duboko
u sebi traži oproštaj za mene, za moje grehe. A ja oprost ne
zaslužujem.
"Šta želiš da ti kažem što već nisi znala? Znaš da moji
poslovi nisu baš čisti, da ne kažem legalni. Znaš u kakvom se
društvu krećem, znala si sve to kad si se odlučila na vezu sa
mnom, i sad očekuješ objašnjenje? E pa ono jebeno ne postoji, bio
sam i ostao gad. Uvek ću biti loš momak. Takav sam i drugačije
ne umem."
U tom trenu ugledao sam suze na Natinom lepom licu dok
je naslonjena na zid polako spuštala se na pod. Kao metak
pogodile su me po sred srca njene suze i kao najveća kukavica
pobegao sam iz stana, pobegao od nje.
***
Pijem, pijem i pijem već dobra dva sata, nalivam se kao

stoka dok sa druge strane šanka Neša mudro ćuti puštajući me da
u alkoholu ugasim bes i ludilo. Pušta on mene a ne zna da
alkohol ne pomaže. Ništa ne pomaže ludoj glavi. Proklinjem i
sebe i život i poreklo i pogrešne izbore. I dok pijem na iskap ko
zna koju čašu po redu čujem zvuk poruke na telefonu. Otvaram,
gledam, čitam i ne verujem. Slike se nižu a mene jeza hvata. Prvi
put u svom životu osetim strah, al onaj iskonski i shvatim jedno
nisam dovoljno jak, ne dovoljno visoko na lestvici da bi mogao da

je zaštitim. Slike Nate na fakultetu, sa društvom, iz kupovine, čak
i sa pijace, iz šetnje, puno slika. A onda ugledam sliku od koje se
sve u meni zaledi. Moja Nata u našem stanu samo u spavaćici
spava blaženim snom u našem krevetu nesvesna zla koje oko nje
vreba. Jebote.
"Od mene je sačuvati ne možeš."
I znam, ko god da je u pravu je. Ne mogu. U tom trenu se
još sa alkoholom tešim i kurčim u sebi da možda i mogu nešto da
uradim. Izvadim iz džepa plišanu kutijicu, položim je na šank,
otvorim i zagledam se u njen blještavi sadržaj.
Ne znam koliko sam dugo gledao u odsjaj dragog kamena
kada je nečija ruka spustila poklopac kutijice.
"Jednom smo bili prijatelji, pa u ime starih dobrih vremena
molim te pusti je. Ona je kao srna, prelepa, ponosna, graciozna a
ustvari tako naivna i nevina. Ne uništavaj joj priliku za život."
"Lomim joj srce."
"Vreme leči sve. Zarašće rane. Život se ne vraća. Pusti je da
živi."
"Volim je."
"Znam brate, zato sam i ćutao sve ovo vreme. Otišao sam i
nisam se mešao. Jak si, al ne dovoljno. Ne možeš je zaštititi."
"Šta ti dođavola znaš?"
"Mnogo više nego što možeš da zamisliš. I veruj mi dušu bi
đavolu prodao da mogu da vam pomognem da prebrodite ovo.
Ali ne mogu. Opakim igračima si se zamerio."
"Mogu da..."
"Nemoj Ognjene, nemoj kao brata te molim. Možda jednog
dana al sada ne."
216
BOOK AS PASSION
"Ne mogu..."
"Moraš, nemoj da se istorija ponovi. Nemoj da budeš kao
svoj otac."
"Od kud ti znaš za mog oca?"
"Rekoh ti znam ja mnogo. Samo poslušaj me. Pruži joj
priliku za život molim te."
Reče čovek, okrenu se i ode. Na pomen mog oca me je
otreznio i osvestio. Znao sam šta treba da uradim. Boli i boleće
kao sam đavo al znao sam šta moram. Gledao sam u leđa čoveka
koji me je u ovom trenu živog rečima sahranio i povikao sam pre
nego što je izašao.
"Gagi?"
"Reci?"
"Razumeo sam, i znam kako ću. Al zaklinjem ti se jednog
dana, vladaću ovim gradom a onda će ona opet biti moja. Ona je
moja suđena. Kunem ti se."
Samo mi je nemo klimnuo i nestao je. Popio sam još jednu
čašu otrova i krenuo da zavijem u crno svoju sudbinu. Umirem
danas, al u sebi se zaklinjem njoj, sebi, neprijateljima jednog dana,
jednog dana.... ponavljam u sebi zakletvu jer sada u ovom trenu
je ona jedino što me drži da ne prosviram sam sebi mozak.
Jednog dana biće opet moja medena.
NATALIJA
Oduvek sam bila takva, okretna, odlučna, da ne kažem
tvrdoglava. Oduvek sam znala šta želim. Kada bi se postavilo
neko pitanje, ja sam uvek znala odgovor. Takva sam, mlada ali
zrela. Mlada a već sam puno prošla. I zato sam gurala ovo. Zato
sam kada sam upoznala Ognjena, znala, osećala da je on moj. On

je bio moja želja, moja strast, moje prvo sve. On je i dalje to... Ali...
Nisam niti glupa niti blesava da ne vidim znake oko sebe. Nisam
bila toliko sa glavom u knjigama da ne prepoznajem promenu u
ponašanju. Koliko god se ja trudila jedan deo njega i dalje nakon
skoro dve godine mi nije bio dostupan. Prošlost nisam znala osim
par grubih reči i ta nam je prošlost sada zakucala na vrata.
Videla sam. Onog momenta kad sam provalila da me Đura osim
što vozi, prati svuda znala sam da ovde postoji mnogo više. Onog
momenta kad sam uočila još dvojicu ispred faxa, pa ispred stana
kod Sonje znala sam koliko je ozbiljno. Za to vreme Ognjen se
distancirao. Ja sam ga molila da mi ispriča, on nije želeo. I dalje
smo delili ljubav, mazili se, ljubili i vodili ljubav ali i to je dobilo
konotaciju ozbiljnog. Ognjen je bio divan i preterano nežan. A on
nije bio takav. I tu sam uočila da nije dobro. A ja ne bih bila ja kad
ne bi čačkala i zato sam se uputila u klub. Mene svi znaju, i znaju
da ne smeju da mi stanu na put. Jebi ga, ovog puta... moja
upornost nije mi donela ništa dobro.
***
Ognjen i ja smo se posvađali. U ovom momentu ljuta sam i

besna na sve, na njega, na sebe, na Ljilju, na sve. Kako sam mogla
da budem tako glupa?! Ja sam uvek videla dobro u ljudima. Ja
koja sam iz Ognjena izvukla onog dobrog i osećajnog čoveka za
kojeg sam znala sa sigurnošću da postoji. Ja koja sam se dičila da
sam dobra sestra i još bolja drugarica! Ja? Kako?
Sedim na podu dok suza suzu stiže. Ne znam šta me više boli,
Ognjenove reči, njegov nastup sad prema meni ili ponašanje
osobe za koju sam mislila da mi je bliska! Kako je mogla da
218
BOOK AS PASSION
zaboravi naše trenutke? Kako je mogla da baci u vodu godine

našeg prijateljstva zarad malog fizičkog zadovoljstva. Srce me je
bolelo zbog svega.
Rupa se otvarala i znala sam da je samo pitanje kada će u nju
neko da mi smesti metak.
Telefon je zvonio i zvonio a ja sam ukočeno sedela. Izgubila
sam pojam o vremenu nakon što se Ognjen izgubio. Utrnula sam
jer ono malopre to nije bio MOJ Ognjen! To je bio čovek koga ne
poznajem. To je bio čovek za koga sam se nadala da polako ostaje
za nama dok počinjemo da živimo. Jer, Ognjen je moj happily ever
after.
Znala sam to čim sam ga ugledala. Videla sam nekako sebe
u njemu i znala sam da samo njemu mogu da pripadnem. Nisam
se čuvala za posebnog, ali mi je drago bilo što je on taj. Što on
obeležava svaki trenutak mog života. Što mi on pruža život
kakav želim. Što me on voli onako kako hoću. Jako, duboko i
zauvek.
Mogla sam sebe takvu zamisliti. A sada toga više nema. Znam šta
sledi iza ovoga. Znam šta će uraditi, samo ne znam da li će se
odlučiti za pristup ne volim te više, zaslužila si boljeg ili zbog tebe
same je bolje da prekinemo, ja nisam čovek za tebe.
Koja i kolika kukavica će da bude?!
Znam samo da je on moj svet i moj život i ako odustanem
od toga, ja više nikog nemam.
"Halo?"
Javljam se mehanički.
"Nato srce, aj dođi po Ognjena nije dobro."
"Nisam ni ja dobro. Ne mogu."
"Au jebote pa to je ozbiljno između vas?"
"Ćao Nebojša."
Prekinem vezu ljuta, slomljena i besna. A onda okrenem
drugi broj.
"Hej medena?"
"Sonja, odmah da si mi rekla šta je to sa Ljiljom?"
"Šta je sa njom, ne razumem?!"
"Šta se desilo sa našom drugaricom pa da naskače i jebe
mog dečka na suvo?"
"Molim?? Kako? Ne znam ništa medena. Nismo se čule
danima. Poslednje što znam je da se oslobodila Stojketa i da je
počela da pomaže tati u firmi. Srce, šta se to desilo?"
"Sonja, molim te... Više nikad, ali nikad u životu nemoj da
mi je pomeneš?"
"Ali, medena šta?"
"Nikad, ćao."
I ponovo su suze izdajice krenule. I plakala bih ko zna
koliko da nisam čula vrata kako se otvaraju.
"I jebi ga, mator si ti za ovo Ognjene..."
"Nisam, gotovo je..."
"Nije, ne seri. Pijan si ko letva, sad ne znaš šta brbljaš. Sutra
kad se otrezniš sve ćeš reći svojoj medenoj jel tako?"
"Sve... veći ću joj i večevas..."
"Večeras ne možeš više ni da gledaš a kamoli da pričaš.
Bolje ćuti života ti."
"Nešo..."
"Ajde brate moj... Evo Nate."
Stajala sam na vratima dok je Neša pokušavao Ognjena da
smesti u krevet.
220
BOOK AS PASSION
"Neću."
"Hoćeš."
Kada se Ognjen onesvestio Neša je došao do mene.
"Veliko sranje se sprema. Molim te ne donosi ishitrene
odluke. Ti si mu sve."
"I baš zato što sam mu sve, on će me ostaviti. Znam Nešo,
nisam luda da ne vidim šta je oko mene. Danas, kao da nije bio
on. Opet je iznikao onaj stari Ognjen koji je plaćao ženama za sex.
Ti nemaš pojma šta sam videla... Ja nisam to zaslužila..."
"Znam srećo, ali on je dobar čovek. Ima samo Olju i tebe i
mora da vas zaštiti."
"Nikad mu neću oprostiti ako me ostavi da bi me jebeno
zaštitio. Nikad mu neću oprostiti ako bude tolika kukavica!
Nikad, čuješ! Molim te, idi. Dosta mi je za danas. Čekaću, pustiću
ga da se naspava a onda želim istinu. Ako ne može da se udostoji
nakon svega onda mu ja ništa ne značim."
"Nemoj tako..."
Ja nisam ovo zaslužila. Dala sam 110% sebe u ovoj vezi.
Prepustila sam se kao nikad jer sam želela svoj srećan kraj. Neko
bi rekao da sam idiotkinja jer sam već sa 18 to želela. I dalje to
želim jer je Ognjen taj za mene. On je druga polovina mog srca,
on je drugi deo moje duše, on je drugi tas na mojoj vagi.
I ako sad ode od mene, nikad više to neću doživeti. Ni sa kim. Jer
on je to bio. Moje sve.
Jutro 04:00h
Zaspala sam. Nisam više mogla i zaspala sam u dnevnoj
sobi. Budi me zvuk neke lomljave. Jebote, da nije pao? Ustajem i
nalazim Ognjena lako pronalazi novu flašu pića.
"Mortus si? Nije ti dosta?"

"Neeee, hejjj..."
"Ognjene, molim te da se otrezniš pa da popričamo."
"Ti mene moviš???? Šta sam vekao za toooo? Nikad... Nikad
više...."
Srce počinje da preskače. Ja počinjem da se krećem ka
njemu. Dum dum, tras, tras, osećam otkucaje u ušima.
"Ognjene ljuta sam zbog tvog ponašanja ali možemo sve da
rešimo."
"Neeee, ja sam muškavac, ja sam gvava kuće i onaj koji
naveđuje. Ja..."
"Ma ti si pijana guzica, kurac moj glava kuće!!!"
"Odvazi!"
"Molim?"
"Vekao sam odvazi. Odvazi od mene... Da nisi došva jebao
bih Vivanu."
"Šta pričaš to jebote? Ne bi! Sereš sad!"
"Biiii, baš bi! Digo mi se!"
"Jebi se Ognjene! Popij sad, oleši se ali ja te čekam u
susednoj sobi. Kad se otrezniš hoću to sve isto da mi kažeš. Hoću
da trezan progovoriš da li si takav gad kakvim se sad
predstavljaš? Hoću trezan da mi kažeš da me ne voliš i da idem?
Jer ja na manje ne pristajem!!! Oleši se sad, dabogda ti preselo!"
Toliko mi je bilo mučno da sam izletela i jedva stigla do
kupatila. Tu sam povratila želudačni sadržaj jer ništa i nisam jela.
Sedela sam na podu i grlila wc šolju. Sve mi se skupilo.
Šta ću da radim ako mi i trezni Ognjen kaže te iste reči??
Umreću.
222
BOOK AS PASSION
OGNJEN
I proklet kakav jesam ponovio sam i trezan svoje reči.
Ponovio sam ono što je ubilo moju medenu a od mene napravilo
živog mrtvaca. Možda mi je trag alkohola u mojoj krvi dao snage
za sve one proklete reči koje sam izgovorio, a možda je kukavica
u meni samo htela što pre da završi sa svime i da pobegne. Jer
Gagi je bio u pravu, ona zaslužuje život, bezbrižan i srećan,
karijeru, kućicu u cveću, finog muža i čopor dece. A ja, ja nisam
taj koji će sve to da joj pruži. Da bi imala svetlu budućnost morao
sam da joj zacrnim sadašnjost. Moja je, i u duši mojoj će to uvek i
biti. Gde god bila, sa kim god bila, moja ljubav će da je pazi. U
ovom trenu ne mogu da je zaštitim zato je guram od sebe al
jednog dana, jednog dana uskoro svi koji su zaslužni za njene
suze će debelo platiti. Ja već plaćam a nije prošlo ni dva sata kako
sam joj u lice rekao da bi jebao njenu najbolju drugaricu da se nije
pojavila. Uporno je ponavljala da to nisam ja, da me zna, da ja to
njoj ne bi uradio. I prokleto je bila u pravu. Ne bih. Nikad je ne bi
prevario. Ali morao sam. Nadam se Nato da ćeš razumeti jednog
dana.
Iščupao sam sebi srce iz grudi. Danas počinje moja tama,
ovo do sada je bilo sivilo. Sva moja muka do sada je lagana
pesmica za ovo ko od danas postajem. Moja duša je crna. Greh
jedne mladosti od danas nosim na duši. Ranio sam srnu svesno,
vreme je da postanem lovac da bi jednog dana moja srna
slobodno mogla ponosno da živi. Njen oprost verovatno nikad
zaslužiti neću ali moja nagrada biće njen osmeh i njena sreća.
Znam da sada to nije moguće ali jednog dana.....
***
Proveo sam noć van stana, u kancelariji i za divno čudo

nisam pio. Znam da sam slomio Nataliju, ali isto tako znam da je
ona neko ko sve razume. Jednoga dana objasniću joj da je ovako
moralo da bude. A do tada ću da je pazim, da vodim računa da
živi bezbrižnim životom. Dok sam otključavao vrata stana u glavi
sam imao sto scenarija šta ću i kako ću. Ali na ono što me čekalo
nisam računao.
Podcenio sam bol moje medene. Moja prva greška u nizu.
Podcenio sam njen ponos. Na stolu stajalo je parče papira i mala
plišana kutijica. Nisam bio svestan do momenta kad sam uzeo
papir u ruke i počeo da čitam kako srce stvarno može da boli.
Sjebao sam.
"Moj otrove...
Bila sam spremna na sve, mogla sam sa tobom sve. A ova kutijica
je dokaz da si i ti sa mnom želeo sve. Mogli smo... a nismo. Mogli smo
da nisi bio kukavica. To ti ne mogu oprostiti. Ljilja, prošlost i sve ostalo
su sitnice u odnosu na tvoju predaju. Odlučio si da se ne boriš za nas. A
to boli. Boli tvoja izdaja naše ljubavi. Nisi je vredan, nisi vredan mene.
Možda ja imam malo godina al sam bila spremna svet da okrenem zbog
tebe. Izdao si me, izdao si ljubav.
Noćas si izabrao kraj. Prihvatam tvoj izbor. Odlučio si za oboje.
Poštujem to. A od tebe tražim da ispoštuješ mene. Od danas ja za tebe
ne postojim. Natalija Medenica je od danas za tebe Ognjene mrtva.
P.S. Ako se nekad i sretnemo u nekom budućem životu, okreni
glavu na drugu stranu ili prođi kraj mene praveći se da me ne poznaješ
224
BOOK AS PASSION
jer toliko sam zaslužila. Zaslužila sam da te zaboravim kad te prebolim.

A preboleću te to ti obećavam.
Još jednom za kraj
tvoja Medena"
Šta će mi život?
NATALIJA
Šta će mi život
bez tebe dragi,
kad drugu ljubav
ne želim da imam.
Sanjam te sanjam
skoro svake noći,
samo si ti u srcu mom.
Ovde sam već četvrti dan.

Ne jedem, ne spavam, ne pomeram se. Zurim u jednu
tačku na zidu totalno obamrla. Znala sam da će se to desiti.
Primećivala sam. Videla sam.
Umrla sam.
Ubio me je.
Svaka reč parala je moje mlado srce, a ja sam ga i tad
branila. Ja sam i tad išla glavom kroz zid jer nijednog momenta
nije rekao da me ne voli.
Ko ostavlja a voli? Kukavica.
Ko ranjava a sprema prsten? Kukavica.
Svaka reč sekla je poput oštrog noža. Malo levo, pa desno

pa onda pravo u sredinu jedan čisti rez.
Laž. Živela sam u njoj.
Iluzija. Živela sam u nečemu što sam sama stvorila.
Ljubav. Volela sam onoliko koliko je srce moglo da pruži.
Zavaravanje. Volela sam da vidim svetle boje. Volela sam da u
njemu vidim dobro i osećajno biće.
Kraj. Dobila sam razočaranje, tugu, jad i bol. Dobila sam
ubijenu ljubav. Dobila sam a ništa od toga nisam zaslužila.
I zato, otišla sam.
Stan sam napustila odmah nakon njegovih reči koje su mi
poparale srce. Gledala sam prostor oko sebe i više nisam
pripadala tu. Odjednom, sama sam ostala kao beskućnik koji
nema gde da se vrati. O da, imala sam roditelje, divne ljude
punog srca.
Prvog dana primili su me. Majka je sa mnom plakala ali nije me
tešila da će sve biti u redu. Znala je. Nije govorila proći će, znala
je da neće.
Otišla sam u svoju sobu i u naletu besa, tuge i nemoći celu
je demolirala. Nakon toga legla sam preko svih tih stvari i samo
zurila u plafon. Niko nije ušao. Znali su da nema pomoći.
Noćas mi srce pati,

noćas me duša boli.
Teško je kad se voli,
kad ostaneš sam.
Drugog dana došla je moja sestra. Pustila sam je. Njoj

verujem. Ali, verovala sam i onoj drugoj a ona je samo čekala
226
BOOK AS PASSION
kako bi mogla da me povredi. Ne daj Bože da sam ja u nečemu

bolja. Jebem ti taj život. Ona je umrla za mene. Sonja je bila van
sebe. Nije znala ništa, klela se i verujem joj. A onda smo ponovo
zajedno plakale.
Donela mi je par stvari i zvala u naš zajednički stan ali ja
više tamo ne idem. Ne znam gde ću, ne znam šta ću.
Život mi više nije imao smisao.
Bila sam na vrhu, letela sam a onda sam se kao anđeo
slomljenih krila naglo sunovratila.
To sam ja sad, pali anđeo.
Nikad neću zaboraviti izlazak iz stana.
Đura me je opet čekao, taj čovek je uvek bio tu za mene.
"Gospođice Natalija."
"Đuro, molim vas. Idite."
"Ne želim da vas ostavim. Opasno je."
"Više nije za mene."
"Molim vas, dajte da vas odvezem."
"Vozite kod mojih."
"Ne odustajte gospođice. Vi niste takvi."
"Ja nisam, ali on jeste. Kad odlučiš za oboje, druga strana ostaje
uskraćena. Gotova sam Đuro. Zauvek."
"Nemojte tako."
"Tako ili nikako. Hvala vam za sve. Vi ste dobar čovek."
"I vi ste gospođice divno biće."
"Đuro, čuvajte ga. Neka me ne traži, neka me ne zove."
"U redu."
"Zbogom."
Završila sam.
Malo mi je trebalo da ga zavolim, a mnogo će mi trebati da
ga zaboravim.
Bila sam odlučna. Desiće se i to jednog dana.
Trećeg dana otišla je Sonja. Mislim da je otišla direktno kod

bivše drugarice ali više ne nije bilo briga. Ona za mene više ne
postoji. A ja sa koferom u ruci krenula sam u nepoznatom pravcu
i tako završila ovde.
Četvrti je dan a ne vidim pomak. Sve me boli. Osećam čak
fizičku bol. Nastavljaju se suze. Koliko god ne želim, one padaju.
Oplakuju me. Oplakuju ono za šta sam mislila da je prava i jedina
ljubav. Oplakuju sve zajedničke trenutke. Oplakuju ono što sam
godinama gradila, ono u šta sam dala celu sebe. I plakala sam
puno.
"Ništa nisi jela? Malo bar... Ne možeš tako medena."
"NIKAD VIŠE NEĆU BITI MEDENA!"
Nikad više neću dati tako da me zovu. Nikad više neću
voleti onoliko. Zašto voliš? Zašto se trudiš? Zašto živiš?
Da ti neko u sekundi sruši sve kao kulu od karata?!
Znam da me voli i zato još više boli. Boli ta ljubav koja ne
može biti ljubav. Boli to što ja ne mogu da budem na prvom
mestu. Što ne mogu da budem sve. Što ne mogu da budem ispred
prošlosti.
Ne mogu i nisam mogla. A sad više nisam ni sadašnjost i
sigurna sam, zaklinjem se, nikad više ni budućnost.
Sve je završio kada je izgovorio one reči. Znao je šta će me
zaboleti i tačno je to govorio.
"Molim te uzmi malo tosta. Bar to. Osušićeš se."
228
BOOK AS PASSION
Neka se osušim. Neka propadnem. Nije mi važno. Čemu

sve kad njega nemam?! Čemu sve, kad je nestalo ono što sam
gradila godinama?! Čemu sve kad je umro čovek koga sam
izvlačila iz mraka?! Čemu?!
Ja sam obična ljuštura. Prazna.
Gde se tolika ljubav sakrila?!
Jesen je tužna
već odavno došla,
uzalud čekam,
uzalud se nadam.
O majko moja
koliko ga volim,
samo je on u srcu mom.
Nije mi dobro. Ne mogu da stojim.

Ali jela sam i nisam osetila ništa. Nikakav ukus u ustima. Samo
čemer i olovo. Grlo me peče a glas izdaje.
Mislila sam da više nemam suza. Ali avaj, svaki trenutak, svaki
minut sa njim je jedna suza. Znate li koliko je to?! Pravo
bogatstvo...
"Brinem se. Da pozovem nekog?"
"Ne. Samo da smislim šta da radim i otići ću odavde."
"Nećeš, dokle god ti ne bude bolje. Niko ne zna da si ovde i tako će
i ostati. Ovde si bezbedna da plačeš, da tuguješ, da boliš..."
"Nikad neću moći da ti se odužim."
"Ne tražim to. Nikad ne bih ovo očekivala. Mislila sam da je
gotovo kad si se ti pojavila."
"Eto vidiš da nije. A ja nisam vredna borbe. Žalosno."

"Vredna si. Možda je ovo njegov način."
"Kakav je to način da nekom slomiš srce, da ga zgaziš na sitne
komade?! Kakav je to način da jednog trenutka držiš kutijicu kao dokaz
večne ljubavi, a sledećeg govoriš o jebanju nečije najbolje drugarice?
Kakav!?!"
Ona to nije zaslužila. Prihvatila me je kad sam pozvala jer
nisam znala gde bi. Nisam znala da li me neko prati, od njegovih
ili onih drugih.
Prihvatila je i dala mi predivnu sobu. Prihvatila je moje
plakanje, vrištanje i stenjanje. Prihvatila je a nije me poznavala.
Moram da odem odavde.
Koliko god želela, još uvek nisam bila u stanju. Ali biću.
Kad prolazi? Ko zna? Koliko vremena treba? Još više, ko to zna...
Ako mu više nisam potrebna...
Ako me više ne želi...
Imam 20 godina i već sam imala pravu ljubav. Već sam
osetila ono najjače osećanje. Da umireš za nekog i da mu
pripadaš.
Već sam doživela ono što se samo jednom doživi.
Šta će mi život...
Kako ću živeti dalje?
Ostalo je da se svaki sledeći dan to isto pitam.
Možda se jednog jutra probudim i odlučim da podvučem
crtu i sve ostavim iza sebe.
A sad... one suze... ja sam bila bogata žena..
230
BOOK AS PASSION
Sponzor
OGNJEN
Prvi dan sam pio.
Drugi dan pijan plakao.
Treći pijan sebe kleo.
Četvrti pijan kleo nju.
Peti sam se raspao.
Šesti sam ustao.
Morao sam da je vidim. Krenuo, tražio al nje bilo nije. Znao
sam da me njeni roditelji ne lažu kad su rekli da nije kod njih.
Sonja me je izribala za sve pare. Znao sam da nije kod Ljilje, bio
sam siguran da tu kučku mrzi više nego mene. I tek tako moje
medene nigde u gradu nije bilo.
"Kako je moguće da je nestala? Ne razumem prošlo je samo
šest jebenih dana. Kao da je u zemlju propala."
"Gazda, ništa jače od povređene žene. Slušajte vi šta vam
Đura kaže, pustite je. Neće vam sad oprostiti."
"Znam da neće, ali moram da je vidim, da znam da je
dobro. Sjebao sam Đuro, posle ovih šest dana shvatio sam da sam
trebao jače da se borim."
"Onda si momče trebao da je ženiš, a ne da je oteraš od
sebe."
"Hteo sam Đuro, hteo sam da je ženim, zamišljao da je

čekam pred oltarom dok ka meni ide sva u belom, moja."
"Za prosutim mlekom se ne žali. Zapamtite to gazda."
"E moj dobri Đuro. Noćas se opraštam, noćas je puštam.
Duši oduška u flaši dajem."
"Pij mladiću, al ti pomoći neće. Pogrešio si, takva se dva
puta ne rađa."
Bio je u pravu, to sam trezan znao, al pijan ću da
zaboravim. Noćas ću da pijem dok se ne otrujem, a sutra... E pa
sutra ću medena moja, kunem ti se ljubavlju našom da krenem
put našoj budućnosti da krčim. Gde god da si neka si, samo kad
si dobro. Naći ću te jednog dana, a onda ćemo nastaviti gde smo
stali.
Moja si i Božija, suđena si mi.
***
Dve godine kasnije

Sedim i gledam u zaleđeno jezero. Jedino mesto na svetu
gde svojoj duši dam oduška, pustim suzu da poteče. Prošlo je
mnogo, pune dve godine od kad sam zadnji put imao moju
medenu u naručju. Dve proklete godine meni fali deo duše. Dve
godine uzaludne potrage. Okrenuo sam nebo i zemlju al nisam
našao ni jedan jedini jebeni trag koji bi me odveo do moje
medene. Prokletnica je nestala, baš onako kako mi je i pretila, ako
jednom ode više je neću ni naći. I eto, uspela je prokleta bila. Dve
godine je tražim i ništa.
Natalija Medenica ne postoji. Nekad, kao sada kad me
uhvati ludilo, depresija i paranoja pomislim da ima nekog ko je
232
BOOK AS PASSION
mnogo jak ko joj pomaže da se skriva od mene. A opet znam da je

to nemoguće jer ne postoji niko ko je trenutno jači od mene u
mom gradu, u mojoj državi. Za ove dve godine moje carstvo je
poraslo više nego što se iko nadao da hoće. A ne znaju da sam
imao razlog da postanem najgori, najjači, najokrutniji kučkin sin
koji je hodao ulicama ovog grada. Najmoćniji je onaj čovek koji
poseduje bitne informacije, a ja sam naučio da trgujem
informacijama bolje nego iko. Otvorio sam dva striptiz kluba,
kazino i dva velika kluba. I kao i uvek Srbi su čudan narod koji bi
u kafani pevačicama i u striptiz klubu striptizetama za malo plesa
u krilu zadnju paru dali. A uz podstrek mojih devojaka, alkohol i
kocku lako im se razvežu jezici. I danas sam čovek koga se svi
plaše, ucena je najmoćnija stvar koja postoji.
Za ove dve godine sam se otarasio svih, a pre svega
pomirio sam se sa svojom prošlošću. Ja nisam kao svoj otac, gori
sam od njega. Gori u svemu sem u jednoj stvari. Ja volim moju
malenu i učinio bih sve, pa i život dao da ona bude srećna. Nikad
ruku ne bi digao na žensko, za razliku od mog oca. Jutros sam
posetio majčin grob, oprostio sam joj što je sebi oduzela život.
Razumeo sam, zbog ljubavi ljudi polude. Sada to znam. Nekad
nisam. Bio sam ljut i besan jer je Olju i mene ostavila same da se
borimo sa životom. A ipak evo danas mnogo godina posle
shvatam zašto je to uradila. Volela je oca slepo, iako je bio gad
prema njoj. Razumem je jer i ja volim tako, slepo, spreman da
umrem zarad ljubavi. Spreman i da ubijem i da umrem zbog moje
medene.
I sad dok oko mene mraz sve steže a ja ne osećam zimu,
miran sam. Konačno u mom životu je sve na svom mestu, više ne
postoji ni jedna tamna sena nad mojim životom. Sada sam na
vrhu, a nikad nisam bio niže. Svi mi se dive, a ja želim samo nju.
A nje nema. Za dve godine nema ni jedne jedine informacije o

njoj. Svi ljudi koje sam unajmljivao da je traže vratili su se
praznih ruku. Bez ikakvog traga. Danas sam shvatio da sam je
izgubio. Danas se opraštam od nje. Voleću je zauvek. Nikada više
ni jednu neću pustiti u srce. Nemam ga, otišlo je sa njom, odnela
ga je. I ako je, nadam se gde god da je da je srećna. Boli pomisao
da me je prebolela. Voleo bi samo jednu priliku da joj objasnim,
da zatražim oproštaj za to što sam bio kukavica.
Da mi je da vratim vreme...
Da mi je na tren da se vratim u momenat kad sam pijan
došao do stana, kad sam pustio prokleti jezik da kaže one
proklete reči, kad sam rekao da bi jebao Ljilju.
Sve bi bilo drugačije.
Noćas sam uspeo i Miloša da uklonim, zajedno sa
njegovom familijom. Uništio sam ga i finansijski i u svakom
drugom smislu. Niko više u ovoj državi neće čuti za njega, kao ni
za Ljiljinog oca. Tom matorom liscu sam oduzeo sve, sveo sam ga
na prosjački štap. Ljilja mi je umakla, mada je uspela sama sebi da
zapečati sudbinu udavši se po očevoj želji za nekog matorog
kriminalca. Nije više ni bleda senka onoga što je bila. I drago mi je
zbog nje, plaća za svaku suzu koju je moja medena prolila zbog
nje. Loš sam, pa nek sam. Bog kaže ne poželi nikom zlo, e pa Bože
oprosti mi ali želim ga svima zbog kojih je moja medena bila
nesrećna, tu uključujem i sebe jer ja sam je ipak povredio najviše.
***
"Društvo noćas slavimo, danas je najbitnija osoba u mom

životu postala diplomirani pravnik. Malena moja sestrice hvala
234
BOOK AS PASSION
što sam zbog tebe najponosniji brat na svetu. Želim ti blistavu

karijeru. Živeli."
Moja sestra mi poleti u zagrljaj. Suze su joj u očima dok mi
govori tiho hvala, i ponavlja da smo uspeli, ona i ja, sami i
odbačeni od svih. U pravu je uspeli smo. Danas smo neko i nešto.
Uspeli smo, imamo sve a opet ja se osećam kao da ništa nemam.
Nemam nju. I večeras kao i uvek tražim je u masi ljudi u svom
klubu. Tražim a znam da je neću naći.
"Ognjene..."
Čujem glas i ne verujem. Gledam ženu ispred sebe a gotovo
je ne prepoznajem. Lepa je kao boginja. Ima osmeh srećne žene.
"Anja, jebote jesi li to ti? Vau, ne verujem koliko si lepa,
mislim, izvini uvek si bila lepa ali sad..."
"Dobro je Ognjene, ja sam. Čestitam na Oljinom uspehu,
mora da si ponosan. A i na tvom. Čula sam da si napravio
carstvo."
"Hvala, al šta je carstvo bez carice? Al nećemo o ružnom.
Gde si ti? Nisam te video godinama, zapravo nisam te video od...
Jebote Anja nestala si u isto vreme kad i ona, to nije slučajnost."
"Ne znam o čemu pričaš. Nestala sam jer mi je bilo dosta
svega, tonula sam na dno. Bila sam loše."
"Zašto me nisi potražila? Znaš da bi ti pomogao. Bili smo
prijatelji."
"Na neki način mi i jesi pomogao. Prodala sam sve što si mi
ikada kupio i pobegla iz ovog grada. Otišla daleko i započela
novi život."
"Vidim da ti taj život prija, nadam se da si srećna."
"Naravno, nikad srećnija. Želela bi da te upoznam sa
razlogom moje sreće al on je na žalost večeras sa nekim
poslovnim prijateljima na večeri a ja sam sa ženama od tih

partnera u provodu."
"Opasna zverka znači, ne moram da ga proveravam?"
"Ne, nije opasna zverka. Normalan čovek iz malog grada,
moja zverka. Srećna sam Ognjene, udajem se. I ne brini, zna on
sve o meni i mom životu pre njega i ne smeta mu."
"Vau, onda je veliki čovek. Želim vam sve najbolje, iskreno
od srca."
"Hvala, moram da idem, drago mi je što sam te srela."
"I meni, ako ti ikad išta zatreba znaš da me možeš
potražiti."
"Znam, hvala ti. Mada možeš nešto da uradiš za mene."
"Kaži?"
"Živi Ognjene, živi i zaboravi je. Zaslužila je mir, a ja znam
da je uporno tražiš. Nisi ti za nju. Ona nije za trzavice. Još jedan
krah bi je slomio. Pusti je da živi bez tvoje senke."
I tu noć prvi put posle dve i po godine odveo sam drugu
ženu u krevet. Tu noć sam prvi put posle toliko vremena skinuo
crno odelo po kom sam bio poznat zadnjih dve i po godine.
Pustio sam je. Shvatio sam da ne želi da je nađem. Možda je
zaista daleko od mene negde srećna, a to je jedino što je meni
bitno. Njena sreća.
I te noći se rodio novi Ognjen, novi ja. Postao sam poznat
među ženama kao sponzor. Svaka pored mene bila je kraljica.
Dok je bila u mom krevetu imala je sve. Sve sem mene. Onog
trena kad bi neka poželela nešto više od toga da mi greje krevet
nestajala je iz mog života. Sve su mogle samo da ne postavljaju
lična i suvišna pitanja. Lutke bez jezika. E to su sve one bile za
mene. Lutke da mi zagreju krevet, da imam kraj sebe žensko
236
BOOK AS PASSION
toplo telo da se ispraznim, da olakšam sebi fiziološku potrebu i to

je to. Nijedna nije uspela čak i kad sam bio na vrhuncu strasti da
zaboravim da postoji ona jedna, tamo negde tako prava a opet
tako pogrešna. U ljubavi prava, u životu i stvarnosti pogrešna.
Moja živa rana, bolela je i kad je sve bilo potaman.
"Ej drugar, ženim se."
"Jebote Nešo, hoćeš da se zadavim? Kako misliš ženiš se? Sa
onom malom sa trafike preko puta?"
"Aha, mada nije baš mala."
"Jebote koliko je znaš pet dana? Jesi li ti lud?"
"Ognjene brate, znam je dovoljno pet dana ili pet godina
kad je ona prava znaš odmah, veruj mi."
"Verujem ti, jebi ga znam."
"Ej nemoj brate, prošlo je. Znam koliko si je voleo."
"Neću, izvini Nešo nije bitno to sad. Jebote ženiš se.
Čestitam matori. Pa da Bog da da ljuljaš sledeće godine."
"Daće Bog, daće. Hvala, nego ja bi nešto da te pitam."
"Kaži brate šta treba? Para?"
"Jebale te pare, ne vrti se sve oko njih. Imam brate para za
tri života. Nego prvo da ti kažem da dajem otkaz, dosta sam
radio, tebi treba neko koncentrisan na posao sto posto da vodi
sve ovo što si stvorio godinama. Ja nisam više za to."
"Uh jebote, ovome se nisam nadao. Gde da nađem nekoga
kome ću verovati kao tebi? Svi lokali savršeno funkcionišu zbog
tebe."
"Naći ćeš, a funkcionišu zbog tebe, ja sam samo jedna figura
na tvojoj šahovskoj tabli. A uostalom biću uvek tu za sve što ti
treba."
"Ok, nego šta ćeš da radiš?"

"Smejaćeš se, al šta bi barmen drugo radio nego otvorio
kafanu?"
"Hahahaha zezaš? Kafanu kao kafanu?"
"Aha, onako za našu dušu, pravu pravcatu kafanu sa
domaćim srpskim jelima i muzikom na uvce."
"Svaka čast, super ideja. Pa srećno i u tome prijatelju, i tu
sam da pomognem ako treba."
"E sad ono što sam hteo da te pitam. Da li bi mi bio kum?
Znaš da nikog svog nemam, i ako negde postoji neko staro
kumstvo ja za to ne znam. A u danu kada stajem na ludi kamen
želim najboljeg prijatelja kao kuma i brata kraj sebe."
Naravno da sam pristao. Ovom čoveku dugujem mnogo.
Najmanje što sam mogao je da mu budem kum. I kada su posle
samo tri meseca pravili svadbu bio sam najraspoloženiji gost.
Poklonio sam im medeni mesec u Dubaiju. Kumu kupio minivan
za taj čopor dece koji planira. Bilo je smešno gledati facu odraslog
čoveka kad je shvatio da nema više kabrioleta sa dva sedišta.
Kum moj. I tačno devet meseci posle svadbe rodio se moj kumić
Marko, moja momčina. Taj klinac me je kupio na prvu loptu. Biće
šmeker na kuma. Sa njima sam na tren, jedino sa njima, sa tim
malenim dečakom uspevao da zaboravim na medenu. Rana je na
tren prestajala da krvari dok sam malenog držao u naručju. On je
bio moj spas, lek i melem.
238
BOOK AS PASSION
Moj čuvar
NATALIJA
Život te neplanirano nanese na put osobi za koju najmanje
očekuješ da će ti pomoći. Iako ima nešto u njoj, vidiš dobrotu
duboko ispod fasade, ostaneš iznenađen ponašanjem iste. Dođeš,
vidiš i uveriš se da postoje osobe koje će ti pružiti ruku bez obzira
na sve. Bez obzira da li te poznaju, bez obzira na situaciju u kojoj
se nalaziš, bez obzira na život koji živiš... ili ne živiš...
Tako me je život doveo kod Anje. Nisam to planirala ali
njen broj je bio jedini nepoznat koji sam imala da pozovem u
slučaju nužde. Gagi je otpao momentalno, Džoni takođe.
I ona me je prihvatila. Ona me je udomila. Ona me je praktično
sakrila.
Sve je znala i bez da sam joj ispričala. Dugo nisam ni mogla
to. U svom stanu u centru grada imala je mali slatki sobičak
obojen u žuto. Dala mi ga je bez zadrške i pustila da tu patim dok
se ona sve vreme brinula o meni. Svaki dan provodila je
posmatrajući me. Pratila je svaki moj pokret, svaku moju
promenu. Kuvala mi i ostavljala hranu koji dugo nisam mogla da
probam i tako do dana kada mi je pripretila.
Pazila me je kao da sam neko njen.
"Niko ne zna da si ovde. Nestala si u pravom trenutku."
"Sigurno? Ako ti pravim problem..."
"Nikakav. Drago mi je da mogu da pomognem. Opasno je

za tebe sad, mala."
Mesec dana nisam videla svetlost dana. Starog telefona i
kartica smo se odmah otarasile. A sa novog samo najbliži znaju
da sam dobro. Niko ništa ne pita. Volim ih tako jer znaju. Znaju
da sam ja odlučna i da kod mene nema sredine. Znaju da sam
volela do te mere da sam već htela porodicu, brak, decu. Da, i
pored nezavršenog fakulteta ja sam htela to. Jedino je Džoni
dobio najmanje od mene. Samo sam mu se jednom javila jer sam
znala da ludi od brige. Semestar je krenuo a ja ga nisam
pohađala.
Znala sam da ove godine ništa od učenja. Ako nisam mogla sto
posto da se predam, imam dobre ocene i budem najbolja, odlučila
sam da propustim pa u oktobru upišem ponovo godinu.
I tu me je ona podržala.
"Ako. Polako. Smislićemo već nešto. Samo da se ti
oporaviš."
Oporavak? Da, ja sam bila samo senka sebe. Gledala bi se u
ogledalo u toj divnoj žutoj sobici i videla samo N od Nate kakva
sam nekad bila. Oči su mi upale i postale ogromne na mom
bledom i jadnim licu. A telo? Kakvo može da bude kad mesec
dana skoro hrane nije videlo?!
"Moram da izađem ali brzo se vraćam. Hajde, obuci nešto
lepo, želim da te upoznam sa nekim."
Mogla sam to da joj učinim. Svakim danom zaduživala me
je sve više i više. Kao da sam bila dete o kome treba da se brine.
Dospela sam kod one koju sam videla sa njim prvi put. Ironija
sudbine....
240
BOOK AS PASSION
A bolelo me je i dalje. Rupa je bila i dalje prisutna tu u

grudima. Pokušavala sam svakim danom da ne mislim, da ne
čujem glasove i ne vidim slike. Pokušavala sam da ne zamišljam
gde je i šta radi. Pokušavala sam da ga precrtam kako je on mene.
Jednostavno, kao da nisam ni postojala....
"Natalija, ovo je Milutin, moj partner."
Znala sam da joj je glupo da kaže dečko za čoveka koji
skoro pa otac da mi bude. Njoj je malo bliži ali opet je stariji
dosta.
"Milutin, draga moja. Možeš me zvati kao Anja Mili ili kao
prijatelji Tino."
"Oh, onda Tino. Drago mi je gospodine."
"Bez tog gospodine lepa."
Svideo mi se on. Svidelo mi se njegovo ponašanje prema
njoj. Njegove sitne pažnje i slučajni dodiri. Bože, kako nekad
nisam na to obraćala pažnju!
"Opasno je još za tebe. Šta misliš da te sklonimo u
provinciju malo? Anji je dosadio život ovde i taman vas dve
možete da se družite dok ja radim."
Nisu me poznavali a kao da jesu. Pomagali su da moj život
dovedu koliko toliko u red. Njih dvoje...t akoreći nepoznatih...
Zaplakala sam i otišla u sobu.
"Mala, sve je u redu. Možeš Miliju da veruješ. Nikad te ne
bi povredio kao ni mene. Mnogo sam dobila kad sam ga
upoznala. Preporodila sam se i videla da nekom vredim takva
kakva jesam."
"Ti si divna. Znala sam to čak i onda."
Njega nismo pominjale. Znam da je ona pratila, raspitivala
se i ostalo ali meni nije govorila. Pogledima mi je sve rekla.
"Imam plan, tvoje je samo da pristaneš. A kad čuješ kako

sam sve osmislila sigurno i hoćeš."
Anja je pričala i pričala i ponovo me ostavila bez teksta.
Znala sam da je Beograd jedno veliko selo i da postoji mogućnost
da kad krenem na fax neko iskoči ispred mene. Ona je i to
predvidela.
"Reći ćemo da si imala mononukleozu i da si zato
propustila semestar. Ocene su ti odlične, dobar si student i neće
biti problema upisati te tamo. Šta misliš? Novi grad, novi
početak?"
Znala je moju dušu i šta joj treba. Kako i ne bi kad je svaki
dan gledala moje epizode. Videla je sve moje faze od plakanja,
vrištanja pa sve do proklinjanja i histeričnog smejanja. I tu me
kupila kada mi je predstavila medicinski fakultet u Kragujevcu.
Milutinovo selo bilo je blizu i tu ćemo biti sve do oktobra i
početka nove školske godine.
Ona je postala moj čuvar. Anđeo čuvar. Žena sa maskom ali
prelepe duše. Niti jednom nije bila pod šminkom. Niti jednom
nisam videla provokativnu haljinu ili štikle. Bila je samo obična
devojka zarobljena pod bremenom prošlosti. Bila je kao neko. Ali
je dala šansu ljubavi i pokušala da sve to prebrodi.
Dok taj neko drugi nije... I opet suze...
"Ne mogu da verujem. Na sve si mislila?"
"Jesam mala. Vidi, guši me Beograd. Nemam više veze sa
prošlim životom. Mili me je izbavio. Hoću da stavim stan na
prodaju i odem negde da se skroz izlečim. I da se on nije ponudio
našla bih ja mesto za nas dve. Šta kažeš?"
242
BOOK AS PASSION
Tada sam prvi put nakon više od mesec dana skočila i

zagrlila je. Prvi put pokazala sam joj zahvalnost jedino onim što
sam imala zagrljajem, toplinom, uzdasima.
"Hvala ti, hvala ti."
"Nema na čemu medena."
"Molim te. Više nikad."
"U redu, zanela sam se."
Nakon par dana otputovale smo. Dozvolila sam sebi da
pozovem Sonju i roditelje. Da im objasnim i pojasnim gde idem i
šta radim. Da znaju i da ne brinu jer me neko čuva. Sonja je ipak
insistirala da dođe. Taj susret nije dobro prošao. Nisam želela da
pričam o njoj, o zabranjenoj temi i imenu ali ona je morala.
Morala je da olakša dušu i kaže mi da je ošamarila, da joj je skoro
iščupala kosu i da su morali da je izbace iz kuće. Morala je i kaže
nije joj žao, niti će ikad biti. Jer kao i za mene, Ljilja je tog dana i
za nju umrla. Moja sestra. A nije moja krv. Ponovo suze. Pitala
sam se samo koliko ih imam?!
Natalija Medenica je umrla. Umrla je medena puna života i
ljubavi. A rodila se krhka malena koja je poput deteta morala sve
da uči. Rodila se ona koja je morala ispočetka da prolazi sve od
puzanja, prohodavanja i prvih koraka. I sve to... zahvaljujući Anji,
mom čuvaru.
***
Dve godine kasnije

"Idem za Beograd."
"Koliko ostaješ?"
Kada neko pomene Beograd, srce mi preskoči ali samo

jednom. To je valjda neki odbrambeni mehanizam.
Sedim u stanu koji sam iznajmila u divnom porodičnom naselju
"Aerodrom" u Kragujevcu. Trebalo je puno vremena i molbi da
uspem sama da platim najam bez Anjine i Milutinove pomoći.
Imam neki novac u šteku i nije mi žao da ga potrošim. Dovoljno
sam živela pod njihovim okriljem. Ovako, fakultet mi je na 15
minuta, imam sve što mi treba. Ako mi se ne uči u sobi odem u
čitaonicu. Alo mi se ne uči ni tamo, ima puno zelenila i staza u
kojima se gubim dok šetam. I toliko mi prija ovde. Sve je
drugačije, ljudi su drugačiji.
Prvih šest meseci proveli smo u Čumiću selu nadomak
Kragujevca. Ceo taj kraj poznat je po voćarima i dobroj privredi i
privrednicima. Bila sam opčinjena i očarana. Kao da me je neko
bacio na imanje iz onih serija. Veliki voćnjak pa staze za konje, pa
štale i staje i na kraju predivno sazidano zdanje. Uzdisala sam i
zahvaljivala Bogu na tome. Na ženi i čoveku koji su me izvlačili iz
tame. Išla sam ka boljem. Svakim danom. Mic po mic. Dva
napred pa tri nazad... pa u krug... Ali išli smo... Šest meseci
udisala sam čist vazduh, išla u duge šetnje, pričala sa Anjom a
ponekad i sama sa sobom. Kad bi mi došla žuta minuta sedela
bih ispod nekog drveta i pitala se zbog čega i zašto je odustao?
Zašto je odabrao taj put? Zašto je odabrao da povredi nekoga
koga voli više nego sebe? I tada sam u onoj ljušturi od srca
osećala njegovu ljubav. Jednu i jedinu. Tada bih se vratila deset
koraka unazad i morala bih opet ispočetka. Idemo jovo nanovo.
"Dva, tri dana. Milutin treba da završi neke poslove a ja da
sredim papire."
"I dalje si pri tome?"
"Jesam. Vidiš da godinama ne ide."
244
BOOK AS PASSION
"Ali sve je u redu. Testovi su to pokazali."

