Drski

Drski
Prvi dio serijala Drski

Divna propast
Prijevod: Lea
Obrada: Anya
Drski
PROLOG
Mislila sam da je zauvek izvan mog života. Da je sve što je ostalo od
njega bilo sećanje, bol i zabranjeno. Zastrašujuće, ali primamljivo. Jedan
čovek koji je sve promenio. Jedna noć koja je uništila moj svet. Rekla sam
sebi da sam prebolela. Da mogu da ga vidim opet a da ne osetim trzaj. Da
se ne setim boli i srama. To je ono u šta sam verovala, u svakom slučaju.
Iskreno, trebala sam da znam bolje...
Drski
1.
Bio je okružen golim ženama, i bilo mu je dosadno do besvesti.
Wyatt Royce je terao sebe da ne mršti kada je spustio svoju kameru
bez da je opalio ijedan snimak. Pažljivo se, povukao se korak unazad,
njegovo ocenjivačko oko preletelo je preko četiri žene koje su stajale
ispred njega u apsolutno ničemu sem njihovih rođendanskih odela.
Prekrasne žene. Samouverene žene. Sjajnih oblina, glatke kože, svetlih
očiju, i nekom vrstom jakih, savitljivih mišića koje nisu ostavljale nikakvu
sumnju da bi svaki od njih mogao obmotati njihove noge oko muškarca i
čvrsto ga držati.
Drugim rečima, svaka je imala erotsku privlačnost. Sjaj. Izvesnu je ne
sais quoi za kojom su se okretale glave i činile muškarce tvrdim.
Međutim, ni jedna od njih nije imala.
„Wyatt? Jesi li spreman, čoveče?“
Glas Jon Paul- a povukao je Wyatt- a iz frustriranih misli, i klimnuo je
glavom na svog osvetljenog direktora. „Izvinjavam se. Samo razmišljam.“
JP je okrenuo leđa devojkama pre nego je pozeleneo kao vuk i snizio
glas.
„Kladim se da jesi.“
Wyatt se nasmejao. „Dole, dečko.“ Wyatt je angažovao dvadeset
trogodišnje UCLA studentkinje kao pre šest meseci. Ali kada se JP
pokazao ne samo kao izvrstan fotograf, već i kao čuda sa rasvetom, odnos
se pretvorio iz šef/ pomoćnik u mentor/ štićenik pre konačnog stabilnog
prijatelj/ kolega.
JP je bio prokleto dobar u svom poslu, a Wyatt je došao da se osloni na
njega. Ali pozadina JP- a je bila u arhitektonskoj fotografiji. Činjenica da
su ženski modeli koje je gledao svaki dan bile ne samo božanstvene, ali
često bez gajbe, sto posto, provokativno gole, nastavile su da budu
opsesija JP- a i, kako je Wyatt sumnjao, razlog su današnjeg hladnog tuša.
Ili tri.
Drski
Nije da je Wyatt mogao komentarisati. Posle svega, on je bio taj koji
je napravio senzualni, erotski svet u kojem su obojica i on i JP proveli tri
dana. Mesecima je svakodnevno bio izgubljen u studiju, zaključan sa
nizom zapanjujućih žena, tople kože ispod njegovih prstiju dok ih je
nameštao za kameru. Žene željne da se mole. Da se pomere kako god on
kaže. Da iskrivi njihova tela u primamljive, mučne poze koje su često bile
neprirodne i neudobne, i ni zbog čega drugog nego što im je on tako rekao.
Sve dok su bile ispred kamere, Wyatt je posedovao te žene, u
potpunosti i kompletno. Lagao bi sebi kada ne bi priznao da je na mnogo
načina foto snimanja erotski nabijena kao i profesionalne fotografije.
Dakle, da, razumeo je privlačnost, ali joj prokleto nikada nije podlegao.
Čak ni kada je većina njegovih modela bila kristalno jasna da su željne da
pređu iz njegovog studia u njegovu spavaću sobu.
Jednostavno je bilo previše dešavanja na ovom projektu.
Previše? Dođavola, sve se dešavalo na njegovom predstojećem šou.
Njegova karijera. Njegov život. Njegov ugled. Da ne pominjemo njegovu
ličnu štednju.
Pre osamnaest meseci, odlučio je napraviti eksploziju u svetu umetnosti
i fotografije, i samo za dvadeset sedam dana, saznaće da li je uspeo.
Očekivao je da bi ga uspeh mogao udariti kao kada top udari u vodu.
Toliko jako i brzo da bi svi u blizini završili poplavljeni, sa njim direktno
u centru, nepostiđen uzrok svih gužvi.
Ono čega se bojao je da će izložba biti ništa više nego žuborenje, kao
da je uradio malo više nego da je umočio svoj veliki palac duboko u bazen.
Iza njega, JP se nakašljao, oštar zvuk je povukao Wyatt- a iz misli.
Digao je pogled, video svaku od četiri žene kako bulje u njega sa nadom u
njihovim očima, i osetio se kao vrh štikle.
„Žao mi je što ste čekale, dame. Samo pokušavam da odlučim kako vas
želim.“ Govorio je bez ikakvih insinuacija, ali se slatka brineta ipak
zacerekala, a zatim odmah stisla usne i zakopala pogled u pod. Wyatt se
pretvarao da nije primetio. „JP, idi donesi moju Leicu iz moje kancelarije.
Mislim da hoću da slikam crno belo.“
Nije uopće tako mislio, ne baš. Samo je dobijao na vremenu. Govoreći
na dupe dok je odlučivao šta- ako bilo šta- da uradi sa devojkama.
Drski
Dok je govorio, okrenuo se prema devojkama, pokušavajući shvatiti
zašto je dođavola bio tako prokleto nezainteresovan za ijednu od njih.
Jesu li zaista bile neodgovarajuće? Tako neodgovarajuće za ulogu koju je
trebao popuniti?
Polako ih je obilazio, proučavajući njihove obline, njihove uglove, mekani
sjaj njihove kože pod prigušenim svetlom. Ova je imala nadahnut,
aristokratski nos. Ona široka, senzualna usta. Druga je imala oči spavaće
sobe koje su obećavale zadovoljavanje bilo kojih muških fantazija.
Četvrta, sa nevinim pogledom koja je praktično molila da je uprljaš.
Svaka je podnela portfolio preko svog agenta, a on je proveo sate nad
svakom fotografijom. Imao je jednu rupu koja je ostala za izložbu.
Centralni deo. Kičmu. Jedna žena koja bi usidrila sve njegove pažljivo
postavljene i snimljene fotografije sa serijom erotskih slika koje
jednostavno može već da vidi u svojoj glavi. Stapanje svetla i
performansa, tela i stava. Senzualnost uklopljena sa nevinošću podvučena
smelošću.
Znao je šta želi. Više od toga, negde u dubini svog uma, znao je čak i
koga želi.
Sve do sada, nije zalutala u njegov studio.
Ali bila je tu negde, ko god da ona bila; bio je siguran u to.
Jako loše je to što je imao samo dvadeset sedam dana da je pronađe.
Zbog toga je prestao blatiti modeling agencije, Iako je njegova ideja
za ovu izložbu uvek bila da koristi modele amatere. Žene čije su osobine
ili stavovi privukle njegovu pažnju na plaži, u prodavnici, gde god da je bio.
Žene iz njegove prošlosti. Žene sa njegovog posla. Ali uvek žene koje nisu
živele od njihovih tela. To je bilo obećanje koje je dao sebi od početka.
I evo ga, moli agente da mu pošalju svoje najsenzualnije devojke. Kršeći
svoja prokleta pravila zato što je očajan da je pronađe. Ta nedostižna
devojka koja se krije u njegovom umu, i koja možda, samo možda, ima
agenta i ugovor o modelingu.
Ali znao je da ona neće. Ne ta devojka.
Ne, devojka koju je želeo bi bila devica pred kamerom, a on je bio taj
koji bi prvi uhvatio tu nevinost. To je bila njegova vizija. Plan sa kojim je
bio u škripcu cedeći ga u etapama između njegovih redovnih komercijalnih
fotografisanja zadnjih osamnaest dugih meseci. Skoro dve godine noći u
Drski
mračnoj sobi preživljavajući na kafi i proteinskim pločicama jer nije bilo
vremena za naručivanje, a još manje za kuhanje.
Meseci planiranja i brige i težnje ka cilju. A ovi slatki, dragoceni trenuci
kada je znao- stvarno znao- da je bio na pragu stvaranja nečeg stvarno
spektakularnog.
Da, bio je iscrpljen. Ali skoro gotov.
Do sada, imao je četrdeset jednu sliku odabranu za izložbu, sve i jedna
savršena što se tiče njega.
Samo mu je trebalo konačnih devet. Taj poslednji set fotografija
njegove savršene žene. Fotografije koje bi konačno zapečatile njegovu
viziju- i devojke iz njegovog uma i onoga što je želeo da postigne svojom
samostalnom izložbom.
Mnogo se žrtvovao, i bio je konačno blizu. Tako prokleto blizu... i evo
ga sada, okreće svoje točkove sa modelima koje nisu ono što je on želeo i
trebao.
Jebiga.
Sa uzdahom isfrustriranosti, Wyatt je provukao prste kroz svoju
gustu, kratku kosu. „Ustvari, dame, mislim da smo ovde završili. Cenim
vaše vreme i vaše zanimanje za ovaj projekat, i ja ću pregledati vaša
portfolia i biti u kontaktu sa vašim agentima ako budete izabrane.
Slobodne ste da se obučete i idete.“
Devojke su se pogledale, zbunjene. Iz tog razloga, JP je izgledao
jednako zbunjen kada se vratio u studio sa Wyattovom Leicom
prebačenom preko ramena i visokom, poznatom crvenokosom pored sebe.
„Siobhan,“ reče Wyatt, ignorišući strepnju koja mu je rasla u stomaku.
„Nisam znao da smo dogovorili sastanak.“
„Mislio sam da ćeš uraditi seriju crno belih,“ JP reče u isto vreme,
držeći Leicu na način trećaka u Show- and Tell- u.
Devojke su prolazile ispred Wyatt—a skidajući svoju odeću, očigledno
nepouzdane.
„Završili smo,“ Wyatt im je rekao pre nego je usmerio svoju pažnju na
asistenta. „Imam sve što mi je potrebno da odlučim.“
„U redu. Naravno. Ti si šef.“ Ali dok je JP govorio, pogledao je na stranu
u Siobhan, čije ruke su bile prekrštene na grudima, čela izboranog sa
zbunjenošću ili dosadom. Verovatno obadvoje.
Drski
Ali Wyatt je morao to da joj pruži; zadržavala je svoja pitanja dok i
poslednji model nije ušao u hodnik koji vodi ka garderobi, dok se vrata sa
klikom nisu zatvorila iza nje.
„Dobio si što si trebao?“ upitala je, direktno u okvir. „Da li to znači da
je jedna od ovih modela devojka koju tražiš?“
„Je li to razlog zašto si ovde? Proveravaš moj napredak?“ Sranje.
Zvučao je kao mali dečak koji je kriv i stoji ispred direktora.
Siobhan se, hvala Bogu, samo nasmejala. „Pod jedan, shvatiću po
odbrambenom tonu da je odgovor ne. I drugo, ja sam direktor tvoje
izložbe tim više jer smo prijatelji. Zato shvati ovo u duhu prijateljstva
kada pitam, šta dođavola radiš? Imamo manje od mesec dana da povučemo
sve ovo zajedno. Zato ako nijedna od ovih devojaka nije ona koju tražiš,
onda mi reci šta mogu da uradim da ti pomognem. Jer ovo je i na meni,
sećaš se? Ako izložba propadne, obadvoje smo na gubitku.“
„Hvala,“ reče on suvo. „Cenim dirljiv i osećajan govor.“
„Zajebi emocije. Želim te na naslovnici svakog umetničkog i
fotografskog časopisa u zemlji, sa tvojom izložbom rezervisanom na
pozajmicu desetini muzeja i galerija u narednih pet godina. Brinula bi
manje da si emotivan. Samo želim da ovo razvališ.“
„Je li to sve?“ upitao je, boreći se sa osmehom.
„Dođavola ne. Hoću i promociju. Moja šefica razmišlja o selidbi na
Manhattan. Želim njenu kancelariju.
„Dobro je imati cilj,“ reče JP, okrećući glavu ka Wyatt- u. „Ja želim
njegovu.“
„Idi,“ reče Wyatt, vrteći palcem prema garderobi. „Isprati devojke
kroz galeriju,“ naredio je. Prostor je bio podeljen na njegov dvostruki
studio kojeg je krasio diskretni ulaz iz službene uličice, i novije
renovirane galerije i izloga otvorenog ka najprometnijoj trgovinskoj ulici
Santa Monice.
„Stvarno si gotov?“ navalio je JP. „To je to? Nijedan više snimak?“
„Nemam šta da vidim,“ reče Wyatt. „Idi. Proćaskaj sa njima da ne misle
da su protraćile vreme. Vidimo se sutra.“
„To je tvoj suptilan način da me se otarasiš, zar ne?“
„Nemoj biti smešan,“ Wyatt uzvrati. „Uopšte nisam bio suptilan.“
Drski
JP šmrcnu, ali se nije prepirao. Okrenu se ka Siobhan i nestade u
stražnjem hodniku.
„Pa kako mogu da pomognem?“ upita Siobhan kada je otišao. „Trebam li
dogovoriti audiciju? Nakon svega, znam dosta stvarno vrelih žena.“
To je bilo tačno. Siobhanina devojka, Casidy, primetno se pokazala u
emisiji. Ustvari je Wyatt upoznao Siobhan preko Cass, dok su obadve bile
u pozadini umetnosti radeći sjajan novi posao kao asistent direktora
Stark Centra za vizuelnu umetnost u centru Los Angelesa.
Prvobitno, Wyatt je zamišljao značajno manju izložbu postavljenu u
svom studiju. Lokacija je bila dobra, posle svega, očekivao je dosta pešaka
s obzirom da su ljudi mogli prošetati od Third Street Promenade. Pitao
je Cass da bude model pre osam meseci, ne samo zato što je bila
zadivljujuća, već zato što je poznavao kitnjastu tattoo umetnicu dovoljno
dobro da je znao da se neće protiviti bilo kojoj pozi koju on predloži, bez
obzira koliko provokativna bila. Cass nije imala stida u sebi, bila je više
nego sretna da šokira- sve dok je pod njenim uslovima.
Siobhan je došla sa njom, i pre snimka, Wyatt im je pokazao tri dela
koja je završio tako da Cass shvati njegovu viziju. To je bio prvi put da je
izneo detalje, i bilo je kao pročišćenje uma razgovarati sa Siobhan, koja
je govorila jezikom, i Cass, koja je i sama bila umetnica, iako ona kojoj je
platno bila koža a čiji alat su bili tinta i igle.
Objasnio je kako je prvobitno smo želeo pauzu od portreta i drugih
komercijalnih fotografskih poslova koji su podmirivali račune. I, da,
počeo je da smišlja umetničko ime za sebe sa svojim pejzažnim i gradskim
scenama. Taj uspeh je bio prijatan, ali na kraju nezadovoljavajući jer ti
predmeti nisu bili njegova strast. Bilo je lepote u prirodi, naravno, ali
Wyatt je želeo da snima telesnu, žensku erotiku na filmu.
Više od toga, želeo je da pokaže, da ispriča priču. Lepotu. Nevinost.
Žudnju. Ekstazu. Želeo je da vidi svet kroz oči ovih žena, i ženu kroz oči
sveta.
Na kraju, želeo je da podigne erotsku umetnost. Da je iskoristi da
otkrije o modelima više nego što su one bile svesne. Snaga i senzualnost.
Nevinost i moć. Strast i nežnost. Zamišljao je da iskoristi seriju
provokativnih, zapanjujućih slika da kontroliše publiku kroz priču izložbe,
Drski
šaljući ih na putovanje od nevinosti do razvrata i nazad, ostavljajući ih
bez daha sa željom i čuđenjem.
To popodne, Wyatt je razgovarao sa Cass i Siobhan više od sata.
Pokazujući im primere. Opisujući emocije koje je želeo probuditi.
Slušajući njihove predloge, zadovoljavajući se činjenicom da im se
očigledno dopao koncept. Završili su razgovor sa poziranjem Cass
narednih sat vremena kada je ispucao tri rolne filma, zasigurno snimajući
svoj najbolji posao do sada.
Zatim su otišli u Q, restoran i bar u Santa Monici poznat po svojim
martinijima. Nazdravljali su njegovom projektu, Cassinim slikama,
Siobhaninoj karijeri, i u vreme kada su priveli veče kraju, osećao se
prokleto dobro u vezi svog omiljenog projekta.
Sledeće jutro se osećao čak i bolje. Tada kada je Siobhan došla kod
njega sa zvaničnom ponudom Stark centra. Rekao je da na prvu, nijednom
ne razmišljajući da je čineći to vezivao drugu osobu svom uspehu- ili, još
više, svom mogućem neuspehu.
„Ozbiljna sam“, navalila je, kada se njegova tišina nastavila. „Šta god
želiš.“
„Naći ću je,“ reče Wyatt. „Imam vremena.“
„Ne mnogo,“ reče. „Potrebne su mi kopije unapred za katalog, da ne
pominjem sklapanje. Keisha već izgara,“ dodala je, pozivajući se na svog
šefa. „Obično ne presecamo ovako blizu.“
„Znam. To će biti- „
„Dvadeset sedam dana do izložbe, Wyatt.“ Mogao je čuti napetost u
njenom glasu, i mrzeo je sebe zato što je bio uzrok toga. „Ali na polovini
toga treba da pošalješ kopije. Ponestaje nam vremena. Ako ne možeš da
pronađeš devojku, onda trebaš samo da je nađeš. Žao mi je, ali-„
„Rekao sam da ću je naći. Moraš mi verovati.“
U tom trenutku, nije izgledala kao da je poverovala da brine o njenoj
zlatnoj ribici, ali na svoj račun, klimnula je. „Dobro. U tom slučaju, sve
što mi je danas potrebno je poslednja kopija da mogu da razmislim o
reklamnoj slici. Poslaćeš mi e-mail sa fajlom za katalog?“
„Naravno. To je to,“ dodao je, hodajući ka prekrivenom platnu
smeštenom na obližnjem zidu. Povukao je zavesu, otkrivajući crno belu
fotografiju žene koja se oblači u prirodnoj veličini. Na prvi pogled, to nije
Drski
bila njegova najuzbudljivija slika, ali to je bilo zbog zadirkivanja. Žena je
stajala u svlačionici, a između haljina i jakni bilo je sakriveno najmanje
desetak muškaraca koji su virili da bi je videli.
Međutim, žena je bila nesvesna. Savijala se, jednim stopalom na stolici
dok je pričvršćivala podvezicu. Pogled je bio iz pod uglom, tako da je je
publika na prvi pogled mogla videti samo njenu suknju, delić podvezice i
ženinu svilom obloženu nogu. Onda su primetili ogledalo iza nje. Ogledalo
koje je otkrivalo da nije nosila gaćice ispod kopče podvezice. Iako se
činilo da ništa nije prepušteno mašti, to i dalje nije bila naročito retka ili
erotska fotografija. A onda primetiš odraz ogledala u drugom ogledalu. I
još jedno. I još jedno. Svaki sa slikom te iste žene, u svakom po malo više
izloženosti, dok na kraju, kako su se ogledala približavala beskonačnosti,
žena je bila gola, zabačene glave, jedne ruke između nogu, druge na
njenom vratu. Svi ti muškarci iz ormara bili su tu na otvorenom, mazeći
je i zadirkujući svojim rukama.
Najvažnije, ogledalo je bilo tako duboko da si morao praktično da
nasloniš nos na njega da bi video.
Wyatt nije mogao dočekati da vidi koliko ljudi će to uraditi na izložbi.
„Ovo je fantastično,“ reče Siobhan sa iskrenim divljenjem u svom glasu.
„To je bila paklena fotografija za montirati a onda razviti. Puno rada
na montiranju u mračnoj sobi.“
„Mogao si je razviti digitalno.“
Nacerio se. „Ne. Neke slike da, naravno. Ali ne i ova. Koliko je u
proizvodu toliko je i u stvaranju.“
„Shvatam.“ Susrela je njegove oči, a poštovanje u njenima ga je
podsetilo zašto jednostavno nije uzeo slike za sebe. „Želim odmah da je
ponesem sa sobom i pokažem Keishi,“ dodala je.
„Uskoro.“ Iako su Siobhan i Keisha tražile od njega da dostavi svaku
kopiju do kompletiranja, Wyatt je odbijao, objašnjavajući da mu je
potrebna umetnost koja ga okružuje kako bi osigurao kontinuitet priče
cele izložbe.
A veličina platna i detalji načina na koji je baratao slikom u mračnoj
sobi bila je takva da duplikat nije bio adekvatan.
Drski
To je značilo da kada je Siobhan želela da vidi deo, ona je dolazila kod
njega. Sada kada nije samo sastavljala zvanični katalog, već i reklamirala
delove slika, često je dolazila.
Wyatt je bio nepopustljiv u tome da se ne otkriju slike pre izložbe, ali
Siobhanin tim mu je obećao da će brzo širenje kataloga biti čuvano pod
katancem i ključem. Najvažnije, promocija pre izložbe ne bi otkrivala
nijedno umetničko delo- dok bi u isto vreme, golicala umetničku strast i
izazivala prirodu.
Do sada, ne samo da su uspeli to da urade, već je kampanja postigla
uspeh. Galerija je otkrivala po jednu sliku mesečno- jednu od njegovih
fotografija, da, ali samo seksi delić prikazan kroz virtuelnu barijeru
preko slike. Jednom je bila žuta traka za upozorenje. Drugi put, bila je
to ključaonica na vratima hotelske sobe. Mudro, da, ali i efikasno. Wyatt
je već bio intervjuisan a izložba je objavljena i ni manje ni više nego u pet
lokalnih novina i magazina. Bio je pozvan u dve jutarnje emisije na dan
otvaranja izložbe.
Nije loše, uzimajući sve u obzir, rekao je Siobhan.
„Ako stvarno želiš da vidiš udarac na naš publicitet,“ odgovorila je,
„Trebali bi da stavimo tvoju babu na reklamu.“
„Ne.“ Reč je izletela brzo i čvrsto.
„Wyatt...“
„Rekao sam ne. Ova izložba je na mojim ramenima. Ne mogu da sakrijem
ko sam, ali ne moram to da reklamiram. Ako ubacimo boju baku,
angažujemo je na jutarnjim emisijama, nateramo je da peva Wyattove
hvalospeve, onda će svi doći. Znaš to.“
„Mmm, da. To je cilj. Da svi dođu na tvoju izložbu.“
„Želim da dođu zbog izložbe. Ne da se nadaju da će dobiti autogram od
Anike Segel.“
„Ali videće tvoju umetnost. Onda će se zaljubiti. Koga je briga šta ih
dovodi unutra?“
„Mene,“ reče i bilo je jasno da ne bi trebala da se raspravlja oko toga.
Bila je mirna još trenutak, verovatno pokušavajući sa nečim drugim, ali
ubrzo je zatresla glavom i uzdahnula. „Ti si umetnik.“ Namestila je facu.
„Imaš temperament da to pratiš.“
Drski
„Vidi, tako si me i uvalila da radim izložbu sa tobom. To neugodno
osećajno laskanje.“
„Smeješ se trenutku, Wyatt.“ Povukla je svoju tašnu na rame, a onda
pokazala prstom na njega. „Nemoj ovo da sjebeš.“
„Časna reč.“
„Onda u redu.“ Nagnula se da ga cmokne, ali ga je zagrlila. „Biće super,“
prošaputala je, a on je bio iznenađen koliko su mu značile te jednostavne
reči.
„Biće,“ složio se. „Sve što moram da uradim je da pronađem devojku.“
Pogledao je na sat. „Agencija šalje nekoga za pola sata. Nia. Mia. Nešto
tako. Ko zna? Možda će ona biti ta.“
„Držim palčeve.“ Osmeh joj postao opak. „Ali ako nije, samo reci reč i
udaviću se u traganju.“
„Nekoliko dana kao današnji, i nateraću te na to.“
„Par dana je sve što imaš,“ uzvratila je onda podigla ruke kao u
samoodbrani. „Znam, znam. Odlazim.“
Uputila se ka prednjim vratima, a on se vratio kopijama, kritički ih
posmatrajući. Trenutak kasnije posegnuo je za navlakama koje su
prekrivale kopije na istoj strani kao i prva slika, onda ih povukao,
otkrivajući slike u punoj boji ispod.
Pomerio se korak nazad dok je nastavljao sa analiziranjem, uveravajući
sebe da nema više šta da se popravi. Lagano, još malo se pomerio nazad,
želeći sve tri u vidokrugu, baš kao što bi ih i posetilac na izložbi trebao
gledati. Jedan korak, pa još jedan i još jedan.
Zastao je kada je čuo da se vrata iza njega otvaraju, proklinjući sebe
što nije zaključao kada je Siobhan otišla. „Jesi li nešto zaboravila?“
upitao je dok se okretao.
Ali to nije bila Siobhan.
To je bila ona.
Devojka koja je ispunjavala njegov um. Devojka koja je lovila njegove
noći.
Žena koja mu je trebala ako će izvući ovu izložbu na način na koji je
želeo.
Žena sa nekim širokim senzualnim usnama koje bi naterale muškarca
ludim i čvrstim, savitljivim telom, sa oblinama na svim pravim mestima.
Drski
Oči koje su mogle da vide kroz čovekovu dušu- i nevinog daha koji
govori da ne bi opravdala ono što bi tamo videla.
Sve to, začinjeno zločestim malim izazovom osmeha i seksi njihanjem
njenih kukova.
Bila je hodajuća suprotnost. Senzualna ali stidljiva. Seksi ali slatka.
Žena koja u jednom trenutku može izgledati kao model za naslovnicu a
onda sledeće kao da nikada nije učinila ništa glamuroznije od šetanja psa.
Bila je vrelija od greha, a u isto vreme bila je hladna kao led. Ona je
bila Kelsey Draper, a on nije pričao sa njom od leta pre njegove završne
godine, i kako je smatrao, to je bila vraški dobra stvar.
Oči su joj se raširile kada ga je pogledala, a usne su joj se zgrčile u
plašljivom osmehu. „Oh,“ je bilo sve što je rekla.
U tom trenutku, Wyatt je znao da je dobro i stvarno sjeban
Drski
2.
Oh.
Reči kao da su visele iznad nas unutar balona kao iz crtaća, mentalno
sam se zgrčio. Deset godina u ekskluzivnoj školi, postdiplomac u ranom
obrazovanju, dopunskim predmetima iz plesa i engleskog, i najbolje sa čim
sam počela je Oh?
I, da, znam da bi trebala malo olabaviti. Posle svega, bila sam
razoružana. Ne od izložene i senzualne umetnosti prikazane ispred mene,
već od čoveka koji je stvorio. Čoveka koji je razlog zašto su mi dlanovi
vlažni, bradavice čvrste, a moj puls udara staccato tempom u mom vratu.
Čovek koga sam jednom poznavala kao Wyatt Segela.
Čovek koga sam bila totalno nespremna videti.
Što znači da je Nia mora nešto ozbiljno objasniti. „Samo neki fotograf
u potrazi za modelom. Moj agent je rekao da je zarada sjajna, a s obzirom
koliko keša ti trba do kraja meseca, vredno je snimka. Pojavljuje se kao
W. Royce, ali ja nikada nisam čula za njega. A onda opet, koga briga ako
plaća?“
Nikada nije čula za tipa? O, molim te. Nija je model, Wyatt je fotograf.
Mogla je znati da ima umetničko ime. A onda je otišla i smestila mi.
Iskreno, možda ću je morati ubiti.
Prvo, pomislih, moram da dobijem ovaj posao. Moj brat Griffin je
preživeo sa opekotinama četvrtog stepena, i imam manje od mesec dana
da se pojavim sa petnaest hiljada dolara kako bi ga ubacila u proces na
eksperimentalni klinički test. Ne baš lak zadatak za moju platu
vaspitačice, čak i dodatni časovi plesa koje sam dodala u moj letnji
učiteljski raspored ne mogu me približiti tom novčanom zalogaju.
To je razlog zašto mi je moja najbolja prijateljica Nia rekla za audiciju
vredelo je pokušati. U redu, malo me je ubeđivala. Nisam bila baš potpuno
opuštena sa idejom da se pokazujem na ekranu. Ali sam se mentalno
ohrabrila. Očajna vremena, i sve to.
Drski
„Moj agent me rezervisao za snimanje donjeg veša,“ rekla mi je juče uz
piće na balkonu njene kuće na plaži. Mamac u zadnjoj sekundi.
Pretpostavljam da fotograf probija rok. U svakom slučaju, mislim da
treba da ideš umesto mene. Njegovo ime je W. Royce, mogu ti poslati
adresu i vreme.“
Moj stomak se uvrnuo na pomisao. „Jesi li ti luda? Ne mogu to da
uradim!”
Nia dramatično uzdahnu. „Zašto? Zato što bi to bilo pogrešno?“
Označila je zadnju reč prstima pod navodnike.
„Ustvari, da,“ rekla sam nepopustljivo. Nia me stalno zadirkuje onim što
naziva mojim povišenim osećajem skrupula. Ubeđena je da sam previše
ozbiljna i disciplinovana. Da moram odstupiti od moje sigurne rutine i
ponekad otkačiti. Ali ona je sto posto u krivu u vezi toga.
Znam bolje od ikog koju cenu platiš kada prekršiš pravila.
„Očekivaće mrak prekrasnu ženu koja zrači senzualnošću,“ rekla sam
pragmatično.“ A to sigurno nisam ja.“
„O, draga, molim te. Obadve znamo da si predivna. A gde ćeš drugo da
nađeš toliki novac tako brzo? Pogotovo otkad si tako tvrdoglava da
pozajmiš od mene.“
„Ti pretpostavljaš da ću dobiti posao.“ Za razliku od Nie, koja je model
od sedme, ja apsolutno nemam nimalo iskustva.
„Jesam li spomenula da si predivna? Samo zato što se ne razmećeš sa
tim, ne znači da nije istina.“
Prekrstila sam ruke da sakrijem nesvesno drhtanje. Ona greši, naravno.
Ne da nisam lepa- jesam. To je krst koji sam morala nositi ceo svoj život.
Ne, grešila je u vezi ostalog. Ali ja se jesam šepurila. Možda ne mnogo-
i samo jednom- ali to je bilo dovoljno, i otvorila sam Pandorinu kutiju loših
stvari da je još pokušavam zatvoriti.
Polizala sam usne, moje misli su se vratile mom bratu. Taj fotograf je
možda dogurao do krajnjeg roka, ali i ja sam. I ako postoji i najmanja
šansa da mi ovaj posao može donjeti novac koji mi treba, zar onda bar ne
dugujem šansu Griffinu da probam? Možda bi u normalnim okolnostima,
modeling donjeg veša bio previše oštar za moj senzibilitet. Ali ovo nisu
obične okolnosti.
Drski
„Ne mogu raditi seksi fotografije. Ne bi imala ideju kako pozirati,“
rekla sam, ali je mom protivljenju nedostajao naboj, i videla sam iz načina
na koji su Niine svetlucale da je znala da sam zagrizla mamac, sve što je
bilo potrebno je da me nagovori na to.
„To su samo komercijalne fotografije donjeg veša,“ slegla je ramenima
kao da je htela da kaže da to nije velika stvar. „Samo se pretvaraj da si
na plaži u bikiniju.“
Razmislila sam o tome, a onda klimnula. Nije kao da nikada nisam
pokazivala malo kože.
I imam bikini. Čak ga nosim i na plažu. U javnosti. Ponekad.
I posle svega što se desilo tada, nije li tu bila neka karmička pravda u
meni skidati moj donji veš zbog dobrog razloga? Nisam imala pojma, ali
za mene je zvučalo kao solidno opravdanje.
„Pored toga,“ Nia je nastavila, „profesionalni fotograf će imati
savršene manire u krevetu.“
„Nia!”
„Oh, za jebeno zdravlje, Kels. To je fraza.“
„Jezik.“
„Jebote, jebiga, jebiga, jebiga,“ ponavljala je. Nisam mogla pomoći
sebi- prasnula sam u smeh. „Voli me, voli moja prljava usta,“ rekla je.
„Volim te,“ priznala sam. „Bez obzira na prljava usta.“
„To je zato što sam tako prokleto, jebeno ljubazna.“ Đavolski se
osmehnula pre nego je uzela drugi gutljaj vina dok sam ja pokušavala da
se ne nasmejem opet. Bolje da je ne izazovem opet.
„Ozbiljno, Kels, biće lako. Dosta nalikuje plesu. Oblik i položaj i pokret.
Na mnoge načine modeling je kao koreografija. A videla sam te uniforme
u kojima vežbaš. Nije ostavljeno puno za maštanje, tačno?“
„To je drugačije. Kada plešem, obučem se da mi je udobno i lako da se
krećem. Tačnije, dozvolim sebi da budem neko drugi, neko ko je usklađen
sa euforijom muzike. Neko ko je spreman da otpusti konztolu, zato jer je
nit muzike uvek tu da me vrati i zadrži sigurnom.“
„Prestani sa raspravljanjem i probaj. Veruj mi, ovaj će posao biti dobar
za tebe. Možeš biti nevaljala na bebeći način, i sve to vreme možeš sebi
govoriti da činiš to zbog Griffina. Savršeno.“
Drski
„Pre svega, ovo radim samo zbog Griffina. Ne tražim opravdanje da bi
nosila mali bikini ili izbacila svoje grudi. Volim sebe. Volim svoj život.
Sretna sam. Udobno mi je sa tim ko sam.“
„Mislim da gospođa mnogo protestvuje.“
„O, popusti malo,“ pukla sam, osećajući da se branim bez razloga. „Ne
moram da uskočim u krevet sa frajerom na prvom sastanku ili-„
„Prvi sastanak? Probaj peti. Ili nikada. I zbog toga, kada si zadnji put
uopšte bila na sastanku?“
„To nije bitno,“ rekla sam, zato što stvarno nije. „Jednostavno nema
mnogo muškaraca koji me interesuju. I zašto uopšte izaći na večeru sa
totalnim kretenom, više manje spavati sa njim? I skrećeš s teme,“ dodala
sam.
Podigla je ruke. „Ti si ona koja je počela da priča o spojevima. Moj
zaključak je da je da samo treba da prihvatiš posao zato što ti je
potreban novac- ali i da se trebaš provesti.“
Uzela sam veliki gutljaj i iskapila svoje vino. „Sve o čemu brinem je kako
da nabavim dovoljno novca da omogućim Griffinu protokol.“
„Naravno. Tačno. Opravdaj to kako god hoćeš. Poenta je, ovo je solidan
dogovor. Na kraju krajeva, duguješ to sebi- i Griffinu- da odeš na
audiciju.“
Mislim trenutno na taj razgovor, i stojim ispred Wyattovog studija u
senci ovih senzualnih šokantnih fotografija. Fotografija koje me
prestravljuju, napravljene od čoveka koji me uzbuđuje.
Mislim na to i želim da potrčim.
Ali ne mogu. Zato što je Nia bila u pravu. Moram ovo da uradim. Moram
da uzmem ovaj posao. Što je značilo da nema izbora oko audicije, sa
Wyattom ili bez njega. To će verovatno ići bolje ako zapravo izgovorim te
reči. Što će, uzimajući u obzir koliko puta sam zamišljala da ga udaram,
biti iznenađujuće teško.
U mojoj glavi, uvek sam pametna i zabavna tokom naših zamišljenih
susreta u knjižarama i restoranima. A kada delimo sedišta na dugom
putovanju iz Los Angelesa do Australije, bar nisam umorna da pričam.
Nije da sam ustvari ikada letela u Australiju ali sam provela dobar deo
života igrajući se različitim fantazijama u svojoj glavi. A koja je svrha
fantazija ako ne možeš srediti greške iz prošlosti? Ako ne možeš biti
Drski
neko ko je malo drugačiji od tebe? Pogotovo ako nema paklene šanse u
stvarnom životu?
Tokom zadnjih dvanaest godina, preokrenula sam beskonačne varijacije
moje fantazije o Wyatt- u.
Ponekad bi progovorili samo dve reči. Ponekad, dozvolila bi mu da mi
plati piće. Jednom ili dvaput, pustila sam to i malo dalje. Ali čak i u mojim
fantazijama, ne mogu dozvoliti da budemo sretni do kraja života.
Zato što je između Wyatt- a i mene, nesretna priča, ne romansa.
Uzimajući u obzir sve što se desilo, kako je mogla i biti nešto drugo?
Sada, Wyatt je samo čioda na mapi mog života. Podsetnik kako stvari
mogu postati užasne, i zašto su pogrešne odluke, kao reklama, loše.
On nije čovek, on je koncept. Amajlija. Fantazija pomešana sa
uspomenama i ukrašena sa štrasom gubitka.
Nažalost, možda, ali to je Wyatt sa kojim se mogu izboriti.
Ali ovaj Wyatt? Onaj koji stoji ispred mene za zlatno smeđom kosom i
očima boje viskija koji može da vidi našu prošlost. Onaj čije mršavo telo
još uvek mogu zamisliti pritisnuto o mene, i čije se me ruke nekad činile
da se osećam sigurno. Onaj sa besmislenim osmehom koji je koristio da
mi srce zatreperi, a koje se sada uopšte ne smeje.
Momak koji je jednom izazivao da mi dah zastane u grlu kada bi ga
pogledala. Koji je sada muškarac koji korača sa samopouzdanjem i
gracioznošću i komanduje prostorijom samo zato što se nalazi u njoj.
Momak koji me naterao da prekršim sva pravila. Koji me naterao da
izgubim kontrolu.
Čovek koji me skoro uništio.
Taj čovek nije lak za upravljanje uopšte. Naprotiv, taj muškarac me
plaši. I upravo sada, ne mogu sebi pomoći a da ne pomislim da je dolazak
na ovu audiciju greška katastrofalnih razmera.
Da. Definitivno ću ubiti Niu. Šteta, stvarno. Jer kada ću naći vremena
da idem u šoping sa novom najboljom prijateljicom?
Još važnije, kako ću drugačije da zaradim petnaest hiljada do kraja
meseca?
Dok ja stojim tamo kao budala, on prekrsti ruke preko svojih grudi i
samo lagano nakrivi glavu. Tada sam shvatila da me posmatra sve vreme.
Bez da je rekao i jednu reč. Samo čekao. Kao da je sve na meni.
Drski
Pretpostavljam da možda i jeste.
Uzdahnula sam, terajući sebe da ne obrišem svoje znojave dlanove o
sivu olovka suknju dok sam se nervozno namejala. Gledala sam njegovo
lice, nadajući se povratnom kezu. Nekom nagoveštaju da je mislio na mene
zadnjih dvanaest godina. Znaku da se seća stvari koje smo izrekli, načinu
na koji smo se smejali. Načinu na koji smo se dodirivali.
Čekala sam i najmanji nagoveštaj da sam se zadržala u njegovom umu
onako kako se on zadržao u mom. Zato što jeste. Čak i onda kada je sve
bilo sjebano i užasno. Čak i nakon što sam sve uništila. Čak i kada sam
mislila da ne bi trebala, i dalje sam mislila na njega.
I sada, kao prokleti prosjak, tražim na njegovom licu znak da je i on
mislio na mene.
Ali nije bilo ništa za videti.
U redu. Dobro. Ok.
Pogledala sam prema zidovima, ali je to greška jer sam se odmah
izbečila u tri otkrivene fotografije koje su visile iza njega. One su sirove
uzbudljive, uznemirujuće i iskrene. Osećam kako odjekuju u meni,
pumpajući moju krv i izazivajući navalu uzbudljivih prijatnih ali i
zastrašujućih varnica struje u meni.
Brzo sam skrenula pažnju na Wyatt- a i pročistila grlo. „Pa,“ rekoh,
pokušavajući normalno da govorim. „Obično konkurišem za ples, ne kao
model. Šta želiš da radim?“
Možda sam umislila da sam brzo planula kada su se njegove oči još više
suzile i kada sam videla suptilno grčenje njegove vilice. „Kelsey,“ konačno
je rekao, a zvuk mog imena na njegovim usnama poslao je talas olakšanja
koji je prostrujao kroz mene. Na kraju krajeva, znam da me se seća.
„Da.“ Vedro sam se nasmejala, a onda sam se setila da ovo treba da
bude audicija.
Preletela sam po email adresi i telefonskom broju u njoj, i uplašeno
jurnula da mu odgovorim. „Ja sam.“
Nije je ni pogledao.
„Prošlo je puno vremena.“ Njegov glas je bio plitak. Čak.
„Jeste,“ složila sam se, pjevnim glasom i osetila sam se kao idiot. Ali
nije se činio kao da me je čuo. Umesto toga, odmeravao me je, lagano
ispitujući senzualno kao da se ruka pomera lagano po mom telu. Izdahnula
Drski
sam i osetila golicanje u grlu. Koža me zapeckala uz upozorenje, mogla sam
da osetim male graške znoja kako se pojavljuju na mom vratu, zahvalno
sakriveni ispod kestenjastih talasa preko mojih ramena.
Naterala sam sebe da ne prebacujem težinu s noge na nogu. Teško je,
jer se trenutno osećam kao izloženi modeli na fotografijama koje se
ogledaju na zidovima iza njega. A kada su Wyattove oči konačno susrele
moje, i njegovo proučavanje prekinuto, sigurna sam da u moji obrazi
procvetali u svetlu, razoružavajuću crvenu boju.
Još jednom sam uzdahnula predviđajući njegove reči. Očekivala sam da
kaže nešto o našoj prošlosti. Na kraju svega, da je lepo videti me posle
toliko vremena.
Nisam mogla pogrešiti.
„Šta dođavola radiš ovde?“ zahtevao je, kao da je bacio kantu hladne
vode po meni.
Stresla sam se. Ustvari sam se stresla kada je jeza prošla kroz mene i
trudila sam se da povratim moje misli, moju snagu, moj ponos. „J- ja
samo... dobro, posao.“
Stala sam uspravnije, boreći se sa novim talasom ranjivosti. Jer je
Wyatt bio opasan za mene, i stvarno bi trebala držati tu činjenicu na
prvom mestu u glavi. „Ovde sam zbog posla,“ ponovila sam, ovog puta
svežim i čistim glasom.
Izvadio je svoj telefon, dodirnuo ekran, onda me pogledao s mržnjom.
„Nia Hancock. Dvadeset sedam. Polutanka. Njen agent je zvao juče i
rekao da će je poslati ovamo.“
Oblizala sam usne. „Ona, hm, nije mogla da dođe. S obzirom da mogu
iskoristiti posao, došla sam umesto nje.“
„Ti si došla?“ ponovio je, gledala sam kako mu se smenjuju osećaji na
licu, počevši od iznenađenja, preko zbunjenosti, završavajući se nečim što
je ličilo nepogrešivo na bes. „Ti?“ Njegov glas je poprimio blag ton više
kao da se malo isključio.
Otvorila sam usta da odgovorim, ali je on nastavio pre nego sam zaustila
reč.
„Očekuješ da poverujem da Kelsey Draper želi da bude model. Jedan
od ovih modela?, dodao je, mašući rukama iza sebe misleći na tri
otrkrivene slike, veće od života na mnogo načina.
Drski
Polizala sam usne, a onda odmah požalila zbog nesvesnog poteza. Zato
jer nisam sigurna. Stvarno nisam uopšte sigurna.
Onda sam se setila Griffina. I novca. I činjenice da sam očajna.
I, da, i razmišljam o tim zastrašujućim varnicama koje struje kroz moju
krv. Ne bi trebala da to želim. U stvari, trebala bi zbrisati pravo kroz ta
vrata pre nego se sve opet sruši na mene.
Ali nisam. Umesto toga, pogledala sam u pod i promrmljala, „Da. To je
upravo ono što želim.“
Tih je, zato podignem bradu, nadajući se da može videti moju
odlučnost, ali nema ničeg toplog ili dobrodošlog u njegovom izrazu.
Naprotiv, ono što vidim na njegovom licu je bes. I kada se osmehnuo i
rekao, „Kakvu dođavola igru igraš ovaj put?“ znala sam da sam napravila
strašnu, užasnu, groznu pogrešku.
„Ne igram igru,“ pobunila sam se, ali je moj glas izašao drhtav umesto
jak. „Samo trebam- „
„Šta?“ zahtevao je. „Šta bi ti trebalo od mene?“
Oštrina u njegovom glasu je kliznula kroz mene i ja poskočih. Htela sam
sebi da objasnim, ali kada sam osetila da mi se suze nakupljaju u očima,
znala sam da nema šanse da se saberem. „Žao mi je,“ prošaputala sam
kada sam se okrenula da pobegnem. „Nikada nisam ni trebala da dođem
ovde.“
Drski
3.
Jurnula sam kroz vrata u uličicu baš kad su mi suze ozbiljno potekle. I
dok su se čelična vrata zatvarala, naslonila sam se na kameni zid i naterala
sebe da jednostavno dišem dok je moja krv pumpala venama, a slike tih
fotografija- i čoveka koji ih je uradio- punile moju glavu.
Iskreno, ovo je moja vlastita greška. Šta li sam mislila? Trebala sam se
okrenuti onog trenutka kada sam shvatila da je audicija za Wyatta.
Trebala sam trčati daleko i brzo i ne pomisliti dva puta.
Umesto toga, zadržala sam se, željna prepoznavanja od čoveka koji
jednostavno nije želeo ništa sa mnom.
Što bi trebalo biti u redu po meni. Posle svega, ako iko može srušiti moj
pažljivo izgrađen život, to je Wyatt. On je oličenje iskušenja, a kada sam
pored njega, moja samokontrola nestaje.
I ništa dobro ne proizilazi iz toga.
Ništa što traje, svakako. Činio je da se dobro osećam, to je sigurno.
Znala sam da kršim pravila, ali nije me bilo briga. Koliko je dobar bio strah
od kažnjavanja nasuprot njegovim iskrenim poljupcima? Njegova blaga
zabrinutost?
Kidao je moju kontrolu. Učinio da zaboravim moje prigovore. Pretvorio
moju snagu volje u kašu. Iako sam htela da ga okrivim, znala sam da je u
stvarnosti, sve bilo na meni.
Želela sam da budem loša- konkretno, želela sam da budem loša sa
Wyattom.
Čak i tada, znala sam da moram da platim. Naravno, trebala bi. Uvek
postoji cena kada prekršiš pravila. Zar nisam bila vaspitana po toj mantri?
Zar to nije bilo duboko ukopano u moju dušu?
Ali sve do Wyatta, nikada to stvarno nisam iskusila.
Možda nisam verovala u to.
Možda sam mislila da mogu izbeći sudbinu.
Ali karma je noseći invazivni izazov, a kada pokušaš da je prevariš,
uzima ono što joj pripada.
Drski
Već godinama se trudim da isplatim taj dug. I petnaest hiljada će otići
da popravi najveću grešku mog života.
Ili bi mogao. Ali sam se zaustavila, i u tom procesu sam uništila moju
jedinu šansu da nabavim toliko novca za kratko vreme.
Stomak mi se uzmućkao i žuč mi se popela u grlo kada me je jednostavna
stvarnost savladala. Ukopala sam se.
Nisam samo otišla od šanse da zaradim novac, potrčala sam.
Da li sam stvarno toliko osakaćena? Toliko krhka da bi se slomila od
hladnoće njegovog glasa ili leda u njegovim očima?
Posle svega, šta sam očekivala? Da ćemo se gledati širom otvorenih
očiju od iznenađenja i onda poletimo preko prvoklasno uređenog studija
jedno drugom u zagrljaj dok orkestar svira u pozadini?
Da će naša prošlost biti magično izbrisana i da će plave ptičice sreće
cvrkutati iznad naših glava dok izvode veselu melodiju?
Nema šanse.
Trebala sam ostati. Trebala sam ga pogledati u oči, reći mu da sam
došla zbog posla, i čvrsto ponoviti da prošlost nije bitna. Iznova i iznova
i iznova sve dok ga ne nateram da zanemari sve što se desilo pre i
jednostavno me ne angažuje.
Jer ja nisam došla u Santa Monicu da vidim Wyatt Segela ili W. Royca
ili bilo koje ime koje je želeo da koristi. Nisam došla zato što imam neku
skrivenu želju da svučem svoju garderobu ispred kamere. I najviše nisam
došla zbog neuspeha i praska koji me ispuni svaki put kada je Wyatt u
blizini.
Došla sam samo zbog novca. Zbog Griffina.
I nema šanse da dozvolim Wyattovom ledenom bljesku da me prestravi.
Potreban mi je ovaj posao, a njemu je potreban model. I zato ovo radim.
Mogu, i želim. Sa mojim energičnim govorom koji mi još uvek zvoni u glavi,
okrenula sam se i povukla da otvorim teška čelična vrata. Zaškripala su, i
kada sam prešla prag, Wyatt se još jednom okrenuo licem ka meni.
Stoji kao stražar ispred zida ukrašenog desetinama i desetinama
fotografija sa belim platnom. Znam šta se krije iza platna- slike žena
poput mene, provokativno postavljenih golih tela. I u jednom malom
trenutku, disala sam lakše. Uskoro, ove žene će biti izložene za svakog na
Drski
svetu da ih vidi, ali do tada, Wyatt ih je zaklonio. On ih štiti. Čuva njihovu
čast.
I sigurno čovek koji će zaštiti i mene, također.
Pročistila sam grlo i nabacila privremeni smešak. „Nisam trebala da
pobegnem.“
Istog trenutka, izraz zaštitnika u njegovim očima, zamenilo je nešto
što je ličilo skoro kao nada.
Ohrabrena, požurila sam. „Radi se o tome da mi stvarno treba ovaj
posao, a jasno si mi dao do znanja da ne želiš da me vidiš, i-„
„Shvatam.“ Krenuo je ka meni, a onda stao, gurajući ruke u svoje
džepove. Ukočio se. Više se ne nada; ako išta, on je neprijatelj.
Talas neprijatnosti pade po meni, i htedoh se udariti zato što sam ispala
takva glupača. Moje izvinjenje je bilo zbog bežanja pre dvanaest minuta.
Ali Wyatt je očigledno mislio da je izvinjenje zbog onog što se desilo pre
dvanaest godina.
Očekivala sam da traži da odem. Da mi kaže čvrsto i jasno da nemam
šta da tražim tamo.
Ali nije rekao ni jedno od toga. Sve što je radio je to što je gledao tako
duboko u mene da sam sigurna da je mogao videti u moju dušu.
Pomerila sam se od njegovog posmatranja, osećajući se ranjivo i
ogoljeno i izloženo. Želela sam da objasnim. Da mu kažem koliko sam
zbunjena. Koliko mi je značio. Kako loše sam sjebala. Koliko ljudi sam
povredila.
Ali nisam mogla. Reči jednostavno nisu dolazile. Umesto toga, jedino
sam mogla ispustiti lagani izdah pre nego sam izgovorila njegovo ime,
„Wyatt, ja-„
„Neću te angažovati, Kelsey. Da li si zaista očekivala da bi trebao?“
„J- ja nisam znala da si to ti,“ priznala sam.
„A sada znaš.“ Okrenuo se, ignorišući me.
„Dođavola, Wyatt !”
Zastao je. Oči su mu raširene, i mislim da je iznenađen koliko i ja sa
psovkom koja je pobegla sa mojih usana. Tinejdžer ustvari je ustao u meni,
ali moj otac nije ovde. Samo Wyatt, a moj ispad je bar skrenuo njegovu
pažnju.
