Prvo Poglavlje

Grant Saber je virio kroz velike široke staklene prozore prodavnice okova St.
Nicholas tražeći znakove života u tami. Prekrio je oči rukama uvučenim u
rukavice da ih zakloni od bljeska miliona božićnih svetiljki koje su bacale odsjaj
na sneg i potražio senke. Ovaj ludi i usrani mali grad je bio okićen za Božić 365
dana godišnje. Kao detetu mu se to činilo zabavnim. Kao tinejdžeru, činilo mu
se jednostavno glupo. Kao odraslom... Pa, kaparisao bi ovo mesto čim bi bilo
moguće.
I siguran je da u ovom trenutku nije želeo da bude ovde. „Prokletstvo, znam
da si negde unutra.“ Mogao je da vidi svetlost koja gori negde u pozadini.
Njegov dah je napravio talase kondenzacije, zaklanjajući mu pogled. Pomerao
se s noge na nogu, kao da će to sprečiti njegovu krv da se ne zaledi u venama.
Možda je proveo pola svog života na ledu, ali napor i adrenalin hokeja su ga
uvek držali znojnim. Sada mu se dupe smrzavalo. Grant je strgnuo svoje
skijaške rukavice i opet lupnuo člancima po jednim od duplih staklenih vrata,
onda dunuo u svoj dlan da ga ugreje i podigao svoj glas da bi povikao, „Hej?“
Nikakvog pokreta. Nikakvog zvuka. Ništa.
Grant je izvukao svoj telefon i proverio vreme. Minut posle šest popodne.
Ranije su zatvorili. Tipično.
„Prokleti seljački grad.“
Vratio je svoj telefon nazad u džep od jakne i opet navukao rukavice, onda se
okrenuo i pogledao u oba pravca niz Main Street. Bila je napuštena u ovoj
hladnoj zimskoj noći samo par nedelja pre Božića. Nije se mnogo stvari
promenilo iz knjige pripovetki - one koja je pripadala Deda Mrazovoj radionici
na Severnom polu. Ali Grant je odavno prerastao slatke medenjake na svakoj
kući da se malo zaprepastio. I bio je siguran da je Holly učestvovao sa
devedeset procenata utrošene električne energije Severne Karoline od Noći
Veštica preko Nove godine sa svim svojim odgovarajućim lampicama i
pokretnim dekoracijama koje su stanovnici dodavali za praznike. Kao da im je
trebalo više.
Sa druge strane ulice, usamljena ljudska figura obučena u tamnu jaknu sa
kapuljačom je požurila iz senke izloga prodavnice i vukući nogu krenula preko
ulice. „Šta ti treba, sine?“
To je tako ličilo na ovo mesto - svi su gurali nos u tuđe poslove.
Glas je odavao da je u pitanju bio stariji čovek, i dok se približavao trotoaru,
Grant je primetio lice ispod kapuljače njegove jakne, potvrđujući da je bio u
šezdesetima.
 „Božićno drvo,“ rekao je Grant. „Ako odem kući bez njega, moja mama će biti
besna.“
Čovek se nakašljao i suzio svoje oči. „Koja mama bi to bila?“
„Hazel Saber.“
Muškarac je zastao i ispravio se iz hladne zgrčenosti koja je bila popularna na
ulicama Holly-a u ovo doba godine. Gurnuo je svoju kapuljaču rukom u
rukavici. „Grant? Ti si?“
Lice prekriveno ostacima vremena pogledalo je u Granta preplavljujući ga
navalom lepih uspomena. Neke od najboljih dana u mladosti proveo je ovde u
Hollyu.
„Gospodine Lowry?“ Mike Lowry je bio otac jednog od najboljih Grantovih
prijatelja i saigrača tokom školovanja. Grant se nasmejao i zakoračio napred da
zagrli čoveka za kojeg je godinama želeo da je njegov otac, a ne onaj koji mu je
bio rođeni. „Kako ste?“
Mike mu je uzvratio isti medveđi zagrljaj kao i uvek, i nostalgična toplina
omekšala je neke od Grantovih oštrih ivica. „Dobro, dobro.“ Odmaknuo se
nazad sa velikim osmehom koji mu je namreškao lice. Verovatno je ostario više
od decenije zadnjih deset godina, ali je Grantu i dalje izgledao sjajno. „Gledao
sam sve tvoje utakmice, znaš, otkako si postao profesionalac. Čak sam se
nakačio i na kablovsku da bih mogao gledati one na stranim kanalima.“
Grant se nasmejao farmerovom grubom jeziku i napravio mentalni podsetnik
da čoveku plati kablovsku trajno. „To je sjajno. Kako je Bobby?“
„Oh, jako dobro.“ Temperatura smrzavanja nije ubrzala Mikeovo razvlačenje
dok priča. „Ima svoju farmu u Bonnettsvillu. Oženio se sa Becky Snell pre četiri
godine. Imaju trogodišnju ćerkicu i još jednu bebu na putu. Bobby se nada sinu
ovog puta. Jednom kojeg bi mogao povesti na led sa sobom.“
„Može da odvede devojčicu na led,“ rekao je Grant, angažujući se u
razgovoru. Svaka reč ga je podsetila zašto je bio tako nervozan da ode iz ovog
grada. Celi taj scenario zaglavljivanja na farmi sa ženom i decom je pravila
nevidljive zidove oko njega.
„Pa, on više ne izlazi mnogo na led, u svakom slučaju. Ali čekaj dok svi čuju da
imamo zvezdu u našoj sredini ovog Božića. Jesam li dobro čuo da ćeš raditi sa
Dwaynom i srednjoškolskim timom?“
„Da.“ Prisećajući se pozitivnije polovine onoga što ga je dovelo nazad u Holly,
pomoglo mu je da njegova frustracija sa kojom se susreo prilikom dolaska kod
njegove majke, omekša. „Stvarno se jako radujem tome.“
„Kladim se da se i on raduje. Otkada je MaryAnn umrla, on je stvarno
usamljen. Para uši svakome ko bi ga saslušao. Ti klinci ga drže, znaš? Biće dobro
za njega da te vidi.“
 Mike je nastavio da priča, i to je podsetilo Granta koliko je ljudi u ovom gradu
volelo da para uši. Samo je nastavio da klima glavom dok je Mike pričao o
Dwaynu, hokejaškom timu srednje škole, njegovoj unuci i Bobbyevoj farmi dok
Grant nije pronašao trenutak da ga prekine.
„Pa, pozdravite Bobbya za mene, hoćete li?“ Rekao je Grant. „Biću u gradu
nekoliko nedelja. Voleo bih da popijem pivo sa njim ako je u blizini.“
„Oh, on bi to voleo. Reci, kako ti je rame? Sklonilo te sa leda, zar ne?“
„Da, gospodine, ali ne još dugo. Operacija je bila uspešna i završio sam sa
fizioterapeutom. Samo čekam da mi lekari daju dozvolu. Trebao bih se vratiti u
igru nakon prazničnih odmora.“
I, Bože, nije mogao dočekati. Ludeo je. Bilo je toliko posla koji je mogao da
uradi. Toliko traka sa obukom koje je mogao gledati. Toliko lakših vežbi u
kojima je mogao učestvovati. Toliko onih za lekcije o jahanju koje su želele da
budu Rider devojke.
U redu, bilo ih je beskonačno mnogo koje su želele da budu Rider devojke.
Ali, u istinu, Grantu ne bi smetalo malo raznolikosti. Iako baš nije bio na mestu
gde je raznolikost pucala po šavovima.
„Kladim se da je tvojim roditeljima drago da te vide,“ rekao je Mike.
Grant je pomislio na svoju majku koja je tražila da joj donese božićno drvce
nakon manje od sat vremena pošto je stigao kući i stisnuo svoje zube.
„Poprilično sporno,“ promrmljao je i opet pogledao prema prodavnici. „I
definitivno ne ako ne dođem kući sa drvcetom. Zatvorili su ranije.“
„Ah, upravo ste se mimoišli. Video sam je da je otišla pre petnaest minuta iz
prodavnice moje sestre preko puta. Uletela je u Yuletide Spirits. Još uvek je
možeš stići. Ne sumnjam da bi je mogao šarmirati da se vrati i opet otvori da
uzmeš svoje drvce. Ona je divna. I još uvek najlepša i najslađa plavušica u
gradu.“ Pljesnuo je Granta po ramenu pre nego je krenuo. „Dobro došao kući,
momče. Vidimo se.“
„Možeš da se kladiš.“
Grant je otrčao do svog SUV-a i kliznuo na vozačevo sedište. Uključio je
grejanje na najjače da mu raskravi lice i prste. Kada se ugrejao, uključio je auto
i krenuo ulicom prema lokalnom baru.
Sneg je prekrio kaldrmu ulica, ali je Grant još uvek mogao osetiti poznato
klimanje ispod svojih nogu. Snežne pahulje su polako sipale sa neba, i on je
povukao niže ivicu svog kačketa. Nije bio slatkorečiv sa ženom već neko vreme.
U stvari, koliko se mogao setiti, možda nije nikada. Otkako je potpisao za
njegov prvi NHL hokejaški tim u njegovim dvadesetima, nije ni morao. I tako
mu se sviđalo.
Svaka gvozdena lampa na ulici je bila umotana u zelenilo i lampice, bacajući
dugu šarane boje preko snega. Svaka kuća je svetlela u različitim oblicima,
dodavajući određeni veseli haos okolini, i uprkos njegovom opiranju da se vrati
kući, prizor je doneo lepe uspomene na duge zime na ledu sa njegovim
prijateljima. Hokejaške utakmice da bude dalje od kritičkih očiju njegovih
roditelja. Sati i sati i sati treninga - za klub, za srednjoškolski tim. Za bilo koji tim
koji bi ga želeo.
Prošao je pored nekoliko firmi i prodavnica koje su oduvek bile u gradu i
nekih koje su bile potpuno nove. Sve su imale displej sa božićnim motivima na
prozorima, svaki ukrašeniji od prethodnog. Cvećara, prodavnica čokolada,
prodavnica poklona, knjižara i prodavnica kafe i naravno, kakav bi Holly bio bez
božićne prodavnice?
Kada je došao do ulaza u Yuletide Spirits, zaustavio se, razmišljajući na koga bi
mogao naleteti.
„Sačekaj dok svi čuju da imamo zvezdu u našoj sredini ovog Božića.“
Mikove reči su pomogle da Grantova trunka razumevanja nestane, i nasmejao
se. Nema više skrivanja njegovog lica sa aknama. Ne mora se više boriti da
stavi dovoljno težine da ostane na zemlji na jakom vetru. Sada su svi mogli
videti koliko je daleko dogurao, nadmašujući sve one koji su ga ikada ignorisali,
zadirkivali ili maltretirali u prošlosti. Jedina stvar koja ga je zadržavala od tuča
je bio hokej. Čak su se i nasilnici držali podalje od momka koji je bio dovoljno
lud da raspali na tipove naslonjene na ogradu pak od tri inča.
„Sva se ta vežba isplatila,“ promrmljao je sam sebi. Nikada nije nameravao ići
tim putem oduvek je igrao hokej jer mu je pružao osećaj pripadnosti. Društvo.
Nešto čemu je stremio. Način da ostane podalje od njegove sjebane porodice. I
zato što je bio dobar u tome. Ali, da, njegov trening i istrajnost su se isplatili.
Na više načina, mnogobrojne da bi se navele.
Tada se stopio sa gomilom, pratio pak i posmatrao. Sada su ga ljudi svugde
prepoznavali. Sada je bio vodeći.
Grant se nasmejao, shvatajući koliko je daleko dogurao za osam godina.
Možda dolazak kući za praznike posle svega i neće ispasti tako loš.
Na ulaznim vratima paba je stao sa strane kada su tri tipa izašla u noć,
zamotana zbog hladnoće. Glasovi i muzika, smeh i kucanje čašama su se prosuli
sa njim. Grant je zadržao spuštenu glavu, nadajući se da ga niko neće
prepoznati. Imao je vremena na pretek da se vidi sa starim prijateljima bilo gde
u gradu. U ovom trenutku, hteo je da uzme to prokleto drvce, ode kući i baci se
u krevet. NHL ga je možda držao van igre, ali ga nisu držali van teretane. I
između treninga, dok je sprovodio strategiju sa strane sa svojim saigračima
tokom vežbi i audicija za Rider devojke, morao je da dremne.
Zakoračio je u bar, uzimajući trenutak da pusti oči da se priviknu dok je tražio
„Najlepšu plavušu u gradu.“
 Prostor je nadograđen tokom godina. Sada se šank od mahagonija pružao duž
zida, upotpunjen starinskom mesinganom šipkom za noge. Iza toga, flaše sa
alkoholom su bile poređane na zidu prekrivenom ogledalom. Prostor za
sedenje je bio pomešan separeima i stolovima od tamnog drveta koji je baru
davao izgled pravog Irskog paba, konkurišući nekim od najautentičnijih pabova
koje je Grant posetio tokom njegovih putovanja u Bostonu, Philly i Chicagu.
Šteta što su sjebali dobru stvar sa božićnim sranjima - na zidovima, na
stolovima, umetnost, figurice, dekoracije...
Jedina plavuša koju je Grantovo oko opazilo je sedela za šankom, ćaskajući sa
brinetom otprilike istih godina. Ali ova plavuša je bila neverovatno lepa, i Grant
je momentalno prepoznao Faith Nicholas, i sigurno ne neko koga je očekivao
da će videti u Hollyu. Verovatno je bila u poseti za praznike, kao i polovina
drugih ljudi u gradu.
Odatle gde je stajao, izgledala je čak i lepša nego je bila u srednjoj školi - ako
ste voleli tip devojke iz komšiluka. Grant je možda bio zatreskan tada u Faith,
ali „najslađa plavušica u gradu“ definitivno nije ono što je sada želeo u ženi.
Kosa joj je bila ošišana do ramena i ravno i glatko stilizovana, ali se tu njena
sofisticiranost završavala. Obučena kao tipična devojka iz malog grada, nosila je
iznošene farmerice, tanki džemper od tvida i oker čizme od prevrnute kože do
kolena sa visokom štiklom. Grant je ovde bio tek sat vremena i već mu je
nedostajala gradska prefinjenost.
Što brže dobije to drvo za svoje roditelje, pre će moći u krevet. Što pre ode u
krevet, brže će moći ujutro dodirnuti led sa klincima. I kao ćerka čoveka koji je
bio vlasnik prodavnice okova, Faith Nicholas bi bila najbolja osoba koja bi
mogla znati kako pronaći devojku koju je jurio.
Zakoračio je napred baš u trenutku kada je do šanka pored Faith došetao neki
tip. Naslonio je svoj lakat na sjajni mahagoni, i šta god da je rekao, privukao je
poglede obe žene, dajući tako Grantu bolji pogled na Faith.
Sa jednim od barskih reflektora koji se razlivao preko nje, Grant je dobio bolji
pogled na njene jagodice, oblik njenog lica, njen osmeh... Bila je prava lepotica.
Da je bila doterana u pripijenu haljinu, visoke „jebi me“ potpetice i malo
šminke, bila bi tip žene za koju bi se Grant zakačio na žurci. Ona prema kojoj bi
krenuo dok ne započne razgovor i ne zadrži njenu punu pažnju.
Ali nisu bili u Washingtonu. I ona nije bila doterana. Ipak, taj njen osmeh je
sigurno obasjavao prostor. I čak metrima daleko, Grant je mogao osetiti toplinu
koja curi u njegov stomak. Kliznula je sa barske stolice i okrenula se prema
muškarcu koji je prišao. Grantov pogled se spustio niz njenu pozadinu.
„Prokletstvo,“ promrmljao je ispod daha. „Ta devojka je zategnuta i čvrsta
kao kamen u tim farmericama.“
 Možda je malo seoskog bilo upravo to nešto drugačije što je tražio. Samo,
poslednji put kada je video Faith Nicholas, bilo je pored Dillon Bradya.
Fudbalska zvezda srednje škole je nosila Faith na svojoj ruci sve četiri godine.
Bili su osuđeni na brak i decu odmah posle koledža.
Grant je opet pogledao po baru, ovaj put tražeći Faithinu drugu polovinu. Ali
niko ni sličan Bradyiju nije zapao Grantu za oko. Niti je bilo koja druga lepa
plavuša. Vratio je svoj pogled na Faith, ali je taj tip i dalje bio tamo,
pokušavajući da napreduje. Bio je prosečan momak. Prosečne visine, prosečne
građe, prosečno obučen i prosečnog izgleda.
Grant je pogledao na svoj sat, prekrstio ruke preko grudi i naslonio se na zid.
Ako je još uvek bila ista Faith kao i u srednjoj školi, ovo neće potrajati. Očistila
bi Gospodina Prosečnog u roku od nekoliko minuta. Bila je đak generacije,
vođa nekoliko različitih klubova, zvezda plivačkog tima, kraljica mature i
devojka najpopularnijeg tipa u njihovoj klasi ako ne i u školi. Sigurno nije nikada
uputila drugi pogled na Granta, koji je bio prosečan koliko i nepoznati lik koji
upravo sa njom razgovara.
Dok je čekao, Grant je pogledao u Faithinu levu ruku, iznenađen što je bila
ogoljena.
„Pitam se šta se desilo sa Gospodinom Fudbalskom Zvezdom.“
Ali nije dugo trebao da razmišlja jer je Prosečni neznanac upravo oduvan i
vratio se za svoj sto, dok su Faith i brineta nastavile opet sa razgovorom.
„Neke stvari se nikada ne menjaju.“
Ali neke jesu. Poput Granta. On se promenio trista posto. Možda više nije
imao potrebu da se dokazuje ljudima ovog grada, ali će morati uključiti malo
svog šarma da mu večeras pomogne.
Nema problema.
Ovih dana je Grant štedeo šarm.
 Drugo Poglavlje
„I još jedan manje.“ Faithina najbolja prijateljica, Taylor Sulivan je sa
gađenjem odmahnula glavom.
Faith je uputila Taylor njen uozbilji se pogled. „On je skidao moje Barbike u
drugom razredu.“
„Svi su skidali Barbike u drugom razredu.“
„Ne kao on. Jezivo, kažem ti.“
„Ono što je jezivo je da se ti sećaš kako je on skidao tvoje Barbike i ti mu to
još uvek nabijaš na nos.“
Taylor je koristila svoju vinsku čašu da bi to istakla Faith. „To je jezivo. Ti ovde
ne tražiš zauvek, Faith. Tražiš randevu, tražiš opušteno. Tražiš -“
Faith je začepila svoje uši. „La - la - la - la - la.“
Taylor je prevrnula svojim očima. „Ništa što je bilo koji tip uradio prošli
mesec, ostavi to u drugom razredu, važno je upravo sada. Ono što je važno
upravo sada je da ti živiš.“
„Hej, ja imam život. Mnogo od njega, hvala ti mnogo. I imam račune i
glavobolje da to potvrde.“ Faith je podigla drugu čašu njenog Jingle Jangle
punča, želeći da izbegne stres. Za večeras. Na sat. Dođavola, na trenutak bi se
smirila iz ove tačke gledišta. „U stvari, po mom mišljenju, imam malo previše
života.“
„Previše loše i nedovoljno dobro. Što je zbog -“
„Što je zbog -“ Faith je presekla „- toga što ja stvarno trebam više od ovoga.“
Uživala je u ukusnoj mešavini sokova, bobičastog voća, votke i Grand Marniera,
lickajući šećer sa ivica njenih usana stenjući od zadovoljstva. „I nekolicina njih
me podseća na tačno ono što mi ne treba - više nevolje.“
„Zašto izjednačavaš muškarce sa nevoljom?“
Faith se nasmejala i fokusirala na svoju prijateljicu. Taylor je večeras lepo
izgledala, sa samo malim dodirom šminke koji je osvetljavao njene oči i obraze,
njena tamna kosa je padala u slobodnim talasima do njene ključne kosti.
Izgledala je tako mladoliko i tako sveže i tako srećna. Sreća koja je dolazila od
Taylorovog sina, Caleba. I iako je dečak doneo Faith ogromnu količinu radosti
kao njeno kumče, bila je svesna da joj je falila njena vlastita porodica.
Na Taylorino pitanje, Faith se nasmejala i slegnula ramenima. „Pokaži mi
jednu osobu koja mi daje drugu perspektivu.“
Taylorino anđeosko lice se sabilo od luckastog mrštenja. „Znaš šta tebi treba
za Božić ove godine?“
„Sigurna sam da ćeš mi ti reći.“
„Potreban ti je jedan lepi veliki O, eto šta.“
 Taylorina izjava je slomila Faithin gard i pukla je od smeha. Nije da se nije
slagala sa Taylor. Ne bi se bunila ni kada bi častan muškarac prišao, jer bilo je
tačno, Faith bi mogla iskoristiti nekoliko orgazama da nadoknadi godine bez
muškarca u njenom životu. Ali činjenica je još uvek bila tu...
„Ti samo pokušavaj da izbegneš traženje materijala za tvoj randevu u ovoj
masi,“ Taylor je zadirkivala. „Jer znaš da ne možeš.“
„Nisi ništa rekla o materijalu za randevu,“ Faith je grubo uzvratila. „Rekla si
tipa koji nije nevolja, a ja mogu naći dva u ovoj gužvi.“ Otpuhnula je i pogledala
po baru.
Faith je isto učinila, smejući se njihovoj pripitoj raspravi. Na sreću, obe su
mogle hodati do kuće. U gomili koja je milela oko šanka, Faith je videla iste
ljude koje je uvek viđala u Hollyu, lokalne stanovnike. Plus nekoliko ljudi koji su
se odselili i došli da posete familiju. Nekoliko turista tu i tamo, uglavnom stariji
parovi. Nekoliko klinaca koji su došli na raspust sa koledža.
Uprkos Taylorinom verovanju da se Faith nikada nije čak ni pozabavila idejom
o ponovnom zabavljanju, u suštini je ona često razmišljala o tome. U stvari, ono
o čemu je češće razmišljala nego o zabavljanju je samo obični stari seks. Ali je
čak i to bilo nemoguće sa trenutnom zbrkom u njenom životu. Osim toga, nije
prešla putanju ni sa kim nimalo interesantnim koji je takođe bio i nevidljiv.
„Nisu svi momci nevolja,“ Taylor je insistirala. „Šta kažeš na Toma? Tom i
Mildred su bili zajedno četrdeset i osam godina. On ne može biti nevolja ako je
ona ostala sa njim sa četvoro dece i petnaestoro unučića.“
Faith je kliznula sa njene stolice, okrenula se od bara, naslonila na mahagoni i
pretražila smer Taylorinog pogleda. Ali umesto da ugleda Toma, penzionisanog
bankara u gradu, njen pogled je zapeo na muškarcu pored vrata. Nekoga koga
ona nije prepoznala. Velikog muškarca sa kačketom kako skida svoju jaknu sa
kapuljačom. Nije mogla videti njegovo celo lice ispod oboda kačketa, ali je
izgledao mlad, otprilike njenih godina i imao lepe konture vilice. Telo koje je
razotkrio ispod svoje jakne je bilo još bolje, razvlačeći majicu dugih rukava
takvim mišićima koje Faith nije videla osim na televiziji ili u časopisima
godinama. Onakvi kakvi su joj izazivali peckanje u donjem delu stomaka. On
definitivno nije bio odavde. Primetila bi to telo u njenoj prodavnici.
„I Adam,“ Taylor je nastavila dok je Faith odmeravala stranca od njegovih
širokih grudi do snegom prekrivenih čizama. „On je sjajan momak. Kao i njegov
brat, Dale. I njihov rođak, Tim, koji živi u sledećem okrugu -“
„Je serijska varalica.“ Faith se naterala da skrene pogled sa stranca i opet
fokusira na Taylor smejući se.
„A kako bi ti to mogla znati?“
„Prodavnica okova i gvožđa, sećaš se? Momci zaboravljaju da sam ja devojka.
Pričaju sa mnom i u mom prisustvu kao da sam jedan od njihovih drugara. I ja
znam da je Tim čas sa Kelly čas nije već mesecima jer je stalno vara. Nešto na
šta ga Dale i Adam ohrabruju. I čak iako Tim ima sina sa Kelly, Dale i Adam mu
stalno govore da bi trebao da ostavi „čangrizavu kučku“- reči je u vazduhu
stavila pod navodnike - „i nastavi dalje. Nemoj mi reći da ti muškarci nisu
nevolja.“
Taylor se zagledala u nju i opet naslonila na šank. „To je tvoj problem. Znaš
previše.“
„Ja to ne smatram problemom. Smatram da je neznanje problem.“
„Ti nikada nikome ne daješ šansu, Faith.“
Pogledala je dole u svoje piće sa pola njenog razuma pitajući se kome je
pripadao Seksi pored vrata. I želeći da može da mu pruži šansu. Veliku - staru -
šansu - za - božićni O.
„Ne tražim opet nevolju. Bila tamo, završila to.“
Stvarno se nije opet mogla suočiti sa ostavljanjem. Ali to je nešto što je držala
za sebe. „Ono što ja tražim i ono što mi je stvarno potrebno za Božić je malo
olakšanja od ovih novčanih problema. Najbolja stvar koju možeš da uradiš za
mene je da smestiš guzicu u stolicu i ispričaš mi šta si uradila na YouTube i kako
ja mogu da uđem u to.“
Taylor je uzdahnula.
Kada nije započela sa pričom, Faith je rekla, „Ako mi ne kažeš, pitaću Caleba.
Želiš li da me tvoj jedanaestogodišnji sin uči kako da napravim video na
YouTube? Jer znam da on zna kako.“
„Da se nisi usudila. Već je previše opsednut sa kompjuterom.“ Podigla je ruke
u vis kao da se predaje. „U redu, u redu. Ispričaću kako pod jednim uslovom.“
„Oh, Bože. Šta?“
„Flertovaćeš sa sledećim frajerom koji ti priđe.“
„Flertovati? Ne, uh - uh. Ja ne flertujem. Nikada nisam flertovala.“ Odbacila je
tu temu i preokrenula razgovor. Taylor je razvila njen hobi blogovanja i
pravljenja YouTube videa u punopravnu, unosnu karijeru. To nije bilo nešto za
šta je Faith verovala da će uzeti u razmatranje, ali trenutno je gledala sve
mogućnosti.
„Ozbiljno sam razmišljala da radim pomalo što i ti sa blogovima i videima, ali
sa segmentima na stvarima koje poznajem, kao gvožđe i popravke. Znaš,
sređivanje rupe u zidu, popravljanje česme koja curi, takve stvari. Istraživala
sam to na internetu, i našla sam to, ali su očajni. Ja bih to mogla bolje uraditi,
ali ukapirati gde da počnem je iscrpljujuće. Nikada nisam pričala pred
kamerom, ne znam kako da odredim publiku, jedva da koristim i Facebook. I
sigurno ne mogu da priuštim profesionalnu opremu.“
Uzdahnula je, spustila njeno piće i protrljala slepoočnice. „Čak i sa porastom
prodaje tokom praznika, prodavnica me neće održati na nogama. I ako se to ne
desi, znači da neće moći nikoga, što govori da neću moći ni da je prodam.
Moram nešto uraditi pre nego sve izgubim.“ Podigla je pogled prema Taylor i
naslonila svoju bradu na ruke. „Dakle, šta misliš? Da li su videi vredni mog
vremena?“
Taylor je izdahnula, ali njen omekšali pogled u očima je dao Faith malo nade.
„Ti si očajna.“
Nasmejala se. „Svesna sam.“
„Da, mislim da je vredno vremena. Ima jako puno videa „uradi sam“, ali kao
što si rekla, većina njih je bezveze. Ako ih uradiš dobro, barataš svojim
linkovima i sponzorima kako treba, stekneš pratioce, mogla bi da ostvariš
značajne prihode.“
Faithina ramena su se opustila zbog olakšanja i okrenula se ka Tayler
upućujući joj najsjajniji osmeh. „Ja ne znam ništa o linkovima i sponzorstvima,
ali mi se stvarno sviđa kako zvuči ’značajan prihod’. Znači, pokazaćeš mi kako?“
„Dogovorićemo se. Ti daš jednom momku šansu, a ja ću ti pomoći početi.“
Faithin izraz lica se promenio. „To je ucena. Prijatelji ne ucenjuju prijatelje.“
„Izvinite, gospođice Nicholas.“
Muškarčev glas se otkotrljao preko nje. Dubok, polagan, samouveren. Bez da
ga je i pogledala, bila je sigurna da je pripadao Seksiju sa vrata. Faith je suzila
oči na Taylor. „Jesi li ti ovo namestila?“
„Da bar jesam.“ Širom je rastvorila njene oči i kucnula se lagano po glavi, znak
koji je Faith pročitala da se okrene.
Frustracija je planula. Prokletstvo, bila je odrasla žena i mogla je da se nosi sa
svojim vezama - ili nedostatkom istih.
Okrenula se - i suočila sa Seksijem. Faith je sada mogla da vidi njegovu facu
ispod kačketa, i bio je grešno prekrasan na više načina nego bi ona čak mogla i
da sabere u trenutku. Kao i njegov glas, tip je odisao samopouzdanjem. Imao je
svetle oči, guste debele trepavice i pune usne, izvijene u poluosmeh.
Osmeh koji joj je govorio da je isto tako znao koliko je bio privlačan. Sigurno
je videla taj izgled dovoljno da bi znala. Samo je želela da ga je naučila mnogo
pre nego jeste. Shvati da će jedini tip na kojeg bude bacila oko... Ikada... Biti
pun sebe.
„Večeras sama sebi plaćam piće,“ rekla je, nadajući se da je zvučala prijatnije
nego što se osećala. „I nisam zainteresovana da izađemo, ali hvala u svakom
slučaju.“
Faith je kliznula nazad u svoju stolicu sa štipkanjem krivice u njenom želudcu.
Nije se mogla setiti kada je poslednji put bila tako nepristojna. Bila je očito
toliko iscrpljena da bi i pomislila da ima muškarca u njenom životu. Otvorila je
usta da kaže Tylor da ide kući, ali je Seksi prvi progovorio.
 „Zapravo, nisam nameravao da ti ponudim piće ili da te pitam da izađemo. Ali
hvala što si me spasila problema - slučajno mi ni jedno od toga nije palo na
pamet.“
Imao je lagani naglasak. Bizarnu primesu koju nikada pre nije čula - pomalo
Caroline, malo... Jersey? Boston? Wisconsin?
Faith se opet okrenula, direktno susrećući muškarčev pogled, uhvaćen
između mrzovolje i besa. Bio je naslonjen na šank, okrenute glave prema njoj. I
njegov osmeh je porastao, stvarajući borice u uglovima njegovih očiju.
Prokletstvo, to su bile jako lepe oči. Na kačketu je bio logotip New York Metsa,
a tamna kosa se iskrala ispod ivica.
„Samo skini kačket, zgodni,“ rekla je. „Ako odlučiš da pitaš bilo koju ženu
ovde da izađete, bilo bi ti bolje da se otarasiš kačketa. Nijedna devojka iz
Caroline koja ima samopoštovanja ne izlazi sa fanovima Metsa.“
Nasmejao se i pravi osmeh mu je zasijao preko njegovog lica. Onakvim
osmehom koji je naterao Faith da joj se želudac okrene.
„Tako znači?“ Upitao je.
„Tako je.“
„Sa kim bi devojka Caroline koja ima samopoštovanje izašla na sastanak?“
„Fanom Atlanta Braves, naravno. Pitaj bilo koga.“
Njen pogled se ustremio na Taylor. „Je li tako? Jesi li ti fan Bravesa?“
„Dođavola da,“ Taylor je potvrdila.
„Primio na znanje.“ Klimnuo je glavom i vratio svoj pogled na Faith.
„Gospođice Nicholas, ako obećam da neću opet nositi moj Mets kačket u
tvom prisustvu, hoćeš li mi reći kako da pronađem ženu koja vodi prodavnicu
tvog oca?“
Podigla je jednu obrvu. Niko je više ne zove prodavnicom njenog oca. „Mogu
li da pitam zašto?“
Nasmejao se i okrenuo pogled prema baru. „Pa, vidi, moja mama me poslala
da pokupim naše porodično božićno drvce.“ Vratio je svoj pogled na nju sa
svojom harizmom od koje se tope gaćice podignute na najjače. Oči su mu bile
vrele, glas topao. „Bio sam u prodavnici deset minuta pre zatvaranja, ali je već
bilo zaključano. Imamo tradiciju, veliku večeru gde se sva deca i unučići i
nećakinje i nećaci i rođaci skupe i ukrašavaju drvo. I, kažem ti, ako odem kući
bez...“ Uvukao je vazduh kroz zube i odmahnuo glavom polako spuštajući
pogled preko njenog lica da bi ga zadržao na njenim usnama. „Oderaće mi
kožu.“
„Au,“ rekla je Taylor iza Faith, glas njene prijateljice je ukazivao na to da je
pala na priču kao kamen u vodu. „Kako slatko.“
Faith se nasmejala i ispravila kako bi napravila malo više prostora između nje i
ove provaljene verzije njenog bivšeg. „Možeš sigurno da okreneš priču koja
izvlači emocije, i mogu da zamislim da većina žena popuši tvoju priču.“ Zastala
je dovoljno dugo za njega da on podigne obrve u fazonu ’šta da kažem’, onda
nastavila. „Ali ja radim sa muškarcima svaki dan, po ceo dan. Što znači da mogu
tačno da vidim kroz sranje. Sve što si rekao nakon onoga o uzimanju božićnog
drvca je velika debela laž. Nisi bio tamo deset minuta ranije, i nema porodičnog
okupljanja. Ali deo o deranju kože bi mogla biti istina. Inače, sumnjam da bi
gradski momak poput tebe gubio vreme jureći neku seljančicu zbog božićnog
drvca.“
Čelo mu se spustilo. Njegov osmeh je izbledeo u zlobni cerek.
Bingo. Pretpostavljala je četrdesetak posto tih informacija, ali možda je bila
bolji procenitelj karaktera nego što je mislila.
Faith je podigla svoj punč, završila piće, onda liznula poslednju mrvicu šećera
sa ivice pre nego ga je opet pogledala. „Sada, zašto ne počneš ispočetka, i ovaj
put pokušaj sa istinom.“
Opet se namestio, obraćajući joj se uznemirenim uzdahom. „Moja mama je
pogledala na kuhinjski sat, shvatila da je bilo pet minuta do šest sati, i isterala
me iz kuće po drvce pre nego se prodavnica zatvori. I iako sam tamo stigao par
minuta pre šest, radnja je bila zaključana, što znači da se jeste ranije zatvorila. I
da, deo o deranju je bio istina, što znači jedna od dve stvari za mene.“
Oh, ova verzija muškarca joj se više sviđala. I bio je zabavniji od prepiranja sa
Taylor, pa je naslonila njenu bradu na ruku i prepustila mu se. „Slušam.“
„Kao prvo - kažeš mi kako da uhvatim devojku koja radi u prodavnici tako da
mogu slatkim rečima da je nagovorim da mi dozvoli da otkupim moje drvce, ili
pod dva...“ Ispustio je još jedan dugi, napaćeni izdah. „Izvući ću testeru iz tatine
garaže, otići u divljinu u tami, i iseći jednu.“
Faith je skupila obrve. „Toliko se bojiš tvoje mame?“
Trznuo se i nabacio onaj osmeh koji kaže ’uhvatila si me’. „Toliko se plašim
moje mame.“
Faith je pukla od smeha.
Taylor se odgurnula na noge. „Pa, ja moram kući. Roditelji moje bejbisiterke
ne vole kada je do kasno van kuće.“ Nagnula se prema Faith u zagrljaj i
prošaputala: „Uzmi svoj božićni poklon, prokletstvo,“u njeno uho.
Kada se okrenula da ode bez da je rekla zdravo ili doviđenja Seksiju, Faith je
viknula za njom, „Da li ti i dalje trebam da čuvam Caleba u subotu?“
„Uh, ne, ne,“ rekla je to na način koji je objasnio Faith da je lagala tako da bi
Seksi pomislio da je slobodna. „Slobodna si kao ptica.“ Poslala joj je poljubac
pre nego je kliznula u svoju jaknu i napolje preko vrata.
Faith je izdahnula i ponovo se suočila sa iskušenjem. Seksi je imao taj iskošeni
osmeh na njegovom licu jebeno dostojan obožavanja. I sada je bio manje
arogantan. Više... Zainteresovan?
 Uh.
Možda, zainteresovaniji za dobijanje njegovog prokletog drvca iz prodavnice.
Tipovi poput ovog nisu bili zainteresovani za nju. Ne zapravo. Bilo joj je drago
što je bila pripita ili bi je ta istina pogodila. Pogotovo kada je stajao tako blizu,
njegov začinjeni, muški miris je pretvorio njenu krv u lavu.
Uzela je još jedan Jangle punč - nije bilo svrhe da dobar alkohol propada - i
upitala: „Iz kog si grada iskliznuo?“
Namrštio se, onda pogledao dole niz svoje telo. Nakon sekunde vremena,
opet je pogledao. „Ništa u vezi mene ne govori grad.“
Nasmejala se, prstom kružeći i pokazujući na njega, i rekla, „Sve... Ovo. Sve od
te Marmot jakne do tih L.L.Bean čizama govori da je gradski dečko došao kući
za Božić.“
Naslonio se nazad, podignute obrve. „Ove čizme nisu iz L.L.Beana.“
„Ne?“ Upitala je, smešeći se na koji je način napravio korak.
„Ne. To su Cabela.“
„Ah, pa, greška. Upozorila sam te, svi misle da je devojka koja radi u
prodavnici slatka zbog svog tog šećera izvana. Ali ja je poznajem, i predložila bi
ti da budeš spreman da odeš i odsečeš sebi drvce.“
„A ja imam talenat za šarmiranje,“ rekao je, uključujući malo stava. „Zašto me
ne uputiš u njenom smeru, pa ćemo videti kako će se završiti.“
Nasmejala se i podigla svoje piće da ga završi. Spuštajući ga nazad sa
zveketom na lakiranom drvetu, rekla je, „Ne trudi se. Ja sam slatka devojka
koja vodi prodavnicu, a slatke reči se od mene odbijaju kao meci od Kevlar.“
Mešavina zbunjenosti i humora ponovo je uvila njegova usta. „Meci se ne
odbijaju od Kevlar.“
„Odbijaju kada popiješ dve čaše Kellynog Jangle punča.“
To ga je nasmejalo, i nizak, bogat zvuk je zapeckao u stomaku.
„Ali, imaš sreće. Na putu sam kući, pa ću ti dati tvoje drvce.“ Kliznula je sa
stolice, i nogama očešala njegove. Nije napravio ni pokret da se povuče, i Faith
je imala dovoljno tečnog samopouzdanja u sebi da stane i pogleda ga direktno
u oči. „Ali evo dogovora, zgodni, i neće biti pregovaranja. Otvoriću ti dovoljno
dugo da imaš vremena da uzmeš drvce. Neće biti drugih transakcija. Nema
postolja, ni ukrasa, ni šljokica. Dobijaš samo drvce. Jesmo li načisto?“
Nakrivio je svoju glavu. „Ne znam, te šljokice, to bi moglo raskinuti dogovor.“
„Pametnjaković.“ Uperila je prst u njegovu glavu. „I nema Mets kačketa.“
Prevrnuo je svojim očima ali ga je skinuo sa glave, sakrio ga iza leđa i
nasmejao se.
Kosa mu je bila crna, kratko podšišana, ali već prerasla fazon kovrdžajući se
na krajevima. Njegovi zubi su bili ravni i svetli. Obrazi su bili istačkani sa dve
plitke rupice.
 Prokletstvo, bio je divan. Srce joj je preskočilo.
„Bolje?“ Upitao je.
Žustro je klimnula glavom, kao da nije naterao njen stomak da zaleprša.
„Bolje.“
Mnogo bolje.
Mnogo, mnogo bolje.
Na vratima je posegnula za svojom jaknom koja je visila na kuki na zidu. Seksi
je prvi skinuo jaknu i pridržao joj je raširenu. Faith je stajala i zurila u postavu
njene jakne ošamućena. Prošlo je jako dugo otkako je muškarac uradio bilo šta
slatko za nju, skoro nije znala šta da uradi.
Seksi je zatresao njome da privuče njenu pažnju. „Znam da je kratka šetnja,
ali poželećeš je.“
Faith se okrenula i uvukla ruke u svoju jaknu. „Hvala ti.“
Prebacila je tašnu preko ramena i vratila na mesto njene zidove kao zaštitne
delove za šetnju po jednoj ulici.
Napolju je vazduh udario Faith kao snežna kugla, ali to nije mnogo pomoglo
da ispravi zujanje u njenoj glavi. I to je bilo u redu. U stvari, dobro. Bilo joj je
potrebno svako skretanje pažnje da prevaziđe ove praznike. Muškarac pored
nje je bio sjajan način da počne. I po prvi put, Taylorina ideja o vraćanju u svet
muškaraca je imala malu iskru dopadanja.
„Stvarno cenim to što mi spašavaš dupe,“ rekao je Seksi. „Da li mogu da te
pozovem na večeru ove nedelje da ti se zahvalim?“
Dala mu je iznenađujući osmeh i uhvatila pogled na Range Rover parkiran
ispred njene radnje, prekriven finim slojem snega. Nema sumnje, Seksijev.
„Možeš odmah da mi zahvališ.“
„Ali to ne bi bilo tako zabavno.“
Zaustavila se ispred ulaznih vrata od prodavnice. Nakon što je izvadila
ključeve iz njenog džepa, Faith je otključala. „Koliko dugo si u gradu?“
„Ne znam, nekoliko sati. Zašto?“
„Zato što definitivno brzo deluješ.“
„Neću biti dugo ovde,“ rekao je. „I prepoznajem dobru stvar kada je
ugledam.“
Nekako je bila sigurna da je mislio „znam šta želim kada to vidim“ ali je bio
dovoljno mudar da izmeni reči. Faith je ipak čula to u njegovom glasu.
Okrenula se ka njemu i susrela njegov pogled. „I da li uvek dobiješ ono što
želiš?“
Osmeh mu je postao veći. „Dajem sve od sebe.“
„Kladim se da je tako.“
Faith je pokušala da je ne odbije njegovo samopouzdanje kada je otvorila
vrata i udaljila se prema kasi. Originalni drveni podovi iz otprilike 1870 - te su
škripali ispod njenih nogu i pustila je prisnost sa prodavnicom da se obmota
oko nje dok je uzimala kutiju sa ceduljama za pozivanje mušterija. „Pod kojim
imenom je drvce?“ Upitala je.
„Ti me ne poznaješ?“
Pogledala je preko ramena uz osmeh na iznenađenje u njegovom glasu. „Ne,
sigurno ne.“
Podigao je obrvu kao da joj nije verovao. „Saber?“
„Sa -“ Sve nijanse koje je pokupila u ovih zadnjih petnaest minuta su kliknule
sa imenom i Faith je počela da se smeje. „Oh, Bože. Naravno.“
On je bio Saberov sin. Nije bilo važno koji od trojice sinova je bio Seksi, bili su
svi isti - bogati, zgodni i puni sebe. I nju to nije bilo briga. Jedan od njih je bio u
njenom razredu, ali nije se mogla setiti koji. I nije ni bilo važno. Muškarci su
sada imali reputaciju da se vrate u grad iz svojih fensi gradskih stanova da
posete njihove roditelje nekoliko puta godišnje. Pokazivali su njihov novac i
njihove sjajne igračke. Ispucaju te lepe osmehe po gradu dok ne povale. Onda
se opet vrate.
„Oh, da,“ rekla je uzdahom i razočarenja i samosažaljenja. „Sada sve ima
smisla.“
„Šta ima smisla?“ Upitao je.
„Ništa što bi tebe interesovalo.“ Ponela je cedulju do stražnjih vrata koja su
vodila do njenog zatvorenog dvorišta. „Drvce tvoje mame je ovde.“
Gurnula je otvorena vrata u duboko udahnula taj miris sveže posečene jelke.
Nakon što je proverila cedulje na nekoliko drvcadi, držala je onaj pravi kao
sudija u boks meču. „I imamo pobednika.“
Saber se nasmejao i osmeh koji se navukao na njegovo lice bi oduzeo Faith
dah da je bila trezna. Ili da nije otkrila da je bio Saber.
„Šta si ponovo pila u baru?“ Upitao je.
Progurala se kroz grane da zgrabi drvo, a onda iskoristila svoju telesnu težinu
da ga podigne. „Samo najbolji praznični koktel .“
Posegnuo je za drvetom iznad njenog stiska i pridržao ga. „Rekao bi.“
Iznenada je opet bio blizu. Dovoljno blizu da oseti toplinu njegovog tela.
Dovoljno blizu da namiriši njegov začinjeni miris pomešan sa svežom
borovinom. I cela ideja sa velikim božićnim O je njen zdrav razum smanjivala.
Oslobodila je drvce i podigla pogled da susretne njegove oči. I on je gledao
pravo u nju. Ravno u njene oči. Kao da je bio potpuno prisutan. Ne preispitujući
je. Ali upravo ovde, u ovom trenutku, sa njom. I izgledao je kao da očekuje...
Nešto.
S obzirom da na neki način nije bila u elementu, Faith je zakoračila nazad.
 „Pretpostavljam da veliki, jaki muškarac poput tebe može sam da odnese ovo
sićušno drvce do auta.“ Pomerila se u stranu da može da pređe dvorište i
otključa kapiju. „Nisam u kondiciji da sada bacam drvce.“
Seksi je podigao otmenu jelku od četiri metra - jednu od Faithinih najvećih i
najskupljih, sigurno obmotanu u narandžastu mrežu - na svom ramenu laganim
pokretima.
Faith je zinula. „Pa, to je nešto za knjigu. Tokom svih ovih godina koliko
prodajem jelke, ne mogu reći da sam ikada videla nekoga da tako lako barata s
nečim tako teškim.“
Zateturao se ka njoj i zaustavio tačno na kapiji - i unutar njenog ličnog
prostora. Peckanje zbog svesnosti trenutka je brzo postalo poznato i proširilo
se opet kroz Faith. I pre nego je znala kako se to desilo, pogled joj je pao na
njegove usne. Pomislila je kakav bi bio osećaj njegovih usana na njenima.
Prošlo je jako dugo otkako je poljubila muškarca. Tako prokleto dugo.
Možda je bilo nešto da opet proveri stanje.
Da zavrti svoj libido sa nekim ko se izvukao iz grada lako kao što se i uvukao.
Ljubljenje bez privrženosti? Zabavljanje bez obećanja? Seks zbog čistog
zadovoljstva?
„Sve je u uspostavljanju ravnoteže.“ Njegov glas, tih i mekan, izvukao je iz
njenih sočnih misli, ali vrelina u njegovim očima nagovestila je da je njegov um
išao u sličnom smeru. „Ako ispravno to uradiš, čak i ti bi to mogla.“
To je nasmejalo, i alkohol je smeh pretvorio u cerekanje.
„Ja tako ne mislim.“
„Naučiću te kako ako želiš.“ Insinuacija u tim rečima je ubrzala Faithino srce.
Njegov sniženi, glatki ton stvorio je opterećenje između njenih nogu. „Zamisli
reakciju svih žilavih momaka u gradu kada baciš bebu poput ove na tvoje rame
i poneseš je do njihovog auta.“ Njegov pogled je dodao još malo vreline.
„Dozvoli mi da te izvedem na večeru, i podeliću trik. Možda ću čak podeliti i još
nekoliko.“
Oh vau. Sve u njoj je vrištalo da, da, da.
Ali imala je previše zdravog razuma vladajući svojim svetom da jednostavno
poskoči.
Spustila je svoj pogled i odmahnula glavom. „Hvala u svakom slučaju.“
Kada se njegove noge nisu pokrenule prema autu, opet ga je pogledala.
