[Type text]

Profesorka28

Amelia Stewart
Profesorka28

Razuzdani
Obrada

Book As Passion

2
Profesorka28

O autoru

Ovo je druga knjiga iz tzv.serijala o fudbalerima Philadelphia Eaglesa. Prva

priĉa "Divlji" sa ponosom mogu reći izašla je u štampanom izdanju. Knjiga je
prevazišla sva moja oĉekivanja kao i ova o drugom igraĉu Harryju Teyloru. Da li
će i ona biti štampana, još uvek se ne zna, ali se zna da ću nakon ove pisati i treću
priĉu pod imenom "Neodgovorni". O meni već sve znate, na wattpad platformi
pratite me pod imenom Profesorka28. Knjigu "Divlji" moţete kupiti preko
Presinga, u Delfi knjiţarama kao i na Amazonu ili Bookdepository. Postoji
mogućnost da je naruĉite i preko mene. Hvala svima na ogromnoj podršci koju mi
pruţate. Druţimo se i dalje.

3
Profesorka28

"Prolog"

HARRY

Uoči Nove 2016/2017. godine

Ne znam zašto jebeni trener insistira, ali evo je, svaki dan dolazi kod mene.
Bio sam povreĊen, ali jebi ga, nije mi prvi put.

"Mišići su ti stegnuti. Moraš da se opustiš, Teylor. Sad idu paklena dva

meseca."

"Znam, treneru."

Kada je došao Brown pre par meseci kod nas bio sam skeptiĉan, nije mi se
sviĊao. Taman sam se uhodao kod Richardsa, da mi jebeni trener sa univerziteta
nikako nije legao. Danas, uviĊam da je na mestu kao trener, ali i dalje ima nešto u
njemu što mi se ne sviĊa.

Ipak, trudim se da odradim sve zadato kao i da na svakoj utakmici dam sve
od sebe.

Danas ponovo ĉekam malu koja dolazi da me masira. Ţelja trenera Browna.

Umesto da se opuštam onako kako najbolje znam, ja sedim i ĉekam. Volim

ţene i volim sex, to nikad nisam krio. Volim i sve što sa tim dolazi, zabave,
zezanje, eksperimentisanje. Takav sam ja. Uţivam.

Neozbiljan sam. I slobodan.

Zovu me Razuzdani i odgovara mi.

Hodam samo u peškiru i znam da je taĉna. Njena duga crna kosa, kao i lice u
kontrastu, me smiruju. Ne znam zašto i kako, ali kada me ona dotakne, mišići mi se
stvarno opuste.
4
Profesorka28

Ĉujem zvono i krenem da joj otvorim.

"Dobar dan, gospodine Teylor."

"GospoĊice Diaz, izvolite."

Nijednom mi nije rekla ime. Od samog poĉetka samo strogo poslovno

razgovara sa mnom. A ja to umem samo sa trenerom i upravom kluba. Još dva, tri
igraĉa poštujem, a ostali su daleko iza mene.

"Sve isto?"

"Da."

Pošto nemam odgovarajući sto za ovu masaţu, dogovorili smo se da je

obavljamo na podu, na ravnom. Legnem na već pripremljen peškir i zatvorim oĉi.

"Baci se na posao. Posle imam nešto isplanirano."

Danas idem sa Michom i Dannyjem do Joa. Nešto nisam baš za kafić, ali
moţda naĊem neku koja bi me usrećila i oslobodila napetosti.

Micha cenim jer je on jedini oţenjen i privrţen porodici. Ima dvoje dece i
treće na putu. Ĉak i takav ostao je normalan. Danny je naš kapiten i ima ulogu
voĊe i on je isto cool tip. Jedino još Carsona poštujem, ali nekako sa njim sam na
toplo/hladnom odnosu. Stariji je od mene deset godina i sav na svoju ruku. Ipak to
što je postigao u fudbalu izaziva veliki respekt kod mene. Ne smatram ga
konkurencijom jer ne igramo na istoj poziciji u timu, ali se nadam da bih nekad i ja
mogao biti najbolji na svetu. Zato radim i veţbam ceo dan.

Odjednom se osetim rasterećen. Tople ruke moje maserke ĉine ĉuda.

Kada završi sa leĊima, spušta mi ruke niz kiĉmu sve do trtiĉne kosti pa
laganim pokretima preĊe preko mog dupeta i peškira pa do butina. Misli su mi
zbrkane jer ne verujem da sam se samo od tog napalio. Osećam kurac kako mi
ĉvrsti ispod i ţulja se.

"Završavamo."

Već je gotovo? Kad pre?

5
Profesorka28

"I to je to. Završila sam kod Vas."

Ĉujem kako odlazi u kupatilo i pere ruke, ustajem, vezujem peškir pa krenem ka
njoj.

"Kako misliš gotovo?"

"Sve plaćene seanse su završene."

"Platiću ti ja još."

"Ne mogu. Imam drugi posao već ugovoren."

Izlazi i uzima torbu sa poda.

"Stani."

Uhvatim je za ruku i ne znam šta ĉinim.

Njene ĉudne oĉi me pogledaju sa iznenaĊenjem.

"Šta to radite?"

Uhvatim je za glavu i naglo privuĉem sebi. Sledeće što znam je da je ljubim

kao manijak, a ona se rukama odupire.

"Šššta..."

Pokušava da progovori, ali ja sam jaĉi i uporniji.

"Ja sam na poslu..."

"Više nisi. Završila si. A sad mi reci da ne ţeliš ovo."

Drugom rukom bacim njenu torbu sa ramena pa je privuĉem ka sebi i svojoj

erekciji. Ţelim da me oseti. Nemam problem da je ubedim da ostane. Volim sex, a
sa lepom devojkom uspeh je zagarantovan. Osetim njene obline pod prstima i
znam da je drugaĉija od tipova sa kojima sam obiĉno. A i to mi je nevaţno, jer se
nijedna ne zadrţava.

"Pa...gospo…"

6
Profesorka28

"O jebote, kakav gospodin više! Ja sam Harry za tebe i ţelim da vrištiš moje
ime kad se ukopam duboko u tebe."

Mrmljam joj uz uvo, dok osećam kako mi podrhtava pod prstima.

Njeno dvoumljenje trajalo je sekund, dva, da bi nakon toga podigla glavu i

ona mene poljubila. Uhvatio sam je ispod guze, podigao i poveo u spavaću sobu.
Uspeo sam. Ponovo sam uspeo.

Od devojke traţim samo da ćuti i sluša me. Davno sam odredio da nikad
neću izgubiti kontrolu koja mi pruţa sexualni uţitak. A opet, uvek gledam da i
ţenska sa kojom sam uţiva. Ne više od mene.

"Skidaj se."

Spustim peškir i puštam je da baci pogled na moj spremljeni kurac. Eto

dokaza kako utiĉe na mene.

Ĉim skine trenerku, krenem rukama prema njenom telu, istraţivajući. Telo
joj je popunjeno, ali na pravim mestima. Oslobodim je grudnjaka pa rukama
odmah navalim na njene sise.

"Divno. Lezi i raširi noge."

Kada joj gaćice spadnu, iskoraĉi i krene na krevet. Polako se namesti baš
kako volim, dok ja poteţem rukom ka kondomu. Da, jebem gde stignem i da,
imam ih svuda po stanu.

"Diaz, jebaću te tako jako da ćeš vrištati. Lizaću te i grickati dok ne svršiš, a
onda ću se zakopati duboko u tebe, pumpajući te. Razumeš?"

"Da" - Odgovori promuklo.

"Reci moje ime!"

"Harry!"

Sam pogled na njenu obrijanu piĉkicu dovodi me do ruba jer vidim kako se
cakli od soka i cedi iz nje. Poĉnem rukama da švrljam po njoj i odluĉujem da se
kasnije zabavim više njenim telom. Sad sam u agoniji i moram se isprazniti. Nisam
jebao tri dana.
7
Profesorka28

Povuĉem je za noge i raširim još više da bi se u sledećem momentu zabio iz

sve snage. Jebeni, iskonski osećaj. Volim sex. Volim moć koju mi pruţa. Poĉnem
da se nabijem jako, gledajući ĉas u mesto gde se spajamo, ĉas u nju.

Od siline prodora ona poĉinje da se trza, a potom i ja za njom.

Padam preko nje i ne pamtim kad sam svršio tako jako, a tako brzo.

Dok se diţem da je svojom teţinom i masom ne priklještim, uoĉim kako

plaĉe.

Šta koji kurac?!

"Jebem ti! Šta nije u redu, Diaz? Nemoj mi reći samo da nije bilo dobro.
Moţda je bilo kratko, ali tek smo poĉeli."

Svašta sam doţiveo, ali da mi ţenska zaplaĉe minut nakon jakog svršavanja,
još nisam. ZaĉuĊen sam. IznenaĊen. UvreĊen, moţda?!

Ustajem i pronalazim bokserice, gledam kako se oblaĉi i mrmlja nešto sebi u

bradu.

"Diaz..."

"Ne mogu da verujem. Ne mogu..."

"Duguješ mi objašnjenje."

Sad sam već ljut.

"Ništa ti ne dugujem."

"Onda, šta je znaĉilo sve ovo?"

"Sad sam se stvarno uverila da si postao takav kakav priĉaju."

"Postao??"

O ĉemu se ovde jebeno radi?

"Opet sam pala na istu foru. Odupirala sam se i poslednjeg dana sam
poklekla."

8
Profesorka28

"Opet? Znamo li se?"

Gledam je i osećam kako mi se knedla već formira u grlu.

"Jadna sam Harry, jadna... Kad sam mislila da ćeš se setiti... Da sam ti onda
nešto znaĉila, da sam...bilo šta..."

"Diaz..."

"Ja nisam Diaz. Ja sam Maria Ferante!"

Molim? Molim?

"Maria?!"

"Zbogom, Harry."

Ostao sam nepomiĉno da stojim. Zabezeknut. Šokiran.

Maria Ferante... Sestra mog najboljeg druga Rafaela Ferantea, mog saigraĉa
iz kluba na koledţu i predmet mog odlaska iz Alabame.

Maria... Kako je jebote nisam prepoznao?

9
Profesorka28

"Uvod"

HARRY

Deset godina ranije

"Misliš li da je ovo dobra ideja?"

Gledam u mog cimera Rafaela i znam da malo cvika. Otkad smo postali
cimeri, krenuli na koledţ i na fudbal, u našoj sobi ja sam onaj loš policajac, a on
dobar. Ipak, Raf je rad sve da proba.

"Verovatno nije, ali razumeću te da ne ţeliš."

Raf potiĉe iz Mexica, iz siromašne sredine te razumem njegovu bojazan kad

god radimo nešto što bi moglo da ugrozi njegovu stipendiju. Ipak, odan mi je
prijatelj te gotovo uvek ĉini ludosti sa mnom i prolazi nam.

Ja, za razliku od njega imam debelu pozadinu. Sin sam bivšeg guvernera
Ilinoisa, ĉuvenog Josha Teylora, koji je trebao da bude i kandidat za senator, ali ga
je srĉani udar spreĉio. Moj otac umro je relativno mlad i iza sebe ostavio Lauru
tj.moju majku i mene.

TakoĊe, Laura je pratila mog oca u stopu i radila u njegovom kabinetu

gotovo oduvek. Ko kaţe da ne moţe posao i ljubav, laţe.

MeĊutim, kada se sve to desilo sa tatom, ona se povukla u sebe, ali je i dalje
ostala u poslu. Mene je spakovala, izdejstvovala mi stipendiju i poslala u Alabamu.

"Harry, sad ćeš imati priliku da se dokaţeš."

10
Profesorka28

Jasno, zna za moju opsesiju fudbalom. Od malena, ćale i ja odlazimo na

utakmice zajedno. Bar je to gledao da radi sa mnom. Ne mogu da ih krivim, koliko
su bili zauzeti ipak su bili dobri roditelji.

"Preko Alabame?"

"Njihov koledţ je jedan od boljih. Ne bih te poslala bilo gde. A i nisi mi

daleko, svega par sati, dušo."

"Ok, mama."

Naravno da sam ţeleo na koledţ. I naravno da sam ţeleo šansu da stignem

do profesionalaca. Zato se nisam bunio. Koledţ kʾo koledţ.

"Znaš da te volim, sine. Samo ovo sad sa tvojim ocem, previše mi je."

I to mi je jasno. Zajedno su dvadeset godina i mislila je da će sa njim da

ostari. Sada ima 42 godine, u najboljim je godinama, a mog oca više nema. Tuţna
sudbina.

"Naravno, Laura."

I tako, evo već drugu godinu haram Alabamom. Ja sam sve što devojke
poţele. Utrkuju se koja će da popriĉa sa mnom, koja će da me dodirne, koja će da
završi u mom krevetu.

Uĉenje mi nije jaĉa strana, tu me Raf vadi iz govana. I zato ga volim. Ma šta
volim, kao brat mi je. Nikad nisam pravio razliku izmeĊu nas dvojice, a znam iz
kog jada i bede dolazi.

"Hajde da te vidim."

Veĉeras ga vodim u striptiz klub. Davno sam planirao taj izlazak, ali uvek se
nešto izjalovilo. Imam ĉoveka iznutra koji će nas uvesti.

"Vau, izgledaš bar pet godina starije."

"Aj ne seri, Harry."

Naravno, izlazimo mimo znanja uprave koledţa. Volim napetost i adrenalin,

a i sve sam dobro osmislio i niko neće ni primetiti da nas nema.

11
Profesorka28

"Ko dolazi po nas?"

"Lisa. Ne brini. Ne dam te ja."

Lisa je moja tetka. Ustvari, po godinama bliţa je da mi bude starija sestra.

MlaĊa je od Laure deset godina i skroz drugaĉija od nje. I fiziĉki i bilo kako
drugaĉije. Kada sam došao ovde, mama je poslala Lisu da me prati. Njoj nije bilo
teško jer je ona slobodni umetnik, voli da se seli i otkriva nešto novo. Jedino što
mama nije znala da me Lisa vodi i pušta u ove opasne provode. Naravno, kad treba
i zagusti, vadi me iz sranja.

"Kad ćeš da ţiviš ako ne sada?!"

I nju je pogodila tatina smrt. Ĉudna je bila veza izmeĊu njih. Lisa kao da je
unosila svetlost oko nas. Tata i mama su bili non-stop u poslu, a ona je bila ono što
je vedrilo naš dom.

"Samo, H, pamet u glavu, kondomi u dţep!"

Svaki put ista priĉa.

"Naravno, L."

*******

Moja narav je bila divlja, razuzdana. Iako sam bio mlad, svega 20 godina,
bio sam zvezda u usponu. Sa tim i devojke su dolazile.

Kresao sam. Voleo sam sex. Otkad sam izgubio nevinost u kolima pre tri
godine sa izvesnom Candy, devojke su se samo reĊale.

Zbog svih obaveza na koledţu, predavanja, treninga, nisam traţio ništa

ozbiljnije. Nikakva devojka nije dolazila u obzir. Znao sam šta one hoće i to su i
dobijale. Sve su ţelele da budu recka Harryja Teylora.

12
Profesorka28

Kada smo ušli u klub "Sunrise" sve je vrištalo od golotinje. Bilo je tamno,
skoro ugašeno svetlo, dok se samo bina sijala i devojke na njoj. Već sam jednom
bio na striptizu, te sam znao šta da oĉekujem. Ali Raf nije i iznenadio se.

"Brate, pari oĉi i uţivaj. Ovo je naše veĉe."

Ovaj klub je bio profi. Ovde nismo mogli da naĊemo ţenske za sex, već
samo da gledamo, ali meni nije smetalo. Uvek u kampusu imam bar jednu, dve
koje mogu da pozovem u bilo koje doba dana, noći.

Taman smo naruĉili piće kada je na binu izašla izvesna Kity. Ĉuo sam za
nju, ne mogu reći da sam došao da je vidim, ali bio sam znatiţeljan. U nekoliko
sluĉaja ĉuo sam pomoćnog trenera kako pominje ovaj bar i nju. A znatiţelja je
ubila maĉku. U ovom sluĉaju obe maĉke, Rafa i mene.

Tek što je taĉka krenula osetio sam neĉiju ruku na ramenu.

"Teylor..."

Jebi ga, trener Malone. Šta koji kurac on radi ovde??!!

"Treneru, otkud Vi ovde?"

Oĉima sam traţio Rafa da bi mu nekako pokazao da se spase. Ĉak je i Lisa

još uvek tu, muva se i traţi inspiraciju za nove slike.

"Mislim da je pravo pitanje šta ćeš ti ovde, klinac? NaĊi Ferantea i izlazite
odavde!"

Jebi ga. Video je i Rafaela.

Sada je jedino L. mogla da nas spasi jer je ona navedena kao osoba koja
osim majke moţe da me posećuje. A već me je vadila iz govana.

"U redu. Tu mi je i tetka."

"Lisa?"

Podigao je obrve i zaĉudio se. A ne znam ĉemu jer se njoj na licu videlo
koliko je luda i opaljena.

"Da."
13
Profesorka28

"Vi ste svi ludi. Još ćemo priĉati o ovome, Teylor, koliko sutra. A i tvoja
tetka će morati da mi objasni zašto je dva maloletnika uvela ovde."

Krenuo sam i nabasao na Rafa u prvom redu. Ĉovek je uzdisao i uţivao.

"Hej Harry, ovde je..."

"Kreći, Malone je ovde."

"Ko? Šta koji moj?"

"Ne znam, video nas je da ulazimo. Gde je L? Najebali smo."

"Jebi ga. Jebi ga. Jebi ga, Harry."

Bilo mi je ţao Rafa. Moj je najbolji prijatelj i prati me u stopu, ali teško mu
je. Svojom stipendijom izdrţava mlaĊu sestru i ona je jedino što ima od porodice.
Dok ja ne moram ni o ĉemu da razmišljam.

"Idemo. Srediće L. to, veruj u nju."

"Verujem. Ali ne smem više ovo da radim. Šta ako nas trener odstrani iz
tima?"

"Neće. Traţićemo drugu kaznu."

Nakon sat vremena bili smo u sobi, samo što sam završio sa tuširanjem kad
je Lisa ušla.

"Momci, sve ok."

"Kako to misliš?"

Nikad mi neće biti jasno kako su mama i ona sestre. Mama je mirna i
staloţena, prava ţena politiĉara, a Lisa...ona je eksplozija u maloj boĉici. I gotovo
uvek uspe da obrlati trenera.

"Sredila sam i preuzela na sebe. Rekla sam da ste mladi i puni testosterona i
da je bolje da parite oĉi na gole ţene, nego da lutate ulicama i tuĉete se."

"Pobogu, Lisa, mi smo sportisti!"

14
Profesorka28

"E zabole me kurac, dok god mogu da vam spasim guzice. Ali..."

Jebeno sam znao da ima neko ali. Uvek ima ali.

Rafael je izašao iz kupatila i zabrinutog pogleda pitao je: "Šta treba da

uradimo?"

"Ništa strašno. Narednih mesec dana nema izlazaka, već ćete obojica ići u
kreativne radionice."

"Lisa! Jebote, kakva kreativnost."

"O i nećete ići zajedno. Smirićete malo vaše podivljale hormone u narednih
mesec dana, odradićete to i neće vam stajati u dosijeu. Ok?"

"Ok."

"Ujutru se pre predavanja javite treneru i da ste ćutali obojica. Ja vas puštam
i vadim vas, ali kazne moraju da se odrade, a ovo je najblaţi oblik."

"Hvala ti, Lisa."

"Nema na ĉemu, H. Ĉujemo se, momci."

Znao sam da je trener Malone opasan. Ko zna šta je još Lisa morala da kaţe
pa da nas spase veće kazne. Jer, em što smo maloletni, em smo u vreme spavanja
izašli bez dozvole tamo gde se toĉi alkohol.

"Rafael..."

"Samo da mi ništa ne napišu u dosijeu."

"Neće, veruj Lisi. Liĉno ću se za to pobrinuti. Ne brini. Nikad ne bih uradio

nešto da te povredi."

Tada nisam znao da ću upravo to uraditi.

15
Profesorka28

MARIA

Budim se gotovo uvek pre budilnika. Rukom napipam sat i iskljuĉim ga.

"Zar je već vreme? Kao da smo legle malopre."

Sara me gura, a i ona takoĊe mora da ustane.

Mrzim ovo doba godine. Ustvari mrzim sve. Sada sam u fazi da mrzim svoj
jadni ţivot i jadnu sebe. Da mi nije Sare ne znam kako bih izdrţala. Pre par godina
došla sam iz Mexica. Rafael me je doveo jer je dobio stipendiju, a nakon pogibije
roditelja više me ništa nije vezivalo za tu zemlju. Ipak, beda i siromaštvo samo su
pojaĉavali moj strah i moje stanje. U današnjem svetu biti bogalj i nemati para
nikako nije dobro.

Zato je Sara insistirala da poĊe sa mnom. Ona je moja dalja roĊaka, koja
takoĊe nije imala nikog bliskog. Tako smo se našle.

Ja imam brata...ali... Teško je...

Raf se nikad nije pomirio sa mojim nedostatkom. Brat mi je i volim ga, ali
samim tim što ţivimo na suprotnom kraju grada i što niko ne zna da smo u
srodstvu dovoljno govori da me se roĊeni brat kao stidi.

I to me ubija.

I ubija mi samopouzdanje.

Ipak, zahvalna sam jer me je odveo iz one rupe i pruţio mi krov nad glavom.
Konaĉno mi ništa ne fali. Imam svoju sobu. Nekog male stvari ĉine srećnim. Ja
sam jedna od njih.

Ĉista posteljina i krov koji ne prokišnjava.

"Kad radiš, Sarita?"

"Popodne. A ti? Kad imaš ĉasove?"

"Isto. Hoćeš li da malo prošetamo?"

16
Profesorka28

Mrzim jer mi treba pomoć. Skoro pa ništa ne mogu samostalno.

Ustanem polako, lelulajući se. Još uvek se malo zanosim, mutno mi je sve
pred oĉima, ali kad stavim moje teglare razaznajem slike.

"Polako, da li Rafael danas dolazi?"

"Ne. Javio mi je da ima obaveze."

Kako se pribliţava godišnjica smrti mojih roditelja, mene hvata panika.

Sama sam u ovom svetu i teško mi je. Ali Sara me bodri svakog dana. U poĉetku,
nismo znale koje su mi mogućnosti i za šta bi mogla da se školujem. Onda je ona
otkrila privatnu praksu koja sponzoriše ljude sa manama i osigurava im posao.
Tako sam se pokrenula sa mrtve taĉke.

Moj izgled bio je druga.

"Maria, mi querido (draga moja), šta sam ti rekla! Ti si apsolutno prelepa!

Devojke ubijaju za tvoju boju kosu, rade intervencije za podebljanje usana, a ti
imaš sve to prirodno.

"A telo, Sari? Ovo? Vidi me."

"Samo treba da se zategneš. Ĉim sakupim malo para, idemo na bazen i u

teretanu ti i ja."

"Sarita, ne ţelim da uzimam od tebe."

Isto tako ne ţelim da uzimam od Rafaela. I on naporno radi, uĉi i igra fudbal
da bi nam obezbedio bolju budućnost.

Kada izaĊemo napolje, udahnem sveţi vazduh. Najviše volim rano ujutru da
šetam, kada Sunce tek grane. Tada mi jedino ne smeta.

"Zaboravila sam, posle škole idem na vajarstvo."

"Ok. Ja ću raditi do kasno. Ĉula sam u kuhinji da imaju neki banket. Ako
ostane klope, donosim."

"Vaţi. Hvala ti, Sara, za sve."

"Nema na ĉemu. I Maria, ti nisi svesna koliko si prekrasna."

17
Profesorka28

Sara mi je stalno to ponavljala. Da se ljudi ne ravnaju po fiziĉkom izgledu.

Da se ne dele da bogate i siromašne. Već da svako ima dušu i srce i tek nakon
upoznavanja istih, moţeš da doneseš sud. Kao da je to lako?

Kako kad nisam primala blizu nikog?! Na ĉasovima i u školi jedva

prozborim koju reĉ sa kolegama. Imam utisak da mi na ĉelu piše da imam manu.

Sama sam sebi najveći neprijatelj.

Nisam ni deĉka nikad imala. Ne tako davno, u Mexicu poljubio me Hesus,

prijatelj koga znam ceo ţivot. Poljubio me na rastanku i to je jedini poljubac za
koji znam.

Još dve godine i biću fizioterapeut. Odluĉila sam da uposlim ruke, umesto
oĉiju. Toliko toga moţe rukama da se uradi. Moţe ĉak i da se priĉa rukama.

A sad sam krenula i na vajanje koje me smiruje. Svu negativnu energiju

usmerim na glinu i stvaranje skulptura. Uĉitelj nije zadovoljan jer misli da u meni
ĉuĉi talenat koji nikako da se ispolji.

Kaţe, pravi trenutak će tek doći.

I bio je u pravu.

18
Profesorka28

"Frajer"

HARRY

Ne mogu da verujem da ovo radim. Stojim ispred uĉionice i spremam se da

uĊem u radionicu. Kada smo se javili treneru, dobili smo ponovo predavanje o
lepom ponašanju, o treninzima i ţrtvi koju fudbal zahteva. Nakon njegovog
izlaganja od pola sata Rafael i ja dobili smo da izaberemo gde ţelimo da odradimo
mesec dana. Slikanje, crtanje, mozaik i vitraţ nisu bili nešto što me zanimalo, zato
sam odabrao poslednju opciju, vajanje. Ni vajarstvo me posebno nije interesovalo,
ali sam se vodio time da ću samo nešto da muljam rukama.

"Dobar dan."

Ušao sam u veliku prostoriju koja je više liĉila na hangar nego na uĉionicu.

"Dobar dan. Vi mora da ste Teylor?!" - upitao me je sredoveĉni ĉovek.

Gledao sam letimice preko cele prostorije i niko me nije ni konstatovao.

"Da."

"Upoznat sam sa vašim sluĉajem."

Kakav sluĉaj jebote?! Samo smo malo izašli u grad. Ĉoveĉe.

"Znate li, Teylore, da ovde morate da budete mesec dana i da za to vreme

morate redovno da dolazite i radite kao i ostali naši uĉenici?"

"Znam. Samo šta ću da radim? Ja ne znam ništa o ovome?"

"A ipak ste izabrali?! Mora biti da vas bar malo interesuje?!"

Svuda su bile razbacane stvari, na stolovima su se nalazile ĉinije sa bojama i

glinom ili neĉim sliĉnim. Ljudi su bili zaokupljeni i niko nije ni digao glavu.

"Interesuje me. Naravno."

19
Profesorka28

Moram da se sloţim sa svime, trener će me proveravati.

"U redu. Nauĉićete bar osnovne tehnike. Evo da vidim gde bih mogao da vas
smestim. Aaaaa, odliĉno. Maria! Maria!"

Jao, molio sam Boga da ta Maria nije neki idiot.

"Da? Tu sam, gospodine."

Nigde je nisam video, samo sam ĉuo glas.

"Opet si se zavukla u ćošak? Zašto, zlato?"

Pogurao me je napred ka najudaljenijem kutku radionice. Tek sam tad uoĉio

devojku bakarne kose. Ni dok smo se pribliţavali nije podigla glavu. Bila je
zaokupljena neĉim što je drţala u ruci. Stiskala je i besnela.

"Ne ide mi, profesore. Poludeću."

"Nećeš. Evo, dušo, imaćeš partnera. Teylor, upoznaj Mariu i od sad ćeš sve
nju slušati. Ona je veliki talenat."

Kakav talenat kad joj ne ide?!

"Drago mi je."

Nije ni podigla glavu. Divljakuša. Osnovna kultura.

"Teylor."

Profesor nas je ostavio i udaljio se, a ja sam ostao da stojim i buljim ĉas u
nju, ĉas u njega.

Šta, koji kurac?

"Hoćeš li mi reći o ovome?"

"Znaš li uopšte nešto?"

"Ako hoćeš da budem iskren, ne znam."

"Pa šta ćeš onda ovde? Molim te, idi negde drugde... Traţi da te profesor
premesti."

20
Profesorka28

Gledao sam je iz profila. Imala je bakarnu kosu do ramena, mali prćast nosić
i pune usnice. Nosila je trenerku i preko veliku kecelju koja je bila uprljana. No,
ona nije marila. Ruke su joj bile do lakata u glini.

"Jel' to glina?"

I nosila je naoĉare.

"Jeste. Ovo je neka vrsta školske gline. Sa njom radim dok formiram oblik."

"Aha."

I dalje je stiskala glinu, ponašala se kao da ja nisam prisutan. Biće ovo

jebenih mesec dana.

"Ne deluješ mi kao da ţeliš da budeš ovde."

"Otkud znaš?"

"Eto... Osećam..."

"Ovde sam po kazni. Ja sam sportista."

"O ne... Ne mogu da verujem."

"Šta to?"

Sad me je već ţivcirala. A nisam ni poĉeo.

"Još jedan nabeĊeni frajer koji svoju kaznu odraĊuje ovde praveći se da ga
sve ovo zanima."

"Frajer kaţeš? Otkud znaš da sam frajer kad me nijednom nisi pogledala?"

Sad sam već hteo da je zadirkujem i nerviram.

"To se tako kaţe, kretenu."

"Maria, evo ajde da se kladimo da ću nauĉiti sve za mesec dana i napraviti

skulpturu bolju od tebe."

"Ti? Nema šanse."

21
Profesorka28

"Videćemo. Daj ruku."

Pruţila mi je prljavu ruku i prihvatio sam oĉekujući da će me konaĉno

pogledati. Ali jok, ona kao da je to izbegavala. Pa mene niko ne izbegava!

"Mogla bi bar da me pogledaš ako se već rukujemo."

Odmahnula je.

"Maria."

"Ako misliš da ću da padnem na dupe samo od tvog glasa, varaš se."

"Koliko imaš godina? Ponašaš se kao dete."

"18."

"Pa i nisi tako mala. Hajde pokaţi mi."

Poĉela je da priĉa i sve više se odmicala. Nerviralo me je što misli da sam

idiot. Nije me ni upoznala. Jeste da sam ovde došao jer moram, ali ţelim da mi što
bolje proĊe vreme. Kad je rekla da je kraj ĉasa, uhvatio sam je za ruku.

"Okreni glavu. Hoću da vidim s kim radim."

Ne znam šta mi ovo treba. Zašto se nateţem sa nekim ko ne ţeli bilo kakav
kontakt. A onda sam dobio udarac u stomak. Njeno lice je bilo prelepo, tako milo
ali oĉi...Nešto sa njima nije bilo u redu. Naoĉari su bile ogromne, stakla debela, a
oĉi iz njih tako svetle i ĉudne.

"Maria..."

"Ako ţeliš da kaţeš da sam grozna, prećuti. Danas mi iovako nije dan."

"Ne, ti nisi..."

"Kraj, deco. Skupite svoj pribor. Vidimo se za dva dana."

I dalje sam bio pod utiskom. Suzio sam pogled i video da ona sve radi
rukama, oslanja se, dodiruje. Šepurio sam se tu ko pravi, a ona ne vidi, jebote.

"Hoćeš li da te odvezem kući?"

22
Profesorka28

"Ne treba, hvala. Rekla sam ti, ne treba mi tvoje saţaljenje."

"Ti ne znaš šta ja mislim, odbacuješ me, a nisi me ni upoznala."

"Teylor, ne ţelim da te upoznam. Idi sad."

"Maria, vidimo se prekosutra."

Krenuo sam da se odaljavam kad me je jedna ţenska ruka zaustavila.

"Ja sam Mayle. Maria je dobra devojka, ĉula sam da te je terala od sebe."

"Jeste. Ja sam tu kao njen par i kao takav ću i ostati."

"Puno pati, teško je ţiveti sa hendikepom. Ali ona je borac i misli da mi ne

vidimo."

"Šta joj je sa oĉima?"

"Slabovida je. Njeni nisu imali novca da je operišu kao malu i nisu vodili
raĉuna te je sad kasno."

"Kako kasno?"

"Pa, mislim, za pare sve moţe..."

"Hvala ti, ja sam Teylor, Harry Teylor."

"Drago mi je. Mislim da si se ti sad zadrţao najduţe."

Jebeno, ne verujem.

"Kako najduţe? Pa tu sam sat vremena."

"Ha, ha, kaţem ja, najduţe. Vidimo se."

Pozdravio sam se sa malom Mayle i tek onda na vratima video natpis

Odeljenje osoba sa posebnim potrebama. E Harry, kralju.

*****

23
Profesorka28

Uveĉe nakon predavanja i treninga mislio sam da potraţim Selenu, ali sam
odustao. Samo sam se sruĉio u krevet i ĉekao Rafa da se vrati.

"Hej druţe, kako je bilo?"

"Smor. Kod tebe?"

"Mislim da će mi biti interesantno. Hoćemo na bilijar?"

"A Selena? Već me pitala za tebe."

"Sad nisam raspoloţen. Moţda kasnije."

"Vaţi. Samo da se tušnem i idemo."

Znam gde joj je soba. Ako mi bude do sexa, otići ću. Sada mi je druga
devojka još uvek u glavi. Jebeni prvi utisak...

MARIA

Nikad ne bih rekla da jedan takav frajer moţe da bude tako uporan. Zbog
mene. On mene pita otkud znam kako izgleda? Pa jebeno osećam. Oko njega zraĉi
aura frajer sam, tim se diĉim. I ja se ne petljam sa takvima. Takvi beţe od mene.
Nisam im interesantna, niti sam lepa. Moţda bih bila da sam normalna. Ali, nisam.
I navikla sam.

Zato ne dozvoljavam nikom da mi se pribliţi. I ovo na ĉasovima, samo

pustim Mayle blizu jer je ona nemoguća. Devojku koja nema dva prsta na desnoj
ruci i sa tim se najbolje nosi, ne mogu odbiti. Ona je moje malo Sunce.

I sve je bilo dobro dok on nije došao. Već smo imali problematiĉne momke.

Već smo bili u programu rehabilitacije loših momaka i muka mi je od tog.

Ali ovaj je drugaĉiji. Na prvom ĉasu dao mi je do znanja da neće odustati. Postavio
mi je ultimatum. On mene da nadmaši? Nema šanse.

I nije pobegao, niti se zgrozio kad mi je video oĉi. Ipak, opasan je. Mogla
sam da razaznam tamnu kosu i malo grublje crte lica. Mogla sam da uoĉim
24
Profesorka28

ogromno telo naspram svog, veliko, mišićavo. I zato kaţem, on je frajer, a ja sam
obiĉna smrtnica.

"Hej dušo, zamišljena si?"

"Nedostaje mi Rafe."

"Jel' se javljao?"

Brata nisam videla danima, uvek uz neki drugi izgovor. Nedostaje mi, ipak
je moj. Poslednji put obećao je da ćemo se prošetati i otići na sladoled. Još uvek ga
nema da ispuni obećanje. Moţda neko ne bi prešao preko njegovog ponašanja, ali
ja ne ţelim da mu uzmem za zlo.

Nekad ću skupiti dovoljno novca i probati da se operišem. Ne moram sto

posto da ozdravim, ali da nosim normalniju dioptriju i lepše naoĉare, to sigurno.
Zato ţelim da završim za fizioterapeuta. Uvek ima posla i moţda ću biti u prilici da
dobro zaraĊujem. Nikad ne odustajem. A znam da i Rafe to isto ţeli.

Mnogo smo patili oboje i ako je njegov san da trenira i bude što bolji u nadi
da će biti profesionalac, ko sam ja da mu stanem na put. Ne ţelim jer ga volim. I
znam da mu je krivo kad vidi da se muĉim, da više upotrebljavam ruke od oĉiju.
Sad mi već ĉulo dodira predstavlja više od polovine svojih osećaja. I znam da će
mi i on dati novac ako zaradi. Ne mogu da se ljutim na njega. On mi je sve na
svetu.

"Samo je pustio poruku. Ima obaveze."

Sara zna naš ţivot. Ni ona nije iz imućne porodice ali je uvek bolje ţivela od
nas. Ona nije znala šta znaĉi nemati. I ostala je normalna i uvek uz nas, to ću joj
pamtiti dok sam ţiva.

"Pozovi ga ti. Sestra si mu. Normalno je da ti nedostaje."

"Doći će kad bude mogao."

Moram da podnesem ţrtvu. Ţelim jer samo tako Rafael će moći da

napreduje bez ikakvog pritiska sa strane.

25
Profesorka28

Ĉula sam da sportisti mnogo treniraju i ako ţele da budu poznati i uspešni,
njihov privatan ţivot mora da trpi. U ovom sluĉaju, ja sam ta.

*****

"Maria, mi hermana (sestro moja)."

"Rafael..."

Grlila sam tog grmalja. Svaki put kad bi ga dodirnula, osetila bi nove mišiće
pod prstima. Stiskala sam i upijala njegov miris, bratski.

"Kako si,querido (draga)?"

"Dobro, hvala na pitanju. Ti?"

"Dobro i umorno."

Rafael je trenirao fudbal, i to ne onaj soccer, već ameriĉki. Ja nisam puno

znala o tome, ali sam ga podrţavala jer sam znala za njegovu opsesiju.

"Kako treninzi?"

"Dobro. Kako si ti? Treba li ti novac?"

"Ne."

"Mari... Sigurno ti treba za krpice... Uzmi."

Niti sam izlazila, niti mi je trebala nova garderoba. Sve što sam imala, dala
mi je Sarita.

"Ne treba stvarno."

"Maria, isplivaćemo iz blata za par godina. Kad potpišem za profesionalce i

poĉnem da primam platu, krenućemo sve ispoĉetka."

"Rafe, nisi ti kriv zbog ovoga. Mama i tata nisu mogli ništa da uĉine."

26
Profesorka28

"Znam, ali ja hoću."

"Polako... Dobro mi je iovako. Idem u školu i u radionicu, ţivot mi je

ispunjen."

"Laţeš me,hermana, laţeš."

Laţem, ali on ne mora da zna. Nisam imala drugarice, a tek drugove. Nikad
se nisam zaljubila, niti mi je neki deĉko prišao na taj naĉin. Da nije bilo Hesusovog
poljupca, ne bih ni znala kako to izgleda. A i to je bio poljubac za rastanak, nikako
pravi poljubac momka i devojke. Nikome nisam privlaĉna.

Ni mene niko nije privukao, dok iritantni frajer zvani Teylor nije uskoĉio u
moj prostor.

Sledeći ĉas pokušala sam da budem gruba, ali i on je zauzeo drugaĉiji

pristup.

Pokazivala sam mu osnovne tehnike i prvi put, stavio je kecelju i ruke

zagnjurio u glinu.

"Treba samo da mešaš, da osetiš masu pod prstima. Oblik se formira na

kraju. Nekad poĉnemo jedno, a završimo stvarajući nešto sasvim drugo.
Razumeš?"

"Razumem."

Nisam ništa stvorila mesecima. Profesor kaţe da imam blokadu i da će ona

proći kada naĊem neku drugu preokupaciju i inspiraciju, a da sam talenat kakav se
ne propušta.

Kad sam stala pored Teylora, osetila sam toplinu. Danas je bio u crnoj
kombinaciji. Bilo mi je ţao što ne mogu da vidim njegove oĉi, a ĉak ni lice nisam
jasno videla.

"Kako treba da radim? Moţeš li da mi pokaţeš?"

"Mogu."

Uronila sam ruke u glinu i stavila ruke preko njegovih.

27
Profesorka28

Osetila sam velike muške ruke. Nikad nisam dodirnula muškarca, a pod tim
ne mislim na brata. Nikad nisam osetila telo pored svog. Stao je polako iza mene i
šapnuo mi.

"Opusti se i uĉi me. Moţda nekad ja budem mogao tebe nešto nauĉiti."

Udahnula sam njegov miris i samo klimnula glavom.

Frajer, Maria!

28
Profesorka28

"Ko sam ja?"

HARRY

Leţim zadovoljen kod Selene u sobi, a razmišljam o maloj devojci sa kursa.

Noćas nakon ţurke u kampusu došao sam kod Selene u sobu i tu se ispraznio kao
nikad. Ne znam zašto mi je sad toliko sex bio potreban jer sam aktivan već
godinama.

"Dušice, budan si?"

"Da. Idem u sobu."

"Spavaj, Harry."

"Nastaviću u svojoj sobi."

Ustanem i pokupim svoje stvari, navlaĉeći samo trenerku na golo telo.

"Dobro, kako ţeliš. Javi mi se."

"Ok."

Selena je navijaĉica i sa njom imam otvorenu vezu. Od prvog dana ovo je

samo sex i još uvek se toga pridrţava.

Zna dobro ako krene da vrda i umisli nešto više, nemam problem da odem i
zamenim je.

Danas nakon predavanja opet imam ĉas sa Mariom. Tri ĉasa koje sam
proveo sa njom, nisam daleko odmakao. Nakon što mi pokaţe osnovne tehnike,
ostavi me da muljam sa glinom u rukama, a ona se udalji u ćošak i nastavi sa
svojim radom. Totalno me iskljuĉi i to me nervira.

29
Profesorka28

"Harry, ti si?!"

"Ja sam. Odoh pod tuš, neću nastavljati spavanje. Hoćeš u teretanu?"

"Hoću. Evo ustajem i ja."

Ovog vikenda imamo vaţnu utakmicu. Danas ću otići i ispoštovati dogovor,

ali sledeći ĉas moram preskoĉiti.

"Boli me glava."

"Mnogo si pio, Rafe."

"Priznajem."

"Ja nisam. Već sam pikirao Selenu."

"Ti ako ne pojebeš nešto svaki drugi dan, postaješ nervozan..."

"Samo imam zdrav, sexualni apetit. Trebalo bi i ti da uradiš isto. Bićeš

zadovoljniji. Video sam da te Kitty gleda."

"Malo mi je naporna ona, jeste dobra riba..."

"Rafe, ako traţiš sex, šta te briga kakva je. A ako hoćeš da ti bude baš
devojka...e onda se potrudi."

"Ma jok, kakva devojka. Imam preĉe stvari na pameti. Moram i o sestri da
mislim."

"Kako je ona?"

"Dobro. Lepo uĉi."

Super. Rafael mi je samo rekao da ima mlaĊu sestru, ali mislim da nije hteo
o njoj da priĉa jer su došli iz siromašnog sveta, a i kaţe da sam ja ţenskaroš i ne
treba ni da je znam, niti da mislim na nju.

*****

30
Profesorka28

"Dobar dan, Maria."

"Ćao."

Naravno, kada stignem, ona je već tu. Pitam se koliko sati provodi uopšte
ovde.

"Kad si stigla?"

"Davno."

"Da li ćeš krenuti nešto konkretno da radiš? Vajaš tu loptu već danima."

"Šta te briga! Uzmi svoju glinu i radi."

"Maria, nisam te niĉim uvredio. Ponašaš se prema meni odbojno, unapred si

me osudila zato što sam uspešni sportista koji ide na koledţ i zeza se."

"Nisam. Samo, rekla sam ti, ne ţelim da te upoznam. Ovde sam da ti

pokaţem šta da radiš i kad završiš, otići ćeš i više se nikad nećeš ovde vratiti."

Stajao sam iza nje. Znam šta joj je. Plaši se da se otvori jer misli da je ruţna
i da je niko ne bi pogledao. A ona je predivna. Toliko mi je ţao da se bojim da ću
iz najbolje namere, nešto pogrešno reći.

"Nemam oca, umro je. Jedinac sam, a majka pošto je još uvek mlada, nije
ţelela da više brine o meni sama, pa me je poslala u drugu drţavu na koledţ."

"Uh..."

"Nedostaju mi i on i ona. Sva sreća, imam ludu tetku koja me u stopu prati i
sve mi ĉini podnošljivim."

"Imam brata. Roditelji su nam poginuli. I kao i ti, i ja imam roĊaku Saritu
koja ţivi sa mnom i ĉini mi ţivot podnošljivim."

"A brat? Zar on ne vodi raĉuna o tebi?"

"Vodi, ali on ima svoj ţivot."

"Šta misliš, šta bih mogao ja da napravim?"

31
Profesorka28

"Ne znam. Kao što si i sam rekao, ja valjam loptu, blago meni."

"Maria, zašto ne bi nešto zajedno napravili?"

Prišao sam iza nje, stavio kecelju i uronio ruke u njenu glinu.

"Ti radiš dodirom. Zašto ne bi napravili bistu?"

"Bistu? Misliš neĉiju glavu?"

"Da. Ne okrećeš se nikad kad ja doĊem. Ne ţeliš da me pogledaš, gotovo

uvek skrivaš pogled i stalno se druţim sa tvojim leĊima. Zašto ne bi napravila
mene?"

I eto je, priţeljkivana reakcija. Okrenula je glavu i video sam kako joj se oĉi
šire. Ĉkilji ispod naoĉara gledajući me.

"Tebe?"

"Da."

"Ali ne vidim te dobro."

"Znam. Zato ću ja biti model, a ti ćeš morati da me dodirneš."

"Ti si lud, Teylor, ako misliš da ću to da radim. Skloni ruke odavde."

Vratio sam se za svoj sto i pustio je da probavi moju ludu ideju. Ni sam
nisam znao zašto to radim, zašto joj se pribliţavam kad je ona uporna da me
odbija.

Nisam video ništa ruţno u njenom hendikepu. Ĉak i sa tim debelim

naoĉarima bila je slatka, iako je ona na sve naĉine pokušavala da predstavi baš
suprotno.

"Kad budeš spreman, poĉećemo sa noţićima."

"Šta ću da radim sa tim, kad ne znam šta pravim?"

"Daću ti neki model."

"Maria, zvoni ti telefon."

32
Profesorka28

"Oh, nisam ga ĉula. Halo? Sarita?"

Shvatio sam da je zove baš ta roĊaka i da je u pitanju neki posao te ne moţe

da doĊe po nju.

"Naravno, bez brige. Snaći ću se. Vidimo se kasnije. Sigurna sam."

Ćutao sam, a onda prelomio. Neka unutrašnja sila me je vukla.

"Maria, ja ću te otpratiti."

"Ma..."

"Nisam došao kolima ovaj put i prijaće mi šetnja. Ne budi namćor."

"Ja namćor?! A šta si ti? Šta si ti?"

"Ništa. Ja sam jedno veliko ništa. Takvim me smatraš!"

Ne znam zašto se obazirem na ovo. Zašto ova devojka budi u meni neku
vrstu zaštitnika?!

"Ne ĉini ovo gorim. Ti koĉiš ovo. Samo ti. Ne saţaljevam te, naprotiv, ţeleo
bih da te bolje upoznam. A ti...ti si kao iskra...tako se lako pališ i rasplamsaš."

"Ne seri i nastavi. Razmisliću, hvala na ponudi."

Do kraja ĉasa objasnila mi je kako se koristi alat. Još uvek sam muljao i
nisam imao blage veze šta će od ovog ispasti. Ţeleo sam i ja da napravim za nju,
nešto njeno, meĊutim znao sam da glava ne dolazi u obzir. Kako god, bila je
osetljiva i nisam ţeleo dodatno da je draţim i ljutim. Nadao sam se da će se ipak
predomisliti u vezi mog predloga. Bio sam mrtav ozbiljan.

"Deco, skupljajte i pranje ruku. Teylor, doĊi do mene na minut."

"Idem do profesora i ĉekam te ispred. Ok?"

"Ok."

"Samo ti polako."

33
Profesorka28

Skinuo sam kecelju i oprao ruke. Maria nije davala ja ništa da diram. Uvek
je sama sklanjala naš pribor. Kao da je imala neki svoj ritual.

"Izvolite, profesore?"

"Kako ti se ĉini ovde?"

"Ok je."

"A Maria?"

"Fina je."

"Dobra je cura, ali povuĉena. Ne daje da joj se pribliţe ljudi. Mislim da bi ti

mogao da je izvuĉeš iz oklopa."

"Ja?"

"Da. Ti. Vidim da je poĉela da radi. Stagnirala je mesecima. Šta god da

radiš, samo nastavi tako."

"U redu."

"Zvao me je trener."

Znao sam.

"Proverava me?"

"Da. Ali, redovan si i trudiš se, od mene imaš samo pohvale."

"Hvala, profesore."

Izašao sam ispred i ĉekao Mariu. Gotovo uvek prvo izaĊe Mayle.

"Hej Teylor, kako je?"

"Dobro, malena."

"Ĉekaš nekog?"

"Da, Mariu. RoĊaka ne moţe da doĊe po nju, pa ću je ja otpratiti."

34
Profesorka28

"Ah, Sara sigurno radi. Dobro, molim te, nemoj samu da je pustiš. Ona je
tvrdoglava, ali ne bi mogla sama. Budi uporan, Teylor."

"Naravno."

"Imaš li devojku?"

Šta jebote?

"Mayle..."

"Ili imaš sex šemu?"

"Mayle... Kakav je to reĉnik?"

"Normalan. Lepo te pitam, šta se ĉudiš? Imaš li devojku ili imaš samo sex?
Mislim, izgledaš top, mora biti da se ţenske otimaju oko tebe. Eh, da sam malo
starija..."

"Mayle, srce, ne izgledam baš top kako ti kaţeš...ali nemam vremena za

devojku. Odgovor na tvoje pitanje je da, imam sex šemu."

"Aha, znala sam. A šta misliš o Marii? Jel'da da je lepa?"

Šta radi ova mala?

"Lepa je."

"I ti si lep. Što je ne izvedeš na sladoled?"

"Mayle!"

"Pih, mislila sam da si drugaĉiji."

"Šta sad to znaĉi?"

Okrenula je glavu i kunem se da sam video suzu u njenom oku.

"Mayle..."

"Nećeš da se mešaš sa nama. DoĊeš i odeš, tek tako... Mi drugaĉiji te ne

zanimamo..."

35
Profesorka28

"Nije tako!"

"A kako je, Teylor? Kaţeš da je Maria lepa, a ne ţeliš da je izvedeš jer ne
daj, Boţe, da te neko vidi sa njom!"

U tom trenutku Maria je izašla.

"Šta vam je?"

"Ništa."

Pruţio sam joj ruku, kao da se premišljala sekund, dva i onda mi je pruţila
svoju.

"Mayle. Ti?"

"Dolazi mama po mene. Ćao, Maria."

"Maria? A tebi se nije javila? Šta si joj uradio, Teylor?"

"Baš ništa."

Šta da kaţem, obe su uporne i tvrdoglave.

"Ne verujem ti. Još uvek nisam doţivela da se Mayle duri."

"Kuda idemo?"

Priĉala je lagano i pokazivala mi put.

"Dobro ti ide."

"Više je kao da ga znam napamet. Mogla sam sama, ali ti si uporan."

"Maria, ako mogu da pomognem, pomoći ću. Nisam baš bez manira, šta god
ti mislila o meni."

"Teylor, ne ţelim svaĊu, a ni prepirke. Neka nam ovo zajedniĉko vreme

proĊe u miru."

Još uvek nije smatrala da naše prijateljstvo moţe da uspe. Nije verovala u
mene i zato mi je predstavljala još veći izazov, a da toga nije bila ni svesna.

36
Profesorka28

Harry ne posustaje.

Harry ne odustaje.

*****

Utakmica je dobro prošla. Hteo sam sa Rafaelom da proslavim, ali on je

otišao kod sestre.

"Moram da idem, zapustio sam je."

"Ok. Pozvaću Lisu da vidim gde je. Moţda izblejim malo sa njom."

Oboţavao sam moju tetku. Bila je luda i slobodnog duha, skoro isto kao ja.
Ponekad sam izgledao kao da me je ona rodila. Toliko smo bili sliĉni.

"Hej, Harry srce!"

"Gde si? Hoćeš danas da se druţimo? Imaš nešto?"

"Nemam. Idem samo da odnesem dve slike i slobodna sam. Jedva ĉekam da
se vidimo."

"Vaţi."

"Doći ću po tebe za pola sata."

Selena me je zvala, ali tog dana nisam bio raspoloţen za nju.

Mislio sam o Marii, o tome koliko stavlja to što ne vidi ispred svega i ne
pušta nikog blizu sebe. Pitao sam se kakav je bio njen ţivot pre.

Kada sam je ispratio, video sam da me nije dovela do ulaza. Ustvari došli
smo do ulaza u dvorište, ali koja je bila njena zgrada nisam znao.

Da li dolaziš danas?

Nepoznat broj. Ako opet imam neki ubaĉeni trening...

37
Profesorka28

A gde? I ko je to?

Eh ludače...ništa ne slušaš...

Maria?

Aha.

Gde si ti?

Ja sam tamo gde bi i ti trebao da budeš. Ali nema veze. Znala sam da ćeš
jednom odustati.

I eto je opet. Jebeno odustajanje.

Spremio sam se i saĉekao Lisu.

"Dobro izgledaš mali. Kako fudbal?"

"Dobro."

"Uĉiš li?"

"Da. Sve je ok."

Znam da me i ona proverava zbog majke.

"Laura me je zvala."

"Kakva je to majka kad nema vremena za sina? Hajde reci mi."

"Doći će na sledeću utakmicu, obećala je."

"Aha, vaţi. Jedva ĉekam da budem draftovan i odem odavde."

"Polako, otići ćeš. Gde idemo?"

"Imam jedan predlog. Sećaš se da moram da odradim mesec dana umesto

kazne? I da sam odabrao vajanje?"

"Aha."

Lisa je zamahnula svojom talasastom smeĊom kosom i krenula da pali auto.

38
Profesorka28

"Ne znam kako mi je promaklo da i danas imam ĉas. Hajde da te odvedem

tamo i upoznam sa mojom partnerkom."

"Ti imaš partnerku?"

"Imam. Vajamo zajedno mada još ne znamo šta."

"Ţensku?"

"Da, jebote ţensku. Šta se išĉuĊavaš?"

"Hm..."

"Vozi na drugi kraj grada. Reći ću ti kad da skreneš."

"Samo mi je ĉudno da si sa nekom devojkom u prijateljskim odnosima.

Mislim da pojebeš i pre nego što pitaš za ime."

"Lisa... Kao prvo, nisam baš u prijateljskim odnosima sa Mariom, kao

drugo, videćeš zašto, a kao treće, ona će ti se svideti jer je umetnica..."

"Ne ferma te kaţeš?"

"Tako nekako."

"Vau, već mi se sviĊa."

Pola sata kasnije upoznao sam Mariu i Lisu. Mislio sam da će se Maria
povući i ćutati, ali ona nije. Kao što sam i pretpostavi,o odmah su poĉele da priĉaju
o umetnosti, tako da mene nisu ni primećivale. Profesor je dopustio da Lisa
prisustvuje jer je odobravao bilo koga ko ume da stimuliše uĉenike.

Ja sam zauzeo svoje mesto i ponovo stavio ruke u glinu, ne znajući šta
stvaram. Nikako mi ništa nije bilo na pameti. Mogao bih da joj napravim loptu za
ameriĉki fudbal i ostavim za uspomenu kad odem.

Pokušavao sam da naĉujem razgovor dobar je, smotan je, klinac je...

Ja smotan? Ja klinac? Ubiću Lisu.

"Hej deĉko..."

39
Profesorka28

"Jeste li se lepo izrazgovarale?"

"Harry, ne budi dete. Maria je divna devojka, baš volim što si me doveo."

"Hm..."

"Šta? Sad ti smeta jer se ne vrti sve oko tebe?"

"Lisa."

"Dušo, ona je jako stidljiva i zbog toga je preplašena. Ĉula je o tebi neke
priĉe i zato te ne pušta blizu."

"Sve si to sad saznala?"

"Aha, umem da budem ubedljiva. A znaš li šta mi je rekla?"

"Šta? Da sam ja ovakav, onakav...?"

"Ne. Da bi volela da prihvati tvoj predlog, ali ne zna kako da ti kaţe. Tako
će kaţe da te vidi."

"Molim?"

"Da. I zato ako misliš da budeš kreten, podvuci crtu i zahvali se. A ako
misliš da je stvarno upoznaš i dopustiš joj da ona tebe upozna, onda ovde zbaci
masku fatalnog zavodnika i budi obiĉan deĉko."

"Tako?"

"Tako."

Pogledao sam preko Lisinog ramena kako Maria pakuje stvari. Nismo od
kako sam došao progovorili niti jednu reĉ jer je sve vreme bila sa Lisom.

"Hoćeš da je odvezemo do stana?"

"Ne dragi, ti ćeš da je odvezeš, a potom doĊeš po mene. Harry, svaki sekund
je bitan. Ona lako moţe da se predomisli."

"Ok. Hvala ti."

"Ništa. Sanjam da naĊeš normalnu devojku koja ima gram mozga."

40
Profesorka28

"Lisa!!!"

"Znam, znam...sorry..."

Ostavio sam Lisu i krenuo do Marie.

"Maria, nismo se druţili danas."

"Nismo. SviĊa mi se tvoja tetka."

"I ti se njoj sviĊaš. Mogu li da te odvezem do kuće? Molim te."

"Moţe. Ţelim da popriĉam sa tobom."

"Vaţi. Idemo.

41
Profesorka28

"Pustiću ga"

MARIA

Svi mi govore da ne puštam ljude blizu. I taĉno je. Zašto bih nekom
dozvolila da mi se pribliţi pa da posle zloupotrebi to.

Bila sam nazivana u Mexicu raznim imenima, bila sam slepica, ćorava,
jadnica, rugoba.

I zato taj sveprisutni strah.

Iako su godine prošle, sada sam odrasla, izrasla u pravu devojku i dalje ne
vidim dobro i to mi daje dodatnu dozu nesigurnosti. Ne mogu da vidim i ocenim
osobu koja je pored mene.

Zbog toga ne verujem. Teško je zavisiti od drugih. Kada su roditelji spiskali

svu imovinu pre moje operacije, bilo mi je jasno da neću progledati. Ne dok sama
ne budem stasala, školovala se i nabavila novac. I Rafe će mi pomoći. Znam da
hoće. Ali kada završim školu za fizioterapeute, i dalje ću gledati da napredujem i
moţda postanem sportski terapeut. Ko zna? Mogu sanjati, mogu se nadati. Isto
tako, mogu da postavim cilj prema kome treba da idem. Na kraju cilja...svakako je
moj vid. Moja svetlost. Moje boje. Svet. Lep i jasan.

Ipak, sada sam uzdrmana zbog njega. Zbog muškarca koji mi je takoreći za
petama. Tu je prisutan u mojoj glavi i mojim mislima.

Teylor me je zaokupirao skroz i još uvek ne znam šta da mislim o njemu.

Ĉinjenica da je uspešni sportista, da je razvijen toliko vidim, da zraĉi nekom
energijom, a to me plaši.

Znam i zašto. Šta ako mu se otvorim, a on me odbaci? Šta ako mu se

pribliţim, a on to zloupotrebi? Iako tvrdi da neće... Šta ako?

42
Profesorka28

Ne poznajem ova osećanja. Ne poznajem ništa od ove borbe koja se vodi u

meni. Plaši me. Sve.

"Zamišljena si?"

"Jesam. Vagam."

"Šta?"

"Upoznala sam nekog. I još uvek ne mogu da ga proĉitam...i to me nervira."

"Mari, to je jako lepo."

"Ne znam..."

Bojim se da se ne razoĉaram. On će se snaći, a šta će sa mnom biti... Ne

treba meni niko da kaţe šta znaĉi biti sportista i to uspešni. I moj Rafe je kao on, i
nema devojku, ĉak ni simpatiju.

"Slušaj da ti Sara kaţe. Moraš jednom da preseĉeš. Moraš da pustiš srce bar
jednom da te vodi. Moraš da ţiviš ţivot, a ne da se skrivaš. Samo u tvojoj grupi su
ljudi sa raznim nedostacima i svi ţive."

"Znam, Sarita."

"Ti si mnogo lepa. Kad nauĉiš sebe da ceniš, cenićeš i druge."

"I to znam. Volela bih da mi pomogneš."

"Naravno, srećo."

Danas sam se spremala za ĉas kad mi se Rafe najavio. Jedva sam ĉekala da
ga vidim, ali i Teylora isto tako. Puno sam razmišljala o njegovom predlogu.

Dugo nisam ništa napravila. Profesor je tvrdio da će inspiracija sama doći

kad joj se najmanje budem nadala. I mislim da mi on moţe pomoći. Baš zato jer je
on predmet mojih misli.

Ja sam izvan njegove lige, ali mogu na trenutak to zaboraviti i uĉiniti nešto
za sebe.

43
Profesorka28

Rafe je sedeo kratko jer mu je Sara rekla da moram na ĉas. Bilo mi je krivo
što zbog nekog tamo deĉka, evo prvi put odbacujem brata.

"Maria, lepo izgledaš. Radila si nešto sa kosom?"

"Malo sam je oblikovala."

Malo znaĉi da me je Sara odvela kod frizera da mi skrati kosu i izvuĉe

pramenove. Uveravala me je da nije napadno, a da je hit.

"Divna si,hermana. Evo izvoli."

Daje mi novac. Kad god doĊe, donese koverat i ostavi mi sumu koja mi
apsolutno nije potrebna. Rafael raspolaţe malom sumom novca koji nam je ostao
od roditelja.

"Neka, Rafe."

"Maria, nećemo se oko tog svaĊati. Uzmi, kupi nešto garderobe da ti ide uz
novi friz."

"Hoćemo, Rafe, ne brini. Odvešću je ja."

Već naslućujem kako Sarita pravi planove. Kud sam joj i rekla za Teylora.

A ipak sve me je nešto vuklo ka njemu. Jedva sam ĉekala ĉas. Ţelela sam da
mu kaţem da pristajem na njegov predlog.

Onda sam se iznenadila jer je doveo još nekog. Kad mi je prišla

devojka...srce mi je stalo.

Boţe, kako sam luda bila! Ona mu je tetka! E Maria, Dios mio!

"Hm... Dakle?"

"Dakle šta?"

"Volela bih da te naslikam."

"Molim?"