„Potreban ti je model,“ rekoh. „Meni treba posao.“
Drski
„Ovo nije posao za tebe, Kelsey. Oboje to znamo.“
Podigla sam bradu. „Uopšte me ne poznaješ.“
„Ne, ne znam. Mislio sam da jesam,“ dodao je, njegove grube reči su me
slomile. „Ali dovoljno znam da ovo nisi ti.“ Pokazao je na tri fotografije
bez paravana. „Ili ovo,“ dodao je, skidajući još paravana na pod da otkrije
dve zakačene slike žena koje su potpuno gole, zureći u kamere bez imalo
srama, kao da poseduju ceo svet i sve u njemu.
„I sigurno ne ona,“ nastavio je, otkrivajući sledeću, onu u devičanskom
belom mladenkonom donjem vešu, vezanih šaka i zglobova crvenim
trakama, lica kako svetli u ekstazi. „Ili grešim? Da li je to stvarno ono što
želiš, Kelsey? Ili si ovde samo zbog još jednog dela mene?“
Još jednog dela mene? Nisam imala pojma šta pod tim podrazumeva, ali
ga ne pitam.
Ne mogu. Isuviše sam uznemirena načinom na koji moje srce luđački
lupa, i ne samo reagujući na talase zadržanog besa koji pulsiraju u ovom
čoveku, već i zbog slika koje je razotkrio. Odvažne žene. Drske žene.
Neustrašive žene koje traže- i dobiju- ono što žele. Ali to nisam ja.
Nikada nisam bila. Kako i mogu da budem kada znam jako dobro cenu koju
moram da platim?
„Pa?“ Wyatt je zahtevao, a kada sam ostala tiha, narugao se. „Kao što
sam rekao, ovo nisi ti.“
Nakostrešila sam se. „Da li si upravo to rekao? Da li mi ustvari govoriš
da bi se trebala sramiti što želim da poziram za tebe? Da bi se ove žene
trebale stideti svojih tela? Njihovih emocija?“
„Stideti?“ Zvučao je istinski iznenađeno. „Dođavola ne.“
„Onda šta?“
Prigušeno se smijuljeći, došetao je do mene. Zastao je na milimetar,
njegova neposredna blizina me naterala da okrenem glavu.
Kada se udaljio, krenula sam da izmaknem, ali sam ostala mirna. Ovo je
test, sigurna sam u to. I to onaj za koji sam odlučna da položim.
I zato, ne mogu da prigušim mekani izdisaj kada je nežno sklonio kosu
s mog lica, milujući vrškom prsta moje uho. Osetila sam taj dodir sve do
samog središta, i morala sam snažno stisnuti usne da ne bi zacvilela.
Drski
Lagano, prešao je vrhom prsta niz moju bradu, niz vrat, niže i niže dok
nisam prestala disati i bila mi je potrebna sva snaga da stojim mirno a ne
potrčim.
„Ono što ja kažem,“ rekao je dok je vrhom prsta podizao loknu sa mojih
grudi, „je da ne mislim da ćeš moći.“
„Mogu,“ rekoh, iako je moj glas izleteo drhtav i nimalo jak.
„Je li tako? Vaspitačica ima divlju stranu? Plesačica napušta početni
balet i pridružuje se malo egzotičnijim predstavama?“
„Kako znaš šta sam-?“
Ali nastavio je da priča s obzirom da ja nisam rekla ni reč. „Raspoložena
si da ovo radiš?“ upitao je, spuštajući ruke na moja ramena kada je stao
iza mene, tako da smo obadvoje bili okrenuti zidu sa izložnim slikama.
„Ustvari ćeš se otkriti pred kamerom? Za mene?“ Njegove ruke su
kliznule niz moja ramena dok je pričao, čineći teškim moju koncentraciju
na njegove reči, koje su se utopile od ključanja moje krvi.
„I nije samo tvoje telo izloženo, nego i ono što je u tebi. Jesi li
raspoložena da pokažeš tu vatru? Tu vrelinu? Da se izložiš sebe tek tako,
otvorenu i ranjivu, za svakog ko stane ispred tih fotografija? I za mene,
također, Kelsey. Možeš li da se izboriš znajući da ću te videti ranjivu i
osetljivu? I ne samo videti te. Da li shvataš da sam ja taj koji će te
odvesti tamo?“
Pomisao me prestravila- a ipak ne mogu poreći da je teror nijansiran
nečim drugim. Nečim zastrašujućim i uzbudljivim u isto vreme. „Mogu ja
to.“ Naterala sam reči preko suvih usana. „Nisam ista devojka koja sam
bila kada si me poznavao.“
„Zar nisi?“ Njegove ruke su se pomerile na moje bokove, vrhovi prstiju
odmarali su na ivici moje pubične kosti. Moja koža ispod njegovih vrelih
prstiju, ali to je vrelina koja se proteže između mojih butina koja me je
stavila u izrazito nepovoljan položaj, i pomislila sam da se pokušam
skoncentrisati, znala sam sa apsolutnom sigurnošću da ako će se ovo
spuštanje karata odlučivati hladnog razuma i bistre glave, izgubiću.
To nije prijatna pomisao, i naterala sam sebe da razmišljam o Griffinu.
O prošlosti. O novcu koji moram da zaradim. Čak i o mom spisku namirnica.
Sve o čemu sam mogla da mislim da bi blokirala način na koji me Wyattov
Drski
dodir tera da se osećam. Jer ono o čemu razmišljam je da bi još uvek
moglo biti nešto između nas.
Ono o čemu razmišljam je da možda želim tamo da budem.
I to su misli koje stvarno ne bi trebala imati.
„Moji modeli moraju biti izuzetni. Ne samo da pokažu strast, već i da
je osete. A poslednja žena koju biram mora biti iskrena sa svojim
emocijama. Sa svojom željom. Ona je centralni deo. Najjača i
najranjivija.“
„Mogu da se izborim sa svim što je potrebno,“ rekoh, nadajući se da
zvučim uverenije nego što se osećam.
„Tako kažeš, ali nisam ubeđen.“
Još uvek je iza mene, okrenula sam se da se suočim, iznenađena i besna
zbog njegove opuštene izjave.
„Da li ovako biraš te žene?“ zatražim. „Da li si ih dodirivao? Da li si
milovao njihovu kožu i šaputao im? Jer mislim da nisi.“
„U pravu si,“ reče, iznenađujući me.
„Znači kažnjavaš me.“
Nije sklonio pogled kada je rekao, „Možda.“
Steglo me u grudima i odmah sam požalila što sam bocnula zver. Nikada
nisam očekivala da će priznati, i sada zurim u prošlost o kojoj ne želim da
razmišljam, još manje diskutujem.
Duboko sam uzdahnula. „Onda si idiot. Treba mi posao. Tebi treba
model. Samo kvariš svoju izložbu odbijajući me.“
Njegova leva obrva se izvila, trik za koji sam mislila da je seksi do bola.
Sada, jedino što osećam je panika. I ne samo zato što mi treba ovaj posao
već i iz straha da će me poslati da idem. Ne, pravi izvor moje panike je
nešto mnogo dublje. Mnogo više neočekivano. I mnogo, mnogo strašnije.
To je Wyatt. To su devojke na zidovima. I to je taj kovitlajući vihor
emocija u meni koji ne razumem i odbijam da ispitam.
Zgrčila sam ramena, terajući sebe da mislim na nagradu. Na posao. Na
ček. „U redu. Kazni me svim što želiš. Samo mi daj šansu. Mogu ja ovo.“
Provukao je prste kroz svoju kosu, i nije više izgledao besan. Umesto
toga izgledao je povređen. Poražen. I znala sam da je to sve zbog mene.
Jer je stavio svoje srce na liniju jednom za mene i znam da sam ga
pokidala na delove.
Drski
„Mogu ja ovo,“ opet sam rekla, kao da će ga ponavljanje ubediti. „Samo
mi treba- „
„Možeš li? Slatka Kelsey Draper? Praktično si propala u zemlju kada si
opsovala pre par minuta. Ne verujem da postoji način da se možeš
postaviti tamo na način na koji ja želim.“
„Mogu. Samo treba da mi veruješ.“
„Ne verujem.“
„Onda mi dozvoli da ti pokažem.“
„Kako?“
To je baš dobro pitanjem i ono na koje ja nemam odgovor. A onda sam
se setila devojačke večeri na koju sam se dovukla prošle godine. „Znaš za
Xtasy?“
„Striptiz klub u Van Nuys- u?“ Nešto zabavno zaiskri na njegovom licu.
„To je prekoputa mog radara.“
„Večeras. 9 sati.“
„Zašto- „
„Samo budi tamo. I ponesi hemijsku. Zato što će ti trebati da potpišeš
ugovor baš tamo.“
„Ne zadržavaj dah,“ rekao je kada je napravio jedan jedini korak ka
meni, a prijatna ali nepoželjna toplina prostruji kroz mene.
Zakoračila sam unazad u nastojanju da zadržim razum za sebe, ali je
odgovorio na moj pokret. „Ovde sam na nišanu, Kelsey,“ rekao je,
približavajući mi se. „Potreban mi je neko od koga mogu da zavisim.“
Prisilila sam se da moja reakcija ostane blaga. On je tačno ispred mene,
i ako napravim još jedan korak nazad, imaće me zarobljenu uza zid.
„Ja sam pouzdana,“ rekla sam, ali umesto da zvučim čvrsto i odlučno,
zvučala sam zadihano i preneraženo.
„Prošlost bi predložila suprotno.“
Njegove grube reči su sletele na mene kao udarac u stomak, i borila
sam se sa potrebom da se savijem. Ili, još gore, da opet ne pobegnem kroz
ta vrata.
Osim što sam to već uradila, zar nisam? Otišla sam. Pobegla. I nikada
se nisam osvrnula.
„Prošlo je dvanaest godina,“ pukla sam, nesigurna da li sam više ljuta na
njega ili na sebe. „Ne dugujem ti objašnjenje.“
Drski
„Dovoljno pošteno,“ hladno je odgovorio. „Ja tebi ne dugujem posao.“
„Ne, ne duguješ. Ali ti je potreban model. A ja mogu da ga radim. Ti si
idiot ako me ne pustiš da ti to dokažem.“
„Nazivali su me i gore.“
Smireno sam izdahnula. „Molim te,“ preklinjala sam. „Večeras. Devet.
Neću te izneveriti.“
Nagnuo je glavu, tiho me posmatrajući. „Već si to uradila, Kelsey. Pre
mnogo vremena.“
Drski
4.
Dvanaest godina prije

„To je on,“ Grace je šapnula. „Visoki momak u tamno zelenim kupaćim

gaćama. Zar nije najfinija stvar koju si ikada videla?“
„O moj Bože! Tako je žestok. Jesi li stvarno pričala sa njim?“
„Pustio me preko reda kada sam ušla da uzmem dijetalnu kolu,“ reče
Grace, njen glas je zvučao kao da je upravo blagoslovio Papa.
„Nema šanse!” Marsha je vrisnula.
„Zašto!”
Preko dva stola, Kelsey Draper je držala pognutu glavu, nadajući se da
Grace Farmer i Marsha Greene neće pogledati i primetiti da je
prisluškivala kada je trebala da prebriše stolove pored bazena.
Obično je ignorisala decu članova. Posle svega, ona je bila radnik, a u
svetu Pacific View Country Club- a, radnici i članovi se jednostavno nisu
mešali.
Ali Grace je pričala o novom tipu- onom kojeg je Kelsey primetila kada
to jutro pravila kafu. Zbog svega toga, svi su pričali o novom momku i
njegovoj porodici, ali Kelsey još uvek nije uspela da čuje bilo kakav detalj.
Bilo je nešto u vezi njega, ipak. Susrela je njegove oči kada je
nadopunjavao termos za jednog od golfera, i stajao je nasuprot prozora,
verovatno čekajući svog oca. Trenutak je potrajao jedva sekundu, ali je
osetila udar struje kroz celo telo.
To je ispunilo, a osećaj je potrajalo satima. Toplo i utešno, kao sveže
pečena vekna hleba. Ali istovremeno grabežljivo i egzotično, kao indjska
hrana koju je njena maćeha obožavala, ona koja je bila tako ukusna, ali je
imala takav udarac.
Sve u svemu, zapalio je oluju senzacija unutar nje. Lepo, da, ali i
uznemirujuće.
I definitivno ne nešto što je navikla da doživi. Ne dugim udarcem.
Drski
I zato je htela da zna. I otkada su se Grace i Marsha prihvatile toga
da znaju sve o svakome, Kelsey nije samo mogla da ode. Ne i da propusti
šansu da sazna šta god može o svakome ko god da je bio.
Nakrivila je glavu tek toliko da ga još jednom pogleda. Nedavno je
izašao iz dubokog dela bazena, i stajao u redu za visoku skakaonicu,
njegovo preplanulo telo se presijavalo na suncu Santa Barbare. Dok ga je
posmatrala, posegnuo je i provukao svoje prste kroz kosu koja je sada
izgledala crna, ali ona je znala da će zasvetlucati zlatno smeđa kada je
sunce osuši.
Pretpostavila je da je godinu ili malo stariji od nje- šesnaest, možda
sedamnaest- i nikada u životu nije iskusila takav potres koji je osetila
kada je susrela njegov pogled.
Samo na trenutak, sklopila je svoje oči i pustila uspomenu da prokrstari
njom još jednom, slatka i mučna i strašna i fenomenalna. Htela je da je
okusi, jer je sto posto znala da koliko god daleko ona i ovaj momak odu,
jedan pogled preko kafića je sve što će ikada deliti.
„Draper!“ Glas njenog menadžera je presekao njeno sanjarenje i
poskočila je, posramljena što je prestala sa brisanjem i jednostavno
stajala naslonjena na sto, izgubljena u mislima. „Šta? Je li vreme za
dremanje?“
„Izvini“ Izvini“ Opet je prsnula stol i započela brisanje entuzijastično,
kao da radi na određenoj tvrdokornoj mrlji. Kada su njene oči bile
fokusirane na ploču stola, ponovo se uključila u razgovor devojaka.
„Stvarno ne znaš ko je on’“ Grace je govorila.
„Oh, izbaci to, već jednom. Samo mi reci.“
„On je Wyatt Segel. Možeš li verovati?“
Kelsey pogleda u trenutku kada je Marsha zatresla glavom, izvijajući
usne mršteći se. „Ko je to?“
„Oh, moj Bože! Da li ti živiš ispod kamena? On je kao totalno poznat. Ili
bar, na kraju, jeste njegova porodica.“
Marsha je nabrala nos. „Pa, sladak je i sve to, ali nisam ga nikada videla.“
„Ne njega, njegovu baku. Pa, i njegovu mamu, također. Ona piše
scenarija ili tako nešto. Ali njegova baka je ta koja je stvarno velika. Ona
je Anika Segel.“
„Um?“
Drski
„Ti stvarno živiš na drugoj planeti. Stvarno ne znaš ko je to?“
Kelsey nije uspela čuti Marshin odgovor jer je par koji je sedeo na
udaljenoj strani dela za ručak zvao da priđe i pobriše malo vina koje su
prosuli. Nije da joj je trebalo da čuje. Znala je sve o Aniki Segel, omiljena
zvezda njene maćehe, i jedna od Holivudskih najvećih zvezda od Zlatnog
doba. Kelsey je desetinu puta videla na televiziji, ali nikada o njoj nije
razmišljala kao o stvarnoj osobi. Nekome ko ima dom i porodicu i možda
psa.
Još uvek je razmišljala o porodicama dok je nosila krpe kisele od vina
preko do autobuskog platoa. Kelsey nije poznavala ni baku ni svoju majku
koja je umrla kada joj je imala dve godine. Pitala se kako je Wyattu imati
poznatu baku i deku. Teško, pretpostavljala je. Čak i prvi njegov dan na
novom mestu nije mogao ostati nepoznat. Ali lakše je, također, jer će ljudi
bar pričati o njemu, a već su ga smatrali interesantnim.
Niko nikada nije smatrao da je Kelsey interesantna. Zašto i bi? Bila je
tinejdžerka koja se budila, odlazila na posao sa svojim ocem, a onda
odlazila kući. Tri dana nedeljno je odlazila na časove plesa, ali je ona bila
jedina u odeljenju koja je bila ozbiljna u vezi plesa. Druge su devojke bile
tamo samo da bi se proveravale u ogledalu.
Kelsey nije mogla da razume kako su bile tako opuštene. Ona je morala
da se svađa da bi otišla na čas. Da ubedi oca da hulahopke i helanke služe
svrsi. Čak i tada, morala je da obeća da će nositi suknju preko toga dok
vežba, jer je to bio jedini način da je pusti da ide. „Žena ne bi trebala da
pokazuje svoje obline na taj način,“ insistirao je. „Može da se desi zločin.“
„U sobi sam samo ja i gomila devojaka.“
„Stvara se navika.“
„Plesna navika, tata. Nema ništa loše u plesanju.“
„Vidiš, slatkišu. Kažeš da se ponašam prema tebi kao prema maloj
devojčici, ali kada kažeš takve stvari to dokazuje da si još uvek isuviše
mlada. Postoje razne stvari koje su pogrešne u plesu, a uskoro ćeš
naučiti.“
„Zašto mi onda dozvoljavaš da idem?“ Odmah je zažalila zbog pitanja,
uplašena da je sama upropastila omiljene časove.
„Kako ćeš drugačije naučiti šta je dobro, a šta loše? Moraš da znaš.
Moraš biti čista. Ne smeš da odrasteš i da nalikuješ svojoj majci. Žena
Drski
poput nje... pa, ljudi budu povređeni. Ali ja te volim, devojčice. Volim te
tako prokleto puno, i pazim na tebe. I zato ne brini, šećeru. Tata će uvek
biti ovde da ti pomognem.“
Debela suza se skotrljala niz njen obraz, iznenađujući Kelsey iz
prošlosti. Ceo njen život, želela je da je poznavala svoju pravu majku, ali
Kelsey je imala dve godine kada je Annie Draper umrla, i na mnogo načina
je se činila kao mitska osoba. Neko dalek i imaginaran.
Leonard Draper se oženio Tessom samo dve godine kasnije, donoseći
malog dečaka sa sobom. Što se Kelsey tiče, Tessa je bila njena majka a
Griffin je bio njen brat. Posle svega, imala je četiri godine kada su Tessa
i Leonard stavili Griffina u njene ruke i rekli joj da je ona sada starija
sestra, sa svim odgovornostima koje dolaze sa tim.
Griffin!
Pogledala je na sat, videla je da kasni, onda se ugrizla za usnu da
zaustavi psovku koja je htela da izleti iz njenih usta. Njen otac bi bio
pogođen kada bi opsovala, i iako je skoro imala šesnaest, bilo je nekih
prekršaja zbog kojih je još uvek kažnjavao.
„Gotova sam,“ povikala je dok je skidala kecelju i predala je
iznenađenom dečaku iz autobusa. „Vidimo se sutra!“
Njen otac je radio ovo leto u klubu kao privremeni pejzažista, što je
značilo da je mogla imati posao u restoranu. Tessa nije radila- njen otac
je rekao da muškarac treba da obezbedi ženu- ali iako je bila kod kuće,
Leonard nije želeo da Griffin bude kući celo leto. „Ona sada ima dvanaest.
Ne može biti neka devojčica provodeći celo vreme sa mamicom. Ne moj
sin.“
Zbog toga je Griffin upisan u kamp teniskog kluba, iako to sebi nisu
mogli priuštiti. I otkako se Kelsina smena završila dvadeset minuta pre
nego Griffinov kamp, bila je zadužena da ga pokupi i da njih dvoje
bezbedno stignu kući.
Posao za nju. Kamp za njega. Znala je da bi trebala biti uznemirena zbog
toga, ali je bar bila van kuće. I bar je zarađeni novac bio njen, nije da ga
je ikada potrošila. Štedela je da ode u New York na plesnu akademiju kada
diplomira. Biće na pozornici. Biće izvanredna. I na kraju će njen otac
videti da ona stvara lepotu, a ništa nije bilo loše u tome.
Drski
Pa kako je mogla da osuđuje Griffinove časove tenis kada je ona radila
prema svojoj budućnosti? Osim toga, obožavala je Griffin- a, iako je on
bio dosadni mali brat. Gledati njegovo uzbuđeno lice svaki dan bila je
jedna od stvari kojoj se najviše radovala.
Sada je trčala kroz kapiju koja je okruživala prostor oko bazena, a
onda pretrčala dužinu zgrade za rekreaciju. Bila je upravo iza ugla da
može krenuti stazom prema teniskim terenima kada je udarila u nešto
tvrdo, posrćući unazad, onda se srušila na gomilu granja i osramotila na
betonskom trotoaru.
„Oh, čoveče! Žao mi je.“ Nizak, melodičan glas je došao odnekud iznad
nje, umirujući je bez da je dodirnuo. „Jesi li u redu?“
Podigla je pogled, u početku videći samo ruku ispruženu ispred sebe.
Uzela je, i šok od dodira oborio je celu kao da već nije bila na podu.
On.
Znala je to i pre nego je okrenula glavu dok se dizala. Pa čak i pre nego
što je videla svetlost u njegovim očima, neodlučan osmeh na njegovim
usnama.
Povukao je, i pocrvenila je od glave do pete, onda zadrhtala kada je
spustio svoju slobodnu ruku na njen struk da je održi.
„Ti radiš u kafiću?“
„J- ja izvini, šta?“
Oči su mu se suzile. „Jesi li sigurna da si ok?“
Mislim da nikada više neću biti.
„Naravno. Da. Mislim, moj ego je više ranjen nego moja zadnjica.“
Zakoračila je unazad, van njegovog dodira. Zažalila je zbog gubitka
kontakta, ali je morala povratiti racionalne misli. „Nisam gledala gde idem.
Bila sam u žurbi.“
„Primetio sam. Moraš negde da budeš.“
„Moram. Treba da pokupim brata.“
Klimnuo je. „Šteta.“
„Šteta?“
Rupica je bljesnula sa njegovim brzim osmehom. „To znači da nemaš
vremena da uzmeš malo pomfrita sa mnom.“
„Oh. Ja-„ Progutala je svoje reči kada je panika počela da raste. Nije
znala kako da razgovara sa njim. Nije znala kako uopšte da razgovara sa
Drski
momcima, pogotovo onim koji su je terali da se ovako oseća, na način na
koji ne bi smela da se oseća. Na način za koji bi njen otac rekao da je
opasan za devojku.
„Žao mi je,“ konačno je promrmljala u svoje cipele. „Kasnim. Stvarno
moram da idem.“
A onda je potrčala, označavajući to da se ne okrene. Da ne misli na
njega.
Ali taj osmeh- i ta rupica- nastanila je njen um.
Drski
5.
Oštar zvuk sirene trgnuo me iz sanjarenja, i cimnuh prednjim točkom
u jednu stranu, jedva propuštajući BMW koji se približavao sa moje desne
strane dok sam pokušavala da promenim traku.
Čvršće sam stegla volan, moje srce je lupalo u grudima dok sam lagano
upravljala kabriolet Mustangom iz 1969- te preko dve trake do parkinga
Ralphove prodavnice. Stala sam na obeleženo mesto, ugasila motor, i
spustila svoje lice u dlanove.
Šta dođavola nije u redu sa mnom? Ja sam oprezan vozač, uvek sam
bila. Ne kucam poruke, ne razgovaram telefonom, ili gubim u mislima dok
vozim. Išla sam na časove. Pogledala sam Edove snimke za vozače. Znam
šta se može desiti ako nisi oprezan na točkovima. I definitivno nisam od
onih ljudi koji veruju da im se loše stvari nikada neće desiti.
Znam bolje, posle svega. Već sam jednom naljutila sudbinu. Nisam
sklona tome da to opet uradim.
Da ne pominjem činjenicu da je Griffin sam prepravio ovaj auto i
poklonio mi ga za moj dvadeset peti rođendan. Sa svojom nebeskoplavom
bojom, sjajnim hromom i belim kožnim presvlakama, to je najlepši auto
koji sam ikada videla. Zato nema šanse da bi rizikovala da ga ogrebem, a
kamoli da ga razbijem. Nazvala sam je Plava, i totalno ga razmazila.
Redovno održavanje. Mesečno detaljisanje. I apsolutno ne neoprezna
vožnja.
Griffin mi uvek govori da ne dopuštam Plavoj da živi do punog
potencijala, iako to obično kaže posle par pića i svojim suženim očima
laserski fokusiranim na mene. Mada ga ignorišem. U isto vreme nesumnjiva
istina o autu i još suptilnija optužnica mog života.
Pa, usprkos Griffinovim ponovljenim protestima da je motor san i da bi
trebala odvesti Plavu u pustinju, staviti maramu preko moje kose, i
spustiti krov, ja mislim da smo Plava i ja dobro.
Ili smo bar bile dok je gotovo nisam odvezla u stranu srebrnog Beemer-
a. Ali to nije bila moja greška. Ne sasvim.
Drski
Taj mali bliski promašaj je sav njegov.
Wyatt.
Još jednom, ispunio je moju glavu. Još jednom me naterao da izgubim
kontrolu.
On je opasan. Za mene, za moje srce, i za sve oko mene.
Sa uzdahom, pustila sam glavu da padne nazad na kožu. Isključila sam
klimu, i sunce je udaralo na mene, vraćajući moje misli nazad na leto pre
nego sam okrenula šesnaestoj.
Bila sam srećna- tako jako srećna. Sve do trenutka kada nisam. I sada
evo me, stavljam sve svoje nade u ruke čoveka kojeg poznajem samo toliko
da bi trebala da pobegnem od njega.
Ali ne mogu.
A tajna, užasna, duboka tajna da nisam sigurna da to želim.
„Kelsey,“ rekoh nebu. „Ti si nered.“
Namrštila sam se. Da budem malo preciznija, ja sam nered koji bi
trebao da se skine ispred ko- zna- koliko- mnogo zblanutih muškaraca.
Prosto, ja sam luda osoba.
Određena. Ali luda.
Sela sam uspravno i zgrabila telefon da pozovem Niu. Ne samo da bi
trebala da je sažvaćem zato što mi nije rekla da je W. Royce Wyatt
Segel, već i zato što mi treba njen savet za garderobu. Jer usprkos
bilionskim plesnim recitalima tokom mog života, nemam ideju koji od mojih
kostima bi trebala nositi koji se skida pogledom.
Nažalost, dobila sam samo njenu govornu poštu, i posle ostavljanja
poruke, spustila sam svoj telefon nazad u torbicu.
Da li stvarno prolazim sa ovim?
Pitanje glasno odjeknu kroz moju glavu, a odgovor dođe brzo kao na
točkovima. Ja sam.
A Wyatt- u je bolje da se pojavi. Jer ako on nije u publici, nemam sreće.
Sa grimasom, posegnula sam za ključem koji je još uvek viseo u bravi.
Vreme da idem kući, isplaniram svoj ples, odaberem kostim, i
hiperventiliram.
Kada bi me tata sada mogao videti...
Drski
Pomisao je odjeknula u mojoj glavi, kao nedopustiva iritacija koja se
nalazi u mojoj glavi još otkad sam izvalila svoj plan Wyatt-u. Kao šljunak
u teniskoj cipeli. Uvek tamo, ali ponekad bolniji od ostalih.
Ali tata ne može da me vidi. Tata je u Georgiji radio kao panorame za
istu trgovačku razvojnu kompaniju u kojoj je zaposlen sad već preko
deset godina. Znači on nema šanse da zna šta radim, još manje da sam
striptizeta. I ako ikada dozna...
Pa, do tada, već ću imati novac i Griff će započeti protokol a ja ću
najavljivati oluju njegovog neodobravanja.
Nije da mi laganje dobro leži- to je još jedna stvar koju nikada ne
radim, jer još uvek mogu da osetim žaoku tatinog kaiša jako dobro. Ali u
ovom slučaju ja ne lažem. Ja samo ne pričam.
Okrenula sam očima, nezadovoljna sama sa sobom. Moj tata ček nije ni
u državi, a ja smišljam izgovore. Nije da sam iznenađena. Nervozna sam
zbog večeras, i moj um skače na različita mesta. Bilo šta da me zadrži od
razmišljanja o mom seksi plesu- ili o muškarcu za koga ću ga otplesati.
Na putu sam da se vratim iz svemira i stignem kući kad mi telefon
zazvoni. Skrenula sam u park i posegnula za tašnom, verovatno je Nia.
Nije, ipak. To je broj koji ne prepoznajem, i pošto sam se skoro prijavila
za posao učiteljice i tri različita plesna studia u Valley- u, odgovorila sam
hrapavim glasom, „Kelsey Draper.“
„Ne znam je li ovo dobra ideja,“ reče Wyatt, kao da smo već usred
razgovora.
„Verovatno nije,“ priznala sam. „ali mi je potreban novac, i ovo je
najbolja ideja koju imam.“
„Hmmm,“ on reče, više kao kroz izdah i činio se pomalo tužan.
Pokušala sam ostati tiha, očekivajući da on nastavi, ali nisam mogla
držati zatvorena usta.
„Dolaziš večeras, u redu? Daćeš mi šansu?“
„Zašto si trčala? Nazad u santa Barbaru. Zašto si pobegla?“
Pitanje je tako neočekivano, gurnulo me nazad u sedište. Sedela sam na
trenutak zapanjena, a onda tiho odgovorila, „Da li je važno? Već sam se
izvinula.“
Nasmejao se, grubim zvukom u grlu. „Čak i sada, ne možeš da se držiš
toga. Ili još uvek igraš istu prokletu igru.“
Drski
„Kakvu igru?“ Pitam, podsećajući se na njegovu besmislenu izjavu od
pre. „O čemu pričaš?“
„Hajde da ne idemo tamo, Kelsey. Ako ćemo da uradimo ovo, hajde bar
da budemo iskreni.“
„Uradimo ovo?“ uzvratila sam, moja narav se rasplamsala. „Da li to znači
da me angažuješ? Jer ako ne, nisam sigurna šta ovo znači.“
Nije odgovorio, i ovog puta sam to bila ja koja se ruga.
„Znaš šta?“ zahtevala sam, svirepost u mom glasu se ispunila iritacijom.
„Bio si nepravedni sin- pa, ti si kreten.“ Požurila sam pre nego pogura
raspravu. „Možda sam onda zajebala, ali nisi bio baš nedužan. I ti si isto
zajebao.“
On je totalno tih. Nema zvukova neverice. Nema smejanja. Nema
disanja.
Sklonila sam telefon od uha i pogledala ekran, pitajući se na trenutak
da li mi je prekinuo vezu. Ali veza je čista, ima četiri linije mreže.
„Halo?“ pritisnem.
Njegov odgovor je jednostavna reč koja se čini krhka nasuprot težini
njegovog razgovora. „Kako?“
Nisam trebala ništa reći. Znala sam to. Ali sada kada sam ga opet videla,
sve je tako sveže. Tako bolno.
Ali nasuprot mojoj boljoj proceni, prošaputala sam, „Kada sam otišla.
Nisi čak ni pokušao da dođeš za mnom.“
Čula sam kako je izdahnuo, ali nije progovarao.
„Wyatt?“
„Devet sati? To je vreme koje si rekla, tačno?“
„Da li to znači da dolaziš?“
„Mislim da ćemo saznati,“ rekao je, a onda se veza prekinula.
Drski
6.
Mislim da ćemo saznati.
Satima kasnije, njegove reči su još uvek odzvanjale u mojoj glavi dok
koračam po skučenoj garderobi u bekstejdžu X- tasy- a. Nas pet je
stisnuto zajedno, okružene maglovitim ogledalima, mračnim osvetljenjem
i otrcanom mijazmom slatkog ulja za telo i očajem. Iza crne zavese,
muzika odjekuje kada prva učesnica izađe mešajući svojom žljebastom
stvarčicom.
Bila sam ovde samo jednom, ali nikada u bekstejdžu. Niina prijateljica
Gerrie- koja se bori da bude modni dizajner- se trebala udati za advokata
koji je pregovarao o njenom ugovoru sa jednim od domaćih šoping kanala.
S obzirom da je Nia bila zadužena za zabavu za devojkom sve smo
odvučene u X- tasy na Naughty Girls Amateur Hour, gde je Gerrie
preuzela otvaranje nastupam sa dodatkom više od pet Cosmopolitans- a i
tri probna pucnja u lampu.
Protestvovala je, ali je konačno priznala govoreći da bi novčana nagrada
bila zgodna tokom njihovog medenog meseca u Monaku. I zato što je
obećala svom budućem mužu da će predstaviti neke od plesova koje je
videla na devojačkoj večeri. „Možda je to zvučalo kao mala zabava,
također,“ dodala je, pre nego što je sakupila sve kostime iz torbe sa
donjim vešom koje je Nia donela iz tog razloga.
Gledala sam, pomalo ljubomorna, govoreći sebi da sam samo bila zavidna
činjenicom da je ona plesala, stvar koju volim najviše na svetu i imam tako
malo vremena da očekujem kada podučavam tokom leta.
Ali bilo je više od toga. Bio je to način na koji je publika odgovorila, i
zvuk za koji sam znala da je morala osetiti zbog energije. To je bio osećaj
kretanja kroz prostor, i van kontrole tog prostora i vlastitog tela,
stvarajući nešto što drugi ljudi smatraju senzualnim ili ipak provokativnim
ili uzbudljivim ili jednostavno simpatičnim.
Više od svega, ipak, bila sam ljubomorna na činjenicu da je posedovala
nešto što ja nisam mogla. Da je ustala i priznala da bi bilo zabavno
Drski
zaplesati na toj pozornici. Biti malo pripit i pomalo divlji i samo se lepo
provesti. Biti sirova i izgubiti se.
Plesati da izraziš svrhu toga da muškarac bude vreo i uznemiren.
Muzika bledi, otvarajući put zvižducima i aplauzima. Glas šankera koji
je i voditelj zatreštao je kroz ozvučenje, ohrabrujući muškarce u publici
da pokažu svoj glas čvrstim, hladnim novčanim depozitom u kofe koje
konobarice nose okolo.
Obično, muškarac bi izrazio svoje odobravanje kačeći novčanicu u
tange plesačice, ali je to protiv pravila tokom amaterskog časa. Svaka
devojka ima određenu kantu, i koja ima najviše novca na kraju pobeđuje i
osvaja sve što je u njoj. Nameravam da pobedim, naravno. Iako sam ovde
došla zbog audicije za Wyatt- a, sve dok Griffin nije i zvanično u
protokolu, izmamiću svaki peni koji mogu.
I, isto tako, dok god je reč o plesu, možda sam malo kompetativna.
Počinje amaterska tematska muzika- neprijatna elektronska melodija-
i trenutak kasnije zavesa zaleprša kada devojka koja je upravo završila
kliznu iza scene.
Njena koža svetluca od znoja zbog napora, ali ona se osmehuje, tako da
sam morala pretpostaviti da misli da je bila dobra. Ima dugačke, vitke
butine i plesačko telo koje je prilično slično mome, i ja sam se namrštila,
jer bi mogla biti prava konkurencija za mene.
Također ne mogu da ne primetim da je ona praktično gola, skinula se do
kraja- ozbiljno, ništa- samo par crnih uskih gaćica.
Leptirići koji su ljeno pravili piruete u mom stomaku zadnjih sat
vremena pretvorili su se u jazavce, grebući i okrećući se i tukući se.
Mislim da ja ovo ne mogu. Kako k vragu mogu ovo uraditi?
Duboko udahnem. I onda opet, zbog dobre mere, još jednom. Zato što
mogu.
Mogu, i hoću. To je zbog Griffin- a. To je zbog para. I samo treba da
držim pogled na nagradi.
Voditelj najavljuje ime sledeće devojke, i dok se ona šepuri na bini uz
zvuke Madonine Like a Virgin, provirim kroz rupu na zavesi, tražeći
Wyatt- a u publici.
Ako je tamo, ja ga ne vidim, i sveži talas emocija prostruji kroz mene
Razočarenje.
Drski
Smestilo se u moje vene, uvlačeći me unutra. Savila sam se, istežući
svoje mišiće dok sam govorila sebi da sam samo razočarana jer ako se on
ne pojavi, to znači da neću dobiti posao. Tako da je moje razočarenje
zbog novca. Zbog Griffina i protokola. I u činjenici da je moj zadnji plan
da ga dovedem ovamo propao u jarak.
Rekla sam to sebi, ali naravno da je to laž.
Ustvari, razočarana sam jer neću opet osetiti njegove oči na sebi. Da
neću iskusiti to peckanje zbog svesnosti da je u blizini, način na koji sam
se vratila kada nije više bilo tame između nas.
Pomerila sam se na razumno čisto mesto na podu i sela, rastežući moje
noge široko i savijajući u struku dok moje čelo nije na mom kolenu a moje
ruke ne pokriju loptu na mojim stopalima. Ostajem rastegnuta, osećajući
prijatnu zategnutost, laganu vatru dok moji mišići oživljavaju, spremni za
nastup.
Već sam zagrejana, naravno, ali mi treba nešto da mi skrene misli. Jer
bez obzira koliko želim da se pretvaram da je ovo samo zbog novca i plesa,
to je zbog Wyatt-a. Naravno da jeste. I umesto što bežim od te neugodne
male činjenice, moram da budem kao Gerrie. Moram samo da ga imam.
Da ga imam jer me uzbuđuje biti pored njega. Da mi nedostaje način na
koji me čini da osećam. Način na koji smo se smejali.
Možda to nije bilo ništa više od letnje tinejdžerske zezancije, ali tako
nije onda izgledalo. A ne izgleda ni sada.
I zato večeras plešem za njega. Za onog Wyatt- a kojeg sam poznavala.
Za momka kojeg sam možda volela.
Plešem za uspomene. Način na koji me je pogledao sa mešavinom vreline
i nežnosti kada sam lagano raskopčala moju letnju haljinu. Način na koji
me je naterao da se osetim lepom i egzotičnom i strašno seksi čak i u
belim pamučnim gaćicama i običnom, neobrađenom grudnjaku.
Priznaj to, Kelsey, naredila sam sebi. Ovde si zbog uspomena- zbog
muškarca- koliko i zbog para.
I to je istina. Stvarno jeste.
I to tako nije dobro.
Nia je rekla nešto prilično slično tome kada mi je uzvratila poziv a ja
počela da je pljujem zato što mi nije rekla da su W. Royce i Wyatt Segel
jedno te isto.
Drski
„Frajer iz kantri kluba Santa Barbare? Onaj sa kojim si bila onu noć
kada- „
„Da. Ko drugi? Ne mogu verovati da mi nisi rekla.“
„Hej, hej! Prikoči, devojko. Kunem se, nisam znala. Da li stvarno misliš
da bi te tako zaslepila?“
Namrštila sam se, jer je bila u pravu; nisam to stvarno verovala. Od
svih ljudi u mom životu sem Griffina, Nia je osoba kojoj najviše verujem.
Upoznale smo se dok smo delile spavaonicu na mojoj prvoj godini
koledža. Upala je u sredini našeg prvog semestra kada je njena karijera
modela propala, ali nije bilo važno. Već smo provele previše dugih noći
deleći tajne jedna sa drugom, i jednostavno takvo prijateljstvo ne možeš
raskinuti.
Ona je jedina koja zna šta se stvarno desilo između mene i Wyatt- a.
Rekla sam joj nakon što sam izbegla njen treći pokušaj da me spoji sa
nekim tipom sa jednog od njenih časova.
„Wow,“ rekla je kada sam završila izlaganje priče. „Nema šanse da si
takav neurotični nered.“
Nije ni čudo, stvarno. Na kraju je ipak uvek razumela zašto sam se
kontrolisala, ne gurajući kovertu. Ne rizikujući.
I, iskreno, volim ovakav svoj život. Nije komplikovan i određen je, i znam
šta da očekujem.
Ili, radije, volim kakav je bio. Onakav kakav je bio pre nego sam zacrtala
da zaradim petnaest hiljada. Pre nego sam ušla u studio, i Wyatt se vratio
u moj život.
„Mislim, daj stvarno, Kels,“ nastavila je tokom našeg razgovora ove noći.
„Samo zato što mislim da bi trebali zatvoriti tvoj opsesivno- kompulzivni
nered u kutiju i čvrsto ga tresnuti, ne znači da ću te baciti vukovima.“
„Znam. Žao mi je. Samo je dan bio lud, jeziv.“
„Shvatam,“ reče. „Ali je pravo pitanje, jesi li dobila posao?“
„Neodređeno,“ rekla sam joj, onda objasnila sve za večeras.
„X- tasy? Znam da sam govorila da treba da se otkačiš, ali jesi li sigurna
u vezi ovog?“ Čula sam stvarnu zabrinutost u njenom glasu. „Mislim,
razmisli o tome, Kels. Koja vrata otvaraš? I da li možeš da se izboriš šta
god je sa druge strane?“
Drski
Znala sam odgovor tada, a znam ga i sada: Otvaram vrata koja bi
trebala biti zatvorena. Ali koji izbor imam?
Potreban mi je ovaj posao. Moram da pomognem svom bratu.
Osim toga, širom sam otvorila ta vrata onog trenutka kada sam odlučila
da odem na audiciju umesto Nie. U tom trenutku to nisam znala. Nisam
planirala. Ali sada kada su otvorena, nema povratka.
Sve što mogu je da se nadam da će mi on pomoći.
Sve što mogu je da pokušam da zaštitim svoje srce.
Lagano sam izdahnula, onda povukla gornji deo tela da istegnem drugi
deo tela, pokušavajući se skoncentrisati na moje telo umesto na miksanje
misli u mojoj glavi. Uspešna sam otprilike sedam sekundi, onda Madonin
glas počinje da bledi i publika aplaudira i začuje se par zvižduka. Trenutak
kasnije, devojka je kliznula u prostor za presvlačenje. Nisam gledala, ali
na način na koji se smeje, pretpostavljam da je dobro odradila.
To su do sada dve koje moram pobediti.
Devojka koja nastupa odmah pre mene uvrće svoje ruke dok stoji ispred
zavese, onda se okreće i gleda u mom pravcu, širom otvorenih očiju od
straha.
Saosećajno sam se nasmejala, ali istina je da ne razumem takav strah
od pozornice. Strah zbog greške, naravno. Ali biti na pozornici je kao biti
živ, ali u svetu koji je savršen i prelep, i gde sam uvek pod kontrolom.
Njena muzika je počela, i napravila je neku vrstu male škripave buke
pre nego je izletela na binu kada su prozvali njeno ime. Čim je izašla kroz
zavese, požurila sam preko garderobe i sela na lepljivi, bojom umazani sto
koji sam odabrala.. Znam da imam vremena. Osoblje nam je već reklo da
će biti desetominutna pauza posle njenog plesa da bi publika naručila
svežu hranu i piće. Onda ću ja nastupiti, praćena ostatkom devojaka.
Kopam po torbici za moj balzam za usne, i kada ga nađem, vidim da mi
svetli telefon sa pozivom. Smanjen je, i razmišljam da pustim da zvoni do
glasovne pošte, ali to je Griffin.
Pritisnem dugme da se povežem, „Hej, neka bude brzo. U sred sam
nečega.“
„Nema problema. Nadao sam se da možeš svratiti večeras. Buka je na
stazama tokom scena potere.“
Drski
„Stvarno? To je sranje. Utvrdili smo tu scenu.“ Griffin je glumac koji
pozajmljuje glas. Ili, se makar, bori kao glumac sa glasom pola radnog
vremena, iako počinje da ima više posla kako njegov ugled raste. Ali moj
brat je također skroman, a napisao je i producirao svoju vlastitu sporednu
ulogu. Kao vrsta moderne Lepotice i zveri koja sreće Grofa Monte Krista.
Pročitala sam sve skripte i brilijantne su.
Još nije emitovao ni jednu epizodu; hoće da ima celu sezonu završenu
pre nego je pusti. Kaže da tako neće ispariti ako ispuši i ne dobije
pratioce. Kažem da je to pametno jer će imati jako puno intervjua i dobiće
puno poslovnih ponuda da neće imati vremena da bi ga provodio u studiju.
Njegov komad je primarno napravljen od drugih glasova glumaca koje
je godinama upoznavao, ali stvarno želi mene uključenu. Tako da mi daje
mali udeo u svakoj epizodi. U ovoj o kojoj priča, ja sam beskućnica sa tri
scene. Nisam glumica, ali ne mogu poreći da nije zabavno, i sviđa mi se
ideja da budem deo nečega za šta sam sigurna da će pozicionirati mog
brata.
„Prikucaćemo ga ponovo,“ veselo je rekao, jer Griffina ništa ne može
slomiti. Pa, skoro ništa. „Ali hoću da ga preuredim sada tako da ga mogu
emitovati sutra navečer posle koktela. Još uvek ideš sa mnom, zar ne?“
„Iskreno, trebala bi garantovati. Tebi treba sastanak.“
On uzdahne, a onda ponovi. „Naravno. Da li stvarno misliš da bi
propustio zabavu gde je besplatana hrana i alkohol? Skroz sam tamo.“
Šalim se, naravno. Pa, uglavnom. Plata vaspitačice nije sjajni kovčeg sa
blagom, čak iako ubacuješ dodatni novac koji zarađujem podučavajući
ples tokom leta. Što znači da sam štipkala penije kao stvar kletve. Samo
što sada štedim za Griffinov tretman, štipkajući ih tako jako da se mali
bakreni đavoli praktično raspadaju između mojih prstiju.
„U svakom slučaju, ne mogu doći večeras,“ nastavljam. „Zauzeta sam na
neko vreme. Ali ću doći sutra posle mog časa Zumbe. Presvući ću se kod
tebe i onda možemo otići na zabavu posle nego prepravimo snimak.“
„Zvuči dobro.“
„Odlično. Biću tamo. Osim ako se ne odlučiš za spoj u međuvremenu.“
„Oladi, Kels.“
Drski
Znala sam da bi trebala ušutiti, ali moj brat je divan, ali samo ako se
još jednom tamo pojavi, znam da će nekoga pronaći. „Ima par devojaka
koje dolaze na moj čas Barre sredom za koje mislim da bi ti se svidele.“
Promrmljao je nešto što nisam shvatila, što je verovatno dobra stvar.
„Kaži šta hoćeš, kada dođeš ovamo, možeš mi dati spisak svih plesačica
za koje misliš da su savršene za mene, a onda ću ti ja reći razlog zašto
nisu. Samo je jedan razlog, Kels. I obadvoje znamo koji je.“
Namrštila sam se, znajući da sam udarila u bolno mesto, ali ne mogu da
izdržim.
„Griff-„
„Ne započinji.“
Želela sam da se raspravljam, ali je uvodna muzika počela, najavljujući
da se približava kraj pauze.
„Dobro. Zapravo, imaš sreće, jer ne mogu. Moram ići. Pokušavam-„
Prekinula sam sebe, shvatajući da ovo ustvari nije vreme da započnem.
„Šta?“
„Ništa. Stvarno moram da bežim. Ali videću te sutra.“
„Je li to muzika? Šta? Jesi li na audiciji? Je li to za predstavu? U ovo
vreme?“
„Ne, to je- nije važno. Moram ići. Ozbiljno, prozivaju me.“
„U redu, u redu. Pričaćeš mi o tome sutra. I slomi nogu, ok?“
Kezim se dok prekidam vezu. Griffin je uvek podržavao moj ples,
govoreći mi da bi trebala ići na više audicija i da se izvučem iz
podučavanja u nastupe. Na neki način, ipak, mislim da to nije ono na šta
je mislio.
Duboko sam udahnula i prišla zavesi kada me je voditelj najavio.
Udarajući ritam Def Leppardove „Pour Some Sugar On Me“ ispuni klub.
Muzika pulsira u meni, putujem preko podijuma uz muziku, onda se
uhvatim za šipku, pričvršćujući jednu nogu oko nje držeći je labavo tako
da se mogu okrenuti oko nje, leđa su mi se savila a grudi su mi izbačene.
Ovo je pokret koji je osmišljen da privuče pažnju, i zbog pojačanog
aplauza, znam da je uspelo. Zadržala sam pozu na trenutak, a onda se
ispravim dok moje grudi ne dodirnu šipku i dok mi noge nisu čvrsto na bini.
Čučnem dole, sa šipkom dok me trlja između nogu dok ubacujem nekoliko
senzualnih okreta zbog dobre mere.
Drski
Muškarci aplaudiraju, i mogu samo da pretpostavim da me zamišljaju
kako se pokrećem sa njima. Ali to nije nepoznat muškarac do kojeg mi je
stalo. Nije čak ni njihov glas ili novac koji bi stavili u kantu za mene da
pobedim.
To je Wyatt. I ne samo posao, već muškarac.
Ta jednostavna istina se uvrnula u meni, sirova i divlja poput muzike na
koju plešem, ispravim se, onda se uhvatim čvrsto dok klizim nogom dok ne
budem savijena u stranu. Tražim ga u masi, spuštajući svoje telo kao da
je to deo mog plesa, kada ustvari sve što pokušavam je videti gužvu.
Ali on nije ovde, i razočarenje prostruji duboko kroz mene. On je razlog
zašto sam ovde. Razlog zašto sam obučena u filmsku suknju napravljenu
od četiri različite marame u bojama labavo našivene na traku stegnutu
oko mog struka. Razlog zašto nosim lomljivu svilenu bluzu koju želim
potpuno da žrtvujem kao deo mog plesa.
Došla sam ovde spremna i voljna da potpuno izložim svoje telo
strancima da mu dokažem da imam dovitljivost da se izborim sa njegovim
poslom, a on još nije ovde.
On stvarno nije ovde.
Međutim, i dalje sam izgubljena u plesu. Izgubljena u predstavi-jer
prava plesačica ne dozvoljava da je njene emocije zaustave. Ne
dozvoljava da joj se stvarni život umeša u pokrete ili izmišljeni svet kroz
koji se pokreće.
On nije ovde, opet pomislim. A istina je da me nije briga.
To je glupa stvarnost- i zastrašujuća. Ali na kraju u tom trenutku, ja
sam tačno onde gde želim da budem. Plešem. Divlje. Provokativno.
Zavodnički.
Osnovna stvarnost me zagreje, i ja zadahćem, a onda prikrijem svoju
neočekivanu reakciju padajući na pod i započinjući moju podnu rutinu
ranije. Serija otvorenih seksualnih pokreta koje se savršeno uklapaju u
muziku, završavajući se izvijanjem mojih leđa i lica na podu, onda trgajući
košulju, šaljući dugmad da odlete. Košulja je spala, otkrivajući moja
ramena dok su mi ruke još ostale u rukavima. Na bini sam na leđima, ruke
me odguruju da se podignem tako da se moj torzo izdiže a moja leđa
savijaju. Ruke su mi upletene iza mene košuljom. Na trenutak, ja sam
Drski
ranjiva, i na ovoj sceni i u ovoj fantaziji plesa gde sam vezana i
bespomoćna u krevetu mog ljubavnika.
A onda sam ga ugledala.
Stoji u zadnjem delu kluba, naslonjen na stub. Tamna svetlost iz
obližnjeg uređaja mu osvetljava lice, tako da mogu izbeći težinu njegovog
pogleda- ili intenzitet njegove pažnje. On me gleda.
Oduševljen je sa mnom.
Jačina tog trenutka teče kroz mene. Zarobila sam ga. Bar u ovom
trenutku, on je moj.
Kao da se nešto pomerilo u meni. Više ne plešem za svoje vlastito
zadovoljstvo. I sigurno ne plešem za nepoznate muškarce u publici. Sada
plešem za Wyatt- a. Samo za Wyatt- a.
