VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

I PREDUZETNIŠTVO

SEMINARSKI RAD

Predmet : Pravo Evropske unije

EVROPSKI SAVET

Mentor: Student:
Prof. dr Zoran Radulović

Beograd, decembar, 2014.

SADRŽAJ :
1. Uvod ……………………………………………………………………..… 3
2. Nastanak evropskog saveta …..………….………………………………….4
3. Evropski savet u ugovorima…………………………………………………5
4. Evropski savet postaje institucija……………………………………………6
5. Zaključak ……………………………………………………………………7
6. Literatura…………………………………………………………………….8

Uvod
 Šefovi država ili vlada šest država članica Europske zajednice za ugljen i čelik (EZUČ)
sastali su se 19. i 20. februara 1957. u Parizu, na poziv predsednika francuskog Saveta ministara,
kako bi riešili poslednje poteškoće u vezi s izradom budućih ugovora iz Rima.

Nakon stupanja na snagu ugovora iz Rima predsednik Šarl de Gol, ponovno je izneo
zamisao o sastancima na najvišem vrhu. U februaru 1961. godine organizvaoo je u Parizu prvu
konferenciju na vrhu šefova država ili vlada šest država članica Europskih zajednica.

Tokom sledećih pedeset godina od tog prvog sastanka na vrhu šefova država ili vlada
država članica Europsko veće postepeno se razvijalo od povremenih sastanaka na vrhu prema
statusu europske institucije. Ovaj seminarski rad predstavlja kratak istorijski pregled te nove
institucije koja je od svojih početaka bila u središtu najvažnijih odluka koje su države članice
donosile u vezi sa svojom integracijom. Taj istorijski pregled predstavlja istoriju Evropske unije
kao celine : njenih, politika, ambicija, kriza I napredaka.

Nastanak evropskog saveta

 Održan u februaru 1961. u Parizu, prvi sastanak na vrhu za cilj je imao pronalaženje
načina za organizaciju uže političke saradnje. Najviši nivo šefova država ili vlada dopušta obradu
važnih tema koje ne predviđaju ugovori iz Pariza i Rima, poput određenih aspekata odnosa s
trećim zemljama. Na sastanku na vrhu u Bonu u julu 1961. šestorica su dodatno istražila zamisao
o proširenoj političkoj saradnji te izjavljuju: „Šefovi država ili vlada odlučili su da redovno
održavaju sastanke kojima je cilj postizanje dogovora o politikama i postizanje zajedničkih
stavova s ciljem unapređenja političke unije u Europi. U tome istom peroidu napredak prema
mogućoj političkoj uniji nailazi na nepovoljnu klimu. Zbog tih okolnosti, šefovi država i vlada ne
sastaju se sve do maja 1967., kada je sastanak na vrhu u Rimu prilika da se službeno proslavi
deset godina od potpisivanja ugovora o EEZ‑u i Euratomu. Sastanak na vrhu u Den Haagu u
decembru 1969., na kojem prvi put učestvuje Komisija, daje novi zalet Zajednici. Odluke s tog
sastanka na vrhu posebno omogućavaju donošenje odluke koja Zajednici osigurava sopstvena
financijska sredstva, pokretanje saradnje u području spoljne politike i pristupanje Danske, Irske i
Ujedinjene Kraljevine. Nove tri članice pozvane su na učešće na sastanku na vrhu u Parizu u
oktobru 1972., iako su službeno pristupile tek u januaru 1973.

Na sastanku na vrhu u Parizu 1974., nastao je Evropski savet. Povod nastanka Evropskog
saveta je potreba za globalnim pristupom unutrašnjim problemima koje postavlja evropsko
ujedinjenje i spoljnim problemima s kojima se Evropa suočavala. Evropski savet takođe je dobio
ulogu političkog pokretača, kako u području Zajednice tako i u području političke saradnje.
Šefovi država ili vlada, zajedno sa svojim ministrima spoljnih poslova nakon toga se sastaju „tri
puta godišnje i uvek kada je potrebno.

Evropski savet sastao se prvi put u Dablinu 1975. Iako Evropski savet tada nema pravne
temelja u ugovorima, njegova uloga u napretku evropske izgradnje potvrđuje se 1980-ih, u
trenutku kada je Evropa suočena s blokadom u područjima proračuna i poljoprivrede. Tako
Evropsko veće uspeva deblokirati situaciju usvajajući paket mera za ta područja.
 Evropski savet u ugovorima
Jedinstveni evropski akt

U Luksemburgu 1986., dolazi do političkog dogovora kojim se omogućava usvajanje

Jedinstvenog evropskog akta. Jedinstveni Evropski akt stupio je na snagu i spaja u jednom
dokumentu izmene ugovora Zajednice i tekst koji se odnosi na saradnju u području spoljne
politike. S Jedinstvenim aktom Evropski savet dobija pravni temelj u ugovoru jer se ugovorom
utvrđuje njegovo postojanje i njegov sastav: „Evropski sastav okuplja šefove država ili vlada
država članica, predednika Komisije Evropskih zajednica. Njima pomažu ministri spoljnih
poslova i član Komisije. Evropski savet sastaje se najmanje dvaput godišnje.” Iako se
Jedinstvenim aktom ne preciziraju njegova ovlašćenja, Evropski savet i dalje doprinosi
najvažnijim napredcima u evropskim integracijama.