Gledao je u nju pomalo razočaran. „Ti stvarno ne znaš ko sam ja, zar ne?“
Pitala se da li je alkohol uticao na njeno pamćenje. U ovo doba godine,
mnogo članova porodice dođe u grad, mnogo bivših stanovnika se vrati u
posetu. Obično je imala dobro pamćenje. Sećanje je bilo dobro za posao. Ali...
Podigla je obrve. „Ti si Saber.“
„Ja sam Grant.“
 Rekao je to kao da bi to trebalo nešto da znači. Iako nije imala pojma šta.
„Drago mi je da smo se upoznali, Grant. Ja sam Faith. Takođe sam umorna, a
imam jako dugačak dan ispred sebe sutra. Pozdravi Hazel za mene.“
Nasmejao se kao da je zanimljiva, podigao svoje obrve i rekao: „Grant
Saber?“
„Da. To sam shvatila. Grant plus Saber bi zajedno bilo Grant Saber. Nisam
toliko popila.“ I shvatila je da je činjenica da je on očekivao da njegovo ime
bude na usnama svakoga u gradu i smešna i dosadna. „Laku noć, Grant Saber.“
Ozlovoljio se na zvuk šaljivog poraza i krenuo na ulicu, ali pre nego što je
prošao kroz kapiju, zastao je pored nje. „Hoćeš li mi dozvoliti da te otpratim
kući?“
To slatko žiganje se opet trgnulo u njoj i to napred nazad je izludelo. „Ja sam
kući.“ Kada se Grant namrštio i pogledao prema prodavnici, Faith je dodala:
„Živim u stanu iznad prodavnice.“
„Ah...“ Držao je drvo na ramenu jednom rukom i izvukao drugom nešto iz
svog džepa. „Ovo je moj broj. Neću biti dugo u gradu, pa ga iskoristi dok
možeš.“
To je to. Sada je bila obeležena.
Faith je uvrnula svoje prste oko lanca na kapiji i ignorisala njegovu karticu.
Pogledom direktno na njegovom, odgovorila je oštro „Ne, hvala. Laku noć.“
„Poželećeš da me pozoveš kada shvatiš ko sam ja.“
„Imaš sreće što imam alkohola u svom sistemu, ili se ne bi ponašala ovoliko
pristojno.“ A i bila je prokleto preumorna da je njegova arogancija raspizdi.
„Molim te idi da mogu da pronađem svoj jastuk.“
Uputio joj je jedan onaj tako - te - ne - shvatam - ozbiljno osmeh. Dok je
njegov pogled držao njen, posegnuo je dole i ubacio karticu u stražnji džep
njenih farmerica. Pokret je približio njegove usne na milimetar od njenih.
njegova toplina i miris su ispunili prostor oko nje, i osetila je osnovnu promenu
u svom telu. Onu koja je naterala da čvršće stegne kapiju da bi ostala mirna.
Njegov dodir je poslao iskru senzacije preko njenog stražnjeg dela.
„Kad budeš spremna,“ promrmljao je, glasa tihog i dubokog. „Pozovi me. Na
piće, večeru, desert. Pozovi me za... Bilo šta... Što ti treba.“ Njegovi prsti su
kliznuli preko njene vilice u prošaputao je: „Lepo spavaj, anđele.“
Izašao je na trotoar i zakoračio ka SUV-u ivičnjakom kao da se ništa nije
dogodilo, dok se Faith borila da osigura kapiju koju je hiljade puta zaključala
tokom godina. Njegov „desert“ i „bilo šta“ su pogodili nerve koje je nameravao,
i požuda je zadrhtala kroz njen stomak. „Anđeo“ je dodirnuo drugačije mesto,
isto ono na koje je uticao kada je pridržao njenu jaknu.
Taylor je definitivno bila u pravu u vezi jedne stvari - oba ta mesta u Faith su
bila jako dugo zanemarena. Kada je konačno zaključala kapiju, podigla je
pogled i videla ga kako veže drvo za taj sjajni Rang Rover. Za jedan toliko nov
da još uvek ima tablice prodavca. Ozlovoljila se i odmahnula glavom.
Ispunjavajući te potrebe dozvoljavajući sebi da je iskoristi bogati, arogantni
muškarac joj neće pomoći ni na koji način. Osim da bude povaljena.
Možda joj da to trenutno bekstvo za kojim je žudela.
Možda je odvrati kroz taj bolni, usamljeni praznik.
Dok joj isto tako pruža potrebno druženje, muški kontakt, dugo zabranjeno
zadovoljstvo...
Faith je uzdahnula dok se vraćala da zaključa prednja vrata i ugasi svetla,
onda krenula stepenicama do svog apartmana iznad prodavnice, razmišljajući o
Grant Saberovom malom vrelom osmehu. Tim punim usnama. Tom visokom,
mišićavom telu.
Osvešćenje je udarilo kada je stigla do vrata njenog apartmana. „Šta bi
dođavola radila sa tim muškarcem?“
Pustila je da se sav stres od tog dana iscedi kada je ušla u njenu dnevnu sobu,
nadajući se da bi joj alkohol mogao pomoći da za promenu lepo odspava.
Spuštene tašne i jakne na sofu, Faith je zastala pored prozora i navukla
roletne protiv mračne noći koja je još uvek svetlucala od snega. Kada je
pogledala ka ulici, ugledala je Granta kako razgovara sa Dwayne Urichom.
Otkako mu je žena umrla, Dwayne bi razgovarao sa svakim ko bi ga slušao dok
god bi to želeli. Faith je dala Grantu pet minuta pre nego otkači Dwaynea. Neko
sa tolikim samopouzdanjem ne bi trošio svoje vreme sa Dwayneom
usamljenom skitnicom.
Ali dok je odbrojavala minute, Faith je shvatila da Grant nije samo slušao
Dwayne, smejao se. Sudelovao je. Njih dvojica su imala živahan razgovor.
Morala je priznati, nije videla Dwaynea tako zabavljenog jako dugo. Nakon
deset minuta, Grant je još uvek bio oslonjen na svoje auto, sa rukama u
džepovima, dok je sneg prekrivao njegovu kosu i jaknu. Pogled je podsetio na
one dane sa njenim ocem i koliko se radovao posetama njegovih najboljih
prijatelja.
I bes prema arogantnom strancu je omekšala. „Možda nisi toliko loš, Grant
Saber.“
 Treće Poglavlje
Granta je boleo stomak od Dwaynovih priča o Hollyevom trenutnom
školskom hokejaškom timu.
Naslonio je svoju guzu pokrivenu jaknom na njegov SUV da bi mogao da drži
Faith na svom perifernom vidu. Gledala ga je sa prozora iznad prodavnice. Znao
je da su sve kuće u gradu imale prostore iznad, ali je većina korištena za
kancelarije kada je Grant tamo živeo.
Čim bude saznala ko je on bio, pozvaće ga. Pomisao je prosula još jedan rafal
vreline kroz njegovo telo. Ako ne bude prestao da razmišlja kako ušutkava
njena živahna usta na kreativne načine, moraće skinuti svoju jaknu.
„I onda...“ Rekao je Dwayne, završavajući svoju najnoviju priču o gostujućoj
utakmici sa timom. Putevi prema kući su bili zatvoreni zbog snega, i morali su
ostati u motelu preko noći.
„Čak i nakon što osam momaka nije uspelo, Healy je odlučio da on može
dohvatiti prizemlje, uz pomoć, slušaj ovo -“
„Oh, Bože, nije valjda -“ Grant je rekao smehom koji je ključao u njegovom
stomaku.
Dwayne je već klimao glavom. „Saber omča.“
Grant se presavio smejući se. Deset godina kasnije, klinci su i dalje pravili
legendarne budalaštine u srednjoj školi. Kada je ostao bez daha, ispravio se i
upitao: „Je li uspeo?“
„Ne.“ Dwayne se zacerekao. „Klinci ovih dana nisu kao moja generacija. Oni
provode njihovo vreme na video igricama, ne napolju na farmi ili ranču. Većina
čak nema ni posla oko kuće. Niko od njih ne bi mogao svezati mrtvi čvor da
spasi njihove živote. Healy je završio sa guzicom u snegu.“
„Koliko dugo si ga ostavio tamo?“
„Dvadeset minuta.“
Grant je zazviždao. „Ooo, okrutno.“
Dwayne se samo nasmejao, a Grant je primetio da se u Faithinom apartmanu
upalilo svetlo.
„Pa kada želiš da počneš?“ Dwayne je upitao. „Ja sam odugovlačio za slučaj
da ti nešto iskrsne i ne budeš uspeo. Rekao sam momcima da će biti dodatnih
treninga tokom pauze. Trebao si da čuješ uzdisanja i frktanja. Nedostaju mi
dani kada klinci nisu mogli dočekati da izađu na led, i ja se nadam da nam ti
možeš vratiti malo toga.“
„Što pre to bolje. Kao što sam ti rekao kada smo se za ovo dogovarali, ja sam
spreman.“
 „Savršeno. Okupiću momke. Isplaniraću nešto za sutra popodne. Recimo oko
dva?“
„Biću tamo.“
Sjajnim osmehom, Dwayne je protresao Grantovu ruku i iskoristio drugu da
ga pljesne po bicepsu. „Ovo će biti jako posebno za decu.“
„Moje zadovoljstvo. Vidimo se sutra.“
Dwayne se okrenuo prema trotoaru i Grant se odmaknuo od auta.
„I hvala ti što si se složio da budeš u žiriju za skulpture od leda ove godine.
Plakati se trenutno štampaju. Klinci će ih izlepiti po celom okrugu.“
Dok je prolazio ispred svog auta, Grant je svoju pažnju okrenuo nazad prema
Dwaynu. „Šta? Šta u vezi ledenih skulptura?“
„Nisi tako dugo bio odsutan,“ rekao je Dwayne, sa osmehom u njegovom
glasu. „Sećaš se, najveća lutrija Zimskog festivala Wonderland? Ali jedna reč da
si ti u žiriju, prijave su stigle. Taj novac pomaže hokejaškom timu za putovanja i
troškove za dresove. Ali izgleda da ćemo imati dovoljno i za trening kamp
tokom božićnog raspusta sledeće godine. Možda možemo platiti i neke
stručnjake da dođu na savetovanje.“
Grant je definitivno nešto propustio. „Ovo je prvi put da čujem o žiriju...“
Dwaynov izraz lica je prešao iz sretnog u pogled jelena pod svetlima. „Tvoja
mama mi je rekla da si se složio da budeš sudija sledeće nedelje.“
Što bi trebalo da se desilo u vreme kada je Grant konačno popustio majčinom
čangrizanju da dođe kući za Božić.
Bes je počeo da se krčka ispod njegove kože. „Moja mama.“
„Ovo je jedno od njenih najvećih dobrotvornih prikupljanja sredstava za
Umetničku ligu. A deo prikupljenih sredstava ide u njen fond.“
„Da, toga se sećam.“ Te jebene dobrotvorne svrhe. To nije bilo nešto što se
Grantu nije dopadalo koliko to što je njegova majka to vodila. Duboko je
uzdahnuo i izdahnuo u talasima kondenzacije. „Zar vi ne volite male životne
ironije, Dwayne?“
Dwayne je oklevao. „Hej, Grant, ako je problem -“
„Ne, Dwayne. Nije problem. Moja mama je problem. Učiniću sve što želiš da
podržim tebe i klince. Ti to znaš.“
„Dete, meni to mnogo znači.“ Dwayne se nasmejao, ali je entuzijazam nestao,
i Grant je znao da se starac priseća prošlosti bolne tačke njegove porodice i
njihovog odbijanja da podrže Grantovu ljubav prema hokeju. Dwaynov pogled
je prešao na Grantov SUV. „Imaš dobar prevoz. To je Range Rover? Koliko te
koštao, sto hiljada?“
Sto pedeset, ali Dwaynu to nije bilo važno. To je bio samo pokušaj da
preokrene zupčanik i pobegne od teške teme o porodici. „Tako nekako.“
„Preveliko drvo si uzeo. Deset stopa?“
 „Dvanaest.“ Grant je pogledao u čudovište na krovu njegovog vozila, želeći da
je rekao svojoj majci ne za praznike i odabrao drugi dobrotvorni način da
iskoristi vreme da skine vlasnika Rough Ridera sa grbače. Ali Gran je mislio da
će ubiti dve ptice jednim kamenom ako sve odradi ovde. Takođe je bio i četiri
stotine milja daleko od tih primamljivih Rider devojaka, koje su ga uvek uvlačile
u neku vrstu odvraćanja zbog čega je vlasnik kluba bio umoran slušajući o tome
kroz medije ili od prijatelja. To je verovatno bila jedina prepreka za potpisivanje
sa klubom - vlasnikov konzervativni pogled na to kako bi igrači trebali da vode
njihov život van leda. Grantu nije smetalo da radi ono što mu se kaže kada je to
uključivalo njegovu igru ili čak njegovu karijeru. Problem je bio kada mu se
govorilo gde da razvija svoje moralne vrednosti.
Ali je tip plaćao Grantu jebenu lovu, zato... Evo ga ovde.
„Drago mi je što si je kupio od Faith. Imala je jako tešku godinu.“ Dwayne je
prebacio pogled na prodavnicu, namrštenih obrva od zabrinutosti.
„Oh, je li?“ Grant je pogledao gore da vidi da li je Faith još uvek gledala, ali
nije mogao da kaže zbog svetla. Teška godina bi objasnila zašto je živela u
malom apartmanu iznad prodavnice. „Kako to?“
„Otkako je njen otac umro, ona se sama bavi sa svim.“
Grantova pažnja je pala na Dwayna i udarac je zaledio njegov želudac. „Njen
otac? Kada?“
„Otprilike, pre šest meseci. To je bio blagoslov na mnogo načina. Borio se sa
karcinomom jako dugo. Dobro se namučio. Godinu ili dve je Faith mislila da će
ga pobediti, ali se onda vratio zloćudniji nego ikada.“
Šok je prešao u užas, i Grantov želudac je pao. „Ah, prokletstvo.“
„To nije bilo iznenađenje. Bio je spreman da ode. Faith, pa, ona nikada ne bi
bila spremna. Ali je odavno sama sa svojim životom. Izjedalo je njenog oca
koliko se odrekla zbog njega.“
„Kako to misliš?“
„Saznao je na njenoj prvoj godini koledža. Došla je kući na leto i nikada se nije
vratila. Taj momak sa kojim je bila celu srednju školu... Pa, recimo da ni trava
nije rasla ispod njegovih nogu. Doveo je novu devojku kući sa koledža na
sledećem božićnom raspustu.“
Grant je dobio još jedan udarac u stomak. „Uh.“
Dwayne je ispustio saosećajan zvuk iz grla. „Bila je pored oca svaki dan otkada
je došla kući. Imao je više argumenata što je njen život bio na čekanju zbog
brige o njemu, ali je uvek pobedila.“ Dwayne se nasmejao. „Borac, samo takav.
Jednom kada nešto zamisli, nema onoga ko će to promeniti. Mnogo me zbog
toga podseća na tebe.“ Potapšao je Grantovu ruku. „Pustiću te da odeš pre
nego se obojica pretvorimo u ledenice.“
 „Naravno, naravno.“ Grant je krenuo ispred svog SUV-a još poraženiji nego je
bio kada je tek zapazio Dwayna. „Hej, Dwayne? Treba li ti prevoz do kuće?“
„Ne mali, hvala. Ove tihe noćne šetnje su moji mirni trenuci sa MaryAnn.“
Grant je klimnuo glavom. „Onda, doručak ujutro? Sedam? Shelly’ s? Ja
častim.“
Dwayne se nasmejao. „Biću tamo.“
Grant je kliznuo na vozačevo sedište, preplavljenog uma sa novim
informacijama. Mnogi ljudi su mislili da je Dwayne skitnica. Ali ako bi odvojili
vreme i saslušali ga, shvatili bi da je čovek rekao prokleto mnogo za kratko
vreme.
Grant je uključio motor, isparkirao se i krenuo kući.
Suočavanje sa njegovim roditeljima odgurnulo je njegova turbulentna
osećanja o Faith i njenom ocu u pozadinu, jer Grant nije znao kako da se oseća
ili šta da misli o svemu što je saznao. Upravo sada, sve na šta je mogao da se
fokusira je ono što je mogao da razume - njegova majka i njena manipulacija.
Ne bi trebao biti iznenađen. Ne bi ga trebala biti briga. Ali do trenutka kada se
opet dovezao ispred prilaza njegovih roditelja, bio je prokleto dobro i spreman
da se izvuče sa festivala i ostavi ček umesto toga u Dwaynovom poštanskom
sandučetu.
Povukao je drvo na svoje rame, progurao se kroz ulazna vrata i skrenuo u
dnevnu sobu. Onda je istog trenutka spustio drvo, razbacujući led i iglice jelke
preko savršeno doteranog majčinog tepiha.
Dvostruki uzdasi su dodirnuli njegove uši pre nego što je pogledao gore.
„Grant Saber,“ prekorila ga je majka. „Šta na ovom svetu nije u redu sa
tobom?“
„Ti,“ je ono što je želeo da kaže, ali je video još nekoga u dnevnoj sobi. Mlada
žena je sedela na drugom kauču. Čak i posle toliko godina odsustva, Grant je
odmah znao ko je ona bila i zašto je bila tu.
Što ga je samo još više razbesnelo.
„Šta se dešava?“ Glas Grantovog oca je došao iz druge sobe. „Šta se dođavola
ovde dogodilo?“ Martin Saber je raširio svoje ruke, pokazujući na nered od
drveta, ali nije čekao na odgovor pre nego je okrenuo svoj pogled ka Grantu.
„Počisti taj nered istog trenutka.“
„Ja ću počistiti svoj nered ako ti počistiš svoj.“
„Grant.“ Njegova majka je prekinula, oblikujući iste sekunde ton koji je Granta
vratio nazad u detinjstvo. „Sećaš se Natalie.“
Natalie Duboix, najstarija ćerka tatinog poslovnog partnera. Grant se setio nje
jer su dve porodice pokušavale godinama da ih spoje, sve sa nadom da povuku
Granta iz hokeja nazad u porodični okvir.
 „Ona organizuje Zimski festival ove godine,“ rekla je Hazel kada on nije
odgovorio. „I upravo smo razgovarali o mogućnosti da ti održiš glavni govor na
banketu kojim se uvek završava festival.“
„Odgovor na to bi bio ne. Baš kao i odgovor da budem žiri na takmičenju
ledenih skulptura, koji bi bio ne, da sam se pitao. Da sam znao da ću biti
izmanipulisan dok sam ovde, ne bih uopšte dolazio.“
Natalie se suvo osmehnula Hazel i potapšala je po ruci. „Daću vam svima
malo porodičnog vremena.“
Ustala je i krenula ka Grantu. Njena uska suknja je činila nemogućim da uradi
nešto drugo. Štikle su joj bile visoke, providna bluza sa nečim čipkastim ispod.
Uvek je bila lepa, ali je godinama postala uistinu prelepa. U igri reči, njen izgled
bi izazvao reakciju Stepfordove žene - savršeno proporcionalna, kremasta koža,
tamno smeđa kovrdžava kosa, samo tako.
Na trenutak - samo delić sekunde - upitao se kako bi ona izgledala bacajući
božićna drvca. I njegovo divljenje Faithinoj istrajnosti i upornosti ga je opet
obuzelo.
Taman kada je Grant pomislio da će Natalie proći pored njega bez komentara,
stala je pored njega. Provlačeći svoju ruku oko njegove, prislonila je njegov
biceps na njene grudi i okružila ga balončićem puderastog parfema. Grant je
pogledao dole u njene kristalno plave oči i shvatio da ako je nije poznavao, da
su se sreli negde dugo, kao na primer na žurci u Washingtonu, bio bi
zaokupljen idejom da je odvede kod sebe. Bila je prekrasna i prefinjena.
Mirisala je na novac i veze i laki seks. I podsetila je Granta na onu vrstu žena sa
kojima je izlazio kada je uzimao pauze od igranja, sa bilo kakvim Rider
devojkama.
„Izgledaš bolje nego ikada.“ Njen glas je bio mekan i privlačan. Videla sam te
na vestima da radiš razne velike stvari u dobrotvorne svrhe. Tvoja
velikodušnost je jedna od stvari koje najviše volim kod tebe. I učinićeš mnogo
ovde u tvom rodnom gradu ako budeš sudelovao.“
Njen osmeh je narastao, i njeni savršeno ravni i savršeno beli zubi su
zasvetlili. „Možeš se kladiti da ću biti ovde da sačuvam tvoju kompaniju.“
Stegla je njegovu ruku i nastavila kroz dnevnu sobu prema foajeu, u pratnji
Grantovog oca.
Čim su se vrata iza Natalie zatvorila, Hazel je okrenula svoj ledeni pogled
prema Grantu. „Šta je za ime Božije ušlo u tebe?“
„Osam godina,“ rekao je, trudeći se da spusti svoj glas kako Natalie ne bi čula
kroz mnoge prozore koji su gledali na imanje. „Zanovetaš da dođem kući za
praznike već osam godina. I kada to konačno uradim, saznam da je jedini razlog
što si me želela ovde da bi mogla iskoristiti moje ime da sakupiš novac za tvoj
fond. To je ono što je ušlo u mene.“
 „Pripazi,“ Martin je upozorio, vraćajući se u dnevnu sobu. „Mi smo ti dali to
ime.“
„Vi ste mi možda dali ime, ali sam ja zaradio ugled iza svog imena - uprkos
vama.“
Martinovo lice je pocrvenelo i otvorio je svoja usta.
„Samo se smirite, svi,“ rekla je Hazel. „Hajde da uzmemo sekundu i sve
stavimo u perspektivu.“
„Ja imam sve u perspektivi, i prokleto je ironična.“ Grant joj je rekao. „Posle
decenija razočarenja zbog moje ljubavi prema hokeju, ti me sada trebaš - i
slavu koju sam stekao kroz sport koji vi mrzite - da bi doneo novac za tvoj fond.
Sve zato da bi izgledala jebeno dobro ljudima u ovom gradu.“
„Nećeš razgovarati sa svojom majkom tako -“
Okrenuo se prema svom ocu. „Govorim i tebi, tata. Nisi ništa bolji.“
„Napolje.“ Martin je uperio kažiprst prema vratima. „Odmah.“
„Ne, on je u pravu,“ suprotstavila se njegova majka pre nego je Grant mogao i
da načini korak. „Žao mi je, Grant. U pravu si. U moju odbranu, uvek sam želela
da dođeš da bi porodica bila na okupu, ali kada sam čula da nećeš klizati tokom
praznika i da bi mogao, iskoristila sam tvoju posetu za dobrobit zajednice. I dok
tvoj uspeh nije došao na način kako smo se nadali tvoj otac i ja, nema sumnje
da nisi postigao neverovatan uspeh u tvojoj karijeri.“
Zastala je, izgledajući kao da se kaje više nego je Grant ikada video, i
uzdahnula. „Bez obzira da li mi je stalo do hokeja ili ne, kao tvoja majka sam
ponosna. I zato, da, želim te napred i u centru pažnje, gde svi mogu da vide
kakav uspeh si napravio u svom životu.“
Ne. Želela ga je napred i u centru pažnje da bi se hvalila sa njim. Tako da bi
mogla da uzme neke dodatne poene za njegov uspeh, kada je istina bila da se
Grant borio sa svojim roditeljima na svakom koraku da bi stigao do ove tačke u
njegovoj karijeri.
Ali znao je taj pogled u njenim očima. Iskreno je verovala u ono što je pričala.
I nije bilo smisla terati je da uvidi da je i dalje lagala sebi. Što se tiče Martina,
Grant je već znao da će čovek otići u grob razočaran što se njegov srednji sin
osamio i napustio porodični biznis.
Zaključak: Grant će uvek biti smatran kao gubitkom za svoje roditelje, bez
obzira šta je postigao.
„Sine, molim te ostani,“ rekla je njegova majka. „Uradićeš sjajne stvari za
srednjoškolski tim. Mnogim klincima si uzor.“
Kao da je znala bilo šta o srednjoškolskom timu. Ni ona ni njegov otac nikada
nisu bili ni na jednoj njegovoj utakmici. Ni jednoj u celom Grantovom životu.
„Ne pokušavaj da me okriviš. Svi znamo da ni jedno od vas nije briga da li sam
ja nekome uzor ili šta ja mogu da uradim za tim. Sve do čega vam je stalo je
ono što se samo vama sviđa. Uvek je tako bilo. Očigledno će uvek i biti. Ali u
pravu si u vezi jedne stvari. Ovde postoje ljudi koji poštuju šta sam učinio da bi
stigao dovde gde sam. I ja želim da pomognem tim ljudima. Tako da ako
ostanem, ostajem zbog njih.“
„Grant...“ Njegova majka je izdahnula i odmahnula svojom glavom. „Pustimo
ovaj argument i vidimo kako se ti osećaš u vezi sa stvarima. Tvoja braća će
uskoro biti ovde, i raduju se da te vide.“
Savršeno. Njegova braća. Stariji je bio toliko zelen od zavisti zbog Grantove
uspešne karijere, konstantno je ocenjivao Grantove utakmice kao da je seronja
znao o čemu je pričao. Mlađi je bio jako divlji, Grant je bio šokiran što je još
uvek bio živ. Sigurno je jedini razlog što nije bio iza rešetaka bio taj što je njihov
otac brzo plaćao kauciju za njega.
Sada je Grant želeo da je bolje razmislio o svojoj ideji. Ali postojala je trunka
nade da se njegova porodica promenila tokom godina. I činjenica da nisu, da su
možda čak i gori nego su nekada bili, zabolela je i ostavila Granta nesigurnim.
„Ovo je bila jebeno loša ideja,“ promrmljao je, brišući rukom napetost sa lica.
Sada se osećao zaglavljen. Obećao je Dwaynu. Dwayne će sada obećati
klincima. A jedna stvar koju je Grant mrzeo je da izneveri decu. Znao je kakav je
osećaj i izbegavao ga je po svaku cenu.
„Ostani u gostinskoj kući ako ti je potreban lični prostor,“ dodala je njegova
majka.
Koji je jebeni izbor imao? Mogao bi u hotel, ali je najbliži bio nekoliko milja
van grada i završio bi vozeći se tamo vamo, svaki dan.
„Razmisliću o tome.“ Sagnuo se, podigao drvo i povukao ga prema prednjem
prozoru, gde je njihovo drvo dosezalo otvorene plafone otkako se sećao. „I po
poslednji put, prestani pokušavati spojiti mene i Natalie. Ja imam život u
Washingtonu. Prokleto dobar. Ja ne ostajem ovde, i niko neće promeniti moje
mišljenje kako zarađujem za život. Prokleto sigurno ne žena.“
Zgrabio je mrežu i istresao svoju frustraciju na najlon, cepajući ga. „A sada,
gde želiš ovu prokletu stvar?“
 Četvrto Poglavlje
Faith je klečala na podu u stražnjem delu prodavnice, okružena miljama
upetljanih božićnih lampica. Skrhana, pogledala je gore u Dwayna. „I zašto si,
tačno, čekao toliko blizu uoči Božića da bi mi ovo doneo?“
„Ah....“ Nacerio se i počešao po glavi. „Nisam znao da li ću ili ne to raditi ove
godine. I mislio sam da ću moći sam. Ali upravo shvatam zašto je MaryAnn
provodila nedelje nameštajući to svake godine.“ Uzdahnuo je i odmahnuo
glavom. „Ne bi ti tražio... Znam koliko budeš zauzeta praznicima... Ali...“
Podigao je pogled prema Faith i bol je momentalno odjeknula u njoj. „Ne mogu
više da podnesem tamu i tišinu. Praznici su bili toliko živahni, puni zabave, kada
je MaryAnn bila ovde...“
Glas mu je pukao. Spustio je pogled na nered na podu i osmehnuo se, ali ne
pre nego je Faith videla kako su mu oči zasijale od suza.
Srce joj se slomilo zbog njega. Zbog nje same. Zbog svih Božića ispred njih
koje će ona i Dwayne morati provesti bez ljudi koje su voleli u njihovim
životima.
Zadržavajući sopstvenu bol, Faith se podigla na noge, preskočila žice sa
svetiljkama i stegla Dwayna za biceps. Potrudila se da se osmehne i stegla
njegove ruke. „Shvatam. Savršeno. Srediću ti ovo, Dwayne. Obećavam.“
Razvukao je labav osmeh baš u trenutku kada je dečiji muški glasić uzviknuo
Faithino ime. „Tetka Faith! Tetka Faith! Gde si?“
Dwayne se nasmejao, tužnog izraza lica. Ispijenog. „Caleb.“
„Da.“ Spustila je ruke i naslonila ih na svoje kukove. „Njegova mama ima
nekog posla. On mi danas ovde pomaže.“
Dwaynov osmeh je bio umoran. „Oh, pa... Srećno sa tim. Ako smisliš kako da
ga nateraš da obrati više pažnje na led, javi mi. Hvala za... Hm“- pokazao je na
opremu - „Ovo.“
„Naravno.“
Caleb je prošao pored prolaza. Zastao je škripajući patikama po podu od
linoleuma i ponovo se pojavio na kraju rafova.
„Tetka Faiath, pogodi ko je ovde?“
Faith se nasmešila na dečakov uvek prisutni entuzijazam. „Zdravo, Caleb. Ja
sam dobro, hvala što pitaš.“
„Ali... Ali... Ali pogodi ko je u gradu.“
Dwayne se nasmejao. „Moraš to izbaciti, mali. Neće se on zamajavati sa
fanovima.“
„Tu si.“ Taylor se pojavila na kraju prolaza pored njenog sina. „Pobogu, Caleb.
Šta se desilo sa tim da me sačekaš?“
 Caleb je pogledao preko ramena. „Uvek pričaš sa Codyevom mamom
predugo.“
Faith je prekrstila svoje ruke i pogledala u Taylor. „Šta se dešava?“ Čoveče,
nadala se da se Calebov otac nije počeo motati okolo. Seronja bi se uvek
pojavio i iznova slomio Calebovo srce. „Zvuči prilično uzbudljivo.“
Calebova glava se okrenula nazad prema Faith. „Grant Saber je ovde,“ rekao
je istim strahopoštovanjem i uzbuđenjem koje bi Faith očekivala od njega na
sajmu čudovišnih kamiona. „I on pomaže oko tima.“
Jedini tim o kojem je Caleb mogao da priča je bio hokejaški tim. Bez obzira
koliko se Taylor trudila, nije mogla naterati njenog smotanog sina da se
zainteresuje za bilo koji drugi sport ili tim.
„Sviđa ti se to, ha?“ Upitao je Dwayne, lupkajući Caleba po ramenu dok je
prolazio niz prolaz.
„Da,“ rekao je Caleb sa gomilom uzbuđenja.
„Caleb,“ je bilo sve što je Taylor trebala da kaže pre nego je dečak shvatio
svoju grešku.
„Mislim, da, gospodine. To je fenomenalno. On je stvarno kul.“
„Ekstra kul s obzirom da je samo došao da pomogne srednjoškolskom timu ali
je ostao da pomogne i tvom klubu, ha?“ Dwayne je upitao, prvi iskreni osmeh
mu je zasvetlio u očima.
„Potpuno.“ Onda se iznenada Calebovo uzbuđenje preokrenulo u brigu. „On
će opet doći, zar ne? Mislim, nije bio tamo samo juče...“ Calebov zabrinuti
pogled se ustremio na Taylor. „Mama? Nisam dobio njegov autogram. Mislio
sam da će se vratiti.“
Taylor je bila zapanjena. Calebova nezainteresovanost za sport ili čak igranje
na igralištu zbog pritajenih napora je proizvela da već introventan dečak bude
gurnut u stranu od strane aktivnijih i popularnijih drugova u školi.
„Autogram, ha?“ Rekla je Faith, upućujući Taylor upitan pogled. „Pa, ako se
budeš šunjao ovuda dovoljno dugo, biće ovde. Dolazio je najmanje tri puta
dnevno zadnja dva dana.“
„Stvarno?“ Rekao je Caleb.
Dwayne je prolazeći pored Caleba i rekao, tapšući ga. „Ne brini, Caleb, on je
ovde na nekoliko nedelja. Ali bi bolje bilo da izbaciš svo to uzbuđenje pre nego
dodirneš popodne led. On želi da vi klinci budete skoncentrisani i spremni za
rad.“
„Da, gospodine,“ rekao je, ozbiljno i stoički. „Hoću, gospodine. Obećavam.“
Dwayne se nasmejao, pozdravio Taylor i mahnuo Faith.
Pre nego je Faith stigla da upita Taylor i Caleba u vezi Granta - još posebnije
što je Caleb želeo njegov autogram - Caleb je pogledao u Faith i rekao, „Koliko
moram biti star da bi radio ovde, tetka Faith?“
 Faith je namrštila obrve. „Pa, to je novost. Nisi želeo ništa da imaš sa
pomaganjem pre par meseci.“
„Znači dozvolićeš mi?“
Faith je podigla pogled prema Taylor, smejući se. „Pričaću sa tvojom mamom
u vezi toga.“
„Hvala, tetka Faith.“ Okrenuo se prema svojoj majci. „Mogu li da odem da
vidim štapove za pecanje?“
„Od hokeja do pecanja u deliću sekunde.“ Malo uzbuđenosti je iscurelo iz
Taylorinog izraza lica. „Naravno.“
Caleb je požurio u pravcu otvorenog odeljenja gde je Faith držala ograničenu
ponudu za rekreaciju turista i Taylor je prišla Fath.
„To je onaj kojeg si upoznala u baru pre neku noć,“ rekla je, sniženog glasa.
„Tip koji te pozvao da izađete, zar ne? Grant Saber?“
„Da.“ Želudac joj se stisnuo. „Zašto? Ko je on?“
„On je centar Rough Ridersa.“ Njen glas i izraz lica su sadržavali jednako
mnogo uzbuđenja kao i kod njenog sina.
Ali se Faith mučila sa stavljanjem Rough Ridersa na mesto. „Pretpostavljam
da je to hokejaški tim?“
To je opravdavalo njegovu savršenu građu. Ta slava koju Faith nije prepoznala
je očigledno bila razlog zašto ga je ona trebala poznavati. Čini se da je to ono
što je tražio svaki put kada bi došao u prodavnicu.
„To je NHL tim, Faith.“
„Ne govori to kao da bi ja trebala da znam. Ti znaš da ja nemam vremena da
gledam televizor. I samo sam se pretvarala da gledam sport da bi tati pravila
društvo.“
„Zašto je dolazio? Je li te opet pitao da izađete? Jer bi trebala. On je zgodan. I
pun je love.“
„I samo gleda da nešto povali kao i njegova braća.“ Pogledala je u Taylor. „Ti
mrziš njegovu braću. Odbiješ ih svaki put kada dođu u grad. Zašto bi predlagala
da ja izađem sa Grantom?“ Iznenada je bila ljuta. „Zašto misliš da sam toliko
očajna da bih trebala izaći i pojebati se sa nekim igračem kurvarom? Jer imam
važnijih stvari da radim -“
„Ne.“ Taylor je uhvatila Faith za podlakticu, opet podignutog glasa, ozbiljnog
pogleda. „To nije ono što sam mislila.“
Faith je zatvorila usta i podigla obe ruke do lica da protrlja oči. „Žao mi je.
Umorna sam.“ Izgubila je san zbog Granta. Grant i sve male fantazije koje je
uskomešao u njenoj glavi. Pokazala je rukom po ekstravagantnoj rasveti. „I
Dwayne je samo istovario ovaj projekat na mene.“
Čučnula je i počela namotavati lampice sa dlana na lakat, sa dlana na lakat.
 „Ono što sam mislila,“ rekla je Taylor: „Je da on nije kao njegova braća.
Nikada nije bio u gradu. Ovo je prvi put da se vratio otkako je postao
profesionalac.“
Sada je bila nekako impresionirana sa time što joj nije rekao kada je došao u
prodavnicu da je bio profesionalni hokejaš ili da je bio ovde da pomogne
treneru lokalnih timova. A ona nije želela da bude impresionirana. Jer nije
imala ni vremena ni strpljenja za ovo sranje. „To nije važno. On još uvek traži
da povali. Šta je to sa tim tipovima? Da li oni svi misle da smo mi u
provincijama toliko jadne? To je možda istina, ali je i dalje uvredljivo.“
Taylor se nasmejala. Jako. Što je dovelo do nevoljnog osmeha na Faithinim
usnama.
„Ipak, baš je kul videti Caleba uzbuđenog zbog nečega,“ rekla je Faith. „Nisam
jako dugo videla da su mu oči tako zaiskrile.“
„Zar ne?“ Rekla je Taylor. „Znači zbog toga je Grant bio ovde toliko puta?“
Faith je slegnula ramenima dok je završavala namotavanje, svezala ga i
započela drugi. Ostaće ovde do kraja dana raspetljavajući ove stvari. „Hej,
Caleb,“ povikala je kroz radnju. „Ako dođeš da raspetljaš ove lampice za mene,
platiću ti.“
„Prestani da izbegavaš pitanje,“ rekla je Taylor.
Kada Caleb nije uzviknuo odgovor ni pojavio se, Faith je promrmljala: „Toliko
o radu ovde. Pretpostavljam da ću uposliti Billy Danielsona posle svega.“ Onda
se obratila Taylor: „Grant ostaje kod svojih roditelja. Očigledno se ne slažu tako
dobro, pa je uzeo neke čudne poslove oko kuće da bude zauzet i dalje od njih.
Stalno dolazi da pokupi neke stvari i traži savet.“
„I? Pomažeš li mu?“
„Naravno.“ Sada se nasmejala Taylor. „Kažem mu da potraži na YouTube.“
„Faith...“ Taylor je spustila svoje ruke i prevrnula očima.
„Ja nemam vremena da ga dadiljam. On je odrastao guzonja. Može se sam
snaći.“
Taylor je ogorčeno uzdahnula.
„I kada smo već kod YouTube, kada bi se mogle naći da smislimo nešto u vezi
mene? Ozbiljna sam, Taylor. Trošim pare brže nego ih zarađujem. Samo je
pitanje vremena. Da li želiš da prodam ovo mesto i odselim se od tebe i
Caleba? Jer u ovom trenutku moj život ide u tom pravcu.“
Na Taylorinom licu se pojavio bolan izgled. Faith je mrzela da bude tako
mračna, ali je bila jako ozbiljna. I to je bilo ono što je Faith videla u budućnosti.
„U redu,“ Taylor je opet prekrstila ruke. „Ti moraš da razmisliš o projektu, i ja
moram da završim neke stvari da bih se mogla fokusirati na tvoje obučavanje -“
 Faith nije ništa čula što je Taylor rekla nakon toga jer je Grant zašao iza ugla i
do njihovog prolaza. Pogled mu se zalepio na Faith sa čvrstom namerom i
naterao njen stomak da joj skoči u grlo.
„Da li ja to čujem da dame pričaju o YouTube?“ Upitao je, krećući se ka njima.
Taylor se okrenula, ali je Grantov pogled bio zaključan na Faith na način koji je
naterao da joj se usta osuše. „Jer bi bio jako zainteresovan da budem u videu
sa svima vama.“
Osmeh je zažuborio niotkuda. „Svima?“ Faith je rekla, skrivajući svoju nervozu
iza sarkazma. „Odabrao si južnjački akcenat u poslednjih...“ Pretvarala se kao
da gleda u nepostojeći sat.
„Šta? Tri, četiri sata?“
Nasmejao se. „Jako si zabavna.“
„Trudim se.“ Sklonila je pogled sa mišića koji su razvlačili mekani materijal
njegove Henley majice i zgrabila drugo klupko lampica. „Treba mi nešto da me
sačuva od“ - maštanja o tebi - „toga da poludim.“
„Zdravo,“ rekla je Taylor pružajući ruku. „Ja sam Taylor, Calebova mama.“
„Grant,“ je sve što je ponudio dok su se rukovali. „Da, video sam ga da petlja
oko štapova za pecanje. Rekao mi je da ste pozadi.“ Povukao je ruku i kliznuo
palcem u prednji džep svojih farmerica, što je povuklo Faithin pogled na
područje koje nije imala potrebe da gleda. „Sjajan klinac. Malo energičan za
hokej, ali ako bi mu pomogao da to kanališe, jurio bi po ledu.“
Taylor se nasmejala. „Ako uspeš da ga usmeriš, lepo ću platiti za tajnu.“
Pogledala je u Faith. „Bolje da odem da ga pronađem pre nego nešto polomi.“
Onda je rekla Grantu: „Drago mi što smo se upoznali.“
„Takođe.“
Kada mu se pogled opet smestio na Faith, nasmejao se. I to je bio taj
očekivani osmeh. Onaj koji je govorio da je čekao da ona totalno odlepi na
njega.
„Šta te dovodi ovamo?“ Umesto toga je upitala, bacajući pogled na zarđalu
česmu koju je držao u ruci. „I kako pronalaziš toliko stvari koje trebaju da se
poprave u kući tvojih roditelja? To mesto izgleda kao drevni dvorac izvana.“
„Kuhinjska slavina,“ rekao je. „I nije iz glavne kuće, već iz gostinske. Tamo sam
odseo. I kada ja nešto popravljam, ni jedno od mojih roditelja se ne žali na
mene. Zato sam sretan da to uradim.“
„To mora da je sranje.“
Podigao je rame ali prekinuo kontakt očima i promatrao slavinu. „Kako god.“
Opet se fokusirao na nju. „Hoćeš li to sve sama raspetljati?“
„Pokušala sam da izazovem Caleba sa plaćanjem, ali ti ribarski koluti su mu
stvarno zapeli za oko.“
„Ja ću pomoći.“ Pomerio se napred. „I ne moraš čak ni da mi platiš.“
 Zlobno se smeškala. „Oh, stvarno?“
Čučnuo je i pogledao je direktno u oči, pa se nasmejao. „Ja sam više za
trampu.“
Spuštajući slavinu sa strane, seo je na dupe, prekrstio noge i uhvatio jedan
kraj kabla sa svetiljkama.
„Mi se ni sa čim nećemo trampiti,“ razjasnila je.
„To ostaje da se vidi.“
„Verovatno imaš boljih stvari da radiš.“
„Nego da sedim ovde i gledam te?“ Upitao je. „Ne. Ništa.“ Kada je Faith samo
odmahnula glavom, on je upitao: „Pa šta je tvoj projekat? Onaj o kojem si
pričala sa Taylor?“
Faithin želudac se stisao. „Koliko dugo si prisluškivao?“
„Zašto? Pričate o stvarima koje ne želiš da čujem? Možda o meni?“
„Pih. Nismo pričale o tebi.“
„Ako ti tako kažeš. Ali bi verovatno bilo bolje za tebe da mi jednostavno kažeš
o videu koji planiraš, jer sam siguran da bi tvoja verzija bila kulturnija od stvari
koje mi se trenutno vrte u glavi.“
„I zašto si ti tako siguran u to?“ Bila je uhvaćena između uznemirenosti zbog
njegove arogancije i zabavljenosti zbog njegove upornosti da zadobije njenu
pažnju. „Zbog toga što živim u provinciji, misliš da ja ne mogu razmišljati
jednako prljavo kao i ti?“
Ruke su mu se zaustavile u sred raspetljavanja kabla. Podigao je obrve dok
mu je izraz lica poprimao zadirkujući izraz, ali njegove prelepe oči su dobile
nijansu vreline. „Da uporedimo beleške?“
Čoveče, taj glas. Glatko, nisko tutnjanje smestilo je vrelinu u dno njenog
stomaka. Ali je zacvrkutala: „Ne, hvala.“
I on se nasmejao, opet se skoncentrišući na lampice. „Hej, jako mi je žao zbog
tvog oca.“
Topao, autentičan ton njegovog glasa podigao je njenu glavu.
On je pogledao u nju, onda opet u svetiljke. „Nisam ga dobro poznavao, ali je
uvek bio jako fin prema meni.“
Tuga koja je uvek dolazila sa podsećanjem na smrt njenog oca otežala je u
njenom srcu. „Hvala. Bio je neverovatan čovek.“
Nastavili su da raspetljavaju kablove u tišinu minutu ili dve, ali se vreme
razvuklo u večnost dok je Faith pokušavala da ga dokuči.
Kada nije uspela i njena frustracija kulminirala, Faith je odvezala drugi kabl i
bacila ga na rastuću gomilu. „Zašto sediš na podu raspetljavajući lampice?“
Podigao je pogled. „Pomažem.“
Nagnula je glavu i uputila mu onaj pogled ’ma hajde’.
 Nasmejao se i slegnuo ramenima. „Možda pokušavam da nađem način da te
pozovem da izađemo, a da ti ne možeš da odbiješ.“ Pogledao je ispod tih gustih
trepavica. „Možda se nadam ako me malo bolje upoznaš, reći ćeš da. Možda -“
„Možda ne želiš da ideš kući,“ završila je umesto njega.
„Možda. Ali i ove druge stvari su tačne.“ Bacio je još jedno namotano klupko
na gomilu. „Umirem da saznam kakav projekat si isplanirala sa ovim neredom.“
Uzdahnula je - delimično zbog nereda ispred nje i delimično zbog prethodnih
nekoliko dana, počeo je da joj se sviđa ovaj momak. A nije želela da joj se sviđa.
„Ovo nije moj proj -“ Nešto je kliknulo u njenoj glavi. Ukočile su joj se ruke. I
opet je pogledala u gomilu, ali je ovaj put videla nešto više od glavobolje.
Videla je šansu.
„Od čega je upravo nastala ta iskra u tvom oku?“ Upitao je Grant.
Susrela je njegov pogled, i kada je videla iskrenu zainteresovanost, objasnila
je njene ideje o praćenju Taylorinog primera na YouTube. „Taylor pravi stvarno
dobar novac radeći to. Istina, ona priča o totalno različitim temama, i moje
znanje možda ne proizvodi isti interes, ali...“
„Ali treba da pokušaš.“ Naslonio se na policu, ispružio svoje noge i prekrstio
ih preko zglobova. Onda susreo njen pogled i bacio još svetiljki na gomilu. „Jer
po onome što sam čuo, zvuči kao da nemaš puno izbora.“
Ramena su joj pala, i pogledala je u stranu posramljena što je bila u centru
pažnje. Još gore, mrzela je što govori strancu koliko je bila očajna. Pogotovo
strancu koji je imao više novca nego što je znao šta bi sa njim. „Smisliću nešto.“
„Siguran sam da hoćeš,“ rekao je, samouverenog i iskrenog glasa. „Ali bi
mogla smisliti brže ukoliko mi dozvoliš da ti pomognem.“
Kada ga je ogorčeno pogledala, podigao je obe ruke. „Bez skrivenog motiva. U
redu, osim onih da budem što dalje od mojih roditelja koliko god je moguće. I,
da, možda želim da te bolje upoznam. Nikada nisam dobio priliku u srednjoj
školi. Taj klinac Brady te halapljivo svezao.“
„Znači ti si Saber koji je bio u mom razredu.“
„Kriv. I znam ponešto o videu. Snimanje, montiranje i plasiranje. Puštajući ga
on-line. To je pomoć koja ti treba, zar ne?“
„Delimično, da.“ Faith se pitala kada ima nameru da izbaci njegov status
profesionalnog hokejaša. Kada će pomenuti koliko para ima. Kada će početi
izbacivati imena drugih poznatih ljudi sa kojima se druži u velikom gradu. Uzeo
je drugu gomilu kabla i počeo da ga raspetljava.
„I...“
„Znala sam,“ rekla je. „Evo ga ide.“
„Takođe bih voleo da učinim nešto što će razvedriti Dwayna.“
Faith se namrštila. „Kako znaš da je sve ovo donio Dwayne?“
 „Video sam ga kako odlazi. I ko drugi u gradu ima dovoljno opreme za jebeni
Božić iz fantazije?“
„Dobar zaključak.“
„Težak period godine je za njega otkako je MaryAnn umrla. Znala sam da bi
mu ovo jako puno značilo ako bi mogao to da uradi za nju. Za ljude u gradu koji
su se tome radovali svake godine desetljećima.“
Ah, sranje... Faith je teško uzdahnula. Morao je da bude zgodan i opak i
sladak?