44
Profesorka28

Njegova tetka bila je mlada ţena slobodnog duha. Volim osobe koje ti priĊu
bez ikakvih predrasuda. Ne znam dal' joj je Teylor nešto rekao, ali ona se ponašala
prema meni kao da se znamo sto godina.

"Da, tebe, tvoju glavu, imaš tako lepe crte lica. Na ĉemu radiš?"

"Ni na ĉemu. Vrtim se u krug mesecima."

"A ovaj moj? Sluša li te?"

Pogledala sam u njegovom pravcu i videla samo obris njegovoh tela. Znam
kad me neko gleda, prosto osećam to.

"Sluša."

"Vau, pa to je ĉudo."

"Sto posto."

"Maria, lepota dolazi iznutra."

"Ja nisam lepa."

"Lepa si, samo si nesigurna. Već ovih par minuta koliko sam sa tobom,
uoĉila sam neke stvari."

"Koje stvari?"

"Prvo, kriješ se, a ne treba to da radiš. Drugo, šta radiš to? Ĉini mi se ništa. Treće,
pogledavaš u pravcu onog mog klipana. Dopada ti se H?"

Stajala sam i muljala opet glinom. Ništa. Samo sam se iţivljavala na njoj.

"Ko je H?"

"Kako ko? Pa Harry!"

"Harry? Mislila sam da se zove Teylor. Ovde ga tako svi oslovljavamo."

Lisa je stala pored mene i izvadila mi ruke iz gline. Ne volim da mi stranci

prilaze, a evo i nju puštam. Ima nešto u njoj.

45
Profesorka28

"Harry Teylor, moj ponos. Dobar, ali nezreo. I da, kao da sam ga ja rodila, a
ne moja Laura."

Slegnula sam ramenima.

"Šta te muĉi, malena?"

"On. On me muĉi otkad je došao. Tu je svuda oko mene. Uzurpirao je moj

prostor, a ja nisam navikla na to. I sad, dao mi je taj predlog i ja samo o tome
razmišljam."

Malo kasnije ispriĉala sam joj sve. Videla sam na koga Teylor ima tu upornu
crtu. Baš je liĉio na tetku. Ona mi je rekla da mi on ne bi nešto ponudio, a da ne
ţeli to i da završi. Ĉak i kad mu istekne ovaj dobrotvorni rad, ostaće da mi
pomogne koliko god bude trebalo. Skupljala sam hrabrost za ono što sledi.
Pozdravila sam se sa Lisom i skupljala svoj pribor. Sve je imalo svoje mesto, svaki
noţić, svaka špatula, sve, u zavisnosti od debljine i veliĉine.

Udahnula sam kada mi je prišao.

"Maria, nismo se druţili danas."

"Nismo. SviĊa mi se tvoja tetka."

"I ti se njoj sviĊaš. Mogu li da te odvezem do kuće? Molim te."

"Moţe. Ţelim da popriĉam sa tobom."

"Vaţi. Idemo."

Hajde Maria, ne budi kukavica.

Ipak, u autu ćutali smo oboje.

"Šta te muĉi?"

Presabirala sam u glavi kako da poĉnem, kad me on preduhitrio.

"Pa... Ja..."

I tek tako, odjednom sam se spetljala. Ne umem ja ovo.

46
Profesorka28

"Zašto mi nisi rekao pravo ime? Sve vreme mislim da se zoveš Teylor?"

"I zovem se Harry Benjamin Teylor. Kao da je vaţno...to sam ja."

"Znam, ali opet."

"Maria, siguran sam da te ne muĉi moje ime. To je samo izgovor. Ja ne

ujedam."

"Znam."

Ne mogu da kaţem da je neprijatan, kad nije. Ne mogu da kaţem da je

umišljen, kad ovde nije. I ne mogu da kaţem da mi se ne sviĊa, kad ne znam. Ima
nešto u njemu. Ima nešto što me magnetski privlaĉi.

Stalno traţim mane, traţim nešto što će me odbiti da ne radim sve ovo.

A onda, jedan delić mog srca, onaj koji ipak ţeli paţnju, kaţe mi da mu se ja
dopadam baš ovakva kakva jesam i da mu pruţi šansu. Eto, taj jedan delić
pobeĊuje.

"Ţelim to."

Stao je momentalno.

"Šta to?"

"Ţelim da mi budeš model i ţelim da te dodirnem."

Eto prevalila sam preko jezika. Dovraga i razum.

"Dobro."

Tek tako?!

"Drago mi je da si pristala, zato što mislim da moţemo da stvorimo nešto

lepo zajedno. Talentovana si. Video sam tvoje prošle radove, pokazao mi je
profesor. I ne brini, ja ću te sve slušati."

"Hoćeš?"

47
Profesorka28

Nekako mi ovo ponašanje ne ide uz šablon ponašanja sportiste. Znam kakav

je moj Rafa.

"Harry?"

"Da?"

"Koji univerzitet pohaĊaš?"

"Kako koji? Pa Alabama univerzitet. Igram fudbal za Alabama Crimson

tim."

Ne. Ne. Ne.

Nije moguće. Zna li on mog Rafaela? Ako ga poznaje, ovo nikad neće
uspeti. Bolje da odradimo to i više se nikad ne vidimo.

"Maria, jesi li dobro?"

Ne, nisam.

"Jesam, jesam. Izvini, sigurno imaš puno obaveza. Stigli smo?"

"Jesmo, ovde gde sam te i prošli put dopratio. Da izaĊem sa tobom?"

"Ne treba. Hvala ti na prevozu. Vidimo se."

"Vidimo se."

Da li prvi deĉko, koji mi je prišao kao devojci, kao normalnom biću, prvi
koji vidi mene, a ne rugobu ili teglaru, pripada onom svetu od koga me Rafe tako
uporno skriva?!

Da li je Harry Teylor drugaĉiji nego što se predstavlja?

*****

48
Profesorka28

Noćas nisam dobro spavala. Muĉilo me je sve u vezi Teylora. Kao prvo,
uopšte ne znam kojim se sportom bavi, ali opet...šta ako poznaje mog brata? Šta da
radim? Ne smem da pitam ni jednog, a ni drugog. To bi bila prava katastrofa.

"Mari? Prevrtala si se celu noć. Mogu odavde da te ĉujem. Šta se dešava?"

"Ništa. Imam tremu jer ću poĉeti da radim nešto konkretno posle sto
godina."

Iako sam bezuslovno verovala Sariti, nisam mogla da joj kaţem šta me
muĉi. Nije kao da ćemo Teylor i ja imati nešto, ali znajući Rafa momentalno bi me
sklonio. Oduvek govori kako su on i njegovi drugari drugi svet.

"Ja verujem u tebe, Mari. Kad imaš ĉasove?"

"Za sat vremena."

"Hoćeš da te otpratim, radim drugu?"

"Moţe."

Išla sam u redovnu školu, ali u odeljenje specijalizovano za moje potrebe.

Volela sam sve tamo, ali i prema njima bila sam suzdrţana. Nikad ne znaš kad te
neko moţe povrediti, pa ĉak i iz ĉista mira. Zato imam svoj svet.

Nema kontakta-nema boli.

Ako sam odluĉila da pustim Harryja Teylora da mi pomogne, onda ću stati

iza te odluke. Jedino što se molim je da nakon toga neću biti povreĊena. Samim
tim što mislim na njega, već je i previše.

Ne znam šta mi se dešava...

Kroz dva dana odluĉili smo da zaista poĉnemo. Teylor je bio veseo i
uzbuĊen, a ja nervozna i uzdrţana.

"Maria, poĉinjemo od nule."

On nije znao da sam nervozna jer ću ga dodirnuti. Da, spustiću ruke na njega
i osetiti njegovo lice. Tada ću dobiti kompletnu sliku onoga što je pored mene.
Kada prevuĉem rukama po njemu, taĉno ću moći da zamislim koliko je lep.

49
Profesorka28

"Aha."

"O jebote, ja ne ujedam."

Što je sad on iznerviran?

Poĉela sam da slaţem pribor po mom ustaljenom redu kad je skoĉio sa svoje
stolice i stao tik do mene.

"Ostavi to."

"Ali nisam..."

"Daj ruke, dosta mi je ovog sranja."

Nisam se nadala, nisam oĉekivala. Zarobio me je izmeĊu svog tela i stola i

uzeo moje ruke u svoje.

"Plašiš se i to je normalno. Ali ti nisi kukavica. Dodirni mi lice."

Povukao nam je spojene ruke i polako spustio na lice. Par sekundi ruke su
nam mirovale, a onda je povukao svoje. Moje su ostale da miruju zalepljene za
njegove obraze. Progutala sam knedlu i podigla pogled. Ne Maria, ti nisi kukavica.

Udahnula sam duboko i napela se. Videla sam obrise i poĉela da prelazim
rukama po obrazima, nosu, bradi, dok sam se drugom fokusirala na ĉelo, pa
ponovo nos i na kraju na usne.

"I šta misliš? Jel' mogu da proĊem?"

O moj Boţe. Nesposobna sam da progovorim. Bila sam zarobljena od strane

njegovog tela i dok sam skoncentrisana na njegovo lice, nisam ni primetila da se
celim telom oslanjam na njega.

"Moţeš."

Nisam mogla da ga se "nagledam".

"Kakve su ti oĉi? Ne vidim boju jasno."

"SmeĊe, tamne."

50
Profesorka28

Dok sam ga dodirivala, mogla bih da se zakunem da se on napeo. Jel' i na

njega uticao ovaj naš kontakt? Jesam li umislila? Maria, Maria...kako jedan tako
naizgled kontakt moţe da ugreje moje telo kao Sunce.

"Dobro. Za sada je dosta. Poĉeću samo grubo, a za detalje mi treba da te

dodirnem."

"Ok. Mogu li i ja da poĉnem? Dobio sam ideju šta ću da pravim."

"Moţeš naravno. Hoćeš li mi reći?"

"Neću. Biće to iznenaĊenje za tebe."

Nisam volela iznenaĊenja.

"Ne treba, reci mi."

"Maria, veruj mi. Moţe? Ovaj naš odnos nikako neće napredovati ako ga ti
stalno sabotiraš i vraćaš na poĉetak."

"Nije... Ja..."

Nagnuo je glavu i prošaputao na moje uvo.

"Više mi se sviĊa ona iskra, onakva kakva si kad se zapališ i bljuješ vatru,
od ove koja se plaši i bezbroj puta vaga da li je nešto dobro ili nije. Pusti se,
Maria."

Sva osećanja meni nepoznata krenula su da me pogaĊaju u svim pravcima.

Klimnula sam.

"Hajde da radimo."

"Hajde."

Ostatak dana razmišljala sam o njegovim reĉima. U pravu je, ali ipak ja
nisam normalna i obiĉna devojka.

I on je...pa sve, samo nije obiĉan.

51
Profesorka28

"Izazov"

HARRY

Umesto da nam lepo krene, Maria se ponovo zatvorila. Koliko god se trudio,
nisam mogao da je razumem. Niti sam razumeo promenu u njoj. Ĉas bi bila
raspoloţena jer konaĉno radi na neĉemu konkretno, a ĉas bi senka prešla njenim
licem kao da se neĉeg setila.

Jedan deo mene govorio mi je da dignem ruke, da nakon isteka moje

tzv."kazne" samo odem i ne osvrnem se, dok je drugi ţeleo da ostane tu i pomogne
joj. Taj deo ţeleo je da pronikne u njenu dubinu, u njenu dušu. Taj drugi deo Maria
je probudila. Ĉesto sam razmišljao o njoj, ĉešće nego što bi trebao.

"Alooo šećeru, o ĉemu razmišljaš?"

Rafael i ja bili smo u teretani. Trĉao sam na traci ko zna koliko i samo sam
povećavao brzinu.

"Ma ni o ĉemu konkretno."

"Bogami, trĉao si kao da te neko juri."

"Napet sam."

"Zašto onda ne odeš kod Selene? Smara me brate, svaki dan pitanjima o
tebi."

"Videću."

Nikom ne objašnjavam svoje postupke, Seleni pogotovu. Zna na ĉemu je sa

mnom, a opet Rafaela stalno zapitkuje o meni. Moraću da joj skrenem paţnju.

"Hajde, Rafe, idemo na tuširanje. Poţuri da ne zakasnimo na ĉasove."

52
Profesorka28

Nakon svakog dana Rafa i ja odemo u sobu za razonodu ili igramo bilijar ili
Sony. Veĉeras ja sedim u ćošku dok Rafa i naš dobar drugar Jason igraju bilijar.
Definitivno nisam skoncentrisan.

Napravila sam oblik.

A predmet moje dezorijentisanosti upravo mi šalje poruku.

Maria?

Boţe, Teylor, ukucaj više moj broj.

Pitao sam se kako šalje poruke, kako vidi slova.

Sara šalje moje poruke, nemam tajni pred njom. Ja kucam, a ona ispravlja.

Boţe, ova me devojka non stop iznenaĊuje.

Kada si radila to?

Ponela sam kući. Nekad kad imam inspiraciju volim da radim i kod kuće.

Znači, krenulo te je. Baš mi je drago ako sam pomogao.

Jesi, pomogao si mi.

"Sa kim se dopisuješ, H?"

"Pišem Lisi."

Da, slagao sam najboljeg prijatelja, a nisam ni trepnuo. Zašto? Ne znam ni

sam.

"Pozdravi je. Oho, eno ti je kombinacija."

"Harryyyyy!!!"

Selena je ušla u sobu, njišući kukovima kao da je na modnoj pisti. Imala je

kratak šorts i top iako napolju baš i nije bilo toplo. Ona je furala taj mini fazon, a
meni nije smetalo. Manje za skidanje.

"Hej"

53
Profesorka28

Rekao sam kada je došla do mene i sela mi u krilo.

"Zašto me izbegavaš, dušice?"

"Sel, imam obaveze. Kad sam slobodan i ţelim, ja te potraţim, prosto i

jednostavno."

"Znam, ali nedostaješ mi."

Uh, kad poĉne ovako da se prenemaţe.

"Selena, ti i ja nismo ni u kakvoj šemi, osim u onoj koja nam sluţi da jedno
drugom pruţimo orgazme. Nema potrebe da maltretiraš Rafaela. Znam gde ti je
soba."

Prebacila je nogu preko mog krila i uzjahala me. Bili smo u ćošku i niko nije
mogao da vidi njene akrobacije na mom kurcu.

"Onda...nedostaje mi tvoj kurac, Harry. A po ovome što sad osećam i ja

njemu nedostajem."

"Sel..."

Besramno se trljala po meni i draţila me, a s obzirom da sam nezadovoljan i

neobiĉno frustriran, znam da ću je do kraja veĉeri ţešće izjebati.

"Biću dobra, Harry. Idemo u sobu."

"Hajde."

Skoĉila je iz mog krila i poslala Rafaelu i Jasonu poljubac. Ja sam samo

klimnuo jer su obojica znali gde idem i šta ću da radim.

Njena soba je na suprotnoj strani kampusa. Nisam mogao toliko da ĉekam.

"Idemo kod mene."

"Vaţi, srce."

Ĉim sam zatvorio vrata, šĉepao sam je i nabio na njih.

"Oh"

54
Profesorka28

"Skidaj te krpice!"

Znao sam da je Selena brza, kao i da je poslušna. Ni sada nisam pogrešio.

Molio sam Boga samo da se Rafael ne vrati dok ne završim sa njom. Mada, ne bi
mu bilo prvi put da sluša moje ţenske koje stenju i vrište.

Bilo mi je lakše kad sam potrošio Selenu, ali sam bio i iznenaĊen. U
pojedinim trenucima video sam drugo lice, drugu kosu, da ne kaţem ĉak druge oĉi.
Jebote!

Dok sam jebao jednu, druga mi se pojavila pred oĉima.

I to koja druga. Izazov. Iskušenje.

"To je to, Selena. Završili smo."

"Molim?"

Okrenula se i podboĉila, drţeći rukom glavu.

"Ti i ja...i ovo..."

"Kaţeš mi da je gotovo par minuta nakon što smo imali super sex? Šta nije u
redu sa tobom, Harry?"

"Sve je u redu, cico, samo sad imam puno obaveza i moram da budem
skoncentrisan."

Naravno da Selena nije prva kojoj serviram ovakav izgovor. Ali on je

najtaĉniji i najbolji koji imam.

"Ne seri, molim te."

"Ĉula si me. Obuci se i nestani."

"Harry, znaš da ne moţeš sa mnom tako?!"

Ustao sam i navukao donji deo trenerke. Krenuo sam ka kupatilu kad sam joj
rekao.

"Selena, ovo je dogovor koji sad okonĉavam. Ti se ništa tu ne pitaš. I molim

te, da ne budeš tu kad izaĊem."

55
Profesorka28

Ušao sam u kupatilo da se sklonim. Ne ostajem da vidim cmizdrenje ili suze

ako bude zaigrala na tu kartu.

Dva dana kasnije sedeo sam u ćošku na omiljenom Mariinom mestu. Danas
prvi put ona uzima glinu i poĉinje da radi. Danas će to prvi put da se zove glava
Harryja Teylora, bar buduća. Iako sam je draţio i bockao da ću postati bolji od nje,
u samo par minuta pomnog praćenja bilo mi je jasno da neću. Zaista, Maria je bila
prirodni talenat.

"Nemoj da budem glavat."

Umesto da je diram, rešio sam da se šalim i tako je opustim. Ona je mnogo

stegnuta.

"Pa sad zavisi... Moţda si i u prirodi glavat..."

Moţeš misliti, ja glavat?!

"Znaš da nisam."

"Znam."

Jebi ga. Godine odgoja da imam sve dovele su me do toga da tek sad vidim
koliko sam bogat ĉovek. Iako mi je majka bila daleko, imao sam je, ĉuo sam joj
glas svakodnevno. A Maria nije. Em nije videla, em nije imala roditelje. Uzdahnuo
sam.

"Šta te muĉi?"

I bojao sam se koliko, iako me ne vidi dobro, Maria moţe da me proĉita.

Izgleda da su njeni drugi osećaji razvijeniji.

"Ništa."

"Dobro. Sad ću grubo proći po tvom licu."

"Ok. Tvoj sam, već znaš."

"Znam. Ovde si po kazni, jadan."

I da, i dalje mi nije davala blizu. Koliko sam ţeleo da joj priĊem, ona je išla
korak unapred, da bi se već sledećim potezom vratila dva unazad.
56
Profesorka28

"Maria... Moţda sam zato došao, ali dopada mi se ovde sa tobom. Ne stavljaj
mi reĉi u usta, pogotovu one koje ne mislim. Ok?"

Oprala je ruke i vratila se do mene.

Polako je podigla jednu, pa drugu ruku i ponovo ih spustila na moje lice.

"Izvini."

"Prihvaćeno."

"Ĉudno mi je sve ovo..."

Tiho je govorila, dok je prstima šarala po licu. Malo je prelazila pa bi stala.

"Sad pokušavam da razaznam i kroz ruke i kroz oĉi tvoje lice. SviĊa mi se.
Crte su ti upeĉatljive."

"Aha. Šta ti je ĉudno?"

Iako me je dirala, njene su ruke bile stegnute. Nije tu bilo opuštanja nimalo.

"Ovo. Svaki dan kad dolazim ovde mislim da nećeš doći."

Opet.

"Zašto?"

"Zato što si ti... Pa ti..."

Mrštio sam se na tu reĉenicu. Dobro je poznajem iz kampusa, ali sad mi

smeta. Ovde nisam kapiten tima Harry -Stena- Teylor.

"Ne mršti se."

"Moram da se mrštim kad lupaš. Ako sam rekao i obećao da ću ostati do

kraja, nema te sile koja će me spreĉiti. Uostalom, prijatelji smo, zar ne?"

Povukla je ruke i tatako brzo vratila se u svoj ćošak.

"Jesmo."

Znao sam šta joj je. Još uvek misli o meni kao što je mislila na poĉetku.

57
Profesorka28

Još uvek sam ja za nju nabeĊeni sportista koji je tu po kazni.

Još uvek mi ne veruje.

A to je izazov.

Upravo je Maria postala moj najveći izazov.

Neko kome ţelim da pokaţem i onog drugog Harryja. Onog kome fale i
majka i otac. Onog Harryja koji nije trepnuo, a zbog nje je šutnuo sexy zeĉicu sa
koledţa.

Hej H, kafa?

Nisam Lisu ni video, ni ĉuo od onog dana kada sam je vodio na ĉas. Pitao
sam se gde se doĊavola i ona izgubila. Ĉak me je i majka pitala za nju. I evo je,
kao duh se pojavi i to samo porukom.

Uvek je to zvala kafom, mada ni ona ni ja je nismo pili.

Moţe. Slobodan sam narednih dva sata.

Ok, dolazim po tebe.

Ţeleo sam da uradim nešto. Uzeo sam telefon i okrenuo Mariu.

"Halo?"

"Maria, Harry je."

"Teylor? Otkud ti?"

"Šta radiš?"

"Upravo idem kući. Završila sam sa ĉasovima. Što?"

"Idem sa Lisom na kafu. Hoćeš sa nama?"

"Pa... Ne verujem... Ovaj..."

"Hajde, bićemo tu kod tebe u kraju. Lisa bi volela da te vidi."

Jebi ga, igrao sam na kartu moje lude tetke.

58
Profesorka28

"Moţemo li na sladoled?"

"Naravno."

"Ja stiţem kući."

"Dolazimo za malo jaĉe od pola sata. Ok?"

"Ok."

"Vidimo se, Maria."

Ko zna šta radim?! Ko zna zbog ĉega ţelim da je vidim i van radionice?

Kada sam ušao u auto, prvo što sam uoĉio je da Lisa ima podoĉnjake.

"Hej L, šta se dešava?"

"Ništa. Gde idemo?"

Stavio sam ruku preko njene kad je spustila na menjaĉ.

"Znaš da sam ti ja i prijatelj."

"Ma sve ok, mali. Izgleda da sam se zaigrala, ustvari malo više. Ništa
strašno, proći će."

"Zaigrala?"

"Nećemo o tome, H."

"Treba li nekog da bijem? Znaš da ću za tebe sve uĉiniti."

"Ne. Sredila sam sve. "

"Volim onu moju ludu Lisu, punu pozitive. Vrati je."

"Hoću. I?"

"Idemo po Mariu, pa sam joj obećao sladoled."

"Maria? Mala vajarka? Harry, znaš li šta radiš?"

I eto...isto pitanje koje sa malopre sam sebe pitao...

59
Profesorka28

"Iskreno, nemam pojma. Ona je nešto potpuno jedinstveno i tako drugaĉije u

mom ţivotu. Ne znam zašto, ali volim da sam sa njom."

"Aha. Ali moraš da paziš H, i na sebe, a i na nju. Ona je osetljiva duša. Jedan
tvoj pogrešan korak mogao bi je uništiti."

"Onda se nadajmo da ga neću naĉiniti."

Iako sam o njoj mislio kao o izazovu, Maria je vrlo brzo prestala to biti.
Svakim danom ona mi je postajala sve više, postajala mi je bliska, postajala mi je
draga.

Ĉesto bih i u kampusu uhvatio sebe kako mislim na nju, na njeno lice dok
dira moje i prelazi rukama po njemu, na njeno telo koje se, iako je ona nesvesna,
lepo naslanja na moje.

I tada sam rešio da nju zadrţim za sebe. Maria će biti moja tajna.

"Harry, šta ti je? Jel' istina da nisi više sa Selenom?"

Rafa je uĉio, a ja blejao gledajući u plafon. Upravo smo završili popodnevni

trening, a meni se ne mili da uĉim. Okreni, obrni, ja ću biti primljen tj.draftovan u
tim.

"Istina. Gnjavi li te i dalje?"

"Ma jok. Ĉuo sam od Jasona."

"Dobro."

Rafa je i dalje gledao u knjigu kad je rekao:"Znaĉi li to da imaš novu

ţensku? Ili moţda nešto na pameti?"

Njena pojava izmamila mi je osmejak. Jebote, šta mi se dešava?

"Moţda..."

"Hoćeš li mi reći ko je?"

"Ne."

60
Profesorka28

Ĉvrsto sam rešio da Mariu drţim dalje od kampusa, od napaljenih sportista i

kreštavih ţeĉica. Moţda njoj nije mesto ovde, a da li je onda meni mesto tamo kraj
nje?!

Sklopio sam oĉi i pokušao da se opustim. Sutra ću ponovo misliti o tome.

61
Profesorka28

"Prilika"

MARIA

Ono što nikako nisam mogla da pojmim je koliko je lako Harry Teylor upao
u moj ţivot. I koliko se, van radionice, trudi da bude u mom društvu. Ĉak dovodi i
tetku na naša druţenja koja usput uspeva još malo da me otkravi. Još se sećam šta
mi je prošli put rekla.

"Maria, verujem da si pametna devojka. Glupo je da ti govorim šta da radiš,

ali Harry nije pokazao ovoliko interesovanje za neku devojku...pa ja ne znam, da li
je i ikad... Ako i nešto ne uradi kako treba, veruj da je pod pritiskom. Izvini, znam
da tebi ne treba o tome da priĉam, ali verujem da ćeš razumeti moje reĉi.
Uostalom, ja sam tu ako ti nešto bude trebalo, vaţi?"

I tako mi je njegova tetka postala drugarica. Ukucala je sama svoj broj u moj
telefon i stavila se na broj 5 na brzom biranju.

"Kad god se dvoumiš, pozovi me."

I tako, nakon celodnevnog boravka u školi, došla sam kući, istuširala se i

htela da nastavim sa oblikovanjem. Nije mi teško doneti rad kući. Nije jer me to
opušta.

Sara ponovo radi do kasno uveĉe i potreban mi je izduvan ventil. Taman

izvadim alat i pribor i raširim po stolu, kad mi zazvoni telefon.

"Da?"

"Priznaj da muljaš moju glavu?"

"Harry?"

"A ko drugi, srce?"

62
Profesorka28

Na pomen srca, nešto mi se toplo razlije po grudima.

"Izvoli?"

"Nisi mi odgovorila na pitanje?"

"Koje?"

"Da li radiš, a model nemaš?"

"Radim, a model mi ne treba kad još ne idem u detalje. I što te to zanima?"

"Hajde, otvori vrata i pusti modela."

"Gde si ti. idiote?"

"U dvorištu. I zašto sam idiot? Poneo sam i sladoled."

Oboţavam sladoled. Nešto je što bih mogla da jedem u nenormalnim

koliĉinama. Još kao maloj roditelji su to jedino stalno kupovali. Rafe je dobijao
ĉokoladice, a ja sladoled.

"Uh, uh, samo zbog sladoleda. Grehota da se otopi."

Otvorila sam vrata stana širom i izašla na trem. Sara i ja smo ţivele na
prvom spratu i imale smo malu terasicu ispred vrata. Tu sam stala da bi Teylor
mogao da me vidi iz dvorišta. Ja kao nisam ţelela da vidi gde stanujem, a on će sad
ni manje, ni više da uĊe u moj stan, u moj kutak.

Polako, Maria. Diši. Na stranu to što ne liĉiš ni na šta.

"Ćao, lepa."

"Teylor, prvo sladoled, a onda moţeš da uĊeš."

Prišao mi je i predao kutiju. Taman da se okrenem i uĊem, on spusti glavu i

poljubi me u obraz.

"Hvala ti što si me pustila. Priznajem, igrao sam prljavo na kartu sladoleda."

Nekako, Harry Teylor me je ĉitao.

63
Profesorka28

Ĉim je ušao, videla sam kako razgleda po stanu. Nije to bio veliki stan, ali
imao je sve potrebno. Ja sam imala svoju sobu, dok je Sara spavala u dnevnoj.

Uzela sam ĉinije i sipala nam sladoled.

"Zaista radiš i ovde?"

"Da. To me smiruje. Sara radi do kasno, a televizor mi pravi društvo, bar

nešto brblja."

"Hvala."

Seo je na Sarin kauĉ, a ja za sto pored pribora.

"Zašto si došao?"

"Logiĉno, da te vidim."

"Teylor, meni ništa nije logiĉno. Ovo, ti i ja..."

Ustao je i došao tik ispred mene.

"Ustani."

"Neću."

"Maria, neću dva puta da ponavljam."

Ne razumem ga. Ne razumem šta ţeli od mene. Ne razumem ništa, osim

toga da me on ĉini nervoznom.

"Kaţi?"

"Voleo bih da te upoznam, da mi priĉaš o sebi, da ti ja priĉam o sebi. Ako

me pitaš zašto to ne radim u kampusu ĉinjenica je da sam pun obaveza i da jedino
ovde mogu da se opustim. Tamo i kad se opuštam, mozak razmišlja i o treninzima i
o predavanjima i o ocenama. Razumeš?"

"Razumem, ali ja sam...nisam ja za to. Mi smo dva sveta, Teylor."

"Moţda jesmo. A moţda smo i sliĉniji nego što misliš."

"Hm... Moţemo da se druţimo i da priĉamo, ali da ne budeš magarac?"

64
Profesorka28

"Magarac?"

"Pa da. Ja moju ruku teško pruţam, ako nešto zezneš, nema povratka. U
redu?"

Uhvatio me za ruku i jako stegnuo.

"U redu."

*****

Kada je Teylor otišao, još uvek sam radila na njegovom modelu. Rekao je da
mu se dopada moj skromni stan i mislim da nije lagao. Ipak, nisam smogla snage
da ga pitam za Rafaela. Bojim se da bi to razbilo ovu takoreći idilu u kojoj sad
ţivimo. Lepo je i meni i njemu.

Uveĉe, bila sam zadovoljna postignutim. Kad nešto zacrtam i krene me, u
stanju sam da radim dan i noć.

"Dobro veĉe, Mari."

"Sarita. Jesi se umorila?"

Sara je bila pomoćnik u kuhinji. Kako sam ja maštala da postanem

fizioterapeut, tako je ona sanjala da postane šef kuhinje u nekom poznatom
restoranu.

"Jesam. Danas je bio ruĉak nekih tajkuna za 80 zvanica. Ti, querido?"

"Ja sam bila u školi, pa sam radila, kao što vidiš. I da, posetio me Teylor."

Pred Sarom nemam tajni. Ona nije moja krv kao Rafe, ali me u dušu zna.
Uostalom, kad otkucam poruku, ona pogleda i ispravi šta sam zabrljala.

"Teylor? Onaj Teylor iz radionice?"

"Da."

65
Profesorka28

"OPA MARIA! Đavole!"

"Ništa Maria. Došao je kao model i doneo je moj omiljeni sladoled."

Sarita se skinula i pre nego što je krenula na tuširanje, rekla mi:"On te ne bi

traţio kod kuće da mu se ne dopadaš. On ti ne bi kupovao sladoled, i to omiljeni,
opet, da mu se ne dopadaš. I ja mislim da je to divno. Da se konaĉno pojavio neko
ko ti se moţe dopasti."

"Ne sviĊa mi se."

"Ne laţi! Ti Mari, moraš dati priliku. Ti ne znaš šta znaĉi sviĊati, ne znaš šta
znaĉi osećati nešto za nekog, ništa...ali moraš probati. U redu je pruţiti ruku. Nećeš
valjda ceo ţivot strahovati. Meni taj Teylor ne deluje kao neko kome smeta tvoj
hendikep. Više mi smeta tvoj brat, recimo..."

"Nemoj, Rafe je samo zauzet."

"Ne misliš li da je i Teylor zauzet?! Koliko sam razumela i on ide na koledţ

i ima redovno treninge."

"Mi imamo takav dogovor, Sari."

"Razumem, zato sam i krenula sa tobom, dušo, ali isto tako ti imaš samo
Rafaela. Šta ćeš kad sutra završi koledţ i bude draftovan negde preko zemlje?
Hoće li te povesti sa sobom?"

Rafael i ja još nismo priĉali o toj budućnosti. Za sada, on treba da se trudi da

završi koledţ sa što boljim ocenama i da se dokaţe, da bi bio draftovan u neki
dobar tim. A ja, ja bi trebalo da završim školu pa da idem na praksu.

Gde su nam putevi u daljoj budućnosti?! Ko zna...

HARRY

Danas sam imao vaţnu utakmicu. Kad kaţem vaţnu, mislim na to da mi je

majka konaĉno došla. Ona i Lisa sedele su odmah iza trenera Malonea. Kad bolje

66
Profesorka28

razmislim, mislim da Lisa i trener nešto petljaju, ali nije moje da se mešam. Ona
zna da sam ja uz nju kad god i kako god.

"Harry, sunce moje, odliĉna utakmica."

Moja majka je uz tatu i mene nauĉila sve o ameriĉkom fudbalu.

"Hvala, mama."

Toliko sam je se uţeleo da nisam mogao da je oslovim po imenu. Jebi ga,

majka mi je.

"Zaista sam ponosna. I ocene su ti dobre. Kako si ovako?"

Posle utakmice majka me je izvela na ruĉak. Da, ona je sve mogla. Lisa je
otišla kući, a nas dvoje smo imali dan za druţenje. Konaĉno.

"Dobro sam."

"Ne praviš nikakve probleme? Šta znam, sad si u dobu da te pucaju

hormoni..."

"Mama...pucaju me hormoni, ali izbegavam probleme."

Da, one koje stvorim, ispegla tvoja sestra.

"Dobro, sine. Znaš da je i tata ţeleo da postaneš profesionalac."

"Znam."

Zaista sam ţeleo da postanem dobar, bolji, najbolji. Pogotovu, otkad tate
nema ţeleo sam da budem najbolji da se ponosi jer znam da me gleda i prati
odnekud.

"Kako si ti, mama?"

"Ja? Hvala na pitanju, dobro. Sad radim jednu kampanju."

"Mama… znaš...da si ti mlada ţena...i ja se neću ljutiti ako naĊeš nekog. Ja

ću otići odavde ĉim završim koledţ. Ko zna gde će me odvesti ţivot."

67
Profesorka28

"Eh Harry, ti si dušo odrastao ranije. Nedostaje mi tvoj otac. Kad sam u
kancelariji, svakog dana ĉekam da uĊe na vrata."

"Ţao mi je. Niko nije mogao da pojmi da će nas tako iznenada napustiti.
Samo sam hteo da znaš da te podrţavam uvek."

Ne mogu da se ljutim na nju. I njen gubitak je veliki, gotovo kao moj. Ja ću

naći nekog da provedem ţivot kad doĊe vreme, a ona? Taman je mislila da je
našla, a onda je ostala sama. Ne ljutim se. Moja je Laura ipak hrabra ţena.

"Hvala ti. Dobar si ti deĉko, Harry."

Završili smo ruĉak, grickali moje omiljene mafine i pijuckali sok kad mi se
telefon oglasio.

"Javi se."

"Izvini. Da?"

"Harry? Ti si? Izvini, nisam htela tebe da pozovem već tvoju tetku,
promašila sam brzo biranje."

"Maria, polako...šta se dešava? Lisa nije sa mnom, ja sam sa mamom."

"Jao, izvini."

"Maria, šta se dešava jebote?"

"Harry!"

Majka me je prekorila zbog psovanja, ali sad sam već bio nervozan zbog
Marie. Zašto je dovraga trebala Lisu??

"Posekla sam se. A Sara radi. Ne mogu sama...ne mogu do doktora..."

"Dolazim odmah."

"Ne, ne, nikako. Budi sa majkom."

"Dolazim, bez rasprave."

68
Profesorka28

Pogledao sam u majku, koja je samo klimnula i nemo poruĉila idemo. Dok
je ona regulisala raĉun, pozvao sam Rafaela i rekao mu da neću još doći.

Usput objasnio sam majci ko je Maria.

Majka me je ponovo oduševila.

"Harry, ponosna sam na tebe jer nemaš predrasude. To znaĉi da sam ipak
vaspitala dobrog ĉoveka. Sad si već veliki i ne mogu da utiĉem na tvoje odluke."

Laura je kada je ĉula odakle dolazi Rafael, da nema roditelje, već samo
mlaĊu sestru, svakog meseca i njemu kao i meni uplaćivala dţeparac. On se u
poĉetku bunio, ali ubrzo je odustao jer protiv mame nije imao šanse. Uvek je
govorio da je ona govornik, a ne sekretarica.

I sada vozi kao luda kroz pola grada da bi Mariu odveli doktoru.

Non-stop sam po glavi presabirao kako je Maria mogla da se povredi. Samo

da nije ništa ozbiljno.

"Ovde stani. Idem po nju pa nastavljamo. NaĊi najbliţu bolnicu."

"Ne brini."

Srce mi je stalo kada sam uleteo bez kucanja. Maria je drţala krpu na ruci, a
krvi je bilo svuda, po stolu, po stolicama, na podu. Jebote.

"Teylor?"

"Šta se ovde desilo ĉoveĉe?! Maria!"

"Posekla sam se na noţić. Krenula sam da radim intenzivno."

"Hajde, ostavi to. Opraće tvoja roĊaka."

Zaista je izgledalo kao da je, ne daj Boţe, sekla vene.

"Molim te, izvini. Lisa je stavila svoj broj na brzo biranje, nisam znala da je
i tvoj. Nekako mi je prst skliznuo."

Poludeo sam. Kao da nije htela da me zove. Ne bi me zvala nikako.

69
Profesorka28

"Stvarno ćemo o tome sad da priĉamo? Nećemo. Mama nas ĉeka u kolima."

I onda je stala kao ukopana.

"Ne mogu. Nema šanse. Ne."

"Maria, ako ne kreneš odmah nosiću te!"

"Nećeš."

"Hoću. Da li shvataš da moţeš da iskrvariš jer ne znamo koliko je dubok

rez? Shvataš li?"

Slegla je ramenima i krenula bojaţljivo.

"Nisam htela brata da sekiram, zato sam htela da pozovem tvoju tetku. A
Sara mora da odradi neki ketering do kasno u noć."

"Priĉaćemo posle."

Narednih sat vremena prošlo je brzo. Mama je našla privatnu praksu samo
par ulica daleku od njenog stana. Ustanovljeno je da rez nije dubok, ali je toliko
krvarila jer su jagodice prstiju osetljive. Ne znam kako, uspela je da zaseĉe tri
prsta. Dobila je inekciju za bolove i uvijena sva tri prsta. S obzirom da nije duboko
nije trebalo da bude ušivena. Ali bila je nervozna.

"Zaista niste trebali."

"Dušo, svaki Harryjev prijatelj je i moj. Nikad ne bih ostavila tako lepu
devojku u nevolji. Hajde da te odvedemo kući."

Maria je bila tvrd orah zato se ja nisam mešao. Mama je sve vreme sa njom
bila i briţno joj objasnila da je nećemo ostaviti.

"Divni ste, hvala. I vaša sestra je divna. Lisa mi se mnogo dopala."

"Znam dušo, i ti si se njoj dopala. Priĉala mi je o tebi."

Šta? Lisa i majka su priĉale o njoj? Koji kurac?!

"Majko?"

70
Profesorka28

"Harry srce, Lisa je moje oĉi i uši. Naravno da sam već ĉula za Mariu, samo
sam ĉekala da mi sam kaţeš. I sad vidim zašto si stidljiv i paţljiv."

"Laura. Nisam ja stidljiv!"

"Opa, sad sam Laura."

Ubiću Lisu. Hoću, majke mi.

Ĉekali smo da se Maria osveţi i odveli je do stana. Mama umesto da saĉeka

u kolima, izašla je kao prava i krenula sa nama u stan.

"Zaista ne morate, puno ste mi pomogli."

"Dušo, ako tvoja roĊaka nije završila, sva je prilika da ti je haos u stanu. A
Harry i ja ćemo to za ĉas da sredimo. Ti samo uţivaj."

Nikad nisam video majku u ovom izdanju. Sada, još više je porasla u mojim
oĉima. Tek sad, kada je mama zasukala rukave i kleknula da oĉisti sasušenu krv,
video sam koliko je zaista mala granica izmeĊu bogatstva i siromaštva, zdravlja i
bolesti.

Tek sad vidim koliko sam zapravo srećan. I ţelim da bar malo usrećim
Mariu.

Seo sam pored nje i polako joj dotakao uvijenu ruku.

"Ne znam kako da vam se zahvalim."

"Tako što ćeš par dana da pauziraš sa radom. Neću otići i ostaviti te na
cedilu."

"Teylor, ja..."

"Maria, daj mi priliku. Priliku da se upoznamo, priliku da se viĊamo

neobavezno...ne znam šta je ovo...ali samo to ti traţim."

"Hoću."

Maria je totalno van mog sveta, ali u nekim situacijama njen i moj svet se
spaja u jedan.

71
Profesorka28

"(Ne)moguće"

HARRY

Dva dana nisam video Mariu. Izriĉito je zabranila da dolazim jer joj je krivo
što mi je upropastila vreme sa majkom. A ne zna da smo se Laura i ja baš dobro
proveli iako mi je bilo ţao njene povrede. Njena roĊaka me je pozvala i rekla da će
je ona odvesti na previjanje. Hteo sam da negodujem kad me je trener Malone
pozvao na raport.

"Teylor, ti ostani."

Završili smo trening i planirao sam sa Rafom raditi seminarski rad iz istorije.

"Poĉeću ja malo."

"Vaţi, nadam se da ću brzo."

Završio sam sa tuširanjem i uputio se da traţim trenera. Našao sam ga na

terenu.

"Treneru?"

"Teylor, ţeliš li da postaneš profesionalac? Ţeliš li da budeš najbolji?"

Trener Malone je bio gromada od ĉoveka. Cenio sam da ima oko 45 godina.

"Znate da ţelim, gospodine."

"Gde su ti misli? Raĉunao sam da ćeš se popraviti kad doĊe gospoĊa

Teylor."

"Popraviti?"

Trudio sam se, bar sam mislio da jesam. Ali, ovo sve sa Mariom poĉelo je i
previše da utiĉe na mene.

72
Profesorka28

"Šta god da ti odvraća paţnju, sredi. Znaš da na finalnoj utakmici dolaze

treneri profi timova. Mi smo amateri za Eaglse, Patriotse i druge, znaš to?!"

Sanjao sam da zaigram za veliki tim. Sanjao sam da izaĊem na teren, a okolo
huka od hiljadu i hiljadu navijaĉa koji viĉu i usklikuju moje ime.

"Da, gospodine."

"Verujem u tebe jer ja ne treniram gubitnike. Nemoj me razoĉarati."

"Neću, gospodine."

Šta to radim? Svaki jebeni dan ponavljam sebi isto pitanje. Koji to Harry se
rodio pored Marie? Previše briţan ili previše mlak?!

"Šta se dešava?"

"Ma ništa. Opomena."

"Opomena? Koji kurac, brate? Ništa nismo radili, mirni smo ko bubice."

"Pa eto, trener ne misli tako. Biće sve u redu, Rafe."

"Znaš... Ĉudan si mi."

Uzeo sam limenku soka i ispruţio se na krevetu.

"Kako ĉudan?"

"Nisam te video sa ţenskom od Selene. Nisi imao sex koliko dugo?"

"Rafe, da li ti vodiš dnevnik o mom sexualnom ţivotu?"

Zezao sam Rafaela, a znao sam da mi misli dobro.

Pa ako zbog tvog sexulanog ţivota imam traume, onda vodim. Stvarno,
Harry? Je l' ti to nova ţenska uradila?"

"Molim?"

"Hajde reci svom cimeru ko je ona. Neću joj ništa, ţivota mi."

73
Profesorka28

Ĉvrsto sam rešio da Maria bude van svega ovoga. Nema šanse da ću je
uplitati ovde, ne zbog njenog hendikepa već prosto iz razloga jer bi je ovde pojeli.
Ni ja, veliki Harry Teylor je ne bi mogao spasiti.

"Ma ona je samo lutka za jebanje, niko bitan."

"Aha. Neka ti bude."

"Ma da, danas jedna, sutra druga. Ne brini."

Ok."

"Šta ima novo?"

"Ništa. Treba da idem kod sestre, ali zauzeta je."

"Opa, tvoja sestra je zauzeta?"

"Aha. Zamisli. Mislim da je našla nekog pa sad ne zna kako da mi kaţe."

"Zbog ĉega to misliš?"

"Ona je povuĉena i fina i nikad nije odbila moju ponudu za viĊanje."

"I odmah misliš da je nekog našla?"

"Šta se beĉiš, ona nije kao druge!"

Rafe je posebno osetljiv na sestru.

"Ne znam jer mi nikad ne priĉaš o njoj. Kao da je zabranjena."

"Naravno da jeste zabranjena za tebe, idiote. Šta treba da je dovedem i

predam ti je na tanjiru, a znamo svi za šta ti ţenske sluţe. Jebote, pre samo minut si
govorio o jebanju tamo neke. Ne treba da te zanima ništa u vezi moje sestre."

"Rafaele. Jebote, ti si mi cimer! Poznajemo se godinama, zar misliš da bi

nešto uĉinio?"

"Ne mislim ja ništa."

Voleo sam Rafu kao brata, a opet me je diralo to što nisam znao puno o
njemu. Taj deo ţivota ljubomorno je ĉuvao za sebe.

74
Profesorka28

Sve sam znao o njemu ovde na koledţu, van njega Rafael mi je bio
nepoznanica. Do sada mi nikad nije smetalo.

"Mogao bi da me upoznaš sa njom. Evo, obećavam da ću je gledati kao

sestru."

Rafa se okrenuo prema meni, a varnice su mu sevale iz oĉiju.

"Harry, tvoje i moje poimanje sestre se ne slaţe."

"Reci mi bar kako se zove."

"Maria."

?????

"Hm."

"Ništa hm, zaboravi moju sestru i hajde da veţbamo."

Da, sad je trebalo navaliti na seminarske radove i testove koje imamo. Ali
kako kad mi je Rafe upravo rekao da se i njegova sestra zove Maria. Kolika je to
sluĉajnost? Jebeni univerzum!

Da li se to igra sa mnom?

*****

Nikako ništa ne bi trebalo da mi odvlaĉi paţnju, a ipak ona mi to radi. Ĉak

razmišljam da sutra odem ranije u radionicu i radim na njenom poklonu.

"Znaš Harry, ja znam da ćeš ti biti draftovan pre mene. Ali isto tako hoću da
znaš, da ako budem morao igraću protiv tebe."

Jebi ga. Zajedno smo i završavamo koledţ, treniramo vredno i uĉimo da bi

postali profesionalci. Niko nam ne garantuje da ćemo biti u istom timu. Ĉak bi to
bila i premija. Jasno mi je šta priĉa.

75
Profesorka28

"Rafe, znaš da će mama sve uĉiniti..."

"Ne, ne ţelim. Ţelim samo svojim partijama da zasluţim, molim te. Tvoja
majka već previše ĉini za nas."

"Nije to ništa."

"Upravo tako, nekome ništa, drugome sve."

I izašao je iz sobe.

Zato ne volim da se dotiĉem te teme. Rafe dolazi iz bede, a ja iz bogatstva.

Ali nikad, nikad ga nisam tako gledao. Zašto sam, koji kurac, to rekao?!

I šta sad da radim? Kako da pitam Rafaela? Da li je bolje da pitam Mariu?

Hoće li se mala iskra zapaliti kad poĉnem da kopam dublje?

Zna moj Rafael da nisam mislio ništa loše. Ponekad kaţem, a ne promislim.
Pustio sam ga da se izduva tako što sam javio Marii da ću kasnije svratiti. Znam da
je ona na iglama, ali izriĉito smo joj Sara i ja zabranili da radi par dana. A ja zato
mogu sam.

"Profesore, dobar dan."

"Teylor, otkud ti? Mislio sam da nećeš doći dok Maria nije tu."

"Ţeleo bih malo da radim ako nije problem. Moţe Mayle da mi pokazuje i
nadgleda me."

"Naravno. Oduševljen sam tvojim interesovanjem."

Otišao je do Mayle, a ja sam došao do našeg mesta. Kako mi Maria ovde

fali. Baš je prazno bez nje.

"Teylor?"

"Ćao, mala."

Prišla je do mene i pruţila mi ruku. Još uvek se trznem pre nego što joj
pruţim svoju. Ona tako lako nosi svoj teret, dok je meni teško samo da je gledam.
Ovi svi ljudi ovde su hrabri. A opet, ne ĉuju se. Rade i uţivaju u tome.

76
Profesorka28

"Pa? Šta ima?"

"Doneo sam sliku i ţelim da mi pomogneš. Znaš šta se desilo Marii?"

"Znam, ĉule smo se. Je l' bilo strašno?"

Jebem mu. Ne mogu sa njom da priĉam o povredi prstiju. Sa devojkom koja

nema dva prsta.

"Onako. Znaš Mayle, hoću da joj napravim loptu. Evo ovakvu."

"Vau. To je super i nije mnogo teško."

"Znaĉi, pomoći ćeš mi?"

"Normalno. Volim kad se Maria smeje. A smeje se otkad si ti došao mnogo

više nego ranije."

Eto, male stvari ĉine ţivot. Harry, nemoj to nikad da zaboraviš.

"Draga mi je ona, znaš."

"Znam, ja vidim to."

ni opazio koliko je vreme brzo prošlo. Obećao sam Marii da ću doći, a ovde
sam zaglavio više od dva sata. Mayle je urnebesna, tako puna raznih priĉa.

"Bravo. Jebote, Teylor, završićeš je za dva dana."

"Aha, vidiš da sam nadaren."

"Znala sam to odmah."

"Znaš Mayle, Maria mi ne priĉa puno o sebi. Znam da ima brata i više
ništa."

"O da. Ona je stidljiva, nikom ne da blizu. Njen brat je malo na svoju ruku,
ali vole se i to je najbitnije. Znam da igra fudbal i to veoma uspešno. Maria
oĉekuje da će daleko dogurati."

"Znaš li moţda kako se zove?"

Baš tad mi je zazvonio telefon. Maria zove...

77
Profesorka28

"Halo?"

"Teylor, ovaj... da li dolaziš?"

"Naravno. Eto me za par minuta."

"Znaš, ako si zauzet nema problema. Sara ţeli da prošeta, pa ako ti ne

dolaziš da idem sa njom. Ništa strašno."

"Dolazim, Maria!"

"Ok, ĉekam te."

Jebi ga, Mayle je otišla i ostavila me u ĉudu.

Nemoguće je.

Ako se ispostavi drugaĉije, ja ću se povući. Nema šanse da uništim nešto

tako lepo, nevino i vredno.

Ni nju, a ni mog prijatelja.

A ja sam ţivo biće.

Ĉim sam ušao u njen stan osmehnuo sam se. Jebeni osećaj. Maria je muljala
glinom. Neverovatna osoba.

"Pa dobro kako moţeš to da radiš? Zar se nismo dogovorili? I ko ti je doneo

alat?"

"Dobar dan, Teylor, i tebi."

Naravno, ponovo me nije gledala.

"Ćao."

Došao sam do nje i podigao povreĊenu ruku, koja je bila u rukavici.

"Reci mi da ništa ne radiš ovom rukom?"

"Pa onako... Sve je u redu."

78
Profesorka28

"Maria, nije u redu. I nisi mi odgovorila, ko ti je doneo pribor da

porazgovaram sa njim."

"Tvoja tetka."

Lisa? E do kurca.

"Bila je danas da me poseti. Zašto se ljutiš? Ne razumem te."

Okrenuo sam je polako ka sebi i podigao joj glavu. Tako prelepe oĉi skrivale
su se iza tih ruţnih naoĉara. Ni naoĉare nisu bile ruţne već debljina stakla. Ruţile
su njeno lepo lice.

"Brinem. Jebeno brinem za tebe."

"Zašto?"

Drhtaj njenog tela prelazi i na mene. Kao da smo omaĊijani i u samo našem
vakuumu. Na trenutak, samo na trenutak, smetnem sa uma buduću (ne)moguću
situaciju i rešim da prvi put poslušam nešto drugo osim donje glave i ludih
hormona. Spustim glavu, drţeći je i samo lagano dotaknem njene usne.

Znam da sam je zatekao, zatekao sam i sebe.

Znam da sam je ovim iznenadio, iznenadio sam i sebe.

Šta sam jebeno radio? Nisam imao pojma, osim što sam je u narednom
trenutku uhvatio oko struka i zalepio za sebe.

Ako budeš goreo u paklu, Harry, gorećeš kako treba.

"Mmm…"

Njen tihi uzdah potakne me da potraţim dozvolu za dalje. Polako jezikom

krenem ivicom usana, terajući je da se otvori.

"Pusti me unutra..."

"Ja...ne z..."

"Sad nema razmišljanja, opusti se."

79
Profesorka28

Ne moţe ni to jer je cela stegnuta. Uzmem njene ruke i prebacim preko

svojih ramena.

"Harry..."

"Ne sad."

"Nikad se nisam ljubila."

Bam. Za trenutak sam prestao da dišem, ali kad sam procesuirao, shvatio
sam da je to velika istina. Ja je nisam gledao kao drugaĉiju, ali ostali jesu. Pa i ona
samu sebe nije gledala kao normalnu. Odakle mi ideja da se ljubila sa nekim?

"Onda... sledi me... biće ovo divan prvi poljubac."

Ljubljenje smatram kao dobru predigru za sex. Volim da se ljubim, kao i da

ljubim devojke svuda po telu. Sve što dovodi do njihovog, a kasnije i do mog
orgazma je u igri.

Ali da uĉim... da nekom budem prvi dodir, prvi poljubac, to još nisam radio.
A taj neko nije obiĉan. To je ona, moja iskra, moja Maria.

Jasno mi je da sad ne razmišljam racionalno i nije me briga. Ne znam kako

sada moje potrebe nisu vaţne. Vaţan je ovaj magiĉni trenutak koji stvaramo. Ako i
krene naopako, uvek ćemo imati ovaj poljubac za uspomenu.

"Neverovatno."

Stojimo jedno pored drugog. Maria se prva zaustavila i odmakla.

"Je l'?"

"Da. Ali zašto si to uradio?"

Stoji pored mene prelazeći rukom preko usana.

"Maria, nećemo sad priĉati zašto sam te poljubio. Ne, nakon što je to bio
zaista lep poljubac, pritom tvoj prvi."

Okrenula se i krenula ka stolu.

"Jeste. Hvala ti."

80
Profesorka28

O moj Boţe.

"Sad mi se zahvaljuješ? Jebi ga, Maria! Uĉinio sam to zato što sam ţeleo!"

"Ne, nisam, jesam, mislila... Ne znam..."

"Okreni se i reci mi ĉime sam te uvredio? Ako treba da se izvinim za

poljubac, neću. A znaš zašto? Zato što sam i ja nešto prvi put uradio. Poljubio sam
devojku, da samo sam je grlio i ljubio bez da mi je kurac već slao signale. Poljubio
sam devojku i razmišljao o tome da njoj bude lepo i da pamti taj poljubac, bez toga
da smišljam gde ću je zakucati i kako je uzeti."

"Izvini."

"Ne treba mi tvoje izvinjenje. Treba mi samo da me pustiš. Smešan sam već
sebi koliko puta ovo ponavljam. Razmisli o tome."

Nisam ĉekao. Nisam ţeleo. Zašto sam pukao, samo sam izleteo iz njenog
stana i krenuo.

Maria je definitivno pronašla nekog drugog mene. Pronašla je osobu kojoj je

stalo, i previše.

Ĉvrsto sam rešio da je pustim da ona naĉini sledeći potez, kad me doĉekao
hladan tuš.

"Gde si jebote do sad?"

"Tu... šetao sam.. znaš..."

Rafe je šetao po sobi gore-dole. Nešto nije bilo u redu.

"Da, da, dok se ti jebavaš, meni se sestra povredila. Moram da idem do nje."

Ne! Ne i ne!

"Kako povredila? Šta se desilo?"

Navlaĉio je patike i traţio dokumenta.

"Otkud znam, posekla se. I još nije htela da brinem! Brinuću o njoj dok sam
ţiv."

81
Profesorka28

Jebote.

"Idi onda odmah."

Samo sam to uspeo da izustim.

"Vidimo se."

Rafe je izleteo, a ja sam ostao zapanjen.

Upravo sam traţio da me pusti,a srljao sam u nemoguće.

Sva je prilika nakon saznanja istine, da ću ipak ja nju pustiti.

82
Profesorka28

"Povlačenje"

MARIA

Jedan poljubac. Divni dodir usana. Ples naših jezika. Mešanje dahova.

Nešto tako prelepo dovelo je do toga da se nas dvoje udaljimo.

Harry Teylor me je iznenadio.

Ono što sebi govorim sve vreme je da sam ja obiĉna devojka u koju nema
šanse da se on zagleda. Ja sebi govorim jedno, a on mi pokazuje drugo. I moţda u
svojoj nesigurnosti nesvesno sam ga povredila. Nije mi traţio ništa osim pruţene
ruke, a već mi je dao i previše. Vratio mi je inspiraciju i podario najlepši prvi
poljubac.

Od straha sam paralisana i nezahvalna.

Od svega sam preplašena. I sad ne znam šta da radim.

"Molim te, ubuduće da mi javljaš ovakve stvari. Odakle ti ideja da prećutiš!

Mi hermana (moja sestro), ti si mi sve na svetu."

"Znam Rafe, ali imaš obaveze. Nisam htela da te nešto dekoncentriše. Znam
da si pod pritiskom."

"Maria, ti si moja porodica. Tamo stoji tvoje ime u mom dosijeu kao i to da
uvek radi tebe mogu izaći. Mnogo sam te zapostavio, querido (draga)."

"Nisi Rafe, nisi."

Ovaj zagrljaj je tako utešan. Udahnula sam dugo da nisam ni bila svesna da
me Rafael prouĉava.

83
Profesorka28

"Jesi li ovako dobro? Škola, taj tvoj kurs?"

"Jesam, sve je dobro."

Kada je Teylor otišao onako besan, nisam znala šta da radim.

Za njim nisam mogla, da ga zovem nisam htela odmah. Zato sam pozvala
brata. Da, pozvala sam Rafaela jer mi je sad više nego ikad trebala bliskost.

"Ako te nešto muĉi... Znam da su sad te godine kod tebe... Ti si lepa

devojka, Mari."

"O Boţe, Rafael. Neću sa tobom o tome priĉati."

I dalje me je utešno grlio, a ja sam se drţala za njega kao davljenik za

slamku.

"Priĉaj sa Sarom. Ona je starija i daće ti dobre savete. Samo hoću da znaš da
si ti posebna, Maria, i da nikad niko neće biti dovoljno dobar za tebe."

"O Rafe..."

"I ĉim budem skupio novac ići ćeš na operaciju i progledaćeš kako treba.
Nećeš više ţiveti u sivilu, hermana."

Rafael je sad zaista bio moj stariji brat. Na momente prepoznala sam onog
starog Rafu iz Mexica. Ali isto tako razumela sam i ovog kakav je sad postao.
Uspeh traţi poţrtvovanje.

"Joj... Hvala ti, hvala ti."

Znam da još nismo blizu tome. Rafe ima još dve godine do kraja koledţa, a
potom sigurno još godinu dok ne poĉne da zaraĊuje veći novac.

"Ne, ne zahvaljuj. Ne mogu da oprostim našim roditeljima što to nisu

napravili na vreme."

"Hajde, hajde, Rafe. Prošlo je."

Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i vratila do stola. Polako sam krenula

da vraćam pribor u torbe. Sutra imam ĉas sa Teylorom u radionici.

84
Profesorka28

On ne zna da sam jako blizu kraja. Takva sam. Kad me nešto krene, ne
odustajem. Ĉak ni ovaj zavoj nije mi predstavljao prepreku. Ne smem izgubiti
inspiraciju, ne sad kad je konaĉno imam. Za to postoje lekovi protiv bolova.

"Na ĉemu radiš sad?"

"Pokušaću da napravim glavu, odnosno bistu."

"Vau. To je nešto novo?"

Da. Obiĉno su moja dela bila predmeti, odnosno zadaci koje nam je profesor
davao. Ovo sad... nešto je totalno drugaĉije.

"Pa da. Ţelim nešto novo da probam. Evo, pokupila sam sve. Moţeš li da
baciš ove ostatke i samo istreseš ovaj ĉaršaf?"

Sara me sutra vodi na ĉas, tako da će mi pomoći oko stvari. Danas sam uzela
donji deo, odnosno vrat i ramena. Onaj glavni, glavu sam ostavila ipak u radionici.
Tamo imam više vremena za detalje, a i trebao mi je Teylor za njih. Već smo
poĉeli da provodimo dosta vremena zajedno.

I sad, posle onog poljupca, najbolje je da se opet viĊamo tamo. Distanca.

"Evo Mari, sve sam ti sredio. Idem sad da ne zatvore vrata. Molim te, zovi
me. U svako doba."

Klimnula sam glavom, kad mi je Rafe prišao, zadenuo jedan pramen iza
uveta i poljubio u obraz.

"Ti si mi sve na svetu. Za tebe bijem i ubijam. Ćao."

Rafe je izašao, a ja sam ostala da stojim, tu na sredini sobe.

Upravo sam se zbliţila sa bratom. Osetila sam onu ljubav i povezanost koju
smo u Mexicu imali. Nikad nije bio takav. Da li zaista treba nešto da se desi pa da
vidimo ko smo i kakvi smo?! Ti si mi sve na svetu.

A šta ako poznaje Teylora? Šta bi se desilo kad bih ga pitala? Da li bi

prihvatio da se nas dvoje druţimo?

Sela sam kad sam shvatila.

85
Profesorka28

Mlada sam i neiskusna, ali toliko znam. Teylor i ja se zasigurno više ne

druţimo. Naš je odnos nakon poljupca prešao imaginarnu liniju.

A kuda ćemo... pojma nisam imala.

*****

"Ne razumem šta se desilo?"

Mayle je sedela pored mene i dodavala mi špatule. Sada sam finiširala oblik
njegove glave i prelazim još jednom šmirglom nakon toga.

"Ima obaveze. Mislim da ima vanredni trening."

Teylor mi se javio taĉno pred moj polazak. Trener ih je pozvao neoĉekivano

i moţda neće stići danas na ĉas. Ja sam slutila da neće doći...

"Znaš Maria, on mi je drag."

Nasmejala sam se njenoj iskrenosti.

"I meni je Mayle, i meni."

