Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Deljivost 1

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 1/8

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Istorija revizija

Verzija Autori Datum Status Komentar

1 Miloš Kuljić 27.09.2017. Inicijalna verzija

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 2/8

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Reference

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 3/8

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Sadržaj

1 Uvod 5

2 Zadaci 7

3 Rešenja zadataka 8

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 4/8

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

1 Uvod
Odmah na početku dajemo osnovne definicije.

Definicija 1 Ceo broj a je deljiv celim brojem b 6= 0 ako postoji ceo broj m takav da je a = b · m. Ako je broj a deljiv brojem
b, onda to zapisujemo sa b|a i još kažemo da b deli a. Takod̄e, broj a zovemo sadržalac broja b. 

Definicija 2 Najveći broj koji deli i broj a i broj b zove se najveći zajednički delilac brojeva a i b. Označavamo ga sa
N ZD(a, b). Kažemo da su a i b uzajamno prosti ako je N ZD(a, b) = 1. 

Definicija 3 Najmanji prirodan broj koji je deljiv i sa brojem a i sa brojem b nazivamo najmanji zajednički sadržalac brojeva
a i b. Označavamo ga sa N ZS(a, b). 

Primer 1. Broj −2 deli broj 6, jer postoji broj −3 tako da važi 6 = 2 · (−3). Pišemo −2|6 i kažemo da je 6 sadržalac broja
2. Takod̄e, 2 ne deli 5 jer ne postoji prirodan broj k takav da je 5 = 2 · k i to zapisujemo sa 26 | 5. 4

Primer 2. N ZD(10, 16) = 2, N ZD(48, 54) = 6, N ZD(150, 105, 30) = 15. 4

Primer 3. N ZS(3, 5, 6) = 30, N ZS(9, 12) = 36. 4

Osobine deljivosti dajemo kroz sledeće tvrd̄enje

Teorema 1 Neka su a, b, c ∈ N. Tada važi:

(a) a|a;
(b) ako a|b, onda je a ≤ b;

(c) ako a|b i b|a, onda je a = b;

(d) ako a|b i b|c, onda i a|c.
♦
Napomena: Osobine (a) i (d) važe i na skupu celih brojeva, dok osobine (b) i (c) ne važe na skupu Z (−2|2 i 2|(−2), a
−2 6= 2, kao što znamo nije ni −2 > 2).

Definicija 4 Prirodan broj p > 1 je prost ako je deljiv samo sa 1 i sa samim sobom. Broj koji nije prost zovemo složen. 

Prostih brojeva ima beskonačno mnogo, prvih nekoliko su redom: 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, . . . Prosti brojevi su gradivni
elementi svih prirodnih brojeva. Naime, svaki prirodan broj može da se napiše kao proizvod prostih brojeva na jedinstven
način (do na poredak činilaca). Takav zapis prirodnog broja zovemo rastavljanje na proste činioce. Sledeće tvrd̄enje govori o
tome.

Teorema 2 (Osnovna teorema aritmetike) Svaki prirodan broj veći od 1 se može na jedinstven način predstaviti u obliku
pa1 1 pa2 2 . . . pakk , gde su p1 < p2 < · · · < pk prosti brojevi, a a1 , a2 , . . . , ak ∈ N. ♦

Ponekad u zapisu n = pa1 1 pa2 2 . . . pakk dozvoljavamo da neki od eksponenata1 a1 , a2 , . . . , ak budu nule, ako nam nije potrebna
jedinstvenost predstavljanja broja preko prostih činilaca. Tako npr. broj 120 obično zapisujemo kao 120 = 23 31 51 , ali dozvo-
ljavamo i zapis 40 = 23 30 51 da bismo mogli uporediti eksponente u zapisu brojeva 120 i 40.
Navodimo neke posledice prethodne teoreme.

1 an zovemo stepenom, n - izložiocem ili eksponentom, dok a zovemo osnovom stepena.

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 5/8

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

Teorema 3 Neka je a = pa1 1 pa2 2 . . . pakk i b = pb11 pb22 . . . pbkk , gde su p1 , p2 , . . . , pk prosti brojevi, a a1 , a2 , . . . , ak ∈ N0 . Tada:
• a | b ako i samo ako je ai ≤ bi za sve i = 1, 2, . . . , k;
min{a1 ,b1 } min{a2 ,b2 } min{ak ,bk }
• N ZD(a, b) = p1 p2 . . . pk ;
max{a1 ,b1 } max{a2 ,b2 } max{ak ,bk }
• N ZS(a, b) = p1 p2 . . . pk .

Primer 4. Odredimo N ZD(504, 60) i N ZS(504, 60). Za početak rastavićemo na činioce brojeve 504 i 60 i tom prilikom
dobijamo 504 = 23 · 32 · 50 · 71 i 60 = 22 · 31 · 51 · 70 . Ako iskoristimo prethodnu teoremu na našem primeru imamo

N ZD(504, 60) = 2min{3,2} · 3min{2,1} · 5min{0,1} · 7min{1,0} = 22 · 31 · 50 · 70 = 12

N ZS(504, 60) = 2max{3,2} · 3max{2,1} · 5max{0,1} · 7max{1,0} = 23 · 32 · 51 · 71 = 2520.

4
Dajemo još jedno tvrd̄enje.

Teorema 4 N ZD(a, b) · N ZS(a, b) = a · b; ♦

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 6/8

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

2 Zadaci
Zadatak 2.1 Odredi proste brojeve p i q ako je 2p + 3q = 100.

Zadatak 2.2 Pokaži da se svaki prosti broj veći od 3 može zapisati u obliku 6k + 1 ili 6k − 1, gde je k prirodan broj.

Zadatak 2.3 Odrediti prost broj p za koji su brojevi p + 10 i p + 14 takod̄e prosti? Koliko takvih brojeva postoji?