Okrenula sam se i kada sam tu učinila, pustila sam da mi košulja padne,
oslobađajući moje ruke. Postavila sam dlanove na pod ispred mene u dečju
pozu, onda podignem pozadinu dok nisam došla u pozu mosta. Sada moje
telo oblikuje trougao, sa mojim dupetom na vrhu. Zadržim tu pozu na
trenutak, onda ustanem, pokretima uvek u ritmi muzike.
Skoro sam gola u gornjem delu, nešto što je sada publici jasno da stojim
pred njima noseći samo tanki brus u boji. Podignem nogu i okrenem se,
zahvalna što je bina ispolirana. Sa svakim okretom, povlačim maramu sa
moje suknje, zadržavajući je dovoljno dugo da vijori pored mene zbog
dramatičnog efekta. Pustim je posle celog okreta, puštajući je da padne
pored mene.
Kada su sve marame nestale, ostala sam noseći samo pink traku oko mog
struka i tangama koje su se slagale sa grudnjakom.
Pesma počinje da se uvrće, a ja povlačim dah. Izgubljena sam u plesu,
ali negde duboko u meni, znam da bi trebala biti nervozna. Oslobađam
sebe. Bila sam loša, ispoljavajući svoju zločestost. To je zastrašujuća
stvar a ja još uvek nisam uplašena.
Naprotiv, želim da nastavim i nastavim. Ja sam na pozornici- pravoj
pozornici- i ne plešem samo za publiku, plešem za Wyatt-a.
Rekla sam sebi da je jedini razlog što ovo radim zato što postoji dobar
uzrok iza toga, ali to jednostavno nije istina.
To je sve. To je način na koji me muzika ispunjava. Način na koji me
publika gleda.
Drski
Najviše, ipak, to je vatra u Wyattovim očima. Želja koju vidim na
njegovom licu. Sećanje na njegov dodir.
Sećam se svega- i maštam o tome čak i više. Ne želim da ovaj osećaj
prestane. Ovo veselo uzbuđenje. Ova divlja vožnja.
Pogledala sam u tamu kroz klub, i muškarci za obližnjim stolovima kao
da nestaju. Sada vidim jedino Wyatt- a.
Spustim ruke preko mojih kukova, mog struka, mojih grudi. Činim to, a
zamišljam da je to njegov dodir. Njegovo zavođenje.
Plešem za njega, i samo njega.
Mislim da ću dobiti posao. Sigurna sam u to. Ali kada ga pogledam u oči,
ne mogu a da se ne zapitam da li je to stvarno dobra stvar.
Jer sada bi ga viđala svaki dan.
I na kraju, to će samo više boleti...
Drski
7.
Izluđivala ga je.
Način na koji je držala pogled dok se kretala, tako smela i zavodljiva,
kao da ga je izazivala da je samo povuče u ruke i besmisleno je poljubi.
Izazivala ga je? Ne, izbaci to. Nije ga samo izazivala, bacala mu je
prokletu rukavicu. Ali da li ga je izazivala da je potvrdi? Ili ga je gadno
podstakla da ne može da je ima?
Dođavola ako je znao. Upravo tada, Wyatt je bio siguran samo u jednu
stavr-telo mu je bilo u grču, njegov kurac je bio tvrd, i želeo je da bude
bilo gde drugo a ne ovde. Negde bez ostatka ljudi.
Negde sa krevetom.
To je bilo zbog plesanja. Zato što su Kelsey Draper i njen ples uvek bili
njegov pad. Posle svega, to je bilo ono što je i započelo sve pre mnogo
godina. Video je njen ples na pop pesmu do srži, njena interpretacija je
podizala muziku i tekst. Video je strast i preciznost, senzualnost i
zavođenje. Očarala ga je. Bacila magiju na njega.
Video je magiju u njoj, veću od tihe, poslušne devojke koju je nekad
upoznao. Kelsey koju je gledao kako pleše ga je iznenadila. Bila je
treperava. Živa. Neočekivana.
Jako je pao, a onda je ona slomila njegovo srce.
Ne bi trebao napraviti istu grešku opet.
Mogao bi je želeti-dođavola, jeste je želeo. Za svoj krevet. Za svoju
izložbu.
Ali on joj prokleto sigurno neće verovati. Već je naučio tu lekciju, i
stvarno mu nije bila potreban osvežavajući kurs.
Dok je gledao, pala je na pod, onda iskoristila jednu ruku kako bi
rastrgala košulju pre nego što joj spadne na ramena. Zgrčila se na sceni,
njeni zavodnički pokreti su ga uvukli unutra, sve više kako je zamišljao da
ga uzima sve dalje. Njeni zglobovi nisu bili vezani dronjavom bluzom, već
svilenom užadi. I ne samo njeni zglobovi, već i njene noge. Crvena užad,
jedina boja u suprotnosti sa crnom i crvenom slikom. Njeno telo koje se
Drski
uvrće, a publika nije sigurna da li se bori sa vezivanjem ili oslobađanjem
njene vlastite nadolazeće strasti.
Bila je tačno ono što mu je bilo potrebno za izložbu. Kompletno
pakovanje. Dođavola, znao je to od prvog trenutka kada je ušla u studio.
Pa zašto je onda oklevao?
Zato što je želeo?
Ili zato što je želeo da je kazni?
Ili je to možda bilo nešto pokvarenije od toga. Možda je to došlo od
toga koliko se uživio u predstavu. Posle svega, to je bio njegov udarac.
Vrh celoukupnog njegovog posla i žrtvovanja. Šansa da pobegne ispod
crnog oblaka koji je njegov otac ostavio kada ga je napustio.
Šansa da se dokaže porodici.
Da napusti prokleto Segel prezime.
Ali to se može desiti samo ako izložba bude uspešna.
Možda je zbog toga oklevao. Jer je trenutak kada je priznao bio
trenutak kada je istina zagrebala ka njemu malim mačjim šapama, i ili će
ga uvrnuti i podstaći ili će iščupati njegovo srce.
Na sceni, Kelsey rumeni, a onda je uradila neku vrstu piruete, okrećući
se dok je izvlačila jednu od onih providnih, obojenih marama koje su
služile kao jedva neka suknja.
Wyatt je zamišljao svoje ruke na njenom struku, njena koža koja se
češe od njegove dlanove dok se ona uvrće. Mogao je da zamisli njenu
vrelinu. Način na koji drhti od njegovog dodira. Pa pomozi mu, on to želi.
Želeo je da čuje njene uzdahe. Te male jecaje kojih se seća.
Još jedna marama je odletela, a on se ispravio tako da više nije stajao
naslonjen na stub. Umesto toga, prebacivao je težinu s noge na nogu, dok
je pokušavao da smanji rastuću požudu. Žestoku potrebu. Ne samo da ima
nju, već i da je ima u svojoj izložbi.
Želeo je, da. Ali ona je bila zadovoljstvo kojem nije mogao svedočiti.
Zadovoljstvo i rizik, jer je znao prokleto dobro da bi pobegla ako stvari
postanu previše žestoke.
I dođavola ali njegova izložba je bila žestoka. Posle svega, to je bila
svrha.
Nije smeo da proba šansu sa njom, bez obzira koliko bi on želeo.
Drski
Nije mogao ni da je dovede dovoljno dugo da isproba. Ne u tako tesnom
rasporedu. Ne kada nije bilo načina da se osigura da se ona neće zatvoriti.
Kelsey je bila rizik koji on jednostavno nije mogao preduzeti. Morao je
to ispravno uraditi. Bio je prevelik ulog za njega da pogreši sa njom.
Poslednja marama je zalepršala na pod, a Wyattov puls je tutnjao u
njegovom grlu kada se približila, usta se mu se osušila kada je posegnula
za grudnjakom, povlačeći ga preko glave, a zatim bacila u stranu.
Muzika je bledela, a prigušena, scenska svetla u boji blještavo su
obojila njene tange na njenoj bledoj koži, povećavajući iluziju da ona sada
stoji ispred cele prostorije ne samo u toplesu, nego sto posto kao od
majke rođena.
Naklonila se kada su se svetla upalila, a muškarac u publici je ustao da
joj aplaudira. Oduvala je konkurenciju, i iako je Wyatt hteo da potrči na
scenu i prebaci svoju jaknu oko nje, nije mogao da porekne navalu ponosa
koju je osetio zbog njenog uspeha. Možda ima još dve devojke koje će
nastupiti, ali svako u toj prostoriji je znao ko je zaslužio da osvoji mače.
„Lutko, sigurno možeš da se krećeš,“ jedan tip joj je dobacivao.
Prekrstila je ruke preko svojih grudi, streljajući tipa očima, a onda
odmah krenula.
Video je poznatu nevinost, a video je i nalet straha.
Sirovi zaštitnički osećaj izbijao je u njemu, i zakoračio je prema tipu,
koji je sada stajao mašući dvadeseticom.
„Gospodine?“ Konobarica je stajala ispred drkadžije, gurajući jednu od
natjecateljskih kantica ispred sebe. „Želite to da stavite ovde. Tako
glasate za svog favorita.“
„Zajebi takmičenje,“ reče drkadžija, dok je Kelsey žurila da navuče
svoju košulju nazad. „Želim to da dam malom dupencetu lično.“
„Kako si je dođavola to nazvao?“ Wyatt je upitao, praveći joj jedan
korak prema kopiletu.
Ali tip ili nije čuo ili je odabrao da ga ignoriše. Bio je pijan- toliko da je
bilo očigledno- ali se pomerio sa neverovatnom živahnošću kada se popeo
na binu, onda zgrabio Kelsey i povukao je ka sebi. Gurnuo je dvadeseticu
u njene tange, usprkos činjenici da se ona otimala od njega. Povukao je
nazad, terajući je da zaplače kada se spotakla prema njemu.
Drski
Onda je počeo da povlači ruku oko njenog struka, ali nije daleko
dogurao.
Wyatt je već skočio na binu, i kada je šanker dotrčao iz suprotnog
pravca, Wyatt je zgrabio pijanca za rame i odgurnuo ga, prisiljavajući ga
da skine svoje prljave šape sa Kelsey.
„Koji je tvoj jebeni problem, čoveče?“
„Ja nemam problem,“ Wyatt reče. „Drži ruke dalje od dame i ja uopšte
nemam problem.“
„Nije dama. I dao sam kurvi dvadeseticu.“ Pogledao je preko Wyattovog
ramena. „Želim ples u krilu, šećeru. Uradi to dobro i daću ti još jednu
dvadeseticu.“
Wyatt se nije okrenuo. Nije pogledao Kelsey. Nije uopšte razmišljao
šta radi.
Umesto toga, jednostavno ga je zaskočio, njegova šaka je izgovorila
sve reči koje on nije uspeo izgovoriti. Jedan udarac i pijanac je pao.
Kopile je pogledao gore u Wyatt-a iz svog novog položaja, širom
otvorenih očiju od iznenađenja, mlazom krvi koja je curila iz ugla njegovih
usana.
„Koji kurac, čoveče?“ Pokušao je da sedne. „Udario si me zbog proklete
kurve?“
Kurve?
To je bila poslednja nit. Wyatt se pokrenuo, praktično padajući na tipa,
koji je ustuknuo, pravi strah je svetlucao u tim staklastim, zakrvavljenim
očima.
Wyatt ga je zgrabio za ruku, a onda mu je zavrnuo i podigao, pritišćučći
mu zglob skoro do tačke lomljenja.
„Izvini se dami,“ zahtevao je dok je Keley vikala na njega da prestane,
a šanker pretio da će ih obadvoje izbaciti iz kluba.
Wyatt ih nije slušao. „Rekao sam da se izviniš, ti beskorisna gomilo
govana.“
„Dođavola, Wyatt, prestani!“ Kelsey je pozvala. “Slomićeš mu ruku.”
U tom trenutku, Wyatt nije mario. Ali je pogledao tipa u lice, video da
je pozeleneo i odstupio. Tip je opsovao, lica izobličenog besom i
zelenkasto crveno izgledao je kao Božić.
Drski
Wyatt se ispravio, a onda povukao pijanca pored sebe. Tip se klatio
pored njega, nestabilan na nogama. Wyatt se nije mnogo zamarao sa tim.
„Odjebi odavde,“ insistirao je, kada je gurnuo tipa. Na trenutak je
izgledalo kao da bi pijanac uzvratio, ali onda kao da se energija sasušila u
njemu, i povukao se, zaustavljajući se dovoljno dugo da uperi prst u
Wyatt- a.
„A ti,“ Wyatt je nastavio, pokazujući na Kelsey. „Ti ideš sa mnom.“
Oči su joj se raširile. „Vraga hoću.“ Podigla je bradu, očigledno se
propinjući na štiklama.
Zakoračio je prema njoj, tako prokleto isfrustriran da je ozbiljno
razmišljao da je prebaci preko ramena i iznese je dođavola odavde.
Voditelj je sada bio na bini, i stao ispred Wyatt-a. „Gospodine, i Vi
treba da odete.“
„Nije problem. Samo mi je potrebno da i dama krene sa mnom.“ Pogledao
je pored voditelja, očiju zakucanih u Kelsey. „Odmah.“
Voditelj je prebacio pažnju prema Kelsey. „Ti si sa ovim tipom?“ upitao
je a onda mirno stao, očigledno čekajući odgovor. Iskreno, Wyatt nije bio
siguran da li želi da čuje to. Izgledala je spremna da eksplodira. Njeni
obrazi su bili crveni, i kada je otvorila usta da progovori, Wyatt nije bio
siguran da li će izbljuvati vatru ili ustvari odgovoriti na pitanje.
Konačno je progovorila. „Moje stvari su u garderobi.“
„Onda idi uzmi je i naći ćemo se kod mog auta.“
„Imam svoj auto.“
„Dođavola, Kelsey, prestani se raspravljati.“
Voditelj je preteći zakoračio ka njemu. „Dama kaže da ima svoj auto.
Wyatt ga je ignorisao, pažnje usmerene ka Kelsey. „Hoćeš li to samo
uraditi? Molim te?“
Na trenutak je pomislio da će se nastaviti svađati. Ali onda je klimnula,
i oslobodila napetost koja je strujala kroz njega, toliko jaka da ga je skoro
oborila.
„Dobro,“ rekao je. „U redu.“ Uzdahnuo je, onda dodao, „Hvala ti.“
Klimnula je, onda mu okrenula leđa. Zastao je na trenutak, gledajući je
kako odlazi. I nadao se, ne kao i pre dvanaest godina, da će mu se ovaj put
vratiti.
Drski
8.
Pre dvanaest godina

Wyatt je gledao kako odlazi, lepa devojka sa crnom kosom koja je

svetlucala crvenim iskrama kada ju je sunce obasjalo.
Primetio je ranije kada je bio na bazenu. Čistila je neke stolove, a on se
pretvarao kao da je gledao drugu decu kako se penju na skakaonicu. Ali je
on ustvari kradom gledao u njenom pravcu.
Nešto u vezi nje je okupiralo njegovu pažnju. Njen izgled, naravno. Ali
bilo je više od toga. Imala je neku slatkoću. Čistoću.
Ali nije mogao a da ne pomisli da je njenu celokupnost narušavalo
nekoliko grubih ivica. Kao da je bila mala devojčica u neobičnoj beloj
uskršnjoj haljinici koja nije mogla da dočeka da se uvalja u blato. Drugim
rečima, bila je kontradiktorna. Drugačija od devojaka koje je obično
sretao. I odlučio je upravo tamo na sunčanoj skakaonici da će je pitati da
izađu.
Kada je bukvalno udario u nju dok je skretala iza ugla rekreativnog
centra, to je bilo kao da je dobio poklon. Nije baš da je ispalo onako kako
se nadao. Loša vest je bila da je odbila njegovu ponudu da joj kupi pomfrit.
Dobra vest je bila da joj je izgleda stvarno bilo žao što mora da ide po
svog brata.
Što znači da je imao pogodak. A razmatrajući činjenicu da je tamo bio
zaglavljen preko leta a da su sve devojke izgledale kao klonovi onih koje
je znao iz L.A., smatrao je da je to dobra stvar.
Proveo je narednih par dana pokušavajući privući njenu pažnju, ali mu
nije uspevalo. Video je da briše stolove i pokušao da razgovara, a ona bi
pocrvenela i promrmljala kako joj traje smena. Stao bi pored nje i pitao
je kuda je krenula, a ona bi jednostavno odgovarala. A onda bi spustila
glavu, govoreći mu da je u žurbi, dajući se u trk gde god da je trebala ići.
Većinom je smatrao da ona samo pokušava da pobegne od njega.
Drski
Pomisao ga je uznemirila. Imao je sedamnaest godina i nameravao da
ode u Englesku da upiše jedan od najprestižnijih privatnih fotografskih
programa u zemlji. Dobio je i zaslužnu stipendiju. Ne zbog toga što su mu
roditelji potpisali pokriće.
Mogao je da priča o pop kulturi, ali je voleo i sport. Znao je svoj put
oko muzeja umetnosti, modernog i klasičnog. A bio je i dovoljno upoznat
sa baletom i operom da bi impresionirao devojke koje su bile u tom svetu.
Bio je vrlo pristojan surfer. Imao je niz devojčica još od svoje
jedanaeste, većinom zato što su ga pratile, a zbog ženske pažnje je bio
cool u društvu.
Iako je sumnjao da je deo te pažnje bio upućen više na njegovu porodicu
nego na njega, također je znao i da nije bio kompletan bezveznjaković.
Pa zašto je onda dođavola Kelsey bežala od njega?
„Ona,“ rekao je jedan dan, pokazujući na nju svom prijatelju Patricku,
čiji otac je bio direktor kantri kluba. „Koja je njena priča?“
Seli su za sto pored bazena, jedući burgere i pomfrit. Direktno preko
puta njih, Kelsey je radila na delu za odrasle, deleći suve peškire i
časopise grupi žena koje su se svakodnevno pojavljivale u klubu da se
sunčaju, piju voćne koktele i tračare. Pomerala se očaravajućom
gracioznošću, a njene usne su bile delomično izvijene u uglovima, kao da
je imala slatku tajnu koju nije govorila.
„Ne znam puno,“ Patrick je priznao, dok je Wyattov palac povlačio ivicu
Ricoh kamere koja je bila njegov stalni saputnik. Nagnuo se da je uzme i
uhvati je na film, dajući sve od sebe da ne bude neki napadni seronja koji
počinje da slike ljude bez njihove dozvole. Video je dovoljno te sorte oko
svoje bake i sestre, i njegove mame u manjoj meri. Stvarno nije želeo da
se pridruži njihovim redovima.
To nije umanjilo želju, ipak, i zato umesto da je uhvati kamerom,
pokušao je da spali njenu sliku u svojoj glavi. Mentalnu sliku lepote i
ženstvenosti koju može uvek imati sa sobom.
„- ovo leto.“
Wyatt odmahnu glavom, shvatajući da je odlutao. „Izvini. Šta?“
Patrick ga prostreli pogledom koji je u isto vreme bio iritantan i
zabavan. „Rekao sam, njen tata predvodi ekipu za preuređenje prostora
ovo leto.“
Drski
„Samo ovo leto?“
„Naš stari čovek je dao otkaz, a novi momak kojeg su unajmili ne može
početi pre septembra. A Draper je bio na raspolaganju. Moj tata je rekao
nešto kao da radi između poslova. Pretpostavljam da ima nešto na jesen u
L.A.“
„Da, ali šta je sa njom?“
„Ona je stidljiva. Upoznao sam je na jednom sastanku osoblja. Rekao
sam ćao, a ona je buljila u svoje cipele. Verovatno zato što sam tako
zastrašujuć.“
„Verovatno,“ Wyatt se ironično složio. Patrick je bio prilično najmanje
zastrašujući tip na planeti, zbog čega je i radio u odnosima sa javnošću
tri puta nedeljno iako je jedva imao osamnaest. „Ali zašto ona uopšte
radi? Koje su njene smene? Da li znaš šta voli?“
„Zato što je njen otac insistirao da joj moj ujak da posao, naravno,“
Patrick je započeo, nabrajajući odgovore na svojim prstima.
„Obično od osam do pet. I stvarno ne znam.“ Nagnuo je glavu dok je o
nečemu razmišljao. „Znam da gleda brata kako igra tenis ponekad kada
ima pauzu. Znači ili voli njega ili tenis.“
„Tenis,“ promrmljao je Wyatt, klimajući glavom. „U redu. Dobro je to
znati.“
„Dobro?“ Patrick reče. „Ne znam za to. Jer ako dobro znači da
razmišljaš da je pozoveš da izađete, mislim da se samo trebaš povući i
naći nekog drugog. Ona nije vredna nevolje.“
„Da? Zašto?“
Patrick slegnu ramenima. „Video si je. Devojka je previše sramežljiva.
Leto je, čoveče. Taman ćeš stići do prve baze pre nego ona ode kući a ti
u Boston.
„Nije samo zbog seksa.“
„Stvarno? Onda to radiš pogrešno.“
Wyatt je zakolutao očima. Patrick je možda voleo da razgovara sa
odraslima, ali bio je više hvalisav nego od akcije.
„Pored toga,“ Patrick je nastavio, „po onome što sam video, njen otac
je prilično strog. Kao da je izašao iz serija 95- tih. Verovatno zbog toga
ne razgovara sa momcima. Ili ustvari i sa devojkama, iz tog razloga. Samo
zaboravi. Ozbiljno.“
Drski
Bio je to dobar savet, Wyatt je čak pokušao da ga prati nekoliko dana,
prisilno je isterujući iz svojih misli i izlazeći tamo gde ona možda ne bi
radila. Čak je i uspevalo. Na neki način. Ali onda bi uhvatio deo nje
krajičkom oka, i opet bi ga potpuno očarala.
Uskoro je shvatio da pronalazi načine da joj bude u blizini kada
završava smenu. Ponudio bi joj prevoz, a ona bi ga momentalno odbila.
Uljudno i slatko, ali i čvrsto.
Također je pronalazio načina da bude u blizini kada započinje smenu.
Tada joj je nudio da joj donese kafu. I opet, uvek je govorila ne.
Pokušao je opet i opet, ponekad predlažući kafu, jednom čak pitajući
da li želi da odigra tenis sa njim posle smene. „Ne mogu,“ rekla je, „Moram
ići kući. Pored toga, užasna sam u tenisu.“
„U redu,“ rekao je. „I ja isto.“ To je bila očigledna laž- ustvari je bio
jako dobar u igri- ali ga je ona gnjavila. I tako je precrtao tenis sa svoje
liste.
Posle cele nedelje pokušavanja, počeo je da odustaje. Nije puno pričala,
ali uzimajući u obzir ono što je Patrick rekao o njenom ocu, Wyatt je
shvatio da joj nije dozvoljeno da izađe. Ili ona jednostavno nije želela da
izađe sa njim. On je to čak smatrao i privlačnim, činjenica da nju nije bilo
briga na kraju ko je njegova porodica bila.
Taj dan kada je rekla, „Ne hvala, stvarno,“ pre nego je i upitao za kafu
je bio dan kada je počeo da brine da prelazi kroz opasnu teritoriju, što
nije bila atmosfera koju je želeo. Napravio je tačku povlačenja. Nema
smisla ponašati se kao pizdolizac, posle svega.
Počeo je provoditi više vremena sa Patrickom. A onda im se i Grace
pridružila, a ona je definitivno bila zainteresovana za njega. Sela je bliže
nego je to bilo potrebno. Trljala je njegovo rame dok se smejala njegovim
vicevima.
Također je neprestano pričala o njegovoj porodici. Kuvarskom
programu njegove sestre i nje. Njegovoj majci, sa njenim scenarijima i
novelama. Njegovoj baki, sa njenim holivudskim pedigreom i svim tim
ljupkim nagradama. Porodičnoj kući na Beverly Hills- u. Dvesta hiljada
kvadratnih stopa letnjikovca u Santa Barbari. Planinskoj kući u St.
Moritz- u. Porodičnom nasleđu. Studiju koji je Wyattov pradeda osnovao.
I dalje, i dalje, i dalje.
Drski
Svim stvarima koje nisu imale veze sa njim.
Svim stvarima o kojima on nije hteo da priča.
Ali u isto vreme, bio je muškarac, zar nije? Sedamnaestogodišnjak sa
svim besnim hormonima koji dolaze sa tim. I možda je imao više discipline
od nekih njegovih vršnjaka, ali nije bio svetac, ne na duge pucnje.
Zato kada je Grace došla do njega kada je odlazio iz kluba u petak
uveče i rekla mu da joj auto ne može upaliti, uradio je džentlmensku stvar.
Ponudio joj je vožnju. I kada se ona ponudila da iskoristi svoju lažnu
ličnu karti da kupi neko pivo da se oduži, to je zvučalo kao uljudna stvar.
A kada mu se ona ponudila... pa, bio je muškarac, posle svega.
Ili ipak, bio je muškarac dovoljno da uživa u trenutku, ali posle svega,
osećao se kao govno. Nije želeo Grace, a sve što je uradio je to da je
zaveo. I kada je počela još više da se kači oko njega- očigledno misleći
da idu ka tome da budu par- u njemu se pojavio čovek, rekao joj je da to
neće ići, i završio.
Reći da to nije dobro podnela bilo bi potcenjivanje veka. Nazivala ga je
jebačem u škripcu koji je mislio da može uletati porodičnim imenom i ne
mora biti pristojan prema nikome. Što je bilo prilično nepošteno s
obzirom da je uvek osećao da je njegovo porodično ime bilo albatros. Ali
nepravedno ili ne, zakačilo se.
„To je cena koju plaćamo,“ njegov otac je govorio kada je Wyatt odlučio
da zagrize metak, proguta ponos i pita oca za savet. Uvek je imao dobar
odnos sa ocem, ali kasnije se Carlton Royce činio ometen. Računovođa,
Carlton je upoznao Wyattovu majku, Lorelei, kada su obadvoje obavljali
dobrotvornu funkciju. Došli su u različitim terminima, sreli se pored stola
za desert i venčali nekoliko meseci kasnije.
„Cena?“ pitao je Wyatt.
„Poznatih.“
„Da, ali ja nisam poznat. Baka je. I Jenna,“ dodao je, misleći na svoju
sestru koja je imala tri restorana i pojavljivala se u vlastitoj emisiji na
Manhattan-u baziranoj na kuvanju slavnih. „mama, također, na neki način.“
Uzimajući u obzir sve što je njegova mama radila iza kamera, nije bila
kao neprepoznatljiva. Ali ona je odrasla sa studijskim grupama i
premijerama slavnih. To je definitivno svrstavalo u milje poznatih.
Drski
Ali Wyatt je izbegavao sve te stvari. Ne zato što je bio stidljiv, već
jednostavno zato što ih nije dobijao. Ako reflektor ustvari nije svetleo u
njega, zašto bi želeo da stoji u njegovom sjaju?
„Dolazi sa teritorijom, sinko,“ rekao je njegov otac. „Samo zato što
nikad ne pratiš majku na crvenom tepihu ne znači da te svet ne vidi kao
jednog od njih. Ti si holivudska kraljevska porodica, sine. Obojica smo.
Želeli mi to ili ne. Bilo da zaslužujemo ili ne. I većinu vremena je to sve o
čemu se brine. Žele taj deo tebe. Taj sjajem namazan deo. Ne vide tebe.
Oni vide tvoju porodicu.“
Wyatt se namrštio, nije navikao da čuje takvu ogorčenost u očevom
glasu.
Počeo je da ga zapitkuje u vezi toga, ali je njegov otac nastavio. „Čak i
iznutra,“ rekao je. „Svugde je. Prožima sve. To je kao suva trulež, i izjeda
te do srži.“
„Tata? O čemu pričaš?“
Carlton je izdahnuo i odmahnuo glavom. „Izvini. Samo sam odlutao. Ne
slušaj me.“ Uzdahnuo je, dugačkim i žalosnim zvukom. „Znaš da te volim,
u redu?“
„Uh, naravno,“ Wyatt se namrštio, zabrinut zbog očevog tona i
neobične osećajnosti. „I ja tebe volim.“
„Sam Bog zna da tvoja baka misli da si dohvatio Mesec.“
„Naravno, tata,“ reče Wyatt. Činjenica je bila da je Anika Segel bila
sila prirode, i iako je Wyattova porodica bila ubeđena da je ona bila
najneverovatnija žena koja je ikada hodala zemljom, nije uopšte imao
pojma šta je ona stvarno mislila o njemu. Ili bilo ko, iz tog razloga, a da
nije njegova majka i sestra. Sa njih dve, satima je pričala o karijeri i kako
da ih pozicionira, i dalje i dalje i dalje.
Bilo je trenutaka kada se Wyatt osećao nevidljivim.
I dok su je bilo lepo slušati očeve reči, Wyatt nije bio potpuno siguran
da li im je verovao.
Tata ga je potapšo po ramenu. „Samo zaboravi na Grace, sine. Nastaviće
ona dalje. Druga devojka će brzo naići.“
Pomislio je na Kelsey i pognuo se kada je osetio da su mu vreli obrazi.
Je li on to stvarno porumenio? Koliko je to šeprtljavo bilo?
Tata ga je zagrlio. „Znači došla je, već? U redu, onda. Pričaj mi o njoj.“
Drski
„Ne znam. Lepa je. Drugačija.“ Podigao je rame. „I uopšte nije
zainteresovana za mene.“
„Siguran si u vezi toga?“
Wyatt se opet namrštio.
„Ali ona se tebi sviđa?“
„Da. Jako mi se sviđa.“
„Pa reci joj.“
„Pokušao sam.“
Njegov otac je zamišljeno klimnuo glavom. „Dovoljno pošteno. Ali možda
se trebaš potruditi više. Duboko, niko nije toliko drugačiji.“
„Ona jeste,“ Wyatt je čvrsto rekao. Jer Kelsey je bila drugačija, sa
svojim stidljivim i mirnim ponašanjem suprotnim od svetla koje je gorelo
u njoj. On je do sada video samo svetlucanje. Ali ono što je on želeo je da
ona sija na njemu. Hteo je da uživa u njenom sjaju.
Usne njegovog oca su se zamišljeno savile. „Možda i jeste. Ali nemoj
biti zaslepljen lepom devojkom,“ rekao je. „Ili slatkom, ili šarmantnom.
Naravno, postoje devojke tamo napolju koje nisu tako očigledne kao
Grace, ali na kraju, svaka je zaslepljena slavom. Svaka. Čak i oni ljudi koji
kažu da je ne žele za sebe, uvek žele slavu. Mi smo vrsta moljaca, Wyatt,
i bićeš najsretniji čovek ako to upamtiš.“
Uznemirujuće reči, ali je većinu njih gurnuo u sebe, oslanjajući se
jedino na pokušaj jače delu razgovora. Jer nešto mu je govorilo da je
Kelsey bila vredna napora. On samo nije još pronašao način. Bila je slatka
devojka, i umesto da pokušava da je stvarno upozna, on je odustao i izašao
umesto toga sa Grace.
Bože, bio je idiot.
Proveo je nekoliko narednih dana izbegavajući Grace i pokušavajući se
približiti Kelsey, nešto što nikada nije uspevao da uradi. Razmenili su
nekoliko reči, i svaki put, video je iskru interesovanja u njenim očima.
Dopadao joj se- bio je siguran u to. Ali ona je ostala iza zida.
Ta frustrirana stvarnost izbacila je sranja iz Wyatt-a. Želeo je da
upozna pravu Kelsey, jer je bio siguran da postoji druga devojka koja živi
iza zida slatke sramežljivice. Ali sve što je ikada video bio je taj mali
tračak svetlosti, a on nije imao ideju kako da sruši zid da oslobodi snop
njene svetlosti kroz njega.
Drski
Pokušaj jače, rekao je njegov otac, ali zar to nije ono što je radio?
Koliko dugo bi trebao pokušavati? Zar to nije bilo ludo nastavljati dalje i
dalje, očekujući da se odjednom nasmeje i baci u njegove ruke? Koja je
definicija ludila? Radeći istu stvar opet i opet i opet i očekujući drugačiji
rezultat svaki put?
Bilo je. Što je značilo da je Wyatt bio potvrđen. Zato što se samo
zadržao na tome, pokušavajući razmišljati o različitim načinima kako
uhvatiti njenu pažnju dok izbegava Grace, koja je i dalje izlazila sa njim
iako joj je uljudno rekao da misli da između njih ne bi išlo.
Grace, međutim, nije bila ona koja prihvata ne kao odgovor, i možda je
to bila dobra stvar. Posle svega, Grace je bila razlog uz pomoć kojeg je
konačno našao put preko zida Kelsey.
Šetao je izvan rekreativnog centra, planirajući da zgrabi Kelsey kada
izađe. Ali je onda čuo da se približava Grace sa grupom prijateljica, i kako
uopšte nije bio u elementu da je opet sretne, zagnjurio je unutra, a onda
se stisnuo uza zid dok je jako izdahnuo, nadajući se da devojke nemaju
nameru da uđu u centar.
Provirio je kroz prozor, čekajući dok sigurno nisu prošle. Kada je video
da su nestale oko drveća kedra u blizini piknik dela, izdahnuo je i krenuo
ka vratima. Taman je bio na putu da izađe kada je muzika koja je svirala
u pozadini odjednom postala glasnija. Zastao je, zbunjen, a onda shvatio
da je neko morao otvoriti vrata od jednog od studija.
Za samo nekoliko trenutaka, pop muzika je ispunila hodnik, parnog i
zavodljivog zvuka i pomalo poznata. Krenuo je u tom smeru, znatiželjan da
vidi zašto je provokativni trenutni hit svirao na času plesa koji je
popunjen malom decom.
Samo što tamo nije bilo male dece. To je bilo sve očiglednije kako se
približavao. Muzika je dolazila iz najvećeg studija, onog na kraju hodnika.
Vrata su bila otvorena, a Gospođa Hinson je stajala oslonjena na okvir
vrata. Pedeset i nešto godina stara bivša brodvejska plesačica, Sarah
Hinson se preselila u Santa Barbaru da otvori vlastiti studio, i završila
tako što je napravila ugovor sa klubom da drži časove od geganja sve do
balskih plesova za starije.
Zastao je ispred vrata u mušku sobu, lagana izbočina zida pomagala mu
je da ga ne vidi ako pogleda u njegovom pravcu.
Drski
„Dušo, previše si dobra da bi gubila vreme brišući stolove,“ Gospođa
Hinson je govorila. „Trebala bi da budeš u New York-u i da ideš na
audicije. Još uvek imam neke kontakte. Na kraju krajeva, trebala bi
provoditi svoje dane plešući. Dobrovoljno mogu da ti pomognem sa
podučavanjem. I trebala bi imati ceo studio sve vreme koje želiš između
časova.“
Wyatt je nagnuo glavu, pokušavajući čuti odgovor od onog koje bio u
sobi, ali glas je bio suviše tih a muzika- iako je bila smanjena- ugušila ga
je.
„Pa, možda je tako,“ Gospođa Hinson je rekla, „ali to ne znači da je tvoj
otac u pravu. Ne sumnjam da te čovek voli, ali on ti ne čini dobro.“
Wyatt se približio, nesiguran zašto, znajući samo da je znatiželjan.
„U redu.“ Gospođa Hinson dramatično podignu ruke. „Znam bolje nego
da te pokušam ubediti. Ali upamti samo da ponuda stoji. Iako ti ikada
zatreba pismo preporuke, ja ću- pa, stvarno to mislim.“ Rekla je nakon
pauze, tokom koje je devojka sa kojom je pričala verovatno nešto rekla.
„A sada moram da bežim. Ne, ne. Ostani koliko hoćeš. Nema više časova
za danas. Uživaj. Samo budi sigurna da si zaključala.“
Devojka se verovatno složila, jer je Gospođa Hinson odmahnula, a onda
se okrenula i pošla ka Wyatt-u. Glava joj je bila spuštena dok je preturala
po tašni, i tiho je ušla u mušku sobu dok nije čuo njene korake kako
prolaze.
Izbrojao je do deset, a onda opet izbrojao da bude siguran. Onda je
iskočio u prazan hodnik. Muzika se vratila- glasnija- i ušao je kroz još
uvek otvorena vrata. Bio je znatiželjan da vidi ko je unutra, iako je kada
je kasnije o tome razmišljao, bio siguran da je neki deo njega već znao.
To je bila ona, naravno. Kelsey.
Nosila je hulahopke i donji deo helanki koji je izgledao kao da je bio
isečen na pola oštricom makaza. Gore je imala sportski grudnjak i majicu
bez okovratnika preko njega, isečenu na sredini. Mogao je da vidi napete
mišiće na njenim leđima i trbušnjake kada je poletela preko sobe. Jer to
je ono što je bilo- letenje. Ne plesanje. Dođavola, ništa što je do tada
video. Bila je magična, njeni pokreti i snaga izdigli su ono što je bila
jednostavna pop pesma u nešto apsolutno transcedentno.
Drski
To je bilo to, pomislio je. Ovo je bila ona. Ovo je bila Kelsey, i po prvi
put je gledao.
Do sada je video samo delić njene suštine. Tu iskru. Tu živost.
Ali video je sada, i znao je da to živi u njoj.
Nije bila stidljiva; bila je posebna. Živa. Vibrirajuća.
Stvarna.
Više od toga, ona će biti njegova.
Nekako, on će osvojiti ovu devojku.
Drski
9.
On će nekako osvojiti devojku.
Kada su planovi krenuli, Wyatt je morao priznati da su bili malo nejasni.
Ne baš plan, ali nada. Namera.
Nekako, ipak, videće kroz njih. Bar je o njoj znao više nego pre. I
proganjao je kao što nikada pre nije proganjao devojku. Cveće u njenom
ormariću. Komplimenti kada god bi je video. Kafe ujutro, koje joj je
ostavljao čak i kad je rekla ne. I, najbolje od svega, karte za finalno
takmičenje u plesu u balskoj dvorani koja se održava upravo ovde u Santa
Barbari.
"Ne znam da li ti se sviđa ples," lagao je, gurajući dve karte u njenu
ruku dok su stajali ispred teniskog centra. „Ali neko mi je dao ove, i ja
sam mislila da bi želela ići. Sa mnom, mislim." Mentalno je udario sebe.
zvučao je kao kreten. Bez samopouzdanja sedamnaestogodisnjak. Ali iz
načina na koji se smejala, nije izgledalo da ona misli da je jadan. Skroz
suprotno, njeno celo lice se ozarila.
„Volim ples,“ priznala je. „to je- pa, to je ono što želim da radim. Jedina
stvar koju želim da radim.“
„Onda se ovo čini odličnim,“ rekao je, osećaj da je bio idiot pretvorio
se u nešto mnogo prijatnije.
„Osim- pa, samo-“ Pružila mu je karte nazad, a on je to osetio kao
udarac u stomak. „Ja samo ovo ne mogu prihvatiti.“
„Ne moraš.“ Reči su izletele iz njegovih usta. „Mislim, ja sam već
prihvatio. Bile su poklon za mene.“ Nije to baš bila laž jer mu je njegova
baka dala karte. „Samo mi treba neko da se prijavi da nemam prazno
sedište pored sebe. Izgleda patetično, znaš.“
Ugrizla se za donju usnu. „Stvarno?“
„Puno bi mi pomogla.“
„Četvrtak?“
„Popodne. Ne moraš da radiš, zar ne?“ Znao je da ne mora, već je
proverio njen raspored.
Drski
Odmahnula je glavom. „To je moj slobodan dan.“
„Odlično. Roditelji će te pustiti da ideš, tačno?“
„Ja-“ Presekla je, onda podigla bradu. Po prvi put, gledala ga je pravo u
oči, i on je osetio odjekivanje u sebi. „Mislim, to neće biti problem. Hvala
ti,“ dodala je, a onda duboko udahnula. „Volela bi da idem sa tobom.“
Te karte su sve okrenule naopačke, menjajući njegov život iz
jednostavno dobrog u apsolutno savršen. On i Kelsey su počeli redovno
šetati zajedno, idući dugim putem od bara do teniskog centra. Dosta puta
su se i sakrivali. Pauzirali na kraju terena za golf. Sati ukradeni tokom
vikenda.
Saznao je da je plesala kad god bi se mogla iskrasti, i da je obožavala
svog mlađeg brata. „Pokušavam ostati ljuta na njega,“ priznala je. „Ali
onda će on izmisliti priču sa svojim ludim glasovima koje proizvodi, i što
god da me je ljutilo jednostavno izbledi. Griffin je sjajan.“
„Želim da ga upoznam.“ Zastali su na glavnom šetalištu na povratku u
teniski centar. „Zašto jednostavno ne pođem sa tobom?“ Svaki dan, ovo
je bilo mesto gde je ostavljao. Ali svaki dan, nije želeo da se njihovo
zajedničko ukradeno vreme završi.
„Jednog dana. Ali ja-“
„Stidiš me se?“ upita on.
Ugrizla se za donju usnu, izgledajući mlađe od svojih petnaest. „To je
zato što je Griffinu samo dvanaest, i ako on nešto kaže... mislim, nije mi
dozvoljeno da izlazim –„
„Samo smo zajedno otišli na takmičenje.“
„Da, pa, to nije bio klasični sastanak. Činila sam ti uslugu da popunim
sedište, zar ne? I, uh, moji roditelji su bili van grada. Poveli su mog brata
u LA na sastanak, i znala sam da će se kasno vratiti.“
„Pa im nisi rekla.“
Obrazi su joj porumenili. „Ja se obično ne šunjam okolo,“ priznala je.
„Ali ja- znaš.“ Susrela je njegove oči, a onda pogledala u svoje cipele.
Mislio je da je njena stidljivost divna. Dođavola, mislio je da je ona divna.
Uzdahnula je. „Pretpostavljam da sam objasnila se bi da je to kao
odlazak na film. Samo sa živim plesačima. Ali ozbiljno, Wyatt, ako moj
tata-„
Drski
Podigao je ruku, onda pritisnuo prstom njene usne. „U redu je. Stvarno.
Shvatio sam.“ Nakezio se. „Upoznaću Griffina neki drugi put. Jednom
kada me tvoj otac odobri,“ zezao se.
„Da?“ Njen osmeh je bio kao sunce. „Ne smeta ti?“
„Želim da se viđam sa tobom,“ rekao je. „Sve ostalo nije važno.“
Sa svakim danom koji je prolazio, uspevali su da se iskradaju sve više i
više. Uzeo je fotoaparat da je slika. Pored bazena, na šetalištu, gde god
je mogao. Uglavnom su neprestano pričali, saznavajući sve što su mogli
jedno o drugom. Saznao je da voli slanu čokoladu, ali mrzi orahe. Da voli
rozu boju na plesnim kostimima, ali je mrzi na garderobi. Da je njen
omiljeni pisac Mark Twain, ali da je slaba na knjige Nancy Drew, i da je
iako ih je prestala čitati godinama pre, imala je njenu celu kolekciju
uredno spakovanu u plastične kutije koje je čuvala u svom ormaru.
Priznao je da uglavnom prezire brzu hranu ali je slab na InN- Out
hamburger. Da je slučajno rasturio baštensku šupu u srednjoj školi dok
je pokušavao da izvede projekat na sajmu nauke i da je jednom igrao Pac-
Man- dvanaest sati na aparatu koji je njegova baka čuvala u sobi za
igranje.
Poslednje otkriće je dovelo do još većeg, jer nije shvatao da je znala
ko je njena porodica dok ga nije upitala, onako, da li je bilo teško odrastati
okružen sa toliko poznatih ljudi.
„Wow,“ rekao je, pogođen pitanjem. „Nisam mislio da znaš za moju
porodicu.“
„Čula sam Grace i Marshu kako pričaju prvi dan kada si došao na bazen.“
„Stvarno?“ Nagnuo je glavu kada je pogledao, a onda je shvatio da cerio
toliko da je verovatno izgledao kao budala.
Nasmejala se. „Zašto me tako gledaš?“
„Bez razloga.“ Još uvek se kezio, ali kako i ne bi? Pomislio je na sve
dane dok je proganjao, i to mu je dalo lep, topao osećaj u stomaku da je
sve vreme znala ko je on bio.
„Bez razloga?“ ponovila je, onda se nasmejala. „Hajde. Reci mi.“
„Možda mi se sviđaš,“ rekao je, misleći da jednostavne reči neće ništa
učiniti da zarobe euforiju koju je osećao samo zbog njene blizine. Od toga
što je znao da ona želi da bude oko njega, a ne Segel-a. Posegnuo je i
uhvatio njenu ruku, a onda upleo svoje prste sa njenima.
Drski
Sagnula je glavu, onda ga lagano gurnula kukom. „Možda se i ti meni
sviđaš.“
Hodali su, uvijenih ruku, prema malom drveću kedra između osme i
devete aleje. Wyatt ih je otkrio kada je lutao njima slikajući krajolik, i
sada su išli u tom pravcu da bi mogao uslikati Kelsey dok sedi na velikoj
ležećoj grani.
„Bilo mi te je žao taj dan,“ rekla je nežno. „Mislim, taj prvi dan.“
Pogledala ga je, onda skoro odmah vratila pogled na travu.
„Jeste?“ Nije se mogao setiti kada mu je zadnji put neko rekao da mu
ga je bilo žao. Oh, čekaj. Da, mogao je. To je moglo biti četvrto od
apsolutno nikada. „Zašto?“
„Pretpostavljam da bi moglo biti teško, i pomalo usamljeno, također.
Zato što nikada ne znaš zašto neko želi da ti bude prijatelj, zar ne?“
Još uvek su hodali, ali je sada zaustavio. Želeo je da joj kaže da je bila
u pravu. Da nije mislio da to bilo ko razume, pogotovo ne neko ko nije
rođen u poznatoj porodici. Uglavnom, samo je želeo da je gleda. Da oseti
toplinu unutar njega koja se pretvara u rastući požar prema ovoj devojci
koja ga je uhvatila. Koja ga stvarno i iskreno ima.
„Wyatt?“
Trepnuo je, odjednom shvaćajući da je buljio. „Izvini. Izvini, samo- pa,
radi se o tome da si u pravu. Teško je.“
„Šta?“
„Razmišljala sam da je tvoje prezime još teže. Tako je poznato. A onda
sam se pitala zašto je to uopšte tvoje prezime. Zar ne bi trebao imati
očevo prezime?“
„Očigledno nikada nisi upoznala Aniku Segel. Moja baka je glava širokog
i ogromnog matrijarhata. Nije bilo šanse da moj tata dobije tu bitku.“
Usne su mu se izvile.
„Pretpostavljam da je to teško i tvom tati, također, ha?“
Klimnuo je, razmišljajući o razgovoru koji je nedavno imao sa ocem dok
je još uvek pokušavao da privuče Kelsey pažnju. „Da,“ priznao je. „Jeste.“
Uzela ga je za ruku i nastavili su šetnju. Skrenuli su sa staze i sada išli
travom ka gomili drveća. „Bar te ljudi na kraju vide i razgovaraju sa
tobom,“ rekla je.
„Primećuju te zbog tvog imena i porodice. Ja sam nevidljiv.“
Drski
Ponovo je zaustavio, a onda istraživao njeno lice, njegovo srce se malo
slomilo zbog istine koju je video. Istine koju nije razumeo, jer ona je bila
čudesna. Slatka i pametna i zanimljiva i talentovana. Mogao bi provesti
dane pričajući sa njom, sedeći sa njom, ili je čisto samo držati za ruku.
Mogao je, i još uvek jeste, jer su je njeni roditelji držali na čvrstom
povodcu.
„Ti za mene nisi nevidljiv,“ rekao je, i zamalo je tada poljubio.
Umesto toga, prošao je vrškom svog prsta po njenim usnama.
Uzdahnula je sa više strasti i žudnje nego je ikada čuo od bilo koje
devojke sa kojom je izlazio.
I tada je znao. Nije bio više samo Wyatt. Bio je Wyatt i Kelsey.
„Jesi li se ikada poljubila?“
Njene oči su ga prostrelile, i nije bio siguran da li je to bilo uzbuđenje
koje je video tamo, ili strah.
Progutala je, a onda odmahnula glavom. „Ne,“ prošaputala je.
Ta mala reč ga je učinila sretnijim nego što bi trebala. „Biću ti prvi,
Kelsey Draper.“
„Oh.“ Crvenilo joj obli obraze. „Ok.“
„Ali ne danas.“
„Oh.“ Sada je reč izašla sa razočarenjem, i dođavola ako ga to nije
učinilo da se dobro oseća. „Kada?“ dodala je.
Ali on se samo nasmejao, puštajući njenu ruku, i rekao, „Trkajmo se do
drveća.“
Sledeći dan, donio joj je karte za balet. Povukao je oko rekreativnog
centra do službenih vrata jer tamo nikada niko nije išao, i pružio joj malu,
ravnu kutiju. Onda se morao boriti da se ne nasmeje kao idiot dok je
gledao strahopoštovanje na njenom licu kada je otvorila i izvadila dva
odštampana komada papira.
„Wyatt. Ovo je predivno. Dao si mi karte za Labuđe jezero?“
„Sviđa ti se?“
„To je jedan od mojih omiljenih baleta. Ovo je neverovatno.“
„Ti si neverovatna,“ rekao je i iznenadio se kada se namrštila.
„To je u Los Angeles- u,“ rekla je. „Moj otac me nikada neće pustiti da
idem.“
„Stvarno? Čak ni na balet? To je kultura.“
Drski
Podigla je ramena i ubio ga je način na koji je izgledala kao da se povukla
u sebe. Nije upoznao njenog oca, ali dovoljno mu je rekla. A Wyatt je i
video čoveka. Leonard Draper je radio deset sati dnevno u klubu, i iako je
ipak bio obično na terenu za golf ili nadgledao održavanje grmova i cveća
na različitim javnim prostorima, bio je dovoljno okolo da ga je Wyatt
uspeo prepoznati. Visok i mršav čovek sa oštrim licem i tenom nekoga ko
je radio napolju ceo svoj život.
Samo su njegove oči podsećale na Kelsey. Ali dok su njene bile plave
kao Karibi, njegove su se činile daleke i hladne kao glečer.
Wyatt je posmatrao njeno lice, isceđeno od radosti koja je napustila
samo pre par trenutaka. Kopile. Nije znao koji je problem Leonarda
Drapera, ali je znao da ga je raspizdilo. I da ako su pravila koja je
određivao svojoj kćerki oduzimalo Kelsey sve stvari koje je volela, onda
su pravila glupa.
A Wyatt nije imao problem sa kršenjem pravila.
„Ne moramo reći tvom tati,“ rekao je.
Njene su se oči raširile. „Ako ikada sazna... mislim, takmičenje u plesu
je bilo ovde. A on je bio van grada. I mogla sam mu jednostavno reći da
sam sama nabavila karte jer sam želela da vidim ples. Upala bi u nevolju,
ali ne zato jer sam bila sa dečkom. Ali ovo? Ako sazna...“ Zadrhtala je.
„Ne reći mu bi bilo jednako loše kao i otići na balet na prvom mestu.“
„Šta on ima protiv baleta?“
„On... on jednostavno misli da to nije ispravno za mene. Gledati je u
redu. Ali ne sa dečkom čak u Los Angeles-u.“
„Da li imaš nekih prijateljica ovde?“
Pogledala ga je prazno na trenutak. Onda su joj se oči proširile, i
obgrlila je sebe, a onda pogledala na sat. „Moram da bežim. Moram po
Griffin- a.“
„Ne, ne moraš,“ rekao je, lagano pogledavajući na svoj sat. „Imaš još
najmanje pet minuta.“ Ali ono poslednje je izgovorio u vazduh. Kelsey je
već trčala.
K vragu.