"I pomagala sam mu oko tvog poklona."

"Molim?"

E to je novost. A Mayle kao Mayle ne ume da ćuti.

"E jebi ga. Ništa, ništa..."

"Kaţi, dušo, sad. Glupo je da staješ..."

Volela sam da je zezam i jedino sam sa njom bila opuštena. A sad me je

posebno interesovalo šta je on to radio meni iza leĊa.

Zaista mu je stalo. A ja koĉim.

Poljubili smo se. Nestao je.

Zbunjivala me je ĉitava situacija.

86
Profesorka28

"Ne smem više. Baš sam neka. Ne znam da ĉuvam tajnu, pa to ti je."

"Mayle, ti si dobra duša i niko ti neće uzeti za zlo. Teylor ponajmanje ako si
mu pomagala. Ok?"

"Ok, draga, i više ni reĉi. Vauuuuu, prekrasno! Jebote, ista glava kao
njegova."

Srce moje malo.

"Maria! Odmah da ti kaţem, ti, dušo, vidiš. Mislim da ima svoju crtu, svaki
pregib, a još kad napraviš oĉi, nos i usta! Ma, ja ću pasti u nesvest. Mislim, svi će."

"Ti si moje blago, znaš li? Znaĉi po tvojoj reakciji, dobro je?"

"Pa šta dobro, extra. Nego, kako ti je ruka? Ja te puštam da radiš, a

zaboravila sam da si u zavoju."

I ja bih na to zaboravila, da me ponekad ne sevne bol.

"Dobro je. Mislim da ću i skinuti zavoj za dan, dva. Naći ću nešto da nosim
dok radim, neku rukavicu ili sliĉno."

"Aha. Pa dobro. Da, da, obavezno. Pazi se Maria, molim te."

I tako sam ostala više od predviĊenog vremena na ĉasu. Potajno sam se

nadala da će Teylor ipak doći.

Ali on nije došao.

Hoćemo li se danas videti?

Naravno. Treba li ti neko za previjanje?

Ne treba, hvala ti. Vidimo se onda na času.

Sara je sedela pored mene i gledala u telefon.

"Dobro je, nemaš puno grešaka. Ova tastatura ti baš leţi."

"Da, da, navikla sam, a i vidim brojke."

"Sigurna si u ovo?"

87
Profesorka28

"Jesam."

Pozvala sam Lisu i pitala je da ona ide sa mnom. Danas sam planirala da se
kod njegove tetke raspitam. Znam da je ona otvorena osoba i da sa njom mogu
iskreno, ona mi neće zameriti.

Puno toga me muĉi i nadam se da će mi, pre susreta sa Teylorom, ona dati
neke odgovore.

"Samo pitam. Ne mora da znaĉi da je on..."

"Sarita, on je ovde jedna osoba. A tamo na koledţu, ko zna kakav je."

"Zašto to kaţeš?"

"Zato što znam kakav je Rafe."

Znala sam Teylora onakav kakav je ovde, upoznala sam drugi deo njega,
onaj koji se ne uklapa u kalup fatalnog zavodnika i uspešnog sportiste. Ta me je
slika zbunjivala više nego što bih ikome priznala.

"Aha, i onda svi moraju da budu takvi?!"

"Da li si zaboravila zašto i kako je on završio kod mene u grupi? Išao je u

striptiz klub!"

"Pa šta! Pario oĉi."

E da. Uopšte ne znam kad je Sara prešla na njegovu stranu.

"Sari, plašim se. To je razlog svega. Tako se plašim da ne napravim neku

katastrofu."

Okrenula se prema meni i povukla me da stavim glavu na njenu ruku.

"Ne sudi knjizi po koricama."

"Ah, lako je reći."

"Ako moraš da kopaš, kopaj. Ali budi spremna na odgovore. Ĉak i ako se
ispostavi da se on i tvoj brat poznaju... pa jebi ga, jaka stvar."

88
Profesorka28

Uzdahnula sam, ali i dalje je tu bio teg na grudima. I dalje sam ga osećala.

"Nije to lako."

"Nije, ali to je ţivot. Znaš Mari, od sada moraš da donosiš razumne odluke.
Velika si ti devojka. I niko ne kaţe da će biti lako."

"Hvala ti."

"Hajde, idi se presvuci, tetka samo što nije stigla."

I Sari se dopadala tetka Lisa. Bilo mi je drago što još neko dolazi i posećuje
nas. Onda mi u misli doĊe Teylor i poljubac. Svega mu, zaista smo se poljubili.

"Hej mala, da te vidim. Ĉoveĉe, ĉuka mi je stala kad mi je Laura javila."

Lisa me je ĉekala pored auta. Ĉim sam stigla do nje, zagrlila me je kao da
sam neko njen, neko blizak.

"Joj, tako me je sramota."

Ponovo proţivim trenutke kad su me Teylor i njegova majka zbrinjavali.

"Zbog ĉega? Nemoj da ti bude. Laura je duša. Izgubila je muţa i zatrpala se

u kancelariji. Njoj je dolazak ovde bio doţivljaj. A tek kad je upoznala tebe..."

"Ma..."

Bolnica nije bila daleko i brzo sam bila gotova.

"Lisa, moţemo li da popriĉamo?"

Uvek me je drţala za ruku. Kad bi me neke osobe tako uhvatile, refleksno

bih se otrgnula jer bi me to podsetilo da ne vidim. A ona... Pa sa njom sam
izgledala kao najbolja drugarica.

"Oh my God (o moj Boţe)! Kad mi neko tako kaţe, userem se. Obiĉno
Harryja treba da vadim iz govana. Šta se dešava, malecka?"

"Hoćemo li na sladoled?"

"Na staro mesto?"

89
Profesorka28

"Moţe."

Staro mesto? Jednom smo bili zajedno i već imamo mesto?! Da, takva je bila
njegova tetka, spontana, pozitivna, vesela. Mada, ĉini mi se da danas nije toliko
raspoloţena.

"Lisa, je l' sve u redu da tobom? Oprosti mi, ali osećam da si uznemirena."

Sedele smo u ćošku i bila je pomraĉina. Tad vidim najbolje. Ko bi rekao da

u crnilu vidim sivo.

"Eh malena moja... treba o tebi da priĉamo, ne o meni."

"Znam, ali ja sam ti prijatelj."

"Sjebala sam se."

"Sjebala??"

"Jao, tako si slatka. Van sveg ovog sveta. Da, sjebala, što znaĉi zaljubila sam
se u pogrešnog."

Joj majko moja. Šta sad da radim? Nemam pojma o tim stvarima.

"Kako pogrešnog? Ti si prelepa, osećam ako te ne vidim dobro. Tebe mora

svako voleti!"

Bravo, Maria. Bravo.

"Komplikovano je to. Ma guram ja, još malo i biću kao nova."

"Znaš, kako ono prijatelji govore... meni moţeš sve da kaţeš... Ja usta imam,
jezik nemam."

"Divna si i hvala ti. Moţda ti nekad sve ispriĉam, ali sad reci šta tebe muĉi."

I kad su nam doneli sladoled poĉela sam od poĉetka.

"Šta te sad više koĉi poljubac ili brat?"

"Oba."

Upravo tako. Poljubac me nije muĉio, osim što sam htela još.

90
Profesorka28

A kako da dobijem još, ako kojim sluĉajem on zna mog brata?! To nikad
neće ići.

"Aha. Pa sad ovako, H je ĉudna sorta, on ti je mešavina Laure i mene. I sad

sa tobom do izraţaja dolazi njena strana. Dobra, neţna i mila."

"A druga? Je l' ta druga strana, ono što sam mislila pre o njemu? Uspešan
sportista, nabeĊeni ţenskaroš?"

Lisa se zagrcnula i ispljunula sladoled.

"Ţenskaroš?? Da, moţe se tako reći. Ali odmah da znaš, te ţenske su sluţile
samo jednoj svrsi."

"Pretpostavljam, sexu."

"Tako je. H još nikom srce nije dao."

Znala sam šta rade po koledţima. Ako nisam mogla da vidim, slušala sam.

"Lisa, on mi je prišao i pokazao da sam devojka. Znaš, meĊu klupom,

ĉasovima i radionicom, ja sam to zaboravila. A otkad sam njega upoznala sve se
menja. Ja se menjam."

"Razumem."

"I ja ne mogu da se zaboravim. On je on, a ja sam ja. Odatle moj strah koji
još više dolazi do izraţaja sa ĉinjenicom da moţda poznaje mog brata."

"Misliš da bi bio problem? Misliš da bi mog H bilo briga?"

"Ne znam. Ja samo znam da moj Rafael to nikad ne bi odobrio. On me

prosto ĉuva od takvih mesta i takvih lica."

"Da, ali... Ĉek, ĉek, šta si rekla? Kako ti se zove brat?"

Rafael. Što? Lisa?"

Ako Lisa ćuti duţe od 30 sekundi, onda nešto nije dobro.

"Lisa?"

91
Profesorka28

A sad je i duţe, još više mi unosi nervozu.

"Jebi ga. Jebi ga."

"Molim te!"

"Ferante je tvoj brat?"

O da. Jezivi teret na grudima penje se ka mom grlu. Imam osećaj kao da me
neko davi.

"Da."

"Jebem mu ţivot ovaj kurvinjski. Malena, Rafael je Harryjev cimer."

"MOLIM? ŠTA?"

92
Profesorka28

"Ona ćuti, on ćuti"

HARRY

Od onog poljupca nešto se promenilo. Ne samo promenilo, već poĉelo da se

komplikuje. Postao sam svestan šta sam uradio.

Poljubio sam Rafaelovu sestru. Od svih ljudi na ovoj planeti, baš je Maria
morala biti ta. Jeste, znao sam i pre poljupca i jeste da, svesno sam to uradio. Zato
sam se povukao.

Nisam kukaviĉki otišao, već je zaista trener uveo vanredni trening jer za dva
dana putujemo u Utah.

Tako je jedan dan prošao, a drugog sam hteo da je vidim.

Jebeno sam bio na raskrsnici, a na oba kraja je po jedan ĉlan porodice

Ferante. Moram li da odluĉim? Šta jebeno da radim?

"Harry, dušice?"

Taman sam izašao iz teretane kad sam naleteo na Kendall. Ona je bila
Selenina cimerka, ali mi se bez obzira više puta nabacivala.

"Hej Kendall, šta ima?"

"Jeste li spremni za Utah? Znaš da idemo sa vama?"

Ako ide i Selena, dovraga sve...

"Nisam znao."

"Aha, dobile smo dopis da njihove navijaĉice ţele da nas upoznaju. Znaš,
uveĉe se organizuje velika ţurka."

93
Profesorka28

Jebote, nisam mogao da verujem. Da li te devojke imaju još koji gram

mozga ili samo o tome razmišljaju?! Kada bih je pitao u nastavku sigurno bi priĉali
ko će s kim da završi i sliĉno.

"Kendall dušo, ima li ovaj naš razgovor poentu? Ţurim da se istuširam."

"Ima. Sel mi je rekla da više niste u šemi."

"Nismo. Šta je tu sporno?"

"Pa znaš... ako ti treba zabava..."

"Kendall, ne budi ćurka i imaj bar malo samopoštovanja!"

"Šta?"

"Nudiš mi se ovde, a do juĉe si slušala kako krešem tvoju cimerku?"

"Harry!"

"Ne, ne i ne. Uostalom, imam nekog."

"Koga?"

Sada me je već nervirala.

"Otišao sam. Pozdravi "drugaricu"!"

Stavio sam navodnike prstima da joj dam do znanja kakva je.

Ja mog cimera ne bih tako izdao.

Kada sam stigao do sobe, shvatio sam da ako ne popriĉam sa Rafom, biću na
putu da ga još gore izdam.

Ćutnja je nekad gora od istine.

"Hej Rafe! Rafe!"

"Šta se dereš? Koji ti je?"

Ušao sam u svoju sobu, bacio torbu i poĉeo da se skidam. Zaboravio sam da
pitam Mariu za previjanje. Jebi ga.

94
Profesorka28

Hoćemo li se danas videti?

A ona me je preduhitrila.

Naravno. Treba li ti neko za previjanje?

Ne treba, hvala ti. Vidimo se onda na času.

"Harry, otišao sam napolje."

"Napolje?"

"Da, pozvao sam Kity."

"O bravo, care."

"Ne ĉekaj me."

Nakon tuširanja ostalo mi je još sat i nešto do poĉetka ĉasa. Našao sam svoju
torbu i iz nje izvadio alat i loptu. Kada sam radio sa Mayle, dala mi je par svojih
noţića da mogu kod kuće da radim. Boţe, sad sam isti Maria. Hteo sam da je
iznenadim i pre kraja, odnosno isteka mog tzv. kaznenog roka, dam joj loptu. Na
netu naĊem sliku i poĉnem da radim još malo.

*****

Današnji ĉas prošao je mirno, moţe se reći sablasno mirno. Mayle se

razbolela pa nije došla i tako mi je falila. Njen se smeh orio radionicom. A Maria...
ona se sakrila, ponovo.

"SviĊa mi se."

"Šta?"

"Pa ta moja glava. Isti ja."

Hteo sam malo da je opustim, pre nego što joj postavim neugodno pitanje.

"Trudim se."

95
Profesorka28

"Šta sad radiš?"

"Pravim oĉne jabuĉice."

"Aha. Vidim da si uzjahala taj noţić. Pazi da mi oĉi me ispadnu iz te

duplje."

Maria je bila skoncentrisana na glinu. Mene niti jednom nije pogledala. E pa,
nećemo tako.

"Neće. Hoćeš da sedneš miran, moram ponovo da te prouĉim."

To. Kad priĊe, neće imati gde da pobegne.

Pogledao sam po radionici i svi su bili zaokupljeni svojim radom. Profesor je

radio nešto na laptopu i ni on nas nije gledao. Perfektno.

"Evo, miran sam."

Maria mi je prišla i ja sam raširio noge tako da se lepo smesti izmeĊu.

Gledao sam da to ne oseti do momenta kad ću je uhvatiti.

"Dobro. Moraćeš da se umiješ ako te isprljam."

"Ništa strašno."

Prelazila je rukama po licu, najviše baš oko oĉiju, nosa i ĉela.

"A usta?"

"Molim?"

Zbunio sam je.

"Maria, zašto me izbegavaš?"

"Šta priĉaš to? Ti mene izbegavaš!"

Sada sam skupio noge, uhvatio je za ruke i zarobio skroz u mom stisku.

"Sramiš li se zbog poljupca?"

Morao sam da znam.

96
Profesorka28

"Ne."

"Onda?"

Kao da se premišljala. Gledao sam u njene oĉi. Da, ispod naoĉara nazirao
sam nešto. Jesu to bile braon oĉi, ali nekako prazne.

"Ja... mislim stalno na to..."

"Dobro?"

"I htela bih još."

Rafael, Rafael, Rafael...

I dovraga, kasno je. Privukao sam je sebi i šapnuo na uvo.

"Onda ćeš dobiti još."

U sledećem trenutku ljubio sam je smelije nego prošli put.

Rafael, Rafael, Rafael...

Jebi ga, pakao je sad izgledao kao sasvim dobro mesto.

Vrlo brzo Maria se odmaknula.

"Ne smemo ovde. Ne."

"Niko nas ne gleda. Ne brini."

I dalje sam je drţao, ali sam osetio opiranje.

"Kako da ne brinem? Ovo... nisam ja. Ne znam šta se dešava. Molim te,
Harry."

Rafael, Rafael, Rafael... ja nisam normalan.

"Dobro. Mogu li ja da nastavim svoje? Zvaćeš ako ti trebam."

"Naravno. Samo ti daj."

Ostatak vremena skoncentrisao sam se na loptu koja će uskoro biti gotova.

Ponovo sam Rafaela smetnuo sa uma, gurajući ga pod tepih.

97
Profesorka28

Još uvek nisam bio spreman na suoĉavanje.

"Idem sa tobom?"

"Ne treba, Sara će doći, obećala je."

"Ok. Onda?"

Zastao sam i poljubio je u obraz.

"Maria, ne razmišljaj puno. Meni je lepo ljubiti te."

Mislio sam tako. Ona me je privlaĉila na poseban, ĉist naĉin. Bila je nešto
slatko i milo. Kad se samo setim Rafinih priĉa o njima, još više dobijem poriv da je
zaštitim i uĉinim srećnom. Ali šta je to sreća?

Šta ja mogu i koliko da joj pruţim?

*****

Utakmica koju smo odigrali bila je najbolja ove sezone. Trener Malone
konaĉno je bio zadovoljan, a opet kad bi me pogledao, sevale su mu munje iz
oĉiju.

"Jebote, trener me ĉudno gleda?"

U svlaĉionici sam rekao Rafi i Jasonu.

"Kako ĉudno? Misliš... kao da voli tipove?"

"Ti bre Jasone, nisi normalan! Ne tako."

Ja sam mislio da smo Rafa i ja luckasti, ali Jason...

"Nego kako?"

"Ne znam... ĉudno..."

98
Profesorka28

Hteo sam nakon utakmice da mu priĊem i pitam u ĉemu je problem, ali on

nas je otpravio. Dao nam je slobodno veĉe koje ćemo provesti na ţurci kolega sa
Utah-univerziteta.

"Jedva ĉekam veĉeras. Dugo nismo pili."

Upravo tako. Dugo nismo imali izduvni ventil u vidu ţurke na kojoj je sve
dozvoljeno. Let imamo kasno popodne pa imamo vremena za treţnjenje.

"Jedva ĉekam da upoznam ove domaće ţenske. A ti?"

Taman da progovorim kad me Rafe preduhitri.

"On ima ţensku."

"Pa šta?"

Gledao sam ih i znao sam da još uvek moram da igram ulogu.

"Pa ništa. Ajde idemo. I ponašajte se."

"I ti se, Harry, ponašaj jer će te Selena nadgledati."

"Sa njom sam završio."

Mrzim kad ne razumeju. Kad doĊu do ulaska u moj krevet, pristaju na sve, a
kad doĊe do odlaska, ne moţeš ih oterati bez drame. Jebeno.

Nisam pisao Marii, pustio sam da sve stoji. Ona je ćutala, ja sam ćutao.

Razgovor sa Rafaelom se bliţio, a ja nisam znao šta i kako da mu kaţem.

Maria mi nije bila devojka, a nije mi bila ni prijateljica.

Otišli smo u hotel da se presvuĉemo i spremimo za ţurku.

Mrzeo sam osećaj u grudima.

Onaj kada osećate da je sve u redu, a ništa nije u redu.

Nakon puno vremena obukao sam farmerke i belu polo majicu, sredio se i
zaputio se u kampus.

Nisam mogao da predvidim da će sledeći dan promeniti sve.

99
Profesorka28

MARIA

Još jedan poljubac. Ovaj je bio kraći jer je bio ukraden, ali dosta jaĉi i lepši.
Ne mogu da prestanem da mislim o tome.

Kako sam to dopustila nakon šokantnog saznanja? Harry Teylor ne samo da

poznaje mog brata, nego njih dvojica ţive zajedno. Uţasno, da gore ne moţe biti.

Pokušavala sam da se prisetim da li je Rafael ikad pomenuo Harryja

imenom. I mislim da nije.

Jedini deĉko koji mi je prišao, dodirnuo me i poljubio cimer je mog brata.

Zašto se to meni dešava?

Imam dva dana da o svemu razmislim jer su obojica otišli u Utah na

utakmicu.

"Joj Sarita. Joj, joj..."

"Šta je, querido?"

"Ništa. Ustvari, završavaju nam se ĉasovi. Znaš, Teylorova kazna..."

Nisam Sari rekla za sav cirkus. Ona bi me ganjala da kaţem pre Harryju
nego Rafaelu, a ja sam se trenutno odluĉila za opciju ćutanja. Još uvek nisam bila
naĉisto kome i šta da kaţem.

Da li sam se već zaljubila u Harryja? Ili sam na dobrom putu da to uradim?

"Jesi li završila svoj rad?"

"Nisam još, ali sam pri kraju."

"Znaš, ako je rekao da će ostati dok ne budeš gotova, onda će ostati."

Ni za poljubac joj nisam rekla. Ni za prvi, ni za drugi. Ne mogu to da

prevalim preko jezika, nikako.

100
Profesorka28

Šta smo mi?

Dolazim za pola sata.

I evo ga, predmet mojih misli.

"Eto, sad kad doĊe, lepo ga pitaj. Harry nije osoba koja voli da ćutiš."

"A otkud ti to znaš?"

"Osećam. Idem ja sad... da vam ne smetam."

Poljubila me je u kosu i otišla na posao.

Prvi put stala sam ispred ogledala i krenula da ĉešljam kosu. Rukama sam
prolazila kroz nju sećajući se kako me je Teylor drţao, kako je on svoje prste upleo
u nju.

Gotovo sam sanjarila kad me je kucanje na vratima osvestilo. Ţelela bih da

se ne radujem toliko što dolazi.

Ali radujem se.

Srce mi greje celo telo.

Osećam kako mi pumpa krv kroz ceo organizam.

Kunem se kao da osećam boje.

Harry Teylor je moja boja.

"Hej…"

Ulazi rezervisan i momentalno stanem.

Jesam li se prerano ponadala?

Jesam li ga prerano pustila?

Još uvek nisam bila naĉisto sa osećanjima, naroĉito nakon što sam otkrila
istinu.

Treba da mu kaţem. Hoću. Uskoro.

101
Profesorka28

"Kako si? Kako ruka?"

Ni ćao, ni dodir, ni ništa...

"Odliĉno. Nije bilo strašno kao što je u prvi mah izgledalo."

Odluĉila sam da mu vratim istom merom. Do malopre zanosila sam se da će

doći i bar me poljubiti još jednom, a sad opet imam svoju masku za odbijanje.

Tako je izgleda lakše. Ne treba davati ljudima blizu. Uvek to iskoriste.

"Baš mi je drago."

"Kako je ovaj, bilo na utakmici?"

Znam da su pobedili, Rafe mi se javio. I znam da su išli na ţurku uveĉe.

"Pobedili smo, to je najvaţnije."

"Teylor, zašto si ovde? Ja nisam igraĉka. Ne mogu da se zadovoljim tvojim

mrvicama. Nisam to zasluţila."

"Maria..."

Spustio je torbu na sto i krenuo da je otvara.

"DoĊi."

Videla sam kako vadi loptu. Da, to je bila prava lopta, ona za ameriĉki
fudbal. Samo što je ova bila od gline. Videla sam to. Spustila sam ruke na nju i
osetila je.

"Ovo sam napravio za tebe. Nije nešto... Izvini što sam rekao da ću biti bolji
od tebe. Nikad nisam, niti ću biti."

"Harry..."

Nikad nisam dobila ovako nešto.

On mi je nakon poljupca još nešto dao.

Prvi poklon od nekog muškarca.

102
Profesorka28

"Imam trening sad svaki dan po dva puta. Završetak je sezone i dolaziću
samo na ĉasove."

Pljus. Osetila sam to kao šamar.

"Ja... ti si..."

Mogla sam bez problema da se rasplaĉem, ali mi on nije dozvolio.

"Nikad ovo neće uspeti, Maria, ali ne ţalim nijednog trenutka. Ne ţalim što
sam te poljubio i što ću opet to uraditi."

Spustila sam loptu na sto i stala taĉno ispred njega. Sluti li on nešto?

"A zašto onda ţališ?"

"Nije vaţno... Ti si predivna osoba, zapamti to."

Mlada sam, znam. Nemam pojma kakav je ţivot napolju i to znam. Sada na
ovom mestu slutila sam da se Harry Teylor upravo oprašta od mene.

Zbog Rafaela pristala sam na to.

A zbog sebe popela sam se na prste i ovaj put ja njega prva poljubila.

Da, to je bio poljubac za rastanak. Ako je on krenuo, ja sam završila.

Ako je on došao sa tom namerom, ja sam je sprovela u delo.

Kada je izašao, vratila sam se do lopte i uzela je naruĉje. Prinela sam je nosu
i udahnula. Volela sam taj miris gline.

A onda sam na jednom obodu videla slova, da, podebljana slova koja je znao
da ću proĉitati.

Marii, iskri koja me zapalila.

S ljubavlju

Harry Teylor.

Ipak je sve bilo istina. Ušao je u moj ţivot, za mesec dana doneo i dao mi
toliko toga. Nekako, bila sam mu zahvalna jer smo sve okonĉali bez previše drame.

103
Profesorka28

Nekako, mislila sam da ipak sve proĊe bez mog Rafaela, da on ne mora da bude
umešan. Jer, ništa se stvarno nije ni dogodilo, zar ne?!

On je ćutao, ja sam ćutala.

A ćutnja je nekad gora od istine.

Istine za koju smo oboje platili ipak veliku cenu.

104
Profesorka28

"Nikada"

HARRY

Nikada sam izgleda previše puta govorio u ţivotu.

Nikad neću iskoristiti neku devojku. Nikad neću varati. Nikad se neću
zaljubiti. Nikad neću raditi stvari za piĉkice. Nikad neću povrediti najboljeg
drugara. Nikad... I jedno po jedno mi se sada vraća.

Ne znam kako se sve desilo, samo sam se probudio kao stari Harry. Video
sam ga. Bio je tu u sobi neke navijaĉice. Taj je Harry, posle ko zna koliko alkohola
i skupljanja konaĉne hrabrosti da kaţe Rafaelu, završio u sobi isvesne Eny. Jebeno
sam se nadao da je nisam pipnuo, a opet moţda mi je to baš trebalo. Distrakcija.

Moţda mi treba zid izmeĊu Marie i mene. Šta smo mi? Ko smo mi? Kako bi
sve izgledalo? Sa par utakmica do kraja i ispitima za vratom, jebeno nisam imao
odgovor.

"Hej pastuve."

Glava mi je trokirala i bojao sam se sam sebe.

"Šta?"

"Ona ţenska se zalepila za tebe kao pijavica. Mislio sam da će Sel da je

pojede."

Odmahnuo sam glavom kao da će mi doneti još malo bistre pameti.

"Vidiš da nije."

"Vidim, ali isto tako... Brate, divim ti se. Ovde imaš ţensku, a i tamo si
morao da lupiš recku. Tvoje su potrebe pomahnitale."
105
Profesorka28

Rafael je priĉao i priĉao i rado bih mu zaĉepio usta jer mi je sve smetalo što
me podsećalo na prošlu noć. A najviše mi je smetalo što se niĉeg nisam sećao.

"Ma... pusti me..."

"Neka te, neka. Ja sam bio sa nekom Cytnijom. Slatka malecka."

"Aha."

Nisam dalje slušao Rafaela, već sam smišljao kako ću da odem kod Marie.
Morao sam da je vidim, dam joj loptu i distanciram se.

Nikad je ne bih povredio, a već jesam i previše.

Previše sam dozvolio.

Previše dopustio.

*****

Uradio sam to. Odneo sam joj poklon i završio sa tim. Poljubio sam je još
jednom za kraj jer sam znao da je poslednji put.

Ono što me je iznenadilo je njena reakcija. Ništa nije pitala. Ništa nije
traţila. Samo je uzela to što sam joj dao.

Mala Maria, moja iskra. Ĉisto i slatko biće koje definitivno nakon svega, ja
ne treba da uprljam.

"Lisa? Moţemo li na kafu?"

"Naravno."

Voleo sam što uvek pristaje i pre nego što upita za razlog. Zna da je u ovo
doba gotovo nikad ne zovem.

"Rafe, idem da se naĊem sa Lisom. Hoćeš sa nama?"

"Neću. Moţda ću se videti sa Kity. Pozdravi L."

106
Profesorka28

"Hoću."

Izašao sam na hodnik i zaputio se ka sobi za odmor.

"Momci, šta ima?"

"Gledamo Carsona. Jebote, taj ĉovek rastura."

"Aha."

"Hajde Harry, sedi sa nama. Znamo da ga pratiš."

"Pratim, ali sad nemam vremena. Ćao, momci."

"Ćao."

Thomas Carson je institucija. Ĉovek ima jedva 30 godina i već hara svetom
ameriĉkog fudbala. Pratim ga otkako je postao profesionalac. Moţe se reći da mi je
neka vrsta idola. Iako ne igramo na istom mestu u timu, sanjam da budem bar
upola kao on. A ako budem zaraĊivao bar delić onoga što on zaraĊuje, biću na
jebenom konju.

Razgovor sa Lisom nije mi doneo oslobaĊanje. Ona je imala svojih

problema o kojima sa mnom nije htela da priĉa. Tako smo bukvalno istresli obiĉna
dnevna pitanja i zaputili se, ja nazad u kampus, ona u svoj stan.

"Harry."

"Selena."

Nisam bio raspoloţen za njeno prenemaganje. Od dolaska iz Utah nije mi se

obratila i mislio sam da me je konaĉno ostavila na miru.

"Gde ćeš?"

"Idem na partiju bilijara."

"Mogu li sa tobom?"

Klimnuo sam i nastavio prema Jasonu i Marcu.

"Momci, moţe partija?"

107
Profesorka28

"Ne z..."

"Hajde Harry, kao u stara dobra vremena."

Nije mi se vraćalo u sobu jer sam pretpostavio da Rafe još nije došao. Tako
sam postao Selenin par.

"Ĉula sam da te je Kendall smarala. Ne brini, neće više. Rekla sam da te

ostavi na miru."

"Selena..."

Zamahnula je i lupila lopticu. Za to vreme taĉno je znala kako se postavlja i

kako udara. Ali, ja sam to već video, probao, izgustirao.

"Ja sam joj sam rekao."

"Znam, srce. Samo eto, mogu da te razumem. Kraj godine, sezona na

izmaku, treba glava da ti bude skoncentrisana, a ne u drugim stvarima."

"Da li stvarno moţeš da razumeš? Ili je ovo neka tvoja igra?"

Jason i Marc su nas samo slušali. Nijedan od njih dvojice ni da bekne.

"Nije igra."

"Dobro. Nek bude tako. Ali, samo da znaš da se ja neću predomisliti po

pitanju nas."

"Nećeš?"

Trenutak napetosti.

"Ne jer imam nekog."

Najbolje oterati jednu ludu je pripretiti joj drugom ţenskom. Nijedna ne voli
da bude zamenjena.

"Vau, dakle baš ne gubiš vreme."

"Selena, igramo sa prijateljima. Ne ţelim više o tome da razgovaramo."

"Ok. Evo ga Rafael. Rafe!!"

108
Profesorka28

Okrenuo sam se i video Rafaela kako bukvalno peni. Nikad nisam video
takvo njegovo lice.

"DoĊi srce, upravo priĉamo o tome kako me je Harry zamenio. Nisam

praktiĉno ni izašla iz njegovog kreveta, već je nova piĉka u njemu."

"Selena!"

Znao sam šta sledi.

Osećao sam.

Video sam u njegovom pogledu.

Prepoznao sam momenat.

Rafael je znao.

"Jebeno ću te sad ubiti!"

Ne moţe se reći da sam bio spreman. Rafael je doleteo do mene, uhvatio me

i bacio preko stola.

Svi su ostali ukoĉeni.

"Hej, hej, stanite!"

Odjednom sve je preraslo u nešto više. Ja sam se podigao, ali mi on nije dao
dalje. Stvorio se i poĉeo da me udara.

"Koga? Zašto, Harry? Zašto moju sestru?"

"Molim? On je sa tvojom sestrom?"

Ĉuo sam povike, Selenino zgraţavanje.

"Nisam ni znala da imaš sestru."

A nisam mario. Hteo sam samo da mu kaţem...

"Rafe..."

"Jebote, slomiću ti sve kosti, Harry. Jesi li je dirao? Jesi li?"

109
Profesorka28

Podigao me i nogom šutnuo u stomak. Zašto sam ĉekao i dozvolio ovo?

"Govori, ubiću te i neće me biti briga!"

"Dosta, Rafe, pusti ga."

Ĉujem i dalje glasove, ali Rafael me drţi ĉvrsto i unosi mi se u lice. Jebote,
koliko je jak. Pojma imao nisam.

"Kako si mogao?"

Bam, udarac. Jebi ga, moram da se branim. Jak sam i ja. I kad se konaĉno
uzdignem, poĉinjemo zaista da se makljamo.

"Rafe, nisam je takao. Ne tako kako ti misliš."

Bam, udarac ja. Bam, udarac on. Već se formirao ring i svi nas gledaju i
navijaju.

"Ti si mi... kao brat..."

Bam.

"Znam. Rafe..."

Bam.

Osećam ukus krvi. Rasekao mi je usnu.

"Moţeš da ima koju god hoćeš. Zašto ona?"

"Ne znam... Osvojila me je."

"Osvojiću te ja sad! Nikad to neću odobriti. Ĉuješ li me? Nikada!!"

Zastao sam i trepnuo kad je jedan od ĉuvara uleteo.

"Šta je ovo? Koliko godina imate? Ferante i Teylor, odmah kod upravnika!"

"Izvoli, jesi li srećan?"

110
Profesorka28

Sarkastiĉno sam dobacio. Mogao sam da se zakunem da se i Rafael lecnuo

kad je shvatio šta se upravo desilo. Na ovom univerzitetu ovo se ne prašta. A mi...
već smo peglani više puta.

"Ne obraćaj mi se!"

"Rafael, ponašaj se kao odrastao ĉovek."

"Ja? Ja da se ponašam? Kako mogu kad mi svaki dan govoriš o jebanju neke
ţenske? A ko je ona, moja sestra!! I još moja nesrećna sestra!"

"Ona nije nesrećna! Nije. Samo je drugaĉija. I ja..."

"Ferante, ĉuo sam da si ti potencirao tuĉu. Ti prvi uĊi."

Stajali smo ispred kancelarije onako izlupani obojica. Ĉuvar je stajao izmeĊu
nas. Obrisao sam usnu i opipao lice. Jebi ga, biće puno modrica i ĉvoruga.

Jedva sam od bola izvukao telefon i na brzinu otipkao Lisi poruku sranje na
vidiku, moraš doći.

Naslonio sam se na zid i polako spustio na tlo. Seo sam i stavio ruke na
glavu. Šta sad da radim? Zašto sam ĉekao? Nije trebalo da priĉam tako o njoj. A
samo sam ţeleo da je zaštitim.

Ako je meni ovako, kako li je njoj?! Prineo sam telefon i pozvao je. Ništa.
Nije mi se javila. Zvao sam ponovo i ponovo sve dok me zadnje zvono ne izbaci i
jedno veliko ništa.

Ne valja to nikako.

Maria, samo mi javi da si dobro. Molim te.

"UĊi, Teylor."

Rafael je izašao i nije me pogledao. Otišao je put naše sobe.

Jebi ga, jebi ga, jebi ga. Ne smem da dozvolim da nas kazne. Ne smem da
dozvolim da mu oduzmu stipendiju.

"Sedi."

111
Profesorka28

"Hvala."

Seo sam u toplu fotelju gde je verovatno i Rafael sedeo.

"Dakle? Da ĉujem tvoju stranu. Da ĉujem šta dvojicu odraslih momaka,

zdravih i pravih dovede do toga da povrede fiziĉki jedno drugo?"

Nakašljao sam se i uvideo da me boli i rebro. E veselo.

"Koliko si povreĊen?"

"Malo."

"Odmah nakon razgovora ideš u bolnicu. A sad, priĉaj."

"Pa, gospodine McKenzie, nemam razloga da vas laţem."

Poĉeo sam priĉu od striptiz bara, od kazne i od susreta na vajarstvu. Priĉao

sam dok je on imao isti izraz lica non-stop.

"Hm... I šta sad ti misliš, Teylor? Je l' ti Feranteova sestra devojka? Da li

sada imaš vremena za to?"

"Ne znam. Nije mi devojka... ona je samo..."

"Teylor, poznavao sam tvog oca. Moţe se reći da sam te po preporuci primio
ovde. Ali isto tako, mogu da ti kaţem da je ovo prestiţni Univerzitet i da ovde nije
dozvoljeno nasilje bilo kakve vrste. To znaš?"

"Znam, gospodine."

"Isto tako, moram da napomenem da ste i Ferante i ti do sada više puta

opominjani. Da li je tako?"

"Jeste, gospodine."

Nikako mi se nije sviĊao smer kuda sve ovo ide. I gde je dovraga Lisa?
Nikad mi više nije trebala.

"Za tebe imam samo reĉi pohvale sa kursa. Mislio sam da ste obojica sazreli,
a sada vidim da niste. Da li znaš šta ovo znaĉi za vaš dosije?"

112
Profesorka28

"Nemojte, gospodine. Raspravićemo."

"Ferante tvrdi da nećete. Odriĉe se svega."

Molim? Kako moţe da se odrekne svog sna?

"Kako odriĉe, ne razumem."

"Vas dvojica trebate na disciplinsku. A Ferante će onda leteti. On kaţe da će

sam otići."

"Ne, ne, ne. Nema šanse. Nije on kriv, gospodine upravniĉe. Ja sam.
Nemojte, smislićemo nešto drugo."

Nisam više mogao već sam se previo od bola. Sevnulo me je opet u predelu
lopatice pa niţe duţ levog rebarnog luka.

"Dobro veĉe. Izvinjavam se."

"Dobro veĉe, gospoĊice Conelly."

"Da ĉujem. Opet prave haos?"

"Prave, gospoĊice. I ovog puta, to je poslednji haos. A sada ga vodite

doktoru."

Sjebao sam. Sjebao sam sebe, Rafela.

"O H, do kurca! Šta je to bilo?"

"To je Lisa, istina."

Dobro sam, ali ne ţelim više da te vidim. Nikada.

A na telefonu zatitrala je druga tuţna istina.

*****

113
Profesorka28

Dva napukla rebra, raseĉena usna, razbijena arkada, to je bio krajnji rezultat
Rafinih ruku. Dobro je to da sam sreĊen u bolnici i da nisam morao da ostajem na
posmatranju. Sve će se ovo samo zaleĉiti. Bitno da je u poĉetku sanirano.

Lisa me je odvela u svoj stan. Veĉeras nema kamp, tako mi je rekla.

"Popij ovo."

"Ali dobio sam lekove za bolove!"

"Šta se sad praviš fin, popij ovo i ne seri! A onda moramo ozbiljno da
razgovaramo!"

Video sam da je zabrinuta. Kako i ne bi, i meni je mozak radio kao na traci.
Niti jednog momenta nisam prestao da razmišljam o tome šta će biti ujutru.

"H, znaš da sam te jebeno štitila kao da si moj sin. I tebe i tog Ferantea,
vadila sam iks puta iz govana. Šta ćemo sad da radimo?"

Samo sam slegnuo ramenima. Glava mi bubnji i jebeno preti da će

eksplodirati. A tek njena poruka... malo je reći da je sve saznala.

"Ne znam."

"Ona mi je jako draga. Znaš već da sam ti rekla da je opasno, a ti si gurao

dalje. Jesi li već zaljubljen u nju?"

Jesam li? Pitanje od milion dolara.

Mesec dana i moj ţivot je na prekretnici.

"Harry, moram da budem kuĉka. Sve što sam radila za tebe je da ti osiguram
što bolju budućnost. Došla sam sa tobom da te pratim. Dakle, da li ti mala toliko
znaĉi i da li ćeš sada posustati?"

Prekretnica. Ne ţelim da te vidim više.

Tata mi je oduvek govorio da ću ponekad morati da se ţrtvujem, da uspeh

ostavlja privatni ţivot na ĉekanju. Tata mi je usaĊivao od malih nogu to da bi
došao do vrha moraš biti sebiĉan. Sam sebi najbitniji jer postoji tako puno njih koji
misle da mogu da igraju fudbal.

114
Profesorka28

Uspeh ima veliku cenu.

I ja je upravo plaćam.

"Ne znaĉi mi. Mislim da sam se samo zanosio."

"Dobro. Onda ujutru idemo nazad u kampus i rešavamo ovo."

Klimnuo sam. Bol je jenjavala, ona fiziĉka.

Ona druga, emotivna, tek je kretala da izbija na površinu.

Ne, Harry Teylor je jaĉi od toga.

115
Profesorka28

"Konačno"

MARIA

5 godina kasnije, New York

Danas je taj dan.

Onaj o kome sanjam ceo ţivot.

Juĉe sam imala intervenciju, danas će mi skinuti zavoje.

Danas ću progledati.

Danas ću prvi put videti svet oko sebe.

Prvi put ću videti brata.

"Dobro jutro, Maria. Kako si?"

Doktor Wilson je odradio posao, previo me i rekao da jedan dan moram

nositi zavoje. Samo radi predostroţnosti.

Zadovoljan je iako ću naoĉare i dalje nositi. Mogla sam ţiveti sa tim.

Oštećenja su bila velika, a oni su sa mnom uradili ogroman posao.

"Sjajno sam u mraku."

"O draga, uskoro će ti svanuti. Je l' stigao?"

"Nije još."

Dogovor je da saĉekam Rafaela. Obećao je da će biti tu sa mnom.

116
Profesorka28

"Kuc, kuc, stigao sam."

"Rafe!"

"Hola querido (ćao draga)!"

Prišao je i poljubio me u obraz.

"Iiii jesi li spremna? Imaš li tremu?"

Naravno da imam.

Sada ću upoznati svet. Sada ću konaĉno odrasti. Do sada, Rafael i Sara su

me ĉuvali. Zadnjih pet godina bilo je teško, ali isplatilo se.

"O da. Spremna sam, doktore."

"Maria, skinuću zavoje. Nakon toga, trebaće oĉima vremena da se priviknu.

Neće ti odmah biti jasno i ĉisto, ali videćeš. Daću ti kapi koje ćeš koristiti narednih
mesec dana. Svakim danom slika će da ti se kristalizuje i za mesec dana bićeš kao
nova."

Rafe je seo na ivicu kreveta i uhvatio me za ruku.

"Ţao mi je što Sara nije ovde."

Sara je morala da otputuje u Philadelphiju. Otkako smo se preselile u New

York, krenuo joj je posao. Prvo je poĉela da radi u jednom od vodećih lanaca
restorana ĉuvenog Alexa Smitha ovde u New York-u, a potom je pozvao na
razgovor u Phili. Molila sam Boga da joj ponudi unapreĊenje i da postane šef
kuhinje. Ona je to zasluţila. Onoliki rad i poţrtvovanje morao je da se isplati.

"Znaš da je ţelela."

"Znam, ali ovakva šansa se ne propušta. Vreme je da joj vratim za svu ljubav
i podršku. Uostalom brate, ti si tu."

Stisnuo mi je ruku i poljubio u obraz.

"Spremni smo."

117
Profesorka28

Neverovatan je osećaj otvoriti oĉi, a ne plašiti se. Neverovatno je da drugi

delovi tela ne trebaju da se ukljuĉe. Neverovatno je kad trepneš, a slike poĉinju da
ti se bistre pred oĉima.

"Rafe..."

Trep.

Trep.

"Hermana (sestro)."

Trep.

Trep.

On je tu. Moj Rafael.

"Rafe?"

Zagrlila sam ga jako i ponovo poĉela rukama da ispitujem, kad me doktorov

glas opomene.

"Maria, spusti ruke. Dopusti oĉima da preuzmu svoju ulogu."

"O moj Boţe."

Poĉnem da plaĉem, ali se brzo zaustavim jer moţda nije dobro za oĉi sad
plakati.

"U redu je. Tvoje oĉi sad mogu sve da podnesu."

"Neće im ništa biti?"

Pitala sam zbunjeno.

"Neće, ovo je za nas rutinska intervencija. Ţao mi je što si ovoliko ĉekala."

"Nikad nije kasno."

Ponovo sam stegla Rafaela.

"Mari."

118
Profesorka28

"Daj da te vidim. Sad ću stvarno da te vidim, brate moj."

Znala sam svaki deo tela, svaki pregib, svaku crtu lica, ali slika je bila nešto
drugaĉije. Boje su bile drugaĉije.

"Rafe. Tako si lep."

"I ti si, querido. I ti si."

Ko zna koliko smo još sedeli i priĉali i plakali.

"Moram da javim Sariti."

"Vaţi. Ja odoh da sve regulišem za izlazak."

"Ok."

Sara i ja i dalje ţivimo zajedno. Kada je Rafael završio koledţ, bio je

draftovan kao novak za New York Giantse. Mislili smo da je to samo onako, ali on
je opstao u velikoj konkurenciji i još uvek je u timu, evo peta godina. Ţivi sam i
redovno nas posećuje. Naš je odnos pre pet godina bio na prekretnici i bilo je teško
i muĉno, ali prevazišli smo sve. Prvo je bio on ljut na mene, potom ja na njega, da
bi shvatili da imamo samo jedno drugo i da nam je data druga šansa. Njemu, za
ostanak na koledţu i prazan dosije, a meni za još uvek celo srce.

"Halo, Sari?"

"Maria, dušo. Kako je prošlo?"

"Ja vidim."

"O Dios mio, gracias (o moj Boţe, hvala ti)!"

"Ne mogu ti opisati osećaj. Prelepo. Kako si ti?"

"Ja... još sam pod utiskom. Dolazim sutra. Znaš Maria, videla sam Carsona."

"Carsona? O ĉoveĉe, kako si to uspela?"

Thomas Carson je Rafin idol. Sve znam o tom ĉoveku, ko je, šta je, odakle
je, koliko touchdowna, koliko dodavanja, koliko ţenski... ama baš sve.

119
Profesorka28

"Nećeš verovati, došao je kod Smitha u restoran. Oni su jebeni prijatelji."

"Wow."

"Aha. Znaš, ostajem veĉeras na nekoj humanitarnoj veĉeri da pomognem.

Jao querido, ako dobijem ovaj posao, selimo se u Phili."

"Pa dobro, naravno da je to tvoj san. I treba da ideš za njim."

"Alo zemlja zove Mariu! I ti ideš sa mnom."

"Uh, ne znam. Hajde videćemo kad se vratiš. Previše mi je sad, Sarita."

"Vaţi, vaţi. Jao dušo moja, jedva ĉekam da se vratim."

"I ja jedva ĉekam tebe da vidim."

Uh. Skoĉim sa kreveta i krenem u kupatilo. Vreme je da vidim sebe.

Nauĉila sam da se cenim dok mi vid nije bio primaran. Nauĉila sam da
lepota dolazi iznutra i sa vaspitanjem. Stanem i pogledam se.

"Lepa sam. Zaista sam lepa."

Sva nesigurnost je isparila.

Ja sada zaista sve mogu.

Jedan ĉovek govorio mi je to davno. Pet godina, previše je. Obeleţio je

jedan period mog ţivota, to sigurno. Dok sam ga zavolela, nestao je. Ali, nisam
dozvolila da potonem. Bila sam njegova iskra. I zato se nisam ugasila.

"Je l' idemo, zlato?"

"Idemo."

"Gde bi ţelela prvo? Kip slobode, Empire state building, Central park, a?"

"Na Metlife."

Znam koliko mu to znaĉi. I meni znaĉi jer nikad nisam bila. Nisam to
doţivela uţivo.

120
Profesorka28

"Ţeliš na stadion?"

"Aha."

"Onda idemo tamo."

Rafe nije poznat, a nije ni anoniman. Tu je negde izmeĊu. Moţe izaći

napolje, a da ga ne slikaju i ne zaskaĉu iza svakog ćoška, a opet prepoznaju ga na
ulici. I ponosna sam. Mnogo je radio da bi ovde stigao.

"Hoćemo prvo na sladoled?"

O da, i dalje je sladoled moja najveća strast. Vajanje sam naţalost napustila.
Kada se desio incident, završila sam ono na ĉemu sam radila i ostavila sve bez
teksta. Profesor nije mogao da se nadivi koliko sam verno prikazala Harryja
Teylora. Još sam godinu dana pohaĊala ĉasove i nakon završetka škole upisala sam
i master studije u New York-u. Nešto je moralo da trpi.

Uskoro postajem sportski terapeut.

"Naravno. Idemo da proslavimo."

Slavili smo ţivot. Slavili smo ponovni poĉetak. Jedan smo već prošli kad
smo se ovde doselili.

Kada smo se smestili u naš omiljeni i kafić, ustala sam i rekla Rafi:

"Idem do toaleta. Naruĉi moje omiljeno. Brzo ću."

"Vaţi, hermana."

Jedva sam ĉekala da pozovem još nekog. Pogledala sam da nema nekog u
toaletu, uzela telefon i okrenula broj.

"Hej, malecka?"

"Lisa, gotovo je."

"Zaista? I? Joj srce, kako si?"

Lisa je ostala deo mog ţivota.

121
Profesorka28

Ona me je nakon sranja posetila.

On nije.

"Mogu li da uĎem?"

"Naravno."

"Pretpostavljam da znaš zašto sam došla. Neću da okolišam, nije mi u

prirodi."

"Ne znam. Nakon svega, ništa ne znam. Izgleda da sam ja ovde jedini krivac.
A za šta sam kriva, Lisa?"

"Nisi srce, nisi."

"I jedan i drugi su me ostavili. Zašto? Šta sam im učinila?"

"Kako to? Rafael je samo povreĎen, ne bi te on ostavio, pa ti si mu sve!"

"A Harry?"

"Eh… Harry… sedi da popričamo..."

Tada mi je sve ispriĉala.

Htela sam da mrzim Harryja, a on me je još jednom osvojio.

Preuzeo je sve na sebe tako da je Rafael ostao ĉist.

"Kada odlazite?"

"Ujutru."

"Hoće li ovo uticati na naš odnos? Hoćemo li se nas dve čuti?"

"Ţeliš to? Nisi ljuta na mene?"

"Nisam. Ti si mu tetka, vodiš računa o njemu pa čak i o mom bratu. Ti si ta

koja ih vadi iz sranja. Ne mogu da se ljutim na tebe kad paziš na nas kao anĎeo
čuvar."

"Eh, eh... Ţivot je kurva."

122
Profesorka28

"Izgleda da jeste."

"Volela bih da se čujemo."

"Moţe, pod jednim uslovom."

"Naravno, kojim?"

"Nikad mi nećeš više pominjati njega."

"Dogovoreno."

"Hoćeš li mi sad konaĉno poslati njegovu sliku?"

"Hoću."

"Onu si mi poslala jako davno. Sada ţelim da ga lepo vidim."

"Znam. Šaljem ti."

"Vaţi. Ĉujemo se."

"Ĉuvaj se, mala, i srećna sam zbog tebe."

Nesrećne okolnosti dovele su nas do ovde.

Jedan dan bio je potreban da se dogovori Harryjevo preseljenje na Utah-

univerzitet. Jedan dan je bio dovoljan i nakon što je obećao da će biti tu do kraja, to
je pregazio.

Ali, nije dao da Rafael trpi i pati.

Tada sam bila ljuta na Rafaela. O kako sam samo bila. Još se sećam kako je
Rafael saznao.

"Hej otkud ti?"

"Valjda mogu sestru da posetim?"

"Ma naravno da moţeš, Rafe. Hoćemo da šetamo ili ćeš da uĎeš?"

"Imao sam sastanak, moţemo li tu da iskuliramo malo? Imaš li sladoleda?"

"Imam. Ajde, uĎi i raskomoti se. I kakav sastanak?"

123
Profesorka28

Prošlo je svega par minuta dok nije počeo da grmi.

"Maria! Maria! Šta je jebote ovo?"

"Koje Rafe?"

"Ovo? Šta ovo znači? S ljubavlju Harry Teylor??"

"Pa... ništa..."

"On je taj koga viĎaš... a ti si... O Boţe, ubiću ga."

"Nemoj, Rafe. Ništa nije bilo. Nemoj."

"Kako je mogao? Tebi piše s ljubavlju, a sinoć kreše drugu?"

"Molim?"

Kasnije sam saznala za tuĉu i povrede. I Rafa je imao par modrica, ali Harry
je gore prošao. Obojica su nadrljali, a ja sam bila izmeĊu. Dva dana ništa nisam
ĉula o njima.

I nisam ni ţelela.

*****

Stadion Metlife je bio predivan. Iako je trebalo doţiveti kad je pun i kad je
utakmica u toku, bio je doţivljaj videti tu graĊevinu i ovako.

"Prelepo. Hvala ti."

"Nema na ĉemu."

"Mogu misliti kako je kad je utakmica."

"Impresivno. Moraš doći i tad. Ići ćemo gde god poţeliš, querido."

"Hvala ti. Idemo polako. Prvih mesec dana da se priviknem, a onda ću sve
nadoknaditi."

124
Profesorka28

"Hoćeš. Ti si divna devojka. Mnogo sam grešio."

"Nisi, Rafe. Prošlo je. Pusti to."

Rafael je ostao nepokolebljiv. Iako izmeĊu Harryja i mene takoreći ništa nije
bilo, moj brat nije mogao da mu oprosti. Njih dvojica, viĊali su se na utakmicama,
ali više nikad nisu bili ono što su bili nekad. Nauĉili su da razgovaraju sluţbeno i
kao da su obojica zaboravili da su do juĉe bili prijatelji. I sve zbog mene.

Potisnula sam te crne misli i uzela telefon u ruke. Ĉula sam zvuk i jedva sam
ĉekala da otvorim slike od Lise. Boţe, koliko je lep.

Jamie Conelly-Malone
4 godine.

Kako se ţivot samo promeni za ĉas.

Kad sam osetila suze u oĉima, odloţila sam telefon i legla na svoj krevet.

"Umorna si?"

"Nisam, ali sam mnogo uzbuĊena."

"Idem ja. Sara se ujutru vraća?"

"Da. A ti?"

"Imamo utakmicu u Bostonu."

Boston? Znala sam. Harry već drugu godinu igra za New England Patriotse.

"Rafael, treba da se pomiriš sa njim. Previše je prošlo."

"Dobro smo nas dvojica."

"Da, da, dobro do mojega."

"Lagao me je."

Ustala sam i stala ispred njega. Moj brat je sad bio i viši i razvijeniji nego
pre.

125
Profesorka28

"I ja sam te lagala, pa...?"

"Ti si mi sestra i on je to koristio!"

"Ali nije! On je sa mnom bio divan. Ţao mi što ti tako misliš, ali ja ga ne
mrzim."

"Ne mrzim ga ni ja, Mari."

"Ljudski je oprostiti, Rafaele. Bila sam premlada da bih shvatila šta se

dešava. I zato sve pripisujem mom neiskustvu, njegovoj bojazni da me ne povredi i
tvojoj ljutnji zbog neĉega što se nije ni desilo. Ali Rafe, sve je prošlo. Pet godina je
dosta."

"Idem, hermana. Navijaj za mene."

"Uvek."

Poljubim mog brata i ispratim ga.

Bolela me je glava od uzbuĊenja, ali ţelela sam da uradim samo još jednu
stvar. Uzela sam Sarin laptop i ukljuĉila ga.

Napravila sam kafu i otišla da stavim kapi u oĉi. Još uvek ruke su bile glavni
oslonac. Maria, ti sad vidiš. Koliko mogućnosti. Konaĉno ću moći i u teretanu i na
bazen... svuda... Sada ću se napokon posvetiti sebi.

A prvo... sednem i u Google pretrazi kucam Harry Teylor, New England

Patriots.

Kada su slike poĉele da iskaĉu na ekranu, prisećala sam se onih ukradenih

trenutaka.

Nisam mrzela Harryja. Da bi nekog mrzeo mora ti nešto naţao uĉiniti, a on

to nije. Nikad ga nisam krivila jer je izabrao karijeru.

Kada sam otvorila prvu sliku i njegov lik jasno videla oĉima, osetila sam kao
da je prošao ĉitav jedan ţivot.

Ĉuvala sam sve te uspomene.

Uspomene na dva poljupca.

126
Profesorka28

Uspomene na dodire.

Ĉuvala sam loptu.

I na kraju, onaj deo Harryja Teylora koji je bio dobar prema meni, ĉuvala
sam duboko u srcu.

127
Profesorka28

"Sila"

HARRY

Septembar 2016.godine

Stigao je novi trener i jebi ga, ne razumem zašto. Prethodni je bio baš dobar i
dobro smo cepali sa njim. Nemam više ţivaca da se sa nekim nateţem ili
dokazujem, nisam više balavac. Tu sam gde jesam i odliĉno mi je.

A ovaj Brown kao da nosi neku negativnu auru. Ĉovek ima odliĉne
preporuke, plus je sa moje Utah... ali ima nešto u njemu što mi nikako ne seda.

"Harry..."

Okrenem glavu u stranu i vidim Tracey. Jebanje koristim kao svakodnevni

metod za otklanjanje stresa.

"Gde su ti misli, srećo? Tako si napet."

"Mislim da je tvoje da me rešiš te napetosti, nije li tako?"

"Jeste."

Dva put sam je već potrošio i ne osećam ništa.

Ali Tracey zna moje taĉke. Podvuĉe se pod pokrivaĉ i krene prvo rukom, a
potom i ustima da pleše po mom kurcu.

O da, nije mi dovoljno.

"Mmm, tako..."

128
Profesorka28

Opuštam se dok u glavi i dalje prebiram današnji raspored. Kad me uzme

dublje u usta, zašištim od ugode i isturim kukove traţeći još. Boţe, koliko volim
dobro pušenje.

Tracey ume i zato je još nisam otkantao. Kada osetim da sam blizu, dam joj
znak da me zajaše.

"Hajde, sedi na mene."

I znam koliko to voli. Iako misli da ona vodi igru, ponovo sam ja glavni.
Uhvatim je jako za kukove i krenem da nabijam odozdo. Volim da gledam, pa tako
uţivam dok njene ogromne grudi poskakuju, a ona se štipa za bradavice. Gledam i
dok je odiţem skoro da bude cela izvana, pa ponovo navijam do korena. O da, ja
mogu mnogo i dugo.

"O Harry... Ooo..."

"To Trace' ajde daj mi... Daj mi još jedan."

Koliko god voleo da sam svršim, toliko mi predstavlja zadovoljstvo da

gledam kako se devojka u mojim rukama raspada.

"Da, da, da..."

I njen orgazam potakne i moj. Dok se trzam ispod nje, ona se polako
naslanja na moje grudi.

Pomerim glavu jer se u principu ne mazim i kad osetim poslednji trzaj, ona
silazi sa mene.

"Spremi se."

"Harry, polako... Gde ţuriš?"

"Imam obaveze."

"Znaš, dušo, da te takvog niko ne bi trpeo. Samo nareĊuješ, uradi ovo, uradi
ono, sedi, lezi, raširi noge..."

Ustaje i uzima svoje stvari i kreće ka kupatilu.

"Ja sam najduţe opstala zato što mi ne smeta sve to... Uvek se meni vratiš."
129
Profesorka28

"O Tracey, ti si opstala zato što ti pruţam jebanje koje ne moţeš da

zaboraviš, a i uvek te finansijski poduprem."

"Pa dobro... moţda ima i toga."

Dok ĉekam svoj red za tuširanje, uzmem telefon i okrenem Lisu.

"Halo?"

"Harry, Harry, spreman sam. Upravo krećemo. Jedva ĉekam utakmicu!"

"Jamie, polako drugar."

"Ne mogu polako ĉoveĉe."

Jamie je sladak i dobar klinac i mnogo ga volim. Ĉudnovato Lisino i

trenerovo ponašanje rezultiralo je bebom. Trener Malone je bio na izlazu iz braka i
ko zna kako tešili su se. Kada se Jamie rodio, shvatili su da je to ipak ozbiljna stvar
i da moraju da posloţe prioritete. Prvo dete, pa onda sve ostalo. Lisa se promenila.
Iako je krenula sa mnom u Utah, vrlo brzo nakon poroĊaja vratila se u Alabamu.
Trener i ona nikad se nisu venĉali, ali zajedno odgajaju Jamie-a. Lisa se zaposlila u
galeriji i takoreći, smirila se.

"Kako si, mali?"

"Jako uzbuĊeno. Hoćeš li me ovog puta upoznati sa Carsonom i

Robertsonom?"

"Ako bude prilike, hoću."

Tracey je izašla iz kupatila full sreĊena, uzela torbicu i došla do mene.

Rukom sam joj pokazao da slobodno moţe da ide jer nisam završio razgovor.
Jamie mi je najbitniji od svih.

"Vidimo se, Harry. Zovi me."

Klimnem i vidim da me ponovo odmerila. Nemam problem da šetam nag po

svom stanu. Jebote, ona je nezajaţljiva piĉka.

Pošalje mi poljubac kroz vazduh i izaĊe. Ne znam zašto sam sa njom

ovoliko dugo. Zaista ona mi je stalna, pored svih ostalih koje prolaze. Otkad sam

130
Profesorka28

zapoĉeo profesionalnu karijeru, stavio sam sex u isti koš kao trening. Dobro za
kondiciju i još bolje za opšte stanje. Retko kada zaţalim. Ĉak i kad preteram,
napravim pauzu i vratim se njoj. Peta godina kako imam nadimak-Razuzdani.

"Hoćeš li da ĉuješ mamu?"

"Zbog ĉega si ono zvao?"

Oboţavam da ga zezam. Oboţavam ga iako sam preslab na njega. Lisa mu

mnogo brani, ja ništa. Mali je uspeo da je obrlati i već par puta je ostajao kod
mene.

"Da potvrdim dolazak, naravno. I da vidim koja je sad ţenska aktuelna."

"Molim?"

Mali je, a bistar. Iz prostog razloga što sam ja loš primer, Lisa mu brani. Ali
sam dobar i miran kad je on tu. Nikad nisam nikog doveo, nikad nije nijedna došla.
A on sve vidi i sve ĉuje. Plus, naravno tabloidi. Ako nije Carson, onda sam ja. Kao
da smo preplaćeni.

"Pa da. Video sam onu kako beše Ana… Anab..."

"Anabel?"

"E ta."

"Jamie, to mi je prijateljica, nije mi devojka."

"Ali ima slika, video sam i ljubiš je u usta! Kako ljubiš prijateljicu tako,
fujjj!"

"Jamie! Krećemo!"

"Vidimo se veĉeras, jedva ĉekam. Volim te, Harry."

"I ja tebe, klinac."

Za par sati imamo jako vaţnu utakmicu. Brown treba da debituje na

domaćem terenu, a mi treba da damo sve od sebe. Kao da uvek ne dajemo.