Zadatak 2.4 Proizvod dva prirodna broja je 720, a N ZS 180. Koji su to brojevi?

Zadatak 2.5 Zbir dva prirodna broja je 288, dok je njihov najveći zajednički delilac 36. Koji su ti brojevi?

Zadatak 2.6 Dokazati da je broj 1174 − 934 deljiv svim prirodnim brojevima do broja 10 zaključno.

Zadatak 2.7 Odrediti prost broj p za koji je broj 8p2 + 1 takod̄e prost.

Zadatak 2.8 Odrediti sve proste brojeve p za koje je 3p + p3 prost broj.

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 7/8

 Fondacija ,,Centar za mlade talente”

Bulevar oslobod̄enja 133/I, 21000 Novi Sad, Serbia Tel +381 21 63 50 932 www.cmt.edu.rs e-mail: info@cmt.edu.rs

3 Rešenja zadataka
2.1. Rešenje: Iz jednakosti 2p + 3q = 100 imamo 2p = 100 − 3q, odnosno broj 100 − 3q je deljiv sa 2. Kako je 100 deljivo
sa 2, to će i 3q morati biti deljivo sa 2, a to je jedino moguće ako je q = 2 (jedini paran prost broj je 2). Sada, imamo
2p = 100 − 3 · 2 = 94, a odavde p = 94 : 2 = 47.

2.2. Rešenje: Pre svega, svaki prirodan broj n može da se prikaže u jednom od sledećih 6 oblika: 6k, 6k + 1, 6k + 2, 6k + 3,
6k + 4, 6k + 5 (ili 6k − 1), za neko k ∈ N0 , jer su to mogući ostaci prilikom deljenja broja n sa brojem 6. Broj oblika 6k nije
prost jer je deljiv sa 6, brojevi oblika 6k + 2 = 2 · (3k + 1) i 6k + 4 = 2 · (3k + 2) su deljivi sa 2, pa nisu prosti (k ≥ 1), takod̄e
broj oblika 6k + 3 = 3 · (2k + 1), k ≥ 1 nije prost jer je deljiv sa 3. Prema tome, svi prosti brojevi veći od 3 su oblika 6k + 1
ili 6k − 1 za neko k ∈ N.

2.3. Rešenje: Direktnom proverom nalazimo da za p = 2 nemamo rešenja zadatka, dok za p = 3 dobijamo rešenje jer su 13
i 17 oba prosti. Pokažimo da za ostale proste brojeve nemamo rešenja. Iz prethodnog zadatka imamo da je svaki prost broj
p veći od 3 oblika p = 6k + 1 ili p = 6k − 1. Ako je p = 6k + 1, onda p + 15 = 6k + 16 = 2 · (3k + 8) - nije prost broj.
Slično, za p = 6k−1 imamo da p+10 = 6k+9 = 3·(2k+3) - nije prost broj. Dakle, za proste brojeve p veće od 3 nemamo rešenje.

2.4. Rešenje: Neka su x i y traženi brojevi. Imamo x · y = 720 i N ZS(x, y) = 180. Kako je 180 = 22 · 32 · 5, to x i y čine
brojevi 2, 2, 3, 3, 5 i to tako da jedan od njih ili oba sadrže 22 i 32 i 5. Kako je 720 = 24 · 32 · 5, to sigurno i x i y imaju za
činioce 22 , takod̄e, jedan od njih sadrži i 32 (ne mogu oba po 3) , drugi nije deljiv sa 3, tako i jedan sadrži 5, a drugi nije
deljiv sa 5. Dakle, (22 · 32 , 22 · 5) ili (22 , 22 · 32 · 5), odnoso (36, 20) ili (4, 180).

2.5. Rešenje: Traženi brojevi x i y se mogu zapisati u obliku x = 36a i y = 36b, gde je N ZD(a, b) = 1 i gde možemo
pretpostaviti da je a ≤ b. Kako je x + y = 288, to je a + b = 8, odakle je a = 1 i b = 7 ili a = 3 i b = 5. (Slučajevi a = 2, b = 6
i a = b = 4 nisu mogući jer a i b moraju biti uzajamno prosti.) Dakle, traženi brojevi su a = 36 i b = 252 ili a = 108 i b = 180.

2.6. Rešenje: Jasno je da iz 1174 − 934 = (1172 − 932 )(1172 + 932 ) = (117 − 93)(117 + 93)(1172 + 932) = 24 · 210 · (1172 + 932 )
sledi deljivost sa 2,3,..,10.

2.7. Rešenje: Posmatrajmo prvo slučaj p > 3. Kako je p prost, zbog drugog zadatka je p = 6k − 1 ili 6k + 1 za neko
k ∈ N . U prvom slučaju je 8p2 + 1 = 8(6k − 1)2 + 1 = 288k 2 96k + 9, što je deljivo sa 3. U drugom slučaju je
8p2 + 1 = 8(6k + 1)2 + 1 = 288k 2 + 96k + 9, opet deljivo sa 3. Dakle, jedina mogućnost da i 8p2 + 1 bude prost je da
je p = 2 ili p = 3. Za p = 2 imamo 8p2 + 1 = 33, što ponovo nije prost broj. Konačno, jedina mogućnost je p = 3 (u tom
slučaju je 8p2 + 1 = 73), pa je rešenje 8p2 + 2p + 1 = 79, što je prost broj.

2.8. Rešenje: Za p = 2, dobijamo prost broj 17. Ako je p ≥ 3, onda su 3p i p3 neparni brojevi, pa je njihov zbir paran broj -
nije prost. Dakle, jedino rešenje je p = 2.

Deljivost 1 Fondacija ,,Centar za mlade talente” 8/8