Ugovor iz Mastrihta

Ugovorom iz Mastrihta stvorena je Evropska unija utemeljena na proširenom stubu

Zajednice kojim se predviđa stvaranje ekonomske i monetarne unije te dva nova stuba:
zajednička spoljna I sigurnosna politika i saradnja u području pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Osim toga, ovim Ugovorom se upisuje uloga Evropskog saveta u međuinstitucionalne odnose.
Ugovorom se formalizuje dotadašnja praksa da Evropskim savetom predseda šef države ili vlade
zemlje koja predseda Savetom. Dodatno, prateći razvoj ovlašćenja Evropskog parlamenta, ovim
ugovorom se predviđa da Evropski savet podnosi izveštaje Parlamentu nakon svakog sastanka te
pisano godišnje izveštaj o napretku koji je postigla Unija. Ugovorom iz Mastrihta počinje bliže
određivanje ovlašćenja Evropskog saveta: „Evropski savet daje Uniji podstek potreban za njen
razvoj i određuje opšte političke sernice tog razvoja.”

Ugovor iz Amsterdama i Ugovor iz Nice

Ugovor iz Amsterdama precizira ovlašćenja Evropskog saveta u području zajedničke

spoljne I bezbednosne politike: „Evropski savet utvrđuje načela i opšte smernice zajedničke
spoljne I sigurnosne politike. Nakon što je na snagu stupio Ugovor iz Amsterdama, na
vanrednom sastanku Evropskog saveta 1999., koji je bio posvećen stvaranju „prostora slobode,
sigurnosti i pravde u Evropskoj uniji”, odlučilo se uspostaviti „zajedničku evropsku politiku u
području azila i migracije” te je omogućen važan napredak u području policijske i pravosudne
saradnje.

Izjava br. 22, priložena Završnom aktu Ugovora iz Nice predviđa da: „Od 2002. jedan
sastanak Evropskog saveta održavaće se u Briselu. Kada Unija bude imala 18 članica, svi
sastanci Evropskog saveta održavaće se u Briselu.
 Evropski savet postaje institucija

Ugovor iz Lisabona o izmeni postojećih ugovora na snagu je stupio 2009. Na temelju tog
Ugovora Evropski savet postaje institucija, što podrazumeva da podeže svim odredbama koje se
primjenjuju na institucije Unije. Na primjer, kada donosi obvezujuće pravne akte, mora poštovati
pravni temelj ustanovljen ugovorima i njegovi akti mogu biti predmet postupka pred Sudom
Europske unije.

Potpuno napuštajući neformalni status sastanaka na vrhu, Evropski savet, zato što je nova
institucija, doneo je svoj poslovnik na dan stupanja na snagu Ugovora. Ugovorom se takođe
predviđa stalno predsedništvo Evropskog saveta, uključujući predsednika kojeg biraju njegovi
članovi na mandat od dve i po godine, koji se može jedanput obnoviti. Nakon što je na snagu
stupio Ugovor iz Lisabona, Evropski savet, pokreće sve važne odluke koje Unija donosi kako bi
se suočila s unutrašnjim i međunarodnim izazovima u gospodarskom, financijskom i
monetarnom području, u području azila i imigracije, proširenja, razvojne saradnje i
međunarodnih odnosa. Evropski savet takođe je preuzeo stratešku ulogu koja mu je dodijeljena
Ugovorom iz Mastrihta i potvrđena Ugovorom iz Lisabona.
ZAKLJUČAK :

Evropski savet može da donosi pravno obavezujuće akte, a tada se smatra da ih je doneo
savet EU I sastavu predsednika država ili vlada budući da sam Evropski savet nije formalno telo
koje može samo da donosi odluke.

Stupanjem Lisabonskog sporazuma na snagu 1. Decembra 2009, Evropski savet je

pravno priznat kao jedno od tela u institucionalnoj strukturi Evropske unije. Odbačeni nacrt
Ustava EU predvidjao je takodje da rotirajuće predsedništvo bude zamenjeno funkcijom
Predsednika EU sa mandatom od dve I po godine; umesto ovoga, lisabonski ugovor ostavio je
predsednika Evropskog saveta sa ovim mandatom.

Evropski savet ne treba mešati sa Savetom EU koje je zasebno telo Evropske unije, niti sa
Savetom Evrope, koje je zasebna medjunarodna organizacija sa sedistem u Strazburu, odvojena
od EU.
LITERATURA :

1. Radulović Z. : Pravo evropske unije, Visoka skola za poslovnu ekonomiju I

preduzetnistvo, Beograd 2014. godina
2. http://sr.wikipedia.org/sr/
3. http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-savet/
4. http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3857889,00.html