„Molim?“
Samo je odmahnula glavom.
„Previše ponosna?“
„Molim?“ Upitala je.
„Jesi li previše ponosna da prihvatiš pomoć?“ Upitao je.
Stisnula je svoje usne.
On se nasmejao, klimajući glavom. „Nekako sam to shvatio onu noć kada smo
se upoznali.“
„Začepi.“
Nakon što je svezao i poslednje klupko lampica, bacio ih je na gomilu. Stao je
na svoje noge, čekajući Faith da završi, onda joj ponudio ruku da joj pomogne
da ustane.
Prihvatila je i momentalno zažalila. Bio je velik i jak i topao. I prisnost
jednostavnog dodira srušila je još jednu barijeru između njih. Onda je povukao
na njene noge sa dovoljno snage da joj poljulja ravnotežu i pala je na njega
vrisnuvši. Njene grudi su se sudarile sa njegovima, butine su im se dodirnule.
Šokirano je uzdahnula i pokušala da se odmakne, ali je on već kliznuo rukom
oko njenog struka i čvrsto je držao. Dodirivali su se stomakom. Kukovi su im bili
poravnani.
„Grant...“
Grant šta? Njen razum joj je govorio da mu kaže da je pusti. Ali njeno telo nije
želelo ništa da ima sa tim.
„Još uvek imaš moj broj?“ Upitao je.
Ali Faith u glavi nije registrovala njegove reči. Sve na šta je mogla da se
fokusira su bile tačke gde su se njihova tela dodirivala. Način na koji je osećala
njegovu podlakticu nisko na njenim leđima. Vrelinu njegove ruke obmotane
oko njenog struka. Način na koji je nekoliko njegovih prstiju dodirivalo kožu
gde se njena majica podigla. Debljinu njegovih butina između njenih.
„Faith?“
Podigla je pogled. Oh, sranje - pogrešno. Pogrešno, pogrešno, pogrešno.
Gledao je dole u nju, usana tačno tamo. Tačno. Tamo. Faith je zaboravila kako
disati.
 Gledala je njegove usne kada je opet progovorio. „Da li još uvek imaš moj
broj?“
„Ne.“ Naterala je sebe da bar zvuči kao da ima kontrolu. „Bacila sam ga.“
Usne su mu se trznule u nakrivljen osmeh i njegovi ravni, beli zubi su bili u
kontrastu sa njegovom bojom kože. Pustio je njenu ruku i posegnuo u svoj
stražnji džep ali je još uvek čvrsto držao uz svoje telo. Onda je vratio ruku,
okrznuvši njen bok, okružio njome oko nje i kliznuo preko njenog dupeta.
Peckanje je spržilo njenu kožu. Vrelina je preplavila svaki centimetar njenog
tela ispod struka. Uvukla je vazduh. „Grant -“
„Tako,“ rekao je, izvlačeći ruku iz njenog džepa i opuštajući ruku sa njenog
struka. „Sada ga opet imaš.“
Oslobodio je ali zadržao svoju ruku na njenom kuku još malo pre nego se
odmaknuo. Taman kada je Faith pomislila da opet ima tlo pod svojim nogama,
podigao je ruku i sklonio pramen njene kose sa čela, onda ga zakačio iza njenog
uva.
Faith je sklopila svoje oči. Nije mogla da odoli.
Člancima je pomilovao njen obraz pre nego je promrmljao: „Pozovi me,
lepotice. Napravićemo tvoj video. Vratiti te na tvoje noge.“
Progutala je knedlu i skupila snagu pre nego je opet otvorila svoje oči.
Baš na vreme da ga vidi krajičkom oka na uglu prolaza kako nestaje.
 Peto Poglavlje
Grant se zaustavio na parking mestu na kraju ulice i gledao kako mušterije
dolaze i odlaze iz St. Nicholac prodavnice. Prošlo je četiri dana otkako je skoro
poljubio Faith, tačno tamo na sred proklete prodavnice. Ne samo da ga nije
pozvala da joj pomogne sa njenim projektom, već je nastavila da se prema
njemu ponaša kao da su varnice između njih bile plod njegove mašte.
Istina, on je počeo da veruje u to. Počeo je da misli da je izgubio svoju
sposobnost da pročita ženu. Da je video i osećao stvari koje nisu bile prisutne
samo zato jer ih je očajno želeo.
To je bila jednostavna stvar da je želeo ono što nije imao.
To je bilo sve. Nikada nije morao juri žene, i njegova odgovarajuća žica
jednostavno nije odustajala dok ona ne prizna da ga je želela. U ovom
trenutku, nije mu uopšte bilo bitno da li je spavao sa njom ili ne. Mogao je
imati seks bilo gde. Samo je želeo da se ona preda. Da prizna ko je i šta je bio.
Da pokaže pravo interesovanje.
Onda je bio siguran da će se ova zanesenost završiti.
Izašao je iz njegovog SUV-a, stavio ključeve u džep i povukao svoj Braves
kačket pre nego je krenuo ka prodavnici. Grant je provirio kroz prednje prozore
drugih prodavnica i uzvratio prijateljske pozdrave prolaznicima. Ovo je bilo
nešto što mu je nedostajalo u vezi života u malom gradu. I, morao je da prizna,
pronašao je umirujući ritam da se može fokusirati na projekat ili na trening. U
mirnom okruženju. Uz zvukove prirode. Sve bez milion drugih pritisaka u svojoj
glavi.
Nije shvatao da mu je to nedostajalo sve do sada.
Kako se Božić približavao, sada već za najmanje od nedelju dana, Faithina
prodavnica se činila punijom svaki put kada bi ušao unutra. To je bilo sjajno za
Faith. Ne tako sjajno za Granta. Kada je bila zauzeta, jedva da bi mu posvetila
malo vremena tokom dana. U situacijama kada su stvari bile lagane, bio je
spreman da je nagovori da ona njemu pomaže sa onim što mu je bilo potrebno
za njegov projekat. Ipak, više nije bio sposoban da zadrži njeno interesovanje.
Počeo je da misli da je uprskao navaljujući taj dan - iako je nije gurnuo ni
približno koliko je želeo. Proklinjao je svoj nedostatak finoće. Ali on je bio to što
je bio.
Nije voleo ni želeo polako i slatko. Što ga je nateralo da preispita vlastitu
procenu svaki put kada je imao prljavu maštu o „najslađoj devojci u gradu“.
„Zato što živim u provinciji, misliš da ne mogu da razmišljam prljavo kao i ti?“
Njene reči su zazvonile u njegovoj glavi, praćene bljeskom nevaljale vreline od
glave do pete.
 „Muškarac može da sanja,“ promrmljao je ispod daha.
Bez obzira da li će se ispostaviti da je ona najčednija žena koju je ikada
upoznao ili najpodlija lažljivica za kojom je žudeo, Faith Nicholas je bila jako
drugačija od bilo koje žene za koju je ikada bio zainteresovan. Ali je bio prilično
siguran da je jedini razlog zbog kojeg je nastavio da se vraća njena vraški mala
tendencija da se pretvara da on ne postoji dok joj ne stane tačno na put i
natera je da ga prihvati kao stvarnog.
Prolazeći pored Holly Jolly prodavnice čokolada, Grant je bacio pogled na
izložene čokolade u izlozima. Bio je tri koraka dalje kada su mu noge zastale i
okrenule ga taman pre nego je shvatio zašto. Ali nešto što je čuo u prodavnici
ranije ove nedelje aktiviralo se u njegovoj glavi i Grant se vratio, okrećući se
prema prodavnici.
Držao je vrata samo tri centimetra otvorena kada ga je topli, čokoladom
obogaćeni miris dodirnuo i zgrabio, povlačeći ga unutra. Kada je zatvorio vrata
iza sebe doživeo je flešbek Willie Wonka i Fabrike čokolade.
„Pa, vidi ko je ovde.“ Jemma se pojavila otpozadi sa svojom tamnom kosom
skupljenom u konjski rep, njene svetlo plave oči su svetlucale, a njena bela
kecelja je bila umazana čokoladom. „Čula sam da si se vratio u grad. Kako je
veliki šuter?“
Nasmejao se. „Hej, Jemma. Čoveče, još uvek izgledaš kao da ti je šesnaest.“
„Ma hajde.“
„Ne, stvarno. Vraćaš me nazad u srednju školu, samo na mnogo bolji način
nego prvi put.“
Nasmejala se. „Ti si prevalio dugačak put od srednje škole. Postigao si mnogo
da se ponosiš. Dwayne kaže da ćeš pomoći hokejaškom timu.“
„Reči ovde i dalje brzo putuju.“
„Kao munja.“
Grant se nasmejao, nadajući se da je reč o njegovom identitetu konačno
stigla do Faith. „Sretan sam što ću to učiniti.“
„Šta mogu da ti ponudim? Imam svežu gomilu marcipana koji tvoja mama
voli. Idealan za poklon u božićnoj čarapi.“
„Naravno, uzeću malo. Nikada ne mogu pogrešiti sa zadovoljavanjem moje
mame, zar ne? Ali ovde sam jer sam ukapirao da Faith ima ovisnost prema
tvojoj čokoladi.“
„Faith.“ Jemma je podigla svoje obrve i jako se trudila da izgleda kao
nevinašce. „Oh? Da li je rekla od čega je, tačno, zavisna?“
„Ne. Načuo sam kada je to govorila prijateljici u prodavnici. Mnogo mi je
pomogla ove nedelje dok sam radio na kući mojih roditelja, pa sam mislio da bi
joj mogao doneti nešto da se zahvalim. Nešto što ona voli.“
Jemma je napućila svoje usne, uvijajući ih na stranama, oborenog pogleda.
 Znao je taj pogled: nevaljao, kriv.
„Takođe pokušavam i da je omekšam da pristane da izađe samnom,“ rekao je
Grant pun nade. „Kunem se da sam ponekad nevidljiv.“
Jemmino čelo se razvuklo u duboko V. „To ne liči na Faith. Ti možeš da misliš
da ona ne obraća pažnju, ali ona zna šta se sve dešava oko nje. Sve što se
događa u radnji. Kada pomisliš ’um kao čelična rešetka’, pomisliš na Faith.“
Bilo mu je teško da to vidi. „Možeš li mi pomoći?“
Deset minuta kasnije, preskakao je stepenike od cigle do St. Nicholas
prodavnice i uleteo na vrata prema horu glasnih muških glasova.
„Prestanite, obojica,“ Faith je presekla, glasa jasno ženskog i čisto
autorativnog. Ali Grant je prepoznao suvi sarkazam na kraju. „St. Nicholas
prodavnica je sigurna zaštićena zona za sve fanove, poput Wolfpack i Tar
Heels.“
„Kakve dođavola ima veze ovan da bi bio Tar Heel? I kakvo je to ime
Rameses?“ Leon Simms je gunđao Mike Lowryu. „Ti momci boje rogove u
plavo? Zar niko nije pozvao ASPCA? Ili PETA?“
„To izoštrava ovnu vid, Mike, i ti to znaš,“ rekla je Faith kada je zazvonila i
upakovala njegove stvari. „Ne započinjite sada nevolju bespotrebno.“
„Tako je,“ rekao je Leon. „Poslušaj damu. Ona zna o čemu priča.“
„Ja znam o čemu pričam,“ rekla je Faith. „Isto kao što znam da ti Mike
postavljaš isto pitanje svake godine kada počnu Tobacco utakmice, samo da ga
razbesniš.“
Mike je pokazao na Leona. „To radiš. Svake godine.“
„To je zato što funkcioniše. Svake godine.“
Hor smeha je ispunio prodavnicu, i Grant se smejao na razmenu i Faithinu
uglađenu kontrolu nad svakim i svačim što se unutra dešavalo kada se pojavio
u njenom perifernom vidu. Joe Sheridan je prišao do pulta za kupce i uzeo malo
boje.
Faithina pažnja je bila usmerena na aparat za kartice dok je čekala na račun,
kada je pogledala levo i ugledala Granta. I nasmejala se. Izvijene usne, borice u
uglovima njenih očiju su činile da izgleda tako slatko i nevaljalo u isto vreme.
Grant se nadao da će izvući malo više nevaljale strane. Znala je da dolazi svaki
dan da je vidi i to joj se dopadalo. Znajući to izazivalo je čudno treperenje. Ono
koje je jednako uzbuđenju koje bi doživeo svaki put kada bi razgovarao sa
ženom o načinu na koji je nosila svoje farmerice ili načinu na koji je
popunjavala svoju majicu. Ali način na koji je držala svoje interesovanje prema
njemu pod ključem ga je frustriralo.
„Pa, pogledaj ti to.“ Odcepila je račun iz mašine i spustila ga ispred Mika da se
potpiše, nikada ne sklanjajući pogled sa Granta. „Prava nevolja je upravo
uletela.“
 On se nasmejao, prekrstio svoje ruke i sačekao. Faithin pogled je polako
otplovio do kese koju je držao u ruci, onda se vratila nazad na njegovo lice sa
dozom iznenađenja na ivici pitanja.
„Grant,“ rekao je Leon. „Ti si navijač Statea, zar nije tako?“
„Ne stavljaj reči u njegova usta,“ rekao je Mike Leonu. „Slučajno znam da je
Grant navijač UNC- a baš kao i moj sin Bobby, zar ne Grant?“
„Moj dobar osećaj mi kaže da ne ulazim u ovaj razgovor,“ rekao je Grant.
„Pametno,“ Joe je rekao bez da se okrenuo od kase.
Mlađi dečak kojeg Grant nije poznavao je prišao napred noseći pet različitih
ključeva i spustio ih na pult pored Faith. Nosio je polo majicu sa logotipom
prodavnice i bio je zadihan, znojeći se dok mu je lice bilo crveno od
zabrinutosti. „Šta je sa ovima? Je li neki od ovih?“
Leon i Mike su prekinuli njihovu raspravu i zagledali se u skupinu alata. Joe je
završio svoju prodaju i pridružio im se, gledajući preko Faithinog ramena. Svi su
promatrali ključeve kao da su bili neke arheološke relikvije.
„Ne, ne, Billy.“ Leon se namrštio na klinca, koji nije mogao biti stariji od
šesnaest. „Jesi li me slušao? Kutija za levoruke i ključ su na prolazu dvanaest,
treći odavde na dole, između ključa za levoruke u obliku malja i magnetnog
ključa. Ne možeš ga promašiti.“
Smeh je ključao, i Grant je morao da zagrize usnu da bi se suzdržao. Siroto
dete je obrisalo znoj sa njegovog čela.
„Ne, Leon,“ rekao je Joe. „Četrnaesti red, donja polica na desno na kraju
poklopca, pored -“
„Sirene za maglu,“ Faith je završila, klimajući detetu.
Dostojanstveno ga je pogledala, tapšući ga po ramenu. „U redu je, Billy.
Pokušaj opet.“
Čim je klinac nestao u lavirintu prolaza, Leon, Mike, Joe i Faith su pukli od
smeha.
„On je čuvar ključeva,“ rekao je Leon sniženog glasa. „Koliko dugo već traži tu
stvar? Ovo mora da bude rekord.“
Faith je odgurnula Joa ramenom. „Ne staj dečaku na muku, hoćeš li? Ako on
ne želi da te udari ili da da otkaz, može da radi dok opet ne počne škola.“
Leon i Mike su se pozdravili sa Grantom dok su izlazili i Faith se okrenula ka
njemu, još uvek nasmejana zbog šale u koju su kolektivno uvukli klinca. „Pa,
dobar dan, Gospodine Saber. Počela sam da mislim da će proći dvadeset četiri
sata bez viđanja tvog zgodnog lica. Šta bi se možda trebalo danas popraviti u
kući tvojih roditelja?“
To. To „zgodno“ je bila jedna od onih pomešanih signala koje mu je bacala
svaki put kada je bio ovde. Oni koji su govorile da je bila zainteresovana, ali i da
nije. I izluđivali su ga. Držali su ga budnim tokom noći. Ona ga je držala budnim
tokom noći.
Nijedna žena ga nije držala budnim noću.
„Nadao sam se da ima nešto da se popravi tako da imam izgovor da se vratim
kasnije. Ali neću znati dok ne odem do njih. Bio sam na klizalištu radeći sa
klincima.“
„U redu. Gospodin Turner je bio ranije. Kaže da je Colby imao nekoliko
dodatnih vežbi tokom pauze.“
Klimnuo je glavom. Sačekao. I nije dobio ništa. Ni priznanja, ni uzbuđenja, ni
naznake da je bilo šta znala o njemu.
Jebeš tračarenje u malom gradu. Jedini put kada je Grantu bilo potrebno,
prokleta stvar je omanula.
„Izgledaš lepo u crvenom,“ rekla je, pogleda uperenog u njegovu kapu,
bezobrazni mali osmeh joj je razvukao usne. „Mnogo bolje nego narandžasta.
Samo kažem.“
Nosio je ovaj prokleti Atlanta Braves kačket četiri dana i ovo je bio prvi put da
ga je ona pomenula. Prvo je mislio da su boje bile slične, oba plava kačketa sa
različitim bojama oboda. Naravno, imali su različite ambleme, ali je on
pokušavao da devojci olakša sumnje. Posle svega, imala je kišu sranja u svom
životu. Ali je on sada počeo da se pita da li je taj komentar „um kao čelična
rešetka“ bio tačniji nego je shvatao.
Stavio je ruku preko svog srca. „Kunem se mojom časti, uvideo sam grešku u
mojim postupcima i sada sam smrtni fan Braves-a.“
„Aleluja,“ rekla je.
„Znači, sada ćeš izaći samnom, zar ne?“
Uzdahnula je i izašla iza pulta, prolazeći pored Granta odgovorila je: „Moram
da rasporedim zalihe. Srećno sa pronalaskom nečeg za popravljanje danas.“
Bio je hipnotisan tim slatkim njihanjem njenih kukova i načinom kako joj je
guza izgledala u tim ispranim farmericama. Nosila je nešto nalik kaubojskim
čizmama, jarko roze džemper je bio kratak, pokazujući njen struk i obline od
kojih je Grantu curela voda na usta. Posle manje od nedelju dana, bio je
zaintrigiran njenim jednostavnim ali autentičnim i nemilosrdnim stilom.
Odgovarao je njenom stavu i njenoj ličnosti, i Grant je shvatao sve više svakim
danom.
Što je dovelo do danas. Da se spontano pojavi bez ikakve namere, noseći
čokoladice.
Šta mu se dođavola sad dogodilo?
Pratio je kao da je bila njegov magnet. „Slobodna za ručak?“
„Ne, imam mnogo posla.“
„Šta ako ja donesem ručak ovde?“
 „Ne, hvala. Stvarno nemam vremena za pauzu.“
„Onda će ti se možda svideti ove čokoladice koje sam pokupio u susednoj
prodavnici. Veličine su zalogaja i možeš da ih jedeš usput. Takođe su i deo
Jemmine tajne zalihe.“
Noge su joj se zaustavile, i stajala je zaleđena sekundu pre nego mu se
okrenula, zgrabila ga za košulju i povukla u prolaz.
„Opa, devojko.“ Rekao je smeškajući se, uzbuđen što je konačno izvukao
reakciju iz nje. „Da sam znao da je čokolada ključ da zadobijem tvoju pažnju, do
sada bi bio Jemmina stalna mušterija.“
Pustila je njegovu košulju i prekrstila ruke na grudi. „Igraš se sa mnom.
Jemma ti nikada ne bi dala pristup njenim tajnim zalihama.“
„Dušo, znam da si izgleda imuna na moj šarm, ali nije svaka žena.“
Naslonila se jednim ramenom na policu. „Nećeš odustati, zar ne?“
Zagledao je, obožavajući ovaj mali komadić njene potpune pažnje. Nikada se
nije morao toliko truditi da dobije tako nešto jednostavno u životu. Ali žar koji
je osetio kroz celo telo kada su se dodirnuli vredeo je truda.
„Nećeš da se prejedeš, zar ne?“
Nasmejala se, seksi, koketnim malim osmehom koji je protresao Granta do
dubine stomaka. „Mora da je teško zgodnom tipu kao što si ti kada mu svaka
žena ne pada pod noge.“
Izdahnuo je i ponudio melodramatično: „Ne mogu ti opisati kakvo je
osveženje biti shvaćen.“
Nasmejala se. Oči su joj svetlucale. I, Bože, nešto stvarno drugačije se ovde
događalo. Neka vrsta divlje hemije koju nikada nije imao ni sa jednom ženom.
A nije je čak ni poljubio.
„U redu, frajeru. Prepustiću se tvojoj igri. Šta imaš tamo?“
„Samo tvoje omiljene.“
Odmahnula je glavom. „Jemma ti ne bi odala moje omiljene.“
„Kao što mi ne bi rekla ni za njenu tajnu kolekciju?“
Zlobno se smeškala.
Čoveče, jako se zabavljao. Otvorio je kesu i zavirio u čokoladice. Bogat,
opojan miris ga je udario, i sklopio je oči, duboko udišući. „Mmmm.
Prokletstvo, to je bolje od droge.“
„Izazivaš,“ promrmljala je.
Otvorio je svoje oči. „Imam izazov unutra. Ne presladak, ne prebogat, ali
taman da te ostavi željnom.“
Uzdahnula je kao da ga je jedva tolerisala.
„Takođe imam Dugačak, Polagan, Dubok, Vlažan poljubac.“ Spustio je pogled
da padne na njena usta i polizao svoju donju usnu. „Mmm. Ova čokolada se ne
može uporediti sa pravom stvari sa tobom.“
 Duboko je uzdahnula, spremna da ga oduva. „Grant -“
„Da vidimo.“ Vratio je pogled na kesu. „Pretpostavljam da bi bilo prikladno da
pređemo na Bradavicu, Povlačenje, Sisanje. Mmmhmm. I oh, opa, onda
uronimo u stvarno dobre stvari.“
Podižući pogled sa kese, susreo je njene oči direktno, namerno, i bio pomalo
iznenađen kada je ugledao njene otežale kapke, njene pohotne oči. Počeo je da
misli da je bila potpuno van njegovog uticaja.
„Ovo je malo prebrzo za moj ukus,“ promrmljao je. „Radije bih išao polako,
duže uživao, istraživao u dubini, ali se usmerio i na zadovoljavanje, pa hajde da
pređemo na tvoje sledeće omiljene - Prvo Prodiranje.“ Sklopio je svoje oči dok
je ideja klizila kroz njega vrelim talasima.
„Mmmm. Prokletstvo. Uvek tako dobro.“
Uzdahnula je. „U redu, Saber. Imao si svoju zabavu za danas. Ja stvarno
moram da -“
„Dugo i Polako, jedno od mojih omiljenih, ravno sa Duboko i Jako. Oboje
imaju jako puno potencijala za uživanje, zar ne misliš tako? Svi vode do
Vrhunca, Svršavanja i... Ekstaze.“ Bio je siguran da nije uradio ništa sem što je
sebe napalio i posegnuo je u kesu sa namerom da je muči jedući čokoladice
sam. Izvukao je jednu malu tamnu kockicu ukrašenu sa jednom žutom laticom
cveća. „Ali sačekaj, šta je ovo?“
„Obrnuta kaubojka,“ rekla je, vrelog pogleda, skoro izazivačkog prema
njegovom. „Vrhunska slatka vožnja.“
Munja požude ga je udarila pravo u međunožje.
„Ah. Tačno.“
Izvukao je još jednu. Ova kockica malo svetlija i ukrašena ljubičastim
cvetićem. „A ova?“
„Avantura.“ Usne su joj se malo izvile. „Ostavi svoje čokoladizirane strahove
iza. Ova odvažna beba je ovde da te zadovolji kada si zainteresovana.“
Nežno se nasmejao i držao čokoladicu visoko, kao dragulj na svetlu. „Trebao
sam da znam da si ove naučila napamet.“
Spuštajući kockicu, ubacio je u kesu i odmahnuo glavom. „Oooo, toliko
mogućnosti. Šteta što će propasti.“
Smejala se, pomalo samozadovoljnog izraza lica. „Trošenje Jemminih
specijalnih zaliha će te koštati sudbine gore od smrti.“ Odgurnula se od police, i
jednim potezom zgrabila kesu iz njegove ruke. „Mrzim videti da se nešto tako
desi momku tako obazrivom kao što si ti.“ Okrenula se prema stražnjem delu
prodavnice. „Hvala, zgodni. Želim ti ugodan dan.“
Grant je otvorio svoja usta da se svađa i napravio korak za njom.
„Faith!“ Oboje su se okrenuli u pravcu glasa. „Faith, Faith, pogledaj.“ Klinac sa
kojim su se zezali, trčao je prema njoj noseći pune ruke velikih listova papira.
Njegove široke oči su pogledavale između Granta i Faith. „George je upravo
ostavio ove postere, i pogledajte.“
Uzgred, dete je pokazivalo na nešto na posteru dok je opčinjeno gledao
Granta, koji je bio siguran da su to bili posteri koji su najavljivali njegovo učešće
u festivalu i hokejaškom timu.
Nasmejao se, ego mu se naduvao. Naslućivanje da će Faith saznati da je on
bio sportska zvezda, ispunila ga je nenormalnom količinom uzbuđenja i
zadovoljstva.
„Šta?“ Upitala je, posmatrajući poster pre nego je rekla klincu: „Samo ih stavi
na prozor gde uvek ostavljamo lokalne reklame.“
„Ne,“ rekao je klinac, onda pokazao na Granta. „To je on. Jeste... Pogledaj.“
Faith se nasmejala, zvuk je bio ispunjen ushićenjem i stvarnim humorom.
„Bože, neodoljiv si,“ rekla je klincu. Onda je rekla Grantu: „Daj mu autogram
pre nego što odeš, hoćeš li?“
Okrenula se i nastavila prema stražnjoj prostoriji. Zbunjenost je šokirala
Grantov mozak na dugu sekundu. Pogledao je u klinca i rekao: „Naći ću te kada
krenem,“ onda je krenuo za Faith i provukao ruku ispod njenog lakta. „Sačekaj
prokleti trenutak.“
Imala je čokoladicu u ruci i zagrizla. Oči su joj bile sklopljene i imala je blažen
izraz na licu, žamor zadovoljstva koji se kotrljao iz njenog grla je naterao krv u
njegove prepone.
„Ti znaš ko sam ja?“
Kada je otvorila svoje oči, pojavio se tračak humora u njima. „Grant Saber, sin
Hazel i Martina Sabera. Centar DC Rough Ridersa. Na klupi zbog povrede
ramena ali se vraća na led svakog trenutka. Izuzetan diplomac. I neverovatan
poznavalac čokolade. Stvarno sam imala puno posla.“
Kada je pokušala da se okrene, povukao je da bi se opet suočio sa njom.
„Koliko dugo? Koliko dugo si znala?“
„Od onoga dana kada si se ponudio da mi pomogneš sa Dwaynovim
lampicama.“
Podigla je kesu i uputila mu sladak osmeh. „Hvala još jednom.“
Nije hteo da je pusti. „Pa zašto mi još uvek odolevaš?“
Okrenula se da se potpuno suoči sa njim, ovaj put ozbiljno. „Taj reflektor je
spržio tvoju ljudskost. Ovde, u stvarnom svetu, ne padaju sve žene na leđa
samo zato što dobro izgledaš, građen si i bogat.“
Odmah je pomislio na Dillona i koliko brzo je zamenio Faith nakon toliko
zajedničkih godina. Krivica se ušunjala. I, da, možda i malo stida. Zato što je
očekivao da će je njegov status NHL igrača impresionirati. Uvek je uspevalo u
prošlosti.
 Da bi razvedrio razgovor, dodao je: „Zaboravila si slavan, šarmantan i
zabavan.“
„Slavni deo ne ide u tvoju korist po mom mišljenju. Što se tiče šarmantnog i
zabavnog, te osobine se čine vrlo promenljive. Zavisno da li dobijaš ono što
želiš ili ne.“
„Ne poznaješ me dovoljno da to kažeš.“
„Grant, bio si u mojoj prodavnici tri ili četiri puta dnevno za nedelju dana. To
je više nego što vidim moje mušterije u tri meseca, i ja znam njihove životne
priče.“
Namrštio se, razmišljajući o prethodnoj nedelji. Pitajući se šta je rekao ili
učinio da bi ona mislila da ga je shvatala. Dođavola, on nije ni sam sebe
shvatao.
„Žao mi je što nisam zanemela zbog tvog statusa zvezde. Ja samo verujem da
sve sjajne stvari koje se nalaze ovde“- kucnula je kažiprstom njegove grudi -„su
ono što je stvarno važno. I ti imaš dovoljno stvari unutra da tvoj hokejaški
status i tvoj bankovni račun i tvoj sjajni novi Range Rover zaseni u poređenju.“
Žena ga je okrenula naglavačke u sekundi. Da bi odgurnuo u stranu neugodna
osećanja u dnu stomaka, rekao je: „Polako. Hajde da ne mešamo moj Rover u
ovo.“
Nasmejala se i ogorčeno odmahnula glavom.
„Idi. Ostavi me da mogu odraditi neki posao. Ne dobijamo svi Range Rover
zbog povrede ramena.“
Pokušala je da se okrene.
Trebao bi je pustiti. Znao je da bi trebao. Ali je držao i povukao da se opet
suoči sa njim. Kada je otvorio svoja usta da progovori... Nije čak znao ni šta,
mušterija je prolazila iz jednog prolaza u drugi.
Grant je pogurao Faith nazad nekoliko koraka u magacin i zatvorio vrata.
„Grant...“ rekla je, na način ja - nemam - vremena - za - ovo.
Ali on se okrenuo i pritisnuo je uza zid. Njen osmeh je utihnuo i toplina je
zaiskrila u njenim očima. Podigla je ruke, pritiskajući ih o njegove grudi, ali ga
nije odgurnula. Nagnuo se napred dok im se kukovi nisu susreli i butine
očešale. Dah joj se ubrzao. Zenice su joj se raširile. I izraz na njenom licu... I ona
je njega želela jednako mnogo. Samo nije znala kako da skoči.
Ali Grant nije mogao nastaviti igrati ovu igru sa njom. On uopšte nije igrao
igrice, iako ga je ona uvukla u ovu. I koliko god da bi moglo biti primamljivo,
Grant nije imao dovoljno vremena. Ili dovoljno strpljenja.
Trebao je pritisnuti.
Kliznuo je rukom oko nje i povukao je svojom podlakticom za donji deo leđa.
Njena mekoća se utisnula u njegovu rastuću erekciju i zadovoljstvo je pljusnulo
kroz donji deo njegovog tela. Tiho je zastenjao i nabio se na nju dok i ona nije
proizvela isti zvuk. Dok joj kapci nisu postali teški, dok se njeni prsti nisu
upetljali u njegovu košulju. Dok nije promrmljala njegovo ime tim glasom koji je
rekao, nateraj me da svršim. „Grant...“
„Je li ovo ono što želiš, Faith? Ako želiš da ja preuzmem kontrolu, hoću. Ali
ako ja vodim, uradiću to na svoj način.“
Njen pogled je poskočio sa njegovih usta na njegove oči. „Koji je... Tvoj
način?“
U deliću sekunde, razmišljao je da slaže. Pomislio je da joj kaže ono što je ona
želela da čuje samo da je odvede u krevet. Tako jako je želeo. I ta stvarnost -
više od bilo čega drugog - izbacila je jako oštar opis iz njegovih usta.
„Ako to uradim na moj način, uradiću to upravo ovde, upravo sada, uz ovaj
zid.“
Plitko je disala. Oči su joj svetlile od iznenađenja i požude.
„Prekrio bih ti usta rukom i zabijao se u tebe dok se ne raspadneš vrišteći od
orgazma. I sve to dok je cela prodavnica, celi jebeni Holly samo nekoliko
centimetara udaljeni. I to bi bila naša mala slatka tajna. Ona o kojoj bi
razmišljala svaki put kada bi ušla u ovu prostoriju.“
Proizvela je zvuk u njenom grlu. Spustila je kapke. Polizala njene usne.
„Sviđa ti se ta ideja,“ rekao je. „Zar ne?“ I zar to nije najveće jebeno
iznenađenje?
Njen pogled je odlutao. „Ja... Ne znam. Ne mogu da razmišljam...“
„Onda zamisli“- rekao joj je, gurajući jače, na pola se nadao da će ga
odgurnuti i otići, napola se nadao da će mu reći da je uzme upravo tada - „jer ja
pričam prljavo kao što se i borim, i jebem jako kao što igram.“
Uzdahnula je jecaj, i njeni kapci su još uvek bili sklopljeni.
Ali to je bio osećaj da se njeno telo opustilo, po načinu na koji se počela
pomerati sa njim ne od njega, koji je konačno blokirao njegovu sposobnost da
razmišlja.
„Oh, dušo,“ zastenjao je, uživajući u tom trenutku predaje.
„Tako... Jebeno... Slatko. Osećaš li?“ Prošaputao je. „Osećaš koliko je dobro?
Zamisli koliko bi moglo biti bolje. Goli. Koža na kožu.“
Samo je lagano odmahnula glavom. „Ja... Ne bih znala šta da radim sa
tobom.“
Podigao je ruku do njene vilice i nagnuo joj glavu nazad dok nije otvorila svoje
oči prema njegovima. „Da. Bi. Već radiš.“ Spustio je svoj pogled na njena usta.
„Jebiga, želim da te okusim.“
„Grant...“ Rekla je glasom koji ga je naterao da poželi da joj pocepa
garderobu. „Ja nisam... Ja ne mogu...“
„Prestani da se izvlačiš iz ovoga i samo me već jednom jebeno poljubi.“
 Ali Grant više nije mogao da čeka. Kliznuo je rukom sa njene vilice, oko
stražnjeg dela vrata i primakao je. Pregrubo. Preoštro. Prebrzo. Na način na koji
je radio sve u životu.
Faith je zadahtala i Grant je iskoristio trenutak da uroni. Snažno je poljubio.
Držao je njene usne otvorene pritiskajući ih tako da bi mogao zamahnuti svojim
jezikom u njena vrela usta i okusiti je, onako kako je želeo da je okusi još
otkako ga je pogledala u baru zlobno se smeškajući.
Jecaj se podigao u njenom grlu i raspalio Grantovu vatru. Gurnuo je svoju
ruku u njenu kosu i sklopio prste da je tamo zadrži, da zadrži njena usta
otvorena kako bi je mogao kušati i kušati je i kušati je. Znajući da bi one
sekunde kada bi je pustio, ona pobegla i nikada se više ne bi približila.
Deo njega je to želeo. Više nego što je do sada shvatao.
Jer je imala ukus kao topljena čokolada. Njena usta su bila slatka i mekana i
punačka. I odjednom, njena usta nisu bila dovoljna. Želeo je više. Želeo je svoja
usta na koži. Želeo je kožu na koži. Želeo je svoja usta na njenoj pičkici, jebući je
na način na koji je kušao.
A onda je ona uzvratila poljubac. Naslonila se na njega, zapetljala prste u
njegovu košulju, noktima je grebala njegovu kožu i njen jezik... Bože, taj
ispitivački način na koji ga je kušala, naterao je Granta da odlepi. Zastenjao je,
nagnuo svoju glavu i zahtevao još.
Žamor se slomio u njegovoj fantaziji. Neko je dozivao Faithino ime. Samo što
to nije bio on - njegova usta su bila nekako previše zauzeta da govore.
Faith je zastenjala i okrenula glavu, prekidajući poljubac. Posegnula je i
tresnula po bravi na vratima, onda izdahnula i pritisnula njeno lice na Grantov
vrat.
On je opustio ruku u njenoj kosi i zanjihao njenu glavu, osećajući svilenkastost
njenih pramenova po prvi put.
„Faith?“ Muški glas, jasan i sada mnogo bliži, protresao je Granta nazad u
stvarnost. Podigao je svoju glavu i pogledao prema vratima.
Kvaka se okrenula i Faith je pokušala da se izvuče kao dete koje je krivo. Ali
Grant je nastavio držati dok se ručica pomerala napred nazad, a vrata ostala
zatvorena.
„Šta je bilo, Joe?“ Rekla je Faith.
„Jesi dobro?“
Ton u njegovom glasu šta – se - dešava je naterao Granta da pogleda Faith.
Susrela je Grantov pogled.
I nasmejala se. Maleni, tajanstveni, pomalo sramežljivi osmeh koji je zakucao
Grantovo srce na guzicu.
 „Da,“ rekla je, podižući svoje prste do njenih usta gde su njene usne bile
crvene i otečene od Grantovog poljupca. Prizor od kojeg je postao još gladniji.
„Znaš, samo jedan od tih dana.“
„Oh.“ Pauza. „Ok.“ Pauza. „Hoćeš da kažem prodavcu iz Makite da se vrati
nakon praznika?“
Ukočila se i okrenula svoju pažnju na vrata. Kada je Granat nije pustio,
sklopila je svoje oči. „Ne.“ Trgnula se. „Možeš li mu reći da sačeka? Samo mi
treba trenutak.“
„Naravno. Nema problema.“
Stajali su tamo dugačak trenutak, pritisnutih tela, dok svi zvučni znaci nisu
pokazali da je Joe otišao. Onda je podigla pogled prema Grantu. I sada je krivica
ispunila prelepe plave šarenice. „Žao mi je.“
Istog trenutka je znao da je ona nije pričala samo o prekidanju. I njegovo srce
je palo na dno njegovog stomaka.
„Ovo nije...“ Započela je. „Ja nisam... Mislim, ja ne mogu...“ Čvrsto je zatvorila
svoje oči i prošaputala: „Sranje.“
Sranje je bilo tačno. Jebeno nikada nije bio ovako brzo napaljen.
Stvarnost je bila takva jebena kučka.
„Faith?“ Joe je pozvao negde iz prodavnice.
Teško je izdahnula, okrenula svoju glavu i uzviknula: „Molim?“
Neuobičajeni ton u njenom glasu je bio signal Grantu da stavi tačku na ovo.
Ublažio je svoj stisak i povukao se.
„Izvini dušo,“ rekao je Joe. „Ali kasa je opet poludela. Samo je ti možeš
srediti.“
„U redu.“ Faith je sklopila svoje oči, prekrstila svoje oslobođene ruke i
protrljala čelo. „Odmah ću izaći.“
Pogledala je u Granta sa izvinjenjem koje se izlivalo iz njenih očiju. „Žao mi je,
moram da -“
„Shvatam,“ prekinuo je, pokušavajući se pretvarati kao da odbijanje nije
važno. Jer su oboje znali da je nije prodavnica zaustavila od uskakanja u dubok
kraj sa njim. „Život je zahtevan.“
Spustila je svoju ruku i pogledala između vrata i Granta pre nego je izašla,
ostavljajući vrata otvorena.
Razočarenje je izbušilo Grantov želudac. Vrsta razočarenja slično gubljenju
Kupa. Što je bilo potpuno glupo.
Prošao je rukom kroz kosu, sklopio oči i prošaputao: „Jebiga“.
 Šesto Poglavlje
Faith je prošla kroz prodavnicu iz stražnjeg dela ka prednjem, uveravajući se
da su svi prolazi bili čisti, onda nastavila prema vratima sa ključem u ruci.
Još jedan dugačak, prometan dan dole u prodajnom delu. Sada su došli njeni
sati nakon posla. Cene, zalihe, računi, poručivanja. Onda opet sve ispočetka
sutra ujutro.
Ali šta je nastavilo da jurca kroz njen um? Grant nije došao danas.
Opet se skoncentrisala na posao, približavajući se prednjim vratima. „Osećam
se kao iscrpljeni hrčak.“
Ubacujući ključ u bravu, Faith je zaključala sigurnosna vrata. Onda je sklopila
oči, naslonila čelo na staklo i uzdahnula.
Njen telefon je zazvonio. Bez podizanja glave, izvukla ga je iz stražnjeg džepa i
pogledala u ekran.
Taylor.
Odgovorila je optimistično. „Hej.“
„Zvučiš umorno. Težak dan?“
„Opa, a čak sam pokušala zvučati živahno.“
„Onda nema veze -“
„Nema veze šta?“
„Htela sam da te pitam da li možeš dovesti Caleba sa treninga. Jedan od
mojih razgovora je prebačen na Skype za sat vremena. Ali samo ću joj reći -“
„U redu je. Mogu ga pokupiti. Malo kasnije, zar ne?“
„Rekao je da se trening srednjoškolaca odužio. Morali su čekati na klizalište.
Zvuči kao da je Grant danas oštro trenirao srednjoškolce.“
„Pričam prljavo kao što se borim, i jebem jako kao što igram.“
Samo sećanje na Grantove reči je poslalo drhtaje kroz njeno telo. I, kao da je
kresnula šibicu, njena pičkica se zapalila. Nije spavala celu prošlu noć, mučena
krivicom što ga je zavela, posramljena što nije imala hrabrosti da izađe iz svoje
sigurne male kutijice i usamljenosti kada je shvatila da je mogla imati toplog,
seksi muškarca pored sebe celu noć.
„Govoreći o Grantu, šta je novo sa tvojim Vrelim Hokejašem?“
Faith je prevrnula svojim očima. „On nije moj, i nema ništa novo. Nije čak ni
došao danas. Rekla sam ti da će odustati kada shvati da neću uskočiti u krevet
sa njim.“
„Njegova šteta. Moram da kažem, ja sam razočarana. Nakon što sam videla
kako barata sa tim srednjoškolskim timom i svim tim ozloglašenim izazivačima
nereda, imala sam veća očekivanja od njega.“
 Faith nije krivila tipa. Nije bilo zabavno želeti nekoga i ne biti željen zauzvrat -
to je naučila od Dillona. Nije zabavno fizički želeti nekoga i otići - to je shvatila
sinoć.
Nakašljala se. „Odvešću Caleba na klopu na povratku kući.“
„Jesi li sigurna? Trebala bi verovatno samo pasti u krevet.“
Pasti u krevet - sama. Opet.
Faith se nasmejala, ali se osetila ispijenom. „Kao da će se to desiti. Imam još
uvek mnogo posla ovde ispred sebe. Večeraću dok sam tamo.“
„Molim te reci da će to biti nešto drugo sem sladoleda.“
„Nema obećanja.“
Taylor je uzdahnula, ali je rekla: „Hvala, dugujem ti.“
„Dobro. Hajde da započnemo tu stvar sa videom.“ Bilo šta da ne misli na
Granta.
Taylor je uzdahnula. „Da. Ok.“
Faith je tada znala da će njene nade za taj određeni priliv prihoda morati da
se stavi na čekanje. Taylor je imala pune ruke posla sa njenim biznisom i
Calebom. „Ne brini sada o tome. Dovešću Caleba kući za pola sata.“
Prekinula je, zgrabila ključeve očevog starog Forda F-150 sa kase i požurila
napolje. U skladištu – šupi - garaži, Faith je uskočila u kabinu i okrenula ključ.
Stari motor je brektao, brektao, brektao i umro. Nije koristila ovu stvar više
od nedelju dana, i svaki put kada bi to učinila, uvek je izgovarala molitvu da se
upali. „Hajde, dušo. Caleb čeka.“
Iz trećeg pokušaja, motor je oživeo i Faith je odahnula.
Vožnja do dvorane je bila kratka, i mogla je da vidi svetla u mraku mnogo pre
nego se približila. Ali kada je skrenula na parking, videla je da je prazan - osim
jednog crnog Range Rovera.
Želudac joj se podigao, okrenuo i onda pao.
Parkirala je nekoliko mesta dalje od Grantovog SUV- a i pogledala preko
parkinga do klizališta, gde su samo dve figure ostale na ledu. Grant i Caleb. U
stvari, oni su bili jedina dvojica bilo gde. Klizalište je bilo napušteno osim za njih
dvojicu.
Faith je isključila motor ali ostala u autu, posmatrajući dvojicu klizača. Spustila
je prozor da uhvati njihove glasove nošene na tihoj noći, i Grantov niski ton je
ispunio njenu srž žudnjom.
Iskucala je Taylor poruku. Jesi li ti ovo namestila?
Na ledu, narandžasti čunj je bio namešten na jednom kraju ispred gola. Grant
je podigao još dva čunja i namestio ih na sredini leda, onda dodao još jedan na
suprotnu stranu tačno u ravnini. Caleb je sakupio hrpu hokejaških štapova u
svojim rukama i na klizaljkama ih doneo do Granta, koji ih je položio vertikalno
po dužini igrališta. Izgledalo je kao mini red prepona. Caleb je otklizao na
suprotni kraj klizališta, dok je Grant nameštao hokejašku palicu preko dva čunja
u sredini pričajući sa Calebom. Faith nije mogla da čuje šta je govorio ali je
Caleb bio ushićen i nastavio da klima glavom. A Grant je koristio svoje ruke i
telo da objasni ono o čemu je pričao. Onda je klimnuo glavom, Caleb ga je
oponašao, i Grant je kucnuo Caleba po kacigi, hokejaški potez odobravanja.
Emocije su bujale u njenim grudima, osjećajući kako je preplavljuju.
Grant je bio dobar momak. Da je bio kao njegova braća, bio bi u baru svaku
noć, a ne popravljao kuću za goste njegovih roditelja. Spavao bi okolo sa bilo
kojim brojem voljnih neudatih žena u gradu, a ne pratio nju samo da bi bio
odbijen. I sigurno nije morao da provodi dodatno vreme večeras na ledu sa
Calebom.
Njen telefon je zazujao sa Taylorinim odgovorom. Kako to misliš? Postaješ
paranoična?
Faith se nasmejala i istipkala. Jesi li platila Calebu dodatni trening?
Nemam pojma o čemu pričaš. Pozvala bi te, ali imam ženu na Skype.
Faith se nasmejala. Nema veze.
Na ledu je Grant uzeo hokejašku palicu od Caleba i krenuo kroz prepreke
super laganim pokretima dok je govorio dečaku koji je klizao pored, gledajući i
klimajući glavom. Grant je okružio prvi čunj i kliznuo prema paru koji je
namestio na sredini leda. Ubrzao je, i na trenutak, Faith je pomislila da će
preskočiti štap koji je ležao na vrhu dva čunja. Ono što je uplašilo bilo je da
Caleb ne pokuša da skoči. Faith je posegnula prema kvaki, ali pre nego je i
otvorila vrata, Grant se bacio na stomak na led umesto toga, klizeći ispod
štapova i između čunjeva kao da krade bazu. Caleb je bio pored njega i smejao
se ali nastavio da gleda kako se Grant podiže, kliže prema štapovima koje je
postavio ispred drugog čunja i trči preko njih dodirujući led oštricom njegove
klizaljke između svakog para štapova. Na kraju stepenica od štapova, otklizao je
prema zadnjem čunju i zaustavio se bočno, prskajući led po neon
narandžastom čunju.
„Shvatio?“ Čula je kako Grant pita.
Nije čula Calebov odgovor, ali je on klimnuo glavom. I Grant je krenuo nazad
na početak, kližući kroz prepreke malo brže, sve vreme pričajući. I Faith je
shvatila da je jednako ushićena kao i Caleb, diveći se Grantovoj lakoći,
okretnosti, njegovom atletizmu. Na kraju je opet isprskao čunj. I Caleb se
nasmejao.
„Hajde opet,“ rekao je Caleb. „Ovaj put punom brzinom. Kao što to radiš na
svom treningu.“
Faith se nasmejala, odmarajući lakat na ispupčenom delu prozora i naslonila
glavu na njenu šaku.
 Grant se složio sa Calebovim zahtevom, ali je prvo pojačao svoju brzinu,
okrećući nekoliko puta njegovo desno rame pre nego je krenuo ka prvom
čunju. Intenzitet pristupa je zaglavilo dah u Faith. Onda je leteo kroz poteze, i
pre nego je imala vremena da procesuira njegove veštine, on je bio gotov,
prskajući čunj ledom dok neon narandžasta nije bila nevidljiva.