Odem pod tuš i spremam se za popodnevni trening.

131
Profesorka28

*****

"Znaĉi, idemo ovo da odradimo maksimalno momci. Znate strategiju. Jedan

dobar izbaĉaj. Taylor i Carson u akciju. Ako imate šta reći... Robertson, izvoli."

Danny Robertson je naš kapiten. Njega sam prvo upoznao kada sam stigao.
Moram reći da su momci na svom mestu. Bar njih trojica, ĉetvorica sa kojima sam
u kao nekom kontaktu. Po temperamentu najviše mi odgovara Carson, ali me i
malo plaši. Jebi ga, do juĉe sam igrao protiv njega, a sad sam tu rame uz rame.

"Dajte sve od sebe, momci. Mi smo pobednici."

"Tako je!"

I pobedili smo. Neka klimava pobeda, ali raĉuna se. Brown je grozan i
nagazio je Carsona. Kad se samo setim da je poĉinjao kad sam ja odlazio sa Utah.
Napravio je tamo dobar posao. Kad god se ĉujem sa momcima odande, svi ga
hvale. I zato mu dajem šansu.

"Idemo kod Jo-a."

Lokalni kafić koji drţi naš stariji prijatelj Jo, mesto je našeg okupljanja kao i
mnogobrojnih ljubitelja kluba j fudbala uopšte. Obiĉno odem na kratko, pa kasnije
nastavim dalje u provod. Thomas i Danny više odlaze, stiţu ih godine kako Danny
kaţe.

"Ja ne mogu. Došla mi je tetka sa klincem."

"Opa malac, danas si bebisiterka."

"Ma kakvi, Jamie ima skoro deset godina. Skoro pa smo ravnopravni. Nego,
Carson..."

U svlaĉionici prvo još jednom preĊemo po utakmici i onda se tuširamo,

oblaĉimo i krećemo kud koji.

"Reci, Teylor. Ajde priĉaj, klinac."

132
Profesorka28

"Nisam ja jebeni klinac. Imam 30 godina!"

"Za mene si malac. Šta ima?"

Carson je bio pojava. Iako je Danny bio kapiten, u njega smo gledali kad
god je trebalo nešto odluĉiti. Jebi ga, toliki prstenovi i Super Bowl-ovi, ĉovek je
hodajuća legenda. I ja to poštujem.

"Moţeš li sad na izlazu da upoznaš mog sestrića? Eventualno, slikaš se sa

njim i potpišeš dres?"

"Naravno. Kakvo je to pitanje? Danny, Mich, ajde svako na Sunce neki deo
za Harryjevog klinca."

"Ma ne treba..."

"Ne seri. Idem da se istuširam i dolazim."

"Vaţi, ĉekamo te u holu."

Dva sata kasnije sedeli smo u mom stanu dok je Jamie priĉao samo o
momcima. Nakon Thomasa, došli su i Danny i Mich i Jamie nije znao šta bi od
tolike sreće. Svaki od njih nešto mu je poklonio i sad priĉa kao navijen.

"I West, koliki ĉovek!! Harry, jesi video?"

Nasmejem se klincu i odem do Lise koja sedi u kuhinji.

"Naravno da sam video. Gledam ih svaki dan. Hej L?"

"Hej."

Lisa se baš promenila. Glava joj je u laptopu i sada radi neki posao u vezi
galerije. Novca joj ne nedostaje jer joj svi pomaţemo, ali ona ţeli Jamie-u sama da
priušti osnovne potrepštine.

"Porastao je."

"Aha, raste nenormalno brzo. Kako si ti dušo?"

"Super. Naporna sezona i još par meseci i konaĉno odmor."

133
Profesorka28

"Ovako?"

Uzmem vodu iz friţidera i sednem preko puta nje.

"Ovako šta?"

"H, nije li vreme da usporiš?"

"Ma ne..."

"Porastao si, sazreo kao igraĉ ali kao osoba... emocionalno..."

"Lisa, ne mogu svaki put kad se vidimo da vodim ovaj razgovor. Odgovara
mi ovaj stil ţivota. Zabole me kurac šta pišu i sama znaš da polovina i nije taĉna."

"Znam, a opet... Tracey? Pa Tiffany, Elly, Anabel, ne mogu ni da pohvatam

više!"

"L, nisi mi majka. A i njoj sam rekao. Sve što radim, ne utiĉe na moje igre i
ono što dajem na terenu, ono ĉime hranim široke narodne mase."

"Desiće se nešto što nećeš moći da ispeglaš. Hoćeš li pred tim istim narodom
da se osramotiš?"

"Lisa, ljudi me poznaju. Pet godina haram kao Razuzdani. Oni znaju da
slobodno krešem, provodim se i ludujem! A isto tako znaju da kad kroĉim na teren
dajem 200% sebe. U tome je razlika izmeĊu mene i tamo nekog debila koji puni
tabloide. Ok?"

"Ok. Kad sutra imaš trening? Moram na jedno mesto ujutru, a ti da priĉuvaš
Jamie-a."

"Sutra nemam trening."

Tri godine kako sam u Eaglsima. Philadelphija je postala moj dom, ovde se
osećam kao svoj na svome. Boston je bio ok, ali nikad se nisam video dugoroĉno
tu.

Sad imam veliki stan, Lisa i Jamie dolaze koliko mogu zbog njegove škole,
Laura takoĊe. Sada je ĉlanica senata u Illinoisu i udata je za bankara. Mislim da je
Chris dobar za moju majku. Ima već brak iza sebe i takoĊe veliku decu, tako da su

134
Profesorka28

njih dvoje dovoljni sebi samima. Plus, velika je podrška mojoj majci što mi je bilo
presudno kad smo se upoznavali. Nisu bile dovoljne samo reĉi, već i dela.

Jamie je zaspao i ja sam legao u dnevnoj da pogledam snimak utakmice.

Mislim da svi to radimo. Nismo se još ni ohladili, a već gledamo gde smo grešili i
šta valja popraviti za sledeći put. Ovi momci zato i opstaju. Danny, Mich i Thomas
su kao porodica.

"Harry, Jamie od silnog uzbuĊenja nije veĉerao, a zaspao je. Ţeliš da

spremim nešto?"

"Nemoj da kuvaš, imaš tu cedulju pa nam nešto naruĉi. Jedem sve."

"Ok."

Ispruţim noge kad me sevne bol. Jebi ga, mnogo se lemamo. Nosimo
štitnike, ali ovo je krvav sport.

"Kinezi stiţu za 15 minuta."

*****

"Teylor, moţe li jedna slika? Teylor, autogram?"

"Moţe, ali pustite me da ispratim roĊake."

Navikao sam. Nije da nisam. A ovo su sve mahom deca. I ja sam nekad jurio
za poznatim. Otac me je vodio.

"Harry, hoćemo li se videti za Boţić?'

"Naravno."

Zagrlim mog klinca i stvarno raste nenormalno brzo. Već mi je skoro do

ramena, a nema ni 10 punih godina.

"Hvala ti za sve. U školi će svi pasti u nesvest kad vide šta sam sve dobio."

135
Profesorka28

"Jamie, budi dobar i uĉi. I pozdravi tatu."

"Hoću."

Lisa me je na izlazu zagrlila i poljubila u oba obraza.

"Samo ţelim da budeš srećan."

Ĉemu sad to?

"Srećan sam."

"Ne tako, budalo. Istinski srećan, u srcu i duši."

"O Lisa, previše si smekšala sa godinama i ovim klincem."

"Ĉujemo se, Harry."

Mahnem im i saĉekam dok se ĉekiraju.

Nakon toga vratim se do velikog kruga oboţavatelja koje obezbeĊenje

pokušava da rastera.

"Neka ih. Sve je u redu."

Na izlasku sa aerodroma pozovem Dannyja.

"Hej kauboju."

"Harry?"

"Jesi za piće?"

"Moţe. Hoćemo do Joa, pitao je sinoć za tebe."

"Moţe. Jebote, kako si ti? Mene bole leĊa od sinoć."

"PovreĊen si?"

Ulazim u auto i ponovo isto. Tupa bol.

"Nisam, samo me onako seva."

"Treba da kaţeš Brownu. Ako ne moţeš da igraš..."

136
Profesorka28

"Mogu. Videću sa fizioterapeutom. Moţda mi treba par masaţa."

"Ok. Ajde idem da se obuĉem i vidimo se tamo."

Nagazim na gas i krenem pravo kod Jo-a. Neće me bolovi odvratiti. Jaĉi sam
od toga, sila. Dok vozim vidim poruku od Anabel.

U gradu sam. ViĎamo se ili?

Idem na piće sa saigračima i posle dolazim kod tebe. Budi spremna.

Za tebe, uvek.

Harry Teylor ne moţe dugo da bude miran. Iako sam sinoć bio sa Tracey,
veĉeras me ĉeka Anabel.

Sutra... ko zna...

137
Profesorka28

"Ne verujem"

MARIA

Ţivot je konaĉno lep. I konaĉno da sam sto posto zadovoljna njime. Više ne
ţivim sa Sarom, bilo je glupo kad je Hose već toliko navaljivao da poĉnu
zajedniĉki ţivot. Mnogo mi se on sviĊa i zaista sam se obradovala kad je konaĉno
prelomila. I naravno, mnogo mu dugujem. Hose je takoĊe fizioterapeut i doveo me
je da radim u privatnoj praksi gde i on radi. Super sam se uklopila i uţivam sa
svima njima.

A Sara, slobodno mogu reći drţi Smithov restoran punim. Šef je kuhinje već
dugi niz godina i on sve ĉini da je tu zadrţi. Philadelphija je sada naš dom. Pet
godina smo tu, a ja imam utisak kao da je veĉnost. Sve mi se sviĊa u ovom gradu.
U njemu se ne osećam kao uljez. New York nekako nije bio za mene.

Promenila sam se. Jesam. Kada sam konaĉno probavila da vidim,

mogućnosti su bile velike. Sve mi je krenulo i sve sam ţelela da nadoknadim.

Posvetila sam se i sebi i radila sve stvari koje do tad nisam. Danas sam
zadovoljna postignutim. Danas imam crnu dugu kosu, ne više svetlu, stavljam
soĉiva u raznim bojama, obrve sam sredila na skroz drugi naĉin i nova ja je
komplet lepotica. Nije me sramota da kaţem. Ulagala sam u svoj izgled, treninzi,
šetnje i sex.

O da. Iako sam za sebe mislila da ću veĉno ostati devica, kada se pojavio
Josh vrlo brzo sam i to odradila. Imala sam 23 godine i tek sam upoznavala ĉari
sexa. Josh je bio iskusan i mogu reći hvala mu na svemu što me je nauĉio. Otada,
imam redovno odnose.

Rodila se nova ja. Sex da, srce ne.

138
Profesorka28

Moj stan je mali, ali funkcionalan. Uţivam tu i na stolu radim ono što sam
davno zapustila. Osetila sam da je vreme da se vratim vajarstvu. Nedostaje mi.
Puno radim, što u praksi, što na terenu, tako da mi opuštanje uz glinu dobro doĊe.
Ali, inspiracije nigde...

"Halo?"

"Sutra igram tu."

"Rafe! Izvini, zaista nisam mogla da doĊem."

Rafael je prešao u Boston, u Patriotse kada je Harry prešao u Eaglse. I došao

u Philadelphiu.

Da, godinama ţivimo u istom gradu. Ne verujem.

Rafael mi je priĉao o njemu. Pomirili su se, kad igraju jedan protiv drugog,
pozdrave se i razmene par reĉi. Znam da mu je rekao za operaciju i znam da zna da
se ĉujem sa Lisom.

Ali, nikad me nije pozvao, da ne kaţem da me nije potraţio. Nisam njegov

nivo. Niti sam ikad bila.

A sada... on je... pa Bog. Carson i on haraju. Sarita ga viĊa u restoranu, kaţe

da su redovni gosti jer su Smithovi dobri prijatelji. Ja iako dobro zaraĊujem, ne
zalazim tamo. Ţivim i radim na drugom kraju grada i Rafaela gledam kad dolazi.

"Nema veze. Moţeš li sad? Upoznao bih te sa nekim."

"Vau. Stvarno? Imaš devojku?"

"Tako nekako..."

"Onda dolazim sto posto."

"Super. A ti, dolazi li i Oliver sa tobom?"

"Naravno. Kakvo je to pitanje?"

Rafael nije baš gotivio Olivera, ali nije imao pravo glasa. Sredili smo mi naše
odnose, ali još uvek ih obojicu krivim. Bila sam mlada i nezrela, ali nisam zasluţila

139
Profesorka28

da budem vreća za udaranje. Zato sad, furam svoj fazon i imam momka za
poţeleti.

Oliver Mcfee je model za donji veš.

"Ok, samo pitam. Radujem se susretu."

"I ja isto, Rafe."

Oliver treba da stigne svakog trenutka. Dva dana je u New York-u, dva dana
u Washington, imao snimanja.

Volim da ga doĉekam oskudno obuĉena, svaki put neki drugi veš i nove
stvarĉice i time zaĉinim naš sexualni ţivot.

Pogledam se u ogledalo i kaţe sebi kao i svakog dana unatrag pet godina, da
lepa sam.

Niko ne bi rekao da će se iz one nesigurne devojĉice izroditi ovakva

devojka. Samouverena, lepa, zgodna.

"Maria, lepotice moja."

Oli je moja strast. Ima telo za poţeleti, a kako i ne bi kad se milioni dive
njemu. Imamo stabilnu vezu već skoro dve godine. Sa mojim i njegovim
putovanjima savršeno se dopunjujemo.

Ali, ĉak i tu fali ona iskra. Ona koju je zaiskrio samo jedan.

"Oli!"

Bacim mu se oko vrata i poĉnem da ga ljubim.

"DoĊi. Moramo da razgovaramo."

Uvek smo se sve dogovarali u hodu. Nikad nismo imali problema. Zato me
sad već plaši njegov nastup.

"Reci, dragi."

"Dobio sam Milano."

140
Profesorka28

Nisam bila glupa, da ne znam šta znaĉi Milano u svetu mode. Iako je bio
prepoznatljiv u Americi, Oliver nikad nije išao u Evropu.

"Dobro. Priĉaj mi o tome. Šta, kako i koliko?"

Narednih pola sata objasnio mi je da ga neće biti minimum dva meseca jer
će raditi novu kolekciju za sledeću godinu, kao i revije za fashion week.

"Mi smo ok, srce?"

"Naravno da smo ok, dragi. Brzo će to proći, ja ću raditi, viĊati se sa Rafom

i Sarom. Šta moţe da se desi?"

"U pravu si. DoĊi ovde."

Smestim se u njegovo krilo i spustim glavu na rame.

"Nedostajaćeš mi."

Grli me i šara po leĊima.

"I ti meni, Oli."

Ne bih mogla ni da zamislim šta mi ţivot sprema. Ne bih mogla da se koristi

da se sve dešava sa nekim jebenim razlogom. Deset godina gledam, pratim,
slušam. Pet godina kako vešto izbegavam susret jer ne ţelim da vidim ono šta je
postao.

Sav trud pada u vodu kada me sledeći dan šef pozove na razgovor.

*****

"Šta radiš?"

"Razmišljam."

Hose je ušao u boravak gde sam još uvek pokušala da probavim ideju o
Teyloru.

141
Profesorka28

"Šta te muĉi, dušo?"

Otkad je sa Sarom, em što štiti Saru, em štiti i mene. Mislila sam kad se Sara
odselila da će manje brinuti, ali ne... sada su mi oboje za vratom.

"Zašto ja moram da idem kod Eaglesa?"

"Ne znam. Nikad nam nisu traţili terapeute."

Ja sam terapet košarkaškog tima Philadelphije 76-ersa. Sa njima putujem i

odlazim u posete. Znam da praksa ustupa radnike i Eaglesima, ali naš reon je
košarka.

"Ne verujem."

"Hoćeš li ja da preuzmem? Jesi li umorna?"

Nisam kukavica. Nova Maria nije.

"Neću. I nisam. Malo sam nervozna jer Oliver putuje."

Koliko svemir mora da ti bude naklonjen kada ti deĉka sklanja preko pola
sveta, dok onaj prvi koga ĉuvaš u srcu, ulazi nanovo u njega nakon cele decenije?!
Ne verujem kolika je to sluĉajnost?

"Querido, znaš da meni moţeš sve da kaţeš?"

"U redu je, Hose. Sve je u redu."

To je bila reĉenica koju ću svaki dan ponavljati sve je u redu.

Utakmica je bila fenomenalna. Naţalost po mog Rafea izgubili su, ali tako je
sad sa svima koji igraju protiv Divljaka i ostalih. Volim Carsona da gledam, taj
ĉovek se na terenu pretvara u ĉudovište koje melje sve pred sobom.

Oli je bio sa mnom, nisam sigurna koliko baš voli fudbal, ali ĉini to zbog
mene. Dok ĉekamo Rafaela i misterioznu ţensku, slušam euforiju u hodniku.

"Ĉoveĉe, takvi su slatkiši... Sve bi ih pojela..."

"Jao ćuti, Molly, ja bih samo jednog!"

142
Profesorka28

"Ti si luda, on je mator."

"Nije, Harry Teylor ima 30 godina. Taman je u najboljim godinama."

"On je uvek u najboljim godinama. Šta taj ĉovek sve radi!"

"Ćuti."

"Jesi li ĉitala skoro za Anabel i Tracey , priĉa se da je njihova trojka bila..."

"Ćuti... Jaoooo…"

Taman je Rafael izašao, a devojĉice su poĉele da skaĉu i traţe autogram.

Mislim da se on baš dobro nosi sa svime. A onda je na kraju hodnika izašla druga
grupa. Prepoznala sam Westa i Robertsona.

"Idemo, hermana?"

"A devojka?"

"Ne brini, ĉeka nas."

Okrenula sam se još jednom taman da vidim kako ogromna prilika furiozno
izlazi.

"Dušo? Ideš?"

"Idem."

Ne verujem. Harry Teylor je upravo prošao pored mene.

*****

Nema ništa gore kada ţenski mozak poĉne da analizira stvari.

Dva dana u meni vlada prava ludnica. Maria koja je bila slabovida uĉenica
još uvek vapi za onim dodirom i poljupcem, dok Maria uspešna terapeutkinja gori
od ţelje da razazna šta se dešava iza 4 zida sobe osobe koja hara svetom kao
Razuzdani.

143
Profesorka28

Sinoć sam upoznala Alteu. Nisam baš tako zamišljala devojku svog brata.
Oĉekivala sam lepoticu sa nogama do vrata, a dobila sam slatku, ljupku
medicinsku sestru. Prosto, opet me je ţivot iznenadio.

"Hermana, jako mi se sviĊa Altea. Brinula se o bratu našeg saigraĉa,

upoznao sam je u bolnici."

"Rafe, samo kad je tebi dobra. A... i meni se sviĊa."

"Umoran sam, Maria. Oboţavam fudbal, ali treba mi neko da me ĉeka kod
kuće."

"Rafe?"

Kaţem, ne verujem.

Brat mi se smirio. Nije Rafael bio kao ovaj, ali menjao je devojke ĉesto i
izlazio dosta. Nije punio tabloide, ovaj jeste i to dosta.

"Hoćeš da idem sa tobom na aerodrom?"

Oliver je svratio jer veĉeras kreće. Nešto je iskrslo i kreće ranije. Nekako mi
ovaj njegov odlazak deluje kao prekretnica.

Uvek kad bi se rastajali, sve je prolazilo mirno i tiho. A sad, kad znam da ga
neće biti dva meseca sa mogućnošću da mu produţe ugovor... u meni se komešaju
razna osećanja.

"Kako ţeliš, dušo."

"Ići ću jer ćeš mi nedostajati."

"I ti ćeš meni nedostajati iako ću puno raditi. I ti ćeš. Treba da preuzmeš
Eaglese."

Nisam imala tajni pred Oliverom. Rekla sam mu da ću narednih mesec-dva

raditi za fudbalere, a ne košarkaše.

"Ma da..."

"Upoznaćeš one fudbalere koje voliš."

144
Profesorka28

"Ne verujem. Za sada su najavljena dvojica."

Jednog već poznajem, Olivere...

"Ako ti je mrsko, zamoli Hosea da uskoĉi. Znaš da uvek hoće."

Oliveru su se sviĊali Sara i Hose. Uvek bi i njih zvao kada bi putovao da mu

potvrde da sam dobro.

"Biću dobro."

Biću dobro...

"Znam da hoćeš. A znaš li zašto? Zato što si ti snalaţljiva, vredna i marljiva.

Sve radiš sa entuzijazmom i velikom voljom. Nakon svega, nikad nisi odustala.
Eto, ponovo vajaš."

"Olivere..."

Spustila sam glavu na njegovo rame. Uzdahnula sam od njegovih reĉi ali one
jesu bile istinite. Godinama sam vredno radila da budem to što jesam. Ja se pitam
kada se donose odluke u praksi. Idem redovno na edukaciju i donosim novine. I
sve to vreme, putujem i pratim sportiste.

"Dušo?"

Okrenula sam se ka njemu, polako se podigla i opkoraĉila ga.

"Vreme je da ti poţelim srećan put."

Povukla sam majicu preko glave i poljubila ga.

*****

Dan kao i svaki drugi. A opet teţak.

Rutina kao i uvek. A opet muĉnina u stomaku.

145
Profesorka28

Ipak, ja sam profesionalac. Od dvojice koje treba da posetim odabrala sam

prvo Harryja Teylora. Mogu ja to.

"Ne mogu da verujem. I ići ćeš?"

Sara i ja smo jutros popile kafu kod mene.

"Hoću. Nisam kukavica."

"Znam da nisi, querido. Ne mislim o tome... nego prosto..."

"Sarita, tebi hvala što me ĉuvaš. I tebi i tvom dragom, ali mislim da sam
dovoljno izbegavala taj susret. Ej, pet godina!!!"

"Znam, znam."

Sara je odmahivala i nije se ĉinila ubeĊenom da je dobro što idem. Kad god
bi me zvala u restoran, ja bih odbijala svaki put sa drugim izgovorom. Ona je
znala, nije bila toliko glupa.

"Uostalom, odrasli smo ljudi. Ja sam uspešna zaposlena ţena, on je još

uspešniji raskalašni sportista. Nema tu velike misterije."

"Znam, znam, samo se bojim."

"Ĉega?"

Ja se nisam bojala. Moţda jesam malo jer sam se plašila oţivljavanja

prošlosti. Dovoljno je imam kada se ĉujem i vidim sa Lisom.

"Imam neki osećaj u grudima."

"Ajde!"

"Da. Na primer, zašto moraš ti da ideš od svih?! Zašto sad posle toliko
godina, baš kad je Oliver otputovao?"

"Sarita, da li ti insinuiraš nešto? Oliver i ja imamo ĉvrstu vezu koju neću da

ugrozim zbog nekog ko jebe gde stigne, koga i koliko stigne."

"Ali on je..."

146
Profesorka28

"Znam ja dobro ko je on. Pokretna, moderna, muška kurva."

Nakon sveg razgovora, rasprave i ubeĊivanja evo me ispred stana broj 116.

Neće mene jedan Razuzdani slomiti, ma ko on bio.

Uzmem telefon i otipkam Oliju poruku.

Jesi li se smestio?

Nedostaješ mi.

Pozvonim i ĉekam. To je to. Nema uzmicanja.

Ništa.

Pozvonim ponovo i taman da krenem da kucam, velika prilika otvori vrata.

On je ogroman. Videla sam ga i znam kako izgleda, ali sada kad je tu na

metar od mene, samo u donjem delu trenerke sa gomilom tetovaţa po grudima i
rukama, izgleda kao grmalj koji preti. I lice mu je bezizraţajno.

Diši Maria. 1,2,3...

"Da? Izvoli?"

Molim?

"Ja sam... Ja sam..."

"Šta ti treba?"

"Ja sam terapeut. Imam nalog za vaše masaţe."

"Sad? Zašto se jebeno nisi javila? Zašto me niko nije obavestio?!"

"Ne znam."

Slegnula sam ramenima.

"Imam nešto isplanirano."

"Ja nemam drugi termin."

147
Profesorka28

"UĊi, devojko."

Devojko? Stvarno?

Krenula sam za njim, još uvek drhteći. Nisam ni znala da drhtim. Šta se to
upravo desilo?

Stojim na hodniku dok slušam razgovor.

I potom se vraća do mene.

"Što stojiš tu ko kip?! UĊi jebote."

"Hvala."

"Ja sam Teylor. A ti si?"

Ne verujem.

"Ja sam Diaz. Tvoja terapeutkinja Diaz, narednih mesec i po dana."

Brzo kaţem mamino prezime.

"U redu, Diaz. Kad si već došla, šteta da termin propadne."

Ne verujem.

Harry Teylor me jebeno nije prepoznao.

148
Profesorka28

"Nemiran"

HARRY

Sad već i mene poĉinje da nervira trener Brown. Svaki put u meni se javlja
poriv da mu slomim njušku, a ne znam ni zašto.

I sada drobi, drobi i drobi o porazu kao da nikad nismo gubili i kao da
sledeći put nećemo da razbijemo neke jadnike.

Sve u svemu, treba mi ţenska.

Treba mi sex.

"Danny, idemo na pivo?"

Pored mene seda Mich, jedini iz kluba oţenjen, dvoje dece i treće na putu.
Ok je lik, ali preterano zaštitniĉki nastrojen prema meni.

"Malac, zašto ne oladiš malo?"

"Zašto bih? Sve je u redu?"

"Znam da je sve u redu, nije nam ni prvi, ni poslednji put... Nego mislim
ovako... Idi malo kući iskuliraj bez toga da praviš skandal."

"Ja ne pravim skandal Mich, samo se zezam! Jebote, Carson moţe, a ja ne

mogu!"

Carson, Bog u Philiju.

"Carson ima deset godina više od tebe i sve što radi, radi u 4 zida. A ti?"

"Mich, da li ja vama smetam?"

Okrenuo se prema meni i poĉeo da mi se unosi u lice.

149
Profesorka28

"Harry, ne smetaš nam jer ni mi nismo nevinašca. Samo ti kaţem da usporiš,

ne da prestaneš..."

"Aha..."

Potapšao me po ramenu i izašao iz svlaĉionice.

"Danny?"

"Idemo, H."

Voleo sam Joov kafe za koje pivo i malo zajebancije. Ipak, pošto mi je Jo
bio drag i skoro kao otac koga nemam, poštovao sam kafić i tu nikad nisam
kresnuo ţensku.

Danas vidim dve ili tri nove devojke.

"Ko su novaci?"

Pitam Jo-a.

"Budi fin, Harry, to su normalne devojke, a ne one tvoje..."

Ispijem jedan gutljaj, dva piva i sednem pored sitne plavuše. Dobro, moţda i
nije moj tip, pa šta...

"Ćao, ja sam Harry."

"Ćao."

"A ti, malecka? Nisam te viĊao ovde?"

Slatka je, ne mogu da kaţem.

"Ja sam Sem. Skoro smo se doselile."

"Sem, drago mi je. Skoro?"

Ovaj je kafić samo za stalne mušterije i ljubitelje kluba. Izgleda da su

obrlatile Jo-a.

"Pa Sem, pratiš li fudbal? Jer ja sam..."

150
Profesorka28

"Izvini, Harry, ja verujem da si ti neko ĉudo u tom svetu, ali ja ne pratim i ne

volim taj sport!"

"Zaista?"

Opa! Devojka je pravo osveţenje.

"Aha."

"Harry."

Jebi ga. Carson.

"Thomas, znaš li Sem?"

"Znam. Upoznali smo se."

"Upravo joj priĉam kako..."

"Mi sad odlazimo."

Ne mogu da verujem. Ima li ţenska sa kojom on nije bio? Ĉak i ova, tek što
je stigla i već je stigao da je zbari.

"Molim?"

"Šta moliš, mali? Sem, kreni."

"Tako?"

"Izvini, Harry."

"Ništa, ništa. Vidimo se, Sem."

Kada je Carson odveo Sem, u vazduhu mi je ostalo da sam je već negde

video. Odjednom, strašno mi je bila poznata.

*****

"Harryyyy..."

151
Profesorka28

Zakucam se divljaĉki pa nasrnem na ogromne grudi. Ljubim ih i grizem, dok

sve vreme guram kurac u Vanesu.

"To, to..."

Ona sve prihvata, ne buni se i jaĉe me stegne nogama. Već vidim da je blizu,
te se naglo izvuĉem i okrenem je na stomak.

"Podigni se. Daj mi tu guzu."

Iako sam probao sve ĉari sexa, skoro nisam praktikovao analni sex. Opipam
Vanesin otvor i osetim kako se napinje.

"Jesi li se jebala tu već?"

Polako palcem prelazim po izbrazdanom otvoru dok drugom rukom drkam

kurac.

"Jesam."

"Odliĉno."

Pustim kurac i namestim se, te se zakucam u nju jako. Za to vreme, guram

joj palac lagano. Mora biti spremna da me primi.

Iako znam da je ona bila sa svima, zato neće biti većih problema. Bludnica...

Ali isti smo...

"Harryyyy!"

"Ţeliš li ovo, pohotnice?"

"Ţelim sve od tebe!"

Gurnem palac duboko dok je kurcem jebem jako. O jebote!

I dok nastavljam da se zakucavam, ponovo me sevne bol u leĊima.

Jebem ti to.

Ignorišem bol jer prvenstveno moram da dovršim zapoĉeto.

152
Profesorka28

"Hajde Harry, daj mi ga."

Nikad nisam bio ovako nemiran. Odjednom misli mi lete na sto strana.

Ali Harry Teylor ne odustaje.

Izvuĉem se iz Vanese i polako razmaţem naše sokove po njenom dupetu. U

sledećem trenutku, duboko sam u njenom straţnjem otvoru, dok je prstom draţim
napred.

"Jebote Harry!"

*****

Leţim poluonesvešćen, dok ĉujem kako Vanesa pevuši dok se tušira.

Odliĉna je ţenska za jebanje. Poznato je da je do skora bila sa Carsonom.

"Idem sad, srce. Nazoveš me?"

"Moţda."

Nikom ništa ne obećavam. Ako pozovem, pozovem, ako ne, nije me briga da
se pravdam i sliĉno.

"Pozovi me. Vidiš da nam je super zajedno. Ja sam za sve opcije, Harry,
zapamti to."

Uzme svoju torbicu i izaĊe iz mog stana. Ne pravi dramu, niti traţi poljupce.

Nakon što je Carson nogirao, verovatno sad pokušava da mi se dodvori na

sve naĉine, ali ja nisam glup.

"Halo?"

"H, gde si?"

Krenem da ustajem i jebeni bol.

"Aaa"

153
Profesorka28

"Harry? Šta se dešava?"

"Bole me leĊa, Lisa."

"O dragi, nemoj se forsirati. Zašto jednu utakmicu ne preskoĉiš da se

saĉuvaš za polufinale i finale?"

"Ne znam, ne mogu. Potreban sam momcima."

"Onda moraš da ideš na tretman. Bol neće sama proći, znaš? Previše se
bijete brate. A ovamo ste zaštićeni!"

"Lisa... Videću sa doktorom. Šta ima? Kako je Doug?"

"Dobro je. Stalno vas pominje, kaţe da ste vi bolja skupina ljudi od ove
današnje omladine."

"Koga spominje, mene?"

Ĉujem Lisu kako uzdiše i taĉno znam šta će sledeće reći.

"Da, Rafaela i tebe. SviĊali ste mu se... ludaci..."

"Eh, to su bila vremena."

"H, ti si još uvek u tom vremenu. Ustvari, sad je još gore. Nikako da se
smiriš."

Ne mogu da vodim jedan te isti razgovor stalno.

"L, koliko puta? Koliko puta da ti kaţem da je sve pod kontrolom?"

"Jesi li video skoro Rafaela?"

"Jesam, na utakmici."

"I? Jeste li priĉali?"

Ne mogu, stvarno...

"Jesmo, kratko."

"Znaš, i on se smirio. Eto, istutnjao se i upoznao milu i dobru ţensku. A ti?"

154
Profesorka28

"Lisa, nisi mi mama! Jebeno ţelim da me svi ostavite na miru! Devojka,

ţena, deca, ne dolaze u obzir. Ćao!"

"Ha...."

Svaki naš razgovor krene u ovom smeru. Eto, nisam ni stigao da pitam za
klinca. Moram ga pozvati.

"Halo, mali?"

"Harry, gde si, legendo?"

Da, otkad je bio ovde poslednji put, govori mi svakojake nadimke.

"Šta ima, klinac? Je l' uĉiš?"

"Uĉim. Jesi li priĉao sa mamom? Pravimo veliki ruĉak za Boţić. Obećala je

da ćeš doći. Hoćeš li, Harry? Dolaze i tetka Laura i Chris? Molim te."

"Videću kakav je raspored, ako imam dan, dva doći ću. Ali ima još do tad."

"Ima, ali mama hoće sve na vreme da obezbedi. Znaš, pominjala je i

devojku."

O ne, zar i klinac?!

"Ja nemam devojku, mali."

"Znam i ja sam joj to i rekao, ali ona tvrdi da ćeš neku dovesti. Znaš Harry,
one iz novina mi se ne sviĊaju. Ajde naĊi neku finu i slatku i dovedi je."

"Hm..."

"Eto, dogovorili smo se. Ne brini, imaš dovoljno vremena da je naĊeš. Ćao,
moram sad da idem. Gledam te."

"Vaţi, Jamie. Budi dobar."

Ustanem i krenem da se spremam za trening. Iako sam planirao Tracey da

pozovem, na kraju sam završio sa Vanesom. Karma je kuĉka. A sex je sex, lek za
sve.

155
Profesorka28

MeĊutim, posle svega osećam nemir i pritisak sa svih strana. Znam kako se
nositi sa slavom i teretom, ali ovaj put je drugaĉije.

Krenem na stadion i mislim, sve će to dobar trening srediti.

"Teylor, šta je sa tobom?"

Nadrkani Brown nas riba.

"Izvinjavam se, treneru. Bole me leĊa."

"Vidim da nisi sav svoj. Idi kod doktora Simpsona. Nek te dobro pregleda."

"Hoću."

"Ako nisi dobro, zameniću te. Trebaš mi za kraj, Teyloru."

Najgore za profesionalnog sportistu jeste da bude zamenjen. Jedna zamena,

vodi ka drugoj i ako se ta zamena pokaţe, vodi ka tome da polako nestaješ iz prve
postave i tima. Ne mogu sebi to da dozvolim.

"Biću dobro, treneru."

"Nemoj da eskiviraš doktora."

"Neću, idem odmah sad."

Kada je trener izašao, Mich je seo pored mene. Jebote, taj ĉovek...

"Harry, ako ignorišeš bol, to ti neće ništa dobro doneti."

"Znam. Mislio sam da je samo trenutno."

"Slušaj, za finiš sezone trebate nam svi zdravi, Carson i ti pogotovu.

Verujem u nas i da smo blizu još jednog prstena."

"Verujem i ja."

"Onda? Ako doktor kaţe da preskoĉiš jednu utakmicu, preskoĉićeš."

"Mich?"

Otkad sam stigao u Phili, oni su me prihvatili kao svog.

156
Profesorka28

Iako se ja opirem jer me ne interesuju ta porodiĉna sranja, oni me drţe blizu

sebe. Mich i Danny pogotovu. Sa Carsonom sam još uvek na toplo-hladnom
odnosu.

"Harry, Thomas, Danny i ja se znamo dugi niz godina. Još i pre nego što
smo se ovde sakupili, poznavali smo se i respektovali jedan drugog. Kad smo
potpisali za isti tim, sve se posloţilo. Sad moţemo i da urlamo jedan na drugoga,
ali znamo da to radimo iz najbolje namere. Pre nego što si i sam došao, Thomas je
dobro povukao za tebe. On ne priĉa mnogo, zato delima pokazuje. I ovo je naĉin
da mu ili nam vratiš. Ako ţeliš još jedan prsten, moraš da se smiriš i usporiš. Misliš
li da Thomas ne troši ţenske?"

"Troši, znam..."

"Tako je, ali se smiruje. Razumem, sada ćeš da kaţeš da je ĉitavu deceniju
stariji od tebe i sve to... ali ja nisam, a imam dvoje dece. Nije mi ţao niti jednog
trenutka. To je najveća radost. I imaću ako Bog da, još jedno uskoro."

"Razumem."

Jebi ga, Mich zna sa svojom priĉom da mi pogodi ţicu. Ĉak i više nego Lisa
i majka.

"Tabloidi, paparazzi, novine, oni ţive od nas i pomno prate svaki naš korak.
Znaš da je Thomas osvanuo sa tuţbom za oĉinstvo? Ispostavilo se da nije ni bio sa
tom stjuardesom. Ona je ţelela pet minuta slave, a Thomasa je to dosta koštalo."

"Razumem, Mich, pokušaću da oladim. Malo."

"I malo je napredak. A sad pravac, doktor. Dobar si ti, Harry Teylor."

"I ti si dobar ĉovek, Mich."

Kad je otišao, dodao sam tiho i srećan.

*****

157
Profesorka28

Doktor Simpson obavio je sve potrebne preglede i pretrage. UtvrĊeno je da

sam samo previše ugruvan što je izazvano udarcima sve u jednom mesto. Nije
potrebno ĉak ni snimanje već samo dobri masaţni tretmani i mirovanje.

Mirovanje?! Jebem ti ja to.

"Videću kako stojimo sa fizioterapeutima. Jek je sezone i putovanja, tako da

ne znam imamo li nekog na raspolaganju."

"Vaţi."

Znam da je politika kluba da se ne uzimaju neprovereni likovi. Nikad ne

znaš ko te moţe smestiti u novine ili prodati slike istim. Zato se i potpisuje dobar i
masni ugovor o poverljivosti. MeĊutim, ponekad ni to ništa ne znaĉi.

"Dogovorili smo se, Teylor?"

"Jesmo. Jednu utakmicu preskaĉem i treniram smanjenim intenzitetom."

"Tako je."

Samo da prespavam ovaj jebeni dan.

Iako sam obećao da se neću forsirati, moram da nastavim da treniram.

Mirovanje ne dolazi u obzir, zato ću uvesti bazen umesto veţbi.

Sad će mi još i terapeut dolaziti. Volim svoju slobodu i da nikom ne polaţem

raĉune, a sad su mi svi za petama.

"Halo?"

Vidim Dannyjev broj i samo me još on nije driblao danas.

"Harry, kako je bilo kod doktora?"

"Danny, cenim te kao kapitena, ali ako ćeš mi i ti soliti pamet... zaboravi."

"Neću."

Dobro, ipak ima malo pameti. Poznaje me bolje od većine.

158
Profesorka28

"Znam odliĉno mesto za rekreaciju. Bazen, sauna i sve ostalo. Ali, ako
moraš i na tretman, tu ti ne mogu pomoći. Moraćeš da odradiš taj deo."

"Hoću. Samo Danny, neću nigde da idem. Nek taj terapeut doĊe u moj stan."

"Vaţi, videću sa Brown-om."

"Ok."

"Hoćeš do Joa?"

Razmišljam kratko i odluĉim da odbijem. Veĉeras gledanje poslednje

utakmice i krevet.

"Neću. Vidimo se sutra."

"Vidimo se. Harry, ti si bitna karika u našem timu. Zapamti to."

"Hoću. Hvala ti."

Ostavim sve i krenem da listam poruke.

Harry, bole li te leĎa? Kako si?

Jamie je uporan. Stalno zove i raspituje se.

Dobro sam, mali. Biću kao nov, ne brini.

Dobro. Ja te volim.

I ja tebe volim, Jamie.

Sledeća poruka je od Tracey. Nisam je video skoro. Vanesa mi je sad

preokupacija.

Srećo, što te nema?

Tu sam, Trace'.

Da doĎem?

Ne mogu danas. Nisam raspoloţen.

A znaš da ja mogu da te oraspoloţim, dragi?

159
Profesorka28

Ne Tracey, ne danas.

Ok, sutra? Da svratim pre posla?

Moţe.

Vidimo se, srce.

Sutrašnji dan donosi mi novu ţensku u ţivot.

Ona je stigla nenadano, bez najave i iĉega.

Terapeutkinja Diaz me je iznenadila.

Njena pojava i magiĉne ruke uĉinile su ĉudo.

Ali ţivot ne bi bio ţivot, da mi upravo ona nije sve naplatila.

160
Profesorka28

"Sudbina"

MARIA

Bila sam profesionalac i ponosila sam se time. Ne postoji košarkaš

Philadelphije sa kojim nisam radila, ĉak i putovala sa tom ekipom i sa kojim nisam
ostvarila prijateljski odnos. Ne postoji taj zbog koga bih poklekla ni kao obiĉna
devojka, a kamoli kao devojka koja je u srećnoj vezi.

Nije postojao taj, sve dok se nenadano nisam našla pred njegovim vratima.

Harry Teylor je bio i ostao moja neka vrsta rak-rane. On je ono što devojke
nazivaju prva ljubav. Samo što ja ne znam je l' to naše bila ljubav, zaljubljenost ili
devojaĉka zanesenost. Kojim god imenom se zvalo, spremljeno je bilo duboko u
sami kraj moj srca. Duboko, gde nikad više nisam zalazila. Duboko i daleko.

A sada ga viĊam skoro svaki dan.

Prvi šok je prošao profesionalno i u neverici jer me zaista nije prepoznao.

Sve je bilo gotovo u samo par reĉi i ceo tretman prošao je tiho i bez dalje
komunikacije. Nakon toga, na izlasku srela sam rasnu plavušu koja je kao furija
uletela u stan da bi ga ona izmasirala. Moţeš misliti? Ona?!

Iako sam sve obavila po defaultu, ĉim sam završila pozvala sam Saritu i
otišla kod nje na kafu.

"Hola, dušo."

"Ćao. Imaš li sladoleda?"

"Šta se desilo?"

161
Profesorka28

I dalje sam oboţavala sladoled, ali sad sam ga jela u manjim koliĉinama. Sve
je bilo predodreĊeno liniji koju sam ĉuvala kao i veţbama koje sam radila. Telo
koje sam sad imala podrazumevalo je neka odricanja.

"Bila sam kod Harryja."

"Aha. I?"

Stavila je ĉiniju mog omiljenog sladoleda ispred mene i otišla da kuva kafu.
Sara je i dalje bila moj pojas za spasavanje. Uvek sam mogla sve da joj kaţem i
nikad nisam ništa krila. Ĉak i sada... nije me sramota da kaţem da me je ovaj prvi
susret uzdrmao. Isto kao što znam, da kada se saberem to se više neće ponoviti.

"Znaš, nije me prepoznao."

Rekla sam više za sebe. Hose je bio na poslu, tako da smo bile same.

"To je bilo za oĉekivati, zar ne?"

Slegnula sam ramenima. Zaista, šta sam oĉekivala?

"Mari... Isto kao što Harry nije ona osoba od pre deset godina, tako i ti nisi
ista. Pogotovu ti. Dušo, ti si se totalno promenila. Pa ni ja te ne bih prepoznala! I
Lisa se iznenadila kad te videla! Ne moţeš od njega da oĉekuješ, on vidi samo ono
što hoće. A to je dobra piĉka, u njegovom sluĉaju."

Znala sam sve to.

"Znam."

"Molim te, ne upetljavaj se ponovo sa njim. Ostavi sve tamo gde jeste, u
prošlosti."

"Neću, Sarita, ne pada mi na pamet da se opet petljam sa njim. Ako me ne

poznaje, i bolje tako. Nema objašnjenja, nema niĉega. Ĉist profesionalni odnos."

U meni je sve gorelo od ţelje da samo na sekundu spozna ko sam ja. A opet
kad bih bolje razmislila, znala sam da to nije pametno.

Sve je bilo drugaĉije.

Mi smo bili drugaĉiji.

162
Profesorka28

I ono najvaţnije, Oliver je bio tu.

Kako si, dušo? Sve je dobro. Jako mi se sviĎa ovde.

Super. Baš mi je drago.

Svaki njegov uspeh proslavljala sam kao svoj. Ali sad nas je delio okean. I
sada nisam znala kada će se vratiti. Nismo bili razdvojeni duţe od par dana. I
svakako nismo imali nikakve prepreke na putu.

O moj Boţe, na šta ja mislim?! Maria, saberi se!

"Idem ja sad. Imam pauzu pa nazad na posao."

"Samo polako, Mari. Ti si profesionalac."

"Tako je. Jesam."

Poljubila sam Saru i zaputila se ka svom stanu.

Nova ja je samouverena mlada ţena, ali stara... ona je krhka devojĉica kojoj
je taj ĉovek pokazao šta znaĉi poljubiti i dodirnuti. Zašto mi je stalo?!

Dani su prolazili, a ja sam stvorila rutinu. Tri puta nedeljno odlazila bi kod
Harryja koji me je uredno ĉekao u stanu. I dalje nije imao pojma ko sam ja. Naša
komunikacija svedena je na minimum, ja uĊem, sredim se i operem ruke, on me
ĉeka spreman za masaţu i to je to. Sat i po traje tretman u kome razmenimo reĉi
vezano za to gde ga boli i na šta najviše da se koncentrišem.

Njegov stan je ogroman i tako liĉi na njega. Sve je novo i uredno iako oko
televizora ima najviše stvari. Verujem da stalno gleda utakmice i zapisuje sve što
ne valja. Nema puno nameštaja i jedino što ima od sitnica je par slika sa timom
kada su osvojili titule i jedna slika sa malim Jamiem takoĊe sa peharom. Ostalo je
sve u beţ-braon nijansi. Kuhinju verujem da ni ne koristi jer sve izgleda lepo,
novo. Spavaća soba je uvek zatvorena.

"Diaz, sledeći termin moramo da pomerimo. Imam humanitarni banket koji

ne mogu da eskiviram."

"U redu. Da prebacim za drugi dan?"

163
Profesorka28

"Ne. Moţeš li doći ranije?"

"Uh... mogu."

"Hvala ti."

I to je bio naš najduţi razgovor. Blokirala sam sve misli koje su letele ka
njemu kao muškarcu. Kao nekome ko je razvijen, istetoviran po grudima i rukama,
kao nekome ko zaista izgleda ĉudesno. Blokirala sam da sam ga tad prvi put zaista
videla. Gledala sam slike i videla na TV-u, pamtila ono lice nekada. A sada...

Jedino je Sara znala za tu situaciju. Više nikome nisam rekla i ne vidim

potrebu.

Nakon trĉanja koje obavljam uobiĉajeno, spremam se za posao i javljanje

direktoru. Pretpostavljam da ţeli da ĉuje kako napredujem kod Teylora jer me
inaĉe nikad ne proverava.

Kada sam završila tuširanje i spremanje, vidim da imam tri propuštena

poziva sa nepoznatog broja.

"Halo? Ovde Maria, imala sam poziv sa ovog broja?!"

Ponekad me zovu sa posla.

"Maria! Ćao, ja sam Altea."

"Altea? Ćao draga, kako si?"

Ostala sam iznenaĊena pozivom Rafaelove devojke.

"Je l' sve u redu sa mojim bratom?"

Molim te Boţe, samo da Rafe nije nešto sjebao.

"Hej, hej, sve je u redu. Zovem te zbog neĉeg ozbiljnog."

"Reci?"

"Uh..."

Mrzim kada se tako otegne, odmah pomislim najgore.

164
Profesorka28

"Altea, ja ne grizem i svakako nisam veštica. Šta god da je u pitanju,

rešićemo."

"Hvala ti, baš mi to znaĉi jer imam tremu. Znaš, pošto sam ja tebe upoznala,
ţelela sam Rafaela da upoznam sa mojom mamom i sestrom."

"Ok. To je u redu. Šta je problem?"

"Pa... mama bi volela da Rafael doĊe za Boţić na ruĉak. A ja znam da ti i on

svake godine Boţić provodite zajedno. Mislim, moţeš i ti da doĊeš kod nas..."

"Hej, hej, stani malo. Sve je u redu. Rafael i ja jesmo provodili Boţiće
zajedno, ali iz razloga što nismo imali nikog. Sasvim je normalno da ţeliš da ga
upoznaš sa svojima. Ništa se ti ne brini."

"A ti? Izvini, molim te."

"Draga, ne izvinjavaj se. Ja imam posla, sportisti se povreĊuju i ne biraju

datum ili dane."

"Ne ljutiš se? Rafael nije hteo da te ţalosti."

"Rafe bi me više oţalostio ako bi to propustio. Ne brini, popriĉaću ja i sa

njim. Ok?"

"Jao, hvala ti puno. Mnogo mi se sviĊa tvoj brat. Volela bih da mislim
dugoroĉno o nama."

"Altea, i ti se njemu sviĊaš. Nikad ovo nije radio. I još jednom, uţivaj i ništa
ne brini."

"Srce si veliko, Maria."

Istina je da smo svake godine bili zajedno. Poslednje dve godine i Oliver je
bio sa nama na ruĉku. Rafael ga nije nešto mirisao, ali zbog mene je bio dobar i
fin. Valjda mu je smetalo to njegovo zanimanje, model/maneken. U Rafinom
sluĉaju, on nije pravi muškarac.

U ţurbi jedva stignem da se presvuĉem. Ne volim da kasnim u praksu pa da

nemam vremena ni za kafu ni za pregledavanje rasporeda. A danas ko za baksuz
imam i razgovor kod doktora Johnsona.
165
Profesorka28

"Dobar dan, naĉelniĉe."

"Koleginice Ferante, uĊite."

"Hvala."

"Znate zašto sam vas pozvao?"

"Naravno."

"I? Imate li problema sa Teylorom?"

Problema?

"Zašto bih imala problema sa njim?"

"Pa znate... zbog njegove reputacije... Je l' on dobar prema Vama?"

"Doktore, on prati sve seanse, nijednu nije otkazao ili propustio, prati
uputstva koja mu dajem. Za divno ĉudo, on je baš disciplinovan."

Znala sam šta i za njega ovo znaĉi. Ponekad se i kod nas raspituju, a potom
to upisuju u njihove kartone. Mislim da je zato sad Harry miran jer mu je ovo
prekretnica. Ĉula sam da priĉa o zameni. A zamena je nešto najgore što ti se moţe
desiti ako si u zenitu slave.

"U redu. Raspituju se iz uprave kluba kao i trener Brown."

"Biće kao nov. Ne brinite. Znate da ja ne laţem, niti krivo predstavljam."

"Znam. U redu, onda moţete da idete. Imate puno posla?"

"Imam, doktore."

"Onda... na posao."

Kada uĊem u svoju ordinaciju, pogledam današnji raspored i znam da nema

mesta razmišljanju. Kad prvi pacijent uĊe, ponovo uposlim ruke. Zaţmurim dok
radim i pustim rukama da izvode magiju. Ponovo se vratim u ono vreme kada sam
gotovo sve radila rukama... Zlatne ruke... tako su me zvali pre, tako me zovu i
danas.

166
Profesorka28

*****

"Hej! Zemlja zove Mariu."

"Izvini, Cortney, zamislila sam se."

"Boga mi, draga, i ja bih se zamislila da svaki dan spuštam ruke na onakvo
telo."

Dani prolaze, a moj šablon ostaje isti. Ustajanje, trĉanje, posao u praksi,
Harry, rad na terenu i izmeĊu Sara ili Rafael, u zavisnosti ko je slobodan.

"Ma nagledala sam se ja takvih tela koliko hoćeš... Nije on ništa posebno."

Svaki put gledala sam, traţila sam traĉke onog deĉka koga sam znala. I nije
ga bilo. Ponekad bi me pogledao ĉudno i tad bih zadrţala dah misleći da me je
prepoznao, ali to se nije desilo.

Kada je išao na taj dobrotvorni banket, zamolio me da ostanem dok se ne

sredi.

Tada sam ga prvi put videla u odelu. Ustvari, nosio je samo crne pantalone i
sivu košulju, dok je jaknu poneo u ruci.

"Umeš li da veţeš kravatu? Ako ne umeš, neću ni da je nosim, ko je jebe!"

"Umem."

Vezala sam mu crnu kravatu sa Eaglesovim grbom. I prvi put stajala blizu
njemu. Sada je bio viši, krupniji, jaĉi. Sada je Harry Teylor bio pravi muškarac što
se izgleda tiĉe.

Ovako... bio je totalno neozbiljan i totalno razuzdan. Naravno nije trebalo ni

sumnjati da ide sam. Već se javljala njegova pratilja. Nisam se ni trudila da znam
koja je.

Prosto, svaki dan je bila neka druga...

167
Profesorka28

Decembar 2016.godine

Uskoro će Boţić.

Uskoro će i Nova godina.

A ja sam sama.

Oliver se javlja, mada je proredio pozive. Znam da radi po ceo dan, ali
opet... Naša veza bila je otvorena, nikada nije trpela iako oboje putujemo mnogo.
Dok mi sada sve smeta. I smeta mi to što ne znam kada dolazi.

"Dušo, kako si?"

"Dobro, radno. Ti? Znaš... prošlo je dosta, vraćaš li se, Oli?"

"Još uvek ne znam. Maria..."

Oliver je bio cool lik. Volela sam što je taĉno znao moje faze. Nije mu
trebalo puno pa da po boji mog glasa uoĉi da nešto ne valja.

"Maria, ovo je ogromna šansa."

"Znam, dragi."

Od samog poĉetka bodrili smo jedno za drugo u vezi posla. Sada nije fer da
kukam i stajem na put neĉemu što on odavno ţeli. Setim se koliko sam ja bila
ushićena kada sam sa košarkašima prvi put otputovala.

"Nedostaješ mi."

Te dve jednostavne reĉi taĉno su odraţavale moje stanje. I zato što mi je on

zaista nedostajao, kao i zato što su mi misli sve više beţale u krivu stranu. U jedan
stan sat i po vremena, tri puta nedeljno. A to je mnogo i previše.

"I ti meni, draga. Ali znaš koliko ĉekam ovo."

"Znam."

Tuţno sam pomislila šta će biti ako Oli ostane tamo. Hoću li prvi put Boţić i
Novu godinu provesti sama?!

168
Profesorka28

Kada sam postala tako usamljena?!

I onda se vratim u svoj svet. Posao, posao, posao...

"Dobar dan, gospodine Teylor."

"GospoĊice Diaz, izvolite."

Danas je taj dan. Mesec i po dana i gotovo je konaĉno. Mesec i po dana

gledanja, ĉekanja, nadanja. Mesec i po dana uveravanja.

"Sve isto?"

"Da."

Navikla sam da me doĉekuje samo u peškiru i da me njegovo kršno telo

skoro golo pozdravi.

"Baci se na posao. Posle imam nešto isplanirano."

Naravno da ima. Uvek ima nešto.

Već je legao na pod i krećem do kupatila da se pripremim.

Dobro, Maria, obaviš ovo i odlaziš. To je to. Završila si.

Samo što danas predugo traje.

Kada spustim ruke na njegova leĊa, izgubim se. Ĉujem njegovo predenje,
ĉujem kako uţiva. Uţivam i ja dok ostavljam zadnje tragove svojih ruku. Ĉvrsto
prolazim, kao da utiskujem otiske svojih ruku.

"Završavamo."

Poslednji atom snage sam uloţila da završim sve i ne odam se.

Trebalo je izdrţati toliko dok vam na usnama stoje reĉi znaš li ko sam ja,
sećaš li me se?

"Kako misliš gotovo?"

Dolazi za mnom i stoji na vratima kupatila. SreĊujem se, perem ruke i

pravim se da me ovo ne dotiĉe. Tu sam jebeno blizu izlaza. Odlazi, Maria!

169
Profesorka28

"Sve plaćene seanse su završene."

"Platiću ti ja još."

"Ne mogu. Imam drugi posao već ugovoren."

"Stani."

Uhvati me za ruku i ne znam šta ĉinim. Šta se ovo dešava?

"Šta to radite?"

Nisam ovo oĉekivala. Uhvatio me je totalno nespremnu, uhvatio i obrušio se

na mene. Uzalud moje ruke koje ga odguruju.

"Šššta..."

Pokušavam nešto da kaţem, ali uzalud... Njegovo telo je zalepljeno uz moje,

a njegove usne na mojim.

"Ja sam na poslu..."

"Više nisi. Završila si. A sad mi reci da ne ţeliš ovo."

Zalepljena sam uz njegovo golo telo dok osećam njegov kurac izmeĊu nas.
Dignut i spreman.

"Pa... gospo.."

"O jebote, kakav gospodin više! Ja sam Harry za tebe i ţelim da vrištiš moje
ime kad se ukopam duboko u tebe."

Njegove reĉi kako šapuće i stvara mi trnce po celom telu, uzrokovale su da

se premišljam samo sekundu, dve.

Bila sam tako blizu odlaska, a sada to više nije opcija. Previše sam zaglibila.
Previše ĉeznula. Previše maštala.

Ipak, ţelja da okusim Harryja Teylora je prevagnula. Uvek me je vodila

strast...

"Skidaj se."

170
Profesorka28

"Divno. Lezi i raširi noge."

"Reci moje ime!"

"Harry!"

Sve reĉi koje mi govori, kao da ne ĉujem. Gledam u to lice, u to telo. Ĉak i
sada kad divljaĉki šara po mom telu, ja se nadam da će uoĉiti pravu mene.

Ali, ova nova, ona uţiva. Uţiva u prostotama koje joj on govori, uţiva u
nadraţajima koje joj pale telo. I to je kljuĉ.

Kada mi raširi noge, puštam se. Puštam da me ispuni, puštam da ga osetim.

U zanosu smo oboje jer je taj osećaj neopisiv. Naše uzdisanje, stenjanje, nabijanje
jedno u drugo odvelo nas je preko ruba i to veoma brzo.

Kada se Harry sruĉi preko mene, shvatim da plaĉem.

Jebi ga, nisam toliko jaka.

Jebi ga, dopustila sam ovo.

"Jebem ti! Šta nije u redu, Diaz? Nemoj mi reći samo da nije bilo dobro.
Moţda je bilo kratko, ali tek smo poĉeli."

Upravo sada isplivala je ona devojĉica. Upravo ona koja je ţivela godinama
od dva poljupca i par dodira.

"Diaz..."

"Ne mogu da verujem. Ne mogu..."

I na zadnjoj stepenici poklekla sam. Pustila sam prošlost da se vrati i

preplete sa sadašnjošću.

"Duguješ mi objašnjenje."

"Ništa ti ne dugujem."

Dugujem sebi.

"Onda, šta je znaĉilo sve ovo?"

171
Profesorka28

A pošto sam već duboko zagazila, ništa mu neće znaĉiti da sazna istinu.

"Sad sam se stvarno uverila da si postao takav kakav priĉaju."

"Postao??"

Oblaĉim se dok me on u stopu prati. Jebeno, moram što pre odavde.

"Opet sam pala na istu foru. Odupirala sam se i poslednjeg dana sam
poklekla."

"Opet? Znamo li se?"

Kao nekad, drţala sam gard i nisam davala blizu. Kao nekad, ja sam
popustila.

"Jadna sam Harry, jadna... Kad sam mislila da ćeš se setiti... Da sam ti onda
nešto znaĉila, da sam...bilo šta..."

"Diaz..."

Znala sam ko je Harry Teylor.

Znala sam da kod njega jedna odlazi, druga već dolazi.

Znala sam sve i upala sam svesno u taj zaĉarani krug.

Sada sam i ja takva.

Ja sam broj. Jedna u nizu.

I moram da idem. Ali ne, pre nego što...

"Ja nisam Diaz. Ja sam Maria Ferante!"

Već se hvatam za kvaku kad ĉujem njegov glas:

"Maria?!"

"Zbogom, Harry."

Ĉovek kada beţi ne shvata da samo fiziĉki moţe da pobegne.

Sve ostalo ne moţe tako lako da se izbriše.

172
Profesorka28

Harry nije krenuo za mnom. Moţda i jeste, ali brzo sam se izgubila.

Šetala, trĉala, hodala...

On je uz prvi poljubac, prvi dodir i zaljubljenost upravo postao moja prva

prevara, preljuba, afera...

Upravo sam postala ista kao on. Sudbina je tako htela, Razuzdani je našao
Razuzdanu.

I iako sam mislila da je ovo kraj, ispostavilo se da je samo poĉetak.

Poĉetak bure i oluje.

173
Profesorka28

"Šokiran"

HARRY

Maria? Maria Ferante? Mala, slatka devojĉica, Rafaelova sestra?

Terapeutkinja Diaz koja me je posećivala i masirala mesec i po dana je

Maria?!

Jebote, jebote! A ja je nisam prepoznao! Pustio sam nagonima da me vode i

sve je otišlo doĊavola.

Maria je bila tu. Gledao sam je skoro svaki dan i ništa nisam video.

Dozvolio sam da me opet ponese sexualna ţelja i glad za istim i pojebao sam
je. Da, baš tako, pojebao sam je kao da je ista.

"Maria!"

Izašao sam iz stana i traţio je. Izašao sam ĉak i ispred zgrade, ali isparila je.
Pobegla je.

"Jebote!"

Moram da je naĊem.

Šta sam to uradio?!

Kako? Zašto?

Osećaj koji me je gušio u grudima, podsećao me je na nešto što se desilo

jako davno. Otišao sam i ostavio je. Nisam se javio, nisam je traţio. Potisnuo sam
je duboko, tako da više nisam mislio na nju.

174
Profesorka28

Sve dok se nije pojavila. Kao neko drugi. Kao lepotica divne crne kose,
prekrasnih ĉudnih oĉiju i još lepšeg, bujnijeg tela.

Imao sam broj telefona za sluĉaj da nešto otkazujem, zvao sam i zvao, ali
uzalud. Vratio sam se u stan i još više se unervozio.

Ovo se ne dešava!

Mesec i po dana tu je pored mene, dolazi i ćuti. Zašto mi nije rekla? Zašto se
sakrila? Zašto me je pustila da joj ovo uĉinim?

"Halo, Carson?"

"Harry?"

"Treba mi usluga. Ne zove mi se Brown."