Šutnuo je sebe zato što je to spomenuo. Trebao je da zna da ona nije
bila devojka koja bi prkosila roditeljima, iako su postavljena pravila njenih
roditelja bila glupa.
Drski
Rekao je sam sebi da treba da joj se izvini kada je vidi sledeći dan, a
onda se opet morao šutnuti čak i jače sledeći dan jer je uspela da izbegne
da budu zajedno.
Sjebao je. Otišao i kompletno sjebao.
Cela dva dana posle je još uvek nije video. Proveo je popodne plivajući
krugove, i shvatio da je verovatno tražila da menja raspored, jer nije
obrisala ni jedan sto sve vreme dok je bio tamo.
Konačno je odustao i krenuo prema autu, sve vreme razmišljajući koja
je najbolja taktika da dopuza nazad u njenu milost. Ali kada je došao do
parking mesta i video je naslonjenu na BMW koji je posudio iz bakinog
voznog parka kojeg je držala u Santa Barbari, njegovo srce je preskočilo
otkucaj kada se tračak nade smestio u njegovim grudima.
Možda- ali možda- nije baš toliko sjebao.
„Ćao,“ reče, napola uplašen da halucinira.
„Moj prijateljica Joy živi ovde tokom leta.“ Udahnula je vazduh kao
zbog hrabrosti. „Mogla bi reći da ostajem kod nje sledeći petak.“
„Hoćeš li biti ok sa tim?“ Njeno je srce tako jako udaralo da je mislio
da može da ga čuje. „Nisi baš tip koji krši pravila, Kelsey Draper. A ja ne
želim-„
„Šta?“
Bio je red na njega da udahne. „Ne želim da mi zameriš ako upadneš u
nevolju. Ili ako se budeš osećala krivom.“
Gurnula je ruke u džepove njenog šorca i klimnula. „To je slatko.“
Pogledala je u pločnik. „I- pa, verovatno ću se osećati krivom. Ali mislim
da si vredan toga,“ dodala je, podižući glavu da ga pogleda.
„Da?“
Klimnula je, celo lice joj se ozarilo kada se nasmejala.
„Može li se verovati ovoj devojci?“
„Definitivno. Išle smo u školu zajedno. Brighton,“ rekla je, misleći na
ekskluzivnu žensku školu u Los Angeles- u. „Ja imam stipendiju.“
„Očaran sam. Brighton ima vražji ugled.“
„Pretpostavljam. Upala sam na akademske studije, ali prijavila sam se
jer nude ples kao dodatni predmet. To nije plesna akademija, ali
podržavaju umetnost, i na kraju bar ću studirati, znaš?“
„I to je u redu sa tvojim tatom?“
Drski
„Tehnički gledano, moji časovi plesa su u teretani.“ Suzdržao se.
Uglavnom mu se dopalo što će moći da kaže da ova devojka ide tamo sa
stipendijom. „I-„ zastala je tresući glavom.
„Šta?“
„Ne znam. Ništa. Malo je,“ dodala je kada je podigao obrvu i zurio u nju.
„Pa? Neću manje da misliti na tebe.“
„On mi ne dozvoljava da plešem- znaš, ne u pravom studiju. I on zna da
me to grize. Tako da mislim da u njegovoj glavi nema mesta za
prigovaranje otkada me pustio da idem na Brighton.“
Wyatt je klimnuo, nadajući se da ona neće videti kako je stisnuo pesnicu
da zaustavi bes. Njen otac je bio deo posla, i što pre ona diplomira i ode
tim bolje.
„Nikada te nisam pitala gde ti ideš,“ rekla je.
„Sredna škola Beverly Hills-a,“ rekao je, a onda se namrštio. „Uklapam
se u holivudski kliše, ali moja mama i sestra su išle tamo, pa niko neće
potopiti čamac zbog mene. Ali završnu godinu sam u Bostonu.“ dodao je.
„Upao sam u ekskluzivnu fotografsku akademiju.“
„Nisam iznenađena. I kladim se da si među najboljima u klasi. Tvoj rad
je fantastičan.“
Spojio je kameru na Patrickovu kompjutersku stanicu jednom između
njenih pauza i pokazao joj neke od slika koje su bile u memoriji. Nije to
bio njegov najbolji rad, i bio je sav sirov, nije imao vremena da ih prečisti
i prebaci na vlastiti kompjuter. Upravo zato, cenio je kompliment kao i
ton apsolutno privržen i iskren.
„Hoćeš li studirati samo fotografiju? Ili moraš i školske predmete,
također?“
„Nekoliko predmeta, ali uglavnom sam već završio sa mojim akademskim
zadacima.“
Duboko je uzdahnula. „Volela bi da idem na plesnu akademiju.“
Pokušao je nešto da kaže, ali je nakrivila glavu, prekidajući ga. Znao je
njenu situaciju- iako bi imala stipendiju, otac je ne bi pustio da ide. „Pa,
bar imaš Brighton,“ rekao je polako. „Ne mogu da verujem da ideš u školu
sve vreme samo par milja od mene.“
„I sada ideš u Boston.“ Pročistila je grlo. „Nedostajaćeš mi.“
Drski
„Verovatno se ne bi prijavio da sam znao za tebe. Postoje odlične škole
u LA, također.“
„Stvarno? Pa zašto se onda nisi prijavio za neku od njih? Boston je
skroz preko cele zemlje.“
Razmišljao je da joj da njegovu gomilu sranja kao odgovor kako je
program Bostonu bio najmoderniji, imao raznovrsne časove, nudio mu
neverovatnu stipendiju. I svi ti razlozi su bili istiniti. Ali jednostavno nisu
bili razlozi.
A Kelsey je zasluživala istinu.
„Želim da pobegnem od porodice,“ jednostavno je rekao.
„Želiš? Ali ti voliš svoje roditelje. I rekao si sebi da je tvoja baka
divna.“
„Jeste. I jesam. Ali- oh, dođavola. Želim da budem fotograf. Više od
toga, želim da budem uspešan. Ne želim da budem umetnik koji gladuje.
Želim da stvorim pravi život.“
Nabrala je obrvu. „Ali ti-„
„Šta?“ Pukao je, onda šutnuo sam sebe kada je ustuknula. Ali zar nije
shvatila? Posle svih razgovora koje su imali? Sve vreme koje su proveli
zajedno?
„Misliš da nije važno zato što imam poverenički fond? Da treba samo
da živim od toga i pokrenem svoj biznis i ne razmišljam hoću li ikada
zaraditi i penija jer bez obzira na sve, mogu platiti svoju kiriju i
namirnice?“
Prekrstila je ruke preko svojih grudi, izraza jednako ozbiljnog i
saosećajnog. „Ustvari, htela sam da kažem da škola u koju ideš nije
presudna za uspeh. Bićeš uspešan čak iako sam sebe budeš podučavao.
Stvarno si talentovan, Wyatt. Naravno, bićeš fantastičan.“
Sve što se u njemu stiskalo opet se opustilo, i uhvatio je trenutak
njenog potpunog verovanja u njega. Onda se još više pokajao što je
posumnjao da ona misli najgore.
Isfrustriran, provukao je prste kroz kosu. „Izvini. Nisam mislio-
jednostavno je teško pokušavati raditi bilo šta u umetnosti u blizini moje
porodice. Moja baka mi je čak kupila galeriju na Rodeo Drive-u.“ Zastao
je. „Hoćemo li sesti u auto?“
Drski
Ona odmahnu glavom. „Ako me otac vidi u tvom autu, ukapiraće. Ovde
napolju, mogu samo reći da si me pitao u vezi posla u klubu. Odnos članova
i osoblja ili neku glupost sličnu tome.“
„Pa, sedi na haubu ako hoćeš.“
Nasmejala se. „U redu sam, a ti menjaš temu. Iako ti je baka kupila
galeriju, ona bi trebala ostati otvorena ako si talentovan dovoljno da
zadržiš kupce da dolaze. A ti jesi.“
„Osim, nikada ne bi sigurno znao. Krugovi u kojima se moja familija
kreće- oni sebi mogu priuštiti da kupe sranje od umetnosti, samo zbog
društvene vrednosti pričanja da poseduju Segelovu sliku.“
„Možda oni vole ono što kupuju.“
„Možda. Ali kako da ja to znam?“ Namrštio se, onda zavukao ruke
duboko u svoj šorc. „Želim to da zaslužim, Kelsey. Vidim svog oca i svu
pažnju koju dobija zato što se oženio u porodicu. Znam da ga to izjeda.
On je CPA, i ne samo za industriju zabave. Ali paparaci ga još uvek
proganjaju. A on se oseća kao varalica.“
„Kako znaš?“
„Jer je tako rekao. Ne meni, ali sam načuo kada je razgovarao sa mojom
mamom pre neki dan. Kako niko u stvari ne vidi njega samog. I kako cela
moja familija očekuje da on bude veći od života. Na način na koji su i oni.
On to mrzi. Mislim, on voli moju mamu, ali mrzi to što je nevidljiv. Sve što
javnost vidi je prezime. Ne njega.“
Zamišljeno je klimnula glavom. „Shvatam.“
„Ti nisi nevidljiv. Već sam ti rekla.“
„Tebi ne.“ Njen osmeh ga je ispunio. „Ali razumem odakle dolazi. I ti,
također. Želiš da stvoriš ime u fotografiji na način na koji ja zamišljam
plesanje na sceni.“
„Možeš to uraditi, znaš. Možda ne sada,“ dodao je kada je počeo da
trese njenu glavu. „Ali kada diplomiraš. Samo se pokreni.“
„Možda. Ne znam.“
Želeo je da proširi ovu temu. Da joj kaže da koje god čudne stvari njen
otac misli o plesu i viđanju i bilo čemu drugom, treba da ih ignoriše. On
nikada nije ni upoznao čoveka ali je znao da je Leonard Draper isisao život
iz svoje ćerke. Želeo je sve to da kaže- da joj kaže da nikom ne dozvoli
Drski
da je zaustavi da prati svoje snove- ali pre nego je išta rekao, približila
mu se i poljubila ga u obraz.
„Zbog čega je ovo bilo?“ upitao je, pomalo zbunjen, ali jako zadovoljan.
„Za Labuđe jezero.“
Oklevao je, jer je znao da je to njen način da promeni temu. Ali na
kraju, pustio je. „Nema na čemu,“ rekao je. „A obadvoje treba da
zahvalimo Joy.“
„Tačno,“ Nasmejala se. „Nikad mi ovo neće dozvoliti da ovo zaboravim.
Rekla je da me možeš pokupiti kod nje kući, a onda me posle predstave
možeš vratiti kasno koliko treba. Ona će me ujutro odvesti kući tako da
moj tata može videti nju da me dovozi.“
„I ona neće odati tvoju tajnu?“
„Nikada.“
„Onda je to sastanak.“
„Moj prvi pravi sastanak.“
Osećaj ponosa je prostrujao kroz njega, a on je obećao sebi da ne samo
da će petak biti dan za pamćenje kao prvi izlazak, biće to rangirano kao
njen najbolji izlazak ikada, iako ima samo dva dana da odustane.
Kada se petak približio, morao je čestitati sam sebi. Došao je po nju
kod Joy u Lincoln limuzini sa privatnim vozačem, i osećao se tako prokleto
sofisticirano kada je prilazio tremu da je pokupi. A onda, kada su se
prednja vrata otvorila i ona izašla izgledajući zapanjujuće i elegantno u
jednostavnoj crnoj haljini sa nizom bisera, njena luksuzna kosa mekano se
uvijala oko njenog lica, znao je da je doneo savršenu odluku.
Dakle, nije očekivao njen zbunjeni izraz, možda čak šok, kada je videla
auto.
„Biće zabavnije,“ objasnio je kada je poveo do auta. „Možemo pričati,
ne moramo brinuti za parking, i neću te potpuno isključiti psovanjem kao
pirat kada uđemo u saobraćaj LA- a.“
„Oh. Pretpostavljam da ima smisla, rekla je, iako je mala bora između
njenih obrva ukazivala da nije imalo smisla uopšte. „Samo je. Znaš šta?
Nema veze.“ Stisnula je njegovu ruku. „Zaista se radujem ovoj večeri.“
„I ja, isto,“ rekao je, iako je čudno ponašanje odgrizao deo njegovog
entuzijazma. „Ustvari, čekaj,“ rekao je, rekao je jer nije mogao izdržati
da ne zna. Uzeo je za ruku i zaustavio. „Šta se dešava?“
Drski
Namrštila se, onda odgovorila. „Ja samo mislim da ti ne voliš sve ovo,
pa, te stvari.“ Pokazala je rukom prema autu. „Stvari tvoje bake, mislila
sam. Vozače i limuzine i sav taj cirkus.“
Nasmejao se, i ispustio zvuk koji je jednostavno izleteo iz njega. „Volim
to jako lepo. Ono što sam rekao je da ja želim da to zaradim.“
„Ali-„
„I jesam. Imam naravno porodični novac. Ali također imam i svoj račun.
Otvorio sam ga kada sam imao dvanaest i prodao svoju vlastitu kopiju na
sajmu u Laguna Beach.“
„Iskoristio si novac koji si štedeo od kada si bio dete da nam iznajmiš
ovo auto?“ Njen osmeh je bio toliko širok da je mogla reklamirati zubnu
pastu.
„Želim da ova noć bude posebna.“
Uzela je ruku koju joj je ponudio. „Već jeste.“
I bila je u pravu. Noć je savršeno počela i bila sve bolja. Nikada nije
videla profesionalno izvođenje baleta uživo, i on se osetio kao superheroj,
samo zbog toga što je on bio taj momak koji joj je to pružio. Nisu imali
vremena za večeru, ali su se provezli kroz In- N- Out hamburgere,
njegovo omiljeno mesto brze hrane ikada, i iako je bio zabrinut da ona
misli da je lepljivom ona je bila tako očigledno oduševljena što su jeli
hamburgere za poneti na zadnjem sedištu limuzine da se on cerio sve
vreme do pozorišta.
Najbolje od svega, podelili su milk šejk.
Bila je pametna i zabavna i jednostavna za biti sa njom, i što su više
vremena provodili zajedno više je vremena izlazila iz svoje školjke. Jedini
udarac cele večeri je bila prilično nebitna stvar da on uopšte nije ni mogao
gledati balet. Pretvarao se, naravno. Ali uglavnom je gledao nju. Način na
koji se pomerala. Način na koji je njena haljina grlila njeno telo. Tako
prokleto je želeo da je dodirne. Da je tako lagano poljubi da može da je
čuje koliko joj se dopalo. A onda žestoko, jer to je ono što je želeo. Sva
ta osećanja unutar njega, ta potreba. To je bilo zbog nje, a on je bio
hodajuća, lopta želje koja priča ukrućen, i stvarno nije bio siguran kako
će to sakriti od nje.
Zadnji čin baleta proveo je pokušavajući odvući pažnju sebi
razmišljajući o tome kako bi fotografisao pozornicu ako bi bio angažovan
Drski
za javna slikanja. Koja brzina filma. Kakav otvor. Kako bi nameštao
plesače u odnosu na set. Kako bi postavio rasvetu. I možda bi koristio
filter da doda magični kvalitet.
Što je više o tome razmišljao, dublje je tonuo. I, hvala Bogu, više se
opuštao.
Kada su se zavese spustile, mogao je da stane pored nje a da ne
prouzrokuje kompletno i totalno poniženje.
Ali, Bože, želeo je ovu devojku.
„Ovo je bilo neverovatno.“ Uzela ga je za ruke. „Ti si neverovatan. Hvala
ti.“
Bili su u podeljenoj privatnoj loži, i dva druga para su prva izašla.
Krenula je u tom smeru, ali je povukao za leđa. „Sačekaj,“ naredio je kada
je izvila upitno obrvu. „Još uvek ti nešto dugujem.“
Na trenutak je izgledala zbunjeno. Ali kada joj se približio i spustio
ruku oko njenog struka, njene oči su se proširile. Naslonio je dlan da donji
dio njenih leđa, i mogao je osetiti njenu toplinu i mali nervozni drhtaj.
„Dugujem ti poljubac, sećaš se?“
Njene usne su se samo malo razdvojile, kao da će nešto reći. Ali je onda
progutala i jednostavno klimnula glavom. Sagnuo se i pritisnuo svoje usne
preko njenih, poljupcem mekanim kao dah, probno i lagano, jer je znao da
joj je prvi put. Ali kada je čuo njen mali mekani jecaj zadovoljstva, to je
bilo kao da je neko dolio benzin na vatru. Želja je eksplodirala u njemu, i
povukao je bliže, dok njeno telo nije bilo pritisnuto o njegovo, a njene
ruke zaključane oko njegovog vrata kao da je bio jedini sigurni raj koji je
poznavala.
Svojom slobodnom rukom, uhvatio joj je glavu, želeći još- sve- a kada
su joj se usne razdvojile i on produbio poljubac, jezikom kušajući i
zadirkivajući, pomislio je da ako umre baš tada nije važno, jer ništa ne
može biti savršenije od ovoga.
Kada su konačno prekinuli poljubac, bila je zapajurena i bez daha i
apsolutno prelepa. „Prvi poljubac,“ rekao je, zadirkujućim glasom. „Kako ti
se dopao?“
„Nisam sigurna,“ rekla je, njene reči su bile suprotne iskri u njenom
oku. „Možda mi je potreban drugi da bi ga uporedila.“
Drski
Bio je spreman da se povinuje, i pruži joj puno i puno upoređujućih
poljubaca na povratku iz LA. A kada se auto zaustavio ispred kuće Joy,
njene usne su bile otečene, oči sjajne, a kosa pomalo razbarušena.
Izgledala je prekrasno. Više od toga, činila je da se on oseća prekrasno.
„Hvala ti,“ dodala je kada je vozač otvorio vrata. „Večeras si mi pokazao
svet,“ dodala je, i bio je siguran da nije pričala samo o baletu.
Još jednom je poljubio na Joyinom pragu, i osetio se kao najfiniji
momak na svetu.
Posle te noći, postali su nerazdvojni, ali na nedefinisan, miran način.
Nijedno od njih nije želelo da njen tata čuje i reč. Zato su bili oprezni.
Veoma oprezni. Šetali su zajedno predelima kluba koji nisu bili baš
posećeni. Mnogo vremena su proveli u njihovom šumarku, gde je slikao,
dok nije podigla ruku i rekla da želi da priča sa njim, a ne sa objektivom.
I bilo je poljubaca. Puno poljubaca. Kao da je to bilo obećanje stvari
koje će se desiti. Stvari koje su obadvoje želeli, ali sigurno nisu nikada
mogli imati. Kako su mogli, kada nisu mogli izaći ni na pravi sastanak?
Kada je došao kraj, on nije imao predstavu da je počeo da hoda niz
stazu. Naprotiv, on se ustvari radovao budućnosti. Pitajući se kako da to
izvedu sa njim u Bostonu i njom u LA. Ali bio je siguran da bi mogli uspeti.
To je obećao sebi.
U noći kada je bila Patrickova zabava, znao je da su joj roditelji van
grada, pa je nazvao njenu kuću i pitao je da li bi želela da dođe. Samo
gomila klinaca iz kluba i nekoliko iz grada. Biće zabavno, uveravao je.
„Čuvam Griffina večeras.“
„Mislio sam da ima skoro trinaest. Ne može ostati par sati sam?“
„To je samo-„
„Šta ako ja dođem kod tebe?“
„I, šta? Osloniti se na Griffina da će čuvati tajnu? Mogao bi- za mene,
baš bi mogao- ali on je samo dete i mogao bi se izleteti. Pričali smo o
tome, Wyatt. Sećaš se?“
„Znam. Znam. U redu je. Shvatio sam.“ Želeo je da tako misli. Ali nije
mogao sakriti razočarenje u svom glasu. „Radi se o tome da je Patrickova
kuća velika. Ima prostora da budemo sami, znaš? Bez osećaja da smo u
klubu pod reflektorom.“
Drski
„I ja to želim,“ rekla je, sa toliko iskrenošću u svom glasu da se osetio
kao podlac zato što je bio iznerviran što ona ne može doći. „Ali čak iako
dadiljanje nije deo jednadžbe, da li bi stvarno trebali biti viđeni zajedno?
Na zabavi? Mislim, bili smo tako pažljivi. Šta ako moj tata-?“
„Biće gužva. Samo grupa klinaca. Najgore što može da se desi je da
otkrije da si ostavila brata na nekoliko sati da odeš na zabavu sa gomilom
tinejdžera. Ne mora više ništa da zna.“
Iako su reči izletele iz njegovih usta, nije mogao da veruje da ih je
izgovorio. Da li je zaista ohrabrivao da prekrši sva pravila? Da, jeste.
Zato što je bio sebični seronja koji je želeo da je vidi. Samo na nekoliko
sati.
Kolika je bila šteta?
A ostalo im je jako malo vremena.
„Leto je skoro gotovo,“ zaključio je. „Odlazim za manje od dve nedelje.“
„Wyatt, molim te-„
„Samo zapiši adresu. Ostajem noćas kod Patrick- a, tako da možeš doći
kad god se predomisliš, ok?“
Dao joj je adresu. „I Kelsey? Čekaću te.“
„Ne računaj na mene.“ Njeno šaputanje je bilo tako mekano, jedva ga
je čuo, a kada je prekinula vezu, osetio je mali gubitak.
„Jako si pao, čoveče,“ Patrick je rekao. „Je li divlji Wyatt zaljubljen?“
Wyatt ga je udario u ruku. „Ti si kreten, znaš to, zar ne?“
„Sranje. Ja sam super momak. Svi to kažu.“ Wyatt se nasmejao, ali nije
mogao izbaciti pitanje iz svoje glave. To je bio prvi put da je stvarno
pomislio na to i znao je sa stopostotnom sigurnošću da je odgovor bio da.
To bi ga trebalo plašiti, ali nije. Osećao se odlično. I nateralo ga da želi
Kelsey pored sebe još više.
Što je, naravno, učinilo zabavu totalno dosadnom, zato što nije želeo
da bude tamo bez nje. Neprestano je lutao sobama, ćaskajući sa nekim
klincima, pijući pivo kao da je voda dok se soba polako nije počela okretati.
Što je objašnjavalo zašto je kada je ugledao pored velikog TV- a, mislio
da halucinira. Onda je krenula ka njemu, držeći plastičnu čašu kao
amajliju. Uzela je gutljaj, a onda još jedan. Zatim je spustila ostatak i
prišla mu.
Drski
„Ćao,“ rekla je, a onda ga poljubila, a od viskija u njenom dahu, imao je
osećaj da je popila više od jedne čaše dok ga je tražila po kući.
„Ćao i tebi.“ Odmaknuo se od nje. „Šta bi sa tim da budemo diskretni?“
Slegnula je ramenima. „Nedostajao si mi.“
„Hajdemo iz gužve.“ Uzeo je za ruku. „Hajde. Imam nešto za tebe.“
„Stvarno?“
Odveo je u gostinsku sobu gde mu je Patrick rekao da ostavi svoje
stvari, a onda zatvorio vrata. „Možeš da sedneš,“ rekao je, pokazujući na
krevet, s obzirom da soba nije imala stolice.
Napravila je smešan mali zvuk, ali je oprezno sela na krevet, a on je
krenuo da pretura po svom džaku, konačno se vraćajući sa malom
srebrnom uvijenom kutijicom koju je doneo za nju.
„Za mene?“ upitala je, kada joj je pružio.
„Otvori je.“
Polizala je usne, onda zavukla prst ispod trake i pažljivo uklonila omotač
da oslobodi kvadratnu, belu kutijicu za nakit.
„Hajde,“ požurivao je, kada je još jednom uzdahnula.
Uradila je, podižući poklopac a onda je uzdahnula kada je videla
narukvicu unutra. Bila je kao manžetna, ispolirana srebrna narukvica koja
je bila oblikovana u znak beskonačnosti, sa bočnim oblikom osmice.
Blistala je na prigušenom svetlu, i prešla je prstom preko nje kao da je to
nešto najdragocenije što je ikada videla.
„Pronašao sam je u tom butiku kada sam bio sa bakom prošli vikend.
Mislio sam na tebe. I, znaš, zauvek.“
Trebao se osećati ludo zbog ovih reči, osim što je to bila prokleta
istina.
„Zauvek,“ prošaputala je, onda ustala i pružila mu je da joj je stavi na
zglob. Uradio je to, onda povukao svoju ruku milujući prstima njenu kožu
dok nije sklopio svoju ruku preko njene i povukao je prema sebi. Onda je
poljubio, bez pitanja, jednostavno uzimajući ono što je hteo. I za razliku
od njihovog prvog poljupca u pozorištu, ovaj je bio divlji i dubok i poznat.
Podelili su mnogo poljubaca od tog prvog, a ovaj je ipak bio drugačiji.
Bogatiji. Puniji. Preplavljen obećanjem, ispunjen senzualnošću, opterećen
željom.
Drski
„Kelsey,“ promrmljao je kada su se razdvojili, sada spojeni samo
rukama.
„Želim-„
„Znam. Ali ja-„
Utihnuo je poljupcem, ne želeći čuti zašto je ne može imati na način na
koji je želi. Celu nju.
Žudeo je za njom. Trebao je. Osećao se kao da će izgubiti sebe ako ne
pronađe svoju dušu u njenoj. Plivao je u poetičnoj gluposti koja bi
izgledala sočna i glupa u bilo koje drugo vreme ili sa bilo kojom drugom
devojkom, ali sa Kelsey je izgledalo stvarno i istinito kao gravitacija.
I kako je znao da je rečima neće nikada ubediti, odlučio je da je ubedi
delom. Dodirnuo je. Podigao je. Njegove ruke su je obgrlile čak i dok su
je njegove usne kušale. Njene usne, njeno uho, njen vrat. Uhvatio je za
vrat, drugom rukom pronalazeći njenu dojku dok su se njegove usne
spuštale dole to tankog proreza otkrivenog na jednostavnoj letnjoj haljini
koju je nosila.
Njeno srce je luđački lupalo- mogao ga je osetiti pod rukom, na usnama.
A on je toliko jako, toliko očajno želeo. Želeo je od prvog trenutka kada
je ugledao, a onda sve više i više svakog minute koju je proveo sa njom.
Potpuno ga je obuzela, ali je i znao od trenutka kada se prepustila
njegovim rukama da i ona isto oseća. Da je bila spremna.
Ali onda se odgurnula, i sve su se njegove nade raspukle kao gomila
razbijenog stakla.
„Kelsey?“
Udaljila se, teško dišući. „Želim to- da. Ali ne mogu. Ne bi smela.“
„Trebala bi, insistirao je, iako je znao da je bio sebični kreten. Trebao
bi da joj kaže da je u redu, da nije bitno. Ali je želeo. O, dragi Bože, on
je želeo. „Kelsey, volim te.“
Reči su izletele pre nego je mogao da razmisli o njima, i iako su bile
istinite, mrzeo je sebe što joj ih je rekao. Nije hteo da je požuruje. Nije
hteo da koristi usrane emotivne ucene. I prokleto nije želeo da ona misli
da joj govori lepe reči samo da je odvuče u krevet.
Ali to je ono što je on mislio- bio je siguran u to. Jer se ona okrenula
prema zidu čim su reči izašle iz njegovih usta.
Jebiga. Učinio je to. Otišao je i uprskao najbolju stvar ikada.
Drski
Bio je u fazi da brutalno ispraši svoje dupe kada ga je opet pogledala,
sa svirepom odlučnošću koja je gorela u njenim očima.
I kada je počela da raskopčava svoju haljinu, sve što je mogao videti
bila je ona. Sve o čemu je mogao razmišljati je bila njena koža uz njegovu.
Sve o čemu je mogao razmišljati je da i ona njega voli.
Ali bio je također i idiot. Prokleta budala.
Zato što nije imao ni najmanju predstavu da će noć koja je izgledala
kao raj postati, završiti u paklu.
Drski
10.
Vidim ga u trenutku kada izađem iz kluba. Naslonjen je na stranu
Lincoln Navigator- a, prekrštenih ruku na grudima dok me gleda. Njegova
kosa je razbarušena od vetra, svetli zlatno ispod žutog svetla na parkingu,
a iz njegovog držanja očigledno je da je i dalje opasno nabrijan, kao da je
na ivici eksplozije.
Dok se približavam, mogu da vidim iznerviranost i nestrpljenje na
njegovom licu jasno kao da je urezano u njega. Znam da je usmereno na
mene- i taj osećaj je razbio roj leptirića u mom stomaku, moja očekivana
i uznemirujuća reakcija. Jer iako se bojim eksplozije, zahvalna sam zbog
bilo kakve reakcije od njega. Ovo je čovek koji nikada ne osvrće, posle
svega, dok sam ja provela godine žaleći zbog gubitka njega.
I, dok me njegov napad na pijanog čoveka mogao ubiti, ne mogu poreći
da me nije i uzbudio.
Ono u šta nisam sigurna je zašto je on tačno uznemiren. Je li to zbog
mog plesa? Ili zato što postaje umoran od tolikog čekanja na parkingu?
Ovo drugo me ne bi iznenadilo. Istina je, trebalo mi je vremena da
izađem, U stvari, razmišljala sam da ostanem dok poslednja devojka ne
otpleše, ne samo zato što sam želea da iznerviram Wyatt-a, već i zato jer
sam želela novac.
Na osnovu ćaskanja u bekstejdžu dok sam se presvlačila i pakovala
svoje stvari, znala sam da vodim ogromnom razlikom. I svi su spekulisali
ko će na kraju pobediti ako ustvari krenem za Wyattom van zgrade. Jer
je to jedno od pravila. Pobednik mora biti prisutan.
Ali evo me napolju.
Evo me, odlazim od onog za šta sam pretpostavljala da je bar
hiljadarka, verovatno i malo više.
A zbog čega? Ja čak ne znam ni da li će me angažovati. Ili će se izvinuti
što je patosirao pijanca i osramotio me, manje više naredio mi da izađem
kao da sam nevaspitani tinejdžer.
Drski
Ubrzala sam korak, moja brzina se povećavala kao i moja iznerviranost.
Dok sam prilazila, mirno je stajao. Njegove usne su se pomerile, kao da će
progovoriti, ali mu nisam dozvolila. Ubola sam ga u grudi kažiprstom.
„Duguješ mi hiljadarku,“ rekla sam. „Verovatno i više, ali pristajem na
hiljadu, U gotovini. Večeras.“
Očekivala sam da se nasmeje. Ili bar da me pita o čemu dovraga
govorim.
Umesto toga, posegnuo je i sklopi ruku oko moje. Njegov dlan je vreo, i
iako ovo nije intiman dodir, moji glupi, izdajnički hormoni odreagovali su
kao da jeste. Kao da smo bili stari Kelsey i Wyatt, držeći se za ruke na
udaljenoj strani golf terena gde nas niko ne može videti, bar ne moj otac.
Grubo sam istrgla ruku iz njegove. „Hiljadarka,“ ponovila sam.
„Ulazi u auto,“ rekao je.
Zatresla sam glavom, onda prekrstila ruke preko grudi. Njegove oči su
pratile moje pokrete, i dok sam gledala, ugao njegovih usana se pomerio,
i ti mali pokreti su smekšali njegov izraz. Osećam da moja koža gori, jer
nisam očekivala da tako otvoreno proverava moje grudi.
Onda se moje rumenilo probudilo, kada sam shvatila da me uopšte ne
proverava. Umesto toga, on je čitao natpis na mojoj majici.
„Pleši kao da niko ne gleda,“ pročitao je, onda pogledao u moje lice
takvim intenzitetom kojeg sam se dobro sećala. Onakvim koji šalje trnce
kroz mene.
„Je li to ono što si radila unutra?“ upitao je. „Plesala za sebe?“
Teram svoja stopala da čvrsto ostanu na asfaltu. Želim da pobegnem
od vreline koju vidim u njegovim očima. Jer je opasna, znam to. I još uvek
ga trebam, i ako pobegnem, samo ću povrediti svog brata.
Udahnem, fiksiram oči na osvetljenu pumpu negde iza njega, i kažem
meko, „Ne.“
„Pogledaj me, Kelsey.“
Jesam, moja brada se podigla i nateram sebe da uspostavim kontakt
očima.
„Reci mi,“ rekao je.
„Znaš odgovor.“ Ponosna sam što mogu prikriti drhtanje u mom glasu.
„Ovo je bila audicija, zar nije? Za šta misliš da sam plesala?“
Njegovo grlo se pomerilo kad je progutao. „Ulazi u auto.“
Drski
„Isplati me.“
„Još te nisam zaposlio.“
„Hiljadarka,“ rekla sam okrećući se mom prvobitnom zahtevu. „Oboje
znamo da bih pobedila. I oboje znamo da si uprskao tamo za mene.“
Ponovo prekrstim ruke i ovog puta sam odlučna da ne stojim na putu što
god da sledeće kaže. Međutim, iznenađuje me, ne govoreći ništa. Umesto
toga, posegne u džep, izvadi novčanik i izlista deset novčanica po sto
dolara.
„U redu,“ kažem, jer sam zaboravila kako jednostavan novac mora biti
u njegovoj porodici. „Gomila sitniša za tebe.“
Očekujem podrugljiv odgovor, ali on jednostavno ispruži novčanice.
Posegnem za njima, i kada izvučem novčanice, njegova ruka preklopi moju,
sa novcem stisnutim između naših dlanova. „Ja plaćam svoje dugove,
Kelsey,“ reče. „Uvek.“
Ukočila sam se, ali nisam sigurna da li je to od njegovog dodira, njegovih
reči ili boje njegovog glasa. Šta god da je, oslobodim svoju ruku, i ovaj
put pusti da uzmem novčanice. Brzo ih bacam u moju torbicu, zvuk mašine
za računanje mi ispunjava glavu.
Samo još četrnaest hiljada.
Pomisao me udari kao hirurški rez, vraćajući me nazad u stvarnost. A
stvarnost je da mi je potrebno mnogo novca. Mnogo novca.
Ta hiljadarka koju mu je dao nije nagrada koja me zanima, i guram mu
novac nazad. „Ustvari, zaboravi hiljadarku. Želim posao.“ Pokazujem na
klub. „Mislim da sam se dokazala.“
„Je li to ono što misliš?“
Ukipim se, šokirana oštrinom njegovog glasa, čelična oštrica preseca
direktno kroz bilo kakvu prošlost- bilo koju povezanost- koju možda i
dalje imamo. „Video si me kako plešem,“ kažem odbrambeno. „Znaš da
mogu izvesti pozu. Znaš da mogu izgledati privlačno.“ Progutam, moji
obrazi gore. „I znaš da se mogu skinuti i da se ne okrenem od kamere- ili
očiju iza nje.“
Njegov izraz se pogoršao. „I ako sam tražio ženu spremnu da pokaže
sise tako da neki jadnik može zamišljati da će ga ona odvesti kući i jebati
ga kao porno zvezda, onda si potpuno sletela u poslu.“
Bez razmišljanja, priđem i opalim mu šamar.
Drski
Onda mi ta ista ruka sleti na moja usta da priguši iznenađenje. Zgrčim
se i povučem, sigurna da će biti kazne. Da će zgrabiti moja ramena. Da će
me odgurnuti na auto i zahtevati da se izvinim.
On ne čini ništa od toga.
Umesto toga, krutost napušta njegovo telo, i izdahne dok provlači obe
ruke kroz kosu. „Oh, dođavola, Kelsey. Žao mi je. To je najusranija stvar
da se kaže.“
Toliko sam iznenađena priznanjem da zakoračim prema njemu, a ironija
je da želim da mu olakšam.
„U redu je, stvarno. I ne mislim da je tvoj rad loš ili išta slično tome.
To nije razlog zašto sam želela da me vidiš kako plešem.“ Ne moram da
radim da bi moje reči bile uverljive. Šta god da se dešava između nas,
nikada ne bi slagala o uticaju tih spektakularnih, provokativnih
fotografija. „Tvoj rad- Wyatt, te slike su neverovatne. One su iskrene i
stvarne, a žene koje si fotografisao su...“
Povlačim se i spustim ramena, jer kako mogu da kažem da želim da
budem kao one. „Možda ja ovo ne bi trebala da radim. Ali jako si me
naljutio. I stvarno sam želela da vidiš da ja mogu da odradim taj posao.“
„A ti si mislila da ovo može da me ubedi?“
„Pa, hm, da.“
„Hmm.“ Počinje da kruži oko mene, a ja instiktivno odstupim, štiteći
moj mrtvi ugao od primicanja na njegov ogroman SUV iza mene.
„Znaš da plešeš, ali ja ne zapošljavam plesačicu.“ Njegove reči su niske,
skoro kao da priča sam sa sobom. Ali njegove oči su na meni sa svakom
reči. „Ipak, imaš izgled koji želim. Ličnost, također. I prokleto sigurno
imaš stav.“
„Kao što sam rekla, ja to mogu.“
„Definitivno si dokazala da možeš gurnuti prošlost kroz svoju zonu
udobnosti. Čak ću otići tako daleko da kažem da ne samo da si apsolutno
jebeno fantastična za moju izložbu, već i da nijedan model nije toliko
daleko dogurao.“
Postoji oštrina u njegovim rečima. Ljutnja. Ona za koju sam sigurna da
vuče korenje od pre dvanaest godina.
„Ali evo u čemu je stvar.“ Prestao je kružiti oko mene i umesto toga
došao tačno ispred mene. Povlačim se nazad dok mi zadnjica ne udari u
Drski
hladan metal vrata. „Pa šta ako su sve te stvari istina? Pa šta ako si
savršena? Jer i sa svim tim što ide sa tobom, kako da verujem da ćeš
videti kroz njih? Imam samo nekoliko nedelja da ovo završim, i ne smem
da pogrešim. Pa reci mi, Kelsey. Kako da ti verujem? Kako da budem
siguran da nećeš preseći na pola snimanja? Da me nećeš ostaviti da
izvisim?“
Da nećeš slomiti moje srce?
Poslednje nije izgovorio na glas, ali sam mogla jasno čuti te reči u svojoj
glavi. Progutam knedlu u grlu i brzo trepnem, pokušavajući zaustaviti
navalu suza. Toliko sam zeznula. Toliko ljudi, toliko života, i samo zato što
sam posegnula za više nego što sam trebala.
A možda treba, prestati navaljivati i jednostavno otići. Nekako ću
nabaviti novac. Moram, mogu prodati svoj Mustang, iako bi me to ubilo.
Posle svega, Griffin ga je mukotrpno prepravio za mene, i to bi ga
jednostavno povredilo iznova ako bi ga podelila. Čak iako ga prodajem da
bi njemu pomogla.
Ali odlazak nije rešenje. Ne više. Sada se ne radi samo o meni. Već i o
Wyatt- u, također. O svemu o čemu je govorio.
On me treba.
Možda se nikada neću iskupiti zbog načina na koji sam ga povredila pre
dvanaest godina. Ali sada mu mogu pomoći. Iako to možda nije sve, bar je
nešto.
„Neću pobeći,“ obećavam. „Ne znam kako da te nateram da mi veruješ.
Sve što mogu da kažem je da tako mislim i nadam se da mi veruješ.“
Njegove oči su uprte u mene, kao da pokušava da pročita istinu na mojoj
duši. Onda okrene vratom i počne da korača ispred mene, tela napetog
kao u mačke koja će skočiti.
Ali iako je to utisak koji imam, zadrhtim kada uradi upravo to, baci se
na mene i zarobi me uz Navigator, rukama sa obe moje strane. Njegovim
telom opasno blizu.
„Zašto?“ pita.
Njegova usta su tako blizu da me njegov dah greje, a miris viskija je
dovoljno jak da bude opojan. Po prvi put, pitam se koliko dugo je bio u
klubu pre nego sam ga primetila. Da li je sedeo za stolom i pio dok su
Drski
druge devojke plesale? Da li je uživao u njima? Ili je bio tamo samo zbog
mene?
„Odgovori mi,“ zahteva, vrelina njegovih reči čupa me iz misli.
„Rekla sam ti. Potreban mi je novac. Molim te, Wyatt. Pusti me.“
„Zašto?“
„Plašiš me.“ To je laž. Osećam se neugodno, da. Ali ne na taj način. Ono
što me brine je to kako moje telo reaguje na njega. Na način, usprkos
svemu, želim da se nasloni malo bliže.
„Mislio sam, zašto ti je potreban novac?“
„Oh.“ Gorko poniženje me preplavljuje. „To stvarno nije tvoja stvar.“
Odvojim se od auta, kao da ću se provući pored njega.
„Hoćeš li da mi se skloniš s puta?“
Iskoristi celo svoje telo da me povuče nazad, tako da sam sada potpuno
stisnuta uz auto, a on je naslonjen na mene, telo uz telo. Osećam da mi
puls udara, i moram da stisnem pesnice da se izborim sa neželjenom
potrebom da povučem glavu napred i poljubim ga.
„Činiš to mojom stvari,“ reče, podižući jednu ruku sa auta tako da može
da provuče svoje prste kroz moju kosu.
„Reci mi, Kelsey. Zašto si ušla na moja vrata? U kakvoj si nevolji da ti
treba novac tako brzo?“
„Jednostavno mi treba. Što je bitno zašto? Potrebno mi je petnaest
hiljada do kraja meseca.“
„Znači samo se o tome radi?“ Njegov prst prati krivinu mog uha, a ja
ne mogu da sakrijem drhtaj koji prolazi kroz mene.
„To golica,“ kažem, kao da je to jedino na šta reagujem. Kao da njegov
dodir nema stvarni uticaj na mene.
„Samo se radi o novcu?“ Pomera svoj dodir sa mog uha na moju ključnu
kost, izloženu zbog majice sa V izrezom koju nosim. „Ne tražiš
publicitet?“
„Publicitet? Zbog čega? Zašto bi ja-„
„Mogu ti posuditi novac,“ nastavlja, vraćajući svoju ruku nazad na auto
tako da sam opet potpuno zarobljena.
„Nećeš,“ nastavljam. „I ne bi ga uzela i da mi ga daješ. Ne želim da
budem ničiji dužnik, a još manje tvoj.“
„Zašto ne moj?“
Drski
Susretnem njegove umrtvljene oči. „Zato što me mrziš.“
On ustukne, i na trenutak je potpuno tih. Onda lagano skloni ruke sa
Navigatora i zakorači unazad, oslobađajući me.
„Ja te ne mrzim, Kelsey. Verovatno bi bilo lakše da te mrzim.“
„Oh.“ Spustila sam pogled tako da ne vidi suze koje su se nakupile u
mojim očima. Trepnem, onda udahnem da dođem k sebi. Tek kada sam
sigurna da sam svoja pogledam nazad u njega. „Da li to znači da mi daješ
posao?“
Izdahne. Glasno. „Dobro. Želiš posao? Tvoj je.“ Napravi još jedan korak
nazad i odmeri me. „Počinjemo večeras.“
Odmaknem se od auta, onda stanem ukočeno. „Večeras!“
„Moraš da budeš negde drugo?“
„Ja- ne. Večeras.“
On klimne, očigledno zadovoljan mojim pristankom. „Ne smem da
pogrešim u vezi ovog, Kelsey. I zato imam neke uslove, i o njima se ne
može pregovarati. Ako ne želiš da se pridržavaš, odmah idi. Je li to
jasno?“
Klimnem glavom, nadajući se da izgledam sigurnije nego što se osećam.
„Videla si slike u studiju. Prirodu mojih fotografija. One nisu porno, i
nisu fotografije iz striptiz kluba,“ dodaje, pokazujući prstom prema X-
tasy. „Ali postoji granica prema njima. Sirova senzualnost koju pokušavam
da prenesem, Shvataš?“
Još jednom, samo klimnem.
„A to znači da treba obučeš ono što ti ja kažem i poziraš kako te ja
usmerim. Slažeš li se?“
„Naravno,“ kažem, pomalo zbunjena. „Kako bi drugačije išlo?“
„Dobro. Moraš da radiš ono što ja kažem, Kelsey. Kao što sam rekao,
nema pregovaranja.“
„Pa, da. Zar to nije prilično očigledno? Mislim-„
„Ispred kamere,“ prekida me. „I u mom krevetu.“
Zagledam se u njega. „Ti se šališ.“
„Uveravam te da ne.“
„Ali... zašto?“ Ne znam šta drugo da pitam. Više od toga, ne znam šta
da mislim, šta da osećam. Znam da bi trebala da ga ošamarim i odjurim,
ali nekako, ne uspevam.
Drski
„Zašto?“ ponavlja. „Već znaš zašto.“ Približio se još jedan korak.
„Kažnjavam te, Kelsey. Baš kao što si rekla ranije.“
„Kažnjavam te,“ ponavlja, dok stojim zanemela i zbunjena. „Ali još uvek
možeš da odeš ako želiš. Potpuno ovo predajem u tvoje ruke. Znaš moje
uslove. Sada sebe zapitaj šta želiš. A onda sebe upitaj koliko to želiš.“
Otišao je do vozačeve strane, otvorio vrata, onda zastao pre nego je
ušao. „Biću u studiju. Imaš sat vremena da se odlučiš.“
Onda je zalupio vratima i pokrenuo auto, a ja ostajem stajati kao idiot
na parkingu pitajući se šta se upravo desilo- i šta sledeće da uradim.
Drski
11.
Pre dvanaest godina

Wyatt je posmatrao, njegovo telo je bilo zategnuto od uzbuđenja i

nervoze, dok je nastavila da otkopčava haljinu. Stil ga je podsećao na
jedan od starih filmova njegove bake, sa zategnutim korsetom, uskim
strukom i lepršavom suknjom.
Savršeno odgovara Kelsey. Slatko ženstveno, ali sa definitivnom
privlačnošću. Ali upravo tada, ono što je Wyatt najviše od svega voleo bilo
je kako dugmići idu od rascepa do poruba. Jer, sveca mu, gledanje njenih
prstiju kako se pomeraju preko svakog dugmića u obliku cveta je bilo kao
gledanje kako se sam otvara njegov najočekivaniji božićni poklon.
Njeni prsti su sada bili na njenom struku, tako da se prednji deo haljine
rastvorio što je dovelo do toga da mu farmerke postanu uske. Nosila je
običan beli grudnjak koji je bio najseksi stvar koju je ikada video, a to je
uključivalo i obojene bruseve- i modele u fotošopu- u katalogu Victoria
Secret.
Ali ono što je dovelo do toga da mu se usta osuše je trenutak kada je
posegnula da otkopča dugme na porubu. Jer tada je rastvorila haljinu,
otkrivajući svoje savršeno telo plesačice u tom skromnom grudnjaku i
odgovarajućim pamučnim gaćicama.
„Predivna si,“ prošaputao je, i ona je pustila da joj haljina padne na pod,
onda prekrstila ruke, kao da pokušava da se sakrije. Pomerio se bliže, i
mogao je da čuje kako je njen dah isprekidan kada je nežno uzeo za
zglobove i sklonio ruke sa njenog tela.
Lagano je zacvilela, i on se sagnuo ka njoj, ušutkujući je poljupcem.
Plašio se da će biti previše nervozna, ali u trenutku kada su njegove usne
dotakle njene, mogao je osetiti vatru u njoj. Otvorila je svoja usta za
njega, puštajući ga da je istražuje i kuša. A kada je izvukla svoju ruku iz
njegovog stiska i obgrlila ga oko vrata, znao je da je potpuno osvojio.
Drski
Dugo i duboko je ljubio, njegove ruke na ramenima i leđima dok je držao
blizu sebe, pritisak njenog tela o njegovo potpuno ga izludeo. „Kelsey.“
Njeno ime je bilo tako slatko. Nije želeo da prestane da ga izgovara.
„Kelsey, molim te.“
„Ja-„ Presekla je sebe malim gutanjem vazduha, i na trenutak je
pomislio da mu je srce stalo. Onda je klimnula, i Wyatt je znao da to nije
samo Božić, već i njegov rođendan i Valentinovo i svi praznici skupljeni
zajedno.
„Savršena si,“ prošaputao je, i posegnuo je iza nje da joj otkopča
grudnjak. Osetio je njenu ukočenost, a onda opuštanje kada je pomilovao
njenu kožu, spuštajući bretelu niz njenu ruku i sklanjajući grudnjak.
Pustio ga je da padne na pod kada je posegnuo da joj poklopi dojku,
oduševljen načinom na koji je zastenjala i prislonila se na njegov dlan.
„Wyatt,“ prošaputala je. „Želim, stvarno. Ali ja nisam-„
Nije mogao podneti da čuje te reči, i zato je opet svojim usnama
poklopio njene, ubeđujući je radije svojim dodirom a ne rečima. Želeo je
da se rastopi u njemu, da mu dozvoli da je dodiruje i istražuje. Da oseti
moć koja dolazi kada je natera da poludi.
I, da, želeo je da joj bude prvi.
„Molim te,“ rekao je. „Kelsey, znaš da obadvoje ovo želimo.“
Primakla mu se, njeno slatko telo mekano i toplo uz njegovo, i pomilovao
je njeno telo, jedva verujući da je ova apsolutno savršena devojka u
njegovim rukama. „U redu,“ rekla je, i skoro je rastrgao svoju košulju u
komadiće pokušavajući da je skine u žurbi.
Izuo je cipele i skinuo farmerice, a onda je uzeo za ruku i odveo do
kreveta. Zadržao je na sebi bokserice. Bio je tako prokleto tvrd da se
bojao ako ih skine da će svršiti odmah, a on stvarno, stvarno to nije želeo.
Kliznuo je na krevet, onda joj pružio ruku da mu se pridruži. I jeste,
ubrzano dišući, zajapurene kože. Ispružila se pored njega, oslonjena na
lakat dok je on prstom prelazio preko nje, želeći da otkrije svaki njen
delić.
Želeo je da uzme svoje vreme.
Ali dođavola ako je mogao. U trenutku kada je prošaputala, „Poljubi me,“
bio je izgubljen. Prekrio je njena usta svojima, i poklopio rukom njenu
dojku, a onda je spustio niže i niže dok nije pronašao rub gaćica. Kliznuo
Drski
je prstima unutra, a onda umalo eksplodirao kada je otkrio koliko je
neverovatno vlažna bila. A onda opet zamalo izgubljen kada je zastenjala
i raširila svoje noge, podižući svoje kukove kao na zahtev.
Prekinuo je poljubac, želeći da vidi njeno lice, a ona je klimnula ka
njemu. „Molim te,“ rekla je. „Želim to.“
Progutao je, iznenada nervozan, onda spustio svoje bokserice,
oslobađajući kurac.
Pogledala je dole, a zatim oblizala usne.
„Trudiću se da ne boli.“
„U redu je. Znam da hoće. Imaš li kondom?“
„Da. Oh, da.“ Skočio je sa kreveta i doneo jedan, onda ga navukao dok
je ona gledala. Onda su im se pogledi sreli, i klimnula je. Polako, podsetio
je sebe.
I pokušao je. Ali ona je tako uzvraćala. Tako mekana. Ali kada više nije
mogao da čeka, ona je zaplakala, moleći ga da prestane, a on se osetio kao
potpuni kreten.
Počeo je da se izvlači, ali je ona spustila ruku na njegova leđa. „Ne. Oh,
molim te, ne. Samo mi daj trenutak.“ I tako je stajao mirno dok mu nije
rekla da nastavi da se kreće, i ovaj put, ona se kretala sa njim, a onda je
svršio i tako prebrzo doveo sve do kraja.
„Žao mi je,“ prošaputao je. „Ja nisam- ti si samo- oh, dođavola. Samo,
toliko sam te želeo.“
„Bilo je divno,“ uveravala ga je. „Možemo li ponoviti?“
Nasmešio sem i rekao joj da mogu. I kako mu je bilo potrebno malo
vremena, proveo ga je ljubeći svaki deo nje, dok nije bio tvrd kao kamen
a i ona je bila spremna, tako spremna. Još jednom su to uradili, a onda se
ona sklupčala u njegovim rukama i neko vreme su pričali.