Caleb se nasmejao i zapljeskao rukama koje su bile u rukavicama. Grant je
pokazao na suprotni čunj. „Tvoj red.“
Faith je posmatrala kako Caleb uzima pravac iznova i iznova pod Grantovim
budnim okom. Gledala je kako je Caleb posrnuo i pao. Šutnuo čunj sa mesta i
poslao hokejašku palicu u vazduh. I svaki put je Grant strpljivo namestio sve
rekvizite i ohrabrio ga da ponovi. Jednom, kada je Caleb tako jako tresnuo o led
dovoljno da Faith cikne, Grant je otklizao do njega, podigao ga na kolena i
pričao sa Calebom ali mu nije pomogao da ustane. Faith je znala da je to bilo
pokazivanje podrške ali isto tako i lekcija Calebu da mora sam da ustane.
I prvi put kada je Caleb uspeo, bez pomeranja opreme, lep težak sprej na
čunju, njeno srce je planulo od uzbuđenja zbog njega. Dečak koji se beskrajno
borio sa svim atletskim je konačno savladao trening. On i Grant su bacili petaka
pre nego se Caleb vratio na početak na ledu i nastavio trening, samo zato što je
to želeo.
Faith je izašla iz kamioneta i krenula prema klizalištu.
Kada su se vrata kamioneta zatvorila, Grant je pogledao preko.
„Hej.“ Njegov ton je sadržavao pomalo šta - ti - radiš - ovde, i činilo se da je
njegov osmeh pomalo stisnut.
Faith ga nije krivila, ali jeste izbio malo uzbuđenja iz nje. „Hej. Taylor me
zamolila da pokupim Caleba.“
Caleb je poprskao čunj, onda uzviknuo, „Vau - uh! Tetka Faith, jesi li videla
to.“
„Videla sam svih pedeset sedam puta,“ rekla mu je. „Gledala sam.“
„Ako to opet uradim, možeš li da snimiš za mamu?“
Grant je otklizao prema Faith kada je izvadila njen telefon iz džepa. „Možeš se
kladiti.“
Caleb je napravio svoj put preko klizališta, dajući Faith vremena sa Grantom.
„Stvarno je slatko od tebe što provodiš vreme sa njim. On -“
„Bori se,“ rekao je Grant. „Znam. Njemu je samo potreban neko jedan na
jedan. Brzo skida pokrete kada je fokusiran.“
„On je stvarno pametno dete.“
„To je dobro.“ Grant se nasmejao i naslonio bokom na ogradu, gledajući u
klizalište. „Znam da ne izgleda tako, ali moraš biti prilično oštar u hokeju. Sve
se jako brzo pokreće. Ako ne razmišljaš brže...“ Slegnuo je ramenima.
 Pored njega, Faith je naslonila ruke na istrošeno drvo i nagnula se napred da
vidi celo igralište. „Nedostajalo mi je da te vidim danas.“
„Završio sam fugovanje pločica u tuš kabini,“ rekao je. „Onda sam pronašao
buđ ispod sudopera.“
Zastenjala je. „Oh, ne.“
On je slegnuo ramenima i nasmejao se. „Što znači da ću doći sutra.“
Duboko je uzdahnula i progurala kroz svoje nerve da kaže, „Jako mi je žao
zbog juče.“ Naterala se da susretne njegov pogled. „Ja -“
„Tetka Faith?“ Caleb je povikao. „Jesi li spremna?“
Grant mu je doviknuo: „Uzmi vežbu trčanja.“
Faith se nasmejala.
„Već sam po tetki Faith pretrčao pedeset sedam puta.“
„Napravi i pedeset osmi,“ rekao mu je Grant. Onda se nasmejao Faith.
„On je stvarno dobar sportista. Polovina srednjoškolskog tima bi do sada pala
kao muve. Ima budućnost u srednjoškolskom timu ako bude istrajan.“
„Ta vest će uzbuditi njegovu majku.“
Grant je klimnuo glavom. „I meni je žao zbog juče. Požurio sam. Zaboravljam
da nisu svi intenzivni kao što sam ja.“ Držao je njen pogled, ali strast od juče
nije bila prisutna i Faith je otkrila da joj nedostaje. „Ali mi nije žao zbog onoga
što se desilo. Želeo sam da te poljubim još od prvog dana.“
„Spre - man sam,“ pevušio je Caleb, neumorno praveći krugove. „Kad god si
ti...“
Faith se nasmejala i neudobna tenzija koju je osećala otkako je Grant juče
izašao iz prodavnice je konačno malo opala. Podigla je telefon prema klizalištu.
„Ok.“
Pritisnula je Record. I pratila Caleba kroz vežbu.
Kada je Caleb poprskao čunj, Grant je stavio dva prsta u svoja usta i zazviždao.
Faith je poskočila i prekrila uho pored njega.
„Oh,“ rekao je, smejući se. „Izvini.“
Gurnula ga je u rame. „Nemoj.“
Uhvatio je njen ručni zglob i držao ga. Njihove oči su se srele i nije bilo jebene
šanse da je mogla negirati privlačnost između njih. Ali je Grant nije odgurnuo.
Opustio je svoj stisak i kliznuo rukom preko njene, onda povikao Calebu:
„Očisti, mali.“
Bez reči pobune, Caleb je počeo da skuplja čunjeve i palice, vukući ih do klupe
i gurajući ih u torbe za opremu.
Grant je spustio pogled na njihove ruke i upleo njihove prste ali nije
progovarao, i trenutak se činio nepopustljivo intiman.
„Voleo bih da ne može da nas vidi,“ promrmljao je Grant. „Zato što bih te
opet poljubio.“
 Sva osećanja od juče su uletela, mešajući se sa novom nervozom i ona je
uzdahnula: „Da.“
Grant se nasmejao, stisnuo njenu ruku i susreo njene oči. Njegove su bile
opuštene, ali je iskra nedostajala i to je rastužilo. Podigao je ruku, obrisao
pramen kose sa njenog obraza, onda ga zakačio iza njenog uha gestom tako
nežnim da je Faithino srce poskočilo.
„Ideš kući?“
Njen stomak je opet uradio onu stvar sa stezanjem, ali ovaj put nije mogla da
kaže da li je to bio strah ili uzbuđenje. „Ne. Moram prvo da ga vratim. I rekla
sam Taylor da ću ga odvesti da jede u Dairy Queen, što znači da će ona
očekivati njeno uobičajeno.“
On se nasmejao. „Šta je njeno uobičajeno?“
„Oreo.“
„A šta je tvoje uobičajeno?“ Upitao je.
Odmahnula je glavom. „Ja nemam neko. Probam svaki put nešto novo kada
odem.“
Podigao je svoje obrve. „Stvarno.“
„Da, znam. Nepromišljena sam samo tako.“
Nasmejao se, rastvorio svoje prste i kliznuo rukom po njenoj. „Volim
nepromišljene.“
Klimnula je glavom. „Shvatila sam. Šta je tvoje uobičajeno?“
Podigao je pogled prema klizalištu. „Voleo bih opet da probam Faith Nicholas.
Nisam dobio dovoljno prvi put da bih znao da li je moj uobičajeni ukus ili ne.“
Celo njeno telo je buknulo od eksplozije peckajuće vreline.
Nasmejala se, i pre nego se mogla setiti duhovitog odgovora, Caleb je špartao
preko leda, cipele i hokejaška palica u jednoj ruci, štitnici za sečivo u drugoj. „Ja
sam spreman. Sačekaj dok me mama vidi.“
Grant je oslobodio njenu ruku i odgurnuo se od zida, praveći prostora između
njih kada je Caleb skočio i okrenuo se, smeštajući dupe na policu. Kliznuo je na
svoje štitnike, onda se prezuo iz klizaljki u patike dok je sve vreme pričao o
treningu.
Grant ga je ohrabrivao ali je neprestano gledao u Faith dok je neumorno
skidao vlastite klizaljke. Dok se Faithin um vrteo milju u minuti - pozvati ga da
svrati, ili ostaviti opušteno između njih? Krenuti za tim, ili ostaviti stvari da se
završe na dobrom ritmu? Da li je bila spremna da skoči opet u dubinu? Da li bi
trebalo to sa ovim tipom?
Treperenje u njenom stomaku joj je ukazivalo na to da je bila prilično sigurna
da će je on povući ispod i udaviti je bez da to čak i shvati. Ali se onda zapitala
da li je potcenjivala samu sebe. Potcenjivala njega.
 „Tetka Faith.“ Calebov iznervirani glas je povukao njen pogled sa Grantovog
osmeha.
„Molim?“
Caleb je već stajao van klizališta, sa klizaljkama u rukama i raširenih ruku.
„Hej.“ Namrštila se na njega. „Ponašaj se, ili možeš peške kući, druže.“
Popustio je. „U redu. Žao mi je.“
„Šta treba da kažeš Grantu? I razmisli pre nego odgovoriš.“
Njen upozoravajući ton je registrovan, ali je ipak istog trenutka odgovorio.
„To je bio najbolji trening ikada, Gospodine Saber.“
„Grant,“ rekao je, smejući se, onda se iskreveljio. „Ne Gospodin Saber.“
„Izvini. Ali ozbiljno, nikada se pre nisam toliko zabavio igrajući hokej. Hvala
ti.“
„Drago mi je. Hvala što si dao sve od sebe.“
„U redu,“ rekla je Faith, nevoljna da ode od Granta. Ali je nabila kapuljaču
Calebove dukserice, zezajući ga je vukla u desno, onda levo, onda opet desno
dok se nije smejao. „Pretpostavljam da možemo da odemo do Dairy Queen na
putu kući.“
Caleb je skočio i stisnuo pesnice. „To.“ I potrčao je do kamioneta, glasno
uzvikujući: „Hvala za dodatni trening, Gospodine... Grant.“
„On je dobro dete,“ rekao je Grant, mašući Calebu pre nego je on uskočio u
kamionet.
Faith je napravila par koraka unazad. „A ti si dobar čovek, Grant Saber.“
Grant je spustio svoju ruku i zagledao se dugim pogledom, kao uplašeni jelen
na svetlu, pre nego je osmeh presekao njegovo lice.
Faithino srce se opet spotaklo. I da bi sprečila padanje preko vlastitih nogu,
Faith se okrenula i pretrčala ostatak puta do kamioneta. Kada je izašla sa
parkinga, pogledala je preko na led i pronašla Granta u šprintu sa jednog kraja
klizališta na drugi, i pak na oštrici njegove palice, zamahujući oko uglova,
praveći oštre okrete i ubrzavajući nazad do drugog pravca.
Zastala je trenutak da pogleda, očarana njegovom brzinom i intenzitetom.
Pogled je naterao njeno telo da se ukruti na načine koje dugo nije osetila, nije
bila sigurna da se ikada ovako osetila. „Moram početi gledati više hokeja.“
„Rekao sam ti to kada sam imao, otprilike, pet.“
Faith je posegnula preko sedišta i zagolicala Caleba po rebrima. Prasnuo je u
smeh koji je ugrejao Faithino srce. „Tišina, majmune. Budi pristojan, ili nema
Blizzarda za tebe.“
Ona je tek na pola slušala Calebovo neprestano torokanje tokom vožnje, njen
mozak se vrteo oko toga koliko brzo je njena požuda prema Grantu porasla u
roku od nedelju dana. Bila je sama osam godina. Tokom tog vremena, stekla je
mnogo muških prijatelja i pozvana da izađe desetine puta. Ali je ona srela
možda nekolicinu tipova koji su je nameravali opet pozvati na sastanak, a ne
onog koji bi je naterao da skoči u krevet sa njim.
Ipak, tu je, gubeći san zbog Granta. I to nije bilo samo zbog njegovog izgleda.
Naravno, to je bila prednost, ali ono što je zarobilo njenu pažnju je bilo njegovo
samopouzdanje i duhovitost. Ono što je produbilo njeno interesovanje je ono
što je sve saznala o njemu tokom njegovih poseta prodavnici. Način na koji je
stajao da popriča sa lokalcima. Njegova laka priroda i brzi smeh. I način na koji
je nastavljao da popravlja porodičnu kuću iako je njihov odnos bio zategnut.
Kako je ostao u gradu čak i nakon što je sjebao sa njima zbog časti njegove
odanosti Dwaynu i podršci timu koji je nekada bio i njegov tim.
„Nisam mogla da verujem kada mi je rekao da su ga maltretirali u školi.“
Calebov komentar je polomio Faithino razmišljanje.
Pogledala je u njega. „Molim?“
„Gospodin Saber. Rekao mi je da je bio jako nepopularno dete. Puno je birao,
kao ja.“
Obrve su joj se izdigle, i osmeh joj je okrenuo usta. Verovatno je to izmislio
kako bi se Caleb bolje osećao. „Stvarno?“
„Uh - hu. Bio je jako mršav i imao stvarno gadne bubuljice, znaš? Kako to
zovete?“
„Akne?“
„Da, to. On kaže da su ga deca nazivala raznim imenima jako dugo. Znaš,
onako kako mene zovu glupanom i dosadnjakovićem i slično.“
„Oh, stvarno?“ Faith je skupila obrve. Bilo joj je teško stvoriti sliku o tome.
„Da. Rekao mi je da su ljudi počeli da ga poštuju kada je postao dobar u
hokeju. Kaže da ja ne moram da izaberem hokej, ali da pronađem nešto u
čemu sam stvarno dobar i drugi ljudi će me poštovati. I tokom vremena, ljudi
će prestati da me zadirkuju. Kaže da ne treba da se plašim da budem ja. Da
puno ljudi provodi dosta vremena pokušavajući da se prilagode kada bi trebali
da provode mnogo vremena da se istaknu i budu svoji.“
Taj osećaj topline koji je ranije imala je opet ispunio, i nasmejala se prilazeći
Dairy Queenu. Grant Saber je nastavljao da je iznenađuje.
Faith je još dugo razmišljala o Grantu nakon što je odbacila Caleba kući i
vratila se do prodavnice da završi njeno dnevno popunjavanje polica.
Razmišljala je o njegovom poljupcu kada je krenula prema podrumu gde je
čekalo na desetine kutija sa isporukom. Razmišljala je o njegovim rečima koje
su i dalje stvarale trnce u njenom stomaku i ukorenile vrelinu između njenih
nogu.
„Pričam prljavo kao što se borim, i jebem jako kao što igram.“
Pitala se kako bi bilo imati muškarca poput Granta Sabera, sa svim njegovim
samopouzdanjem i veštinama, koji joj prljavo priča.
 Pitala se kako bi bilo da bude jako izjebana. Dođavola, jebeni PMS. Nikada
nije tako pristupala seksu. Dillon je bio njen prvi i poslednji. I bila je zaljubljena
u njega. Verovala je da će se udati za njega.
Kada je ispraznila poslednju kutiju, Faith je shvatila da u njenom životu ništa
nije bila sigurna stvar - osim smrti. I to što je tako snažno pokušavala da zadrži
prodavnicu, puštala je život da prolazi pored nje. Veliki deo je već propustila.
Nije bilo važno da li je Grant želeo jednu noć ili čak sat vremena, jer istina je
bila, sa njenim tako nestabilnim životom, Faith nije mogla puno više ponuditi.
Sakupljajući poslednju kutiju vijaka, matica i šrafova, krenula je stepenicama
da popuni police.
„Sutra,“ rekla je samoj sebi. „Pozvaću ga da izađemo. Sutra, kada dođe,
videću da li želi da izađe na večeru. Biću iskrena sa njim, i ako je još uvek
zainteresovan, onda...“ zastala je na stepenicama. „Onda šta?“
Pomisao na seks sa njim naelektrisala je njeno telo. Samo ljubljenje sa njim je
potpuno izbacilo iz ravnoteže. Šta bi radila da je gola? Da je on go? Ili da
njegove ruke lutaju njenim telom? Kada njegove usne krenu ispod njenih
usana? Kada se pomeri između njenih nogu i gurne u nju.
Talas želje se razbio, čineći je ošamućenom da je morala staviti ruku na zid da
se smiri. „Bože,“ rekla je, rečju drhtavom od uzbuđenja, naslućivanja... Straha.
Naterala je svoje noge da se opet pokrenu. „On je tako van moje stratosfere.
Verovatno je vreme da se večeras prijavim na neku video edukaciju -“
Psssssssssss....
Faithine noge su se ukočile na stepenicama. Naćulila je uši na novo visoko
šištanje koje je dolazilo odnekud iz susedne ostave. To je bila vrsta zvuka koja
je alarmantno zapeckala njenu kožu na stražnjem delu vrata.
Okrenula se i krenula nazad ka podrumu, dok joj je um pretraživao uzrok.
Eksplozija je uplašila, i Faith se saplela preko vlastite noge. Vrisnula je baš pre
nego je udarila u betonske stepenice. Bol je prostrujao kroz njeno dupe i leđa,
kradući joj vazduh. Kutija koju je nosila je tresnula o zid, onda na pod,
razbacujući srebrne šrafove kao konfete.
Faith je upotrebila svoje ruke da uspori svoj pokret i pridrži se jednom kada se
zaustavila. Ali nekoliko trenutaka je prošlo pre nego je mogla da preuzme
kontrolu nad svojim disanjem da olakša bol koja je probadala duž leđa i guzice.
Kada je konačno malo olakšala dovoljno da udahne punim plućima, njena
druga osetila su počela da se vraćaju, i novi strah je ispunio - zvuk vode koja
šiklja.
GRANT JE GURNUO sve predaleko ove nedelje - njegova frustracija sa
roditeljima, njegova želja prema Faith, i granice sopstvenog tela. I plaćao je
zbog svega.
 Pustio je da vrela voda iz novog tuša pulsira preko njegovog desnog ramena,
bilo mu je drago što je otišao po skuplji model i sve te masažne funkcije. Posle
toga, istegao bi se i onda ga upakovao sa ledom. I malo ibuprofena i dobra noć,
i biće sutra dobro.
Ali san nije lako dolazio. Sve što je trebao je da se seti osećaja Faithinih vrelih
usana ispod njegovih. Nežni način na koji je milovala njegov jezik kada je
pronašla hrabrosti. Način na koji osećao na sebi. I, Bože, zvukovi koje je
proizvela kada je poljubio...
Sva njegova krv se opet slila na jug. Njegova muda su se zategle. Njegov kurac
otvrdnuo.
„Jebiga.“ Grant je otvorio oči na svoju tvrdoću i uzdahnuo. To će biti još jedna
duga noć.
Isključio je komande, povukao peškir sa vrata tuša i pritisnuo ga o lice.
Njegova braća će biti sutra ovde. U početku će ga to malo spasiti od roditelja.
Ali Grant je sumnjao da će Patric i Shawn ovde postati veliki izvori stresa i
frustracije kao i njegovi roditelji. I čak i nakon svih ovih godina, to ga je stvarno
razočaralo.
Dok se sušio, pomislio je na Faith i njenu vezu sa ocem i Calebom, dečakom sa
kojim čak nije bila povezana krvlju.
Voleli su se, pazili i bili fini. Jer je Faith volela, pazila i bila fina. I to je nateralo
Granta da se zapita da li je bilo vreme da doda takvu vrstu sreće i topline u svoj
vlastiti život.
Ali to je bilo izuzetno teško u njegovoj vrsti posla sa napornom igrom i
rasporedom treninga koji su uključivali putovanja, dobrotvorne svrhe i timske
događaje. Kada je bio okružen ženama koje su bile više zainteresovane za to
koliku je slavu ili novac doneo za sto nego kakav je čovek u stvari bio.
„A ti si dobar čovek, Grant Saber.“
Faithine reči su ga naterale da se nasmeje. Nije se osećao kao da ih je
zaslužio, ali je želeo da ih zasluži. Sada je želeo da je imao više vremena da ih
zaradi sa njom.
Njegov telefon je zazvonio. Grant je sklopio svoje oči, uzdahnuo i podigao
telefon. Nije prepoznao broj, samo da je lokalni i nadao se da Bobby Lowry
zove da se nađu. Bilo bi lepo videti ga i moglo bi pomoći da skrene Grantove
misli sa Faith.
„Halo,“ odgovorio je, trljajući svoju kosu peškirom.
„Hej, Grant?“
Odmah je prepoznao Faithin glas, što ga je potpuno izbacilo iz ležišta. „Faith?“
Umorno se nasmejala. „Koga si očekivao? Koliko žena te zove u ovo vreme?“
Nasmejao se njenom brzom sarkazmu, ali nije zvučala kao da je zaista dobro.
„Sačekaj. Nema veze. Nemoj da odgovoriš na to.“
 „Jesi li ostala bez daha? Ili si malo pripita?“ Snižavajući svoj glas, zadirkivao je.
„Jesi li se opet upustila u Jangle Punch?“
„Da, to je to.“ Definitivno je nešto nedostajalo u njenom glasu. „Ako brzo
dođeš, možda ću imati malo da podelim sa tobom.“
Nije imao vremena da je pita da li je bila ozbiljna, jer se linija prekinula. Grant
je povukao telefon od svog uha i zurio u njega. Onda slegnuo ramenima. Jangle
Punc ili ne, nije bilo mesta na kojem bi radije bio nego sa Faith. Uzbuđen ili ne.
Došao je do vrata od kupatila.
Kucanje je došlo sa ulaza u gostinjsku kuću, praćeno sa: „Grant?“
Savio se na zvuk glasa njegove majke i naslonio na kvaku na vratima. „Da,
mama. Tuširam se.“
„Izvini, dušo. Htela sam da ti kažem da je Patrick došao ranije. A Shawn će
odložiti. Da li misliš da možeš doći gore u kuću na piće pre nego legneš? Patrick
je zainteresovan za uređenje pregrada koje si stavio u korita sa cveće ispred.
Kaže da bi voleo da ih iskoristi u njegovoj kući i ima neka pitanja.“
„Sranje,“ prošaputao je, onda rekao: „U stvari, obećao sam Dwayne da ću se
naći sa njim da popričamo o nekoj timskoj strategiji za večeras. Možeš li reći
Patriku da ćemo se sresti sutra?“
„Oh.“ Zvučala je razočarano, i Grant se pripremio za njen razjareni bes. „U
redu.“
Kada više nije ništa rekla, Grant je rekao: „Hvala.“
„Naravno.“ Pauza. „Dušo, samo sam htela da ti kažem da tvoj otac i ja cenimo
sve što si uradio oko kuće prošlu nedelju i uprkos našem grubom startu, lepo je
imati te kod kuće.“
Protrljao je svoje lice, tako nezainteresovan da se bavi sa ovim. Niti je znao
šta da kaže. Na osnovu višegodišnjeg iskustva, nije bio spreman da skoči u
očekivanja. „Hvala, mama. Drago mi je.“
„Možda sutra možemo da sednemo uz tvoj raspored i vidimo kada bi svi
mogli doći na jednu od tvojih utakmica.“
Spustio je svoju ruku, podigao glavu i zurio prema vratima.
„Stvarno?“
Ok, to nije ono što je mislio da kaže na glas, ali... Stvarno?
„Da, stvarno. Znaš, tvoj otac je bio pod velikim stresom na poslu. On obično
nije... Besan.“ Zastala je. „Pa, pozdravi Dwayna od nas. Razgovaraćemo sa
tobom ujutro.“
Kada su vrata bila zatvorena, Grant je odmahnuo glavom i promrmljao: „Ko je
to bio i šta je učinila sa mojom majkom?“
Ali čudio se samo na trenutak, jer je imao nekoga jako posebnog ko ga je
čekao.
 Grant je poprskao malo kolonjske vode i obukao farmerice i majicu, i bio na
vratima za manje od dva minuta. Navukao je svoju jaknu sa kapuljačom i dao se
u lagani trk do svog SUV- a i krenuo prema gradu.
Uz alternativni rok koji je tresao auto i njegov um koji se uvrtao kroz šta - ako
Faithinim pozivom - konkretno, šta ako ga je pozvala da mu kaže da ga želi i
samo nije mogla da pronađe reči? - Grant je bio napunjen i napumpan kada je
krenuo stepenicama prema radnji gazeći po dve odjednom i pronašao vrata
otvorena. Zakoračio je u mračnu prodavnicu do poznatog zvonca uz tutnjavu
njegovog ubrzanog disanja.
Taman je hteo da je pozove kada je Faithin glas poleteo iz podruma. „Dole
sam.“
Grant se namrštio. „I... Šta radiš tamo dole?“
Na dnu stepenica, pronašao je tri stope duboku vodu koja je prekrivala
betonski pod i Faith obučenu u istu odeću kao na klizalištu - samo što je sada
bila mokra.
Podigla se visoko da bi dohvatila vrh police i pogledala preko ramena. „Pa,
zdravo, Gospodine Saber.“
Kada je njegovo uzbuđenje isparilo i njegova ramena su potonula. Zakačio je
svoje palčeve kroz petlje na kaišu njegovih farmerica i nagnuo glavu. Cev je
očigledno pukla, i to se desilo u poslednjih petnaest minuta.
„Pretpostavljam da ovo znači da me ne čeka Jangle Punch,“ rekao je.
„A ja pretpostavljam da to nije sve što si mislio da će te čekati,“ rekla je.
Nasmejala mu se i slegnula ramenima. „Ali još uvek bi mogao da dobiješ Jangle
Punch ako ispravno postaviš svoje karte. Yuletide je samo blok udaljen.
Nažalost, moram ovo da završim pre nego negde odem.“ Previše slatko mu se
nasmejala i dramatično zalepršala njenim trepavicama. „Ako bi želeo da
pomogneš, moglo bi ići brže.“
Uzdahnuo je i protrljao svoje oči.
„Ne ponašaj se kao da je sve propalo,“ rekla je, zbunjena njegovim
razočarenjem. „Živiš tri minuta odavde, i ja imam drugih ljudi koje mogu
pozvati u pomoć. Vrata su tačno iza tebe.“
„Znači... Ja sam bio prvi kojeg si pozvala?“
Prekrstila je ruke. „Jesi.“
To ga je smekšalo. Grant je skinuo jaknu. „Zašto je cev pukla?“
„Nemam pojma. Sve je izolovano. Možda je samo pretrpela jedno proširenje
više. Brzo sam zatvorila vodu, i imam sve da zamenim cev, ali ima jedan deo
koji je jako pritegnut i ja ne mogu da ga popustim. Zvala sam tri
vodoinstalatera, ni jedan nije dostupan najmanje tri dana - toliko o hitnim
vodoinstalaterima, zar ne?“
Nasmejao joj se. „Rekla si da si mene prvo pozvala.“
 Izravnala je pogled sa njim teškim kapcima. „Cev je pukla tačno na zavoju, i da
je popravim, moram da skinem zavoj. Ali je toliko jako zavijen, ja ne mogu da
ga pomerim. Ako bi mogao samo da ga popustiš za mene, ostatak mogu sama
da završim.“
Naravno da bi mogla. „Možeš učiniti baš sve sama, zar ne?“
„Zapravo,“ rekla je, preslatkog osmeha i nevinog izraza lica. „Ali hej, ako želiš
da popraviš moje cevi dok si ovde, Gospodine Majstore, neću te zaustaviti.“
„Zapravo,“ ponovio je. „Želim, ali ovo nije ono što sam imao na umu.“
Pocrvenela je, spustila pogled i gurnula ruke u njene stražnje džepove. Potez je
naterao Granta da se fokusira na njene grudi. Naterao ga da shvati da je njena
majica bila bela. Bela i mokra. I od krivina koje su prijanjale, sve ga je iznutra
zabolelo.
„Shvatila sam.“ Faith je šljapkala kroz vodu do donjeg dela stepenica, čeprkala
tamo po kutiji za alat, i izvukla svetiljku i par klešta. Pružila ih je Grantu. „Hajde
da pričamo o tome kada završiš.“
Nada je procvetala kroz njega. Nasmejao se i uzeo alat. „To je bolje nego
Jangle Punch.“
Zagazio je u vodu u potrazi za oštećenom cevi, prisiljavajući svoj um da cev
bude popravljena. Pričvrstio je malu svetiljku između svojih zuba, onda uhvatio
navoj kleštima i okrenuo - pokret koji se njegovom ramenu baš nije dopao.
Metal se malo okrenuo ali nije popustio.
„Zašto nemaš devojku u Washingtonu?“ Njeno pitanje je došlo niotkuda i
podiglo zastavice upozorenja u Grantovoj glavi. Faith je bila materijal za
devojku, imalo je smisla zašto je pitala.
Takođe se činilo ispravno to što je bio iskren sa njom, čak iako je to značilo
ubijanje svake šanse koju je imao o spavanju sa njom.
Izvukao je svetiljku iz svojih usta. „Zato što moj život čini sve mnogo težim.“
Pogledao je u nju i susrela je njegov pogled, otvoren i neosuđujući. „I zbog toga
mi se takav sviđa.“
Kada je klimnula glavom, vratio se probavanju - neuspešno.
Opet je zastao. „Potreban mi je drugi par klešta.“
Metal je zveckao o metal dok je tražila još alata.
Grant nije mogao prestati da se divi načinu na koji su se njene farmerice
zatezale preko njene guze. „Zašto ti nemaš dečka?“
„Jer sam vodila računa o mom ocu i radnji. Nisam imala vremena ni za šta
drugo.“ Ponudila mu je drugi par klešta. „Evo.“
Ponizno ih je uzeo. Ona bi trebala da je jedna od najnesebičnijih osoba koje je
ikada upoznao. I zaista nije imala nikoga da se osloni na njega.
„Šta?“
 Njeno pitanje ga je nateralo da shvati da je još uvek zurio u nju. Grant je
odmahnuo glavom i vratio se cevi. „Samo sam razmišljao koliko je Dillon bio
glup što te je pustio. Definitivno njegov gubitak.“
Ostala je tiha na minut, i Grant je prevrnuo na bol u njegovom ramenu.
„Pa,“ konačno je rekla, mekšim glasom. „Kada si u centru pažnje kao što je on
bio, kada ti svi stalno govore kako si fantastičan, pretpostavljam da tvoje noge
prestaju da dodiruju zemlju. I kada se osetiš malo viši i moćnije od ostalih,
pretpostavljam da su tvoje potrebe nekako mnogo važnije.“
Te reči su dobile svoje značenje i Grantu je želudac pao. Zastao je i pogledao
je preko ramena. „U pravu si,“ rekao je ponizno. „To se dešava. Dobro je da te
podsete da si smrtnik svako malo.“
Vratio je svetiljku između njegovih zuba, namestio klešta i upotrebio svu
svoju snagu da okrene. Tri pokušaja kasnije, navoj je popustio i zavoj se odvojio
od vertikalne cevi.
Bol je planula kroz Grantovo rame i zglob, i on je opsovao i okrenuo ga.
„Jesi li dobro?“ Upitala je.
„Samo me boli. Između popravki na kući i treninga, koristio sam ga malo
previše ove nedelje.“
Nakon što je oslobodio pričvršćeni deo, šljapkao je prema njoj sa oštećenim
delom bakarne cevi.
Faithino telo se opustilo i ona se nasmešila. „Oh, mnogo ti hvala.“
„Nema na čemu.“ Spustio je sav alat i cev na police u blizini. „Jesi li sigurna da
ostatak možeš sama, ili želiš da pomognem dok sam ovde?“
„Ne, ne. Mogu sama.“
Klimnuo joj je glavom i krenuo ka stepenicama. „Pa, kasno je. Trebao bih te -“
Nešto ga je povuklo za majicu. Kada se okrenuo da vidi šta ga je uhvatilo,
pronašao je Faithinu ruku ispruženu, posežući za njegovom majicom.
„Hvala ti.“ Pustila je njegovu majicu i odmaknula se. „Stvarno cenim to što si
došao ovamo. Ovo me je... Pomalo iznerviralo. Nisam imala nikakav veliki
problema otkako je tata umro.“
Njegovo srce se zavrtelo. „Ne mogu ni da zamislim koliko je teško boriti se sa
svim ovim sam.“
„Većinu dana...“ Slegnula je ramenima. „Uspevam. Ali dok si ti ovde...“
Izgledala je izmučeno i ranjivo i tako jebeno prelepo sa njenim sjajnim očima i
rumenim obrazima. „Htela sam da te pitam sutra kada svratiš, ali sada si ovde,
pa...“ Duboko je uzdahnula. „Da li želiš možda da izađeš na večeru? Ili nešto
tako? Uveče, znaš, kada nemaš trening?“
Žar uzbuđenja protekao je niz njegove nerve, ali ga je potisnuo. Grant je
spustio svoje ruke na kukove i podigao obrve. „Jesi li me ti to pozvala da
izađemo?“
 Povukla je svoju donju usnu između zuba, tegleći rub svoje majice i malo se
nasmejala. „Uh, da.“
On se nasmejao. „Jesi li to ikada pre uradila?“
Nasmejala se. „Ne. Prilično očigledno, ha?“
Grant je naslonio jednu ruku na betonski zid i izdahnuo. „Je li to ono što
stvarno želiš, Faith? Večera u restoranu?“
Još više se igrala sa svojom donjom usnom. Onda odmahnula glavom.
„Šta stvarno želiš?“
Držala je svoj pogled ali dugo nije odgovorila. I Grant nije navaljivao, jer je
mogao da vidi kako se borila u svojoj glavi. I zato što je znao da je to bio veliki
korak za nju.
„Tebe.“ Reč je izašla kao polušapat. Nakašljala se i rekla: „Tebe. Želim te.
Želim...“ Teško je izdahnula i odmahnula svojom glavom. „Želim da znam kako
je to biti sa tobom. Sa muškarcem poput tebe. Deo mene želi samo sat
vremena. Deo mene želi celu noć. Spremna sam da uzmem sve što mi pružaš.
Ja ne... Očekujem... Ništa više. Znam da ćeš biti ovde samo kratko, i...“
Pustila je da joj se oči sklope i da vazduh iscuri iz njenih pluća kao da su je reči
iscrpele i nije mogla da se natera da kaže više.
Grant je bio napet. Ulazeći, znao je šta je želeo - pokvariti slatku provincijalku
vrelim praskanjem. Sada... On je i dalje to želeo. Ali je želeo i nešto drugo.
Samo nije bio siguran šta.
Bila je četiri stope udaljena, i trebao ju je bliže. Mnogo bliže. „Dođi ovamo.“
Podigla je svoj pogled ka njegovom, bistrih ali zbunjenih očiju. I upravo sada
je izgledala tako jebeno nevino da Grant nije mogao da veruje koliko jako je
želeo. Nije verovao koliko ga je napaljivala, izgledajući kao udavljeni miš. Ili
kako su se te velike plave oči usecale u njega.
Kada se nije pomerila rekao je: „Dođi. Ovamo.“
Gazila je kroz vodu i zaustavila se par centimetara dalje.
Podigao je svoju ruku, pomilovao njen obraz i uhvatio je za vilicu mrmljajući:
„Tako si jebeno prelepa.“
Trepavice su joj zalepršale i zatvorile se. Naslonila je svoju ruku na njegovu. I
vatra je zahvatila Grantovo telo. Uvek je mislio da je više voleo vatrene, žene
na izvolite. Žene koje nije morao da muva ili moli. Ali nije se mogao setiti da je
ikada ovoliko jurio ženu.
„Reci mi šta želiš, Faith.“
Otvorila je svoje oči, napravila poslednji korak da zatvori razdaljinu između
njih, i posegnula rukama za njegovom majicom i uvrnula prste. „Želim da ti
preuzmeš kontrolu.“
Njihov trenutak u stražnjoj sobi je na trenutak bljesnuo u njegovom umu, i
toplina se nakupila u njegovim preponama. Srce mu je ubrzalo.
 „I ja želim da to uradiš na tvoj način,“ rekla je, puštajući njegovu majicu i
klizeći rukom ispod, preko njegove kože. Njeni hladni prsti su ga naterali da se
žacne ali su opet proizveli cvrčanje u njegovom telu. Ono koje ga je preseklo
direktno do njegovog kurca. Obmotala je ruke oko njegovog struka, pritisnula
to neverovatno malo telo o njega i pogledala ga tim velikim očima punim
poverenja. „Želim da pričaš prljavo kao što se boriš, i želim da me jebeš jako
kao što igraš.“
Još jedan udarac požude se slomio kroz njegovo telo i otvrdnulo njegov kurac.
Ali je suzio svoje oči i prineo ruku ispod njene vilice stežući joj lice dovoljno
jako da je naterao da uzdahne.
„Ne znaš šta tražiš?“
„Želim da znam.“ Vatra je planula u njenim očima, i zakopala prste u njegova
leđa. „Želim da mi pokažeš.“
Bože, želeo je da joj pokaže. Želeo je da joj pokaže svaki pohotni detalj koji
ima veze sa jebanjem. Ali... „Dušo, ja sam prilično siguran da su moja definicija
jebanja i tvoja na suprotnim stranama stvarnosti.
Oči su joj potamnele i vilica joj je očvrsnula. Jednom rukom je prošla između
njih i progurala je da bi otkopčala dugme na njegovim farmericama, onda
spustila rajsfešlus sve vreme ne sklanjajući svoj pogled sa njegovog. „Onda me
povedi do mračne strane. Ili je tvoj raspored previše natrpan da bi dao devojci
nekoliko lekcija o jebanju?“
Pustio je njenu vilicu i pritisnuo joj usne prstima. „Prestani to govoriti. Bože,
to me izluđuje.“
Njena mala ruka je kliznula u njegove farmerice i ispod bokserica, onda
obuhvatila njegov kurac. Kombinacija hladnoće i pritiska je zatresao celo
njegovo telo i opsovao je.
Onda je otvorila svoje usne i usisala njegove prste u svoja topla usta.
Svi užitci su preopteretili njegove nervne završetke.
Izvukao je svoju ruku iz njenih usta, obmotao ih oko njenog stražnjeg dela
vrata i povukao njena usta na svoja. Drugom rukom na njenom struku, trgnuo
je na sebe, kušajući je duboko i zastenjao od frustracije i potrebe koja se
gradila u njemu proteklu nedelju. Uzvratila mu je poljubac daleko otvorenije,
gladnije nego prvi put i osećaj da ga ona želi tako strastveno zapalilo je fitilj.
Grant je podigao. Pokret je pomerio njenu ruku iz njegovih farmerica i
prekinula je poljubac jecajući.
„Grant, tvoje rame. Spusti me dole.“
Slatko žiganje se zakačilo unutar njega. Niko sem Dwayna nije pitao u vezi
njegovog ramena, čak ni njegovi roditelji. Pronašao je njen vrat usnama dok se
penjao stepenicama i držao je naslonjenu uz svoje telo dok nije obmotala noge
oko njegovih kukova. „Moje rame te može podneti.“
 Bila je hladna i mokra i slala trnce kroz celo njegovo telo.
„Hladna si,“ promrmljao je uz njenu kožu.
„Samo izvana.“
Kada je došao do vrha stepenika, Grant je skinuo jaknu i zastao da joj svuče
majicu, prevlačeći je preko njene glave. Spustio je na vlažnu gomilu na podu.
Nosila je beli grudnjak sa čipkanim ivicama. Grudi su joj bile okrugle i punačke, i
prešao je prstima preko linije jedne dojke, diveći se kako su joj očvrsle
bradavice pritiskale svilu.
„Oh, čoveče, pogrešio sam.“ Kliznuo je prstima uz njene grudi, njen vrat i opet
oko njenog potiljka pre nego je pogledao.
„Brzo neće ići sa tobom. Definitivno ću morati sebi dati vremena.“
 Sedmo Poglavlje
Činilo se da Faith nije mogla da uvuče dovoljno vazduha. Ili je možda izgubila
dotok krvi u mozak. Sve što je znala je da je osetila svetlucanje i vrtoglavicu, i
nije mogla trezveno da razmišlja sa Grantovom erekcijom pritisnutom između
njenih nogu. Čak i pored dva sloja džinsa između njih, toplina je buktila kroz
nju, i umirala je od želje da ga oseti još intimnije.
Jednom rukom joj je pridržavao srednji deo leđa dok je nosio, prelazeći
prodajni deo puževim korakom, preokupiran milovanjem njenih grudi i
zadirkivanjem bradavica. Ovo nije bilo ono što je očekivala. Faith je očekivala
divlje i užurbano kresanje uza zid, životinjski seks, jednom kada mu je rekla šta
je želela.
Ali dok se ona čvrsto držala za njegovu majicu da ne bi pala na leđa, on je bio
fokusiran na njene grudi kao da su bile Sveti Gral ili sadržavale tajnu
univerzuma ili slično. I svako klizanje njegovog prsta preko njene bradavice se
osetilo kao udarac između njenih nogu i nateralo je da se uvrće i stenje.
„Osetljiva,“ promrmljao je, klizajući prstom ispod kopče između njenih grudi
otkopčavajući je.
Svila je pala sa strane, izlažući je. Iznenadni osećaj ranjivosti je naterao da
zadrhti. Proizvodeći zvukove zadovoljstva zbog prizora, obuhvatio je jednu
njenu dojku celom svojom rukom, stežući je i milujući. Gladeći njenu bradavicu
palcem. Dodir je bio kao bljesak kroz njenu srž, sevajući tačno između njenih
nogu i gurajući jecaj iz njenog grla. Do trenutka kada je stigao do vrata koja su
vodila u njen apartman na suprotnoj strani prodavnice, Faith je pomislila da bi
mogla biti na ivici orgazma.
Sve o čemu je mogla razmišljati je bila bol između njenih nogu i način na koji
je pulsirala brzo kao otkucaj srca. Znala je koliko jako je imala potrebu da smiri
nagomilanu potrebu duboko u njenoj srži.
Ali umesto da je otvorio njena vrata i odneo je gore, Grant je spustio na ivicu
radnog dela za utovar duž stražnjeg zida. Gurajući trake i makaze i olovke sa
strane, položio je nazad preko široke, čvrste drvene površine koja je bila deo
prodavnice otkada ona pamti. Faith je morala da se odigne na svoje laktove da
bi sprečila da joj glava udari u zid, što je učinilo njene ruke beskorisnima. I kada
se Grant ispravio i pogledao je, odmeravajući je tim vrelim, gladnim očima, bila
je sigurna da se nikada nije osetila izloženijom, uzbuđenijom i lepšom.
„Odvedi me gore,“ rekla mu je, naprežući već zadihani glas. „Vrata su
otključana.“
„Ne još.“ Stavio je obe ruke na njen struk, klizeći njima do njenih grudi i
obuhvatio ih. Gnječio ih. Milovao.
 „Grant, želim...“
Susreo je njen pogled i očešao obe njene bradavice sa svih pet prstiju obe
ruke. Šok od zadovoljstva je prvo zapeckao preko grudi, pa preko njenog celog
tela, praćen nakon samo milisekunde dubokim, prodornim užitkom. Užitak koji
se preneo direktno između njenih nogu i naterao je da izdigne svoje kukove da
se protrlja o njega dok je nizak, gladni zvuk vibrirao u njenom grlu, a oči joj pale
zatvorene.
„Šta - tačno - želiš, Faith?“ Njegov glas je bio nizak, hrapav i ozbiljan oivičen
tamom. „Zato što sam mislio da ja znam šta želim kada sam došao. I pošto sam
te dodirnuo, to se potpuno promenilo.“
Naterala je svoje oči da se otvore i podigla se na ruke. „Kako... To misliš?“
„Došao sam da se kresnem sa seksi provincijalkom koja zna šta želi i ne trpi
nikakva sranja.“
Vrhovima prstiju je pomilovao suprotnu stranu, šaljući još jedan udar
zadovoljstva kroz nju. Zacvilela je i glava joj je pala unazad, jedva promašujući
zid. „Ah... Bože...“
Režanje se otkotrljalo iz njegovog grla, jako sklapajući dlanove preko njenih
grudi terajući Faith da se trzne.
„Ali samo mali pogled na tvoju seksi stranu tera me da poželim sve vrste
drugih stvari. Stvari koje nisam želeo godinama. Stvari koje možda nikada
nisam hteo da želim. Stvari koje me izvrću.“
Uzeo je jednu bradavicu između njegovih prstiju, jako uštipnuo, ispucavajući
strelu požude kroz njene grudi i pičkicu u isto vreme. Onda je nežno uvrnuo,
brišući bol i šaljući uzbuđenje nazad u njeno telo do trenutka kada je Faith
mogla samo da izvije svoje telo i zastenje. „Grant.“
Pritisnuo je svoje usne o njenu slepoočnicu i poljubio je. „Pa reci mi šta želiš,
Faith,“ promrmljao je, njegov bogati, hrapavi glas peckao je niz njen vrat i
preko njenog ramena. „Šta stvarno želiš. Tako da znam gde su mi granice.“
Granice? Nije znala ništa o granicama u seksu. „Ja... Ne znam šta... Misliš.“
Bila je zadihana i bolna, i stvarno je samo želela da ga oseti u sebi.
Podigao je svoju glavu, pritisnuo jednu ruku o stol i susreo njen pogled.
„Mislim da me činiš jebeno ludim,“ rekao je stisnutih zuba. „Mislim da je svaki
mali treptaj tvog zadovoljstva kao udarac moje omiljene droge i tera me da se
osećam kao jebeni ovisnik.“ Očešao je njenu bradavicu, i ona se zatresla. Onda
je uštipnuo, a ona je zajecala. Uvrnuo je i ona je zastenjala. „Želim da učinim
sve što je potrebno da izvučem te zvukove iz tvojih usta. Šta god je potrebno
da sačuvam taj omamljeni pogled u tvojim očima. Sve što je potrebno da
postaneš ovisna o meni kao što sam ja o tebi upravo sada.“
„Da,“ rekla je, zadihana, i naslonila se na jednu ruku da bi podigla drugu i
obmotala je oko njegove glave. „Da, želim to.“
 „Čak i ako to znači dozvoliti mi da imam kontrolu? Potpunu kontrolu?“ Zastao
je, i drhtaj je zazvečao kroz njegove grudi. „Reci da, Faith.“
Učinio je da to izgleda tako jednostavno. I čula je sebe kako kaže: „Da.“
Povukao se nazad pretražujući njene oči. Njegove su bile vatrene i intenzivne.
„Čak iako to znači dozvoliti mi potpuni, neograničeni pristup svakom
centimetru tvoga tela?“ Još jedna pauza, onda odmereno. „Reci da, Faith.“
Talas vreline je navlažio njenu pičkicu. Napetost je zategla njene mišiće. Ipak,
njene usne su formirale reč: „Da.“
Ruke su mu se sklopile u njenoj kosi i povukle njenu glavu unazad. Bol se
raširila kroz njenu lobanju. Jecaj od iznenađenja se otkotrljao iz njenog grla, i
pala je nazad na laktove. Grant se naslonio dalje nad nju, gurajući jače svoju
erekciju o potrebu koja je besno pulsirala između njenih nogu.
„Pustićeš me da te jebem kako god ja želim? Svaki put kada to poželim?“
Nije mogla trezveno razmišljati, ali onako kako se upravo osećala, dok je
pritisnut uz njenu pičkicu čak i sa odećom na sebi... To je bila velika potvrda.
„Da.“
Iskoristio je ruku kojom se podupirao na stol da je uhvati za vilicu, naginjući se
napred. Na taj način pritiskajući se u nju jače. Pogled mu je potamneo,
očvrsnuo i zagrejao se, ali je trunka panike još uvek bila tamo. „Pustićeš me da
te jebem mojim rukama. Pustićeš me da te jebem mojim ustima. Pustićeš me
da te jebem mojim kurcem.“ Zastao je. „Pustićeš me da te jebem svakom
drugom nasumičnom stvari kojom odlučim, a da će ti doneti vrišteće
orgazmičko zadovoljstvo.“
Sveti pakao. Njeno telo se potpuno ispaljivalo iz nje. Požuda se talasala kroz
njen sistem, skoro nepodnošljivo. „Molim te.“
Učvrstio je stisak ruke na njenom licu i zatresao je. „Reci. Da. Faith.“
„Da, da. Molim te. Da.“
„Jebiga.“ Trznuo je ruku sa njenog lica i ščepao je opet za kosu, sa besom
„Trebala si da kažeš ne.“
„Tako je dobro.“ Izdahnula je, pokušavajući iskontrolisati divlju potrebu koju
je njegovo dominantno ponašanje izvuklo iz nje. „Želim to.“
Otvorio je i zatvorio ruku u njenoj kosi, neumorno, stvarajući novi plamen sa
svakim stezanjem. Faith je zastenjala i podigla svoje kukove o njega. Vatra je
sevnula u njegovim očima i zaljuljao se o nju.
