Значај ЕУ за свет

Европска унија је међувладина и наднационална унија (заједница) двадесет седам држава

Европе. Унија своје корене води од Европске економске заједнице основане Римским
уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница
проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ.

Ова заједница је данас оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији
(више познатим под именом Мастришки споразум) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су
постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених ’50-их
година двадесетог века. Лисабонским споразумом потписаним децембра 2007. предвиђена
је измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре
Европске уније. Процес ратификације (формалног прихватања и признања) Лисабонског
споразума завршен је у новембру 2009. године.

Eвропска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у
свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала.
Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у
области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 2002. увела заједничку валуту
евро.

Слика 1: чланице Европске уније

 Кратка историја ЕУ
1950. Деветог маја, француски министар спољашњих послова Роберт Шуман одржава
важан говор заснован на идејама француског економисте Џена Монета о стварању нове
организације не би ли се избегли нови сукоби међу европским земљама након крвавог
Другог светског рата. Од тада, 9. мај се сваке године слави као Дан Европе.

1951. Паришким уговором успоставља се Европска заједница угља и челика (ЕЗУЧ)

.Шест оснивача су Белгија, Француска, Немачка, Италија, Луксембург и Холандија.

1957. Римским уговорима успоставља се Европска економска заједница (ЕЕЗ) и

Европска заједница за атомску енергију (ЕЗАЕ).

1973. Првим проширењем, Заједница се повећава на девет држава чланица и развија

заједничке политике; Данска, Ирска и Уједињено Краљевство су нове чланице.

1979. Први директни избори за Евопски парламент.

1981. Друго - тзв. медитеранско проширење: Грчка приступа Европској заједници.

1985. Шенгенски споразум је потписан у циљу укидања провера на границама између

држава чланица Европских заједница.

1986. Треће - тзв. медитеранско проширење: Шпанија и Португал приступају Европској

заједници, које сада броје дванаест чланица. Јединствени европски акт којим су дати
правни темељи за успостављање јединственог – унутрашњег тржишта, потписује се у
Луксембургу и у Хагу.

1990. Након пада Берлинског зида, Источна и Западна Немачка се уједињују.

1992. Уговор о Европској унији се потписује у Мастрихту, чиме се успоставља Европска

унија (ЕУ) и полажу темељ за заједничку спољашњу и безбедоносну политику, ближу
сарадњу у областима правде и унутрашњих послова,па за стварање економске и монетарне
уније, укључујући једиствену валуту.

1995. Четврто проширење: Европска унија се шири на Аустрију, Финску и Шведску.

1997. Амстердамски уговор се потписује као амандман Уговора о Европској унији,

уговора којима се успостављају Европске заједнице, те осталих релевантних аката.Њиме
се полажу нови принципи и обавезе у области заједничке вањске и сигурносне политике,
држављанства и права појединаца, те повећаних овласти Европског парламента.

2000. Уговором из Нице се мења систем доношења одлука у Европској унији, како би се
Унија припремила за нова проширења.
Председавајући Европског парламента, Европског већа и Европске комисије свечано
проглашавају Повељу о темељним правима Европске уније.

2002. Евро новчанице и кованице се уводе, дванаест земаља усваја ову валуту.
Пето проширење: Чешка, Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска,
Пољска, Словачка и Словенија приступају Европској унији. Европски устав се потписује у
Риму.

2005. Гласачи у Француској и Холандији одбацују Устав на референдуму.

2007. Румунија и Бугарска приступају Унији, која се шири на 27 чланица и чиме се

завршава пето проширење. Словенија је тринаеста земља која усваја евро. Потписан
Лисабонски споразум као реформски споразум којим се уводе новине као што је
Председник Европске уније, ојачана функција министра спољашњих послова са
промењеним називом “Високи представник Уније за спољашње послове и сигурносну
политику”, смањен број комесара и пуна правна особност (што је тренутно случај само са
Европском заједницом) која омогућава потписивање међународних споразума.

2008. Еврозона се проширила на Малту и Кипар.

2009. Еврозона се проширила на Словачку .Почела је ратификација Лисабонског

споразума.

2009 – Ступио на снагу Уговор из Лисабона

2010 - Европски парламент потврђује нову Баросову Комисију с 488 гласова за, 137
против и 72 суздржана.

2011 - Естонија уводи евро и тиме постаје 17. чланица еврозоне. Лихтенштајн приступа
Шенгенском простору.

2012 - На снагу ступа Европски стабилизацијски механизам (ЕСМ), чији је циљ осигурати
финансијску стабилност у еврозони.

2013 - Хрватска приступа Европској унији, па Унија сада има 28 држава чланица и 24
службена језика.

2014 - Летонија уводи евро и тиме постаје 18. чланица еврозоне. Нова Комисија на челу са
Жан-Клодом Јункером преузима дужност.

2015 – Литванија уводи евро и тиме постаје 19. чланица еврозоне.

2016 – Излазак Велике Британије из ЕУ.Референдум је одржан 23.јуна.

 Наша земља, Србија је један од кандидата за чланство у ЕУ, остале су Северна
Македонија, Турска, Албанија и Црна Гора. Турска је држава око које се воде разне
полемике унутар ЕУ да ли би требало да буде примљена у чланство. Земље које су
званично регистроване као потенцијални кандидати су Босна и Херцеговина и Република
Косово (једнострано проглашена држава на територији Србије).

Многе државе, као што су Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн, не желе да уђу у ЕУ,
али са њом имају специјалне споразуме. Исланд је одустао од чланства у Европској Унији.

Европска унија је најмоћнија регионална организација која тренутно постоји.

Од свог настанка, па до данашњих дана, Европска унија је расла и развијала се. Оно што
је почело као шесточлана организација за слободну трговину индустријским сировинама,
развило се у јединствену унију унутар чијих 28 држава чланица је омогућено слободно
кретање људи, роба, услуга и капитала. Већина њених грађана се служи заједничком
валутом, а чланице остварују јако блиску сарадњу у правним, полицијским, одбрамбеним
и спољнополитичким питањима. Од заједнице која је изградила Европу из пепела након
Другог светског рата, прерасла је у унију са преко 510 милиона становника, са највишим
бруто друштвеним производом на свету.

ЕУима 31% удела у светском номиналном бруто домаћем производу (15,8 билиона
америчких долара) у 2007.Унија представља своје чланице у Светској трговинској
организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица
Европске уније је и чланица НАТО пакта. Важне институције Европске уније су Европска
комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд
правде и Европска централна банка.