„Jesi li žedna?“ upitao je posle par trenutaka. „Mogu nam nešto doneti.“
„Moj heroj,“ rekla je. „Mogla bi popiti galon sode.“
„Šta god želiš.“ Požurio je da navuče farmerke i košulju, a onda kliznuo
na vrata, još jednom se osvrćući da je pogleda pre nego je zatvorio za
sobom i krenuo dole.
Kako je zaboravio da je pita šta želi, zgrabio je dijetalnu Kolu i Sprite
iz džinovskog ledenog sanduka na zadnjem tremu. Bio je na putu da se
vrati unutra kada ga je Patrick susreo.
Drski
„Gde si bio? Grace te traži.“
„Onda je dobro što me nisi mogao naći.“
Patrick je prevrnuo očima. „Mogao si je bar pozvati da izađete. Ona još
uvek ima krevet za tebe, a ti kao da se ni sa kim ne viđaš.“
„Tačno,“ rekao je, jer iako se činilo da je stalno sa Kelsey, trudili su se
da ne bude očigledno tako da njen otac ne bi doznao. „Ali ja nemam taj
krevet za nju.“
Patrick je nakrivio svoju glavu, a Wyatt se osetio kao buba pod
mikroskopom. „Je li to zbog kćerke tipa za uređenje?“
„O čemu pričaš?“ Wyatt je upitao, ali se u isto vreme udario zato što
je zvučao kao prokleto kriv.
Očigledno je špijunirao.
„Samo pretpostavka. Je li ona ovde? Da li si se zato skrivao?“
„Ne budi šupak.“
„Drugim rečima, samo si jako žedan.“ Patrick se nasmešio pokazujući
na konzerve sode.
„Odalamio bi te, ali su mi ruke zauzete.“
„Kako god, čoveče. Zabavi se viseći sam u sobi.“
Wyatt je zakolutao očima. A onda, zato što je vredelo, stavio je
konzervu ispod ruke pazuha da oslobodi ruku, a onda pokazao srednji prst.
„Nepristojno,“ rekao je Patrick, a onda se nasmejao.
Wyatt se nasmešio, također, i još uvek se smejao dok se penjao
stepenicama ka gostinskoj sobi. Pritisnuo je vrata, i iznenadio se kada su
se odškrinula nekoliko centimetara. Pa, dovraga, verovatno ih je zaboravio
zatvoriti, što je bio totalno kurčevit potez, s obzirom da je bila gola i u
krevetu.
Idiot.
„Hej, izvini što mi je ovoliko trebalo,“ rekao je, dok je ulazio i ovaj put
zatvorio vrata za sobom.
Pogledao je prema krevetu, očekujući da će ona još uvek biti ispod
pokrivača. Ali krevet je bio prazan, I, primetio je, nije bilo njene odeće.
Šta dođavola?
U sklopu sobe je bilo kupatilo, a vrata su bila odškrinuta. Svetlo je bilo
uključeno, pa je požurio u tom pravcu, loptica nazubljenog kamena
Drski
kotrljala se po njegovom stomaku. „Kelsey?“ Provirio je, a onda skroz
otvorio vrata.
Nije bila ni tamo.
Ozbiljno. Šta dođavola?
Panika se uvukla u njega, i požurio je iz sobe, skoro preskačući tipa
kojeg je prepoznao iz kluba. „Jesi li video devojku? Bila je ovde ranije.
Znaš li gde je otišla?“
„Crna kosa? Lepa? Povukla je dupe odavde pre otprilike pet minuta.“
Zazviždao je. „Njena haljina je bila napola raskopčana. Šta? Vas dvoje
ste se posvađali ili nešto?“
„Ili nešto,“ Wyatt je promrmljao, njegova panika se pretvarala u
zbunjenost. I, da, u rastući bes.
Da li je stvarno pobegla od njega? Zašto bi dođavola pobegla od njega?
Ali jeste. Posle manje od pet minuta bio je siguran u to. Bar četvoro
ljudi je videlo da je istrčala iz kuće, a dvoje od njih su rekli da su joj oči
bile crvene i uplakane.
Ostavio je samu, i počela je da plače, verovatno prestravljena zbog
onog što su uradili. Bila je tako nevina, a on je možda pritiskao. Ubedio je
kada je htela da kaže ne.
Bio je šupak. Kopile. Kompletni gubitnik.
I zato što nije dovoljno bio muškarac jer nije sačekao da bude siguran
da je stvarno i zapravo spremna, ne samo da je slomio, izgubio je.
Jebiga.
Nekoliko je dana pokušavao nazvati, ali se nikada nije javila ni pozvala.
Hteo je da se proveze pored njene kuće, ali nije znao gde je, i dok je
našao nekog u klubu da pogleda u evidenciju njenog oca i dao mu adresu,
mesto je bilo prazno.
„Da, moj otac je prilično bio besan,“ Patrick mu je rekao.
„Pretpostavljam da je stari Draper pregovarao za drugi posao, i nije mario
da nekom kaže. Samo čekao do zadnjeg trenutka i odleteo iz kokošinjca.“
„To nema nikakvog smisla. Već je imao dogovoren posao u LA posle leta.
Ti si mi to rekao.“
Patrick je slegnuo ramenima. „Možda im je trebao ranije. Ili je to
možda bilo sranje. Samo znam da je zbrisao.“
Drski
Tu je nešto smrdelo, ali ako je to bio isti posao, bar je bio u LA. A
Kelsey bi trebala biti sa njim. Mogao bi se odvesti tamo i videti je pre
nego se preseli u Boston. Morao je da je pronađe. Morao je da je vidi. Da
zna šta se dođavola desilo. Da se izvini zato što je pritiskao.
Osim pokušaja što je i mogao, nije mogao da je nađe. I kada je
pokušavao da je nazove nekoliko dana posle, shvatajući da nikada ne možeš
tako dugo puzati, poruka na telefonu je rekla da je broj odjavljen. Što je
značilo da ga je isključila i nabavila novi broj.
To stvarno nije imalo nikakvog smisla, a on je želeo da opet popriča sa
ocem. Ali on i Wyattova mama su otišli u LA na premijeru maminog
poslednjeg filma. Iako je Wyatt obično isključivao te stvari, ovaj put su
mu roditelji nedostajali. Zato je sedeo u medijskoj sobi i gledao najavu
premijere na jednom od zabavnih kanala.
Njegova mama je izgledala neverovatno u uskoj svečanoj haljini, a
njegov otac je izgledao kao da se trese u smokingu. U isto vreme, pomisli,
nije mogao a da oseti žaljenje za svog oca, koji se praktično povukao iza
kako bi mogli da pričaju sa Lorelei i slikaju je sa mišičavom akcionom
zvezdom koja je upravo potpisala da se pojavi u maminom sledećem filmu,
porodičnoj drami za koju se glumac nadao da će ga dovesti do kandidata
za Oskara, i maknuti ga sa špijuna i jurnjava na točkovima.
Jedan seronja od novinara je čak otišao toliko daleko da je rekao
Carlton Roycu da odstupi zbog slikanja, jer je on bio samo suprug. A iz
ugla kamere na kanalu koji je Wyatt gledao, mogao je da primeti i bes i
povređenost na očevim Ivy League karakteristikama.
Wyatt se namrštio, a onda isključio TV čim su njegovi roditelji nestali
u dvorani. Razmišljao je da pozove Jennu za savet, ali je njegova sestra
bila jedanaest godina starija od njega, zauzeta dvadeset sedam sati
dnevno, i samo bi mu rekla da ako devojka ne odgovara na pozive, onda bi
trebao da napravi potez i jednostavno je jebeno ostavi na miru.
S obzirom da to stvarno nije želeo da čuje, odlučio je sačekati još
jedan dan ili dva. Posle svega, stvari mogu biti samo bolje.
Na kraju, bar je on tako mislio.
Kada je sledeće juto otišao da otpliva par staza i sagori svu nervozu,
shvatio je koliko je pogrešio.
Drski
„Uvek sam znala da je bila mala kurvica, ali nikad nisam pomislila da će
me ozbiljno shvatiti.“ Glas je pripadao Grace, i iako je poslednja stvar bila
da se vrati u okruženje gde je Grace, nije mogao da se zaustavi a da ne
prisluškuje.
Spustila se na ivicu ležaljke, naginjući se napred dok je animirajući
razgovarala sa Marshom i još nekom devojkom koju nije prepoznao.
Pogledala je kada se smestio u stolicu da pojede palačinke i pokušao da
se usredsredi na Kelsey dok je proučavao misteriju. Kada se smestio,
pomislio je da mu se Grace nasmejala. Ali kada opet nije pogledala u
njegovom pravcu, jednostavno je odlučila da gleda u svom pravcu, ali nije
ni obraćala pažnju.
„Pa šta si rekla?“ Pitala je Marsha.
„Rekla sam joj da za sto dolara dobija naše nesumnjivo poštovanje i
odanost svaka devojka koja spava sa zvezdom ili njegovim potomkom.
Ekstra bodovi ako is prve to uradi.“
„Šališ se?“ Marsha je upitala. „Ovo je kao istina?“
„Oh, molim te. Jedno je spavanje sa zvezdama. Želiš položaj bilo gde u
društvu, onda moraš biti ili poznat ili jebati poznate.“
„Da li si?“
Grace se nasmejala dok je nameštala ruku ispod brade kao južnjačka
lepotica. „Dama nikada ne ljubi i ne priča. Ali mnogo je zabavnije ako nisi
dama. Naravno da jesam. Stvar je što nisam mislila da će pristati.“
„Kako je ona uopšte znala? Mislim, ona čisti stolove.“ Marshin nos se
namrštio.
„Prisluškivala je razgovor između mene i Amy,“ rekla je Grace,
pokazujući glavom prema plavuši.
Amy klimnu glavom. „Brisala je stol, ali mogu da kažem da je slušala
nas.“
„Kasnije je došla do mene,“ reče Grace. „prvo je bila sva stidljiva,
govoreći kako mora da je lepo biti član i kako ona mrzi što je nevidljiva
jer, znate, ona je osoblje.“
Wyattov stomak se zgrčio kada se setio svojih razgovora sa Kelsey o
tome kako se ona osećala nevidljivo, i kako je popularnost čak i bolna, bar
ih ljudi primećuju.
Drski
„Htela je da izlazi sa mnom. Pitala je da li želim da odemo u kino posle
posla ili nešto.“ Grace je podignula rame. „Rekla sam joj da stvarno ne
mogu, a ona me je pitala postoji li nešto što može da uradi da ja promenim
mišljenje.“
„Šta si ti rekla?“ Marsha je pitala.
„Pa, rekla sam da ne mogu da se setim ičega, ali je ona nastavila da me
guši, pa sam joj rekla za natjecanje. Pretpostavljam da je mislila da je to
dobra ideja. Mislim, čuli ste šta se desilo na zabavi kod Patrick- a, zar
ne?“
„Ne!“ Marsha se primakla bliže. „Šta se desilo?“
„Spavala je sa Wyattom Segelom!“
Amy i Marsha su stisle očima. „Stvarno?“
„Mmm- hmm.“ Još jednom je Wyatt pomislio da je pogledala u njegovom
pravcu, ali nije mogao biti siguran. Pogledao je u svoje palačinke pre nego
je ona ukapirala da on sluša. „Srela sam je na stepenicama kada je odlazila.
Dolepršala je. Rekla je da je to uradila i želela da zna je li osvojila
nagradu. Iskreno, bila sam suviše šokirana da joj odgovorim. Samo sam
gledala kako je istrčala iz kuće. Pretpostavljam da je mala Gospođica
Mlada i Nevina bila suviše osramoćena da ostane sa njim posle nego što
ga je kresnula.“
„On sedi tamo.“ Amy je prošaputala da se jedva čulo.
„Oh, sranje,“ Grace je rekla, iako nije zvučala previše uznemireno.
„Misliš da me je čuo?“
„Ne gleda,“ Marsha je rekla. „I knjiga je pored njegovog tanjira. Ne
verujem da je išta čuo.“
„Oh,“ Grace zastade. „pa, to je onda dobro. Trebale bi poći. Rezervisala
sam teren u devet.“
Istovremeno su ustale i krenule kroz kapiju, njihovo čavrljanje je bila
prevelika buka u njegovoj glavi.
Koji kurac?
Kakvo užasno, odvratno, bedno, ponižavajuće sranje?
Sačekao je dok nije bio siguran da su otišle, onda ustao, nameravajući
da ode. Ali bio je toliko sjeban da ode, pa je opet seo. Patrick ga je
ugledao i krenuo ka njemu, ali je Wyatt odmahnuo rukom, plašeći se da će
Drski
uleteti u raspravu ako mu iko priđe blizu. Ili, još gore, da će se rasplakati
kao beba.
Izigrala ga je. Bila je baš kao i sve ostale devojke za koje ga je otac
upozoravao. Devojke koje su samo videle poznate, ali nikada njega.
Ali ne. Da li je? Ne Kelsey. Ne stvarno.
Nije mogao verovati. Ne bi trebao verovati.
A ipak su svi dokazi upućivali na to. Nestala je od njega. A ona prokleto
sigurno neće skrenuti sa svog puta da mu da do znanja gde je bila.
Sklopio je oči i izdahnuo na nos. Imao je sedamnaest godina i odlazio je
u Boston za samo nedelju dana. Bio je praktično odrastao. A ipak umesto
da se ponaša kao odrastao, sve što je želeo je da ga majka drži i da mu
otac kaže da će sve biti u redu.
Pa, jebi ga onda. Moraće jednostavno da ode u LA.
„Tako mi je drago,“ rekla mu je mama kada je nazvao i rekao da ide to
jutro. „Mi smo ovde zaglavljeni bar još tri dana, i plašila sam se da nećemo
imati dovoljno vremena zajedno pre nego što se spakuješ i odeš u
Massachusetts.“
„Samo ću pokupiti svoj ranac. Biću tamo u vreme kasnog ručka. Možda
možemo da odemo do Gladstones- a?“ Restoran u Malibu je bio turistički,
a on je bio raspoložen za sedenje pored okeana.
„Zašto ti ne odeš sa svojim tatom, a sve troje ćemo negde zajedno
večeras. Biću zauzeta jako puno do večeras. Producenti imaju beleške.“
Zvučala je manje nego oduševljena, a on je pretpostavio da to razume.
Volela je da piše, ali je mrzela pregledavanje da udovolji vlasničkom
znamo sve.
„Naravno,“ rekao je, trudeći se da zvuči kao da ga nije briga. „Tata i ja
ćemo samo tračariti o tebi.“
„Uradite to. Biću dobro zbog njega. Toliko je snužden u zadnje vreme,
a ja mrzim što sam toliko zauzeta poslom.“
„Znam, mama. Ali ja ću ga zabavljati. Izvući ću ga u šetnju ili nešto.“
„Ti si dobro dete, Wyatt. Volim te, bebo.“
„I ja tebe, mama.“
Onda je nazvao tatu, ali nije bilo odgovora. Ostavio je poruku, znajući
da se njegov tata nikada ne javlja na telefon ako čita ili radi na klijentovoj
Drski
tabeli. Onda je otišao kući, rekao baki da ide u LA na nekoliko dana, i dao
se na put.
Vozio je pokušavajući da ne razmišlja, i uglavnom uspevao u tome
konstantno snimajući sa CD- a na plejer. I kad god bi neka pesma dotakla
vezu ili raskid ili slomljena srca, samo bi pritisnuo dugme da prebaci
sledeću pesmu.
Do trenutka kada je stigao do njihove kuće na Beverly Hills- u, njegovo
raspoloženje se ustvari poboljšalo.
Ostavio je auto u brzini pored kapije, a onda otišao do prednjeg ulaza.
U odnosu na ostale holivudske porodice, kuća je bila relativno mala, ali to
je bilo zato što je mama volela udobnost. Verovatno zato što je odrasla u
vili za koju je trebala mapa i kompas. Nisu imali ni poslugu, iako je mama
držala kuhara na poziv, a kućna pomoćnica je dolazila svako jutro kada bi
neko bio u kući.
Ušao je kroz kuhinju, i video poruku od Tilde na ostrvu sa opisom šta
je uradila i kada će doći sledeći dan. „Hej, tata! Ja sam,“ pozvao je, dok
je pritiskao šifru za deaktiviranje alarma koji se upalio. „Jesi li zauzet?“
Nema odgovora, ali ponekad njegov tata nosi slušalice dok radi, pa je
Wyatt izašao iz kuhinje kroz dnevnu sobu do mračne kancelarije njegovog
tate koju je napravio kada su roditelji kupili kuću pre šest godina.
Vrata su bila zatvorena, što je bilo neobično, jer je ih Carlton uvek
držao otvorena kada je bio sam. Wyatt je pokucao dva puta, nije dobio
odgovor, a onda gurnuo vrata da se otvore. Pomerila su se pola centimetra,
a onda zaglavila.
Iznenađen, gurnuo je jače. Vrata su se zaglavila, i on zakorači i progura
se u sobu, udarajući glavom u nešto.
Stopala njegovog oca.
Odmah je odskočio, zvuk njegovog vriska odzvonio je sobom.
Udario je svojom glavom o stopala svog oca.
Carlton Royce se obesio.
Wyattov otac je bio mrtav. Bio je stvarno mrtav.
A iza njega, poruka na belom papiru zalepljena za vrata, velike reči
ispisane crnim markerom.
Žao mi je, nisam više mogao.
Drski
12.
Wyatt me pogleda dok podešava svoju kameru na stalku. Postavljena je
u uglu koji je obložen belom draperijom i osvetljen svetlima različitog
intenziteta.
Srednja zavesa je dugačka i pada na zemlju, oblikujući svilenkasti pod
na kojem se nalazi krevet sa četiri stuba, savršeno namešten sa tamno
crvenom posteljinom i bar desetak ukrasnih jastučića. Sa odgovarajuće
strane pored kreveta je stolić na kojem se nalazi poluprazna čaša vina i
flaša pored nje.
Izgleda poput luksuznog hotelskog apartmana. Ustvari, izgleda kao
apartman za medeni mesec. Prostor uređen za romansu, a moje srce
preskoči kada pogledam u čoveka koji stoji iza kamere.
„Došla si.“
Progutam. „Jesi li mislio da neću?“
„Iskreno, Kelsey, nisam imao predstavu šta bi uradila. Ne poznajem te
tako dobro.“
Izgovara reči učtivo, ali čujem ljutnju ukopanu u njih, i nateram sebe
da stanem uspravnije. Nije važno šta on misli. Ovde sam samo zbog posla,
posle svega. Što je veća udaljenost između nas, lakše će biti otići kada se
ovo završi i kada mi plati.
„Pa nisi mi dao mnogo izbora. Potreban mi je novac. To znači da ću
istrpeti tvoje zahteve.“ Pokušavam da oponašam njegov ton, zadržavajući
glas bez emocija. Ali ne mogu da izbegnem način na koji moje oči bulje u
krevet, ili malu uzbuđenost koja puca kroz mene dok se pitam šta
namerava da radim tamo.
Prestani, Kels. Naredim. Nemoj čak ni ići tamo.
Spustim ruke u džepove, brišući znoj sa dlanova koji se nakuplja.
„Pa da li me tu želiš?“ Pokažem glavom prema krevetu, glasa opuštenog
koliko mogu.
Drski
Dva puta udahnem pre nego što on odgovori, a kada to uradi gleda pravo
u mene, ne sklanjajući pogled dok odgovara, „Da,“ ta jednostavna reč
nabijena i opasna koliko reč može biti.
Na trenutak, izgubljena sam u prošlosti, prisećajući se vremena kada
između nas nije bilo ništa grubo. Kada je sve bilo novo i puno mogućnosti.
Kada nismo povređivali jedno drugo.
Pre nego što uopšte povredim bilo koga.
Duboko udahnem zbog hrabrosti i krenem prema krevetu, ali zastanem
kada on podigne ruku. „Ne još.“ Zakorači od stalka i krene prema
udaljenoj strani sobe, pokazujući da bi ga trebala pratiti.
Sada je sav poslovan. Svaka toplina koja je možda postojala pre u
njegovom glasu je isparila, ili sam to samo sve vreme umišljala. „Moraš da
razumeš šta ja radim. Ove slike nemaju šokantnu vrednost ništa više nego
su predviđene za neku lascivnu namenu.“
Sada je sav poslovan. I toplina koja je možda postojala u njegovom glasu
je također isparila, ili sam ja to zamišljala sve vreme. „Moraš da razumeš
ono što ja radim. Ove slike nisu za vredne šoka ništa više nego su
namenjene za neku vrstu svežine.“ Dok priča, počinje da povlači zastore
sa prekrivenih slika poredanih na zidovima. „Želim da ispričam priču koliko
želim i da dam izjavu.“
„Kakvu vrstu izjave?“
„O čvrstini žene. O lepoti i senzualnosti. O tome kako su žene viđene i
kako one vide sebe. I,“ dodaje, dok povlači poslednji zastor i gleda
direktno u mene, „o slobodi i snazi priznanja seksualne privlačnosti.“
Zagrizem donju usnu dok vraćam pogled na slike. Nisam potpuno sigurna
da razumem šta je sa tim mislio, ali znam da mi se dopadaju slike. Nema
stida na ovim zidovima. Nema straha u tim devojkama što su nevaljale. Da
one krše pravila.
Nijedna ne skriva tajnu da se plaši da će ih svet kazniti jer su bile toliko
hrabre da se razmeću svojom seksualnošću. Gledajući ih, čak mogu da
verujem u sebe.
Želim da verujem. I većinu vremena, ja stvarno i verujem. Ali onda se
moji strahovi uliju u moj um. Glas mog oca koji mi govori da loše devojke
dobiju ono što zalužuju. Da biti loš uništava sve. Da je to kao prokletstvo.
Na meni. Na mojoj porodici. Na svima koje volim.
Drski
Okrenem se, brzo trepćući da zaustavim suze koje su se počele
nakupljati u mojim očima.
„Kelsey?“
Okrenem se, forsiram osmeh, nadajući se da on ne može videti o čemu
razmišljam. „Prelepo je. Uistinu. Ove slike- već sam ti rekla koliko su
neverovatne tri koje sam pre videla. Sada kada sam videla druge, još više
sam oduševljena.“ Hoću da se šutnem. Ali ne mogu da uradim ono što želim,
a to je da odem do njega i uzmem njegove ruke puštajući ga da oseti istinu
unutar mene.
„Odrastao sam pored nekih neverovatnih žena. I poznavao sam žene
koje su rastopile moje srce kombinacijom ljupkosti i senzualnosti.“
Dodaje, okrećući se od platna da me pogleda. „Želim to da proslavim. Ali
ta izložba ima i rub, također. Želim da publiku provedem kroz ceo krug.
Jer postoje žene koje seks koriste kao oružje. I želim i to da pokažem.
Na kraju, sve je u snazi privlačnosti i zavođenja.“ Njegove usne se trznu
u osmeh. „Želim da zavedem publiku, Kelsey. A da bi to uradio kako treba,
trebaš mi ti.“
Klimnem. „To stalno govoriš. Ali, pa-„
Poližem usne i pokušam opet. „Kako?“ Pitam, onda se skupim, shvatajući
kad reč pređe preko mojih usana da me je strah da će odgovoriti na
detaljan, intiman način.
Wyatt, ipak, je u čistom poslovnom režimu dok pokazuje na slike na
zidovima. „Svaka od ovih slika je prolog. Način za nekog ko gleda izložbu
da bude upoznat sa temom. Ali ti si zvezda atrakcije. Jedna žena, jedna
serija od osam fotografija dizajnirana da istraži suštinu teme dok još
uvek pokušava da dokuči ideju izložbe. Nevinost. Senzualnost. Zavođenje.
Erotika. Razvrat. Poverenje. Sve to i još više.“
Slušam, ispunjen strašću u njegovom glasu. Sigurnost njegove vizije.
Mogu da ga čujem kako govori u Santa Barbari pre toliko godina govoreći
mi da ima nameru da bude fotograf, poznat po sopstvenom radu, a ne zbog
njegove porodice. I od onog što sam videla kako od fotografija tako i ovog
čoveka, sigurna sam da će ga ovaj projekat pokrenuti.
„Zato i jesi W. Royce,“ mrmljam, govoreći više sebi nego njemu.
„Molim?“
Protresem glavom. „Ništa. Osim što ja mislim da će biti spektakularno.“
Drski
„Znači razumeš?“
Pogledam po sobi, unoseći se u slike i zamišljajući kako će izgledati u
pravoj galeriji, slika tako postavljenih, s mojim unutar njih. „Mislim da
shvatam,“ kažem.
„Barem ideju. Nisam potpuno sigurna šta imaš na umu za moje slike.“
Njegov nestašan osmeh me podseti na starog Wyatt- a, a kada bljesnu
njegova rupica moj stomak se preokrenuo. „Ne brini,“ kaže. „Bićeš.“
Klimnem, snažno pokušavajući da ne budem nervozna.
„Ipak, ima još dosta pored samih fotografija,“ reče opušteno. „Za tebe,
u svakom slučaju.“
Prekrstim ruke i nakrivim glavu. „Da, shvatila sam. Ja u tvom krevetu.
Nije baš prihvatljiva praksa pri zapošljavanju, ali donela sam odluku i tu
sam, u tvojoj milosti.“
Napravi korak ka meni, onda još jedan, pogledom prelazi preko mene
dok hoda, i čini da moje telo reaguje na način za koji mislim da je
istovremeno primamljiv i zastrašujuć.
„Sviđa mi se način na koji to zvuči,“ kaže, nizak ton njegovog glasa mi
izaziva drhtavicu. „Ja u potpunosti nameravam da odigram naš dogovor u
punoj meri.“
Progutam kada mi se pojave grašci znoja na vratu. Želim da zakoračim
unazad i napravim sebi distancu, ali znam da želi da me iznervira, a ja neću
da mu pružim to zadovoljstvo.
„Dobro,“ kažem. „kako god. Sada mi kaži šta si mislio kada si rekao da
za mene nisu samo slike.“
Okleva, kao da pokušava da proceni moje raspoloženje. Onda izvuče
ruke u ilustraciju dok govori, „Zamisli dugačak hodnik. Četiri slike sa
svake strane, svaka od njih si ti.“
„Dobro,“ kažem. „Ali gde su ostale? Mislim, ove,“ pokazujući na slike
koje nas već okružuju.
„U predvorju. Posetioci lutaju predvorjem pre ulaska u hodnik. Prolog,
sećaš se? To ih priprema. Onda ulaze u hodnik i vide tebe.“
„Slike mene. Ali ti si rekao da to nisu samo slike.“
„Oni hodaju niz hodnik,“ nastavlja, čineći upravo to. „I kada dođu do
kraja tamo je zavesa. Providna. Zamršeno svetlucava. Iza nje je
Drski
pozornica. I tu ćeš biti ti. Žena sa slika, živa. Nameštena i provokativna,
samouverena i smirena.“
„Ja- molim? Ali ja sam mislila da će izložba biti postavljena trajno u
galeriji. Kako ću-„
„Samo za otvaranje. U stvari, samo za deo otvaranja. Kako ću-„
Okrene se prema meni, i mogu da vidim zujanje u njegovom umu, vizije
kako da ovu izložbu pokrene u svojoj glavi. „Šta misliš?“
„Ja-„ zatresem glavom, pokušavajući sve složiti. „Mislim da sam malo
preneražena.“
Nasmeje se, onda klimne. „Je li tako. Izvini. Živim ovaj projekat već
skoro dve godine. Malo sam se zaneo.“
„U redu je. Sviđa mi se.“ Reči su izletele pre nego sam razmislila o
njima, iznenađujući nas oboje. Susretne moje oči, njegove stisnute sa
mislima.
„Dao sam joj naziv Žena u mislima.“
Razmatram to, onda se nasmejem. „Sviđa mi se.“ Podignem ruke i u
vazduhu napravim navodnike. „W. Royce predstavlja Ženu u mislima. Da li
je ideja počela sa određenom ženom?“
„Jeste,“ lagano govori, zvučeći pomalo iznenađeno što sam pitala.
„Pomislila sad da možda jeste. Pomenuo si snažnu ženu pre, a znam da
si blizak sa svojom bakom. I Bog zna koliko je njena priča neverovatna.
Ne mogu da zamislim samopouzdaniju ženu.“
„Nisam znao da toliko znaš o njoj. Pre si mi rekla da si gledala njene
filmove, ali-„
Prekinuo je sebe, a ja shvatam da ustvari nismo stvarno pričali o
prošlosti uopšte.
„Čitala sam o Zlatnim godinama Hollywood-a,“ kažem da prekinem
neprijatnu tišinu. „Jer, znaš. Živim ovde, i volim klasike.“ Mentalno se
opomenem. Nemam nameru da otkrijem da sam postala aktivna čitajući o
njegovoj baki i njenim filmovima pre dvanaest godina. Kao da mi je to
nekako moglo vratiti Wyatt-a, bar u mojim fantazijama.
„Šta je velika stvar?“
„Ništa. Nije uopšte velika stvar. I ne. Ona je inspiracija, naravno. Ali
ona nije žena koju sam zamišljao.“
Drski
Čekam sam da još nešto kaže, ali nije nastavio. I iz nekog razloga, ne
želim da pitam. Mislim da se plašim odgovora.
„Dobro,“ kaže nakon par trenutaka. Trlja ruku o ruku.
„Pretpostavljam da bi trebali početi.“
„Skoro je dva ujutro,“ pobunim se. „Stvarno si bio ozbiljan o počinjanju
večeras?“
On pokazuje na krevet. „Vidim te tamo, ispruženu i pospanu. Razmišljaj
o toj glumi.“
„Pospanu?“ Izvijem obrvu. „Ne zvuči baš seksi.“
„Veruj mi,“ kaže. „I skini svoju odeću.“
Drski
13.
Wyatt se skoro nasmejao na njen pogled prestrašenog jelena.
„Erotske fotografije, sećaš se? Jesi li mislila da će sve biti donji veš i
čipka?“
Nabrala je nos na način da je izgledala pomalo predivna. „Um, nekako.“
Bio je rastrzan između smeha i njene naivnosti i povuče je u svoje ruke
da bi je uverio.
Odabrao je središnji deo, i zadržao ruke nežno spuštene sa njenih
strana. Sve od kada je ušla na ova vrata, borio se sa željom da je dodirne,
da je uveri. Dođavola, samo da se vrati u stare navike i priča sa njom.
Donja granica? Prešao je.
Ali ono što mu je nedostajalo je bila fantazija. Kelsey koju je nekada
projektovao kao tinejdžersku igru. Dugotrajna seksualna veza.
Čak i da je postojao mali deo Kelsey za koju je znao da se krije ispod
površine, bio je siguran da je godinama izbledela. Svaka devojka koja je
mogla da igra igre koje je ona igrala onda nije mogla da visi na koncu nevine
slatkoće.
Voleo je devojku koja je bila pametna i slatka i senzualna i uzbudljiva.
Ali ta devojka nikada uistinu nije postojala. Bila je iluzija.
Iluzija koja ga je godinama proganjala, i koju on sada pokušava da
ponovo stvori sa kamerom.
Eto. Rekao je to.
Kelsey nije bila samo devojka, ona je bila Ta devojka. Ona koju je uvek
imao u mislima. Ona za koju nije shvatao da je oduvek bila njegova
inspiracija dok nije ušla na vrata. Sve vreme, bila je njegova muza, a on
čak nije ni znao.
I sada kada je bila ovde, prelepa i poželjna i cela odrasla, nije mogao a
da ne pomisli da je napravio grešku što je uopšte prizvao. Jer je bila tako
prokleto zavodljiva, a trebala mu je sva snaga da stegne svoje srce.
„Ti si ozbiljan?“ pritisnula je. „Tako ćemo ovo započeti. Samo ću skinuti
farmerke i gaćice, strgnuti košulju i grudnjak, i onda stati tamo da ti
Drski
poziram? Nema privikavanja? Nećeš mi dozvoliti da se bar naviknem na
osećaj kako je biti ispred kamere?“
Razmišljao je da kaže da, ali je izgledala tako prokleto uznemirena da
se sažalio na nju. Pokazao je palcem prema vratima na kraju sobe. „Trebao
bi da visi ogrtač na vratima. Skini se tamo, obuci ga, vrati se ovamo.“
Pogledao je na sat. „Stvarno moramo početi.“
Praktično je mogao videti borbu na njenom licu. Rasprava ili
presvlačenje. I skoro je bio razočaran kada je zabacila glavu i tiho
odmarširala u kupatilo.
Nestrpljivo je čekao, onda pokušao izgledati profesionalno učtivo kada
se pojavila iz sobe u paperjastom, belom ogrtaču koji je tako čvrsto
stegnula da je bilo pitanje da li može da diše.
Naborala je čelo kao da je to bilo očigledno pitanje, a on je pokazao
prema krevetu kao odgovor. Krenula je prema tamo, a onda se popela.
Krevet sa četiri stuba je bio visok, a ona je sela na ivicu, njene noge su
visile kao kod deteta, njen osećaj neprijatnosti je bio očit.
Sa bilo kojim drugom modelom, pričao bi sa njom. Učini da se oseća
udobno. Pokuša da je približi ulozi.
Znao je da to treba da uradi sa Kelsey. Posle svega, ona je bila model
koji je želeo.
I još uvek se nije mogao naterati da to uradi. Možda sutra. Upravo
sada, hteo je da je vidi kako se meškolji. Sitničavo, da. Ali to je i mislio
kada je rekao da želi da je kazni. Dođavola, želeo je to godinama. Želja
da je kazni bila je skoro jaka koliko i osnovna, beskrajna želja da je ponovo
drži u rukama.
Ali to je bio on koji razmišlja kurcem, a ne glavom. Jer Kelsey Draper
je bila loša vest. Naučio je to na težak način, a Wyatt nije bio takva vrsta
momka koji će dva puta napraviti istu grešku.
Nije imao nameru da koristi stativ da uradi ove snimke, a ipak se nagnuo
i pozabavio visinom i uglom u svakom slučaju, samo da bi imao nešto da
radi dok se ne sredi u glavi. Jer koliko god da je mrzeo da priznam činila
ga je više nego pomalo ludim. Čak i nečim jednostavnim kao gledati je kako
sedi tako savršeno ravno sa najudobnijom mešavinom uznemirenosti i
predviđanja koje je obojilo njen izraz lica. Pogledao je, i nije bio siguran
da li želi da je poljubi ili tresne ili obadvoje.
Drski
Sve što je želeo je bilo to da je hteo odgovore.
Ali u isto vreme, nije želeo da otvara rane koje su davno zarasle.
Osim, naravno, što ih je ona otvorila opet kada je jednostavno ušetala
kroz njegova vrata
Sranje.
Promenio je svoja sočiva, opet ih promenio nazad, onda shvatio da više
ne može odugovlačiti. Uzeo je kameru sa stalka i krenuo da klekne ispred
kreveta, snimajući seriju fotografija dok se pomerala.
„Verovatno neće ići na izložbu,“ rekao je, ponovo usredsređen sada
kada je gledao kroz objektiv, „ali mi se sviđa. Izgledaš sveže. Nevino.“
Zastao je. „To je studija u kontrastu,“ dodao je, a onda spustio glavu dole
tako da je više pričao kameri nego njoj. „oboje znamo da izgled može
prevariti.“
Čak i sa spuštenom glavom, mogao je da vidi način na koji su joj ruke
bile stegnute, stežući dušek sa strana. Dobro. Trebali su priznati da je
slon u sobi. Način na koji ga je zavarala. Brutalna igra koju je igrala. To
holivudsko sranje od igre. Ta prokleta opsednutost slavnima.
To je bio način razmišljanja koji je ubio njegovog oca. A ona je bila živi,
dišući podsetnik.
Nije da mu je bio potreban podsetnik. Dođavola, njegova žena je bila
podsetnik. Nije li to svrha? Zašto je sada bio Wyatt Royce, a ne Wyatt
Segel? Jer je hteo dokazati svojoj porodici ono što njegov otac nikada
nije mogao? Da je bio jedan od njih, čak i bez imena?
„Wyatt?“
„Lezi nazad,“ naredio je, zadovoljan što je poslušala. Ali to nije bilo baš
u redu, pa je prebacio kameru preko ramena, onda prešao nasuprot
kreveta, naginjući glavu dok je odmeravao.
Dok je gledao, udahnula je što se pretvorilo u zevanje.
„Da li ti je ovo dosadno?“
„Umorna sam,“ brecnula se. „Odavno je prošlo moje vreme za spavanje.“
„Dobro. Ispruži se. Pretvaraj se da ćeš spavati.“
Obrva joj se naborala, kao da nije bila sigurna je li ozbiljan. Onda je
uradila kako je zahtevao, skupljajući se i navlačeći prekrivače.
Drski
Zamalo je zaustavio, ali iznenadna vizija njenog golog tela zapletenog u
čaršave ga je zaustavila. „To je dobro,“ rekao je, naginjući se tako da
može zbaciti prekrivače. „Ali mi je potrebno da skineš ogrtač.“
Uradila je to, ostajući ispod plahte sve vreme dok ga nije skinula, onda
ispustila na pod pored kreveta.
„Još uvek si pomalo prekrivena.“
Tanka, crvena plahta protezala se do njene brade, i zagrizla je donju
usnu, njeno telo je bilo potpuno ukrućeno kada je povukao plahtu, izlažući
njen vrat, onda njeno rame, onda njene grudi.
Pustio je da njegovi prsti pomiluju njenu kožu, govoreći sebi da to radi
samo da bi je mogao malo izludeti. Posle svega, ovo je bilo u vezi
senzualnosti, a on je želeo sliku da prikaže njeno uzbuđenje.
Sve to je bila istina, naravno, ali još veća istina je bila ta da je želeo
da je dodiruje. Želeo je da oseti njenu toplinu, način na koji zadrhti od
njegovog dodira. Hteo je da zna da će mu odgovoriti na to. Da ga je želela.
„Dobro,“ rekao je, kada je zagrizla usnu tako jako da je pobelela,
okrenula je lice od njega. Obrazi su joj bili ružičasti, a bradavice očvrsle.
Lagano, posegnuo je i preklopio joj dojku, a onda osetio kako je otvrdnuo
kada je glasno zajecala.
Okružio je palcem njenu bradavicu, sluđen kada je sklopila oči. Ali ta
sluđenost se pretvorila u nešto mnogo opasnije kada je otvorila oči i srela
njegove pune pogleda, jer ga je izraz čežnje koji je video skoro ubila.
„Je li ovo kazna?“ upitala je, a on se umalo istopio na mestu.
„Pretpostavljam da je to na tebi da kažeš.“
Oblizala je usne, a on je osetio da mu puls ubrzava. „Mislila sam da ćeš
me slikati.“
„To je definitivno u rasporedu. Ali prvo trebam da vidim scenu.“
Prošaputao je reči u njeno uho kada je posegnuo drugom rukom i
odmaknuo plahtu sa njene noge, dlanom prelazeći preko njene mekane
kože dok je tek delić materijala pokrivao.
Onda je napravio korak unazad i razgledao šta je stvorio- i morao je da
prizna da je bila savršena.
Bila je na svojoj strani, glava naslonjene na savijenu ruku. Njena druga
ruka je bila prebačena preko krivine njenog struka, tačno iznad struka.
Na njenom kuku je malo zgužvane plahte, mali deo koji je visio da sačuva
Drski
njenu ženskost pokrivenu. Ali tek jedva. Njena butina je bila izložena, kao
i njena koža, a njemu se sviđala činjenica da iako je bila kao od majke
rođena i prodorno ga gledala, nije mogao da kaže da je bila napaljena. Ali
samo je taj jedan intimni deo bio pokriven, i to je dodalo tačku na
privlačnost na celo ukupni sklop.
„Baš tako,“ rekao je, podižući kameru, pomerajući se polako dok je
uzimao nekoliko različitih raznovrsnih snimaka iz različitih uglova i sa
različitim izlaganjima. „Sada skroz skloni plahtu i prekri se rukama.
Zapravo,“ predomislio se.
„Nemoj se samo prekriti. Raširi noge i rukama pritisni pičku. I zatvori
oči, Kelsey. Želim da vidim kako pucaš. Želim to da snimim.“
Nije čak ni pokušavao da slomi njen lanac- ne više. Bila je tako prokleto
prelepa. Tako zrela i jaka i privlačna, i hteo je da to uslika. Znao je da će
biti savršena. Usamljena žena, istražuje svoje telo. Morao je to da
zabeleži. Morao je ubaciti u izložbu.
Bio je tako siguran u savršenost slike da mu je trebao trenutak da
shvati da se ukočila. Uzdahnuo je frustrirajuće, prokleto znajući da se
brzo pomerila. Šta god da joj je rekao o kažnjavanju, nije tako mislio. Ne
zapravo. Ne ako je to značilo da će izgubiti snimak.
„Oprosti,“ rekao je, i posmatrao kako su ga njene oči pogledale.
„To je bila moja greška.“
„Ne bi trebala ovako pozirati?“
„Ne sada. Shvatio sam da je previše. Možemo još da radimo na tome.
Sutra. Ili sledeći dan.“
„Ali ti to želiš.“
„Dođavola, da. Biće zapanjujuće. Mislim, dođi da pogledaš šta za sada
imamo, a tek je prvi dan.“ Okrenuo je monitor koji je držao na udaljenoj
strani sobe, a onda pogledao nazad da se uveri da ga prati.
Njegov glas je očvrsnuo kada je ugledao kako klizi nazad u ogrtač i
požuruje ka njemu, crvenih obraza. „Vidiš?“ rekao je kada je prišla.
Pomerio se u stranu da bi mogla da vidi monitor i te neverovatne,
senzualne slike nje koje je uhvatio.
Uzdahnula je, onda prošaputala, tako mekano, „Žao mi je.“
„Da li se šališ? Ove slike su neverovatne. I možemo sutra još da
uradimo. U pravu si. Kasno je.“ Zagurao je ruku u svoj džep, osećajući se
Drski
opet kao tinejdžer. „Žao mi je što sam bio šupak..“ Nije mu skroz bilo žao,
jer joj još uvek nije verovao. Ali je bio siguran da će sa njom ispred
kamere, biti u mogućnosti da oduva ovu izložbu sa vode.
„Wyatt,“ započela je.
„Biće mi lakše kada nastavimo.“
„Wyatt,“ ponovila je. „Stvarno mi je žao.“
Sledio se. Jednostavno se sledio. „O čemu u stvari pričaš?“
„Mislila sam da mogu. Ali pogrešila sam. J- ja, žao mi je. Nisam shvatala
da će biti ovako.“
„Kako?“ upitao je, ali je samo nakrivila glavu.
„Žao mi je,“ ponovila je. „Ja to ne mogu.“
Drski
14.
Skamenjena sam pre nego moje suze počnu, i povlačim se, rukama
čvrsto stežem volan dok mi se telo trese sa divljačkim napadima jecaja.
Ispala sam glupača misleći da ovo mogu- da mogu da se pokažem tek
tako. Da mogu biti tako slobodna, tako otvorena, sa bilo kojim muškarcem,
mnogo manje Wyattom. Čovekom koji je uvek razbijao moju samoodbranu.
Čovekom koji me je cenio, ali sada ga nimalo nije briga za mene.
Manje od nimalo, ustvari. On me grdi, a zašto i ne bi? Ja sam ona koja
je otišla, posle svega. Ja sam ona koja je otišla i nikada se nije osvrnula.
I iako sam možda zamišljala da bi me potražio i pozvao i spasio, uvek sam
znala da je to želja koja se nikada neće ostvariti.
Kao prvo, zašto bi pokušao posle onog što sam uradila?
Kao drugo, kako bi me uspeo pronaći?
Znam da smo tada bili klinci, ali to ne menja činjenicu što sam ga
povredila više nego menja činjenicu da sam ga volela. Jesam.
Ali ljubav nije ništa promenila. Sjebala sam i sve uništila.
Mislila sam da ću moći večeras da se izborim sa tim. Da će mi činjenica
što mi je potreban novac dati snage da uradim kako treba. Ali nije kako
treba. Jer kada me je dodirnuo, sve se srušilo nazad na mene. Zanešenost.
Želja. Potreba... Želela sam ga.
Ali više od toga, htela sam da me želi. Možda sam bila stidljiva. Možda
sam bila nespretna. Ali nisam bila uplašena. Uključila sam se.
Jedva me je dodirnuo, a ja sam žudela za mnogo više. Njegove ruke na
meni. Njegove vrele usne na mojoj koži.
Sa svakim i najmanjim pomeranjem plahte, zamišljala sam kako se
njegove ruke prisno pomeraju preko mog tela, ne samo sa postavljanje
snimka, već zbog njegovog zadovoljstva. I zbog mog.
Bio je čovek kojeg nisam mogla imati- čovek koji me s pravom prezire,
a ja sam još bila voljna i da spavam sa njim večeras, onda se išunjala ujutro
mrzeći sebe.
Drski
Namerno me je iskušavao, naravno. Ali ne zbog toga što je osećao bilo
šta za mene. Toliko mi je već rekao, nije li? Ovo je bilo moje kažnjavanje,
a on je bio stručnjak nanošenja.
Ili možda nije.
Jer umesto nečeg za istrpeti, noć je bila nešto za ceniti. Da, bila sam
prestravljena. Ne samo zbog načina na koji me je dodirivao, već jer sam
se odgurnula. Razbijala sam svoju školjku.
Malo podivljati na način na koji sebi nisam dopustila godinama. Ili ikada,
stvarno, osim taj jedan put pre dvanaest godina.
To je bilo dobro. Srčano. Kao da sam bila leptir koji svlači svoju čahuru.
Ali onda me odveo do monitora, i kada sam virnula u digitalnu sliku,
realnost onog što sam uradila me slomila. To je bilo kao pre dvanaest
godina. Loš izbor. Opasan izbor.
I kada sam pogledala u monitor i vibrirajuća, treperava slika
samouverene, seksualne žene koja je imala moje lice i telo, sve što sam
mogla je stajati tamo dok je glas moga oca odzvanjao kroz moju glavu.
Sve što sam uradio za tebe, a ti si se ipak pretvorila u kurvu. Baš kao i
tvoja majka. I dobićeš isto što je i ona. Nastavi ovako da se ponašaš, i
videćeš šta ćeš dobiti.
Nisam to mogla da uradim.
Mrzela sam sebe što sam ga izneverila- što sam izneverila sebe i
Griffin-a, također. Ali jednostavno nisam mogla.
I znala sam- znala- da moj otac greši. Da to tako ne ide. Da loše stvari
koje činim ne povređuju druge ljude. Da preljuba moje majke nije razlog
zato što su ona i njen momak poginuli u saobraćajnoj nesreći.
Znala sam to.
Znala sam i da me poziranje za Wyattove slike ne čini lošom ili
poročnom ili bilo šta od stvari zbog kojih je moj otac vikao na mene.
Nije, shvatila sam to.
Ali znati i verovati nisu uvek ista stvar. I ponekad je bolje jednostavno
izbegavati hodati tim putem.
Pored toga, nikada nisam imala najbolju procenu da li je Wyatt zabrinut.
On je kao uragan koji je upao u sred mog urednog života.
Previše stresa. Previše stresa.
Drski
Bolje mi je bez njega. I još uvek mogu pronaći neki način da nabavim
novac.
Novac.
Trgnem se kada pomislim na Griffin- a. Moram da ga vidim. Na kraju
krajeva, trebala bi mu reći da ću morati prodati Mustanga. Osim što će
pokušati da me odgovori od toga, možda je bolje samo da šutim. Sada kada
je Griffin u mojoj glavi, želim ga blizu, pa umesto da odem kući, krećem
ka njegovom apartmanu u Silver Lake. Znam da sam bila blesava, ali istina
je, ne želim da budem sama.
S obzirom da je verovatno do sada zaspao, uđem unutra, onda spustim
tašnu na stolić. Kao i kod mene, maleno je. Smo osnovna prostorija, sa
dnevnom sobom koja prelazi u trpezariju a onda u hodnik sa kupatilom
veličine plakara na kraju. Griffinova spavaća soba je na jednoj strani
hodnika, skoro savršena kvadratna prostorija sa malim plakarom, i sa
identičnom sobom preko puta koju Griffin koristi kao zvučni studio.
Kuhinja je preko puta male trpezarije i prvo tamo odlazim, uzimajući
konzervu hladne gotove kafe na koju je moj brat navučen. Taman sam
htela povući otvarač kada shvatim koliko bi to bilo glupo. Sa Wyattom u
mislima, jedva da ću i zaspati. Dodaj tome i kofein, i gledaću u plafon celu
noć.
Dobro.
Onda alkohol.
Nisam veliki pijanac. Jednom u životu sam popila burbon i to jednom
kada sam u životu kraljevski zabrljala. Zbog toga sam se zaklela kada sam
imala petnaest, čak i pre nego sam legalno i mogla da počnem da pijem te
stvari.
Sada je moj izbor pića belo vino, i sigurna sam da postoji flaša u
frižideru, jer Griffin uvek čuva jednu ohlađenu za mene.
Otvorim frižider, onda trepnem na svetlo u suprotnosti sa mračnom
sobom.
Žmirkam dok virim, onda pronađem ne samo divni Chardonnay, već i
kutiju mafina iz Love Bites- a, što je apsolutno moja omiljena pekara. To
je nezgodno, s obzirom da je na pola puta do Beverly Hills-a. Griff je
verovatno imao sastanak. Obično izbegava Beverly Hills kao kugu, ali kada
ode, počasti se. I mene, po navici.
Drski
Razmišljam, odlučim da Griffinu neće smetati, i zgrabim jedan sa žutim
dekorativnim cvetovima od fondana.
„Kradljivice mafina.“
Zacvilim kada se kuhinjska svetla upale, onda okrenem lice ka bratu.
Nosi sivi donji deo pidžame koja mu visi na kukovima i majicu Tee sa
polurolkom. Ima ponoćno crnu dugu kosu godinama, a sada visi puštena oko
njegovog lica što volim da nazovem seksi, rokerski stil, sa većinom
začešljanom na jednu stranu tako da formira zavesu skoro preko cele
desne strane njegovog lica, naglašavajući jasno zelenilo njegovog
nepokrivenog, desnog oka.
Gledajući ga, skoro da mogu da pomislim da nikada nisam ništa
upropastila zbog njega.
„Gore, Kels.“
Protresem glavom, shvatajući da stojim ispred otvorenog frižidera,
samo zureći u njega kao idiot.
„Izvini. Kasno je. Prolazila sam ispred.“ Nakezila sam se. „Nisam te
mislila probuditi.“
„Nisi,“ uverava me, iako zeva. „Uređivao sam. Izgubljen trag vremena.“
Opet zevne, kao da naglasi poentu, onda obriše lice dlanovima pre nego
provuče svoje prste kroz kosu. Samo na trenutak, povlači guste
pramenove unazad, otkrivajući ono što je praktično bilo skriveno pre. Ali
naravno da nikada nije stvarno sakriveno, čak ni kada mu je spuštena kosa.
Jer kako može nešto tako jednostavno kao vodopad kose sakriti ogroman
ožiljak koji prekriva desnu stranu njegovog lica i nedostatak ušne
školjke?
Prošlo je dvanaest godina, a krivica me još proganja. I iako sam sada
navikla na ožiljke, mislim da nikada nije skinuo majicu ili povukao kosu
unazad kada nisam tiho molila univerzum da učini da je sve bio samo ružan
san.