„Da...“ Uhvatila se za njegovu podlakticu. Čvrsti mišići su se napregnuli i uvili
ispod njene ruke. „Želim te tako -“
Spustio je svoju glavu i nasrnuo na njena usta. Kukovima se nabijao o nju, i
pritisak je opustio koplje ekstaze u donjem delu njenog tela. Njena usta su se
opustila, i Grant je uronio jezikom unutra, pronašao njen i milovao, kružio,
zadirkivao, dok su mu se kukovi vrteli i pulsirali. Uporedo je sisao njene usne.
Povlačio ih zubima dok nije zajecala. Hranio se na njoj i hranio dok se ona
jednostavno borila da se podigne. Dok je uzbuđenje u njenom telu raslo, i leđa
se izvijala, a potreba da pronađe vrhunac intenzivirala.
I dok je njegova vlastita strast rasla, njegov stisak na njenoj kosi se učvršćivao,
peckanje u njenoj lobanji vrelije, njegovi prodori jači. Konačno se povukao od
poljupca i naslonio svoje čelo na njeno. „Voliš grubo...“ Dahtao je. „Tako
jebeno vrelo... Nikada ne bi pretpostavio...“
Ne bi ni ona. Ali nije se samo on osećao pomalo ludim. Morala je biti malo
blesava da se složi sa onim sa čim jeste.
Geant je opet spustio svoju glavu, ali se ovaj put fokusirao na njene grudi i
gladio jezikom preko jednog pupoljka. Tečna vrelina se raširila kroz Faithina
prsa i njenu pičkicu u isto vreme. Usta su joj pala otvorena, prsti skupili u
pesnice i oči okrenule u njenoj glavi. Potom je on ustima obuhvatio jednu
bradavicu i usisao.
Faith je zajecala i zadrhtala. „Grant...“ Stenjala je u njegovo teme. „Bože...“
Zagrebao je zubima preko njene bradavice, onda je gricnuo zadirkujućim
ritmom dok je koristio prste na drugoj dojci. Senzacije su bile divlje neizdržive,
izvlačeći Faith na ivicu orgazma.
„Vodi me... Gore...“ preklinjala je.
Sklonio je usta sa njenog tela, okrenuo svoju glavu i opet je poljubio,
oduzimajući joj dah. Iskoristio je drugu ruku da raširi vlažnost njegovih usta
preko njene dojke, zadirkujući njenu bradavicu iznova i iznova, stvarajući
potpuno novu vrstu glatkog trenja. Njegov jezik je milovao i uranjao i uvrtao se
o Faithin dok konačno nije prestao da bi udahnuo. Ali se onda vratio poslu sa
njenom drugom dojkom.
Njeno cviljenje za olakšanjem je naišlo na gluve uši. Faithin vid se zamaglio,
glava vrtela. Nikada nije mislila da bi mogla nekoga toliko jako želeti. Nikada
nije pretpostavila da je tako intenzivna požuda živela u njoj, ali je bila
neobuzdana sa potrebom.
„Oh moj Bože...“ Rekla je, bez daha. „Ne mogu više da podnesem.“
„Možeš,“ rekao joj je, kratkog i konačnog tona u glasu. „I hoćeš.“
Zatim je izazivao i namučio tačno preko ivice u nešto što je bilo poput mini
orgazma. U potpunosti nedovoljan i površan orgazam koji je jedva zagrebao
površinu njene potrebe i ostavio je još gladnijom nego pre. Napetost je iscurela
iz njenih mišića i Faith se srozala na široki stol, naslanjajući ramena na zid dok
je hvatala dah.
Ali Grant nije odmarao. „To je dobar početak.“
Ruke su mu poletele pravo na njene farmerke, otkopčavajući dugme i
povlačeći rajsfešlus. Teglio ih je sa njenih nogu, boreći se i psujući kada se
mokar traper zalepio za njenu kožu. Odgurnula se napred dovoljno da ga zgrabi
za majicu. Borila se sa njim da odustane dok je nije pustio da je povuče preko
njegove glave. I dok je Faiath trpela novi talas vreline zbog prizora njegovih
mišića i bronzane kože, Grant se fokusirao na njene bele bikini gaćice.
Sve što je bilo potrebno je jedan prelaz tih velikih, toplih ruku preko njenih
butina da ponovo zapali njenu želju. I kada je njegov dodir prošao između
njenih nogu i preko njene pičkice, njena požuda se pojačala. Onda su njegovi
prsti nestali, ostavljajući Faith da opet pulsira.
Taman kada je htela da se pobuni, uhvatio je pojas njenih gaćica i uvio ga oko
svojih prstiju. Zakačio je drugu ruku ispod jednog njenog kolena i široko
povukao njene butine. Faith je ispružila svoje ruke na stol zbog ravnoteže. Bila
je u poziciji da nije mogla ništa sem da ga gleda kako posmatra njenu pičkicu.
Kako zateže njene gaćice. Kako presavija materijal dok njen otečeni klitoris nije
bio čvrsto zategnut svilom.
„Mmmm,“ promrmljao je, oblizujući donju usnu. „To je sočno savršenstvo
ovde.“
Zaigrano je trznuo njene gaćice, praveći pritisak na njenom klitorisu dovoljan
da je natera da se zgrči. Prsti njegove slobodne ruke su kliznuli ispod gomile
materijala i pomilovali njen otvor. Faith je oštro uzdahnula, i njena pičkica se
automatski stisla.
Grant se zacerekao, smestio svoj pogled na njeno lice i posmatrao njenu
reakciju dok je trljao i trljao i trljao. I jebiga, osećaj je bio više nego
neverovatan. Faith se odigla na svoje ruke da bi se održala, onda podigla na
kukove u susret njegovom dodiru.
„Voliš moje prste na sebi?“
„Da...“ Reči su izašle bez daha i potpuno nemoralne.
„Želiš li ih u sebi?“
Gušila se u jecajima želje. „Da, da, da.“
Uvukao je svoju donju usnu između zuba i izvukao ruku između njenih nogu.
Otvarajući ruku prema njoj, nagnuo se napred i prošaputao: „Pogledaj kako si
mokra.“
Pogled joj se vratio na njegovu ruku i svetlucavu površinu njegovih vrhova
prstiju. Onda je pogledom ispratila njegova usta. Oštro je uzdahnula, šokirana
od sirove erotike. Ali kada je Grant sklopio svoje usne oko njegovih prstiju,
zastenjao od užitka, i sklopio svoje oči blaženog izraza lica, požuda je preplavila
Faithino telo.
Naslonila se na jednu ruku i posegnula za njegovim pojasom sa drugom.
Grant je olako uhvatio njen zglob i pritisnuo njenu ruku o stol, vrelog i
odlučnog pogleda na njenom. „Bez. Ruku. Dok tvoje ostaju ovde“- oslobodio je
njen zglob i prineo ruku između njenih nogu - „moje su ovde.“
 I sa svojim pogledom na njenom, u tišini zahtevajući da ga zadrži, iznova je
zaokružio njen otvor, sve dok Faith više nije mogla da ostane mirna. Podigla se i
zanjihala prema njegovom dodiru, terajući Granta da se nasmeje, malim i
vrelim đavolskim osmehom.
„Dušo, nadam se da ne planiraš noćas da spavaš. Jer ima toliko stvari koje
želim da ti radim.“
I onda je polako gurnuo u nju. Osećaj je ukrao Faithin dah. Bila je toliko
zadubljena u osećaj prodiranja, sve u njenom vidokrugu se zamaglilo. Dublje,
dublje, dublje... sve dok se Grantova ruka nije gurala o njeno telo i Faithino
disanje nije postalo teško.
„Oh... Jebote...“ Jedva je prošaputala, prevrćući očima. „Osećam se...
Takoooooooo dobroooooo...“
Pritisak je oslabio kada se Grant povukao nazad.
Faith je uhvatila njegov zglob i pala malo van ravnoteže. „Ne,“ preklinjala je,
susrećući njegov pogled. Pritisnula je svoje čelo o njegovo. „Molim te nemoj
prestati. Molim te nemoj. Nikada nisam osetila nešto tako dobro.“
Umesto da se skroz povuče, Grant se vratio nazad.
„Ah...“ Telo joj se zateglo i preplavilo takvom vrstom ekstaze kakvu nikada
nije osetila. Cvilela je i zabacila glavu unazad, telo joj je drhtalo.
Grant je utisnuo poljubac u njen vrat, onda joj prošaputao na uvo: „Pusti
moju ruku i uhvati ivicu stola.“
Poslušala je.
„Sledeći put kada me dodirneš bez dopuštenja,“ hrapavim glasom je rekao.
„Povlačim se i uzimam svo ovo zadovoljstvo sa mnom.“
Ne, ne, ne. Sklopila je oči i progutala knedlu, pripremajući se da bude
strpljiva.
Ali Grant je opet počeo da se pomera. Da se pomera unutar nje. Duboko,
duboko unutar nje. Udari, plitki prodori i pritisak. Mnogo pritiska. Ona vrsta
pritiska koja je naterala da poželi da se kreće i moli. Ona vrsta koja je terala da
poludi.
„Želim... Da svršim...“ Reči su pale sa njenih usta.
„Tako si nestrpljiva. Moraćemo da poradimo na tome.“
Povukao se sa njenog tela, i osetila se tako praznom. Ali se onda vratio,
gurajući unutra onim što se osećalo kao dva prsta, donoseći još užitka.
„Jebote, da. Oh Bože...“ Uradio je nešto što je nateralo da izgori, bude bolna i
žudi.
„Sviđa ti se to?“ Promrmljao je, prodirući duboko i lagano debelim
prodorima.
„Da, da, da.“ Stenjala je i plakala i jecala od zadovoljstvo. „Da, da, tako
dobro.“
 „Uska si, dušo.“ Gurnuo je, onda zaokružio, razvlačeći njeno telo dok nije
planula, trljajući mesta od čega je poželela da vrišti. „Učvrstićeš se na meni kao
stega, svršiću od prvog uranjanja.“ Još jedan trenutak bolnog mučenja, i
promrmljao je, „U redu, dušo, daj mi malo soka.“
Zakoračio je nazad, savio se i pritisnuo svoja usta na klizavi klitoris. Šok je
nestao kada je toplina njegovih usta preplavila njenu pičkicu. Pustila je stol da
bi ga uhvatila za glavu, ali je shvatila šta je uradila i spustila opet svoju ruku
dole na drvo.
Grant se povukao dovoljno da zagladi pulsirajuće, sklisko meso svojim
jezikom. Napred i nazad. Napred i nazad.
Zajecala je i savila se. Dodir je bio mekani i topli šapat, potresajući njeno telo
krhotinama intenzivnog zadovoljstva i natapajući njenu pičkicu laganom
toplinom. Još uvek u njoj, nastavio je da radi nešto što je izazvalo izvrsno
zadovoljstvo koje je nastavilo da raste i raste i intenzivira se. Način na koji je
posmatrao dok stenje i grči se, znajući da je bespomoćna da bilo šta uradi sem
da prihvati njegove nasrtaje uzimajući ono što joj je dao, dodajući mračni, oštri
intenzitet uzbuđenju, zamalo je izbacilo Faith iz vlastite kože.
„Molim te, molim te, molim te...“ Dahtala je, jasno moleći. „Oh, Bože... Molim
te Grant...“
Umesto lickanja njenog klitorisa, povukao je zubima preko svile.
Varnice električnog zadovoljstva su probole njenu pičkicu i naterale celo
njeno telo da se trzne. Onda se vratio nazad laganim, nežnim, toplim pritiskom
svog jezika i Faith se nagnula unazad, zabacujući glavu i ostavljajući usta
otvorenima od stenjanja. Grant je nagradio dugim stenjanjem koje je vibriralo
na njenoj pičkici.
Ponovio je struganje. Lizanje. Stenjanje.
Faithini prsti su stisnuli ivicu stola.
Struganje.
Lizanje.
Stenjanje.
„Jebote...“ Celo telo joj se treslo od potrebe za svršavanjem.
Struganje.
Lizanje.
Režanje.
„Grant -“ Otvorila je svoje oči, spustila glavu i zatekla ga da je posmatra.
Videla je kako se njegova usta pomeraju preko nje stružući.
Ustuknula je, zadrhtala...
Njegov jezik je milovao, polako. Ali ovaj put, sa njegovim očima zaključanima
na njenima, on je nastavio da je umiva opušteno, vrelo napred nazad. I dublje
je gurnuo svoje prste. Uradio je nešto što je stvorilo još više užitka.
 Zvuk iznenađenja je ispao iz njenog grla kada je dosegla ivicu. Grant je
upotrebio svoju slobodnu ruku da raširi njenu pičkicu i uzme njen vlažni
svilenkasti klitoris između svojih usana, sisajući i ližući. Sisajući i ližući.
Sav pritisak i vrelina su se ujedinili, i orgazam je zaurlao napred, slamajući se
u eksploziju celog tela. Svaki mišić se stisao, savijajući je unazad, uvijajući njen
struk, iskrivljujući njene ruke. Bljesak za bljeskom ekstaze eksplodirao je kroz
njeno telo konačno je oslobađajući dovoljno dugo da uvuče vazduh pre novog
talasa blaženih dekadentnih drhtaja koji su udarali njeno telo.
Grant se opijao od divljeg prizora Faithinog prelepog tela koje se uvijalo i
grčilo od zadovoljstva. Uvek je uživao od zadovoljstva zbog dobro obavljenog
posla. Ali ovo... Bilo je nešto drugačije u vezi ovoga. Nešto svirepo. Nešto
intenzivno. Nije znao šta tačno. Znao je samo da nije uzimao ozbiljno
zadovoljstvo ni jedne žene onako kao što je Faithino. Uvek je bio agresivan na
ledu i pun samopouzdanja sa ženom, ali u spavaćoj sobi, legne i pusti ženu da
odradi svoje i nađe vlastito zadovoljstvo.
Nije imao predstavu odakle je došla ta iznenadna potreba da je poseduje. Ali
planulo je tako vrelo, Grant je osetio kao da mu to buši rupu u želudcu. Rupu
koja bi mogla biti popunjena ispunjavanjem nje.
Kada se naslonila nazad na zid, opuštena i zadihana, Grant je poljubio putanju
niz unutarnju stranu njene butine do njenog kolena. Seo je na svoje pete,
izvadio svoj novčanik i izvukao kondom.
Sve o čemu je mogao da razmišlja je guranje u svu tu vlažnu vrelinu.
Jebati je dugo i jako u tako usku pičkicu, Grantu će trebati sva snaga da izdrži
dok ona opet ne svrši. Nakon toga, jebao bi je dok ne doživi više orgazama u
jednoj noći sa njim nego što je u celoj njenoj vezi sa Dillonom. Kasnije bi joj
pokazao niz orgazama koji je čekaju dok ne bude potpuno isceđena, moleći za
milost. I pre nego sunce izađe, upoznao bi je sa nekom grubljom, rizičnijom
igrom, siguran da bi je raspalio do kraja njegovog boravka u gradu.
Sa nameštenim kondomom, farmericama koje su prijanjale uz njegove
kukove, Grant je povukao njene gaćice preko bokova i niz njene noge. Ostavio
ih je na podu sa ostatkom njene odeće i povukao je uspravno za njene ruke.
Obmotala je svoje ruke oko njegovog vrata i rastopila se u njega dugim,
dubokim, vlažnim poljupcem koji je opet zapalio vatru u njegovim venama.
Usta su joj bila opuštena i meka, njen jezik prodoran i gladan.
Uplela je svoje ruke u njegovu kosu i nagnula glavu kako bi uzela dublji
poljubac dok su joj noge bile obmotane oko njega uvlačeći ga.
Grant je milovao njeno telo, pamteći krivine dok su se vrelina i pritisak
nastavili povećavati u dnu njegove kičme. Prelazio je rukama niz njene slabine,
preko njenih kukova, obuhvatio njene butine i podigao je sa stola. Jednim
okretom, pritisnuo je njena leđa uza zid i nabio svoju erekciju uz njenu
mačkicu.
Zastenjala je u njegova usta i gurnula ruku između njih, kružeći i gladeći
njegov kurac. Senzacija je pocepala putanju kroz njegovu karlicu pa uz kičmu.
Prekinuo je poljubac psujući i prekrio njenu ruku svojom.
„Želiš ovo?“ Upitao je.
Polizala je svoje usnice. „Puno.“
Pomerio je njenu ruku sa glavića niz njegovu dužinu gdje je bio značajno deblji
i video kako su joj se oči širom rastvorile. „Želiš ga celog? Jer je sve ili ništa,
Faith.“
„Želim ga celog,“ rekla je bez oklevanja.
Devojka je bila hrabra. Oslobodio je njenu ruku i uhvatio je za bradu.
Iščekivanje je nateralo Granta da mu krene voda na usta. „Onda ga uzmi. I
gledaj me u oči dok te punim sa svakim jebenim centimetrom.“
Požuda je zaiskrila u njenim očima, i kapci su joj se delimično spustili. Bila je
jedinstvena kombinacija slatkice i zavodnice. Sviđala joj se prljava priča. Volela
je grube stvari. Dozvolila mu je da ima kontrolu, onda igrala po njegovim
pravilima. Učestvovala je u neudobnosti da bi bila nagrađena izuzetnim
zadovoljstvom.
Bila je jako blizu da osvoji Grantovo potpuno poštovanje.
Ali te misli su isparile kada je Faith protrljala glavić njegovog kurca preko
njene pičkice, nameštajući ga na njen ulaz. Pritisnula je rukom njegov stomak i
opet polizala svoje usnice. Grant nije protraćio ni sekundu, zaljuljao je svoje
kukove i gurnuo glavić u njenu vrelinu.
Oštro je uzdahnula, a oči su joj se zamutile. Još jedan talas užitka je preplavio
Grantovo telo i zaškripao je zubima režući. Ali to nije sprečilo potrebu da se
pokreće. I nakon što je obuzdavao sebe pružajući Faith zadovoljstvo, sada se
pustio, povukao i opet zario, ipak samo par centimetara.
„Oh jebote...“ Režao je. Bila je tako prokleto uska. I vrela. I skliska. I mekana.
Bila je jebeni raj. I on je bio tako jebeno napaljen na nju.
„Još,“ mrmljala je. „Tako je dobar osećaj.“ Ščepala je rukom njegovu guzu,
noktima grebući njegovu kožu. „Još, još, još.“
Njene male molbe tim maglovitim glasom su bile jednako efikasne kao i njena
pičkica oko njegovog kurca što ga je teralo da joj da upravo ono što je želela.
Učvrstio je svoju ruku na njenom licu kao da bi mu to omogućilo dublju
povezanost i držao njen pogled dok je prodirao.
„Ah...“
Njen mali uzdah od zadovoljstva i iznenađenja ga je podstakao, i izvukao se,
zategnutih mišića na guzi na kojima je cele godine radio i opet se zario.
 „Oh Bože...“ Povukla je svoju glavu unazad, povlačeći se i udarila glavom o
zid. „Ponovo, ponovo, ponovo.“
„Pogledaj... Me,“ naredio je glasom koji je zvučao kao iz Gospodara
prstenova.
Spustila je svoj pogled, ali joj se glava nagnula u stranu i završila oslonjena na
njegov dlan. I tu je i ostala dok je on prodirao sve dok nije namestio prolaz u
njenu pičku za svoj celi kurac i dok njegova jaja nisu udarila u njeno meso.
Zatim je, ostavljajući njeno rame naslonjeno na zid, zakoračio unazad,
nameštajući njeno telo pod ugao od četrdeset pet stepeni u odnosu na
njegovo. Disanje joj je postalo ubrzano i plitko. Koža joj je bila glatka i
zajapurena. Telo zategnuto i savitljivo. Bože, bila je predivna. I cela njegova.
Cela njegova.
Zatreperilo mu je u stomaku. Nije shvatio uzbuđenje zbog toga. Ili nagon da
ga iskoristi. Ali moraće o tome kasnije da razmišlja, jer njegovo telo nije imalo
strpljenja.
Povukao je Faithinu glavu uspravno i sklopio prste u njenoj kosi dok nije
zajecala. „Jesi li spremna da vrištiš, Faith?“
Već zadihana, Faith je polizala rub njenih usana. I klimnula glavom.
Grant se izvukao, skupio mišiće na guzi i zario se. I njegov prvi, fanatični put u
Faith Nicholas je bio slavniji od njegove najbolje fantazije. Glatka. Mekana.
Topla. Skliska. I tako jebeno uska. Raj. Apsolutni raj.
Faithini kukovi su udarili o zid. Grant je glavićem kurca zakucavao Faith. I ona
je jecala, pola od šoka, a pola od zadovoljstva.
Njegov sledeći prodor je bio euforičan, završavajući još jednim jecajem od
zadovoljstva od Faith uz lagano stezanje njene pičkice.
Grant je celog sebe dao u svoju akciju, svoju misiju, i ovaj trenutak. Faith
izložena i u njegovoj milosti. Njene živahne sise su se ljuljale, stomačni mišići
stezali, njegov kurac je nabijao njenu slatku pičkicu. Njihova tela u savršenoj
sinhronizaciji, težeći istom cilju - zajedničkom konačnom zadovoljstvu.
„Ah Bože, Grant -“ Njeni nokti su se zakopali u njegove podlaktice, i ubadanje
je dodalo oštro uzbuđenje. „Grant, jebote... Tako je dobro.“
Znoj se cedio niz njegovo teme. Bilo je neverovatno. Ovo je bio sjajan seks.
Onakav koji je izazivao znoj, a ne osećaš ga jer je tako dobro, nije mislio da će
biti tako dobro.
Faith se odigla u susret njemu, i Grant je uložio još snage nakon svakog
njegovog prodora dok mu jaja nisu lupala svakim udarcem. I jebote to je bilo
dobro. Sve u vezi ovoga je bilo dobro.
Zaškripeo je zubima i zarežao, pojačavajući brzinu da udovolji Faithinim
zahtevima, što je pojačalo njegove. Brže nego je preferirao.
Prokleta žena. Sjebala je njegovu kontrolu.
 „Oh moj Bože... Oh moj Bože...“ Reči je delom izgovorila kroz osmeh, a delom
kroz jecaje, izvijajući se, zabačene glave, svaki mišić u njenom prelepom telu se
zategao. Prizor koji je Grant poželeo da zapamti.
„Ah, jebote, Gra -“
Celo njeno telo se zgrčilo. Njena pičkica se uvrtela oko Grantovog kurca tako
jako, grlo mu se steglo. Telo mu se raspalo, i njegov orgazam se razbio kroz
njega poput praska munje. Izgubio je ravnotežu i jednom rukom se naslonio na
zid, drugu obmotavajući oko Faith, smirujući ih dok su se oboje lebdeći vraćali
u stabilno.
Kada su Grantovi mišići oslobodili i poslednji orgazmični talas, predali su se.
Ipak, on se nerado izvukao iz Faithinog tela, praveći mentalnu zabelešku da je
sledeći put odnese u krevet tako da oboje mogu posle potonuti u udoban
dušek. Onda je spustio. Nije bila stabilna, pridržavajući se za zid da se održi.
Umotao je kondom u maramicu iz kutije koju je pre gurnuo na pod i bacio ga
u kantu, onda pogledao oko sebe nered koji je napravio. Počešao se po glavi.
„Ja ću... Počistiti ovo ujutro.“
„Sveto. Sranje.“ Njen šapat je povukao Grantov pogled. Provlačila je ruku
kroz njenu kosu sklanjajući je sa njenog lica. Lica zajapurenog i olabavljenog, sa
pogledom straha i šoka u očima.
Kliznuo je rukom oko njenog struka, privukao je bliže i poljubio njen vrat.
Pritisnula je svoj obraz na njegove grudi i prešla noktima uz njegovu slabinu,
šaljući trnce preko njegove kože.
Toplina i privrženost su niotkuda preplavili Granta. „Ne mogu da se setim
kada je poslednji put bilo tako dobro.“
Podigla je svoj otežali pogled prema njegovom. „Znači nisam samo ja?“
Nasmejao se. „Oh, ti si dušo.“ Poljubio je. Nežno. Polako.
I uzdahnuo. „Definitivno si ti.“
 Osmo Poglavlje
„Dušo,“ Grant je povikao odozdo. „Ovo je fantastičan pogled na tvoju
savršenu guzu, ali moram da ti kažem, plašiš me.“
Nasmejala se i spustila ruku sa krovne okapnice da bi pritisnula njen stomak,
bolna od smeha sa njim ceo dan. I od svih seksualnih gimnastika kroz koje je
proveo noć pre. „Hoćeš li prestati? Skoro sam gotova, i postaje mračno.“
„Nisi skoro završila,“ kukao je. „Još uvek imaš ceo prednji deo, što uključuje
još tri trougla. Ali u pravu si što se tiče smrkavanja. Kunem se da ovo neće
izdržati. Ako se povrediš, nećeš moći da se spremiš za Zimsku - kako se beše
zove.“
„Zimsku čudesnu zemlju,“ ispravila ga je po treći put.
„Nije me briga. Dođi dole lepotice. Ja ću završiti ostatak.“
Smejući se, zakačila je kraj kabla sa svećicama za ugao trougla na krovu, onda
se okrenula i pogledala dole u njega. Stajao je u podnožju merdevina, držeći ih
stabilnima sa jednom rukom u rukavici dok je drugom usmeravao kameru u
nju. Izgledao je sjajno sav ušuškan u njegovu jaknu sa kapuljačom, pletena kapa
mu je grejala glavu, njegova tamna kosa je virila ispod njenih ivica, a
višednevna brada je potamnjivala vilicu.
„Možda si se malo izvukao govoreći mi šta da radim prošlu noć,“ rekla je. „Ali
ne očekuj da ćeš to nastaviti tokom dana.“
Spustio je kameru sa velikim, sjajnim osmehom koji je presecao njegovo lice.
„Je li tako?“
„Da, tako je. I bolje bi ti bilo da si sve snimio ili će sav ovaj trud biti uzaludan.“
„Neko počinje da šefuje,“ rekao joj je dok je silazila niz merdevine. „Zvuči kao
da je treba izudarati po guzi.“
Čim je stigla do njegovog dosega, Grant je pljesnuo njenu guzu.
Jako.
Faith je zastenjala. „Au.“ Napola smejući se požalila se i mrko ga pogledala
preko ramena. „Ti mali -“
Još jedan udarac je ožario njenu polovinu guze. Pičkica joj se stisla i preplavila
vrelinom, šokirajući je.
„Nema vređanja,“ rekao joj je.
Faith je stisla zube protiv naleta požude. Ovo se dešavalo ceo dan - ovaj
iznenadni, intenzivni nalet požude, izbijajući niotkuda kao paljenje šibice.
Pripisivala je to ostatku gladi od njihove divlje noći, želje probuđene iz
mirovanja, gladne za hranom. I posle dana neposredne blizine i zadirkivanja,
bila je ozbiljno spremna da učini nešto nesmotreno za podmićivanje.
 Nastavila je niz stepenice, zaustavljajući se nekoliko letvica od dna da bi se
suočila sa njim, oči u oči. Okrenuo je u svoje naručje i približio se dok njihova
tela prekrivena jaknama nisu bila pritisnuta.
Obmotala je svoje ruke oko njegovog vrata i pomilovala rukom njegov grubi
obraz. „Ja možda iznesem večeras nekoliko mojih vlastitih pravila, Saber. Tako
da nemoj se previše opuštati sa celom tom kontrolom.“
„Mmm.“ Spustio je kameru visoko na merdevine i stisnuo joj guzu, privlačeći
je bliže. „Sviđa mi se kako to zvuči.“
I poljubio je.
Taj potez je postao poznat tokom dana. Skovao je ovaj plan sa snimanjem
prošlu noć tokom odmaranja od njihovih seksualnih aktivnosti. I kasnije danas,
nakon što se prodavnica zatvorila i on završio sa treningom srednjoškolaca,
obećao joj je da će joj pokazati kako da prebaci snimak sa kamere na YouTube.
Pre nego se Faith čak i pokrenula nakon njihove neprekidne noći blaženstva,
Grant je popravio slomljenu cev u njenom podrumu, onda se odvezao u
Ashville, sledeći veći grad da kupi video kameru i softver za emitovanje videa. I
pratio je sa tom prokletom kamerom celo poslepodne, non stop snimajući.
Takođe je i non stop dodirivao, non stop je ljubio i non stop se smejao. Njena
strast je rasla i rasla, ispunjavajući je sa boli koju je želela da on olakša. I na
način na koji je dodavao vatru na to zadirkujući je, talentovani jezik joj neće
pomoći da ignoriše njenu požudu.
Faith se lagano, preko volje izvukla od njegovog poljupca i zagladila njegovu
vilicu, prelazeći palcem preko njegove donje usne. „Jesam li spomenula da se
najbolje ljubiš u celom univerzumu?“
Smejući se, pritisnuo je usne na njeno čelo. „Možda, ali sumnjam da to iko
može dovoljno čuti.“
Njegove usne su putovale preko njenog obraza i niz njen vrat. Faith je prela
od zadovoljstva. „Jesam li spomenula da je prošla noć bila najbolja noć mog
života, i da ne mogu dočekati da te opet skinem golog?“
„Možda,“ promrmljao je uz njen vrat, hvatajući njenu guzu obema rukama i
povlačeći njene kukove o svoje, terajući je da zastenje. „Ali reci mi opet.“
Podigao je svoju glavu, sklanjajući joj kosu sa čela i stežući joj vilicu. „Reci mi na
način na koji mi nisi pre rekla.“
Uzdahnula je. Želudac joj se stisao. Telo joj je žudelo. Fait je susrela njegov
pogled. „Prošlu noć... Otvoreno je novo poglavlje u mom životu. Činiš da se
osećam... Jaka i dragocena i lepa na način na koji se nikada pre nisam osetila.
Činiš da shvatim da život nije samo Holly i St. Nicholas prodavnica. Počela sam
da verujem da nisam sposobna da se sama nosim sa stvarima. Ti si to
promenio.“
 Njegov đavolski pogled je omekšao u iznenađeni pogled. Dugo nije ništa
rekao, samo pretraživao njene oči. „Stvarno?“
„Stvarno.“
„Ja... Ne znam šta da kažem. Niko nikada...“
Odmahnula je glavom i lagano ga poljubila. „Ne govori ništa. Pitao si, ja sam
odgovorila. Sada me pusti da mogu pomeriti merdevine. Što pre ovo završim,
pre te mogu odvesti nazad u krevet. I umirem da te vratim u krevet.“
Stala je na zemlju i okrenula se prema merdevinama. Hvatajući ih sa strana,
pažljivo ih je povukla od kuće.
Grantove ruke su prekrile njene i gurnule merdevine nazad na kuću uz zveket.
„Grant...“ Rekla je, uzbuđena.
Pogledala ga je preko ramena baš kada je jedna njegova ruka obmotala oko
struka i povukla je na njega, isterujući sav vazduh iz njenih pluća. Ali nije bilo
pogrešnog tumačenja erekcije pritisnute na krivinu njene guze. Ili struganju
požude u njegovom glasu kada je spustio svoje usne na njeno teme i rekao,
„Zašto čekati?“
Faith se borila da sklopi kockice u glavi. „Zašto čekati šta?“
„Da smiriš tu potrebu.“
Zastenjala je i protrljala se od njega. „Zato što ti imaš trening za pola sata, ja
moram da zatvorim radnju, a sa Dwaynovog krova vise lampice. Ako bi prestao
da mi skrećeš pažnju, završila bih.“
„Ako mi dozvoliš da to uradim, završio bih brže.“
„Kažeš ti.“
„Ne želim te gore na tim merdevinama po mraku.“
„Isto. I ti treba da odmoriš svoje rame. Treba da se oporavljaš, sećaš se?“
„Zadržao sam se u još jednoj prodavnici dok sam bio u Ashvile.“ Jednu ruku je
spustio niže, pritisnuo između njenih nogu i njome poklopio njenu pičku.
Šok i uzbuđenje su se isprepleli. Uzdahnula je i odmaknula se od njegove
ruke, samo da bi naišla na veći pritisak otpozadi od njegovih kukova... I te
gvozdene otekline.
„Grant, Dwayne će uskoro doći kući.“ Pogledala je po prednjem dvorištu,
prema mirnoj ulici i kućama sa svetiljkama na prozorima koje su ih okruživale.
„I na javnom smo mestu.“
„Zar ne želiš da znaš kojoj prodavnici?“
Čvršće je stisnuo njenu pičkicu i sva želja koja se gradila poslednjih dvadeset
četiri časa se razlila između njenih nogu. Stenjanje se rasulo iz Faithinog grla.
„Nevaljala,“ prošaputao je zločestom razdraganošću u njeno uvo. „Kladim se
da nisi ni znala da je tamo. Kunem se da je izgledala kao ćumez, ulazna vrata iz
uličice i neobeležena.“ Stegnuo je i pustio njenu pičku dok je govorio, i u roku
od trideset sekundi, Faith je bila ošamućena istom nemilosrdnom potrebom
koju je usadio u nju prošle noći.
Bez upozorenja, njegova ruka je nestala između njenih nogu, i dok je minutu
pre razmišljala samo o tome kako ga naterati da prestane, sada je mogla samo
da misli na to kako da vrati njegov dodir.
Frajer se ozbiljno zajebavao sa njenim mozgom.
„Želim da ti pokažem jednu od malih poslastica koje sam ti doneo.“
Dok je on posezao u svoj džep, Faith se naterala da razbistri glavu. Odgurnula
se o ruku koju je obmotao oko njenog struka, ali je on držao kao u klještima. I
što se više pomerala, više je trljala njegovu erekciju, uzbuđujući ih oboje.
„Želim da vidim,“ rekla mu je. „Nakon što završim sa lampicama.“
„Ne mogu da čekam tako dugo.“ Provukao je i drugu ruku oko nje i cimnuo
dugme na njenim farmerkama, terajući je da zastenje.
„I mislim da ni ti ne možeš.“
„Grant, šta dođavola -“
Gurnuo je svoju golu ruku na njen stomak i kliznuo na dole, dole, dole. Ispod
njenih gaćica i duboko između njenih nogu. Mešavina topline i pritiska
preplavili su Faith sa zadovoljstvom i požudom i potrebom tako fanatičnom,
kidalo je.
Zgrabila je letvicu na merdevinama jednom rukom i umotala prste druge oko
Grantovog zgloba. Ali je to nije zaustavilo od ljuljanja o njegovu ruku kao da
nije imala kontrolu nad svojim telom. „Ah... Moj Bože.“
„To je samo početak,“ škrgutao je u njeno uvo. Uradio je nešto sa svojim
prstima, bacajući vibracije.
„Š - šta -“
Otvorio je svoja usta na njenom vratu i gurnuo svoju ruku dublje sa laganim
stenjanjem. Nešto zakačeno na jedan ili dva njegova prsta, vibriralo je preko
njene pičke.
„S - sveto -“ Opako i divlje zadovoljstvo je preseklo svaku njenu sposobnost
da razmišlja. „Oh, moj Bože.“
„Ne možeš da čekaš, zar ne?“ Upitao je.
Nije mogla da odgovori. Jedina stvar na koju se mogla usredsrediti je bilo
zujanje između njenih nogu što je nateralo da ukrsti očima.
Kružio je oko njenog otvora gladeći ga. Faithina vilica je pala otvorena, a
disanje postalo isprekidano.
Jebote. Jebote. Jebote.
Izgovorila bi ona reči da je bila sposobna da govori. Ovaj nivo zadovoljstva je
bio nezamisliv do ovog trenutka. I taman kada je pomislila da ne može biti
bolje, taman kada je ugledala horizont tog slasnog orgazma za kojim je satima
žudela, Grant je gurnuo dva prsta preko njenog otvora i uz njenu pičkicu.
 Dva debela, vibrirajuća prsta.
Jecala je od zadovoljstva, šoka, potrebe.
„Ššš, ššš...“ Grantov šapat u njeno uvo povukao je nazad na zemlju. „Na
javnom smo mestu, sećaš se?“
Jebeno sranje. Primorala je oči da se fokusiraju. Noć je postala malo mračnija,
ali nedovoljno mračna za Faith da ga pusti da radi što je radio. Niti je imala
ikakvu nameru da ga zaustavi. I kako je samo to bilo uvrnuto?
„Treba mi još prostora.“ Ruka na njenom struku je povukla dole rajsfešlus i
maknuo njene farmerice niže na njene kukove. Onda lagano preko njene guze,
niz butine i uhavtio je iza kolena. I podigao njenu nogu na višu letvicu na
merdevinama. „Evo ga...“
Prsti unutar nje su se slobodno pomerili, gurajući duboko, istog trenutka
pronalazeći mesto što je nateralo da stenje i cvili i savija se i slomi se, i
nemilosrdno manipulišući sa tim mekanim, vibrirajućim vrhovima prstiju.
Senzacija koja je šikljala kroz nju je povukla Faith da se izvije sa glasnim
vriskom „Oh Bože...“ Glava joj je pala nazad na Grantovo rame, otvorenih usta
sa glasovima koje apsolutno nije mogla kontrolisati. „Da, da, da.“
Bože, mnogo puta je koristila tu reč u protekla dvadesetčetiri časa. Da i još i
molim te. Više nego ih je koristila tokom svih njenih godina zajedno.
Grant je poklopio njenu ruku obmotanu oko njegovog zgloba i oslobodio joj
prste. „Treba mi više prostora, dušo.“
Sa svojom rukom preko njene, obe je gurnuo ispod ruba njene majice, uz njen
stomak, i ispod jedne košarice grudnjaka, tako da je njena vlastita ruka
prekrivala njenu dojku. Jedva je primetila kada je njegova druga ruka gurnula
dublje unutar nje i Grant je jebao prstima dugim, polaganim, dubokim,
vibrirajućim potezima.
Gurnuo je duboko, trljajući njen zadnji zid vibracijama i škriputao: „Tako si
jebeno seksi.“ Onda je uvrnuo svoju ruku i izvukao je na pola puta, zadržavajući
je tamo i kružeći i kružeći. „Ne mogu dočekati da te skinem golu i upotrebim
ovo po celom tvom telu.“
„Nemoj prestati, nemoj prestati,“ preklinjala je.
„Dodirni sebe, Faith,“ šapnuo je na njeno uvo. „Uštipni i zavrti svoju
bradavicu.“
Jeste, bez pitanja, bez opiranja. Slomio je seksualne barijere u dvadeset četiri
časa i uslovio je za zadovoljstvo. I njegovo mrmljanje, „Dobra devojka“ nagnulo
je bliže ivici.
„Oh, jebote, molim te, Grant. Jače, jače, jače.“
„Mmmm, prokletstvo, dušo, ti si priviđenje.“
Prodro je duboko i jako, i zadovoljstvo je eksplodiralo kroz njeno telo. „Da,
da, da. Još, još, još.“
 „Pričaj mi prljavo, Faith.“
Uvek je gurajući. Tako je on to radio. Doveo je na ovo mesto gde joj je trebalo
oslobađanje, žudela je za zadovoljstvom, onda je gurnuo još jedan centimetar.
„Daj mi ga,“ rekla je, slabog i isprekidanog glasa. „Ako ćeš da me jebeš, jebi
me, nemoj se igrati sa mnom.“
Njegov smeh je bio brz i vreo, praćen vatrenim režanjem i dubokim, smirenim
i jakim vibrirajućim prodorima.
„Ah, Bože... Nemoj prestati. Nemoj jebeno prestati. Tako dobro. Mmm, tako
dobro. Ne mogu dočekati, ne mogu -“
Raspala se sa vriskom od šoka i ekstaze - onim koji je Grant presekao svojom
rukom preko njenih usta. Onim koji je prolongirao neprekidnim jakim
prodorima i masiranjem njene G - tačke. Faith je u ovom trenutku mogla biti u
sred gomile ljudi i da je nije briga. Sve što je bilo važno je sakupljanje i
poslednje kapljice blaženstva koje se razlivalo kroz njeno telo.
Faith je bila zadihana i još uvek se tresla kada se njen um malo razbistrio.
Naslonila se na njega, dok je Grantova ruka ostala između njenih nogu i
nastavila da je istražuje. „Sviđa mi se koliko postaneš vlažna.“
„Šta... Je dođavola... To?“ Upitala je, jedva držeći oči otvorene. Njena koža je
peckala gde god je dodirnuo, i postajao je odvažniji.
„Jebeno fantastična investicija je ono što je ovo. Ta prodavnica u Ashvillu je
najbolji pronalazak ikada.“ Njegovi prsti su gladili njenu međicu, i njena krv je
jurnula nazad da ključa. Opet je zaljuljala svojim kukovima o njega, i on je
zarežao. „Zamisli da sam u tebi, ispunjavam te, razvlačim te, zakucavam te, dok
prelazim sa ovim preko tvog tela.“
Pomisao je izbila vazduh iz njenih pluća. „Koliko još dok se Dwayne ne vrati?“
Zacerekao se, nisko i vrelo. Naginjući se preko nje, poljubio joj je vrat, očešao
njenu kožu svojim zubima, i gurnuo svoje prste dalje pozadi, vibrirajući put
između njene guze.
Udar trenutne seksualnosti sevnuo je kroz njenu guzu i zastenjala je.
Pravio je krugove preko nabora i lansirao Faith nazad prema orgazmu. „Oh
jebote... Grant...“
Njeno cviljenje je bilo uzaludno za njega. Njegova usta su grickala duž njenog
vrata dok su njegovi vibrirajući prsti stimulisali potpuno novi i intenzivan
odgovor. I povukao je njenu ruku, još uvek ispod njegove u njene gaćice i
smestio njene prste preko klitorisa.
„Diraj,“ rekao je.
„Grant -“
„Diraj.“ Njegovo naređenje je bilo konačno, i upravljao je njene prste do
samog brežuljka njenog klitorisa, gde su se njegovi prsti pridružili njenima u
traženju tog mesta -
 Prvi ga je pronašao, i njegov dodir je gurnuo još užitka u Faithinu pičku iz
potpuno drugog pravca. Bila je izbombardovana senzacijama tako divlje
uzbudljivim da je želela da se udavi u njima. Pliva u njima. Zacvilela je ali pustila
Granta da namesti prste sa njenima. Pustila ga da vodi njene pokrete.
Spustio je bradu, naslanjajući svoje usne na njeno uho. „Imaš li predstavu
koliko me jebeno napaljuje da gledam kako se dodiruješ?“
Potpuno nova vrsta zadovoljstva je ispunila Faith. Jedva je zadržala oči
otvorene i ugledala njegovo lepo lice u mračnim senkama, naborano od strasti i
intenziteta.
„Sada možeš pronaći zadovoljstvo i užitak kada god poželiš, Faith. Nema više
lišavanja sebe.“
Emocija se zakotrljala kroz nju, intenzivna i oštra. Emocija koju nije razumela.
Pustila je merdevine i uvila ruku nazad oko Grantove glave, povlačeći njegove
usne na svoje. I poklonila mu erotski primer onoga šta se nadala da bi on
uradio njoj da su imali više privatnosti.
Upijao je, dodao strast u poljubac, i proždirao je dok su njegovi prsti odvojili i
gurnuli Faithine s puta i udario njen klitoris orgazmom koji je planuo tačno u
njenom središtu.
Grant je dodao pritisak na njena usta da je spreči da se povuče i prigušio
njene jecaje dok je donosio orgazam za slatkim orgazmom kroz njeno telo dok
nije pala na njega, mlitava.
Grant je još uvek imao ruku dole u njenim gaćicama kada su prednji farovi
skrenuli iza ugla i niz ulicu.
„Tebe, Gospođice Nicholas, je spasila konjica.“ Povukao je svoju ruku i
namestio njenu jaknu trenutak pre nego je Dwayne okrenuo na svoj prilaz. I
gurnuo vibrirajuće vrhove prstiju u džep njegove jakne. „Jer sam upravo bio
spreman da te odradim u dvorištu. Prokletstvo, teraš me da radim najluđe
stvari, ženo.“
Grant je zadirkivao, ali u njenom iscrpljenom stanju, pogodio je ekstremni
smeh. Pridržavala se za merdevine, još uvek se smejući, kada je Dwayne izašao
iz njegovog auta, smejući se. „Šta radite vas dvoje?“ Želeo je da zna.
„Faith je upravo izgubila papir - kamen - makaze!“ Grant mu je rekao,
uzimajući Faith pod ruku i sedajući je na prednji stepenik. „Sada mora da sedne
na svoju guzicu dok ja završim zelenilo.“
„Hej...“ pobunila se, onda je opet počela da se smeje.
„To je samo zato što me nisi pustio da dođem do tri od mogućih pet.“ I
dodala je slatko. „Ponuda i dalje stoji.“
To je nateralo Granta da pukne od smeha. „Obećavam da ću te sledeći put
pustiti. Ali ne baš sad.“ Zgrabio je merdevine i otišao do sledećeg dela krova,
govoreći Dwaynu. „Bićemo spremni za šou za deset minuta. Spremi kokice.“
 „OK, idemo, momci,“ Grant je uzviknuo kada su klinci bili na poziciji za
poslednju vežbu. „Zapamtite, prolazite dok se krećete, zato vodite računa da
udarite pak jako ispred vašeg saigrača. Zatim pivot, hvata udarac od sledećeg u
liniji i šutira uz led.“ Dunuo je u zviždaljku, i klinci su kliznuli u akciju. Grant je
bio na ivici klizališta i vrteo svoje rame dok mu je pogled bio fokusiran na noge i
ruke klinaca, na pivote i šuteve.
Dwayne je prošao ivicama. „Ostanite niski u okretima, momci. Kreći se,
nastavi, šut.“
„Razgovarajte, momci,“ rekao im je Grant. „Trebali bi uvek da razgovarate
vani na ledu. Ako želite nešto, vičite. Uhvatite tempo, momci. Mašite krilima,
idemo.“
„Mašite krilima?“ Rekao je Dwayne, smejući mu se u neverici. „Je li vas tim
sranjima uče u velikim ligama?“
„Umukni.“ Grant se nasmešio. „Parker, miči te noge. Opa, Healy, šta je
dođavola to bilo? Ti kontrolišeš pak, a ne pak tebe.“
To je donelo malo smejanja. „Dobro,“ ohrabrio ih je. „Lepo.“ I dok je i
poslednjih nekoliko članova tima prošlo na led, Grant je pljesnuo rukama da
pridobije pažnju tima. „Druga strana, ista vežba. Brzina, preciznost, fokus.
Idemo.“
Telefon mu je zazvonio. Bez sklanjanja pogleda sa klinaca, odgovorio je, ali
umesto da kaže zdravo, opustio je glas i povikao. „Jordy, jesi li ovde da se
družiš ili da vežbaš? Prestani sa sranjem. Ako budem opet morao da te
opomenem, ceo tim će raditi sprinteve.“
Grupno urlanje se zakotrljalo u timu, i Jordy je primio nekoliko udaraca u
rame, što ga je momentalno utišalo.