Anja je toliko želela bebu da me srce bolelo. Iako se još uvek
nije udala za Milutina zimus joj je dao prsten. Plakala sam tad
prvi put od sreće. I sad je postala opsednuta trudnoćom. Verujem
da je to i zato što nije radila i imala je vremena na pretek za
razmišljanje. Znala sam to iz iskustva. Čim sam krenula na
fakultet i sa obavezama bilo mi je mnogo, mnogo bolje.
"Jesu, ali Mili neće biti mlađi a i ja. Već sam prešla neku
imaginarnu granicu za prvo dete."
"Jao molim te. Pa danas je ta granica pomerena na 40 pa i
više."
"Jeste. Ali do kad ja da čekam pa da vidim da ne ide. Dve i
po godine se ne pazimo."
Jebi ga, to je bilo mnogo ali ja sam znala i parove koji i duže
nisu imali potomke pa su onda odjednom izrađali više dece.
Međutim, Anju nisam mogla da utešim.
"Dok on obavlja sve to, otići ću do Višegradske da vidim šta
oni nude."
"Anja, biće. Mora. Ti si divna osoba i Bog će te nagraditi."
Volela sam naše ispijanje kafe na mojoj terasi. Volela sam i
kad mi zazvoni telefon i vidim Sonjino ime. Nakon što je završila
Višu, udala se za kolegu iz grupe i sa njim otišla u Nemačku.
Tada sam drugi put plakala od sreće. Malo po malo nizala sam
srećne trenutke koji su činili moj novi život. A sve se upotpunilo
kada se Džoni isto prebacio i došao da živi pored mene. Nisam
mogla da ga sprečim. Znala sam šta Džoniju značim, oduvek
jesam. Znala sam isto da je imao okršaj sa dotičnim i da su
pesnice radile. Nisam mogla da ga sprečim. Isto tako, nisam
mogla da ga sprečim da misli i zamišlja da od mene može dobiti
nešto više. Ali, on je odmahivao glavom i govorio strpljen-spašen,

čekao sam godinama, čekaću još malo.
Nisam tome pridavala značaj. I on je ostao tu pored mene. I
nakon svega, kolege smo ponovo s'tim da on ide godinu
unapred. Pomaže mi oko svega jer je sve to prošao i super mi ide.
Ponovo sam super student, jedan od najboljih u generaciji. Hoće
da me šalju za Beograda, a ja ne želim. Stajem lagano na noge
zahvaljujući prijateljima. Roditelji mi dolaze, majka češće jer su
usamljeni bez Sonje i mene. Ali, Gagi ne. Nakon cele situacije čuli
smo se još par puta i nestao je. Žalila sam ali razumela sam ga.
Nikad nije odobravao. I sada se verovatno kidao. Ne više nego
što i sama jesam.
Dve godine gradila sam temelje novog života. Kažem
temelje jer sam još uvek bila na samom početku. Dve godine
samo sam učila nesposobna za bilo šta drugo.
A kada se Anja posle tri dana vratila samo je prošaputala
nastavio je svoj život i to je bio znak.
Više me ne voli.
246
BOOK AS PASSION
Kad prošlost zakuca
OGNJEN
"Olivera? "
"Ognjene? "
"Hoćeš li mi objasniti koji kurac ovde radiš? "
"Ja... treba da… ne mogu... moram... "
Gledam lice devojke za koju bih život dao. Ona je moja
mala i nevina sestra. Jebote ne verujem šta se dešava. Sva sreća pa
već godinama imam ljude koji je prate. I tako sam dobio
informaciju da danima svraća u jednu privatnu ginekološku
ambulantu. Tako su mi danas isto javili da je ušla u kliniku i
posle pet minuta izašla napolje plačući i sela na klupu preko
puta. Čim su me pozvali doleteo sam ovde kao ludak. Ona mi je
sve, jedino što imam i za šta se borim u životu. I glup nisam samo
su dva razloga zbog čega danas sedi ovde. Dva moguća razloga
bolest ili...?
"Olja jebote šta se dešava, jesi li bolesna?"
"Ne ljuti se..."
"Reci da nisi bolesna, reci mi samo to, zašto plačeš?"
"Nisam bolesna, Ogi nisam. Imam zakazan abortus."
"Šta?"
"Pobačaj Ognjene, ako to ne uradim danas biće kasno, a ne

želim da to uradim a opet ne želim ni da rodim. Neću."
"Čekaj bre koji mi kurac govoriš? Jebote trudna si i ubićeš
nerođeno dete? Jesi li ti normalna?"
Derem se kao ludak. Besan sam. Moja sestra je trudna. Moja
mala sestra. Ok, nije mala, nisam lud, znam da je imala momke al
nekako brat ne razmišlja o seksualnom životu svoje sestre. Jebote
život.
"Moram..."
"Šta moraš koji kurac? Šta? I gde je taj bilmez što te
napumpao? Samo da ga se dočepam."
"Ne postoji on."
"Prestani da cmizdriš. Kako ne postoji? Pa nisi devica
Marija. Načiću ga pa makar se u mišiju rupu sakrio."
"On ne zna, on je niko bitan. A ja sam sama za ovo kriva. I
sada treba da donesem odluku."
"Ma koju odluku luda ženska glavo? Ideš lepo kući, mojoj
kući, zaboravićeš da si uopšte i pominjala abortus i rodićeš ujku
princezu."
"Jebote Ognjene koji je tebi? Moja beba, moj život. Ti se tu
ništa ne pitaš."
"O pitam se i te kako. Neću da dozvolim da ubiješ to nevino
biće, ono nije krivo što ste se ti i taj neki zaneli u igri. Slušaj me, ja
svoje dece imati neću pa će ionako tvoja deca naslediti sve. Izvini
što sam bio grub, molim te pođi sa mnom, pobrinuću se za sve."
"Pod jednim uslovom?"
"Sve što želiš?"
"Obećaj mi da nikada nećeš pitati ko je otac."
248
BOOK AS PASSION
"Olja..."
"Obećaj mi!!!"
"Obećavam. Al ako ikad saznam ko je promeniću mu lični
opis."
"Ok, a voleo bi da bude devojčica, a?"
I tek tako život je dobio smisao. Znao sam da moja sestra ne
želi da ubije to dete, zato je i olako pristala na moje predloge.
Zagrlio sam je i poveo svojoj kući usput maštajući o malenom
biću koje je raslo unutar nje. Već u tom trenu ta mrvica je postala
centar moga sveta. Obožavao sam svoje kumiće, a tek ovo maleno
koje nosi moju krv uh jedva čekam.
Olja je bila divna trudnica, nekad teška kao crna zemlja, a
opet nasmejana. Samo joj se oči nikad nisu smejale. Postala je
uspešna mlada žena, dogurala daleko u karijeri, a opet nekad je
bila daleko u svom svetu, sama i izolovana od svih. Sumnjao sam
da to ima neke veze sa nekim muškarcem, ali obećao sam da neću
da pitam i nisam, koliko god mi to padalo teško.
Bio sam uz nju tokom cele trudnoće, išao na preglede i
ozbiljno se pripremao za ulogu ujaka. Krajem sedmog meseca
skočio joj je pritisak i naravno ja sam poludeo od brige. Otišli smo
kod lekara, rekli su da mora da pije lekove i da se stanje prati.
Pregurali smo sedmi mesec al u osmom se stanje pogoršalo pa je
morala da ostane u bolnici. I tako smo upoznali divnu doktorku
Jasnu, dobar stručnjak a još bolji čovek. Naravno da sam je
proverio, napaćena duša al dobra i poštena. I tako sam znao da
mi je sestra u dobrim rukama. Prijala mi je pojava te žene, nekako
je bila mirna i staložena. Olja je bila od početka oduševljena
njome. I tako sam dolazeći svaki dan upoznao celo osoblje
ginekologije i porodilišta. Čašćavao ih da se dobro brinu o mojoj
sestri. Doktorka je ljuta danima na mene što sam probao novac da

joj dam. Jebote mislio sam da je ta sorta što ne uzima novac
izumrla sa dinosaurusima.
A onda je jednog dana u sobu uletela sestra Tijana. Devojka
sa bolom u očima. Duboko u njenom oku video sam ranu koja
krvari. U njoj sam prepoznao sebe. I nekako smo kliknuli na
prvu. Počeli smo da pričamo, najpre samo o Olji i njenom stanju,
a onda o svemu. Nekako je postala moja mirna luka. Nije želela
ono što nisam mogao da joj dam a ni ja nisam želeo ono što ona
nije mogla da da. Srce. Srca su naša pripadala drugima. Krenuli
smo da kao dva ranjena vuka ližemo jedno drugom rane. I na
tren sam pomislio da zaceljuju. Koliko sam daleko bio od istine.
Onog trena kad mi je pokazala maleni smotuljak zvani Maša,
pogledao sam je prvi put kao ženu koja mi može pomoći da
krenem dalje, da opet živim. Bila je moj miran brod ja njen
zaštitnik i sponzor. I bilo nam je dobro, bar neko vreme, dok
prošlost njena nije moju prošlost dovela na moja vrata.
NIKOLA
Zar ja da ti brišem suze

a drugi ti srce uze
nek' ti bude, nek' ti bude...
Sedim sa bratom i pijemo pivo. Nikad nisam bio blizak sa

njim, jednostavno zapalio je sa kevom i ćaletom u Švicu a ja sam
ostao ovde. Moj život je ovde. Prvo škola, fakultet, specijalizacija i
sad posao, sve mi je ovde. A sve vreme čitav život ona je ovde.
250
BOOK AS PASSION
Međutim, Andrija se vratio isto kad i ja pre par godina i tad smo
se našli. Držao se brat brata.
"Lud si, majke mi. Tolike devojke, a ti zapeo ona, ona, ona i
nijedna druga."
"Tako je. Sad je pravo vreme."
"Dobro kako hoćeš. Ja da sam na tvom mestu, davno bi
odustao od nje."
"Ali ti si ti, ja sam ja, dragi moj brate."
"Ok. Sretno ti onda bilo i nadam se da će pristati."
Došlo je vreme da zaprosim Nataliju. Čekao sam godinama,
bio prisutan u njenom životu, pratio je i dao joj ruku utehe i rame
za plakanje. Otišao sam u Kragujevac bez razmišljanja kad se ona
odselila. Nije mi važno gde idem na fax, samo da sam pored nje.
Bio sam kao lud kad je nestala. Svuda sam je tražio čak i tamo
gde sam napravio haos.
Tačno sam znao da će doći do toga. Tačno sam slutio da će
je slomiti, navesti da veruje u najbolje i zauvek a onda je smrviti i
ispljunuti kao sažvakanu žvaku.
"Izađi ako smeš kretenu jedan! Izađi, mamu ti maminu!"
Nisam birao reči. Držali su me, ali on ih je pustio.
"Pustite ga. Udari me, i ovako ništa ne osećam."
"Osećaćeš ti godinama majmune. Zapamtićeš svaku suzu koju je
prolila zbog tebe. Morao si da je uništiš."
Bam, bam, nam. Izlupao sam ga, izašao i nisam se osećao
nimalo bolje.
Kad se Natalija javila i rekla mi o selidbi, ljudima koji joj
pomažu nisam časio ni čas. Pet godina bili smo u Kragujevcu
zajedno. Pomagao sam joj oko fakulteta, šetao sa njom, odlazio u
selo. Gledao kako se vraća iz mrtvih.

Ne, nisam bio zaluđen, samo sam bio zaljubljen čitav život u nju.
I znao sam da neće biti lako, jer kako da zauzmeš mesto koje je
već zauzeto?!
Čak i u godinama koje su usledile borio sam se sa njegovom
senkom. Kada bi se povukla u sebe i odmakla od mene, znao sam
da ponovo sve proživljava i liže svoje rane. I pustio sam je. Samo
sam želeo da vidi da sam ja tu bez obzira na sve. Prvenstveno, ja
sam joj prijatelj.
***
Moj me brat non stop zeza da sam papučar.

"Jebote, nemoj mi samo reći da si sve ove godine bio u
celibatu? A?"
"Andrija, šta je sa tobom?"
"A šta je sa tobom? Brinem za tvoje potrebe batice."
"Jao, aj ne seri molim te. Natalija i ja smo pre svega iskreni
jedno prema drugom."
"I šta? Planiraš nju da ženiš a krešeš sa strane? Mrak si,
nema šta."
"Ona je devojka za brak, da bude jedna i jedina. Brate, znaš
li koliko dugo mi nije dala ni da je poljubim?"
"Kažem ja... tolike ženske..."
Nisam mogao to da objasnim. Znao sam šta Andrija
insinuira. Znao sam da sa Natom idem puževim koracima ali bio
sam uporan. I znao sam da nakon prvog poljupca tu neće biti
kraj.
252
BOOK AS PASSION
"Otkad smo počeli da se zabavljamo, nema više ženski."

"Vi ovo zovete zabavljanje? Kuku mene doktori moji!
Učenje, učenje, rad, rad, pa kad se sretnete samo se obeznanite
jedno pored drugog. Krasno!"
"Ali zato smo uspešni u poslu koji obavljamo."
"Jebem ti ja taj život. Ja sam slobodnog duha i svoj čovek."
"I ja sam svoj čovek."
"Nisi. Ti si rob navike zvane Natalija i još više rob posla
svakog kardiologija."
"Mislio sam da ti se sviđa Nata."
"Slušaj brate, sviđa mi se. Dobra je, nije namćor niti
sponzoruša, ali velikim slovima NIJE za tebe. Ti odbijaš to da
vidiš ali znaj, desiće se nešto što će tu napokon otvoriti oči."
Tada sam izašao i momentalno se uputio kod Natalije.
Vrteo sam kutijicu u ruci, bojao se epiloga. Sve sam učinio za nju i
nadam se da će ona uvideti da sam ja taj čovek. Da sam ja
zaštitnik, da sam ja njen oslonac.
"Hej ćao. Otkud ti?"
Poljubio sam je kratko i odmah ušao u stan.
"Vreme je Nato."
"Za šta je vreme? Jesmo li nešto dogovorili? Izvini, koma
sam. Treba da počnem sa dežurstvima pa me strah."
"Dođi."
Uhvatio sam je za ruku i poveo u kuhinju.
"Hajde, skuvaj nam kafu pa da popričamo."
"Ok. Jel' kući sve ok? Andrija?"
"Ma on je ok uvek. Takve Bog čuva."
"Reci onda šta te muči."
Kad je stavila dve šoljice ispred nas, izvukao sam kutijicu iz

džepa i samo je stavio na sto. Minut, dva čekao sam njenu
reakciju.
"Nikola..."
"Natalija, sve već znaš. Volim te čitav život, čekao sam te,
nikad te nisam lagao. Prošlo je mnogo vremena otkad sam
prestao da mislim da ću da ubiram tuđe mrvice. I sada, vidim
tebe mladu uspešnu ženu koja se savršeno uklopila u moj život.
Hoćeš li pristati da budeš moja žena?"
"Ja ovaj... Jao, divan je."
Otvorio sam i dao joj prsten da ga pogleda. Nata je
jednostavna devojka, oduvek je bila. Čak i kad je pokušala da
bude neko drugi ostala je u duši prosta duša.
"Hoću Nikola. Nikad neću moći da ti se odužim za sve što
si učinio za mene."
"Nemoj. Nećemo o tome. Hvala ti."
Ponovo sam je poljubio i upitao sebe jesam li zaista
normalan? Ponekad, samo ponekad, onaj moj ludi brat bio bi u
pravu. Jer, Natalija i ja, samo smo se ljubili. Još uvek nismo otišli
dalje od poljubaca i pipkanja. Ona je bila neodlučna a ja napaljen.
Tolike godine potiskivanje čežnje, samo se založili u meni.
"Čisto da znaš da ćemo onda imati sex..."
Pokušavao sam da je opustim.
"Pa ne znam kako bi drugačije bili u braku."
"Nije te strah toga?"
"Nikola, nije me strah tebe, nikada. Samo nisam bila
spremna."
254
BOOK AS PASSION
Deset godina nije spremna?! E Džoni legendo, tebi treba

orden dati.
"Ok, srećo moja. Sretan sam. Hoćemo da izađemo negde ili
si više za ležanje?"
"Ja sam uvek za ležanje jer sam umorna."
"Važi."
"Kad radiš sad?"
I tek tako, naš se razgovor prebacio na poslovnu stranu.
Prepričavali smo jedno drugom dane i sve šta ima novo na poslu.
Ja sam postao kardiolog koji će uskoro specijalizirati inovativnu
kardiologiju iako već godinama radim na njoj. A moja Nata
uspešni maxilofaxijalni hirurg. Mislio sam da u zemlji Srbiji nema
šanse za tako nešto ali ona je kao student generacije dobila obilje
stipendija i ustupaka. U volela je to da radi, da namešta slomljene
noseve, raseljene usne, udarene brade, popucale arkade.
I tačno tamo, na poslu na drugom noćnom dežurstvu
prošlost je vaskrsla. Tačno tamo gde je bila najjača, pojavio se
uzrok njene boli i slabosti. Tačno tamo, jer čim se nešto lepo desi,
tamna senka mora da se nadvije nad to.
***
OGNJEN
Dan kad se Maša rodila pamtiću celog života. Rodila se
21.45 časova, čekao sam ispred sale da mi je Tijana iznese. I
odmah sam se zaljubio u te malene oči boje noći. Čuo sam da se
boja očiju kod dece kako rastu promeni, nadao sam se da kod
Maše neće. Te oči bile su mi tako poznate, a nisu bile Oljine. Olja
je imala zelene oči. Zaljubio sam se na prvi pogled i prvi dodir.

Mrvica moja. U isto vreme osetio sam najveću radost i još veću
tugu. Radost jer se rodila moja mrvica, postao sam ujka, a tuga jer
nikada neću imati prilike da ovako držim svoje dete. Jedina sa
kojom sam poželeo da ih imam je ko zna gde i više nije moja. A
ako ona neće biti majka mojoj deci, neće nijedna. Te noći sam se
zadnji put napio kao tele, sam u tišini i svom bolu, zadnji put sam
pio zbog žene. Zadnji put Nato zbog tebe duša boli.
"Lep je."
"A?"
"Prsten, Ognjene. Mora da je i ona bila lepa."
Otvaram oči mamuran i pokušavam da shvatim o čemu do
đavola Tijana priča. Pogledam oko sebe i shvatim da sam u odelu
i na fotelji, mora da sam se obeznanio od alkohola. A onda mi
pogled pade na kutijicu koju Tijana drži u ruci. Bol u grudima me
probija kao ubod nožem. Njena kutija, njen prsten. Krio sam ga
sam od sebe. Jebi ga ima istine u onoj što trezan misli pijan govori
ili radi. Mora da sam unezvereno gledao u Tijanu jer mi se
nasmešila i rekla:
"Ne brini znam da nije za mene. Samo kažem lep je."
"Jeste, kao i ona."
"Neke stvari nikad ne preboliš, zar ne?"
"Tijana..."
"Nemoj Ognjene. Tu smo gde smo, dve oštećene duše.
Ližemo rane jedno drugom i to je sve. Imali smo ljubavi prave,
bile su i prošle."
"Tićo..."
"Nema Tićo, ustaj. Cura tvog života te željno očekuje, mada
nije svesna da je voli najbolji frajer u gradu, ajde ujka idemo."
256
BOOK AS PASSION
"E jeste lepa, na ujku, genetika je čudo."

I tako je jedna mrva počela da zaceljuje moje ranjeno srce. A
ja sam bio onaj ludi ujka. Moja malena je imala sve, ali apsolutno
sve, iako sam zbog svega što sam joj kupovao većinu vremena sa
Oljom bio u svađi. Kukala je da ću da je razmazim, da će zbog
mene misliti da je bolja od ostale dece. Meni to ništa nije bilo
jasno, pa ona i jeste bolja od ostale dece, ljubi je ujka.
Jednoga dana kad je Maša napunila tri meseca počela je
nekontrolisano da povraća i uz to dobila je povišenu
temperaturu. Naravno da sam reagovao kao ludak. Zapucamo u
dom zdravlja jer Olja neće da je vodi kod privatnika, luda je i ne
razumem je al ajd. E sad tamo smo čekali meni se učinilo satima,
mada Olja tvrdi da je bilo samo 15-ak minuta. I meni pukne film
počnem da vičem na sestre i da se raspravljam. Znam da grešim
al jebiga osetljiv sam na Mašu. I svi koji me znaju kažu da ne
ličim na sebe kad je to dete u pitanju. I tako dok sam ja ludeo u
najveće iz ordinacije je izašla visoka crnka u belom mantilu, lepa,
mlada sa nekim fensi naočarima. Čuo sam neku sestru kako kaže
da se smirim i da će doktorka sad da primi dete. Crnka je samo
rekla izvolite i ušla. O kako sam se samo naoštrio da joj sve
oteram u tri lepe. Ono što se desilo nisam očekivao.
Ušli smo, Olja u naručju drži Mašu i izvinjava se zbog
ponašanja svog brata neandertalca. Kad lepa doktorka skinu
naočare i progovori.
"Ništa za to gospođo, ne izvinjavajte. Ipak je on Ognjen
Radulović. On je navikao da ne čeka. A opet, čini mi se da svojim
radnicima ne branite da idu u wc, zar ne?"
"Naravno da im ne branim. Kakvo je to pitanje?"
"Pa eto i mi ovde imamo fiziološke potrebe i moramo u wc."
Pogledam je i pomislim da nije baš čista. Poznata mi je

nešto.
"Jel se mi znamo?"
"Gospođo sa vašim detetom je sve ok. Vladaju virusi, za
svaki slučaj izvadićemo krv da vidimo da li su leukociti mirni
čisto da budemo sigurni da je virus u pitanju. Do tada skidajte
temperaturu, dajete sirup samo ako pređe 38 sa 5. Napajajte je
puno."
"Hvala vam doktorka."
"Ništa ćerkica vam je divna. Gospodine Raduloviću ostanite
na par minuta samo."
Kad je moja sestra izašla bio sam spreman da ovoj devojčici
održim lekciju, kakav profesionalizam užas.
"Gospodine Raduloviću, želim da vam kažem da sam vam
zahvalna za sve što ste učinili za mene al još jednom mi napravite
ovakvu scenu ispred ili u ordinaciji zvaću policiju. Znam da vam
ne mogu ništa al bar da vas malo prodrmaju. Mi ovde lečimo
decu."
"Ko si bre ti?"
"Ne znamo se lično, mada sam ja vas viđala. Ovo sam što
jesam zbog vas. Zato što ste vi jednoj devojci pomogli kad niko
nije hteo."
"Ne razumem."
"Moja sestra je radila za vas da bi ja mogla da završim
studije."
"A tvoja sestra je?"
"Moja sestra je Zorica Jovanović."
258
BOOK AS PASSION
"Jebote ti si Zokina sestra? Vau pa ličite. Gde je ona danas?

Nisam je video pa ima tri godine."
"Izučila je kod vas zanat dobro, danas je jedan od najboljih
krupijea na svetu, radi na jednom kruzeru, plovi, uživa u životu."
"Jel i dalje luda za medalju?"
"Naravno sve smo mi Jovanovićke takve."
"Pozdravi je."
"Doviđena Ognjene i vidimo se kod Neše u kafani, nekad."
Izašao sam malo je reći zbunjen, odavno me niko nije
pozivao na red a kamoli pretio policijom. Setio sam se dana pre
desetak godina kad je Neša rekao da devojka koju smo primili na
mesto igračice ne može da izađe da igra, i to pet minuta pred
nastup. I sad mogu slatko da se ismejem kad se setim scene u
kojoj ja besan vičem a ona polugola me gleda, ćuti i sačeka da
završim pa kaže zajebi, nisam ja za ovo il mi daj nešto drugo il
me otpuštaj samo batali dranje. Zinuo sam. Ćutao 5 min i samo je
gledao. Devojka je imala muda. Zaposlio sam je u kazinu.
Kapirala je neverovatno, imala brzo oko još bržu ruku. Donosila
mi je dobru zaradu. Često sam joj davao bonuse za dobro
obavljen posao. Negde usput smo se i sprijateljili. Znao sam da su
iz unutrašnjosti, ostale bez roditelja. Njoj je trebao posao da bi
školovala sestru. Pa izgleda da je uspela.
Tako je mala doktorka Biljana ušla u naš život. Nisam ni
znao da je redovan gost u Nešinoj kafani. Kad sam mu rekao da
sam je upoznao smejao se kao lud. Pričao mi je kako je mala
doktorka sto puta luđa od svoje sestre. Bekrija u duši. Drug,
veseljak. Voli kafanu, muziku. Ostavlja dobar bakšiš. Momke
menja kao čarape a opet svi jure za njom. Dobra devojka. Može
da popije Boga oca a da uvek izađe na svojim nogama iz kafane.
Malo po malo i nekako postala je deo našeg društva, kad smo

kod Neše u kafani. Lečila je Mašu i sprijateljila se sa Oljom.
Uveseljavala nam je dane svojom pozitivom.
260
BOOK AS PASSION
Kad prošlost zakuca 2
NATALIJA
7 godina pre susreta
Venčali su se Anja i Tino. Venčanje je bilo u leto i to na
imanju i ličilo je na venčanje iz filmova i serija. Prvi put nakon
toliko godina, sredila sam se i ja. Moja kosa sada je bila kraća i
tamnijih čokoladnih nijansi. Anjin frizer mi je to uradio. Bila sam
zadovoljna novom pojavom. Malo sam se popravila i nabacila
koje kilo jer uz mnogo učenja treba i mnogo kalorija. Plus, uz
Anju imala sam Džonija na grbači kao kontrolora.
Danas je i on bio sa mnom. Anja mi je poklonila divnu žutu
haljinu i iste takve sandale, kaže za novu mene. A jesam li bila?
Pa nastojala sam da napredujem. Puno sam učila, danju i noću,
išla redovno na sva predavanja i vežbe. Svaki slobodan trenutak
koristila sam za to jer sam u glavi imala cilj, što pre završiti
fakultet i krenuti dalje.
Sviđao mi se Kragujevac i sviđalo mi se Milutinovo selo.
Mogla sam kad god sam htela da sednem na bus i dođem kod
njih. Imala sam čak i sobu tamo. Toliko su me zadužili. I sada...
jedva čekam da Anja izgovori to DA, jer niko ne zaslužuje više od
nje.
Pre godinu dana kada smo se napile iz čista mira ispričala mi je
ponešto o svojoj prošlosti, ispričala o toj poslovnoj pratnji i tada
prvi put imenom spomenula NJEGA. Jedino ON se prema njoj
ponašao kao prema osobi, jedinci, živom biću sa osećajima. Drugi

su je gledali kao telo i ventil gde će svoje frustracije izlečiti
jebanjem.
Ovo je zato njen dan. Dan kada će postati nečija žena, nečije
sve. I ja ponovo plačem.
Džoni me je držao za ruku. Sada već imamo otvoren odnos.
Sve znamo jedno o drugom. Ja sam njemu ispričala naravno samo
grube crte rastanka, a on je meni ponovo ispričao kako ništa ne
traži ali ipak čeka. Bilo je lepo videti njegovu upornost čak i kad
sam rekla da to čekanje može i da se oduži.
Nije me napustio. Tada me je prvi put poljubio. Bio je poljubac
zahvalnosti, ništa više.
6. godina pre susreta

U sred semestra morala sam da se spakujem i odem za
Crnu Goru. Umro mi je deka. Iako nisam bila od detinjstva tamo,
sada sam osećala obavezu prema ljudima čija sam krv bila. Stalno
bih zvala babu i dedu, pričala im o fakultetu, malo lagala ali
dobro… ko to ne radi.
"Dijete drago kako si porasla? Sva si ka gorska vila? Nije li Bajo
tako?"
"Tako je Gospava, tako je."
Tamo me je sačekao stariji rođak Bajo. On je bio sve što sam
imala od rodbine te je on bio zadužen za moje papire.
"Malena rođako, baba ti je sve ovo ostavila. Prije nego što odeš za
Beograd moraš potpisati a ja ću da ovjerim."
"Važi. Ali ne idem za Beograd."
"Nego đe ideš jado mala?"
262
BOOK AS PASSION
"Za Kragujevac. Nisam babi rekla da sam se prebacila tamo, a

molim te nemoj ni ti."
"Natalija, imaš li nekih problema? Evo, ako treba, ja ću napuštit
ove moje obaveze..."
"Ne treba, sve je u redu. Imam pomoć, ali hvala ti."
I ko bi rekao posle samo pola godine i baba Gospava je
otišla za dekom. Neke ljubavi nikad ne prežališ. Eh...
Ali iste godine diplomirala sam. Bila sam student generacije
prosek 9,9. I bila sam ponosna na sebe.
"Lepotice moja čestitam. Znala sam da ćeš uspeti."
"Hvala ti Anja. Ne bih uspela bez tvog je podrške nikada."
"Jesi li spremna da se vratiš?"
"Ne znam. Lepo mi je ovde."
"Znam da jeste ali dobila si stipendiju, samo najbolji studenti
dobijaju specijalizaciju. Vidiš da i Džoni još vreba svoju."
"Znam."
"Nemoj se dvoumiti. Bićeš ti sjajan hirurg."
Znala sam da se takva šansa ne propušta. Već su me zvali
profesori i doktori iz Beograda. Već su čuli za mene i moja
izlaganja. Imala sam smisla i šlifa i dobila sam stipendiju
ministarstva zdravlja i sad nakon diplomiranja više nisam smela
da odlažem. A to je značilo povratak. Nikola se već vratio i jurio
svoju specijalizaciju. Nije on bio loš student ali ipak nedovoljno
dobar za stipendiju. Sad je ostalo da traži vezu i mesto gde
trebaju specijalizanti.
I tako mi je Milutin našao divan stančić i on i Anja su me
uselili. Vratila sam se a da nisam ni trepnula. Na momente sam se
osećala kao da nisam nikad ni odlazila.
Pet. godina do susreta

Treći pokušaj vantelesne oplodnje urodio je plodom. Nisam
volela sebe u situacijama kada nisam mogla da zaustavim suze.
Ali volela sam suze radosnice.
Volela sam to što je ona konačno dobila kraj kakav
zaslužuje sa čovekom koji je zaslužuje. Nikad nisam verovala u
razliku u godinama pa tek sad nisam ni razmišljala o tome.
Uostalom i ON je bio dvanaest godina stariji od mene.
Često bih se pitala gde je i šta radi. Nije to više bilo pitanje
ljubavi, već jednostavno da li mu je krenulo i da li je ostavio
prošlost i opasnost koja je vrebala iza sebe. Jednom prilikom Gagi
me je posetio. Jako je retko dolazio iz Beča i osećala sam se kao da
sam ga izgubila.
"Kako si seko?"
"Odlično. Učim i radim. To je moj život."
"Kako si ovako, inače?"
"Gagi, dobro sam. Nemoj više da se jedeš jer ti nisi ništa kriv.
Znaš da sam takva osoba oduvek bila, što na um, to na drum. Hteo si da
me zaštitiš i ja to cenim. Sama sam izabrala drugu opciju, koja je
nažalost propala."
"Znam, ali mogao sam..."
"Nisi mogao ama baš ništa! I molim te da se opustiš. Nego reci mi
zašto si došao?"
"Onako, imam neka posla. Kako je Sonja?"
"Super. Bila je pre mesec dana. Bićeš ujko a ja tetka."
"Stvarno?"
264
BOOK AS PASSION
"Da. Ilija i ona su se odlučili. Valjda su hteli prvo da se uhodaju

tamo, šta znam... U svakom slučaju, stiže nam bebac."
Dve bebe za godinu dana od dveju osoba koje najviše
volim. Predivno.
Već sam navikla da samo spavam, jedem, učim i idem na
posao. Ništa drugo. Zato kad se Anja porodila usrala sam se od
treme što idemo u kafanu kao da sam odlazila na Mesec! I još više
jer me je pitala da budem kuma njenoj devojčici. Ej, želi ja da joj
dam ime. Jebote!!
"Ne vidim bolju osobu. Tu si uz mene godinama. Žao mi je što mi
nisi bila kuma na venčanju ali obećala sam Isidori pre sto godina."
"Ma daj. Luda si. Stvarno to želiš? A Tino?"
"Tino će da se složi."
Taj razgovor smo vodile kad sam otišla da je posetim
odmah nakon porođaja. Rečeno je da može samo muž, ali tada ja
sam bila njena sestra i jedina preostala rodbina. Čim sam uzela
maleni smotuljak odlučila sam.
"Šta misliš da se zove Nina?"
"Nina? Prelepo. Hvala ti. Idi sad veseli se. Natalija opusti se.
Opusti sve kočnice, pij, lumpuj, pevaj u kafani."
"Hoću."
"I naravno popij nešto i za mene."
A kafana i ja, kao da smo se družili u prošlom životu.
Džoni i ja stigli smo kad je pola gostiju već bilo patos. Sa vrata
smo počeli da đuskamo i krenula sam odmah ka šanku.
"Da uzmem i za tebe?"
"Može. Idem ja da čestitam Tinu."
A za šankom... Neša...
Koliko ti malo treba da prepoznaš osobu koju godinama

nisi video. Koliko ti malo treba da se vratiš u neko srećno vreme i
ponovo oživiš zajedničke momente.
Mislila sam da sam spremna. Nisam bila. A ovo nije bilo
mesto...
"Nešo?"
"Natalija? Nato? Malecka? Čoveče!!"
Izašao je iz šanka, došao do mene i dok nisam stigla da
reagujem zagrlio jako.
"To si ti! Kako si porasla devojčice."
"Pa, nisam više devojčica to sigurno. Otkud ti ovde? Radiš?"
"Radim ali ovo je moja kafana. Moja i od moje Ružice. Sad ću te
upoznati sa njom. Ružo moja dođi srce!"
"Ma ne moraš..."
"Moram, želim. Eh Nato, Nato..."
"Molim te nemoj tako da uzdišeš. Došla sam da proslavim rođenje
jedne bebe i nisam sama."
"Aha.. e ovo je Ružica moja žena."
"Drago mi je Natalija, nekada dobra Nešina prijateljica."
"Natalija kažeš?"
"Da. Nešo, baci dve flaše za onaj sto. Moram da se vratim. Bilo
mi je drago."
"I meni."
I tako, prvi susret sa prošlošću je prošao.
I to je bio tek prvi...
Četiri. godine do susreta
266
BOOK AS PASSION
Sonja je rodila Mihajla. Batalila sam sve obaveze na dva

dana i rešila da budem samo tetka. Tino mi je sredio pasoš, taj je
čovek mogao sve. I samo par dana nakon rođenja tog dečačića
otputovala sam kod nje u Freiburg.
Nikad ne bih pomislila da će naši mama i tata ponovo biti
hranitelji. Mislili smo da smo mi poslednja generacija Mitića i da
će se na nama završiti. Ali onda je jednog dana mama došla na
kafu i rekla mi da su im dali malecku koja ima tri godine.
"Nismo mi baš tako stari Natalija, još uvek se držimo."
"Ma nisam to ni rekla mama, već sam mislila da ste gotovi."
"I jesmo, ali trenutno su svi hranitelji zauzeti pa dok se ne
oslobodi mesto da bude devojčica kod nas. Znaš, za to nikad ne ostariš.
Kad uzmeš dete koje je napušteno, ostavljeno ili nema nikog, zaboraviš
sve brige i postaneš roditelj."
"Mama, vi ste divni."
"Doći ćeš da upoznaš Hanu. Videćeš, divna malecka. Bog nas
uvek pogleda sa dobrom decom."
"Hoću mama, naravno."
Tri godine do susreta

Jako sam odlagala ovaj dan.
Otkad sam saznala pokušavala sam da probavim to u glavi
i stomaku. Pričala sam sa Sonjom, nisam htela da je uznemirim ali
trebala mi je.
Čim uspava bebca sednemo i na Skype-u visimo satima.
Plačemo i sećamo se nekih davnih vremena.
"Treba da ideš. Išla bih i ja sa tobom da sam tu."
"Znam. Samo... Nisam spremna Sonja... Umreću kad je budem

videla..."
"Nećeš. Jaka si ti Nato. Poljubi je za mene."
Danas je taj dan. Za sve sam nedostupna. Tražila sam mir i
privatnost. Tražila sam vreme tj. ceo dan za ono što ću uraditi.
Laganim koracima udahnem vazduh punim plućima i zaputim se
ponovo u susret prošlosti.
"Zdravo Ljiljo. Došla sam. Daj da te poljubim jednom od mene i
jednom od Sonje..."
Život je nepredvidiv.
Pomisliš da nešto znaš o njemu, učiš se u hodu, shvataš ga
olako ili previše uzimaš zdravo za gotovo.
I onda se sve samo okrene.
Sekund je dovoljan.
Budeš čovek, budeš prijatelj pa osvaneš kao sve suprotno.
Volela sam Ljilju kao moju Sonju. Mislila o njoj kao o još jednoj
sestri. Godinama bile smo kao tri musketara. Sve dok ona nije
zašla na tzv. tamnu stranu. Sve dok nije upala u loše društvo i
loše osobine nisu isplivale na površinu. Znala sam da ja nisam
problem. Ona bi to svakom učinila. Uvek je želela sve za sebe, a
NJEGA nikad nije mogla da mi oprosti. Sada nakon toliko
godina, ja njoj jesam. Morala sam jer...
"Donela sam ti bele ruže, znam da si ih obožavala. Zašto si to
uradila? Zašto?"
Tada sam se već slomila jer gledati drugaricu pa makar i
bivšu na najlepšoj slici ali na nadgrobnoj ploči nikog ne bi moglo
ostaviti ravnodušnim. A ona je bila deo moje mladosti.
"Zašto nisi potražila pomoć? Nikad nisi bila kukavica, zašto si
odabrala ovo?"
268
BOOK AS PASSION
Znala sam da se udala po očevoj direktivi za nekog

matoraca, nikad čula i videla. Stevica je godinu dana nakon toga
doživeo bankrot a neki njegovi partneri bili su likvidirani.
S'obzirom da je navikao na luksuz, više nije imao odakle da crpi
pa je sve palo na Ljilju. Međutim, on je samo dva meseca nakon
toga misteriozno se utopio u Savi. Da nesreća bude veća i da
porodica postane iskorenjena - desila se tragedija kada se Ljilja
predozirala. Nađena je u jednom hotelu, mrtva, bela i hladna.
Tragedija jedne mladosti.
Nikad je nisam videla niti čula. Zvala sam je raznim
pogrdnim imenima, klela je i šta već... a sada samo nepomično
sedim i gledam u njene oči.
Zašto je njen put morao da bude takav?
Dve godine do susreta

Nikola i ja se aktivnije viđamo. Već smo razmenili ključeve
od stana i desi se da nakon dežurstva on dođe i spava kod mene.
Sa njim se osećam sigurno, osećam se dobro ali znam da to nije
ljubav. Međutim, nakon svega obećala sam da ću mu dati šansu.
Želim da mu dam šansu.
Anjina Nina je dar od Boga. Ta malena i Hana preslatka
devojčica su moje razbibrige kad mi dođe da sve oteram dovraga.
Kad mi se skupi frustracija zbog posla, kad mi srce zatreperi bez
razloga... odem kod mojih pokupim Hanu pa pravac kod Anje na
dečije druženje. Anja nije prodala svoj stan u centru. Kupila je još
jedan pored i napravila hostel koji je super poslovao. Još uvek je
živela u Čumiću na onom velelepnom imanju ali je često zbog
posla i mene dolazila u Beograd.
Nisam ništa od nje krila pa ni prirodu svog odnosa sa

Nikolom.
"Znaš da ti želim sve najlepše, ali dobro razmisli da li je on
rešenje."
"Zaslužuje nakon svega Anja..."
"Ali niko ga nije terao, niko mu nije ništa obećavao..."
"Znam. Ali ja želim da mu pružim šansu. Mogu da ga
zavolim..."
Tešila sam se da bih mogla da ga zavolim nekom drugom
ljubavlju. Možda nekom zrelijom, odlučnijom. Jer ja sam jednom
samo volela duboko, jako, do zadnjeg atoma mog tela. Samo
jednom...
Godinu dana do susreta

Kažu kolo sreće se okreće.
Kažu ako nešto izgubiš, odmah potom nešto i dobiješ.
Tako sam i ja.
Gagi je došao kod mene da se pozdravimo. Selio se iz Beča
za Čikago. Odlazio je preko okeana u neki bolji svet. Već je išao
tamo ali sada je zauvek.
"Moraš baš tamo? Što nisi negde bliže bre?"
"Znaš kakav sam ja. Sve sam probao. Sad želim i ovo. Dobra je
kinta."
"Dobro. Nedostajaćeš mi mnogo."
"Natalija, pa ni sad se nismo puno viđali."
"Znam, ali Beč je tu na pljuc. A ovo... Amerika jebote."
Tako je Gagi otišao a na njegovo mesto je došao moj rođa iz
Crne Gore. Bajo je došao jurivši za ženskom. E kad sam i to
270
BOOK AS PASSION
doživela. Čula sam da ženidba i on ne idu zajedno a sad ovde visi

kod mene u stanu i vreba žensku zbog koje je izgubio glavu.
Susret
NJEGA nikad više nisam srela. A znala sam sve o NJEMU.
Kad sam bila uverena da me neće boleti Anja mi je ispričala sve,
potom mi je pokazala članke u novinama. Videla sam šta je sve
stvorio i ko je postao. Lepe žene su uvek krasile njegovo društvo.
Nikad nije bila ista, uvek neka druga.
***
Dugo već radim ovde. Celu svoju specijalizaciju provela

sam ovde u klinici za maxilofaxijalnu hirurgiju. Odmah sam se
priključila dr. Mediću koji je bio jedan od vodećih hirurga u
državi i šire. On me je prihvatio i učio. A to je značilo da ceo svoj
život preselim ovde. I zato sam bila uspešna. Nisam dala ništa da
me omete na mom putu.
Večeras mi je druga noćna smena. Prva noć protekla je
mirno, ali ova... već u najavi imam haos.
"Doktorka, imate pacijenta iz Urgentnog. Mira ga je dovela."
"Tu sam, uvedite ga."
"Radulović. Izvolite u ordinaciju kod doktorke."
Nemoguće!
"Oo gospodine Raduloviću... izvolite."
"Natavija, Nato..."
ON je ušao raskrvarenog nosa i usne. Čak i tako, videla sam
obrise onog starog NJEGA ispod ovog što je stajao ispred mene.
Godine su od njega načinile drugačijeg a opet istog čoveka,

starijeg, grubljeg, muževnijeg.
Onda mi je pogled pao na dve devojke koje su ga dovele.
Klimnula sam glavom i one su se povukle.
"Kao prvo ja nisam Nata već doktorka Medenica. Kao
drugo na radnom mestu sam, dežurna i dužna da te pregledam. I
kao treće, ništa se nisi promenio i dalje šetaš fufice."
"Ja, ne..."
"Neko te propisno odalamio? Da vidim snimak?"
"Kkkako si?"
Nisam bila spremna. Uvek je postojala šansa da se
sretnemo, ponekad bih se pitala kako i nismo do sad nijednom ali
da će banuti i to na moje radno mesto, da neću moći da
izbegnem... to nisam...
Kontrola Natalija, profesionalnost pre svega.
"Uradiću ti odmah ranu repoziciju, s'obzirom da ti je doktor
Tomić već prepisao analgetike i antibiotike. Otok i hematom nisu
opasni, proći će sa vremenom ali moraš malo da miruješ. Možeš li
to? Za sedam dana dođi na kontrolu da vidimo treba li druga
repozicija nosa. Dobro je da nema spoljnih povreda."
"Dobvo."
"E crni Ognjene... čiju si devojku maznuo, a?"
Moram priznati to je bilo delo profesionalca. Neko ga je
propisno klepio znajući tačno mesto gde će kvrcnuti koščice. A
takvi ne biju džabe.
"Čim te sredim mogu tvoje fufe da te vode."
"Nato..."
272
BOOK AS PASSION
"Želim da dođeš na kontrolu i da te posle ne vidim više

nikad!"
"Nemoj, nisam..."
"Jesi, jesi, ali ja sam se promenila. Više nisam ona devojčica.
Priznat sam i uspešan maxilofacijalni hirurg. Zato... nikad više
Ognjene..."
Ako kažem još samo jednu reč, slomiću se.
Slomiće se dr. Medenica koja sam postala. Slomiće se i ako ne
budem čvrsta ponovo će promiliti glavu ona devojka koja je
želela sve od OVOG ČOVEKA.
NIKAD VIŠE... ZAŠTO SU TE REČI TOLIKO TEŠKE?
Dođeš mi u san
OGNJEN
Opet me isti snovi muče, opet sanjam te,

Ma isto danas, isto juče, znam i sutra će,
Ja poslije tebe nemam život i nemam gdje da tražim spas,
Ja dišem, al' ne kuca srce, sve umrlo je poslije nas...
I tako dođeš mi u san da ti još jednom ispričam
Kako me boliš svaki dan, da još se vinom trujem kad god ti ime
čujem,
A ti za ruku držiš me i kažem da će proći sve,
gledam u oči najlepše, plačem al' još se trudim,
samo da ne poludim i tad se u suzama budim..
Ležim u mraku sam, uvek sam voleo tišinu. Ono što me

tištilo deset godina sada me ubija. Sanjao nisam da ću opet sresti
oči koje sanjam. Bio sam siguran da sam krenuo dalje, da sam
preboleo, a onda sam je video. Moja Nata, moja medena. I opet
sve u meni je njeno. Ništa, ni vreme, ni to što je godinama nisam
video nije promenilo ono što osećam prema njoj. Jednom je bila
moja i biće opet. Samo mora da me sasluša, da joj objasnim, da
zatražim oproštaj što se nisam borio dovoljno za nas i što sam bio
kukavica. Moja je, moja i Božija. Bila je klinka kad sam je
274
BOOK AS PASSION
upoznao, osvojila me je kao nijedna pre nje. Sada je zrela žena i

dalje drži moje srce na dlanu.
Nato, srećo moja...
Nato, medena...
Nato, moram da te vidim samo još jednom van bolnice...
Nato, moram da ti objasnim....
Šaljem poruke jednu za drugom, a odgovora nema. Ovoga
puta sam uporan, ovoga puta neću odustati. Bilo je lako naći njen
broj sada kada znam gde radi. Ne verujem da mi je već neko
vreme ispred nosa, a da ja o tome nisam imao pojma. Slomljen mi
je nos, i boli kao sam đavo al vredelo je. Dođe mi da izljubim
Pavla što mi ga je smrskao al ponos mi ne da. Nadam se da će on
i Tijana uspeti da srede svoju stvar i budu srećni. Zaslužili su,
njihova ljubav je velika gotovo kao moja i Natina. Gotovo jer naša
je posebna, najveća.
Prestani da mi šalješ cveće na posao.
Puko sam kad se ovakvoj poruci radujem kao malo dete.
Ljutnja je dobra, znači da ipak nešto oseća, nije ravnodušna. To bi
me ubilo. Ovako znam da joj je stalo. Možda samo da me otkači al
joj je stalo. Nasmešim se i otipkam poruku.
Nikad, medena.
Nikad više medena, nikad. Prestani, nije mi prijatno, ja sam
profesionalac.
Ti si moja medena.
Ognjene...
Medena...
I dalje me izluđuješ kao niko.
A meni je drago zbog toga.
Nađi neku fufu i šetaj je, sponzoriši, jebi, samo se mene okani.
Jednom sam i nikad više, ne sad kad si opet tu.
Zakasnio si Ognjene.
Nisam. Znamo to i ti i ja.
Odgovorio sam besan i bacio telefon. Sreća pa se nije slomio
jer sam odmah željan njenog odgovora skočio da ga uzmem.
Nažalost odgovora nije bilo pa se pitam da li se varam, da li je
kasno? Jesam li sam sebi sjebao priliku za savršen život? Ne, ne i
ne. Nemoguće je da ljubav kao naša nestane. Nemoguće je da
nešto što u meni živi 12 godina je u njoj umrlo. Bog mi je svedok
koliko me ljubav prema njoj bolela, koliko boli ali neću da
odustanem, naročito ne sad kad mi je pred nosom. Ona je moja
karta za sreću.
***
"Saša, prijatelju stari."

"Ej momče dugo se videli nismo."
"Pa kad ti izigravaš matorog čoveka."
"Mali, kome ti da je star? Nađi ti sebi neku devojku da te
zabavlja a ne da se baviš mojim godinama."
"Našao sam je, davno."
"O?"
"Da, zato sam te i zvao da se vidimo."
Sašu znam dugo. Čovek je prosto za sve. Ako mi treba
nekretnina on je tu, ako mi treba zaštita on je tu, ako mi trebaju
informacije isto.
"Mislio sam da je zbog Pavla."
276
BOOK AS PASSION
"Ma jok, sve je ok sa ludim Crnogorcem. Čak kako stvari

stoje, dugujem mu uslugu."
"Jebeš ga, gubim te, ne kapiram."
"Čuo si da za ovih desetak godina koliko se znamo, u
Nešinoj kafani često on i ja pomenemo medenu. On više nego ja.
E pa zahvaljujući Pavlu, u moj život se opet vratila ta ista
medena. Jedina žena koju sam voleo."
"Pomenuo mi je Neša nešto, jednom prilikom kad sam ga
pitao što se ne skrasiš kraj jedne žene."
"E pa eto, postojala je ili bolje reći postoji ta jedna i jedina,
moja za zauvek. Ali sjebao sam, sjebao brate kao niko..."
I krenem da pričam, po prvi put posle toliko godina
otvoreno pričam o Nati, nama, o mom kukavičluku i grehu.
Pričam jer mi on treba, ako mi iko može pomoći da saznam sve o
Nati je on.
***
I bio sam u pravu, za samo 24 sata Saša je uspeo da sazna

sve ono što ostali nesposobnjakovići nisi saznali godinama. Mada
je on imao odakle da počne, sa dobrim informacijama je lako.
Moja medena je imala zaista uspela na fakultetu, bez obzira na
pauzu. Svojim radom je zaslužila stipendiju za specijalizaciju. I
ponosan sam na nju, nikad nisam ni sumnjao da će da uspe. Njoj
je uspeh suđen. Ne mogu da verujem da je bila u mom rodnom
gradu, da je tamo završila studije. Koliko puta za ovih deset
godina sam bio tamo, sudbina je da se nikad sreli nismo. A ono
što me obori sa nogu je slika porodice koja joj je pomogla.
Gledam i ne verujem. Na slici prelepa žena, malena devojčica i
stariji dobro držeći muškarac. Gledam i sve mislim da grešim, a

znam da sam u pravu, na slici je Anja. Žena zmaj, bila mi je
prijatelj nekada, a znam da je to i ostala jer je sve ovo vreme
čuvala moju medenu. Vidim joj sreću na licu i drago mi je zbog
nje. Zaslužila je svu sreću ovog sveta. Malena liči na nju. A
muškarac ne gleda u kameru već u nju i tako znam da je voljena.
Moraću propisno da joj se zahvalim za podršku mojoj Nati.
A onda mi padne mrak na oči. Natalija ima dečka
godinama. I to ne bilo kog dečka već jebenog, prokletog seronju
Džonija. Taj klinja mi je i nekad išao u sad mi propisno ide na
živce. Priznaću mu, mali ima muda jer je jednom krenuo na mene
zarad Natine sreće. Ali ona je moja. I jedva čekam da mu to
objasnim.
***
Danima do kontrole slao sam joj cveće i na posao i u stan.

Slao poruke na koje nisam dobijao odgovor. Zvao al niko mi na
pozive odgovorio nije. Sedeo ispred stana u kolima samo na
minut da je vidim. I jedva čekao kontrolu, da imam izgovor da joj
priđem da ne ispadne da je pratim. I konačno svanuo je taj dan.
Sredio sam se kao seoska mlada, sav uzbuđen što ću je videti.
Poranio sam dobrih pola sata. A ona prokletnica me je namerno
ostavila da čekam. Znam je kao staru paru, ponos joj je ogroman.
"Ognjene šta radiš ovde?"
"Ej Biljo, gde si bre? Nema te, čekam kontrolu."
"Ti čekaš mirno, bez buke? Au ovo moram da vidim. Nema
tebe, fališ nam kod Neše."
"Ma dovoljna si mu i ti da mu demoliraš kafanu."
278
BOOK AS PASSION
"Ih bre, šta je veselje bez neke razbijene flaše, čaše."