„Mislio sam da dolaziš sutra posle časa Zumbe.“
Stresem se, bukvalno odbacujući njegovo prokleto melanholično
raspoloženje dok proučava moje lice.
„Hej. Seko. Reći ćeš mi zašto si ovde? Ili moram da počnem da
pogađam?“
Držim dokaze. „Mafini i vino. Šta drugo?“
Drski
„Nisi dobila posao?“
Namrštim se. Zaboravila sam da sam mu rekla da sam na audiciji.
Naš razgovor pre mog plesa u X- tasy se činio kao pre milion godina.
„Oh, dođavola,“ reče. Prilazi mi, i iako očekujem zagrljaj, on poseže za
kutijom sa mafinima. „Uzmi svoje vino,“ poručuje. „mislim da će nam
trebati još nešto sem mafina.“
Nasmejem se i uradim kako je rekao. Onda sednemo za klimavi Formica
sto koji smo pronašli jedne subote na Rose Bowl Flea pijaci. Uzmem
ubruse umesto tanjira, ali izvadim pravu vinsku čašu za sebe i
visokokvalitetnu čašu za njega.
Ništa fensi- obadvoje živimo u stanovima opremljenih u Ikei, ali sam
podvukla liniju kada je ispijanje vina iz papirne čaše bilo u pitanju.
„Stvarno mi je žao,“ reče, kada smo seli a on počeo prstom da licka
frosting na mafinu. „Znam da si bila najbolja plesačica u toj sobi.“
„Jesam,“ složim se. Skromna sam u vezi mnogih stvari, ali ne i u plesu.
„Zašto onda nisi dobila posao?“
Slegnem ramenima. „Tehnički, jesam. A onda sam ga opet izgubila.“
Nasloni se nazad u svoju stolicu, sa čokoladnom mrljicom u uglu usana.
„Želiš li da mi objasniš kako se to desilo?“
„Ponekad, nije sve do plesa.“
„Pa, kako? Producenti imaju neku vrstu rasporeda?“
„Moglo bi se tako reći.“
Polizao je čokoladu, a onda se nagnuo napred. „Ok, ispljuni. Šta mi ne
govoriš?“
„Verovatno puno,“ priznam. „Nisam ti rekla kakav sam osip dobila pošle
nedelje- sada je sve čisto, usput. I nikada ti nisam rekla da je Mr. Kingman
imao aferu sa ženom koja uvek volontira u biblioteci.“
„Zamenik direktora u tvojoj školi?“
„Da.“ Sada je leto, pa je ovaj trač stvarno star. Imam još više od dva
meseca pre nego razmislim da opet budem vaspitačica.
„To je lepo i sočno, ali ne ono na šta sam mislio.“
„Znam.“ Vedro se smejem. „Hoćeš li da snimiš taj deo zbog kojeg si me
zvao, ili je isuviše kasno?“
„Nećeš mi više ništa reći o poslu, zar ne?“
„Ne.“
Drski
„Zar nemaš čas plesa u osam? Zar možeš da skačeš po sobi posle manje
od pet sati sna?“
„Prvo, ne moram da skačem po sobi. To je bio čas sa trogodišnjacima.
A drugo, otkazali su čas. Tako su moja jutra petkom sada oslobođena.“
„Otkazali su? Tek tako?“
Kreveljim se. „Dobro došao u moj uzbudljivi, nestabilni svet. Da, tek
tako. Ali u redu je. Prijavila sam se u nekoliko drugih plesnih studija. Ima
puno dece. I čak još više mama koje žele da oni plešu.“
„Moraš na audiciju za predstavu.“
Uzdahnem i povučem od stola. Imali smo ovakav razgovor milion puta, i
umorna sam od toga. „Scena. Hajde. Idemo.“
„Dobro. Povuče nazad stolicu pa i on ustane. „Ali znaš da sam u pravu.
Trebala bi provoditi svoja leta profesionalno plešući, a ne podučavajući
decu. Iz tog razloga, ti bio trebala uvek profesionalno da plešeš.“
„Znam, Griff. A kada me lovac na talente izvuče iz mraka, uradiću to.
U međuvremenu, mislim da je stalan posao dobra stvar. Zato hajde da
radimo, ok? Jer još uvek imam ručak sa Niom a onda posle ručka lagani
čas sa drugim i trećim razredom, a onda Zumba čas posle toga. Mislim da
bi bilo zanimljivo i malo odspavati.“
„Spavaćeš ovde,“ reče. „Ja ću na kauč.“
„Spavaću ovde,“ složim se. „Ali te neću izbaciti iz tvog kreveta.“
„Ok.“
„Stvarno?“ On se nikada lako ne predaje.
„Svađaćemo se oko toga nakon što sredimo scenu. Hajde.“
Rezervna soba je natrpana do škrga različitim kompjuterima i
muzičkom opremom. Tamo, ipak, nema kreveta. Sedim na improviziranom
stolu, stara vrata postavljena na dva trouglasta okvira. Funkcioniše, ipak,
stvarajući dovoljno prostora da nas dvoje sedimo jedno pored drugog dok
snimamo, a ipak dovoljno razdvojeni da naši mikrofoni mogu biti podešeni
da se ne čuje govor onog drugog.
Griff vrši sva podešavanja i proveru zvuka, a ja se borim sa poznatim
rojem leptirića koji se odjednom nasele u mom stomaku.
Čudno je da postajem tako nervozna. Nikada nisam sramežljiva kada je
ples u pitanju, sve dok moj tata ne gleda. Ali su on i Tessa, moja maćeha,
Drski
živeli u Atlanti već skoro deset godina, tako da ne moram da brinem
previše o tome. Ali snimanje ovih audio fajlova? Svaki put me sustigne.
„Pozelenela si,“ kaže Griffin, pružajući mi flašicu sa vodom. „Ali nisi
zelena kao prošli put. Još desetak ili nekoliko, i osećaćeš se udobno u
studiu kao i na sceni.“
„Kreten,“ kažem strastveno. „Postoji nešto u vezi glume mojim glasom
što me veže u čvorove. Iskreno, ne znam kako to radiš?“
Čim sam izgovorila te reči, povučem se u sebe. On to radi jer oseća da
treba. Teško je biti tamo napolju sa njegovim ožiljcima, posebno onim na
njegovom licu. Naravno, kune se da obožava posao, ali ponekad se pitam
da ne bi voleo ništa više. Ako se uhvatio u ovaj posao zbog mojih loših
izbora.
„Kada ćeš započeti?“ pitam, žureći da promenim temu.
„Nadam se u naredna dva meseca.“
„Tako dugo? Već imaš bar desetak epizoda snimljenih.“
„Želim da to uradim kako valja. To znači da moram imati celu prvu
sezonu snimljenu, montiranu i spremnu. Jer ako puknem, ne želim da se
moji obožavaoci koprcaju samo zato što sam ja izgubio entuzijazam zato
što samo četvoro ljudi sluša.
Zakolutam očima. „Neće biti fijasko. Biće to neverovatan uspeh.“
„Hvala, Nostradamuse. I hvala ti još jednom, jer ako si u pravu i doživim
uspeh, onda ti dugujem deo uspeha.“
„Da, pa, to sam ja. Hodajuća, pričajuća inspiracija za umetnike širom
sveta.“
Nasmejem se, ali istina je da mislim na Wyatt-a. O tom jednom davnom
zalasku sunca kada me je uslikao ispod kore ogromnog balvana, a kleo se
da sam njegova muza.
„Bar imaš lakši deo,“ Griffin se uozbilji. „biti inspiracija je dođavola
mnogo lakše nego obaviti posao.“
„Hej!“ Pobunim se zbog izjave, ali istina je da je u pravu. Pre mnogo
godina, počela sam mu čitati priče na spavanju. Počela sam sa uplašenim
dečakom koji je živeo u senci imaginarnog grada, a koji je odrastao u
detektiva koji je radio u senci, boreći se za nevine.
Drski
Ne baš originalno, priznajem, ali ja sam bila samo dete koje je
pokušavalo zabaviti brata u bolnici. Postavila sam scenu, a on bi većinu
ispljuvao, zajedno sa mnom kada bi njegovi lekovi postali omamljujući.
Uskoro, pričali smo priče po ceo dan, puštajući da nas detektivove
avanture zabavljaju kada bi popodnevni program na televiziji postao
previše za podneti.
Sada, naravno, Griff je preuzeo moju originalnu ideju i jurio sa njom.
Njegovi tekstovi su bili neverovatni, a Edmond- heroj, u znaku Grofa
Monte Kristo- brilijantan, grub, mučen i častan.
Griff je napisao najmanje još pet novih epizoda od kada sam ja snimala,
i preletela sam preko njegovih zapisa da vidim šta se desilo.
„Aha! Znala sam da će detektiv Wilson biti osumnjičen.“
„Da, veoma si pametna. Spremna?“
Uzmem gutljaj vina, onda klimnem, a on uključi mikrofon.
Ne primetim kada ne glumimo, ali moj brat ima neverovatan glas. Dubok
i melodičan i seksi. A to je još jedan razlog zašto mislim da je sporedna
uloga prava šansa da postaneš nešto.
„Još uvek ti treba ime za šou,“ kažem mu kada završimo snimanje prve
scene, a on radi nešto na mikseti.
„To je na listi, veruj mi. Ali je veoma dugačka lista.”
„Moraš se bolje organizovati.” Provela sam život uveravajući se da sve
što radim bude eonima unapred pripremljeno, sa svim iksićima i tačkama.
Ali Griffin jednostavno pusti da ga nosi. Ponekada budem ljubomorna
zbog toga. Većinu vremena kad razmišljam o tome, poludim.
„Spremna za poslednji zalogaj?“ pita, onda počinje sa snimanjem i
uključuje me kada klimnem. Gušim se u rečima, dajući sve od sebe, što
zapravo i nije teško jer je priča jako dobra. A ovo je posebno zabavna
epizoda jer sam ja detektiv koji Edmondu zadaje bol, i iako ja volim svog
brata, to je uloga i znam kako da igram.
Kada konačno završimo i on isključi mikrofon, ja zapravo aplaudiram.
„Ne znam kako si to uradio. Mislim da je svaka epizoda sve bolja.“
„Mislim da jednostavno plivam u talentu,“ kaže, a ja zakolutam očima.
Ne zato što preteruje, već zato što je to istina. I svaki put kada pomislim
na to, rastužim se. Jer u Hollywood-u je sve u pojavljivanju, i tako sam
uplašena da je samo talenat nedovoljan.
Drski
„Neki novi skeč?“ pitam.
„Snimam audio knjigu, što je zanimljivo. A moram da radim odavde, što
je dobro. I počinjemo da snimamo za film sledeće nedelje. To će biti
eksplozija, Nije unosno, ali ne možeš imati sve.“
Glumio je samo u nisko budžetnim filmovima kao odrasli glas deteta koji
započinje na filmu. Nije mnogo novca, ali popularnost bi trebala biti
neverovatna.
„Dobio sam potpisan ček,“ dodaje. „To je bilo vešto. Plaćena dva zadnja
računa moje terapije.“
„Mrzim to što uvek radiš na računu,“ kažem. Ono što mu ne govorim je
da bi volela da mogu da platim njegovu terapiju kod psihijatra.
Slegne ramenima. „To je američki način.“
Pogledam ga preko oka. Mrzim da pričam o njegovim ožiljcima i
oštećenjima nerva i svoj toj medicinskoj zbrci koja ide sa tim. Volela bi
da imam magični štapić i da sve to nestane, ali jedini štapić koji imam je
klinički protokol, a ja sam jednostavno odšetala od novca koji bi to platio.
„Usput, zvali su me zbog prvog sastanka u vezi Devinger protokola,“
kaže, misleći o istom protokolu o kojem sam i ja. „Ti znaš da si najbolja
sestra ikada, zar ne?“ Moja nutrina se zgrčila, kao što uvek radi kada
pričamo o njegovim terapijama.
„Nemoj to govoriti.“
„To je istina.“ Kruži ispred mene dok ja još uvek sedim, onda uzima
moju bradu u svoju ruku. Tera me da gledam u njega.
„A ti si čudesna što me ubacuješ u taj program.“
Podignem rame i okrenem glavu, oslobađajući sebe. Već sam platila
prvih pet hiljada, što je prilično ispraznilo moj bankovni račun. To je bilo
zbog toga da bi zadržala prijavu i pokrila inicijalno testiranje i razvoj.
Ostalih petnaest koje još uvek pokušavam da sakupim pokriva potpuno
uključivanje u protokol. I, ako rezultati budu u redu sa očekivanjima,
biće pozvan u drugu fazu besplatno, gde bi mogli očekivati dramatična
poboljšanja.
„Još uvek ne mogu verovati da si mogla to da priuštiš,“ kaže.
„Nije tako skupo,“ lažem. „Najteži deo je bio sakupiti papirologiju.“
To nije bila laž. Bila je noćna mora sakupiti sve te potpise koji su mi bili
potrebni da bi podnela zahtev. „Pored toga, rekla sam ti. Počela sam da
Drski
štedim za tebe kada si imao dvanaest.“ To također nije bila laž. Ali ono
što nije znao je to da otkada sam bila maloletna, moj otac je upravljao
računom. I ispraznio ga bez da mi je rekao sve dok nisam krenula na
koledž.
„Pa, ja mislim da si ti boginja. Odgovorna, previše organizovana- ali u
dobrom smislu- boginja.“
„OC Draper,“ kažem, recitujući Niino ime za sebe.
„Zagrli je sutra za mene.“
„Hoću.“ Za prvih pet minuta na mom koledžu, pomislila sam da bi moj
brat i moja najbolja drugarica mogli izaći. Ali su me razuverili tako što su
postali dobri prijatelji. Što je verovatno i bolje, jer ne želim da rizikujem
čudestva ako raskinu.
Ipak, kopka me to. Uglavnom zato što Griffin ne izlazi. Ali kada mu to
pomenem, on uvek pokaže na mene.
„Razni razlozi,“ uvek ponavljam.
„Gluposti,“ on kaže. „Ne sviđa mi se način na koji me žene gledaju.
Jednostavno ne želiš da budeš viđen. Ista svrha, različite strane. Na
kraju bar možeš da kriviš tatu i njegovu sjebanu verziju moralnosti i
karmu ili bilo koju smešnu filozofiju koje se držao u vezi tebe i mame.
Sve što mogu da krivim je moje ogledalo i moj ego.“
I mene, pomislim. Možeš da kriviš mene.
Osim što nije nikad.
Ali ja krivim sebe dovoljno za obadvoje.
Drski
15.
Pre dvanaest godina

Kelsey je lupkala gumicom olovke po komadu papira pored telefona u

kuhinji. Zapisala je adresu koju joj je Wyatt dao, ali je znala da ne može
da ide na žurku. Kako je mogla kad su joj roditelji rekli da mora paziti na
Griffin-a?
Što je bilo smešno, stvarno, jer ga je pazila od kada je ona imala
jedanaest a on devet. Sada je imao dvanaest, skoro trinaest! I dovoljno
odrastao da čuva sam sebe. Ali ona ga je još uvek morala paziti.
Nije fer.
A onda opet, počela je shvatati koliko mnogo stvari u njenom životu nije
bilo fer.
„Gledaćemo kasnije film, zar ne? Griff je uzviknuo kada je skočio niz
stepenice.
„Pretpostavljam.“
Zaustavio se ispred nje. Kuća je imala podove od čvrstog drveta i
njegova omiljena stvar kada su roditelji bili van kuće je bila da se kliže u
čarapama.
„Šta nije u redu?“
„Ništa.“ Naterala se na smeh. Onda je odcepala papir sa adresom i
gurnula ga u džep od traperica. „Samo se pokušavam setiti da li imamo
kokica u kući.“
Zakolutao je očima. „Ozbiljno?“
„Oh, hajde, Griff.“
Oči su mu se proširile. „Šta nije u redu sa tobom?“
„Ništa. Samo sam, ništa.“ Naterala se na smeh. „Ako nemamo kokice uz
film, onda šta imamo?“
„Pa, ne sa filmom, ali poslednji put kada su mama i tata izašli, pričali
smo o pravljenju manšmeloua na vatri i pravljenja sendviča sa njim i
čokoladnim krekerima.
Drski
„Da, ali ne večeras.“ Sve što je želela je da gledaju jedan od glupih
akcionih filmova tako da može bezveze buljiti u ekran ili zaspati.
Bilo šta od toga bi joj skrenulo misli sa toga da je bila zarobljena u kući,
daleko od Wyatt-a, i da nikada nikada u svom životu nije uradila nešto što
je stvarno želela.
„Šta nije u redu sa tobom večeras?“ Griffin je navaljivao.
„Oh, hajde,“ pukla je. „Rekla sam ne. Oladi. Sada, želiš li kokice ili ne?“
„Au. Koja buba je puzala po tvom dupetu?“
Prostrelila ga je svojim najubojitijim pogledom, a on je podigao svoje
ruke u znak predaje.
„Izvini! Ali mislim, iskreno Kels. Nikada nećeš da radiš ništa zabavno.“
A to je, pomislila je, bila apsolutno poslednja kap. Uvek je želela da radi
nešto zabavno. Samo joj to nikada nije dozvoljeno.
„Znaš šta? Gledaj šta god hoćeš, ok? Ja idem napolje da se malo
zabavim.“
„Ostavljaš me samog?“
„Zbog glasnog plakanja, Griffin. Tebi ne treba dadilja. Fali ti samo par
meseci do trinaeste. Ali mama i tata misle da si beba, i ne dozvoljavaju mi
da izlazim.“
„Nisam beba.“
„O tome i pričam. A ja izlazim. Nećeš reći?“
„A šta je sa filmom? I kolačićima?“
„Možeš da gledaš film bez mene. A manšmelou kolačiće ćemo praviti
neki dugi put. Nemamo čokolade i graham keksa, tako da kolačići i nisu
bili u planu.“
„Kada?“
„Šta kada?“
„Kada je taj neki drugi put?“
„Neki. Drugi. Put.“
Zurio je u nju. „Reći ću mami i tati.“
„Nećeš.“
Izduvao se, sve njegove pretnje su kliznule iz njega. „Neću. Znaš da
nikada nisam brbljao. Ali stvarno želim da pravim manšmelou.“
„Šta misliš da ja kupim čokoladu i graham krekere sutra? Čuvaćemo ih
u ostavi do sledećeg maminog i tatinog izlaska.“
Drski
„Ko zna kada će to biti,“ rekao je tugaljivo.
„Hajde, Griff. Molim te?“
„Ok. Dobro. Gde uopšte ideš?“
„Ima žurka. I ja sam pozvana.“
„Ohhh.“ Pravio je zvukove poljubaca. „Kako se zove?“
„Wyatt, i ućuti.“
„Wyatt faca za ljubljenje. Cmok- cmok.“
Njeni obrazi su se zarumeneli. „Takvo si govno.“
Nasmejao se, pokazujući svoje nove ispravljene zube, samo dve nedelje
bez proteze. „Izvini. Nisam mogao da odolim. Hajde. Biću dobar.“
Oklevala je, jer sada kada se sve činilo da funkcioniše i da se suočava
sa činjenicom da izlazi, imala je druge misli.
„Šta?“ njen brat je zahtevao, odlazeći ka frižideru, otvarajući ga, a
onda buljeći unutra dok je hladan vazduh isparavao.
Prišla je i zatvorila vrata. „Možda ne bi trebala da idem.“
„Oh, molim te. Nisam beba. Tako si sebi objasnila. I bićeš kući pre mame
i tate, je li tako?“
„Pa, da. U suprotnom će znati da sam izlazila.“
„Pa u čemu je onda stvar?“
„U pravu si.“ To nije nešto što je često govorila. Volela je svog brata,
ali je znao da bude pravi bol u dupetu. „Dobro, ali ovde.“ Napisala je drugi
broj na papiru, otcepila ga i predala mu ga.
„Da li treba da ga zapamtim i onda pojedem?“
Okrenula je očima. „Ne znam broj sa zabave. Tako da je to Wyattov
broj.“ Volela bi da ima mobilni telefon, ali su njeni roditelji smatrali da je
to preskupo da bi deca imala.
„Je’ l on dolazi po tebe?“
„Prošetaću. To je samo par ulica udaljeno.“ Još par meseci i ona će moći
imati vozačku dozvolu, ali je večeras pešak.
Požurila je na sprat da se presvuče u haljinu i sandale, a onda pojurila
u prizemlje, pozdravila se sa Griffinom, i krenula na vrata. Shvatila je
posle par ulica da je zaboravila da izvuče adresu iz farmerica, ali nije bilo
važno. Znala je gde Patrick živi. Išla je sa ocem jednom prilikom kod
Patrickovog tate da razgovaraju o nekom uređenju. Dok je hodala, pustila
je misli da odlutaju. Ili, preciznije, dopustila je da joj fantazije popune
Drski
glavu. Da je Wyatt hteo da je opet poljubi. Da su pronašli miran ćošak gde
bi se uvila u njega i izgubila u tim predivnim poljupcima- a možda i još više.
Osim što ona nije ustvari želela više.
Ili možda jeste. On je ljubio na zadnjem sedištu auta kada su se vraćali
sa koncerta, a ona je tada definitivno želela više. I, iskreno, ljubljenje to
nije stvarno opisivalo. Više je bilo kao izvlačenje.
Ustvari, to je bilo izvlačenje. Zagrizla je vrh palca kada se setila,
zadovoljna što ima samo još par ulica da hoda tako da se nadala da će
prestati sijati dok ne stigne na zabavu.
U početku je bila sramežljiva, ali je onda Wyatt pritisnuo dugme, i
pojavila se neprovidna staklena pregrada, zaklanjajući vozačev pogled. I
pretpostavila je, obrnuto.
Skoro je upitala Wyatt-a o tome, da bude sigurna, ali je on onda
poljubio i shvatila je da je nije više briga, pogotovo kada je povukao u
krilo i obmotao ruke oko nje.
Tada je prestala brinuti o bilo čemu sem o načinu na koji se njegovo
telo prislanjalo na njeno i predivne stvari koje su njegove ruke činile, i
način na koji su njegove usne osećale njene.
Te noći je krv strujala kroz nju. U njenim ušima. U njenim grudima.
Između njenih nogu.
Osećala se izgubljeno. Bedno. A u isto vreme, nije uopšte bila
izgubljena, jer je tu bio Wyatt. A jedina stvar koja joj je bila potrebna
je bio on.
Sada, sve što je znala je da je htela više.
Ubrzala je korak, nestrpljiva da stigne na žurku, i njemu.
Naravno, kada je stigla, bila je totalna nervozna olupina. Zbog toga je
kada joj je neko pružio čašu u kuhinji sa cenimetrom zlatne tečnosti,
iskapila bez razmišljanja, iako su je usne zapekle i od ukusa i od vrućine.
Ali dopao joj se način na koji je to osetila. Malo zujeći. Malo pouzdanija.
I zato je kada je momak upitao želi li još jedno, prihvatila. Osećala je da
joj se vrti u glavi, ali je dobila hrabrost. I, tako naoružana, ušla je u kuću
da pronađe momka kojeg je tražila.
Nije trebalo mnogo. Stajala je pored ogromnog plazma televizora kada
se nešto u njoj promenilo i znala je da je verovatno gledao. Pogledala je
okolo i shvatila da je u pravu. I posle gutljaja hrabrosti- a onda i ostatka
Drski
u čaši za sreću- prešla je preko sobe, rekla ćao i poljubila ga. Dugo i jako
i duboko.
Bilo je maglovito, ali je odveo u sobu sa krevetom. I iako je bila
prestravljena, znala je onog trenutka kada je sela na taj dušek da želi
sve. Šta god da joj je voljan pružiti, prihvatila bi kao prosjak. Nije mislila
da će započeti sa poklonom, ali kada je otvorila kutijicu i ugledala
zapanjujuću srebrnu narukvicu u obliku znaka za beskonačnost, pomislila
je da će joj srce pući. Da nije mogla još više osećati.
Onda se našla u njegovim rukama, i znala je koliko je bila u krivu.
Postojala je soba za još. Toliko soba.
A kada je rekao da je voli, potpuno mu je verovala. Više od toga, znala
je da i ona njega voli.
Želeo je više od poljubaca- toliko je znala. Ali istina je bila, i ona je.
Osim što ona ne bi trebala. Znala je to. Trebala je da kaže ne i ode.
Vraga, trebala je trčati. I sve do kuće, isto tako, pre nego uradi nešto
glupo.
Trebala je da spasi sebe jer njen tata nije bio tamo a ona je bila na
granici da uradi nešto što nesme.
Nešto zabranjeno.
Nešto što je želela jako puno, jako puno.
Stajala je, i za trenutak je bila rastrzana između ostanka i odlaska.
Onda je pogledala u Wyatt- a, i svi njeni strahovi su nestali. Wyatt. Kako
bi mogla pobeći od njega?
Nije znala kako je smogla hrabrosti, ali je ostala. I onda kada je ustala
i videla njega da još uvek sedi na krevetu, nije bilo više pitanja. Naravno
da je ostala. Kako i ne bi kada je bila njegova?
Drhtavim rukama, otkopčala je haljinu, postajući smelija kada je videla
način na koji je gledao u nju.
A onda je dodirnuo, i sve je bilo slatko zamućenje. Njegove ruke na
njoj.
Dodiruje je. Šapuće joj slatke reči. Želela je da traju zauvek... a u isto
vreme, želela je više, također.
Bila je uplašena, da. Ali je htela to, također. A želja se povećavala što
je on više dodirivao, dok nije bila sigurna da je to to, A da je Wyatt onaj
pravi.
Drski
Bolelo je, ali je to i očekivala. Ali on je bio sladak i nežan i bol je ubrzo
nestala. A onda je bilo lepo. Stvarno, stvarno lepo. Nije doživela orgazam,
ali mnogo je čitala o tome u knjigama i znala je da je to normalno. Također
je shvatila i da to nije bitno. Jer se ona osećala predivno i bez orgazma.
Samo biti pored njega bilo je neverovatno.
Toliko neverovatno, ustvari, da su uradili opet.
Zagrlila je jastuk, duboko udišući dok joj je Wyatt mazio kosu. Činio je
da se tako lepo oseća. Kao da je bila princeza. Kao da je bila najlepša stvar
koju je ikada video.
Na trenutak su samo gledali jedno u drugo. Tako dugo, u stvari, da se
na kraju počela smejati. Zbog čega se i on nasmejao.
„Verovatno bi trebali ustati i vratiti se na žurku.“
„Moramo li?“ Nije je bilo briga za žurku. Sve što je želela je da bude
sklupčana pored njega.
Njegove usne su se izvile dok je razmišljao. „Ustvari, ne. Ovo je noćas
moja soba. Možemo ostati koliko god želiš.“
„Stvarno?“ Prema satu na stoliću pored kreveta, bilo je tek pola deset.
Njeni roditelji su otišli čak u Los Angeles, i neće se vratiti do ponoći. „To
zvuči kao raj.“
„Da?“ Nasmejao se. „Ali šta ćemo raditi?“
Opet je poljubio, i bila je prilično sigurna da su joj prsti na nogama
planuli. Kada je prekinuo poljubac, otkotrljala se, pogledala u plafon, i
uzdahnula. „Wow.“
„Jedina loš stvar u vezi ostajanja je što ovde nema ništa da se popije
sem vode.“ Pokazao je glavom prema kupatilu. „Jesi li žedna? Mogao bi
nam doneti nešto.“
„Moj heroj.“ Sela je, držeći plahtu preko grudi. „Mogla bi popiti galon
sode.“
„Šta god želiš.“ Kliznuo je sa kreveta i navukao svoju odeću. Verovatno
je bilo nepristojno da gleda, ali on je bio tako savršen. I stvarno mu se
dopadala. Ona. Iskreno, to je bilo više nego savršeno.
„Vraćam se za pet,“ rekao je, onda pogledao u nju pre nego je šmugnuo
iz sobe. Pala je nazad na jastuke, onda prebacila jedan preko glave da bi
mogla da vrisne od radosti a da je niko ne čuje.
Drski
Čula je da su se vrata otvorila i pomerila je jastuk na stranu, iznenađena
što je uspeo tako brzo da se vrati.
Osim što to nije bio Wyatt. To je bio njen otac.
Sela je, plahta je čvrsto stezala dok se povlačila unazad dok nije
udarila u zid jer nije mogla dalje.
Stajao je na vratima, sa papirom na kojem je napisala adresu čvrsto ga
stežući u ruci. Širom otvorenih očiju. Besan i crven u licu.
„Ti mala kurvo.“ Nije vikao. Nije uopšte povisio ton. I nekako, to je bilo
još gore. „Obuci se i izlazi napolje. Odmah.“
„Tata, ja-„
„Začepi svoj prljava usta. I dolazi u auto. Tvoj brat je u bolnici. I sve
je to tvoja greška.“
Sve njena greška.
Samo je jednom to rekao, ali ona je čula iznova i iznova dok je navlačila
garderobu.
Dok je izlazila iz kuće na glavna vrata, suze su joj lile niz lice.
Dok je sedela sklupčana na zadnjem sedištu auta jureći u LA centar za
opekotine gde je njen brat smešten posle nego je helikopterom prebačen
iz Santa Barbare.
Stajala je tamo, ruku pritisnutih na staklo dok ga je gledala, duboko
uspavanog od lekova, iskrivljenog tela, njegove kože sirove i totalno
izgorene.
Nije čak mogla ni da uđe u sobu. Nije mogla da mu kaže da joj je žao.
Posetiocima je bilo zabranjeno iza stakla. Ne zbog četvrtog stepena
opekotina na njegovim leđima i na jednoj strani lica. Ne zbog rizika od
infekcije.
Sat za satom, dan za danom, gledala ga je, želeći da nikada nije
napustila kuću. Da se nikada nije javila na Wyattov poziv.
Jer je njen otac bio u pravu. Uradila je nešto jako loše, a njen mali brat
je bio kažnjen zbog toga.
Znala je to. Duboko u sebi, znala je da je to istina.
Više od svega, znala je da to sebi nikada neće oprostiti.
Drski
16.
„Otišla je?“ Upitao je Lyle. „U sred snimanja?“ Pogledao je u stranu
Wyatt-a, teško dišući.
„Prilično.“ Trčali su uz plažu skoro pola sata, dok je prvi jutarnji vazduh
oživljavao. Sada, ipak, Wyatt je počeo da odugovlači. Bio je budan celu
noć, i njegov nedostatak sna ga je usporavao.
To i činjenica da je bio zabrinut za projekat. Siobhan je to jutro
pozvala da mu kaže da joj je Roger Jensen, kolumnista za umetnost i
razonodu iz Pacific Shore Examiner, sjajnog magazina koji meša legitimne
vesti sa tabloidnim tračevima, tražio unapred sliku za izložbu.
„Rekla sam mu ne, ali bi možda hteo da razmisliš. Njegova kolumna na
blogu Examiner-a je sve vreme viralan. A dodatni publicitet bi bio dobar.“
„Zaboravi,“ rekao je. „Nema slika unapred. Znaš moja pravila.“
„Znam. Ali moj posao je da upravljam tim stvarima za tebe. Moj posao
je i da te proveravam,“ dodala je, potom upitala za nove informacije u vezi
njegovog lova na savršenu devojku. Wyatt je razmišljao da izbegne
pitanje, ali Siobhan je bila prijatelj, a bila je u svemu ovome duboko koliko
i on.
„Pronašao sam je,“ priznao je. „I onda sam je izgubio.“
„Pa, to nije dobro,“ reče Siobhan. I kada se Wyatt složio sa tom
pronicljivom procenom, ona je predložila da Cass bude Ta Devojka.
„Cass je zapanjujuća,“ Wyatt se složio. „Ali ona nije devojka.“
„Kao što sam rekla, ovako blizu izložbe, ne možeš biti probirljiv u vezi
devojke. Tebi jednostavno treba devojka. Lepa. Seksi. Fotogenična. I
neka koja ne beži.“
„Možda,“ rekao je, znajući da mu ponestaje mogućnosti. Ali isto tako
znajući da mu je Cass poslednja opcija. A Kelsey je bila prva.
I nije bilo nikakvih mogućnosti između.
Lyle je trčao par koraka ispred, ali je sada usporio dok nisu bili rame
uz rame. „Mislio sam da toj devojci treba novac. Zašto je ustala i otišla?“
Drski
„Postoji mogućnost da to ima veze sa mnom koji sam bio kompletni i
totalni kreten.“
„Ti?“ Okrenuo se i trčao unazad da bi gledao u Wyatt- a. „Šokiran sam.“
„Jebi se. I ako se sapleteš i padneš na svoju guzicu, uslikaću te i staviti
to sranje na Instagram.“
Lyle je imitirao pticu, ali se okrenuo. „Ako te upitam zašto si kreten
hoćeš li me udariti i baciti mi pesak u lice?“
„Hajde da kažemo da sam joj dao teško vreme. Ubedio sam sebe da ima
raspored. Ili da igra neku vrstu igrice sa mnom. Ili da je mislila da će joj
posao doneti neku vrstu zlatnog ključa da otvori vrata Hollywood-a.“
„Ozbiljno? Mislio si da se petlja sa tobom zato što zna ko si?“
„Ne glumi da si iznenađen. Znam da i ti kapiraš to sranje.“ dodao je.
„Više od mene, pomislio bih. Ne holivudski unuk nije interesantan kao
poznata filmska zvezda.“
Lyle se namrštio. „Da, u poslednje vreme imam nekoliko opcija za žensko
druženje. Više nego što bi hteo, to je prokleto tačno.“
„Ne pričaj.“ U Wyattovom je glasu bilo ironije. Posle nekoliko godina u
hit komediji, filmska zvezda Lyle Tarpin se vinuo kada je glumio u dva
filma koja su postala senzacija. To je jedan od razloga zašto su išli na
trčanje- zato što je Lyle upravo potpisao da se pojavi u akcionom filmu,
a režiser ga hoće u vrhunskoj formi.
„Živim na kelju i tvrdo kuvanim jajima,“ Lyle se žalio pre neki dan.
„A ljudi misle da je Hollywood samo glamur.“
„Neko poseban između ovih opcija?“ Wyatt upita.
„Nema šanse. Pored toga, poznajemo se koliko? Dve godine? Znaš da se
ne izlazim sa devojkama.“
„Čak ni Rip?“ Wyatt je upitao, misleći na Lylovog bivšeg kolegu TV
zvezdu.
„Ozbiljno? Ma hajde, čoveče. Ti bi od svih ljudi trebao najbolje znati
da ne slušaš glasine,“ Lyle reče. „Osim toga, nisam gej. I čak i da jesam,
taj šupak bi bio poslednji tip kojeg bi jebao.“
„Pošteno.“ Wyatt se setio zujanja kada je šou postao vreo a kolege se
svađale. „Samo budi oprezan. Sva ta ženska pažnja koju uživaš? Samo će
postati jače. Ti si na brzoj traci, moj druže.“
Drski
Wyatt nije imao predstavu zašto je savetovao Lyle. Bog je znao da
Wyatt nije imao poseban uvid u žene. Nije imao naviku da izbacuje žene
iz kreveta, istina, ali se sa nikim nije posebno ni viđao, pa, ikada. Bar ne
otkada sam odrastao. I jedina žena koja je zavredila njegovu pažnju je
bila žena kojoj ne samo da nije verovao, već ona koju je uspeo uplašiti.
Nije zapis u zvezdama, sve stvari je razmotrio.
„Dobro sam,“ Lyle ga je uveravao. „Samo se trenutno fokusiram na
posao.“
To je zvučalo savršeno razumno, ali Wyatt nije mogao otresti osećaj
da njegov drug ima rezervnu varijantu.
„Još uvek mi nisi odgovorio,“ Lyle je nastavio pre nego je Wyatt mogao
da pritisne tačku. „Zašto misliš da ta devojka, Kelsey, tačno? Ima
raspored?“
„Pitaš me za sada, ili za pre dvanaest godina? Ustvari, sačekaj,“ dodao
je, zaustavljajući se i savijajući se sa rukama na kolenima. Lyle nije baš
stao, ali se barem zaustavio pored Wyatt-a trčkarajući na mestu.
Wyatt se morao diviti njegovoj izdržljivosti.
„Hajde da počnemo od pre dvanaest godina,“ Lyle je rekao, a Wyatt je
ponovio ono što je čuo od Grace. Razgovor koji je mogao savršeno
izrecitovati, sa morbidnim detaljima.
„Ok, shvatam da si bio ljut. I ja bi bio. Ali ona je bila dete. Da li stvarno
misliš da i sada radi istu stvar? Ne jebe te zbog bodova, očigledno. Ali
zbog posla ili uspeha ili nekog sličnog sranja? Mislim, kako bi joj uopšte
pomoglo ako bi bila sa tobom ili tvojom porodicom? Rekao si da je ona,
šta? Vaspitačica?
„I plesačica,“ Wyatt reče.
„Čak i to. Sećaš se da je tvoja porodica u filmovima, zar ne? Nije kao
da imaju plesnu trupu.“
„Smešno. Ali moja mama radi na adaptaciji tog filma. Znaš, mjuzikl koji
je osvojio Tony prošle godine. Možda je pomislila da bi radeći sa mnom
mogla upasti.“
„Zvuči suludo za mene.“
„Možda, ali borbeni glumci i plesači će sve pokušati. To je činjenica u
ovom poslu. Moj je otac to video, dođavola.“ Pogledao je u Lyle. „I ti ćeš
to videti.“
Drski
„Hoću,“ Lyle reče. „Ali to ne znači da svako ima takvo mišljenje. I
slušaj, druže, u vezi tvog tate-„
„Šta?“ Reč je izašla oštrije nego je Wyatt nameravao. Nikada nikome
nije pričao o očevoj smrti, ili o stvarima koje je njegov otac izrekao pre.
Nikome, to jest, sem Lyle.
Bili su na piću jedno veče, i Lyle mu je rekao par stvari o njegovom
životu u Iowa, pre nego se u šesnaestoj preselio u LA. Ne mnogo, ali
dovoljno da Wyatt shvati da je i Lyle imao usranih vremena, također. I
kada se požalio te večeri kako devedeset posto ljudi sa kojima se druži
mare jedino za njegovu slavu a ne i njega, Wyatt je podelio svoju vlastitu
tužnu priču.
Pomislio je da je nakon toga požalio, ali nije. Imao je samo šačicu bliskih
prijatelja, i bilo mu je drago što može i Lyle da nabroji među njih.
To ipak nije značilo da sada želi da priča o tome. Činjenica koju je Lyle
očigledno shvatio jer je opustio ramena.
„Radi se o tome da ja znam da je teško. Mislim, izgubiti nekoga.“ Glas
mu je pukao sa istinskim emocijama. „I želiš da poštuješ to ko su bili,
pogotovo ako si ih voleo. Ali to ne znači da su mrtvi bili u pravu u vezi
nekih stvari.“
„Hoćeš da pokušaš pričati engleski? Jer ovo upravo sada, je glupost.“
„Samo mislim da zato što je tvoj tata govorio da ga tvoja porodica nije
cenila, i da niko nije davao pet para za njega, ne znači da je to istina. I
čak i ako jeste, to ne znači da je istina za tebe.“ Lyle je obrisao vrat sa
peškirom kada je prestao trčati. Onda ga je bacio na plažu i seo na njega.
„Ili za Kelsey.“
Wyatt je na trenutak zastao, a onda i on seo. Nije odgovorio; samo je
pogledao ka okeanu kada je pomislio na Kelsey, žena koju nije smeo želeti,
ali je nije mogao izbaciti iz glave.
Istina je bila, nikada nije hteo da poveruje da je samo bila
zainteresovana za vezu sa Hollywoodom. Dovraga nije poverovao to leto,
ni tokom celog vremena kada su se potajno viđali. Ali to nije značilo da
reči njegovog oca nisu bile sveže u njegovoj glavi. I kada je pronašao telo
svog oca taj dan kada je prisluškivao Grace kako pljuje svoj otrov.
Pa, bio je besan.
Besan i, možda, pomalo glup.
Drski
Zabacio je glavu unazad, gledajući u čisto plavo Klifornijsko nebo kada
se setio reči Kelsey od pre neki dan. „Kada sam otišla, nisi čak ni pokušao
da me potražiš.“
Iznenadila ga je sa tom optužbom. Jer ako se stvarno igrala sa njim,
onda kako je mogao povrediti?
A činjenica je, njena tvrdnja nije bila potpuna istina, u svakom slučaju.
Par nedelja kasnije, posle nego se smestio u Bostonu i ohladio se, a
sahrana njegovog bila iza njega, pokušao je da je pronađe. Pokušao, ali
neuspešno.
Prvo, pokušao je da kontaktira njenu školu. Ali je bila premeštena, a
sekretar ili nije znao gde je otišla ili nije bio raspoložen da kaže.
Nije imao sreće u praćenju njenog oca, također. Patrick je uspeo da
otkrije gde je Leonard Draper otišao posle posla u klubu, ali kada ga je
Wyatt tamo potražio, čuo je da se čovek nikada nije ni pojavio.
Sve to ga je nateralo da pomisli da se radi o nečemu većem. Porodičnoj
stvari. Hitnom slučaju. Nečemu.
Ali onda su ga opet Gracine reči proganjale. Jer i da je bio hitan slučaj
u pitanju, da li bi ga Kelsey bar nazvala? Ali nije. Pobegla je sa žurke, i
nikada se nije osvrnula.
U početku je bio uplašen da je pritiskao. Ali onda, kada je čuo Grace,
verovao je da se Kelsey poigrala sa njim. I taj bolni zaključak se duboko
ukorenio u njegov stomak, a onda pustio korenje na dvanaest godina.
Bio je šupak.
Verovao je Grace a ne svom srcu. Jer je video Kelsey. Znao je, unutra
i spolja.
I prokleto dobro je znao da je jedino vreme kada je htela da se dokaže
bilo kada je plesala.
Pa zašto je onda slušao glasine umesto vlastitog srca? Vlastite glave?
Jer je bio nesigurni tinejdžer.
I kakvim ga je to sada napravilo? Nesigurnim čovekom?
Uzdahnuo je, onda se okrenuo ka Lyle. „Igra se sa mojom glavom. Uvek
je. I kada je ušla u moj studio, deo mene je želeo da je izbaci dok je drugi
deo želeo da je ljubi do besvesti.“
Pokupio je punu šaku peska, a onda ga pustio da mu iscuri kroz prste.
„Uvukla mi se pod kožu pre dvanaest godina, i tamo ostala.“
Drski
„Zato što te odjebala? Ili zato što te povredila?“
Wyatt je nakrivio glavu. „Zašto je to bitno?“
„Biti odjeban stvara bes, a ti ne možeš biti besan ni na koga. Ne trebaš
da brineš o momku koji te iseče dok pokušavaš da skreneš levo, zar ne?“
Otvorio je svoju flašicu sa vodom i uzeo dugačak gutljaj. „Ali boli, pa,
ako te nije briga ni za koga, ne može te povrediti.“
„Onda je obadvoje,“ rekao je. I možda je to i bio problem. Bio je tako
dugo ljut na nju. Ali ga je povredila, također. Tako duboko da mu se srce
uplašilo.
I otkada se vratila u njegov život, hodao je po liniji. Želeći da je kazni
zbog prošlosti. I za sadašnjost, također. Za način na koji je prčkala po
njegovoj glavi.
Ali u isto vreme, bila mu je potrebna za izložbu.
I dođavola ako je sve to zajedno nije uplašilo pravo iz njegovog studija.
„Trebam je nazad,“ bio je izričit, onda se okrenuo i pogledao svog
prijatelja. „Ne verujem joj, ne potpuno, ali mi je potrebna.“
„Pa idi i vrati je nazad. Još uvek joj je potreban novac, zar ne?“
„Koliko ja znam.“
Lyle klimnu. „To je jedna stvar tvoje usluge. Jesi li je pozvao?“
„Tri puta. Nije mi uzvratila.“
„A da odeš na njen posao? Ostavila je CV, zar ne?“
„Ustvari, ne. Samo sliku i broj telefona. Ali znam da podučava decu i
ples.“
Lyle je nakrivio glavu. „Kako to znaš?“
„Video sam je u Beverly Center pre par godina, i onda sam malo kopao.
Moj prijatelj Ryan je dobar u pronalaženju informacija. Pratio je do
osnovne škole. Bilo je leto, pa je samo kancelarija administracije bila
otvorena. Nisu mi dali njenu adresu, ali su mi rekli da ona podučava ples
malu decu tokom leta i dali mi naziv studija.“
„I?“
„I ja sam otišao, ali nije više tamo radila. Nisu znali gde je otišla.“
„Pa si opet otišao kod Ryan-a,“ Lyle je pretpostavio.
„Ustvari, odustao sam. Ona je ta koja se preselila u LA. Znala je kako
da me pronađe. Ali nije. Pa sam odlučio da bi je trebao pustiti.“
Drski
„Tačno,“ Lyle je rekao. „I kako je to uticalo na tebe?“ Wyatt ga je mrko
pogledao, a Lyle se nasmejao.
„Pa, ne brini. Mali je grad. A Evelyn će večeras biti na žurci,“ dodao je,
misleći na svog agenta. „Između nje i tvoje bake, one znaju sve iz sveta
biznisa. Ne brini. Neko će je uveriti da te ne izbegava.“
Wyatt se malkice nasmejao. „Da, ali to je samo pola posla. Jednom kada
to uspemo, moram je uveriti da se vrati.“
Loše je to što nije znao kako to da uradi.
Drski
17.
„Shvatam zašto si otišla od njega,“ Kaže Nia dok zabada viljušku u njenu
Cobb salatu sa avokadom, bez sira, bez jaja, bez slanine i bez dresinga.
„Ali shvataš i da si isto tako otišla od njega sa svojih velikih petnaest?“
„Šesnaest,“ kažem, a onda se namrštim. „Wyatt se ponudio da plati ono
što bi osvojila u striptiz klubu, ali sam mu rekla da zadrži svoj novac.“
Pogledala je onim jednim njenim superiornim pogledom, onakvim kakav
samo savršeno izvajana žena poput Nie može pružiti. „Jesi li izgubila svoj
zdrav razum u svojim jastucima sa sofe? Šta nije u redu sa tobom?“
„On me izluđuje,“ priznam, jer stvarno ne postoji drugo objašnjenje.
„Uvek je.“
Proteže se preko stola i nabija tri moja pomfrita na svoju viljušku.
„Hej! Pobunim se. „Ako si gladna, pokušaj da jedeš salatu sa pravom
hranom u njoj.“
„Imam snimanje za bikini. Na dijeti sam.“
Buljim u pomfrit.
„To nije prevara. To je moja doza ugljenih hidrata za danas.“
Razmišljam da predložim proveru jastuka na njenoj sofi, ali odlučim da
ne vredi. Umesto toga, pokažem četiri pomfrita u mojim ustima, samo da
budem sigurna da ću dobiti par pre nego ona odluči da uzme još malo.
„Još uvek ne mogu da poverujem da je W. Royce tvoj Wyatt.“
„On nije moj Wyatt, kažem, praveći navodnike u vazduhu. „A ni ja ne
mogu da verujem.“
„Ne razumem zašto si kruta. Mislim, hajde, Kels. Pokidala si u striptiz
klubu. Striptiz klub. Zato mislim da si spremna za vrhunac.“
Umočim još jedan pomfirt u kečap. „Možda. Ali nisam sigurna da sam
spremna za Wyatt-a. On- „
„Šta?“
Kako to da objasnim? Da jednom kada otvorim Wyattova vrata, proći
ću kroz njih u punoj snazi. Znam da će Nia da kaže da je to prava stvar,
Drski
ali nije. To je zastrašujuća stvar. I dopadao mi se osećaj njegovih ruku
na meni malo više.
On je opasan, taj muškarac. Moje se srce već jednom slomilo na njega.
Nisam sigurna da mogu preživeti drugi put.
„Kelsey?“
„On me samo plaši,“ kažem, onda sačekam njenu pridiku. Osim što ne
dolazi.
Umesto toga, pogleda me tužno i uzme još jedan zalogaj njene
patetične, ogoljene salate.
„A to nije jedini razlog,“ požurim da dodam, jer se odjednom čini da je
zaštita vlastitog srca glup razlog kao opravdanje. „Možda je raspust, ali
ja imam posao. Kao vaspitačica, možda se sećaš. Ne mogu tako da poziram.
Jednom kada škola provali, odleteću iz nje u sekundi.“
Predajem u javnoj školi, a okrug je prilično konzervativan. Čak i da nije,
ipak, erotske fotografije vaspitačice ne bi prošle. Da me škola ne otpusti,
roditelji bi moj život učinili očajnim.
Iz Niine face bi mogla zaključiti da ovaj razlog smatra razumnim. „Slike
su toliko žestoke?“
„Toliko da ne možeš ni da zamisliš,“ suho odgovorim, na šta ona podigne
obrve sa zanimanjem.
„Onda, to ih prodaje. Bez obzira da li si na njima ili ne, idemo na
premijeru.“
„Nia!“
„Samo pokušavam da podignem raspoloženje.“ Gurnula je napola
pojedenu salatu od sebe i naslonila se. „Možda bi ipak to trebala uraditi.
Još uvek kažem da bi to bilo dobro za tebe.“
„Ne,“ odlučno kažem. „Ne bi.“ Ne govorim joj da sam o tome celu noć
razmišljala, dok sam se prevrtala po Griffinovom krevetu, na kojem je
insistirao da spavam bez obzira što sam se bunila. Objasnila sam sebi da
nikada ne bi mogla tako pozirati, a pogotovo ne sa Wyattom u blizini. A
onda sam rekla sebi da jedina stvar na svetu koju želim je upravo ta. Da
se osećam malo duže nego par kratkih minuta onako kako sam se osećala
sinoć kada me je dodirivao.
Drugim rečima, ja sam mentalni haos, a da čak nisam ni pored muškarca.
„Da li si razmišljala da ga viđaš a da mu ne poziraš?“
Drski
„Misliš da se zabavljamo?“ Ta ideja zagreja moje telo na lep pozitivan
način. „Ne bi mogla.“
Njen pogled padne na moj zglob. „Super narukvica,“ kaže, gledajući na
moju srebrnu narukvicu s oznakom za beskonačnost. „Mislim da je nisam
videla pre.“
„Oh.“ Osećam da mi obrazi gore, i apsolutno sam sigurna da Nia zna sve.
„Imam je neko vreme.“
„Uh- huh.“
Povučem ruku nazad ispod stola, a onda drugom rukom uzmem da
popijem ledeni čaj. Otišla sam kući da se presvučem nakon što sam se
probudila kod Griffin-a. Ali ne znam šta me zaposelo da izvadim narukvicu
iz kutije sa uspomenama koju sam spremila na najvišu policu u mom
ormaru, a još manje zašto sam odlučila da je stavim danas.
Onda opet, možda i znam. Jer narukvica je podsetnik na nešto što
želim, ali i na nešto što ne mogu da imam.
Niine oči putuju od narukvice do mojih očiju. „Da li želiš da mi opet
kažeš zašto jednostavno ne možeš da izlaziš sa tipom?“
„K vragu, Nia,“ pucam, a ona se nasmeje.
„Pst- pst. Rečnik, Kelsey.“
Potonem nazad u separe. „Pritišćeš moju dugmad.“
„Šteta što želiš da ih pritisne neko drugi.“
Zablistam, ali na drugi način ignorišem njen samozadovoljni izraz i
pevušeći glas.
„Samo kažem.“
„Dobro,“ odbrusim. „Ti pobeđuješ. Neću da izlazim sa njim zbog mnogo
razloga. Najmanji od toga je da ga ja ne interesujem. I dalje mi zamera.