Ĉujem šuštanje posteljine i kako ustaje iz kreveta.

"Reci."

"Terapeutkinja koja je bila kod mene nije iz redovne postave. Moţeš li da mi

saznaš gde radi ili bilo koji podatak?"

"Malac... jebote... Nisi valjda nešto uprskao?"

"Ne, ne, poznajem je od ranije. Komplikovano je. Moţeš li, hitno mi je?
Obećavam neće biti nikakvog skandala. Ime Maria Ferante."

"Dobro. Javljam ti do veĉeras."

"Hvala ti, Thomas."

Razmišljao sam koga bi pozvao, a da ne dobijem predavanje. I Danny i Mich

su bili dobri, ali drobili bi mi kako sam preterao. A Carson... on i ja bili smo sliĉni,
a sliĉan se sliĉnom raduje.

Ponovo sam prešao granicu.

Seo sam i stavio ruke na glavu. Kuda me odvodi moje ponašanje? Do sada
nisam mario. A sad?

175
Profesorka28

Maria Fernanda Diaz Ferante.

Zaposlena....

Ţivi....

Broj telefona...

Hvala, tvoj sam duţnik.

Zajebi poziv.

Maria ţivi na drugom kraju Philadelphije. Moţda je iz tog razloga nikad

nisam sreo. Harry, ne seri, bila ti je na dohvat ruke, a nisi znao ko je. Još uvek mi
je pred oĉima njen izraz lica. Plaĉan. Tuţan.

Nešto najlepše što ĉuvam iz Alabame uništio sam. Tako lepu uspomenu.

"Izvolite."

Dam taksisti pare i ne saĉekam da mi vrati kusur već jurim ka zgradi.

"Ţiv bio, Teyloru."

Nijednom nisam pomislio da je ovo loša ideja. Prošlo je par sati i sada je
pravo vreme za razgovor.

A ja... jebeno imam tremu.

Kao da sam na osuĊeniĉkoj klupi pred sudom.

Ĉekam pred njenim vratima. Ĉekam, ali nje nema. Izgleda da se nije vratila
kući.

"Harry?"

Sekund me je delio da se okrenem i odem. A onda je otvorila i ponovo me

ostavila bez teksta. Maria je bila ogrnuta samo peškirom, mokre kose.

"Moramo da razgovaramo."

"Kako si me našao? Politika prakse..."

176
Profesorka28

"Jebe mi se. Mogu li da uĊem ili ćemo ovde priĉati?"

Mora da zna da ja ne idem odavde.

"Nemamo o ĉemu da priĉamo."

"Nemamo? Nemamo? Maria, jebali smo se pre par sati, a ti si mi nakon toga
bacila bombu u lice?"

"Dakle, to te boli? Harry, totalno je nebitno što nisi znao ko sam..."

"Ne seri i pusti me unutra. Potrajaće ovo."

Stajao sam nepomiĉno. Gledao je. Upijao ĉinjenicu da je ona ta. Ona je
Maria, a fiziĉki to nije bila ona. Preda mnom nije stajala nesigurna devojĉica već
odluĉna devojka koja nije ţelela da me pusti.

"UĊi, samo zato što mi scena ne treba."

Ušao sam u mali, ali lep stan.

"Izvini, samo da se uprostojim."

"Što se mene tiĉe... ne moraš... sve sam već video."

"Moram."

Otišla je pretpostavljam u spavaću sobu jer su to jedina vrata koja je imala

osim kupatila. Kuhinja i dnevna soba bile su spojene. Sve je bilo malo, a sa
ukusom. I totalno je liĉilo na nju.

"Evo me, izvoli reci šta imaš?"

Vratila se u kratkoj haljini koja nije bog-zna više pokrivala.

"Zašto si ćutala?"

Nisam više mogao da podnesem neizvesnost. I dalje sam bio šokiran.

"Zbog ĉega je to vaţno?"

"Zbog ĉega?"

177
Profesorka28

Kipeo sam, kuljao sam.

"Da, baš mi objasni."

"Plakala si jebote!"

A ja sam bio kreten. Sve sam mogao da uradim, sve da iskomplikujem i

iskoristim u svoju korist, ali nju nisam ţeleo da povredim, da uvuĉem u svoja
sranja.

"Bilo pa prošlo."

"Nemoguće. Prošlo je svega par sati..."

"Harry, kod tebe jedna još nije izašla, a druga već uleće ko furija!"

"Da, ali..."

Došla je i stala taĉno ispred mene. Bio sam viši od nje, mogao sam je slomiti
jednim potezom, a znao sam da dodir nije opcija.

Nije jer bi to znaĉilo propast. Moje telo je i dalje vapilo za njom. Vibriralo i
ĉekalo. Ušla mi je pod koţu za par minuta. Ponovo.

"Nema ali!"

"Lagala si me."

"Nisam. Kada me nisi prepoznao, odluĉila sam se za opciju ćutanja."

Udahnuo sam miris sveţe borovine. Jebi ga, devojke se kupaju i mackaju da
mirišu na cimet, jabuke i višnje, a Maria... ona miriše na sveţinu, ĉistinu...

"Maria... Ţelim..."

"Harry, uopšte me ne interesuje šta ti ţeliš! Desio se jedan trenutak moje,

slabosti, ali znaš šta? Ja ne ţalim! Volim sex i redovno ga praktikujem. Znaĉi... to
je to, ne moraš da razmišljaš i lupaš glavu."

"Ne radim to, jebote!"

178
Profesorka28

"Nego šta radiš? Zašto si ovde? Da kaţeš da ti je ţao? Da kaţeš da si znao

da sam ja, ne bi se pojebali? Je l' je mala Maria vredna ţaljenja? Nemoj!"

Neverovatna je njena promena. Odluĉna devojka je ispred mene, borbena i

nije prezala ni od ĉega.

"Nisam tako mislio."

Nisam ni znao šta da mislim. Spoznaja da je Maria samo jedna u nizu

pogodila me je više nego što bih hteo da priznam. Od kada je znam, za nju postoji
posebno mesto.

"Nisi ni onda mislio na mene, Harry. Već samo na sebe. Bio si sebiĉan i
mislio si na sebe i svoju karijeru. Mene niko nije pitao šta sam i kako sam. Nisam
ti to oprostila, a ni mom bratu. Jesmo se pomirili, ali ţal ostaje. Bila sam vredna,
Teylor."

"Maria, ti si..."

Jebem ti sve, u momentu ruke same polete ka njenom licu.

"Ti si..."

I spustio sam dlan na njen obraz. Jedan tako bezazleni dodir, a tako puno
reĉi.

"Nemoj. Ostavimo sve kako jeste. Ne traţim ti ništa, ne ţelim ništa."

"Ali ja ţelim!"

Šta ţelim jebote, kad sam sjebao?!

"E to je tvoj problem. A sada doviĊenja, oĉekujem posetu."

"Imaš li momka?"

"Imaš li ti devojku?"

Ja nemam devojke, ali imam... O da, upao sam sam u svoju mreţu.

"Tako sam i mislila. Zatvori kad izaĊeš, idem da osušim kosu."

179
Profesorka28

Okrenula se i nestala. Stojim u sred njenog stana. Izbaĉen. Odbaĉen.

Zašto sam došao? Šta sam hteo postići? Šta sam hteo da kaţem, a nisam
rekao? Šta sam hteo da uradim, a nisam uradio?

Koliko god da se skrivala iza jake devojke, znam da sam je ponovo

povredio.

Samo što je ovaj put neću pustiti.

Ne mogu. Maria Ferante se sa razlogom vratila u moj ţivot.

*****

Dragi, ispaljuješ li ti to mene?

Srce, javi se.

Harry dušo, zar ne misliš da je vreme da ponovimo? Imam odlične ideje...

Gledam u gomilu poruka i jednu po jednu brišem.

Ruku na srce, zamalo da pozovem prvu, ali to ništa ne bi rešilo. Cela ova
situacija sjebana je jer sada nisam ni o ĉemu drugom razmišljao nego o njoj. Bio
sam fiziĉki dobro, ali koncentraciju nisam imao.

"Teţak dan, deĉko?"

"Teţak da teţi ne moţe biti."

Sedeo sam sam kod Joa. Sutra imam trening na koji moram da se pojavim, a
sad pijem. Jebi ga, ako nisam pozvao ţensku, alkohol je pravi lek za nered koji
sam napravio.

"Biće sve dobro, Harry. Ja verujem u vas."

"Znam, Jo, samo što ovog puta nije fudbal."

"Znam."

180
Profesorka28

Sipao je još jedno piće i seo preko puta mene.

"Devojka?"

"Eh... Komplikovano..."

"Harry, komplikovano je samo izgovor koji sam ĉuo milion puta. A

uostalom zašto te je briga kad ih samo na brzom biranju imaš koliko?"

Da, zašto?

Zašto?

Zaš....

"Sipaj još..."

"Ko će te odvesti kući, sine?"

"Sam ću. Sam pijem, sam ću i da odem."

Zagrejan sam, ali nisam pijan. U glavi mi pored svog alkohola odzvanjaju
njene reĉi ne traţim ništa, ne ţelim ništa.

"Harry, vidim dobro u vama momcima. Od svih Mich je najpametniji,

najzreliji, a vi ostali... znam da treba vremena. Ali, ĉovek se izludi i doĊe u
situaciju da mu je dosta. Je li ti dosta?"

"Ne znam."

"Idi kući i prespavaj ovo. Kakav god problem imaš nećeš ga alkoholom
rešiti, ĉak on će te ujutru ponovo doĉekati."

"Jo, nisam se skoro ovako osećao."

"Kako?"

"Kao da me je briga."

"Ooo sine, kaţem ja... dobar si ti. Red je da i tebi neko stane na crtu."

181
Profesorka28

Glavu sam naslonio na ruke nemoćan. Maria mi nije napuštala misli. Ceo
dan mislim na nju i na ono što se desilo. Bio sam pored nje, ljubio je, dirao je,
draţio, bio sam u njoj... doţiveo vrtoglavi vrhunac brzo kao nikad do sad.

Onako polupijan ponovo listam poruke delete, delete, delete i onda ugledam
njen broj.

"Halo?"

"Ne mogu da te pustim."

Zvaću je, reći ću joj...

"Harry?"

"Da, ja sam."

"Spavam."

"Sama?"

"Ne zovi me više."

"Ne mogu, Maria, probao sam..."

"Zvrcni neku da uskoĉi umesto mene."

"Neeee…"

"Harry, kasno je. Pijan si i nemaš pojma šta priĉaš. Sutra nećeš ni znati da si
me zvao."

"Hoć..."

"Laku noć, Teylor."

Prekinula je. Tek tako. Nisam stigao ništa da joj kaţem.

"Ništa, Jo."

Kafe je bio poluprazan i to mi je odgovaralo. Par ljudi mi je prošlo i uspeo

sam da naţvrljam autograme kad ih je Jo najurio. MeĊutim, svi ti ljudi bili su

182
Profesorka28

pasionirani navijaĉi kluba i nisam ih mogao odbiti. To su ljudi za koje igramo,

ljudi kojima darujemo sve te pobede i pehare.

"Zovem ti taxi, deĉko. Dovoljno je za veĉeras. Sutra moraš da budeš tip top.
Idi naspavaj se."

"Još, daj još."

"Nema više za tebe. A hvala ćeš mi reći drugi put."

Ne znam zašto sam ponovo ovde. Ne znam kako sam došao, a ni kako sam
ušao. Izgleda da ime Harryja Teylora otvara sva vrata.

Ponoć je, a ja lupam i zvonim kao poslednja skitnica.

"Ja sam, Maria. Otvori mi."

Nikad ovo nisam radio. Da doĊem, da kucam i molim.

Da išĉekujem i ne znam šta dalje. Jebeno, sve mi se vraća. Maria tek što se
vratila u moj ţivot, a već ga je naĉisto poremetila.

"Ti nisi normalan!"

Naslonjen na vrata spavam otvorenih oĉiju.

"Zašto?"

"Šta ćeš ovde u ponoć? Jesi li normalan? Lud? Idiot? Kreten?"

"Da, da, sve to."

Ona ista haljinica pripijala se uz telo.

"Odlazi."

"Neću. Treba da razgovaramo."

"O ĉoveĉe, rekla sam ti šta sam imala. I sad tako pijan, još mi fali da te
uslikaju, budalo jedna!!!"

"Jesam, Maria. Jesam. Ja sam..."

183
Profesorka28

Uhvatila me je za ruke i uvela unutra.

"Moţeš da spavaš tu na podu, nije me briga..."

"Neću da spavam."

A osećam kako su mi oĉi teške, kako više nemam snage.

I stvarno bih zaspao upravo tu da me nije preduhitrila.

"Budalo. Mene si našao sad tako pijan da zajebavaš."

Osetim kako mi skida patike. Ţelim da je zagrlim i kaţem da mi je ţao, ali

ruke se ne pokreću.

"Da mi praviš scene i probleme sa komšijama."

Zatim osetim skidanje dukserice i kako me lagano gura na krevet.

"Pa još i da imaš ujutru amneziju. E pa reći ću ti ja nešto, Harry Teyloru! Ne

ţivi se od prošlosti, ja to znam i zato ova ţenska će te sad staviti da spavaš, a ujutru
će ti jebati sve po spisku zbog ovog upada. Ništa ti neće pomoći. Misliš da samo
moţeš da se vratiš u moj ţivot jer si tako odluĉio..."

U polusnu, skinut mi je i donji deo trenerke i prekriven sam neĉim mekanim.

"Jer ti si sad za mene isto to, broj, recka, jedan u nizu. Isti smo."

Nisam.

Nisam.

Tu sam ja.

Ne idem nigde.

Sve je istina, Maria.

Nismo isti. Ti si bolja.

Tople ruke prelaze preko mog lica i mislim da sanjam. Daleko sam od jave,
daleko sam od toga da me ona dira.

184
Profesorka28

"O moj Boţe, šta je ovo?"

Izgleda da nisam samo ja šokiran.

Sa tim reĉima zaspao sam.

185
Profesorka28

"Dođavola"

MARIA

Ĉovek koji mi opseda misli spava u mom boravku.

Ĉovek kojeg sam uspešno izbegavala jebenih mesec i po dana, sada spava
ĉvrstim snom kao da mi nije poremetio ţivot.

Juĉe sve je otišlo doĊavola.

Juĉe sam prešla granicu.

Juĉe sam na sekund skinula štit i vratila se u vreme kada sam bila Maria
ţeljna paţnje. I on je to iskoristio. Samo nisam raĉunala da će da se vrati. Ne
jednom, već dva puta.

Nisam raĉunala da mu je stalo, da će pokazivati bilo kakvu brigu, da će bar

nešto pokušati.

Taj Harry koji hara nije se uklapao u sliku ovog koji leţi na mom krevetu.

"BuĊenje pijanduro, moram na posao."

Bilo kako bilo, neću mu ovo olakšati. Ni njemu, a ni sebi.

"Mmm, Maria?"

"Jeste, hajde budi se, oblaĉi se, odlazi na trening, kući, gde god..."

Izašla sam da se našminkam jer sam već bila obuĉena i spremna. Ali Harry,
on nije ţurio.

"Boţe, boli me glava."

186
Profesorka28

"Verujem. Ne mogu ti pomoći. Imam posao na kome moram da budem za

pola sata. Ti ako si dokon..."

"Moram do kupatila. I moramo da razgovaramo."

Puno toga se desilo za jedan dan. Previše mi je.

Oliver zove...

"Halo, dušo?"

"Halo, dragi?"

Boţe, ja sam licemer.

"Kako si? Jesi li na poslu?"

"Evo krećem za par minuta. Šta ima novo? Kako napreduješ tu?"

"Odliĉno. Jako sam zadovoljan. Znaš, dušo, moţda dobijem ugovor ovde...
Postoji mogućnost..."

"Pa to je super."

Okrenula sam se i videla Harryja na vratima. Samo je stajao sa rukama u

dţepovima i gledao me.

"Da, moram da znam šta misliš o tome, dušo?"

"Oli dušo, ne mogu sad, ţurim. Ĉućemo se pa ćemo priĉati. Razmisliću o

tome dobro."

"Vaţi."

Oliver nije zasluţio to što sam mu uradila. Poklekla sam pred prvom
preprekom i najgore od svega, uţivala sam. Jedan brzinski sex i eksplozivni
orgazam pomutili su mi rasuĊivanje jer ja nisam bila devojka koja vara. I znala
sam šta to znaĉi...

"Oli? Duša?"

"Jesi li spreman?"

187
Profesorka28

"Maria, pitao sam te nešto."

"Slušaj me, Harry, ne ţelim više da te vidim. Ne ţelim da me zivkaš, niti da

mi dolaziš. Ovo juĉe nek bude izuzetak nakon šoka koji si doţiveo."

"Ne."

Uzela sam torbu i krenula ka vratima, on je još uvek stajao na istom mestu.
Ni pomerio se nije.

"Nećeš me ponovo izbaciti. Nećeš me odbaciti."

"Jebi se, znaš. Imam ţivot i on se ne vrti oko tebe."

"Nego oko Olija? Gde ti je taj? Gde ti je deĉko kad si uskoĉila u moj
krevet?"

Taĉno je. Poklekla sam. On ne mora to da zna.

"DoĊavola i ti. DoĊavola sve. Misli šta god ţeliš, ali ti mi nisi bitan.
Prebolela sam ono što je bilo ili moglo da bude meĊu nama."

"Laţeš. Plakala si, a to znaĉi da ti je stalo..."

Došao je do mene i uhvatio me za glavu. Skretala sam pogled, kao nekad.

Jer, toliko je lepo bilo videti Harryja Teylora sada blisko i ĉisto u svojoj lepoti...

"Plakala sam jer me nisi prepoznao idiote! Eto... a onda sam shvatila da ipak
ţelim da saznam kakav je to kurac o kome toliko priĉaju.."

Videla sam bljesak u tim oĉima. Tamne oĉi i zenice koje sjaje. Drţao me je
blizu. Mogla sam da osetim njegov dah kako mi miluje lice.

"Ako ţeliš prostaĉki, znam da ti se dopao moj kurac. A to nisi ti."

"Moram da idem, zakasniću."

"Moram i ja, ali ţelim da te vidim ponovo."

"Ne."

Otrgla sam se jer i najmanji dodir uzrokovao je peckanje koţe.

188
Profesorka28

"Maria, samo jednom da te vidim. Moţe?"

Odmahnula sam. Ne treba mi on, ni jednom, ni više, više nikada.

"Ne vidim razlog."

"Jednom."

Prošao je pored mene i izašao iz stana.

Šta se upravo dogodilo?

Moram da te vidim. Help!!! (Pomoć)

U hodu sam poslala Sari poruku. Misli su mi bile zbrkane.

Kod kuće sam. Radim popodne. DoĎeš?

Da. Imam tretman tek za sat.

Treba li mi sladoled?

Ne mora, samo jedna jaka kafa.

Gori li, Mari?

Gori.

Nakon 15 minuta bila sam u Sarinom stanu. Bila sam zahvalna jer Hose nije
bio tu. Trebala mi je ona, njena ruka i podrška.

Kafa me je ĉekala kao i Sara.

"Pa, da ĉujem gde gori."

"Nećeš verovati..."

I priĉala sam, priĉala, priĉala. Uvek sam njoj sve priĉala, tako ni ovog puta
nisam izostavila niti jedan deo.

"Boţe, kresnula si se sa Harryjem?! Bravo, devojko!!"

"Šta bravo, Sarita? Kao da je teško kresnuti se sa njim. Taj bi pojebao... uh...
ljuta sam na sebe, tako sam ljuta..."

189
Profesorka28

"Nisi... ljuta si moţda jer postoji ona druga strana, a to je Oliver."

"Kako sam mogla to da mu uradim? Kako?"

"O dušo... desilo se..."

"Mrzim to. Mrzim sve i mrzim njega! Zašto se sad dogaĊa? Oli je preko
sveta, Rafael isto nije blizu, za Boţić ću biti sama..."

"Srce moje, ja nemam taj odgovor. Priĉaj dalje."

Potom sam joj priĉala o dolasku, jednom pa još jednom. O tome da je

spavao kod mene i da sam ga sad bukvalno izbacila.

"Hm..."

"Ne klimaj glavom tako!"

"Kako?"

"Kao da odobravaš sve ovo!"

Popila sam gutljaj, pa još jedan kao da će me ta gorka kafa razbuditi

konaĉno.

"I šta je na kraju bilo? Šta ţeli sad od tebe?"

"Da se vidimo ponovo i razgovor. Toliko imam toga na pameti, Sari. Oliver
se javio da moţda ostaje tamo, sama ću provesti praznik, posla imam preko
glave..."

"Mislim da ti treba odmor. Neka pauzica da razmisliš o svemu. Hajde sa

nama za Boţić kod Hoseovih."

"Ne ţelim natrag u Mexico."

Naša domovina nije mi bila u lepom sećanju i nisam ţelela da se tamo

vratim.

"Ne, ne, samo vi idite. Biću ja dobro. I da, na kraju... ima to nešto..."

"Šta?"

190
Profesorka28

"Tetovaţa."

"Tetovaţa?"

"Da, Sari. Masirala sam ga mesec i po dana i nisam videla."

"Šta ima na njoj?"

Sklopim oĉi i setim se kako sam se sinoć šokirala. Smestila sam pijanicu u
krevet i on je odmah zaspao. A ja sam ga gledala i nisam mogla da se naĉudim
kako je izgledao lepo i bezbriţno. Rukom sam prelazila po njegovom licu, pa vratu
i ramenima i taman kad sam krenula da se spuštam, na ramenu se prema nadlaktici
video datum. Datum upakovan u telu zmije.

Tako je lepo bio sakriven, ali kad se bolje pogleda to je to.

"Datum, Sara."

"Datum ĉega?"

"Našeg poslednjeg susreta."

Ostala sam celih sat vremena kod Sare i ništa nisam bila pametnija nakon
toga. Zbunjena još više, ali pametnija nikako. Tako da sam znala da ću dan
provesti radno u pokušaju da što manje razmišljam o svemu što me je snašlo.

Ali, on me je pratio u mislima ceo dan.

Hej, draga? Kako si?

Volela sam da se ponekad ĉujem sa Lisom. Bila je i ostala mi draga uprkos

svemu. Ponekad, ali samo ponekad ţelela sam i na nju da se ljutim, meĊutim bivala
mi je još milija. Iz nekog razloga, zavolela sam je baš kao svoju.

Dobro, radno. Ti? Kako je Jamie?

Dobro, mora da uči, a zeza.

Kako si ti, Lisa? Je l' sve ok?

Jeste. Kod tebe?

191
Profesorka28

Sve je dobro.

Lomila sam se da li da joj kaţem za Harryja. Ipak odluĉila sam da neću jer
to je samo naša stvar, a ja ţelim da se završi.

Ako poĊem tim putem, imam utisak da ću morati ponovo da proţivljavam

prošlost, a to ne ţelim.

O Boţe, kako za jedan dan moţe sve da se iskomplikuje?

Kako sam sebe koja je organizovana i disciplinovana dovela u ovu situaciju?

Ceo dan sam rasejana, zbrkanih misli i osećanja.

Zašto je to uradio?

Zašto na ruci nosi taj datum?

Koliko god ţelela da izigravam nedodirljivu, a znala sam da hoću, izgarala

sam od ţelje da ĉujem i njegovu priĉu.

Harry Teylor se vratio u moj ţivot.

24 sata bilo mu je dovoljno da poruši zidove i moje odbrambene stavove. 24

sata i zagrebao je u onaj deo srca koji je bio njegov. DoĊavola, Maria!

Kada, Maria?

Poruke su poĉele da se niţu. Kada ne bih odgovorila, sledio bi poziv.

Odgovori mi.

Znam gde radiš, hoćeš tu da doĎem?

Najgore od svega je bilo što sad nisam putovala. Do Nove godine bila sam u
Philadelphiji sa radom samo u praksi. Nisam se imala gde sakriti od njega.

Ne ţelim, prosto i jednostavno.

Sutra imam utakmicu poslednju pred Boţić. Znači, uveče?

Razmisliću.

192
Profesorka28

Moţda mi je stvarno trebao odmor. Negde da odem par dana daleko od svih,
da se izolujem.

A moţda sam i ja nešto ĉuvala.

Ustanem i protegnem noge. Sada mi tako prija samoća i da budem sama sa

svojim mislima. Odem do sobe i otvorim vrata velikog ormara. Tamo unutra
sakrivena je. Ĉuvam je i dalje, ali je ne diram. Sve do sad.

Marii, iskri koja me zapalila.

S ljubavlju

Harry Teylor.

Moţe li nešto da se nastavi nakon toliko godina?

Moţe li se sada raspraviti kada smo oboje sazreli i puni iskustva. Ako Harry
ţeli razgovor, daću mu to. Poslušaću. Videću. Samo što ja ne mogu da pristanem
na malo. Ne mogu da pristanem na mrvice niti da mu budem recka.

Oliver zove...

O moj Boţe, ja sam loša devojka...

"Hej?"

Pokušavam da zvuĉim vedro.

"Dušo, produţio sam ugovor još dva meseca."

"Uh..."

Maria, stisni petlju.

"Dušo? Znaš da nam je lepo zajedno..."

"Olivere... Karijere su nam na prvom mestu, to smo odmah rekli jedno

drugom. Nemoj se osećati loše."

"Iskreno, ne osećam se loše. Ali nedostaješ mi."

Oooooo...

193
Profesorka28

"I ti meni..."

"Dušo, da li se nešto desilo? Danima si zamišljena kada te zovem."

"Oli, komplikuje mi se ţivot."

"Hm... i za mene više nema mesta... Da li to hoćeš da mi kaţeš? Maria,

nikad nismo lagali jedno drugo."

"Ne znam. Nisam sigurna."

"Dušo, meni se dopada naša veza. Nema cimanja, nema prebacivanja, a to

moţe da trpi samo neko ko prolazi kroz isto ili sliĉno. Ja dobro znam da nas je
vezivala strast i poţuda, a ne ljubav."

"Oli..."

"Ne, pusti me da završim. Ova daljina je test. Da nas spaja ljubav, mi bi

našli naĉin da je odrţimo, ovako... Nisam ljut na tebe."

Uh ĉoveĉe, sada se osećam još groznije i bedastije. Nema šanse da mu

kaţem za Harryja. Šta sam to uĉinila?

"Ali ja jesam na sebe, Oli."

"O dušo, zaviri u svoje srce, tamo su odgovori. Moţeš ti to."

"U redu. Olivere, ti si jedan prekrasan muškarac. Nadam se da ćeš postići

ogroman uspeh u Milanu."

"Hvala ti, srce. Moram sad da idem. Maria, mlada si, lepa i uspešna.
Slobodno mogu reći, san si svakog muškarca. Drţi do toga i ne daj mu blizu tako
brzo."

"Oli, otkud zn..."

"Ćao, draga."

I ponovo mi je pokazao koliko me dobro poznaje. Nije mu bio problem što

nas je razdvajalo pola sveta da zna da sam krenula krivom stranom.

194
Profesorka28

Stegnula sam loptu na grudima i ustala. Iz ormarića uzela sam pribor. Polako
sam sve stavila na sto, zajedno sa loptom. Vreme je da se vratim još neĉemu iz
prošlosti, vajanju.

Večeras? Dakle?

Dobro.

Dobro? Moţeš? Hoćeš?

Da.

Doći ću po tebe nakon utakmice.

Neću u tvoj stan.

Nećemo u moj stan. Idemo kod Jo-a.

Jo?

Lokalni kafić. Nećemo biti sami, moţeš da odahneš.

U redu.

Budi spremna oko 22h.

Srećno na utakmici.

Da li radim ispravnu stvar?

Veĉe će mi valjda dati odgovore.

Ali veĉe nije bilo ni pribliţno kakvim sam ga zamišljala. Odjednom,

upoznala sam gomilu ljudi. Jo je bio simpatiĉan ĉovek u godinama koji se poput
oca ponašao prema svim fudbalerima. Kod njega nije bilo izdvajanja, svi su bili
jednaki. Upoznala sam kapitena tima Dannyja i još dvojicu igraĉa. Bila sam
nervozna zbog susreta i ĉinjenice da Harry i ja u kolima nismo progovorili duţe od
dve, tri reĉi. Oni jesu pobedili, ali igra im je bila loša i videlo se na njemu da mu
nije svejedno.

"Svaka prijateljica mojih momaka je i moja. Na raĉun kuće, lepotice. Izvoli."

195
Profesorka28

"Hvala vam, Jo. Vrlo ste ljubazni."

Svideo mi se Jo. Volim neposredne ljude koji se ne pretvaraju i koji ne

zloupotrebljavaju svoj poloţaj. Ovde svakodnevno dolaze igraĉi i ĉelnici tima, a on
se prema svima isto ophodi.

"Pratiš naše?"

"Moram priznati slabo. Ja sam ĉlan tima 76-ersa."

"Stvarno?"

"Aha, njihov sam terapeut."

"Svaka ĉast devojko."

"Jo, trebaš ovamo."

"Uţivaj, draga."

"Hoću i hvala."

Sedela sam za šankom i ĉekala Harryja, pet minuta odvojio je za ljude koji
su gledali utakmicu i navijali.

"Ne mogu da verujem da je Teylor došao sa ţenskom."

Devojka za šankom mi se obratila.

"O ne, ne. Ja mu nisam ţenska."

"Ne?"

"Ne, ne, više nešto kao stara prijateljica."

Sipala je pića i reĊala ĉaše.

"Ja sam Silvia."

"Maria."

"Drago mi je."

196
Profesorka28

Taman sam htela da se kao suptilno raspitam o Harryju kada sam osetila
kako mi neko miluje leĊa.

"Izvini."

Prošaputao je uz moj uvo.

"Ništa, ništa. Razumem sve."

I sama znam kako mi je sa Rafaelom. A on ne moţe da se meri sa Harryjem

i momcima iz tima.

"Svi me gledaju ĉudno."

"Izvini i zbog tog. Ovde dolazim uglavnom sa kolegama iz tima."

"Harry, šta ţeliš od mene?"

Uzeo me za ruku i poveo do najudaljenijeg dela kafića.

"Ovde ćemo priĉati."

"Dakle?"

Nije sedeo blizu mene, kao da se plašio. Od kada sam ušla u auto drţao se na
distanci. I ovde isto, strogo se drţao da me ne dodirne.

Ţelela sam to, zar ne?

Ţelela sam odstojanje.

"Hajde sa mnom u Alabamu za Boţić?"

Molim? Šok. On nije ĉist.

Brzo sam otpila gutljaj svog koktela da ne bih vrisnula od iznenaĊenja.

"Sama si za Boţić, zar ne?"

Njegovo lice nije odavalo nikakvu emociju. Danas je bio drugi ĉovek, nije
liĉio na onu osobu koja mi je dva puta kucala na vrata. I ne znam koja mi se više
sviĊala od te dve?!

197
Profesorka28

"Da li si ti normalan?"

Tek što su mu se usne izvile u blagi osmejak, moj telefon je poĉeo da pišti.

Zbog posla bila sam uvek dostupna.

Samo što sad nije bio posao u pitanju.

Hermana, Harry i ti ponovo?

DoĊavola, šta se ovo dešava?

Kad pre je saznao?

198
Profesorka28

"Okreni u svoju korist"

HARRY

Jebi ga, ja bih sve i sad, a to u ovom sluĉaju nije uopšte dobro. Ne samo da
sam jednom otišao kod nje, nego sam nakon Jo-a i koje ĉaše/flaše piva ponovo
završio traţeći da me pusti. I šta sam dobio? Baš ništa, hladan krevet preko noći i
nogu u dupe ujutru.

Samo sam je jurio kao manijak, a nisam dobro promislio. Ne, ponovo sam
mislio na sebe, svoje potrebe i ţelje i tu sam se sjebao.

I sad dok ĉekam da mi odgovori, prolazim jedinoj osobi koja mi moţe

pomoći. Za par minuta izlazimo na teren, ali jebe mi se, ovo mi je trenutno bitnije.

"Mich?"

"Hej, jesi spreman? Više ne bole leĊa?"

"Spreman sam. Nego, treba mi savet."

Mich je dobra duša. Jedini brakom svezan i to ĉvrstim vezama. Jedini ovde
koji ima pojma o ţenama u ozbiljnijem smislu.

"Reci."

Seo sam pored njena ne ţeleći da baš svi ĉuju. Uostalom, Maria je samo
moja.

"Pojavila se jedna devojka..."

"Aha?"

Već pri toj reĉenici njegov izraz lica se promenio. On nije bio zezator kao
Danny i muljator kao Thomas i zato sam mu u kratkim crtama sve rekao.

199
Profesorka28

"Dobro, kaţeš sad bi hteo nešto kao drugu priliku?"

"Da. Hteo bih da je ponovo upoznam, tako nešto, šta znam."

"Harry, eto upravo tako si mogao i njoj da kaţeš."

"Ma, ona ne ţeli da me vidi."

"Slušaj, moraš da nauĉiš da ĉitaš ţene. Postoje one koje to kaţu, a u duši se
nadaju da ćeš uraditi upravo to. Moraš da se potrudiš da joj predstaviš drugu sliku
o tebi. Moraš celu situaciju da okreneš u svoju korist."

"Kako jebote?"

"Lepo. Saznaj šta voli, ĉemu se nada i raduje. Sve suptilno da ona ne sazna. I
potrudi se da, ako ti je stalo, ništa vam ne stoji na putu. Ako sam dobro razumeo
prošli put je brat bio umešan?!"

"Mich, bili smo premladi. Nismo bili ni punoletni."

"Dobro, sad eto niste. Razumeš?"

Razumeo sam šta mi govori i ta jedna osoba ovog puta mora da sazna od
mene, liĉno.

"Hvala ti. Koliko imam vremena?"

"Cenim par minuta pa će Danny drţati govor?"

"Pokrivaj me samo dok telefoniram."

"Ok. Samo hrabro Harry. Ponekad ti se ĉini teško ili kao da ne umeš, ali
nagrada koju dobiješ na kraju vredna je svakog rizika."

"Hvala ti."

Ova dva dana jedini broj koji sam kontaktirao je njen. Kad krenem da traţio
Rafaelov, spazim gomilu poruka i poziva. Zašto mi sad odjednom smeta?! Znao
sam i ranije da ih ignorišem i javim se kad poţelim.

"Harry?"

200
Profesorka28

Rafael se takoreći odmah javio.

"Video sam Mariu."

Šta imam da ĉekam?! Mislim o njoj neprekidno, a veĉeras ću je konaĉno

videti, ponovo. Pristala je da izaĊemo i sad moram da znam kako ću dalje.

"Hm, dobro? Ţivite u istom gradu godinama..."

"Da, da, ali da znaš... ţelim da je upoznam ponovo."

"Molim?"

"Rafe, u ime nekadašnjeg prijateljstva, nemoj da moliš nego me poslušaj.

Maria je uvek bila posebna. Ukoliko bi mi dala šansu za razgovor, viĊenje ili bilo
šta, ja bih bio srećan, razumeš?"

"Hm... dopada ti se ona... još uvek?"

"Mislio sam da sam je zaboravio."

"Pa jesi li?"

"Nisam. I sad hoću da odigram kako treba. Ona je ozbiljna devojka i ne treba
joj tvoja dozvola ili amin, ali meni treba. Prošli put... sjebao sam... ovaj put ne bih
ţeleo..."

Jebi ga, nedostajao mi je i Rafe. Ţivot nas je rastavio i poslao na suprotne

strane.

"Znaš li da ima momka?"

"Znam da ima nekog."

"Ne dopada mi se on."

Uh, uh...

"Previše je u svom manekenĉić sam modu. Harry, ja se davno ništa ne pitam.

Maria mi nikad nije oprostila i ja sam prihvatio nju kakva jeste. Izrasla je u divnu,
hrabru i uspešnu devojku. I u onu koja će ti uvek reći šta misli."

201
Profesorka28

"Harry, moramo da idemo!"

Mich me pozvao, a ja nisam ţeleo da prekinem. Negde usput osetio sam u

starog Rafaela, bar mali prizvuk.

"Slušaj, drago mi je da si nazvao nego da osvaneš sa njom u novinama. Meni

je ţao što je neću videti jer putujem da upoznam porodicu svoje devojke."

"A Maria?"

"Maria će biti sama za Boţić. Mislim da je i Sara zvala da putuje sa njom i

da je ona odbila. Harry, sve je na tebi, ali moram da kaţem ako se ponovo nešto
desi, razbiću te gore nego prošli put."

"U redu."

"Srećno na utakmici. I srećno do finala."

"Hvala ti."

Osetio sam ogromni olakšanje. Onda sam ĉuo fly Eagles fly i znao da
moram da se skoncentrišem na utakmicu. Morao sam da razbistrim glavu jer mi je
hladna glava trebala za meĉ.

Pobeda je bila pirova, ali bar se piše. A moja glava pa jebi ga, bila je na
drugom mestu.

*****

Dragi, šta se dešava sa tobom?

Srce, kada da uletim, kad si spreman za mene?

Hajde Harry, čekam te u stanu. Navrati posle utakmice.

Jebote, dosadne su kao stenice. Sve sam poruke i pozive obrisao i tako
namrgoĊen krenuo po Mariu. Jedan pogled na nju ugrejao me je, makar i trenutno.

"Jo, Jo, doĊi da upoznaš nekog."

202
Profesorka28

"Reci, sine?"

"Maria, moja prijateljica."

"Jo, stari lisac i vlasnik ovog kafea. I ponosni prijatelj svih ovih ludaka."

Veĉeras se drţim podalje. Ţelim da joj pokaţem da mogu da priĉam sa njom

bez da je dodirnem ili spopadnem. Iako u glavi premotavam slike našeg kratkog i
eksplozivnog sexa, distanca mora da se postavi da bi mi verovala ponovo.

Dok sam gledao kako se upoznaje sa Dannyjem i ekipom, jedna luda ideja
mi je pala na pamet.

Dovedi neku dobru devojku. One iz novina mi se ne sviĎaju.

Zato što one iz novina nisu devojke koje se dovode kući, na upoznavanje i
praznik. A Maria jeste.

"Izvini."

Prišao sam joj sa leĊa i šapnuo uz uvo.

I ponovo osetio onaj miris sveţine. Jebi ga Harry, odmakni se. Ovo će biti
jebeno teško.

"Ništa, ništa. Razumem sve."

I dalje sam stajao priljubljen iz nju. Taj me miris celog obuzeo.

"Svi me gledaju ĉudno."

"Izvini i zbog tog. Ovde dolazim uglavnom sa kolegama iz tima."

"Harry, šta ţeliš od mene?"

Znao sam da joj neće trebati dugo da pita. Izbegavam ovaj razgovor veći deo
veĉeri. Zato sam je i doveo ovde, u bezbednu zonu.

Uzeo sam je za ruku i poveo do stola koji je Jo ostavio za mene.

"Ovde ćemo priĉati."

"Dakle?"

203
Profesorka28

Seo sam preko puta nje. Još uvek nisam sebi verovao iako sam ponavljao
kao molitvu da idem polako i da ovaj put radim drugaĉije.

"Hajde sa mnom u Alabamu za Boţić?"

Šokirao sam je, skoro koliko i sebe kad mi je ova ideja pala na pamet. Ali,
Lisa ju je volela, znam da su se redovno ĉule i znam da se i ona jede zbogom svog
ponašanja onda. Sada ju je majĉinstvo promenilo, sazrela je i uozbiljila se.

"Sama si za Boţić, zar ne?"

Polako Harry, ne odaj se. Još uvek nisam ţeleo da pomenem Rafaela.

"Da li si ti normalan?"

Dobro, svaka reakcija je dobra. Taman sam hteo da je pritisnem kad je

telefon poĉeo da joj pišti.

Video sam kako prelazi po ekranu i kako joj se usne skupljaju.

"Ne mogu da verujem! Jesmo li već osvanuli negde? Face, insta, bilo gde?"

"Molim?"

Jebi ga, ja se uopšte nisam opterećivao tim stvarima. Vodio sam se time da
ako pruţam maximum sebe na utakmicama, jebe mi se gde ću da osvanem i zašto!

"Brat mi je upravo poslao poruku i pita me jesmo li ti i ja..."

A Rafe, Rafe...

Polako sam ustao, zaobišao sto i seo tik do nje. Njenu drhtavu ruku uzeo
sam u svoju.

"Maria, nigde nismo osvanuli, ne brini. Meni se jebe za to, ali tebe nikad ne
bih doveo u neprijatnu situaciju."

"O?"

"Ja sam zvao tvog brata."

Istina je najbolja. Ona je lek za sve.

204
Profesorka28

"Ti si, šta?"

Polako sam joj prste prineo usnama i poĉeo da ljubim svaki prst ponaosob.

Gledali smo se u oĉi.

"Ja sam pozvao Rafaela."

"Ti?"

Nikad nisam obraćao paţnju na lice devojke, osim kada sam duboko
zakopan u njoj i kad gledam uţiva li. Sada, na Mariinom licu vidim iskreno
ĉuĊenje, ali bih rekao i oduševljenje.

"Ţelim ovo kako treba da uradim. Ako ţelim da te upoznam ponovo, Rafael
treba da zna da neću odustati."

"Aha."

"Maria, znam da mi ne veruješ. Ne znam ni da li bi sam sebi verovao. Samo

traţim šansu."

"Harry, tako su lepe te reĉi. Ali ne razumem šta ţeliš da budemo?"

Uh, već sam zamrsio.

"Za poĉetak prijatelji. Znaš da nemam problem da uzmem šta ţelim i

verovatno bih mogao da te nagovorim da budeš ponovo moja, ali neću."

"Nećeš?"

"Ne."

"Pa kako? Tolike ţenske dolaze i prolaze svaki dan kod tebe... Ĉisto
sumnjam da moţeš da izdrţiš..."

"Hoćeš da se opkladimo? Hodaću dignutog kurca i plavih jaja, ali se neću

jebati sa drugom."

"Nego?"

205
Profesorka28

"Maria... ne pravi se naivna. Samo sa tobom, samo sa tobom. Ako to znaĉi

da će mi ruka pomagati malo, šta da radim, posluţiću se njome. Inaĉe, odloţeno
zadovoljstvo je najbolje."

Boţe, već zvuĉim kao Mich.

Nisam bio siguran u ovo što govorim, ali bio sam rad da pokušam. Sve bih
dao da mogu sad da je odvedem u stan i jebem do besvesti, ali to je pogrešan
pristup.

"Ne znam, zatekao si me. Ovo nisam oĉekivala."

Bingo. Znaĉi da sam na dobrom putu.

"Hoćeš li razmisliti o putu? Lisa i Laura bi volele da te vide."

I dalje sam milovao njene prste i prelazio usnama po njima.

"I majka će ti biti tamo?"

"Da, i njen muţ. Udala se ponovo i sviĊa mi se Chris."

"Uh, pa ne znam..."

"Maria, to su samo dva dana. Toliko mogu da odsustvujem. Nisam majku

dugo video. Nemoj da se opterećuješ, idemo kao prijatelji. Tim ljudima si draga i
uţivaćeš, obećavam. Neće biti nikakvih pritisaka."

Osim onog što sam sebi nabijem, a to je da ću tih dana biti u njenoj blizini
24 sata. Izgleda da ću se mnogo druţiti sa rukom.

"Razmisliću, ok? Moţemo li sad da krenemo, imam posla od ranog jutra."

"Naravno."

Ustao sam i zastao. Jebote, zaboravio sam na Olija ili kako se već zove.

"Stani."

Pomisao na drugog muškarca u njenoj blizini dizao mi je pritisak. Posle

juĉerašnjeg dana, nema šanse da ponovo bude sa tim manekenĉićem.

206
Profesorka28

Povukao sam je i zalepio za zid.

"Harry?"

"Moram da znam..."

Jebote zašto je ovako teško. Knedla u grlu me spreĉava da je pitam, da joj

kaţem...

"Šta?"

Sklonio sam joj kosu sa lica i zagledao u plave oĉi. Kunem se da su juĉe bile
zelene...

"Moram da znam da je onaj tvoj prošlost... da ti nećeš..."

"O... Da se neću jebati sa drugim?"

"Maria, koji te je Ċavo zaposeo?"

"Harry, ja volim sex, ali mogu bez njega. Pitanje je samo moţeš li ti?"

Spustio sam glavu na njen obraz. Usne su mi bile jako blizu njenim.

"Obećao sam."

"U redu. Oliver je prošlost."

"Znaĉi, idemo kako treba ovaj put?"

"Idemo."

U tom momentu samo sam nakrenuo glavu i poljubio je. Jebi ga, izgleda da
će sve ovo biti jako teško.

Oĉekivao sam nakon svega da me odgurne i odrţi lekciju, ali Maria je samo
pomerala usne u skladu sa mojima. Ako moj jezik dodirne njen, to će mi lansirati
svu krv u meĊunoţje, a već mi je bilo zlo.

"Mmm, znaš da ovo nije poljubac prijatelja?"

"Znam, nisam mogao da odolim."

207
Profesorka28

"Izgleda ni ja. Ali neće se ponoviti."

"Maria, hoće i ti to znaš. Samo je pitanje kada. Ipak, neću te forsirati dok
sama ne zatraţiš."

"Ah, pa da... Samouveren si?!"

"Nisam uopšte."

Ĉinjenica da sam ovako govorio, a nisam bio siguran. Jedno je bilo biti njen
prijatelj, a sasvim drugo biti nešto više.

Ako preĊemo tu imaginarnu granicu, ovog puta neće biti vraćanja nazad.

"Javiću ti se."

Hteo sam da je odvezem, ali ona je pozvala taxi.

"Vaţi."

Kada je ušla u taxi, Jo se stvorio pored mene.

"Deĉko, ona je za ĉuvanje."

"Molim?"

"Ta malena... Nije za igranje i ono što ti radiš."

"Znam, Jo."

"Onda pamet u glavu, sine."

"Trudim se."

"Trudi se ti da ti taj prijatelj ostane u gaćama."

Boţe, Jo mi drţi predavanje o mom sexualnom ţivotu.

Ĉim sam ušao u auto, ukljuĉio sam telefon, izabrao par brojeva i poslao
poruku.

Nisam dostupan do daljnjeg.

208
Profesorka28

"Igrarije"

MARIA

Već sam uveliko na poslu i trudim se da ne mislim o juĉerašnjem danu. On

je bio, pa sve osim onog što sam oĉekivala. Treba mi danas da probavim šta se
desilo i odluĉim šta dalje.

"Maria, gde ćemo za doĉek?"

Još nikome nisam rekla za Olivera, a još manje za Harryja.

"Cort, pojma nemam."

"Vraća li ti se dragi?"

Uh, uh...

"Mislim da ne."

"Aha, a za Boţić?"

"Ništa još nisam planirala. Rafael ne moţe tako da..."

"DoĊi kod mene, opušteno..."

"Hvala ti, draga, imam jedan predlog na ĉekanju samo nikako da prelomim."

Zaista sam imala puno posla. Ne znam kako je Harry zamislio da letimo po
Americi i stignemo sve za dva dana. Ali moram priznati da mi je njegov poziv
godio. Prvo, intrigiralo me što bi me poveo u svoju porodicu, drugo, što nije ţeleo
da imamo sex ili bilo kakav kontakt i treće što je ţeleo da ponovo vidim Lisu i
njegovu majku i upoznam Jamie-a. Zato sam se danas jako premišljala.

"Onda uradi to. Ne budi kukavica."

209
Profesorka28

Zamislila sam se i nisam ĉula vibraciju.

"Telefon, draga?"

"Oh, nisam ĉula. Halo, Rafe?"

"Hermana..."

Rafaelu sam sinoć samo odgovorila da ćemo se ĉuti. Nisam ţelela porukama
da mu pišem šta smo i kako Harry i ja.

"Šta ima, brate?"

"Bolje je pitanje šta ima kod tebe?"

Nisam ĉula odbijanje u njegovom glasu.

"Zašto me pitaš kad već sve znaš?"

Još uvek nisam mogla da verujem da ga je Harry odmah nazvao. To je

poslednja stavka koju bih od njega oĉekivala.

"Pa logiĉno da ĉujem od tebe?!"

"Sve je istina što ti je Harry rekao."

"Maria, querido, sve znaš... Odrasla si da se nosiš sa svime... Samo ţelim da

pitam, jesi li sigurna ovog puta?"

"Rafaele, neće biti lako. Takav ĉovek se ne menja preko noći, znam to. Ali
ţelim da pokušam. I da, ne mislim da mu olakšam. Sinoć me je iznenadilo njegovo
ponašanje, ostala sam blago reĉeno, bez teksta i spustila sam gard."

"Hm..."

"Ti znaš da te ja volim. Ti si mi sve, ali ovo sad je moj ţivot, samo moj."

Nekoliko puta za ovih pet godina kako sam se operisala vodila sam već ovaj
razgovor sa njim. Na poĉetku, kad je bio preterano zaštitniĉki nastrojen, pa nije
ţeleo nikog blizu mene. Potom i kada sam upoznala Olivera koji mu se nikako nije
dopadao pa još i kad sam išla na put sa svim tim košarkašima.

210
Profesorka28

"Znam. Ako te povredi..."

"Ako se to desi, znaću sama da se izborim sa tim! Ali Rafe, neću odmah
misliti najgore!"

"U redu, dušo."

"I da, odluĉila sam. Ići ću sa njim u Alabamu za Boţić."

Rekla sam mirno i staloţeno i oĉekivala paljbu sa Rafine strane. MeĊutim,

on me je slušao. Sada, prvi put, moj brat je slušao moje reĉi.

"U redu. Lepo se provedi tamo i pozdravi Lisu i Harryjevu majku. Njen sam
duţnik doveka."

"Hoću, ne brini. Planiram da razgovaram i sa njom."

Znam da Lisa nije toliko bila moćna da je mogla sve da zataška i sredi
Harryjevo prebacivanje bez velike pompe. Jeste da se priĉalo o njihovoj tuĉi, ali
dan, dva nakon toga kada se Harry odselio, svi su zaćutali. A to je Laurino delo.
Ţena je i dalje pomagala mog Rafaela, a samim tim i mene, bez obzira što je njen
sin bio umešan.

"Ĉućemo se, hermana."

"I ti se lepo provedi, Rafe. Poljubi Alteu i za mene."

Boţe, koliko su mi falili ovi prisni razgovori sa Rafaelom. Jesmo li previše u

poslu i obavezama da nemamo vremena jedni za druge?! Mi koji smo jedina
porodica?!

Odlučila?

A moram priznati Harry Teylor mi nije olakšavao.

Jesam. Idem sa tobom.

Jesi sigurna?

Jesam.

211
Profesorka28

"Danas mi je zadnji trening i zovem te posle njega. Radujem se, Maria.

Zaista se radujem. Hvala ti."

Ĉvrsto sam rešila da neću da pokleknem. Ali kako kad mi šalje ovakve
poruke i pokazuje delima drugaĉije?

Moţe li se on stvarno promeniti? Dok sam dolazila na tretmane videla sam

tri devojke. Tri! Moţe li Harry da izdrţi bez sexa, ĉekajući mene?

Sve se tako brzo desilo. Doktor Johnson dao mi je tri dana slobodno iako
sam imala zakazane tretmane. Kao primerenom radniku i nekome ko nije mnogo
odsustvovao dozvoljeno je da za Boţić ne budem deţurna. Saru sam videla na
kratko jer sam ţurila da kupim poklone. A ona je krenula sa mnom.

"Polako, Mari..."

"Kako polako? Sutra idemo!!! Sutra! Mislila sam da imam više vremena!
Da... ne znam.."

"Pobogu, pa Boţić je za dva dana, kad si mislila da ćete ići?"

"Ne znam."

Da, kada me je Harry nazvao srećan jer sam pristala saopštio mi je da će

Laura poslati avion po nas ujutru. Avion po nas?! Ĉoveĉe, gde sam ja ţivela?
Videla sam sebe kako ĉekam u guţvi sad kad su praznici. Dok uopšte nisam
raĉunala na svetski poznatog sportistu Teylora i njegove veze i moć.

"Polako, udahni i sve će biti dobro."

"Aha, idem u njegovu porodicu i to kao prijateljica, a svi znamo da to

nisam?"

"Mari!"

Prestravila sam se. Ozbiljna je stvar ići na tako veliki praznik, ući u porodicu
i biti prihvaćen.

"Stop! Prekini! Ĉovek se trudi!"

212
Profesorka28

"Pa nek se trudi! I treba da se trudi! Jebe se sa kim stigne, treba da zna da
ovde neće lako ući!"

E da, ĉim sam rekla zaţalila sam. Jer, ja sam se već predala. Da...

"Uh srce..."

"Preterala sam, znam. Ja sam već raširila noge kad je on u pitanju. Ali Sari,
on ţeli nešto od mene, a vezu ne poznaje. Razumeš, moram da znam da sutra neće
nazvati neku drugu pri prvoj prepreci?"

"Jasno mi je. Kaţem, samo polako. Hajde da ti nabacimo novi veš..."

Sara ne odustaje. Ne idem u kuću njegove tetke da bi ga zavodila.

"Ti si ĉudo. Slušaš li me? Nema kontakta, nema poljupca, a kamoli sexa u
kući gde mu je cela rodbina! A jok!"

"Samo zavoĊenje..."

"Kako da ga zavodim u ovim krpicama pred svima njima, jesi li luda?"

"A ti jesi li? Misliš li da ćeš da spavaš u odvojenoj sobi?"

"Naravno. Mi smo prijatelji."

"Jebeš to. DoĊi da probaš ovaj komplet."

I tako u koferu osim poklona i par uobiĉajenih stvari za svaki dan, imam tri
kompleta finog veša, jednu providnu ĉipkanu spavaćicu i mini crnu haljinu ako
zatreba. Sve suprotno od onog što sam ja htela da ponesem. Ali Sara je to...

I sada se kupam u novom Ben&Jerry sladoledu i smišljam taktiku.

Ona devojĉica u meni ţeli romantiku i da mu veruje. Ţeli da ide polako i

vidi sav njegov trud. Ali, druga ja, ona ţeljna njegovog tela i uţitka koji pruţa, ona
ţeli da se nastavi tamo gde je stao. Ţeli da joj pruţi mnogo više od onog po ĉemu
je samo zagrebala.

Ĉekam samo potvrdu u koliko sati kad me zvono na vratima trgne iz misli.
Zajedno sa kutijom krenem da otvorim i jebi ga, evo predmeta mojih misli i dvojbi.

213
Profesorka28

"Harry?"

"Ćao."

"Pa ćao. Šta radiš ovde? Zar nisi mogao u poruci da mi napišeš gde i kada?"

I tek tada vidim kofer. O ne.

"Lakše je ovako. Mogu li da prespavam ovde? Paparaci mi šetaju ispred

zgrade."

Jebeni paparaci. Mrzim ih.

"Ih, svakako te nisam oĉekivala."

Ali sam mislila na tebe.

"Maria, mogu li da uĊem ili da idem u hotel? Mislio sam da nam je lakše da
odavde idemo zajedno na avion?"

"Sad kada si došao... uĊi..."

Sklonila sam se u stranu i propustila ga.

"I dalje voliš sladoled?"

"O da. Tvoj je kauĉ."

"Naravno, to mu doĊe kao moje mesto za spavanje."

"Imam samo sladoled. Hrane nema, ako si gladan, naruĉi nešto."

Uh, zašto sam se ponašala kao kuĉka?

Spustio je torbu, skinuo jaknu i trenerku i seo na krevet. Samo se opruţio i

zatvorio oĉi.

"Odmah ćeš da zaspiš?"

"Nisi li mi upravo pokazala gde mi je mesto? Kauĉ i to je to."

"Pa moţemo da priĉamo."

"Ako daš malo tog sladoleda, moţe."

214
Profesorka28

Uzela sam još jednu kašiku i sela pored njega.

"Kako su ti leĊa?"

"Otkud to sad?"

"Pa profesionalno pitanje."

"Danas me je sevnuo bol, ali blaţeg oblika. Nadam se da je to prolazna

faza."

"Ţeliš li da te izmasiram pred spavanje?"

Šta? Ja nisam normalna! Jedno mislim, drugo priĉam, a treće radim.

"Ne. Sledeći put tvoje ruke biće na meni kad budeš vrištala moje ime."

O moj Boţe. Ako nastavi ovako da mi priĉa, te će ruke ubrzo biti na njemu.

Uzima kašiku i prinosi ustima sladoled.

"Mmm, ovo je neki novi? Nisam probao."

"Jeste."

Skroz je loša ideja što je ovde. Iako mislim da ova noć moţe da bude
savršeni test. Kad budemo bili kod njegovih, to je bezbedna zona. Sada bi mogla
nešto da probam...

"Slobodno pojedi sve. Ja odoh da se tuširam."

"Jesi li se spakovala?"

"Jesam. Dosta putujem i navikla sam da se brzo pakujem."

"Ok."

Harry je delovao totalno nezainteresovano. Prebacivao je kanale na TV-u i

jeo moj sladoled. Osim reĉi koje mi je uputio, niĉim drugim nije pokazao da ţeli
moje ruke, recimo sad.

Maria! Šta je sa tobom?! Jesi li smetnula sa uma sve ţenske, njegovo

ponašanje, sve?!

215
Profesorka28

Nadala sam se da će jedan dobar tuš da ohladi moje vruće, grešne misli.

"Zašto me zoveš, rekao sam ti? Aha, neću da ti kaţem sa kim. Da, da, vaţi."

Stajala sam na vratima u jebeno sexy spavaćici ili neĉemu što treba to da
predstavlja i slušala kako se Harry prepire sa nekim. Eto, znala sam. Još uvek su tu.
Koja sam ja glupaĉa.

"Maria?"

Ţelela sam samo da odem u sobu, nabijem glavu u jastuk i probudim se sutra
kao kuĉka Maria. Samo to.

"Šta si to obukla, jebote?"

E pa nećeš... Sad ćeš videti, querido mio... (dragi moj).

"Obiĉno spavam gola."

Bum, pravo u metu. Spustio je kašiku i suzio pogled ka meni.

"Ali pošto imam nenajavljenog gosta, nije u redu da šetam tako."

"Maria, da li ovo namerno radiš?"

I dalje je sedeo sa ĉinijom u krilu. Nisam mogla da vidim da li mu se nešto

dešava u tim gaćama. Zato sam povukla spavaćicu malo na gore.

"Neee, moram da se naviknem sad. Kako ću tamo pred tvojima? Prijateljica,

a gola?"

"Ako ustanem... Zaţalićeš..."

"Zašto bih? Ti iovako već imaš rezervu?"

"Molim? Ne znam o ĉemu priĉaš. Ako sam rekao samo sa tobom..."

"Priĉao si telefonom, ĉula sam.."

I eto ga, brzinom svetlosti je ustao, odloţio sladoled na sto i stao na

milimetar od mene. Da, ponovo me nije dodirivao. Ali osećala sam sve.

216
Profesorka28

"Zvala me je majka!!! Otkad sam rekao da nekog dovodim, svi su me zvali

po sto puta! A ja ţelim da ih iznenadim."

"Zaista?"

Kako god okreneš, ja sam kuĉka. Harry Teylor koji vaţi za jebaĉa i super
ljubavnika, sada ispada mala maca u odnosu na mene.

"Iskro moja, opusti se."

Polako je uzeo moju šaku u svoju i prislonio na svoje prepone. O da, uticala
sam itekako na njega.

"Ovo je sve tvoje. Kad i kako ţeliš... Ja sam tu i ĉekam te. Ali ne moţeš da
me izazivaš i oĉekuješ da ostanem bez reakcije."

"Ne?"

"Ne. Zato što znam da moram da te pridobijem ponovo i zadobijem tvoje

poverenje. A to neću moći ako budem mislio o tebi goloj i tvom jebenom telu i
svemu šta bih ti radio."

Gotova sam. Ruka mi je i dalje stajala na izboĉini i nisam se ni potrudila da

je sklonim. Kako će ovo biti teško.

Misli, misli, Maria.

Distrakcija.

"Šta znaĉi taj datum?"

Ukoĉio se. Podigla sam ruku sa prepona, pravo na crnu tintu.

"Da, taj datum u zmiji. Sakriven, a opet je tu."

"Pa to je..."

"Znam, Harry, šta je to, ali šta tebi predstavlja? Zašto si ga stavio na telo?"

Harry je imao nekoliko tetovaţa od kojih jedino prepoznajem baš tu zmiju.

Ostalo su tribali i nešto nalik na zmaju.

217
Profesorka28

"Zašto ĉuvaš loptu?"

E jebi ga. Izgleda da je nisam vratila u ormar. Gde li je video?

"Molim?"

"Lopta koju sam ti poklonio. Vidim je na stolici. Hoćeš da ti kaţem zašto je

ĉuvaš?"

Klimnula sam. Rekla sam bez dodira, a stojim takoreći priljubljena uz njega
sa rukama na ruci. Odmakni se, Maria.

"Iz istog razloga zašto ja ĉuvam taj datum. Dovoljno?"

"Dovoljno."

Izbegavala sam kontakt oĉima jer je sve ovo bilo previše. Kako da glumim
nedodirljivu kad me on topi na svakom koraku. Kako da ignorišem vatru kad me
on pali, a da nije ni svestan. Kako da se udaljim, kad bih se najradije bacila na
njega.

Ali, znala sam šta me ĉeka.

Ţelela sam ovo i neću da pokleknem koliko god bila blizu.

"U redu, smesti se i odmori."

"Laku noć, Maria."

"Laku noć, Harry."

Pobegla sam u spavaću sobu zbog vatre koja je tinjala u meni.

Harry Teylor je potpalio onu davno zaboravljenu iskru.

Sklopila sam oĉi i u sebi ponavljala:

Samo da ne izgorim.

Samo da ne izgorim.

218
Profesorka28

*****

Touch me, touch me

I want to feel your body

Your heartbeat next to mine...

219
Profesorka28

"Alabama 1"

HARRY

Nisam znao šta će mi ovaj put doneti, niti šta da oĉekujem. Jedino u šta sam
bio siguran je devojka pored mene.