Smejući se, Grant je podigao telefon do usta. „Grant.“
„Hej.“ Muški glas koji nije odmah prepoznao zazvučao je preko linije. „Zvuči
kao da si veći šupak sa tinejdžerima nego sa odraslim muškarcima.“
Do trenutka kada je završio govor, Grant je prepoznao glas njegovog mlađeg
brata. „Misliš na ledu ili sa tobom? Jer te još nisam dovoljno video da bi bio
šupak.“
„Znam,“ rekao je Patric. „Zato sam ovde da te odvedem na pivo kada završiš.“
Grant je čuo stereo i okrenuo se da bi ugledao Patrica kako ide prema
klizalištu, jednom rukom u džepu, šćućuren u jaknu sa kapuljačom.
 Patric se nasmejao i spustio svoj telefon. Grant je imao pomešana osećanja o
pojavi njegovog mlađeg brata. U jednu ruku, on je bio jedan od razloga zašto su
se njegovi roditelji nosili mišlju da gledaju neku od Grantovih utakmica. U
drugu, Grant je zaista želeo da se vrati pravo u prodavnicu, provede malo
kvalitetnog vremena sa Faith - idealno je zakopati se duboko u nju, jebati je
dok ne počne da vrišti njegovo ime kao što je to uradila prošlu noć, onda je
naučiti kako da emituje i namesti video na njenom YouTube nalogu. I, da, onda
još malo poraditi na vrištanju.
Prokletstvo, njegov kurac je već bio polutvrd samo od razmišljanja o tome.
„Patrick?“ Dwayne se okrenuo i pružio ruku Grantovom bratu, ali on nije
izgledao tako sretno što ga vidi. Ipak, Patrick je zakoračio i protresao Dwaynovu
ruku. „Nisam te dugo video.“
„Da.“ Pustio je Dwaynovu ruku i provukao je kroz njegovu kosu, gledajući u
pod. „Pa, siguran sam da nikome nisam nedostajao.“ Podigao je pogled i susreo
Dwaynov pogled. „Ali sam čist i trezan već osam meseci.“
Šok pogodi Granta u stomak. Znao je da je Patric imao problem, ali ne i da je
to bilo poznato ili da je on zatražio pomoć ili da je bio uspešan u borbi sa
ovisnošću.
„Čestitam, momak.“
Patric se nasmejao: „Hvala, hvala.“
„Grant, idi ti,“ rekao je Dwayne. „Imam ovo. Vidimo se sutra.“
Grant je klimnuo glavom. „Hvala.“
Seo je, nabio svoje štitnike za oštrice i počeo da raspertlava klizaljke.
„Hvala tebi,“ rekao je Dwayne. „I reci Faith opet hvala. Dobijam sve vrste
poziva i poruka u vezi rasvete. Učinili ste mnoge ljude sretnima večeras.“
Dwayne je otklizao prema klincima uzvikujući smernice dok je Grant nazuvao
patike.
„Kakva rasveta?“ Upitao je Patric.
„Ona na njegovoj kući. Sistem je bio pokvaren otkada je MaryAnn umrla, pa
smo mu pomogli da je opet namesti i pokrene.“
Stavio je klizaljke u njegov džak, prebacio ga preko ramena i krenuo prema
parkingu sa Patricom, ali je njegov um bio usredsređen na to koliko će Faith biti
srećna da čuje kako je rasveta uticala na sredinu.
Njegov brat je vragolasto obuhvatio Granta oko vrata i savio ga, pevušeći:
„Neko se zaljubio...“
Grant se nasmejao i odgurnuo Patrica. „Još uvek nisi dovoljno velik da to
uradiš.“
Patric se ispravio, praveći grimasu da je prerastao Grantovu visinu za dva
centimetra.
„Dovoljno star,“ Grant se ispravio. „Uvek ćeš biti moj mali brat.“
 „Ko je Faith?“
„Hajde da pričamo o tebi. Zašto si me pozvao na pivo ako si trezan?“
„Jer je to socijalno ljubazno. I zato što je dobra vežba. I zato što se uvek
osećam pomalo jačim kada izađem iz bara, a da mogu izbrojati unazad od
stotine. Ko je Faith?“
Grant je ignorisao njegovo poslednje pitanje o Faith i fokusirao se na sjaj
dobrog momka kakav je njegov brat nekada bio. To je izvuklo Grantov osmeh.
Složili su se da krenu odvojenim kolima i nađu se u Yuletide Spirits.
Grant je planirao da odatle ode kod Faith i ostane večeras sa njom, i nije želeo
ništa da se umeša u njegov plan.
Kada se izvukao sa parkinga, okrenuo je Faith.
„Hej, zgodni,“ odgovorila je. „Nadam se da nisi poslao nikoga od klinaca kući
sa povredama.“
„Ni jednog.“
„Dobar dečko.“
I došao je na red njihov prvi test. „Pa... Moj brat me pronašao na klizalištu.
Idemo na pivo.“
„Stvarno?“ Zvučala je iznenađeno, ali na dobar način. Grant je zadržao svoje
nade, čekajući da padne druga cipela. „Koji?“
„Patric.“
„To je sjajno.“
Još uvek je čekao. „Zašto je to sjajno? Tebi se moja braća ne sviđaju.“
„Meni se ne sviđa kako se tvoja braća ponašaju. Ja ne poznajem tvoju braću
kao ljude, tako da ti ne bi mogla reći da li mi se sviđaju ili ne. I to je sjajno jer ne
sumnjam da ćeš imati pozitivan uticaj na njega. Lepo se provedi.“
Namrštio se, pomalo nesiguran kako da se ponaša zato što nema svađe. „Šta
ti radiš?“
„Pa,“ rekla je, zvučala je previše živahno za ženu koja je bila budna celu noć,
radila ceo dan, i doživela dva intenzivna orgazma pre par sati. „Završila sam sa
pravljenjem beleški o instrukcijama koje želim da snimim, i taman sam
započela sa spremanjem pribora za festival. Moja soba izgleda kao Parties
Unlimited USA.“
Nasmejao se. „Pomoći ću ti kada dođem.“
„Ukapirala sam. Ne stižeš mnogo da viđaš svoju porodicu, i nije ti ostalo
mnogo vremena u gradu. Uživaj.“ Poznati alarm zazvonio je u pozadini.
„Moram da požurim. Čujemo se kasnije, ok?“
„Da. Naravno. Ćao.“
„Ćao.“
Grant se zaustavio na crveno iza Mercedesovog džipa njegove majke i
namrštio se na svoj telefon na butini. „Lepo se provedi.“
 Gde je bio samopoziv da im se pridruži? Nadrkanost zato što on izlazi bez nje?
Durenje? „Da uživam?“
Na semaforu se upalilo zeleno, i on je nastavio prema gradu. Na pola puta do
tamo, uhvatio je sebe kako pokušava da izvrne njene reči u nešto negativno. I
nasmejao se sam sebi, osećajući olakšanje jer je izmišljao. „Bože, ja sam idiot.“
Ali to olakšanje nije dugo potrajalo, jer je onda razmišljao o njenom: „Nije ti
ostalo još mnogo u gradu.“
Stvarno nije. Tim je sada bio raspušten zbog praznika, ali se vraćaju
treninzima za manje od nedelju dana. Onda će uroniti u naporni raspored
utakmica, treninga i specijalnih događaja, upakovanih u skoro svaki dan sve do
sredine juna.
I Grant bi bio sa njima.
Jedva je čekao. Jedva je čekao da bude sa svojim momcima. Opet u
rasporedu. Boreći se za svaku utakmicu na ledu.
Ali je to isto tako značilo da mora ostaviti Faith. Njegova prvobitna ideja je
bila da je pita da li bi htela da nastavi da se viđa sa njim, ali Grant nije morao ni
da pogleda u raspored da bi znao da će imati samo kratki odmor u narednih
šest meseci kada bi mogao doleteti ovamo i videti je. Niti je mogao da
pretpostavi koliko često bi ona bila slobodna da dođe da ga vidi. Ne sa borbom
oko prodavnice, ograničenim sredstvima, i tim njenim prokletim čeličnim
ponosom. Nije imao nikakvu sumnju da će završiti svađom ako joj čak i ponudi
plaćanje njenog puta. Osim toga, nije pokazala nikakav poseban interes za
hokej. Slušala ga je dok je pričao o svojoj karijeri i njegovim ortacima, ali kada
je započeo priču o strategiji, oči su joj zacaklile. Nije da je bilo važno... Da li je?
„Zašto dođavola ja uopšte razmišljam o ovim stvarima?“ Upitao je prazno
auto.
Nakon trenutka, njegov razum je odgovorio: jer je znao da će do juna, kada
bude mogao doći da provede leto sa njom, ona otići. Ako ne fizički jer bi
prodala prodavnicu, pokupiće je neki mladi frajer koji je znao prepoznati dobru
stvar kada je vidi.
Grantovo raspoloženje je opalo. Neugodnost je samo pridodana njegovom
stresu. Ne bi trebao biti ovoliko opsednut ženom koju je znao nedelju i po
dana. To je bilo ludo.
Stao je na mesto ispred Faithine prodavnice, dok je njegov brat zaustavio
ulicu niže kod bara. Grant je isključio motor i svetla i zagledao se unutra u
svetlo u zadnjem delu. Želeo je da ispali Patrica i ode pomoći Faith. Želeo je da
bude sa Faith.
Nije shvatao koliko dugo je sedeo tamo dok Patric nije došetao do njegovih
vrata.
 „Čoveče.“ Njegov glas je zvučao prigušeno kroz staklo. „Jesi li već pijan? Bar je
tamo. Ovo je -“ Patricovo lice je poprimilo izraz shvatanja. Pomerio je pogled
prema prodavnici, onda vratio nazad na Granta. „Ooooh, sačekaj.“ Pokazao je
na prodavnicu. „Je li to Faith na koju se ložiš?“
„Začepi.“ Grant je izašao iz auta, uznemiren. „Samo ispričaj celom gradu.“
Patric se nasmejao i polako okrenuo. „Brate, pogledaj oko sebe.“
Istina, nije bilo proklete duše na zaleđenoj ulici. I, da, to je još više iziritiralo
Granta.
„Uh,“ rekao je Patric, zabavljena zbunjenost je prelazila preko njegovog lica.
„Nisam video da to dolazi.“
Grant se pitao šta je Patric video a on nije. „Zašto da ne?“
Slegnuo je ramenima. „Uvek si imao pompeznije tipove.“
„Kako ti znaš sa kim se ja viđam?“
Sada je Patric podigao svoje obrve. „Hej. Zar nisi čuo za onu modernu stvar na
Internetu? Zar nisi primetio i da si jedan od pedeset najbolje plaćenih NHL
igrača u zemlji? Stalno svima pričam da nisam toliko glup koliko izgledam. Niko
ne sluša. U svakom slučaju, siguran sam da si već oprezan u vezi ovoga, ali
možda bi želeo da znaš zbog budućih preporuka da svaki put kada se viđaš sa
nekim, novinari žele da se ušunjaju u tvoju spavaću sobu i naprave slike. Tako,
da, znam da juriš za prvoklasnim ribama. Faith je stvarno lepa. Ona je nekako...
Ne znam, jednostavna, u poređenju. Ali onda opet, mi smo u Hollyu, Severna
Karolina, ne Washingtonu. Šta bi momak trebao da uradi?“
Dok je Grant bio iznenađen i, da, čak i zadovoljan, što je njegov brat razvio
dovoljno zanimanja za Grantovu karijeru da ga prati, bilo je isto tako i dovoljno
istine u Patricovoj izjavi da Grant postane nabusit. Ali on za to nije nikoga
mogao kriviti sem sebe.
Ipak, gurnuo je Patricovo rame u pravcu bara. „Hoćeš li da te častim tonikom
sa limetom ili ne?“
„Opa, pogledaj se, veliki rasipnik. Ali ovih dana više volim pivo od korenja.
Misliš li da bi uspeo sa pivom od korenja?“
Grant se nasmejao.
„I možda malo pereca?“ Upitao je Patric.
„Ok, sada preteruješ.“
Patric je pomislio da je to bilo smešno i smejao se na putu prema Yuletide
Spirits.
Grant ga je sledio, nervozno se smeškajući. Njegov brat se vratio sa ruba
katastrofe i ne samo preživeo već napredovao. Činilo se da bi možda opet
mogao postati zabavan.
„I da se zna,“ rekao je Patric kada su došli do ulaznih vrata bara. „Radujem se
što menjaš tip žena sa kojima se viđaš.“ Zastao je na stepeniku i okrenuo se
prema Grantu. „Moja devojka i ja smo zajedno šest meseci. Nije ni nalik
ženama sa kojima sam se muvao, ali je ona najmanje pola razloga zbog kojih
sam uspeo sa rehabilitacijom, oko dvadeset procenata što sam još uvek trezan
i čini devedeset pet procenata moje sreće. Ona je najbolja jebena stvar koja mi
se ikada dogodila.“
Grant se nasmejao. „Hej, čoveče. To je sjajno.“
Patric je klimnuo glavom i nastavio uz stepenice do vrata.
„Faith je uvek bila stvarno dobra devojka. Čak i kada ja nisam bio sjajan
prema njoj, verovala je da mogu biti bolji i ponašati se bolje. Ona je vredna
toga da se dugo i jako zagledaš u nju, brate.“
Njegov brat je ušao u bar, ali je Grant tamo stajao na trenutak, upijajući
mudrost njegovog malog brata koju mu je upravo dodelio. Grant je već znao da
je Faith predivna - izvana i iznutra. Ali iskustvo unutrašnje transformacije
njegovog brata sa ljubavlju prave žene, govorila je nešto što je Grant
pokušavao da sklopi nekoliko zadnjih dana.
Kada Grant bude imao svoj trenutak za sebe, moraće započeti sa
razmišljanjem o njegovom vlstitom životu i kako da uspe sa izvlačenjem svoje
glave iz vlastite guzice.
 Deveto Poglavlje
Faith je stavila još jedan produžni kabal na planinu materijala potrebnog za
takmičenje u izradi skulptura od leda i štrikirala i to polje na njenoj listi.
„Završeno.“
Nagnula se ka zidu, obesila glavu i sklopila njene oči. Bože, bila je tako
umorna. I ne samo umorna od nespavanja, već od njenog tela - izmoreno - na -
milion - novih - načina - umora. Načina koji su je terali da se nasmeje, uprkos
nelagodnosti.
Pomisao da je Grant provodio vreme sa njegovim bratom je zagrejala njeno
srce, i nije mogla da dočeka da čuje o njihovim razgovorima nakon godina
otuđenosti. Nije joj se dopadao Patrick kao pijanica ili ženskaroš ili kao
poremećeni narcisoidni lažljivac. Ali je čula da je bio trezan neko vreme i nadala
se da će neko vreme provedeno sa Grantom obojici malo zaceliti rane koje je
njihova porodica nosila.
U isto vreme, to je rastuživalo. Nedostajao joj je njen otac. Prošlu noć, dok je
spavala u Grantovom naručju, bila je prva noć da nije oplakivala sebe jer je
spavala duže nego se mogla setiti. Faith je znala da to neće biti kraj
usamljenosti i suza, ali je bila duboko zahvalna zbog olakšanja i svetlucanja
nade koju joj je pružio.
I, da, shvatila je da će postojati još jedna rupa bez dna u njenom životu kada
se on vrati u Washington nakon Božića. Ali, nosiće se sa tim kada se to desi.
Ona sigurno neće požurivati ni sekundu brže nego što bude morala. Faith će
uživati u tom momku do kraja, i kada bude došlo vreme da ga pusti, pustila bi
ga. I bila bi sretna zbog njega, jer bi se on vraćao tamo gde je pripadao, sa
ljudima koji su ga voleli i cenili. Koji su ga razumeli i podržavali.
Nije mogla poželeti više od toga.
Osim...
Njen um je vrteo mogućnosti koje su bile samo čista fantazija. Faith se
nasmejala samoj sebi i otresla nemoguće iz glave tako da ne bi bila nepotrebno
povređena kada se ova mala terevenka bude završila.
Protrljala je umorne oči i vratila se na listu. Vrata u njenu prodavnicu su
zazvonila i ona izvuče svoj telefon iz zadnjeg džepa da proveri vreme. Ali čak i
pre nego je mogla da počne da razmišlja ko bi tako kasno mogao da svrati,
lagani zvuk visokih potpetica odjeknuo je prodavnicom.
Strah se umotao u njenom stomaku. Prevrnula je oči u plafon i rekla svom
ocu: „Ostaviti me da se borim sa njom je bila okrutna i neuobičajena kazna.“
„Faith?“ Natalie je uzviknula. „Gde si?“
 „Pozadi.“ Spustila je listu sa strane i izravnala potrepštine koje sutra idu na
festival.
Natalie je prošla iza ugla, i njene lepe plave oči su momentalno kliznule preko
klupka materijala. „Oh, je li to sve za naše umetnike?“
Faith se nasmejala. Art Ligue je voleo da misli na sve koji su bili uključeni u
njihovu organizaciju da su „umetnici“, ali je Faith znala za činjenicu da je bilo
dosta ćurana sa crvenim vratovima koji donose njihove motorne pile i naočare
za varenje na ovaj događaj nadajući se da će osvojiti nagradu ili dve.
„Jeste.“
„I ti si u rasporedu za sutrašnju postavku?“
„Jesam.“
„Znaš za veliki broj prijavljenih u poslednjem minutu?“
„Znam. To je sjajno.“
„Zar nije?“ Natalie je izdahnula i uputi Faith taj plastični osmeh.
„To je najveći preokret za takmičenje u istoriji festivala. Grant stvarno ulaže
novac u zajednicu. Želim samo da se uverim -“
„Grant?“ Faith je zapeckalo u stomaku, ali ne na dobar način.
„Da, Grant. Znam da si bila... Provodila neko vreme sa njim. Vraćala sam se
kući sinoć kasno sa devojačke večeri moje sestre. I mislim kasno - mi Duboix
devojke znamo kako da se zabavljamo - i primetila sam njegov auto ovde.“
Nelagodnost se zategla unutar nje. Njen otac je otišao tek pre šest meseci.
Nije htela da izgleda kao da je zadovoljna nadoknađujući njegovo odsustvo
tako što je spavala sa različitim muškarcima. To je možda nerealno, ali je znala
kako ljudi pričaju, a on je jako puno dao ovom gradu. Oboje su. Nije želela da
uspomena na njega izbledi ni na koji način.
Zato, iako njen odnos sa Grantom nije bila Natalieina stvar, rekla je: „Imala
sam hitan slučaj curenja vode u podrumu. Grant je bio jako ljubazan da mi
pomogne da popravim cevi.“
Natalie se glasno nasmejala. „Sigurna sam da jeste. Grant je popravio cevi
polovini žena na listi Manhatnovih najpoželjnijih devojaka. Ali samo da smo
načisto, on je sa mnom tokom festivala. Zajedno rezbarimo led, zajedno smo u
žiriju i zajedno idemo na banket za dodelu nagrada. Takođe imamo planove da
zajedno provedemo veče nakon toga.“
Ljutnja je planula, gurajući vrelinu kroz Faithin vrat i lice. Na trenutak je
zaobišla celu stvar oko Granta i krenula pravo na nož u njenom srcu. „Sačekaj.
Ne znam o čemu pričaš. Ja sudim.“
„Na svim je letcima koje smo razdelili. Zalepljeni su na tvoj izlog, Faith. Razlog
zbog kojeg imamo toliko učesnika je taj što ove godine sudi Grant.“
Posramljenost je oblila i udružila se sa besom. Kako je mogla propustiti nešto
tako važno? „Ja nemam vremena da čitam svaki red na marketinškim oglasima
koji vise na mom izlogu. I činjenica da nisi došla direktno kod mene već
sačekala da se odštampaju posteri, i rekla mi u zadnjem trenutku je čisti
kukavičluk.“
„Misli šta hoćeš, Faith, ali je činjenica da su se stvari promenile. Stvarno mi je
žao zbog tvog oca. Ali njegova vizija o ovom festivalu je uvek bila u izvrtanju
džepova ljudi odavde i ulaganju tog novca u ulice Hollya. Grant je zlatna karta u
tu svrhu i stvaranje jedinstvenog fronta između najvećeg gostujućeg sponzora i
rukovodstva za dobrotvorne svrhe je ključ za obezbeđenje velikih donacija iz
najdubljih džepova. Korporativnih džepova.“
Faith je odmah povezala kockice ove povezane manipulacije pravo do
Grantove majke, Hazel.
„U ovom trenutku, ja ne očekujem da ti to razumeš sa svojom jednom
godinom koledža i to,“ rekla je Natalie. „Ali korporacije traže određene
elemente marketinga kada uzimaju u obzir velike donacije. Jake, povezane
marketinške strategije u biznisu - ili dobrotvornim fondovima u ovom slučaju -
vode stručnjaci koji se razumeju. Sigurna sam da možeš da vidiš kako
prikazivanje tih potencijalnih donatora koji predstavljaju dobrotvorne fondove,
sponzore i poznate ličnosti mogu biti ključ za obezbeđivanje novca za Holly.“
Natalie se na sve to suvo i snishodljivo nasmejala. „I zar nije to ono zbog čega
ovaj festival postoji? Zar to nije ono što bi tvoj otac želeo?“
Bes. Faith je bila besna. U nekom dalekom delu njenog uma, prepoznala je da
njen bes nije bio u proporciji sa situacijom. Ali u okviru njene padajuće spirale u
životu, njene emocije su bile daleko, daleko jače nego njene logike.
Napravila je jedan ogroman, preteći korak prema Natalie i pokosila daleko
više zadovoljstva nego od načina na koji su se ženine svetle plave oči širom
otvorile.
„Ono što ti i Grant radite je vaša stvar,“ rekla je Natalie. „Ali moj otac je
započeo ovaj prokleti festival, i još uvek traje i donosi novac u ovu zajednicu jer
ga je moj otac održavao svake jebene godine. Desetljeće pre nego si ti čak i
postojala. I zato nemoj da se usudiš da se ponašaš kao da znaš više o poslu
prikupljanja sredstava, jer je on podigao novac za ovaj grad da bi platio tvoje
školovanje.“ Faith je nabola Natalie u grudi ukočenim prstom. „I tvoji letnji
kampovi“ - ubod - „i tvoje vannastavne aktivnosti“ - ubod - „jer tvoji roditelji“ -
ubod - „bili su toliko jebeno zauzeti da odgoje pristojno ljudsko biće, a mog je
oca bilo briga.“
Kada se Faith zaustavila da udahne vazduh, shvatila je da je odgurala Natalie
preko prodavnice nekoliko koraka ka izlazu. I druga žena je gledala u Faith kao
da je poludela.
Možda joj je pukao živac, ali nije bila luda. Bila je umorna od pretvaranja da je
sve u redu. Bila je umorna od davanja, davanja, davanja, a ne dobijanja ničega
zauzvrat. Bila je umorna od toga što se nije trudila oko sebe, što je ignorisala
svoje vlastite potrebe i tuđe stavljala na prvo mesto.
Grant je tome naučio. Grant je naučio mnogim stvarima.
„Ti očito ne razmišljaš ispravno,“ rekla je Natalie, okrećući se prema vratima.
„Pričaćemo o ovome-„
Faith je zgrabila Natalie za ruku. Sabrala se i snizila svoj glas i uverila se da je
njen čelični ton bio kristalno jasan. „Završićemo ovo odmah sada. Nećeš o
ovome razgovarati bez mene, jer ja neću dozvoliti. Tako da ako želiš rasvetu,
struju, vodu, stolove i stolice na festivalu, Natalie, izaći ćeš iz suđenja.“
Kada su se ženine usne stanjile u tvrdoglavu liniju, Faith je dodala: „Ako želiš
borbu, dobićeš jednu. I obećavam ti nećeš samo izgubiti, već je nikada nećeš
preživeti.“
Natalie se trznula iz Faithinog stiska sa besnim gađenjem i stala do vrata,
besno ih odgurujući. Njen dramatični izlazak je propao kada su šarke protiv
lupanja, koje je Faith instalirala, zadržala vrata od lupanja u zid. Faith je pomalo
shvatala da ih nije instalirala toliko zbog dece Hollya koliko zbog odraslih koji su
se ponašali gore od dece.
Ali dugo nakon što je Natalie nestala u noći, Faith je ostala sa Natalienim
rečima koje su je izjedale. Vratila se nazad poslu kako bi mogla da zaboravi da
nije imala ništa da kaže o tome šta je Grant radio ili sa kim je radio. Da bi
ignorisala bol zbog saznanja da mu ona nije bila ništa više od bilo koje druge
žene. I da poradi na smanjivanju besa zbog ljutnje na samu sebe jer je precenila
sebe u očima muškarca.
Samo što je shvatila, u zavisnosti od Nataliine odluke, možda neće isporučiti
sve ove stvari na festival. Što je značilo da je upravo smestila uspeh festivala i
priliv novca za Holly i sve dobre ljude ovde na ramena jedne nezrele, sebične,
razmažene male kučke.
I to je bilo u trenutku kada su se osetile posledice besa.
I njen stid je potonuo.
Njen otac bi bio tako razočaran njome.
Faithino srce je doslovno palo na pod. Naslonila se na pult, prekrila lice
obema rukama i počela da vrišti.
 Deseto Poglavlje
Grant je praktično odskakivao po stenicama do Faithine prodavnice nakon što
se video sa Patrickom. Njegov brat se razvio u neverovatnog biznismena, i kada
je čuo Faithinu priču od Granta, razgovarali su o njenim mogućnostima u
budućnosti. I on nije mogao da dočeka da ih podeli sa njom.
Ali kada je stigao do gornjeg stepenika, shvatio je da je prodavnica bila
mračna i znak zatvoreno na vratima. Razočarenje se ušunjalo, ali kada je
pokušao sa vratima, otvorio ih je. Zakoračio je unutra i osluhnuo, ali je čuo
tišinu. „Faith?“
Bez odgovora. Grant je pogledao prema vratima koja su vodila u njen
apartman ali nije krenuo u tom pravcu. Verovatno se srušila ranije. I nakon
onoga kroz šta je proveo prošlu noć, stvarno bi je trebao pustiti da malo
odmori.
Kada se okrenuo opet prema ulazu u prodavnicu, njegov pogled je prešao
preko središnjeg dela, gde je komad papira zalepljen za kasu privukao njegov
pogled.
Pisalo je:
Grant, ja sam gore. Molim te zaključaj prednja vrata pre nego dođeš gore.
Opustio se i nasmejao. Njegovo telo se uključilo sa Off na On. Sa tame na
svetlo. Sa neraspoloženja na uzbuđenje.
Oh, dođavola, da. Ovo je definitivno bilo drugačije.
Okrenuo se i zaključao prednja vrata, onda povukao poruku sa kase i bacio je
u kantu na putu prema vratima apartmana, ali zastao kada je opazio prizor
stražnje sobe. Bilo je spakovano, od poda do plafona, od zida do zida sa
opremom. Jedan pogled i Grant je znao da joj je trebala cela noć da sakupi,
prenese i složi sve na to mesto. Takođe je znao i da nije imala nikakvu pomoć.
Njeni zaposleni su se brinuli o prodavnici, i Grant bi se kladio u njegov novi
Rover da ih je poslala sve kući na vreme.
Pogledao je u vrata njenog apartmana, onda spustio svoj pogled na ruku na
kvaki vrata. Ali ono što je video je bilo u njegovoj glavi - i to je bio Faithin svet u
velikoj slici. Video je ko je ona bila, i planine sa kojima se i dalje suočavala u
njenoj budućnosti. Video je njene stresove, njene strahove, i sve privrženosti
koje je zaslužila od lojalnosti ili ljubavi.
Dubok osećaj poniznosti ga je preplavio. On je predugo bio otuđen od svojih
korena. Živeo je taj svoj brzi život bez pogleda u spoljni svet. Zaboravio je
koliko naporno prosečan Amerikanac svaki dan radi da razvuče do kraja
meseca dok ne počne novi. Za to je bilo potrebno žrtvovanje i posvećenost i
upornost. Bio je potreban naporan rad i čak izvesna količina veštine. Svi
elementi za koje je Grant uvek verovao da su ga izdvojili i napravili od njega
jednog od najvećih hokejaša NHL.
Ali istina je bila, bilo je pakleno mnogo ljudi koji su imali iste kvalitete. Oni
samo nisu imali na hiljade očiju na njima svako veče, osam meseci van godine.
Poput Faith.
Omča oko njegovog srca, ona za koju je postao svestan tek sinoć, zategla se
još malo, prolivajući strah u njegovo telo.
I strah je bio neprijatna, nepoznata, bolna emocija koju bi Grant više voleo da
nije iskusio. To je bio razlog zašto je odgurnuo njegovu sjebanu porodicu od
sebe. To je bio razlog zašto nije bio ozbiljan sa ženama.
Pogledao je opet u vrata i shvatio... „Jebeno je prekasno za to.“
Bio je ozbiljan u tome da želi Faith Nicholas.
Konkretno otkriće je dostiglo ivice njegovog uzbuđenja da se popne
stepenicama u nadi da će pronaći Faith kako gola leži na krevetu, čekajući ga.
Ali je povukao vrata da se otvore i zatekao tišinu. Verovatno se onesvestila. I to
je bilo u redu. Dopadala mu se ideja da samo sklizne u krevet pored nje i gleda
je neko vreme kako spava. Možda bi i sam malo dremnuo, onda je probudio
tokom noći...
To je vratilo osmeh na njegovo lice i poguralo njegove noge uz stepenice malo
lakše.
Na pola puta do gore, njegove uši su registrovale glas - ali ne Faithin. Na vrhu
stepenica, video je da je dnevna soba prazna i u mraku i okrenuo ka spavaćoj
sobi. Zaustavio se na vratima i pronašao je kako leži na krevetu, sklupčana na
njenoj strani, leđima okrenuta prema vratima. Glava joj je bila oslonjena na
njenu ruku i gledala je video na Grantovom laptopu. Ostavio ga je tu tog jutra,
zajedno sa softverom za emitovanje videa. Nosila je bledo ružičastu pidžamu
koja joj je visila na kukovima i odgovarajući topić sa tankim bretelama.
Samo pogled na nju je zatvorio rupu u Grantovom životu i sve postavio
ispravno. Naslonio je rame na okvir vrata i izdahnuo, smejući se.
Šmrcnula je i pogledala preko njenog ramena. „Oh, hej.“ Okrenula se opet
prema ekranu. „Upravo sam gledala neke video snimke da vidim da li mogu da
naučim nešto o softveru koji si kupio.“
Nešto nije bilo u redu. I to mnogo. Čak i da Grant to nije čuo u njenom glasu,
mogao je to da oseti u sobi.
„Prilično je dobro.“ Šmrk. Krišom je obrisala oči. „Jesi li pre koristio ovaj
softver? Jesu li svi približno isti? Koliko misliš da će mi trebati da emitujem
video kao onaj koji si ti danas napravio dok sam ja kačila rasvetu?“
Polako se primakao krevetu, zabrinut i jebeno uplašen. Bio je uplašen. Nikada
nije bio uplašen.
 Pored kreveta, posegnuo je dole i pomilovao njenu ruku. Bila je topla i
mekana. Čak i sa mesta gde je stajao, mogao je namirisati njen slatkasti sveži
miris od tuširanja. I čoveče, to je podstaklo njegovu glad. Ali Grant je objedinio
tu glad. Ali Grant je deponovao tu potrebu. „Dušo, šta se dogodilo?“
„Ništa.“ Pročistila je svoje grlo. „Kako je tvoj brat?“
„Stvarno dobro.“ Spustio je koleno na krevet pored nje i nagnuo se da spusti
poklopac na svom laptopu.
„Hej, druže,“ pokušala je da se našali. „Gledala sam to.“
Nasmejao joj se, ali prvi pogled na njeno lice ga je šutnuo u stomak, i njegov
humor je izbledeo. Njene oči su bile crvene i otečene, još uvek blistave sa
suzama. Prizor je bio kao nož u njegov stomak. „Šta nije u redu?“
Naslonila se na njegovu nogu i ponudila slabašan osmeh. „Bože, dobro je
videti te.“
Isuse. Ako se do sada nije nagnuo preko ivice zbog nje, ovaj trenutak će ga
gurnuti.
Prošao je rukom kroz njenu svilenkastu kosu i poljubio je. Istog trenutka mu
se otvorila, toplim i gladnim ustima. Njen jezik je milovao njegovu usnu, onda
kliznuo u njegova usta i pronašao njegov.
I samo tako, Grant se nije mogao setiti o čemu su pričali. Osećaj nje koja pravi
taj prvi korak, otvoreno ga želeći, oduvao je sve njegove misli iz glave.
Obuhvatio je njeno lice i poljubio je jako i duboko. Zadovoljan, razuzdan zvuk
koji je proizvela u njenom grlu naterao je Granta da traži više. Njena usta su
bila tako jebeno savršena. Želeo je da joj pokida odeću, zakopa se unutar nje, i
ostane tamo dok ga ne pozovu da se vrati na led.
Led.
Jebiga. Moraće da ode i razmisli o tome.
Prekinuo je poljubac i podigao svoju glavu. „Dušo...“ Rekao je, bez daha.
„Hajde da porazgovaramo.“
„Ja ne želim da razgovaram.“ Izvrnula se da dohvati dugme na njegovim
farmerkama. „Želim da iskoristim moja usta na drugačije načine.“
Zgrabio je njenu ruku i držao je. Čvrsto. Bude li imala svoja usta bilo gde u
blizini njegovog kurca, neće razgovarati o ničemu bitnom satima. „I ja to želim,
ali moram da znam šta se dešava u toj tvojoj glavi.“
Iskra uzbuđenja u njenim očima je nestala. Izvukla je svoju ruku iz njegove,
onda se opet okrenula na svoju stranu i potapšala krevet pored laptopa. „Dođi
ovamo i pokaži mi kolika si pametnica. Stvarno želim da vidim šta možeš da
uradiš sa ovim softverom.“
Stajao je tamo, izgubljen, dok je ona opet otvarala laptop. Nikada nije
upoznao ženu koja nije htela da razgovara kada je uznemirena. Bilo je teško
dokučiti njegovu potrebu da izmami vrstu razgovora koji je ceo život izbegavao,
ali mu je stalo do Faith. Stalo mu je do njenog života. Stalo mu je do toga šta je
uznemiravalo. I definitivno mu je stalo do toga da li je on umešan u to.
Seo je na ivicu kreveta i protegnuo se preko nje, pritiskajući dušek rukom.
Odgurnuo je laptop van domašaja, upleo svoje prste sa njenima i prineo njen
dlan svojim usnama.
„Jesi li ljuta zato što sam izašao sa Patrickom?“
Presekla ga je pogledom. „Ne. Naravno da ne.“
Fuj. Jedan manje. „Jesam li ja uradio nešto što te naljutilo?“
Oklevala je. „To nije tvoja krivica.“
Ali je prekinula njihov pogled i pokušala da izvuče svoju ruku.
Bingo.
„Reci mi šta je to tako da možemo razgovarati o tome.“ Dragi Bože, nije
mogao poverovati da su ove reči izlazile iz njegovih usta.
„Nije to ništa. Sitno, glupo, malograđansko sranje. I zasigurno tebi nije
značajno.“ Opet je podigla svoj pogled ka njegovom i povukla svoju ruku iz
njegove da uplete svoje prste u njegovu kosu i povuče ga prema sebi. „Ja
stvarno samo želim da vodiš ljubav sa mnom tako da mogu da zaboravim na
sve.“
Vodim ljubav?
Ta fraza ga je udarila postrance. Nikada nije razmišljao o seksu u tom
kontekstu. Ali nije imao vremena da dodatno razmisli o tome pre nego se
otvorila ka njemu sa još jednim gladnim poljupcem. Slatka, senzualna,
seksualna, postala je jedna žestoka, sočna erotska majstorica brzinom svetlosti.
Kada je pustila njegovu kosu da bi ga povukla za košulju, Grant je prikočio.
Ispravio se, prekidajući kontakt. „Prvo razgovor. Ako je dovoljno važno da bi te
uznemirilo, onda je važno i meni. Nije mi bitno i ako to ima veze sa tetom Pearl
kako ogradom za piliće ograđuje njene svinje, razgovaraj sa mnom.“
Nije čak ni trznula osmehom na vic o pilećoj ogradi, i nelagodnost je
zalepršala u njegovom stomaku.
Uzdišući, obrisala je njene ruke preko prekrivača, skupljajući nevidljivu dlačicu
dok je Grant milovao njenu podlakticu. „Radi se o Zimskom čudesnom
festivalu. Ne znam da li se mnogo sećaš u vezi njega kada si bio dete, ali moj
tata ga je započeo pre otprilike četrdeset godina, i od tada ga je vodio. Čak i
kada je bio bolestan, odlazio je tamo...“
Zastala je i trepnula da zaustavi suze. Onda odmahnula glavom. „U svakom
slučaju, postavila sam dole sav materijal, i onda je došla Natalie u prodavnicu
nakon što sam zatvorila.“
Grant je slušao Faithino pažljivo formulisano, politički korektno objašnjenje o
onome što se dogodilo sa Natalie dok je on uživao u pivu od korenja ulicu dalje.
Ali niko nije znao da čita između redova kao Grant. I video je Natalieinu posetu
baš onakvom kakva je i bila - pokušaj da probije svoj put između njega i Faith. I
način da se Faith oseti manje vrednom. Način da izboksuje svoje sudijsko
mesto pored Granta. I njegovi zubi su škripali do trenutka kada je Faith završila
sa činjenicama.
„Ti nemaš nikakvu obavezu prema meni,“ rekla je, sada prateći šablon ušiven
u prekrivač sa tamnijom vunom.
„Ušli smo u ovo znajući da je privremeno. Ni jedno od nas nije bilo - mislim
nije - tražilo ništa na duže staze. Zato, znaš, ako želiš da se viđaš sa Natalie, to
je na tebi.“
„Dušo, ja ne -“
„Znam da verovatno zvuči smešno da ti je mali grad važan,“ rekla je,
prekidajući ga, odmahujući glavom, ukazujući na to da nije želela da razgovara
o njegovoj vezi - ili nedostatku iste - sa Natalie. „Ali ovo je moj prvi Božić bez
mog oca, i ovo je bio njegov omiljeni p - praznik.“
Njen glas je pukao, i veliki talas suza je opet zasjao u njenim očima.
Grantovo grlo se osušilo. Želudac ga je boleo. Nije mogao podneti da je vidi
povređenu.
„Znam da je grad ukrašen za Božić tokom cele godine, ali je tata stvarno
proveo svih trista šezdeset četiri dana pripremajući i za festival i za takmičenje
u rezbarenju leda. Onako kako klinci razmišljaju o božićnom jutru, tako ja
razmišljam o suđenju na tom takmičenju sa mojim tatom.“
Suze su se konačno omakle preko njenih trepavica i kliznule niz njene obraze.
Faith je šmrcnula i obrisala jedan obraz, ali je Grant protrljao drugi palcem pre
nego je ona uspela.
Grant se nagnuo preko nje, uzimajući je u njegovo naručje i ljuljkajući je dok
je plakala. Sa ničim pogodnim za reći, utisnuo je poljupce umesto toga u njenu
kosu.
„Ja samo još uvek nisam spremna da ga pustim da ode,“ rekla je, glasa
poplavljenog suzama.
„Ne moraš,“ tiho je rekao, gušile su ga emocije. „Nikada ne moraš da ga
pustiš da ode, dušo. Vas dvoje ste podelili više ljubavi za godinu dana nego sam
ja sa bilo kojim od mojih roditelja za ceo svoj život. Neki ljudi jednostavno nisu
oblikovani da vole na način kako ste ti i tvoj otac mogli. Puštajući to, sve te
neverovatne uspomene, ko si postala zbog te ljubavi, jednostavno bi bila...
Tragedija.“
Po prvi put u celom njegovom životu, Grant je pomislio da možda ima
kapacitet da i on tako voli. Ako se poveže sa pravom ženom. I bio je prokleto
siguran da je ta žena sklupčana u njegovom naručju.
Nakon nekoliko dugih trenutaka, njene suze su se smanjile i disanje opet
vratilo u normalan ritam.
 „Hvala ti,“ rekla je nežno. „Nisam imala ni sa kim da pričam sem sa Taylor. A
ona je tako zauzeta. Sama upravljati ovim mestom...“ Otpuhnula je. „Bilo je
jako teško. Toliko ljudi ne zna kako da se bori sa tugom ili smrću. Nisam htela
da pokažem nikakvu vrstu slabosti ili emocija od kojih bi im bilo neprijatno i
sprečilo ih da dolaze u prodavnicu. Već se borim da ostanem da radim.“
Grant se povukao nazad i zagledao direktno u Faithine oči. „Uvek možeš da
razgovaraš sa mnom. I pronašao sam mnogo načina da ostaneš otvorena. Želim
sa tobom da razgovaram o njima. Kasnije, kada budeš spremna.“
Klimnula je glavom i uspela da se nasmeši. Pokret je pogurao još suza iz
njenih očiju. Grant se nagnuo upio trag poljupcima, izvlačeći drhtavi uzdah iz
Faith koje je učinilo lude, uvrnute stvari njegovom srcu.
Kada se povukao, opet je susreo njen pogled. „Moj red. Za mene je važno da
znaš da sve što je Natalie rekla je bilo sranje. Ta žena živi u zemlji fantazija. Ja
sam se složio da sudim na takmičenju zbog -“
„Tvoje majke.“
„Moje majke -“ rekli su u isto vreme.
„Znam,“ rekla je. „Shvatila sam to nakon trideset sekundi mog razgovora sa
Natalie.“
Grant je objasnio završnicu njegove porodice, planiranje da iskoriste Natalie
da uvuku nazad Granta u porodični biznis, i svađi koju su imali te noći kada se
vratio sa božićnim drvcem. „Jedini razlog zbog kojeg sam ostao u gradu nakon
toga je to što sam već bio rekao Dwaynu da ću raditi sa njegovim timom. Da
sam imao bilo kakvu predstavu da će ovaj festival ili takmičenje biti toliko važni
za tebe, bio bih izričit sa svojom porodicom od početka. I ja se apsolutno nisam
složio da radim bilo šta sa Natalie. Da sam bio prisiljen da provedem sa njom
više od sat vremena, to bi bilo ubitačno.“
To je izvuklo osmeh iz Faith i obasjalo Grantovo srce.
„Faith, ti si jedina žena koju želim.“ Ovo bi mogao biti savršen trenutak da
klizne, a on stvarno želi da nastavi da je viđa. Ali s obzirom na to koliko je ona
trenutno imala gungule u svom životu, bio je siguran da pominjanje toga u
ovom trenutku povećava šansu da je izgubi. A on nije želeo da odustane od nje
dok stvarno ne bude to morao.
Zato je povukao i poljubio je na način na koji je to satima želeo. Zabacila je
glavu unazad i otvorila mu se. Topao dodir njenog jezika je raširio vrelinu pravo
do Grantovih prepona, i zastenjao je. Njene usne su poljubac učinile slanim i
stvarnim. Tako iskrenim. Tako sirovim. Povezanost se obmotala oko Grantovog
srca i uvukla ga ispod.
Jednom rukom je začešljao njenu svilenu kosu i milovao njen ravan stomak sa
drugom, onda kliznuo rukom niz njene svilom pokrivene butine i zajecao u
njena usta. Faith ga je poljubila dublje, jače, gladnije. Način na koji ga je želela
ga je raspalio, i kliznuo je svojom rukom uz njenu unutrašnju stranu butine i
smestio je između njenih nogu, poklapajući njeno slatko, vrelo središte ispod
svile. Faith je zastenjala, prekinula poljubac i gurnula svojim kukovima u
njegovu ruku.
„Nisam mogla da prestanem da mislim o -“
Opet je poljubio, hvatajući je rukom oko vrata i povlačeći je bliže. Grant je
istraživao njene grudi, gurajući svilu sa golih brežuljaka, zadirkujući njene
bradavice kada su očvrsle ispod njegovih prstiju.
Ali to nije potrajalo, jer mu je bila potrebna koža. Trebao je Faithinu glatku,
toplu, božanstvenu kožu, i kliznuo je rukom ispod njenog topa i sklonio ga.
Onda pomerio svoja usta sa njenih usana na njene grudi. I naslađivao se.
Prvo grebanje njegovih zuba je nateralo da se izvije i zacvili. Uplela je svoje
prste u njegovu kosu i masirala i grebala njegovu lobanju dok je on proždirao.
Ipak, nije bilo dovoljno. Počeo je da veruje da mu nikada neće biti dovoljno.
Dok je njegov jezik okruživao njenu dojku prema bradavici u zadirkujućim
zavojima, kliznuo je svojom rukom niz njeno telo, ispod tankih slojeva svile
njene pidžame i gaćica i direktno preko njene pičkice.
Njena pičkica je bila glatka i mekana i topla. I kada je zagladio njene otečene
usmine, pronašao je vlažnu. Njegovo režanje je zazvučalo glasno i gladno i
životinjsko.
Faith je prekinula poljubac jedva izgovarajući. „Bože, volim kada me
dodiruješ. Je li to uvrnuto? Ne mogu da verujem koliko je dobro -“ Još jedno
stenjanje. Visoko uzvikujući „Mmmm. Grant...“
Podigao je svoja usta sa njene dojke i gledao rastuće zadovoljstvo kako obliva
njeno lice. „To je tako vrelo. To je neverovatno napaljujuće. To je seksi kao
pakao. To nije uvrnuto.“
„Oh, Bože,“ uzdahnula je. „Jer si tako jebeno dobar u tome.“
Žena ga je terala da se oseća jednako neverovatno kao nabijeni stadion u
zvezdanoj noći. I izvukao je svaki trik koji je znao da proizvede drhtaje i
stenjanja i jecaje sa njenih usana. „Otvori se za mene, Faith.“
Kada je spustila jedno koleno u stranu, otkrivajući sebe za njegov dodir,
udarac dostojan het trika je ubrzao protok kroz njegov krvotok. Milovao je,
zadirkivao, prodirao, razvlačio, trljao. Navlažio je svoje prste i odlutao prema
njenoj stražnjoj strani, čime je zaradio dodatno podrhtavanje njenih kukova. I
kada konačno više nije mogla podneti, gurnuo je duboko sa svoja dva srednja
prsta i trljao njen unutrašnji zid dok je svoj palac iskoristio da bi masirajući
pravio krugove preko njenog klitorisa.
I pogled na nju koja se penje do vrhunca je bio prelep, naterao je Granta da
ga učini sporim. Laganim penjanjem. Da sebi da vremena da vrati svoja usta na
njene sise. Da upije još tih seksi zvukova koje pravi koji eksplodiraju u njegovim
preponama kao petarde.
Ali ubrzo se nabijala o njegovu ruku, tražeći više pritiska. I prokletstvo, to je
bilo opako. Pre nego se jutro prolomi, planirao je da mu jaši usta kao stručnjak.
„Grant... Grant... Grant... Ah...“
Mišići su joj se zgrčili i povukli je da se savije. Njena pičkica je prosula sokove
preko njegovih prstiju i zadrhtala oko njih. I nastavila je da se trese i drhti dugo
nakon toga. Kada su joj mišići popustili i kada je sklopila oči, Grant je povukao
ruku sa njene pičke i iskoristio i drugu ruku da joj podigne glavu da bi je mogao
poljubiti, polako i slatko. „Tako si jebeno predivna kad svršiš.“
„Bože, to je dobro,“ promrmljala je. „Sviđa mi se ono što mi radiš.“
Sada je to bila najbolja stvar koju je čuo celu noć.
„To je lepo, dušo.“ Povukao je njen topić preko glave, svukao njene pantalone
i gaćice niz njene kukove i butine, puštajući je da ih zbaci sa njenih nogu, i
zgrabio svoj novčanik iz zadnjeg džepa farmerica. „Jer volim to da ti radim. I
volim ono što to radi meni.“
Njegov kurac je besno pulsirao što nije bio deo te slatke akcije.
Još uvek je ležala na njenoj strani, sada sa uvijenom rukom ispod njene glave,
sklopljenih očiju. Obrazi su joj se zarumeneli, i njena prilično svetla kosa se
prosula preko tamnih plahti.