Sve što želi je da me kazni. Sam je to rekao.“
„Oh, molim te. Rekao je da želi da te kazni, a onda te učinio vrelom i
napaljenom? Ne. Veruj mi. On te želi. On je besan na tebe. To kapiram.
Ali on te želi.“
„Pa, ne može da me ima, jer još uvek postoji razlog broj dva- on nije
dobar za mene.“
„Ni u vezi toga nisam sigurna,“ Nia kaže. „Danas si sluđena, garantujem
ti to. Ali isto tako nekako sijaš.“
Drski
„Nije tačno.“ Ali se ne bunim previše, jer deo mene zna da je u pravu.
Da, sluđena sam. Ali razlog zašto jesam ima velike veze sa tim kako me je
naterao da se osećam.
Sijam iznutra. Živa.
I, da, možda ima i malo isijavanja.
Ali to stvarno nije suština.
„Nije dobro za mene da budem sa njim,“ ponovim jasnije. „I definitivno
nije dobro za druge ljude.“
Njena ramena se opuste kada izdahne, onda me uhvati za ruku.
„Slatkišu, ono što se desilo Griffin-u nije tvoja krivica.“
„Da,“ kažem, izvlačeći svoju ruku. „Jeste.“
„Dobro. Kako god. Neću više da se raspravljam u vezi toga. Misliš da je
to bila tvoja greška, onda u redu. Izbegavaj Wyatt-a. Ali ne izbegavaj
život. Previše si ranjena, devojko. I znaš da je tvoj otac šupak, znam da
znaš, jer smo pričale o tome. Moraš malo da iskuliraš. Jer ako to ne
uradiš, ugušićeš se i umreti u sebi. Hodaćeš i pričaćeš, ali ćeš biti ljuštura
od Kelsey. Znaš da sam u pravu, iako to ne želiš da priznaš na glas.“
Trepnem na iznenadnu navalu suza. Zato jer je u pravu, ali nisam sigurna
da je to važno.
„Uplašena sam,“ prošaputam, a ona se malo ohladi kada me pogleda sa
saosećanjem.
„Znam,“ kaže, i ovog puta kada me uzme za ruku pustim je da je drži.
„Ali obećavam da ti čuvam leđa. Uvek.“

Niine reči ostaju kao neko strašno proročanstvo kada stignem u plesni
studio i pozdravim moje malene plesače. Gledam u njih u njihovim malenim
ružičastim hulahopkama sa slatkim ružičastim mašnicama u njihovoj kosi,
i ne mogu a da se ne nadam da ih njihovi roditelji neguju. Da ih niko nikada
neće upozoriti da se kriju od života, a ako ne budu oprezni udaviće se.
Želim da ove devojčice znaju da mogu odrastati plešući i zabavljajući
se i mogu raditi šta hoće, a da nemaju glas povređenog roditelja koji im
šapuće na uho, terajući ih da budu neko drugi.
Najgora stvar je što ja jesam. Iskreno i stvarno razumem da je moj
otac kriv za ljušturu koju Nia vidi oko mene. I, dođavola, i ja je isto vidim.
Drski
Ali ljušture su tvrde po svom sastavu, a ja sam pokušavala bezuspešno da
je slomim sve ove godine.
Otresem tugu i pljesnem rukama. „U redu, devojke. Sve ispred ogledala
na zagrejavanje.“
Odgegaju se, neke zahvalne, neke mrzovoljne. Mislim da nemam nikoga
u ovom razredu ko će dorasti sceni, ali ono što ja želim od njih je ne samo
da razviju ljubav ka plesu, već da im bude i udobno u njihovim telima. Da
shvate da je to zaista samo ljuštura, iako se nadam da nije zaglušujuća
kao ona koju je Nia opisala. I da treba da se brinu o tome čak iako plesom
pokušavaju da pobegnu od nje. Jer nijedan plesač ne ostaje unutar sebe.
To je suština. Da se uzdigneš sa muzikom. Da pojuriš svoju dušu. Sa telom
koje te samo prati tokom jurnjave.
„Da li možemo da skačemo, Gospođice Draper?“ Amanda pita posle
zagrejavanja, a sve ostale devojke poskočiše i povikaše, „Molimo Vas,
molimo Vas!“
I iako sam imala druge planove za čas, složila sam se. Onda ih poredam
preko sobe, podsetim ih šta treba da rade, a onda stanem sa strane dok
svaka od njih trči ka meni, skupljajući hrabrost, a onda skoči, verujući mi
da ću ih uhvatiti na način kako Johnny hvata Baby u Prljavom plesu,
Jednom od mojih omiljenih filmova svih vremena.
Napravimo tri runde skokova, a zatim isprobamo nastup za roditelje
koji dolazi za četiri nedelje. I to je to. Vreme je bukvalno proletelo.
Prihvatam svaki zagrljaj i obećanje da ću ih videti sledeći čas. Onda
zaključam vrata iza njih, i po prvi put danima mogu da se opustim. Jer
nemam dugi čas do početka Zumbe, a niko drugi ne koristi ovu sobu do
tada.
Odem do stuba, pustim muziku, i jednostavno plešem. Ponekad isprobam
poznato ili čak pokušam osmisliti neku novu koreogarfiju. Ali ne danas.
Danas, samo želim da se izgubim. I kada me muzika ponese, pustim se,
uživajući u slobodi melodije. Snazi koja me ispunjava. I ne samo snagu u
mojim mišićima, već i izvor emocija koji se uzdiže u meni.
To me uzdiže. Kao da gravitacija ništa ne znači. To je divno i
prožimajuće i uzbudljivo.
Potpuno se puštam, a to je nešto što nikada ne radim u stvarnom svetu.
Ali ovde, sa muzikom, uvek sam samo ja.
Drski
To je jedino mesto na kojem se osećam kao svoja.
Ali kada padnem na pod sa zadnjim taktom muzike, bez daha i živa,
shvatam da to nije potpuna istina.
Ovako sam se osećala pre dvanaest godina u Wyattovim rukama.
I opet sam se sinoć tako osetila.
I nisam sigurna da imam snage da se držim podalje čoveka koji me
uistinu može vratiti u život.
Drski
18.
„Griff!“ cvilim, dok jednom rukom hvatam vrata a drugom instrument
tablu. „Ako umremo pre nego stignemo na žurku, ubiću te. A ako ogrebeš
Plavu, odričem te se.“
„Oladi,“ naređuje. „Samo radim ono što ti nikada ne radiš.“
„Ako misliš da voziš kao totalni idiot vijugavom ulicom kanjona, onda da.
Nikada to ne radim.“
Još uvek smo visoko iznad grada u brdima koja dele Valley od West
Side- a, ali je malo usporio. Ili zbog toga što je put sada prav ili zbog mog
zvocanja. Nisam potpuno sigurna.
„Nikada te nisam trebala pustiti da voziš,“ mrmljam.
„Gluposti. Plava to voli, zar ne, devojko.“ Miluje instrument tablu
Mustanga, i ja moram da se nasmejem.
U tom trenutku shvatam da bi mogla prodati Plavu. Ona je jednostavan
način da sakupim iznos novca, ali nema šanse da se odvojim od nje. Previše
je volim.
Što je najvažnije, i Griff je voli.
Što znači da moram da reagujem, da pronađem drugi način kako
zaraditi petnaest hiljada dolara tako brzo, ili reći Griffin-u da ja nemam
pare.
Već znam da ne mogu da se slikam. Zameniću petnaest hiljada za
nezaposlenost onog trenutka kada se izložba otvori.
Ali isto tako nemam drugi način da zaradim novac tako brzo. Nije kao
da imam pare u investicijama. Posle svega, ja sam devojka čiji bankovni
račun oseti toplinu i ispunjenje i sreću ako dostigne četiri stotine nakon
što platim hipoteku, komunalije, i sve ostale obavezne račune.
Imam neku ušteđevinu, naravno, ali to je uglavnom novac za
penzionisanje kroz školu koji još nije trošen, pa ne mogu da dobijem taj
novac. Već sam povukla pet hiljada iz šteka za početni trošak ubacivanja
u program, i sada imam dovoljno na mom računu da pokrijem
Drski
jednomesečne životne troškove ako izgubim posao. Što neću jer neću
pozirati Wyatt-u.
I ne mogu uzeti od otplaćenog dela kredita koji imam za kupljeni stan
jer je to prevara, a ja sam već u problemu.
Loša finansijska odluka, možda, ali ja obožavam moje malo mestašce u
Valensiji.
Mogla bi posuditi od Nie, ali ne znam kada bi joj mogla vratiti, a ja se
čvrsto slažem sa izrekom da ne treba mešati novac i prijateljstvo.
Da radim više, ni to me ne može spasiti. Radila sam matematiku, i iako
je moja organizacija leta takva da mogu ponuditi dva ekstra časa za decu
i jedan Zumbe za odrasle, to me opet neće približiti novcu. Što znači da
nemam sreće.
Ili, bolje rečeno, Griffin nema.
Ja jednostavno nisam sigurna kako da mu kažem.
„Hej,“ on kaže. „Gde si otišla? Upravo sam uleteo u krivinu brzinom
munje, a ti čak nisi ni vikala na mene.“
Nasmejem se. „Možda postajem kockar.“
„Da, to bi bio dan.“ Pogleda na krov auta. „Stvarno bi trebali imati
spušteni krov.“
„Volim ovaj auto, i volim što je promenjiv. Ali provela sam sat vremena
sa kosom, a ti si lud ako misliš da idem u vilu nekog velikog producenta i
da izgledam oduvano.“
„Fenomenalno izgledaš,“ kaže, jer kada su braća u pitanju, on je
najbolji. „Međutim, kao vodič si sranje. Jesmo li bar blizu?“
„Oh, izvini.“ Usmeravala sam dok me njegovo trkačka taktika nije
oduvala od zadatka. Otvorim aplikaciju na telefonu i ukapiram gde smo i
gde idemo. „Tamo,“ kažem, pokažem na nadolazeći znak stop. „Skreni
desno, a onda mi se čini da treba da idemo pravo sve do kraja puta.“
Mapa ne laže. Završili smo na kraju ispred prekrasne višespratne vile
smeštene na kraju ulice iznad kanjona. Što znači da cela stražnja strana
kuće više- manje visi u vazduhu. Zastrašujuće, ali ne mogu da dočekam da
uđem unutra.
Okrenem se ka Griff-u. „Ovo je kuća tvog producenta, zar ne?“
„Njegovo ime je Tim Falcon, ali ga svi zovu Ptica. Znam, glupo je, ali on
je brilijantan, tako da prolazi sa tim.“
Drski
„A film se zove Warhol, žene i veliki beli kit?“
Griffin klimne, a ja se udarim po leđima. Obratim pažnju na film kada
se pojavi, ne dok su još uvek u produkciji. Ali sada kada je Griffin u poslu,
pokušavala sam da budem upućena. Očigledno se radi o filmu smeštenom
u šezdesete sa protagonistom koji je oduševljen Mobi Dikom i pop
zvezdom.
Griffin je njegov odrasli glas razuma koji se osvrće na tinejdžersku
slabost i strahove.
„Spremna?“ upita kada čoveku na parkingu preda ključ.
Klimnem, i jedan od uniformisanih ljudi mi otvori vrata. Hodam preko
kratke staze do kuće, uđem na već otvorena vrata, onda uzdahnem na
pogled. Očekivala sam glamur, ali ovo me oduvalo. Nema zidova. Ili, šta
više, postoje, ali su skroz od stakla. Tako da to zaista izgleda kao da
lebdimo u prostoru.
Umirem da stignem do najudaljenijeg zida- znatiželjna da znam da li će
se iluzija razbiti ako se približim- ali nam put prepreči visok, mršav
muškarac sa kovrdžavom narandžastom kosom i ljubičastim lenonkama.
„Griffin! Čovek iza zavese! Glas budućnosti! Tako mi je drago da si
uspeo doći.“ Zgrabi Griffinova ramena, onda se nagnu napred u poljubce u
vazduhu u obe strane bratovog lica dok Griffin izražava apsurdnost
izrazom kojim pokazuje građansku učtivost. Ali dovoljno ga poznajem da
znam da bi voleo da eksplodira.
„A ko je ovo divno stvorenje?“ Čovek se okreće prema meni, a onda
pogleda Griff-a. „Tvoja žena? Devojka? Ljubavnica?“ dodaje namigujući,
dok se teram na osmeh i govorim sebi da mogu i da patim na ovoj žurci jer
sam ovde zbog Griffin-a.
„Sestra,“ kaže Griff. „Kelsey, upoznaj Pticu. Mog direktora.“
„Oh!“ Posegnem da se rukujem sa njim zahvalna što ranije nisam dala
neki oštar komentar. Umesto rukovanja, on me povuče bliže za moje
vazdušne poljupce, praćene zagrljajem koji lomi rebra.
„Draga, tvoj brat je najbolji. Apsolutno najbolji. Nijansa koju donosi
Loreleinom scenariju.“ Podigne se na nožne prste, izgledajući kao strašilo,
i proviri preko sobe.
Drski
„Znam da je ovde negde,“ mrmlja. „Jednostavno te mora upoznati. I
pozdraviti te, također, Griffine. Ali dođavola ta žena, gde je, ah! Pa, on
će. Dođi ovamo, dođi. Hoću da vas upoznam sa nekim.“
Praktično idem ka poenti, ali ne znam kome maše. Bar ne sve dok grupa
žena levo od Griffina, i eno ga. Samo stoji tamo izgledajući seksi kao
pakao u sivim skrojenim pantalonama, beloj Henley majici i bledoj sivoj
jakni.
Wyatt.
Osećam ga koliko i vidim. To peckanje na mojoj koži. To stezanje oko
mog srca. Toplina koja mi puni krv, zadirkujući me na svim pravim mestima.
Gleda u mene, naravno, i iako znam da mora biti besan na mene zbog
napuštanja projekta njegov izraz lica je potpuno nečitljiv. Čak i zato,
moram naterati sebe da ostanem mirna pod težinom njegovog pogleda. I
to mi oduzima svu moju snagu da ne posegnem za Griffinovom rukom zbog
podrške.
Ako Ptica primeti napetost između nas, on je neće prokomentarisati.
Umesto toga, on prebaci ruku preko Wyattovog ramena i povuče ga bliže.
„Wyatt, druže, moraš upoznati ovog čoveka. Griffin, ovo je Wyatt.“
„Drago mi je upoznati te,“ kaže, pružajući desnu ruku. Griffin je
prihvati, a ja zadržavam dah dok gledam Wyattovu facu, pitajući se hoće
li reagovati na ožiljke od opekotina ili činjenicu da Griffinu nedostaje
desno uho.
Ali on uopšte ne reaguje, iako nema šanse da nije primetio, i u tom
trenutku želim da poljubim tog čoveka. To je najteža stvar za Griffina,
izlaženje i upoznavanje, posebno u Hollywoodu gde svi potenciraju fizički
izgled. Pa kada god neko iskulira njegove ožiljke, prilično mnogo želim da
ga nominujem za sveca.
„Wyatt je Lorelein sin,“ kaže Ptica. „A Griffin je Arnoldov stariji glas.“
„Oh, u redu,“ kaže Wyatt. Onda skrene pažnju na mene, kao da očekuje
još jedno upoznavanje, ali se opet okrene ka Griffinu.
„Mama kaže da te upoznala na audiciji. Kaže da si razbio.“
„To je dobro čuti. Sjajna uloga. Oduševljen sam što sam deo toga.“
„Uz svaku sreću, naš mali film će napraviti veliki uspeh,“ kaže Ptica. Na
osnovu onog što mi je Griff rekao, on je poštovan direktor, ali namerava
Drski
da radi umetničke filmove. Ovo je popularan projekat, ali je budžet mali.
Svi se nadaju, naravno, da će postati popularan kada se prikaže.
A onda opet, shvatam da se svi u Hollywoodu uvek nadaju. Lično, ja sam
samo zadovoljna što moj brat ima posao.
Misleći o poslu, pogledam nazad u Wyatta, samo da proverim da je
njegova pažnja već na meni. „Zdravo,“ kažem, jer tišina čudno visi oko nas
četvoro, a ja se ne mogu pretvarati da on ne postoji.
„Izvini zbog toga,“ kaže Griffin. „Wyatt, ovo je moja sestra. Kelsey.“
„Upoznali smo se,“ kaže Wyatt, pre nego sam zustila reč. „Davno,
ustvari. U Santa Barbari.“ On pruži ruku, i ja je prihvatim bez
razmišljanja. Onda oštro uzdahnem kada vidim njegov pogled na narukvici
beskonačnosti. Griffin pogledava između nas dvoje.
„Pa, to je slučajnost.“ Griff me gleda, ugao usne mu se samo malo izvio.
„Zašto Ptica i ja ne bi malo popričali, a vas dvoje ćemo ostaviti da se
podsetite?“
Želim da ga odalamim, ali on samo mrmlja onim dosadnim Griffinskim
osmehom i nestane.
On nikada nije upoznao Wyatta, ali zna ime, i kada ova žurka završi,
verovatno ću morati ubiti brata.
„Izgleda da is zaglavila sa mnom,“ kaže Wyatt, kada povučem ruku da
se oslobodim. „Sviđa mi se tvoja narukvica.“
Moje srce se preokrene. „Wyatt-„
„Prošetaj sa mnom,“ kaže, i ja krenem, padajući u korak pored njega
tako lako kao što sam znala i pre toliko godina.
Vodi nas do prozora, i stojimo jedno pored drugog, gledajući preko
planina, obasjanim roze bojom od zalaska sunca. Tlo ispod nas izgleda kao
da je otpalo, pojačavajući osećaj da lebdimo, što mislim da je adekvatno
jer se ja tako osećam pored Wyatta.
„Slušaj,“ kažem kad više ne mogu da izdržim neprijatnu tišinu. „Stvarno
mi je žao za sinoć. Znam da sam te molila da me angažuješ, a onda sam
totalno zakazala, i stvarno te ne krivim što si bio uznemiren, jer-„
„Misliš da sam ljut na tebe?“
Namrštim se, lagano se okrećući da mogu da ga pogledam. „Zar nisi?“
„Bio sam- pa, više iznerviran nego ljut. Većinom sam bio ljut na sebe. To
sranje oko kažnjavanja. Nisam imao pravo, Kelsey. Ja sam samo-„
Drski
Zatrese glavom. „Nije važno. Krajnja granica je što sam ispao kreten, i
žao mi je, i shvatam zašto si bila ljuta.“
„Nisam,“ kažem uistinu. Jer jedina osoba na koju sam ljuta sam ja sama.
„Pa zašto onda ignorišeš moje pozive?“
„O čemu ti pričaš?“ Okrenem svoju tašnu da mogu izvaditi svoj telefon
i pokazati mu da nemam propuštene pozive. Ali moj telefon nije tu. „Ah,“
kažem. „Mislim da znam gde je problem.“
Ostavim otvorenu tašnu da je može pogledati. „Nemam telefon. I jedva
da je imao baterije kada sam došla u tvoj studio. Verovatno je ispao kod
Griffina sinoć.“
On se smeje. „Ti si čudna žena, Kelsey.“
Malo se razvedrim. „Izvini?“
„Nisam siguran da sam ikada upoznao ženu koja nije hiruški vezana za
svoj telefon, a ti si bez njega skoro dvadesetčetiri časa.“
„Ja sam čudo među ženama,“ zapanjim se.
„Da,“ kaže, pažljivo me gledajući. „Jesi.“
Progutam, odjednom se osećajući neugodno. „Zašto si me zvao?“
„Da se izvinim,“ kaže. „I da te pitam da se vratiš.“
„Oh.“
„Ova izložba je moj prvenac. I potrebna si mi.“ On govori takvom
snagom i iskrenošću da mi se skoro čini da smo opet u Santa Barbari dok
sedimo ispod drveća i držimo se za ruke. „I znam da ti treba novac. Dobro
je za obadvoje,“ dodaje. „Kelsey, molim te.“
Grumen mi se formira u grlu, jer moram da kažem ne. Moram još jednom
da razočaram ovog čoveka. Povredila sam ga kada sam pobegla sa žurke,
i sada opet činim istu stvar. „Nikada nisam trebala ni da pokušam,“ kažem.
„Trebala sam samo da ostanem po strani.“
Na trenutak, samo gleda u mene oštrog pogleda. Moj stomak se
prevrće, jer sam sigurna da se slaže. Posle svega, uništila sam mnoge
stvari.
Tišina jako narasta, i dok krećem nešto da kažem, Lyle Trapin prilazi i
prebacuje ruku oko Wyattovog ramena. Stojim i zurim kao idiot jer je on
prva filmska zvezda koja mi je prišla.
„Imaš li sreće u pronalaženju te devojke? Evelyn je pored šanka ako
hoćeš da joj tražiš pomoć.“
Drski
Wyatt pročisti grlo, onda klimne prema meni. „Lyle, upoznaj Kelsey.“
„Kelsey,“ kaže Lyle. „Oh. Dobro.“ On pokaže preko sobe. „Drago mi je
da sam te upoznao, ali moram sad tamo da idem. Treba mi privatnosti da
izvadim svoje stopalo iz mojih usta.“
Smejem se, moja nervoza izazvana zvezdom raste. „U redu je,“
uveravam ga, ali on već odlazi. Okrenem pažnju na Wyatt-a. „Tvoj
prijatelj?“
„Moj propovednik,“ kaže. „Rekao sam mu da sam bio šupak i da te moram
namamiti da se vratiš. Rekao sam mu i da ne znam kako da te pronađem.“
„A ipak sam ovde.“
„Da,“ kaže meko. „Evo te. Jesam li te uspeo namamiti?“
„J- ja jednostavno ne mogu. Potreban mi je novac, u pravu si. Ali sinoć,
kada si...“
Pročistim grlo. „Pa, kada sam videla svoje slike, shvatila sam da sam
luda jer sam mislila da će to moći tako. Dobila bi novac, ali bi bila
otpuštena u sekundi.“
„Ne pravim pornić, Kelsey.“
„Ne! Wyatt, molim te. Već sam ti rekla. To je lepota i snaga i... pa, tvoj
rad je predivan.“
„Onda šta?“
Uzdahnem, jer ne bi trebala ovo objašnjavati. „Oboje znamo da postoje
ljudi koji to neće videti na taj način. I koliko god da mi je upravo sada
potrebno petnaest hiljada, potrebna mi je i karijera do kraja života.“
Značajno klimne, onda se okrene op prozora. Pogleda preko gostiju u
sobi, i vidim kako mu pogled padne na Griffina. „Za šta ti treba novac,
Kelsey?“
Moram da progutam knedlu u grlu. „Rekla sam ti da to nije tvoja stvar.“
„Ja je činim mojom stvari.“
„Wyatt...“
„Terapija? Plastična operacija? Šta?“
„U redu. Kako god.“ Previše sam umorna i usplahirena da bi se
raspravljala. „To je za novi protokol. Njegove opekotine-“ Moj glas puca
i brzo trepnem, jer ne plačem na ovoj žurci.
„Njegove opekotine idu do kostiju, i on nema veliki stepen motorike na
desnoj strani. Protokol bi trebao da mu pomogne jednim delom u tome
Drski
popravljajući deo kože i oštećenje nerava. Ne znam kako. Znam samo da
je bilo uspeh sa manjim opekotinama i sada pokušavaju da prilagode
protokol preživelima sa opekotinama četvrtog stepena.
Slegnem ramenima. „Potrebno mu je to, Wyatt. Ne možeš da vidiš koliko
je loše kada je obučen, ali mu stvarno treba. I ja moram da mu
pomognem.“
„Video sam mu šaku,“ kaže Wyatt. „I njegovu ruku. I iako to vešto
skriva, imam osećaj koliko su duboki ožiljci ispod kose.“
Znatiželjno ga pogledam.
„To je ono za šta sam istreniran da radim, Kelsey. Ja gledam u ljude.
Stvarno gledam u njih.“
Klimnem. „U redu. Pa, u svakom slučaju, već sam platila početni iznos, i
on je prihvaćen za prvu fazu. Zato mi treba novac. Još par nedelja je sve
što imam. Sve što on ima.“
Klimne zamišljeno, a onda se okrene ka prozoru i uzdignutim brdima.
Sunce brzo zađe u Los Angelesu, a planine koje su bile oslikane crvenom
sada su prelivene serijom kontrasta sivom osvetljene svetlima skupih
holivudskih domova.
Uskoro će biti potpuno mrak, a sve što ćemo videti je zabava koja se
reflektira u staklu.
Pogledam između zadržanog pogleda i njegovog lica, pitajući se o čemu
razmišlja. Ali ne očekujem kada jako polako kaže, „Nisam imao pojma da
je on tvoj brat.“
„On koristi scensko ime. Griffin Blaize. To njegova šaljiva ideja.“
„Kako se to desilo?“
Obgrlim sebe, odjednom osećajući hladnoću. „Nije važno. Bilo je davno.“
„Pre oko dvanaest godina. Tako je moja mama rekla. Pričala mi je o ovom
neverovatnom glasnom talentu. Stvarno zgodan momak, dodala je. Bio bi
sjajan glumac, rekla je. Ali nikada vodeći lik. Ne u ovom gradu. Ne ako nije
u animiranom filmu.“
Videla sam da se moje lice sada reflektuje u staklu, i vidim da su
njegove oči uperene u mene.
„Ona kaže da joj rekao da se to desilo kada je imao skoro trinaest.
Kada je jedno leto živeo u Santa Barbari.“
Pritisnem ruku na stomak zbog iznenadne mučnine.
Drski
„Nije važno,“ ponovim.
Polako klima, kao da razmatra nešto, onda opet pogleda u staklo, gde
žurka sada popunjava pogled, a ne planine ispred. „Ja ću ti pozajmiti
novac.“
„Wyatt.“ Njegovo ime je šapat.
„Biće mi čast.“
„J- hvala ti, ali ne. Ne mogu prihvatiti. Ne mogu uzeti pozajmicu od
prijatelja kada znam da ga verovatno neću moći vratiti.“
Posmatra me jako dugo da mi postaje neprijatno.
„Šta?“ Konačno zahtevam.
„Znači prijatelji?“
Ustvari se nasmejem. „Da,“ kažem. „Bar bi ja to volela.“
Ali ja zagrizem usnu da ne bi rekla šta zapravo mislim- da bi stvarno
volela da budemo nešto više.
Drski
19.
Wyatt je gledao kako odlazi, lagano izgarajući zbog gubitka i žudnje
koja mu se nakupljala u stomaku. Sa mrštenjem, okrene se nazad prema
prozoru, gadeći se sam sebi. Ali čak ni to nije pomoglo. Bila je upravo tu
u odrazu, leđima okrenuta, njišući bokovima preko sobe.
Upravo tamo, opet odlazeći od njega.
Pa, to se činilo kao njihova priča, zar ne? Ali upravo tada, on je želeo
drugačiji scenario.
Želeo, da. Ali to nije podrazumevalo da je ona dobra za njega. Jednom
ga je povredila. A uzimajući u obzir kako brzo se podvukla pod njegovu
kožu, jedino očigledno je bilo to da bi ga lako mogla opet povrediti.
Trebao bi biti oprezan. Skoncentrisan.
Upravo sada, jedina stvar o kojoj bi trebao razmišljati na celom svetu
je njegov posao.
Samo posao sve vreme.
Jedini problem je bio taj što se njegova vizija koju je imao za posao
vrtela oko nje.
I kako ga je njen izbledeli odraz podsetio, čvrsto je rekla ne.
Dok je gledao, pridružila se Lylu i njegovoj agentici, Evelyn Dodge. Nije
mogao videti Kelsey lice, ali poznavajući Evelyn, potpuno je preispitivala
Grifinovu veliku sestru.
Evelyn je bila jedna od najlepših žena koje je ikada sreo. Plava i
razmetljiva. Podsećala ga je na mlađu verziju njegove bake, ustvari, i nije
ga iznenadilo kada je čuo da su i Anika i Lorelei radile sa njom na nekoliko
projekata.
„U redu, zagrizla sam.“ Glas je došao iza njega, i okrenuo se u lice
Cassidy Cunningham. „Zašto se smeješ?“
Stajala je pored Siobhan sa tirkiznom trakom koja se protezala niz
njenu dugu crnu kosu. Nosila je korzet bez rukava, a boja njene kose se
savršeno slagala sa šljokicama na intrigantnoj tetovaži ptice koja je
pokrivala njeno rame i spuštala se niz njenu ruku.
Drski
Pored nje, Siobhan je možda izgledala kao dobro poređenje, ali je
prelepa crvenokosa Irkinja toliko zračila da je bilo lako videti da se
uklapaju.
„To,“ Wyatt prizna, pokazujući preko sobe. „Ako Kelsey nije mnogo
znala o Hollywoodu pre, posle deset minuta sa Evelyn biće bolje upućena
od osoblja sa TMZ- om.“
„Ko je Kelsey?“ upita Siobhan.
„Sestra Arnoldovog glasa,“ Wyatt kaže. „Griffin Blaze.“
„Oh, upoznala sam ga malopre,“ reče Cass. „Stvarno fin tip. Čuo je da
radim tetovaže i pitao šta mislim o prekrivanju nekih njegovih ožiljaka sa
tetovažama. Kaže da je razmišljao da ih uradi sledeće godine kao svoj
rođendanski poklon.“
„Možeš li to izvesti?“
„Verovatno. Zavisi od ožiljka. Ako i ne mogu, uvek možemo ožiljak
utopiti u neki veći dizajn. Jedan tip je hteo jako intenzivan ožiljak na nozi
koja mu je ostala- izgledalo je kao otvoreni mišić- ali je hteo da napravim
rajsfešlus oko njega. Moram priznati, izgledalo je super kad je bilo
gotovo.“
Siobhan je napravila facu. „Ako voliš horore. Otvaraš rajsfešlusom
kožu? Nije to za mene.“
„Hej,“ reče Cass. „To je bio odličan posao.“
Wyatt se samo nasmejao, ali se u tišini složio sa Siobhan.
„Ipak, srećom on ne želi rajsfešluse,“ Siobhan kaže. „Ali mi smo totalno
skrenuli s teme. Jer ono što me interesuje je zašto Wyatt bulji u
Griffinovu sestru.“
„Oh, je li ona ta koju si pronašao?“ Cass se pomeri u stranu, kao da bi
imala bolji pogled.
„Ona je definitivno privlačna.“
„Čekaj, čekaj, čekaj.“ Siobhan podigne ruku. „Mislila sam da nisi našao
devojku. Ili jesi, pa si je izgubio.“
Wyatt je prošao prstima kroz kosu. Stvarno nije hteo da vodi ovaj
razgovor, ali se činilo da ga ipak ima. Povukao se između žena, provlačeći
svoje ruke ispod njihovih, vodeći ih ka udaljenom uglu.
„Bila je postavljena,“ priznao je. „Ali onda, pretpostavljam da možeš
reći da su joj se noge smrzle.“
Drski
„Je li ona model?“ Cass upita.
„Ne.“
„Pa, možda zato. Teško se izložiti na takav način.“
Wyatt se nasmejao. „Siobhan te je ponudila ako ne nađem nikog drugog.
I ako nisam ozbiljno ne informisan, ti nisi model.“
Cass odmahne rukom, „Oh, molim te. Ne treba mi to sranje. Izlažem
sebe stalno.“
„Istina,“ kaže Wyatt, a onda pogleda između njih dve. „To je razlog
zašto to ne možeš biti ti.“
„Ali-„ započe Siobhan.
„Ništa lično,“ on kaže Cass. „Ti si jednostavno previše, ne znam, jaka.“
„Jaka?“ Siobhan ponavlja. „Wyatt, mi smo na donjoj žici, ovde.“
„Znam, ali Cass samo nije model koji mi je potreban. Izvini,“ dodao je
ženama na pitanje. Cass slegne ramenima.
„Ne, shvatam. Kelsey ima pojavu. Seks izmešan sa slatkoćom. Ja nisam
slatka.“
„Ne, stvarno nisi,“ Siobhan se složi.
Cass je pogledala. „I ja tebe volim draga.“
„Ali istina je,“ reče Wyatt, glasom poput zvižduka dok zamišlja Kelsey
u svom krevetu. „Kelsey bi bila ista i da nosi pufnastu cvetnu haljinu i
otmenu crvenu haljinu. I možeš je zamisliti u devičanskom belom plaštu
prekrivenu do vrata kao Agent Provocateur sa njenim zglobovima i
člancima vezanim za uzglavlje kreveta.“
Cass zakorači oko njih dvoje i poče otvoreno da bulji u Kelseynom
pravcu.
„Znam na šta misliš,“ rekla je, zarađujući udarac od Siobhan.
Cass se nasmejala i podigla ruke u samoodbrani. „Samo gledam.“
„To je ono što želim,“ Wyatt je nastavio kada se okrenuo da pogleda
Kelsey. „Njenu vrednost žene boginje.“
„Pa onda nađi drugu ženu boginju,“ reče Siobhan. „Samo to brzo uradi.“
„Ne postoji nijedna,“ zamislio se, pogleda zalepljenog za Kelsey.
„Onda to nije svaka devojka, zar ne?“ reče Siobhan.
Wyatt je bio tih proklinjući to što je njegova izložba udarila u zid. Ali
kada su reči Siobhan kroz njegov nos prošle do glave, lagano se okrenuo.
„Sačekaj. Kaži to opet?“
Drski
„Uh, ne znam tačno šta sam rekla. Mislila sam da ti ustvari ne želiš
svaku devojku. Ti želiš tu devojku. Ti samo želiš da svaka žena misli da
može biti ona.“
„Siobhan, draga, ti is genije.“ Povukao je bliže i jako je poljubio u usta
dok je Cass pala u oduševljeni smeh, uskoro praćena sa Siobhan kada se
povratila od šoka.
„Nadam se da imaš plan,“ prekinula je.
„Stvarno imam,“ rekao je, a onda krenuo preko sobe.
„Sačekaj,“ pozva Siobhan. „Ima nešto što moram da ti kažem, Jensen
je opet svraćao.“
„Nema slika unapred,“ reče Wyatt. „To smo utvrdili.“
„Da, pa, ovaj put je prošao pored moje stažistice. Rekao joj je da bi se
voleo fokusirati na izložbu. Pretpostavljam da je zaintrigiran.“
„Drago mi je zbog njega. Osećaj nije obostran.“ U isto vreme, Wyatt
nije bio glup. I znao je da su i Examiner i Jensen imali reputaciju i za
pravljenje i za uništavanje karijere.
Nasmejao se. „Hajde.“
„Traži ekskluzivitet. U zamenu, nudi zagarantovanu seriju članaka tebe
i izložbe.“
Nema šanse. Nema jebene šanse. „Drugim rečima, zaglavio je u moj
porodični život i želi se približiti više nego može samo objavljivajući javne
zapise.“
„Javnost je gore,“ kaže Siobhan. „I moj direktor misli da ima dobru
ponudu. Ja mislim-„
Ali nije izgovorila, jer je Wyatt odsečno odmahnuo rukom, „Ne. To nije
dobro, to je sranje. Njega interesuje moja porodica, a ne moja umetnost.
Dati mu da proviri i dobijamo sve te bonuse? Više kao da mu pružimo raniji
pogled i da mu damo vremena da usmeri svoje noževe. Počne da kritikuje.
Izlive lažnih izjava da je rad promašaj. Neoriginalno. Da je sve to samo
uzbuđenje, a unuk holivudske legende je netalentovani paćenik koji je
promenio ime zato što ga ne zaslužuje.“
„Ili bi mogli pobesneti,“ Siobhan kaže ironično.
„Odgovor je ne.“
Drski
„Dobro,“ kaže ona, onda slegne ramenima kada se Wyatt okrene i
pogleda je istinski iznenađen. „Rekla sam Keisha i Jensen da ću preneti
ponudu. Nisam rekla da se slažem sa njom.“
Wyatt se praktično nasmejao. „Postoji razlog zašto smo prijatelji,“
reče. „A sada moram da idem zbog druge žene.“ Obadve ih je brzo zagrlio,
a onda u drugom trenutku krenuo preko sobe.
Samo ovaj put, Kelsey nije bila tamo.
„Mislim da su ona i Griffin otišli kući,“ rekla je Evelyn. „Nažalost. Sviđa
mi se devojka, a ja mrzim da pijem sama. Pridružićeš mi se?“ upitala je,
držeći praznu čašu.
„Koji pakao,“ složio se. „Hajde da vidimo gde možemo dopuniti tvoju i
naći nešto osvežavajuće za mene. I dok ćaskamo, možda mi možeš napisati
Griffinov broj telefona.“
Kada je to uradila, ponudio joj je da menjaju uslugu za uslugu, ali je taj
predlog uvredio. „Igram mnoge holivudske igrice, ali ne trgujem na takav
način. Ne sa prijateljima. Zašto ti treba moj klijent? Planiraš da ga
slikaš?“
„Njegovu sestru,“ priznao je Wyatt.
„Ah. Izgleda da ću dobiti priliku da zavirim u tajno svetilište Wyatta
Royce. Znam za Cass, naravno. Ali mislim da nisi zvanično predstavio
nijednu od svojih modela, zar ne?“
„A neću predstaviti ni Kelsey. Stvarno bi želeo da to bude tajna,
Evelyn.“
„Znam, i biće. Veruj mi, radim u ovom gradu decenijama.“ Kucne se po
glavi. „Postoji vremeplov tajni zaključanih ovde. Mogu da držim još jednu.“

„Hej,“ Griffin reče sledeće jutro kada ga je Wyatt pozvao iz svog

studija. „Ako tražiš moju sestru, nije ovde.“
„Ustvari, tražim. Znam da danas ima čas plesa, ali ne znam gde. Mislio
sam da mi ti možeš pomoći sa adresom.“ Šetao je po studiu ignorišući
poglede JP, koji je sedeo za radnim stolom preko puta. Pored je sedeo
Mike, ugovorac koji je nadgledao pravljenje samostojećeg zida i bine na
kojoj bi Kelsey uslovljeno plesala.
Pretpostavljajući da bi je Wyatt mogao naći i ubediti je.
Drski
„Griffin?“, navali, kada je čovek sa druge strane ostao tih.
„Slušaj, nije moja stvar, ali- ustvari, znaš šta? Jeste moja stvar.“
„O čemu pričaš?“
„Ne znam sve detalje o tome šta se desilo između vas dvoje u Santa
Barbari, ali znam da joj je trebala večnost da to preboli. Dođavola, nisam
siguran i da jeste, jer je sve zapetljano u njenoj glavi sa onim što se
desilo, sranje. Jebiga. Nema veze. Sve što pokušavam da kažem je da ako
povrediš moju sestru, uhvatiću te i ubiti. U redu?“
Wyatt se namrštio, pokušavajući da shvati značenje onog o čemu je
Griffin pričao.
Ali je definitivno ukapirao glavnu temu. „Ja je neću povrediti.
Pokušavam da je zaposlim. Pa, pokušavam da je opet zaposlim.“
„Zaposliš, sačekaj. Ti si posao? Onaj kojeg je dobila i onda izgubila?“
„Pripremam izložbu. Želim da mi pozira.“
„To nije ples?“
„Ne, ne baš.“
„Huh.“
Wyatt nije mogao zamisliti zbunjenost drugog muškarca, ali nije hteo
ni da mu objasni da je hteo da mu njegova sestra pozira za erotske
fotografije.
„Mislio sam da si je otpustio,“ Griffin konačno reče.
„Da li ti je ona tako rekla?“
„Ustvari, ne.“ Griffin je zastao, a Wyatt je mogao da čuje kako je uzeo
gutljaj nečega, verovatno vode. „Rekla je da ga je izgubila. Hoćeš li mi
reći šta se desilo?“
„Ne,“ reče Wyatt. „Samo želim da znam gde je.“
Tišina na liniji se protegla tako dugo da je Wyatt počeo da strahuje da
je Griffin prekinuo. Kada je konačno progovorio, njegov melodičan glas je
bio nizak, čak i preteći. „U redu,“ reče. „Ali zapamti šta sam rekao.
Povredi je i ti i ja ćemo imati problem.“
„Pošteno,“ reče Wyatt i zapiše naziv i adresu plesnog studija u Vansiji.
Onda je ustao, zgrabio ključeve sa svog stola i krenuo ka vratima.
„Hej, sačekaj,“ pozva JP, šetkajući se preko sobe prema Wyattu.
„Odlaziš odavde?“
„Imam posla.“ Klimnuo je ka Mikeu. „Kako ide?“
Drski
„Zna svoj posao. Ima ideju za hodnik koji bi trebao biti siguran ali i lak
za transport. Jer kada ovaj šou postane popularan, putovaćeš po celoj
zemlji, zar ne?“ Njegov osmeh je bio širok, i Wyatt se nasmejao.
„To je plan. I to zvuči dobro. Potrebno mi je da uradiš prepravke na
sceni, ipak. Reci Mikeu da nam treba šipka.“
„Šipka,“ JP je povio. „Hoću. Ali sećaš se da imamo scenu ali nemamo
devojku, tačno?“
„Znam,“ Wyatt reče, oštrim i odlučnim glasom kada je pogledao u svog
asistenta. „Ali ćemo je imati.“
Prema Griffinu, Kelsey je učila decu od deset, onda je imala pola sata
pauze pre časa Zumbe. S obzirom da je stigao u deset i četrdeset, u
potpunosti je nameravao da iskoristi pauzu da bi je ubedio.
Lako je pronašao mesto. Dance Heaven je smešten u uglu šoping centra.
Svi prozori su bili zatamnjeni, ali su bili jeftini i odlepili se oko ivica. Stao
je na kraj prolaza provirio kroz pukotinu.
Studio nije bio ništa više od ogromne sobe sa dvoja vrata na kraju,
jednim na kojima piše kancelarija i drugima soba za odmor. Ogledala su
prekrivala sve zidove, a na zidu nasuprot njega je bila trajno pričvršćena
šipka.
Upravo, grupa malih devojčica stoji pored šipke, praveći neku vrstu
baletskog pokreta. Pridržavaju se jednom rukom, dok drugom ustaju i
padaju savijajući kolena.
Koliko on može da kaže, nijedno dete nije usklađeno sa drugim, ali se
čini da to Kelsey ne smeta. Hoda duž reda, nameštajući jednoj devojčici
ruku, drugoj nogu. Onda ode na početak reda , stavi jednu ruku na šipku i
pokaže kako treba da izgleda pokret.
Osetio je strahopoštovanje.
Što se njega tiče to je bilo samo dosadno savijanje kolena. Ali ona je
imala takvu gracioznost i lepotu da ga je sam čin gledanja potpuno ispunio.
Mogao bi tamo stajati celu večnost, ali ona je pogledala na sat, odmakla
se od šipke, a onda pljesnula rukama. Uskoro su devojčice u panici
skupljale odeću, a onda trčale da zagrle Kelsey pre nego istrče napolje,
Wyatt je ugledao gomilu majki koje su u svojim autima čekale da se pojave
deca.
Drski
Sačekao je trenutak da bude siguran da su sve devojčice izašle, i
nameravao da uđe da porazgovaraju, kada je još jednom pogledao kroz
pukotinu. A onda se zaledio.
Apsolutno se zaledio. Verovatno je uključila neku muziku, jer se kretala
preko poda u očiglednom iščekivanju nečega. Ili je muzika bila u njenoj
glavi. Nije znao. Samo je znao da se kretala kao tečna magija, kao da je
svet bio savršeno mesto, i uvek će biti samo ako bude mogla plesati. Bilo
je prekrasno. Dođavola, bilo je transcedentalno.
I kada bi imao priliku, večno bi je gledao.
Nažalost, večno je prekinuto kada je grupa žena u radnoj odeći prešla
parking u grupi, ćaskajući o kardio vežbama i kalorijama i niskokaloričnim
obrocima.
Wyatt je pogledao na sat, opsovao, a onda shvatio da je proveo celu
pauzu opsednut njom. Dođavola.
Jedna od žena je namršteno pogledala u njegovom pravcu, a onda
gurnula ženu pored nje. Uskoro, svi su buljili u njega, na ne baš prijateljski
način. „Hajde,“ jedna je šapnula drugoj. „Samo uđi unutra.“
Šta je to bilo?
Uskoro je saznao odgovor, jer je trenutak kasnije Kelsey izašla
naboranog čela dok je gledala gore dole niz prolaz. Ali kada ga je ugledala,
njen izraz lica se razbistrio, i nasmejala se. „To si ti,“ rekla je.
„Ja sam. Šta je toliko smešno?“
„Žene sa mog časa Zumbe su pomislile da si Peeping Tom. Ili možda loš
tata koji je došao da kidnapuje nekog od mojih učenika i odvede je do
Južnog pola ili tako nešto.“ Klimnula je ka prozorima. „Unutra je trenutno
velika drama.“
„Moram te razočarati, ali ja sam bez drame.“
„Sumnjam u to.“
„Pa, potrudiću se, u svakom slučaju.“
Klimnula je, i stajali su napeto dok ona konačno nije pročistila grlo. „Pa,
ja moram da idem da držim čas..“
„Tačno. Izvini. Samo sam hteo da te vidim. Možemo li razgovarati?“
„Kako si me pronašao?“
„Tvoj brat.“
„Mmmm.“ Izdahnula je. „Slušaj, mislim da ovo nije dobra ideja.“
Drski
„Zašto ne? Samo želim da razgovaramo. Stvarno.“
Pogledala je niz prolaz. „Ti nisi dobar za mene, Wyatt Segel,“ rekla je
u pod. „Teraš me da izgubim samokontrolu.“
„Je li to tako strašno?“
Podigla je oči da bi susrela njegove. „Jesi li video mog brata?“ Nakrivio
je glavu, pokušavajući pratiti njene misli. „Ne znam tačno šta mu se desilo,
ali sam siguran da to nije bila moja krivica.“
„Možda nije. Ali je bila moja.“
„Kelsey-„
„Moram da idem. Vreme za zagrejavanje je isteklo.“ Krenula je da uđe.
„Stani!“ Čuo je očaj u njenom glasu, i mrzeo sebe zbog toga. Ali za ime
boga, on je bio očajan, a sada stvarno nije bilo vreme za hladan, suzdržan
ponos. „Tamo,“ rekao je, pokazujući na Java B, kafić na zadnjoj strani
parkinga. „Molim te. Posle tvog časa. Čekaću te.“
Nije odgovorila.
„Molim te,“ ponovio je. „Molim te, Kelsey. Nemoj ovaj put otići od mene.“
Drski
20.
Wyatt je popio dve crne kafe i pojeo mafin sa borovnicama dok je
čekao.
Iako tehnički nije ni završio mafin. Uništio ga je mrveći ga dok je
razmišljao šta će joj reći, kako će je ubediti.
Imao je plan, naravno. Onaj o kome je razmišljao još od sinoćnje žurke.
Revidirajući ga i popravljajući ga u svojoj glavi.
Moglo bi uspeti. K vragu, bio je praktično savršen.
Zaledio se, trećom šoljom kafe skoro na usnama.
To.
Samo to je trebao. Plan. Ne njega.
Ovo je bilo u vezi izložbe, ne u vezi njega i Kelsey. Nisu postojali on i
Kelsey, i nisu jako dugo. I čak i da je pomislio da opet nešto započne, sada
nije bilo vreme za to. Ne kada je sve ostalo na njenom učešću na izložbi.
Ne kada bi lična svađa mogla sve otkriti.
Ne kada nije znao da li ga ona još uvek želi.
Jebiga.
Njegov um je pretrčavao krugove. Sat vremena sedeći tamo zureći
kroz prozor i njegova glava je bila u prokletim oblacima.
Napravio je kuglicu od mrvica mafina u dlanu, onda krenuo do kante za
đubre pored vrata da je baci. Kada je to uradio, video je otvorena vrata
studija i osetio neočekivanu jezu živaca, toliko jaku kao i prvi put kada se
susreo sa savetnikom u Bostonu da mu pokaže slike za svoj seniorski
projekat.
A zašto i ne? Tada se njegova budućnost vozila na tom projektu i
reakciji savetnika. Sada, njegov profesionalni život se vozi na ovoj izložbi
i Kelsynom učešću.
Zgrabio je maramicu i grubo obrisao mrvice mafina da ruke, zajedno sa
znojem na dlanovima. Onda je tamo stajao, jedva dišući, kada su se žene
pojavile, znojne ali ojačane posle treninga.
Drski
Međusobno su mahnule, uletele u Volva i BMW- e, a onda odvezle. Ali
Kelsey je još uvek bila unutra.
Wyatt je poželeo da ima kafe koju je ostavio na stolu. Bar bi mogao da
ispere strah koji je jednostavno pretio da ga oduva.
Krenuo je da se okrene, nameravajući da uradi to, kada je ugledao vrata
od studija kako se pomeraju. Stajao je mirno, zadržavajući dah, kada je
Kelsey izašla noseći lepršavu pletenu suknju i običnu belu majicu. Zeleni
ranac je visio preko njenog ramena, pogledala je preko parkinga pre nego
je krenula prema plavom Mustangu. Onda je otvorila vrata, i, na trenutak,
samo tamo stajala.
Bolelo ga je u grudima i shvatio je da još uvek zadržava dah. Lagano je
izdahnuo, očima uprtim u Kelsey kada je pogledala prema kafiću a onda
prema autu.
„Hajde,“ promrmljao je. „Samo dođi ovamo.“
Stariji čovek koji je sipao pavlaku u svoju kafu ga pogleda sa strane,
kao da je Wyatt neka opasna vrsta.
Pa, ako Kelsey učini da čeka još malo, mogao bi postati.
Dok je posmatrao, bacila je svoj ranac na zadnje sedište. A onda, posle
još jednog pogleda između auta i kafića, krenula je u njegovom pravcu.
„To.“ Wyatt stegne pesnicom, što je bilo više nego je stariji čovek
mogao podneti. Okrenuo se kada je Wyatt seo nazad za sto.
Sedeo je u trenutku kada je Kelsey ušla, zastajkujući pored vrata samo
da pogleda okolo. Opušteno joj je mahnuo, kao da je upravo tamo samo
sedeo više zauzet proveravajući elektronsku poštu.
Prišla je, zabljesnula osetljivim osmehom, i sela. „Hej,“ rekla je, a onda
zavukla iza uha pramen kose koji joj je ispao iz konjskog repa. Lice joj je
sijalo od napora, a grašci znoja su joj se nakupljali uz ivicu kose. Nije
imala šminke.
Wyatt pomisli da nikada nije bila lepša.
„Hvala što si došla,“ rekao je, terajući sebe da zadrži poslovni ton dok
sve u njemu želi da posegne preko stola, zgrabi je za ruke i moli da odradi
izložbu.
„J- pa, pretpostavljam da ti toliko dugujem.“ Imala je sa sobom malu
tašnicu, i kada je otvorila da izvadi balzam za usne i namaže ga, Wyatt
uhvati sebe kako zuri.
Drski
Saberi se. Naredba je bila brza i čvrsta i udružena sa mentalnim
udarcem u njegovu guzicu.
„Cenim to,“ rekao je. „I hteo bi da ti postavim pitanje.“
„U redu.“ Izgovorila je reč u dva sloga kao da je bila zabrinuta zbog
onog što će on reći.
„Da tvoj posao nije, podučavanje dece, mislim, da li bi radila moju
izložbu?“
Nagnuo se napred, očekujući od nje da će reći da. Zašto ne bi? Video
je način na koji je plesala u X-tasy. Da ne pominje njenu opuštenost ispred
kamere jednom kada je prevazišla početnički strah.
A sigurno je znao da joj je potreban novac.
Ona bi rekla da, a on bi je uputio u njegovu ideju. Složila bi se, i krenuli
bi odavde.