Sve u vezi nje je ispravno, dobro, ĉisto. Osim, naravno, onog dela koji ona
koristi da mi pomuti pamet. Glupo je reći da je već prošlo par dana od kada nisam
imao sex tj.od kada smo ona i ja imali oni kratkotrajnu epizodu i lagao bih kad bi
rekao da mi ne fali. Fali mi sex jer ono što će se desiti sledećeg puta... pa biće
nezamenljivo jer ćemo oboje biti u tome.. svesno...

Gledao sam je ceo put. Bila je zamišljena i daleka. I znam kako ovo izgleda,
upoznavanje, porodica, Boţić, sve. I zato se vraški trudim da ne sjebem ovo
nikako. Samo idem korak napred, korak nazad. A taj korak nazad je ona kada se
pojavi onako polugola ispred mene i još se pravi naivna.

E iz tog razloga ĉekam onaj trenutak da je dograbim i naplatim joj za sve

muke. Eh, slatke muke.

A Alabama... Pa sveti Boţe... Tek sada vidim koliko sam nedostajao svojoj
porodici. Što zbog toga jer mene nisu videli dugo, što zbog toga jer nisu znali koga
dovodim tek svi su došli da nas doĉekaju.

Znam da sam ih šokirao. Lica moje majke i Lise odavala su iznenaĊenje i

oduševljenje.

"Maria! Boţe, draga! Tako mi je drago."

"Lisa. I meni. Rekla bih hvala na pozivu, ali Harry je insistirao..."

"O draga, da smo znali... rekli smo da povede nekog, ali on nas je sve
iznenadio, prijatno ovaj put."
220
Profesorka28

Majka me je gledala zbunjeno i grlila me, dok je Chris stajao sa strane.

"Mama?"

"Dobrodošli. Nedostajao si mi."

"I ti meni."

"Da pitam odmah?"

"Ne moraš, ima vremena, priĉaćemo. Samo joj dajte prostora. Obećao sam."

"Vaţi, ne brini."

"Chris?"

"Zdravo, momĉe. Dobro vam ide? Hoće li biti tog SuperBowl-a?"

"Ja se nadam da hoće. A onda svi u Houston."

Sledi nam paklenih mesec dana i na kraju kao šlag na torti na taj famozni
SuperBowl kome se svi nadamo. Nije mi prvi put i znam proceduru, ali ovog puta,
osim fudbala još mi nešto okupira misli. Ona.

"Gde je malac?"

"Ostao je sa Dougom. Sprema ti doĉek, kaţe."

Lisa je okupirala Mariu, a potom i moja majka. Taman sam ţeleo da joj
skrenem paţnju kad sam video kako se Maria smeje.

"Ne brini. Rekao sam joj. Neće daviti tvoju devojku."

"Hvala ti, Chris."

Zato mi se on dopadao. Znao je da smiri moju majku i njenu prirodu. Iako je sada
bila na višem poloţaju od sekretarice, da nije bilo Chrisa lutala bi i dalje.

Ovako, on je taman što joj treba. I beskrajno sam srećan što ga je našla. To
naravno ne znaĉi da sam oca zaboravio. A nije ni ona. Znam to.

"Devojka?"

221
Profesorka28

O Boţe. Nismo ni stigli, a već mi je devojka.

"Pa zar nije?"

"Nije, Chris. Ona je prijateljica..."

"Hm...a ja sam Abraham Linkoln!"

"Molim te."

"Hej, ti si Laurin sin, samim tim kao da si moj. Ovde se iz aviona vidi i oseti
hemija. Veruj mi... ako nisi siguran, to je to."

A jebote i ĉitao je još neke ljude, osim moje majke.

"Ali ćutim kao zaliven. I drago mi je što ćemo provesti ove dane zajedno."

"I meni."

Pogledao sam Mariu u sendviĉu izmeĊu Lise i mame i bilo mi je milo,

drago, lepo.

Boţe, je l' ona moja devojka?

Hoće li pristati to da bude?

Odjednom, jako mi je vaţno postalo da dobijem odgovor na to pitanje.

*****

"Ne mogu da verujem da si krio od nas."

Poĉetna euforija je prošla. Današnji dan koristimo da se opustimo i

popriĉamo, proveselimo, a u mom i Mariinom sluĉaju, upoznamo. Samo... ja je još
nisam video.

Od kada smo stigli, Jamie me u stopu prati.

"Jesi mi rekao da povedem neku devojku?"

222
Profesorka28

"Jesam, i to neku koja nije iz novina."

"Pa vidiš, Maria nije takva."

"Vidim. SviĊa mi se."

Taĉno sam znao. Tu smo tek par sati, a ona je osvojila sve. Ko god joj je
prišao, priĉala je opušteno kao da se davno znaju. Ĉak je Douglas Malone bio
oĉaran.

Lisa je bila van sebe, a majka... recimo da sam samo ĉekao kad će je nešto
pitati. Na njenom licu se prosto videlo da izgara, ali se zbog obećanja, suzdrţava.

"I meni se sviĊa."

Shvatio sam da je Maria jedina osoba na svetu koju bih doveo ovde. Jedina
koja zasluţuje da bude u krugu moje porodice. Tih par ljudi su mi sve na svetu.

I ona je meĊu njima. Osetim blago treperenje u grudima. Šta mi se jebote

dešava? Kao da sam bolestan...

"Kad mi je rekla sa kim je sve radila! Harry, ona poznaje Jones-a! I

Hendriksa! I..."

Da, Demarcus Jones bio je u košarci ono što je Carson bio kod nas. I da,
njega je isto masirala Maria. Bila je blizu njega i stavljala ruke...Uf...

"Šta je bilo? Šta sam pogrešno rekao? Harry?"

Nisam ni shvatio da gledam u Mariu, a stiskam pesnice i usne.

"Ništa, ništa. Neĉeg sam se setio."

Moram malo da budem sam.

Otišao sam u sobu koju koristim kad doĊem ovde, a Mariu su smestili u
sobu do moje.

Samo sam ušao, došetao do prozora i stao da gledam u dvorište. Neko bi

rekao kakav je to Boţiš bez zime, ali meni baš odgovara. Volim ovo prelazno
vreme, sneg nikako.

223
Profesorka28

"Harry?"

"Hej."

Nisam ĉuo kada je za mnom ušla.

"Šta se desilo?"
"Zbog ĉega misliš da se nešto desilo?"

Stala je pored mene, ponovo se nismo dodirivali.

Stajali smo i gledali napolje.

"Nekako si odjurio. Ti moţda misliš da te ja ne vidim, ali pratim te, Harry.

Vaţno mi je što sam ovde."

"I meni je vaţno."

"Malo sam se prestravila u poĉetku, ali oni su divni. Kako se ti osećaš?"

Uzeo sam je za ruku. I dalje smo stajali u istom poloţaju samo je moja ruka
sad drţala njenu.

"Ja? Ĉudno. A lepo."

"To je dobro."

"Dobro je."

"Znam da je rano da traţim nešto od tebe... ali hoćeš li sutra posle ruĉka sa
mnom na jedno mesto?"

Okrenem se ka njoj i podignem ruku do lica. Boţe, ona je predivna.

"Maria, kunem se da si imala plave oĉi, pa zelene..."

"Boţe Harry, jesi budala! Imam smeĊe oĉi, a otkad sam se operisala imam
soĉiva u svim bojama. Ĉekaj da stavim ljubiĉasta!"

E Teyloru...

224
Profesorka28

"Znaš, nosim ja i naoĉare. Ali zadnjih godinu, dve, sve više nosim soĉiva.
Imam ih svih boja. Volim da menjam."

"Izvini. Nije mi palo na pamet."

"Harry, ti si lud, znaš li to?"

"Lud?"

Prelazim prstima po licu, od ĉela, obraza, pa sve do usana.

O da, jebeno imam ţelju da je poljubim, ali obećao sam. I sebi i njoj. Ova
dva dana ništa od toga.

"Da, kao sa Marsa da si pao."

"Moţda i jesam."

Moj me razuzdani ţivot doveo do toga da ne primećujem tako jednostavne

stvari. Toliko sam bio obuzet sexom, lakim ţenama i brzim uţivanjima da su mi
obiĉne stvari promicale.

"Luckast."

Moj palac je lagano prešao preko njene donje usne. Još uvek ne mogu da
verujem koliko se ova devojka transformisala. Traţio sam traĉak one devojke, ali
nigde je nije bilo. Pa ĉak ni u oĉima...

"Gde si htela da idemo?"

Bolje da ne razmišljam više o njoj na taj naĉin, inaĉe ću većinu vremena

provesti u drkanju kurca pod tušem.

"Kod Mayle."

Sećao sam se Mayle, njenih šala i pozitivne energije.

"Naravno. Jesi sigurna da ţeliš da krenem i ja?"

Moja ruka kretala se od usana ka bradi i onda prema vratu. Jebi ga Harry,
igraš se vatrom.

225
Profesorka28

"Teyloru, ja radim iskljuĉivo ono što ţelim."

"A šta ţeliš?"

Masirao sam joj vrat i nagnuo se.

"Ţelim da ideš sa mnom, kao što ţelim da me sad poljubiš."

"Hm... A šta bi sa onim prijatelji?"

Šta koji kurac odlaţem, kad jedino i sam o ĉemu mislim je kako napadam
njene usne. Kao da sam gladan, a ona hrana koja mi nedostaje.

"Pa jesmo prijatelji... izmeĊu svega ostalog..."

Maria je bila Ċavo, iskušenje i vatra. Sve to poslato u jednoj osobi koja će
me testirati i gurnuti van granica. Normalno, nisam više razmišljao. Povukao sam
je ka svom telu, obuhvatio jednom, a fiksirao drugom rukom.

Sada sam jasno video kako joj se oĉi sijaju.

"Iskro..."

Jedino sam to uspeo da izgovorim pre nego što sam nasrnuo na nju, gladno.
Ovaj poljubac nije bio neţan. Ovaj poljubac predstavljao je samo mali delić one
vatre koja preti da se razbukti svakog ĉasa.

I voleo sam to. Ja sam radio, ali ona je pratila. Bez ikakve zadrške, Maria mi
se jednako davala. Njen jezik pratio je moj, njene usne pomerale su se u ritmu
zajedno sa mojim.

I da, strast koja nas je obuzela poĉela je da nam se širi na celo telo. Njene
ruke su šarale po meni dok sam je bukvalno zalepio za sebe. Bilo mi je potrebno
trenje pa makar i ono na suvo.

"Vidiš... šta mi radiš..."

Ona je traţila poljubac, ali ja sam se raspomamio. Jednu ruku zavukao sam
pod njenu majicu i dodirivao golu koţu. Da, da, uskoro mi ni ruka neće trebati jer
ću bez problema za par minuta svršiti u gaće.

"Ah, i ti meni."
226
Profesorka28

Gurao sam kukove ka njenim centru, gurao da oseti kako mi se kurac

digao... jednostavno od nje same, od pojave, od jednog obiĉnog dodira i poljupca.

"Harry, ne moţemo..."

"Naravno da ne moţemo."

Prostenjao sam jer sam samo ĉekao kad bi neko mogao da nas potraţi. Već
mi je bilo ĉudno da nikog nema.

Zato sam koristio svaki sekund.

Iako sam govorio jedno, moje ruke su radile drugo.

Zalepio sam je za zid, nastavio da ljubim, dok sam rukama uradio ono što će
me upropastiti.

Zavukao sam jednu ruku u njenu trenerku, našao rub gaćica i igrao se.

"Harry..."

Znam i da je nju zahvatio ovaj vrtlog, ali neću izaći iz ove sobe dok joj ne
priuštim bar jedno zadovoljstvo.

Ljubio sam je svuda po licu pa prešao na vrat i kljuĉnu kost kada sam lagano
pomerio materijal u stranu i osetio onu glatkoću. Voleo sam piĉku u svim oblicima,
ali brazilka mi je bila omiljena. Sva glatka...i slatka...

Moji prsti mazili su i draţili, dok sam je lizao i grickao po vratu.

"Ovo nije bilo planirano. Ah..."

Njeni su me uzdasi terali dalje. Prsti me svrbeli da utonem i utopim se u

njenu vrelinu.

"Najbolje je neplanirano. Jebote!"

Nisam raĉunao na Ċavolicu u njoj. Tog trenutka spustila je ruke na moj

kurac, mazila ga i gladila preko trenerke. Dok se ona igrala, ja sam rastao i
postajao sve tvrĊi. Jebem ti i ţivot i sve... Sad sam našao da obećam da nema
sexa... Scene kako se nabijam u nju i uzimam je divljaĉki nimalo mi ne pomaţu.

227
Profesorka28

"Sad, nemoj da staješ... Daj mi."

O lepotice, daću ti toliko toga. Samo traţi...

Uronio sam prste i plesao. Od vreline koja me gutala samo mi je bivalo sve
teţe. Bila je mokra i skliska i već sam krenuo da zamišljam sve i svašta. Ne, ne i
ne. Stisnuo sam zube misleći samo na nju, ali to nije bilo moguće. Nije jer se i ona
opasno igrala.

"Stavi ruke na mene."

Procvileo sam jer više ne mogu da izdrţim. Ako ne ţeli da je pojebem ovde
uza zid dok je cela porodica iza vrata, mora mi dati bar trenutno zadovoljstvo.

"Ovako?"

Sad sam već i sam teško disao, a kad sam osetio tople ruke oko kurca... sve
je otišlo bestraga. Zadovoljavali smo jedno drugo, gurajući i traţeći nemo još. Moji
prsti bili su unutra, igrali se, a njeni su bili oko mene, gladeći, mazeći, stišćući.
Jebeno dobar osećaj!

"Oooo…"

"Jebote ,Maria!"

Potom je vratila usne na moje, pojaĉala intenzitet i poljupca i ruke i totalno

mi pomutila razum. Bili smo skroz obuĉeni, a pruţali smo jedno drugom osećaj
oslobaĊanja. Zavrteo sam prste u njoj, baš kad je ona pojaĉala stisak i krenula sve
jaĉe i brţe da mi drka kurac.

"Harry!"

Njen me jecaj gurnuo preko ruba, još više praveći od mene zver. Kad smo
već stigli do ovde...

Sam sebi sam se zakleo da ću definitivno sledeći put biti u njoj. Nikakve
igrice više ne dolaze u obzir. Osetio sam orgazam kako joj nadolazi, kako se gradi i
sprema da explodira.

Osetio sam drhtanje i sve jaĉe dahtanje.

228
Profesorka28

Osetio sam i da ću sam pući. Bili smo blizu oboje.

Da mi je neko priĉao da ću ovako zadovoljavati devojku, ne bih mu verovao.

Da ću sam uţivati u njenim rukama na sebi bez opcije za dalje. Da ću samo uţivati
u toj platonskoj manuelnoj radnji.

"Mmm…"

Gurnuo sam se još jednom ka njoj dok su njeni prsti izvodili ĉudo. Da, jesu
mi pre drkale, ali ovo sad...jebeno...

Još par naših pokreta i zajedno smo svršili jako.

Jebi ga, Harry, kao tinejdţer, svršio si u njenu ruku i gaće.

Njeno grĉenje oko mojih prstiju, glava koja joj poĉiva na mom ramenu nešto
je neprocenjivo.

"Maria, šta si mi to uradila?"

"Eee, sada smo malo mirni."

Ljubio sam je u kosu, nesposoban da se pomerim.

"Malo? Ja tek sad neću biti miran!"

Ĉuo sam je kako se smeje.

Nalazili smo se u mojoj sobi, priljubljeni jedno uz drugo, sa rukama i dalje

ne pomerajući se.

"Hoćeš. Odradimo ovo kako treba i zamisli onda koja te nagrada ĉeka na
kraju svega."

"Da? Zar nećeš da budeš nedodirljiva?"

"Harry, ruke su mi na tvom kurcu! Jasno je da moraš da se potrudiš, a ja da

se femkam... ali svi znamo šta će posle toga biti."

"Znamo?"

Povukli smo ruke u isto vreme i pogledali se.

229
Profesorka28

"Znamo."

"Onda u redu."

"Deco, gotov je ruĉak. Postavljeno je."

"Idemo."

"Dolazimo."

Rekli smo u glas i krenuli ka kupatilu da se sredimo. Maria ništa nije

govorila iako je moja sperma bila na njenoj ruci. Imao sam ţelju da primaknem
prste i osetim njen miris, a i ukus, ali to bi onda znaĉilo da ova dva dana nećemo
izaći iz sobe.

A to nije opcija. Izdrţi, Harry.

Prećutno smo se sreĊivali, svako u svojim mislima.

Definitivno kakav god bio moj ţivot, šta god ja radio, sve je bilo do mene i
mog zadovoljstva.

Prvi put sad nije tako.

Prvi put nije do mene.

Imam jebenu potrebu da izgorim sa njom, ali isto tako da tu vatru ugasim da
bi je ponovo palio.

Prvi put do nje je.

Do Marie, moje iskre.

I moram uĉiniti sve da je saĉuvam.

"

230
Profesorka28

Alabama 2"

MARIA

Neverovatno se osećam.

Ĉudno, uzbuĊeno, na momente preplašeno, ali na kraju lepo i srećno. Kada

smo doputovali, plašila sam se samo tog famoznog prvog susreta. Ipak je trebalo
videti njegovu majku, upoznati se sa oĉuhom pa Lisinim muţem ili deĉkom, kako
god se njihov odnos zvao. MeĊutim, sve je odmah palo u vodu jer su oni bili toliko
prijatni i trudili se da se ne osetim kao da tu ne pripadam.

Ĉak, došla sam u situaciju da osetim kao da mi je mesto tu. Svi su me

oduševili. MeĊu njima i Harry liĉno. Sa mnom, to nije bio ĉovek kome je sex prvi
na pameti, nije bio ĉovek koji nije birao, nije bio ĉovek kome je vaţno samo da
pojebe i nestane. Ja sam sebe dovela da mislim da je on upravo takav, a on me je
razuveravao. Zato sam na momente popustila i prepustila se.

Nismo ni stigli, a već se desilo nešto. Već smo prešli granicu koju smo
postavili. Lagala bih kada bi rekla da neću sex sa njim. Lagala bih kada bi rekla da
ne pomišljam na to i ne sanjam onu našu kratku epizodu.

"Maria?"

"Izvinite, zamislila sam se."

Harryjeva majka je sela pored mene. Znam kakve su majke, pogotovu kad su
jedinci u pitanju. I znam da izgara od ţelje nešto da me pita i ne zameram njoj.
Njega i ovako posle ʾvatanja i vruće scene u sobi nisam ni videla. Jamie ga je
rezervisao skroz.

"Ništa, draga. Kako se provodiš? Nismo ti naporni?"

"Ne, ni najmanje."
231
Profesorka28

"Toliko sam srećna što te vidim, što si prevazišla sve i što si uspešna mlada
ţena."

"Oh, hvala vam."

Ne znam zašto, ali ova je ţena isijavala neku posebnu energiju. Verovatno je
zato i uspešna u tome što radi. Oko nje se širi posebna aura pozitive. Iako Lisu
duţe znam, njih dve se apsolutno razlikuju, ali im je dobrota ista.

"O dušo, zašto mi se zahvaljuješ? Pa ja tebi treba da se zahvalim."

"Zašto?"

Gledala sam je zbunjeno. Mogu samo reći, mi smo njeni duţnici. Znam da
ovo nije ni vreme ni mesto za to, ali ja ţelim da ona zna, da i nakon svega Rafael i
ja delimo istu zahvalnost prema nekome ko nam je takoreći bio pokrovitelj.

"Jesi li ti videla mog sina? Ne znam kakav je vaš odnos trenutno i dobila
sam zabranu mešanja, ali on je... pa nemam reĉi..."

"Pozitivno?"

"O milice... Nijedna majka koliko god slobodnog duha bila, ne ţeli da gleda
sinovljeve slike po tabloidima i ţutoj štampi. I da neću, ja vidim."

"Ah, to..."

"Znaš... Kad se Harry smiri, ja znam da je to privid i da se sigurno već

sprema nešto sledeće. Svaki put je tako. A sad... znam da nije."

Uzela me je za ruku i stiskala je. Tek onda sam osmotrila njeno lice, bore
koje je imala na njemu. Bila je zrela ţena sa nedostacima koje je prirodno nosila.
Mislim da je od šminke imala samo maskaru.

"Mislite?"

"Ovako, neću da kaţem da znam jer ne znam. Vidim i osećam. Osećam tu

iskru u vazduhu, osećam posebnu hemiju izmeĊu vas. Ali, osećam i uzdrţanost."

"Laura, plašim se."

232
Profesorka28

I dalje me je drţala i milovala po ruci. Ova ţena tako blagotvorno deluje na

mene.

"To je sasvim normalna reakcija. Kada me je Josh zaprosio, imala sam svega
20 godina i bila sam na smrt preplašena. A u isto vremena i nikad sigurnija da je on
taj. Prosto, to je savršena ravnoteţa. Dopada li ti se moj sin?"

"Da."

Bilo je krajnje apsurdno poricati oĉigledno. Ne bih došla da ne ţelim da

budem uz njega, ne bih ga ljubila da mi se ne dopada i tek ne bih se jebala na suvo
sa njim da je ono što osećam samo prijateljstvo. No, ona ne mora da zna baš sve.
Šta radimo iza zatvorenih vrata samo je naša stvar.

"Onda će sve biti u redu. Sigurna sam u to. Ne brini, dušo, i on se usrao u
gaće, da se izrazim tako prostaĉki."

Nasmejala sam se i pogledala prema vratima. Jamie, Crhis, Doug i Harry

ulazili su u sobu jedan po jedan.

"Maria, Harry i ja smo pobedili."

Jamie je bio pravi deĉak. Bio je visok na Douga, ali je liĉio likom na Lisu.

"Uĉio me je neke nove cake. Kad porastem, hoću da budem kao on."

"Samo veţbaj, sigurna sam da ćeš biti. I moj brat je mnogo veţbao da bi
postao dobar."

Jamie je došao i seo pored mene. Totalno sam u sendviĉu Harryjeve

porodice i ne smeta mi to ni najmanje. Ali kada pogledam u Harryja, njegov izraz
mi ništa ne odaje. Ali oĉi... Vatra gori iz njih. I osećam kako me prţi. Odjednom,
ne mogu da podnesem ni Laurinu ruku, ni Jamievu teţinu pored sebe.

"Je l' tvoj brat poznat kao Harry?"

Uh, uh...

"Nije baš kao on, ali znaju za njega."

"Pa ko je on?"

233
Profesorka28

"Rafael Ferante."

"Ferante!!! Ferante iz Bostona!!!"

"Da, on."

"Vau! Harry, ona je sestra Rafaela Ferantea! Zašto mi niko nije rekao!"

Harry je samo odmahnuo glavom i ja znam da mu sada kroz glavu prolaze

naše slike iz prošlosti. On nije osoba koja odustaje, ali ipak tada izaĊe iz sobe.
Ţelim da odem za njim i kaţem mu da je prošlost u prošlosti, ali me njegova majka
zaustavi.

"Pusti ga, mora sam da preboli. Ako ţeli nešto sa tobom, to mora da ostavi
iza sebe."

Šapnula mi je i pokazala prema kuhinji.

"Hajde da pomognemo Lisi oko veĉere. Izduvaće se on."

*****

Dan je prebrzo prošao. Bila sam sama u sobi, spremala se za spavanje nakon
burnog dana dok sam u glavi premotavala svaku današnju scenu. Dok sam se
mazala mlekom po telu, setila sam se Harryjevih ruku, prstiju koji su me palili.

Znam da ne smem mnogo da se opustim, ali ţelim ga i to je jaĉe od mene.

Ţelim ono telo i ţelim naše sjedinjenje.

Ţelim taj fiziĉki odnos kao što ţelim da i ovo uspe.

Da li to onda znaĉi vezu?

"Maria?"

Njegov glas dopirao je sa druge strane vrata.

Namestila sam peškir i krenula da otvorim. Ako sada uĊe...

234
Profesorka28

"Hej?"

"Mogu li da uĊem, molim te?"

Harry Teylor nešto moli? Ne ulazi, ne uleće već uredno stoji na vratima i
ĉeka. On me sve više i više iznenaĊuje.

"Naravno."

Znam da nije momenat. On je u mojoj sobi, ja sam samo u peškiru, a sva

rodbina je iza zida.

"Pa... kako ti se ĉini današnji dan?"

"Mmm…"

Nas dvoje moramo dosta poraditi na odnosu i putu kojim ţelimo da idemo.
Ukoliko to bude jednosmerna ulica ka neĉemu ozbiljnijem, on mi mora verovati i
priĉati mi.

"DoĊi."

Jednostavno zanemarila sam ĉinjenicu da ţelim da se bacim na njega.

Zanemarila sam osećaj kako mi celo telo drhti samo od pogleda na njegovu pojavu.
Zanemarila sam osećaj da brzinom svetlosti mogu da se zaljubim u njega. Ponovo.

"Šta te muĉi, Harry? I nemoj reći da nije ništa jer ja te vidim."

"Sve."

Sve? Sve baš i nije odgovor koji sam oĉekivala. Izgleda da ga ipak ne
poznajem dovoljno.

"Kako? Nisi zadovoljan? Je l' do mene? Reci mi."

"Iskro, kako moţe da bude do tebe kad si ti nešto najbolje ovde.

Jednostavno, kad se naĊem sa porodicom, što je veoma retko, osetim kako nešto ne
radim kako treba. I zato uvek nastojim da budem još bolji."

"Harry, ali ti si dobar, bolji, najbolji."

235
Profesorka28

Uopšte ne verujem da sedim da ĉovekom koji hara svetom kao Razuzdani i

slušam njegovu tuţnu priĉu. Koliko lica ima Harry Teylor?

"Nisam ja, najbolji je Thomas."

"Ali Thomas je stariji od tebe. Ako se on povuĉe, ti ostaješ i ja verujem da

ćeš ga propisno naslediti."

"Maria, jesi li još ljuta na mene?"

Da, sada u ovoj sobi prošlost polako izlazi na videlo. Mislim da će ovo biti
poslednji put. Sada i ovde. I više neće biti pomena.

"Nisam. Bila sam ljuta, povreĊena, šta znam... Ali, bila sam mlada i smatram
da je tada baš tako moralo da bude. Radila sam svih ovih godina na odnosu sa
Rafaelom. I sada smo dobri i on mi se više ne meša u ţivot. Iako mi je drago što si
mu ovog puta rekao..."

"Tada..."

"Harry, već sam prošla ovo sa Rafom. Jedino što me drţi je što znam da si ti
dobar ĉovek. I tada si bio i sada si."

"Nisam sad. Nisam."

Koliko je samo slika predstavljena u javnosti drugaĉija od same suštine, od

same biti jednog ĉoveka. Ja sam se takoĊe hranila tim slikama, ĉlancima i
objavama.

"Jesi. Svako zastrani ponekad. Ne mogu da te krivim što si bio sa svim tim
ţenama, što si ih koristio za svoje potrebe, kad ja prva sad ţelim da se bacim na
tebe."

E Maria, bravo.

Kako si sa ozbiljne teme došla do sexa?

"Ţeliš?"

236
Profesorka28

"Pokaţi mi onog samouverenog Teylora, ne mogu takvog da te gledam. Daj

mi Harryja koji puca na visoko i nije ga briga. Daj mi ĉvrstinu i odluĉnost. Daj
mi..."

Sledećeg trenutka bila sam u njegovom krilu. Snaţne ruke su me obuhvatile

i grlile. A onda me samo uhvatio za kosu, namestio i zaposeo ustima. Ovo je bio
vrući, divlji poljubac, onaj što pali sve preostale dugmiće, onaj što budi sve usnule
stanice, a opet kad sam mislila da ću se istopiti od intenziteta, prešao je u lagani
poljubac pun zahvalnosti. To je bio poljubac pun poštovanja.

"Hvala ti što si ovde."

"Nema na ĉemu."

Ljubio me je svuda po licu dok je rukama prelazio po golim leĊima.

Onda je samo glavu naslonio na moje rame.

"Harry, ne ţelim da misliš niti da se opterećuješ šta će sa nama biti."

Taĉno sam znala kako će ovo zazvuĉati jer nisam baš najbolje ni formulisala
reĉenicu.

"Kako to?"

Podigao je oĉi ka meni i sada smo bili u istoj ravni.

"Zaboravljaš da sam ja u toku sa svime, da znam kakve su tvoje obaveze.

Plus, ja sam do Nove godine u gradu, a posle nastavljam da putujem. Mi smo isti,
Harry."

"Hm..."

"Znam šta znaĉi odricanje, znam šta znaĉi prsten i SuperBowl. Ja te neću
pritiskati."

Osetila sam stezanje uz sebe. Kao da je hteo da mi bude još bliţe.

"Jebenih mesec dana, Maria. A opet... ne moţeš sad da ne budeš tu... sad..."

237
Profesorka28

Stisak je postajao sve jaĉi, a onda je ponovo poĉeo da me ljubi. Ovaj put
krenuo je od ramena, kljuĉne kosti, preko brade i obraza. Ovaj put zaobilazio je
usne, svesno. Dahtao mi je uz uvo, lickao i grickao resicu.

"Moraš da budeš tu. Treba mi to."

"Ah... tu sam."

"Sutra idemo do Mayle, ruĉamo i ispoštujemo moje i odlazimo."

Šta?

"Ali ostajemo do prekosutra! Takav je plan!"

"Iskro, jebeš plan! Moram da budem sam sa tobom. Već mi idu na ţivce ovi
ukradeni trenuci, a tu smo jedan dan!"

"O Harry."

Taĉno sam znala da je ovo prekretnica. Da više nikad neću moći da mu

kaţem ne.

"Vaţi."

Znala sam šta znaĉi uhvatiti se u koštac sa jednim ovakvim likom i nadala
sam se da sam spremna na to.

Sve je ovde bilo bajno i sjajno, ali to nije bio naš ţivot, Harryjev pogotovu.
Stvarnost je drugaĉija.

Sve u vezi njega, tek će poĉeti da se dešava kada se vratimo.

Imala sam snagu i volju za to, a da li sam imala srca za sve što dolazi?!

Ostaje mi samo da vidim.

Ostaje mi da vidim da li je ovaj put pravi ili ću se zauvek izgubiti...

*****

238
Profesorka28

"Idemo kod mene."

Upravo smo sleteli i već poĉeli raspravu u ĉiji stan idemo.

"Boţić je, moţemo li da se ne raspravljamo?"

"Ja se ne raspravljam."

Danas sam ispunjena. Ĉinjenicu da sam videla Mayle nakon toliko godina ne
moţe da upropasti Harry i njegovo šefovanje.

"Da, ti se ne raspravljaš već nareĊuješ. I da ti kaţem, samo ovaj put biće po

tvome."

"Kod mene?"

"Da, kod tebe. Boţić je i neću da kvarim današnji dan. Ali, ujutru rano
moram na posao."

"O tome ćemo priĉati."

Molim? Šta to znaĉi? Je l' on lud?

U taksiju razmišljam o ova dva dana. Kako mi se ţivot izvrnuo naopaĉke?

Kako sam postala deo njegovog ţivota i on mog, da sad ne mogu da zamislim da je
drugaĉije.

Razmišljam o curici koja je izrasla u pravu devojku, koja se i dalje bavi

vajarstvom i uspešna je u tome sa nizom izloţbi koje ima širom Amerike.
Razmišljam o divnom ruĉku gde sam bila deo prave porodice makar i poklonima
koje sam dobila. Kada sam poĉela svoje da vadim, jedva sam uspela da se izborim
i sa Lisom i sa Laurom. Naravno, ja ne smem da poklanjam, ali smem da primam.
Pošto nisu znale da sam ja, pokloni su bili pravi ţenski, marama, dţemperić,
parfem i razne kremice.

Jedino mi Harry ništa nije dao. Bila sam ubeĊena da je ovaj put njegov
poklon meni.

Iako sam ja u torbi nosila nešto što sam ţarko ţelela da mi potpiše. Niko ne
zna da sam kupila na aukciji njegov prvi profesionalni dres.

239
Profesorka28

"Eto nas. UĊi i raskomoti se. Samo da zovnem Dannyja."

Stajala sam u stanu koji sam znala napamet. Mesec i po dana ovde sam
provodila i znala sam svaki pedalj njega. Zagledanje stana koristila sam kao
distrakciju da ne mislim o ĉoveku koga masiram.

A sada evo me ovde u skroz drugom svojstvu.

"I dalje si tu?"

"Da."

"Znaš šta će se sada desiti?"

"Znam."

"Znaš zašto moram da budem sam sa tobom?"

"Znam jer i ja osećam isto."

Prišao mi je i stavio ruku na obraz.

Dodir.

Toplina.

Blizina.

"Dobro, ne ţelim nejasnoće izmeĊu nas. U ovome sam isto koliko i ti. I
ţelim te, Maria, jebeno te mnogo ţelim."

Glas mu je već dobio hrapaviju notu i znam da je uzbuĊen isto kao i ja.

"I ja tebe ţelim, Harry."

"Imam samo jedan predlog pre nego što te odvedem u sobu i jebem do
besvesti."

O moj Boţe, već mi je postajalo vruće.

Šta mi još moţe traţiti?

"Reci."

240
Profesorka28

"Preseli se kod mene."

Bum. Bum. Bum.

"Kako? Zašto? Ti si lud! Ne mogu! Brzo je! Šta priĉaš to!"

Poĉela sam da blebećem ko navijena jer nisam mogla da doĊem sebi od

ĉuda. Krenula sam ka sobi kao da ţelim da pobegnem što pre.

"Stani, luda ţeno!"

"Kako da stanem? Harry, jebeno preskaĉemo korake? Juĉe smo se vratili

jedno drugom u ţivot? A sad ţeliš... Ne mogu da verujem!"

"Maria... gledaj... stani... Ti putuješ, ja putujem, naši se putevi već u najavi

dosta razilaze. Samo ţelim da kad smo tu budemo zajedno, da me ĉekaš ovde.
Daću ti kljuĉ, donesi par stvari, ne traţim da se odrekneš svog stana i svog kutka...
Samo eto..."

"Ne znam. Ovo nisam oĉekivala."

Ĉovek ţeli da me ubije ovih dana.

"Ni ja. Odluĉujem u hodu kad smo mi u pitanju."

Okrenem se i vratim do njega. Obgrlim ga oko struka i naslonim glavu na

njegove grudi.

"Postojimo mi?'

"Itekako postojimo."

"Razmisliću, vaţi? Da se oporavim od šoka."

"Dobro, ali ne predugo."

Ruke krenu da mu putuju po meni, stavi mi prst pod bradu i podigne mi

glavu.

"A sada se skidaj. Pokazaću ti zašto treba da budeš ovde."

241
Profesorka28

Sve je sa Harryjem došlo iznenada. Kao cunami epskih razmera da me je

pogodio. Tako se osećam u srcu i duši. Posle kiše obavezno izaĊe Sunce i molila
sam se da je tako.

Bojala sam se da kao i uvek u ţivotu nakon neĉeg dobrog ne doĊe još veća
oluja.

Rešena da ignorišem taj osećaj, prepustila sam se.

242
Profesorka28

"Totalni obrt"

HARRY

"Mich, moţeš li da ostaneš sekundu?"

"Naravno, mali."

Nervira me kada me zovu mali ili klinac, ali jebi ga, ne mogu protiv njih.
Carson i on su institucije i poštujem ih. Ipak, Mich mi je najbliţi, a totalno smo
razliĉiti.

"Kako si? Jesi lepo proveo Boţić?"

Sve u vezi ovogodišnjeg praznika bilo je nestvarno. I dalje ne verujem u sve

što se dešava.

"Jesam. Kako je Hana?"

Da, preterivao sam i nisam pitao za njegovu trudnu ţenu. Kada sam postao
tako asocijalan?!

"Dobro, gura. Šta si hteo da me pitaš? Harry, jesi li u sranjima?"

"Ne, nisam, ali sam sam sebi nabio sranje druge vrste na vrat."

"Da ĉujem. Thomas je zacopan, šta ima sa tobom?"

"Zacopan? U malu plavu?"

Upoznao sam Sem i bio sam ubeĊen da je još jedna u nizu. Oĉigledno sam
se zajebao jer je Carson svaki slobodan trenutak provodio sa njom.

"Aha. Samo on poriĉe, normalno."

243
Profesorka28

"SviĊa mi se ona i jako mi je poznata. Kao da sam je već negde video... Ali
nisam hteo o tome."

"Nego?"

Ostali smo sami u svlaĉionici i zaista mi je trebao savet jedinog zauzetog,

oţenjenog muškarca.

"ViĊam se sa nekim."

"Hm... Ti se uvek viĊaš sa nekim, prestao sam da brojim..."

Znao sam. Moja me je priroda dovela do ovde. Ĉak i saigraĉi me poznaju po

raskalašnom ţivotu, a ne po dostignućima i dobroti.

"Ne, ne, viĊam se samo sa jednom devojkom. Jednom, prema kojoj sam
davno gajio neka osećanja."

"Hm…"

Micha je već zainteresovala priĉa pa je seo pored mene, podlaktio se i

gledao me pravo u oĉi.

"Da. E sad, pitao sam je da se preseli kod mene."

"Harry!!"

Baš tako je i Maria reagovala.

"I znam da je prerano. E sad... ima taj jedan detalj..."

"IznenaĊuješ me."

"Pa da, i sebe iznenaĊujem svakim danom kad je ona u pitanju. Vidiš, došli
smo kod mene sa puta i obećao sam da ću je izjebati da neće znati kako se zove..."

"Dobro? Ne vidim još problem?!"

Ni sam ne verujem u ovo što priĉam, ali eto tako je.

244
Profesorka28

"Nas dvoje imamo prošlost koja je bila turbulentna. Mislim da sam je mnogo
povredio iako ona tvrdi da je prebolela. U momentu kad je trebalo da se kresnemo,
ja sam samo stao. To mi se nikad nije desilo."

"Stao? Stao si?"

"Da, Mich. U taj stan su dolazile mnoge i ne bi bilo dobro da i ona bude ista
takva. Nisam mogao. Malo smo se igrali i nakon toga zaspali."

"Hoćeš da kaţeš da sexa nije bilo?"

"Da."

"Jebeno ne mogu da verujem. Harry Teylor je odbio sex."

Mariin i moj odnos zasluţuje da krene od samog poĉetka. Zasluţuje da bude

više od kres i sex partije ma koliko oboje ţudeli za tim.

"Samo ţelim da mi veruje, da nisam sa njom zbog fiziĉkog zadovoljenja i da

je drugaĉija."

Mich je ustao pa krenuo ka vratima.

"Slušaj, mali, sve je to super, ĉak i pametno sa tvoje strane. Ali, ţena treba
samo dela. Znaĉi, ako ţeliš distancu, onda se distanciraj i pokaţi joj drugi svet.
Ako ţeliš strast, onda joj tim putem pokaţi koliko ti je stalo. Nema tu puno
mudrosti. Kada oseti sve to od tebe, nećeš morati više da se brineš jer ona neće
otići. Razumeš li bar nešto od ovoga?"

"Razumem. Znaĉi, mogu da je dovedem na doĉek i pokaţem joj pravog

sebe?"

"Harry, ona verovatno zna pravog tebe. Ti si se umislio sa tom slikom o

mnogim ţenama da i ne vidiš šta ti je ispred nosa. Sva tvoja sreća da je Hana
zauzeta Thomasom inaĉe bi te ona sredila."

"Hvala ti, Mich. Ti si nešto kao otac, glava ove porodice."

Uhvatio je kvaku i otvorio vrata.

245
Profesorka28

"Ako te sada ona ĉeka kod kuće, znaĉi da je vredno. Ja nijednom nisam
zaţalio zbog svoje odluke i vidi me, dobiću treće dete. Ništa lepše."

"Da, da, u pravu si."

"Vidimo se na doĉeku, mali."

"Vidimo se, Mich, i hvala."

Ja sam ostao poslednji da se istuširam i obuĉem.

Razmišljao sam o svojoj odluci i o Mariinom licu kada sam joj rekao da se
ipak nećemo sexati. Šok koji joj se video na licu nije bio ništa manji od mog. Šta
me je navelo na to?!

U datom momentu video sam sve te ţenske, koje su se reĊale, video sam tela
i lica. I nisam ţeleo Mariu da svrstam u taj koš.

Ona nije pripadala tu.

Razmišljao sam o njenom golom telu, o svemu onome što sam joj i bez sexa
radio, kada sam osetio kako mi se diţe kurac samo od prisećanja.

Rešio sam pod tušem da se oslobodim napetosti i ţelje koja me radi još uz
adrenalin zbog utakmice.

"Da ti pomognem?"

Sa rukom na kurcu, okrenem se i vidim Vanesu.

"Vanesa, izlazi."

"Hajde, dragi, ja mogu da te sredim za ĉas. Nije valjda dotle došlo da jedan
Harry Teylor mora sam da zadovoljava."

Jebote, samo da klimnem i uletela bi poput furije.

"Vanesa!"

Zareţao sam i pokušao rukom da obuzdam sebe i svoju muškost.

Nećeš, Harry, nećeš.

246
Profesorka28

"Izlazi iz svlaĉionice. Bio sam jasan, nisam dostupan."

"Oho, tu smo. Imaš nekog, a drkaš sam pod tušem... E jadna je ta..."

Smrklo mi se kad je pomenula Mariu. Poput munje izleteo sam onako go,
uhvatio je i zalepio za zid.

"Neću više da te ĉujem, izgubi se i traţi dalje. A mene i moj ţivot, ostavi na
miru. Da li sam bio jasan, Vanesa?"

"Da."

"Nemoj da si me uzela usta, saznaću."

Pustio sam je i vratio pod tuš. Nakon par minuta nestala je, a ja sam jedva
ĉekao da doĊem kući.

Kući. Kod Marie.

*****

Ponekad kada osetim potrebu, šetam od stadiona do stana.

Nije blizu, ali prija mi da izbistrim glavu. Sada sam već zakoraĉio duboko, a
nisam promislio. Impulsivno sam reagovao.

"Halo?"

"Zajedniĉki ţivot, Harry?"

O da, Rafael. Nisam se ljutio na Mariu što mu je rekla. Nema više tajni i
sakrivanja. Uostalom, nisam je zvao da ţivi sa mnom da bih je krio.

"Najbolja opcija, Rafe."

"Najbolja? A koraci koji prethode tome? Altea i ja se zabavljamo mesecima

i nisam stigao dotle, a ti... puf odmah!"

247
Profesorka28

"Rekao sam ti, dobio sam šansu i neću je propustiti. Rafe, putujemo oboje.
Narednih mesec dana znaš šta me ĉeka. Više ću biti u avionu nego pored nje."

"Hm, hm, jebote Harry, oduvek si bio takav. Impulsivan."

"Rafe, nemam pojma šta radim. Ali znam da volim da je ona pored mene. I
potrudiću se da ostane tu. Eto, toliko od mene."

"Dobro, dovoljno. Šokirao sam se dok mi je Maria objašnjavala da se

pakuje. Mislio sam da doĊem momentalno."

Nasmejao sam se jer je Rafa zvuĉao kao pravi stariji brat.

Još uvek naš odnos nije najbolji, ali zbog Marie ćemo se obojica potruditi.

"I još nešto, Harry. Znam tvoj status i reputaciju i znam da će je biti
nemoguće zaštititi, ali ne daj da je paparaci rastrgnu."

"Neću. Hvala ti, Rafe. Cenim sve, drago mi je da smo dobro."

"Dobro smo, Harry. Sretno i razbijte ih, navijam za vas."

Nikad ulazak u stan nije znaĉio ništa, do samo momentalno tuširanje i

pravac krevet i televizor. A sad... ulazim lagano i ništa se ne ĉuje. Maria je
verovatno još na poslu.

"Hej?"

I tek tako stvori se ispred mene i baci mi se u naruĉje.

"Hej Iskro."

Toplina njenog tela brzo preĊe i na mene iako sam pešaĉio i ugrejao se, ovo
je nešto sasvim drugo.

"Stigao si? Ne kuvam najbolje, zato sam pozvala Saru."

Povela me je ka kuhinji, prostoriji koju najmanje koristim i volim i vidim

postavljen sto.

"Maria, ne moraš to da radiš."

248
Profesorka28

"Harry, ne seri. Rekoh ti da nisam kuvala, ali ţelim da veĉeramo zajedno u

intimnoj atmosferi."

Jebote, jesam konj. Userem, a nisam ni krenuo. Zašto ne pohvalim što se

potrudila. Naravno da treba da jedemo, kakve veze ima što to radimo na
nameštenom i ukrašenom stolu.

"Da li si ikad jeo ovde? Po tvom izrazu lica kuhinja ti je nepoznanica."

"Izvini, u pravu si. Samo da se presvuĉem, ok?"

"Ok, ali ţelim da te poljubim za dobrodošlicu."

Zajedniĉki ţivot?

Kada mi priĊe i samo ovlaš poljubi, ţelim tako više, tako mnogo od nje.

"E tako, sad moţemo da jedemo."

Pola sata kasnije priĉamo o obiĉnim stvarima. O njenom školovanju, o

ţivotu sa Sarom na koju sam skroz zaboravio. I gle sluĉajnosti...

"Ne seri, glavni kuvar kod Smitha?"

"Da, da, svakodnevno jedete njene specijalitete. Ja nisam znala šta da

naruĉim pa je ona poslala ono što ti najviše voliš."

"Vau, a nikad je nisam video."

"Nisi jer joj je mesto u kuhinji. Ne izlazi ona baš meĊu vas."

"Svaka ĉast. Ceo tim oboţava njena jela. Smith je mnogo dobio kad je
doveo. A ĉudo da ti nikad nisi bila u restoranu?"

"Eh..."

Pruţio sam ruku preko stola i stavio na njenu.

"Maria?"

"Harry, neke stvari ne moţeš da preboliš ako ih svakodnevno vidiš i srećeš.

A kada sam upoznala Olivera, više nisam ni mislila o tome."

249
Profesorka28

Na pomen manekenĉića digne mi se pritisak.

"Uh, šta je sa njim? Koja je priĉa?"

"Ne ţelim da priĉam o njemu, kao što ne ţelim da priĉam o onim tvojim
koje te opsedaju. Ţelim da ţivimo samo ti i ja, bez ikoga sa strane."

"Naravno."

"Idi ispruţi se dok operem sudove, moramo da razgovaramo."

Upustio sam se svesno u ovo, a sad nemam jebenog pojma o ĉemu trebamo
toliko da razgovaramo.

"Harry, neću te pojesti. Ako smo u vezi, dvoje treba da razgovaraju o

odlukama i prioritetima."

Veza, odluke, prioriteti?

Jebote, samo da ne userem nešto.

Spremim se brzo i izvalim se u dnevnoj sobi. Još uvek se trzam na zvuke jer
sam tako dugo bio sam.

"Hoćeš nešto da popiješ?"

"Samo vodu, ništa više. DoĊi."

Ne vidim ništa novo po stanu, moţda je rano, ali mislio sam da će odmah
otići i doneti nešto od stvari. Mislim da ona i dalje ne veruje i misli da sam lud.

Znaĉi, treba je uveriti da joj je mesto ovde.

"E tako, izvoli."

Sela je i stavila mi noge u krilo. Noge? Šta da radim sa njima?

"Jao dragi moj, pa ti nemaš pojma. Pošto sam ja tebe masirala, red je da ti
meni vratiš. Evo, masiraj mi stopala, a ja ću da uţivam."

"Stopala?"

"Da stopala, ceo dan sam na nogama."

250
Profesorka28

"Tebi su masaţe bile plaćene, koliko se sećam."

Šta ću, uzeo sam jedno stopalo i poĉeo da pritiskam i masiram. Već na prvi
dodir video sam da proizvodim ugodan osećaj. Kunem se kao da je poĉela da
prede.

"Mmm, to je predivan osećaj. Ne znam kako neko moţe da ne voli to. A što
se tiĉe plaćanja, mmm… mogu posle da ti platim."

Gledao sam u devojku koju sam ponovo pronašao i nisam se pokajao. Iako
sam znao da je ovaj naš vakuum kratkotrajan, uţivao sam.

Znam kakav je svet napolju jer sam i sam do juĉe bio deo njega. I danas
sam, ali ne dam na nju.

"Htela si da razgovaramo?"

"O da. Putujem."

"Znam da putuješ, i ja putujem. To je ok."

"Jeste, ali evo da ĉuješ od mene, idem kao Demarcusov liĉni terapeut."

Demarcus jebeni Jones.

"Molim?"

"Bez rasprave. To je moj posao. Kao što vi tamo trĉite, sudarate se i

dobacujete se loptom, tako ja masiram. Kod mene su svi isti, Harry, ti, on, bilo ko
drugi."

Pojaĉao sam stisak jer se bojim da ću reĉima da se odam. Ne prija mi da ona

njega masira. Ne prija mi da putuje sa njim i bude mu blisko. Ništa od toga mi ne
prija.

"Skini taj kiseli izraz sa lica i priĉaj mi. Na kilometar se vidi, a bogami na
nogama i osećam da kuvaš u sebi. Dakle?"

E da, Maria me je ĉitala kao i uvek.

"Ne sviĊa mi se to."

251
Profesorka28

"Da li se meni sviĊaju konstantne doskoĉice Harry, jebi me, Harry, ja ću te

utešiti i sliĉno? Ne, ali ja tebi verujem. Ako ţelimo da ovo uspe, moraš i ti meni da
veruješ."

Povukao sam se i ispruţio pored nje. Lica su nam bila blisko, a dahovi
mešali.

"Verujem ti, Iskro. Ali sebi ne verujem. Šta ako poludim i doletim kod
tebe?"

"O Boţe, jesi li normalan! Slušaš li me? Ne interesuje me ni Demarcus, ni

sveti Petar, već ti. Samo ti."

"Ja?"

"Ti. Svakim danom me osvajaš sve više. I donela sam neke stvari. U sobi su,
ako si se pitao..."

Jesam. Kako? O Boţe...

"Harry, pusti se i sve će biti dobro."

"Volim da te dodirujem."

"I ja tebe."

Vrlo brzo postao sam zavistan od njenog dodira i tela, a praktiĉno nisam u
njemu još uţivao.

Poljubio sam je lagano, vrlo sporo i senzualno. Osećao sam kao da samo taj
spoj pali u meni vulkan.

A onda sam se setio da je ovo uzajamno poverenje i kako je rekla razgovor.

"Idemo u karantin. To je nešto kao samo naš ritual. Prva utakmica je u LA i

nakon toga selimo se u Ritz. Klub zakupi dva poslednja sprata i tu se spremamo za
ono što sledi. Nemamo dodira sa spoljnim svetom ĉak su nam i telefoni zabranjeni,
imamo samo par poziva dnevno."

Šarao sam prstima po telu, ali gledao sam je u oĉi dok sam govorio. Ĉekao
sam reakciju.

252
Profesorka28

"U redu. Svesna sam svega i pritiska koji te ĉeka."

"Za to vreme, ako si u Philiju, ţelim da budeš ovde. Da znam da si mi

blisko, iako fiziĉki nisi."

"Hoću."

Naslonila je ĉelo na moje.

"Mesec dana, Iskro. Samo mesec i uţivaćemo."

Klimnula je i ponovo mi ponudila usne. Ovoliko se nisam ljubio ne pamtim.

Niti pamtim da sam sa nekim ovoliko uţivao. No, to je ona, moja iskra.

"Harry, dodirni me."

Ostavio sam sve po strani. Kada sam zadigao njenu majicu i ogolio divne
grudi, onaj primitivac u meni je poludeo. Kao bik pred ĉijim oĉima šara crvena
zastava. Jednom kada sam poĉeo nisam mogao da se zaustavim. Jednom sam stao,
sad nisam mogao.

"Oh..."

"Iskro...moja..."

Mesec dana.

Saĉuvaj focus, Harry, mesec dana.

Šta moţe da se desi?!

253
Profesorka28

"Lepo"

MARIA

Vreme sa Harryjem ne prolazi već leti. Ĉovek kojeg znam uzima, menja
ţenske, koristi i ostalo... sada je poput male mace, dobre, fine i umiljate i to me
plaši. Ovo sve sa nama desilo se vrtoglavom brzinom.

Jesam li sve smo ušla u to, jesam.

Jesam li obećala da ću dati sve od sebe, jesam.

Pa zašto onda ja da budem ta koja koĉi?

Harry je poput malog deteta koji tek otkriva prve korake i jako mu dobro
ide. Daje mi i pokazuje toliko toga, da svaki put kada proĊem pored ogledala
pogledam u svoj odraz i pitam se je l' moguće?

"Oĉi na mene, zlato."

Demarcus.

Otputovala sam pre dva dana i prvi put to je veĉnost. Misli mi lutaju i
vidljivo sam odsutna.

"Tu sam, sorry (izvini)."

"Gde su ti misli, lepa? Kaţi tvom Demarkiju?"

Neko bi sve dao da sada bude na mom mestu. Sedim sama u sobi jednog od
najboljih košarkaša današnjice. Završili smo za danas i sad pijemo sok dok me
Demarcus analizira. Mora biti da mu je jako dosadno.

"Di, zauzeta sam. Ne prosipaj mi ta sranja."

254
Profesorka28

"Zauzeta? Pa ko je srećnik? Ako, ako, lepa si, a sama."

"Nisam sama. Bila sam sa Olijem, zar se ne sećaš?!"

Skoro dve godine zabavljala sam se sa Oliverom, ne znam zašto ga se sad

odjednom niko ne seća.

"Nja, maneken u gaćama! Tebi treba jedan jak, visok, mišićav i tetoviran."

Je l' on upravo opisao Harryja?

"Aha, imam takvog."

"Eeeeee, zato si tuţna."

"Da."

Ĉemu poricanje, kad je istina. Harry mi je nedostajao svake sekunde. Bio je

u LA, veĉeras ima utakmicu.

"Idem u svoju sobu. Laki noć, Di."

"Laku noć, lepa."

Nakon što se istuširam, uhvatim sebe kako šaljem već stotu poruku. Oduvek
sam bila ţenska koja više voli pozive, valjda zbog oĉiju, manje sam koristila ruke
za kuckanje. A sad... ne verujem šta radim.

Srećno na utakmici. Mislim na tebe.

Hvala, Iskro. I ja na tebe.

Volela bih da si tu.

I ja, uskoro. Je l' dobar taj mamlaz prema tebi?

Odličan.

Nikako mu nije seo ovaj moj posao. Moţda zato i šaljem ove silne poruke
kako bi se Harry osećao dobro. Boţe, jesam poludela! Ali i njegovi ispadi su
ludaĉki.

Koliko ćeš biti sa njim?

255
Profesorka28

Nisam ja sa njim! Radim. To mi je posao, Harry. Ne mogu ko papagaj da

ponavljam.

Dobro, koliko traje taj posao?

Par dana.

Hoćete li biti sami?

Jesam li tebe sama masirala? Naravno da hoćemo!

Ubiću ga.

Nećeš.

Hoću.

Smetalo mi je što tako reaguje jer sam oduvek bila samostalna. Nisam ĉak ni
Rafi polagala raĉune, a opet bio je tako sladak kad bi se ljutio i bio ljubomoran.
Jednostavno i njega je ovo pogodilo kao i mene.

I ja ne mogu da svarim sve one cice. Saznala sam i da je poslednja ţelela da

naskoĉi na njega u tuš kabini. I to ĉuvam kao rezervno oruţje. Za sada je ok jer je
on odbio i izbacio.

Kako znam? Imam svoje izvore. Sara ipak nije samo kuvar.

Dva dana ranije...

"Kako ćemo provesti dan danas?"

"Ţelim da te odvedem kod Jo-a, da budemo dok ne otkuca ponoć, a onda

doĊemo ovde i utonemo jedno u drugo."

"Sasvim mi se sviĊa ideja."

Danas je Nova godina. Prolaze me ţmarci jer ću je provesti sa Harryjem, kao

njegova devojka.

256
Profesorka28

Devojka... Ta reĉ i Harry u istoj reĉenici, nikako ne idu.

"Nisam ti ništa poklonio za Boţić, samo da znaš da nisam zaboravio."

"Harry."

Sve je ovo previše. Samo ĉekam neki prasak. Bojim se da uţivam. Bojim da
se stoprocentno opustim. Šta ako ovaj vakuum pukne?!

"E sad... zvao sam Lisu da mi pomogne, ali ja sam birao tj.naruĉio i voleo
bih da je nosiš."

Pruţio mi je kutijicu i već sam gubila dah.

Jebi ga. Mnogo je.

Hiperventiliram.

"Maria, Maria..."

"H..."

Nisam stigla ni da udahnem kad me zgrabio i zalepio usta za moje. Da, taj
poljubac oduzeo mi je dah.

"Ne razmišljaj. Ne analiziraj."

Trepnula sam da odagnam suze jer ja nisam bila cmizdravica. Ĉak i u

najteţim trenucima ţivota, slabo sam plakala. A sad mi se ĉini da svakog trenutka
mogu.

"Harry..."

"Probaj je."

U kutijici je bila prelepa ogrlica. Jednostavna, sa prostim radom i priveskom.

"Pahulja?"

"Pa jebi ga, kako iskru prikazati? Ovo je nešto najbliţe tome. SviĊa li ti se?"

Sve sam dublje tonula. Sve sam više bila dirnuta, više obuzeta.

257
Profesorka28

"Divna je."

Nakon što mi je Harry stavio ogrlicu, ostali smo samo da leţimo i priĉamo
kako se potrudio i objasnio Lisi šta mu treba. Kako mu je Lisa objasnila, da ni sve
pare na svetu ne mogu da kupe nešto što je samo naše i iz srca. Leţala sam mu u
krilu i slušala dok mi je suza klizila iz oka.

Sve više me je Harry Teylor dirao u dušu.

I tako sam rešila da se opustim.

Da nam dam šansu ne ĉekajući neku lošu vest iza ćoška. Neću misliti loše,
pa mi se isto i neće desiti.

Uţivala sam u novogodišnjoj noći. Uţivala sam u društvu Jo-a, kao i ostalih
Harryjevih saigraĉa. Najviše mi se dopadao Mich koji je bio sa ţenom.

"Maria? Jesi li ti Harryjeva devojka?"

"Pa..."

"O divno. Harry je super, malo je nezreo, ali doći će sve na svoje mesto."

"Znaš ga dugo?"

"Znam Ga otkako je došao u tim. Volim da znam sa kim mi se muţ druţi i sa

kim provodi vreme. Ipak, oni su dosta vremena zajedno."

"Jesu, zar ne?"

"Jesu. Za Harryja ne brini, mislim da ga Mich drţi pod kontrolom. Sećam se

kad je došao, nisi ga mogao uhvatiti."

"Eh... Hana, je l' on stvarno bio takav kakvim ga je javnost predstavljala?"

Rekla sam da neću kopati po prošlosti, a opet to ĉinim. Zašto ne zanima

nešto sa ĉim ja nemam veze? Ĉemu to?

Hana mi se ĉinila kao osoba od poverenja.

"Mico, jeste. Harry je moţda bio i gori, ali kao i Thomasa prošlo ga je. On se
brzo izludeo mogu reći."

258
Profesorka28

"Aha."

"Da. Nemoj brinuti o tome. Ĉula sam da je oduvao sve ţenske, a to je za

njega veliki korak."

"Hvala ti što si iskrena."

"Moţeš da me pitaš šta god ţeliš, ja ti neću kriti ništa. Nisam takav ĉovek.
Kad su moji u pitanju, laţ ne podnosim. Idem do mog ĉovek, uţivaj."

"Iskro..."

I tako samo jedna reĉ izgovorena sa njegovih usana poslala je prošlost negde
daleko.

Nova je godina i novi poĉetak.

Nema mesta za loše vibracije.

"Vodi me kući."

"Jedva doĉekao."

Volim da mislim da se sve dešava sa razlogom. Da sam pre deset godina

upoznala Harryja i da je trebalo da se rastanemo i sazrimo.

Da je onda trebalo da mi da samo prvi poljubac i dodir i spremi me za ono

što dolazi. Sada, uopšte se ne sećam da smo imali onaj brzinski sex. A zašto? Zato
što mi Harry upravo daruje nešto bezvremensko.

Nakon svega, mislila sam da će ovo biti fiziĉko zadovoljstvo, da ću teţiti i

jedva ĉekati da se oslobodim sexualne napetosti i nakupljene frustracije.

Ne. On kreće od samog poĉetka. Oboţava moje telo. Pušta me da uţivam, da

osećam.

"Predivna si."

Dopuštam da mi priĉa jer ja reĉi nemam. Leţim gola opruţena na njegovom

krevetu dok on prelazi i rukama i ustima po svakom milimetru mog tela.
Jednostavno ne pomeram se. Zabranjeno mi je. Ne, nisam sputana, nego poslušna.

259
Profesorka28

"Harry, nemoj me muĉiti. Već si ovo jednom odloţio."

Mazio me je i podigao se, došavši u ravni sa mojim oĉima.

"Iskro, ţelim da bude posebno jer si ti posebna. Da, bude lepo i drugaĉije."

Uvijala sam noge oko njega, trljala se, trudila se da mu budem bliţe.

"Znam, ali i ja volim sex isto kao i ti. I ja volim da uţivam u njegovim
ĉarima. Nemoj mi to uskratiti. Već mi je previše."

Zvuĉala sam oĉajno, kao da je neka nevidljiva sila ušla u mene i koja je
teţila samo da ga oseti celog.

Nisam više ni mislila na druge ţene, bili smo bitni samo on i ja.

"Nikad, Iskro."

Ljubio me je lagano, a ja sam htela više. Htela sam onu strast i vatru koja
nas je prvog puta onako brzinski zapalila.

"Harry, neću se slomiti. Opusti se."

Kao da sam opustila njegove sve koĉnice. Oĉigledno je sam sebi dao zadatak
koji nas je oboje sputavao. Nema, jebene, potrebe. Ovaj ĉovek je moj, sa svim
manama i vrlinama. Kompletno moj.