"Ti si najluđa osoba koju znam, nikad ne bi rekao da si
doktorka."
"Da, i to uskoro ako bog da neonatolog."
"To beše nešto vezano za male bebe? Čestitam."
"Aha, za prevremeno rođenu decu. Ma šta ti objašnjavam,
hvala. I dalje lečim Mašu."
"Ok, moramo da proslavimo ovo kod Neše."
Zagrlim lujku, jer mi je zaista drago zbog nje, gledam je kao
mlađu sestru. I kad se namesti ono se namesti, dok u zagrljaju
držim Bilju, Nata otvara vrata ordinacije i vidi nas. Zaledim se.
"O pa ima i elitnih, drago mi je što ti se ukus malo
popravio, ali zar ne misliš da je malo mlada za tebe?"
"Nato..."
"Dobar dan koleginice Medenica, sad mi je jasno zašto
Ognjen sedi miran kao bubica ispred ordinacije. I ne brinite nit je
on moja liga, nit meni treba čovek koji ceo život voli samo jednu
ženu. Moram da idem, vidimo se."
I ode lujka, a ja kao ukopan. Jebote kao da mi je petnaest
godina pa ne znam šta devojci da kažem.
"Dopada mi se."
"A?"
"Tvoja prijateljica doktorka. Mala je drska i bezobrazna,
volim takve."
"Jer ti nisi takva."
"Možda sam postala. Uđi da te pogledam."
I uđem bez reči, kao mula idem za njom, radim šta mi kaže
dok me pregleda, upisuje nešto. Priča mi o nosu kako zarasta, o
lekovima i jebi ga ništa čuo nisam. Kao blentav buljim u njene

usne i jedino o čemu mogu da razmišljam je o tome koliko želim
da je ljubim. I dok ona meni nešto pipa po nosu, stoji ispred mene
osetim njen miris i kao da me neka sila spopala, ruke same krenu
prema njenom struku i pre nego što razmislim povučem je sebi u
krilo, gledamo se u oči, osećam njen dah na usnama. Bože koliko
želim da je poljubim. Ona se ukoči, kao da zna o čemu
razmišljam, dlanovima se opire o moje grudi. Na tren, samo na
tren zamislim da je opet moja, da mogu da je ljubim kad god
poželim. A onda mi zalepi šamar i dok meni zuji u ušima ona
skoči iz mog krila. Ljuta je, besna a ja se smeškam. Bože, koliko
volim ovu ženu koja je postala.
"Šta se ceriš kao idiot? Ovo si sad uradio i nikad više.
Završili smo kontrolu i ne želim više nikad da te vidim. Jel ti
jasno idiote jedan?"
"Jok, ja tebe želim da viđam. I viđaćemo se još, obećavam
ti."
"Ne Ognjene, nećemo."
Gledam je kako seda za svoj sto, pogled u njenim očima je
ono što me brine i tera da ćutim.
Imam tako loš predosećaj.
"Hoćemo."
"Udajem se Ognjene. Zaslužila sam sreću, ne kvari mi je sad
kad je imam."
"Za koga?"
"To nije bitno."
"Za koga Natalija, neću opet da te pitam?"
"Šta te briga!"
"Briga me, reci mi!"
280
BOOK AS PASSION
"Za Nikolu, proklet bio. Za čoveka koji me je izvukao iz

blata, bio godinama uz mene, izlečio me od tebe. Pokazao mi je
kako je kad imaš siguran oslonac. Pokazao mi je i pružio sve ono
što ti nisi."
"Voliš li ga?"
"Da."
Sve je postalo crno. Ne znam kako sam izašao iz ordinacije,
kako sam seo u kola, osvestio sam se tek na autoputu. Vozim a ne
znam kuda. Ne znam pravac, nemam cilj. Ništa više nemam. Čak
i ne boli. Prazan sam. Njeno DA mi je oduzelo sve. Nada, snovi,
želja, život sve je nestalo nakon samo dva slova. Živeo sam
godinama u laži, u nadanju da ću jednog dana moći da je nađem,
da ću joj objasniti, da će mi oprostiti. A ona, ona se udaje. Vozio
sam bez cilja sve dok nisam ostao bez goriva. A onda sam pozvao
Nešu da me pokupi. Moj verni prijatelj, svedok svih mojih
padova i uspona još jednom je bio tu da me dočeka kad padnem.
Samo ovog puta nemam razlog da ustanem.
***
Dva dana sam proveo u stanu, gde me Neša posle divljanja

po autoputu dovezao. Nisam želeo da izađem iz stana. Nisam
želeo da vidim svetlost dana. Ništa više nije imalo smisla. Ona se
udaje. Za Nikolu. Ona se udaje a mene ubija. Nisam toliki skot da
joj kvarim brak, nikada se nisam petljao sa udatim ženama. A i
želim da bude srećna, pa čak i po cenu moje boli. A boli, jebeno
boli. Zar je potrebno jedno da pati, da bi ono drugo bilo srećno?
Gde je tu pravda?
Treći dan sam ustao, spakovao samo najosnovnije i zapalio

iz ove šugave zemlje. Krenuo sam od Monte Karla, gde sam
kockao, trošio i dobijao basloslovne cifre. Ako ništa bar sam se
uverio da onaj ko nema sreće u ljubavi ima u kocki. Kao da mi to
treba. Nakon dve nedelje dosadilo mi je i trebala mi je promena.
Otišao sam za London gde sam sa nekim starim prijateljima pijan
dočekivao zore. I opet tako dve nedelje. I opet novi grad. I tako
sve do Nove godine. Nju sam pijan dočekao u našem apartmanu
u Parizu. Jebalo mi se za sve, posao, porodicu, život. Čak me ni
Olja sa Mašinim slikama i snimcima nije mogla izvući iz crnila u
koje sam upao.
A onda je Neša kao zubna bolest postao dosadan sa svojim
zahtevom da dođem kod njega za Božić i budem malo sa
njegovom porodicom. Pretio je da će poslati Ružicu po mene, a to
nisam želeo, mala, sitna al borbena i vraški zajebana žena. I zato
sam rešio da im se pridružim za praznike. I bio je Neša u pravu,
prijalo mi je da budem sa njima i njihovom decom. Nekoliko
dana je malo manje bolelo ili sam samo manje na nju mislio.
I došla je srpska Nova godina.
"Kume, dosta je..."
"Nije, a ne, nije..."
"Hajdemo Ognjene, čeka nas Ružica, znaš da neće da spava
dok ne dođem kući."
"Ti si srećan čovek kumeeeeeee..."
"Nemoj kume, molim te, ne vredi."
"Ona je vredna, al udaje se."
"Znam Ognjene, rekao si mi već trista puta. Pusti je nek
bude srećna. Zaslužila je."
282
BOOK AS PASSION
"Jeste, a ja? Šta sam ja koji kurac zaslužio? Udaje seeee

bre!!!"
"Ajde kume idemo."
"Neću, pusti me. MUZIKA!!!!"
"Kume..."
"Nemoj kume, pusti da pijem, da pevam, možda je viski
ispere u mojoj krvi."
"E moj kume, deset godina je opralo nije, neće ni neki litar
viskija."
I znam da je u pravu. Al nastavljam da pijem, pijem dok
više ne znam za sebe. Zadnje čega se sećam je neki lik koji govori
mom kumu da sam za ispiranje koliko sam pijan. Mislim se šta on
znam, nalickani. I onda tama....
***
"Ajde momčino, budi se."

Otvorim teške kapke i ugledam ženu u belom koju od
nekud znam, al koliko god se naprezao ne mogu da se setim
otkud je znam.
"Ajde, ajde nema Mira celu noć samo tebi da titra."
"Gde... gde sam?"
"U bolnici, prijatelji su te doveli obeznanjenog. Doktor
Milanče ti je isprao želudac, sad da primiš infuziju i možeš kući."
"Nemam kuću."
"Hahaha, a takav dasa? O mladiću, nagledala se Mira za sve
ove godine svašta."
"Miro, još malo završavamo. Kako nam je pacijent?"

"Loše, Milanče, loše."
"Kako bre loše? Nemoguće da mi je nešto promaklo. Samo
je trebao ispiranje."
"Ljubavni jadi, kao tvoji u ono vreme."
"Ma idi bre Miro uplaši me. Kako ste gospodine
Raduloviću?"
"Usrano, kao da ste mi ostrugali želudac."
"Znači dobro ste. Da istekne ova infuzija i možete kući."
"Super."
"E Miro video sam ti Saleta, čeka te ispred, priča sa
prijateljem gospodina Radulovića."
"Reko je kad završi posao da će da me sačeka da zajedno
idemo kući."
"E kad mator čovek poludi i zaljubi se, cirkus od vas."
"Ti da ćutiš, da ti nije bilo mene ne bi se ti ni snašao. Znate
Ognjene i ovaj ovde mamlaz je bio isti kao vi. Lud od ljubavi al
glup."
"Miro!"
"Šta? Razume Ognjen šta pričam. I on je lud od ljubavi."
"Al moja se udaje."
"Udaje? Pa dobro bar nije udata."
Gledam doktora koji se smeška i odlazi, i ovu ženu sa
divnim osmehom. Ponaša se kao da je i meni i doktoru mama.
Koliko god mi je muka i loše natera me da se nasmešim.
"Da, nije još udata."
"Pa šta čekaš, pozivnicu? Saberi se i vrati svoju devojku."
284
BOOK AS PASSION
Smejem se simpatičnoj sestri kad se na vratima pojavi lik

mojih godina. Crn, visok, u beloj košulji i crnim pantalonama.
"O Ognjene došao vam je prijatelj. Taman za neki minut da
istekne infuzija i možete da ga vodite. Sad ću ja da se vratim
samo da nešto završim."
I ode sestra ostavi me sa likom kog ne poznajem. Prilazi mi
i pruža ruku koju prihvatim jer koliko sam povezao on me je sa
Nešom dovezao ovde.
"Ognjene ne poznajemo se. U stvari ja vas znam iz Nešine
kafane i iz priče. Njegova Ružica je moja sestra od ujaka. Bio sam
u Švajcarskoj kad im je bila svadba. Moje ime je Stefan Dragović."
"Drago mi je. Gde je Neša?"
"Poslao sam ga kući. Nek bude sa ženom i decom. Ja
nemam obaveza, obećao sam mu da ću biti tu da te odvezem
kući."
"Čekaj, reče Dragović? Imaš li veze sa Stef kockarnicama?"
"Moje."
"Uh brate svaka čast, koliko ih je, pet?"
"Pet, uskoro i Budva pa će biti šest."
I dopadne mi se lik na prvu. Vidi se da je džek. Zavrne
rukave i ugledam podlaktice pune tetovaža, al primetim da su
tetovaže samo kamuflaža ožiljcima. Zapitam se koja li je njegova
priča.
"Ognjene, još neko bi da vas vidi."
Čujem glas sestra Mire, koja više nije u belom već u civilu. I
ne mogu da ne primetim kako dobro izgleda za svoje godine. A
onda iza nje ugledam Sašu.
"Jel moralo ovako Ognjene?"
"Nemoj Saša, održala mi je Mira već predavanje. I

prodrmala me."
"Ma to ti je moja Mira. Ne kažem ja za džabe 4 u 1 žena."
"Čekaj, hoćeš da kažeš da je Mira...?"
"Baš to. Mira je moja."
"Ili ti ovaj ovde je moj."
Svi se nasmejemo, Mira i Saša mi baš idu jedno uz drugo. A
i zaslužio je i on malo sreće u životu. Sam je podigao i vaspitao
sina. Napravio poprilično bogatstvo. Dobra žena je ono što mu je
falilo.
"Saša poznaješ Stefana?"
"Naravno, moji momci ga obezbeđuju, mada njemu to nije
potrebno. On je nekadašnji šampion u kiks boksu. Nego ajd da ti
se ovo ne ponavlja. Moraš da se vratiš na posao. U redu je što
imaš ljude od poverenja al kad mačke nema miševi kolo vode."
"Znam, i hoću. I u pravu je tvoja Mira."
"Za šta?"
"Nata još nije udata."
Pogledam u Miru, nasmeši mi se žena, namignu mi dok mi
isključuje infuziju. Tim gestom me kupila, znam da će u meni
imati prijatelja uvek. Osvestila me je svojom pozitivom. Vreme je
da se borim za svoju devojku a ne da se samo sažaljevam.
"Ajde lepi, dosta je vremena prošlo. Imaš dovoljno godina i
iskustva, nije ti mesto ovde. Jedino što Mira može iz svog
iskustva da ti kaže je da je život jedna velika borba. Nema
odustajanja."
Klimnem glavom na njene reči i krenem da izlazim iz
bolnice.
286
BOOK AS PASSION
I tačno znam odakle ću da krenem. Od osobe koja je

trenutno najbliža mojoj medenoj, od Anje.
Razgovori
NATALIJA
Da joj kažem bila si mi sve

nisam znao tada, sada znam
kad prava ljubav jednom zakasni
druga neće doći nikada...
On se vratio. Nenadano ponovo je ušao u moj život. I to

gde? Na mom radnom mestu, na mestu gde bi trebalo da budem
profesionalac. A kako? Kako kad mi se telo vratilo deset godina
unazad, kad mi se glava prisetila slika, dela i reči. Kako kad mi je
srce tri puta preskočilo kad je ušao krvavog nosa.
Ništa nije moglo da me pripremi za to. Nekako, godine su
prolazile a ja ga nisam sretala. Zahvaljivala sam Bogu na tome.
Mislila sam, gotovo je, sudbina je dobro promešala karte.
Ali ne, opet se ta sudbina igra sa mnom. Zašto sada?
Od prvog do drugog susreta on je činio svaki moj dan. Poruke,
pozivi, cveće. Vratio se da mi ponovo uđe u život. Nepozvan.
Sedim u sobi i ne verujem da mislim o njemu.
Ne verujem da mislim o njegovom telu, o licu ostarelom i kosi
skoro sedoj.
288
BOOK AS PASSION
Mislila sam da je sve iza mene, a sad se ipak da li je?

Srce nije imuno i to je ono najgore. Ali glava je stalni podsetnik na
sve što se desilo. Nećeš popustiti Natalija, nećeš.
"Videla sam ga."
"Koga?"
Sedim sa Anjom i držim Ninu u naručju. Ona spava jer se
umorila.
"Kako koga? Njega - Ognjena?"
"Stvarno?"
Ustala sam i odnela Ninu u sobu, spustila je na krevet i
pokrila. Kako tako brzo rastu? Kada sam se vratila stavila sam još
jednu kafu.
"Hoćeš ti?"
"Neću više. Šta se dešava Natalija?"
"Eh..."
Anja je sedela u mojoj mini kuhinji i pronicljivo me gledala.
"Šta se desilo, kako si ga srela i gde?"
"Na poslu. Možeš li zamisliti? Ne ni u kafani, u baru ili na
ulici, već u svojoj ordinaciji. Došao je iz Urgentnog, slomljenog
nosa da ga ja sredim."
"I?"
"Šta i? Sredila sam ga i poslala kući sa njegovim fuficama."
"Fuficama? Ništa ne razumem."
"Anja, došao je sa dve napirlitane lutke. Eto..."
"A šta tebe to briga?"
"Pa i nije me briga!!"
"Natalija, Nato, srećo, sedi ovde pored mene."
"Neću."
"Medena."
"Nemoj tako da me zoveš!!"
"Zakuvaj to čudo i sedi odmah ovde."
Nikad Anja nije povisila ton na mene. Nisam ni ja na nju.
Zašto bih, kad sam joj do neba zahvalna. Retko ko bi preuzeo
brigu o nekome koga ne poznaje. U današnje vreme, Anja je pravi
dragulj.
"Kako se osećaš nakon toga?"
"Ne znam."
I mislila sam tako. Osećaj je bio nekako nedefinisan. I sreća i
tuga, i bes i frustracija...od svega pomalo...
"Šokirala sam se."
"Verujem. A posle toga?"
"Kad je prošlo malo vremena, vratila sam se u ono vreme.
Mrzim to što mogu opet da se setim svega... trebalo bi da sam
zaboravila!"
"Trebalo bi zar ne?"
"Mrzim ga. Mrzim što se vratio, mrzim što misli da sad ima
pravo da nastavi gde je stao, mrzim što misli da se sve ove godine
ništa nije promenilo. Mrzim Anja."
"Uh, dušo, ne mrziš. Ali mene ćeš možda mrzeti... nakon
što ti priznam nešto."
"Anja, nikad ne bih mogla da te mrzim. Znaš to."
"Daj mi ruku."
"Nemoj da me plašiš. Živci su mi nikakvi."
I tada je Anja počela da priča o susretu sa Ognjenom, o
tome da je on patio a ona mu rekla da me pusti i da nastavi
290
BOOK AS PASSION
dalje...
Pričala mi je o još nekim susretima koje je imala sa njim jer eto
Milutin je sa njim sarađivao. Da, kao da bi moglo da bude
drugačije?! Da, kad se napije stalno doziva medenu, samo tada i
više nikad. Da, ima žene i to lepotice i da je sad imao takođe
jednu dobru. Međutim, i ta je imala priču iza sebe pa mu je njen
tzv. dečko slomio nos kad je saznao. Tog popodneva Anja mi je
rekla više stvari o njemu nego za sve ove godine.
"Ne znam zašto mi sada sve to pričaš?"
"Pa eto..."
"Anja, ne krivim te ni za šta. Neka si mu rekla da nastavi
dalje i sama bi mu to rekla da se pojavio. Ali nije! Nikad me nije
potražio. Nikad."
"Znam."
"Zato, može da doziva moje ime koliko god hoće. Ja ne
mogu da pređem preko toga. I znaš, boli me sve ovo. Boli me on,
njegova pojava, reči, sve."
"Znam, zato sam ti sve ovo i ispričala."
"Nemoj da se grizeš molim te. Imam i ja tebi nešto da
priznam."
Možda je Ognjen tada prvi put zvanično presekao sa
mnom. Tada, kad mu je Anja rekla... ali ja sam videla...
Kada sam boravila kod Anje u žutoj sobici, našla sam jednu
njenu, kratku crnu periku i ukrala sam je. Kada sam napokon
izašla iz kuće, maskirala sam se i krenula u klub. Možda je tek
kasnije stavio na mene tačku ali ja sam videla devojke oko njega i
tad. Tek par dana, nedelja od raskida. Videla sam ih u istom
onom izdanju u kakvom je i Ljilja bila.
Dok sam se jela i gajila nade da će me potražiti njega su

zabavljale druge ženske. Ko to radi ako mu je stalo? Ko radi ako
se pre toga zaklinje da večnu ljubav? Ko se jebe na suvo a sprema
prsten? Krila sam to od svih. Sramota je bila samo moja.
"Ma to su neke kretenke."
"Eto, sad znaš i ti. Tako je moralo biti. Ali ovo sad..."
"Nato... Ne znam šta bih ti rekla... Moraš srce da pitaš...
Možda ipak nije gotovo..."
"Nemoj Anja."
Znala sam čim sam susrela njegove oči da se u mom srcu
stvorila pukotina. Samo sam se molila, da neće još više napući
dok ga opet ne budem videla.
***
Prošao je i taj drugi susret. Ponavljala sam stalno i

poslednji. Ali on ne misli tako. Misli da me opseda, da mi šalje
cveće, da mi kupuje poklone, misli da se vrati ponovo....i misli da
me dodirne... I to mu je pošlo za rukom, samo sekund sam duže
držala oči na njegovim kad me povukao u svoje krilo.
Ne znam šta se tada desilo ali šamar je pukao i pre nego što sam
se osvestila. Odakle mu pravo da me dira?
Odakle mu pravo da me podseća?
Danas moram da se vidim sa Nikolom, možda je već u
mom stanu i čeka me. Moram da mu kažem. Ne krijem ništa od
njega. On je tu, uvek je bio. Iako to nije ta vrsta ljubavi, ja znam
da ga volim nekom drugom.
"Hej..."
292
BOOK AS PASSION
"Hej… kako je prošla ambulanta?"

"Imala sam 45 pregleda. Ima li kafe?"
"Ima. Upravo sam skuvao."
Gledala sam Nikolu i on se jako promenio za sve ove
godine. Nekako je izrastao, ogrubeo i postao baš pravi frajer. I ceo
život želi samo mene.
"Moram nešto da ti kažem. Ovaj svet je tako mali, pa ne
želim da čuješ od nekog drugog."
"Reci srećo."
"Videla sam Ognjena."
"Molim? Gde? Kad?"
"Polako... U bolnici. Pre par dana došao je slomljenog nosa,
danas je došao na kontrolu i to je to."
"Aha, to je to? Sigurno? Natalija..."
"Sve je u redu Džoni."
"Srećo..."
Seo je pored mene, uzeo za ruku i poljubio je.
"Želim da živimo u ovoj sadašnjosti. Važi? Ti i ja, bez
repova prošlosti."
"Hoćemo, već sam ti rekla."
"Važi. I dalje čekam da se odlučiš oko svega."
"Hoću. Nego samo da se dogovorimo sa Bajom, moramo tu
večeru da organizujemo."
"Važi. Samo nemoj da odugovlačiš."
"Neću. Naravno da neću."
I šta sam uradila, upravo to. Iz meni još uvek nejasnih
razloga izbegavala sam ozbiljan razgovor sa Džonijem. Nosila
sam njegov prsten kao podsetnik na ono što imam. Mir,

sigurnost, zaštitu.
Kada sam postala takva?
Uvek sam želela sve, veliku ljubav da osećam u svakom
atomu svog tela... ali nažalost to sam već doživela... sa nekim
drugim...
Voliš li ga?
Da.
Sanjam te reči.
Sanjam njegove oči.
Vratio se da me progoni.
Vratio se da mi poljulja život.
Vratio se da mi uzburka srce.
Vratio se...
Volela bih da uvek budemo ovako srećni.
Bićemo malena.
Obećaj mi.
Prvi put se budim plačući.
Budim se gušeći se suzama, jecajući.
Budim se dok mi se otrova cepa na delove. Osećam taj bol.
Fizički je jak.
Ali jači bol je ona rupa.
Ne, to više nije pukotina.
Svakim danom postajala je sve veća rupa dok se nije
konačno otvorila.
Unutra je moje srce.
Ono malo devojačko srce koje je bilo njegovo.
294
BOOK AS PASSION
Ono što je volelo dvesta posto. Ono što je slomljeno i jedva

zaraslo.
I ponovo je počelo da boli.
Sve se vraća.
Dao bih joj srce svoje

neka ima srca dva
samo kada njoj je dobro
onda dobro sam i ja..
Tri meseca kasnije...

"Dobar dan, doktorka Medenica? Imate li minut?"
"Dobar dan. Da, izvolite uđite? Šta vam treba, imate li
zakazano?"
"Izvinjavam se, nemam zakazano. Ja sam Ružica, Nešina
žena. Ne znam dal me se sećate, jednom smo se upoznale u našoj
kafani..."
"A da, uđite Ružice. Sedite. Sad nemam posla, recite kako
mogu da vam pomognem."
"Još jednom izvinite što sam ovako banula. Išla sam na
kontrolu kod ginekologa, znate peti sam mesec."
"Stvarno? Pa čestitam."
"To nam je treće. Samo da sve bude dobro. Pod kakvim
stresom živimo stalno ponavljam samo da je živo i zdravo."
"Tu ste u pravu. Ali, troje dece, Neša? Iznenađena sam."
"Svi su bili. Ne znam zašto. Ja čim sam ga videla znala sam
da je on taj. Da sa njim želim da provedem život."
Nešina žena kod mene u kancelariji. Bila je slatka, milog

lica. Njena kosa je bila neke čudne braon boje, videlo se da nije ni
farbana a ni našminkana. Neša se opasno zaljubio.
"Skenirate me?"
"Ne poznajem vas. Moram reći da se apsolutno ne uklapate
u sliku o Neši onomad. Ali drago mi je što je tako, što ga je jedna
mila devojka izvela na pravi put. Dobar je on."
"Jeste, moj Neša je najbolji čovek. Ali.. i moj kum je."
"Molim?"
"Ognjen. On je naš kum i zaštitnik. Niko ne zna da sam
ovde i molim vas da tako i ostane. Možete me izbaciti odavde ali
želim da vam kažem par reči iz moje perspektive."
"U redu."
"Imam samo jednu molbu. Da ga saslušate. Ništa drugo. Da
čujete njegovu priču. Da čujete reči od njega. Jer mi smo sve faze
videli. Naša kafana je njegovo utočište. Tu sam vas upoznala.
Jeste, imam utisak da vas poznajem jer sve znam. I ko ste, i kakvi
ste, šta ste voleli, šta niste, koliko ste bili uporni, koliko ste bili
zreli za svoje godine. Sve znam."
"Ružice..."
"Znam i da se udajete. Sve je oplakao kod nas. To nije više
onaj čovek koga ste znali. To je sad jedan uništen čovek sakriven
iza maske i skupog odela. A ja ga volim. Volim mog kuma i ruku
u vatru bi za njega. E zato sam došla kod vas."
"Ne mogu da pređem, ne mogu..."
"Nisam rekla da pređete, nego da ga saslušate. On treba
mnogo toga da učini, da kleči ako treba, da vam pokaže da ste vi
jedna i jedina za njega. Ali popričajte da bi dobio bar kakvu takvu
nadu."
296
BOOK AS PASSION
Okrenula sam se u stolici i pogledala kroz prozor. Mučnina

me ne prilazi i dalje. Težak čvor i dalje stoji u mom stomaku.
"Idem, hvala što ste ne saslušali. Nadam se i u vama negde
duboko živi ona devojka koja nije odustajala od Ognjena.
Doviđenja."
Priošaputala sam doviđenja i dalje ostala da zurim u tmurni
dan napolju.
"Doktorka zove vas doktor Medić."
"Stižem."
Obrisala sam uglove očiju i krenula u kabinet načelnika.
Polako Natalija.
Mnogo toga tek treba da naučim. Nikad ne bih mislila da ću
proučavati i popravljati ljudska lica, noseve, usta, brade, sve. Ali
eto put me je naneo ovde i to kod najboljeg hirurga. I tu sam zato
što sam sve ove godine bila i više nego skoncentrisana.
A sad mi se sve ruši. Ne mogu da se skoncentrišem na posao, ne
mogu da jedem, ne mogu da spavam.
Imam divnog momka pored sebe, a misli mi non-stop lete ka
drugom.
Moram do ta zaustavim.
Vreme je da stavim tačku.
***
"Natalija, dao sam ti vremena!"

"Jesi."
"Šta se dešava sad?"
"Ništa."
"Slušaj me, ja neću da odustanem od tebe i od nas samo

zato što se on pojavio! Ali vidim da se ti nećkaš. Jeli dovoljno to
što si ga dva puta videla da zaboraviš sve! Jeli dovoljno pa da se
vratiš i zaboraviš kako te je odbacio! Kako te nikad nije potražio,
a mogao je! Kaži mi!!!"
"Nije."
"Dobro. Kad se smisliš, znaš gde sam."
I tako je otišao. Htela sam Baju da pozovem ali on i Suzana
su otišli u Herceg Novi. Konačno su se i njih dvoje smirili. Ona
mi je poslala sliku prstena i skakala sam od sreće. Eh, kad se
setim kako sam ga učila da uključi veš mašinu. Sila je moj rođak,
moj Bajo, a eto opet je našao svoju drugu polovinu. I sad već hoće
da pravi male Pekoviće. Srce mi se ponovo stegne.
Svakodnevno skoro gledam Hanu i Ninu, dve prelepe devojčice i
nekada davno i ja sam želela jednu takvu. Onda su se okolnosti
promenile, ja se posvetila nečemu drugom i više nisam bila ni
blizu toga.
Moram da te vidim.
Ne.
Medena.
Rekla sam ti. Ne želim.
Sama si.
Otkud znaš?
Ispred sam.
Gde?
Ispred tvojih vrata.
On je ovde?
298
BOOK AS PASSION
Al' joj ne bih dao oči

isti tad bi bili mi
videla ni ona ne bi
kada ljubav zakasni....
Neočekivano
OGNJEN
Koliko sam puta umro

a ti me oživjela
koliki sam pijanac bio
a ti me otrijeznila...
Kakve su vatre gorjele
a ti ih gasila
na kakvom sam bio dnu
a ti si me spasila...
Sedim u kolima i zurim u njen prozor. Kakav kliše?! Jesam li

nisko pao ili sam samo očajan? Da, samo sam očajan. Bolje reći
jadan. Posle noći koju sam proveo u urgentnom, Mirinog i
Saletovog predavanja otišao sam na jezero da se sastavim, da
razmislim o svemu. Bilo mi je potrebno neko vreme da provedem
sam, daleko od svih, da posložim kockice u svojoj glavi. I posle
samo dva dana bio sam spreman, spreman na sve ono što me
čeka da povratim svoju sreću, svoju medenu. Ako to znači da
treba na kolenima da puzim, puzaću. Bez razmišljanja zadnju kap
krvi daću ali Natalija će opet biti moja. Suđena mi je, oduvek sam
to znao. Samo sa njom ja sam ono što zaista jesam, bez ikakvog
300
BOOK AS PASSION
oklopa na leđima, bez maske na licu. Sa njom sam samo i

jednostavno Ognjen, čovek koji je voli više od života.
I evo me tri dana posle stojim pred njenim vratima i čekam
moju malenu da mi se javi, da otvori i konačno pruži šansu da joj
sve objasnim.
Moram da te vidim.
Ne.
Medena.
Rekla sam ti. Ne želim.
Sama si.
Otkud znaš?
Ispred sam.
Gde?
Ispred tvojih vrata.
Čujem joj korake, tako poznat zvuk. Znam da gleda kroz
špijunku i razmišlja da li da otvori. Ali isto tako znam i da će to
učiniti jer moja Nata je sve samo ne kukavica. Ona je neko ko će
uvek problemu pre pogledati u oči nego mu okrenuti leđa.
"Bio i ostao sivonja. Ulazi, kaži šta imaš i odlazi. I odmah da
ti kažem odgovor će biti isti."
"Brza na jeziku kao i uvek. O dušo znaš i sama da sam uvek
mogao tvoje odluke da promenim i to vrlo lako."
"Ok, slušaj me, kuvam nam kafu i kratko i jasno sažvaći to
što imaš da mi kažeš i odlazi."
Ušao sam u lepo uređen stan. Tačno se vidi da unutra živi
moja Nata, prepoznajem je u svakoj sitnici. Taman kad pomislim
da se u kuhinji zadržala više nego što je potrebno za kuvanje kafe
pojavi se moja lepotica sa dve šolje u rukama, spušta ih na sto i
demonstrativno seda i jebi ga al znam najebao sam. Propišaćeš

Ognjene svoju krv pre nego što ti ova lutka oprosti. Al spreman
sam na to, da ginem i ubijem za nju i našu ljubav.
"Pričaj i ne odugovlači."
"Polako medena, pa nismo neprijatelji."
"Nismo, al ne želim previše vremena da provedem sa
tobom u istoj prostoriji."
"Toliko me ne podnosiš?"
"Ne, nije to u pitanju već jednostavno mi smo odavno sve
završili, svaku priču."
"Ne, ne prihvatam to. Saslušaćeš me sada a onda odluči."
"Ok, ali moja odluka će ostati ista. Zaboravljaš da se
udajem."
"Da, za onog klinca Džonija. Priznajem nije loš momak al
nije za tebe."
"Nisi ni ti."
"E to ćemo da vidimo. Pre deset godina bio sam jak, ali ne
dovoljno da te zaštitim. Nisam bio spreman da u potpunosti
pređem granicu i pređem na stranu iz koje povratka nema. Uvek
sam balansirao na liniji legalnog i to mi je sasvim odgovaralo. Sve
dok nisam izgubio tebe. Rešio sam da postanem neko kog niko
neće moći da dodirne, ucenjuje ili bilo šta slično. Postao sam kralj
u svom svetu. Ali za to je trebalo neko vreme. I umesto da ti
objasnim, da ti pružim zaštitu i sklonim te za vreme dok ne rešim
stvar ja sam napravio glupost. Plašeći se da ne budeš povređena,
povredio sam te ja."
"Ne, ubio si me. Veruj mi nijedna fizička bol ne boli kao ono
što si mi ti uradio."
"Znam, medena."
302
BOOK AS PASSION
"Ne znaš, proklet bio. I ne zovi me medena. Izgubio si tu

privilegiju."
"Zauvek ćeš biti moja medena."
"Moram da se javim, mama je."
Nisam ni primetio da joj vibrira telefon. Ućutim i gledam je
dok joj se boja u licu menja i pojavljuje suza u oku. Nešto nije
kako treba.
"Dolazim mama."
"Medena, šta je bilo?"
"Moj otac... Bože Ognjene, moj otac je imao infarkt. Loše je."
"Biće ok. Hajde vozim te, biću uz tebe."
Pokušam da je zagrlim al mi uzmakne. Razumem je, osetim
njenu bol, ona boli mene.
"Ne treba, zvaću taksi."
"Kakav taksi? Jesi li ti poludela? Pa valjda me toliko
poznaješ da znaš da te nikad u ovakvom trenutku ne bi pustio
samu. Jebi ga Natalija."
"Ok, znam koliko možeš da budeš tvrdoglav. A tati je ovo
treći infarkt a to nije dobro. Osećam da mama nešto krije."
"Biće on dobro. Ajde spremi se."
Tešim nju, a znam da kad čovek ima tolikih problema retko
se završi dobro. Molim Boga da preživi jer je moja malena vezana
za svoju porodicu. Uspeva brzo da se spremi i nekako je smestim
u auto. Dok vozim kroz grad čujem je kako ponavlja jedne te iste
reči - samo nek je živ. Sve bih dao da mogu da joj umanjim bol, a
ne mogu. I opet nisam uspeo da joj objasnim šta sam hteo. Biće
prilike samo nek joj otac bude dobro. Stižemo ispred njihove kuće
gde već vidim parkiranih nekoliko automobila i desetak ljudi u
dvorištu. I znam da njenog oca više nema. Čujem njeno jecanje

dok parkiram kola. Izađem i potrčim do suvozačevih vrata taman
u trenu kad moja medena pada u sneg i vrisne dozivajući svog
oca.
"Tataaaaaa."
Narednih nekoliko sati i meni prolazi u magli. Moja
medena je izgubljena, majka takođe. Neverovatno koliko su ljudi
pružili ljubavi deci koja nisu njihova krv. Na minut se setim
svojih roditelja i namrštim se. Bili su moja krv a nisu mi pružili ni
mrvicu onoga što je Nata dobila od svojih hranitelja. I njena bol je
iskrena. Njen otac je bio dobar čovek, što pokazuje kuća puna
ljudi što prijatelja, komšija, rodbine što ljudi koji su ga znali kao
dobrog čoveka. Nekako naviknut da vodim glavnu reč
preuzmem na sebe da sve organizujem. Ni Gagi ni Sonja nisu u
zemlji pa je taj teret pao na moju Nataliju a ja sam spreman da
svaki njen krst nosim kao moj. Organizujem sve samo sa nekoliko
poziva. E sad pitanje je kad će sahrana. To mi Nata kroz suze
objasni da se čeka Gagi iz Amerike i Sonja iz Nemačke. Nisam ni
znao da je Gagi u Čikagu. Osvanuo sam kraj tela čoveka koji mi je
bio drag, poštovao me je i ja sam njega. Negde pred zoru pojavio
se Džoni. Opasno mi je zaigrao živac. Al morao sam da se
suzdržim. Nata me je naterala da sedim mirno i ćutim. I jesam,
dok je ona razgovarala sa njim u drugoj prostoriji ja sam u sebi se
jeo i pizdeo, al nije bilo ni vreme ni mesto za raspravu. Isto tako
nisam želeo ni da upropastim šansu da Nati do kraja objasnim
stvari. I zato sam ćutao.
Otišao sam do stana dva puta za ova dva dana samo da se
istuširam i vratio se nakon sat vremena. Sonja je došla još juče,
slatka kao i uvek, uplakana u naručju svog supruga. A sada se
pojavljuje beli land rover ispred kapije. Svi gledaju dok iz njega
304
BOOK AS PASSION
izlazi visok lik i iz gepeka vadi ogroman venac belih ruža. Ne

vidim iz daleka ko je, neko sa debelom lovom vidi se sudeći po
autu. Onda začujem vrisak moje medene i Sonjin dok trče liku u
zagrljaj. A onda mi sine. U jebote dal je moguće?!
"Gagi brate naš."
"Ode tata."
Nisam verovao da je čovek koji mi dolazi u susret Gagi. Bio
je on i ranije krupan momak, al sada se razvio, nabacio masu, lice
mu je nekako ogrubelo. Pitao sam se šta se njemu u životu desilo.
"Šta ti tražiš ovde?"
"Ovde sam da bi bio uz tvoju sestru."
"Slušaj nije ni vreme ni mesto za raspravu. Nakon što se sve
ovo završi želim da popričamo. Nije ovaj Džoni za nju, a Boga mi
nisi ni ti."
"Opet ista priča Gagi? Ponavljaš se, al u pravu si, nije ni
vreme ni mesto. Tu sam, potraži me, ovog puta sam uz nju do
kraja i po svaku cenu."
"Grešiš, prebolela te je jednom, preboleće opet."
Izgovori i okrenu mi leđa, a đavo u meni mira nema pa mu
dok odlazi dobacim:
"Jesi li siguran da je prebolela? Ovde sam, zar ne?"
I zadovoljan sam njegovom reakcijom. Nisam bio svestan
da je moje reči čuo i Džoni, postalo mi je jasno tek kada sam u
njegovim očima ugledao bes. Jebiga danas je sahrana, tužan dan
al ja sam srećan, srećan jer mi moja medena dozvoljava da budem
uz nju.
Pomagao sam šta treba, ljudi su dolazili od ranog jutra,
dvorište i kuća puni naroda. U neko doba primetio sam da je
neka žena dovela malu medenu devojčicu. Zapitao sam se koja to
budala vodi dete na sahranu. A onda je moja medena došla do

mene sa tom istom devojčicom u naručju. Malena nije imala više
od tri godine.
"Hana kaži dobar dan. Ovo je Ognjen, Ognjene ovo je
Hana."
"Dobal dan."
"Zdravo lepotice."
"Ognjene imam veliki problem. Hana je dete koje se
nalazilo kod mojih, nema nikog. Komšinica kod koje je bila ovih
dana se razbolela. I nemamo je gde a danas je sahrana. Ne mogu
da dozvolim da dete bude na sahrani."
"Ne brini, ako se slažeš mogu da pozovem Olju da je
pokupi i pričuva. I ona ima curicu. Jel bi volela malena da ideš da
se igraš sa malom bebom?"
"Oće bebu."
Predložio sam Olju jer sam znao koliko ona voli decu, a i
deca nju. Ujedno, znao sam da ako dete bude kod Olje ja ću opet
imati prilike da Natu imam nasamo. Trebalo mi je to da završim
započeti razgovor.
"Inače ne bih, ali malena nema nikog. Njeni su umrli, a mi
smo je svi zavoleli kao da je naša. Siguran si da Olji nije
problem?"
"Šta ti je? Opušteno, zovem je odmah."
I jesam. Kad sam pomenuo dete malo me zezala al to je
Olja, luda i najbolja. Rekla je da odmah dolazi. I došla je za pola
sata. Maša je spavala u auto sedištu kada je stigla pa smo Nata i ja
izneli malu Hanu i njene stvari do kola. Kad vidim moju princezu
odmah mi dan postane lep. Ujkina sreća.
306
BOOK AS PASSION
"Hej Olja izvini molim te. Ne bi te mučila da nije ovakva

situacija."
"Opušteno, ne brini. Primi moje saučešće, žao mi je."
"Hvala, teško je."
"Znam, uvek je kad izgubiš nekog svog. Vremenom postane
lakše, manje boli. A sad mi dajte tu curicu da je smestim i odosmo
nas tri u provod. Hoćeš li malena?"
Olja je uzima u naručje, tepa joj nešto, malena se smeje.
Divno je videti moju sestru kako uživa, rođena je da bude majka,
iako je tvrdila sve suprotno. Dok spušta malenu Hanu na zadnje
sedište čujemo glas od kog se, imam utisak, Olja ukočila. Al to mi
se samo učinilo, siguran sam.
"Meni nećeš da izjaviš saučešće? I šta ćeš ti ovde?"
"Moje saučešće Dragane."
Dragan? Koji kurac se ovde dešava?
"Hvala Olivera. Nisam znao da si u stanju da vodiš računa
o detetu."
"Ne znaš ti mnogo toga. Ali dobro, uvek si ti bio onaj
pametni. Idemo mi društvo, ne brinite za nas. Može i da prespava
kod mene. Završite šta imate i Nato tuguj u miru."
Sa tim rečima sede u kola i odveze se. Mi se okrećemo ka
kući dok Gagi gleda za Oljinim autom.
"Jeste li vi poludeli načisto? Kome ste dali dete? Ona je
luda."
"Govoriš o mojoj sestri?"
"Da, baš o njoj. Razmaženoj, neodgovornoj i ludoj."
"Slušaj me dobro, na sahrani smo tvog oca pa ti neću

polomiti svaku kost. Moja sestra je sve suprotno od onoga što ti
misliš."
"Momci smirite se, pobogu ljudi gledaju. Gagi Olja može da
brine o Hani, pa i sama ima devojčicu."
"A?"
Jebeš mi sve, on je poludeo, mišići mu porasli al se mozak
skupio. Kako bi ga rado opalio po ovoj telećoj faci. On meni
udara na sestru.
"Da, Olja ima devojčicu od 7 meseci."
"Kad stiže da se uda?"
"Šta si rekao? Šta je sa tobom, što mumlaš?"
"Pusti ga Nato. Idemo, sad će opelo. Olja nije udata, sama je
rodila princezu zvanu Maša. Ona je žena lavica."
"Devojčica? Sedam meseci?!"
Pođem za mojom Natom i ostavim zbunjenog čoveka.
Mada mi nije jasno što se raspitivao o Olji i njegova reakcija.
Pomislim na tren da je on.... ma prso sam nemoguće je, on je bio u
Americi.
Mrzeo sam sahrane, od kada mi je majka umrla nešto je
puklo u meni. Na njenoj sahrani nije bio ni deseti deo ljudi kao
što je bilo danas na sahrani Natinog oca. Moji nikad nisu bili
cenjena porodica. Džoni je sve vreme stajao pored Nate. Smetalo
mi je al sam se trudio da ostanem smiren. Najmanje što mi sada
treba je scena sa njim. Nata mi to nikad ne bi oprostila. Zato sam
strpljivo čekao svoj momenat. I dočekao ga, ili sam bar tako
mislio. Nakon što se sve završilo Nata je tražila da je odvezem da
pokupi malu Hanu. Insistirao sam da ostane al je ona bila uporna.
I taman sam u kolima hteo da nastavim priču Nata je za minut
308
BOOK AS PASSION
zaspala. Nisam hteo da je budim, ova dva dana su za nju bila

previše, možda je odspavala samo neki sat. Ova devojka je moj
početak i kraj. Suđena mi je.
Ako treba da puzim, puzaću.
Ako treba da pričam i objašnjavam, objasniću.
Ako treba da tešim, utešiću.
Samo više nikad neću dozvoliti, da je izgubim.
Ako bi se to desilo, ovog puta umreću.
NATALIJA
Posle tebe je ostala duša

gola k'o pustinja
posle tebe mi ljubav dođe
kao milostinja...
On je ovde. Svuda oko mene. Tu je u mom prostoru. Tu je u

mojoj kući. Danima.
Nisam očekivala.
Nisam mogla da shvatim reči i da probavim istinu. Mog
oca, jednog i jedinog koga znam, više nema. Jeste, godinama bio
je bolestan ali govorio je da nije. Brinula sam kao prava ćerka, ali
samo je odmahivao glavom Nato sine, samo ako se u duši osećaš
bolesno onda si bolestan. A ja sam zdrav, moja duša je takva. Ne brini.
Brinula sam sa razlogom. I to je to, došli smo do kraja, došli smo
do toga da moramo da se oprostimo.
A ON je bio tu. Sve vreme. Došao je da razgovara. Došao je
da govori a ja da pokušam da ga slušam. Nisam to želela a opet
slušala sam svoj unutrašnji glas. Saslušaj ga i on će otići.

I sve se ovo desilo a ON nije otišao. Ne što nije otišao, već je
vukao konce. Ponašao se kao da mu je mesto tu, kao da ima sva
prava ovog sveta. Pustila sam ga jer nisam imala ni volje ni snage
da se oduprem. Ali hoću. Neću posustati u trenutku porodične
slabosti.
"Nato, otkud on?"
"Ne znam. Vratio se."
"Kako se vratio? Odakle?"
"Šta znam! Iz nekog zimskog sna i sad ponovo uzurpira moj
život, moje sve..."
"Eh seko..."
"Sonja..."
"Neću ništa da kažem. Kad sve prođe sastavi delove svog
srca pa vidi koji ti deo fali Ognjenov ili Nikolin. Nije valjda toliko
teško?!"
"Teško je. Mnogo je teško."
"Onda polako. Boluj prvo, sačekaj da sve prođe."
"Nedostaje mi tata. Videla sam ga pre samo par dana. Ne
mogu da verujem da ga nema."
"Znam seko, znam."
"Znam da moraš da ideš zbog Mihajla. Hvala ti što si
došla."
"Morala sam da se oprostim od njega, ali moram da idem
zbog klinca. Inače, znaš da bih ostala sa tobom?"
"Znam Sonja i u redu je. Idi svojoj porodici."
"Nato, zovi me kad god ti je teško."
"Hoću."
310
BOOK AS PASSION
I tako se Sonja vratila u Nemačku.

Ja sam ostala okružena ljudima a opet usamljenija nego ikad.
***
"Dobro jutro medena."

Otvaram oči i vidim njega. Ma ne, ja verovatno sanjam.
Otkud on?!
"Šta radiš ti ovde?"
"Pustila me je tvoja mama. Doneo sam doručak i došao sam
da te vodim kod Olje."
"Ognjene..."
"Medena, nije još vreme. Sve znam. Ne želim da se svađam
ili prepirem u kući vaših roditelja. Kad budemo razgovarali biće
to negde gde ćeš moći da vrištiš, lomiš stvari i udaraš me."
"Ne želim te ovde. Mogu i sama da odem kod Olje, nisam
nesposobna."
"Nisi, ali si umorna i osetljiva."
"I takođe ne želim da budem viđena sa tobom.
Zaboravljaš..."
Podignem ruku i pokažem mu šaku.
"Da nosim tuđi prsten. Dakle..."
Ustao je sa fotelje i došao do mene pa čučnuo ispred.
"Ne interesuje me. Nisi još udata i meni je jedino to važno.
Ono što ja znam je da sam sad ovde i ne idem. Čuješ? Ne idem
nikuda."
"Sebičan si. Znaš li?"
"Medena..."
"Prestani! Molim te... Molim te Ognjene. Izađi iz sobe."
Na putu sam da se slomim. Sve ovo, previše mi je. On je tu
non-stop. Umesto da pored mene bude moj verenik, ovaj drugi je
tu i prati svaki moj pokret. Nisam verovala, ali okrenuo se i
izašao. A ja sam ostala da plačem. Posle nekog vremena sredila
sam se i izašla.
"Dušo, kako si?"
"Dobro sam mama. Idem da uzmem Hanu."
"Ognjen te čeka napolju."
"Uh..."
Znači nije otišao.
"Nato... Neke se ljubavi nikad ne prebole, ostanu utisnute
duboko u nama."
"Znam mama."
"Puno je vremena prošlo i ja ne odobravam njegov povratak
ali uporan je a upornost ponekad daje rezultate."
"Sad ništa ne znam."
"Znam. Sad i treba da boluješ. Ali uskoro, moraš da se
odlučiš a to će biti teška odluka."
"Mama... idem po Hanu. Odvešću je kod sebe u stan malo."
"Dobro."
Obukla sam se i izašla napolje. Ognjen je stajao naslonjen na
auto i pričao telefonom.
"U redu. Evo je. Vidimo se posle."
"Mislila sam da si otišao."
"Nikad. Hana spava, zaspala je zajedno sa Mašom. Ako
hoćeš možemo negde da prošetamo."
312
BOOK AS PASSION
"Hoću onda na groblje."

"Medena..."
"Idem onda sama. Zdravo."
U sekundi, samo jednoj sekundi, našao se pored mene i
ščepao me za ruku.
"Idem svuda sa tobom. Kako ne shvataš? Pratiću te gde god
ideš, ja ću biti tvoja senka. Ako budeš plakala ili patila, ja ću biti
tvoja uteha."
"Kasno je."
"Nikad. Možda je prošlo previše vremena. Možda je sve
trebalo da bude drugačije, ko zna... Ali sada, ja sam tu..."
"Pusti mi ruku. I ne dodiruj me više."
Imam džemper i jaknu a osetila sam njegovu ruku. Mrzim
to jer se prisećam. On to radi. Tera me da se vratim u ono vreme i
setim svega.
Vuče me svojim postupcima da vidim onog starog Ognjena
koga sam... Ne!
Vozimo se u tišini. Reči su suvišne. Izlazimo, on ide iza
mene baš kao senka. Ćutimo i dalje. Kupujem sveće i krećem na
drugu stranu.
"Da nisi promašila?"
"Nisam."
Idem i dalje, on nastavlja i ćuti. Onda stanem ispred dobro
poznatog spomenika i poljubim ga.
"Zdravo Ljiljo."
Iza sebe začujem jebote... Bože oprosti...
Okrenem glavu i pitam ga:
"Nisi znao?"
"Ne."
Palim sveću, čekam da počne da gori i onda sednem na
klupicu gledajući u njenu sliku.
"Nisam ni ja, do skoro. Eto... šta ti je život..."
"Medena..."
"Šššš... samo ćuti."
"Ok."
Nije mi prilazio, ostao je iza mene. Sedela sam i gledala u
sliku a nisam bila tu. Bila sam negde izvan svog tela, duša mi je
lutala u međuprostoru. Ni tamo, ni vamo.
Ovde sam jedino imala mir. Čim odem odavde, sve prestaje i
nastavlja se borba.
"Hajdemo kod tate sad."
Prećutno me posluša i dalje ide iza mene. Reči nisu
potrebne.
Dva sata kasnije...