„Nećeš da zaspiš na meni, zar ne?“ Uhvatio je kondom sa svojim zubima i
radio na otvaranju svojih farmerica sa slobodnom rukom. „Imam mnogo drugih
načina da te nateram da se dobro osećaš.“
„Definitivno neću da zaspim.“ Još uvek je pričala. To je bio dobar znak, čak
iako je zvučala kao da će zaspati iste sekunde. „Hvatam dah.“
Zacerekao se dok je navlačio kondom, onda protrljao njenu slatku kožu. Želeo
je da se skine i trlja po njoj, i hoće, ali je imao urgentniju potrebu da se poveže
sa njom nakon emocija koje su podelili. Na neki način je osetio da bi vođenje
ljubavi sa njom upravo sada bila neka vrsta potvrđivanja i zadržavanja tog
trenutka između njih.
Glupo, možda. Ali mu je bila potrebna. Stvarno, ali stvarno je trebao da je
potvrdi. Upravo sada.
Podigla se na njene laktove, pomerila prema sredini kreveta i posegnula
preko da gurne Grantov laptop sa strane - pružajući Grantu jedan ubitačni
pogled na njeno prelepo dupe. Pritisnuo je koleno između njenih butina i
prešao rukama uz njene noge, preko njene guze, njenih rebara, ramena, vrata i
upleo jednu ruku u njenu kosu, koristeći mekani nered da joj lagano podigne i
okrene glavu prekrivajući njena usta svojima.
Faith je polizala njegova usta otvorenih i vrelih očiju. Podigla je svoju guzu,
protrljala se o njegove kukove i željno zakucala.
 Njegova potreba se vinula u visine što je svojim ustima i preneo.
Faith je uzvratila vrelim poljupcima i nežnim ugrizima, podižući se na svoje
kukove i izvijajući njena leđa da bi ga još jače protrljala sa tim predivnim
dupetom.
Povukla se da bi prošaputala, „U mene, Grant. Trebam te.“
Reči su stvorile eksploziju u njegovim grudima, rušeći i poslednje zaštite koje
su možda ostale. Namestio se, zategao svoju ruku i držao njen pogled dok je
gurao unutra. Sve u vezi načina na koji ga je primila izvrnulo je sve u njemu
naglavačke. Način na koji su joj usta pala otvorena. Kako su joj se oči izvrnule
dok ih nije sklopila. Način na koji se podizala i spuštala na njega kao da ga nije
mogla dovoljno brzo celog primiti. Dugi, polagani jecaj koji se provalio iz njenog
grla kada je ispunio.
I konačno, njeno usmeno odobravanje. „Oh, da. Da, da, da.“
Sve dok više nije mogao dublje i ona zastenjala. „Bože, da.“
I kada je opet pojačao stisak u njenoj kosi da bi mogao da joj drži pogled,
njeni zvukovi odobravanja naterali su ga da udara kukovima jače i jače.
Povukla je noge ispod sebe i savila leđa u luk. Grantova pozicija i snaga
njegovih nabijanja odgurnulo joj je glavu u dušek. Umotala je ruke u posteljinu
i iskoristila napetost od težine njenog tela da se nabija nazad u njegova
prodiranja.
„Ne mogu... Verovati koje stvari... Sam ti dozvolila... Da mi radiš,“ rekla je,
stenjući dok se penjala ka vrhuncu. „Ne mogu da verujem kako... Je dobro.“
Grant nije mogao da poveruje koliko je bila seksi. Ili koliko je imao sreće što je
pronašao.
Dok je njeno uzbuđenje raslo, jače se nabijala, zahtevajući više žestine.
Grantu se sviđao način koliko se predavala da bi dobila što god je njeno telo
želelo. Oslobodio je njenu kosu i zauzeo središnju poziciju iznad nje koja mu je
omogućila da prodire jače, zakucava dublje i u roku od nekoliko trenutaka,
Faith je drhtala vrišteći i zacvilela, njeni mišići su je izneverili nekontrolisano
drhteći.
Opako zadovoljstvo ga je preplavilo. Ostao je duboko unutar nje dok se
oporavljala, milujući je po leđima i butinama.
Kada se zaljuljala, izvukao se. Svukao je majicu i pantalone u sekundi i seo na
krevet, skupljajući Faith u naručje, šireći njene butine da ga zajaši. I lagano opet
ušao u nju kada se namestila.
Dugo su se ljubili i dodirivali i samo gledajući jedno drugo. Grant ovo nikada
nije uradio sa ženom. Ali potreba njegovog tela je brzo preuzela kontrolu nad
upravljačem. I sada je bilo nečeg drugačijeg između njih. Nečeg novog, nečeg
dubljeg. Neka vrsta razumevanja koju nije mogao objasniti. Ali je bio siguran da
su bili na istoj stranici. U stvari, nikada nije u ništa bio sigurniji.
 I kada je povukao svoje noge ispod sebe i upotrebio svoje butine da se nabije
u nju, Faith je obmotala ruke oko njegovih ramena, naslonila čelo na njegovo i
zadržala njen pogled čvrsto i nežno dok nije konačno opet dostigla vrhunac.
Grant se pustio u istom trenutku i poljubio je kada su se zajedno stropoštali u
blaženstvo. Bio je siguran da nikada u životu nije osetio ništa savršenije.
Faith je naslonila glavu na njegove grudi i njen topli dah je okupao njegovu
kožu. Grant je seo nazad na pete i milovao njenu kosu, njena leđa, njena
ramena. Kada su stopala počela da ga peckaju, poljubio je u glavu i
promrmljao: „Jebeno sam lud za tobom, Faith.“
Ona nije odgovorila i kapljica vreline je protekla kroz njegovu utrobu. Strah?
Povređenost? Bilo je tako strano da nije čak mogao ni da prepozna šta je.
Možda je jednostavno bilo prerano da to na glas izgovori. Stvarno je imala jako
puno drugih stvari, mnogo važnijih stvari da razmišlja o njima. Ipak... Nije mu
se sviđao ovaj osećaj.
Odgurnuo se na njegova kolena i shvatio da je umrtvljenija nego što je bila
samo pre par minuta. Nagnuo je svoju glavu da pogleda njeno lice i video da su
joj oči sklopljene. Stezanje u njegovim grudima je malo olabavilo.
„Faith?“
Bez odgovora. Čak ni treptaja njenih trepavica.
Nasmejao se i pokušao još jednom. „Šta misliš? Još uvek želiš da večeras
radimo na tom videu?“
Nije dobio ništa.
I poslednja mrvica nelagodnosti u njemu je isparila. Zacerekao se, pomilovao
njenu kosu i opet je poljubio u glavu. „Ne brini, dušo. Ovde sam da ti čuvam
leđa.“
I dođavola - to je bio tako dobar osećaj.
 Jedanaesto Poglavlje
Faith je namestila i poslednji sto unutar pokrivene arene na okružnom
sajmištu i prodrmala ga da proveri stabilnost. Ledene skulpture mogu biti teške
i na stotine kilograma, a ona nije želela da ova godina bude prva sa nestabilnim
stolovima i za nekoga uništi takmičenje.
Kada je teški sto ostao stabilan, Faith se nasmejala i prešla rukom po drvetu
koje je njen otac ručno izradio za ovaj događaj. Ali je to donelo navalu drugih
misli i emocija. Prvo se njen um prebacio na Natalie i kratki jutarnji poziv da joj
kaže da s obzirom da je bila tako nerazumna, Natalie bi se suzdržala od suđenja
zbog dobrobiti Holly-a.
„Mučenica,“ Faith je promrmljala prelazeći njenim prstom preko jednog od
mnogih ogrebotina na stolu. Ali je još uvek bila posramljena što se spustila na
Natalien nivo. „To se neće desiti sledeće godine...“
Faith je zastala, shvatajući da je sledeća godina bila veliki znak pitanja. Možda
neće biti sposobna da zadrži prodavnicu profitabilnom. Možda će biti na
nekom potpuno drugom mestu, počinjući ispočetka. Sama. Bez Taylor, bez
Caleba, bez ljudi iz Hollya koje je poznavala ceo svoj život.
Bez Granta.
Faith je uzdahnula i počela da se ravnomerno pomera između stolova kako bi
još jednom proverila povezanost kablova. Telefon joj je zazvonio, i lagano se
nasmejala, radujući se Grantovom glasu. Dok ga je izvlačila iz stražnjeg džepa,
njihova noć je preplavila. Polagano je brusio svoj put do njenog srca od kada se
pojavio u gradu. Ali je prošlu noć impresionirao do besvesti. Kako je samo bio
otvoren kada mu je rekla za Natalie. Kako je bio uverljiv u vezi njegovih
osećanja prema njoj. Kako je bio predusretljiv za njena osećanja. I način na koji
je nakon toga vodio ljubav sa njom... Bože, to je bila najlepša noć u njenom
životu. Strastvena. Nežna. Intenzivna. Nikada se nije osetila tako povezano sa
nekim drugim kao što je sinoć sa Grantom, gledajući ga u oči.
Pogledala je u ekran i ugledala Taylorino ime. Što je nateralo da pomisli kako
je Grant već bio otišao kada se jutros probudila. I nateralo je da se zapita da li
je i on to osetio. I da ga je to uplašilo i nateralo na povlačenje.
„Hej,“ odgovorila je.
„Mislila sam da prelistavaš knjige sa Grantom.“
„Idem sada tamo, ali sam zvala jer -“
„Zar nisi to trebala jutros da uradiš?“ To je bio razlog koji joj je dao kada joj je
poslao poruku jutros da joj kaže da neće moći da joj pomogne u postavci.
„Ne, rekao je da jutros ima nešto drugo da završi pa je odložio.“
 Žiganje od boli jako se uvuklo u centar Faithinog tela. Zazviždala je i pritisla
rukom čelo. „Jasno mi je.“
„Ne, mislim da nije. Upravo sam shvatila šta on radi.“
Sada se strah pridružio boli… Ali je Taylor zvučala uzbuđeno, a ona nikada ne
bi bila uzbuđena zbog Faithine povređenosti. „I?“
„Tvoja božićna fantazija o rasveti je na YouTube. Izgleda neverovatno. Divno,
zabavno i informativno. I konačan rezultat je fantastičan.“
Nasmejala se, uzbuđena. „Stvarno?“ On je proveo jutro emitujući njen video?
„Ali... Nisam ništa opisivala...“
„Grant je. I stvarno je dobar. Ima seksi, profesionalan glas, pa ipak stvarno
jasan način objašnjavanja stvari, i zabavan je. Verovatno od svih onih intervjua
sa novinarima.“
On daje izjave medijima? Ona stvarno mora malo više saznati o hokeju i NHl
i... Odmahnula je glavom. Da. Možda u slobodno vreme.
„Opa,“ rekla je. „To je sjajno.“ Nije se mogla prestati smejati - iako je bez
sumnje znala da će joj srce drhtati kada on bude otišao. Što je podsetilo da ima
još samo par dana koji su joj ostali sa njim pre nego se on vrati u Washington
da se vrati u sezonu hokeja.
„Jeste,“ Taylor se složila. „Ali ono što je stvarno neverovatno - sediš li?“
Faith je kliznula dupetom na obližnji stol. „Sada da.“
„Već si dobila sto dvadeset hiljada pregleda.“
Faith je zinula. „Molim?“
„Ali postaje bolje.“
„Kako?“
„Izašao je online, pronašao odgovarajuće komponente da bi objedinio stvari,
izlistao ih, i poslao kao link na sajt Home Depot-a.“
Faith se nasmejala. „Pa, to je sjajno za Home Depot, ali meni ništa ne čini.“
„Čini kada imaš otvoren nalog.“
„Nemam -“
„Da, imaš. Grant ga je napravio za tebe.“
Zavrtelo joj se u glavi. Još uvek je bila uzbuđena od broja samog pregleda.
„Molim? Kako?“
„Ovo je lepota življenja u malom gradu, devojčice. Tvoja banka je Stara
gradska banka, čiji je direktor Betty Fleur. Bettyin sin, Hank, igrao je hokej sa
Grantom od trenutka kada su mogli da stanu na klizaljke dok nisu otišli na
koledž. Grantovi roditelji takođe drže novac u toj banci. Tako da kada je Grant
otišao i rekao im šta želi, Betty je preskočila sve da bi mu pomogla da poveže
tvoj bankovni račun sa nalogom. Ali kako sam čula uradila je to bez da mu je
dala pristup podacima sa tvog računa. Sada, samo da znaš, novac od
podružnice ne leže za trideset dana, tako da što god vidiš na tvom Home Depot
nalogu neće biti deponovano na tvoj bankovni račun za mesec dana.“
Faith je pritisnula ruku na njeno srce. „Ali... Kako ti znaš sve ovo?“
„Faith, ozbiljno? Isto kao što znam i da je njegovo auto bilo parkirano ispred
tvoje prodavnice dvije noći zaredom.“
Poslednje je izgovorila tonom kako - si - mogla - da - mi - ne - kažeš - čućeš -
me - kasnije - u vezi - toga. Što je značilo da je između prijatelja i članova
porodice, Taylor verovatno dobila te informacije od pola tuceta različitih
izvora, razmotrila i sklopila sve zajedno u jako ažurnu priču.
„Oh, moj Bože.“ U stomaku joj je nastala nervoza, osetila je mučninu. Spustila
je ruku sa njenog srca na stomak, onda se čvrsto uhvatila za ivicu stola. „To
je...“ Suze su se skupila u njenim očima. „Oh, moj Bože.“
„Nadam se da je dobar u krevetu, devojčice, jer je taj momak pobednik u
svakom drugom pogledu. Upravo sam stigla do prodavnice. Pozvaću te ako još
nešto saznam, ali imam osećaj da će te videti pre nego ja, tako da ćeš do tada
verovatno imati novosti.“
Taylor se nije trudila da kaže doviđenja pre nego je prekinula vezu. I Faith je
spustila svoj telefon, zureći u čudu u njega. Nije mogla da shvati da je ima ikoga
ko o njoj razmišlja tako... Nesebično.
Niko sem njenog oca. I čak ni on to nije bio u mogućnosti da uradi godinama.
Ne otkako se razboleo.
Faith nije znala kako reagovati na takav postupak. Kako da zahvali nekome za
tako nešto? Nije to bilo samo zbog vremena koje je proveo radeći na videu i
nameštanju naloga. To je bilo ono što je on uradio za nju kada ona nije mogla
sama za sebe, iako joj je trebalo. To je bila njegova sposobnost da smisli deset
koraka unapred i predvidi njene potrebe, onda ih ispuni dok se ona još uvek
borila iz trenutka u trenutak. Bila je čista činjenica da je on nije samo slušao,
već je i čuo i onda napravio taj sledeći korak i u stvari napravio nešto za nju.
Volela bih da Taylor nije sa njim. Faith je poželela da odmah ode i pronađe ga.
Osim što bi ga obmotala medveđim zagrljajem i ljubila ga dok više ne bude
mogao disati, nije znala šta bi uradila da mu zahvali. Jer je ona već sebe
potpuno predala njemu na noćnom nivou i nastaviće to da radi dok se on ne
vrati u njegov stvarni svet.
„To je strašno dubok skoncentrisani izgled.“
Muški glas je trgnuo iz njenih misli. Dwayne se došetao ispod zaklona arene,
sa rukama u džepovima, velikog osmeha na licu. Faithin um je okrenuo
zupčanike. „Hej, tamo.“ Okrenula se da ga pogleda. „To je najveći osmeh koji
sam videla na tvom licu u skorije vreme.“
„Grant ima takav uticaj na većinu ljudi u gradu.“ Prišao je Faith i seo na sto
pored nje. Sviđalo joj se to što niko čak nije ni pomislio da postavi pitanje o
zanatstvu njenog oca. „Trebala bi tek da vidiš kakav uticaj ima na klince. Dao je
celom timu infuziju čiste energije. Rade duplo jače i duplo više uživaju u tome.
Stvarno mi je drago što ste ti i Grant postali prijatelji. Oboje ste na neki način
siročad. Oboje ste dobri ljudi. Volim kada se dobre stvari dese dobrim ljudima.“
Radosno je uzdahnuo i pogledao oko sebe. „Gde je taj momak? Rekao mi je
da mora pomeriti trening za popodne jer mora tebi da pomogne sa
postavkom.“
„Trebao je, ali je nešto dugo iskrslo za šta se morao pobrinuti.“
Dwayne je klimnuo glavom. „Pa, drago mi je što je došao kući čak iako se
morao boriti sa svojom porodicom dok je ovde. To nije ispalo tako loše. I dalo
mu je pauzu od svih tih koještarija sa kojima živi.“
Faith je zbunjena odmahnula glavom. Nije mogla da kaže da li je Dwayne
pričao o njegovoj familiji ili... „Koještarijama.“ Nasmejala se, prisećajući se
koliko je njen otac voleo tu frazu. „To me podseća na tatu.“
„Da. Nedostaje mi taj čovek. Mi smo znali šta su koještarije. Ovi mladi momci,
nisu to još uvek shvatili.“
„A to bi bilo...?“ upitala je.
„Sav dim i ogledala oko njega tamo gore u Washingtonu. Svi ESPN intervjui,
novinski članci, pojavljivanje u sportskim časopisima. Novac, moć, i žene - to su
tri opšte vrednosti u padu svakog velikog muškarca. U Grantovom slučaju, moć
dolazi u dva oblika - novcu i slavi. On već ima više novca nego što ga može
potrošiti za ceo njegov život, i ja ga uvek vidim sa drugom ženom u njegovim
rukama na svim tim događajima na kojima prisustvuje u ime tima da zadovolji
humanitarne fondove, sponzore, vlasnike i menadžere. I svaka od tih žena je
jednako bogata, prelepa i moćna kao i Grant.“
Dwayne je odmahnuo kao da ubija muhu. „Sve je to koještarija. To nije
stvarno. I kada sve to nestane... Pa... Ako je to sve što si imao, ostavljen si sa
ničim. Bar ničim bitnim.“
Faith je još uvek pokušavala da apsorbuje sve ono što joj je Dwayne rekao o
Grantu u rasponu od dve minute. To je otvorilo celu jednu novu perspektivu i o
muškarcu i njegovom životu tamo u Washingtonu.
Njeno uzbuđenje je bilo potisnuto u ćošak, i njeno srce je palo malo niže u
njenim grudima.
„Ah,“ rekla je, kao da je sve sada imalo smisla, kad u stvari, što je više
saznavala, manje je razumevala. „Ta koještarija.“
Dwayne se nasmejao i potapšao njeno koleno. „Šta ti mogu pomoći, draga?“
„Uh...“ Faith je preusmerila pažnju i pogledala oko sebe. „U stvari, ništa.
Gotova sam sa svim velikim stvarima. Sada samo lutam ponovo sve
proveravajući.“
Dwayne je zagrlio. „Tvoj tata bi bio ponosan na svoju malu devojčicu.“
 Nažalost, Faith je ozbiljno sumnjala u to. „Hvala, Dwayne.“

GRANT je napravio stranice i stranice beleški njegovog višečasovnog

razgovora sa Taylor. Razgovor za kojeg je ukapirao nakon deset minuta da bi
mu trebale nedelje, možda meseci da na pravi način osmisli i razume.
„Dakle, možeš videti ovde“- Taylor je pokazala na nekoliko tabela koje je
ponela - „Imam nekoliko tokova koje stalno pratim. Na taj način, mogu da
znam gde je potrebno da se skoncentrišem ili presečem, promenim, šta god.“
Sedeli su na malom stolu u podrumu koji je Faith koristila kao kancelariju, i
bio je već dugo tamo pre nego je Taylor stigla, pokušavajući osmisliti bolji način
za vođenje prodavnice kako bi Faith mogla da zaradi za život. I shvatio je
nekoliko važnih stvari.
Prva stvar je bila da ako nije bila spremna da odustane od nečega tako
nedodirljivog kao što je suđenje na takmičenju u rezbarenju leda, sigurno kao
pakao ne bi bila spremna da uradi ono što je Grant stvarno pomislio da treba,
što je značilo otarasiti se prodavnice i raditi nešto što je stvarno volela.
Druga stvar je bila, ako nije mogla uraditi prvu, sigurno ne bi bila spremna za
komplikovani nastavak veze sa Grantom.
Jedina svetla tačka je bila Taylor i to tržište koje je iščačkala što se činilo kao
tržište koje ne samo da je uspevalo, već je i raslo.
Grant je odmahnuo svojom glavom, još uvek zureći u brojeve na njenoj tabeli.
„Nemoj ovo shvatiti pogrešno, Taylor, ali, ako sam ovo dobro shvatio, ti
zarađuješ gomilu novca za pričanje o stvarno glupim sranjima.“
Na Grantovo olakšanje, Taylor se nasmejala.
„To mi ne smeta jer ti nisi moja ciljna grupa,“ rekla mu je. „I moja ciljna grupa
misli da je guranje diska od tri centimetra napravljenog od vulkanizerske gume
sa palicom oko klizališta, svađajući se sa gomilom drugih momaka neko stvarno
glupo sranje.“
Grant se nasmejao. „Dobar zaključak.“
„Ako koristiš ovo kao šablon, mogao bi, u teoriji, jednostavno promeniti teme
i snimiti za Faith film kako da uklopi delove na isti način.“ Naslonila se. „Na
primer, umesto da objavi kako da dizajniraš svoj planer zbog maksimalne
efikasnosti, Faith bi mogla napraviti objavu kako dizajnirati garažni radni sto
zbog maksimalne efikasnosti. I umesto objavljivanja linkova za sve olovke,
nalepnice i pečate koje sam koristila u procesu, ona bi uradila ono što si ti
uradio sa njenim božićnim videom za rasvetu - inače, genijalno i neverovatno
slatko - i ukaže na drvo, šrafove, eksere, lepak, alate i boju koju je koristila da
završi proces.“
Grant je klimnuo glavom, um mu se vrteo sa idejama. Vizija o tome kako bi
ovo moglo da se razvije. „Dobro. Kapiram.“
„Još jedna kategorija koju bi mogla da razmotri kako bi ostvarila prihode i
dobila sponzore bi bila prikaz proizvoda. Na primer, umesto mog osvrta na
novu verziju životnog planera Erin Condren, Faith bi mogla napraviti osvrt na
najnoviju verziju tek izašle DeWalt klizne pile.“
Grant je potvrdno klimnuo. „Da. Shvatio sam.“
„Njene objave će sadržavati slike i video zapise koji se uklapaju u sve njene
društvene medije. Zauzvrat, sve njene društvene objave će se vraćati na njene
objave na blogu. I koristiće glavni sistemski link koji sakuplja sve klikove kroz
njen link na podružnici, tako da bez obzira kako neko nađe put do Home
depota ili Lowersa ili koga god sa njenog posta, Faith će uvek biti nadoknađeno
za prodaju.“
Taylor je podigla ruku, čvrsto kažiprstom objašnjavajući. „Sada, jednom kada
ima pratioce, može da započne sa potragom kompanija da učestvuju u
oglašavanju, sponzorstvu ili čak partnerstvu. I ako ona to želi, može napraviti
online prodaju gde neko može da kupi sve što mu je potrebno da kompletira
projekat koji je ona prezentovala. Čak bi mogla sastaviti komplete i prodavati ih
u radnji. Stvarno, ovde je nebo granica.“
„Ovo je neverovatno.“
„Ona čak ne mora biti glumica ili imati specijalnu opremu za snimanje ovih
videa. Sve dok su njen prostor, prezentacija, i priča profesionalni i laki za
razumevanje, mogla bi koristiti i svoj telefon da ih snimi. Mada, kada pomislim
na to, njen verovatno nema dovoljno memorije.“
„To je u redu. Ostavljam joj kameru, softver i laptop.“
„Stvarno? Ona se složila sa tim.“
Pogledao je preko i video kako je Taylor skupila obrve u neverici.
„Ne.“ Nasmejao se, ali blago. „Ona to ne zna. Zaguraću ih ispod njenog
kreveta pre nego odem. Ti moraš da joj doneseš te novosti.“
Taylor se zlobno nasmejala. „Bože moj, hvala.“
„Za šta služe prijatelji?“
„Ali ozbiljno, to je neverovatno slatko od tebe.“
Grant je odmahnuo svojom glavom. U njegovom svetu, ta oprema košta
manje nego njegov račun u baru nakon kupovine pića za njegov tim kada su ga
izabrali za najboljeg igrača te večeri. „Znam da bi ona nabacila oklop ako bih ja
pokušao da joj je dam.“
„Brzo si je ukapirao.“
 Nasmejao se. „Ona nije baš komplikovana. Ponosna, odana i pomalo
isfrustrirana, možda. Ali ne komplikovana.“
Taylorin osmeh je bio topao. „Ona je neverovatna, zar ne?“
Sklopio je svoje oči uz osmeh. „Jebeno neverovatna.“
Taylor je posegnula i stegla njegovu podlakticu. Nežan gest je ukazao Grantu
na to da je položio test kod najbolje prijateljice. Samo on bi voleo da je to bila
najveća prepreka sa kojom se suočavaju on i Faith.
„U stvari, najpopularniji tutorijali su oni koji se odnose na prosečnog čoveka,“
rekla je Taylor. „I kao što možeš da vidiš po popularnosti segmenta koji si
postavio za nju, njen izgled i slatka ličnost će biti veliki pogodak na kameri kao
što su i u gradu.“ Podmetnula je lakat na sto i naslonila glavu u ruku. „Sada,
hajde da pričamo kako si tačno postigao toliko pregleda tako brzo.“
Podigao je obrve. „Upravo si rekla -“
„Uh - uh.“ Napravila je gest seckanja u vazduhu između njih. „Razgovaraš sa
stručnjakom. Znam da je taj video imao pomoć. Želim da znam šta je to.“
„Nemoj da kažeš Faith.“
„Ne mogu ti obećati.“
Uzdahnuo je. „U redu, nemoj odmah da joj kažeš. Pustimo je neka bude malo
uzbuđena. Potrebno joj je malo nade u životu.“
„Opa.“ Taylor je odmahnula glavom. „Ti si toliko dobar da bi bio stvaran.“
Suzila je oči. „Ako saznam da si oženjen, loviću te i odseći ću ti jaja.“
„Opa.“ Izgovorio je smejući se. „Nisam oženjen.“
Uperila je prst u njega. „Upozoren si. U redu, mudrice.“
„Objavio sam video, onda poslao mail svim momcima iz tima i tražio da ga
podele na društvenim mrežama.“
„Oh.“ Taylorine oči su zasijale kada je shvatila. „Oh.“
„Da.“
„A ti si i jebeni marketinški mag?“ Još oštriji pogled. „Posmatram te.“
„Upozoren sam,“ reče, smejući se. „Znači, sve o čemu smo pričali dovodi te
ovde?“ Grant je kucnuo po srednjem šestocifrenom broju na dnu Taylorine
tabele prihoda od prošle godine.
„Da. Zar to nije ludo?“
„Zašto ona ovo odavno nije uradila? Kada je videla da funkcioniše kod tebe,
zašto onda nije počela?“
„Njen otac je bio prilično staromodan. Verovao je da posao treba da bude
između dvoje ljudi, lice u lice, a ona nije htela da ga uznemirava. Osim toga,
imala je puno toga da radi. Ovo je ozbiljan vremenski vakum, onaj koji se ne
isplati odmah, a ona je preuzimala potpunu brigu o svom ocu i vodila
prodavnicu. Na kraju se njen otac morao naljutiti na nju da bi ona konačno
dozvolila da bolničari dolaze jednom dnevno.“
 Grant se uvukao u svoju stolicu, duboko izdahnuo, pogleda na papirima koji
su značili neograničene mogućnosti za Faith. Šansa za slobodu koju je trebala
imati u njenom životu. „Bože, ja sam tako prokleto uzbuđen u vezi ovoga zbog
nje.“
„Stvarno? Ja sam uzbuđena što si je ti pokrenuo. Između prodavnice, mog
posla, Caleba, obe smo bile prilično zauzete, nismo mogle naći vremena da to
odradimo zajedno. Opet, ovo nije Sveti gral u marketingu. Nije savršen sistem. I
uključuje puno vremena za to, da ne pominjem učenje kako se popeti
krivinama. Dobijeni rezultati se zasnivaju na radu -“
„Ti si postigla neverovatne rezultate.“
„Jer sam se ja već popela na te planine. Ja ću se potruditi da je naučim te
krivine na ravnom platou.“
Grant je klimnuo glavom, ali je njegov um neprestano ponavljao. „I ona to
može da radi odakle hoće.“
Njegov telefon je zazvonio. Posegnuo je u stražnji džep. „Nadam se da je to
Faith. Trebala je pozvati kada postavi stolove.“ Ali nije. Pogledao je u Taylor.
„Moj agent.“
„Oh, u redu.“ Ustala je. „Završili smo. Uzeću sve ovo kasnije od Faith.“
I Grant je ustao. „Hvala ti puno. Faith je sretna što ima tako sjajnu
prijateljicu.“
Kada se Taylor popela uz stepenice podruma, Grant se javio, „Hej, Nick.“
„Hej, kakav je Uvrnuti Božić?“
To je bio samo jedan od nadimaka njegovog agenta za Grantov rodni grad. Ali
Grant nije bio raspoložen za Nickov iskrivljeni humor. „Jesu li me vratili?“
„Ne još.“
Bio je i isfrustriran i zahvalan. „Zašto ne? Ovo traje jebeno zauvek.“
„Danbar je na odmoru na Karibima.“
Doktor Danbar je bio poslednji potpis koji je trebao Grantu za otpusnu listu.
„Jebeno A.“ Upleo je ruku u kosu. „Ovo je smešno.“
„Opusti se. Vratiće se sutra, i ja sam već razgovarao sa Maxom,“ rekao je
Nick, misleći na menadžera kluba. „Vratićeš se na prvu liniju čim dotakneš led.
Hej, imam nešto što će te odmah razvedriti - savršen način da se vratiš iz tog
malog božićnog gradića na mesto gde znamo kako se to radi.“
Grant je stisnuo oči sklopljene i spustio glavu. „O čemu pričaš?“
„Ideš na specijalni događaj u vidu Nacionalnog božićnog drvca i VIP žurku
nakon toga koju organizuje državna Park Fondacija. Ted je dao velika sredstva
Fondaciji ove godine,“ rekao je, misleći na vlasnika Rough Ridersa, Theodora
Hennesseya. „I on i Fiona su u Francuskoj na odmoru. Tako da on šalje tebe,
Crofta, Savaga, Donovana, Hendrixa, Andrada i Lawlessa da predstavljate tim.
Ovo je odličan način da vratiš lice nazad pod reflektore nakon odsustva od
osam nedelja.“
„Ah, opa, Nick...“ Steglo mu se u grudima. Koža ga je svrbela.
„Znaš, ja ne -“
„Stavljaju specijalnu rasvetu na drvce, prodaju ukusnu toplu jabukovaču,
toplu čokoladu, pečeno kestenje, sranja poput toga. Čak su pozvali i Giselle
Diamond da peva božićne pesmice. Možeš li da veruješ? Mislim,
pretpostavljam da ja mogu. Ona je veliki zagovornik dobrotvornih fondova,
donosi dobrobit američkoj sportskoj fondaciji. Siguran sam kada to bude čula,
skočiće u avion. I, očigledno je da je ćerka američkog predsednika veliki fan od
Diamond.“
Ovo je samo postajalo gore. „Predsednik će biti tamo?“
„To je Božićno drvce. Ispred njegove kuće. Ali on samo pokazuje lice da bi
povećao broj glasova na izborima. Tamo će biti drugih lokalnih slavnih ličnosti i
deo donacija ide direktno u američku hokejašku fondaciju...“
Jeeebiga. Grant je zabacio glavu unazad. Sav je bio za dobrotvorne svrhe.
Ponekad se osećao kao da je više učestvovao u tim događajima nego u
hokejaškim utakmicama. Ali ovaj poseban dan je želeo da provede sa Faith.
„Nick -“ Grant je pokušao da ga prekine.
„Već sam nabavio svim tvojim momcima najbolje pratilje na planeti. Možeš
mi kasnije zahvaliti. Tvoja pratnja je Bridgette Ferreira.“
Grant je zazviždao. Bridgette je bila ok, i da nije upoznao Faith, bio bi sretan
da se vrati u postelju sa manekenkom, ali sada... Ne. Jedina žena koju je želeo
u svojoj postelji je bila Faith.
„Događaj je, naravno, sutra,“ rekao je Nick. „I s obzirom da si u Nedođiji,
Amerika, morao sam ti rezervisati ludački let da te dovučem iz Uvrnutog Božića
u Wasahington na vreme. Krećeš večeras.“
„Sačekaj malo.“ Grant je protrljao rukom preko lica i počeo da šeta. „Sećaš se
zašto sam ovde na prvom mestu? Ted je bio taj koji mi je isprašio guzicu zbog
previše provedenog vremena sa ženama poput Bridgette. Ted je bio taj koji me
je naterao da odaberem nešto „značajno“ da radim sa ostatkom mog
oporavka. Tako da, ja sam ovde, radim to. Ne može samo da koprca svojim
nosom kao jebena veštica i dovede me nazad u Washington kada god on
poželi.“
„Uhhh, da. Može. On te plaća. Ovi događaji su u tvom ugovoru. Mislio sam da
ćeš svoje prvence nazvati mojim imenom kada ti javim novost.“ Grant je
zabacio glavu i zagledao se u plafon.
Neeeeeeeee!
 „Ja sam ovde zbog klinaca, Nick. Ne želim da ih ispalim.“ To je bila istina, ali je
u glavi zamišljao Faith. „I ovo je dobrotvorno. Ja donosim jako puno novca za
moj školski tim. Samo im reci da neću moći i nađi nekoga drugog.“
„Prijatelju,“ Nick je rekao u njegovom kako - jebeno - misliš - ne? Tonu. „Šta je
sa tobom? Božić je i momci su upravo završili pet jebeno napornih utakmica.
Jedan od razloga zašto je Ted izabrao vas momke je zato što svi živite u
Washingtonu i nemate decu. I smem li naglasiti da je Ted izabrao tebe.“
Što je u prevodu značilo - Idi ako želiš novu ponudu kad ti trenutni ugovor
istekne.
Grant je obesio glavu. „U pravu si, izvini. Moji roditelji me izluđuju. I obećao
sam tim klincima -“
„Ovde nema pregovora. Ovde je stvar ugovora. I ako nisi u tom avionu, kršiš
ugovor. Sve što treba da uradiš je da budeš viđen, doneseš to svoje lepo lice
sutra uveče na događaj. Potpiši nekoliko autograma i napravi par slika sa
poznatim ličnostima na nekoj od zabava na koje ćeš ići dok si u gradu. Učini
Teda sretnim. Karte su ti u mailu.“
 Dvanaesto Poglavlje
Faithin um je nastavio da vrti u krug „šta ako“ i „možda“ dok je proveravala i
poslednju žicu svetla koje je osvetljavalo punktove za rezbarenje leda. Već je
spakovala svoju opremu i odložila je u jedno od skladišta. Za nekoliko dana,
doći će i sve vratiti na svoje mesto.
Do tada, Grant će već otići. Ušao je i izašao iz njenog života u nečemu što se
činilo kao munja, a ipak je ostavio neizbrisivi trag na njenom srcu i duši. Nije
mogla, a da se ne zapita koliko će joj trebati da ga preboli. Koliko će joj trebati
da krene dalje. Ili da li će ikada pronaći muškarca poput njega da opet zavoli.
Ljubav...?
Razmišljala je o tome par sekundi, pokušavajući sa novim opisom.
Ne samo da se osećanje uklopilo odmah, ispravnost toga je obmotala
toplinom i radošću.
I ti prokleti možda i šta - ako, opet su ispunili njen um.
Kada je Faith okrenula prekidač i sve sijalice u poslednjem redu svetala
zasijala, znala je da je završila. Njena prva postavka bez njenog oca. Bez ikoga.
Sada je znala da je sve mogla sama.
Umesto da je ta spoznaja opusti i ojača, rastužila je. Bila je umorna od toga
što je sve morala sama. Njen mozak se kretao u zagonetku o nastavljanju
viđanja sa Grantom kada se on vrati u Washington. Okrenula je delove u glavi,
pokušavajući ih uklopiti. Kada nije uspela, zamenila je delove sa drugima i
pokušala. Opet neuspešno.
Telefon joj je zasvirao, i nasmejala se, predviđajući poruku od njega. Ali kada
je izvukla telefon iz džepa, pronašla je novi mail. Od Natalie.
„Uh.“ Uznemirenost i krivica su se isprepleli dok je pritiskala da se otvori,
pitajući se kakav je kritički komentar Natalie sada isporučila.
Ali u mailu nije bilo reči. Samo fotografije. Slika nakon slike Granta sa
različitim ženama. Faithin želudac se stisnuo istog momenta, kao da je odbijala
udarac.
Sve su izgledale kao paparaco slike sa događaja. Nijedna nije bila
provokativna, ali su jasno pokazivale Granta kao pažljivu, privrženu polovinu
para.
Sa bolnim stomakom, Faith je uokvirila svoje misli. Znala je da je Grant bio
igrač. Igrač je bio tačno tip muškarca od kojeg je bežala kada je uletela u ovu
terevenku. Nikada nije davao obećanja. Nikada je nije naveo da pomisli da će
se bilo šta promeniti u njegovom životu jednom kada je napustio Holly zbog
Washingtona ili bilo kojeg drugog grada. Ništa joj nije dugovao.
Ali, ne, to nije poput magije izbrisalo bol.
 Polako je izdahnula i skoncentrisala se na jedan red teksta ispod svake slike.
Miriam Birovski, Finansijski direktor, Birovski Vodka.
Dafne Johnson, Korporativni avokat, Oracle.
Tiffany Shapiro, manekenka.
Bridgett Ferreira, model.
Faith je nastavila da lista, pregledavajući na desetine fotografija, imena, i
naslova dok neprijatno stezanje ispod njenih rebara nije postalo probadajuća
bol.
Na kraju, Natalieina oproštajna poruka je zakucala svaku Faithinu nesigurnost
nazad: Nikada nećeš pripadati.
Naterala je oči da se zatvore i isključila ekran. Ništa od toga nije bilo važno, jer
ovo nije bilo trajno. Ovo nije bilo stvarno. Ovo je bila terevenka.
„Tu si.“ Grantov glas je trgnuo, i ona se okrenula ka njemu. Smejao se, ali ne
na onaj svetli, sretni način koji je počela da voli. „Mislio sam da ćeš me pozvati
da ti pomognem oko stolova.“
Nosio je svoju jaknu sa kapuljačom i farmerke. Njegova pletena kapa je bila
prekrivena snegom.
„Već si trošio sve tvoje slobodno vreme pregledavajući moje knjige i radeći na
marketinškom planu sa Taylor,“ rekla je, krećući u njegovom smeru.
Kada je bio ispod nadstrešnice arene, skinuo je svoju kapu i provukao ruku
kroz kosu dok je razgledao Faithinu postavku. „Čoveče, ovo izgleda
fenomenalno.“
Nasmejala mu se i krenula ka njemu. Još uvek je bio njen na nekoliko dana.
Zato je uvukla ruke ispod njegove jakne i preko mekanog pamuka njegove
majice i svih tih toplih mišića ispod. I čvrsto ga zagrlila. „Ti si fenomenalan.“
Nasmejala mu se. „Hvala ti što si završio video za mene. I postavio ga online. I...
Samo... Što si tako neverovatan.“
„Zadrži tu procenu.“ Uvio je u svoje naručje, uhvatio lice jednom rukom i
poljubio je. I čak je i poljubac bio drugačiji. Čvrsti pritisak njegovih usana koji je
oklevao, kao da nije želeo da je pusti. Razvlačio se na njenom već bolnom srcu.
Kada se povukao i pogledao je, znala je da ovo neće biti nešto što je htela da
čuje. „Šta nije u redu?“
Obmotao je jednu veliku toplu ruku oko njene. „Upravo sam dobio poziv od
mog agenta.“
Faith se napregnula protiv još jednog udarca.
„Bože, žao mi je što ti ovo radim, Faith.“ Teško je izdahnuo. „Rezervisao me je
za događaj sutra uveče, i ne mogu da se izvučem iz toga. Ova pojavljivanja su u
mom ugovoru, i ne mogu to da prepustim nekom drugom, jer momci koji mogu
da idu već idu. Ostali su oženjeni sa decom i provode veče sa njihovim
porodicama.“
 Klimnula je glavom, ali je stajala na ivici litice čekajući pad. „Gde je događaj?“
„Washington.“
Tačno ono čega se bojala, ali se trudila ko đavo da ostane pribrana. „Znači
nećeš biti ovde za“- Božić- „takmičenje?“
Pogledao je dole u njihove sklopljene ruke i odmahnuo glavom. „Žao mi je,
dušo. Moram da krenem večeras.“
Večeras?
Ta vest je jako udarila. Stvarno jako.
Nije bila spremna.
„Oh, opa.“ Suze su se gurale niotkuda, i pustila je da joj pogled padne na
njegove grudi. „U - redu. Naravno. Razumem. Moraš da ideš tamo gde oni žele,
zar ne?“ Uspela je da se nasmeši. „Sretna sam što smo se uopšte sreli. Da se
nisi povredio i bio sklonjen na klupu, nikada ne bi došao za Božić i...“
I ja ne bih stajala ovde sa srušenim nadama.
Sa napadima panike, Faith je imala potrebu da se čvrsto drži za njega.
Naterala je sebe da na ovo gleda realno. Logično. Pokušala je da to postavi
ispred sebe. Poznavali su jedno drugo tek nekoliko nedelja. Njihovi životi nisu
mogli biti različitiji. Ovo je bilo dobro. Brz, čist završetak. Bolje nego
razvlačenje, više vezanosti. Zar ne?
Podigla je pogled u trenutku kada je on prošao rukom kroz njenu kosu i opet
je poljubio. Gest je bio tako sladak, tako poznat, tako opuštajući, ubilo je
pomišljajući da će ga izgubiti. Obuhvatila je njegove obraze i pokušala da
upamti osećaj njegovih usana.
Ali se on povukao jako brzo. „Dogovorio sam sa Dwaynom da me zameni tako
da nećeš morati da sudiš sa Natalie -“
„Znaš, razmišljala sam o tome.“ Reči su se prosule iz njenih usta sad – ili -
nikada, baci - oprez - u - kocki - niz - vetar. Jer u tom trenutku, shvatila je da želi
da zadrži Granta više nego što je želela da zadrži svoje duhove iz prošlosti. Više
nego što je želela da se drži za svoj bes. „Preterala sam u vezi suđenja. Stres je
razbacao moje emocije posvuda. Ja ne moram da sudim na takmičenju.“
Nasmejala se, pokušavajući da zavara sebe olakšavajući pritisak koji se obrušio
na njene grudi. „Jednom kada vidiš nekoliko hiljada ledenih skulptura, video si
ih sve, zar ne?“
Obrva mu se malo nabrala, stvarajući vertikalnu liniju. „Ali -“
„I razmišljala sam o onome što si rekao sinoć. Uspomene žive ovde unutra.“
Kucnula je po njegovim grudima. „Ne u bilo kom događaju. Ne u bilo kom
fizičkom objektu ili geografskoj lokaciji. Tako da bez obzira šta ja radim ili gde
idem, uvek ću imati svog oca sa sobom. Ne treba mi ni ovo takmičenje ili
prodavnica ili čak i Holly da ga nosim sa sobom.“
Grantov izraz lica je omekšao, ali je i dalje izgledao zabrinuto.
 „Dušo, prošla si mnogo toga, i ja mislim da ćeš otkriti neverovatne stvari o
sebi u narednih nekoliko meseci.“ Pomilovao je njenu bradu člancima, nežnog
pogleda uperenog u njen. „Ali se nadam da znaš da ja već mislim da si
neverovatna.“
„I ja mislim da si ti neverovatan.“ Faith je duboko uzdahnula i utopila se u
iskru nade u njenom srcu. Otvorila je vrata srca za njega da zakorači, ako je to
bilo ono što je on želeo. „Pa kakav je to događaj na koji su te naterali da ideš?“
Izgledao je više zainteresovan za savršeno nameštanje njene kose iza uha
nego za događaj. „Neka specijalna stvar koju sutra rade na državnom božićnom
drvcu.“
„Čekaj, je li to... To nije...“ Ali nije mogla da pomisli ni na jedan drugi događaj.
„Onaj ispred Bele kuće?“ Kada je nije ispravio, dodala je: „Onaj na kojem
prisustvuju Predsednik i njegova porodica?“
Nasmejao se na njeno iščuđavanje, podsećajući Faith koliko je bio ušuškan
njen život u malom gradiću SAD-a.
„Da.“ Odmahnuo je glavom, nimalo oduševljen. „Upoznao sam ga ranije.
Znam da se to čini kao velika stvar, i prvi put, da, pretpostavljam da je to bilo
kul, ali stvarno nije... Ne znam... Posebno, ja mislim.“
Nije posebno njemu, pomislila je, jer je on bio tako van njene lige, možda.
„Žao mi je,“ ubrzo je dodao. „Zvučao sam kao... Uobražen. Ono što sam mislio
je da je dostupniji većini ljudi nego što možeš da zamisliš. I slučajno je fan
Rough Ridersa. Da je fan Filersa ili Islandersa ili tako nešto, nikada ga ne bih
upoznao.“
Uzdahnuo je odmahujući glavom i protrljao oči. „Mislim da što više pričam,
gore zvučim. Pretpostavljam, kao ti sa ledenim skulpturama, kada vidiš
nekoliko osvetljenih drvaca, video si ih sve. I sa tim klincima na događajima,
nikada nije samo jedna stvar. Uvek je žurka pre i žurka posle, i ona posle
posle... Druženje je beskonačno. Ali moram da ćaskam sa medijima da najavim
povratak u igru. Hokej je na mnogo višem nivou nego samo hokej.“
„Očigledno.“ I to je samo navelo da više razmišlja o tim predivnim,
profinjenim ženama koje vodi na sve te ne - hokejaške događaje. „Ko bi znao?“
Nasmejao se. „Je li tako?“
Ta neprijatna zategnutost se opet nakupila u središtu njenih grudi. „Ali ipak,
to je prilika koju većina ljudi za ceo njihov život nikada ne doživi. I zvuči
prokleto moćno.“
„Pretpostavljam.“ Uzdigao je rame. „Znam da zvučim nezahvalno, i nisam, ali
ne želim da idem.“
Ni ona nije želela da ide. I ako mora da ide, volela bi da je pitao da ide sa njim.
Uradila je sve samo što se još nije sama pozvala. Ali je počela da shvata da je ta
ideja bila tačno izvan bajke.
 „Događaj će biti na televiziji. Možda ćeš me videti na kraju mase, kako stojim
sa gomilom drugih nezgrapnih momaka.“ Kliznuo je rukama oko njenog struka,
onda podigao usne u poluosmeh. „Hoćeš li gledati?“
Hladna voda je ugasila i poslednji treptaj Faithine nade. Natalie je bila u
pravu. Grant je ne bi pozvao da pođe sa njim, jer ona nije pripadala tom svetu.
Njegovom stvarnom svetu. Holly je bila njegova privremena zemlja iz fantazija.
Hokej i sva ta mesta su ga preuzela - to je bio Grantov stvarni svet. Svet sa svim
svetlima i kamerama, autogramima i intervjuima, zabavljanjima sa
supermodelima i Direktorkama finansija, i susretom sa jebenim Predsednikom
SAD- a.
I Faith, vlasnica prodavnice iz provincije na ivici bankrota, ne samo da nije
pripadala, nije se uklapala bez obzira šta uradila ili koliko se trudila.
Realnost toga je zabolela na način koji nije mogla opisati rečima.