Ĉim je dopustio sebi, dao mi je sve. Ĉim je utonuo u mene, predala sam mu
se. Pustila sam da vodi igru, a ja sam ćutke pratila.

Prvi put osećala sam se ispunjeno. Nisam verovala u isprazne faze došla sam
kući, a sada sam bila na korak da poverujem. U toj strasti kada me je Harry vodio
ka vrhuncu postala sam svesna da je ovde dom.

Ko u toku sexa misli o ozbiljnim temama?

Ispunjavao me je, dirao, draţio, ljubio.

Svirao je sa mnom najlepšu simfoniju i sada znam zašto se ovih dana

suzdrţavao.

Dao mi je nešto samo naše.

260
Profesorka28

Dao mi je nas.

Više nije bilo sumnje. Više nisam bila zaljubljena u Harryja, prevazišla sam
to.

Zavolela sam ga svim srcem. U novogodišnjoj noći donela sam odluku da i

kad bude teškoća, ja neću odustati, boriću se za nas. A tad, te noći poĉela sam to i
da mu pokazujem.

*****

"BuĊenje, devojĉice!"

"Di, šta radiš u mojoj sobi?"

"Dosadno mi je."

"Da li sam ja tvoj terapeut ili tvoj psihijatar? Imam svoj ţivot!"

"Hajde, hajde... Veĉeras je utakmica, moraš da me opustiš još malo."

Demarkus je bio opaljen jer nikad nisi naĉisto sa njim. Naravno u duši je bio
dobar ĉovek jer u suprotnom ne bi ni pristala da poĊem na ovaj put.

"Hoću, ali kao što vidiš još sam u krevetu. Idi doriĉkuj, prošetaj pa se vrati. I
da, donesi mi Ċus."

"Hm, e draga, draga, vidiš kako me koristiš."

"Ajde odlazi."

Prvo što uradim, a još ni oĉi nisam lepo otvorila, je da proverim telefon.
Harryjev tim je sinoć pobedio i on je bio jako uzbuĊen. Još samo malo.
Odbrojavali smo svi kao da nam ţivot zavisi od toga. Kada se vratimo, imaćemo
samo jedan dan za sebe pre tom famoznog karantina. Ja sam mislila da je to mit i
da nema šanse da se igraĉi poput Carsona, Richardsona i eto Teylora, pridrţavaju
toga, ali oni su me demantovali. I još jednom pokazali da u ţutoj štampi i
novinama postoji veliki deo koji apsolutno nije istinit.
261
Profesorka28

"Hej Iskro?"

Momentalno mi se dan popravi.

"Harry, kako si?"

"Umorno. Malo sam spavao. Ti?"

"Ja praktiĉno još uvek spavam, ali mi je ludak upao u sobu i probudio me."

E jebi ga, jezik mi je brţi od pameti. Ali neće ništa reći, neće ništa reći...

"Maria, zašto on ulazi u tvoju sobu? Reci mu da se ne zajebava ako mu je

ţivot mio!"

"Preteruješ. Di je samo veliki meda."

"Di? Meda? O Iskro, pokazaću ja tebi ko je veliki i ko je meda. Samo se ti

igraj."

Iako je Harry zvuĉao razdragano, u pozadini znam da kljuĉa. I dalje ne moţe

da se pomiri sa tim da su moji klijenti muškarci i to u većini sluĉajeva.

"Ja jedva ĉekam, dragi."

"Jedva ĉekam da te vidim."

"I ja tebe."

Sve je teklo glatko, neusiljeno i povrh svega dobro. Nakon jutarnje rutine,
tuširanja i spremanja za dadiljanje Demarcusa, on me saĉekao u sobi sa sokom u
jednoj i telefonom u drugoj.

"Dakle?"

"Daj taj sok. Šta dakle?"

"Teylor?"

"Molim?"

"Harry-Stena-Teylor! Devojko, bravo!"

262
Profesorka28

Ubiću ga. JA ću ubiti Harryja.

"Zvao te je."

"Da, da. Mogu samo da te gledam, a ako bi nekako mogao i to da izbegnem

bilo bi poţeljno. Jeste lud, al dopada mi se. Ĉuva što je njegovo."

Uzela sam sok i krenula na terasu. Nisam volela tu mušku crtu zvanu
ljubomora i posesivnost, ali u ovom sluĉaju godilo mi je. To mi je pokazivalo da se
trudio, da je zvao pitaj Boga koga i traţio uslugu, da je jasno i javno rekao jednom
Demarcusu Jones-u da sam njegova i da se shodno njegovoj prirodi sa ovim
suoĉavao najbolje kako je znao i umeo.

O da, svakim trenutkom volela sam ga više.

"Hajde, zlato. Terapija pa izlazak."

"Kakav izlazak, Di?"

"Šoping. Idemo da kupimo nešto za tog tvog drkadţiju."

Boţe, ima li te negde? Šta me je snašlo ovih dana?!

"Neću sa tobom u šoping! Ako treba, idem sama. Uostalom, zar nisi
razumeo da ne treba da dišeš u mom pravcu?"

SviĊala mi se ova igra. SviĊalo mi se što Di-ja mogu da drţim u šaci sad.

"Eh, dobro, dobro, ali ja ću te ĉuvati, zlato. Nisi ni svesna, kad novine krenu,
mogu samo da te rastrgnu. Di je tu da ti se ništa ne desi."

Klimnula sam jer sam itekako bila svesna toga. Ova lepota trenutnog
ţivljenja ĉekala je da se naruţi. Još nas niko nije slikao, još nismo nigde osvanuli i
bilo je previše lepo da bi bilo istinito, to smo svi znali.

Ljudi su osobe sa hiljadu lica. Jednog dana u stanju su da te gledaju, tapšu

po ramenu i ĉestitaju ti, dok u drugom već drţe noţ i spremaju se za završni
udarac. Ja iz tog razloga imam svega par pravih prijatelja, ali Harry ih nema. On
ima poznanike, ima ljubavnice, ima osobe koje dolaze i prolaze kroz njegov ţivot.

I jedna takva osoba pokušaće da nam uništi sve novosteĉeno.

263
Profesorka28

"Šta ako?"

HARRY

Jebote kad sam i kako dospeo u ovo stanje? Kad sam postao sladunjav? Kad
sam postao sentimentalan? I na kraju, kad sam postao papuĉar?!

Danas, gori sam od Thomasa. On sve sa mirom radi, a ja kuljam. Crv sumnje
me izjeda, ne zbog Marie, već zbog kretena sa kojim je. Iako je razgovor koji sam
sa njim obavio dobro prošao, ja nisam mirniji.

"Ĉoveĉe, prestani!"

"Šta je?"

Brecnem se na Micha ni krivog ni duţnog. Tom ĉoveku pored trudne ţene i

dvoje dece samo ja još falim na grbaĉi.

"Ej, nisam ti ja ovi pridošli klinci pa da se izderaš na sav glas. Nego sedi,
smiri se i reci mi šta ti je. Nevolje u raju?"

"Ma daj, ne seri."

Raj jeste bio, ali samo kad smo bili zajedno. Razdvojenost stvara zlovolju u
meni i pravi od mene ĉoveka kakav nisam.

"Šta priĉaš to? Kakve su to nebuloze, mali?"

Verovatno sam priĉao naglas kad je Mich ĉuo nešto.

"Znaš, ovo mi deluje idealno. Posle svog onog mog ţivota, ovo kao da nisam
ja! Jebote, da me vidiš samo!"

Samo Michu bih rekao šta me muĉi. Ostali ne dolaze u obzir jer bi moja
reputacija Razuzdanog otišla dovraga.

264
Profesorka28

"Harry, ti radiš normalne stvari kad je devojka do koje ti je stalo u pitanju.

Pazi, ona ti je devojka, a nije jebaljka. Shvataš razliku izmeĊu ta dva pojma?
Emotivno si vezan za nju, zato ti sve smeta."

"Ne znam, Mich. Moţda je to istina što priĉaš..."

Mich je kao brat koga nemam. On je jedini ĉije savete ne uzimam zdravo za
gotovo. On, zbog porodice koju ima i vešto usklaĊuje sa fudbalom i dobar je u
tome. Mich je primer da sve moţe.

"Naravno da je tako, budalo. Ţivota mi, ne zna se ko je gori, da li Thomas ili

ti."

"Što Thomas?"

"Aj bre ne kenjajte obojica. Teylor, ako naĊeš osobu vrednu borbu, niko te
zbog toga neće prozivati. To sam ti već rekao, ali izgleda da moram da ponovim.
Razumem te u neku ruku, nisam ja oţenjen oduvek. Ali veza i brak, to je poverenje
i ljubav, to je ţrtvovanje i odricanje. Bojiš se da ćeš pasti u oĉima oboţavateljki jer
više nema ĉlanaka o tebi?! Razmisli dobro šta bi jedan takav ĉlanak uĉinio tvojoj
devojci? Samo jedan... I sve će ti se samo reći."

"Hvala ti."

"Ne zahvaljuj, nego nešto od ovoga primeni u praksi."

"Teylor! U moju kancelariju!"

Thomas je izašao vidno ljut. Slutim da ga je Brown ribao, a da sam ja sledeći

na tapetu.

"Idem!"

Dosta smo vremena provodili sa trenerom, a meni nikako da se promeni

mišljenje. S obzirom da je dolazio iz Utah, mislio sam da ću naći u njemu nešto
dobro, ali nisam. Bez obzira na moj utisak Brown je bio jebeno dobar trener. I
zbog toga nas je urnisao. Nije birao niti prezao, ni od Carsona, ni od koga...

"UĊi, Teylor."

"Izvolite, treneru. Krenuo sam kući."

265
Profesorka28

"Harry, imaš li liĉnih problema?"

Jebote, šta je ovo sad?

"Molim? Ne, nemam. Sve je u redu."

"Bole li te leĊa?"

Kao da sam na unakrsnom ispitivanju.

"Ne. Ĉemu ovo?"

"Thomasa ću zameniti ako ne vrati glavu u igru, a i tebe mogu. Misli ti nisu
na terenu. To ti kaţem sad da bi dobro iskoristio karantin u koji idemo."

"Ne, ne, treneru, sve je u redu. Biću dobro."

"Verujem u tebe, kao i u sve momke. Samo moje je da vas ovako ponaosob
opomenem."

"U redu."

"Slobodan si. Vidimo se u hotelu."

"Vidimo se."

Jebeni trener i sve sa njim. Vidno neraspoloţen zaputio sam se u svlaĉionicu

da pokupim stvari. Ĉak ni da je tu Maria ne bi mogla sada da me oraspoloţi.

"Imaš posetu."

"Ako je..."

Samo se pomerio, a Maria je stajala iza njega. Taman da kaţem ako je opet
Vanesa neka je otera u tri lepe. Kad ono...

"Hej?"

Jebote, mekušac ili papuĉar tek ova devojka mi je ušla pod koţu.

"Hej ti?"

266
Profesorka28

Samo se zatrĉala i skoĉila na mene. Mich nas je ostavio same. Više nisam
razmišljao, ni gde smo, ni da li će neko da naiĊe, ništa. Mozak mi se pretvorio u
kašu kada su me dotakle njene usne.

"Mmm…"

I to je bio okidaĉ. Onaj Ċavolski deo u meni proradio je, tek nabio sam je na
zid i poĉeo da jebem na suvo. Grubo sam se trljao o nju dok me je ona nogama
stezala trudeći se da mi bude bliţe. Izgleda da ona ipak moţe da mi pomogne.

"Iskro, moram odmah da te jebem. Ne mogu da ĉekam ni tren."

"Da, da..."

I dalje sam je drţao jednom rukom ispod guze dok sam drugom povlaĉio
njenu majicu ogolivši grudi koje sam toliko voleo. Sve u meni poĉelo je da se budi,
adrenalin od svega da me udara u glavu, u telo, u kurac... Krv mi je šibala po
venama i ako je ne pojebem brzo, mislio sam da ću izgoreti.

"Harry, poţuri."

Ne, nisam ja jedini nestrpljiv. Moja Iskra pratila me je u stopu. Grlila,

ljubila, dahtala, jecala mi na usnama.

Pustio sam je tek toliko da nas oslobodim donjih delova, kada me je uhvatila
za tvrd kurac.

"Nemoj. Sada moram da te jebem brzo, a kod kuće ćemo ostalo..."

I tek tako sam izgubio glavu uronivši u nju. Kada sam osetio vrelinu, pustio
sam nagonima da me vode. Jebao sam Mariu u svlaĉionici gde je svakog trenutka
neko mogao naići. Ne, nisam ţeleo da nas neko vidi, ali napustio me je svaki vid
kontrole kad je ona u pitanju.

"Ah, Harry."

Pojaĉao sam nalete da dobijem to trenutno zadovoljstvo jer sam znao da kod
kuće imam samo još jedan dan da uţivam. Kao da je osetila moje oklevanje, jaĉe
me je obujmila nogama i sama poĉela da se nabija na mene.

"Ne misli o tome, ne sad."

267
Profesorka28

Kao i uvek, Maria je taĉno znala šta mislim.

Njene su usne bile meke, tople i mokre i zajedno sa njenim telom pravile su
od mene manijaka. Njenog manijaka.

"Daj mi, Harry."

Šta god sam trebao da dam, dao sam. Poĉeo sam da je ljubim i grizem
mahnito tek da oseti da sam jako blizu. Raspomamljeni i razuzdani oboje svršili
smo nakon što sam je nabio toliko jako da sam pomislio da joj cepam zid materice.
U ušima mi je zujalo, a pred oĉima titralo.

"Uh,uh..."

"Divan poklon za dobrodošlicu."

Poljubila me i polako skliznula iz mojih ruku. Izgledali smo kao prave

ţivotinje posle parenja. Jebote, kondom! Nikad, ali baš nikad se nisam zaboravio.
Sve do danas.

"Maria, praviš zver od mene koja zaboravlja stvari. Nisam stavio kondom."

Oblaĉili smo se i moram reći jedva sam ĉekao da stignemo u stan i

nastavimo sa ovim. Nisam se još zadovoljio.

"Ne brini, prešla sam na pilulu. Raĉunala sam na ovakve ispade. Valja biti
spreman."

"Ja sam ĉist."

Ne znam zašto pred njom imam potrebu da se opravdam.

"Znam da jesi. Idemo li sad?"

"Idemo. Moţemo da svratimo kod Smitha u restoran i pokupimo klopu za

veĉeru."

"A moţemo i da veĉeramo tamo?"

Izašli smo iz svlaĉionice drţeći se za ruke. Imam 30 godina, a ne drţim se za

ruke, skoro da nikad i nisam. Ĉudan osećaj.

268
Profesorka28

"Teylor! Teylor! Je l' to nova devojka ili sex šema? Je l' Vanesa prošlost?"

Znao sam za ovo, ali nisam bio spreman. Cimnuo sam Mariu i poţurio ka
autu.

"Poţuri."

"Teylor, hoćete li se plasirati na SuperBowl?"

"Nemam komentar, pratite konferenciju."

"Teylor, kako se zove dama?"

"Ne dajem informacije o svom privatnom ţivotu. Ne više."

Ušao sam u auto i dao gas. Maria je ćutala i sam sam ćutao.

Onda je stavila ruku preko moje na volanu i pomalo me smirivala.

"Harry, ne brini. Spremna sam za ovo."

"Ne znam, nisam siguran."

Znam da je Maria jaka osoba, ali ona nije zasluţila da nakon svega ponovo
bude baĉena u vatru. Devojka koja je ţivela sa hendikepom i tek odskora otkrila
pravi ţivot i njegove ĉari, ne zasluţuje da je samelju lešinari od novinara.

"Ali ja znam! Da li me i dalje smatraš slabom? Jesam li ja za tebe jadnica

koja nema prava na svoje mišljenje?"

Stao sam sa strane i okrenuo se prema njoj. Video sam oluju u njenim oĉima
i bilo mi je drago da je sve to zbog mene. A opet, šta ako... je ja povredim, ako joj
ja naudim?!

"Ne. Nikako. Iskro, ti si borac."

"Onda se tako i ponašaj prema meni. Harry, ţelim da ovo uspe. Ali moraš mi
pomoći. Znam svet iz kog si ti. Poznajem ga iz prve ruke. Ne mogu me takve
izjave zastrašiti. Nisam slabić koji će na prvoj prepreci pasti. Razumeš?!"

Klimnuo sam i pomazio je po obrazu. Skliznuo sam rukama po obrazu, a

potom i po usnama.

269
Profesorka28

"Nisam te zasluţio."

"A ne. Nećeš se sad samosaţaljevati jer onda moţemo u krug. Moţda ni ja
tebe nisam zasluţila, šta misliš o tome?"

Samo sam ţeleo da se izgubim u njoj i napunim baterije za ono što sledi,
bilo dobro ili loše.

"Idemo do Sare da pokupimo veĉeru i u stan. Iskoristićemo vreme za nas

dvoje, a ne za sitne, prodane duše koje zaraĊuju na tuĊem ţivotu."

Bila je u pravu iako sam se bojao. Samo još jedna utakmica i famozni
SuperBowl i kraj je naporne sezone. Imao sam u planu mini odmor koji bi proveo
malo kod majke, malo kod Lise. Sada je i Maria bila tu. Ţivot mi se menja.

Sat vremena kasnije leţimo siti. Opustili smo se i jeli u krevetu. Uţivali i
priĉali. Ignorisao sam sve poruke i pozive.

"Zašto se ne javiš? Moţda je hitno."

"Nije hitno, to su Lisa i Laura."

"Otkud znaš?"

Nalaktila se i naslonila na mene. O da, danas je imala ljubiĉaste oĉi.

"Znam zato što je svake godine isto. Useru se pred karantin kao da me neće
biti sto godina."

"Normalno je, oni su ti porodica i brinu."

Uzeo sam telefon i imao šta da vidim. Prva poruka bila je vidi slike.

"Jebi ga!"

"Šta je bilo?"

Ustao sam i krenuo da listam. Da, već smo osvanuli na instagramu.

"Harry?"

"Slikali su nas."

270
Profesorka28

"Naravno da jesu."

"Kako si tako opuštena?"

Kao neobuzdana zver hodao sam po sobi.

"Daj da vidim."

Otela mi je telefon, izlistala i vratila.

"Pih... nisam lepo ispala."

Molim?

"Dušo, javi se porodici, smiri se i vrati u krevet. Ţelim orgazme od kojih

pamet stane da imam o ĉemu da mislim dok te nema. Ok?"

Blenuo sam kao tele u nju. Je l' moguće da je toliko ne dotiĉe? Boţe!

"Pa, ako su orgazmi u pitanju, poţuriću."

Ţeleo sam svaki slobodan trenutak da iskoristim sa njom, ali morao sam
svojima da se javim. Već danima sam ih ignorisao, Jamiea takoĊe.

Okrenuo sam se taman da pozovem Lauru kad sam krajiĉkom oka video
kako se Maria skida. Jebote, kako sad da razgovaram?

"Harry, dušo?"

"Tu sam, mama."

*****

"Iskro?"

Njušim je i udišem. Zaspali smo pred zoru i već moram da idem. Spavao
sam svega par sati, ali nije mi ţao.

Prelazim rukama po njenom telu i polako je okrećem na leĊa. Moram da je

imam poslednji put.

271
Profesorka28

"Mmm...d obro jutro..."

Širim joj noge i smeštam se izmeĊu.

"Oooo Harry."

"Nedostajaćeš mi."

Lagano uklizavam u nju dok ona širi svoje oĉi. Volim jutarnji sex, a sa
Mariom sve volim.

"I ti meni."

"Bićeš ovde?"

Guram i hvatam ritam dok se gledamo u oĉi i priĉamo.

"Biću."

Hvatam je za ruke i spuštam usne na njene. Sinhronizujem pokrete usana i

kurca i ubrzavam kad me nogama obujmi. Tonem u nju sve jaĉe i jaĉe, guram,
vuĉem, trebam.

Trebam da zapamti ovo.

"Harry!"

Eksplozivno vrisne kad joj protrljam klitoris stimulišući je i podstiĉući joj

orgazam.

"Jesi blizu?"

"Daaaa!"

I tad krenem da je jebem jako, brzo i grubo.

"Maria!"

Jebote, šta ova devojka ĉini od mene?!

Sruĉim se i ljubim je i dalje.

272
Profesorka28

"Zadrţi fokus, Harry. Ne daj da te nešto dekoncentriše. Kad sve bude

gotovo imaćemo vremena za nas. Vaţi?"

"Vaţi."

Ponekad je tako lako reći.

Ponekad još lakše obećati.

Otišao sam u karantin sa najlepšim mislima nesvestan svega što se oko mene
dešava.

Par dana kasnije...

Ritz-Carlton hotel

Setio sam se Thomasove ţenske. Kako sam bio glup. Sem je uĉestvovala na
izboru miss Utah, samo nisam mogao da se setim da li je baš pobedila. Kod sebe
nisam imao ni telefon bi tablet da bi mogao da proverim. Ono što me intrigiralo je
da je Thomas bio iznenaĊen mojom izjavom. Zašto bi neko tajio takvu
informaciju? Ako je bila miss, zar ne bi trebala da se ponosi time? Puno pitanja bez
odgovora.

Moja dva poziva dnevno bila su premalo. Uglavnom sam zvao Mariu i
trudio se da zvuĉim opušteno. Iako je bila u mom stanu, ona nije zvuĉala dobro.
Neki mi je crv radio u glavi non-stop. Kad god bih je pitao, dobijao sam isti
odgovor sve je u redu, ne brini.

Ja sam profesionalac, ali nikad mi teţe nije pao ovaj karantin nego sad.

"Sve su to normalne stvari, malac."

"Ne znam, Mich. Nešto krije od mene."

"Nemoj da tripuješ bez razloga. Ne pravi devojci ljubomorne scene. Nije

nigde otputovala, u gradu je zbog tebe. Je l' tako?"

"Tako je."
273
Profesorka28

"Šta ti sad konstruišeš u svojoj glavi? Moţda je strefio ciklus pa je

neraspoloţena, moţda je boli glava jer se umorila na poslu... postoji sijaset
mogućnosti, a ti uvek vidiš najgore."

Mich i ja smo svake godine bili cimeri. Ko bi rekao da će Razuzdani i

oţenjeni imati o ĉemu da razgovaraju.

"Pri tome, videla je slike i nije odlepila..."

Mrzeo sam taj osećaj u grudima. Nekada ga imam kad izgubimo utakmicu,
kad osetim da nešto neće biti kako treba.

Danas isto.

"Treneru, mogu li dobiti telefon?"

"Teylor..."

"Znam, samo još jedan poziv. Sutra ću imati samo jedan."

"U redu."

Mahnito grabim svoj telefon i umesto Marie pozovem Rafaela.

"Harry? Otkud ti? Zar nisi u karantinu?"

"Jesam, Rafe. Jesi li se ĉuo sa Mariom? Brinem za nju."

"Jesam juĉe. U redu je što brineš, dobro je ona. Harry, koncentriši se na ovo
finale."

"Koncentrisan sam! Šta vam je svima? Koji vam je kurac?!"

"Hej, hej, nemoj na mene da se brecaš! Maria je dobro, odliĉno se nosi sa

publicitetom."

I eto, znao sam. Ništa mi nije rekla.

"Rafe, je l' izašlo još naših slika? Je l' nešto loše? Ja nisam..."

"Ona je velika devojka, Teylor."

"Nećeš mi reći?"

274
Profesorka28

"Neću jer nema potrebe."

"Oboje me zezate?"

Rafe se nasmejao i malo me opustio.

"Harry, kad staneš uz Carsona i Richardsona i pred skoro pa milionskom

publikom, sve ono ĉime se sad muĉiš treba da nestane. Shvataš li da si na korak od
prstena? Shvataš li da ja još sanjam o tome, a tebi je ispred nosa? Zgrabi to, daj sve
od sebe, a ona te ĉeka nakon toga. Ok?"

"Ok. Hvala ti, Rafe."

"Ništa. Razbijte te gadove. Fly Eagles fly."

Pustio sam sve.

Rešio sam da se ne muĉim. Ni sebe, ni nju. Svaki dan isti odgovor dobro
sam, zamenio sam odliĉno sam, jedva ĉekam da te vidim.

Hranio sam se time da će se i ona i moji ponositi. Zato sam davao sve od
sebe.

Neke nas odluke kasno sustignu.

Neke nas greške skupo koštaju.

Kada doĊe moj red, mogu li da platim za sve ili će biti kasno?

Samo dan nakon Superbowla saznao sam sve.

I'm your biggest fan,

I'll follow you until you love me,

Papa-paparazzi...

275
Profesorka28

"Test"

MARIA

Znala sam da će biti teško, ali da će biti baš ovoliko nisam. Otkad je Harry
otišao u karantin, ţivot mi se okrenuo naopako.

Oduvek sam bila borac, grabila sam ka cilju koji sam postavila i do sada
nisam poklekla. A evo me danas, prvi put, mislim da neću uspeti. Mislim da ipak
nisam satkana od takvog tvrdog materijala i da ja ovo ne mogu.

Sve sam ovo prošla sa Rafaelom, slikanja, prepoznavanja, sve, a sad... moj je
ţivot ponovo na tapetu.

Srce me boli od ljubavi koju osećam prema Harryju. Da, bila sam sigurna da
ga volim onako pravo, duboko i jako. Samo zbog toga dopustila sam sebi da
potonem dan, dva da bih se ponovo podigla i borila za svoje. Jer, Harry Teylor je
bio moj i moja misija je saĉuvati ga.

"Moraš da jedeš, querido."

Nisam se sa Sarom dugo videla ovako nasamo. Ona je uvek bila moj vodiĉ,
moje oĉi i uši, moje sve. Uvek mi je davala dobre savete i ni sada joj ništa nisam
krila.

"Jedem."

"Slušaj, ĉim se vrati, a ti sedi sa njim i raspravite to. Kad već sad nećeš da
mu kaţeš..."

"Ne, nikako. Toliko vredno radi na tome. Ne mogu ga ometi na korak od

cilja. Mora da bude skoncentrisan."

276
Profesorka28

"Hm, kako ti kaţeš. Samo imaj na umu da je on već zreo momak, nije više
balavac od pre deset godina."

"Znam, Sari. Ali ţelim da vidim facu kad mu kaţem. Ţelim da vidim
reakciju. Moram da znam da nije sve ovo uzalud."

Sara je uvek bila za istinu. I uvek sam je slušala. Do danas.

"Volim Harryja i ne verujem da bi uradio bilo šta da ti naudi. Ne više. Sve

što je bilo, bilo je. On je sad drugi ĉovek koji te voli."

"Misliš? Stvarno misliš da me voli?"

Harry mi je pokazivao naklonost na mnoge naĉine, govorio bi da sam mu

draga, ĉak bio i ljubomoran, ali ljubav? To je nešto novo za njega. I zato sam bila
nesigurna. Obećala sam da ću biti u stanu i tu sam.

Sara me posećuje svakog dana, pruţa mi podršku i bodri me. Zajedno nas
dve odbrojavamo dane. A kada me Harry pozove, zaboravim na sve. Tada se setim
naših zajedniĉkih trenutaka, setim se kako smo ovog puta krenuli od nule, setim se
i trgnem se. Prebrodićemo i ovo, jaki smo oboje. Ali kao i uvek, nesreća ne ide
sama. Dotiĉna Vanesa, za koju sam saznala da je bila i sa Carsonom, poĉela je da
puni tabloide. I ne samo to, već je i moje ime spominjala.

Naravno, znala sam da je Harry imao gomilu ţena i da je samo pitanje kada
bi se neka mogla pokondiriti.

Mislila sam da sam sredila jedno, kad nije prošao ni jedan dan, a već je nešto
drugo bilo na pomolu.

"Hej Iskro?"

Ali sve sam ĉuvala van njegovog domašaja. Svima sam pripretila da ne
smeju da zucnu. Obavila sam razgovor i sa Lisom i sa Laurom. Naravno, one su
znale samo delimiĉnu istinu. Nisam imala srca sve da im kaţem.

"Hej kako je? Jesi li umoran?"

"Jesam. Treninzi su ubitaĉni. Kako si ti?"

"Dobro sam. Sve je dobro."

277
Profesorka28

Mrzela sam što ga laţem i što u prizvuku osećam da mi ne veruje.

"Radiš li? Puno posla?"

"Da. Ovih dana po ceo dan sam u praksi."

"Odmori se. Jedva ĉekam utakmicu."

Nakon utakmice ćemo se videti. Ostaje samo par dana ako se plasiraju na
SuperBowl. Par jebenih dana da odglumim i onda istina mora na videlo.

"I ja isto. Navijam za tebe."

Na kraju svakog razgovora sama sebi kaţem volim te. Veţbam to jer znam
da ću morati da otvorim karte uskoro. Ako ţelim nagradu, moram se takmiĉiti do
kraja. Makar i prljavo igrala.

A ja kad volim, to je zauvek.

Par dana ranije...

"Dobar dan, jel' Harry tu?'

Nepoznata blajhana plavuša stoji na vratima Harryjevog stana.

"Nije. U karantinu je."

"A ti si?"

Gledam je i skeniram i vidim da je totalno njegov tip. Onaj tip koje je kresao
do mene. O moj Boţe, o ĉemu ja razmišljam.

"Nije vaţno ko sam ja, već ko si ti i zašto ti treba Harry."

"Moram da priĉam da njim."

Plavuša je bila negovana, ali plastiĉna. Sve je bilo top kod nje, ali opet
veštaĉko. Jebi ga, ona stvar joj sigurno nije veštaĉka. Maria, prestani!!!

278
Profesorka28

"Teško, draga moja. Karantin traje dugo. Pošto ti već ne znaš da je tamo,
tako ni ja ne znam kad se vraća... Dakle?"

"Teraš me?"

"Ne, nego ti govorim."

"Slušaj, ti me ne zanimaš."

"A on te zanima?"

Već mi je išla na ţivce i brojala sam u sebi da je ne uhvatim za tu kosu i

poĉupam je.

"Naravno. Oduvek je."

"E pa querido mio, oduvek više ne postoji."

"Molim?"

"Ja sam sve njegovo, i devojka i jebaljka i prijateljica! Ako teţiš ka neĉemu
od tog troje, zakasnila si."

I dalje smo stajale na vratima. Nisam planirala da je pustim. Ĉak, već me je

nerviralo što trošim svoje vreme na neku koja se drznula da mu doĊe na vrata.
Ustvari... nam na vrata. Ja već ţivim ovde.

"Evo izvoli."

"Šta je to?"

Nikakvi papiri me ne zanimaju. Ne ţelim ništa što moţe da naruši naš ţivot.
Ali ona nije mislila tako. Zato se i pojavila, crkla dabogda.

"Dokaz."

Tutnula mi je papir u ruke i krenula da se okreće. A ne, nećemo tako,

plavušo.

"Stani! Nesretnice..."

279
Profesorka28

Sledeće ĉega se sećam je da sam je uhvatila nespremnu i zalepila za vrata.

Jebi ga, veţbam dosta i jaka sam u rukama.

"Slušaj me dobro, bednice mala! Ovo je ĉista laţ, ne verujem ti ni reĉi. A

sad... Harry Teylor je pred utakmicom karijere i bolje bi ti bilo da nisi zucnula o
ovome dokle god ne proĊe zadnja utakmica. Razumeš?"

"Ko će da mi zabrani?"

Stavila sam joj lakat na grlo. Postala sam nasilna, ali pala mi je zavesa. Sad
se više ne kontrolišem.

"Ja ću. Znaš li ko je Di Jones? Carson, West, Robertson? Napujdaću ih sve

na tebe budeš li sad napravila skandal. Ĉuješ li me, veštaĉka lutko?"

"Ne moţeš tako! Jesi li videla papir? On je... on je..."

"On i ti ste jebena prošlost i on će ti to isto saopštiti. Zato, tornjaj se odavde

sa svojim papirom, ludaĉo jedna!"

Izbacila sam lujku iz stana i momentalno otišla da povratim. Samo sam pod
navalom adrenalina bila jaka, sledećeg trenutka povraćala sam i plakala.

Zašto se ovo dešava? Zašto sad? Zašto je morala da se pojavi?

Tada sam u svom jadu odluĉila da prećutim Harryju. Kada sve bude gotovo,
sešćemo i razgovaraćemo ko odrasli ljudi.

Ako me voli, i ovo ćemo prebroditi.

A papir... on mi je ostao u rukama.

*****

Gledala sam utakmicu i gledala u to lice koje toliko volim. Ova razdvojenost
donela mi je samo potvrdu mojih osećanja. Bila sam spremna na ţivot udvoje. Da,
ţelela sam da zvaniĉno pred svetom budem devojka Harryja Teylora. Ţelela sam

280
Profesorka28

da budem u stanu ujutru i da ga budim za trening, ţelela sam budem tu uveĉe kad
doĊe sa treninga i zajedno gledamo šta valja, a šta ne.

Samo sam ţelela da ga nesmetano i nesputano volim i da mu svakog dana to

dokazujem.

Ali ne, moja sreća je poljuljana.

Iako sam obećala da ću biti tu, otišla sam. Vratila sam se u stan na dan, dva.
Ovde sam punila baterije za ono što sledi. A sledi par dana gde ću i uţivo morati
da glumim da je sve dobro.

"I dalje ne razumem, samo što nije došao... zašto mu odmah ne kaţeš?"

Sara je ponovo stala na njegovu stranu, ali ja sam kategoriĉki odbila.

Dotiĉna gospoĊica se primirila, moţda sam zaista izgledala opasno, ko će ga
znati...

"Sari, nedostaje mi. Nisam ga videla skoro nedelju dana, za to vreme videla
si šta je sve bilo u novinama. I ovoj da nisam zapretila ispao bi opšti cirkus, a tu
je.. SuperBowl..."

"Jebote! Jebao vas taj Bowl, svi samo o tome priĉaju!"

"Sari, to je dogaĊaj godine u Americi!"

"Ne sviĊa mi se što ga laţeš i što ćeš još i nastaviti."

Bila je u pravu. Moja Sarita. Ali ljuta sam i povreĊena i uvek mogu na to da
se izvadim.

"A on mene nije lagao? Ili misliš da je samo prećutao taj detalj?"

"Oooo Maria... tako mi je ţao. Znam da se kidaš sad, ali zapamti moje reĉi,
on te voli."

"E onda mora sam da mi kaţe."

Svaki dan isto.

Ţivim u poricanju onoga što se desilo. Ţivim za tren kad će ući na vrata i mi
se ponovo naći u našem vakuumu.
281
Profesorka28

"Moram da idem sad."

"Baj, baj, Sari. Volim te."

"I ja tebe, querido mio."

Pustila sam da proslavi pobedu. Ne, nisam otišla u kafe kod Jo-a iako me i
sam Jo pozvao. Ĉekala sam u stanu. Nisam imala predstavu hoću li moći ovo.
Hoću li moći biti pod maskom još par dana?! Hoću li uspeti, a ne vrištati na sav
glas, zašto si me lagao? Hoću li moći zadrţati sve ovo što nas spaja? Opasno sam
pucala po šavovima jer sam ipak samo ţivo biće ţeljno jebene ljubavi. Njegove
ljubavi.

Zaspala sam.

Ne sećam se kad, samo osećam ruke koje me podiţu da fotelje.

"Iskro?"

"Mmm..."

"Izvini što sam se zadrţao."

Pokušavala sam da otvorim oĉi. On je bio tu, nosio me je u sobu, a ja sam

spavala.

"Ĉestitam."

Ljubio me je u kosu i spustio na krevet.

"Hvala. Spavaj."

"Mmm, ne ţelim... Koliko je sati?"

"Ne pitaj, skoro je jutro. Zašto nisi došla kod Jo-a?"

"Umorna sam. Htela sam ovde da te saĉekam, da proslavimo kako treba, a

zaspala sam."

"Neka si."

282
Profesorka28

Skidao je trenerku i shvatim da osim u kosu, on me još nije poljubio. Skoĉim

iz kreveta, momentalno se rasanivši.

"Hej..."

Na pola skidanja zalepila sam se za njega kao flaster.

"Nedostajao si mi. Poljubi me, molim te."

Jebi ga. Rasplakaću se, a onda će videti da nešto nije u redu.

"Ne moli me, dušo. Ne ti, nikada..."

Sklonio mi je kosu sa lica i poljubio lagano. Svakako nešto je bilo drugaĉije.

Ovo je bio pravi poljubac. Osetila sam ga u celom telu.

"Hajde da se zajedno istuširamo."

Govorio mi je izmeĊu poljubaca i skidanja. Nisam ni odobrila, a već sam

bila osloboĊena odeće.

Osetila sam njegove ruke svuda, prelazile su po mom telu i palile me.

"Harry..."

Celo telo mi je vrištalo od potrebe, kao da je priĉa ĉitava veĉnost od kada me

je dodirnuo, poljubio, imao.

Mora li nas ţivot uvek stavljati u iskušenje? Da li se tako kalimo za kasnije?

Ako sada prebrodimo, da li to znaĉi da sve moţemo?

"Maria, lepoto moja."

Pustio je vodu na nas. Totalno sam obuzeta njime da ne znam ni kako sam
dospela ispod tuša. Obuzeta sam jer celim bićem osećam, kao da sam upravo
prodisala, a Harry Teylor je moj kiseonik.

Dva dana su prošla i opasno smo blizu SuperBowlu. Za to vreme pokazala

sam Harryju Vanesine bljuvotine kao i sve ĉlanke koji su izašli u njegovom
odsustvu.

283
Profesorka28

Kada vodite jedan naĉin ţivota, ne moţete se samo jednog dana probuditi i
poţeleti nešto drugaĉije. Mora se na tome raditi.

Zato kad vidim kako Harry stiska usne i kako peni u sebi, znam da smo na
dobrom putu.

Naţalost, tek smo na poĉetku.

"Hoćeš li da kreneš sa Laurom i Chrisom ili Lisom i Jamiem?"

Uh, još mu nisam rekla da neću ići na utakmicu. Mislim da je najbolje da

ostanem ovde.

"Ne."

"Ne?"

Harry gleda poslednju utakmicu dok ja muljam glinu po rukama. Tu

kanališem svoju negativnu energiju i ona me smiruje.

"Znaš da sam uz tebe? Ali realno, da li ću te videti? Ako pobedite intervjui,

novinari i sve ostalo... a ja ne mogu posle svega..."

Ustao je i došao do mene.

"Iskro?"

"Nemoj, Harry."

"Jesi li dobro? Gledam te, ali nešto mi promiĉe."

"Dobro sam. Samo ţelim da sve bude gotovo."

Tako ţelim da mi ovaj teret padne sa grudi. Da mogu da viĉem, da vrištim i

konaĉno stavim taĉku. Još jedan jebeni dan.

"Biće. A onda idemo na odmor."

Klimnula sam iako sam znala da od odmora neće biti ništa.

284
Profesorka28

Ponosna sam na Harryja tako i na ceo tim. Thomas Carson izabran je za

MVP iliti najboljeg igraĉa utakmice kao i za najboljeg igraĉa sezone. Znam da će i
Harry to biti, još ima vremena za njega.

Naravno da sam gledala sve. Plakala sam od sreće kad je podigao pehar
znajući da nas sad ĉeka borba i ţivot.

Zvao me je odmah nakon konferencije svestan da ćemo se videti tek ujutru.

Houston ipak nije tako blizu.

Od umora i raznih emocija zaspala sam dok sam ga ĉekala.

"Iskro…"

Ponovo Harry me podiţe i ljubi.

"Hej, ĉestitam. Bilo je fantastiĉno."

"Bilo je. Maria, plakala si? Oĉi su ti ĉudne."

Nisam bila slaba osoba, ali emocije su me savladale. Toliko toga se desilo, a
osim Sare niko ne zna za to.

"Hej, hej..."

"Umoran si."

"Jebe mi se za to. Šta se desilo, Iskro?"

Zagrlila sam ga i dopustila sebi da se izgubim u poljupcu. Dala sam sve od

sebe stapajući se sa njim. Totalno sam se pogubila.

"Maria, šta se dešava jebote?"

Otišla sam do torbe i izvadila papirić.

"Šta je to?"

"Sam pogledaj. Harry, volim te. Oduvek jesam. I kao ona nesigurna
devojĉica zavolela sam te i pustila u srce. A sad... Volim te kao što ţena voli svog
muškarca."

285
Profesorka28

Gledao je ĉas u papir, ĉas u mene.

"Saĉuvala sam nas skandala do sad, prošla sam svašta, ali ovo...to je tvoja
bitka."

"Ko je bre ona? Ovo nije istina!"

"Pogledaj datum i mesto."

Dok je on gledao i psovao, ja sam pokupila svoje stvari.

"Jesi li bio tad u Vegasu?"

"Jesam."

"Onda je sve jasno."

"Ne znam kako, ne sećam se..."

"Bitno da se ona seća i šepuri time. Rekla sam ti svoje, volim te, ali meni
trebaš samo ti, nikakvi repovi iz prošlosti."

"Iskro, vo..."

"NE! Ne ţelim da mi kaţeš sad to! Ne dok je ona izmeĊu nas!"

Poţurila sam pored njega i izašla iz stana.

Suze su same krenule zajedno sa kišom koja je padala. I nebo je plakalo sa

mnom.

Harry Teylor je bio oţenjen.

286
Profesorka28

"Haos"

HARRY

Nikad nisam bio srećniji. Da, završio sam sve obaveze, uzeli smo prvenstvo,
pehar, sve. Dozvolio sam sebi da se radujem, da ispustim zvuke zadovoljstva jer
sam tako vredno radio. Došao sam do kraja jednog puta, a na kraju njega me je
ĉekala ona. Moja Maria, iskra mog oka.

Ali, niko nije mogao da me pripremi na ono što dolazi. Ostavio sam jedno
stanje, a zatekao nešto sasvim deseto. Nisam razmišljao. Sve do sada boleo me je
kurac da li ću nekog povrediti svojim ponašanjem, do sada nije me bilo briga koga
jebem, kako i zašto, sve do sad kad mi se obilo o glavu. Samo sekund ranije bio
sam srećan.

I dalje stojim nepomiĉno u stanu nakon što mi je Maria sasula sve reĉi u lice.
Drţim papir u ruci i ne verujem kako je ţivot za sekund mogao da mi se promeni.
Ustvari, ja sam bio u karantinu, u svom svetu fudbala dok je ona sama morala da se
nosi sa svime.

Moj je ţivot nju ukaljao, dotakao, slomio.

Jebeni Vegas! Jebena Kendall!

"Mich! Treba mi tvoja pomoć."

Trebam da poĉnem odmah da delam. Trebam pomoć, trebam savet, trebam...

O jebote, povredio sam je. I plakala je zbog mene. Došlo mi je sam sebe da opalim
po sred face kad bih znao da bi pomoglo.

"Reci."

"Trebam Thomasa. Treba mi usluga."

287
Profesorka28

Mich je uzdahnuo. Nešto nije bilo kako treba. Zar nije radostan?

"Eh... Nema ga..."

"Kako ga nema?"

"Lepo, otišao je."

"Gde je jebote otišao?"

"Ne znam, ali desilo se nešto strašno."

Znao sam. Ţivot shvatamo olako. Previše. Mislimo da smo Bogom dani. Da
smo jaĉi od njega. A nismo, samo smo ljudi, i to sasvim obiĉni ljudi.

"Sem je u komi. Imala je nesreću. Upravo sam saznao."

"Sem? Kao njegova ţenska?"

"Aha."

"O jebote, pa gde je on zaboga?"

Da. Laţi nikome nisu dobro donele. Mich mi je u kratkim crtama ispriĉao
koliko je znao i to da Hana ne ĉuje. Njena trudnoća bliţila se kraju i nije poţeljno
uznemiravanje, plus ona je mnogo volela Thomasa.

Bio sam šokiran time što sam saznao, šokiran da je Sem ona koje sam se
setio miss drţave, a da je trener Brown njen muţ. Naš trener, njen muţ koji je
odbacio. Gledao sam u papir, Kendall Teylor, ĉvrsto sam rešio da me taj ispad u
Vegasu neće koštati Marie i njene ljubavi.

"Harry, volim te. Oduvek jesam. I kao ona nesigurna devojĉica zavolela sam
te i pustila u srce. A sad... Volim te kao što ţena voli svog muškarca."

Koji sam ja idiot. Pljunuo sam na sve to mi je pruţila. A Kendall... e nju ću

zgaziti.

Skoro da uopšte nisam spavao. Dodata so na ranu bila je ono što sam
zatekao u sobi, uredno sloţen moj prvi dres. Znao sam da je prodat na aukciji za
ogromnu cifru, ali ne i ko ga je kupio. To mi je slomilo srce. Maria me je oduvek
volela.
288
Profesorka28

Prvo što sam uradio, pozvao sam je, ali nije bila dostupna. Vrteo sam film, a
nakon toga seo, upalio laptop i pregledao sve vesti i slike koje su objavljenje u
mom odsustvu. Dobro se nosila sa svime, zaista jeste.

"Teylor."

"Razmišljao sam da doĊem i da te nalupam."

"Rafe?"

E u kurac. Obećao sam mu.

"Zašto? Kaţi mi."

"Ne znam! Bio sam onesvešćen tamo, znam da sam se potpisao, ali isto tako
znam i da sam se razveo! Jesam!"

"E pa izgleda da nisi! Jebemu Harry, ona te voli. Moja sestra te oboţava."

"Znam."

Sjebao sam. Ništa nije nerešivo, pa ni ovo. Trebaće vremena, ali rešiću ovo.
Biće ponovo moja.

"Kaţi da ćeš srediti. Kaţi da nisam uzalud odustao što nisam došao. Jer,
mogao sam, hteo sam da ubijem Boga u tebi, Harry, kad mi je rekla da se pakuje."

Pakuje se?

"Molim? Gde će? Kako? Zašto?"

Odjednom, paniĉio sam.

"Mora da se skloni malo. Javiće ti se, ona nije kukavica."

"Znam da nije. Jebote, ne mogu da verujem u šta sam se uvalio."

"Slušaj me, Harry. Ja nisam baš najbolja osoba koja će ti ovo reći, ali tako
smo ţiveli obojica, mladi, ludi, razuzdani... nema niĉeg lošeg u tome. MeĊutim,
kad naĊeš osobu koju ţeliš da paziš, maziš i voliš, shvatiš da je taj ţivot daleko iza
tebe. Ja sam svoju našao, mislim da jesi i ti?"

289
Profesorka28

"Jesam, Rafe."

Zvuĉao sam krajnje jadno, a tako sam se i osećao. Nema mesta kajanju,
posle jebanja to je prosto nemoguće.

"Srediću to. Vratiću Mariu."

"Tako treba. Samo je pusti da se ona tebi sama javi, nemoj je pritiskati."

"Ok."

To je bilo lakše reći nego uraditi.

Tog dana sve je krenulo nizbrdo. Haos je tek poĉinjao.

"Kakve su prognoze?"

Ne mogu da verujem da sam u bolnici. Došao sam sa Dannyjem. Tu smo

samo da ĉujemo da je Sem više mrtva nego ţiva. Tu smo da se pomolimo da je
Bog ipak ne uzme. Tako mlada devojka. Ţivot je sranje.

"Nikakve. Ne znam."

Danny je odmahivao. Bili smo bespomoćni jer osim svega što nas je snašlo
najgore je bilo što Thomas uopšte nije ni znao za nesreću. Šta god se desilo sa
njima, ne verujem da joj ţeli zlo.

"Baš ne moţemo da ga naĊemo?"

"Ne. Otišao je sa namerom da ne bude naĊen. Probao sam."

Danny mi je sve ispriĉao. Nisam mogao da krivim ni jedno, ni drugo. A i ko

sam ja da to ĉinim. Ja?

"Danny, u govnima sam. Velikim."

Bili smo u bolniĉkoj kapeli, a ja sam psovao.

"Oprosti mi, Boţe."

"Idemo do Jo-a pa ćeš mi sve ispriĉati."

290
Profesorka28

Oni su bili moja porodica. Prihvatili su me jer sam poslednji stigao u tim.
Znam da su Danny, Thomas i Mich rezadvojni. A ja... Ja sam lutao kao muva bez
glave. Nisam razmišljao sve do sad.

Pogledao sam u telefon, ništa. Izgarao sam od ţelje da je pozovem, ali

nisam. Pustio sam je.

Harry, volim te.

"Kad je to bilo?"

"Pre par godina, Danny. Nije nešto ĉime se ponosim."

"Hm, da. Treba da je naĊeš i vidiš kako to da si još uvek oţenjen i zašto je
ĉekala sve ove godine?"

Uh, kad se setim samo Kendall. Još na koledţu nudila mi se iako sam kresao
Selenu. Nakon mog odlaska, nisam je sreo sve do Vegasa gde je bila hostesa u
kazinu. Naravno, tu nisam vodio raĉuna i verujem da mi je to najgori vikend u
ţivotu.

Sad definitivno jeste.

"Danny, nikome nisam pominjao tu epizodu. Kad sam se otreznio, ona je

bila u mom krevetu i mlatila nekim improvizovanim prstenom. Smrklo mi se jer se
niĉeg nisam sećao. Koliko sam se to obeznanio? Gadio sam se sam sebi. Jedno je
da se slobodno jebeš, a drugo da osvaneš vezan i oţenjen."

"Da, da i šta ćeš sad?"

"Naći ću je pre nego što pusti u javnost. Ali treba mi pomoć. Misliš li da
Kate moţe da mi pomogne?"

"Naravno. Praktiĉno nam je kao Big (velika) mama. Vadi nas konstantno iz
govana, ali za dobre pare."

"Onda... Prvo Kate, pa Kendall i na kraju Maria. Nadam se da će mi

oprostiti."

"Eh realno, to je nešto što se desilo davno, a opet sigurno da joj nije prijatno
da kao tvoja devojka trpi neku koja se zove tvojom ţenom. Ne bio ti u koţi."
291
Profesorka28

Klimnuo sam i nazdravio sa njim. Potrudiću se, daću sve od sebe. Maria je
to zasluţila. Ponovo se setim dresa, setim se lopte koju je ĉuvala, setim se svega.

Ona je bila moja. Samo moja, oduvek.

Dva dana kasnije…

Nevada, Las Vegas

"Dakle? Objasnite mi kako je moguće da nisam razveden? Pa šta ako sam se

potpisao? Potpisao sam i jebeni razvod!"

Urlao sam na takozvanu matiĉarku upravo tamo gde sam uĉinio najveću
grešku.

"Gospodine Teylor..."

"Ništa gospodine! Uredno smo se potpisali! Kako je moguće da dotiĉna

gospoĊica preti meni tim papirom?"

Nisam našao Kendall. Verovatno zna da je traţim. Ali hoću.

Za to vreme ĉuo sam se sa Kate koja je poĉela da radi na mom tzv.sluĉaju.

Rekla je da moramo biti spremni na sve. Pominjala ĉak i neke slike. Jebi ga, nisam
vodio raĉuna. Ako sam se u rasulu potpisao, mogu samo zamišljati da sam se i
slikao uz to. Jebena drolja.

Ali nije samo ona kriva, Teylor. I ti si.

Maria mi se još nije javila. Naravno da sam zvao jer mi je nedostajala.

Zasrao sam i sad jedem sam svoja govna.

Za sada, osim Kate javio sam Lisi jer ću otići do njih dok ne pronaĊem
Kendall.

292
Profesorka28

"Moţda je potplatila tadašnjeg matiĉara. Zaista ne znam, gospodine.

Dovedite gospoĊu i razvešćemo Vas oĉas posla."

Oĉas posla?! Gde li si Kendall, gde li si se sakrila?

Ono što nikad nisam radio, sad jesam. Uzeo sam timski privatni avion. Da,
za liĉne potrebe. Zbog situacije sa Sem, niko od saigraĉa nije mogao sa mnom.
Mich je bio zabrinut zbog Hane, Danny zbog Amande, inaĉe Semine dobre
prijateljice... Ĉak sam i Browna video u bolnici. Koji licemer...

"Hej H, ima li novosti?"

"Ne. Dolazim odmah!"

"O Boţe dušo, hoćeš li stvarno da letiš po Americi po ceo dan?"

"Hoću, ne mogu da podnesem što sam bespomoćan."

"Dobro. Hajde onda, ĉekamo te."

Nikad se nisam osećao ovako prazno i izdano. Mnoge stvari u ţivotu ĉinio
sam iz ludosti, hira i nekog inata. Devojke sam koristio isto koliko i one mene. Ne
smatram da su bile povreĊene jer je sve bilo na dobrovoljnoj bazi. A sad mi je
muĉno.

Sveo mi se ţivot na fudbal i fiziĉko zadovoljavanje, sve dok se Maria nije

vratila u moj ţivot. Sve dok mi nije pokazala šta sve moţemo zajedno, dok mi nije
pokazala i otkrila pravog mene. Onog koji je zavoleo njene oĉi iza naoĉara, onog
koji je voleo sad njene oĉi raznih boja.

"Teylor?"

"Dragi...."

"Kendall! Znaš li... Jesi li svesna šta ću ti uraditi, ludaĉo jedna!!!"

Urlao sam dok sam u gradu greha pokušavao da smirim sebe.

"Polako, polako."

"Šta si to jebeno uradila?!"

293
Profesorka28

"Kao prvo, ne deri se na mene. Dala sam ti vreme, trebao bi mi biti

zahvalan. Imam i naše slike, mogla sam ih masno prodati. A pustila sam to kad
sam videla onu jadnicu u tvom stanu... Tako je umislila da je nešto... Eh..."

"Kendall, šta jebeno hoćeš?"

"Ĉućemo se, sad nisi pri sebi. Zvaću te, a onda ćemo priĉati o mojim
uslovima. Ako ti taj papir toliko znaĉi..."

"Ludaĉo jedna, ona je moja devojka. Razumeš? D.E.V.O.J.K.A? Ti si ovde

jedina jadnica i kunem se kad mi dopadneš šaka..."

"Baj, baj, Harry."

Poklopila mi je vezu. Idiotkinja.

Odmah sam nazvao Kate.

"Kate? Teylor je."

"Hej mali, ima li šta novo?"

"Nisam je našao, ali se javila. I sve je onako kako si predvidela. Ima slike i
ţeli nešto."

"O dragi, sve one nešto ţele. To je cena slave koju plaćate. Sećaš li se Nataly
Andrews? Htela je Thomasu dete da podvali, a nikad se nisu ni kresnuli."

"Znam. Šta da radimo?"

"Ništa. Idi malo kod tvojih, dan, dva. Javiću ti se ja. Ne brini, biće sve
dobro."

Ţeleo sam da mislim tako, da bodrim sam sebe, ali još uvek se svetlo ne
nazire.

"Nisam siguran..."

"Dragi, malo ljudi zna da drţim ţivot Thomasa Carsona pod kljuĉem. Da li
vidiš da niko ne govori o Sem? Ne brini, devojke kao Kendall ja jedem za
doruĉak."

294
Profesorka28

"Hvala ti."

"Zahvaliće mi se tvoja kreditna kartica na kraju."

Kate je bila odluĉna ţena koju naţalost ţivot nije mazio. Znao sam da je
dobar PR, radila je zajedno sa muţem Royem sve dok on nije imao moţdani udar.
Nakon toga, povukla se dok se on lagano oporavlja i preuzela samo Thomasa.
Zaista... nigde nisam video niti jednu informaciju ni o Sem, ni o Thomasu. Bila je i
više nego efikasna i bila je slaba na nas Eaglese.

Mislio sam da će mi prijati boravak ovde. Jedino u svemu dobro je Jamie.

MeĊutim i on ima puno pitanja, gde je Maria, zašto nije došla, jeste li još
zajedno...

"Jamie, pusti Harryja da se odmori."

"Nema veze, L. Nisam umoran."

Fiziĉki nisam, ali psihiĉki i emocionalno, to je već pitanje.

"DoĊi H."

"Lisa, nisam raspoloţen."

"Neću ti popovati, dragi. DoĊi da popijemo kafu. Vidim da nisi dobro."

Razmišljao sam se i majku da pozovem, ali sam odustao u zadnjem

momentu. Šta da joj kaţem? Mogla je da se ponosi jednim delom mog ţivota, a
ovim drugim? Ne, bolje je da ništa ne zna.

"Dušo, jesi li se ĉuo sa njom?"

"Ne."

"Ne brini, samo je povreĊena."

"Lisa! Nije trebalo ovako da bude! Trebalo je da proslavimo titulu, sednemo

na avion i odemo negde gde je toplo, da sedimo na plaţi, kupamo se i ništa ne
radimo."

295
Profesorka28

"Znam. Ali dušo, ţivot ne moţeš da planiraš. Sećaš li se Douga i mene?

Mislili smo da se zezamo, da nam niko nije ravan, a desio se Jamie. Nikad se
nisam pokajala zbog te odluke."

"Znam, L. Imam utisak da su mi ruke vezane."

"Proći će i to. Nemoj se obazirati na tu lujku, tebi je Maria vaţnija. Nije li?"

"Jeste."

Video sam Jamiea kako je hteo da uĊe, ali ĉim bi ga Lisa ošinula pogledom
vratio bi se u sobu i gledao TV.

"Bolje da ideš da pišeš domaći umesto što prisluškuješ, mali gospodine!!!"

"Znao sam! Znao sam da je sjebao sa lepom."

"Jamie!"

"Harry, ona mi se baš dopala, sva je prirodna i mila. Zašto si usrao? I neću
da priĉam sa tobom dok to ne središ!"

"Jamie! U sobu!"

"Pusti ga, Lisa. U pravu je."

"Znam, srce, ali neću valjda da povlaĊujem jednom desetogodišnjaku. Ima

oca za to."

"Šta da radim? Šta da radim?"

"Kako šta? Bori se, brate mili! Ti si veliki Harry-Stena-Teylor. Neće te tamo
neka fufica drţati u šaci."

"A Maria?"

"Maria je pametna i borbena devojka. Sada je ljuta i povreĊena, ali to nije

ništa što ne moţe da se sredi. I da, osim što si je expresno strpao u svoj stan, jesi li
joj rekao koliko ti znaĉi i koliko je voliš?"

"Molim?"

296
Profesorka28

Da, razmišljao sam o Mariji dugoroĉno. Da, uţivo sam da je blizu mene i da
smo zajedno. Da, znaĉila mi je mnogo ĉim nisam ni mogao da zamislim bilo kog
muškarca u njenoj blizini.

Ali... jesam li je voleo? O dovraga, jesam.

"Ja sam budala."

"Nisi. Ajde, ajde, ne saţaljevaj se. Sve je dozvoljeno u igri ljubavi. Samo
ovaj put moraš da odigraš drugaĉije."

"Hoću."

Kao da smo je prizvali, oglasio se moj telefon i kad sam video Maria zove,
samo što nisam pao sa stolice. Ustao sam i pokazao Lisi da je ona. Ona je samo
prekrstila prste kao da mi moţe pomoći njena molitva sad.

"Hej Iskro?"

"Hej."

"Kako si?"

A jebote, Harry kralju. Kakva pitanja.

"Dobro, bila sam i bolje."

"Mari..."

"Harry, mislila sam sve što sam rekla. Volim te i dalje, neće me neka
veštaĉka lutka spreĉiti u tome."

Uh, dobro je...

"Ali? Uvek ima neko ali."

"Ali, moraš da središ svoj ţivot. Znaš li da sam je skoro prebila kad je došla
na vrata? Proradilo je nešto u meni i nisam dala na svoje, razumeš?"

"Da."

Branila me je. Mene, razuzdanog idiota.

297
Profesorka28

"Eto, sve je na tebi."

"Zašto si onda otišla?"

Pauza.

Uzdah.

Pauza.

Uzdah.

"Zato što... Jednom si otišao i nisi me potraţio, ne mogu da dozvolim da se

to opet desi."

"Ali Maria?"

"Ne brini, dobro me paze ovde. Ĉujemo se. Volim te."

Prekinula me taman kad sam rekao i ja tebe.

Sreća mi je bila nadohvat ruke, ali mi je izmakla.

Ne mogu da krivim Mariu, niti ću. Ovde se ne radi o njoj.

Radi se o meni.

O jebenom Razuzdanom Teyloru i njegovom ţivotu.

I taj će Teylor uzeti ţivot u svoje ruke i vratiti sreću i Iskru tamo gde i
pripada, oduvek.

U njegov zagrljaj.

298
Profesorka28

"Ima li rešenja?"

MARIA

Kako sam došla do stana koliko mi je bilo zlo, ne znam. Moţda sam
impulsivno reagovala, ali više nisam mogla da budem kod njega.

Iako sam mu rekla šta osećam, nisam dala da na jedan tako lep osećaj uzvrati
reĉima u tom jadnom trenutku.

Dala sam sve od sebe da nas saĉuvam skandala, da sve proĊe kako treba, da
moţe da odigra i tu poslednju utakmicu, bez pritisaka, bez iĉega što bi ga moglo
opterećivati.

Ali sada mi treba više, treba mi od njega da pokaţe da mu je stalo, da mi

pokaţe da nema više svih onih plastiĉnih lutki i blajhanih plavuša i ostalih. Ne
znam da li mnogo traţim, ali samo ţelim da budem ja.

Moţda sam se zaletela, ali ţelim da budem jedina devojka u ţivotu Harryja
Taylora.

Zvala sam Saru kojoj nije bilo baš drago, niti je odobravala ovaj razvoj
situacije. Nisam sebe smatrala kukavicom, ali sada mi je trebao odmor. I to ne
obiĉan odmor, već odmor daleko od svih, daleko od Harryja, daleko od posla,
daleko od mog ţivota i zbrke u njemu.

Posle Sare nazvala sam Rafaela i rešila da mu kaţem istinu. Znam da moj
Rafe to neće zloupotrebiti, isto tako znam da će poštovati ovo što ću uraditi.

"Zašto moraš da se skloniš, misliš li da je to dobra ideja?"