"Nato, loše izgledaš."
"Mogu misliti."
"Slušaj, nije mi problem malena... Trebalo bi da se naspavaš
prvenstveno. Može da ostane kod mene još koji dan."
"Ne znam, Olja."
"Ali ja znam. Slušaj me, samo ti nudim pomoć, nevezano za
mog brata. Vaša situacija je van mog domašaja i neću se mešati.
Šta god da se desi poštovaću tvoju odluku. Oduvek si bila prava
devojka, jaka, odlučna, karakter i zato te neću osuđivati. Ali sad...
misli na ovu devojčicu… umorna si i kako da joj se posvetiš?"
"U pravu si. Sutra dajemo sedam dana i doći ću po nju."
314
BOOK AS PASSION
"Polako. Samo vi obavite sve potrebno. I tvojoj majci je

potreban mir i odmor."
"Još jednom ti hvala. Idem sad."
"Pozvaću Ognjena."
"Gde je on?"
"Verovatno sedi pored krevetića i gleda u Mašu. U stanju je
satima to da radi."
"Aha..."
"Njegovo srce je samo tvoje."
"Molim?"
"Ništa više neću reći. Dođi."
Povukla me je ka sobi i stale smo obe kod vrata. Ognjen je
sedeo u fotelji za ljuljanje i držao je bebu u naručju.
"Tiho noći, moje zlato spava,
nad glavom joj od bisera grana.
A na grani ko da nešto bruji,
to su mali sićani slavuji."
"Otkad se rodila Maša, nešto je puklo u njemu."
"Hej, bila se probudila ali sad je sve ok. Sredio je ujko stvar.
Medena?"
"Idem. Ostani ti."
Pogledala sam u krevet gde je Hana bezbrižno spavala. Bila
je preslatka devojčica a tako tragične sudbine. Srce mi se steglo
od pomisli šta će sada biti sa njom.
"Odvešću te."
"Pusti ga. Njemu je svaki trenutak sa tobom mnogo."
Slegnula sam ramenima i krenula napolje.
"Još jednom ti hvala. U svom haosu ne znam ko bi se brinuo

o njoj."
"Nema na čemu. Ona je tako dobro dete i nije uopšte
zahtevna. Ne brini."
"Vidimo se sutra."
U kolima ponovo tišina. Preko potrebna. Ne mogu da
razmišljam o njemu. Nemam snage.
"Neću ulaziti, treba da se odmoriš. Neću sutra dolaziti na
groblje."
"Dobro."
"Pre nego što izađeš, obećaj mi da ćemo nastaviti onaj
razgovor."
"Ne znam baš..."
"Čekaću. Dan, nedelju, mesec, koliko treba."
"Javiću ti se."
Mislila sam da će ipak izaći ali nije. Pustio me je.
"Čekaću."
Bol je ogromna. Sada još veća. Ne boli ostavljanje, ne bole
reči... Boli to što neko dopusti da vreme prođe a nikad te ne
potraži...
I kada to isto vreme ponovo prođe, taj neko se vrati i želi
oprost i novi početak. Vredi li? Mogu li?
Ušla sam u stan i tu nije bio kraj. Ne. Sad tek počinje.
"Dobro Natalija, gde si ti?"
"Bila sam na groblju i da posetim Hanu."
"Aha, ali sa kim? Natalija, ON je ponovo tu ako nisi
primetila!"
Ušla sam u kuhinju i sipala čašu vode.
316
BOOK AS PASSION
"Molim te da ne povisuješ ton. Umorna sam i boli me

glava."
"Nato, ljut sam dovraga! Jebeno sam ljut jer vidim kuda ide
sve ovo! On te odvozi, dovozi, koordinira tvojim životom, poslao
je Hanu kod njegove sestre!"
"Nikola, u haosu smo bili, a on se slučajno zatekao tu. A
kuda bi sa Hanom? Da li bi je ti čuvao? Vidim kako si se ponudio
da pomogneš."
"Imam mnogo posla."
"I to je u redu. I ja imam posao. Ali sada je porodica na
prvom mestu. Znaš, ta mala me treba. Boli me pomisao da mogu
da je odvedu i daju drugima. Treba me majka, da budemo uteha
jedna drugoj."
"A ja? Kada ću ja doći na red kod tebe Natalija?"
"Ti si uvek tu."
Sela sam pored njega. Laganje nije opcija.
"Ali ja nisam ta, Nikola."
"Molim?"
"Nisam, znali smo to i ti i ja ali smo se zavaravali."
"Ostavljaš me zbog njega?"
"Ne. On nema veze sa tim. Nisam još uvek pričala sa njim i
ne znam hoću li mu oprostiti. On me je samo pogurao da ovo
vidim drugim očima."
"Aha."
"Nikola. Ti nisi zaljubljen u mene, ti voliš naviku i iluziju o
Nataliji. Čim si imao druge žene dok si me navodno čekao, znači
da si otvoren i za druge opcije. Ne krivim te, puno si mi
pomogao. Prijatelj si mi oduvek i uvek ćeš biti."
"Shvataš li da ću ga svejedno ubiti. Sve je bilo dobro dok se

ON nije pojavio."
"Džoni... kada nešto nije pravo samo je pitanje vremena
kada će da pukne... Niko na to ne može da utiče... Možda ja
ostanem sama ceo život, ko zna... ali bolje i sama nego da uništim
i sebe i tebe."
"Ne znam. Sve se vrti oko njega. Ne podnosim ga. Nikad
nisam jer te nije vredan."
"Znam."
Mislila sam da će Nikola napraviti scenu. Osim još malo
psovki drugo ništa nije učinio čak ni kad sam mu vratila prsten.
Bez reči je izašao. Previše tiho.
Krenula sam u kupatilo pod tuš. Ovaj dan se tako otegao i
samo sam želela da legnem i naspavam se.
I ja sam se zavaravala ubeđujući sebe da Nikolu volim pravom
ljubavlju. Tako sam volela samo jednom.
Samo jednom i nikad više.
Laku noć medena. Mislim na tebe. Spavaj malena.
Vratio se. Svuda je oko mene. Kad otvorim oči, on je tu, kad
zatvorim isto.
Legnem i želim da zaspim. Potreban mi je san, odmor, mir.
Ali ja sam sve samo nisam mirna. Oluja bije u meni još uvek
neprimetno. Podići će se uskoro to znam.
A tada se nas dvoje konačno moramo suočiti i staviti tačku.
Pitanje je samo mogu li sve to podneti?
Ima noći kada tugu točim

'mesto vina,
318
BOOK AS PASSION
al' nema dana kol'ko je

na srcu rana...
Strpljen - spašen
OGNJEN
Kažu strpljen-spašen. Možda spašen al lud. Jer ako me ovo
strpljenje sad ne ubije ništa neće. Mnogo puta mi je glava bila u
torbi, mnogo puta sam ugovarao milionske poslove, mnogo puta
sam morao da donesem teške odluke, al smem da se zakunem da
mi ništa teže palo nije od ovog čekanja. Obećao sam Nati da ću
čekati da ona bude spremna, i sad ćutim i čekam već sedam dana.
Čekam a u meni sve vri. Znam gde je, šta radi, kako provodi
vreme. Sve sam znao al nisam mogao da joj priđem. Nisam želeo
da prekršim obećanje, da neću navaljivati dok ona ne bude
spremna. I evo me u Nešinoj kafani sedim, čekam njen poziv,
poruku. Budan čekam uz muziku zore.
"O pa nije li to veliki Ognjen Radulović koji se plaši jedne
obične doktorke Medene?"
"O Nešo, stigla najveća lajavica među doktorkama. Još
samo mikrofona da se latiš i taman bi bila samo za kafanu."
"Uh, pa ti nisi čuo? Ma zvezde granda mi nisu ravne."
"A jel? Ajd da vidimo, ajd nađi me noćas i sve što u džepu
imam noćas je tvoje."
"Nadam se da su ti džepovi puni jer odavde izlaziš
praznih."
320
BOOK AS PASSION
Gledam ludu doktorku Bilju kako odlazi do muzike i

nasmešim se jer njeno ludilo i pozitiva je ono što mi prija, pomaže
da preguram noć. Ako ništa bar će me dobro nasmejati. Lujka.
"Jebao si ježa u leđa."
"A? Što to kažeš kume?"
"Ta ti je kume, bekrija kakve nema. A glasinu ima takvu da
sam je na kolenima molio da peva u mojoj kafani. "
"Ne seri da zna da peva?"
"Čekaj i spremi pare. Glave će ti doći doktorke."
Kafana je puna, Biljana se latila mikrofona i smeši se. Ima
neki pogled đavolice. Teško onom ko završi sa njom. Al takve
luje obično budu najbolje žene.
"Dobro veče narode. Jeste li raspoloženi za malo
srceparajućih reči?"
Noćas mi se ne spava
I za život ne marim,
Tri sam čaše popio
I krila sam dobio
Noćas bih te ljubio
Čujem fenomenalan glas, vidim kako mi Bilja namiguje i

znam da je svesna da me je ubola pravo u metu. Kao da zna da
meni bez nje više života nema pa kaže:
Ne budeš li došla u najkraće vreme

Slobodno pošalji ludake po mene,
Neka me odvedu s njima da poludim,

Ne mogu bez tebe uzalud se trudim
I jebe ona mene pesmama, flaše stižu jedna za drugom.

Kum me gleda i odmahuje glavom, zna da mi treba da malo
oduška. Pijem i u mislima vraćam svaki tren proveden sa mojom
Natom. Jedini trenuci vredni življenja su oni provedeni sa njom. I
upravu je mala doktorka život treba živeti punim plućima. I
upravo to i nameravam. Boriću se dok u meni snage ima. Al na
kraju starost ću dočekati u Natinom zagrljaju.
Doktorka malo peva, malo igra sa drugaricama, vesela je.
Kao da je nikakve brige ne more. Ne sećam se da sam se ikad je
tako osećao. Mislim da nije ni moja Nata. Ona je sazrela pre
vremena. Sećam se njenog mudrog pogleda koji je imala sa samo
18 godina, ozbiljnosti u stavu i ponašanju. Dok sedim izgubljen u
mislima pridružuje mi se za stolom mala doktorka Bilja.
"Odlutao? Jel sam te našla? Plati."
Ona je genijalna, pravo osveženje među ovim licima
devojaka koje sve liče jedna na drugu.
"Ozbiljna si? Da ti platim? Hoću al da mi otpevaš još nešto,
može?"
"Al si zahtevan. Ne mogu, dosta je za večeras. Radim sutra
treba mi glas."
I tako lako sa njom teče razgovor. Retko koja osoba mi se
dopadne na prvu loptu a ona jeste. I razgovaramo dok je neka
pesma ne pogodi pa krene da igra, zove drugarice za moj sto i
otkači. Uživam u prizoru tri mlade, vesele i neiskvarene devojke
koje igraju i uživaju u životu. Smeškam se i opušten nisam ni
primetio da mi se neko približio dok nisam osetio nečiju pesnicu
322
BOOK AS PASSION
na svom obrazu. Pao sam i poljubio pod. Okrećem glavu dok

polako ustajem da vidim ko to večeras ima muda viška. Jer
definitivno ostaje bez njih. I ono što vidim me iznenađuje.
"Maleni, jebeni Džoni."
"Da, ustaj matori da ti već jednom pokažem. Malo ti je jedna
nevina, naivna i mlada devojka, sad hoćeš još."
"Koji je tebi kurac?"
"Prešao si na još mlađe, skoro da ćerka može da ti bude. Šta
je? Uhvatila kriza srednjih godina, a?"
"O čemu ti pričaš?"
I maleni opet nasrće na mene. Primam još jedan dobar
udarac, mali ima dobru i brzu ruku moram mu priznati al ovog
puta mu ne popuštam. Stabilizujem se, obrišem krv sa usana i
krenem da uzvraćam udarce. Nije mi baš najjasnije o čemu priča
al ove udarce mu ne praštam. I nije mi lako da savladam Džonija,
mlad je, brz, dobro se razvio, nabacio masu ovih zadnjih godina, i
naučio je da se bije. I to iznenađujuće dobro za jednog doktorčića.
Uspevam da ga bacim potrbuške na pod i priklještim laktom vrat.
"Slušaj me, ne znam o čemu pričaš i ne zanima me. Ovo ti je
drugi i zadnji put da se nasrnuo na mene. Drži se podalje i od
mene i od Natalije."
"Od nje nikad."
"O držaćeš se, inače nećeš proći dobro. Jednom sam
dozvolio da mi isklizne iz ruku i neću nikad više."
"Al i dalje mrsiš sa strane."
"O čemu bre pričaš?"
"O Biljani."
"Molim? O doktorki? Ti si lud."
Ustanem i oslobodim budalu. Kao da meni treba neka

pored moje Nate. I kad sam mislio da je nikad više neću imati,
nijedna nije mogla da bude posebna u mom životu, a sad kad
imam i malenu šansu da je vratim u svoj život sigurno neću
pogledati drugu ženu.
"Ognjene izvini. Nikola nikad ne gubi živce. Ne
prepoznajem ga."
"Biljo, ti znaš Džonija?"
"Da... pa kolege smo. I nekad se družimo. Nije on loš. Ne
znam šta mu bi."
"Nije ni važno. Odlazim. Vidimo se."
I dok uz Nešinu pratnju napuštam kafanu krajičkom oka
uhvatim prizor Džonija na stolici i Biljane kako mu nežno briše
krv sa čela.
"Kume, da te vozim na hitnu?"
"Neka Nešo, ne treba. Idem."
"Pa gde ćeš takav? Ajd kod nas, da ti bar očistimo tu usnu.
Možda ti je opet nos slomljen."
"Nije, osetio bi da su pukle kosti. Hvala al imam gde da
odem. Pozdravi kumu i klince."
Sedam u kola, stežem zube jer osećam kako me rebra bole
od udarca. I ovoga puta nisam slagao Nešu, tačno znam gde
idem. Nasmešim se i pokrenem auto.
NATALIJA
Ovi dani su mi bili pravo mučenje.
Niko nije očekivao, niko se nije nadao. Iako je tata bio čovek u
godinama, nismo bili spremni. Nikad i ne bi bili. Kako možeš
324
BOOK AS PASSION
ikad da budeš spreman na to? Kako možeš da budeš spreman da

danas jesi, sutra nisi?
O kako život shvatamo olako...
Par dana ne znam ni gde sam bila, ni šta sam radila. Kada
se sve to desilo, kao da sam se oduzela i nisam bila ja. Kao da je
jedan deo mene umro. I jeste. Oni su jedini roditelji koje znam,
dali su mi sve i izveli na pravi put. Napravili od mene ženu
kakva jesam. Devojku kakva sam nekad bila, čvrsta i prisebna,
oštrog uma.
Zato mi je teško. I zbog majke takođe.
Olja se brinula o Hani par dana a onda sam otišla da je
pokupim i povedem kod mame.
"Puno ti hvala. Tvoj sam dužnik."
"Nema na čemu, draga. Ona je divna devojčica."
"Jeste. Mama kaže da je sa decom uvek imala sreće, da smo
Gagi, Sonja i ja isto bili dobrice."
"Gagi? Tvoj brat? Dobrica? Ne bih rekla..."
"Olja..."
"Izvini, nije lepo da tako pričam o tvom bratu u ovom
trenutku. Recimo, ajde da pričamo o mom bratu?"
Sedele smo i pile kafu. Hana se igrala dok je Oljina beba
spavala u krevecu.
"Pa bogami nećemo ni o njemu da pričamo. U stvari,
nemamo o čemu..."
"Moj brat je kreten svoje vrste."
"Molim?"
Znala sam da su Olja i Ognjen nebo i zemlja. Mislim da je
Olja takva sa svima.
"Kreten, idiot, kukavica, šta god hoćeš... ali dobar čovek..."

"Hm..."
"E ovako, boljeg trenutka nema nego što je ovaj. Ja sam ti
osoba dugačkog jezika, što na um to na drum i ja ću ti reći da je
Ognjen debelo zakazao kad si ti u pitanju. Sve će ti on priznati…
ali da te pusti 10 godina?! Ej, pa koji je to mozak!!"
"Olja, ja tebe ništa ne razumem."
I nisam. A nisam mogla bi da verujem da će mi nešto i
pričati, pogotovu Ognjenu iza leđa.
"Nato, ne možeš da zamisliš teret koji je on nosio. Ti si bila
nešto čisto što on nije hteo da ukalja. On... uh, kako da ti kažem...
On uvek bira teži način. Tako ga je naš Petar naučio, crko
dabogda."
"Zar vaš otac nije umro?"
"Jeste. Ali bih da umre ponovo šta nam je učinio. Vidiš?!
Pod njegovim bremenom Ognjen je uništio vašu vezu!"
"Polako Olja... Molim te, ne uzbuđuj se zbog mene. Nije
dobro zbog bebe."
"Medena, ja tražim samo šansu za mog brata. Ništa drugo."
Komešanje u grudima, vazduh koji dišem... kao da mi ga
neko izbija.
"Ne znam... zaista ne znam Olja..."
"Šansu da saslušaš. Šansu da kleči. Šansu da moli. Šta
god..."
"Razmisliću."
Maša se probudila i to sam iskoristila kao priliku da odem.
Nisam to htela ali pominjanje njenog brata samo me je guralo više
ka tome da ne znam šta da radim, da sam u slepoj ulici.
326
BOOK AS PASSION
"Hana, idemo kod Zorice."

"Važi Nato. Ćao Olja. Čuvaj bebu."
"Hoću zlato i ti čuvaj i Zoku i Natu. Medena, molim te,
razmisli."
Medena je bio taj mladalački nadimak. Nadimak kojim me
je on zvao, medena, malena... Dugo nisam dala da me neko tako
oslovi, ceo fakultet pa i početak stažiranja. Ali onda su me ovde u
bolnici svi prozvali doktorka Medena te nisam mogla svakog
ponaosob da ispravljam. I kao da sam ga prizvala... Duhovi
prošlosti su se vratili...
"Hana, Hana, dušice nedostajala si mi."
"I ti si meni. Mogu li odmah da se igram?"
"Možeš, imaš još novih igračaka. Doneli su ti Gagi i Sonja."
"A Mića? Hoće li se on vratiti?"
I eto... Kako malom detetu objasniti...
"Eh dušo... Neće... Mića je otišao na nebo...tamo on sad
spava sa anđelima i čuva te."
"Stvarno? Jel može da me čuje onda?"
"Može, sigurna sam."
Slušala sam razgovor od kog mi se srce cepalo, dok sam
vadila Hanine stvari iz torbe.
"Natoooo, brzo dođi da vidiš ove barbikeee."
Ušla sam u sobu baš kad je Hana počela da vadi lutke iz
kutije. Mama je sedela na krevetu i vidim da ponovo plače.
"Hej mama..."
"Dođi draga. Moramo da razgovaramo."
Pratila sam je do kuhinje gde smo sele za sto.
"Reci, ne plaši me."
"Uzeće mi Hanu."
"Molim?"
"Socijalna radnica je dolazila. Kažu dali su mi malo
vremena da tugujem."
"Dali? Pa prošlo je tek deset dana! I?"
"I ništa. S'obzirom da tate nema, ja više nisam podobna za
hranitelja jer sam sama."
"Ali rekli su da nemaju nikog slobodnog! Kako će? Gde će
je? Taman smo se uhodali svi."
"Ne znam dušo.. ako mi sad uzmu i nju... Šta će sa mnom
biti?"
Toliko sam navikla na devojčicu. Nisam je gledala kao tuđe
dete već kao svoje, naše. I ona se uklopila. Kada nas vide zajedno
obično i pomisle da je moja.
"Jesu li ti još nešto rekli? Čisto da dobijemo na vremenu dok
se raspitam."
"Ne, samo da će me kontaktirati kad pronađu odgovarajuću
porodicu."
"Dobro. Smiri se a ja ću povući neke veze."
"Hvala ti mila. Ne bih mogla da podnesem još jedan
gubitak."
Najgore od svega je bilo što ne bih mogla ni ja.
***
Još uvek se nisam vratila na posao. Imam pravo na dane

usled smrti roditelja kao i to da je načelnik insistirao da se
328
BOOK AS PASSION
odmorim. A eto me, umorna sam kao da sam radile dve, tri
vezane smene.
I stiže me. Stiže me bol, stiže me gubitak, stiže me raskid,
stiže me na kraju... Ognjen.
Ležala sam bezvoljno u krevetu i vrtela kanale. Na kraju
sam pustila fudbal, pa nek ide život. Živela Liga šampiona!
Baš sam se uživela kad sam začula lupanje na vratima. Nikad, ali
baš nikad ne gledam ko mi kuca. Grozna navika ali šta ću... I
kada sam otvorila ima šta da vidim.
"Na šta to ličiš nesrećo?"
"Nato srećo..."
"Šta srećo? Koliko ti godina imaš, izvini?"
Još uvek smo stajali na vratima.
"Došao sam da me pogledaš i središ. Možeš li?"
"Uh... Ulazi kretenu."
I eto ga, ponovo raskrvarene usne i nosa, stoji tu ispred
mene.
"Sedi. Šta me gledaš?"
"Lepa si mi."
Krenula sam da iz pribora izvadimo prvu pomoć.
"Hoćeš da te sredim ili ne?"
Klimnuo je glavom pa počeo da skida jaknu. Posle svakog
pokreta, trzao se.
"Povređen si još negde?"
"Dobro sam."
"Alo!! Ovde sam ja sad doktor a ti pacijent. Pričaj, gde te još
boli?"
Uzela sam prvo usnu da mu sredim.
"Mislim da ti ovaj put nije slomljen nos."

"I ja mislim."
"Dakle?"
"Bole me rebra."
"Dobro, pogledaću."
"Ajoj, to boli."
"Boli? Ovo te boli? Ne budi kukavica. Stisni petlju. Kad
možeš da se biješ, moraš i da trpiš."
Čistila sam mu lice a da nisam ni primetila koliko smo u
stvari blizu. Koliko je taj njegov miris poznat. NE!
"Reci mi Ognjene, zbog koga si se sad tukao? Zbog koje
ženske? Nije li to klinačko ponašanje?"
"Doktorice Medena, mnogo se raspitujete za nekog ko želi
da bude strogo poslovan. Ali evo odgovoriću Vam na pitanje.
Ovo je sve zbog Vas."
Stala sam i pogledala ga pravo u oči. Izbegavala sam taj
kontakt.
"Zbog mene?"
"Tvoj me dečkić napao... i ovaj put ja sam se branio, tako da
i on izgleda isto ovako."
"Nikola? Gde?"
"Da, taj klinac što mi skače po živcima. Gde bi, u kafani...
Tamo gde sam zbog tebe malena..."
"Ne zovi me tako..."
Uhvatio me za ruku.
"Natalija... srećo..."
"Ognjene, ne mogu... Shvati..."
330
BOOK AS PASSION
Sad se već rvemo rukama, njega sad izgleda ništa više ne

boli.
"Čekaću, kajaću se, sve što poželiš..."
"Pusti me. Daću ti nešto za bolove i idi."
"Šta je to?"
I evo ga. Očistila sam mu lice i on je vaskrsao.
"Gde ti je prsten?"
I dobro opaža.
"Skinula sam."
Laž.
"Natalija..."
"Nemam snage Ognjene. Ne posle današnjeg dana..."
"Šta se desilo malena?"
"Uzeće nam Hanu."
I tako je brana bola i tuge pukla i ja sam stala i zaplakala. U
sledećem trenutku bila sam u njegovom naručju, ridala dok je on
samo ponavljao biće sve u redu, nešto ćemo smisliti.
Noćas mi se ne skita
to me strašno nervira
obraz sam izgubio
dobro sam se ubio
noćas bi te ljubio
OGNJEN
Nata je bila uporna da napustim njen stan. Promenila se,
nije više ona nevina devojčica koja bi bdila celu noć kraj
povređenog čoveka. I razumem je. Ovog puta su njene rane veće,

iako nevidljive siguran sam da bole mnogo više nego ove moje
fizičke. Razumem je, al me prokleto izluđuje ovo čekanje.
Izluđuje me što ne znam na čemu sam. Izluđuju me stvari koje se
dešavaju a na koje ne mogu da utičem. Moja Nata je sada zrela
žena, uspela je u životu i ne treba joj neko kao ja. Ne treba joj
sponzor. I boli me, jebeno ubija to što znam da joj nisam
potreban. Ima sve u životu. Postigla je sve sama. Ja sam u njenom
životu samo sporedan lik u ovom trenu. Al kunem se sam sebi da
ću učiniti sve da zaigram glavnu ulogu. Kockao sam se sa
mnogim stvarima u životu, nekad gubio, nekad dobijao, al ovoga
puta ulog je veliki i moram pametno da odigram, da razmislim o
svakom potezu, o svakom narednom koraku. Ovoga puta
kockam se sa životom, ulog ljubav i sreća. Vreme je da sreća malo
bude na mojoj strani i u ljubavi.
Prošli su dani od moje tuče u kafani, dani od kad sam
zadnji put video Natu. Znam da je počela da radi, da puno
vremena provodi kod majke sa malenom Hanom. Poslao sam joj
nekoliko poruka na koje nije odgovorila. Dovodi me do ludila što
me ignoriše. Obećao sam da ću čekati samo ne znam do kad,
strpljenje mi je na izdisaju.
"Gazda, traži vas neka žena."
"Ko, Dano?"
"Kaže vaša stara prijateljica."
"Nek uđe."
Dana, žena koja mi održava stan mi se nasmeši i ode. Uz
mene je godinama, videla me je i u najgorem i najboljem
raspoloženju, brinula se da mi je frižider uvek pun. Poštovao sam
je jer je bila poštena i vredna žena.
332
BOOK AS PASSION
"Dobro dan, Ognjene."

"Anja?"
"Nisam duh Ognjene. Ovo je moja ćerka Nina."
"Izvini, dobrodošla. Ćerkica ti je divna."
"Hvala puno, možemo li da popričamo? Pretpostavljam da
znaš o čemu, ili bolje reći o kome?"
"Naravno, sedite. Da stavi Dana kafu, nešto za malenu?"
"Ne treba, hvala ti. Ima Nina sokić."
"Ok, drago mi je što si našla svoju sreću. Video sam slike.
Nadam se da je dobar prema tebi."
"Jeste, najbolji muž i otac za poželeti. Imala sam sreće,
mnogo sreće Ognjene, kad sam njega srela."
"Nije to sreća, zaslužila si. Svaki tren sreće zaslužila si."
"Možda, u svakom slučaju zadovoljna sam svojim životom.
Nego, ima nešto što me muči."
"Natalija."
"Da, Ognjene ubio si sve u njoj."
"Znam, veruj mi promenio bih sve da mogu."
"Nemoj, prošlost je tu da nas podseća na naše greške, da
nas uči da ne pravimo iste. Ona nije dobro."
"Kako to misliš?"
"Ognjene, ona je jaka, mnogo jača nego što misliš. I ja sam
jednom davno pogrešila, mislila sam da joj je bolje bez tebe. Sada
znam da nije. Kakav si takav si, njena si sudbina."
"Ne želi me, udaje se."
"Džoni je dobar, ali nije za nju. Nikad nije ni bio. Oduvek je
volela tebe. Sad je moraš shvatiti, povređena je."
"Znam, Anja i učiniću sve da ispravim stvari iz prošlosti."

"Nemoj, ostavi je zakopanu. Gledaj u budućnost. Budi joj
podrška. Nemoj da navaljuješ, al nemoj ni da se skloniš u
potpunosti. Budi uvek tu negde u njenoj senci, da zna da može da
računa na tebe. Trebaš joj sada, teško joj je bez oca. Brat i sestra su
joj daleko. Postoji malena devojčica za koju se ona vezala."
"Hana."
"Da, moj muž i ja pokušavamo da joj pomognemo.
Pokrenuli smo sve veze koje imamo. Ali mislim da nije dovoljno.
Zato mi trebaš ti."
"Ne razumem, šta je sa Hanom?"
"Znaš li kako funkcionišu hraniteljske porodice? Malena
Hana će biti premeštena u neku drugu porodicu sada kada
Natina majka nije podobna za hranitelja. Natalija je vezana za
Hanu. Želi da ona bude hranitelj. Ali to nije moguće, pa je rešila
da je usvoji."
"Vau, to je velika odluka. Mada to liči na Natu. U čemu je
problem?"
"Nata je devojka, teško da će uspeti da dobije dete. Teško je
i ljudima koji su u braku i koji su godinama u procesu za
usvajanje."
"Ne razumem, šta sad očekuješ od mene?"
"Moj muž ima dobre i jake veze, ali i ti ih imaš svuda.
Znamo se Ognjene, znamo i ti i ja da ako želiš možeš sve preko
noći da završiš, da se ne lažemo."
"Mogu da pokušam."
"Ali nemoj ona da zna. Pomozi joj zato što želiš a ne zato što
nešto očekuješ za uzvrat."
334
BOOK AS PASSION
Pričali smo još neko vreme, Anja je zaista izgledala da uživa

u majčinstvu, blistala je. Bilo mi je drago zbog nje. Nakon što je
otišla, malo sam razmislio i okrenuo nekoliko brojeva da se
raspitam kako da pomognem Nati da zadrži Hanu. I kao što sam
i mislio svi su se složili u jednom, da bi sve mogao očas posla da
završim - da je Nata u braku. Pa... To mi je dalo zanimljivu ideju.
Nasmešim se i zamislim izraz lica moje Medene kad joj saopštim
plan.
Posle mnogo godina otvorim fioku koja čuva malenu
plišanu kutijicu i zagledam se u njen sadržaj...
Korak nazad, korak napred
OGNJEN
I evo me opet pred njenim vratima, čekam da otvori. Kakav
kliše. Kažu da se za ljubav treba boriti bez obzira na sve. Pa evo
zato i stojim ovde kao klinac od petnaest godina pun treme, pun
nesigurnosti. Najradije bih stvari odradio na svoj način, ali ne
mogu. Pobegla bi. Odsekla bi me iz svog života bez pardona, jer
tako je prokleto ponosna. I volim je zbog toga. U glavi mi trista
scenarija al' ja pristajem na samo jedan, na onaj u kom je ona
moja, jednom i zauvek.
"Ognjene, od kud ti?
"Da vidim kako si."
"Uđi, Hana spava, samo tiho."
Ušao sam tiho, na prstima i to ne da ne bih probudio Hanu,
već uznemiren osećajem u grudima, nekom slutnjom koja se u
meni javila od momenta kada je ona otvorila vrata. Život je nije
mazio, ja sam je zgazio a ona je ustala, digla se i ponosno poletela.
Moja golubica, moja ponosna devojka danas je uspešna i jaka
žena. Ponos je ono to je čini jakom, da nije njega davno bi se
raspala. Uznemirio me je pogled u njenim očima, neka praznina,
tuga i patnja vide se u njima. Jedan pogrešan potez, jedna
pogrešna reč i znam da je u stanju da ode zauvek. I ono to je
najgore, razumem je. Bol je nekad jača od želja i ljubavi.
336
BOOK AS PASSION
"Hoćeš kafu?"
"Neću, hvala."
"Ognjene, znam zašto si došao, ali ja sad stvarno nemam
snage da se natežem sa tobom i da razgovaramo. Imam prečih
stvari."
"Znam, nisam zbog toga došao. Treba da razgovaramo i
hoćemo, ali taj razgovor može da sačeka. Kad sam do sad čekao,
čekaću još neki dan."
"Hm, nekad nisi bio tako strpljiv."
"Da, i pogledaj gde nas je to dovelo."
"Vreme je zaista uticalo na tebe."
"I na tebe."
Skreće pogled da ne vidim suzu u njenom oku. Boli me.
Boli me videti je povređenu. Kako bih voleo da mogu vreme da
vratim, da sprečim neke stvari da se dese, da zaustavim vreme u
onom trenu kad je bila moja, nasmejana, razdragana i zaljubljena,
kad joj je srce bilo celo, kada nije bila ranjena. Al ne mogu i znam,
prokleto znam da sam ja najveći krivac za suzu u njenom oku.
"Nemoj, Nato."
"Neću, al' nekad je jače od mene."
"Znam medena, al' nemoj. Ni ja, niti bilo ko drugi ne
zaslužuje tvoje suze."
Bože, koliko samo želim da je uzmem u naručje i da joj
kažem da će sve biti ok, al' ne mogu, znam da bih time brzao
stvari, a njoj to trenutno ne treba, nije spremna za to. I možda sam
lud, možda grešim, al' pružiću joj šansu, ne pružam joj priliku da
ovoga puta ona bude ta koja će odlučiti o našoj budućnosti. Prošli
put sam to uradio ja i zeznuo sam stvar. Pogrešio sam i koliko
god sad želeo da promenim neke stvari, svestan sam da ne može
sve preko noći i da je vreme najbolji lek za sve. Još samo kad bih
ja bio neko ko može da čeka, strpljivost mi nikad nije bila jača
strana. Al ovoga puta sam spreman da istrpim sve, pa i da
strpljivo čekam, jer nagrada je velika, meni najvrednija, moja
medena.
"Znam da imaš većih problema, al' isto tako se nadam da
znaš da na mene uvek možeš da računaš, za bilo šta i bilo kad."
"Mogu li, Ognjene?"
"Medena, jednom sam zeznuo stvar sa tobom, veruj mi pre
bih sebi dozvolio da umrem i propadnem nego da opet sve
zeznem. Ovog puta sam tu šta god da se desi, ništa i niko me
neće poljuljati da odem ili odustanem od nas."
"Iskreno, prija to čuti Ognjene, al' daleko smo od onog što
smo bili. Ne znam da li ikad više možemo biti ono to smo bili,
mnogo je jada, bola..."
"Medena, upravo si mi dala nadu, iako možda to nisi htela.
Rekla si da ne znaš da li možemo biti oni stari, a ne da nikad
nećemo biti. Iskreno, ja i ne želim da budemo ono što smo bili."
"Ne razumem."
"Bili smo dobri, bili smo zaljubljeni. Al' nismo bili jaki, ja
nisam bio jak, nisam bio spreman da se borim. U stvari jesam, ali
nisam znao kako, zeznuo sam stvar i to priznajem. Kajem se i
veruj mi to kajanje, ta krivica me progoni sve ovo vreme."
"I dalje ne razumem, šta onda želiš ako ne da budemo kao
pre!"
"Želim nas, želim ljubav, želim ono volim te za ceo život. Ti
i ja, jači od svih. Al opet rekli smo da danas nećemo o tome, samo
sam želeo da ti kažem da ne odustajem od nas. Moja si bila, bićeš
i ostaćeš."
338
BOOK AS PASSION
"Ne znam šta da ti kažem, moj život trenutno je kao

ringišpil."
"Ne moraš ništa da kažeš, bitno je da me ne teraš od sebe,
da mi dozvoljavaš da budem tu, da ti se nađem, a hoću uvek, u to
nemoj da sumnjaš, nikada."
"Ok."
Ugledam malu naznaku osmeha na njenim usnama i moje
srce oživi, posle mnogo vremena jedan maleni osmeh samo za
mene. Njen osmeh vredi celo moje bogatstvo. Njen osmeh me čini
živim. Za danas je bilo dosta teških tema. Vreme je da joj
pokažem da sam zaista uz nju i da ću joj u svemu pomoći.
"Čujem da imaš problem sa Hanom."
"Da, mama više nije pogodan hranitelj, a i iskreno ne znam
ni da li bi mogla to da bude bez tate. Oni su bili savršen tim i ne
znam kako će ona sad bez njega."
"Ima vas, ti si joj blizu."
"Da, ali sama je u onoj kući gde je sve podseća na njega."
"Kažu vreme leči sve..."
"Lažu. Ja to najbolje znam."
Ne znam šta bih rekao na ovo. U pravu je, vidim joj bol u
očima. Ćutimo neko vreme, oboje u svojim mislima.
"Pokušaću da usvojim Hanu, mada znam da su mi slabe
šanse."
"Pomoći ću ti koliko mogu, znaš to!"
"Hvala, pomažu mi svi, ta malena mi je uzela srce, ne bih
podnela ni ona, ni ja da se razdvojimo."
"Neću to dozvoliti."
Opet mi se nasmeši i ja tada shvatim da ne mogu da uradim

ono to sam planirao. Nema šanse da joj tako nešto predložim a da
ona ne poludi. Ovoga puta odigraću igru kako treba. I u tom
razmišljanju prekide me zvono na vratima. Nata ustaje, otvara i
čujem neke glasove. Muški glas i već sam ljubomoran. I jedva
dočekam da vidim sa kim to moja malena razgovara. Ulazi
nasmejana a za njom neka grdosija. Ustanem polako i čekam
Natu da nas upozna.
"Ognjene, ovo je moj rođak Viktor, ali ga svi zovemo Bajo.
Bajo, ovo je Ognjen."
Pružam ruku ovom krupnom momku, sav srećan što je
samo rođak. Znao sam da Nata ima neke rodbine po Crnoj Gori
ali nisam imao prilike nikog da upoznam. Rukujemo se onako
snažno, muški. Gleda me malo čudno, pa se zapitam zna li ko
sam ja.
"Bajo, ajde pričaj šta ima novo. Kako je Suzana?"
"A da čuš kako je ona, bolje pitaj kako sam ti ja jado.
Buduća gospođa Peković ti je ka' vila, od kad joj prsten metnu na
ruku, ta preuzela sve u svoje ruke, Viki ovo, Viki ono, a ti Viki
pohitaj i ne primedbuj. Lijepo baba veli: Ko nema zeta nema ni
magarca. "
"A tebi sve loše vidim!"
"Biće mi Bogo mi loše ako te ne povedem dolje. Živ
prekostati neću, moj trio fantastiko: baba, Suzi i Zaga će mi glave
doći."
Slušam lika kako priča i malo mi fali da puknem od smeha.
Crnogorac samo kuka na ženu ili verenicu koliko sam ukapirao, a
na licu mu se vidi da tu ženu voli. U jednom trenu, prekida na
pola rečenice i pogleda u mene.
340
BOOK AS PASSION
"Reče li ti jado da se ova nesreća ođe što sjedi, Ognjen

zove!"
"Bajo..."
"Onaj Ognjen!"
"Bajo!"
"Nemoj ti meni Bajo. Pa đe si 'tico lovna, kad si dolećela
ođe? 'Ajde junačino, lijepo ustaj na noge lagane pa da pođemo."
"Gde?"
Pitam k'o debil.
"Da beremo jagode u sred zime. Čuš đe."
Krenu čovek prema vratima i ja za njim dok iza sebe čujem
Natino.
"Ognjene izvini."
Izlazimo iz stana kad me Crnogorac pogleda i nasmeši se
zlobno.
"Ajd' u moj auto, da se malo pitamo za junačko zdravlje.
Dužan si mi."
"Ja tebi? Vi Crnogorci ste ludi, majke mi."
"Što! Jesi još sa nekim ovako razgovarao!"
"Aha, sa Pavlom Đurovićem, da ga ne znaš?"
"Ih kako ne znam, rođak moj."
Nasmejem se ludo, trebao sam da znam da su familija. I evo
me, posle pola sata vožnje sedim u kafani, nekom kafančetu u
stvari i čekam ludog Crnogorca da progovori.
"Znači ti si taj crni majčin sin?"
"Koji?"
"Ajd nemoj se praviti blesav, znam ja dobro koji si. I da

znaš, dužan si mi. I to Bogo mi, debelo dužan."
"Kako sam ja tebi dužan?"
"Dužan si svaku Natalijinu suzu. Znaš li jadan koliko ih je
prolila? Ne znaš, nijesi svestan. Dok si ti jebavao, ona je patila.
Doduše jes bio tu onaj doktorčić, al' jado ti je on, nije za nju. Al'
nijesi ni ti."
"Kako možeš to da znaš?"
"A da čuš kako, valjda imam i ja jednu avetinju, tešku ka'
crna zemlja pa nijesam pobegao od nje. Ženim je. A šta si ti
uradio, čim zagustilo, ti rep na krsta, pa trk."
"Nije baš tako bilo."
"Ne, nije, no kako je bilo? Sreća tvoja pa nijesam bio tu, nije
mi Nata na vrijeme pričala o tebi, inače bih te našao u mišiju rupu
da si sakrio. Očiju mi, da si mi tad bio pri ruci, bez glave bi
hodao."
"Slušaj me, Nata se od mene sakrila. Tražio sam je svuda.
Zajebao sam stvar. I sad sam tu, spreman da sve popravim."
"I te kako ćeš da popraviš, i bolje ti je da te Pavle i ja ne bi
opravljali."
"Dobro, hvala na upozorenju. Onaj tvoj rođa ne pita i ne
priča već odmah udara."
"A pa Đurović je to. Nego da ti rečem sve što on zna, ja sam
ga obučio, pa ti sad viđi isplati li ti se da se s nama kačiš. Ovog
puta sam ja tu da pazim da ne zajebeš stvar, jer ako joj opet i
jedna suza zbog tebe potekne, nećeš se dobro provesti. A ako si
čvrsto rešio da joj se vratiš u život, pazi dobro što činiš, moraš joj
biti oslonac i pomoć u svemu, i u kućnim poslovima, i sa
342
BOOK AS PASSION
familijom, ma sa svima. Ako ti što nije jasno, slobodno pitaj, niko

se naučen nije rodio."
I ode ludak, ostavi mi račun da platim i da se snađem da
odem do Natine zgrade i pokupim auto. Šta sve mene neće da
snađe...
***
Natu nisam video nekoliko dana, nisam hteo da se
namećem. Rođak joj je bio tu, vreme je provodila sa majkom i
malenom Hanom. Nekoliko puta sam je video kako šetaju,
uživala je sa njom. I sada prvi put, dok sedim u kafani i
razmišljam o njima dvema u meni se budi želja da ona šeta naše
dete, da ta malena, ona, ja i možda jedno ili dvoje naše dece
budemo porodica. Mogao sam da je ucenjujem brakom da bi
dobila starateljstvo nad Hanom, al nisam hteo, po prvi put u
životu želim sve da odradim kako treba.
"Piješ sam kume?"
"U tvojoj kafani nikad nisam sam."
"Svestan si da si više kod mene u kafani nego u svojim
lokalima?"
"Tamo je sve pod kontrolom. Je l' ti smetam?"
"Ne mlati bre, nego pričaj. Ima li šta novo?"
"Nema, posao cveta, Maša raste."
"I ide proleće, pazi Boga ti nisam znao. Ne pravi se blesav.
Znaš šta te pitam?"
"Znam."
Vidim da iznenađeno gleda u kutijicu koju spuštam na šank
ispred njega. Gleda u mene pa u nju i tako neki minut u tišini, ni
jedan ne progovara. Znam da mu se svašta vrzma po glavi, takav

je mozak mu radi i sto na sat. Al isto tako znam da neće ništa ni
da pita, jer takav je. Ako nema nešto pametno da kaže on ćuti, a
kad progovori pogađa u metu. I zato smo mi prijatelji, kumovi,
ovolike godine.
"Došlo do tog?"
"Umalo, al' nije. Nisam mogao. Ona zaslužuje prosidbu
vrednu kraljice, a ne ucenu."
"Ucenu?"
"Bori se da dobije starateljstvo, i naravno mnogo bi joj bilo
lakše da je u braku. I veruj mi bio sam u teškom iskušenju da
iskoristim situaciju. Al' nisam. Nisam mogao. Sa njom više ne
želim da grešim, pružio bih joj sve, znaš da to mogu. Davao sam i
drugima sve i ne žalim. Voleo sam da me smatraju sponzorom,
takav sam i to se nikad promeniti neće. Gledao sam majku kako
prosi za zrno ljubavi, i zakleo se da će pored mene svaka žena biti
princeza. A sada želim kraljicu da joj dam sve. I kume, možda ću
sad da zvučim kao pičkica, ali zabole me. Želim da joj dam sebe,
srce, dušu, sve što imam i što sam njeno je."
"E hvala kurcu."
NATALIJA
Vratila sam se naizgled običnom životu, samo što ništa nije
bilo isto. Iskoristila sam kredit koji sam gradila godinama da
uzmem više prepodnevnih smena i ambulante da mogu više
vremena da posvetim majci i Hani. Ali nisam bila sama. On je bio
svuda tu oko mene. Ognjen, verovatno misleći da sam i dalje
mlada i neiskusna devojčica, ne uočava da znam da me prati.
344
BOOK AS PASSION
Vidim ga u kolima, vidim ga u parku, svuda. I drago mi je što mi

ne prilazi. Nekad mi samo treba mir. On je previše.
"Nato, jesi li sigurna?"
"Jesam."
"Znaš, to je velika stvar."
"Mama, oduvek sam želela porodicu."
"Znam srećo. I imaćeš ti svoju porodicu."
"Ne znam. Ali Hanu želim."
Jedina porodica koju sam želela je sa njim. Sam njim sam
htela ceo paket, ono da ostarimo zajedno sve dok nisam
zaustavljena i dok nisam prestala da sanjam. Znam, bila sam i sa
Nikolom. On je dobar čovek, uvek smo se razumeli, znam da me
voli ali više mislim da ta ljubav nije zdrava tj. da je to zaluđenost i
opsesija. Slagali smo se jer smo bili isti. Samo fakultet i karijera.
A onda sam uvidela da to nije život. I sve se vratilo.
***
"Hvala ti što si došla."

"Natalija, zašto mi se zahvaljuješ? Došla sam da te vidim,
kako si i kako je malecka."
Olja je došla, ovog puta sama. Ne znam, al svaki put kad je
vidim ja vidim Ognjena u njoj.
"Dobro sam. Odvela sam je kod mame i ona je usamljena. Ja
balansiram između njih i posla."
"Pomoći ću ti. Potegla sam malo i svoje veze."
"Hvala ti zaista."
"A Ognjen?"
"Ništa. Dao mi je prostora. Ali znam da je uvek tu negde."
"Nato, on je tu i zaista sada ne ide nigde. Muškarcima
uglavnom do glave dolazi zaobilaznim putem, ako im dođe..."
"Ma dosta o meni. Ti?"
Olja je momentalno promenila raspoloženje.
"Ko je Mašin otac?"
"Ja sam Mašino sve."
"Olja..."
"Ne, Natalija! Draga si mi, ali nemaš prava da mi se mešaš u
život. Ni ti, ni bilo ko drugi!"
Nisam znala da je ta tema toliko osetljiva. Pogotovu što bih
se mogla zakleti da sam ta dva oka koje Maša poseduje već negde
videla. Nisam stigla ni da reagujem, a ona je već napustila moj
stan.
Uh, šta sam to uradila?!
Uzela sam da sredim sudove kad sam začula kucanje.
Možda se vratila.
"Uđi."
Na vratima je stajao Ognjen. Sa bebom u kenguru.
"Otkud ti?"
Srce mi se steglo od prizora.
"Došli smo da prošetamo i po mamu."
Osetila sam podrhtavanje i neku mučninu u stomaku.
"Nato?"
Beba se smeškala i mahala rukama dok je on držao i pružao
joj svoj prst.
346
BOOK AS PASSION
Ne mogu ja ovo.
"Izvini, samo sekund."
Otrčala sam u kupatilo i zatvorila se. Držala sam Ognjena
na odstojanju. Znala sam da je tu ali mu nisam dala blizu. Znala
sam da želi da razgovara ali ja nisam. A sad kad je ušao sa
Mašom sve je otišlo dovraga. Sva maska, sva gluma, sve.
Taj čovek je i dalje jedini u mom srcu.
Trebalo mi je par minuta da se saberem i vratim u sobu.
"Izvini, mora da sam nešto pojela..."
"Jesi dobro?"
"Jesam. A Olja je otišla."
"Otišla?"
"Da, prenaglila sam. Nisam baš razmišljala."
"Ti nisi razmišljala? Ne mogu da verujem."
"Ma da. Jesi se ti umorio, daj mi je malo."
"Jesam. Tako je mala, a tako teška. Moram malo da skinem
ovu skalameriju sa sebe."
"Pih, plašiš se jednog kengura. Kako ćeš kad budeš imao
svoje?"
E.jebi.ga.
U momentu pogledi su nam se sreli a ruke dodirnule dok
mi je predavao bebu koja je gugutala nešto na svom jeziku.
"Medena... Nakon tebe više nisam poželeo decu, nikad."
"Ni ja."
Odgovorila sam iskreno. Htela sam da budem ljuta, da
vičem i vrištim zato jer je prošlo toliko vremena.
A sad smo tu jedno pored drugog, dok beba stoji između nas i
gledamo se nekako iskreno, pokajnički.
Ne želim da me ovo dotiče.

Ne želim da želim ovo.
Ne želim ali jače je od mene.
Ognjen pronalazi pukotine. Nije dosadan, nije nagao, nije
napadan. I zato prolazi. Osećam to unutar sebe. Ne bih se ovako
osećala da mi je svejedno.
"Hej Mašice, lepotice..."
"Izvini, Olja zove. Hej dušo.. da, da, šetali smo..."
Igrala sam se sa Mašom, ljuljala je i ljubila. A onda sam opet
videla njene oči. Nemoguće... Bogami, proveriću. Mi žene ne
možemo da izdržimo kada nas crv sumnje jede.
"Ognjene, mislim da joj se spava."
"Sad će Olja doći po nju. Izduvala se. Nije ljuta na tebe."
"U pravu je. Ne treba da zabadam nos."
A ipak hoću, onako izokola i suptilno.
"Izaći ću da je smestim u auto pa se vraćam. Ok?"
"Ok. Vidimo se malena be-bo, be-bo."
Medena je. Nekako sa godinama kao da sam ugušila
majčinski instinkt, zakopala ga duboko. A sad, prvo sa Hanom, a
sad i sa Mašom, ponovo želim porodicu. Želim osećaj
pripadnosti. Želim da budem deo celine. Želim da budem nečije
sve.
Sve ili ništa.
Gledala sam Ognjena kroz prozor kako priča sa Oljom, ljubi
bebu i stavlja je u nosiljku.
Tada osećam leptiriće u stomaku, da bi narednog momenta
kad krene nazad u zgradu setila se da nije sve tako bajno, da nije
348
BOOK AS PASSION
sve lepo i jednostavno. I da ne smem sebi da dozvolim da

padnem. Ponovo.
U tom položaju pored prozora nađe me Ognjen. Osetim
njegov dah pored uveta.
"Natalija... Srećo..."
Sklopim oči i vratim se u srećno vreme.
"Jedva čekam da krenemo na odmor, da te ljubim na pustoj plaži."
"Hoćeš? Hoćemo li se kupati goli?"
"Hoćemo. Uživaćemo, malena..."
"Volim te, Ognjene."
"I ja tebe, Medena."
Plakala sam. Stajala sam naslonjena na njegove grudi dok
su me čvrste ruke grlile. Brada mu je stajala na mom temenu. Bila
sam cela ušuškana njime. Plakala sam, a bila sam mirna.
Da li zaista ovde pripadam?!
Da li je ovo moje pravo mesto?
Ti bi jedno, ja bih drugo

ti bi brzo, ja polako
i zato
Baci pismo ili glava
ko gubi ima pravo
na ljubav
Odjednom, mojim je mukama
došao kraj
sada u tvojim sam rukama
tako sigurna...
A on me je pustio. Nije govorio ništa. Mislim da nije ni

disao. Prolazili su minuti tako, možda i sati...ko zna...
"Nato?"
"Mmm"
"Jesi li se smirila?"
"Da."
Nismo se pomerali i dalje. Samo je jednom rukom počeo da
putuje po mojoj ruci, da je miluje, kao da svira.
"Idem ja, kasno je."
Od samog početka sa Ognjenom slušala sam srce. Od
samog početka, iako sam bila zrela i razumna samo sam se vodila
osećanjima i onim kako se osećam pored njega.
Kako sada, nakon toliko vremena, nakon toliko izgubljenih
trenutaka ponovo počinjem da osećam isto? Ponovo počinjem da
se budim i sanjam. Kako i sada, kada mi mozak vrišti ne, ne, stop,
stani, ja samo želim da se ušuškam pored njega i nađem preko
potreban mir.
"Hoćeš li da ostaneš večeras?"
"Da ostanem?"
Iznenadio se. A i samu sam sebe iznenadila. Ali trenutno
nemam više snage, nemam volje... i treba mi uteha.
"Da, samo da ležimo jedno pored drugog."
"Naravno. Znaš da bih za tebe sve učinio."
"Hvala ti."
Moj stan nije bio veliki. Imala sam jednu dnevnu sobu
spojenu sa kuhinjom i izdvojenu mini spavaću sobu. Kao da mi je
ovaj stan oduvek služio samo za spavanje. Ako nisam bila na
poslu, bila sam kod mojih.
350
BOOK AS PASSION
"Doneću ti nešto za spavanje."