„Možeš se kladiti.“ Naterala se na osmeh, kucnula ga po grudima i iskoračila iz
njegovog zagrljaja. „Idem da javim Natalie da će sama suditi, a ja ću se
potruditi da potražim kablovsku sutra uveče da vidim da li ću te ugledati.“
Izgledao je razočarano i pomalo izgubljeno. Okrećući svoj zglob, pogledao je
na sat, onda spustio ruku. Ali je nije pozvao da pođe. Nije predložio planove
kada se vrati. A ona više nije mogla podneti odugovlačenje ovog zbogom.
„Nemoj da zakasniš,“ rekla je sa osmehom i odmahujući rukom dok je
odlazila. Što je više prostora pravila između njih, manja je bila verovatnoća da
će potrčati za njim kada se on okrene. „Ne bi trebao ostaviti Predsednika SAD-a
da čeka.“
„Ja, uh... Pregledao sam sve Taylorine brojeve i ukratko zabeležio grubu skicu
sličnog plana za tebe. Na tvom je stolu.“
„Sjajno. Pogledaću večeras. Hvala još jednom. Za sve.“
„Mislim da je to sjajna ideja,“ dodao je, još uvek se ne pomerajući.
Klimnula je glavom, poljubila vrhove prstiju u rukavici, i istom rukom mu
mahnula. „Sretan put, Grant Saber.“
I okrenula se, gledajući u prljavi utabani put pod snegom koji je vodio do
parkinga, držeći ruku spuštenu i fokusirajući se na spuštanje noge pred nogu.
 Trinaesto Poglavlje
Grant je bio jebeno očajan.
Sve u vezi ove zajebancije je bilo mučno kao što je i očekivao - letovi da bi
stigao tamo, gužva od aerodroma, adekvatna garderoba, Bridgetino pipkanje
ranije na zabavi, i sada, on i njegovi saigrači su stajali na brutalnoj hladnoći
Washingtonskog vetra koji je doveo do trideset četiri stepena kao sedam
stepeni situaciju samo da vide paljenje lampica.
Jedino svetlo u mračnom oblaku je bio nastup Giselle Diamond. Uprkos
hladnoći i vetru, napravila je sjajan šou. Njen glas je utihnuo masovnu publiku
sve do kraja pesme kada je aplauz i navijanje poraslo do nivoa pucanja bubnih
opni. To je bio jedini deo večeri zbog kojeg mu je bilo žao što je Faith ovo
propustila.
Faith.
Potajno je pogledao u njegov telefon da proveri poruke, mailove, glasovne
poruke. Još ništa. Taj čvor straha se zakopao u njegova rebra i još više zategao.
„Da li bi bilo... Kako ti kažeš... Vulgarno, da pitam kako smo jebeno stigli
ovde?“ Andre Kristoff je upitao njegovim debelim ruskim akcentom.
„Kaže se nepristojno,“ Beckett Croft, jedan od najboljih odbrambenih igrača
je odgovorio. „I ponekada, ti jednostavno moraš da kažeš ono što moraš. Ono
što ja želim da znam je kako ćemo jebeno otići odavde?“
„Bolje pitanje,“ Tate Donovan je rekao ispod daha: „Je kako ućutkati vas
dvojicu da nas ne izbace odavde.“
„Čija ideja je bila da dovedu jebenog izviđača?“ Rafe Savage je presekao svog
najboljeg prijatelja još iz detinjstva i trenutnog saigrača Rough Ridersa. „Vidim
par dobrih guzica sa koktela, i vodim bar jednu od njih večeras kući. Tako da
ako planirate da se ponašate kao razglas, jebeno se držite dalje od mene.“
Inače bi Grantu bilo zanimljivo napušavanje između Rafea i Tatea. Večeras,
ništa mu nije bilo interesantno. Apsolutno ništa. Tek je bio razdvojen od Faith
trideset sati i sve o čemu je mogao razmišljati je bila rupa u njegovom stomaku.
Rafe je čvršće stegnuo svoju jaknu na ljutom Washingtonskom vetru. „Kladim
se da ne bi toliko jebeno pričao da je ovde, umesto tamo gore, zaštićen i
utopljen. Seronja.“
„Reci to malo glasnije,“ rekao mu je Beckett. „Možda tom iz Bezbednosne
službe ili telohranitelju ili ko god je dođavola sa tvoje desne strane.“
„Ovo je jebeno slobodna zemlja.“ Susreo je čelični pogled sa primećenim
agentom ili obezbeđenjem. „Zar nije tako? Gospodine.“
Čovek nije odgovorio ali je pogledao svaki detalj njihove grupe pre nego je
opet osmotrio masu.
 „Hoćete li vi momci začepiti?“ Rekao je Hendrix iza njih, prekrštenih ruku,
jakne navučene preko njegovih ušiju. Stajao je između Andradea i Lawlessa, sva
trojica su bila štit od vetra za Granta, Backetta, Rafea i Tatea. „Pokušavam da
spavam.“
„Isuse Hriste.“ Grant je poskakivao sa noge na nogu, pokušavajući ostati
zagrejan. „Nemojte stajati mirno, momci, ili će se vaša guzica smrznuti.“
„To nije sve što će se smrznuti,“ rekao je Lawless.
Žamor od komešanja se ustalasao u njihovoj blizini. Neko se kretao ka njima
ispred mase. Grant je pogledao u tom pravcu baš u trenutku kada je Bridgette
zakoračila pored njega. Na sebi je imala beli vuneni kaput preko tanušne
ponoćno plave haljine koju je imala pre na zabavi, i provukla svoju ruku kroz
Grantovu, privijajući se pored njega.
„Šta radiš ovde?“ Upitao je. Ona nije bila pozvana na paljenje lampica, samo
na zabave pre i posle kao Grantova pratilja. „Kako si ušla?“
„Zabavljala sam se sa tipom iz obezbeđenja.“ Zasijala je svojim biserno belim
zubima pored kojih se njen beli kaput činio prljavim. Njene svetlo plave oči su
plesale od uzbuđenja.
Za dva sata otkako je pokupio u njenom apartmanu, Bridgette je tri puta
pokušala da ga ubedi da provede noć sa njom. Ipak, sve o čemu je Grant
mogao da misli je bila Faith. Faith i šta je ona radila na Božićnu veče bez
suđenja na takmičenju ledenih skulptura. Faith i sve poruke na koje nije
odgovorila. Faith i svi njegovi pozivi koje nije preuzela.
Znao je kako pročitati poruku koju je slala jasno i glasno. Samo nije navikao da
primi njen kraj. I sada kada se vratio u sred ovog vrućeg nereda koji je on
nazivao životom, sve što je video kod Faith kao slatko i duhovito je počelo da
bude ono što je upravo sada voleo kod nje. Nedostajalo u vezi nje.
I nije znao šta dođavola da uradi u vezi toga.
Na sreću, ceremonija se završila za deset minuta. Grant je uhvatio privatnu
limuzinu da se odveze do recepcije sa Bridgette i proveo deset minuta
ponavljajući ono što joj je rekao ranije te večeri. Ali ovaj put nije bio baš
prijatan u vezi toga.
Bridgette je izletela iz limuzine i prošla pored Donovana i Savage, koji su ih
čekali na ulici.
Kada je Grant izašao iz limuzine i dao vozaču bakšiš, Rafe je rekao: „Šta si
dođavola uradio da usereš tako sigurnu stvar?“
„Idi nađi svoje fufice.“ Grant je gurnuo svoj novčanik nazad u džep od
pantalona i krenuo u njihovom smeru. Već je bio iscrpljen, a tek je bilo osam
sati. „Ja ću zadržati monitoring na čekanju.“
Rafe je udario pesnicom Grantovu. „Dugujem ti.“
„Odrasti,“ Tate je povikao Rafeu u leđa, koji ga je ignorisao.
 Grant i Tate su prišli recepciji, nezainteresovani da budu tu. Proveli su pola
sata pričajući o Grantovom ramenu, i utakmicama koje je Grant propustio dok
je bio u Holly-u. Što ga je samo podsetilo na tu bol u dnu stomaka i nateralo da
opet baci pogled na telefon.
Još uvek ništa. I tako mu Bog pomogao, sve o čemu je mislio je ona kako
odlazi i njeno: „Srećan put, Grant Saber,“ koje je odzvanjalo u njegovoj glavi.
Večeras, reči su više zvučale kao zbogom nego vidimo se kasnije.
„Ko je ona?“ Tateovo pitanje je povuklo Grantov pogled uperen u njegovo
piće. Tate je bio naslonjen na stub, očima usmerenim na Granta.
„Ko je ko?“
„Cura? Ona koja ti ne odgovara na poruke. Ona zbog koje bi voleo da si negde
drugo?“
„Zašto misliš da je u pitanju cura? Možda mi je samo muka od ove atmosvere
- smej - se - kao - majmun. Možda razmišljam o pregovaranju sa drugačijim
ugovorom sledeći put.“
„Jer bi u drugom slučaju već odradio Bridgette u wc-u na zabavi pre i tražio
drugi prazan ormar negde drugo. Ili, ako si već umoran od Bridgette posle
jednog trpanja, jahao bi Savage.“ Tate se nasmejao, ali to nije bilo smešno, nije
bilo zadovoljavajuće. Bilo je tužno.
„I, zato što sam bio na tvom mestu. Ne tako davno. Prepoznajem znakove.“
Oh sranje. Grant je zaboravio da se Tate razveo. „Hej, čoveče, žao mi je.“
„Ne, meni je žao. To je sranje. I ja sam ovde da ti kažem, ako je voliš, neće biti
bolje.“
Grant je ispraznio pola svoga pića, zviždeći na peckanje. „Upravo ono što sam
trebao večeras da čujem.“
Je li je voleo? Grant nikada nije bio zaljubljen. Znao je da je lud za njom.
Sigurno nije želeo da razmišlja o nadolazećim nedeljama ili mesecima bez da
razgovara sa njom, vidi je, dodirne je.
Ali ljubav?
„Bože, umoran sam.“ Protrljao je svoje oči. „Samo želim da odem kući.“
Ne. Ne kući. Želeo je da ode kod Faith.
Želeo je da ode kući kod Faith.
Dom i Faith.
Da. Uklapa se.
Ali, ipak... Je li to bila ljubav? I da li je važno?
„Ako si se ovako vezao za nju, zašto je ne dovedeš sa sobom?“ Tate je upitao.
„Mislim, ne krivim te. Ta glupost tamo“- podigao je pivo prema Rafeu koji je
ćaskao sa dve prelepe žene - „je dovoljan razlog.“
Grant je pogledao u Rafea, onda nazad u Tatea, zbunjen. „Molim?“
 „Cura sa kojom si se upetljao. Zašto je jednostavno nisi doveo sa sobom?
Mogao si napraviti mali božićni odmor.“
Otvorio je usta da bi odgovorio, ali svaki izgovor koji je izvukao je propao -
nije imala nikoga od porodice zbog koga bi ostala u Holly-u. Odustala je od
suđenja na takmičenju. Prodavnica je bila zatvorena na Božić.
Zašto je jednostavno nisam poveo?
Osećaj mučnine se proširio kroz njegov stomak. Da bi ga se otarasio, Grant je
naduvao Tatea. „Kakvo je to pitanje? Ko bi želeo da dođe na jednu od ovakvih
stvari? Dosadni su kao govno. Ja čak nisam ni želeo da dođem.“
„Nisi ozbiljan. Druže, ovo je ekskluzivan događaj sa jebenim Predsednikom
SAD-a, da ne pominjem popularnu kantri zvezdu. Znam da cela stvar oko
slavnih ličnosti tebi ništa ne znači, ali ne znači da njoj ne bi ništa značilo.“
Pomislio je na Faithinu reakciju na njegovu obavezu. „To je prilika koju većina
ljudi nikada u životu neće iskusiti.“
Taj neprijatan osećaj se iz njegovog stomaka podigao u grudi.
„Cure iskopaju ovakvo sranje.“ Tate je pokazao rukom po prostoriji, gde su svi
razgovarali i smejali se jedni sa drugima. „Svi iskopaju ovo sranje. Pa, osim
gubitnika poput tebe.“
U redu, Grant je bio gubitnik.
Ozbiljan gubitnik.
U stvari, bio je prilično siguran da je izgubio najbolju stvar koju je ikada
pronašao.
Ponovio je u glavi iznova i iznova njegovih poslednjih petnaest minuta sa
Faith. „Sretan put, Grant Saber.“
„Grant?“
Uglađeni ženski glas ga je povukao u stvarnost, i pogledao je u oči žene koju
je kresnuo pre par meseci. Kim? Kelly? Kris? Kira? Nešto sa K. Bila je skroz
njegov tip - tako urbana, tako elegantna, tako savršena, tako površna. I čak se
nije mogao setiti ničeg u vezi njihovog vremena provedenog u krevetu, samo
da je spavao sa njom. Znao je bez sumnje da bi se setio svake minute sa Faith.
„Hej,“ rekla je, osmehujući se. „Nisam te videla neko vreme.“
„Oh da,“ rekao je Tate podižući obrve dok je prinosio piće do njegovih usana.
„Zaboravio sam kome sam govorio. To je dobar razlog za ne dovesti je.“
Sve u njemu ga je povuklo nazad. Ne. Nije želeo da se vrati takvom životu.
Dodirnuo je nešto stvarno, i ništa drugo se nikada neće moći meriti sa tim.
Okrenuo se i gurnuo piće u Tateovu ruku. „Tvoje je. Ja sam završio.“
„Šta? Grant -“ gurnuo je oba pića u jednu ruku i zgrabio Granta za njegovu.
„Ne možeš samo da odeš. Glavonje još nisu stigle.“
 „Onda će me propustiti, zar ne? Ja sam ispunio svoje obaveze i oni nisu neke
od njih.“ Grant se trznuo iz Tateovog stiska i krenuo kroz gužvu prema izlazu i
limuzinama koje su čekale vani.

Faith je izvukla poslednje pakovanje burgija iz zadnje kutije inventara koji je

nekada popunjavao police njenog podruma, i obesila ga na označenu kuku.
Izdišući, naslonila je ruke na male merdevine, pregledavajući police oko sebe
zbog mogućnosti preuređenja. Ali već je znala da nije bilo ništa za pronaći -
organizovala je svaku policu u prodavnici, od poda do plafona, završenih u
zadnjih trideset sati otkako je Grantu rekla zbogom.
Napravila je pauzu samo da bi odgledala paljenje lampica na jelki - i to je bila
greška. Njen um je ponavljao prizor koji Faith sigurno neće zaboraviti, Bridgette
Ferreira probija se kroz gužvu i klizi tačno pored Granta sa strane, smeškajući
mu se poput Barbike.
Želudac joj je opet pao pod noge snagom potapanja od devedeset stepeni
poput rolerkostera. Srž njenih mišića se zategla da bi zaštitila sebe od
neizbežne boli. „On sigurno nije gubio vreme nastavljajući tamo gde je stao
kada je otišao.“
Bože, bila je tako naivna.
Toliko emocija se zakotrljalo u njoj da joj se i u glavi zavrtelo. Morala je
pronaći nešto da skrene misli, ili će kako je bila sigurna poludeti.
Faith je sišla sa malih merdevina i sklopila ih. Metalna šarka je odjeknula kroz
praznu prodavnicu. Ni duša nije ušla na ulazna vrata satima. Svi u gradu i preko
hiljade posetilaca su bili na festivalu.
I tek tako, takmičenje u rezbarenju leda, njen otac i Natalie su se pridružili
Grantu u njenim neprijatnim mislima. Pitala se da li je Charlie Dumphies
osvojio nagradu po četvrti put za redom. Pitala se da li je ikome nedostajala. I
da li je ili ne Natalie dobila odobrenje koje je čekala van njene uloge na ovom
događaju.
Faith možda nikada neće dobiti odgovore na ova pitanja, ali je naučila jednu
važnu stvar - nije joj bio potreban festival na način na koji je ona mislila.
Takođe je shvatila da sada nije imala šta da uradi da bi izbacila sve njih iz glave.
Okačila je merdevine na kuku pozadi, sklopila svoje oči i izdahnula. „Može
samo biti bolje, zar ne?“
 Čak i da je to bila istina, sada joj nije pomagalo. Sada samo mora pronaći
način da to preživi. Okrenula se prema prodavnici i svim prolazima, očišćenim i
zategnutim do savršenstva.
„Sigurno ovde više nema šta da se uradi.“ Pogled joj se zaustavio na ulaznim
vratima. „I danas prokleto ništa neću prodati.“ Talas anksioznosti i očaja je
mileo kroz nju, i pritisnula je rukom čelo na pomisao o neuspehu, gubljenju
prodavnice i bankrotu koje su plivale u njenoj glavi. „Šta sada, Faith? Šta ćeš
dođavola sada da uradiš?“
Tada su obično dolazili njeni napadi besa.
Onakvi koji su je naterali da viče na svog oca zato što je ostavlja.
Nakon čega bi se uvek slomila u suzama.
Ali bila je jednostavno previše iscrpljena za takvu vrstu emotivnog ispada. I
ovo mesto je bilo tako prazno, previše ispijeno da bi večeras ostala sama.
Par puta je duboko uzdahnula da olakša peckanje suza i uradila jedinu stvar
koju je mogla. Jedinu stvar koju je znala kako uraditi. Jedinu stvar koja je za nju
funkcionisala u prošlosti. Navukla je svoju jaknu, skupila sve beleške vezane za
njen poslednji pokušaj da spasi prodavnicu, zgrabila olovku, blok, laptop i
krenula u ledenu noć.
Dok je njena prodavnica bila prazna, Holly sam po sebi je bio živ sa turistima i
lokalnim stanovništvom koji su prolazili i kroz festival i šetali osvetljenim
ulicama.
Nasuprot tome, Faith je prešla prekrasan blok ulica u jedva minut i po i našla
se u toplini Yuletide Spiritsa.
Pab je bio prepun kao što je i očekivala. Svako mesto za šankom je bilo
zauzeto. Većina stolova je bila zauzeta. Nekoliko ljudi je milelo među
prijateljima.
Faith je zapazila sto za jednu osobu u ćošku, onda skrenula prema baru i
mahnula Kelly.
„Hej, devojko,“ rekla je Kelly. „Šta ima?“
„Je li u redu da zauzmem onaj u ćošku na sat vremena? Morala sam da
izađem iz prodavnice.“
Neko je uzviknuo za uslugu sa drugog kraja bara, i Kelly ga prostreli pogledom
koji bi ga oborio na kolena da već nije bio u gipsu.
Kada se Kelly okrenula ka Faith, rekla je: „Sve dok ne radiš to“- trznula je
glavom prema krivcu - „možeš imati sto celu noć.“
„Hvala.“ Faith je izvukla novčanicu od dvadeset dolara iz džepa i položila je na
šank. „Daj mi ono što ima najviše alkohola i prekri sa dovoljno šećera da ne
znam da je tamo.“
Kelly je izvukla čašu sa police, spustila je na gumenu podlogu i počela mešati
pića. „Onaj dan i kod tebe, ha?“
 „Moram totalno i potpuno otupeti. Brzo.“
„Ovo će pomoći.“ Kelly je podigla spremljeno piće, nazdravljajući Faith. „Evo
ga za brzi kraj i Božić.“
Faith je gurnula dvadeseticu napred, tužna što je dan koji je uvek jako volela
sada izazvao toliko boli. Čak i tužnija što je mislila da će pronaći nekoga
posebnog da ga podeli samo da bi bila slomljenog srca na kraju.
Progurala se kroz gomilu, našla svoj sto, i dala sve od sebe da se izgubi u
kombinaciji sjajnog alkohola i ovih čudnih i stranih online poslovnih
mogućnosti.
Alkohol je otupio ivice stresa, gužva joj je pomogla da otrese usamljenost, i
ideje koje je Grant zasnovao na Taylorinom iskustvu su bile, pa, prilično
neverovatne. Jednostavno, ipak moćne. I on je napravio početak, dodajući
načine kako je Faith mogla naučiti kako napraviti još efektnije video snimke,
napisati najinteresantnije blogove, naći najbolje sponzore, napraviti
najprofitabilnije linkove sa podružnicama...
„Sranje,“ promrmljala je, gledajući preko njegovog glatkog, iskošenog muškog
rukopisa. „Ovo je tako... Izvodljivo.“
Vraćajući se na Taylorine stranice, Faith je pogledala u drugačije brojeve da
vidi odakle je profit njene prijateljice dolazio. U poređenju sa Grantovim
planom. I, pakao, čak iako Faith doslovno napravi deset posto od onoga što je
Taylor napravila, to bi pomoglo da sastavi kraj s krajem. Trideset procenata i
bila bi sigurna, sa ekstra kešom potrebnim za proširenje posla na način koji bi
doneo više prodaje, više kontakata i više mušterija. Pedeset procenata i plutala
bi. Već je napravila nekoliko hiljada dolara od podružnice za jedan božićni
fantastični video.
Uzbuđenje je izazvalo nadu. Nada je podigla njeno raspoloženje. Možda će
posle svega ipak izaći ispod ovog crnog oblaka.
Bar finansijski. Lično... To je bila druga priča.
„Svuda sam te tražio.“
Između trenutka kada je muški glas dodirnuo njene uši i trenutka kada je
pogledala u čovekove oči, Faith je shvatila da je to bio Grant.
Njen stomak je lebdeo do njenog grla, ali se zaštitna barijera zatvorila oko
njenog srca.
„Šta...?“ Emitovali su paljenje lampica na jelki uživo iz Washingtona pre samo
par sati. Trebao bi biti na nekoj žurci sa svim tim poznatim facama koje je
videla u masi. Ili kući odrađujući Bridgette. Faith je pogledala preko njega. „Je li
to... Smoking?“
„Da. Duga priča. Možemo li porazgovarati? Možda u prodavnici gde je tiho?“
Stomak joj se stegao zbog bitke između njenog srca i želudca. Ustani za sebe,
Faith. Niko drugi to neće uraditi za tebe.
 „Ne. Ja sam došla ovde da bih pobegla od prodavnice.“
Uzdahnuo je, pogledao oko sebe. „U redu.“
Nestao je u gužvi, dajući Faith vremena da prodiše.
Vremena da sažvaće njegov povratak. Ona nije znala da li se on vraća u grad
ili ne. I uspostavila je mir sa njenim „zbogom“.
Ali sada su se njena creva opet uskomešala. Njeno srce je opet bilo bolno.
Nije smela ovo uraditi. Ne bi smela ovo uraditi.
A činjenica je bila... Nije morala ovo da uradi.
Faith je gurnula sve svoje papire na gomilu i zgrabila laptop.
Ali pre nego je mogla ustati, vratio se sa stolicom. Spustio je nasuprot njene
stolice i nežno izvukao stvari iz njenih ruku, spuštajući ih na sto.
„Ja sam ovde u sred nečega.“ Budi besna. Budi besna. Ako ne bude, propašće
u jamu. „Svet se ne vrti oko tebe, superzvezdo.“
Nasmejao se. To je bio umorni, tako - si - neodoljiva osmeh. „Čoveče,
nedostajala si mi.“ Nagnuo se napred i uzeo je za ruke. „To bi trebalo da je
najdužih trideset šest sati mog zaljubljenog života.“
„Stani, Grant.“ Povukla je svoje ruke nazad. „Vidi, ja razumem da ti imaš svoj
život tamo negde. Ali ja neću biti samo još neka žena u nekoj luci u koju možeš
uleteti kada ti odgovara.“
„Opa...“ Nagnuo se napred i naslonio svoje laktove na butine. „Faith, otkud je
to došlo?“
„Gledala sam događaj na televiziji. Jesi li želeo da te vidim sa njom? Je li to
bila neka bizarna igra da podigne tvoj ego?“ Nije mogla ovo da uradi. Pući će.
„Rekla sam zbogom. I to sam mislila.“
„Znam. I, kao idiot, nisam to shvatio do pre par sati.“
Bože, bila je umorna - umorna od borbe, umorna od gubitka, umorna od
povređivanja. Naslonila je lakat na sto i spustila glavu u njen dlan, pokušavajući
se otresti od suza pre nego padnu.
„Grant, nemoj,“ molila ga je. „Bilo je lepo. Nisam želela da se ovako završi.“
Njegova velika ruka je obuhvatila njen obraz. Nagnuo se bliže, teškog i
hrapavog glasa. „Ni ja ne želim da se završi.“
Prevrnula je očima i sela nazad. „Već sam ti rekla -“
„Ja ne želim nikog sem tebe. Nisam ja pozvao Bridgette na događaj. Možeš da
pitaš mog agenta - namestio je Bridgette kao moju pratnju za žurke pre i posle
jer nije znao da se viđam sa tobom. Ona nije trebala da bude tamo. Zato se
pojavila na samom kraju i bila tamo samo nekoliko minuta.“
Njegovo objašnjenje - čak i ako nije bilo istinito, iako je počela da misli da bi
moglo biti, jer zašto bi prešao ovoliki put kada je imao Bridgette spremnu da je
kresne u Washingtonu? - omekšalo je njenu bol i bes.
 I sedeli su tamo nekoliko dugih trenutaka, gledajući jedno u drugo, dok su
njegove oči preklinjale.
„Čekao sam predsednika da dođe na prijem,“ konačno je rekao. „Tako da bi
mogao napraviti prokletu sliku i poći kući, kada sam shvatio da dok sam ti
govorio zbogom za taj dan, ti si meni govorila zbogom zauvek.“
Odjednom je izgledao ranjivo na način na koji nikada ne bi pomislila da može
jedan veliki i jaki hokejaš.
Grlo joj se steglo od emocija, ali je tamo još uvek bilo previše sivila između
istine i mašte. „Izgledalo je kao pravi trenutak. Bilo je neizbežno, i ja nisam
videla svrhu razvlačiti to.“
„Stvar je u tome...“ Opet se nagnuo napred i skupio jednu njenu ruku u svoju.
Faith je nije povukla, ali je nije ni prihvatila. I to je bilo teško. „Ja to ne gledam
kao neizbežno. Pre nekoliko dana, hteo sam da te pitam šta misliš o tome da
nastaviš da se viđaš sa mnom.“
Faithino srce se spotaklo, prisećajući se prošlosti. Nije primetila ni jedan znak
toga.
„Ali, čoveče, to nije mala stvar u mom svetu. I ti imaš toliko stvari sa kojima se
nosiš, nisam želeo da te dodatno pritiskam.“
Neverica je suzila Faithine oči. „Ja nisam tvoj tip. Nisam čak ni blizu toga.“
Izdahnuo je, dugo i lagano, onda se na trenutak zamislio. „U redu,“ konačno
je rekao. „Pričaću brzo, jer znam da me nećeš dugo slušati. U pravu si, nisi moj
tip. Što je upravo i razlog što ne mogu da te se otkačim. Zbog toga imam osećaj
da me nije bilo mesec dana, a u stvari je bio samo jedan dan. Zbog čega sam
jako tvrd za tebe. I zbog čega ne mogu ni da pomislim na neku drugu ženu.“
Struja joj je proletela kroz grudi. Nije znala da li je bila uzbuđena, uplašena, ili
besna, ali je odgurnula svoju stolicu.
Bio joj je potreban prostor - da razmisli, da diše.
„Žene sa kojim sam se viđao poslednjih nekoliko godina su sve bile poput
Bridgette,“ nastavio je. „Njih nije briga za bilo koga ili bilo šta sem njih samih i
onoga što one žele. Njima je stalo do njihovog izgleda, njihovog imidža i
njihovog novca. Spavao sam sa njima jer niko od nas nije tražio ništa sem
seksa. Bile su lake za doći i otići. Ali, ti si bila drugačija od početka.“
Faithino srce je jako lupalo, pritisnula je grudi rukom. „Grant -“
„Kada sam bio u Washingtonu nakon dve provedene nedelje ovde, jedva sam
mogao izdržati. Svi su izgledali plastično. Sve je izgledalo kao po scenariju. A
sve što sam ja želeo je doći kući. Samo što ja nisam želeo da se vratim u Holly,
ili čak mojoj porodici. Želeo sam da se vratim tebi, Faith. Želeo sam da se
vratim jer...“ ispustio je dah, pogledao u stranu, onda opet nazad i ta
povređenost se vratila. Ona od koje joj se srce uvrnulo. „Vratio sam se jer si ti
za mene dom. I ja ne želim to da pustim. Ne želim tebe da pustim.“
 To je izbilo Faith dah u vidu mekanog zvuka od šoka. „Ali... Moraš da se vratiš
nazad. Tvoj život je tamo. Moj je ovde. Moram da smislim za prodavnicu...“
Pritisla je rukom lice. Pala nazad u stolicu. I u njenoj glavi, život joj se okretao
kao ciklon. „Ja... Ti... Kako?“
Pritisnuo je lakat od sto i naslonio prste na čelo. „Zbog toga nisam ovo
predložio pre nego sam otišao. Nemam lak odgovor. Sezona ne završava do
sredine aprila. Ako odemo u play-off, neće završiti do juna. Imamo slobodno
leto - uglavnom - a kampovi za trening počinju u septembru.“
Naslonio se napred i kliznuo rukama uz njene butine dok je opet nije uhvatio
za ruke. „Nisam još razmišljao o detaljima. Znam samo da sam bio sa dovoljno
žena da znam da sam naišao na nekoga drugačijeg, nekoga posebnog, nekoga
vrednog za biti sa njim. I ja to želim sa tobom, Faith. Želim bar da pokušam da
ovo uspe.“
Njegove lepe oči su se razvedrile od nade. Toliko nade. Toliko iskrenosti. Njen
otac je uvek govorio da je dobro procenjivala karakter. Da je ovde, sve što bi joj
rekao je da bazira svoju odluku na osnovu onoga što je znala o Grantu iz prve
ruke, ne tračevima ili rekla kazala. Rekao bi Faith da veruje unutrašnjem
osećaju i prati svoje srce.
A Faithin um se uvrtao, pokušavajući pronaći način da to izvede. Nije znala
koliko dugo je bila izgubljena u mislima sve dok Grant nije slegnuo ramenima i
spustio pogled. „Ako to nije ono što ti želiš, ili je prebrzo...“
Faith je posegnula ka njegovom licu, obuhvatila njegovu vilicu i podigla njegov
pogled ka njenom. „To je ono što ja želim,“ rekla je bez daha. „Ali, neću da te
lažem, plašim se ko sam đavo.“
Olakšanje se prelilo preko njegovih crta lica, a osmeh je razvedrio njegovo
lice. Oblaci su se pročistili i to je donelo radost u Faithino srce. Nagnula se i
poljubila ga. I sa njenim usnama na njegovima, znala je - da je ovo bilo
ispravno. Ovo je bilo ono gde je sada pripadala. Bilo je pravo vreme da
preuzme ovaj rizik. Kada se povukla, sklonio je kosu sa njenog lica. „Mnogo
sam razmišljao o tome na putu prema kući. Moj način života nije sjajan. Ja
putujem - mnogo. Ali je vlasnik kupio novi avion za tim prošle godine, onaj koji
je efikasniji i brži i ima mesta za skoro sto ljudi. To znači da sam obično kući isto
veče kada i igram. A ako imamo revanš utakmice gde smo neko vreme odsutni,
vlasnik dozvoljava momcima da povedu svoje devojke ili žene. Tim bi pokrivao
tvoje troškove na tim putovanjima kao što pokrivaju moje - hotel, hrana.“
„Sačekaj, šta...?“ Tragovi vreline su prostrujali kroz Faithine grudi. Panika?
Strah? Uzbuđenje? Bože, nije bila sigurna. „Ja ne razumem...“
Posegnuo je i zakačio pramen njene kose iza uha. Njene oči su bile nežne i
preplavljene privrženošću. Gledao je na način na koji je niko nije gledao još od
srednje škole.
 „Predugo sam čekao da ti kažem kako sam se osećao pre nekoliko dana, i
skoro sam te izgubio. Neću ponovo rizikovati. Uvek možeš da kažeš ne, ali ja
neću uvek imati priliku da ti ponudim. Stvarno bih želeo da razmisliš o tome da
pređeš u Washington sa mnom.“
„Oh, moj, Bože.“ Njen svet se vrteo oko njegove ose. Stavila je ruku preko
njenog srca koje je lupalo.
Podigao je svoje ruke kao da bi to moglo zaustaviti bombardovanje misli i
emocija koji su lili kroz nju. „Znam da je mnogo da pitam, ali ako nisi sigurna u
vezi nas, možemo da nađemo stan za tebe. Ali, čoveče, stvarno mi se sviđa
ideja dolaska kući nakon dugog dana na ledu, i to je nešto što sam mislio da
nikada neću reći. Moj stan je prevelik za jednu osobu, tako da bi imala puno
tvog ličnog prostora. I da, izgleda prilično kao momački stan, ali bih mogao
uraditi neke izmene.“ Pomalo se nasmejao. „Znaš, male.“
To ju je nateralo da se nasmeje, ali je osetila da su joj pluća jako mala, i činilo
se kao da ne može uvući dovoljno vazduha.
„Postoji realna mogućnost u Taylorinom poslovnom modelu za tebe, i možeš
da bloguješ i snimaš video odakle hoćeš. Već si razmišljala o tome da Joe
postane menadžer prodavnice, što bi ti omogućilo da se skoncentrišeš na novi
biznis plan. I , dušo, opremio bih ti jedan ubitačni studio u posebnoj sobi.
Pričam o profesionalnoj opremi.“
Nasmejala se. „Zvuči kao mito.“
„Nazovi to kako hoćeš. I“- zazviždao je - „nemoj da popizdiš, ali sam bio toliko
uzbuđen na putu prema kući sa mogućnošću za ovaj opasni poduhvat, pozvao
sam drugog igrača koji se viđa sa jednom od urednica lokalnog jutarnjeg
programa, i pitao ga da ubaci ideju nedeljnog segmenta sa - popravi sam.
„Molim?“
Njegov trzaj se preobrazio u grimasu. „Ne moraš to da radiš. To je tek u fazi
ideje -“
„Oh, moj Bože.“ Stegla je njegove ruke. „To je neverovatno. Sve ovo je tako -“
„Previše. Znam. Žao mi je. Čini se da će me pozvati nazad za dan ili dva, i želeo
sam da znaš sve pre nego odem. Ne moraš da donosiš nikakve odluke dok ne
budeš spremna.“ Upleo je njihove prste. „Samo ćemo morati da imamo
telefonski seks.“
Na to je Faith pukla od smeha i to joj je omogućilo da duboko i potpuno
udahne.
„Možeš da letiš iz New Yorka do Ashvilla samo jednim letom,“ Grant je
nastavio. „To je oko tri sata, i ja imam tonu besplatnih milja koje bi mogla da
koristiš. Mogla bi dolaziti ovamo jednom mesečno ako želiš, više ako želiš. Kada
nemam utakmicu ili trening, mogao bih da dođem sa tobom, ali realno, to neće
biti do juna, zbog čega te pitam da se preseliš sa mnom i ne nudim ti da se ja
preselim ovamo zbog tebe.“
„Činjenica da si ti čak i pomislio na to sve govori.“
Stavila je ruku na potiljak. „Vrti mi se u glavi zbog tebe.“
Nasmejao se. „Pričaj mi o tome.“ Ali je onda nastavio da priča, dok je njegov
entuzijazam rastao. „Washington je tako sjajno mesto za život. Bože, ima toliko
toga da ti pokažem. Uvek ima nešto da se radi. I stvarno mislim da ćeš uživati
sa timom. Oni nisu drugačiji od momaka s kojima se susrećeš svaki dan u
prodavnici, i znam da ćeš biti osveženje za neke od visoko ušminkanih žena
koje drugi momci imaju u njihovim životima. Ima puno smeha, galame, viceva i
gomilu klope i druženja. Mi smo kao neka vrsta velike ružne porodice, u dobru i
zlu.“
Zasvrbeo je nos od zadržavanja suza. Ali ovo su bile suze radosnice. „To
zvuči...“ Toplo, veselo, zabavno... Nasmejala se. „Neverovatno.“
Podigao je obrve, i oči su mu poprimile taj očaravajući sjaj.
„Da?“
Pomilovala ga je po licu. „I jezivo i neugodno, ali da.“
Poljubila ga je i naslonila svoje čelo na njegovo. „Ako si siguran da me toliko
želiš oko sebe, sigurna sam da želim da pokušam.“
„Nema šanse.“ Odmaknuo se širom raširenih očiju. „Stvarno?“
Nasmejala se. „Zašto si toliko iznenađen?“
„Pa... To je... Zato što...“ Sabrao se. „Iskreno, nisam mislio da ćeš ostaviti
prodavnicu. I nisam mislio da ćeš napustiti Holly. Ovo je tvoj dom.“
Uvila je prste u Grantovu kragnu. „Moj tata je uvek govorio, dom je samo
dom jer su ljudi koje voliš tamo.“
Provukla je svoju donju usnu između njenih zuba, saznanje da je tako jako
pala na ovog muškarca nateralo je njene živce da se zategnu i zadrhte. „Tako
da pretpostavljam da će od sada pa nadalje moj dom biti tamo gde si ti.“
Obuhvatio je njeno lice rukama, istražujući svaki centimetar dok je još više
emocija sevalo kroz njegove oči. Tople, stvarne emocije od kojih se Faith
osećala kao najlepša, najpoželjnija žena na svetu.
„Jesam li ti skoro rekao,“ upitao je: „Koliko si neverovatna?“
„Sumnjam da bi se devojka mogla umoriti od slušanja nečega poput toga.“
Povukao je u svoje krilo i obmotao ruke oko njenog struka. „Ti, Faith Nicholas
si jebeno neverovatna. I ako si spremna da se nosiš sa mojim sranjima tokom
sezone, ja sam spreman da udovoljim svakoj tvojoj želji van sezone.“ Nasmejao
se. „I svake noći, tokom i van sezone. Toliko sam lud za tobom, da ne mogu
pronaći prave reči.“
Opet je poljubio, i taj svetleći vrh senzacije se vratio, od čega se Faith zavrtelo
u glavi od radosti. Otvorila mu se za dugi, duboki poljubac ispunjen emocijama.
I kada se povukla, pomilovala ga je po obrazu. „Šta misliš da zapečatimo ovaj
dogovor... U mojoj sobi?“
Grant se nasmejao i povukao je na sebe, čvrsto je držeći.
„Dušo,“ promrmljao joj je na uvo: „Rekao bi da će ovo biti jedan jako srećan
Božić.“
 Epilog
„Oh, moj Bože, prepuno je.“ Faith je stajala na vratima Yuletide Spiritsa, koji
je bio ispunjen raspoloženim slavljenicima.
Nakon što je provela prošlu nedelju u Washingtonu, uključujući i noći sa
pritisnutom facom od staklo Verzion stadiona, gledajući Grantove utakmice
između Božića i Nove godine - trebala bi da je naviknuta na gužvu. Samo nije
bila naviknuta na njih u Holly-u.
Grant se stisnuo iza nje, puštajući vrata da se zatvore od vetrovite noći, i
kliznuo je rukama oko njenog struka pritiskajući njegovo telo o njeno. Bio je
topao i jak, i ispunjavao je Faith sa radošću kakvu ni jedne reči nisu mogle
objasniti.
Spustio je svoju glavu i progovorio na njeno uvo. „Uvek možemo dočekati
Novu godinu kod tebe.“
Nasmejala se, okrenula glavu i poljubila ga. „Oh, to će se definitivno dogoditi.
Odmah nakon što se pozdravimo sa Taylor i ostavimo Calebov dres.“
„Želiš večeras da mu ga daš?“ Upitao je Grant. „Nikada neće zaspati.“
Faith se nasmejala. Grant je dao da se celi Rough Riders potpiše na dres za
Caleba, i bio je u pravu - Caleb će biti toliko uzbuđen, spavanje bi mogla biti
misaona imenica. Ali je rekla: „Spavaće u njemu. I imamo samo -“ pogledala je
u ekran gde se nastavljalo odbrojavanje za Novu godinu - „Osam minuta dok ne
odemo to da obavimo.“
Stegao je ruke i pritisnuo svoje lice u njen vrat. Nos mu je bio hladan, ali su
mu usne bile tople. „Osam minuta se nikada nisu činile kao cela večnost.“
Sreća se raširila preko njenog lica sa osmehom od kojeg su je obrazi zaboleli.
Uzbuđenje zbog budućnosti je pravilo mehuriće u njenim grudima kao što
šampanjac teče za šankom.
Grant je pustio kako bi skinuo njenu jaknu upravo kada je Patrick i njegova
devojka, Jennifer, krenuo kroz gužvu prema njima. Faith ih je oboje upoznala
tokom božićne večere u kući Saberovih - Jennifer po prvi put, Patricka prvi put
u deceniji - i bila je iznenađena što je uživala i sa Grantovim bratom i njegovim
izborom žene.
„Hej,“ rekla je Jennifer, oči su joj svetlele od uzbuđenja.
„Ćao.“ Faith je zagrlila Jennifer i pozdravila Patricka preko ramena njegove
devojke. „Ovo mesto je ludo. Koliko dugo ste ovde?“
Jennifer se povukla. „Tačno? Samo pola sata, ali mislim da mi je sluh već
oštećen.“
Grant je pritisnuo rukom jedno uho i nagnuo drugo. „Šta?“
Smejući se, Jennifer ga je udarila po ruci.
 Masa se razdvojila dok je sve više ljudi prolazilo kroz nju.
„Mama?“ Rekao je Grant, glas mu je bio visok od iznenađenja. „Tata? Šta
dođ...?“
Kada se Jennifer pomerila u stranu, Faith je videla Grantove roditelje kako se
približavaju. Hazel je izgledala sretno, možda čak i malo napeto. Martin nije baš
izgledao oduševljen što je ovde, ali je bio, što je značilo da se trudio. To je bio
prvi korak.
„Šta vas dvoje uopšte radite budni u ovo doba?“ Grant je upitao.
„Znali smo da ćete doći ovamo pravo sa aerodroma.“ Njegova majka je prišla
direktno Faith i uhvatila je za ruke. Oči su joj sijale od uzbuđenja. „A ja nisam
mogla da čekam do sutra da čujem sve o tome. Pa? Kako je prošlo?“
Faithino srce je omekšalo i stisla je Hazeline ruke. Za svu bol koju su njegovi
roditelji izazvali kod Granta, iskreno su se trudili da to sada isprave. Već su
rezervisali putovanja da gledaju dve Grantove utakmice u gradu kako bi ih
Grant mogao malo provesti okolo. Patrick i Jennifer su takođe rezervisali
putovanja u Washington zbog posete i utakmica. I dok je starijem Grantovom
bratu Shawnu, trebalo malo više vremena da se uključi, stvari su definitivno išle
u pravom smeru.
„Oh, moj Bože,“ Faith je rekla Hazel. „Bilo je neverovatno. Stvarno
neverovatno. Sačekajte dok vidite Grantov apartman. Pogled - smešno. I gde
god da ode, neko traži njegov autogram ili sliku. Gledati ga kako igra...
Jednostavno, uh. Nemam reči. Bićete jako ponosni.“
Hazel se nasmejala Grantu. „Jedva čekam.“ Vratila je pogled na Faith. „A
snimanje tvog segmenta za TV? Kako je to prošlo?“
„Jako dobro.“ Prevrnula je očima kada se drugi talas zadovoljstva zakotrljao
kroz nju. „Još uvek ne verujem koliko dobro.“
„Ona je prirodna.“ Grantov glas je došao iza nje taman pre nego su se njegove
ruke sklopile na njenim ramenima i kliznule niz njene ruke. Nagnuo se i
poljubio je u glavu. „I izgleda predivno pred kamerama.“
Hazel se nasmejala. „Ne sumnjam.“
„Kada ćeš početi snimati svoju emisiju?“ Martin je upitao, uključujući se u
razgovor.
Pre nego je Faith stigla odgovoriti, Kelly se popela na šank i povikala. „Uzmite
svoja pića i vaše značajne ljude, svi. Imamo minutu dok Nova godina ne
zakuca.“
Patrick je povukao Jennifer u stranu, Grantov otac je obmotao svoje ruke oko
Hazelinih ramena, a Grant je odvukao Faith u njihov mali ugao i privukao je
bliže.
Faith je naslonila ruke na njegove i nasmejala mu se. „Želiš li da uzmeš piće
pre nego otkuca?“
 „Ne.“ Podigao je ruku i zakačio pramen kose iza njenog uha. „Moja usta će
biti toliko zauzeta na druge načine daleko prijatnije od pića.“
Bože, grudi su je bolele od pritiska ljubavi koja je ispunjavala. „Ti si
neverovatan. Nemam reči da ti opišem koliko su poslednje dve nedelje bile
neverovatne za mene.“
Grantov pogled se odmarao na njenom, nežan i sladak sa svom ljubavlju koju
je uzvraćao. „Moram da ti kažem, dušo, igranje i pobeđivanje nije ništa u
odnosu na saznanje da si ti tamo i da me gledaš. Apsolutno ništa više
ispunjavajuće ili uzbudljivije od izlaska iz svlačionice nakon utakmice da bi te
pronašao tamo, taj predivan osmeh na tvom licu.“ Odmahnuo je glavom.
„Nikada nisam mislio da bih mogao ovako voleti, i znam da se sve desilo brzo
poput ciklona, ali ne mogu da zamislim da ikada budem bez tebe.“
Nagnula se ka njemu, nakrivila glavu i kliznula rukom oko njegovog vrata.
„Nikada nećeš morati. Nikuda ne idem.“
Grant je spustio svoje čelo na njeno kada je masa počela da odbrojava. Ali ni
Grant ni Faith nisu bili zainteresovani za gledanje u bilo šta sem jedno u drugo
kada je odbrojavanje stiglo do jedan i on obuhvatio njeno lice rukama.
Zdravice i povici i zvona su ispunili pab. Ali pre nego je Grant poljubio, dok su
mu usne bile samo udah od njenih, Faith je rekla: „Volim te, Grant Saber.“
Zastao je. „I ja volim tebe, Faith Nicholas.“
Oboje su se smejali kada su se poljubili, okruženi uzavrelim barom.
Njegove usne su bile tople, njegov poljubac nežan i ispunjen emocijama.
Ceo Faithin svet se namestio i ispunio. I kada se povukla, Faith je shvatila da
romantična ljubav nije jedina ljubav predodređena da uđe u njihove živote u
Novoj godini.
Hazel i Martin su ih pozvali na doručak sledeće jutro. Patrick i Jennifer su ih
pozvali da izađu na večeru sledeće veče. Grant je već obećao Calebu film samo
za dečake kako bi Faith mogla proveriti prodavnicu i provesti malo kvalitetnog
vremena sa Taylor da popričaju o biznisu.
Njihovo kratko vreme u Hollyu pre nego se vrate u Washington, Grantov
grozni raspored i Faithina nova karijera su bili upakovani. Ali su bili upakovani
sa dobrim stvarima.
Nakon dogovora za sledeći dan, Grant je zagrlio oko struka i prošaputao,
„Spremna da preselimo ovo slavlje na intimniju lokaciju?“ Faith je znala da je
pronašla takvu vrstu ljubavi. Onakvu koja je ispunjavala i podržavala i davala joj
novi pogled na život. Pogled koji joj je omogućavao da postigne ono što je
trebala da bude.
Nagnula je glavu na Grantovo rame, pogledala ga u oči i rekla: „Moj tata bi te
stvarno voleo.“
 Trenutak zbunjenosti je prošao pre nego se nasmejao, poljubio je u teme,
čvrsto je stisnuo i rekao: „I ja bih voleo tvog tatu, jer je stvorio najlepšu ženu na
svetu - spolja i iznutra.“
Okrenula se u Grantovom naručju i zakačila ruke oko njegovog vrata. „Hajde
da započnemo ovu godinu kako treba.“
Na njihovom putu ka vratima, rekli su nekoliko zbogom i izašli, gde ih je tihi
Holly, obmotan snegom dočekao u poznatom naručju kakvo je kao grad
oduvek nudio, vanvremenski poklon za vreme božićnih praznika trista šezdeset
pet dana u godini: nada, ljubav, i obećanja čuda.