"Dosta mi je, Rafe. Prvo sam ţivela daleko od njega, zatim sam ga masirala,
viĊala skoro svaki dan dok on nije ni bio svestan ko sam, a potom sam bila s njim

299
Profesorka28

blizu-blisko koliko god blizu mogu biti dvoje zaljubljenih. Znaš li koliko je to
teško, koliko je to naporno i zbunjujuće?"

"Znam, Mari, a znaš li ti da ćete on traţiti?"

"Moraće da poštuje moju odluku."

"Hermana, na tvojoj sam strani i ţelim da znaš da verujem da će Harry

srediti stvar. Neće te pustiti on tako lako."

"Verujem, Rafe, ali isto tako verujem da sam ja vredna da se dobro pomuĉi.
I zato mu neću olakšati. I sam znaš da je ţivot borba."

"U redu. Poštujem, samo gde ćeš da ideš?"

"Imam jedno mesto u glavi i nadam se da ću tamo biti dobrodošla. Ali neću
ti reći jer bi mogao da mu kaţeš."

"Hoćeš li mi se bar javljati?"

"Naravno, javiću se i njemu. Ja neću odustati od ovoga, ne ţelim da ga

izgubim."

"Bićete vi dobro."

"Bićemo."

Moţda je ovo ishitrena i impulsivna odluka, ali je sada jedina koju imam i
pridrţavaću je se do kraja.

Znam da će me doktor Johnson pustiti jer sam oduvek bila odliĉan radnik,
ĉak i nisam toliko koristila niti odmor niti slobodne dane. Moţda će mu i biti drago
kad bude ĉuo da ţelim da odem par dana.

MeĊutim, imam još posla sa Di-jem. Na kraju, moţda mi on bude

predstavljao problem.

Vuĉem se kroz moj stan koji mi sad deluje hladno. Da li je moguće da sam
se tako brzo navikla na Harijev?

Da li je moguće da sam se tako brzo navikla na ţivot koji bi mogla imati sa

njim?
300
Profesorka28

Znam da mi noćas nema spavanja, više sam uznemirena i zato ću probati što
pre svoj plan da sprovedem u delo. Jedan poziv rešava sve.

Ujutru više liĉim na strašilo nego na sebe. Celu noć sam ponavljala sebi da
sam ja jaĉa od svega, da je to bila njegova greška, deo njegove razuzdane mladosti.
Ne mogu da ga krivim zbog naĉina ţivota koji je odabrao, ali svakako mogu da
traţim i oĉekujem da ga promeni.

"Dobro jutro, naĉelniĉe."

"Maria draga, uĊi."

Doktor Johnson je prijatan ĉovek srednjih godina. Iako drţi ovu praksu veći
deo vremena provodi i u susednoj bolnici.

"Imam jednu molbu za vas i neću okolišati. Znate da sam uvek iskrena."

"Reci. Ako mogu da pomognem..."

"Moţete."

U par reĉenica objasnila sam mu svoju odluku, šta ţelim i koliko.

"Naravno. A Jones?"

"Videću se danas sa njim. Pobogu, nisam ja ovde jedini terapeut."

"Naravno da nisi, ali on je zeznut."

"Ne brinite, srediću ja njega."

"U redu. Maria, uzmi vremena koliko god treba. Ne pamtim kad si nešto
traţila, a godinama si kod nas."

"Zahvaljujem, doktore."

Rezervisala sam ti kartu. Čekamo te na aerodromu. Radujem se susretu.

Kad to proĉitam, znam da sam donela dobru odluku. Ne postoji bolja osoba
koja me sad moţe razumeti.

301
Profesorka28

Dva dana kasnije...

Springfield, Ilinois

"Zaista biste morali..."

"Morala sam."

"Ali već dva dana niste išli na posao. Zbog mene."

"Dva i još sto dva, ako treba."

Neko bi se zaĉudio otkud ja ovde. Samo Sara zna i zna koliko mi znaĉi što
sam ovde. Kao da ću ovde upoznati Harryja ponovo. Di mi je pravio problem,
najviše jer je hteo da naĊe i bije Harryja. Da li ti muškarci sve tuĉom rešavaju?!

"Puno Vam hvala. Nisam znala koga da pozovem. Imam samo Rafaela i
Saru, a trebala mi je podrška majke."

Šmrcnula sam i pogledala u prelepu obiĉnu gospoĊu preko puta mene. Kada
sam pozvala Lauru, skoro da nisam ni završila reĉenicu kad je sama rekla da se
spakujem i krenem. Ova ţena je ista ona ţena koja me je negovala zajedno sa
Harryjem, nekada davno.

"Dušo, meni je neizmerno drago što si baš mene pozvala. Znam da si sa

Lisom bliska."

"Harry bi odmah pozvao nju."

"E to si u pravu. Vidiš, pozvao je nju i jadao se, ali ne i mene. Mene,
njegovu majku, treba da se stidi!"

Kada sam stigla, opredelila sam se za istinu. Iako je njen sin bio u pitanju,
nisam ţelela da se krijem iza laţi. Ne, nakon što mi je pruţila ovakvo
gostoprimstvo.

"Verovatno se i stidi. Šta bi vam rekao, Laura?"

302
Profesorka28

"Ne znam. Vreme je da preuzme odgovornost za svoje postupke."

"Eh, da."

Još uvek se sećam one koja je onako ponosno uletela preteći mi venĉanim
papirom. Još uvek se sećam kako sam htela da je zgromim i oĉerupam kao
kokošku. To i razdvojenost od Harryja uĉinila je svoje. Iako sam ga volela, postala
sam nesigurna u njegove postupke.

"Šta te muĉi, mila?"

"Nisam pogrešila što sam se sklonila, zar ne?"

"Naravno da nisi. On treba sam da reši, sam da se smisli i posloţi prioritete u

ţivotu. On treba sam da shvati da ne moţe da ţivi bez tebe. A ti mu samo pomaţeš
u odluci."

Lako je reći, ali kako izdrţati? Nedostaje mi iako sam ljuta na njega. Ljuta
sam na ceo ovaj pokvareni i izopaĉeni svet. Ljuta sam što ne mogu da izbaţdarim
emocije pa da ne osećam ništa svaki put kad se desi nešto takvo.

"Vidi, mila, priĉala sam ti koliko sam bila mlada kad sam upoznala
Harryjevog oca. A znaš li da je on bio guverner drţave? Stariji od mene,
atraktivan, poznat? A ja? Studentkinja bez imalo pojma o ţivotu? Kada smo poĉeli
da se viĊamo, poĉele su i naše slike da izlaze. Guverner u vezi sa klinkom,
guverner ovo, guverner ono. I znaš šta smo mi uradili?"

Obišla je sto i sela pored mene. Zagrlila me i tako drţala. Uţivala sam u
tome. Zaboravila sam kako izgleda majĉinski zagrljaj. Zaboravila sam šta znaĉe te
emocije i toplina.

"Šta?"

"Venĉali se. Pokazali smo im da taj isti guverner i studentkinja misle

ozbiljno i da ih ništa ne moţe razdvojiti. Ne kaţem da je ovo sa vama isto, ali
sliĉno je. Ovde..."

Spustila je ruku taĉno iznad mog srca.

303
Profesorka28

"Ovde morate da budete naĉisto. Za tebe sam sigurna, ali moj sin... Znam da
je na dobrom putu i zato ćemo nas dve da uţivamo dok se on krĉka i muĉi. Ţelim
da te upoznam, da znam sve o tebi, da ti pomognem ako treba."

Da pomogne?

Više od ovoga? Više od onoga što je ceo ţivot ĉinila za Rafaela i mene? Je l'
ova ţena stvarna?

"Već ste mi pomogli. I Rafaelu i meni. I ja ne znam... kako da Vam se

oduţim ikad."

"Maria, već si mi se oduţila. Time što vraćaš mog sina na pravi put, što od
njega ĉiniš ĉoveka sa pravim vrednostima... Za mene nema veće nagrade. Hoćemo
li u šoping? Dva dana si tu, ništa od grada nisi videla?"

"Moţe."

Laura je bila jedna od onih ţena koje te neprimetno ubede u sve. Nisi ni
svestan, a već joj jedeš iz ruke.

*****

Kada sam stigla, nisam baš zamišljala ovako. Prvo, mislila sam da ću plakati
i saţaljevati se, ali Laura mi nije dala. Pa sam onda mislila da ću sedeti u kući jer
Chris i ona rade, ali ona je uzela slobodno do daljnjeg da me pazi i tetoši. I na
kraju, mislila sam da ću da se osećam loše jer krijem gde sam, ali ne osećam se.
Zapravo uţivam i neću sebi da kvarim.

"I opet ste uradili previše. Potrošili ste brdo novca na mene."

"Bilo mi je zadovoljstvo, a nisam ni osetila. Osim odela koje nosim na posao

ne pamtim kad sam sebi nešto casual kupila. Ti si me podmladila."

"Ali Vi niste stari!"

304
Profesorka28

"Maria, mila, nemoj da mi persiraš. Daće Bog da uskoro budemo porodica,

nema potrebe za takvim oslovljavanjem."

"Eh, sve bih dala za to. Volim vašeg sina. Ne bih da pomislite, pomisliš..."

"Naravno da ga voliš, dušo. Muškarci su satkani od toga da im slabo dolazi

iz guzice u glavu, ako me razumeš. Nije Harry izuzetak. Kad doĊu do najvaţnije
odluke u ţivotu, useru se i oduzmu... Nekad prave manje, a nekad i veće greške
misleći da rade dobru stvar. Neki dok se osveste proĊe ĉitava veĉnost... a mi
znamo da je Harry već u fazi rešavanja, da je lud i traţi što tu ludaĉu, što tebe."

Slušala sam Harryjevu mamu i bila je u pravu. Ja sam samo otišla i ostavila
ga.

"Nemoj sebe da kriviš zbog njegovih odluka."

"Treba da mu se javim."

"Javi mu se, ali nemoj da kaţeš gde si. Taman sad dok je pauza neka završi
sav taj haos, da moţete posle da uţivate. Ovde se osećaj kao kod svoje kuće.
Vaţi?"

"Vaţi. Hvala ti, Laura."

"Ma, na ĉemu mila?"

Upala sam u njihov prostor i bila prihvaćena. Chris je takoĊe bio mio ĉovek.

"Maria, mogu da pozovem Elly. Ona će ti pokazati grad, odvešće će te i u

Chicago. Jesi li bila tamo?"

"Jesam, ali samo poslovno. Nisam videla praktiĉno ništa osim terena."

"Eto, rešeno. Elly će jedva doĉekati."

Chris je takoĊe imao dete iz prvog braka i to ćerku, Elly. Koliko sam
razumela iz priĉe, starija je od mene par godina, ali zato vrlo ozbiljna. Završila je
koledţ, ali nikad nije radila kao menadţer. Najsliĉnije tome je da je otvorila
prestiţan butik i time se bavi. Jedva ĉeka društvo.

"Chris, ne znam koliko ću ostati. Ništa ne znam."

305
Profesorka28

"Koliko god ţeliš. Elly je po ceo dan u buticima, glavu ne diţe od nabavki i
papira. Biće super da ima društvo i malo te izvede. Ĉak, obe ćete uţivati."

"U redu."

Toliko ljubavi na jednom mestu. Ustala sam da pozovem onu moju, da mu

kaţem da sam dobro, da mu ĉujem glas. Uţasno mi nedostaje.

"Hej Iskro?"

"Hej."

"Kako si?"

"Dobro, bila sam i bolje."

Srce mi se steglo. Znam da je i njega ovo pogodilo. Znam, ali ne odustajem.

"Mari..."

"Harry, mislila sam sve što sam rekla. Volim te i dalje, neće me neka
veštaĉka lutka spreĉiti u tome."

Ako mu sve ovo ne bude dovoljno.

"Ali? Uvek ima neko ali."

"Ali, moraš da središ svoj ţivot. Znaš li da sam je skoro prebila kad je došla
na vrata? Proradilo je nešto u meni i nisam dala na svoje, razumeš?"

"Da."

Branila sam ga. Jesam, zato što ga volim. A kad voliš, braniš svoje svim
silama.

"Eto, sve je na tebi."

"Zašto si onda otišla?"

Pauza.

Uzdah.

306
Profesorka28

Pauza.

Uzdah.

"Zato što... Jednom si otišao i nisi me potraţio, ne mogu da dozvolim da se

to opet desi."

"Ali Maria?"

"Ne brini, dobro me paze ovde. Ĉujemo se. Volim te."

Sve znam. I da je patnja sastavni deo ljubavi, da je bol ono što te oĉvrsne, da
ti ljubav koliko daje, toliko i uzima.

Znala sam da je put dug, ali isto tako znala sam da je vredan.

Iako smo oboje bili mladi, znala sam da ţelim Harryja za zauvek.

Koliĉina ljubavi koja se u meni taloţila samo je osnov za dalje. Za volim te i

voleću te uvek.

MeĊutim, ja sam osoba koja ništa nije dobila na tacni. Tako i sad.

Ni sva moja ljubav, ovog trena nije dovoljna jer je pakostan i loš svet
napolju.

Moram imati strpljenja.

Moram imati poverenja.

Moram verovati u bajke.

Moram ĉekati svoj happily ever after.

*****

Dva meseca kasnije...

307
Profesorka28

Došla sam na kratko, a ostala dva meseca. Ustvari, mesec dana bila sam kod
Laure i Chrisa, a drugih mesec kod Elly u Chicagu. Ona mi se jako sviĊala, plus
kliknule smo na prvu. SviĊala mi se njena otvorenost, njena neposrednost, njena
lajavost.

"Oţenjen je? Pa ja bih ga kastrirala! Ali treba vam ta njegova stvar još
uvek..."

"Bogami sestro, ti se super drţiš. Ja bih već tu kuĉku prebila, kosu joj
poĉupala, oĉi izvadila. Jebena drolja!"

"Neka se krĉka. Oni kad su u pitanju, frajeri su i švaleri, a mi… mi smo

odmah kurve i šta još ne..."

Uţivala sam sa njom, u ţenskim stvarima, u jednostavnim sitnicama koje

sam kao mlada preskoĉila.

Ĉula bih se sa Harryjem koji još nije rešio status "ţene". Ne znam šta je
koĉilo, ali nije ne bilo briga. Kad bi rekao da još nije gotovo, zatvorila bih se i
spustila slušalicu. Nisam mogla da verujem koliko se oduţilo.

A onda sam saznala da većinu vremena provodi u bolnici. Dok sam ja

saţaljevala svoj ţivot, taj je ţivot uzeo danak kod jedne mlade osobe. Saznala sam
da je devojka Thomasa Carsona u komi i da ceo tim i Harry svakodnevno bdiju
ĉekajući da se desi ĉudo. Eto, ţivot nas samo u jednoj sekundi podseti da nismo
svemogući.

"Hej Iskro?"

I dalje me je isto oslovljavao. Moţda se ljutio, ali i dalje nije znao gde sam.
Mislim, saznao je da sam bila kod njegove majke. Tada je dugo ćutao i napokon
rekao u redu.

"Hej, šta ima?"

Uzdah.

"Hej Harry, jesi li dobro? Šta se dešava?"

"Probudila se. Thomas se vratio i Sem se probudila."

308
Profesorka28

"Stvarno?"

Nesvesno sam se prekrstila i u sebi zahvalila Bogu. Niko ne treba da doţivi

takvu sudbinu.

"Da. Svima nam je laknulo. Ne pitaj, novine su krenule, nastao je haos..."

"Harry..."

"Tako mi je ţao što se ovo oduţilo. Ne ţelim da joj dam novac! Razumeš?
To je htela! Ne dam joj!"

Znala sam da je do toga. Takve devojke ni ne trepću za dţabe. Ĉula sam mu

oĉaj u glasu, bespomoćnost.

"Znam. I ne treba."

"Ali blizu sam. Jebeš sve pare ovog sveta, kada ti nisi pored mene."

I kupljena sam.

Jedna obiĉna izjava i znam da je iz srca.

Harry Teylor je samo moj. Bićemo mi dobro.

Narednih dana sve se dešavalo brzo. Nisam se ni okrenula, a doktor Johnson

je insistirao da se vratim.

"Imam dobar posao za tebe."

"U Philiju?"

"Ne. Bićeš na terenu. Celokupna nega."

"U redu."

"Traţim liĉno tebe, Maria, jer ti verujem. Plus, Hose je odbijen."

"Odbijen?"

"Da, traţena je iskljuĉiva ţenska terapeutkinja."

"Aha, to. Dobro."

309
Profesorka28

Potpisala sam ugovor o poverljivosti podataka, zajedno sa Cortney. Nisam

znala ko još ide, ali izgleda da je nešto ozbiljno u pitanju. Sve je bilo pod velom
tajne.

Ali, meni nije prvi put. Znam kako to funkcioniše.

Kada sam stigla u stan, htela sam da pozovem Harryja i kaţem da sam tu.
Htela sam da odem do njega jer je dva meseca razdvojenosti bilo i previše.

Nisam to uradila. Kokoška od njegove "ţene" poslala mi je sliku. Jebenu

sliku njih dvoje.

Jesam li ţivela u zabludi sve ovo vreme? Jedan korak napred, pa dva nazad.
DoĊavola!

Veruj, Maria. Samo mu veruj, bodrila sam sebe.

Spakovala sam na brzinu stvari i otišla do Sare. Sutradan sam otputovala za

Vajoming.

Tamo gde će mi se ţivot promeniti zauvek.

310
Profesorka28

"Kad je Harry sreo Mari"

HARRY

Ništa mi ne ide. Ţivot mi je otišao u kurac. Otkad se Kendall pojavila sa

papirom i priĉom o braku, sve je otišlo dovraga. Najgore, imao sam osećaj da mi je
Maria iskliznula iz ruku. Iako je tvrdila da nije, da se ne odriĉe nas, jebeno kao da
sam bio sve dalje i dalje od nje. A time što je otišla, to mi je i potvrdila.

"Pusti devojku. Prošla je mnogo toga."

Sedeo sam sa Michom u stanu. Prvi put pozvao sam ga tek onako da doĊe.

"Ali otišla je!"

Raspoloţenje mi je variralo. Ĉas sam bio nadrkan, ĉas ljut, ĉas besan.

"Jebi se, znaš. Mene bi Hana obesila za jaja da sam joj tako nešto uradio.
Ostavila ti je šansu, ostavila ti je izbor. I na tebi je da ga naĉiniš."

Pili smo pivo i samo sedeli. Televizor je bio ugašen, samo se sa radija ĉuo
Enio Moricone. Previše smo vremena provodili u bolnici.

"Kako?"

"Završavaj to sa Kendall, pod jedan. Pod dva, gospodine Razuzdani, šta

ţelite od Marie? Pod tri, ako ţeliš da se preseli skroz, naĊi novi stan. Ovde sve vrvi
od sexa i greha, ja ga jebote osećam."

"Kako šta ţelim od nje, Mich? Pa sve."

"E pa to treba njoj da kaţeš, a ne meni. Stisni bre muda, imaš 30 godina!
Nije mala stvar. Ne morate odmah da se uzimate, šta si se usrao."

311
Profesorka28

Glupo je reći da sam od Marie ţeleo puno toga i ĉak dugoroĉno, ali baš na
brak, taj pojam koji mi je Kendall upropastila, nisam pomišljao.

"Harry, postoji zajedniĉki ţivot, postoji veridba, postoji svašta nešto što
moţete praktikovati pre braka. Nemoj da izgledaš tako zaprepašćeno."

Odmahnuo sam i nategao veliki gutljaj. Ţivot mi je u haosu, a ja sam jedini

krivac.

"Znam. Samo nakon Kendall..."

"Alo malac, opasno mi piĉiš po ţivcima. Hoću da se središ jer kad se Hana
porodi, neću moći da ti izigravam psihića, znaš?"

"Molim?"

"Ne moli, nego poĉni da radiš. Rekla ti je da te voli, dokazala više puta, a ti?
Pa šta ako je otišla, pametna cura."

"Volim je, znaš?"

U piĉku materinu. Prvi put sam to rekao naglas i to Michu.

"I eto ga opet. Ja sam pogrešna osoba, a usput i znam to. Vidi se po tebi, prvi
put si istinski skenjan."

"Dobro. Nema više kukanja."

"Tako je. Hoćemo do bolnice?"

"Hajde."

Svaki dan smo odlazili u Mercy Philadelphia hospital. Pruţali smo podršku
ocu i sestri Sem, jedni druge bodrili dok smo ĉekali da se Thomas pojavi.

"Mich, moţda nije ni vreme, ni mesto da pitam... je l' Thomas stvarno nije
znao ko je Sem?"

"Nije. Ali nije tako kako misliš. Mnogo je dublja ta priĉa. Po onome što sam
ĉuo od Hane, Brown je bio sve, samo ne dobar muţ."

"Uh, odvratan mi je. Sada znam i zašto."

312
Profesorka28

"I meni je odvratan, ali on nam je trener i slušaćemo ga, ok?"

"Ok."

Muĉio sam se i sa time. Ako Thomas nije znao ko je Sem, da li je moguće da

sam ga ja nagnao da shvati? Setio sam se Sem i izbora za miss Utah. Bio sam
tamo, a bio je i trener.

Kada doĊemo do Samanthine sobe, sve zaboravim. Kolika god bila njena
krivica ili ne, ona nije zasluţila ovo. Niti su ovi ljudi zasluţili svu ovu patnju.
Sećam se njene prijateljice Silvie, koja radi kod Jo-a i stalno nas usluţuje. Sad,
propada pred našim oĉima. Otac i sestra, stare svaki dan brzinom svetlosti. A kad
uĊem u sobu sa Michom i Dannyjem, poţelim da momentalno mogu da zagrlim
Mariu i kaţem joj koliko je volim. Ţivot je kratak, jebote. Prekratak.

Ulazimo samo toliko da par minuta stojimo kod vrata. Da gledamo u lice
koje spava, ne pomera se i kad više ne moţemo da podnesemo izaĊemo i idemo u
kapelu.

Svaki jebenu dan.

Boţe, zašto? Boţe, dokle?

Osetim vibraciju u dţepu i vidim poruku od Kate.

DoĎi kod mene kući, adresa u nastavku.

"Mich, moram do Kate."

"Hajde, momĉe."

"Ideš?"

"Ne, ostaću još malo."

I tako svaki dan isto. Previše je vremena prošlo. Bojim se i da pomislim na

najgore.

A šta ja ĉinim?

Pola sata kasnije upoznam muţa od Kate, upoznam Roya još jednog borca.

313
Profesorka28

"Teylor, svaka ĉast. Uţivao sam."

"Hvala, gospodine."

"Aaa ma nisam ni ja nikakav gospodin, pogotovu ovako u kolicima."

Kate je skuvala kafu pa nas odvela u kabinet. Razne slike poznatih liĉnosti
visile su na zidovima.

"Vau, pa ti si zvezda, Kate."

"Jok, ja sam vladar iz senke. Izvoli sedi, Harry. Imam novosti."

"Da ĉujem."

Kao što sam i pretpostavljao, sve moţe da se reši uz ogromnu koliĉinu

novca.

"Slike koje poseduje jebu stvar. Ako joj damo za razvod, niko ne garantuje
da kasnije neće slike da objavi. A ţelimo da te oĉistimo tog šljama pre nego što
prava ţena stupi u tvoj ţivot."

Jebi ga, osećam se usrano jer sam do skora dobrovoljno bio deo tog šljama.
Kate kao da vidi kroz mene, lupi šakom o sto i nastavi:

"Mali, biti deo javnosti je teret sa kojim malo ko moţe da se nosi ĉitav ţivot.
Vi to sasvim dobro radite. Nema niĉeg loše u tome što si ţiveo, zezao se i ostalo.
Sada je tome kraj i stavićemo veliku taĉku."

"U redu."

"Samo nemoj da ovo radim uzalud?! Jasno?"

"Jasno, Kate."

"Tako. Plus, dovela sam te da upoznaš Roya. Da vidiš kako ja slavim ţivot
svaki dan. Da smo on i ja jaĉi od moţdanog udara. Da iako nije najbolje, nama je
dobro. Razumeš šta ti govorim?!"

"Razumem, Kate. Porodica je najbitnija stavka u ţivotu."

"Apsolutno."

314
Profesorka28

"Imam još jednu molbu pre nego što odem."

"Reci."

"Ustvari dve. Prvo, ne dam joj pare. Iskopaj nešto o njoj, bilo šta. A drugo,
hoćeš li mi pomoći da naĊem drugi stan?"

"Bravo. SreĊeno."

*****

Maria je bila kod Laure. Mesec dana ĉuli smo se, priĉali, nijednom mi nije
nagovestila gde je. Otišla je u Ilinois. Ne znam da li da budem ljut ili da mi bude
drago i milo jer je od svih ljudi odabrala baš nju. Ovog puta ni Lisu, ni Saru, već
moju majku.

Drago mi je zbog toga. Ipak jeste.

"Nije više ovde, dragi."

"Majko, nisam to od tebe oĉekivao."

"Naravno da nisi. Oduvek si sa Lisom bio bliţi."

"Mah… kako misliš nije tu više?"

"Harry, jesi li rešio tu, tu, nemam više reĉi?"

"Nisam još."

"E, onda ništa od toga gde je. Pusti je, sine. Pusti je malo da uţiva, da ne
misli o tome. Iako te nije bilo samo nedelju dana, ona je prošla svašta za to vreme.
Iako je borac, svakoga stigne. Bolje da je ovako sada, nego kad krenete nešto
ozbiljnije."

"Dobro, kako ti kaţeš."

"Volim te, Harry."

315
Profesorka28

"I ja tebe, mama. Biće sve dobro."

Već mi je muka od ponavljanja, biće sve dobro, biće sve dobro, a nikako da
krene.

Našao sam dva lepa stana koja su mi se svidela. Za sada, kuće sam postavio
po strani. Ako budemo hteli kuću, nju ću birati sa Mariom.

"Harry!"

"Hej?"

"Dobio sam devojĉicu! Rodila se Christina!"

"Ĉestitam, tata."

"Veĉeras kod Jo-a, ćao."

Radovao sam se zbog Micha i Hane. Jedini je bio oţenjen meĊu nama, sa
evo troje dece. I šta mu fali? A samo je pet godina stariji od mene. Jebi ga.

Pozvao sam Lisu da doĊe i da mi pomogne da odaberem.

"Da preletim pola zemlje zbog stana?"

"To nije obiĉan stan! Jebote, tu ću ţiveti sa Mariom! Znaš ono... zauvek
zajedno..."

"Aha, to. Onda u redu. Uzeću slobodan dan u galeriji i eto me. Doug nek
ĉuva klinca."

Vreme je prolazilo, a Maria mi je nedostajala do te mere, da mi je došlo da

molim. Da, ţeleo sam da je molim da se vrati. Bio sam na korak ĉak i da
preklinjem. Ko bi rekao, a?

"Ovaj mi se jako sviĊa. Mislim da će vam baš odgovarati. Plus, moţe da se

napravi i deĉja soba za prvo vreme."

Jebi ga, još nisam spreman. Znam šta sve ovo znaĉi, zajedniĉki ţivot vodi ka
svemu tome. Ali, šta ako userem? Kakav bih ja bio muţ? Kakav tek otac? Ne
mogu još da se zamislim u tome.

316
Profesorka28

"Hm..."

"Hajde H, diši. Polako, sve će doći na svoje. I sam znaš da je Jamie nešto
najlepše što mi se dogodilo. Šta misliš o ovome? Hoćemo odmah da te preselimo?"

"Moţe. Idem da se dogovorim. Kupljeno."

Sve se moţe za novac. Brzinom svetlosti Lisa me iz starog stana preselila u

novi. Za jedan dan.

Stojim i gledam u zidove, gledam šta bih još mogao da uradim da se Marii
svidi. Ponekad vaja. Mogao bih da joj napravim mini radionicu. Ili da ostavim sve
ovako, a ona da namesti kako ţeli.

Odluĉim da ostavim stan baš takav jer ne ţelim da Maria oseti da joj
namećem. Sve što bude ţelela, dobiće. Što što bude poţelela, ostvariću joj. Samo
da doĊem do toga da bude pored mene.

I opet jebene pare.

"DoĎi hitno. Došao je Thomas. Nije dobro."

Dannyjeva poruka me trgla iz sanjarenja.

"L, moram u bolnicu. Vidimo se veĉeras."

"Vidimo se. Imam još nešto da donesem."

*****

Sad vidim koliko je tanka linija izmeĊu ljubavi i mrţnje. Koliko nas neki
postupci teraju da brzopleto reagujemo, a posle da se celog ţivota kajemo. Thomas
Carson više nije onaj ĉovek koji je harao. Ostala je bleda senka kada se vratio i
video Sem u krevetu. Taj ĉovek, sada se ne odvaja od nje, plaĉe svaki dan, terajući
i nas da plaĉemo kao jebene piĉkice.

317
Profesorka28

Neću ovo dozvoliti.

Neću otići tako daleko.

Završiću sa ovim jednom zauvek.

I kada pomislim da moţda više nema nade, Bog nas je pogledao, Sem se
vratila, Thomas ţivnuo, a mi svi odahnuli. Slavimo ţivot. Slavimo svaki dan što
smo ţivi i ne treba da se obaziremo na prošlost ma kakva bila, a ni na budućnost
jer ne znamo kakva je. Slavimo današnjost.

*****

Ubiću Kendall. Ne znam kako sam sebi ovo dozvolio, niti kako sam ispao
toliko glup.

Samo sam hteo da se sve završi, ako hoće jebene pare daću joj, samo da me
ostavi na miru. A naseo sam.

"Alo mali, šta sam rekla? Ja ću ovo srediti! Zašto me nisi poslušao?"

Kate me riba i to sa razlogom. Otišao sam da se vidim sa Kendall, nesvestan

svega. Naravno, prevideo sam koliko je prepredena. Ne, nije dala našu sliku u
novine, već tamo gde najviše boli. Poslala je Marii. I time zakomplikovala ono što
je već bilo komplikovano.

"Zato što ne mogu više! Maria mi izmiĉe! Razumeš li, Kate?! Devojka koju
volim me neće doveka ĉekati!"

"Slušaj me, mali, imam više godina od tebe, a samim tim i iskustva. Ako
sam rekla da ću srediti, onda hoću. Ovo sa Thomasom i Sem nas je sve poremetilo.
A ti, vidi se da ne poznaješ nijednu pravu ţenu. Ako te voli, ĉekaće."

Bio sam na korak na napišem ĉek. Bio sam na korak da joj dam i više nego
što traţi, samo da mi se zauvek skine sa grbaĉe. A onda sam video kako nas slikaju
i to u momentu kad je ona htela da me dotakne. Ili me je dotakla.

318
Profesorka28

"Sredi se. Imam je u šaci. Iskopala sam nešto o njoj, ali prepusti meni."

"Kate, novci nisu problem. Daću ti sve pare ovog svega samo je otkaĉi od
mene. Ţelim mir, ţelim moju devojku i ţelim ljubav. Nije valjda previše?"

"Nije. Javljam ti za papire. Kakav je stan?"

"Predivan. Mislim da će se svideti Marii."

Kada završim sa Kate, okrenem Mariu. Znam da je muĉi sve ovo, ne više
nego mene.

"Hej Iskro?"

"Hej…"

Mrzim kad osetim njenu distanciranost, njenu ravnodušnost.

"Šta ima, kako si?"

I što mi se na kraju cela konverzacija svodi na isto. Jadan i bedan sam.

"Ništa. Kod tebe?"

"Još uvek ništa, ali biće. Još samo malo."

"Vaţi."

"Maria, znaš da mi ona ništa ne znaĉi?! Znaš li to?"

"Znam, Harry. Volim te takvog kakav jesi, sa svim manama i vrlinama."

Voleo bih da mogu da vrisnem koliko ja nju volim, ali ona zasluţuje da ĉuje
te reĉi uţivo i da ih ponavljam do besvesti.

"Znam, dušo. Imam utisak kao da mi se sve samo još više komplikuje. Jedva
ĉekam da te odvedem na neko pusto mesto, da budemo sami nas dvoje..."

"Obećaj da hoćeš."

"Obećavam."

"E onda dobro. I znaj da ćemo se videti i pre nego što misliš."

319
Profesorka28

"Kako?"

"To je tajna."

Hoće li se više ova agonija završiti?!

Još nešto sam imao u planu i zato pozovem mog majstora.

"Scott, trebam uslugu."

"Naravno, Teylor. Šta radimo ovaj put?"

"Samo reĉi i brojeve."

"Vaţi. Moţe veĉeras?"

"Moţe."

Pokaţi joj koliko ti znaĉi.

Kao što sam obeleţio datum poslednjeg susreta, tako ću obeleţiti i datum
kad se ona vratila. Na sve moguće naĉine prisvojiću Mariu sebi, rešen da je više
nikad ne pustim.

Maria Ferante je moja.

Devojka, prijateljica, ljubavnica, ţena, sve. Uvukla se neprimetno u moj

ţivot, tu nastanila i zauvek ostala. Maria, Iskra mog oka.

MARIA

Ţivot je ovde lep. Definitivno nije ono što sam oĉekivala, ali je dobro i bolje.
Upoznala sam Sem i Thomasa Carsona. Ja sam njen liĉni terapeut. Ja sam osoba sa
kojom provodi najviše vremena. Samantha, devojka koja je tako mnogo prošla.
Nju pogledam, pa zahvalim Bogu što sam ţiva i zdrava. Nju gledam kako se trudi
da se oporavi, pa zahvalim Bogu jer Harryja i mene ne ĉeka taj put. Onaj fiziĉki
bol koji je Samantha preţivela mnogo je veći i strašniji od emocionalnog vrtloga u
kome sam ja.

320
Profesorka28

"Samantha, polako."

"Rekla sam ti da me zoveš Sem. I hoću da ĉujem sve o momku zbog kojeg si
tuţna."

I tako me je za ĉas proĉitala. Nema pametnija posla. Ceo dan radimo i

veţbamo, dok nas Thomas konstantno proverava. Gledam i vidim kako je jedan
Thomas "Divlji" Carson uspeo da se toliko promeni zbog ljubavi. Iako je već u
dobrim godinama, nije prezao da se penzioniše i posveti Sem. Drţala sam sama
sebi palĉeve da će i Harry pored svega izabrati mene. Ne, ja ne traţim niĉeg da se
odrekne. Ne, ja ţelim da osim fudbala, ja budem druga najbitnija stvar u njegovom
ţivotu.

"Harry? Koji Harry? Teylor?"

Videla sam prijateljicu u Sem i zato sam joj rekla istinu. Znala sam da će
ćutati iako je već razvijala film u glavi.

"Deset godina? Deset godina traje ta agonija?"

"Jedanaest. Ne brini, nismo se viĊali. Trajalo je, pa smo se razišli pa ponovo

sastavili. Šta znam, turbulentno."

"O Maria dušo, ako neko zna šta je turbulentno, to sam onda ja. Priĉaj
dalje... Jao, kako ću ga srediti."

"Oţenjen, nekom piĉkom?"

Samantha se toliko naoštrila da na momente nisam znala šta da radim.

"Sem, desilo se. Znam da nije kriv, ona ga je navukla. Razveo se..."

"Razveo? Hm... On je gori od Thomasa, ali pašće mi šaka. I taĉno znam kad
i kako. A ti ćeš biti lepotica dana."

Sa ţenom takvog karaktera i volje ne treba se kaĉiti. Sve sam joj prepustila i
ĉekala.

Uskoro će Thomasov 40-i roĊendan, savršeno vreme i savršeno mesto da

stavim taĉku na sve. Znam da dolazi, Sem ga je pritisla. Taĉno sam osetila kako
ţeli da se izvuĉe, ali sa Sem nije imao šanse.
321
Profesorka28

"Cortney, je l' Sem dobro jede?"

Jedino nam je Thomas bio za petama. Uopšte ga nije bilo briga za proslavu.
Po ceo dan je vodio raĉuna šta je Sem radila i koliko se zamarala. Mislim da je to
divno. Mislim da je on divan. A pre... nikad ne bih rekla.

Zato verujem u ĉuda.

Zato verujem u Harryja.

"Thomas, sve je u redu. Ona lepo napreduje, disciplinovana je. I Maria je

zadovoljna. Opusti se."

"Ne mogu da se opustim. Nikad više neću biti opušten. Zamalo da je

izgubim!"

Obe smo gledale belo u tog grmalja. U ĉoveka koji je završio karijeru da bi
podredio sve oporavku voljene ţene i od mene ima ogroman respekt.

"Thomas, što se tiĉe roĊendana..."

"Vi ne idete nigde. Sve da ste bile tu, jebe mi se za roĊendan, ali ćutim zbog
nje."

"U redu. Tu smo."

Već je prošlo mesec dana i Sem je super napredovala. Naravno, bila je pod
lupom i znam da joj je bilo dosta svega... ali protiv Thomasa nismo mogle.

"Kad Harry doĊe, oĉekujem vatromet."

"Hm... Misliš li da je sve gotovo?"

"Nešto mi govori da jeste. Ako hoćeš, mogu diskretno da se raspitam kod

Kate. Ona je naša dobra vila, sve ih je oduvala."

"Ne treba."

"Maria, ako je Harry upola kao Thomas, pašće."

"Sem, me preteruj. Nisam ja zvezda veĉeri, niti slavljenica tako se i ponašaj.

Biće brdo ljudi."

322
Profesorka28

"Tako je. Zato ćeš ti moći da ukradeš Harryja nasamo. On verovatno misli
da dolazi po kazni ovde... Joj, jedva ĉekam da vidim kako će se iznenaditi."

"I ja. Nisam ga videla tri meseca."

"Eh da. Dobro, prošlo je. Sad samo hrabro, ti si divna ţena, Maria, i
zasluţuješ najbolje."

"I ti isto, Sam. I ti isto."

"Ja sam moje najbolje vratila. Bilo je teško, ali uspela sam."

"Idemo dalje?"

"Idemo. DoĊi, imam super stvarĉice od Silvie."

"Ne, nikako."

"Da, svakako. Harry Teylor će pasti na dupe."

*****

Leptiriće koje osećam u stomaku nisam osećala odonda. Od one godine kada
sam upoznala frajera zvanog Teylor. On me je osvajao tad, doveo do toga da se
zaljubim u njega kao neiskusna devojĉica. Podario mi prvi i drugi poljubac, dodir,
strast i nešto što pamtim oduvek. Nakon deset godina, vratio je iskru mom oku,
zapalio ono davno ugašeno i naveo da se ovog puta nepovratno zaljubim u njega.

Zato mi nije vaţno što izgledam sreĊenije i bolje od Sem. Što moja haljina
izgleda kao venĉanica. Nije mi vaţno što izgledam kao da mi ţivot zavisi od ovog
susreta... jer se upravo tako i osećam.

"Samo što nije. Opusti se dušo."

"Ne mogu. Imam tremu."

"Evo ga. Harryyyy"

323
Profesorka28

Trenutak kada je izašao iz auta ostavio me je bez baha. Obuĉen u skroz crnu
kombinaciju zraĉio je takvom seksepilnošću da sam na momente previdela šta drţi
u rukama. Bebu. Harry nosi neku bebu.

"Polako, dušice. To je Christina, Michova i Hanina beba. Diši."

"O moj Boţe. Zvaniĉno sam odlepila."

"Nisi. Vidi ga kako je sladak. Ţeliš li to sa njim?"

"Ţelim, naravno. Ali ne još. On bi se onesvestio kad bi mu pomenula bebu."

"E pa ja moram Thomasu jer ga stiţu godine. Ako ţelimo više dece moramo
odmah da se bacimo na posao. Dušo, ni Harry ni ti ne treba puno da ĉekate. Ĉemu
to?"

Harry je predao bebu Hani i krenuo da se pozdravi sa Thomasom i Sem koja

ga već kori.

Ja sam sakrivena iza stuba. Odjednom slabost mi proĊe telom i obuhvata me

drhtavica.

"Odi tamo do onog stuba. Imam nešto za tebe tamo."

"Za mene? Sem, nisam raspoloţen."

"Došao si mi namrĉen na proslavu?! Idi, ĉoveĉe, kad ti lepo kaţem."

I tada je krenuo nesvestan da ja stojim tu. Da ĉekam. Da brojim minute,

sekunde.

"Harry."

Jedva sam uspela da prozborim, a da ne zaplaĉem.

"Iskro?"

Bilo je sve što smo rekli jedno drugom pre nego što su me ruke uhvatile,
obmotale se oko mene i zagrlile me jako. Nisam ni disala dok su me njegove usne
ljubile i utiskivale se u mene kao da ţeli da bude siguran da sam tu. Nisam ni
opustila, ni pomerila telo dok sam ipak plakala od sreće. Red suza, red poljubaca.
Predivan osećaj.
324
Profesorka28

"Ne mogu jebeno da verujem. Sem je znala?!"

"Aha."

Nisam mogla da se odvojim. Nisam to ţelela. Ovo telo koje me grlilo falilo
mi je više nego išta. Tri meseca sad i više nikada nećemo biti razdvojeni. Nema
jebene šanse, što bi rekao Harry.

"O Harry, toliko si mi nedostajao. I tako mi je ţao što sam otišla i ostavila
te."

"Hej, hej."

Brisao je i lizao jezikom moje suze.

"Maria, Iskro, gotovo je sve. Sad sam tu uz tebe. Gledaj me, daj mi te oĉi
boje ćilibara. Daj mi da im kaţem, nema više onih ţena, nema papira da nas
razdvoji, niĉega. Volim te. Oduvek i zauvek samo tebe, Maria Ferante."

"Voliš?"

Ne kaţu dţabe, srce će mi iskoĉiti iz grudi. Ono bije kao ludo tako da
osećam u ušima otkucaje. Ono preskaĉe, udara, dobuje. Ono poruĉuje on je taj,
jedan jedini,

Harry-Stena-Teylor.

"Volim, oboţavam, sve. Moram toliko toga da ti kaţem, moram da ti

pokaţem, moram... Uh..."

Stala sam i uhvatila ga za obraze. Bili smo tako blizu, osećala sam njegov
dah na svom obrazu.

"Ti si moj ĉovek. Verovala sam u tebe i u nas. Znam da nije bilo uzalud. I
zato te još više volim, Teylor. Ti si jedini ĉovek koga sam oduvek volela. Ne ţalim
ni zbog ĉega. Ovako je moralo da bude, ok?"

Mislim da je ovo najduţa izjava ljubavi. Biće vremena. Biće prilika.

Mogu da ponavljam koliko ţelim.

"Ok. Kad ćemo kući? Ţelim te za sebe."

325
Profesorka28

"Harry, mi smo na roĊendanu. Plus, ja ovde radim, ne mogu samo da odem."

"To ćemo još videti. Pusti me sad."

I ponovo je prisvojio moje usne i moje telo. Stajala sam naslonjena na stub,
dok je Haryyjevo telo poklapalo moje.

"Sve mi je nedostajalo. Ovo telo... Ne mogu da doĉekam... kao da si upalila

fitilj..."

Priĉao je izmeĊu poljubaca. Taĉno tako sam se i ja osećala.

"Znam. I ja osećam isto. Ali moramo na ruĉak. Kasnije, Harry, kasnije."

Mnogo kasnije završili smo u mojoj sobi. Sav svet veselio se napolju
proslavljajući Thomasov roĊendan i Samanthin oporavak.

Mi smo slavili nešto drugo.

Dok je Harry ljubio moje golo telo, slavili smo ljubav.

Slavili smo pobedu, slavili smo poverenje. Slavili smo osnovu za dobar
nastavak ţivota.

"Kupio sam novi stan."

Poĉeo je sitnim poljupcima sve od stopala ka gore.

"Jesi?"

"Da. Tu ćemo ţiveti zajedno."

"Koliko dugo?"

Nastavio je ka unutrašnjosti jedne butine, zatim i druge. Sve me je peklo, ali

nisam se mrdala. Uţivala sam u išĉekivanju.

"Zauvek, Iskro."

Kad je prešao preko mog centra, pala sam unazad i prepustila se.

"Imam dve nove tetovaţe."

326
Profesorka28

Njegov jezik izvodio je ĉuda. Na momente me je lizao, zatim grickao pa

ponovo raspametio. U glavi mi je bubnjalo od nabijene sexualne tenzije. Tri
meseca...

"Dve?"

"Hm..."

"O Boţe, Harry!"

Kada mi je usisao klitoris, eksplodirala sam.

"Vodim te na Mauricijus."

"A? Ah..."

Dahtala sam dok me je on i dalje obraĊivao, a mozak pokušavao da

registruje sve reĉeno.

"Ţelim decu sa tobom."

BAM! Stala sam, povukla ga za kosu terajući da se uspe na mene. Raširila

sam noge davajući mu dovoljno prostora da se smesti tu.

"Kaţi ponovo."

"Ţelim decu sa tobom. Ţelim ceo paket. Sve, ali ne još ako se slaţeš."

"Slaţem se, naravno da se slaţem. Volim te."

Osetila sam kako prodire u mene lagano sporim tempom.

"Brţe."

"Ne, ovaj put ćemo voditi ljubav. Ovaj put ćemo se voleti kako dolikuje."

"A kad ćemo biti razuzdani?"

"To ostavljamo kad doĊemo kući."

Spustio je ĉelo na moje i poĉeo da ljubi po licu. Svaki poljubac pratio je

jedan spori ritam nabijanja, taman da doĊem blizu pa nestanem.

327
Profesorka28

"Ne muĉi me. Nisam se sexala tri meseca. Treba mi ovo."

"Treba i meni, Iskro. Upravo ovo mi treba."

Tu u toj sobi prvi put smo oboje svršili govoreći jedno drugom volim te.

Na samom kraju kada je pao preko mene na ruci sam videla drugi datum,
datum kada smo se ponovo sreli.

"Rekao si dve tetovaţe. Gde je, druga?"

Polako se pomerio i okrenuo glavu. Ispod glave na vratu prema ramenima

stajalo je Sparkle of my eye (Iskra mog oka).

Harry Teylor bio je mnogo toga. Moţda je bio ĉak i onakav kakvim su ga
predstavljali, ali ispod površine to je bio predivan i emotivan muškarac.

Taj muškarac je za tri meseca totalno reorganizovao svoj ţivot i stvorio naš
zajedniĉki. Moţda smo onda bili premladi i nije bilo naše vreme, moţda nismo bili
zreli i nismo znali i ţeleli da priznamo šta nas je zadesilo. Ali sada, deset godina
kasnije... kad sagledam svoj ţivot, volim što je tako. Volim što smo videli i drugu
stranu. Volim što smo probali i drugo jelo. Volim što... Volim što smo otkrili da
uprkos svemu jednom davno spakovano, nije zaboravljeno.

Jednom davno zagašeno, ponovo je upaljeno.

Jednom davno prestalo, ponovo je poĉelo.

Naše vreme tek dolazi.

"Sve moţe, samo ţelim ţurku za useljenje. Ţelim da doĊu svi ljudi koje
volimo."

"Naravno."

"Ţelim tvoju majku i Chrisa, ţelim Rafu i Alteu, ţelim Lisu, Douga i Jamie-
a, ţelim Saru i Hosea. Ti?"

"Ţelim Micha i Hanu, Thomasa i Sem, Dannyja, ţelim Maylee."

"Divno."

328
Profesorka28

"Na kraju svega, ţelim tebe, Maria Fernanda Diaz Ferante. Volim te."

"I ja tebe, Harry Razuzdani Teylor."

329
Profesorka28

Epilog

ISKRA

Deset godina kasnije...

Posmatrala sam loptu od gline na kojoj je potpis blago izbledeo. Prvo i

poslednje umetniĉko delo Razuzdanog Harrya. Moţe li prošlost da promeni naše
ţivote? Moţe ako joj mi dozvolimo, zato nisam dala da na putu ka sreći stane bilo
šta. Ni paparazzi, ni Las Vegas, ni jebena Kendall. Drţala sam se hrabro verujući u
nas.

"Opet gledaš tu kamenu loptu. Baš je sranje!"

Iz sećanja me je vratio glas Williama, našeg starijeg sina.

"Pripazi na reĉnik, mladi gospodine. A ta "kamena lopta" kako je nazivaš,

odigrala je vaţnu utakmicu u mom ţivotu."

Prošla sam rukom kroz njegovu mekanu kosu.

"Jesi li završio pakovanje?"

Uz veliki uzdah okrenuo se i uputio ka dnevnom boravku. Na ĉupavom

tepihu sedeo je Michael i crtao po papiru velike krugove.

"Hej mališa, šta to crtaš?"

Podigao je glavu i uputio mi ogroman osmeh. Moj malac genijalac.

"Pokon za Lisu. Ona je umetnici, vejiki umetnici."

330
Profesorka28

Podigao je ruke u vazduh pokazujući mi veliĉinu. Svet je njihovim roĊenjem

dobio dva Harrya u malom izdanju pošto su oba moja deĉaka bile kopije svog oca.
I po izgledu i po šarmu jer su sa sedam i ĉetiri godina uveliko privlaĉili paţnju gde
god se pojave. A ja sam sa njima dobila dve brige jer nije mala stvar ako pokupe
razuzdanost svog oca za koju godinu.

"Jesi li završio? Moramo da se spakujemo. Lisa i Jamie uskoro dolaze."

Skoĉio je istog trenutka i svojim trapavim nogicama uputio se ka sobi.

Tri, dva, jedan….

"Mamaaaa."

Obojica su kao naruĉeni poĉeli da viĉu. Već ih znam, gde su mi čarape, gde
je dres što mi je tata kupio, jesi li mi oprala šorc za kupanje, je l' tablet napunjen…
Stotinu pitanja u dva minuta.

"Tišina!"

Viknula sam i smirila njihove glasove. Oboţavam svoju decu, ali

neobuzdani su.

"Jedan po jedan. Sve vam je oprano i sloţeno na krevet. Tablet je pun."

Umorno sam izdahnula. Hoću li biti zla ako kaţem da će mi odmor od par
dana prijati? Koliko god volela svoje deĉake treba mi mojih pet minuta. Naših pet
minuta samoće. Spakovala sam stvari i samo što sam zatvorila torbu zaĉulo se
zvono, a sa njim i bat koraka. Dok sam iznosila torbe ĉula sam glasove. Lisa je
stajala na vratima u prelepoj haljini boje breskve.

"Gde su moji mezimci?"

Zagrlila je obojicu. Nju godine ĉuvaju. I dalje izgleda isto kao pre skoro
dvadeset godina.

"Je l' idemo na bezen, je l' veliki, je l' ima tobogan…"

Opet pitanja. Michaela još uvek nisam odvajala od sebe.

"Idemo prvo da ruĉamo, pa onda na bazen."

331
Profesorka28

"Hvala ti, Lisa, na ovome."

Poljubila sam je u obraz. Pitala sam se da nije prerano?! Da nisam

prenaglila?!

"Nema na ĉemu, mila. Ovo će i za mene biti uţivanje. Gde je H?"

"Otišao je jutros na trening. Oĉekujem da će se do ruĉka vratiti."

Ovo je njegova poslednja sezona. Posle nje se povlaĉi iz profesionalnog

igranja. Sam je odluĉio, a ja ga pratim. Tako je oduvek.

"Dobro dušo, mi smo otišli. Odmarajte."

Namignula mi je pre nego što su seli u auto. Eh, nisu ni otišli, a već brinem.
Hoće li Lisa moći sa njima?! Da ne bi razmišljala i odmah zvala, vratila sam se
svojim obavezama. Uzela sam kutiju za igraĉke i krenula redom da skupljam.

Jedva čekam da te vidim.

Poruka me prekine u poslu. Nasmejem joj se, dok sipam ĉašu hladnog soka i
sedam za kuhinjski šank. I dan danas njegova jedna reĉ zna da me baci u
razmišljanje. I dalje je bio stena od ĉoveka sa svim svojim mišićima. Osim koje
borice oko oĉiju ništa drugo na njemu nije odavalo utisak da godine prolaze. Znala
sam dok leţimo da zatvorim oĉi i prstima prelazim preko njegovog lica kao kada
smo se upoznali. Tada sam bila nesigurna devojĉica koja se krila iza svog
hendikepa dok on nije ušao u moj ţivot. On me je naterao da se pokrenem i
shvatim da se ţivot odvija izvan ĉetiri zida.

Još uvek mi nije svejedno dok traje sezona, muško je to. Bez obzira na brak i
dalje ga krasi epitet Razuzdanog, i dalje ga devojke obasipaju brojevima telefona i
dalje vrište i kliĉu njegovo ime.

Ali svaki put kada se vrati kući, on mi dokazuje da sam jedna jedina u
njegovom ţivotu. Zato smo rešili da iskoristimo ponudu Thomasa i Sem i
otputujemo na Skiathos gde imaju kuću. Potrebno nam je da odmorimo glave i da
se pripremimo psihiĉki za poslednju sezonu, oboje. To je veliki korak u ţivotu
jednog tako dobrog igraĉa. Onog momenta kad završiš karijeru, jedan deo tvog
ţivota se završava. Ja ću biti i tog dana uz svog muţa, kao i uvek pokazaću da sam

332
Profesorka28

mu oslonac, da je udvoje lakše. Tako je bilo i biće. Jedno drugom pruţamo

podršku. Jedno drugom pruţamo ruku i nema šanse da klonemo.

RAZUZDANI

Vest da se posle ove sezone povlaĉim odjeknula je kao bomba u svim

novinama. Internet je brujao o tome kao da sam umro. Rešio sam da u "penziju"
odem kao broj jedan što sam posle Carsona i postao. Moja Maria, moja Iskra je
iznela sav teret slave zajedno sa mnom. Ĉuvala mi je leĊa kao da je moj saigraĉ.
Vešto je prikrivala tragove ljubomore jer i dalje nismo mogli da izaĊemo na obiĉnu
veĉeru, a da se jato novinara ne naĊe oko nas. Posle Kendall bilo je pokušaja
devojaka da se uvere da li sam u braku veran ili ne, od upada u svlaĉionicu do
javnog flertovanja.

Ali ja nisam poklekao, nisam ĉak ni pomišljao da tako nešto uradim mojoj
Iskri. Kada mi je prvi put rekla da je trudna, suza je kliznula niz moj obraz. Posle
trudnoće sa Michaelom, rekla mi je da ţeli pauzu dok sam ja na umu imao samo da
proširim porodicu. Seks sa decom u kući je cirkus Colorado. Jednom su uleteli u
sobu tokom akcije, sreća što imam dobre reflekse pa sam nas na vreme pokrio. Od
tada smo koristili svaki minut slobode da se posvetimo jedno drugom. Stan koji
sam kupio kada sam je verio zamenili smo ogromnom kućom sa bazenom. Našom
prelepom oazom mira. Ko bi rekao da će mi to prijati? Da ću se navići i sam
potencirati više i još?

Pogledao sam na sat. Deĉaci su verovatno već otišli sa Lisom što znaĉi da je
konaĉno sama. Zato sam joj poslao poruku na putu ka kući. Bio sam ţeljan njene
koţe, dodira koje samo ona moţe da mi pruţi. I nakon dve trudnoće i promena na
telu, Maria je nešto najlepše što sam video. Ona je bila dar. Dar sa neba. Nije me
saĉekala na vratima kao po obiĉaju, traţio sam po kući dok je nisam našao u njenoj
radnoj sobi. Oblikovala je neku vazu dok je na njoj bila majica na bretele i

333
Profesorka28

pamuĉni šorc prekriven keceljom umazanoj bojama. Unela se u posao neţno

oblizujući usne. Na maleni obris njenog jezika moj kurac se opasno trgnuo. Misao
kako jezikom kruţi po njemu ĉinila me još krućim. Moja ţena je još uvek
zavodnica.

"Namirisala sam te još u hodniku."

Rekla je, ne podiţući glavu.

"Stvarno?"

"Aha, nego sam te pustila da malo uţivaš u pogledu."

I jesam uţivao. Nekad sam mislio da to nikad neću doţiveti, da za neku

devojku mogu ginem, da bijem, da je volim i štitim, a onda se ona vratila u moj
ţivot i sve mi to nesvesno pokazala.

Podigla je glavu i nasmejala se. Voleo sam njen osmeh, voleo sam i njene
oĉi, uvek raznih boja. Spustila je vazu i otišla da opere ruke i skine kecelju.

"Uţivao sam pogotovo kada si oblizala usne."

Stala je ispred mene i rukom klizila po mojim preponama.

"Nisi jedini koji je uţivao. I on mi se obradovao."

Jaĉe je dlanom protrljala moj kurac koji se još više ukrutio. Ako uskoro ne
budem u njoj, svršiću u boksericama. Blago reţanje je izašlo iz mene. Bacio sam
torbu i podigao je u naruĉje.

"Jedva ĉekam tebe u kupaćem, na plaţi… bez svih krpica koje skrivaju ovi
prelepo telo…"

Priĉao sam kroz poljupce. Bili smo otvoreni, bili smo smeli, bili smo
razuzdani. Spustio sam je na krevet i poĉeo da se skidam. U roku od par sekundi
ostao sam go, dok su na njoj i dalje bili šorc i majica.

"Skini me."

Nije trebalo dva puta da mi kaţe. Kada znam da deca nisu tu, posebno se
raspomamim. Ne ĉekam ništa, već se zakopam u nju bez ţelje da se ikada

334
Profesorka28

pomerim. Samo da osetim njenu mokru koţu i uzdisaje. Toliko nam malo treba.
Kad poĉnem svoju melodiju da sviram i nabijam se, ona se opusti i krene da vrišti
moje ime dok svršava time bacajući i mene sa litice.

"Ovo je bilo brzo."

Zadihan leţim grejući je svojim telom.

"Oprosti, samo sam ţelela da te što pre osetim. Oduţiću ti se. Zamisli samo
more, ti i ja, puste plaţe..."

Namignula mi je i odšetala u kupatilo.

Ja sam srećan ĉovek. Najbolja odluka koju sam doneo u ţivotu, nije ni
profesionalni ugovor, ni prvenstvo, ni prelazak iz jednog u drugi tim, ona je to.
Kada sam dobio jebeni papir da sam oţenjen, tada sam već znao da će samo jedna
devojka moći da bude moja ţena. Maria Ferante, sada Teylor, samo ona.

Ostrvo Skiathos, Grčka

Plaţa Ahladies na Skiathosu bila je samo jedna u nizu plaţa koje smo
posećivali. Više smo voleli uvale koje su se nalazile iza svakog ćoška. Na motoru
obilazili smo celo ostrvo i sad videli zašto su se Thomas, a i Sem zaljubili u njega.
Plus, kuća je bila divna. Druga kuća bila je Skopelosu pa sam obećao Iskri da ću je
i tamo odvesti.

Zlatan pesak i ĉisto plava voda ĉinili su savršenstvo. Moja Iskra je došla kao
šlag na tortu. U ţutom kupaćem privlaĉila je paţnju muškaraca u okolini. Bilo bi
suludo od mene kada bih rekao da me ljubomora nije jela. Grickala me je sa svih
strana, ţeleo sam da svakome od njih polomim ruke, ali Maria nije obraćala paţnju
na njih. A ni na mene. Leţala je i ĉitala je neki ljubavni roman. Crvenilo je
obasjalo njeno lice i blago se smeškala.

"Odoh malo da se osveţim."

335
Profesorka28

Knjigu je ubacila u torbu i uputila se ka vodi dok sam ja gledao za njenom

pozadinom koja se lagano njihala. Namestio sam druškana u šorcu i krenuo za
njom. Malo smo se odaljili od plaţe kada sam je uhvatio u zagrljaj. O da, bio sam
je ţeljan.

"Harry…"

"Jesi oĉekivala nekog drugog?"

Procedio sam kroz zube, dok sam krenuo da liţem slanu koţu na vratu.

"Nisam, baš sam tebe ţelela."

Uvila je noge oko mojih kukova pa poĉela da se trlja o moj kurac. Bradavice
koje su virile iz kupaćeg, prizivale su moje usne.

"U pakao ću zbog tebe."

Nasmejao sam se i pomerio njene gaćice u stranu dodirivajući klitoris.

"Jebi… Jebi me. Ovde. Sada."

Voleo sam što smo ovakvi. Voleo sam što mi u svemu odgovara. Voleo sam
što me u svemu prati, a i ja nju. Nekada, ona je diktirala, a ja slepo pratio. Bili smo
tim, pravi tim.

Pogledao sam oko nas, nije bilo plivaĉa. A i da jeste, šta su mogli da vide?
Ništa. Spustio sam šorc i jednim potezom je nabio na sebe. Talasi su se pomerali
zajedno sa nama.

"Ovo je jebeno dobro."

"Volim te, Razuzdana."

Mogao sam da govorim hiljadu puta i da mi ne dosadi. Toliko toga mi je

dala, toliko joj dugujem. Toliko toga smo prošli i tek ćemo. Ali ona je vredna. Mi
smo vredni. Zato smo tako dobri zajedno. Tolike godine, a niti jedna svaĊa, niti
jedna teţa rasprava, ništa.

Ostatak odmora smo proveli uz seks, plaţu, seks i još seksa. Povratak u
stvarnost je došao prebrzo.

336
Profesorka28

*****

Kuća je ponovo odzvanjala od deĉijih glasova. Ja sam zvaniĉno završio

profesionalnu karijeru tokom koje sam osvojio sve što je moglo da se osvoji. Rešio
sam da se posvetim malo porodici pre nego što odluĉim šta ću dalje. Šta sam još
osvojio? Ah da, plaţe Skiathosa… Maria je ostala trudna tokom našeg odmora. To
je bila moja kruna jer sam stvorio Lily Taylor, tatinu princezu. Veĉeras sam ja
uspavao deĉake uz obećanje da ću ih sutra voditi na stadion da gledaju ujaka. Rafe
je još igrao. Poljubio sam stomak nasmejane Marie koja je glavu smestila na moje
grudi.

"Volim te, Iskro."

"Volim te, Razuzdani."

Od Razuzdanog do porodiĉnog ĉoveka kao da je prošao ĉitav jedan ţivot.

A taj ţivot ispunila je samo jedna devojka. Maria, oduvek i zauvek.

337