"Nema potrebe, imam majicu ispod duksa."
Kao da sam tek progledala i videla Ognjena u trenerci.
"Onda, idem ja da se istuširam."
"Jesi li gladna? Da naručim nešto?"
"Ne, samo sam umorna."
"Ok, onda ćemo odmah leći."
Uzela sam bebi dol u kojem spavam i krenula ka kupatilu.
Videla sam kako se Ognjen skida i slaže stvari na stolicu. Ne,
nisam mislila ništa sexualno ali ipak sam gledala u njegovo telo.
U masu koju je nabacio i mišiće koje je još više razvio. Čak i kosa
koja je uveliko bila prošarana sedima davala mu je muževno sexy
izgled.
Natalija! Kupanje!
Nisam trebala ovo da uradim. Jasno. Ali sutra ću se kajati,
danas nemam snage. Danas me stiže sva tuga i bol. Stiže me čak i
ono sa njim doživljeno. Stiže me što sam mislila da sam prebolela.
Stiže me gubitak. Stiže me mogući gubitak jednog nevinog
slatkog deteta... A ja ipak nisam super žena... samo sam obična
žena koja više nema snage sama da se bori.
"Ognjene?"
"U sobi sam."
Puno je pitanja bez odgovora. Puno je koraka koji još
trebamo da načinimo. Puno je toga za preći i suočiti se.
A čini se tako malo i jednostavno, kada zakoračim u sobu,
uspem se u krevet i legnem. Naizgled tako malo, a kada me on
smesti u položaj kašike, obgrli rukama i nogama i poljubi u kosu
znam je ovo ipak nešto krupno i značajno. Iako mi se ovi koraci
napred, nazad čine kao začarani krug, isto tako znam da milimo
puževim koracima ka nečemu boljem, lepšem.
Ne, ja nisam zaboravila.
"Lepo spavaj medena. Ja sigurno hoću."
"Laku noć, Ognjene."
Samo sam noćas neke stvari spremila pod tepih.
"Želim da znaš da sam svestan da ćemo tek pričati. Ovo
nema veze sa tim."
"U redu."
Ponovo me poljubi u kosu i stegne čvršće kao da se boji da
ću pobeći.
Ne, ja nisam zaboravila. Samo trenutno želim da živim ovaj
momenat. Ovaj savršeni trenutak u kome oboje usnimo za svega
nekoliko sekundi....
Za nama zatvaram sve

vrata i prozore
da ova ljubav nikad
ne pobjegne...
Kolko su čekali nas,
dani i godine
ne dam te, ne dam,
tu sam, tu ostajem...
352
BOOK AS PASSION
Lomim se
NATALIJA
A kad mi dođeš ti
I osmeh vratiš mi,
Sva patnja i bol,
života mog će proć'
U noćima bez sna,
Ja tebe dozivam,
da dođeš mi ti
i kao svi počnemo mi
mirno živjeti.
Budim se iz sna, lepog sna. Nakon duže vremena, spavala

sam spokojno i mirno.
Sanjala sam bliskost. Sanjala sam ljubav.
Sanjala sam ruke. Sanjala sam zagrljaje. Sanjala sam toplinu.
Sanjala sam dobro poznati miris.
Sanjala sam... Otvaram oči i to nije bio san. Minut, dva mi
treba dok razbistrim glavu i posložim slike. On je tu, u mom
krevetu i leži držeći me čvrsto. Mislim da me celu noć nije pustio.
Sanjala sam to. Osetila sam.
Pogledam ga iskosa dok su mu i ruka i noga prebačene
preko mene, tako da se ne mogu pokrenuti ni levo, ni desno.
Gledam to lice, ostarilo, ogrubelo a opet tako slično onom licu

koje sam volela. Sinoć mi je bio potreban ali danas je gotovo. Ne
smem sebi to da dozvolim. Previše je toga između nas. Previše je
rupa u mom srcu i prosto nema mesta za još jednu. Ovog puta ne
bih preživela.
Uspevam da se izvučem a da ga ne probudim pa odem do
kupatila da se sredim i presvučem. Danas sam druga smena i
imam vremena da razmislim.
"Dobro jutro. Poranila si."
"Jutro. Kafa?"
"Može. Idem samo do kupatila."
Ne želim da pričam ali mogu bar da mu se zahvalim što je
ostao. To je bilo sve što sam želela. Muški zagrljaj i uteha.
Njegova. Miris i telo. Njegovo.
"Izvoli. I hvala."
"Na čemu?"
Prinosi šoljicu nosu i miriše kafu.
"Što si ostao."
"Medena, već sam ti rekao da sam tu za sve. Šta god da mi
tražiš ili želiš da uradim, uradiću. Nakon dugo vremena spavao
sam dobro i sve zbog tebe."
"I ja sam dobro spavala. Zbog svega i smena, zamenila sam
dan za noć i loše spavam."
"Samo to?"
"Samo to."
Neću pokleknuti na prvoj stepenici. Da bi došao do
nagrade, moraš proći više neotvorenih polja.
"Radiš li danas?"
354
BOOK AS PASSION
"Radim. Ti?"
"Natalija, hoću da ti pomognem. Tu sam da ti pomognem
pa čak i samo da te slušam ili ležim pored tebe i grlim te.
Shvataš?"
Klimam, ali okrećem glavu.
"Srećo..."
"Ne zovi me tako."
Ne želim imena koja ukazuju na nešto lepo kad ništa nije
tako oko nas. Ne želim prošlost.
"Kažnjen sam, Nato. Kažnjen, jer znam šta sam ti učinio. I
boli me sve, svaki deo tela me boli zbog tebe."
"Da li stvarno znaš, Ognjene?"
Ustanem od stola i stanem ispred njega.
"Da li stvarno znaš koliko je 365 dana puta 10 godina bola i
tuge?! Da li stvarno znaš koliko je to vremena oporavljanja tela i
duše i više ne pripadanja nikome? Da li stvarno znaš koliko je to
vremensko razdoblje vraćanja srca iz mrtvih? Sama sam sebi
davala veštačko disanje da bih preživela i ustala."
"Znam. Znam. Sve znam."
Boli i njega, vidim to. I boleće ga još, jer želim to. Nisam
osvetnici. Nisam čak nikad ni pomislila da mu se svetim. Ali
želim samo da oseća. Želim da mu prenesem bar polovinu mojih
osećanja, jer samo tad možemo dalje.
"Ne znaš, jer tvoje je telo upoznalo druge žene."
Mrzim ovu sebe koja postajem pored njega. Sve što želim je
da oseti kako mi je bilo ali ne po cenu da se pre toga ja
raspadnem. A opasno pucam dok je on u mojoj blizini.
"Molim? Šta hoćeš da kažeš?"
Okrenem se i pođem u sobu. Uposlim ruke nameštajući

krevet.
"Natalija, odgovori mi. Ostavi to."
"Neću. Možeš sad da ideš. Moram da se spremam polako za
posao. Nisam ni izveštaje pogledala."
"Jebe mi se sad za izveštaje!"
"E pa vidiš meni se ne jebe. I šta više hoćeš od mene? Da
padnem tek tako pred tvoja kolena jer te volim? Da zaboravim
sve i zažmurim? Ne mogu. Znaš li zašto?"
"Natalija... ti ništa ne trebaš... ti… ja ću..."
"Molim te, idi."
"Želim da budem sa tobom. Samo sa tobom, uvek i zauvek.
Želim da me opet zavoliš, trudiću se da to ostvarim."
"Ne mogu to."
"Zašto?"
Sednem na krevet, poražena. Sa njim sam i pobednik i
gubitnik. Sa njim sam i jaka žena i slaba devojka.
"Zato što te još uvek volim. Nikad nisam prestala.
Verovatno, nikad i neću. Ali to ne znači da ću ti opet verovati. To
ne znači da ću ti opet predati svoje telo koje je samo tebe
poznavalo."
"Molim?"
Pao je na kolena tu ispred mene i uhvatio me za glavu.
"Pusti me Ognjene."
"Reci to."
"Ne."
"Reci, molim te."
356
BOOK AS PASSION
Brisao je palčevima moje suze za koje nisam ni osetila da

padaju.
"Nisam ni sa kim bila, osim sa tobom."
Ne znam koga više boli. Mene, jer osećam da je jedino to
ispravno ili njega što se nakon mene, vratio u život.
Ali vreme nije na našoj strani. Velika provalija je između nas i ne
znam kako da se zadržimo a da ne propadnemo u ambis zajedno.
"Srećo moja..."
"Nemoj, samo me pusti. Kako mi je sinoć trebalo tvoje
društvo, tako mi sad treba samoća. Možeš to da razumeš?"
"Mogu. Najradije te ne bih ostavio tako tužnu, ali znam da
ti je potrebno. Sve je ovo previše."
"Jeste."
Nije me doticao ali osećala sam ga. Samo je jednom rukom
ovlaš prošao po mojoj kosi a zatim dok je ustajao, poljubio me u
nju.
"Zovi me. Bilo kad."
"Hoću."
Danas sam mu se ogolila najviše. Rekla i više nego što sam
želela i trebala. Ali to je ljubav. Razumevanje, briga, spokoj.
Narednih dana nisam mu se javila. Zvao me je i slao mi
poruke. Tek na neku sam odgovorila.
"Dušo, moraš da odlučiš."
"Znam, mama."
Došla sam kod mame da pokupim Hanu. Sutra sam
slobodna i želim sa njom da provedem dan. Mislim da odem do
Baja i Suzane. Još uvek su ovde a Suzu nisam videla otkad je moj
rođa zaprosio.
"Vidi, ja sam razmišljala da prodam ovu kuću. Velika je i ne

osećam se dobro sama u njoj."
"Ali mama, ja sam mislila da se vratim ovde kod tebe, da
zajedno podižemo Hanu."
Skuvala nam je kafu, postavila pa otišla do Hane.
"Ideš kod Nate?"
"Da. Hoćemo kod Nine?"
"Nina nije tu. Ona živi u drugom gradu, ali čim bude došla,
Nata će te voditi kod nje. Ići ćeš sa Natom u grad kod Baja. Važi?"
"Važi."
"Hajde sad, spakuj svoje lutkice."
Hana se zaokupila sređivanjem i pakovanjem, a mama se
vratila do mene.
"Nato, ti treba da imaš svoju porodicu a ne da živiš sa
mnom. Znaš na šta mislim, zato kažem da odlučiš."
"Sve znam, ali eto neodlučna sam. Srce bi iz petnih žila
zavrištalo da se vrati, da ga voli ali glava ne zaboravlja. Glava
stvara blokadu."
"Slušaj dušo moja, tvog oca više nema. Više od 40 godina
smo proveli zajedno i mogu ti reći to su bile divne godine. A ti,
mlada si i treba da ideš napred. Da ostaviš prošlost i okreneš se
budućnosti. Znam da ti je teško ali pravo je pitanje koliku si žrtvu
sada spremna da podneseš? Misliš li da je ta ljubav vredna
ponovnog rasplamsavanja? Jesi li sad dovoljno sazrela da se boriš
i ideš do kraja?"
"Mama..."
"Posloži odgovore na ta pitanja i kreni. Vreme leti, vidiš da
smo danas tu, a sutra... Eh..."
358
BOOK AS PASSION
"Hoću mama, ne brini. I biću uvek tu za tebe. Ne bih da te

razočaram."
"Medena moja, ti si naša uzdanica, naše svetlo. Otkad smo
te uzeli, bila si bistra i promućurna devojčica. Bila si rođena za
velike domete. I ostvaruješ ih. Ali isto tako...stvorena si samo za
jednu pravu, veliku ljubav. Majka to najbolje zna."
Kako sam iz onog stanja totalne obamrlosti, pomirenja i
novog života stigla da se vraćam i ponovo proživljavam staro?
Mogu li ja to?
***
"Nato, hoće li Ognjen da dođe?"

"Ognjen?"
Hana i ja sedimo sedimo na podu u dnevnoj sobi. Puna
korpa igračaka je izručena, nered je po celom stanu ali meni ne
smeta. To je divan nered.
"Da. Obećao je da će da mi kupi barbiku."
"Ne znam dušo. Zvaćemo ga kasnije, važi?"
"Važi."
Danas nisam nikog očekivala. Ovi trenuci sa Hanom su mi
bili značajni jer sam se stalno pribojavala najgoreg.
Jednog trenutka živiš spokojan život, dok sledećeg kao kula od
karata sve počinje da se ruši. Zato sam se iznenadila kad sam
začula zvono na vratima.
"Dobar dan, gospođica Medenica?"
"Da, ja sam Natalija Medenica."
"Ja sam Vasilija Tripković, socijalna radnica. Dolazim po

preporuci."
"Izvolite uđite."
Stomak mi se uvezao u čvor. Došli su da mi je oduzmu.
"Hana Mišić je trenutno kod vas?"
"Jeste. Sedite. Rekli ste da ste došli po preporuci? O čemu se
tu radi?"
"Gospođice, ja vam nisam neprijatelj. Nisam došla da vam
uzmem dete, vidim da ste zabrinuti."
"A zašto ste došli? Ne razumem."
"Ja sam prijatelj porodice Radulović. Došla sam da
porazgovaramo i vidimo šta se može uraditi. Da vidim vaše
kvalifikacije i uslove za život. Želim da prezentujem jednu
zdravu sredinu. Nažalost, niste udati?"
"Nisam."
"To je otežavajuća okolnost jer dosta bračnih parova čeka na
posvojenje."
"Znam."
"No dobro. Vi ste takođe posvojeni tj. odrasli ste u ovoj
hraniteljskoj porodici koju svi cene. Ovo je vaš stan?"
"Jeste."
"U redu. Zaposlena?"
"Da."
Sat vremena kasnije završila sam razgovor. Bila sam
isrpljena i tužna iako je Vasilija obećala pomoć. Naravno, Olja i
Ognjen su potegli sve moguće veze. Iako sam obećala Baju da ću
doći, samo sam mu pustila poruku da pomeram za sutra. Kao da
je znao, kaže i Suzana se danas umorila i mora da odmara. Nikad
360
BOOK AS PASSION
ne bih rekla da će moj rođa tako da se pripitomi. Pa još što brine o

Suzi, brine i o njenoj babi, možda i previše. Ali dobar je on, na
lebac da ga mažeš. A ne tako davno, učila sam ga da uključuje
mašinu za veš i sređuje joj stan. Eto, čovek svašta čini zbog
ljubavi. Ide iz krajnosti u krajnost. Bajo je čak širio Suzanine gaće.
Legenda je taj moj rođak i volim ga. Zato sad nisam društvo koje
njemu treba.
"Hana dušo, ajde večera pa kupanje."
"Nato, Ognjen nije došao."
Snuždila se i popustila sam. Niko ne ume da te obrlati više
nego malo dete.
Uzmem telefon i pozovem ga.
"Natalija?"
"Ćao. Šta radiš? Izvini ako smetam."
"Nikad. U klubu sam, završavam nešto u kancelariji."
"Ognjene, Hana pita za tebe ceo dan. Ne znam šta joj je.
Priča o nekoj barbiki i sad neće ni da jede, ni da se kupa."
"Pa kad sam obećao."
"Možeš li da dođeš bar na kratko?"
"Želiš li i ti da dođem ili samo Hana?"
Želim i ja. Želim da mu se zahvalim za sve što čini za mene.
"Želim. Kad možeš?"
"Krećem odmah."
"Da naručim pizzu?"
"Može."
Kada je Ognjen došao Hana je vrisnula. Verujem da joj moj
tata nedostaje, te u Ognjenu vidi njega. Gagi se muva ovuda ali
nikako da ga vidim. Samo se pojavi i nestane. On joj je trenutno

jedina muška figura.
"Hvala ti. I hvala na lutkama, predivne su."
"Ne razumem se, a u radnji su me uveravale da su ove dve
najlepše."
"Joj Ognjene, ona je još mala. Njoj je sve lepo i svaka lutka
joj je najlepša. Ipak, hvala ti, barbike su jako skupe."
"Medena, ne vređaj me. Znaš da novac nije problem, a
pogotovu kad ste Hana i ti u pitanju. Mogu li da se istuširam
ovde? Poneo sam trenerku, moram da se maknem iz ovog odela."
"Naravno. Taman će pizza stići."
"Ognjene, dođi. Ova barbika je Hana, a ova Nina. Poznaješ
li ti Ninu?"
"Poznajem. Lepa je isto kao i ti. Sad ću doći dušo, pa ćemo
se igrati, važi?"
"Važi."
Čovek preda mnom je bio neko drugi. Brižan, mio, topao.
Rođenje Oljine Maše ga je očito promenilo. Mada, kad se samo
setim...
Zvono me prene da ne zađem dublje u prošlost i ono kako
je nekad bilo.
Jeli smo u tišini. Hana je bila dobra i pojela svoj deo jer je
dobila ne jednu, nego dve lutke. Ognjen me je posmatrao i tek
ponešto zapitkivao.
"Zašto mi se nisi javljala ovih dana?"
"Ne znam. Trebala mi je distanca. Poslednji put, rekla sam ti
previše..."
362
BOOK AS PASSION
"Srećo moja, rekla si mi istinu. Lupila si mi ogroman šamar

realnosti. Natalija, moraš da znaš da ja samo tebe volim. Voleo
bih da mogu da ti dokažem to. I želim, svaki dan ako treba, svaki
jebeni sat, minut. Samo me nemoj više isključivati, molim te."
Hana je ustala i otišla da se igra sa svojim ljubimicama.
"Već mi dokazuješ. Hvala ti. Uz tebe mi je lakše."
"Želim sve da ti kažem, da ti predočim tadašnju situaciju i
bar malo opravdam svoj postupak i sve što sam ti uradio. Želim
da samo tad zađemo u prošlost da bi je ostavili tamo, u prošlosti.
Ali to želim kad budeš spremna, kad budeš sto posto
skoncentrisana na sve što ću ti reći i kad ne budeš rasejana zbog
Hane. I zato, čekaću. Čekaću, jer trenutno nije to vreme."
"Hvala ti, Ognjene."
Pružila sam ruku i stavila preko njegove. Samo smo sedeli
tako, ruka u ruci, jedno pored drugog, svako zadubljen u svoje
misli.
"Hvala tebi što si me pustila."
Čujem telefon kako mi pišti i oboje nas prene iz
zanesenosti. Otvorim poruku na viberu.
Nataliji Medenici, privremeno se dodeljuje starateljstvo nad
maloletnom Hanom Mišić.
Za sada toliko, u ponedeljak ti javljam sve detalje.
Pozdrav, Vasilija
Počela sam da se tresem od sreće, od radosti, od
ushićenosti... Neka je i privremeno, tako se počinje.
"Nato? Nato, šta ti je?"
A onda sam srela njegov zabrinuti pogled. On mi je
pomogao. On mi pomaže.
Nisam znala šta bih, poletela sam i zagrlila ga jako, zamalo

ga rušeći sa stolice.
"Hvala ti, hvala ti, hvala ti."
"Malena, za šta mi se zahvaljuješ?"
"Dali su mi Hanu, Ognjene, privremeno. Danas je bila tvoja
poznanica. Ona je to učinila. Ti si to učinio... Hvala ti."
Grlila sam ga jako, upijajući njegov miris. Još uvek sam se
tresla od šoka i radosti.
I prepoznala sam momenat.
Jedan je život.
Mogu da me bole prošli trenuci, mogu da žalim za njima ali
isto tako mogu da počnem da stvaram nove.
Podigla sam glavu i svu sreću, radost, zahvalnost, ljubav,
pretočila u poljubac.
Onaj pravi, jedini ispravni.
Moj dan nema kraja

a noću tebe sanjam
i samo čekam dan
da dođeš ti…
364
BOOK AS PASSION
Prošlost kuca
OGNJEN
Zaspati kraj Nate bilo je nešto čemu se nisam smeo ni
nadati. Probuditi se kraj Nate bilo je ravno snu. A njeno priznanje
da nikog posle mene nije bilo me je oduvalo. Lagao bih kad ne bi
rekao da nisam pomislio da kakav je to lik onaj Džoni da za deset
godina nije vodio ljubav sa njom. Pećinski čovek u meni je
poželeo da urliče od sreće i ponosa jer je bila i ostala samo moja.
Moja jedna jedina za vek i vekova. Ipak danas, u ovim godinama
znam da ne smem biti sebičan, žao mi je što nije uživala u životu.
Žao mi je što je zbog mene stala, napredovala u profesionalnom
životu, a zaledila osećanja u prošlosti, u jednom bolnom trenu.
Sada tek razumem koliko je patila, bol koju je osećala je nešto što
će me proganjati u snovima ceo život. Ja, ja sam taj koji ju je ranio,
onaj koji je deset godina njenog života osudio na patnju, deset
godina emocionalnog zatvora. Sve bi učinio da to promenim, a ne
mogu.
Kažu čovek sazri sa godinama, ja to sada u ovoj situaciji u
kojoj jesam mogu da potvrdim. Najteža stvar koju sam u životu
uradio jeste odlazak iz Natinog stana nakon njenog priznanja da
me još voli. Tog trena sam spoznao istinski sreću, tog trena sam
oživeo i shvatio da ne postoji stvar važnija od njene ljubavi. Bez
nje sam niko i ništa, velika nula. Sa njom sam kralj, sa njom sam
bogat i živ. Zbog nje dišem, zbog nje vredi živeti, vredi boriti se.
Zbog njenog osmeha vredi svako jutro otvoriti oči. Zbog njenog
osmeha vredi postojati. Spustio sam lagani poljubac u njenu kosu
i izašao uz reči i obećanje da sam uvek tu za nju, za sve. Stari ja bi
je uzeo u naručje i vodio ljubav sa njom, ne razmišljajući o
njenom emocionalnom stanju. Ne bi mi na pamet pala njena
krhkost i ranjivost, baš suprotno, iskoristio bih to. A moja malena
to ne zaslužuje. Ne zaslužuje da bude iskorišćena. Ne zaslužuje
nove rane. Zato sam izašao iako je sve u meni vrištalo od potrebe
za njom. Al ne, nisam popustio. Posle svih ovih godina potrage
našao sam je, tu mi je na dohvat ruke, na otkucaj srca. Moja je, a
nije. Uvek mi je pripadala, dušom i telom. Zato zaslužuje ljubav
bez zadrške, ljubav u kojoj će se sve vrteti oko nje. Zaslužuje
čoveka koji će provesti život pokušavajući da joj zvezde skine sa
neba. A taj čovek ću biti ja. Prvi put u životu ću biti strpljiv, pa
makar me to ubilo. Čekaću njenu odluku, čekaću da ona prelomi,
nadam se u korist naše ljubavi.
Voleo sam žene, koristio ih za svoje potrebe, ispunjavao
njihove želje. Bile su princeze, bio sam njihov princ. Sve je bilo
prolazno do nje. Sva moja osvajanja sada su samo sećanja, dokaz
da nisam znao kako je imati kraljicu kraj sebe. Ona je baš to, moja
kraljica, ona koja je bila, jeste i biće uvek na tronu. Moja kraljica,
ja njen ponizni sluga spreman da laže, krade, ubije i umre za nju.
Nemam pravo zvati se njenim kraljem, izgubio sam ga odavno,
onog trena kad sam je pustio, kada sam se poneo kao najveća
kukavica. I možda je to bilo u najboljoj nameri, ali istinita je ona
da je put do pakla popločan najboljim namerama. Ne mogu biti
njen kralj, jednom sam bio. Sad mi je dovoljno i da joj budem
sluga.
Nisam navaljivao, radio sam, dane provodio u svojim
lokalima i Nešinoj kafani. Nije ništa pitao moj kum, poznavao me
366
BOOK AS PASSION
je dovoljno dobro da zna da ne pita. Nisam još spreman o Nati da

pričam, ne dok ona opet ne bude moja. A znam da hoće. Njeno
priznanje me je oduvalo, ali ono što me je oborilo sa nogu i dalo
mi nadu da će opet biti nas jeste pogled u njenim snenim očima
posle noći koju smo proveli zajedno. Koliko se god ona
promenila, sazrela, u duši je ostala ona moja zaljubljena
devojčica, koja kad voli, voli slepo, jako, celim srcem. Moja
medena!
"Gazda, neki momak želi da vas vidi."
"Ima li taj momak ime?"
"Naravno da ima, rekao je samo da kažem Dragović, Stef
kockarnice."
"Idi bre, pusti čoveka da uđe."
Od one noći u hitnoj, Stefan i ja smo na neki način postali
prijatelji. Često smo trenirali zajedno u Sašinoj teretani, nekoliko
puta sam mu bio sparing partner. Čovek je pokretna stena. Gde
god udariš lomiš svoje kosti. Bio je lik koji ne priča mnogo.
Dopadao mi se takav. Nije gubio vreme na gluposti. I znam da je
došao sa nekim razlogom. Zato se nisam ni iznenadio kad je
posle malo razgovora počeo da priča.
"Došao sam do informacija da se neko o tebi u zadnje vreme
mnogo i svuda raspituje. Pratio sam to, ali se nisam mešao sve
dok se ta govorkanja nisu pojavila u mojim lokalima. E tad me je
već zainteresovalo."
"Ko?"
"U tome je problem. Ne znam ko. Niko ne zna. Moj izvor
kaže da je taj neko insistirao na informacijama vezanim za tvoj
lični život, za osobe koje su ti bitne."
"I? Poznato je da imam puno neprijatelja, nema tu ništa

novo. Uvek će me neko imati na zubu."
"Slušaj, možda grešim. Naučio sam davno da verujem svom
instinktu. A sad mi govori da se nešto ozbiljno prljavo sprema. A
i ono što najviše mrzim su kukavice koje napadaju na porodicu."
"Ne znam šta da ti kažem. U zadnje vreme je mirno, tu i
tamo neki ispad, al sve ne bitno, ništa posebno i zabrinjavajuće."
"Ok, kako hoćeš. Ja sam te obavestio. I da znaš i dalje ću
pratiti ta dešavanja. A tebe savetujem da obratiš pažnju na svoje
najbliže i pojačaš im obezbeđenje. Ja bi to uradio na tvom mestu."
"Hvala na savetu prijatelju. Sad imam prečih stvari da
završavam."
"Ništa bitnije od porodice, veruj mi. Znam šta ti govorim."
Nakon nekoliko minuta razgovora, ispijenog viskija ode
čovek ostavljajući me sa pitanjem šta li se njemu u životu desilo.
Nisam brinuo o pretnji za koju mi je rekao. Uvek se nađe neka
budala koja preti. Kad si na vrhu mnogi žele da preuzmu tron.
Između mene i Nate je sve konačno kretalo u pravcu u kom
sam ja želeo. Malena Hana mi je uzela srce na prvu. I već sam
zamišljao kako je Nata i ja zajedno podižemo. Malena je prava
pametnica, obećao sam joj lutku i ona to nije zaboravila. Tako je
jedno veče sa tom kuknjavom oko lutke uspela da ubedi Natu da
me pozove kod njih u stan. Jedva sam dočekao da odem do njih.
Uživao sam sa njih dve. Nata je rođena da bude majka, da brine o
nekom. Prosto sija dok je sa Hanom. I zaista nam je bilo lepo sve
dok Nati nije stigla poruka. Ciknula je i skočila mi u naručje,
zahvaljivala se. Prvo mi nije bilo jasno o čemu se radi, jedino na
šta sam mogao da mislim je njeno telo u mom naručju. Onda sam
ukapirao da mi se zahvaljuje na dobijanju privremenog
368
BOOK AS PASSION
starateljstva nad malenom. Moja drugarica me nije izneverila. Bio

sam ponosan na sebe što sam mojoj medenoj vratio osmeh na lice.
Te večeri, pošto je smestila Hanu u krevet, Nata je skuvala
kafu i pozvala me da popričamo. Kada mi je ranije sedela u krilu
dok mi se zahvaljivala učinilo mi se da se njeno držanje
promenilo, njen pogled je bio nekako drugačiji. Onaj njen
poljubac probudio je nadu da sam konačno tu, nadomak sreće.
Pitao sam se šta će nam doneti ova noć. Sela je dvosed i pozvala
me da sednem pored nje.
"Ognjene..."
"Nato..."
"Ajde ti prvi."
"Neću, reci."
"Ok, hoću da ti kažem da ako želiš spremna sam, možemo
da pokušamo da krenemo iz početka..."
"Samo da ti objasnim..."
"Ne, Ognjene. Neću, a i ne želim da znam. Možda sam
glupa, naivna ili luda, nazovi to kako hoćeš. Ali ne želim ništa da
znam vezano za prošlost. Imali smo tešku prošlost, ajde da
probamo da napravimo lakšu budućnost. Ili da probamo bar.
Svestan si da ja sada idem u kompletu sa Hanom."
"Sviđa mi se taj komplet."
"Drago mi je, jer i ti se nama sviđaš. Hana te već obožava. I
možeš mene da razočaraš ali nju ne smeš. Jel' ti to jasno?"
"Jebote, oduvek sam znao da ćeš biti takva."
"Kakva?"
"Zaštitnički nastrojena mama. Imaš tu neku strogu crtu u
sebi."
"Pa..."
"Nisam ništa loše mislio, to je trebao da bude kompliment.
Mislim da ćeš biti idealna mama."
"Nadam se. Hana je divna, i ne bih volela da ona opet bude
povređena."
"Neće, kunem ti se. Pobrinuću se za to. Veruj mi, bar to mi
veruj."
"Znaš, možda grešim ali ti verujem. Znam da nju nikad ne
bi povredio. Zavolela te je. A ti, ti si divan sa decom."
"Učim se uz Oljinu malu. Klinci su nešto što dok se ona nije
rodila i nisam znao da volim. Mada i Nešine klince obožavam."
"Upoznala sam mu ženu, znaš?"
"Ružicu? Joj mogu da zamislim taj susret. Šta je htela?"
"Da me ubedi da ti dam priliku, da te saslušam."
"Moja kuma. Ona je žena zmaj."
"Sitna al dinamitna. Vidi se da voli Nešu, baš je imao sreće."
"Da, ludi su jedno za dugim. Imaju neki poseban odnos.
Možemo nekad ako želiš da odemo do njih. Taman Hanu da
odvedemo da se igra sa njihovim klincima."
"Pa može."
"Znaš, zavidim im."
"Ti? Na čemu?"
"Na svemu što imaju i što su. Kuća u mirnom delu grada,
posao i porodica. Mir i tišina. Savršenstvo od života."
"Stvorićeš i ti sebi jednom to."
"Radim na tome. Ili se bar trudim."
"Pa potrudi se malo više."
370
BOOK AS PASSION
Gledam je dok se smeška i gricka donju usnu pa se pitam

dal sam lepo razumeo signale. Uhvatim joj nemiran pramen kose
i stavim joj ga iza uva, pa kliznem dlanom niz njen mekani obraz.
Ne trza se, a moje srce u grudima pravi salto kad ona zatvori oči i
tiho uzdahne dok joj se jedna suza niz obraze sliva.
"Medena, čemu suze?"
"Ti... ja... sve ovo."
"Loše?"
"Ne, daleko od toga. Posle mnogo, mnogo vremena osećam
da je sve onako kako treba da bude."
"Drago mi je. Jer i ja se osećam tako. Ovo je mesto gde
pripadam, ti si ona kojoj pripadam. I znam da preterujem ali
zabole me. Želim da budem deo tvog života. I ako je novi početak
ono što želiš pružiću ti ga. Od udvaranja, izlazaka, večeri uz
sveće i cveće, sve ali sve ćemo proći al bićeš moja."
"Ne znam koliko u meni snage ima za sve to."
"Imam ja snage, nosiću teret za oboje. Jednom sam bio
kukavica, više ne. Jednom sam te izgubio, više nikad. Nadam se
da si svesna da ću učiniti sve da ovog puta uspemo. I biću strpljiv
sve dok ti ne budeš spremna za dalje. Tu sam i nigde ne idem."
Izgovorim i spustim svoje usne na njene. Moj dom. To su
njene usne meni. Dom, mesto gde pripadam. Moj raj. Uživam u
ukusu njenih usana, dok ona podiže ruke do moje kose. Polako je
prebacim sebi u krilo, ona me opkorači dok se ljubimo nežno, kao
da nam je ovo prvi poljubac pa želimo da zapamtimo ukus. Moja
malena tiho stenje, milujem je, dok ona pojača intenzitet poljupca.
Bože, koliko mi je samo ovo trebalo. Kao da nije prošlo deset
godina, poznati ukus usana me opija. Onaj prethodni poljubac
me je iznenadio, a ovaj, uh... Ne verujem sebi da u naručju držim
ženu svog života i da mi je dovoljno samo da je ljubim. Dobro nije

mi dovoljno, ali sam jebeno srećan sa svakom mrvicom koju od
nje dobijam. I svestan sam da ovog puta idemo tempom koji ona
bude diktirala.
"Šta ti to bruji?"
"Telefon."
"Javi se."
"Neću."
"Nato, jedanaest sati je uveče. Niko ne zove tako kasno za
džabe."
"Ti baš nećeš da se ljubiš?! Dosado, javiću se."
Smeškam se dok ona razočarano ustaje iz mog krila. Sva mi
je slatka ovako kao nadurena dok traži svoj telefon.
"Moj kolega koji je dežuran večeras. Moram da ga
pozovem, možda mu nešto treba. Izvini, molim te."
"Ništa."
Okreće broj i odlazi do Hanine sobe, a za to vreme i ja
dohvatim svoj telefon da pogledam šta ima novo. I iznenadim se
kad vidim poruku sa nepoznatog broja.
Osveta se služi hladna.
A ja, ja sam tek počeo sa predjelom...
Na tren pomislim da je neko pogrešio broj, a onda ugledam
Natu na vratima u suzama. Zaboli me nešto u grudima. Nešto
nije kako treba.
"Nato, šta ti je? Što plačeš?"
"Ognjene."
Zagrli me jako i zajeca. Sad me već uhvatila frka.
"Nato srećo, šta se dešava?"
372
BOOK AS PASSION
"Zvala sam Olju da odvedemo Hanu na putu do bolnice

kod nje."
"Šta ćemo u bolnicu? Šta se dešava?"
"Ognjene, kolega koji me je zvao je večeras imao
konsultaciju u Urgentnom."
"Natalija plašiš me. Koji se kurac dešava? Zašto plačeš? Ko
je u bolnici?"
"Došlo je do pucnjave, čovek je ranjen u rame i lice. Stabilan
je za sad. U sali je i vade mu metak iz ramena. Za lice u salu
ulazim ja, jer je porodica tražila mene."
"Pa dobro što plačeš? Idi to ti je posao. Ja ću da ostanem sa
malenom."
"Ne možeš, moraš i ti sa mnom."
"Natalija koji ću ti kurac ja, idi bre."
"Ognjene, nemoj da popizdiš i poludiš. Ali čovek koji je
ranjen je Neša."
"Koji Neša?"
"Neša, tvoj kum."
I dok je zaleđen u bolu ispuštam iz zagrljaja shvatam da je
ona poruka ipak bila namenjena meni.
Ne dam nas
NATALIJA
Šta je život zapravo?
Šta su trenuci sreće kada moraju gotovo uvek biti
propraćeni tugom?
Šta je ovaj svet ako ne možeš ni minut da se opustiš i uživaš? Šta?
Moje je srce ponovo zakucalo. Moje je srce ponovo oživelo.
Iako on tvrdi da sam ja njega vratila u život, istina je da je tako
isto sa mnom.
Od momenta našeg ponovnog susreta, život se okrenuo za
360 stepeni. Sve što je bilo ugašeno ili ostavljeno negde po strani,
ponovo je buknulo, zatinjalo. Ja sam mislila da je moje srce umrlo.
Ali nije. Bilo je na standby-ju i prepoznalo je onog ko mu je
istinski potreban za život. Nije bilo razloga da se zavaravam. Još
kad sam videla njegov slomljen nos, oči molećive koje su me
gledale, glas pokajnički kojim mi se obraćao, pala sam.
Pala, jer taj isti koji me je doveo do dna ponovo me vraća u život.
Samo ovog puta ja sam snažnija. Ovog puta sam odlučnija, jača i
trezvenija. Ovog puta želim da se borim i ja. Deset godina mi
niko ne može vratiti. Ali narednih deset i svakih drugih deset sa
njim, mi niko ne može oduzeti. Jer, ne dam nas. Čik nek neko
proba.
374
BOOK AS PASSION
Iako sam rekla da mu ne mogu verovati, verovala sam.

Znala sam da sve što govori, to i misli. Gledajući njega i slušajući
njegove reči, obećanja verovala sam da ovog puta neće omanuti,
jer koliko god bolelo mene, sigurna sam da je bolelo i njega,
možda i više.
Mi smo žene čudna sorta. Sigurna sam da sam mogla da
spavam sa Džonijem. Mogla sam da se upustim u fizičko
zadovoljstvo koje mi je itekako trebalo. Maštala sam godinama,
upotrebljavala razne igračke kojima su me Anja a i Sonja
snabdevale.
Mogla sam, ali ja nemam dugme. Nemam dugme on/off na kome
mogu da uključim i isključim emocije. Mogla sam, ali znala sam
duboko u sebi, u onom zakopanom delu srca, da Džoni nije taj.
Ognjen je i uvek će biti.
Zato me sve boli više. Boli me ovo novo osećanje jer više
nisam samo ja u pitanju. Boli me jer preskačem korake i
odjednom želim više, želim sve, želim porodicu. Odjednom,
hirurgija pada u drugi plan.
Želim da mu priznam sve, utisnem se u njegov zagrljaj i
ponovo mu pripadnem.
Dušom i telom. Bez prepreka. Želim mene, njega, Hanu i našu

malu Mašu. Nešto što smo mi stvorili. A kod mene... opasno je
želeti. Zato, Natalija, korak po korak.
Jedna lepa vest, ogrejala je moju dušu da još ima dobrog
naroda. Nakon lošeg perioda, gubitka i bola, Hana mi je pripala.
Makar i privremeno, a ja ću se boriti do zadnjeg atoma da to bude
i zauvek. Ja... i Ognjen sa mnom.
Čovek koga grlim uzeo mi je mnogo, ali ovo što sada radi
daje mi veru i nadu u nešto bolje, jače, dublje. Ja sam starija i
čvršća.
Čovek pod mojim prstima on je. Njegovo telo koje osećam pod
sobom, čvrstinu kojom me nagrađuje udarajući o moj centar, budi
me.
Ljubim ga gladno jer mi je sad to potrebno. Ogolila sam dušu i
dala mu šansu. Nama sam dala drugu šansu. Ne želim da se
ostatak života pitam, šta bi bilo kad bi bilo...
"Šta ti to bruji?"
Ljubimo se i mrzim taj telefon koji nas prekida. Hana je kod
mene, jedino sa posla zovu ovako kasno. Ne opet.
"Telefon."
"Javi se."
"Neću."
"Nato, jedanaest sati je uveče. Niko ne zove tako kasno za
džabe."
"Ti baš nećeš da se ljubiš?! Dosado, javiću se."
Vidim Lazićev broj i ne mogu da verujem da me opet zove.
I ja sam bila početnik, pa nisam-non stop zvala svoje nadređene.
"Moj kolega koji je dežuran večeras. Moram da ga
pozovem, možda mu nešto treba. Izvini, molim te."
"Ništa."
Okrećem se i odlazim do sobe gde Hana spava. Proverim je
i pokrijem dok držim telefon ramenom.
"Laziću..."
"Doktorka..."
376
BOOK AS PASSION
I počinje. U početku pratim sve kako treba, kad mi dah

zastaje a srce preskoči.
Tuga, bol, tuga, sreća, tuga, kod mene nikako da se ustali.
Suze mi kreću kad mi objašnjava da hitno dođem jer žena čeka i
pominje stalno moje ime.
Bol mi para utrobu dok izgovaram reči odmah dolazim. Bol
mi para grudi jer ću sada slomiti mog već slomljenog čoveka.
Nemoguće koliko je mali korak od sreće do tuge.
Okrenem Olju i u dve, tri rečenice dogovaram da ostavim Hanu
kod nje. Ko zna kada ćemo se vratiti.
Udahnem i znam da sam ovo činila hiljadu puta. Govorila sam
porodicama dobre ili loše vesti. Rekao bi neko da sam se
izverzirala. Međutim, neke situacije me i dalje pogađaju. A kad je
neko moj...
Bože, dokle?
Red sreće, red tuge... Samo moj komadić sreće je premali.
"Nato, šta ti je? Što plačeš?"
"Ognjene."
Vidim kako ustaje iznenađen mojom pojavom. Srce mi se
slomi unapred. Suze same padaju i ne zaustavljam ih.
"Nato srećo, šta se dešava?"
"Zvala sam Olju da odvedemo Hanu na putu do bolnice
kod nje."
"Šta ćemo u bolnici? Šta se dešava?"
"Ognjene, kolega koji me je zvao je večeras imao
konsultaciju u Urgentnom."
Pokušavam da primirim glas, da ne drhti.
"Natalija plašiš me. Koji se kurac dašava? Zašto plačeš? Ko

je u bolnici?"
"Došlo je do pucnjave, čovek je ranjen u rame i lice. Stabilan
je za sad. U sali je i vade mu metak iz ramena. Za lice u salu
ulazim ja, jer je porodica tražila mene."
"Pa dobro što plačeš? Idi to ti je posao. Ja ću da ostanem sa
malenom."
"Ne možeš, moraš i ti sa mnom."
I evo ga. Trenutak koji doživim kao neki deja vu.
"Natalija koji ću ti kurac ja, idi bre."
"Ognjene, nemoj da popizdiš i poludiš. Ali čovek koji je
ranjen je Neša."
"Koji Neša?"
"Neša, tvoj kum."
Njegov stisak popušta ali me ne pušta.
"Šta kažeš? Šta pričaš to?"
"Idemo odmah Ognjene. Slušaj me..."
I počinje njegovo bunilo i šok. Vrti glavom dok sve vreme
govori nepovezane reči, kriv, prošlost, ubiti.
Ne znam kako smo otišli do Olje, još manje kako smo stigli
u Urgentni. I ja sam bila u šoku i pod utiskom, a Ognjen...
pokušala sam da doprem do njega, ali bezuspešno.
"Doktorka..."
"Stigla sam Miro. Jel' Tomić tu?"
"Nije draga, uzeo je porodiljsko."
"Molim?"
Na momente morala sam da se nasmešim.
378
BOOK AS PASSION
"Došlo mu iz guzice u glavu i dobio je ćerkicu, princezu

našu. Uzeo je godišnji da bude malo sa Jecom i bebom."
"Divno. Ko me je zvao onda?"
"Oh dušo, žena tvog prijatelja. Samo je zapomagala tvoje
ime. Trudnica, tuga Božija."
"Uh, da. Gde je ona sada?"
"Tu je, dala sam joj nešto da se smiri."
Okrenem se i vidim kako Ognjen uleće.
"Ooohhh, pa jel' to gospodin razbijeni nos?"
Stanem ispred njega, zagrlim ga i poljubim u vrat.
"Idem gore, Mira će te odvesti do Ružice."
"U redu."
"Molim te, saberi se Ognjene zbog nje. Treba joj uteha i
podrška sad."
"Hoću malena. Idi i opravi mog kuma."
"Važi."
Brzinski spustim jedan poljubac na njegove usne i potrčim
ka liftu.
"Šta znaš o ovome?"
"Ništa, dovezla ga je hitna. Goksi ga je primio ali smo ga
odmah prosledili gore."
"Miro, kakav je ovo život? Borba svaki dan. Ne možeš da se
opustiš ni minut. Samo dva minuta pre poziva konačno sam
smogla snage i posle meseci mozganja rešila da mu dam šansu.
Samo dva minuta pre toga, ljubila sam ga i mislila da mi je sreća
nadohvat ruke."
"Milice draga... U takvom svetu danas živimo. Evo, meni je
zet ležao do juče tu. U jednom momentu Maki i on su sedeli
bezbrižno, dok u drugom nije dobio nož u stomak. Zamalo da

iskrvari na rukama moje ćerke, a tek što su se pomirili. Ali ja se
ne dam i dalje. Svašta sam preživela i to ću. Tešila sam i tešili su
me. Imam prijatelje i podršku. Tako i ti. Nemoj biti sama. Nađi
oslonac jer je svakom preko potreban. Hajde, evo ti presvlaka.
Idem ja po snimke i čekam te ispred vrata."
Klimnula sam i krenula da se presvlačim. Sve vreme sam
sebi ponavljala da će ispred mene biti pacijent a ne Neša. Da ću
biti profesionalac i da se neću raspasti.
Duga noć je pred nama. Preduga.
***
Na prvi pogled izgledalo je gore nego što jeste. Meni su čak

preneli da je Neša upucan u lice, a nije. Imao je metak u ramenu,
koji mu je izvađen i saniran, dok je na licu imao povrede nanete
tupim predmetom. Nakon urađenog ct-a glave, uočen je
hematom i prelom srednje trećine lica. Naložila sam hitno i
radiografske snimke vratne kičme, jer sila koja izazove te prelome
može dovesti i do povreda i preloma vratne kičme, koji mogu
imati fatalne posledice ukoliko se ne prepoznaju. Sve želim da
isključim.
Lečenje preloma srednje trećine lica sprovodi se posle
zbrinjavanja pacijenta i zasniva se na direktnom hirurškom
pristupu frakturnim linijama, hirurškoj repoziciji i osteosintezi
mini pločicama. Za dva sata sve sam završila i to uspešno. Veliki
kamen mi je pao sa srca kada sam objavila da je operacija
uspešno sprovedena i da pacijent nije vitalno ugrožen.
380
BOOK AS PASSION
Kada sam napokon sišla i pronašla Ognjena u sobici u kojoj

je Ružica ležala, samo sam želela da mu kažem da će sve biti
dobro, da ga utešim, da ga zagrlim. Ali, i ovog puta, on je čim me
je ugledao skočio, uhvatio za struk i povukao u zagrljaj. Zalepio
je moje telo o svoje.
"Ognjene..."
"Malena..."
"Dobro je. Stabilno je i oporaviće se."
"Srećo moja... ja... ne mogu... on mi je sve..."
"Ššš... biće dobro... Kako je ona?"
"Nije se budila, a Mira nije dala da je diram. Sad moramo
da je probudimo i odvedemo je kući."
"Važi. Vratiću se ja kasnije da vidim kako je."
"Znam da hoćeš i ja ću sa tobom. Ali moraš i ti da odmoriš."
Uspeli smo da nakon buđenja jedva umirimo Ružicu.
Znam, teško je. Znam, pomislila je najgore. Sve znam, ali beba je
najbitnija i sav stres prosto nije dobar za nju.
Odvezli smo je kući gde su nas čekali njeni roditelji. Ni oni
oka nisu sklopili dok nismo došli sa novostima. Odvela sam
Ružicu do kreveta i samo je pokrila.
"Molim te, odmaraj."
"Hvala ti, hvala ti. Nisam znala koga bih tražila. Samo sam
se tebe setila. Bog ti vratio duplo."
"Ružice, volim Nešu oduvek. Bio mi je kao brat i nikad ga
nisam zaboravila. Sve bih učinila za bilo koga od vas, kao i za
svakog živog čoveka. Sredila sam mu lice i oporaviće se. Rame će
pre zarasti ali bitno da je van životne opasnosti."
"Ti si jedna izuzetna žena Medena. Godinama slušam o

tebi, ali sada kada su reči povezane sa slikom, vidim da si ti zaista
jedina za mog kuma. Znaš li to?"
Sela sam na rub kreveta pored nje i zajedno smo plakale.
Nisam želela da budem slaba pred Ognjenom. Zato sam sebi
ovde dala oduška, u Ružicinoj sobi, u ova 4 zida.
"Znam. Upravo sam napravila korak napred. Veliki korak
za mene, jer ga volim toliko da me boli."
"Znam draga, znam. Nepisano pravilo je da prava ljubav
mora da boli. Vaša ljubav je prava, duboka, utkana u vas oboje.
Veruj mi, moj kum je bez tebe ništa. Videla sam ja."
"Hvala tebi. Idem ja do stana da se istuširam i popijem kafu
pa ću nazad u bolnicu."
"Natalija, odmori i ti. Zbrinula si mog čoveka i u dobrim je
rukama."
"Važi. Zvaću te, čuvaj se ko Boga te molim."
Zagrlila sam je i poljubila u obraz.
Ognjen je stajao naslonjen na prozor i gledao u daljinu.
"Ispratio sam i njene na spavanje. Idemo?"
Pružila sam mu ruku i rekla idemo.
***
Na putu do stana nismo progovorili.

Sa vrata krenula sam da skidam odeću i samo da mislim na
topli tuš i vodu koja će mi sprati sav ovaj loš, odvratni osećaj,
miris operacione sale u nozdrvama.
382
BOOK AS PASSION
Onda sam opazila da se i on skida. Nemo me je pratio. Nije

pitao, nisam pitala.
Ušla sam potpuno gola u kupatilo, uključila tuš, dok se
voda zagrevala, samo sam ga povukla za ruku da uđe sa mnom.
Voda nas je kvasila dok smo mi gledali jedno u drugo.
Dodiri nisu bili sexualni. Znao je šta mi treba. Trljao me je i
sklanjao sav taj površinski sloj. Mazio me je i ispirao. Prepoznala
sam njegovu potrebu jer je bila isto kao moja.
"Malena..."
Kada smo se isprali i osušili jedno drugo, prećutno smo
krenuli ka sobi.
Nekada reči nisu potrebne.
Nekada vidiš.
Ponekad osetiš.
A gotovo uvek znaš.
Ja jesam njegova i on je moj.
"Ognjene, trebaš mi."
"I ti meni trebaš Medena. Kao vazduh, kao voda, kao život."
Spojila su se naša tela, naše ruke pronašle su se. Zajedno
smo pali na krevet ne želeći da se odvojimo ni centimetar.
Njegova velika probuđena muškost bockala me je i dražila. Moja
nutrina vrištala je od potrebe. Samo njegov dodir otključao i
raspalio je davno skriveni vulkan.
Pritiskao me je telom dok sam ga ljubila i grlila ne želeći
više nikad da se odvojimo.
"Ahhhh"
Svakim delom tela osećala sam.
Sve me je peklo. Sve me je bolelo.
Nameštala sam se šireći noge, pozivajući ga bešćutno.

"Ognjene, ljubavi..."
"Ne znam... nemam kondom..."
"Ognjene, ovo smo mi, sada, uvek i zauvek. I šta god ti se
vrtelo po glavi zaboravi, jer ja ne dam nas. Čuješ!? I ne treba nam
kondom više nikad."
"O malena, srećo, ljubavi..."
Više nije bilo reči.
Više nije bilo potrebe da izgovaramo. Pokretima, strašću,
spajanjem i eksplozijom sve smo jedno drugom rekli.
Otpao je i zadnji delić leda oko moga srca. On ga je otopio.
384
BOOK AS PASSION
Borba
OGNJEN
Jednom sam dozvolio da me rane, jednom sam pustio da
me slome, jednom sam izgubio blago, jednom sam pao na dno.
Rana je zacelila, slomljeno sam sastavio, izgubljeno našao, sa dna
do vrha opet stigao. I sada ne dam na sebe, ne dam na nas, ne
dam na moje. Jednom je bilo dovoljno. Ovoga puta uzvratiću
udarac svime što posedujem, svime što jesam. Onaj ko se usudio
moje da dirne zažaliće dan kada je rešio na mene da krene. Ovoga
puta igram prljavo i na pobedu.
Dok sam juče čekao Natu da završi Nešinu operaciju sedeo
sam pored moje trudne kume. Osećaj krivice me je živog pojeo,
zar zbog mene dete oca da ne upozna! Neša je uz mene tolike
godine, moj prijatelj i brat. Nije ovo zaslužio, ne treba on tamo da
leži. Na tren sam poželeo da sam ja na njegovom mestu. I baš u
tom trenu moja kuma se probudila i čim me je pogledala znala je
o čemu razmišljam. I mislim da je nikad nisam video tako ljutu.
Bila je u suzama i zabrinuta za svog muža ali je u isto vreme bila
besna na mene, besna jer je znala kako sam se osećao. Zabranila
mi je da krivim sebe, rekla da će mi napraviti pakao od života ako
počnem da tonem i sažaljevam se. Rekla je da moram da se
sastavim i pronađem kurvine sinove koji su se drznuli njenog
muža da napadnu i da ih dovedem njoj, ona će da im presudi.
Uspela je da me nasmeje. Mislim da nema ništa opasnije od

trudne i zaljubljene žene. One se bore dušom, kao lavice. Moja
kuma, moj heroj. Osećaj olakšanja nakon Natinih reči da će sve
biti ok ništa ne može opisati. U tom trenu sam se zakleo da ću
stvar isterati na čistac, da više neću dozvoliti niko da mi povredi
najbliže, nikad više. Nešu sam video na tren, još se nije probudio
ali i taj minut mi je bio dovoljan. Nakon toga sam miran mogao sa
Natom da odem iz bolnice.
Ono što se nakon dolaska u stan dešavalo je moj najlepši
san. Bili smo najpre jednom drugom uteha, više ona meni, nego ja
njoj. Osetila je da je trebam i bila je tu za mene, dala mi je utehu,
beg od realnosti, nadu za sutra. Noć u njenom naručju je
odagnala sve teške i ružne uspomene. Opet je moja, i kao i ja,
ovoga puta spremna je da se bori za nas, za zauvek.
Sa njenog prozora posmatram grad koji se budi, čekam da
ustane pa da zajedno krenemo do Neće. Od ranog jutra obavio
sam mnogo poziva, moji ljudi i ljudi svih koji su neko i nešto u
ovom gadu, sa ove ili one strane zakona trenutno traže tog ko se
drznuo u moje da dira. Ne postoji ta rupa u koju se može sakriti a
da ga ja ne nađem.
"Ognjene..."
"Medena..."
Toliko mi je nedostajalo ovo, da je svako jutro tako
oslovljavam.
"Zašto me nisi probudio?"
"Bio ti je potreban odmor, a meni malo vremena da
razmislim."
"Ne kaješ se valjda?"
386
BOOK AS PASSION
"Kako to možeš da me pitaš! Naravno da ne, prethodna noć

je bila moj ostvareni san."
Nasmeši mi se, spusti lagani poljubac na moj obraz i
odlazeći prema kuhinji kroz osmeh mi govori:
"Nadam se, jer sam u plodnim danima."
I dok ona odlazi da stavi kafu, ja polako postajem svestan
njenih reči. Jebote, ladno smo vodili ljubav bez zaštite! Ona je to
želela. Možda smo napravili nešto, nešto maleno i naše. I pojurim
za njom, podignem je u naručje, vrtim i prvi put posle mnogo
vremena se smejem od sreće.
"Misliš da je moguće da smo..."
"Verovatno... Mislim moguće je, mada retko je jednom
dovoljno!"
"Pa nije baš da smo samo jednom, ali zamisli jebote koji bi ja
bio kralj da sam ga ubo iz prve."
"Ti si lud kralj i nedostajao si mi ovakav."
Grli me i spušta glavu na moje rame.
"Kakav?"
"Moj lud i pozitivan, veseo i jak."
"Zbog tebe i za tebe medena biću sve. I hvala ti."
"Zašto mi se zahvaljuješ?"
Podigne glavu i spoji svoje oči sa mojim. U tom pogledu
konačno vidim mirno more.
"Što činiš da i ovo crno jutro bude sjajno, što činiš da u
ovom trenu ludila nađem zrno razuma, što mi daješ razlog za
borbu, osmeh, uz tebe znam da će sve biti ok. Ti si moja mirna
luka, moje utočište."
I zaista, ona takva kakva jeste učinila je sve ovo što se

dešava mnogo lakšim. Doručkovali smo zajedno pa posetili Nešu,
naravno ludak je odmah tražio da ide kući, iako znam da trpi
nenormalne bolove i da od otoka koji ima na licu jedno mu je oko
skroz zatvoreno. Al čovek želi da bude uz svoju ženu i decu. I
razumem ga. Ali moraće da ostane par dana u bolnici.
Nata je otišla po Hanu, a ja sam produžio do kancelarije jer
je ovo moralo da se završi. Pozvao sam Stefana jer me je čovek
već upozoravao na ovo. Upućen je već u sve tako da će mi biti od
značajne pomoći. Na ulazu u klub iznenadim se kad ugledam
beli džip i facu koju baš i ne želim nešto mnogo da gledam.
"Gagi."
"Opet se dešava, ovog puta ne dam da moju sestru uvučeš
u sve. Tu sam da se pobrinem da ona bude ok."
"Uđi pa ćemo da razgovaramo."
Samo mi je on još trebao, čovek koji godinama ne živi u
Srbiji i koji je odavno van svih dešavanja želi da pomogne. Ali
zbog Nate probaću da budem ok prema njemu.
"Slušaj me, Nata i ja smo sredili stvar među nama, želim
budućnost sa njom i zato bih te molio da koliko toliko odnos
između nas bude normalan. Bar da se podnosimo."
"Probaćemo. Ali ne garantujem. Nego, možda misliš da
nisam upućen u dešavanja ovde zato što ne živim u Srbiji. Ali
grešiš. Znam da se već neko vreme šuška o tvom padu, debelo je
plaćano za sve informacije o tvom životu, kretanju."
"Odakle ti to znaš?"
"Mnogo godina sam bio potrčko, mogu da se uvučem tamo
gde ti ne možeš ni da sanjaš. Zato ti kažem da ovog puta sam
388
BOOK AS PASSION
spreman da pomognem Nati, zaslužila je sreću, i ja ću učiniti sve

da je ona konačno i ima, čak iako to znači da će biti sa tobom."
"Ok, dovoljno fer."
I tako sam sklopio čudan savez sa čovekom koji mojoj
devojci znači mnogo a meni piči po svim živcima. Ne znam čime
se sad bavi i šta je postao, al vidi se da je pun love i da je sazreo,
ogrubeo. Dok smo nas dvojica razmatrali situaciju i ja pokušavao
da povežem ko bi imao razloga meni da se sveti, došao je i Stefan.
Upoznao am ga sa Gagijem i mislim da su njih dvojica kliknuli na
prvu. Stefan je bio ubeđen da moram Natu da sklonim negde i ja
sam rešio to i da uradim.
"Moraćeš i Olju i Mašu da skloniš. Mogu ti ja pomoći u
tome."
"Može, mada mogu i nju da smestim kod mene, ima
dovoljno prostora. Stefane, ne želim da te maltretiram."
"Ma ne, nije problem. Olja i ja smo generacija, znamo se
dugo. Skoro smo počeli opet isto da se družimo."
Dok je Stefan pričao o Olji, Gagi je imao bezizražajano lice,
ali je šake skupio u pesnice. Ovo već postaje sumnjivo, jer već
drugi put reaguje čudno na pomen moje sestre. I kad budem
imao vremena definitivno ću se raspitati o tome.
"Za Olju ću ja da se pobrinem, imamo nekih neraščišćenih
računa. I o tome se ne raspravljamo."
"Ona je moja sestra."
"I to poštujem. Ognjene, to nije tema već bezbednost tvojih
najmilijih."
"Ok, sad ću sve da organizujem. Đura će lično biti zadužen
za Natu, volela ga je ranije i verovala mu je. On će biti sa njom u
stanu kad ja nisam sa njom, a još par momaka biće u blizini."
"Dobro, za sve što ti treba tu sam."

"Ok, Stefane hvala, i ako dođeš do novih informacija znaš
šta treba da radiš."
Gagi je otišao, a Stefan i ja smo nastavili. Čovek je bio
potkovan i informacijama i poznanstvom. Pametan, bistre glave.
Imao je zanimljive ideje. Dobro je imati ljude kao što je on uz sebe
u dobru i u zlu.
"Gazda, izvinite. Traži vas neka ženska, kaže da je stara
prijateljica."
"Ok, uvedi je."
I kao grom iz vedra neba na mojim vratima posle mnogo
godina pojavljuje se najluđa devojka koju znam. Ista kao i
prelepa, zgodna crvenokosa.
"Nek sam proklet, Zorica Jovanović koja se zaklela da neće
više svratiti u striptiz klub, opet stoji u mojoj kancelariji."
"Bio i ostao isti. Ne vuci me za jezik. Ovde sam ozbiljnim
poslom. Mada, drago mi je što te vidim."
Priđem i zagrlim ludu. Okrenem se i upoznam je sa
Stefanom. Primetim da odmere jedno drugo.
"Ajd sad, kojim dobrom?"
"Da je dobro nije, znači li ti ime Miloš nešto?"
"Da, šta sa njim? Njega nema."
"Njega nema, ali brata mu itekako ima. I on se na tebe
nameračio."
"Brat?"
"Da, Milan. Odrastao i živi u Atini, prilično bogat i zajeban
tip."
"Nisam znao da je Miloš imao brata."
390
BOOK AS PASSION
"Imao je, il bolje rečeno ima. Milan je pet godina stariji,

njihovi roditelji su razvedeni i on je sa majkom otišao u Grčku,
gde se ona ponovo udala za nekog mafiozu lokalnog, jebem li ga
šta je bio. Nisu imali svoje dece pa je Milana odgajio kao svog.
Nasledio je sve i brzo uvećao svoje bogatstvo, naravno ilegalnim
radnjama. Godinama je tražio brata. I dobio je informacije da ti
imaš neke veze sa tim nestankom."
"Odakle bre ti sve to znaš?"
"Kad radiš što ja radim načuješ svašta. Jednom si ti meni
pomogao, sad vraćam dug."
"Nisi mi ništa dužna. I hvala za ovu informaciju. Mnogo mi
znači."
"Bilja mi priča da te često viđa kod Neše u kafani. Pa nadam
se da će sve biti ok i da ćemo se nekad tamo sresti."
Na pomen mog kuma Neše koji mojom krivicom leži u
bolnici, smrkne mi se.
"Stefane, ne smem da se dozvolim da repovi prošlosti
raspomame. Ne sad, kad sam vratio ženu koju volim i planiram
budućnost sa njom. Ovo moramo odmah da zaustavimo."
NATALIJA
Svaki početak je težak, naš ponovni još teži.
Biti ponovo sa Ognjenom, pripadati mu kompletno, samo je
otvorilo vrata nekom novom životu. Ja sam životarila. Išla sam na
fakultet, završila, bila odličan student, još bolji specijalizant ali
nisam živela. Sad vidim koliko mi je falio. On i sve naše. Iako sam
sad starija i pametnija, devojčica u meni priseća se onih lepih
trenutaka iz prošlosti. Ali, od prošlosti se ne živi iako neko želi
sve ovo da nam uništi, vraćajući nas baš tamo - u prošlost.
Istorija se ponavlja. Vidim to. Osećam. Ognjen je odlučan, ja sam

još odlučnija. Jer, sad imam za šta da se borim. Imam maleno dete
koje od mene zavisi, imam čoveka kojem treba podrška u svemu i
imam mogući maleni život u sebi.
Da li preterujem jer odmah želim sve? Da li je to previše?
Da li se previše nadam?
Stavim ruku preko stomaka i zamislim kolika bi naša sreća
bila. Neopisiva. Nakon svega.
Biće Natalija. Daće Bog.
"Želim da živimo zajedno."
Pijemo kafu nakon što me pokupio sa posla. Hana je kod
mame, Gagi je sa njima.
"Kako, molim?"
Kao čudim se, a i ja to želim više od svega.
"Imam jedan stan prazan. Oduvek ga čuvam za ovo.
Održavan je."
"Stvarno?"
"Da. U toj zgradi imam još dva stana i njih izdajem."
"Ognjene, ima li nešto što ti ne radiš?"
"Ima malena, ima. Slušaj, moramo sad da budemo zajedno.
Moraš da mi budeš na oku, ti, Hana, tvoja mama, svi. Već sam
pričao sa Gagijem i pao je dogovor. Ti trebaš samo da se
spakuješ."
"Važi. Ali, volim ovaj stan. Ne bih da ga prodam."
"Ne moraš."
"Dobro. Videću sutra na poslu da uzmem neki dan za
selidbu. Znaš, moram Anju da pozovem. Oko svega ovog što se
dešavalo, ništa joj nisam javila. Dugujem joj."
392
BOOK AS PASSION
"Naravno malena, ako može, neka dođe, taman za

useljenje."
Obiđem sto i sednem mu u krilo. Sagnem glavu i poljubim
ga u vrat, baš onako kako voli.
"Malena... medena moja..."
"Ognjene, biće sve dobro. Sada ne prihvatam manje. Ti,
Hana, ja i gomila dece koju ćemo izroditi."
"Gomila? Ja sve nade polažem u ovo jedno."
Pomazim njegov nos o svoj pa spojim naša čela. Volim ovaj
zagrljaj, ovu intimnost. Volim da mu ovako dajem snagu. On
možda misli da ne vidim, ali ja znam koliko je uznemiren. Znam
koliko se potresao zbog Neše.
"Prvo od ... Volim te."
"O malena i ja tebe."
Uhvati mi glavu i ovu izjavu zapečati poljupcem.
***
Moj stan više ne liči na stan već na magacin. Mislila sam da

će to potrajati ali tužno je u koliko sam kutija mogla da spakujem
moj život prethodnih deset godina.
Znam, sledi novi početak, sledi novi život.
"Ne mogu da verujem u sve ovo. Još uvek."
Anja i Milutin su odmah seli u auto i došli. Mislim da će
Anja sad da izigrava mama kvočku i drži Ognjenu predavanje.
"Izvini što te nisam zvala. Nakon tatine smrti sve se desilo
brzo."
"Medena, zaslužila si. On zna šta mu je činiti. Zna da imaš

pozadinu iza sebe. Zna da imaš ko će te čuvati uvek."
"Znam dušo. Mislim da upravo priča Milutinu o pretnji."
"Jebi ga, nikad se opustiti. Dobro je što se seliš."
"Anja, osećam se kao da sam sklopila slagalicu od hiljadu
delova. Da je godinama falio onaj jedan mali deo i da ga je on sad
doneo i sastavio."
Anja je kopala po albumima koje sam donela još od mojih.
"Tako mi je drago. Nosiš li ove albume?"
"Nosim. Želim sutra svojoj deci da pokažem sebe i svoju
porodicu kad smo bili mali, da vide i Gagija i Sonju."
"Naravno. Pogledaj kako si bila slatka. Baš si bila medena."
"Ne preteruj."
Pokazala mi je slike i za tren sam zastala. Otela sam joj
album iz ruke, pa počela da vraćam slike unazad. Gagi i ja, Gagi
me drži kao bebu, Gagi maleni dečak, Gagi kao beba... Čoveče,
jebote, dal' je moguće?!
"Medena, šta nije u redu?"
"Ništa, ništa Anja... Nisam gledala ove slike sto godina.
Hajde da završimo."
"Važi, pa idemo po devojčice."
Hanu i Ninu smo ostavili kod mame. U stvari, Gagi i Olja
su isto tamo, a uskoro će i Ognjen i Milutin da dođu. Mislim da je
mama naručila neki roštilj. Nakon svega, popustila sam joj. Želela
sam da je oraspoložim malo.
"Majka će uvek brinuti bez obzira na sve. Ja sam u stanju
svet da prevrnem naopačke zbog Nine. Tako ćeš se i ti osećati kad
i sama budeš bila majka."
394
BOOK AS PASSION
"Jel' ludo što se već tako osećam? Ne mogu da zamislim da

Hana ode od mene..."
"I neće, gotovo ste porodica sad. Neće vam je uzeti ako se
venčate."
Na pomen venčanja neki strah mi zapara grudi. Prosto,
previše je. Ja ne brzam, ja trčim, preskačem stepenike.
"O Anja, rano je."
"O dušo nije."
Taman zazvoni telefon i prekida moje zle slutnje.
"Važi Mili. Mi čekamo."
Zapakujem i poslednju kutiju, sa albumom na vrhu. Joj
Bože, da li je to slučajnost?!! Uh, uh...
"Dolazi neko po nas."
"Ko?"
"Milutin kaže iznenađenje za tebe."
Ne znam više čime bih mogla da se iznenadim. Dok gledam
u skoro prazan stan, nemam nikakvu dvojbu. Idem tamo gde
pripadam. Čujem zvono na vratima i Anju kako otvara.
"Dobro veče, ja sam Anja. Uđite."
"Dobro veče. Ja sam Đura, ljubim ruke."
Đura?! Đura, o moj Bože.
"Gospođice Natalija..."
"Đuroooo."
Poletela sam u zagrljaj čoveku koji me je pazio, dovozio i
razvozio pre deset godina. Koji je bio moja senka. Miran, tih,
povučen.
"To ste Vi? Otkud?"
"Ponovo sam sa Vama. Porasli ste, prava žena."

"Ponovo?"
"Da. Idemo sad kod vaše majke, pa nosimo stvari u stan."
"Još ne mogu da verujem da ste tu. Kako ste? Bogami, Vi
niste ostarili nimalo."
"Dobro sam, gospođice. Otišao sam u penziju i zato sam sad
vaš ceo dan, koliko treba. Gospodin Ognjen je zaposlio moju
ćerku. Radila je i druga za njega, ali na kraju konačno završila
fakultet i postala vaša koleginica, doktorica."
"Stvarno? Pa to je divno. Mnogo vam hvala. I za ono ranije i
za sad."
"Nema na čemu. Dajte, šta treba poneti?"
U autu palo mi je na pamet da se mom rođi Baji nisam
javila. Pustim mu poruku da vidim šta radi i da li i oni mogu da
dođu kod mame. Kad je bal, nek je bal.
Ima li što novog?
Ima. Možete li da dođete?
Možemo. Ima i kod nas vijesti.
Stvarno?
A ćuš... Sad ću da potjeram Suzanu i eto nas.
Mislila sam da nemam nikog. Otkad su Sonja i Gagi otišli,
imala sam utisak da mi se deo života završio... osećala sam se
prazno. Ali, kako nekog izgubiš, tako isto nekog dobiješ. Anja je
moj anđeo čuvar, a rođa... Pa Bajo je jedan jedini. Iako mi je dalji
rod, sad kako je bio dosta u Beogradu, zvao me je, trudio se
ponovo da se upoznamo. I konačno, i sam našao svoju sreću kojoj
se toliko opirao. Uštogljena revizorka, kad se samo setim
njegovog početka sa Suzanom.
396
BOOK AS PASSION
Svako od nas se borio za ljubav.

Svako od nas je dobio svoju ljubav.
Kod mame već je bila puna kuća. Prvi put, to nije zbog
žalosti. Iako je kratko prošlo i ovo nije slavlje, znala sam da svima
prija okupljanje.
"A đe je moja ljepotinja?"
"Bajo!! Stigli ste."
"Bogo mi, jedva sam dovjeo ovu moju. Spava i dok hoda."
"Izvini što te nisam zvala. Gde je Suza?"
"Suza? Ona me ništa ne sluša, časti mi. Kada doktorica kaže
da ne smije da se umara, ona odmah udara kontru. Što da činim
sa njom, a tek je početak jado!"
Gledam u Baju, dal' se zeza, dal' je ozbiljan.
"Početak čega?"
"Viđi Medena, tvoj je rođa postigao gol iz prve. Dobićemo
bebu Pekovića."
"Aaaaa, bravo rođo. Čestitam."
"I vila je sigurno neđe međ' hranom. Počela je jesti ka'
mećava."
"Ćuti. Nemoj da te čuje."
Čim sam izljubila Baju, krenula sam da tražim Suzanu.
"Stani Medena. Imam li što brinuti? Pazi li te ovaj tvoj?"
"Pazi Bajo. Ne brini."
"Znaš da ću za tebe učinjeti sve. Samo da mi rečeš..."
"Znam Bajo, ali imaš ti sad svoju porodicu."
"Ooo idi odmah kod vile, prsten jado da viđiš!"
"Prsten? Pa ti si rođo moj gotov."
"Ja, što da nijesam?! Niko nema vilu ka' što je moja!"

Volim muškarce koji su bili sto posto protiv ženidbe, a sada
se ne libe da javno pokažu svoje osećaje. Čak i ona Ognjenova
bivša, pomirila se sa Pavlom i otišla sa njim u Italiju. Život je kod
svih nas dolazio na svoje mesto.
"Jedva čekam da vidiš stan."
Ognjen mi se prikrao u kuhinji. Puna kuća naroda da ga
praktično nisam ni videla otkad je došao.
"Uskoro."
"Želim da večeras budemo sami."
"Važi. Ali samo večeras. Ne želim da Hana pomisli da je
zapostavljam. U zadnje vreme ona je svuda."
"Znam malena, ali mi ćemo joj sada stvoriti dom."
Njegove ruke sada ulivaju sigurnost. Njegov zagrljaj sad
umiruje.
"Brineš?"
"Brinem, ali ti mi daješ snagu."
Naslonim se na njega, dok me on grli spuštajući ruke preko
mog stomaka. Zaštitnički.
Moj zaštitnik se vratio.
"Nikad neću odustati od tebe, od nas. Nikad više Medena.
Oprosti mi što nisam bio jak."
Zaklopim oči i udahnem.
"Ognjene, rekla sam ti. Ovo sad, ovo je važno. Nikad
nećemo preboleti, ako se nanovo budemo prisećali. Večeras
počinje budućnost."
"Kako možeš da budeš tako pozitivna?"
398
BOOK AS PASSION
"Mogu, jer ne želim da mi loše stvari diktiraju život. Previše

sam puštala, više ne."
"Ljubavi..."
"Hajde golupčići, mi odlazimo."
Pozdravim se sa Anjom i Milutinom koji su obećali da još
uvek neće otići nazad na selo. Ostaće da nam budu pri ruci. Bajo
je odveo Suzanu, jer se ispostavilo da joj je muka od roštilja. Gagi
i Olja su u našoj sobi, čuje se buka a niko ne sme da priviri
unutra.
"Zašto se deru? Šta im je?"
"Bolje da ih pustimo..."
"Kako da pustim? Idiot se dere na Olju."
"Meni se čini da Olja više viče."
Mislim da su se upravo moje slutnje obistinile. Ali...
"Neće se na ovome završiti!"
"Hoće, jer ja odlazim. A ti si kreten!"
"E pa sa ovim kretenom si se kresala i nisi se bunila!"
Čujem majku kako viče Ju Bože me oprosti dok ljuljuška
Mašu u krilu.
Ognjen već kreće prema Gagiju, a ja uspem tek u zadnjem
momentu da ga zaustavim.
"Nemoj. Nije naša stvar."
"Ona je moja sestra. Moje je da je štitim."
"Veruj mi, ne treba od njega da je štitiš."
"Kako da ne?!"
"Ognjene, dođi ovamo. Samo mi veruj, važi."
Jedva uspem da ga smirim.
"Važi."
***
"Ovaj blok zgrada izgrađen je pre par godina. Ovo je tzv. A
blok, videćeš sad je tu okolo ceo kompleks. Ono što me privuklo
je što imaš sve, radnje, park, vrtić, dom zdravlja."
Klimam glavom, jer nikad nisam zalazila u ovaj deo Novog
Beograda. Niti sam mislila da ću u njemu da živim. Kao da je
grad u gradu, tako se osećam.
"Naš stan je na visokom prizemlju."
Ognjen me vodi i pokazuje usput. Ja sam pod utiskom pa
mnogo i ne reagujem.
"Izvoli malena."
"Mislila sam da je stan nenamešten?"
"Malo sam pospremio ovih dana. Anja mi je davala
instrukcije preko telefona."
"Anja?"
Hm, ćutala je i pravila se da ništa ne zna...
"Da. Naravno, slobodna si da središ sve kako želiš."
Ulazim dalje u stan i bez daha sam.
"Pa ovo nije stan... ovo je dupleks..."
Ognjen ostavlja ključeve i telefon na šank, pa me vodi ka
sredini stana.
"Jeste. Ima dovoljno soba za onu gomilu koju pominješ."
Pogledam ga iskosa i vidim zadovoljstvo na njegovom licu.
Znam da je to samo večeras, jer će sutra nanovo brinuti i tražiti
krivca za Nešinu nesreću.
400
BOOK AS PASSION
"Vidim."
Kada je pominjao stan, nisam to ovako zamišljala.
"Dođi. Želim nešto da vidiš."
Uzima me za ruku i vodi na sprat. Vidim troja vrata i on
otvara najudaljenija.
Kad upali svetlo zatečena sam.
Ne dišem. Ne pomeram se.
"Ukoliko želiš nešto od ovih stvari... Sve sam sačuvao
nakon tvog odlaska."
Gledam u prepunu sobu mojih stvari, naših stvari. Sve je tu.
Počev od prekrivača, posteljine, vidim stare lampe, ramove,
kutije sa činijama i ostalim posudama, šoljama... sve...
Suze mi krenu nekontrolisano.
"Medena..."
"Volim te Ognjene. Više i jače nego pre. Volim te i sve što
nam stane na put, preskočićemo. Sve što nam predstavi problem,
prebrodićemo. Volim te i zajedno borićemo se."
"I ja tebe Medena."
Zagrlim ga jako, tu među svim tim stvarima.
Jeste, one su deo prošlosti, podsećaju me na nešto.
Ali ovo, nas dvoje u ovom stanu...
Upravo smo dali zavet ljubavi.
Upravo smo sve rekli, rečima, delima, zagrljajima,
poljupcima. Život se ponovo zove njegovim imenom.
Volim te bez obzira na sve
NATALIJA
Iako sam imala malo svojih stvari, uređivanje Ognjenovog
tj. zajedničkog stana bio je poduhvat koji je trajao danima.
Možda sam htela da ga mrzim kada sam videla sobu punu naših,
zajedničkih stvari. Možda sam želela da skačem i vrištim na njega
zbog propuštenog i izgubljenog vremena. Možda, ali nisam.
Nisam, jer sam shvatila da nisam sama. Shvatila sam da je bolelo i
njega i da je gajio nadu da ćemo se opet sresti, inače zašto bi
čuvao sve, tolike godine.
Plakala sam tog dana kao kiša. Pustila sam poslednje suze
zbog nas u prošlosti. A onda sam sela i počela da otvaram sve te
kutije i prisećam se onog lepog. Bilo je tu svega, a jedino što sam
želela da sačuvam bile su šolje iz kojih smo onda pili kafu i naša
prva fotografija, uramljena.
"Ne želiš više ništa?"
"Neću ništa baciti, Ognjene. Odložićemo kod mene u
podrum ili kod mame. Ali ovde želim nove uspomene."
Tada je sedeo na podu pored mene i pomno pratio šta
radim. Nije ništa pitao do tad. Samo mi je brisao suze i grlio me.
"U redu."
I tada, u toj sobi, znala sam da ga volim onako do poslednje
stanice u telu. Znala sam, jer sam osećala kako me od te ljubavi
402
BOOK AS PASSION
sada sve boli. Ovog puta, to je bila slatka ljubav. Želela sam da
mogu ceo dan da provedem u njegovom zagrljaju, da mogu da se
utisnem u njega i dam mu snagu. To jedno veče proveli smo
sami, bez ikoga, bez tajni između nas, bez prepreke. Celu noć
voleli smo se ponovo budeći i dokazujući svoju ljubav.
***
"Može li moja soba da bude ljubičasta?"

"Naravno."
"Dobro. Možemo li da zalepimo stikere?"
"Šta bi ti volela da zalepiš?"
"Puno zvezdica i mesec."
"Važi."
Hana i ja smo sedele u kuhinji. Čekale smo Ognjena da
dođe pa da ručamo zajedno. Još uvek se nisam navikla na ovo.
Stalno se okrećem po stanu jer kao da ne verujem. On i ja, Hana...
"Kad ugasim svetlo videću Miću, jel' tako?"
"Dušo, znaćeš da je tu. On će biti jedna zvezdica koja te
čuva."
Hana je bila bistra devojčica za nepunih pet godina. Ništa
nije moglo da joj promakne čak iako bi hteli.
"Jesi li ti sad moja mama?"
I onda mi srce poskoči. Strpljenja Natalija.
"Za sada ću biti Nata... ali jako bih volela da ti budem
mama."
"I ja. I da mi Ognjen bude tata."
"Hana dušice..."
Uzela sam se u naručje, mirisala njenu kosu, mirisala telo
koje uvek miriše na čistotu, na dečju ljubav, na ispravno...
"Mi ćemo učiniti sve. Važi? Ali moraš da znaš da te volimo
bez obzira na sve."
"Aha. I ja volim vas. I baku i Olju i Mašu i Ninu i Anju. Ali
dobro bi nam došao jedan bata."
I eto, od tešenja male devojčice došli smo do neispunjenih
želja.
"Hajde da se dogovorimo ti i ja. Čim budeš naša, dobićeš
batu ili seku. Važi?"
"Jupi."
"Jupi baš."
"Hej, gde su moje devojke?"
Ognjen je došao a da ga nisam ni primetila.
"Čekamo te na ručku."
"Izvini što kasnim. Kako si milice moja?"
Nakon što je mene poljubio u obraz, podigao je i Hanu i
počeo da je ljubi po licu i kosi.
"Dobro sam Ogi. Jedva čekam da ti budeš moj tata."
Pogledao me je i ja sam samo slegnula ramenima.
"Vreme je opet da zvrcnem Vasiliju."
"Hajde da ručamo. Hana, hajde dušo idi operi rukice."
Krenula sam ka šporetu kad me njegova ruka zaustavila.
"Malena... Neće nam je uzeti... Ne sad, kad smo tako blizu.
Ne sad, kad ispunjavamo sve uslove."
404
BOOK AS PASSION
Naslonila sam se na njega jer jedino tu se osećam sigurno

sto posto. U njegovom zagrljaju.
"Mislim da ne ispunjavamo baš sve..."
"Uskoro ljubavi, uskoro."
Poljubio me kratko i krenuli smo ka stolu.
Šta znači uskoro? Prsten? Brak?
Volim proleće. Volim kad sve lista, cveta i budi se jer se i
sama tada bolje osećam. Malo mi je smetala činjenica da neko
uvek ide sa mnom ali bolje sam se osećala jer je to Đura, čovek
koga volim i cenim.
"Hvala Đuro."
"Kad završavate?"
"Oko pola tri, ali moram na razgovor kod načelnika. Dođite
u tri."
"U redu gospođice."
"Đuro, znamo se godinama, u redu je samo Natalija."
Ne mogu da kažem da mi načelnik i kolege nisu izašli u
susret. Zbog Hane izbegla sam noćne smene i dežurstva ali
moram da se vratim u ono što najbolje znam. Ambulanta nije moj
teren.
Međutim, ako planiramo bebu moram da dam do znanja da
uskoro možda neću biti dostupna.
Sada, porodica mi je prioritet.
Dan mi je sporo prolazio iako sam imala puno posla. Tako
mi je sestra Mica zajedno sa doručkom i čajem donela i kutiju.
"Doktorka, ovo je sad stiglo za Vas."
"Za mene?"
"Da. Doneo dečko iz post-ekspresa."
"Ok. Dajte."
Uzela sam kutiju koja je bila ukrašena dečijim motivima.
Nikad nisam dobila ništa na poslu. Taman sam zagrizla parče
kifle, kada sam uspela da je otvorim. A unutra stajala je lutka
bebe, ofarbana u crveno sa porukom.
Nikakva beba ne dolazi u obzir. Zagorčaću vam život!
Počele su da mi se tresu ruke dok sam vrisak nekako
zadržala u sebi. Momentalno sam zatvorila kutiju, vratila je u
kesu i sela. Odvratni osećaj mučnine kolao je po mom stomaku.
"Doktorka, jel' vam dobro?"
Odmahnula sam i pokušala da sestra Micu, koja je uvek
uporna ko sam đavo, izbacim iz prostorije.
"Dobro sam, izgleda da mi ne prija doručak."
"Aha! Možda bude novosti kod Vas! Ako, ako, mladi ste..."
"Ma Mico, nije to..."
"Ako Vam je stvarno loše idite kući."
"Ne, ne, ne mogu..."
"Idem ja kod Medića. Nećete bolesni raditi!"
I tako sam posle samo 15 minuta bila otpravljena iz bolnice.
Pozvala sam Đuru i rekla da mi nije dobro ali da Ognjenu ne
govori. Osećala sam strah, ali snagu da ćemo se ovog puta
zajedno izvući. On neće dati bilo šta da mi se dogodi. Meni ili čak
našem nerođenom detetu.
"Gospođice, gde ćemo ako vam nije dobro? Nisam zvao
gospodina, ali znate da moramo?"
"Idemo do Neše, odande ću ga ja pozvati ne brinite. Važi?"
"Važi."
406
BOOK AS PASSION
***
Sat vremena kasnije skroz sam se smirila u kupovini. Prvi

put sam išla kod Neše i Ružice u kuću i prvi put ću im videti
decu. Plan mi je bio da Neši pokažem lutku kao i da zaista
pozovem Ognjena da dođe po mene sa Hanom. Ona obožava
društvo.
"Ne mogu da verujem. Doktorka!"
"Ružice, ja sam Natalija ili Nata. Nešina prijateljica a samim
tim i tvoja."
"Joj, znam, znam, ali izvini ti si spasila mog čoveka. Dužna
sam ti."
Nikako nisam mogla Ružici da se oduprem. Dok je sa
Nešom bilo drugačije, opuštenije.
"Medena moja, došla si da vidiš kako si me skrpila."
"Naravno. I da ti vidim dečicu..."
Na početku sve je bilo super, uverila sam se da je on dobro.
Ružica se bila povratila i trudnoća je super napredovala. A onda
sam Neši dala znak glavom. Onaj isti znak koji smo nekad u
kafiću koristili kao šifru za nešto hitno.
"Ružo, mogu li sa Natom dve, tri da progovorim? Idi umesi
krofne, znaš da ih kum obožava."
"Može naravno i sve za kuma i Natu."
Pogledom sam ispratila Ružicu pa uzela kesu sa kutijom i
sela pored Neše.
"Ne znam koliko ti Ognjen govori, ali neko iz prošlosti nas
goni."
"Molim?"
"Vidi."
Naravno Neša je pobesneo, počeo da psuje, čak i baca stvari
po sobi.
"Slušaj me... Zvaću Ognjena, samo mi je trebalo mesto da
dođem sebi jer ne želim da me vidi slabu. Ovo moramo i možemo
samo zajedno da prođemo. Neću dozvoliti da mi iko sad stane na
put, nama i našoj sreći. Jednom je dovoljno."
"Jebi ga Medena. Nikad mira."
"Nikad mira sa tobom, reci slobodno. Nebojša, sećaš li se
Ljilje?"
"Kako da se ne sećam."
"Jel' sve bilo predstava? Dugo sam se to pitala. Jel' ona
stvarno toliko želela da me povredi?"
"Nato, ona tebe jeste a Ognjen nije. U tome je velika razlika.
Ali je video dobar izgovor u svemu tome što se desilo."
"Znam."
"Zašto se sad vraćaš na nju? Koliko znam, umrla je."
"Jeste. Tako mi padne na pamet..."
"Ostavi nju tamo, na groblju, duboko zakopanu, Bože me
oprosti. Pozovimo Ognjena pa da zajedno sednemo."
"A ne, ne, dosta je. Već si stradao zbog nas... Ne mogu..."
Neša zamalo da pogine, a Ružica da ostane bez muža, deca
bez oca... mučna mi je bila i sama pomisao na to. Suze sam
progutala jer ne želim da budem slaba... ali telo misli drugačije.
"Natalija!!! Odmah da si prestala! Taj čovek me vadio iz
govana, taj čovek je pljunuo keš da bih otvorio kafanu koji mu još
nisam vratio, iks puta me zadužio da bi sad tražio u njemu
krivca! Mogao sam da padnem sa motora i poginem, ili da sletim
408
BOOK AS PASSION
u jarak i da me nema... Mi smo familija, pomažemo se. Isto kao

što sam ja govorio da je mala Nata čudo i da će vaskrsnuti tako
sad govorim da je kum jak čovek i da će ovo srediti. Ali ni ti, ni
on niste krivci, jel jasno?!!!"
Klimnula sam jer šta da kažem? Mogu već da vidim slike
prošlosti. Mogu da vidim kako Ognjenu prete, kako mu
verovatno ovako nešto slično pokazuju. Mogu da vidim i
razumem da me štitio jer sam bila premlada.
Sada mogu, tad nisam.
I sad ne dam. Ne dam mu da sam ovo prolazi.
"Pozvaću ga ali ako počne da se dere na mene što ga odmah
nisam pozvala ti odglumi da ti nije dobro."
"Važi. Ne brini, podmazaće ga Ruška sa krofnama."
Naravno tražili smo malo lufta i da se opustimo. Dok sam
pričala sa Ognjenom, videla sam da Neša već okreće neke brojeve
i kucka po telefonu.
"Važi. I povedi Hanu. Zadržaćemo se ovde malo."
Naravno, nisam računala da me on poznaje.
Poznaje moje srce, moju dušu, telo i.... lice. Čim je ušao u sobu
počeo je da bombarduje pitanjima Šta se desilo? Plakala si?
Nervirala se? Ništa mu nije promaklo a onda je krenula bujica
nakon što sam mu pokazala kutiju.
"Jebote, zašto me odmah nisi pozvala! Ne smeš da mi
prećutiš ovakve stvari! Za tebe i zbog tebe ću da ubijem! Natalija,
života mi."
Neša je kao neprimetno izašao iz sobe i ostavio nas same.
Došla sam do Ognjena i stala ispred njega.
"Gledaj me Medeni! Ovo sam ja, Natalija Medenica koja će
sa tobom zajedno da se bori. I došla sam ovde jer sam želela da se
smirim jer tebi mirna trebam. Tebi treba moja ruka i moja
podrška. I zato...ako nešto slutiš ili znaš kaži mi... Ne želim ništa
između nas."
"Znaš li koliko te volim?"
Nema reči koje od tih pevaju lepšu pesmu.
"Ništa manje nego ja tebe."
Kada mi priđe i spusti jednu ruku na rame a drugu na
bradu povlačeći je naviše da se gledamo u oči, znam da ništa i ne
stoji između nas. Ogoljeni smo jedno pred drugim. Nošeni
velikim teretom iz prošlosti, živimo sadašnjost i nećemo dozvoliti
da nam unište budućnost.
"Malena... Ti si moje sve na svetu. I sve ću ti reći, jer ovog
puta osećam snagu, osećam tvoju odlučnost i istrajnost."
"Tako je ljubavi. I zapamti, gomila dece..."
Blagi osmeh ukrasi njegovo lice i ja ga privučem ponovo
pokazujući sve što osećam za njega. Ljubimo se gladno kao da
nam oboma od tog poljupca život zavisi. Upijamo jedno drugo
dopuštajući da fluid strasti cirkuliše između nas.
"Mmm... kasnije..."
"Medena..."
"Tu sam i ne idem nigde."
Do kraja dana ostali smo kod Neše i Ružice. Nakon našeg
razgovora Ognjen je takođe obavio nekoliko poziva, čak je došao
dečko i odneo famoznu kutiju. Hana se lepo uklopila sa Petrom i
Minjom i znala sam da je dobila nove drugare. Još uvek nije išla u
vrtić, tako da mi je značilo svaki put kada se sprijatelji sa nekim.
Činilo mi se da smo se svi malo opustili, jeli smo krofne i šalili se.
Čak smo se prisetili nekih lepih trenutaka kada smo se Neša i ja
410
BOOK AS PASSION
upoznali. Tada bi mi Ognjen stisnuo ruku ili bi jednostavno

privukao glavu i poljubio me u obraz.
"Idemo li? Kasno je, deca moraju u krevet."
"Idemo. Hana, pozdravi se sa drugarima."
Neša me je zagrlio i samo šapnuo:
"Ovde si dobrodošla 24h, zapamti to."
Jedva sam odgovorila hvala ti a da se ne rasplačem.
Kontrola, Natalija! Saberi se, Medena!
Čim smo stigli odvela sam Hanu na kupanje dok je Ognjen
nameštao njen krevet. Znala sam da jedva čeka da zaspi da bi
nasamo razgovarali.
"Idem li i sutra kod bake?"
"Ideš srećo. Ja radim ujutru ali popodne smo zajedno."
"Važi."
"Hajde, nećemo kosu večeras. Zubiće, pa u krevet. Priča te
čeka."
Ne znam kako ali Hana je tražila da je Ognjen uspavljuje.
Nekad joj je pričao, nekad pevao, a nekad samo govorio koliko je
voli. Znala sam da je nikad neću pustiti, makar kopala i prljavo.
Dok bi on nju uspavao, ja sam se istuširala i opustila malo.
Obukla spavaćicu i čekala Ognjena u krevetu.
"Zaspala je. Valjda je umorna od uzbuđenja. Odoh pod tuš i
tu sam za pet minuta."
"Aha..."
Čim je otišao svukla sam spavaćicu i gaćice. Znam da ću ga
izludeti ali meni je ovo večeras tako potrebno.
"Med... jebote..."
Stajao je ukopan na vratima samo sa peškirom na

bokovima. Nekada sam volela njegovo telo, a danas ga
obožavam.
"Malena, znaš da moramo da pričamo."
I krenuo je da prilazi.
"Znam."
Bacio je peškir.
"I da treba da razradimo šta dalje."
Dočekala me je njegova spremna muškost.
"Znam i to."
Dočekala ga je moja spremna nutrina, moja unutrašnjost
skliska i vrela.
"Ali sad ništa od toga, jel' tako?"
Lagano se spustio i prekrio me celu. Kao dva jednaka dela
uklopili smo se u celinu.
"Tako je. A znaš li zašto?"
Raširila sam noge i pozvala da se smesti dok ga gledam u
oči i govorim.
"Zato što te volim bez obzira na sve. Zato što mi jako trebaš
sad. Zato što mi treba da se povežemo ovako. Da znaš da sam tu i
da osetim da si tu."
"Sve za tebe Medena."
Kad uplovi u mene, svet nestaje. Nema onog što nas muči,
nema surovog, izopačenog sveta koji nas čeka napolju.
U vrtlogu strasti i explozije ljubavi postojimo samo on i ja.
Bez obzira na sve.
412
BOOK AS PASSION
Dobro je kad u životu

za nešto se boriš, rukama stvoriš,
dobro je kad u životu
nekoga voliš, neko te voli,
dobro je kad u životu
neko te sluti, ti nekoga slutiš
ali je najbolje u životu
kad imaš nekog s kim možeš
lako da šutiš…
Zdrav, bogat... i proklet
OGNJEN
Bogat sam čovek. Bogatiji nego što sam ikad bio, a biću još
bogatiji. Onog trena kad se Nata vratila u moj život shvatio sam
koliko sam srećan, a od trena kad je odlučila da vodimo ljubav
bez zaštite shvatio sam koliko sam bogat. Nijedno materijalno
bogatstvo ne može se meriti sa ovim osećajem koji imam u
grudima dok je posmatram usnulu, sa rukom položenom na njen
ravan stomak, zamišljajući da tu raste nešto naše. Nisam neko ko
lako zaplače, al ovaj osećaj me tera na suze. Suze sreće, jer
konačno sve u mom životu leže na svoje mesto, jer konačno imam
priliku da imam sve. Za mene je sve ona, ona i samo ona. Malena
Hana je zvrk koji nam ulepšava ove teške dane. I volim je iako
nije moja krv. I znam da ću je isto voleti i sutra kad dobijem svoju
decu. Kupila me je na prvu, pao sam toliko da čak i kikice
pravim. Nata me zeza zbog toga, al nije me briga mi se super
zabavljamo. One su moj svet. I učiniću sve da budu bezbedne i
srećne.
Ovoga puta ne čekam da se branim već napadam svim
silama. Prvo što moram da uradim je da ih sklonim na sigurno.
Već sam se dogovorio sa Anjinim suprugom da neko vreme budu
u njegovoj kući na selu. Taj čovek mi se odmah dopao, starija
garda, ona kod koje reč je zakon. Danas će Đura Natu i Hanu
odvesti dole, a ja onda bez brige mogu da rešim ovu prokletu
414
BOOK AS PASSION
situaciju i da konačno uživam sa mojim devojkama. I Olja je na

sigurnom. Iako ne želim da priznam znam da će je Gagi zaštititi
bez obzira na sve. Medena me je ubedila da pustim tu priču da je
sami reše, iako sam ja želeo da ubijem Boga u njemu kad sam
ukapirao da su nešto petljali u prošlosti. Obećao sam da neću da
se mešam, i neću, al samo dok ne sredim ovu situaciju.
"Medena, budi se."
Bože, koliko volim da je gledam dok se budi. Osmeh
zaljubljene, usnule žene je zlata vredan.
"Ajde ljubavi, budi se. Moraš da spakuješ malecku i sebe.
Doći će Đura još malo."
"Mmm... sad ću."
Proteže se lagano a moj druškan u boksericama stoji u stavu
mirno. Nikad mi neće biti dosta ove žene.
"Mmm neko je budan."
"Ne smeškaj se tako. Ustaj nemamo vremena za to."
"Aha."
"Ozbiljan sam. Stiže Đura."
"I ja sam. Čekaće Đura. Razume on..."
I kako joj odoleti? Znam da nikad neću moći. Ne kad me
ovako usnula ljubi po vratu dok drugom rukom prelazi preko
mog kao kamen tvrdog kurca. I dok se ja kao nešto bunim njena
glava nestaje ispod pokrivača... Mogao bi da umrem od sreće u
ovom trenu. Srećan, voljen i bogat jer imam nju. I jebi ga, izgleda
da će Đura ipak da čeka.
***
"Stefane, nadam se da imaš za mene neke dobre vesti."

"Pa kako se uzme. Dobro je da znamo ko stoji iza svega.
Znam da je lik trenutno u Grčkoj. Ono što sam saznao je da je u
zadnjih godinu dana kupio nekoliko lokala i stanova u Srbiji,
Beograd i Novi Sad uglavnom. Ima dosta svojih ljudi. Kažu da je
zajeban igrač, napada prvo pa tek onda pita. Loše je što je izgleda
malo neuračunljiv, da ne kažem lud."
"Koje sam kurate sreće, za mene se sve sami ludaci lepe."
Stefan se smeje. Smeje se mojoj muci. Sedimo u mojoj
kancelariji i spremamo taktiku kako sve ovo da privedemo kraju.
Jer ne želim da ova agonija traje. Nata i Hana su već dva dana
kod Anje, i znam da su na sigurnom, da se dobro zabavljaju i
uživaju, al mi tako prokleto mnogo nedostaju. Svake večeri se
čujemo, pošaljemo jedno drugom desetine poruka u toku dana,
kao da smo zaljubljeni klinci. Smešan sam sam sebi, ali srećan,
sve mi te sitnice prijaju.
"Mislim da bi trebalo da popričaš sa Gagijem. Imam utisak
da bi on mogao puno da ti pomogne."
"Nisam baš oduševljen idejom da sarađujem sa njim. Naš
odnos u prošlosti se baš loše završio. Ne leži mi kad je u blizini."
"Ne leži ti, a poverio si mu sestru? Brate, nisi mi jasan."
"Nisam mu je poverio. Ona se složila sa tim da se trenutno
skloni kod njega. Sumnjam da su imali nešto u prošlosti, al
obećao sam Nati da neću da čačkam. I veruj mi da nije ove
situacije već bih to uradio. Ovako ne stižem i o tome da
razmišljam."
I zaista nemam vremena da se bavim ludacima. Stefan i ja
smo odlučili da uključimo još neke ljude u naš plan da se
416
BOOK AS PASSION
otarasimo Milana. Prvi na listi mojih ljudi od poverenja je

naravno Sale. Ljudina i prijatelj.
"Sale, prijatelju dobro došao. Izvinjavam se što te ovako na
brzinu uključujem u sve ovo. Znam da imaš svojih obaveza."
"Batali to. Reče da je porodica u pitanju. A znaš šta meni ta
reč znači. Govori kako mogu da pomognem? Znaš da ja volim
dela, a ne reči."
I tako smo nas trojica utvrdili detalje i krenuli svako sa
svojim timom u realizaciju. Ako nas sve posluži i ako Bog da za
nedelju dana najkasnije moći ću mirno da spavam kraj moje
medene.
***
"Laku noć malena, nedostaješ. Još malo pa smo zajedno."

"Volim te. Sanjaj me. Tu sam, čekam. Ne idem nigde."
"Volim i ja tebe. Ljubi Hanu i spavaj sad."
Osmeh mi ne silazi sa usana čak i kada završim razgovor.
Treći dan kako nismo zajedno, još jedan dan kako sam bliži
otklanjanju pretnje. Stefan je uspeo da organizuje ljude da ga
prate u Grčkoj. I ja sada strpljivo čekam da mi Saletovi ljudi jave
kada bude prešao granicu naše zemlje, a ja sam siguran da će to
učiniti uskoro. Čovek je po svemu sudeći opsednut osvetom
prema meni. E pa pružiću mu to zadovoljstvo da se sretnemo oči
u oči, da mi tad kaže šta ima protiv mene. Preko napada na mene
bih i prešao, ali za onu lutku poslatu mojoj devojci nikad. Strah u
njenim očima platiće polomljenim kostima.
Legnem sa osmehom i nadom da je Nata trudna. Nisam ni

shvatio koliko želim decu dok nismo počeli da pričamo o tome.
Dok nije stigla pretnja nisam shvatio koliko sam spreman da se
borim za porodicu. Zamišljajući Natu trudnu polako tonem u san
kada me trgne zvuk telefona. Pomislim da je Nata zaboravila
nešto da mi kaže pa se bez gledanja ko je javim. Iznenadim se kad
začujem uplakani glas svoje sestre. U trenu se rasanim.
"Olja, šta ti je? Zašto plačeš?"
"On je kreten."
"Ko?"
"Bato, on je oženjen."
"Olja, o čemu pričaš? Ko?"
"Mašin tata. Đubre je oženjeno."
"Koji si se kurac petljala sa oženjenim? Pobogu rušiš nečiji
brak. I šta ti je to palo na pamet noćas?"
"Nisam znala bato... nadala sam se."
"Nemoj mi reći da je đubre pričalo priču da će zbog tebe da
ostavi ženu. Pobogu Olja znaš da se to ni na filmu ne dešava?"
"Nije, nije to."
"Pa šta je? Hoćeš da ga isprebijam? Evo ako će ti biti lakše,
hoću."
"Hoću, u stvari neću. Nemoj da ga biješ. Boleće ga što neće
više nikad videti ćerku. Nikad."
"Olja..."
"Pukla sam noćas, noćas bato tvoja sestra za sve suze lije.
Noćas bežim i patim. Od sutra sam najjača na svetu jer moja
malena zaslužuje jaku mamu. Ne treba nam on."
418
BOOK AS PASSION
"Gde bežiš? Olja, koji ti je bre? Od koga bežiš? Gde ćeš? O

gde je koji kurac Gagi?"
"Idem daleko, samo sam htela da ti se javim da ne brineš.
Dobro smo obe. Ubilo me je saznanje da je oženjen. Ali preživeću.
Volim te. Javiću ti se."
"Olja, neko mi lupa na vratima, sačekaj minut, molim te."
"On je, bato znam da je on. Volim te. Vratiću se kad budem
spremna."
"Olivera moramo da razgovaramo. Ne prekidaj... Olja!"
Besan bacam telefon i jurim prema vratima. Otvaram i lik
nasrće na mene. Hvata me za vrat i nabija uza zid.
"Gde je ona? Znam da je pobegla kod tebe, zadaviću je."
"Ma koji..."
Narednih nekoliko minuta se rvemo po podu, obaramo
stvari u predsoblju dok konačno ne uspem da ga priljubim
stomakom uz pod a ruke mu savijem iza leđa u jak stisak. Bole
me rebra od udarca al sam toliko besan da bi mu rado sad
smrskao ruke. Kreten je jak kao bik.
"Ok, dosta je. Sad ćeš da mi objasniš koji se đavo dešava?"
"Dešava se tvoja sestra. Eto šta se dešava."
"Šta sa mojom sestrom? I Gagi, bolje ti je da mi sve lepo
ispričaš jer mi je pun kurac mojih sranja, ne trebaju mi i vaša."
"Sestra ti je luda, eto to je."
Cimnem mu malo ruke i priklještim ga kolenom među
lopatice, čisto malo da ga zaboli.
"Šta je to sa vama?"
"A ti kao ne znaš da sam ja Mašin otac?"
Uh pade mi mrak na oči.
"A ti si taj oženjeni? Đubre jedno sa mojom sestrom si našao

da se igraš, a kući ti ženica krevet greje."
I krenem da bijem budalu.
Makljali smo se dok nisam bio siguran da sam mu polomio
neku kost. Ljut zbog svega što se dešava i što se tiče mene i Nate,
i sad ovoga oko Olje sav bes sam izbacio iz sebe udarajući
pesnicama po Gagijevom telu kao da mi je bokserska vreća.
S'obzirom da sam ga držao priklještenog slabo je mogao da se
brani, mada mi je zadao nekoliko dobrih udaraca.
"Jesi li se izduvao? Jel' ti dosta?"
Gledam u budalu i pitam se dal još da ga bijem, il da
počnem da ga žalim. Poznajem svoju sestru bolje nego iko. Sjebao
je žestoko i ako se ona pita, a pita se debelo će da se pomuči da
ispravi stvari. Olja je moja i volim je al teško onom ko joj se
zameri. Mučenik ne zna šta ga čeka.
"Za sad. Al dužan si mi objašnjenje. Sad da ideš i da je
nađeš, ne zanima me kako ćeš da se vadiš. Jedino što želim je da
su njih dve sigurne."
"Stvarno nije kod tebe?"
"Misliš da bih te bio a da mi je dete u kući? Jebote kakav si
ti otac?"
"Onaj koji nije znao do pre neki dan da to jeste. Kaži mi gde
je."
"Pre nekog vremena u Oljin telefon sam stavio lokator, iz
sigurnosnih razloga. Mogu da je lociram u svakom trenu. Idi i
nađi je."
"Hvala, dužan sam ti."
420
BOOK AS PASSION
"Nisi, ne znam šta je sa vama ali vas molim da to sredite

zbog sreće onog deteta. Zadaviću vas oboje ako dete zbog vas
trpi. Nije ono krivo što ste vas dvoje ludi."
Nakon nekih 5 minuta locirao sam Olju. Nisam mogao da
verujem kada sam ugledao lokaciju. Olja na jezeru?! Pa to je
ravno cunamiju u Srbiji, nema šanse. Ona mrzi to mesto. Sad ne
smem ni da pomislim koliko je ljuta ili povređena. Kažem Gagiju
gde je i primetim da me čovek čudno gleda.
"Šta?"
"Postao si čovek. Neko na kog moja sestra može da računa,
pored tebe ona će moći sve svoje ambicije da ostvari jer si ti
ostvaren čovek. Hvala što ovog puta ne odustaješ od nje, od vas."
"Ona je moja, oduvek je to bila. Njena sreća je moj zadatak.
A ti vidi šta ćeš. Ako nešto mrzim to su ljudi koji varaju svoje
žene. Nemoj to da radiš, ne zaslužuje ni ta tvoja žena, a ni moja
sestra. Rešite to. I zapamti, dete je najvažnije."
"Hvala ti."
Pratim ga iz stana i žao mi ga je iskreno. Nije lako saznati
da negde imaš dete, koliko god ono bilo. Šta god da se između
njega i Olje dešavalo Maša zaslužuje da bude srećna, po
mogućnosti sa oba roditelja.
"Gagi... zapamti ni jednoj dlaka sa glave da ne fali inače
nećeš imati kosti u telu koja će moći da ti služi."
Samo mi je klimnuo glavom i napustio teturajući moj stan.
Jebi ga, možda sam ga udarao više nego što sam trebao, al ne
može se reći da nije zaslužio.
Nakon što se istuširam po drugi put večeras, legnem i
pošaljem mojoj medenoj poruku da je volim.
***
Osam je sati uveče i već sam na ivici živaca. Milan se i dalje

ne pomera iz jebene Grčke. I tako primiren meni piči po živcima.
Voleo bih da se nešto dešava, da konačno imam razlog i priliku
da završim jednom za svagda sa njim. Ajd što sam nervozan zbog
njega, nego me izluđuje činjenica da mi Natalija celog dana nije
poslala poruku. Nije mi čak ni na onu od sinoć odgovorila.
Ovaj osećaj u grudima mi tigra već danima. Ono kad je sve u
redu i ništa nije. Sve je spremno da dotični uđe u Srbiju, da ga
sačekam i stavim tačku na prošli život. Ponovo pogledam u
telefon i ništa. Nađem poruku od sinoć, koju sam zbog upada
ludaka prevideo, i vidim da mi je Nata napisala da me voli.
Momentalno me oraspoloži. Jedva čekam tren kad ću je zagrliti
bez repova, bez osvrtanja unazad. Onda mi na pamet padne moja
sestra i Natin brat, jebena kombinacija. Ono što sam mu uradio,
nije ništa naspram onog šta sam planirao da učinim gadu koji je
povredio moje zlato. Sada kada sam konačno probavio da je to
Gagi, nekako znam da on ovo neće pustiti. Neće - zbog sebe,
njegove životne situacije, neće - zbog Nate i osećanja pripadnosti
porodici.
Ponovo krenem po praznom stanu i vidim koliko znači kada ti ga
neko ispuni. Nikad nisam prostor gde sam živeo tako gledao.
Čak ni prvi put kad sam živeo sa njom. Onda je bila mlada,
fakultet i karijera su bili pred njom.
Teturam se gledajući u sliku koju je Nata pre neki dan
postavila. Ona, Hana i ja na podu sobe, slažemo slagalicu.
Jebeno želim još dece i to ne samo jedno kako je Nata isto
prognozirala.
Da, ovog puta nadam se.
422
BOOK AS PASSION
Da, ovog puta želim da me prokletstvo mog oca konačno

pusti. Neću biti kao on.
Zbog mene, moja žena neće plakati, neće venuti i neće
umirati. Zbog mene, moja žena se neće lažno smeškati a u sebi
trpeti. Petar Radulović je možda bio biznismen vredan hvale i
njegova se poštovala, ali kao čovek bio je nula.
Bio je ljiga naspram kog moja majka nije imala šanse. Kada
više nije mogla, uvenula je. Sada više nema toga. Ja nisam takav.
Ja nisam taj. Ona me je tome naučila.
Moja Nata, moja malena.
Ona je stavila čoveka ispred svega. Još kao klinka videla je
ljudsko u meni.
Buja mi srce kao nikad od količine ljubavi prema toj ženi.
Ono što sam joj učinio bilo je ravno kukavičluku, ali tada sam
samo površno mislio. Da, mislio sam da tako što je odstranim iz
svog života i povredim, činim svet boljim.
A niko ne kaže koliko to boli.
Niko te tome ne uči.
Kažu kad voliš, patiš.
A kad patiš, voliš. Ljubav je večiti rolerkoster emocija.
Konačno se smirim kada iz komode izvadim kutijicu.
Onu istu koju vrtim već deset godina. Samo sam sadržaj unutra
promenio. Uzeo sam drugi, koji više pristaje lepotici, ženi kakva
je sada postala. I jedva sam čekao da joj ga stavim na prst.
Ali Ognjen Radulović sve dobija zaobilaznim putem.
Koliko god bio spreman, za loše vesti nikad nisi.
Telefon zazvoni i vidim Natin broj. Samo njeno ime učini
da mi se lice ozari.
Samo što to kratko traje.

"Medena.."
"Ognjene..."
I ona plače. Zaledim se. Ne mogu ni napred, ni nazad.
"Nato, šta je bilo? Natalija..."
"Ooo... Ognjene... mi smo u bolnici..."
Sve staje.
"Molim? Natalija! Pričaj mi... srećo..."
"Trebaš mi... Tako mi jako trebaš sad..."
"Srećo, krećem. Da li si dobro?"
Pričam, a već se oblačim.
"Ne znam. Nisam."
"Nato, dolazim najbrže što mogu. Da mogu, doleteo bih.
Molim te srećo, reci mi šta se desilo?"
Na vratima stanem. Udahnem kad mi ona kaže:
"Imali smo nesreću, Đura, Hana i ja."
Neko mi izbija taj vazduh.
"Bože! Kako ste? Kako su oni? Nato?"
"Samo dođi. Čekam te."
Njen slomljeni glas, slomi mene.
Ja štitim, a nisam je zaštitio.
Ja volim, a opet sam omanuo.
424
BOOK AS PASSION
Razrešenje
NATALIJA
Nisam bila osoba koja beži, ali shvatila sam Ognjenovu
potrebu da me skloni kod Anje. Razumela sam jer nisam više bila
samo ja u pitanju, već i malena Hana. Da sam bila ja, ostala bih
rame uz rame sa njim da se borim do poslednjeg daha. Zato sam
na poslu ponovo zamolila za par slobodnih dana. Kako sam
počela da sražiram i radim više sam vremena provodila u bolnici,
te sad imam ogroman kredit. Pakovanje je proteklo u grljenju i
ljubljenju, kao da se rastajemo na duže, ne daj Bože, zauvek.
Koliko sam navikla na Ognjena govori i to, da više ne vidim sebe
samu. Nikad više.
Svuda vidim nas dvoje i našu decu. Trgnem se, Bože koliko
sam opterećena, samu sebe sputavam. Od silne želje neće se
desiti.
"Spakovane."
"Znaš da je ovo samo par dana?"
"Znam."
"Znaš da ćeš mi faliti svake sekunde?"
"Znam, jer ćeš i ti meni."
"I znaš da te volim više od svega?"
"Znam, jer i ja tebe toliko volim."
Tako smo govorili jedno drugom. Znam koliko je godina

prošlo, brojala sam te iste, dane i sate. Zato se sad ne libim da mu
govorim te reči sto puta dnevno. Volim i nije me stid.
Volim što je Đura pošao sa nama jer u njega imam ogromno
poverenje. Malo po malo rekao mi je ko su njegove ćerke. I malo
po malo otkrila sam koliko mu je Ognjen pomogao. Čovek koji je
pre deset godina govorio da nije vredan, postao je nesebičan i
apsolutno vredan. Moj, jedan i jedini.
Kod Anje je sve bilo divno. Vratila sam se u jedno drugo
vreme, kada sam isto sedela ovde ali sama.
"O čemu razmišljaš?"
Pred njom nisam imala tajne. Otkad mi je prva prišla,
pružila ruku, a ja prihvatila tako je.
"Ah, o Ognjenu, o opasnosti, o svemu."
"Čuli ste se malopre. Jel' rekao da je sve u redu?"
"Jeste, nego mislim ovako. Taman smo se ponovo spojili,
zašto nešto mora da nam remeti sreću?"
Sedele smo napolju u letnjikovcu, dok su se Hana i Nina
igrale.
"Ko to zna. Današnjica je prepuna zla, licemernih i
pokvarenih ljudi. Otkad sam izašla iz tog sveta, imam samo tebe i
Milija. Niko mi više ne treba."
"Izvini što ti se nisam javljala."
"Ne opterećuj se, stresan period je iza tebe. Sad, odagnajmo
crne misli i pričaj mi o vama. Sviđa li ti se stan?"
"Oduševljena sam svime. Posebno, stvarima koje je čuvao.
Anja, mislila sam da će mi srce stati kad sam ugledala sve to. Čak
i posteljinu je čuvao."
426
BOOK AS PASSION
"Ognjen je to. I dalje, on je jedini o kome imam lepo

mišljenje."
"Da. Meni to puno znači."
"I meni. Taj čovek ima tako puno da da, ali je bio uskraćen.
Voli on Olju, ali ona je drugi kalibar. Totalno su različiti."
"Sve znam i zato sam ubeđena da će biti divan otac. Već
sada je predivan prema Hani."
"Ima li šta novo po tom pitanju?"
"Nema. Radimo, ali još ništa."
"Polako biće. Znam te, ti bi odmah sve i odmah sad."
"Šta ću, to je jače od mene. Ali sada smo oboje pod stresom,
plus Hana još nije naša."
"Uzdaj se u njega i u sebe. Kockice se već slažu i uskoro će
sesti na svoje mesto."
Svako veče nakon stavljanja Hane u krevet, završim sa
Ognjenom. Poruke, pozivi i video-kamera ne mogu da zamene
njega i njegovo prisustvo. Večeras smo se zaigrale pa sam mu
umesto poziva otipkala samo da ga mnogo volim i da se čujemo
sutra.
***
Ali sutra od ranog jutra kreće naopako.

Anja je sa Milutinom otišla do grada, dok sam ja sa Đurom
ostala. Deca su se ponovo igrala i zahvaljivala sam Bogu kako su
se združile i kako su mirne bile.
"Đuro, slobodno lezite, odmarajte."
"Nisam navikao da baš ništa ne radim. Ni gospodin Milutin

nije hteo ništa da mi da, kao ni Ognjen."
"Ognjenu je bitno da ste tu sa mnom, kao i meni."
"I meni, jer me užasno živcira ova situacija. Nadam se da će
ta gamad biti konačno uhvaćena i naučena pameti. Da mojim
devojčicama neko preti... uh, prevrnuo bih nebo i zemlju da
isteram na čistac. A znam da će i Ognjen to sada uraditi. Tek
posle toga, lakše će disati. Uz vas, naravno."
"Đuro, možemo li bez tog vi? U redu je samo Natalija ili
Nata. Molim vas."
"Pa dobro, ako insistiraš."
"Super, hvala Vam."
"Hvala vama tj. tebi."
Đura je napokon otišao u svoju sobu, a ja sam kao uzela da
čitam. Koncentracija mi je bila takva da su mi samo slova igrala
pred očima.
"Nato, hoćeš da se igraš sa nama?"
"Hajde kumo, dođi. Ova barbika je za tebe. Vidi lepa je kao
ti."
"Ništa nije leše od vas dve, ni ja, niti ijedna lutka."
Poljubila sam prvo jednu pa drugu u obraz i sela na pod da
se igram. Deca će mi najlakše skrenut misli.
"Zvoni ti telefon."
Lepo je vratiti se u doba lutkica i barbika, oblačenja,
svlačenja i igranja uloga. Sonja i ja smo imale par barbika i stalno
smo izmišljale kako smo sirotice koje se zaljubljuju u bogataše.
Eh... Nisam čula svoj telefon, ali ime koje sam videla na ekranu
rastreznilo me je iz sveta mašte.
428
BOOK AS PASSION
"Halo?"
"Dobar dan Natalija. Vasilija ovde."
"Znam. Dobar dan, kako ste?"
"Evo dobro. Kako je Hana?"
"Odlično, baš se igra sa mojom kumicom."
Gledala sam u decu, posebno u Hanu. Znam da je sve
privremeno, ali vipe nisam mogla da podnesem misao da će mi
biti oduzeta.
"E ovako, neću da okolišam, odrasli smo ljudi. Vaš predmet
je dodeljen drugoj savetnici. Ja sam učinila sve što je u mojoj
moći, ali nažalost Jasmina Đokić je preuzela vaš predmet i odmah
da vam kažem, jako je zajeban igrač."
"Uh, čoveče..."
Samo mi još to treba na svu muku.
"Međutim, Ognjen me je zvao i rekao da sad živite
zajedno."
"Tako je. Stvorili smo dom za Hanu. I ja radim manje
noćnih smena."
"To je svakako dobro, ali mislim da ćete imate nenajavljenu
posetu."
"Molim? Pa... Ja... Joj, mi nismo u Beogradu."
"Niste? Uh, nezgodno. Možete li da se vratite? Verujte mi,
ne želite da stajete na žulj Jasmini. Ovo radim iz najbolje namere,
želite Hanu za sebe, zar ne?"
"Naravno da želim. Hvala vam puno. Krenućemo odmah."
"I recite da planirate porodicu sa Ognjenom, brak, decu, sve
da prikažete pravi topli dom. Samo tako ona će se pripitomiti."
Da prikažem? Da kažem?
Ognjen i ja sve to planiramo. Neću lagati, reći ću sve kako

jeste. Mi smo to. Porodica, on, Hana i ja. Za sada.
Kada Anja i Milutin dođu, mi smo već spakovani.
"Ali, kako? Nije sigurno..."
"Anja, ako postoji mrvica šanse da dobijemo Hanu za
stalno, neću je prokockati. Uostalom, Đura je sa nama."
"Sve znam, ali nisi se javila Ognjenu."
"Vidi dušice, ako ga okrenem on će reći da ostanem ovde i
da će se on pobrinuti za tu rospiju. Ali, Anja, ja sam majka. Ja sam
Hanina majka i hoću da ta vidi to. Uredno ću mu se javiti čim
stignemo."
"Joj Medena, sve me strah. Nisam živa, čak iako si kod
mene u kući. Kako da te pustim?"
"Ti si moj anđeo čuvar i volim te, ali ovo nije tvoja bitka.
Pusti me."
"U redu. Ali da me zoveš i usput, važi?"
"Važi."
Nešto kažeš, nešto tako jednostavno, što je ispostavilo se
sve samo ne obećanje.
Nisam se Anji javila.
***
Još od početka, Đura ne prestaje. Nismo trebali da krenemo,

da javim gazdu da stižemo... i nabija mi bespotrebnu tenziju.
Taman sam mu izrecitovala pesmicu kao i Anji kad je naglo
zakočio.
"Šta to bi?"
430
BOOK AS PASSION
"Proba, Natalija."
"Proba? Kakva? Ne razumem."
"Polako, ne okrećite se i ne paničite. Mislim da nas prate."
Prate? Znam šta to znači. Bila sam računala na sve. Iako
sam se u dubini duše nadala da se ovaj svet nije toliko izopačio.
Nisam se nadala da će se naše putovanje pretvoriti u filmsku
poteru. Nisam bila spremna to da doživim. A kada je taj isti auto
počeo da udara u naš, shvatila sam ozbiljnost. Više nas ne prate
samo... Sada žele da nas ubiju.
Nisam spremna da umrem. Neću da umrem. To sam
ponavljala u sebi, dok je Đura manevrisao autom. Zahvaljivala
sam Bogu jer Hana spava u sedištu i neće doživeti i preživljavati
sav ovaj stres. Neću sad umreti, u inat drkadžijama. Kada je auto
proklizao od udarca, samo sam razmišljala kako ću se baciti
preko deteta.
Neko kaže da vidiš ceo svoj život pre smrti?
Koliko je samo istine u tome...
OGNJEN
Nešto se dešava. Pokušam nekoliko puta da je pozovem ali
nije dostupna. Čekam ali nema je. Zvao sam i Anju, ona mi odbija
poziv. Pozovem Stefana i obavestim ga da krećem za Kragujevac.
Uporan je da ga sačekam da pođe sa mnom i pomislim da je
možda i pametnije da ne idem sam ovako nervozan. Ne mogu da
ne mislim na to šta se dešava, kako su. Al znam da ovako lud i
nervozan ne bih daleko stigao. Peku me neprolivene suze. Radi
me ludački bes. Tresem se od brige.
Dok čekam Stefana uđem da pročitam vesti, da malo

skrenem misli. Obično preskačem politiku i crnu hroniku, čitam
uglavnom sport. Al ovog puta pažnju mi privuče naslov "žena i
devojčica sletele sa puta, devojčica kritično". I znao sam, znao da su
one.
"Samo dođi. Čekam te."
Koliko me bole ove njene reči. Da je samo nisam pustio da
ide sama. Da sam samo bio sa njom. Više se ne odvajamo, ni po
cenu života.
Poznajem moju Natu, samo bi ovako nešto moglo da je
spreči da mi se javi. Osećaj u grudima me razdire. Znam da
paničim, prvi put u životu ne znam šta ću. Mrzim kad sam
nemoćan. Mrzim pomisao da mojim devojkama dlaka sa glave
fali. Natina bol i moja je, njene rane mene peku. I taman rešim da
idem sam jer ne mogu Stefana da čekam, on sa Zoricom uleće u
kancelariju.
"Brate..."
"Imala je saobraćajku znam."
"Smiri se, znam kako ti je. Nata je dobro, malo ugruvana al
ok. Hana je bila na operaciji, polomljena joj je butna kost, ali je
stabilna."
"Dobro je, al moram odmah tamo."
"Nije dobro."
Čujem reči i konačno pogledam u Zoricu, lice joj je
naduveno od plača, u očima strah. Nikad je nisam video ovakvu.
"Šta se dešava?"
"Tata, o Bože tata je..."
Stefan je grli, drži je čvrsto u naručju.
432
BOOK AS PASSION
"Šta je?"
"Đura je loše."
"Šta?"
"Dobio je udarac u glavu, zajeban brate. Bio je svestan kad
je došla hitna pomoć. Al se na putu do bolnice srušio. Operisali
su ga. Al sad imaju problem sa srcem, jebe ga pritisak."
"O jebote, nemoguće. Šta da radimo? Gde je? Da se
prebacuje za Beograd? Koga znamo od dobrih lekara? Ne znam
ni ko nam treba?"
"Ne paniči, polako. Biljana je već tamo, povela je sa sobom
kardiohirurga. Moramo da se nadamo najboljem. Ajde krećemo."
I tako Stefan vodi Zoricu i mene, izgubljene i ranjene. U
kolima sednem pozadi sa njom i povučem je u zagrljaj. Mogu da
razumem koliko je boli. Al znam da Bog neće dozvoliti da jedna
ljudina kakav je Đura nestane.
"Jak je on Zoko, biće dobro."
Tešim nju, a u sebi umirem. Srećan jer su moje devojke
dobro, a besan i tužan jer čovek koji mi je bio otac više nego
rođeni leži na ivici smrti. I konačno znam dosta sam čekao, vreme
je da napadnem, gde god, nije više ni bitno. Ova agonija se
završava sada.
***
Ne znam kako sam pogodio vrata kliničkog centra. Jebi ga

ovo je nekad bio moj grad, trebalo bi da se bolje snalazim, ali u
svom bolu čovek postaje izgubljen, pa tako i ja. I evo Stefan vodi
mene i Zoricu do šoka na prvom spratu. I kako prelazim
stepenike tako me u grudima nešto steže. Bože, samo mi njih dve

čuvaj. Ispraviću sve samo da su one dobro. I konačno naslonjenu
na zid pored lifta stoji moja medena, bol koja mi razara srce dok
je gledam ovako otečenu od suza i kako sebe grli rukama koje
drhte, je nesnosna.
"Nato..."
I ta jedna reč je dovoljna da mi poleti u zagrljaj, da me
stegne čvrsto i zabije glavu u moje rame glasno jecajući. Osećam
kako mi suze peku oči.
"Š,š,š malena biće sve ok. Prošlo je."
Stežem je, grlim jako, ljubim kosu srećan jer je konačno tu
gde treba da bude u mom zagrljaju.
"Nije ok, Đura je tu gde jeste zbog nas."
"Malena, biće on dobro. Mora, znaš to."
"Mogu da se molim. Ti si laik pa možeš samo da slutiš šta
može da se desi u tim situacijama, a ja sam profesionalac i tačno
znam šta takva povreda glave može da uradi čoveku."
"Ajde jednom nemoj da razmišljaš kao lekar. Molimo se."
I ućutkam je poljupcem, u sebi se moleći da sam u pravu.
"Molim se, ali operacija glave može..."
"Može svašta, ali u ovom slučaju neće ništa. Operisao ga je
najbolji neurohirurg ovog kraja, a pritisak se sredio."
Čujem glas i zaledim se. Jebeni Džoni. On baš zna kad treba
da se pojavi. Koji kurac on radi ovde?
"Nikola?"
"Tako je Nato. Tu sam, jer su sumnjali i na velike probleme
sa srcem ali hvala Bogu, sve je ok. I dalje je hipertenzivan ali
nema potrebe za nekom intervencijom."
434
BOOK AS PASSION
"Dobro je, to su dobre vesti."

"Jesu, biće to sve dobro. Oporavak je malo duži ali ima ko o
njemu da se stara."
"Od kud ti?"
Pitam, jer mi nije jasno, koliko ja znam on radi u Beogradu.
"On je sa mnom. Ja sam ga zvala zbog tate."
Biljana staje pored njega, primetim kako lagano isprepleću
prste. Prvi put ludu doktorku vidim tihu, naduvenu od plača,
zabrinutu sa bolom u očima. I zaboli me to. Đura je dobar čovek,
odgajio je dobre ćerke, bez obzira što nije bio uz njih u periodu
kad se povukao od svih kad mu je žena umrla.
"Biljo, žao mi je. Ovde je zbog nas."
"Nije koleginice, ne brinite. Ovde je mogao i mnogo pre
završi. Voli svoj posao. Možda je zadnjih godina vodio mirniji
život. Al tata je i te kako svestan sveta u kom se kreće. On je
srećan što ste vas dve dobro."
"Budan je?"
"Ne, spava opet. Bio je budan samo tren. Pitao za vas dve. I
tebi, Ognjene, poručio da isteraš stvari na čistac."
"Đura legenda."
Na svu muku morao sam da se nasmejem. Đura je moj uzor
u životu kako voleti jednu ženu, kako biti otac i prijatelj. Jeste u
jednom trenu izgubio kompas svog života, ali pronašao se i to je
bitno.
Još neko vreme smo proveli u priči sa njih dvoje kada su se
na hodniku pojavila dva lekara. Nata je potrčala prema njima.
"Profesore, profesore."
"Koleginice Medenica. Kakvo iznenađenje. Šta radite

ovde?"
"Profesore, moja ćerka?"
"Imate ćerku? Nisam znao da ste se udali. Čestitam i vama i
kolegi Nikoli."
Uh što mi bude krivo što je stariji lik pomislio da je Džoni
njen muž. Taman počne da mi se dopada, poželim da ga sravnim
sa zemljom.
"Ne, nisam udata. Nisam ni rodila dete, ali sam na pragu
usvojenja jedne devojčice. Imale smo udes jutros. Prelom butne
kosti..."
"Malena Hana, pričalica. Sad znam, pominjala je mama
Natu i uskoro tatu Ogija. To si pretpostavljam ti?"
"Ja. A ovo je moj budući muž Ognjen Radulović."
"Radulović? Drago mi je i čestitam."
Stari doktor mi pruži ruku. I čudno se zagleda u moju šaku.
Pod utiskom Natinih reči da sam njen budući muž pomislim da
mi zagleda ožiljak koji imam jer su mi ušivali prste koje sam kao
mali u igri isekao.
"Maleni Ogi je očigledno porastao u velikog čoveka."
"Molim?"
"Tvoja majka bila je najlepša i najbolja žena koju sam znao.
Šteta što je volela kretena i bila udata za istog. Žao mi je."
"Zbog čega?"
"Njenog mladog izgubljenog života. Volela je tebe i sestru,
ali je bolesno volela tvog oca."
"Poznavali ste moju majku?"
"Nekada davno momče. A i tebe."
436
BOOK AS PASSION
"Mene? Ja vas ne znam."

"Naravno da me se ne sećaš. Imao si 6 godina kada sam ti
ušivao prste."
"Pa hvala što ste obavili dobar posao."
"Nadam se da si postao dobar čovek kao što ti je bila majka.
A sad koleginice, što se male Hane tiče, ako želite možete biti sa
njom u sobi. Praktično ste joj majka. Malena je hrabra, nogu smo
sanirali. Biće to sve dobro. Primila je dve boce krvi. Krvarila je
puno."
"Mogu li zaista? Naravno da hoću. Samo da odem da se
sredim i po stvari ."
"Pobogu koleginice pa vi ste naši, na šta bi ličilo da vas ne
pustimo da budete sa svojim detetom. Ajde idite, pa mi se javite
kad se vratite. A ti Ognjene čuvaj je, ne znaš kakvo blago si
dobio."
Pozdravimo se sa doktorom i zaputimo se Anjinoj kući. Još
pod utiskom doktorovih reči o mojim roditeljima i ne primetim
Natu koja me čudno gleda. Lepo je čuti da je neko zaista znao
kakav je otac bio prema majci. Volim Natu više od života ali
nikad ne bih nju stavljao ispred dece, kao sto je moja majka
radila. To dvoje idu u paketu. Vole se drugačijim vrstama ljubavi,
a opet isto snažno i duboko. Znam da me je majka volela, samo
nije znala kako sa tatom. I oprostio sam joj davno, možda ne
odobravam al razumem. I kako doktor reče žao mi je njene
mladosti i sudbine. Oboje u svom svetu osvestimo se tek kada
sam ušao u dvorište prelepe kuće na periferiji grada. Ovaj Anjin
je izgleda baš bogat čovek. I samo što to pomislim ugledam ih
kako izlaze iz kuće dok je njegova ruka oko njenog struka. I znam
da je mnogo bogat čovek jer kraj sebe ima ženu koju voli i sa
njom prelepu devojčicu. Gledajući njih ovakve zagrljene i

prisećajući se Natinih reči iz bolnice konačno prelomim u sebi da
čim se vratimo u stan nakon svog ovog ludila sadržaj one kutijice
koju godinama čuvam će konačno biti na prstu one kojoj je
namenjen od početka.
Sa Milutinom popričam da obilazi Natu i Hanu dok ja
završim šta imam. Ispričam mu svoj plan, a on mi obeća da
nemam zbog čega da brinem. I sećam da je u pravu, osećam da
mogu da mu verujem jer ima nešto u sebi zbog čega ljudi oko
njega imaju poverenja u njega, veruju u njegovu datu reč, pošten
a jak čovek. Takvima se divim. Kad kažu težak kao zemlja u
svakom smislu ja pomislim na ovog čoveka.
Dok čekam Natu da izađe iz kuće prilazi mi Anja. Žena
kojoj se divim iskreno, jedna od retkih pravih prijatelja koje imam
u životu. Žena lavica, borila se, dostojanstveno išla kroz život i
kad je on nije mazio. Svu ovu sreću i ljubav zaslužuje. I dok joj u
oku posmatram nestašan osmeh, dok ispred mene staje sa
prekrštenim rukama na grudima ne mogu da se ne nasmejem.
"Šta?"
"Nemoj ti meni šta! Nego da je čuvaš kao kap vode na
dlanu. Voli te već 13 godina, bio si jedini muškarac u njenom
životu. I nadam se da si naučio to da ceniš. Zafali li joj bilo šta,
jedna suzica zbog tebe da joj potekne nateraću Milutina da te
sredi, a budi siguran da bi taj čovek za mene ubio. I možda je
bolje da ti sama presudim. Znaš da te volim, al nju ipak volim
malo više. Smatraj se upozorenim."
I dok se ja smejem, ona mi demonstrativo okreće glavu i
odlazi. Nju čovek prosto mora da voli.
438
BOOK AS PASSION
***
"Ne, Džoni nije to bila ljubav, da jeste ne bi tako brzo

pronašao utehu u drugoj."
"Možda Nato, ali znaš da sam bio uz tebe svih ovih godina."
Ako mi se jedan Milan igra sa životom, jedan Džoni mi se
igra sa živcima. Ostavio sam Natu u Haninoj sobi i otišao kafu da
nam uzmem, nije me bilo samo pet minuta, a jebeni Džoni je već
uspeo da se zavuče kod njih u sobu. Na tren pomislim da uletim
unutra i da mu jednom za svagda pokažem gde mu je mesto, ali
se predomislim kad začujem reči moje devojke.
"Jesi, i hvala ti na tome. Verovao i ne bio si mi najbolji
prijatelj, i zaista bih želela da to i ostaneš. Al ljubav, ljubav je
uvek, oduvek i zauvek bio Ognjen. On je moj razlog postojanja,
moje dobro jutro i sunčan dan. On je sve. Sa njim sve počinje i sve
se završava."
"Shvatam."
"Nadam se Džoni, zaista se nadam. Isto tako se nadam da
ćeš sa našom mladom koleginicom ti naći svoju sreću."
"Ne verujem, Bilja je rolerkoster. Za mene je ona previše
živahna, za moj ukus preopuštena."
"Tebi treba neka takva, jaka i luda. Tvoja suprotnost. Nije za
tebe neka smerna. Treba ti žena koja neće dozvoliti da ti
dominiraš nad njom."
I ne ostajem da čujem njegov odgovor jer shvatam da
apsolutno verujem svojoj devojci. Znam da je spremna i sasvim
sposobna da se bori za nas. Isto kao što sam i ja, dok se krećem
prema Stefanu spreman da završim ovu priču već jednom.
Ono što me trenutno muči više od cele situacije sa ludim

grkom je ono što mi je Milutin ispričao dok su se žene pakovale.
Anja mi je rekla sve o pozivu socijalne radnice onog jutra kad su
napadnuti. Anja ju je opisala kao gospođu iz pakla, Hitlerovka.
Ne zanima me ni ko je, ni šta je, znam samo da malenu neće
oduzeti od nas. Ona je naša. Ne mogu ni da zamislim budućnost
naše porodice bez nje u celoj priči. Vreme je da moja sestra
konačno potegne svoje veze, nije za džabe najmlađi sudija u
Srbiji. Pošaljem joj poruku.
Vreme je da ti naplatim za sve što sam ulagao, da vidim šta sam
stvorio. Hoću starateljstvo nad malenom Hanom. Ne pitam koga ćeš da
juriš, kome da platiš, samo mi to završi.
I znam da hoće. Postoje stvari koje je moja sestra radila
naopako ali je bila vraški dobra u svom poslu. Sačekam Gagija i
krenemo da završimo već jednom sa zlom koje nas prati. Vreme
je. Došlo je mojih 5 minuta za bitku. A onda sledi večnost za
sreću.
***
Stefan vozi kao lud, znamo da će za nekih pola sata preći

granicu naše zemlje. Ne znam kako, ali onaj moj blesavi kum je
dobio dojavu o Milanovom kretanju. Neša me iznenađuje, uvek
zna više nego što mislim. To je valjda zato što radi za šankom, a
uz koje piće ljudi se najlakše otvore.
"Imamo dovoljno vremena. Iznenadio me je ovaj Anjin. Ne
deluje mi kao lik za ovakve stvari. Nekako mi je ono
poljoprivreda, kuća, žena. Kućni tip."
440
BOOK AS PASSION
"Ne znam Stefane, nisam imao posla sa takvim likovima. Al

iskreno plaši me, čovek je kao stena, ne priča puno, a pun je
samopouzdanja."
"Znaš kako kažu, ispod mire sto đavola vire."
I moram da priznam i mene je Milutinov predlog da krene
sa nama iznenadio. Kada sam ugledao momke koje vodi sa
sobom ostao sam bez reči. On je pričao, oni su slušali. I zaista
mislim da ne bih voleo da znam šta sve taj čovek može.
Posle sat vremena koje smo proveli čekajući da naiđe beli
audi u kom se po dojavi Milan vozio, konačno ugledamo auto. I
mene odmah kreće adrenalin da radi. Nisam odavno radio
ovakve stvari niti prljao ruke al sad sam i te kako spreman i rešen
da se sa ovim uhvatim u koštac. I opet iznenađenje, dok smo se
mi spremali za sačekušu Milutinovi momci su već vadili ljude iz
auta. Pogledam u Stefana koji sleže ramenima i vidim mi
iznenađenje u očima. Izlazim iz auta i prilazim Milutinu.
"Ekipa ti je profesionalna."
"Da, dobri su. Samo rade svoj posao. Slušaj me, ova dva
tipa vodim ja sa sobom. Milana prepuštam tebi. Poći će jedan od
mojih momaka sa tobom, majka mu je iz ovog kraja. Odvešće te u
svoju vikendicu. Daleko je od sveta. Imaš svoju priliku za
osvetu."
"Hvala, ne znam šta bi drugo rekao."
"Ništa, ovo radim za moju ženu. Njen mir je moja životna
misija. Samo poslušaj me, ne prljaj ruke. Prepusti nekom drugom.
Razmisli, čeka te žena koja te voli, dete. Zaslužuje neukaljanog
oca. Nemoj da ih grle krvave ruke."
"Razmisliću."
Jedva promucam. I sad shvatam šta je Anja videla u njemu.

On i njegovi momci odlaze, dok momak kod kog je Milan u
kolima mi pokazuje da ga pratim. Uskačem kod Stefana u kola i
govorim mu šta da radi.
***
Pojma nemam kuda idemo. I dalje smo blizu granice ali

zalazimo u neka brda. Vidim natpis Crni lug i mislim kako
stajemo, ali mi obilazimo selo i nastavljamo.
"Jebote, ko još ima vikendicu u ovoj vukojebini?"
"Ma ko zna kakva je to vrsta vikendice? Čisto sumnjam da
su tu čista posla. A i bolje je da manje znamo. Bolje po tebe,
mislim."
"Stefane, zaista cenim ovo što radiš..."
"Pusti mene, znam da želiš ti lično da mu presudiš ali seti se
Milutinovih reči. Imaš ženu i dete sad. Ja nemam nikog i rado ću
ga maknuti."
"Moram... ne mogu da izbacim iz glave... Ne mogu... šta da
je Nata teže povređena ili dete... Jebote, namerili su se na nevino
dete! Ne mogu... plus Đura mi je kao otac."
"Slušaj Ognjene... Poneo sam ti drugu majicu i trenerku.
Možeš malo da mu pustiš krv, neću ti braniti ali finiš ostavi meni.
Moje ruke nemaju zašto biti čiste."
"Kako nemaju? Pomažeš mi, a skoro se ni ne znamo."
"Gajio sam nadu da bih mogao da se dopadnem tvojoj
sestri."
442
BOOK AS PASSION
Auto se polako zaustavljao a ja tek što sam upio Stefanove

reči.
"Molim? Olivera ti se sviđa? Olja? Ona je tempirana
bomba."
"Pa... dopala mi se, ali tuđa je. Mislim pojavio se otac male.
Ja tu ne diram."
Jebeno nisam imao pojma. Do juče nisam znao ni za Gagija,
kad ono moja sestra ima još jednog udvarača.
"Ne pominji to. Još nisam prihvatio."
"Ali hoćeš, kada se uveriš da je ona u dobrim rukama."
Uzdahnem, jer se setim cele prošlosti sa Gagijem.
"Ne znam... Glava mi puca..."
"Stigli smo. Idemo da završimo sa ovim."
Gledao sam u lepu kuću u sred ničega. Oko nas jebena
pustoš, ni traga civilizaciji a opet kuća se izdiže kao zamak iz
bajke.
Samo, ovo nije bajka i mi nismo nikakvi prinčevi.
"Zapamti Ognjene. Žena, deca, brak, idila."
"Hvala ti još jednom."
Ušli smo u garažu dok je Milutinov čovek nosio
onesvešćenog Milana.
"Staviću ga na stolicu a onda ga probuditi."
Klimnuo sam. Nikad nisam ubio čoveka, a sada bih mogao.
Vidim sebe kako ubijam Boga u njemu jer je dirnuo meni nešto
najdraže, deo moje duše. A sve što dirne moju Medenu i učini joj
zlo, reflektuje se na mene.
Milan se budi i maše i glavom i rukama i nogama. Nije
vezan jer je onesposobljen.
"Dobro znaš ko sam ja."

"Molim?"
"Ne moli ništa, jer ti ništa neće pomoći."
"Radulović?"
"Taj sam, jedan i jedini. Video si me i to je dovoljno. A sad
ćemo se pozdraviti za zauvek."
Počinjem sa zamahom i boli me sve pri udaru ali ne mari.
Želim da me boli. Želim da osetim bol, jer ću se osloboditi.
Upravo sad sve prestaje. Upravo sad Ognjen Radulović ostavlja
prošlost iza sebe.
Upravo sad ruke su mu krvave.
Upravo sad i nikad više.
"Tvoj je. Idem kod žene.”
444
BOOK AS PASSION
Mislim zauvek
NATALIJA
TU SMO.
ŽIVI SMO.
DIŠEMO.
To je sve što želim. To je sve što vidim. Ležim pored
Ognjena u našem stanu. Vratili smo se pre par dana kad nam je
dopušteno da izvedemo Hanu iz bolnice. Srce me još boli što je
ona u gipsu. Da sam ja, bilo bi lakše. Ovako, kada je dete u
pitanju, teško je...
Ognjen mi je objasnio tj. predočio celu situaciju u kojoj se našao.
Bila sam odlučna da ne slušam o prošlosti jer me njene senke više
ne zanimaju, ali je on bio uporan. Samo još ovaj put, malena, rekao
je i počeo da priča. Ne, ne mogu da ga osuđujem niti želim. Znam
da ovaj čovek više nikad ne bi nešto slično uradio. Ovaj čovek
danas stavio je mene i porodicu ispred svega.
"Ognjene..."
"Mmm..."
"Ogi..."
Samo par dana je prošlo, a ja još uvek vidim slike. Kažu da
se tako nešto ne zaboravlja brzo. Ja ne znam da li ću ikad
zaboraviti. Još uvek zovem Biljanu i Zoricu svaki dan. Još uvek
zovem Nikolu da mi da stručno mišljenje o Đuri, jer se on ne
oporavlja.
"Budi se. Obećali smo Neši i Ružici jutarnju kafu."
"Mmm… ja hoću nešto drugo jutarnje."
Otvori oči i povuče me u zagrljaj. Naslonim se na njegovo
telo i samo udahnem njegov miris. Pustim ovog jutra da uđe u
sve moje pore. Loše sam spavala ali njega ne želim da
opterećujem. Dovoljno je patio, a ja znam da će proći. Kad je on
pored mene sve prolazi.
"Ne može ovog jutra. Obećali smo i Hani."
"Dobro, ali poljubac može."
"Može, dokle god to bude jedan poljubac."
"A mogu i dva..."
Spustim usne na njegove i prepustim se. Prva dva dana
spavala sam sa Hanom. Detetu je jako nezgodno sa gipsom ali
onda je rekla sama da je dobro i ostavila sam je. Kupila sam bebi
monitor tako da mogu da je čujem ako joj trebam u bilo koje doba
noći. A ona je divna. Moja hrabra devojčica. Malo je plakala u
početku u bolnici, a posle ništa. Pitala je samo jedno hoću li ostati
kod vas? Srce mi se cepa jer nemam konačan odgovor, ali daću sve
od sebe da ona ostane tu.
"Volim te."
"I ja tebe, Medena."
Neverovatno je kako sam imala samo površinske povrede.
Ognjen je i zbog njih ludeo. Svaki put kad bih se skinula on bi kao
pronašao novu ogrebotinu ili modricu. Jedva sam ga sprečavala
da po kući ne krene da razbija stvari. Gotovo je, gotovo je... ja sam
ponavljala, a za mnom i on.
446
BOOK AS PASSION
"Šta ćemo danas raditi?"

"Danas samo Neša i Ružica. Dugujemo im to. Neka se i
deca izigraju. Beba stiže uskoro i onda kreće euforija."
"Ok. Kako ti kažeš malena."
Krenula sam da ustajem kad me cimnuo te sam ponovo
pala preko njega.
"Tri poljupca hoću ja..."
"Nezasit si."
"Tebe Medena, uvek."
***
Ne mogu da kažem da se nisam lepo provela. Neša je... pa

isti onaj Neša kog znam. Oporavio se lepo i nastavio da vodi
glavnu reč. Ipak, moj pogled je malo pa malo prelazio na Ružicu i
njen ogromni stomak. Bože, odlepila sam, sad zvanično.
"Doktorka, jeste li dobro?"
"Joj bre, nemoj da me zoveš tako! Šta sam ti rekla..."
"E pa ti izvini, spasla si mi muža i njegovu tintaru i ti si
doktorka sa zlatnim rukama!"
"Uh... dobro sam... sada sam dobro..."
"Vidi... načula sam malo Nešin razgovor sa kumom. On je
to završio na najbolji mogući način i sad je sve podredio tebi i
Hani."
"Znam. Ali, mislim na Đuru. Taj čovek me je štitio a opet je
nastradao."
"Ne muči se. Moglo je biti bilo šta. Čula si sve da će biti
dobro, malo usporenije jer je stariji čovek al dobro."
"Da, da."
Pogled mi je lutao, malo po njoj, malo uokolo po deci, pa po
Ognjenu i Neši koji su sedeli izdvojeni.
"Želiš li ovo?"
Pokazala je na njen veliki stomak i pomazila ga.
"Da, više nego išta."
"E onda moraš da se opustiš. Ako stvoriš sama sebi
pritisak.... slaba vajda."
"Znam. Tako se i osećam."
"E pa nemoj to da radiš. Uživaj sa kumom, pazi ga, mazi,
ljubi, pokazuj mu koliko ga voliš i sve će doći samo na svoje
mesto."
"Hvala ti. Prija mi ovaj razgovor."
"I meni. Imam osećaj da su mi ovo poslednji dani mira i
tišine."
"E onda da uživamo."
Rešila sam da se opustim. Da pustim i sebe i Ognjena. Da
više ne razmišljam crno, niti sivo. Tu smo zajedno i nakon svega
jači smo. Po povratku u stan, smestim Hanu u krevet.
"Jel' ti bilo lepo danas?"
"Jeste."
"Malo je nezgodno zbog gipsa."
"Da, ali dobro. Vidiš da su mi crtali po njemu."
"Aha, baš imaš lepe cvetiće."
"Da. Nato, volim te."
448
BOOK AS PASSION
"I ja tebe, ljubavi. Hoćeš da legnem dok ne zaspiš?"

"Hoćeš?"
"Uvek dušo, uvek."
Dok je Hana zaspala i sama sam se uspavala pored nje kada
sam osetila dobro poznati miris. Miris njegove kolonjske vode
koju obožavam.
"Zaspala si."
"Mogao si me ostaviti tu?"
"Neću, jer ti spavaš sa mnom i samo sa mnom."
"Mmm... mmm… da, a kad dođe beba pa mi zaokupi svu
pažnju..."
"Beba?"
Polako me spušta na krevet i počinje da skida. Prevlači mi
majcu preko glave i ja se momentalno budim.
"Ma, nema još ništa novo."
"Nato..."
Prilazi i ljubi me nežno. Toliko nežno da se pitam jesu li
nam usne stvarno spojene.
"Molim?"
"Ako nema, biće. I evo upravo sad, ponovo se bacamo u
akciju."
"Divan si. Volim te."
"Medena, sve što želim si ti. Uvek bilo i biće. Voleo sam onu
smelu devojčicu koja je bila jaka na rečima."
Polako spušta ruke i skida mi trenerku.
"Volim sad ovu hrabru ženu koja me oduševljava na
svakom koraku."
Zatim i gaćice, dok me i dalje ljubi toliko lepo da mi se

plače.
"Voleću i onu ženu koja mi podari decu, podari mi sreću i
najveću radost. Podari mi novi život."
Povuče se od mene tek da se brzinski skine i potom se vraća
da delimo toplotu zajedno. Da se grejemo. Da osećamo. Da se
utisnemo jedno u drugo. Širi mi kolenom noge i smešta se. Opet
lagano.
"Volim te Natalija, srećo moja."
"I ja tebe, Ognjene, živote moj."
Prošla sam razne faze vođenja ljubavi sa Ognjenom, divlje,
nežne, slatke, čak i grube. Ali večeras je bilo drugačije.
Večeras je bilo posebno.
Mogla sam da osetim taj put. Mogla sam da osetim kako
njegovo seme nalazi put ka meni. Onaj pravi put. Ludo ili ne,
mogla sam da osetim kako smo ovaj put zaista napravili bebu.
Tri dana kasnije...

Ni sad nisam želela da se odvajam od Hane, ali mama je
bila ubedljiva. Nagovorila me je da odem kod frizera i osvežim
se. Ko zna na šta sam ličila kad je ona to potencirala. Da, morala
sam mamu da pozovem i ispričam joj šta se desilo. Od nje ne
mogu da krijem, niti bih htela jer to nikad nisam radila. Ceo život
sam bila otvorena knjiga, neću sad prestati.
"Kuku mene! Kuku!"
Da, mislim da bi sve majke tako reagovale.
"Mogli ste da izginete dete! Dušmani, gde će im duša!"
"Mama, sve je u redu sada. Molim te, smiri se."
450
BOOK AS PASSION
"Dolazim odmah."
Ja sam bila toliko slična njoj. Sve, odmah i sad. I znala sam
da moju Veru ništa neće sprečiti da dođe.
I zato, čim je ušla sela je sa Ognjenom da ona čuje njegovu stranu.
Da bude ubeđena da nisam sakrila nešto od nje.
"Kažeš, sad je gotovo?"
"Gotovo je. Mislim da se povučem iz posla sa klubovima.
Prepustio bih Stefanu to."
"Aha. A ti?"
"Ostala bi mi ona dva kafića plus uortačiću se sa kumom da
otvori još jednu kafanu."
"Dobro. Pamet u glavu Ognjene. Ovo moje dete je svašta
prošlo."
"Znam Verka."
"I da je čuvaš i paziš i voliš."
Čula sam Verku kako plače, i Ognjena koji je teši dok sam
spremala Hanu za bakin dolazak.
"Nata se brzo vraća."
"Važi. Hoćeš mi kupiti sladoled?"
"Hoću dušo."
I tako sam nakon puno vremena otišla da uradim nešto za
sebe. Koliko je ženi samo malo potrebno, pa da se oseti lepo.
Koliko jedan odlazak kod frizera, u salon ili u šoping može podići
samopouzdanje i popraviti raspoloženje. Dok ga neko ne
pokvari....
Nato srce vrati se kući. Došla je socijalna radnica. I grozna je.
Stižem.
Požurim nazad u stan jer je očigledno ta rospija došla. Ali

ne dam moje dete. Ne znam šta ću i kako raditi, ali Hanu ne dam
ni za živu glavu.
Već sam naelektrisana i zaboravila sam kako mi je bilo lepo
do pre samo pola sata. Eto... kako se sve primeni u sekundi.
"Dobar dan. Ja sam Natalija Medenica, Hanina starateljka."
O da. Grozna je. Vidi joj se na licu, izbija iz njenog tela,
plašite me se. Ali ja neću nasesti.
"Privremena. Jasmina Đokić."
"Izvolite? Upoznali ste moju majku i Hanu?"
"Jesam. Biću direktna."
"A kako drugačije? Recite."
Sedamo obe u dnevnoj sobi, dok je mama sa Hanom u
njenoj.
"Po meni, vi niste podoban roditelj."
MOLIM?
Osećam iz dubine stomaka kako počinjem da ključam.
"Kako to?"
Ali samu sebe iznutra smirujem. Kontrola Natalija. Ona
verovatno i hoće da poludiš.
"Imali ste nesreću. Doveli ste dete u opasnost. Tako mala a
već je slomljena."
"To je bio nesrećan slučaj."
"Slušajte, gospođice Medenica... U ovakvim slučajevima
dostupni su mi svi resursi pa sa tim i policijski izveštaji. Tu nisu
bila čista posla..."
"Znate šta, gospođice ili gospođo?"
Kontrola Natalija... E dovraga...
452
BOOK AS PASSION
"Gospođica."
"Gospođice Jasmina, ima li u tim papirima vašim da sam i
ja dete bez roditelja? Da sam odrasla kod hranitelja i opet postala
čovek? Imala sam divne roditelje koji su me naučili pravim
vrednostima. Ima li u tim papirima da je Hana ovde dobila dom,
majku i oca? Ima li u tim papirima prikazana ljubav koju joj
pružamo? Ima li da sam se bavila preko nje, ne mareći za sebe
kao što prave majke čine?"
Taman sam se zalaufala i mogla sam je pojesti, kad su ušli
Olja i Ognjen.
"Dobar dan. Izvinite što kasnim. Ognjen Radulović. A vi
ste?"
"Jasmina Đokić, socijalna..."
"Ja znam ko ste. Izvolite i doviđenja."
Gledala sam čas u Ognjena, čas u Olju. Ognjen je bio miran,
ali Olja je bila oluja u najavi. Tačno sam mogla predosetiti šta se
sprema.
"Izvinite, šta je ovo?"
"To su sam, draga moja, propratni papiri koji ovde prisutne
postavljaju za stalne staratelje malene Hane."
MOLIM? Okrenula sam se ka Olji, još uvek u šoku. A onda
mi je Ognjen prišao, poljubio me u obraz i rekao:
"Stvoreni su svi uslovi da je usvojimo. Ne znam da li vam je
Natalija rekla... ali venčaćemo se uskoro. Izvinite, zbog svega,
zaboravi da stavi prsten."
I dok on priča, ja i dalje hipnotisana gledam kao na
teniskom igralištu tamo-vamo. Razaznam reč venčanje i prsten i
osetim kako mi stavlja nešto na prst.
"Ja nisam ništa odobrila."
"Sve je u redu i sređeno. Ovde ste završili."

"Ne može to tako."
"Ali može! Ja sam sudija prvog Osnovnog suda. Da, da, šta
me gledate? Mlada sam ali sam na vreme mnogo učila. Da,
zamislite još sam na porodiljskom a uspela sam ovo da sredim.
Onda shvatate da sam veoma sposobna i uporna. Hajde,
pozdravite se sa Radulovićima i idite da mlatite neke druge
ljude!"
Pratim pogledom Olju koja upravo izbacuje socijalnu
radnicu iz našeg stana a onda se okrenem ka Ognjenu.
Da, u očima mu vidim ljubav.
Vidim brigu.
Vidim privrženost.
Vidim sreću.
"Medena, možda nije originalna prosidba ali..."
Zagrlim ga jako i počnem da plačem.
Sreća, radost, pripadanje. To osećam kad sam sa njim. Konačno
sam kompletna i ne treba mi nikakva romantika.
"Predivno je. Ma... Jel' to Hana stvarno naša?"
"Jeste malena. Jeste. I sada mogu obema da vam dam svoje
prezime. Hoćeš li?"
"Volim te, mnogo te volim Ognjene. I naravno da hoću."
"Ljubavi jedina."
U taj poljubac unesem svu svoju ljubav. Ljubim ga, ali
krajolikom oka gledam u prsten na svojoj ruci.
Neverovatan osećaj... nakon svega...
"Dakle, da čestitam prva?"
Olja se vraća zadovoljna i grli nas oboje. Svi smo u klinču.
454
BOOK AS PASSION
"Divno. Baš se radujem. Čestitam."

"Hvala ti. Idem da kažem mami i Hani vesti. Još ne mogu
da poverujem. Olja, ti si zmaj."
Sat vremena kasnije nakon puno cike, vriske, čestitanja i
plakanja Ognjen je otišao da odveze mamu. Hana je zaspala u
mom krilu, verovatno izmorena od uzbuđenja.
Spustim je na dvosed pa odem do Olje koja petlja sa sudovima.
Da, malo smo i nazdravljali.
"A Maša? Nisam te ni pitala gde je ona."
"Sa tvojim bratom je."
Uh, uh... Taj deo još nisam čula. Mislim da ni Ognjen još ne
zna iz prve ruke... od Olje.
"Ostavila si ga samog sa bebom?"
"Jesam. Hoće je? Kaže da polaže pravo na nju? E pa onda
mora da vidi kako je to..."
"Olja, Olja... Nikad se nisam petljala, ali vas dvoje... vi ste
nebo i zemlja. Kako sad stoje stvari?"
"Kako? Hoćeš iskreno?"
Klimnem, a sve mislim da će mi presesti njen odgovor.
"Pojebali smo se, pa posvađali. Eto."
"E jebi ga."
"E tako. Tvoj brat je oženjen, a meni drugi nudi brak. Ja sam
između."
"Ko ti nudi brak?"
"Stefan. Čovek je divan i na mestu. Ponudio se da da Maši
svoje prezime. Ej, koji muškarac hoće da prizna tuđe dete kao
svoje?! Jebi ga... a ja se uhvatila za onu budalu..."
Došla sam do nje i izvukla njene ruke iz sudova. Okrenula

sam je da me gleda u oči.
"Olja, sigurna sam da si mogla da prihvatiš Stefana da si
htela. Ipak mislim da tvoje srce čezne za Draganom, za pravim
ocem svog deteta. Ali morate civilizovano da razgovarate, bez
svađe, bez tuče, bez dreke. Lepo je imati nekog. Lepo je buditi se
sa nekim. Lepo je zaspati sa tim istim. Ti sa njim imaš i dete."
"Znam Medena. Sve znam. A opet..."
"Potrudi se."
"A što je ženjen? Mogla bih da ubiti! Znaš, ja dete ne dam!
Ona i ja idemo u kompletu."
"Tako treba draga. Opametiće se on. To venčanje je samo
zbog papira."
"Daću mu ja papire! Joj mogla bih ga prvo zadaviti, a onda
izljubiti. Uh... Izvini... evo zove me."
Nadala sam se od sveg srca da će i oni rešiti njihovu
situaciju. Još nisam srela nekog da se toliko ne trpi, a da ne može
jedno bez drugog.
"Jel vidiš Dragane? Misliš to je to... da je samo tvoj spermić
dovoljan. E ne može, beba je to, celodnevna obaveza. Dobro,
dolazim. Ne drami idiote."
Završila je i već krenula prema vratima.
"Izvini, moram da idem. Natalija, još jednom, čestitam ti.
Dobra si za moga brata. Oduvek si bila."
Pošalje mi poljubac i nestane. E Gagi moj, ne bila ti u koži.
Pogledam po stanu, Hana i dalje spava, Ognjen je i dalje sa
mamom. Vratim pogled na prst i pomislim, zaista ću se udati.
Zaista smo došli dotle. Podario mi je tako mnogo i kao šlag na
tortu učinio je sve da dobijemo Hanu. Konačno, bespovratno i
456
BOOK AS PASSION
zauvek.
Iz fioke izvadim papirić na kome sam zapisivala šta sve treba da
uradim.
Postoji još osoba koje zaslužuju da znaju i koje moraju da
znaju šta mi se sve izdešavalo za tako kratko vreme.
Mama✓
Bajo?
Sonja?
Baja nisam htela da uznemiravam zbog Suze koja je trudna,
ali mora da miruje.
A Sonja... pa ona je daleko. Živi neki drugi život, bez
dodirnih tačaka sa životom koji smo nekada delile. Ipak, ona je i
dalje moja sestra isto kao što mi je Gagi brat i moram je pozvati.
Vreme je da postavim stvari na svoje mesto. Vreme je da stvorim
porodicu. Vreme je da ono o čemu sam sanjala konačno postane
stvarnost.
Ognjen i ja, bićemo zajedno... mislim zauvek.
OGNJEN
Ona je sve!
Prosto i jednostavno, sve, za juče, danas i za sutra, jednom
rečju za zauvek. Moja medena, moj svet. Da traži zvezde sa neba
mislim da bi našao način da joj ih skinem. Tražila je, želela
starateljstvo nad malenom Hanom, pružio sam joj. Ta devojčica je
bila naša u srcu, iako nije nosila našu DNK. Onog trena kada me
je prvi put nazvala tata u meni je nešto puklo i rodilo se novo,
nov osećaj, novo sve. Rodio sam se novi ja. Rešio sam sve da
pustim, da većinu posla prepustim Stefanu, da otvorim još jednu
kafanu zajedno sa Nešom. I da živim životom normalnog čoveka.

Da imam vremena da se posvetim porodici, da učestvujem u
svakom trenu života moje žene, deteta.
Već neko vreme je mir i tišina u našim životima. Ležem i
budim se u Natinom naručju. Iznenadio sam je putovanjem u
Herceg Novi kod ludog Baje. Njegova žena je bila trudna pa zbog
komplikacija, zbog kojih je morala da leži nisu oni mogli kod nas
već mi kod njih. Ludi Crnogorac mi se dopao, voleo je moju
malenu i bio joj pravi zaštitnik u životu. Nekako sam osećao
obavezu da zvanično zatražim ruku od nekog njenog, s'obzirom
da njenog oca više nema, preostao mi je samo Bajo.
I eto tako se jedne noći nađosmo Bajo i ja u nekoj
crnogorskoj birtiji pijani kao letve i nemam pojma šta sam hteo da
ga pitam, al znam da mi je nešto dužan, i treba nešto da mi da il
ja njemu? Nisam baš najsigurniji. I tek kad smo se dogegali do
njegovog dvorišta setim se.
"Znam."
"Šta znaš jado?"
"Šta treba da mi daš."
"Ja tebi? Bajo nikad nikom dužan nije bio."
"Treba ženu da mi daš."
"Ženu? Kakvu ženu? Koju ženu? Nesrećo, nemoj više da
piješ kad ne znaš. No čuj, moju ti ne dam."
"Znam i čuj njega, neću bre tvoju ženu. Nego moju."
"O budalo nad budalama, hoćeš Nataliju?"
"Da, jes moju Natu da je ženim."
"Onda može. Dogovoreno. I nju samo da gledaš, tuđe žene
jok. Inače, ima da osjetiš moju desnicu a Bogo mi i ljevicu."
458
BOOK AS PASSION
Nekako sam uspeo da se zavučem pored Natalije, a da je ne

probudim. Ujutru, ujutru znam šta ću.
***
"Bajo, jesi li negde video Ognjena? Tražim ga celo

popodne."
"Išao je do Podgorice jutros. Neki poso reče da ima."
"Meni ništa nije rekao. Vratiće se brzo valjda. Volim ovo
aprilsko vreme. Volela bih da možete da dođete kod nas na jezero
za uranak. Ali dobro, biće prilike."
"Samo da se moja vila raskrsti pa ćemo lako. Nego možeš li
da odeš onog brodića, ostala je Suzani knjiga od juče. Ja moram
da sačekam neke goste."
"Hoću, taman Hanu da povedem u šetnju. Baš će da joj prija
večernja šetnja."
"E ona ti je sa Zagorkom, uživa sa njom."
"Dobro, taman možda i Ognjen naiđe."
I ode moja medena, a ja konačno uđem u trpezariju kod
Baje.
"E jesi kvaran."
"Dužan sam joj pravu prosidbu. A tebi hvala na pomoći."
"Ajde trči jadan, da ne čeka moja rođaka."
U pravu je čovek, moja medena ne sme nikad da čeka. Sve
sam spremio za večeras. Mnogo su mi pomogli Bajo i Zagorka.
Na brodu je čeka iznenađenje. Moja medena voli cveće, pa je sve
puno cveća i balona. I hvala Bogu uspeo sam da stignem pre nje.
Nisam nervozan, čak šta više prvi put u životu sam smiren.
Smiren sam jer sam siguran da je ovo ono pravo, ona pored koje
želim da se budim celog života. Ona me dopunjuje u svemu, ona
me čini boljim čovekom. Ona je sve što mom životu daje smisao. I
dok je posmatram kako se polako penje na brod pomislim kako
nema srećnijeg čoveka od mene. Iznenađenje na njenom licu
ispuni mi grudi ponosom. Osmeh na njenom licu mi je dovoljan
da se zakunem da ću celog života raditi sve da zauvek tamo i
ostane.
Ti si moja ljubavna pesma,

moja prva misao
Kad me jutro probudi
Ti si potreba i smisao
Ti si tim za kojim oduvek navijam
Iz sve snage navijam.
Da te volim malo je reći,
Ti si moj par pod zvezdama
I ja ništa ne bi znala o sreći
Da te još nisam pronašla
Vidim suze u njenim divnim očima, prilazi mi lagano dok

stojim među balonima sa našim slikama, opet u sebi zahvaljujem
Bogu na sreći da je imam u svom životu. Suze joj liju, a osmeh
blista. Kunem se nemo da ću celi život provesti da joj osmeh uvek
ostane na licu. Moja malena, moja medena, moj život i moje sve.
"Ognjene?"
Spustim se pred njom na jedno koleno, izvadim iz džepa
kutijicu koju čuvam godinama, al sa novim prstenom kupljenim
460
BOOK AS PASSION
baš za ovu priliku, jer onaj koji sam čuvao dao sam joj već ispred
socijalne radnice, nasmešim se i pitam:
"Natalija, živote moj, hoćeš li pripasti meni zauvek? Hoćeš
li biti kraljica u mom kraljevstvu?"
Smeje se, gleda u kutijicu i samo nemo klima glavom.
"Nato, ljubavi treba mi odgovor?"
"Da, zar postoji neki drugi odgovor?"
"Prihvataš me ovakvog, sa svim mojim manama?"
Jedva uspem da joj stavim prsten na prst kad mi uleće u
zagrljaj, jedva ostanem na nogama. Ljubim je kao da mi je
poslednje. Svaki poljubac je lek za sve godine patnje. Moja
konačno!!!
"Ogi?"
"Hm?"
Polako se odvaja od mene, gleda me sa nekim čudnim
sjajem u očima. Ljubim je, a ona se otima.
"Nato?"
"Ogi, moram nešto da ti kažem."
"Sve, znaš da mi sve možeš reći."
"Pa..."
"Nato, nemoj sad da me plašiš."
"Nije ništa strašno. Samo, ja bi sad da ti kažem šta te čeka za
Novu godinu."
"Pa do tad ima još aman osam meseci."
"Aha, otprilike."
I smeši se đavolica dok mene konačno istina udara u lice.
"Nato, srećo jel'...?"
"Aha, srećan?"
"Bože, kakvo pitanje?! Presrećan sam!"
Grlim je, podižem i vrtim u krug. Ja sam hteo nju da
iznenadim, ona je iznenadila mene. Ona je moj lek za svaku bol.
Ona je od mene napravila čoveka kakav sam danas. Ona je moja
vodilja.
"Ti si moje čudo. Moj ceo svet. Hvala, hvala za ljubav, za
blago koje nosiš. Tvoj sam sluga za ceo život."
"Neću slugu, hoću kralja da ponosno sa mnom korača kroz
život."
I kako da je ne volim?
Kako da joj ne skidam zvezde sa neba? Ona je moja
medena, ja njen sponzor, samo ovog puta dajem svoju ljubav,
dušu, celog sebe. Za ceo život, za nju, Hanu, za maleno biće koje
raste ispod njenog srca....
***
Noć smo proveli na brodu Bajinog rođaka Pavla. Ostavio

sam Natu u postelji, a ja izašao na palubu i već petnaestak minuta
gledam u plavo more. Voda me smiruje, uživam u pogledu,
smiren posle mnogo godina. Osećam na obrazima hladan
povetarac ali mi prija. Noćas sam upoznao pravu sreću, noćas
sam saznao šta znači biti bogat. Noćas je moja duša zacelila.
Konačno sam miran, sa sobom i sa svim oko sebe. Miran sam,
nema senki iz prošlosti, nema nemira među nama, nema pretnje
da će nam oduzeti Hanu. Pred nama je budućnost onakva kakvu
sam je zamišljao u snovima koje sam sam od sebe krio, jer sam
bio ubeđen da neće svanuti dan kada će se oni ostvariti. A sada
462
BOOK AS PASSION
živim taj san. San u kome moja medena igra glavnu ulogu, u
kome se sve vrti oko nje.
Još nisam svestan bombe koju je Nata sinoć bacila.
Očekivao sam, nadao sam se, ali opet kad sam sinoć ukapirao šta
mi govori ostao sam zatečen. Moj život je dobio smisao. Povući
ću se iz svega, dovoljno je bilo rada, borbe u životu. Sad imam
samo jedan cilj -svoju porodicu. Borio sam se da steknem ovo što
sad imam. Verujem u moju Natu, verujem da će biti više nego
najbolja mama na svetu, a ja, pa ja ću se truditi da budem što
bolji, da joj budem podrška i oslonac u svemu. Moja kraljica
zaslužuje samo najbolje. A ja ću do zadnjeg daha činiti sve da
najbolje joj pružim.
Posmatram začuđujuće mirno more kad osetim nežne ruke
oko struka, nju kako se naslanja uz moja leđa. I znam, pronašao
sam svoju mirnu luku.
"Dođi, Ognjene nazad u krevet. Najbolje spavam sa tobom."
Moj brod je dobio sidro.
Epilog 1
NATALIJA
Godinu dana kasnije...
Gde god se okrenem vidim ljubav.
Kud god pogledam vidim prijateljstvo.
Oko sebe vidim ponos, poštovanje, pružene ruke i mnogo
drugih šansi.
Moj put bio je trnovit. Bio je težak, ali imala sam sreće.
Imala sam roditelje tj. hranitelje koji su me voleli kao svoju, imala
sam tj. imam još uvek sestru i brata na raznim stranama sveta koji
su isto bili i biće uz mene. Imam prijatelje za ceo život koje sam
stekla usput.
A na kraju tog puta imam njega. Mog Ognjena, ljubav,
sreću, radost, mog muža.
Prošla je godina bila turbulentna i kao takvu htela sam da je
ostavim iza sebe. Da, venčala sam se sa Ognjenom brzo i za tili
čas. On, ja i dva kuma. Da, isto kao što me je i zaprosio, tako smo
otišli u opštinu i potpisali se, sa mnom je bila Anja a sa njim
Stefan.
Zašto tako?
Zato što sam želela da na porođaju nosim njegovo prezime.
Zato što sam želela da beba bude rođena u braku. I najviše od
svega zato što sam izgarala da vidim kako Hana i zvanično
464
BOOK AS PASSION
postaje naša. Da, odložila sam svadbu i veselje za kasnije. Bajo je

bio zabrinut zbog Suze, Gagi je bio sa Oljom na ratnoj nozi tako
da nisam ni bila raspoložena da slavim.
Zašto, kad sam slavila svaki dan? Slavila sam nas i naš novi
život. Slavila sam dan kad sam od Hane čula reči mama i tata.
Slavila sam kad sam videla našu bebu na ultrazvuku. Slavila sam
dan kada sam, posle malo više napora, ipak donela na svet
zdravu devojčicu crne kose.
Zbog svega toga svadba mi nije potrebna, ali Ognjenu jeste.
Njemu treba taj izduvni ventil iako je razbio celu kafanu. Da, on
je gazda i on može da demolira sve kad je na svet došla princeza
Đina.
Znali smo da čekamo devojčicu jer Ognjen nije mogao da
izdrži. Danima je samo o tome pričao. Još kad se rodila Bajova
Viktorija, bio je još ponosniji i srećniji. Sin? Nema šanse. On želi
samo ćerke.
Moj muž i ponos.
Naučio je sve da radi. Zajedno sa Hanom presvlači Đinu.
Zajedno je hrane jer sam mleka slabo imala. Zajedno je vode u
šetnje i pevaju joj. Moja tri musketara.
Sve je činio i čini da mi olakša. I ja vidim da mu je to potrebno.
Prošle godine kao da se rodio novi ON. Kao da je brana popustila
i iz njega izašao onaj izgubljeni dečak koji se skrivao. On se
promenio. On se podmladio.
I zato sam odlučila da i ja za njega nešto učinim. O da. Sad
ja nastupam i dok on misli da ćemo samo krstiti Đinu, ja se
spremam da pred Bogom izgovorim zavete. Spremam se da se
obavežem tako da se nikad i nikad ne mogu od njega odvojiti.
Spremam se da mu izjavim ljubav za vjeki vjekova, Natalija

Radulović pred Bogom i ljudima.
I spremam se ovog puta da svi budu tu.
"Sigurna si u ovo?"
"Naravno da jesam."
"Izgledaš predivno. Vratila si liniju."
Anja je moja kuma. Ona je i dalje moj oslonac. Ona me i
dalje bodri i gura.
"Pih... i da nisam, baš me briga. On me voli i ovakvu."
"Naravno da te voli, ludo jedna."
Dovela sam sve ljude na jezero. Pričala sa lokalnim
sveštenikom i odobrio je i krštenje i venčanje. Naravno, kao nova
članica zajednice malo sam potpomogla renoviranje i adaptiranje.
Sviđa mi se ovde. To je naša oaza mira.
"Da te vidim..."
"Suzo, zašto plačeš? Šta je učinio moj rođa sad?"
Bajo i Suzana imaju devojčicu od skoro godinu dana.
Naravno, ona je ostala u Beogradu da je čuva gomila rodbine koji
igraju samo za nju. Ponosna sam na njih dvoje jer nije lako
izgurati trudnoću u kojoj moraš non-stop da ležiš. I zato sam
mislila da će im ovde biti lepo sad, što zbog venčanja i krštenja,
što zbog toga da su malo sami. Ali ne, moj rođa mora nešto
zajebati.
"Pa... Pa... Pa eto..."
"Suzo, hej..."
"Trudna sam."
Opala!
"Ma jel' moguće? Mislim, super, čestitam."
466
BOOK AS PASSION
Uh, zbunih se sad.

"Hvala. Ali... šta ako, šta ako opet nešto..."
"Hej, prestani. Sve će biti u redu, a znaš zašto? Zato što te
moj rođak drži kao malo vode na dlanu, zato što te drži pod
staklenim zvonom i neće dozvoliti bilo šta da ti se desi. I vidi...
imate predivnu devojčicu, zašto bi sada bilo drugačije?"
Suzana šmrca, naravno da je emotivna od hormona kad
vidim ja mog rođu. Otkad se smirio sa Suzom, drugi čovek je on.
"Đe je moja ljepotinja? A što si mi lijepa Natalija, ka vila."
"Valjda sam ja tvoja vila!"
"A jašta si, jedna i jedina. Što ti je? Plakala si? Suzana?"
Polako sam ih ostavila same, jer ona mora da mu saopšti
novosti.
"Što? Još jedno? Časti mi, najbolji sam."
Čujem Baju kako viče. Volim mog rođu i iako se ne viđamo
često, on me stalno zove i proverava. Volim što smo se nakon
toliko godina zbližili. Volim što imamo gde na more da odemo i
uživamo i družimo se.
"Hajde, skoro smo gotovi. Gde je Đina?"
"Zaspala je."
"Idem da je probudim da tamo ne bude nervozna. Gde je
Ognjen? Od jutros ga nisam pošteno ni videla?"
"Tu je, gleda dal' je sve dobro namešteno."
Iz dnevne sobe gledam napolje u divni prizor. Olja je
dovela ketering službu i oni su kompletno sve postavili. Što
šatore, baldahine, što stolove, stolice i rasvetu. Gledam napolje i
sve mi deluje kao na filmu.
Iako sve radi da se zaokupi, vratila se na posao, Mašu dala

u vrtić, pomaže i meni i Ognjenu, ona i dalje pati. Gagi se vratio u
Čikago i ostavio nas sve bez teksta. Tada sam ga htela ubiti, još
uvek to želim. Ali između njih ne postoji sredina, postoji vatra i
eksplozija, postoji strast i svađa. Kao da oseti da je gledam, Olja
se okrene i mahne mi rukom pokazujući sve ovo sebe. Stavim
ruku na srce i time joj pokažem koliko je volim.
"Medena..."
Kao šapat čujem njegov glas i onda osetim kako me grli sa
leđa. Udahnem dugo njegov miris i prepustim se tom zagrljaju.
"Kako si? Jesi se umorila?"
"Nisam. Ovo je sve slatki umor. Ti?"
"Sve je spremno i dobro sam. Stefan je upravo stigao."
"O? Divno. Nisam ga videla."
"Videćeš ga u crkvi. Okreni se da te vidim."
Imam dugačku haljinu boje šampanjca. Naravno da je to
venčanica, ali on nema pojma.
"Prelepa si. Svakim danom sve si lepša. Svakim danom sve
te više volim."
"Ognjene..."
"Volim te Medena."
"I ja tebe. Hajdemo sad dok se nisam rasplakala."
Neću da plačem. Neću da plačem.
Kako su ljudi pristizali, ovo sam ponavljala kao mantru.
Mama je držala Đinu koja se u međuvremenu probudila.
"Neko je gladan?"
"Daj nam par minuta da se sredimo i krećemo."
"Medena, dajem ti ceo život. Nigde više ne žurimo."
468
BOOK AS PASSION
Čim mi mama donese bebu vratim se u sobu da je sredim,

presvučem i nahranim. Bože, svaki dan gledam u to lice koje smo
Ognjen i ja stvorili. Gledam u maleno telo i mislim kako je ona
nešto najlepše što sam videla. Naravno da svaka majka to misli za
dvoje dete ali Đina... ona je prava mešavina nas oboje. Niko ne
zna na koga liči. Ima Ognjenovu kosu, a moje oči, ima njegov nos,
a moja usta... Prava je mešavina mojih i njegovih gena.
"Idemo malecka, spremna si."
Poljubim moju lepoticu i izađem napolje sa njom. Anja me
čeka, dok su ostali već otišli su crkvu. Njen Milutin će krstiti
Đurđinu. Ognjen je tako hteo da mu se zahvali za sve učinjeno.
A onda se ispred kapije parkira beli džip. Znam čiji je. Srce mi već
preskače i vidim njega, mog brata kako izlazi.
"Gagi!"
Dam Đinu Anji i krenem da trčim kad ugledam ženu koja
izlazi sa suvozačevog mesta.
"Sonja!"
"A kako drugačije Medena? Kako da prođe ovaj dan bez
nas?"
I eto, ako sam mislila da ću uspeti i neću zaplakati,
prevarila sam se. Grlim i ljubim naizmenično brata i sestru.
***
Ne gledam u prošlost.
Ne vraćam se, ne osvrćem se.
Ne gledam ni u budućnost.
Već sam naučila da ništa ne treba planirati, ništa siliti, ništa

potencirati.
Ja živim sadašnjost.
Živim za sadašnje trenutke i ono što upravo proživljavamo.
Živim ono što osećam.
Živim i vidim požrtvovanje, gledajući Nešu i Ružicu.
Vidim poštovanje gledajući Đuru i moju majku kako drže Hanu
za ruku. Vidim praštanje i pruženu ruku gledajući u Džonija koji
sedi sa Biljanom. Da, morali su se još jednom potući Ognjen i on
da bi na kraju stavili tačku. Nikola nam je puno pomogao oko
Đure, a i ja sam njemu oko nekog doktorskog rada. Vidim drugu
šansu, bar se molim da je vidim, gledajući u dvoje tako
tvrdoglavih ljudi kakvi su moj brat i Ognjenova sestra.
Vidim ljubav i sreću dok moj rođa grli svoju vilu non-stop
je ljubeći i mazeći joj još uvek ravan stomak.
Vidim ljubav i ponos koji definiše starijeg čoveka, našeg
kuma Milutina koji je osvojio još divniju ženu kakva je moja Anja.
I na kraju...vidim Ognjena. Vidim iskru mog oka, svetlo na kraju
tunela. Vidim ogromnu količinu ljubavi koja prosto isijava iz
njega. Način na koji priča sa Hanom, poljupci kojima obasipa
Đinu, dodiri i pogledi kojima me nagrađuje svakog minuta, časa i
dana.
Ognjen je sve. On je moja prošlost, sadašnjost i budućnost.
Moja porodica i razlog življenja. Ničeg se nisam pokajala bilo
dobro ili ne. Otkad sam ga prvi put srela obasjao je moje srce
toplinom.
I nikad se nisam pokajala jer je on moj jedini.
"Malena, hvala ti za ovo. Pamtiću dok sam živ."
"I ja. Bilo je predivno."
470
BOOK AS PASSION
"Volim te. Volim te još više."

"Mogao bi da nam uplatiš letovanje?"
Priđe mi i povuče u zagrljaj.
"More? Šta bi želela?"
"Ja? Ja sam samo rekla, a ti si sponzor..."
"A jel'? Tako?"
"Tako. Ja zamislim, a ti mi ispuniš sve želje."
"Uvek i zauvek. Ja sam tvoj sponzor."
"A ja sam tvoja Medena."
"Samo moja žena."
I kad nisam davala da me tako zovu znala sam da samo
jedan čovek to može. Da samo jedan na to ima pravo. Da samo sa
jednih usana ispravno zvuči.
Jer, kako je on ostao moj "sponzor", tako sam ja ostala
zauvek njegova Medena!
Epilog 2
OGNJEN
18 godina kasnije...
"Hoćeš li mi objasniti koji kurac ona hoće da se prebacuje u
Kragujevac da studira?"
"Ognjene to je njena odluka, moramo da je poštujemo."
"Šta bre da poštujem? Zadnja godina a njoj dunulo da ide u
drugi grad da studira, još neće u našoj kući da živi, ma ja sa njom
ne mogu ni da razgovaram a da se ne posvađam."
"To je zato što ste isti. A meni je dosadilo da izigravam
posrednika među vama. Sedi lepo u kola i idi do nje raspravite to
što imate. Da je tvoja krv ne bi više ličila na tebe."
Natalija je besna, besan sam i ja. Moja zenica oka, moja
najstarija devojčica Hana, rešila devojka da napusti studije prava
u Beogradu i da se prebaci u Kragujevac. Osećam, ma smeo bih
da se kladim da to ima veze sa nekim momkom. Uvek mi je sve
pričala. Od dana kada me je prvi put nazvala tata među nama se
stvorila neka posebna veza. I bez obzira što smo Nata i ja dobili
najpre Đinu a potom i Ivu, Hana je ostala meni najprivrženija. Na
sve tri sam bio slab, al na nju posebno. Ona je moje prvo sve.
Volela je sa mnom na fudbal da ide, prvi put sam je ja odveo u
teretanu, naučio je da boksuje i puca. A sad mi izmiče, prvi put
nije tako otvorena prema meni. Prvi put me izbegava. I znam da
472
BOOK AS PASSION
nešto krije, sto posto sa tim momkom nešto nije u redu. Proverio
sam na fakultetu joj odlično ide, ne muči je škola. Sam sebe
podsećam na Nikolu iz filma "Mi nismo anđeli". Prso sam.
Doručkujemo kad mi pade na pamet.
"Trudna je."
"Molim?"
Natalija me gleda kao da sam poludeo.
"Hana. Trudna je, čim ne sme da mi kaže."
"Ti si poludeo načisto. Kakva trudnoća, šta lupaš?"
"Ti si doktorka, trebalo bi takve stvari da primetiš."
"Ognjene, presede mi doručak zbog tebe. Slušaj me, imam
predavanja od deset na fakultetu, nemam ni snage ni živaca da
slušam tvoje kukumakanje. Idi lepo i popričaj sa njom."
"I hoću."
I zaista rešim da odem do Kragujevca, da je potražim i da
porazgovaramo iskreno kao nekad. Ispratim moju ženu na posao
i još uvek je, kao nekad pogledom pratim dok smešta svoje vitke
noge u auto. Moja žena, moj ponos. Postala je sve ono što je u
životu sanjala. Uspešan lekar, mentor i redovan profesor na
fakultetu. Ostvarena žena, majka, kraljica. Moja Medena!!!
Dve godine nakon Đine, rodila se Iva. Naš mali zvrk,
razmaženko. Sada već tinejdžerka, druga godina gimnazije. Đina
je nastavila majčinim stopama, upisala je medicinu, aktivno se
bavi bodibildingom dok Iva trenira tekvondo. Imale su ispada
kao i sva druga deca, ali na kraju kad pogledam sa strane ipak
smo Nata i ja napravili dobar posao. Vaspitali smo tri dobre
devojke.
A Nata i ja? I danas živimo kao prvog dana. Lažu kad kažu
da strast nestaje, da se upadne u rutinu i sve postane navika.
Ljubav i brak treba gajiti, poštovati, negovati. Hvala Bogu i Nata i

ja smo to znali. Koliko god sebe davali deci, toliko smo našu
ljubav sebično čuvali. Prošlo je, evo još malo devetnaest godina, a
mi i dan danas jedno drugo iznenađujemo. Podrška i
razumevanje su osnov jedne dobre veze. I strast, naravno. Vatra
između nas dvoje nikad nije tinjala. Održavamo taj plamen,
plamen naše ljubavi.
I dok vozim starim putem preko Topole za Kragujevac
razmišljam o svom životu. Slobodno mogu da kažem ja sam
srećan čovek. Moja žena i moja deca su mi centar sveta. Žao mi je
što danas nije mogla da pođe sa mnom. Ne volim što ovo radim
sam. Ali opet moja je dužnost kao oca da sprečim moje dete da
napravi glupost. Iz razmišljanja me trgne zvuk telefona. Stefan je.
"Ej Stefane?"
"E gde si?"
"Na putu za Kargujevac. Ima li šta novo?"
"Ima, samo ne znam dal će ti se dopasti."
Svaka dlaka mi se na telu naježi. Osećam da je neki mamlaz
u pitanju. Jedva procedim Stefanu da priča.
"E ovako, momak se zove Mihajlo Simić. Stariji je od nje.
Bekrija momak. Menjao ženske kao čarape. Nikad ga sa nekom
nisu videli dva puta. Nikad do Hane. E sad momak je iz jake
porodice. Otac vojno lice u penziji, mama medicinska sestra. Ima
para. Poznat je kao galantan. Drži streljanu i nekoliko klubova.
Završio je fakultet za bezbednost."
"Čujem te da se keziš, šta nije u redu sa njim?"
"Pa ništa kume, momak je izgleda na mestu. Samo..."
"Šta? I koji se moj smeješ?"
"Ženske ga zovu sponzor."
474
BOOK AS PASSION
"A u kurac."
***
Sedim u kafani koja se zove Božur gde mi je Hana rekla da

je čekam. Ne sviđa mi se taj momak u najavi iako Stefan tvrdi da
je na mestu. Čekam i kako sam obećao ženi biću strpljiv,
saslušaću je. Upoznaću dečka pa ću tek onda donesem sud o
njemu. Ne sviđa mi se što se moja devojčica udaljava od mene.
Moram da priznam da moja malena zna šta je dobra kafana.
Dobro sam je naučio. Hrana je dobra, i iako je kasno popodne
kafana je poprilično puna.
I konačno posle pola sata ugledam moju prelepu devojčicu
kako ulazi u kafanu, samouvereno kao da je ceo svet njen. Ne
znam dal postoji ponosniji roditelj od mene. I onda me nešto
stisne u želucu kad primetim da za njom ulazi dečko koji je za
glavu viši od nje, crn, mračan sa rukom smeštenom na dnu njenih
leđa. Uh kao da je poseduje. Odmah se narogušim, e nećeš mali,
mislim se, to je moja curica. Ali ono što me smiruje je osmeh na
njenom licu. Moja Hana blista. Kada me ugleda nasmeši mi se
nevino i iskreno kao nekad kada je nešto htela da izvuče od
mene, a majka joj nije dala.
"Tata, došao si."
"Pa kad neće breg Muhamedu, mora Muhamed bregu."
"Tata..."
"Ništa malena. Upoznaj me sa dečkom, hoćeš?"
"Naravno, tata ovo je Mihajlo. Mihajlo ovo je moj tata,
Ognjen Radulović."
"Drago mi je, gospodine Raduloviću."

Prihvatam pruženu ruku, i dopadne mi se što ima jak,
muški stisak. Nije mlakonja. Uvek sam se plašio da će se mojim
ćerkama dopasti neki od ovih sad pederčića sa počupanim
obrvama, depilirani. Jebi ga Balkanac sam, šta ću?
Pričamo neko vreme napeto, Hana pokušava da ublaži
atmosferu i dopada mi se što je pušta da bude ono što jeste. Jaka i
sposobna mlada žena. I ono što mi se najviše dopadne je način na
koji je gleda. U jednom trenu ona ustaje i odlazi do toaleta, neki
momci za susednim stolom je isprate pogledima i smem da se
zakunem da sam čuo Mihajla da je zarežao. Time me je kupio.
Pomislim u sebi, sinko najebao si.
"Ne prijaju pogledi?"
"Sa dužnim poštovanjem, ona je moja. Imponuje mi što se
za mojom devojkom okreću, ali samo to. Ostaće osakaćen bilo ko
ako nešto pokuša."
"Mislim da još ne poznaješ moju devojčicu. Ako te voli niko
drugi nema šanse kod nje."
"O verujte da je poznajem. Ta ume da se bori za sebe i svoje.
Šta mislite zašto sam je primetio?"
"Zato što je jedinstvena, posebna."
"Da, ne znam koliko vam je toga rekla o nama. Zajedno smo
već šest meseci i ja znam da je to to."
"Malo si previše samouveren. Misliš da je to dovoljno
vremena da znaš da je neko za ceo život?"
"Znao sam posle dva sata. Znao sam onog trena kad je rekla
da će mi otkinuti onu stvar ako se samo usudim u snovima da
pomislim na drugu dok sam sa njom. Znao sam kad je stala pred
476
BOOK AS PASSION
mog oca i pitala zašto u streljani mete za muškarce i žene stoje na

različitoj udaljenosti."
I prokleto sam ponosan. Moja malena zna da se izbori za
sebe. Kulturna, vaspitana, jaka i ponosna.
"Želim da živimo zajedno. Tradicionalno sam vaspitan.
Zato želim da sve bude onako kako treba. Njoj porodica, kao i
meni mnogo znači. Uspela je da se uklopi na prvu, bez napora u
moju ogromnu i ludu porodicu. Znam da vam je brzo, i znam da
vam se ne dopada što se seli ali to je naša odluka."
"Slušaj klinac..."
Taman krenem da mu održim predavanje. Osetim da me
neko šakom lupi po ramenu. Okrenem se i ugledam tri lika kao
grdosije.
"Jel nam ovo prijatelj? Upoznaj nas, mali."
"Moji ujaci Mare i Neša, moj teča Senad. Ovo je Hanin otac
Ognjen Radulović."
Najviši među njima i najmračniji mi pruža ruku. Poznat mi
je, ali ne znam odakle.
"Drago nam je. Imaš dobru ćerku. Ne znamo se lično al čuo
sam za tebe. Neši, tvom kumu sam prodao lokal za kafanu."
"Aha, otud te znam."
Sedoše ljudi, saznajem da je kafana u vlasništvu Mihajlovog
ujaka. I krene jedna, druga i ko zna koja tura. Ne znam kako al
posle nekog vremena učinilo mi se da je moja Nata u kafani, a ja
pijan kao guzica.
"Bože Ognjene, kud se napi toliko?"
"Nafo..."
"Joj stoko matora. Otekao ti jezik, zar po stare dane da ti

ispiramo želudac."
"Rekla sam ti mama. Ne zna se ko je gori, dal' ovi matori ili
ovaj moj. Tata neće da izađe iz kafane dok ti ne dođeš."
Pokušavam da se skoncentrišem na ono što pričaju al ne
ide. Vidim dve Nate, i sunce ti ne zna se koja je lepša. Al sam ja
imao sreće u životu, kakvu ženu imam.
"Sad smo jebali ježa."
Učini mi se da čujem jednog od ujaka, ne znam kojeg. I
pogledam iza moje žene ide mala crvenokosa, ljuta je izgleda, uh
para na uši joj izlazi.
"Koja je ova?"
"Moja žena, veštica."
"Nenade konjino matora, skočiće ti pritisak opet ćeš u
bolnicu."
"Neću, jednom ženim sestrića."
"Kakva ženidba? Šta te spopalo?"
"Ja se ženim ujna!"
"Ti se ženiš? Protiv koga moliću?"
"Protiv nje."
Mislim da hoće da pokaže Hanu al pokazuje i na Natu i na
njegovu ujnu. Hahaha pijan je kao letva.
"Šta se ti smeješ?"
Čujem moju Natu i pokažem prstom da ću da ćutim.
"Mene niko nije pitao da se udajem. Mama a da ih ostavimo
ovako?"
"Nego šta ćemo nego da ih ostavimo nek se istrezne. Hajde
vas dve sa mnom."
478
BOOK AS PASSION
I odoše sa crvenokosom. Ako znam za šta sam došao grom

me pogodio. Al osećam se dobro. A čini mi se da sam ipak sam
došao. Bokte moj, otkud moja žena? Kad je ona stigla ovde?
***
"Joj."
"Uspavana princeza se budi. Dobro veče."
"Kakvo veče?"
"Lepo, sveže. Šteta što te boli glava pa ne možeš da pecaš."
"Ajd jebi me."
Jedva otvorim oči i ukapiram da sam u vikendici na jezeru.
Setim se prošle noći. Koji ludaci, nasmešim se jer moja ćerka je
izabrala dobro. Ne znam zašto sam sumnjao. Glava mi puca.
Sastavim se nekako i izađem na trem gde moja žena sedi na
stepeništu i posmatra jezero. Bože koliko je lepa. Bila je i ostala
centar mog sveta. Zahvaljivao sam Bogu svaki dan što je imam u
svom životu. Ona je moj najbolji prijatelj, moj oslonac i moja
snaga. Uskoro će nam godišnjica braka, rešio sam da ponovim
naš put u Pariz. Koliko god joj u toku svih ovih godina davao još
uvek želim više da joj pružim.
Sednem pored nje i privučem je u zagrljaj.
"Nisi smeo da sumnjaš u njen izbor."
"Znam, ipak si je ti vaspitala."
"Zajedno smo. One su odraz mog i tvog truda, naše
ljubavi."
"Znam, samo želim da imaju ovo što nas dvoje imamo. Da
se ne zadovoljavaju ničim manjim."
"Neće, imale su od koga da uče."

I zaista imale su, u pravu je. Znale su da kažu kad su bile
male - svi su roditelji normalni, samo se naši vole.
Dok držim u naručju najveće blago koje imam, poželim
samo da se ovaj osećaj koji imam nikad ne promeni. Znam da dok
imam nju u životu imam sve. Ponekad pomislim na uzalud
izgubljenih deset godina, ali onda me Nata pročita i kaže da
prekinem.
Da je možda tako zapisano.
Da je naša ljubav morala da prođe sve prepreke.
Da jednostavno tada nije bilo naše vreme.
I zaista, svaki trenutak sa njom, sa svakim dodirom,
poljupcem, sa svakim spajanjem znam da je ona i naša porodica
nešto najvrednije što imam.
Iako sam bio sponzor, zauvek ću ostati samo njen
SPOZNOR, a ona i nakon promene prezimena, zauvek moja
MEDENA.
480
BOOK AS PASSION
O Nama
Nas dve ste upoznali u samostalnim pričama koje smo

pisale. Saradnja u duetu došla je tako spontano i skroz nas
oduševila. Obe smo maximalno uživale i stvaranju ove priče
toliko da na leto startujemo sa nastavkom odnosno pričom o Olji i
Gagiju.
Puno hvala svima koji prate naš rad a mi ćemo se truditi da
budemo sve bolje.
Ostale priče možete pratiti na našim wattpad profilima.
Profesorka & SanyBrezz

Profesorka28 &amp Sany Brezz - Medena I Sponzor

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Profesorka28 &amp Sany Brezz - Medena I Sponzor

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PROFESORKA28 SANYBREZZ

Medena & sponzor

hladan, nemam srca, ono ne kuca ni za jednu.

Jednom je Natalija dala sebe celu. Jednom i više nikad.

"Imaš sve, dajem ti sve, šta još hoćeš?"

Radio sam mnoge stvari u životu na koje nisam ponosan. I

Može li da boli srce?

Nova Nata nije kukavica, ona će te pogledati u oči i reći

zidarskog zanata pa sve do konobarisanja. I on uvek ima neke

"Gagi, Gagi šta sam rekao ako te još jednom čujem da me

"Dobro, nego gde ćemo buduću Dr, Mr il šta već da čisti.

Dok mi u krilu sedi rasna plavuša, ja razmišljam dal da je

Sva kao bulka crvena u licu progovara Nata medenim

I tek tako mala poraste u mojim očima. Način na koji je ovo

"Naravno da hoću, nisam baš toliko otupela pored knjiga.

"Čula sam da pričaju o njemu da je pun para, da svakoj koja

"Nato, ti si mozak za više, dalje, Sonja i ja smo tu na

Klub "Prestige" bio je baš klub, ne znam ali nikako mi nije

Kada je izašao iz senke videla sam da je ponovo u crnom.

"Jeste i ženske padaju na njega ko kruške ali nakon njega

Prvih par dana prošlo je dobro i u upoznavanju što sa

"Pola sata? Ne verujem..."

"E tako, sad završite to i odlazite odavde."

sam da mi sledi paklenih tri meseca jer sve dok ne krene na

A sa druge strane svestan sam da ću joj samo bol naneti.

muškarca. A ja, ja samo želim da budem uz nju. Potisnuću svoju

Nakon što sam izgovorio glupost, pobegao sam od nje.

"Ako nas smatraš prijateljima, nećeš ni sad."

"A ja bih se s tobom topila,

Gledam u tekst pesme i na tren mi ništa nije jasno. Onda

Veliki zaštitnik, prijatelj to želiš da mi budeš. E pa ja ne želim,

"Ok, Gagi odoh na spavanje, vidimo se sutra."

Divan je. A ja sam sigurno zabrljala. Kako da mu priđeš Natalija,

"Da li si svesna šta je moglo da se dogodi? Jebote, srce mi je

"Natalija. Ti nisi samo klinka, ti si čisto stvorenje i dobra

njegovim očima, nema šanse da u njima gori zlo. Ako će on da

Dve nedelje kasnije, Ognjen se ponovo povukao, ispario.

"Ooo, Nato, pogledaj sve nas ovde... šta vidiš? Iz aviona se

sa životom i njegovim smicalicama. Medena večeras ne radi, iako

Vratim pogled, pa odmah požalim. Savršena je, u kratkoj

osetim malene rukice oko struka. Dah na mom vratu učini da mi

"Igram, samo nikako da se opečem!"

"Za šta mi se koji kurac zahvaljuješ?"

Ali onaj koji mi se sviđa, završio je sa mnom i pre nego što

Kao po običaju ja sam sa Nebojšom radila u Cosmu. Ne

Trebalo bi da je kuliram, možda čak i mrzim jer je zvanično

"Dobro ali opet zašto si ovde?"

mu poturiš drugog muškarca pod nos. Pri tom nekog zelenog i

Gagi se držao na distanci isto kao i Ognjen. Obožavala sam

"Ok, da svratim večeras do vas? Taman da vidim i Sonju.

"Znam. Ali držim sve konce u rukama. Osećam se nikad

"Nato, šta ima? Jel na poslu dobro, zadovoljna si?"

"U koga si se zaljubila! Pa ne poznaješ ga! Natalija! Ne, ne,

Ipak, on je naneo Ognjena na moj put.

znam da ima moć da me uništi i oživi zajedno. Ona je moje svetlo

svakako snaći, a ti? Šta ćeš ti da uradiš? Hoćeš li ceo život

"Ne verujem, ona tvrdi da ti misliš što i ja, al poznajem te."

Pijem već pet sati, ne znam koliko sam popio, kada je u

Lomim ko zna koju čašu po redu, prilaze mi konobari kupe

Ne prestajem a stiže flaša ko zna koja,

Oduzet sam od alkohola, u glavi mi je samo jedna misao koliko je

"Ne znaš Nato, da si mi sve i da te već volim..."

Budi me reska bol u glavi. Jebem ti alkohol i sve. Osećam se