To je bio savršen plan.
Osim što ga je pokvarila govoreći ne.
„Žao mi je,“ ponovila je. „Ne?“
„Ili, pa, ne znam. Ali ne verujem.“ Njene obrve su se sastavile, a njeno
uspravno držanje se opustilo. Izgledala je kao mala devojčica koju su
pozvali da svedoči kod direktora.
„Ali...“ Protrlja svoje butine. „Pa, znam da ti je potreban novac. Pa zašto
da ne?“
Njeno grlo se pomerilo kada je progutala, a onda je slegla ramenima
kada je izdahnula. Konačno, uzdigne svoju bradu gore da bi ga mogla
pogledati pravo. „Zbog tebe.“
„Mene,“ ponovio je.
Napola se osmehnula. „Teraš me da pravim gluposti.“
Nije bilo ni jednog prokletog navođenja u njenim rečima, a njegovo je
telo reagovalo, kao da su bili u baru i pijuckali martini umesto kafe, a ona
je posegnula napred i čvrsto stegnula njegov kurac.
Obuhvatio je rukom papirnu šolju i skoncentrisao se na toplinu- a ne na
razbijanje i prosipanje kafe. Uglavnom je bio skoncentrisan da uopšte ne
reaguje, bar ne na način na koji bi ona primetila.
„Gluposti,“ rekao je, klimajući zamišljeno. „Kao na primer? Kao to da
poziraš za mene? Ne mogu se složiti. To bi bilo glupo.“
Drski
Nakrivila je glavu u jednu stranu, gledajući ga kao da je bio lud. „Kako
možeš to da kažeš? Već sam to uradila, sećaš se? Već znam da je to bilo..“
Iznenada se zaustavila, i čvrsto stisla usne.
„Oh, ne,“ rekla je, i ustvari čula smeh u njegovom glasu. „Trebalo bi da
se slažeš sa mnom.“
„Ne, ne bi.“
„Onda šta si htela da kažeš? Poziranje za mene je bilo...“ Povukao se,
kružeći rukom kao da izvlači reči iz nje.
„Vrelo,“ konačno je rekla, njeno lice je poprimilo nijansu ozbiljnog
crvenila. „U redu? Zadovoljan? Takvo poziranje je bilo vrelo.“
Na trenutak je zurio u nju, pomalo zbunjen, jako olakšan, i još više
uključen. Onda se naslonio u svojoj stolici i preksrtio ruke preko grudi.
„Da,“ rekao je. „Bilo je.“
„I jednako vrele ludorije. Plus,“ dodala je, „to nisam ja.“
Mislio je da ima prilično solidne dokaze da se svađa na tu temu, ali je
isto tako znao da je neće nikada ubediti. Ne sada.
„Pošteno,“ rekao je. „Ali ovo je moj problem, i nosi se sa mnom, ok?
Imam ovu izložbu za samo nekoliko nedelja. I zato je tu cela ogromna
produkcija sa katalozima i reklamom i tako dalje i tako dalje, ja nemam
baš toliko vremena. Pa recimo deset dana. Tražim od tebe samo deset
dana. Dođavola, možemo to uraditi i za pet ako više radimo. Pet dana i
veče otvaranja. To je sve, Kelsey. Pet dana. To je tri hiljade dnevno samo
da staneš ispred kamere.“
Počela je da govori, ali je on podigao ruku da je utiša. „Sačekaj. Pusti
me da završim.“ Kada je klimnula, smatrao je da je to usluga i požurio.
„Ti kažeš da to nisi ti, ali ti ne vidiš ono što ja vidim. Ti imaš pojavu
kakvu ja tražim. Slika koju sam imao u mislima sve ove godine, sve otkako
je ideja za ovu izložbu bila jezgro ideje. Sve te mrvice i delovi čine tebe.
Čak i deo tebe koji pleše.“
Mislio je da joj je okupirao pažnju, pa je požurio. „Rekao sam ti za
scenu na kraju hodnika? Šta ako ona pleše? Sva strast i snaga uhvaćena
na slikama dolazi kroz muziku i pokret.“
„To je lepo,“ mekano je rekla. „Čak i zvuči zabavno. Ali ja ne mogu biti
ona koja će to uraditi. Rekla sam ti. Moj posao. I to je-„
Drski
„Nisi ti. Da. Znam. Ali to je lepota toga.“ Nagnuo se napred i čvrsto
uhvatio njenu ruku, puštajući njenu toplinu da ugreje njegovu strast
prema ovom projektu. Da je ima da bude deo nje. „Kelsey, ne moraš to biti
ti.“
Polako, izvukla je svoje prste iz njegovih. „O čemu pričaš?“
„Možeš biti anonimna.“
„Ali- ali sve slike koje do sada imaš. Skoro na svakoj je izloženo lice. I
gledaju u kameru, i bezobrazne su i senzualne i besramne i predivne su.“
„Drago mi je da tako misliš,“ iskreno je rekao.
„Rekla sam ti da mi se sviđa posao, Wyatt. Samo ne mogu biti deo
njega.“
„Kelsey Draper ne može. Ali možda, može anonimna žena.“
„Ali-„
„Reći ćeš da to nije svrha moje izložbe, ali možda i jeste. Možda je
ideja izložbe sve te posebne žene u galeriji koje teže ka jednoj idealnoj
ženi. Anonimnoj ženi koja prezentuje sve te stvari o kojima smo upravo
pričali.“
„Ja mislim da to nisam ja.“
„A ja mislim da to treba ja da odlučim.“
„Anonimna,“ rekla je, a Wyatt se jako trudio da se ne nada da će se ta
jedna reč ugrejati u njemu.
„Kompletno anonimna.“
Zagrizla je usnu i polako klimnula dok je on zadržavao dah i terao sebe
da ostane tih. Konačno je progovorila. „Hoćeš li mi dozvoliti da
razmislim?“
Razočarenje se zakačilo u njegovom stomaku. „Naravno.“
„U redu.“ Odgurnula se od stola i ustala. „Pa, hm, trebala bi da krenem.“
Nagnuo se, ruku spuštajući na njenu tašnicu. „Sačekaj.“
„Wyatt, molim te. Samo trebam da razmislim.“
„Znam. To sam shvatio. Ali isto tako mislim da mi duguješ objašnjenje.“
Pažljivo ga je pogledala. „Za šta?“
„Kelsey,“ nežno je rekao. „Šta se desilo Griffinu?
Na trenutak, samo je tamo stajala. Onda je opet sela. „Molim te,“
navalio je. „Zar ne misliš da je vreme da mi kažeš šta se desilo one noći
kada je bila žurka?“
Drski
21.
Malo se smrznem na njegove reči, ali ne želim da se složim. Ne, rekla
bih. Ne, nije vreme. Ne želim da pričam o tome. Čak ne želim ni da
razmišljam o tome.
Ali ne mogu to da kažem. Jer iako mislim da bi pre radije pobegla iz
kafića, znam da je u pravu. Vreme je. I on zaslužuje da zna.
„Koliko dugo znaš?“ Pitam. „O noći kada je bila žurka, mislim.“
„Tehnički, nimalo. Samo sam pretpostavio. Ali posle nego sam ga
upoznao, nakon što sam saznao koliko je imao godina kada je izgoreo-
sklopio sam kockice. Te noći se desila nesreća, zar ne?“
Namrštim se i zagrlim sebe. „Nesreća,“ kažem, sa gorkim ukusom na
jeziku.
„To je previše prosta reć za ono što se desilo.“
„Hej, hej.“ Njegov glas izleti kao najnežniji šapat, i neznam zašto dok
se ne nagne preko stola sa maramicom i nežno briše mekanu kožu ispod
mojih očiju.
Uspem se vodenjikavo nasmešiti u znak zahvalnosti, a onda pokušam
razbistriti glavu dovoljno da mogu ispričati priču. Ali nemam baš sreće.
„Hajde da prošetamo,“ kaže, ustajući i prolazeći oko stola da izvuče
moju stolicu.
Uzmem tašnu i ustanem, kriveći glavu dok to činim. „Da li se brinete o
meni, Gospodine Segel? Ili bi te trebala zvati Gospodin Royce?“
„Zovi me Wyatt, i da.“ Uzme me za ruku, i vodi ka vratima. Očekujem
da me pusti kada izađemo, ali on to ne čini. Shvatam da mi je drago, ne
zato što žudim za njegovim dodirom, iako je istina da me sećanje na
njegove prste na meni tokom snimanja uzbuđuje.
Sada, ono za čim žudim je njegova podrška. Njegova snaga. I čak iako
znam da se igram s vatrom, upravo sada ću se željno držati za njega.
Dok prelazimo preko parkinga, očekujem da će me upitati šta se desilo
Griffinu. Ali ne. On je tih, čvrsto me drži za ruku, kao da mi daje i snagu
i vreme.
Drski
U tom trenutku, setim se stvari koje sam najviše volela kod njega.
Načina na koji je brinuo o meni i podržavao me. Ponašao se prema meni
kao da sam posebna. Kao da su moje želje i snovi važni.
Sve ove godine, mislila sam o njemu da je opasan. Ali možda uopšte nije
opasan. Možda je sva opasnost bila unutar mene.
Došli smo do Plave, i dok prolazimo pored nje, prelazim prstima po
njenoj izglancanoj površini a onda se zaustavim i naslonim na haubu.
Wyatt pusti moju ruku i stane ispred mene, stavljajući ruke u džepove.
„On mi je poklonio,“ kažem bez uvoda.
„Auto?“
„Zovem je Plava.“
Pogleda u Mustanga i klimne, oči mu zabavno zasvetle. „Nije baš
najoriginalnije ime, ali joj pristaje.“
„Da,“ odbrambeno odgovorim. „To je savršeno ime.“
Podigne ruke u samoodbrani. „Najbolje ime. I Griffin ti je poklonio?
Predivna je.“
„Našao je na otpadu, sam je preuredio i poklonio mi je za moj
dvadesetpeti rođendan. Ja-„
Zastanem jer mi suze opet prete a ne želim da plačem.
„Totalno sam je razmazila,“ nastavim kada sam sigurna da se neću opet
rasplakati. „Griff kaže da je previše mazim, ustvari. Da treba da je vozim
kroz delove autoputa ili u pustinji ili tako nešto. Misli da treba da
presečem.“
„Možda bi i trebala. Zvuči zabavno.“
„Možda.“
„Onda zašto to ne uradiš?“
Podignem rame, ali ne odgovaram. Ustvari ne moram. Iako ništa ne
govori, sigurna sam da Wyatt zna da ne presecam tako često. Šta više,
prilično nikad.
Odmaknem se od auta i nastavim hodati. „U svakom slučaju,“ kažem dok
Wyatt hvata korak pored mene, „dobar je prema meni. Kao najbolji brat
u istoriji braće. I znam da mu je teško, samo svakodnevnica, znaš, ali
jedva se ikada požali, a učini sve za mene. Mislim, čini sve za mene. I to
je prelepo, ali i užasno u isto vreme, jer-„
Drski
Zapinjem sa rečima, grlo mi je stegnuto neisplakanim suzama i moje
srce lupa od težine emocija svega o čemu govorim.
Udahnem vazduh i prisilim se da završim rečenicu koju sam ostavila da
visi.
„Jer je sve moja krivica.“
Wyatt ne izgleda kao da mi veruje, ali u njegovu korist ne pokušava da
mi kaže da grešim. Umesto toga, samo sluša dok mu govorim celu priču.
Već zna za žurku, naravno, i objasnim mu u vezi Griffina, i kako je želeo
da pravi kolačiće i topi manšmelou na plameniku.
„Nikada nisam pomislila da bi mogao bez mene,“ kažem, grlo mi se steže
od sećanja na tu noć. Na mog oca koji mi brutalno govori o tome šta je
Griffin uradio. Govoreći mi da je bila moja greška što sam ga ostavila. Jer
sam otišla da se kurvam.
Govoreći mi da je moj brat mogao umreti jer sam ja bila nevaljala.
I ja koja verujem u to, jer je naravno bio u pravu. Poližem usne dok
prilazimo trotoaru ispred studija. Želim da nastavim da hodamo, ali tu su
ujutro kupci, a ja se osećam ranjivo i ogoljeno.
„Je li tamo sada čas?“ Wyatt pita, klimajući ka studiju i očigledno
čitajući moje misli.
„Ne još za dva sata. Ali Anita- sledeći nastavnik- obično dolazi sat
ranije.“
„Onda imamo vremena.“ Posegne za mojom tašnom bez pitanja i izvadi
ključeve od studija, onda otvori vrata za mene. Prati me unutra,
zaključava, i gleda okolo. Trenutak kasnije, izvuče jednu strunjaču koje
koriste trudnice u ranim jutarnjim časovima. Razvuče je, pokazujući mi
da sednem, a onda mi se pridruži.
„Pretpostavljam da je Griffin odlučio da napravi te kolačiće.“
„Još uvek ih voli,“ kažem. „Ne mogu da pogledam ni jedan a da mi ne
bude muka.“
„Šta je uradio?“
„Posle nego što sam otišla, pokušao je da upali plamenik, ali nije znao
kako. Uključio je gas, ali nije mogao uključiti plamenik. Tako je doneo
benzin iz bašte. Što je samo po sebi bilo dovoljno loše, ali nije zatvorio ni
gas.“
Wyatt se trgne, a ja stisnem usne dok klimam.
Drski
„Upotrebio je šibice,“ Wyatt tiho kaže.
„Vatra je buknula. Bar on tako opisuje. Vatrogasac kaže da je propan
bio skoncentrisan oko plamenika jer nije bilo vetra. Ali on je imao gasa na
rukama, pa je zahvatilo rukav njegove majice.“
„Dugi rukavi za hladne noći,“ kaže Wyatt. „Čak i leti.“
„To je sve čega se seća. Vatrogasac kaže da je bio oblak plamena.
Verovatno se okrenuo, jer mu je zahvatila desnu ruku i leđa i rame, i
također tu stranu lica. On nema spoljni deo uha. Jesi li video?“
Wyatt zatrese glavom. Njegova tišina je veličanstvena.
„Spaljen mu je deo lica. Imao je sreće da mu nije izgorela lobanja, zato
još ima svoju kosu. Ali je toliko spaljen. I tako duboko. Sve do koske.
Izgubio je mali prst- video si to. Morali su ga amputirati.“
„To nije neobično sa opekotinama četvrtog stepena,“ Wyatt reče, i
verovatno sam izgledala iznenađeno jer je dodao, „Radio sam neko
dobrovoljno fotografisanje na klinici pre nekoliko godina. Dosta sam
video.“
„Onda razumeš. Bar deo. Koliko je sada užasno. Koliko zastrašujuće i
bolno je bilo tada. I sve se to desilo zato što ja nisam bila tamo. Bila sam..“
Prekinem sebe; on klima. „Bila si samnom.“
Obrišem zalutalu suzu i jadno klimnem. „Gubeći moju nevinost dok je
Griffin skoro izgubio svoj život.“
Približi se i zagrli me. Naslonim glavu na njegovo rame i zatvorim oči
dok me miluje po kosi i leđima. „Shvatam,“ nežno kaže. „Stvarno. Ali nije
bila tvoja greška.“
„Ne bi se dogodilo da sam ostala.“
„Možda bi. Možda i ne. Ali to samo čini težim. To ne znači da si kriva.
Ni ja isto, zbog toga.“
Povučem se iznenađena.
On izdahne. „Verovatno si krivila i mene. Bar malo.“
„Jesam li? Ne verujem.“ I istina je, nisam. Ja sam donela odluku da
idem. Ja sam prekršila pravila. Ja sam bila loša devojka, baš kao što je
moj otac rekao. Wyatt je samo bio Wyatt. On me doveo u iskušenje,
naravno. Ali ja sam ta koja je ostavila svog malog brata samog.
Drski
Pogledam u njega. „Ako misliš da te nisam pozvala zato što sam bila
ljuta na tebe, nije to u pitanju. Kao prvo, bila sam uplašena. I u nevolji.
Nisam imala privilegiju telefona mesecima.“
Privučem kolena ka grudima, prisećajući se tih užasnih dana, glava mi
se puni uspomenama slatkastog bolesnog mirisa opekotina, pomešan sa
infekcijom, mesom i sterilisanim hemikalijama.
„Uglavnom sam živela u bolnici. I čak i kada sam mogla pozvati- pa, kako
bi se zadržala na nečemu dobrom u svom životu kada sam ja bila ta koja
je uradila tako užasnu stvar?
Uzme moju ruku i stisne je. „To sam shvatio. Jesam.“
„Žao mi je. Iskreno. Nikada nisam pomislila da će te povrediti to što te
nisam pozvala. Bila sam previše povučena u sebe. I kasnije, kada sam
razmišljala o tebi, bila sam previše posramljena da te nazovem.“
Palcem mi miluje zadnji deo moje ruke, nežan osećaj me umiruje.
„Mislila si na mene?“ on pita, i iako je njegov glas pomalo raspevan,
mislim da čujem šapat nade.
„Jesam,“ priznajem, usne mi se suše kada sretnem njegov pogled. „Sve
vreme.“
Vidim vrelinu u pogledu njegovih zlaćkastih očiju u pitam se šta sam to
zapalila.
Ali sam i ponosna na sebe. Nije zapravo divlje i ludo, ali sve dok ide sa
presecanjem, ovo razotkrivanje se može smatrati mojim najvećim
uspehom.
„I ja sam isto,“ on kaže, a ja osetim slatko malo stezanje oko srca. „I
trebala bi da znaš, pokušao sam da te pronađem. Čak sam zvao i tvoju
školu, ali si bila otišla.“
„Jesi?“
Slegne ramenima kao da to nije bila velika stvar, dok je za mene
ogromna. „Rekla si prvi dan da nisam krenuo za tobom. Pretpostavljam da
sam hteo da znaš da sam pokušao.“
„Hvala ti,“ šapućem.
Na trenutak, samo tako sedimo. Onda on pročisti grlo i upita, „Pa kako
si saznala? Mislim na požar.“
Drski
„Moj otac. Našao je adresu žurke. Ostavila sam je u džepu farmerica.
Ušao je kada si ti otišao da mi doneseš sodu. Nazvao me- kurvom. Rekao
mi je šta se desilo.“
„Taj bedni kučkin sin.“ Bes u njegovom glasu je oštar poput žileta.
„I rekao je da je sve bila moja greška. Da sam bila nevaljala, kao što je
moja majka bila, i zbog toga je zamalo moj brat umro.“
„Oh, dušo.“ Uzme me za ramena i okrene me prema sebi. „To nije bila
tvoja greška. Moraš to da znaš. I nisi bila nevaljala. Bila si tinejdžer.
Izašla si. Nisi poslušala svoje roditelje, da. Ali je Griffin bio dovoljno
odrsatao da ostane sam. Tvoj dolazak na žurku nije uzrok. I to je istina
iako da smo imali kristalnu kuglu i mogli dokazati da će biti dobro da si
ostala sa njim.“
Klimnem, šmrcajući. „Sve to znam. Znam. Stvarno. Samo..„
Slegnem ramenima, a onda mu kažem ono što često sebi govorim. „Znati
i verovati u to su dve različite stvari.“
Napravi neki čudan zvuk. „Tvoj tata ti je napravio pakao.“
Pokušavam da se nasmejem, ali ne uspevam baš. „Imao je dovoljno
vremena da se izvešti.“
„Znao sam da je bio strog u Santa Barbari, ali nisam znao..“
„To je zbog moje mame. Moje prave mame, ne Tesse. Imala je aferu. I
pretpostavljam da su se ona i njen momak vozili negde. I desila se nesreća
kada sam ja imala dve godine. Obadvoje su poginuli, a poginuo je i vozač
drugog automobila.“
„I dok si odrastala, tvoj tata ti je govorio da se nesreća desila i da su
ti ljudi poginuli zato što je tvoja mama bila loša. Da je bila kurva.“
Nabacim ironičan osmeh. „To je kao da ti sediš pored mene.“
„Sve više razloga da budeš moj model.“
Ispružim noge ispred sebe i naslonim se na ruke.
„Kako to misliš?“
„Što kažeš to i dobiješ. Da je tvoj otac bio ispunjen sa tim. Ti samo ne
veruješ.“
„Pa?“
„Pa pusti da ti pomognem da poveruješ. Radi za mene i preseći ćeš po
definiciji. Mislim, može biti umetnost, ali ipak ćeš skinuti svoju odeću.“
Nasmejem se. „Ejjj. Baš si ubedljiv.“
Drski
„A ti dobijaš ples. I dobijaš novac. Sve je to dobro, zar ne?“
Klimnem, onda se namrštim kada me nešto drugo zaokupi. „Stvarno nisi
znao zašto smo napustili grad? Nisi čuo za požar?“
„Ni reč. Otišao sam ubrzo u Boston, ali nisam siguran ni da bi čuo da
sam ostao. Kuća nije izgorela, tačno?“
„Ne. Griffin je sve podneo.“
„To je onda deo svega. Verovatno je bilo na vestima, ali se ja nisam
zamarao čitanjem novina. A to nije bilo ni u mom komšiluku.“
„Niko to nije pomenuo u klubu?“
„Ne da sam čuo, ali sam ja uglavnom bio povučen u sebe. I svratio sam
samo nekoliko puta nakon što si ti napustila planetu.“
„Stvarno mi je jako žao.“
Ustane, a onda posegne rukom dole. Uzmem je, onda se nasmejem kada
me povuče tako brzo i završim stisnuta o njega, sa njegovim rukama na
mom struku.
„Koliko ti je žao?“
„Wyatt...“ Njegovo ime je pobuna. Također je i jedini zvuk sa kojim
uspevam.
Jer se očajnički borim sa potrebom da se naslonim na njega i da ga
pustim da me zagrli i čvrsto drži.
„Samo kažem da ako misliš da mi duguješ, uvek možeš da mi ponudiš
nadoknadu tako što žeš raditi moju izložbu.“
Momentalno se opustim. I kada nakrivim glavu da ga pogledam, vidim da
me gleda sa jednakom zabavljenošću.
„Istina je da imam tendenciju da budem visoko motivisna krivicom,“
priznajem. „Ali isto tako naporno radim da se izborim sa tim nagonom.“
„Nemoj se boriti sa tim,“ on kaže kada se odmaknem korak. „slušaj svog
brata. Čini se kao pametan momak. Budi malo divlja, Gospođice Draper.
Preseci. Rizikuj.“
„Je li to ono što si ti? Rizik?“
„Rizik, nagrada. Prilično sam siguran da je to dvoje usko povezano.“
Namrštim se, ali uglavnom zato što nemam pametan komentar.
„Ozbiljno,“ kaže. „Samo ćeš ignorisati savet mlađeg brata? Tvog jadnog
brata Griffina?“
Sada se smejem. „Ti si užasan. Znaš to, zar ne?“
Drski
„Užasan, ali isto tako brilijantan. Daj mi svoju tašnu.“
„Zašto? Ne.“
„Dobro. Onda mi jednostavno daj svoje ključeve.“
„Wyatt...“
Drži ruku, dlanom na gore. „Hajde. Predaj ih.“
„Zašto?“
„Mislim da znaš zašto.“ Mrda svojim prstima. „Hajde, Kelsey. Gliste su
brže od tebe. Samo mi daj ključeve.“
Jesam. Nisam imala pojma zašto, ali jesam.
„Dobro,“ reče, stisnuvši ih prstima kada slobodnom rukom zgrabi moju.
„Idemo.“
Drski
22.
To je otprilike četrdesetpet minuta vožnje od Valencie preko
vetrovitog San Francisquito Canyon Road prema Antelope dolini, ali sam
prilično sigurna da sa Wyattom na točkovima, stići ćemo za manje od pola
sata.
Krov na plavoj je spušten, a vetar na mom licu je okrepljujuć. Nalazimo
se na putu sa dve trake koji vijuga kao traka kroz braonkaste planine
istačkane zelenom od zakržljalih izvornih biljaka. Idemo prema zapadnom
delu Mojave pustinje, i svet van auta ima sirovu, retku lepotu.
„Niko sem mene i Griffina nije nikada vozio Plavu,“ zaključim kada je u
krivini upisao četrdeset preko pedesetpet.
„I eto mene za volanom. Pitam se zašto je to tako?“
S obzirom da to nije pitanje koje želim da toliko istražujem, promenim
temu.
„Gde idemo?“
„Zar vožnja nije dovoljna za tebe?“
Zadirkuje me, ali smatram da je pitanje ozbiljno. „Znaš šta? Jeste.“
I stvarno tako mislim. Nisam se vozila Plavom po autoputu odavno,
ustvari, nisam nikada. Ja sam nekako odredišna devojka. Volim da znam
gde idem i kako tamo stižem jer se u suprotnom osećam nespretno i
odvojeno.
Ali danas, sa Wyattom, osećam se slobodno.
Naslonim se nazad u sedište, onda skinem cipele i stavim stopala na
komandnu tablu. Moja kosa je još vezana u konjski rep i posegnem nazad
da skinem gumicu. Moraću kasnije da se borim sa čvorovima, ali želim da
osetim vetar u mojoj kosi.
Trenutak kasnije, uključim radio i prikopčam svoj telefon. Veći, delom,
Griffin je prepravio auto u klasičan oblik. Njena plava boja je bila
izuzetak za mene, prema Griffinu, boja, nazvana Tropical Turquoise,
zaista pripada 1965-toj.
Drski
I radio je čisti Griff. On voli muziku, a ideja o radiju koji je bio skoro
pedeset godina star da se ne sređuje jednostavno nije prolazila. Što
objašnjava zašto moja mala Plava ima odličan zvučni sistem.
Trenutak kasnije, imam CD unutra i Tom Pettijev „Slobodan pad“ kako
udara iz zvučnika. Na neki način, s obzirom da se brzo vozimo na
otvorenoj cesti, deluje odgovarajuće.
„Reci mi nešto,“ kažem, kada se pesma završi i ja smanjim jačinu.
„Kada sam prvi put došla u tvoj studio, pitao si me kakvu igru igram. A
onda si to ponovio.“ Spustim noge na pod tako da se mogu okrenuti u
sedištu i bolje ga videti. „Šta si sa tim mislio?“
Ne gleda u mene, ali čvrsto steže volan rukama, i auto usporava dok se
na kraju ne vozimo sa ograničenjem.
„Wyatt?“
Njegove grudi se podignu i dva puta spuste pre nego što progovori.
„Sećaš li se šta sam ti pričao u vezi mog oca?“
Prisećam se, polako klimajući kao da se ti dani iz Santa Barbare vraćaju.
„Znam da je bio CPA. I znam da se osećao nevidljivim. Kao što sam i ja
ponekad.“
„Da. I uvek se osećao kao da neko želi deo njega. Kao da nije bio cenjen
jer nije bio veliko ime u Hollywood-u. Ali u isto vreme njegova jedina
vrednost je bila ta što je bio u blizini velikih imena Hollywood-a.“
„Misliš, ljudi su želeli usluge?“
„Ljudi su svašta želeli. Znaš li da moja baka nema poštansko sanduče?
Ljudi su ga krali. Konačno je imala prorez sa kutijom iza ograde. Ako su
hteli njeno poštansko sanduče, zamisli koliko su želeli vreme i pažnju
njene porodice.“
„To mora da je bilo teško za njih.“ Posegnem za njegovom rukom,
zadovoljna kada je skine sa volana i ispreplete svoje prste sa mojima.
„Teško i za tebe, također.“
Već znam da koristi W. Royce za izložbu jer želi da napravi bljesak sam
za sebe. Ali kada sam ovo čula shvatam tu odluku još više. Ono što ne
razumem kakve veze ovo ima sa tim što kaže da sam igrala igru.
„Holivudska igra,“ objasni kada ga upitam.
Zatresem glavom, ali ne shvatam.
Drski
Pusti moju ruku dovoljno dugo da provuče prste kroz svoju kosu. „Kada
sam se vratio sa sodom te noći i shvatio da si otišla, mislio sam da sam te
pritiskao. Da si bila ljuta na sebe. Na mene. I da si pukla.“
„Oh, Wyatt. Ne.“
„Krivio sam sebe. Nisam mogao da verujem da sam bio toliki kreten.
Znao sam koliko si bila neiskusna. Koliko je stroga bila tvoja porodica.
Trebalo mi je pasti na pamet da nećeš moći da se nosiš sa tim. Posle svega
tvoj prvi put nije trebao da bude na ogromnoj žurci sa desetinama klinaca
koji lutaju po prokletoj kući.“
„Ne,“ opet šapnem. Želim da mu kažem koliko nije u pravu- koliko je
činio da se lepo osećam- ali je požurio.
„Osećao sam da je svet najveći šupak. Ili bar jesam dok se nisam vartio
u klub i načuo tu kučku Grace i idiote od njenih prijatelja.“
„Zašto? Šta su pričali?“ Nemogu ni da zamislim šta je Grace mogla
ispričati o mom odlasku. Ali kada mi Wyatt kaže- u vezi igre, o osvajanju
bodova sa detetom slavnih- prilično sam sigurna da ću povratiti.
„Ta kučka,“ prsnem. „Ta prokleta kučka.“
Pored mene, Wyatt se bukvalno smeje.
„Šta?“ urlam, odjednom besna na ceo svet.
„Samo da nisam već shvatio koliko je Grace bila puna sranja, tvoja
psovka bi me ubedila.“
„Oh.“ Podignem rame. „Da, još uvek to ne činim često. Nekako sam
čudna po tom pitanju.“
„Osvežavajući čudak,“ kaže on, brišući ostatak mog lošeg raspoloženja.
Wyattov osmeh izbledi, i opet postane ozbiljan. „Moj tata se ubio taj
dan.“
„Šta?“ Njegove šokantne reči me smrznu do koske.
„Našao sam ga- našao sam ga kako visi u njegovoj kancelariji.“
Grudi su me zabolele. „Wyatt, ne.“ Progutala sam kada su se suze
nakupile u mojim očima. „Čula sam da je počinio samoubistvo, ali dugo
nakog toga- nisam ništa čula ni o čemu prvih meseci kada je Griff bio u
bolnici. I čula sam da je umro u LA. Tako da nikada nisam pomislila, mislim,
nikada mi nije palo na pamet da se to desilo kada je Griff izgoreo. Oh,
Bože, Wyatt. Žao mi je.“
Drski
„Jednostavno više nije mogao,“ Wyatt je nastavio. „I pomislio sam..“
Glas mu je pukao. „Jebiga. Kelsey, trebao sam bolje znati. Trebao sam
tebe bolje znati. Ali sva ta zbrka je bila u mojoj glavi. Dozvolio sam sebi
da poverujem u Gracine gluposti."
Glasno izdahne, i tako čvrsto stisne moju ruku da se borim da je ne
povučem.
„Mislim da, umesto da sam bio ljut na svog oca, dozvolio sam sebi da
budem ljut na tebe,“ nastavlja. „I dozvolio sam sebi da verujem u to. Da
sve što je moj otac mislio, o tome da ga svet ne ceni, je bila istina. Žao mi
je,“ reče. „Jako mi je žao.“
„U redu je,“ kažem, moje srce puca dok mu jače stežem ruku. „Morao
si da veruješ u to. To je bio jednin način da se nosiš sa tim.“
Zamišljeno se namršti kada me pogleda, a onda vrati pozornost na
cestu. „Da,“ kaže mekano. „Toliko je toga.“
Neko vreme smo se vozili u tišini. Ja, koja pokušavam da smislim nešto
da sve popravim. On, izgubljen u ko zna kakvim uspomenama gde ga je naš
razgovor odveo.
U momentu kada smo došli u dolinu i prešli visinske razlike, opet se
okrene ka meni.
„Čak i kada sam bio ljut, sve vreme sam mislio na tebe. Nisam želeo, ali
bila si u mojoj glavi. Ušla si mu pod kožu, Kelsey, onako kako niko nikada
nije.“
„Izlazio sam,“ nastavlja. „i dragi Bog zna da nisam monah. Ali videti te
opet..“
Moj dah zastaje, i moje srce zaigra na njegovo priznanje. „I ja isto.“
šapućem.
Na trenutak, nijedno od nas ne progovara, i kada tišina počne teško da
visi, posegnem prema radiu da pustim CD iz početka. „Stani,“ on kaže.
„Imaš li nešto od Aerosmith-a? Možda „Idi ovim putem?“
Gledam ga kroz stisnute oči. „Zašto?“
„Zato što smo ovde.“ Usporava auto i povlači se na rame. Mi smo na
suncem okupanoj cesti negde na periferiji Lancaster-a, i nema šta da se
vidi.
„Ovde? Gde je ovde?“
Drski
„Prilično nigde.“ Pokaže ispred nas, napred na cestu koja izgleda da ide
u nedogled. „Ova oblast je izgrađena uglavnom na koordinatama. I nije
baš poznata.“
„Pa?“
„Pa. Mislim da je tvoj red da voziš.“ Ugasi motor, onda izađe iz auta.
Ostanem, pomalo ošamućena, dok on ide ka suvozačevoj strani i otvara
vrata za mene. „I dušo,“ dodaje, kada mu prihvatim ruku. „Želećeš da ideš
brzo. Brzo kao vrteška.“
Oklevam. „Šališ se, zar ne?“
„Griffin je u pravu. Ovoj bebi je potrebna ozbiljna moć.“ Povuče me na
noge, jednom rukom uhvati me oko struka dok me savija i prošaputa na
uho. „Veruj mi. Uživaćeš u vožnji.“
Tresem se, onda se zarumenim, jer sam sigurna da on može osetiti moju
reakciiju. Ne samo na njegov dodir, već i nalet rđavih misli koju je reč
vožnja podstakla.
Njegov tih smeh odjekuje kroz mene, i ja se odmaknem, u potrazi za
malo prostora da bi disala.
„Šta ako dobijem ulaznicu?“
„Ja je plaćam.“
„Šta ako moje osiguranje pukne?“
„I to plaćam.“
Namrštim se. „Šta ako uništim auto?“
Uzima moju ruku, nežno je stisne, i poljubi moj dlan. „Nećeš. Idi sad.“
„Ili?“
Zakorači nazad, onda me polako pogleda od glave do pete, moje telo
gori od njegovog temeljnog, veoma intimnog pogleda. „Ili ću predložiti
drugi način gubljenja kontrole. Upravo ovde, upravo sada, na zadnjem
sedištu ovog auta.“
Progutam iznenadnu knedlu u grlu dok se kapljice znoja nakupljaju na
mom vratu.
„Wyatt, ja ne-„
„Onda predlažem da voziš, Kelsey.“ Klizne na suvozačevo mesto i
zatvori vrata. „Odmah.“
O. Moj. Bože.
Drski
Usisam vazduh, želeći da sam dovoljno čvrsta da kažem ne vožnji i vidim
da li će me baciti na zadnje sedište.
Ali znam da bi, Wyatt nije tip koji će uzaludno pretiti.
Više od toga, želim to i previše. I između manjeg od dva zla, jurnjava
niz dugi, ravni put se čini pametniji izbor.
Sednem za volan i upalim auto, a onda ga pogledam. „Bolje bi bilo da se
vežeš,“ kažem, uzimajući naočare iz kutije za rukavice. Stavim ih, a onda
ih spustim prstom da ga gledam preko ivice. „Nemam Aerosmith, ali će i
dalje biti tiha vožnja.“
Umire od smeha, onda upija zvuk dok pritišćem kvačilo, ubacim auto u
brzinu, onda zabacim rame, klizeći na malo šljunka.
Dvadeset. Trideset. Četrdeset. Došla je skoro do sedamdeset pre nego
sami udahnula, a onda brže i brže dok….
„Wyatt! Pogledaj! Preko sto.“ Moje ruke su stisnute oko volana, ali to
je samo zbog kontrole. Ostatak mene se oseća izgubljeno i slobodno i
neograničeno. To je kao skakanje bez mreže, a to nikada nisam uradila.
Nikada.
A tada, dok Plava guta traku na asfaltu, po prvi put mislim da je to
možda pomalo tužno.
„Wyatt,“ kažem, puštajući pokazivač brzine ploveći od znaka stop na
ramenu.
Pogleda zbunjeno, i nemogu da ga krivim, jer buljim u njega kao da je
on nešto izgubljeno što sam upravo pronašla. Ili, preciznije, kao da je on
mapa za nešto što sam odavno izgubila.
„Hej,“ kaže, uplašeno. „Jesi li u redu?“
Osećam sol i shvatam da sam počela da plačem. Odjednom, smejem se,
potpuno neprikladan zvuk, ali čudesno savršen. „Hoćeš li mi pomoći?“
Zbunjenost na njegov licu se preokrene u zabrinutost, i posegne za
mojom rukom.
„Bilo šta. Već sam ti rekao da ću ti posuditi novac za Griffinovo
lečenje.“
Protresem moju ruku. „Ne. Ne, ne to. To je, u redu, evo o čemu se radi.
Postoji jedna mala devojčica na mom času. I pre neki dan, ispustila je
Cheeto, onda ga pojela na podu.“
Wyatt me gleda kao da sma malo poludela.
Drski
„Njena mama ga je skoro izgubila.“ Objašnjavam. „Mislim, ozbiljno se
skoro izgubila zbog Cheeta. Naterala je devojčicu da ga ispljune, onda
isprala njena usta vodom, a onda joj pružila celu lekciju o čistoći. To je
bilo apsurdno. Devojčica će ceo život imati fobiju od bakterija.“
„Jadno dete.“
„Znam, zar ne? To je ono što sam mislila. A onda sam shvatila, to dete
je ja. Mogu da ispustim čips i da ga pojedem, ali još uvek je isti. Glas mog
ovca u mom uhu sve vreme. Sve. Vreme. Na kraju bi ta devojčica ustavri
mogla da izbegne da jede nešto pokvareno. Sve što ja izbegavam je moj
život.“
„Čujem te, ali odavde gde ja sedim tvoj život nije tako loš.
Dostojanstven posao. Dva posla, ustvari, i oba voliš. Brat koji te obožava.
Stvarno savršeno auto. I ponuda na stolu da budeš centralni model za
nešto što se oblikuje u vrhunski projekat u istoriji fotografije.“
Nasmejem se. „Pa, možda imaš pravo. Ali evo u čemu je caka u mom
dobrom životu. Da li je stavrno moj? Ili je to život iz kutije koji je moj
otac sagradio za mene?“
Okrene se, punom pažnjom usmerenom na mene. „Nastavi.“
Skinem sunčane naočare, onda nakrivim glavu prema suncu kao da
sređujem mislil. I, da, skupim hrabrost. „Nije kao da želim da požurim u
bar, zgrabim frajera, i, znaš, odvedem ga u toalet.“
„Jebiga,“ kaže. „Možeš da izgovoriš reč.“
„Jebiga,“ kažem. Osećajući se divlje dok mi reč klizi preko jezika. „Ali
to nije moja poenta. Pokušavam da kažem da iako mislim da neću pokupiti
stranca, još uvek mi nešto nedostaje. Želim više. Želim da se natičem, ne
samo da podučavam ples i vežbam. Želim da izgubim kontrolu, baš kao što
si rekao. Kao što Griffin kaže. Želim da protresem kurs ove devojke.
„Želim malo da budem divlja,“ nastavim. „da flertujem i glupiram se
okolo i neznam. Glupo je. Ja samo....Pretpostavljam da samo želim da znam
da svet neće nestati ako uradim ove stvari.“
Okrenem glavu tako da mogu da ga vidim, očekujući da izgleda zbunjen.
Umesto toga, izgleda kao da zamišlja svaku reč koju sam izgovorila. Sluša,
i razume.
„Želim da radim na izložbi, Wyatt. Anonimno, kao što si rekao, jer ne
mogu da rizikujem svoj posao. Ali stvarno želim da je radim.“
Drski
Mogu da vidim kako ga olakšanje preplavljuje. „Hvala ti,“ kaže. „Ali to
je zato da mi pomogneš. Rekla si da si želela da mi pomogneš.“
Klimnem, odjednom nervozna. Ali nateram sebe da nastavim. „Ono što
si pre rekao. O tome da ja radim sve što mi kažeš. Ispred kamere, i...“
„U mom krevetu?“
Klimnem. „Želim to. Želim...“
Zastanem, nesigurna šta sam htela da kažem.
„Želiš da budeš poput žena na mojim slikama,“ kaže. „Čvrsta. Ženstvena.
Jaka. Žene koje uzimaju ono što žele. Strastvene žene. Senzualne žene.“
Ugao njegovih usana se đavolski izvije. „Drugim rečima, Kelsey, ne želiš
da budeš tatina devojčica uopšte. Želiš da budeš nevaljala. Ili, pre, želiš
da budeš takva vrsta žene koju je on nazivao lošom?“
Duboko udahnem kada je istina u njegovim rečima koje odjekuju kroz
mene. „Da,“ konačno kažem. „To je upravo ono što želim."
Drski
23.
Nevaljala.
Reč se iznova i iznova vrtela u Wyattovoj glavi. Reč, i sve njene
predivne, slasne, izazovne mogućnosti.
Naravno, ta određena reč bi također mogla biti znak da je ovo bila jako
loša ideja.
Da je to, međutim, bila mogućnost koju Wyatt nije hteo razmatrati. Ne
sada, kada se sve odjednom okrenulo ka njemu. Kada se žena koja je bila
njegova muza sve ove godine ne samo vratila u njegov život, vež je bila u
njegovom šou.
Najvažnije, bila je u njegovom krevetu. Ili će biti. I kvragu, uskoro.
Znao je da to možda neće potrajati. Da je možda zainteresovana samo
da ga iskoristi da prevaziđe svoje strahove iz prošlosti. Da bi kada se
izložba završi, jednostavno mogla otići, i on bi još jednom bio ostavljen
sa uspomenom na nju.
Sve to je znao, ali ga nije bilo briga. Jer ne samo da je bio sebičan što
je hteo na koji god način da je mogao dobiti, već je bio toliko arogantan
da pomisli da bi je mogao zadržati.
I, iskreno, bio je toliko sentimentalan da poveruje da veza koja se
razvila između njih dvoje toga leta nikada nije bila prekinuta. Napuknuta,
možda.
Ali još uvek je bila tu, i Wyatt je nameravao da je prati nazad do njenog
srca.
„Wyatt?“ Toliko je čvrsto stezala volan da je pomislio da će ga slomiti.
Nervi, znao je, ali bio je prokleto ponosan na nju što se bori. „Šrta želiš
da uradim?“
Nije mogao sakriti osmeh, i kada je susreo njene oči i njene rumene
obraze, obadvoje su se nasmejali.
„Možda bi to trebala da preformulišem,“ rekla je.
„Dušo, mislim da si to baš lepo sročila.“
Drski
Njeno rumenilo se pojačalo, i dovraga ako ga njena reakcija nije
naterala da totalno poludi. Nije hteo da je zgrabi preko menjača i
nerazumno je poljubi.
Suština? Želeo je. Prosto i jednostavno. Više od toga, ipak, želeo je da
joj pomogne. Da joj pokaže snagu u zadovoljstvu. Da joj pomogne da
razbije sranje od očevih lanaca i da bude kao žene na zidovima. I to nije
samo to senzualno poverenje koje je želeo za nju. Također je i čeznuo da
je vidi da konačno prati svoj san. Da pleše, ako ne na sceni, onda u životu.
Slobodna i vatrena, na način na koji je plesala kada je gledao kroz prozor
studija. Hteo je sve to, čak i više.
„Šta ja želim?“ ponovio je. „Upravo sada, želim te u mom studiju ispred
kamere. Želim te na mom krevetu širom otvorenih očiju. Rastvorenih
usana. Uzavrele kože. Hoću da napravim hiljade slika sa tobom. I onda,
Kelsey, želim da te dodirujem.“
Nagnuo se i sklonio joj kosu iza uha, milujući joj obraz kao što je nekad
radio. „Šta ti želiš?“
„Uh, ono što si rekao je dobro. Da. Mislim da će to biti u redu.“
Nasmejao se. „Mislim da je bolje da pustiš mene da vozim.“
„U redu. Dobra ideja.“
Izašla je iz auta kao i on. Kada je opet bio za volanom i kada su izašli
na cestu, pogledao je sa strane, primećujući način na koji je njena pletena
suknja pala skoro do gležnjeva.
Uhvatio je sebe kako gleda i smeje se.
Pokazao je na suknju. „Pa šta nosiš ispod toga?“
Na njenu sreću, rumenilo se nije pojačalo. „Pa, uh. Šta ti misliš šta imam
na sebi?“
„Mogu zamisliti na hiljade stvari. I ništa,“ rekao je. „Ti reci meni.“
„Donji veš.“
„Pokaži mi.“ Prisetio se intimnog detalja gaćica koje je nosila one noći
na žurci, i očekivao je da nije otišla daleko od tih jednostavnih navika.
„Izvini?“
„Skini svoje gaćice,“ pojasnio je, naprežući se da zadrži glas. U jednu
ruku, njena reakcija je bila sjajna. U drugu ruku, njegove farmerke su
postale neugodne.
„Umm.“
Drski
Pritisnuo je kočnicu na raskrsnici, onda se okrenuo da je pogleda. „Imali
smo dogovor. Ovo će funkcionisati ako pratiš moja uputstva i ako mi
veruješ.“
„Verujem. Ali...“
„Šta?“
Namrštila se i jedini znak njene nervoze je bio kada ga je pogledala u
oči i rekla, „Radi se o tome što ne vidim ni kameru ni krevet.“
Dođavola.
„Uvek imam kameru,“ reče. „Čak i ako je samo na mom telefonu. Ali
dobro si zaključila,“ nastavio je pre nego je mogla započeti svađu. „Tako
da ću te pustiti da odlučiš. Možeš da sačekaš dok ne dođemo u studio da
uradiš ono što kažem, ili možeš odmah skinuti gaćice.“
„Treba da odlučim?“
Opušteno je klimnuo, znajući da prebrzo ide prebrzo. Ovo je za nju bio
novi teren, i dok je on bio sretan da igra erotske igrice, bilo mu je
potrebno da zna sa kim se igra. „Apsolutno, Potpuno je na tebi.“
„Onda u redu,“ rekla je. I kada je posegnula ispod njene suknje i uspela
diskretno da ukloni par crvenih čipkastih gaćica, umalo je sleteo
prokletim autom s puta. Jer ne samo da ga je upravo iznenadila izbacujući
sranje iz njega svlačeći ih, nego zato jer je znao šta je to ustvari značilo,
da je to bilo u vezi njih.
U vezi Kelsey i Wyatt-a. A ne samo zbog posla.
I taj jedan zaključak ga je napravio tvrdim kao čelik.
„Da ih samo ostavim ovde?“ upitala je, slatko se osmehujući kada ih je
zakačila na retrovizor.
„Znaš da ne igraš pošteno.“
„Možda ne,“ nastavila je, njeno lice je oblilo zadovoljstvo. „Ali mi se
sviđa osećaj da konačno budem u igri.“
Drski
24.
U Antelope Valley sam se osećala smelo i pod kontrolom, osećaj
prepuštanja i jurjave sa Plavom otvorenim putem podstaklo je moje
samopouzdanje.
Vozeći nazad kroz kanjon, osećala sam se seksi i pametno, oduševljena
mojom sposobnošću da ne samo iznenadim Wyatt-a, nego i da zapalim tu
vatru strasti u njegovim očima.
Ali sada, u Santa Monici, sva moja snaga i samopoudanje blede,
zamenjene treperenjem nerava koje me udara u nogu i uvrće moju suknju
u ruci.
I što se više bližimo Wyattovom studiju, postajem sve nervoznija. Zato
što ne samo da ću biti Wyattu na displeju, već i celom svetu. I čak iako
se divim onim ženama koje su već na zidovima, ne mogu a da ne čujem oca
kao tihi dron u mom uhu. Sistem ranog upozoravanja o nadolazećoj sudbini
koju sam mogla sprečiti da sam jednostavno bila dobra devojka, kakva
sam i trebala biti.
Wyattov studio ima pristup višespratnoj garaži, i kada ugasi motor,
okrene se prema meni, polako mrmljajući. „Negde sam te izgubio, zar ne?“
Mahnem rukom pokušavajući se osmehnuti. „Evo me upravo ovde.
Stvarno. To su samo živci.“ To, bar nije laž. „Samo pomisao biti ispred
kamere tek tako.“
Na trenutak nije odgovorio, i nisam sigurna da li mi veruje ili ne. A onda
se nežno osmehne i stisne mi ruku. „Bićeš odlična. Već jesi, sećaš se?“
Smejem se. „Da, a onda sam pobegla.“
„Istina,“ priznaje. „Ali ovaj put to nećeš uraditi.“
„Neću,“ obećam. „Stvarno neću.“
I mislim to. Ali to ne smiruje leptiriće u mom stomaku.
Struktura parkinga izlazi na ulicu, pa umesto da uđemo sa ulice i na
vrata studija, ulazimo kroz galeriju. To je prodajni prostor gde Wyatt
prodaje svoje radove, a zidovi su prekriveni zapanjujućim pejsažima,
živopisnim plažama i prekrasnim snimcima arhitekture.
Drski
„Prekrasne su,“ kažem.
„Nisu loše,“ složi se. „I vodim pristojan život. Ali one nisu moja strast.
Kao što posao vaspitačice nije tvoja.“
Gledam fotografiju plime, ali sada nakrivim glavu da ga pogledam. „Da
li me kritikuješ?“
„Samo ih uradim kada ih vidim. Ti bi trebala da plešeš.“
„Ja plešem.“
„Hmm,“ on kaže, što očigledno nije slaganje, ali s obzirom da se ni on
ne svađa, pomerim se, nadajući se da ću promeniti temu.
„Kada si išao u Paris i London?“ pitam, pokazujući na neke slike na zidu.
„Da li je ovo Moskva?“ okrenem se ka njemu. „Jesu li tvoje?“
„Šta te je nateralo da pitaš?“
„Ne znam. Stil je drugačiji. Kompozicija. Svetlo. Je li ovo drugačija
tehnika?“
„Bila si u pravu prvi put. Moj prijatelj Frank ih je uslikao. Iznajmljujem
mu studio na drugom spratu, a ovaj deo galerije delimo. Trenutno je na
Baliju, ja mislim. Možda na Aljasci.“
Smejem se. „Pa, nadam se da se dobro spakovao.“
„Ne mogu da pratim. Hajde,“ kaže, uzimajući me za ruku. „Studio je
ovde iza.“
Idemo kratkim hodnikom, a onda kroz metalna vrata do poznatog
studija gde sam došla na audiciju. „Ovo mesto je veće nego što izgleda.“
„Imam i drugi sprat. Ima dva apartmana i zajedničku kuhinju.“
„Ovde živiš?“ Misao me zabavlja. Kao stari umetnik koji živi u podrumu.
„Ne tehnički. Frank živi i radi u svom apartmanu, ali ja drugi koristim
kao kancelariju. Ima Marphy krevet, ipak, i u zadnje vreme sam ovde
spavao. Lakše je nego otići kući iako sam ja preko puta u Venice Beach.“
Nasmeje mi se. „Bolje sada?“
Pitanje me iznenađuje, i shvatam da je moja nervoza izbledela. „Da,“
kažem. „Bolje brz uradi par snimaka pre nego se nervoza vrati.“
„Ja bih, ali mislim da bi bila zahvalna da sačekam još malo.“
Neznam šta to znači dok ne izvadi svoj telefon i pošalje poruku.
Trenutak kasnije čujem vrata iznad nas da se otvaraju, a onda vidim dva
para nogu kako silaze stepenicama na udaljenoj strani sobe. Malo kasnije,
Drski
vidim na koga su noge prikačene, visok momak sa neurednom crnom kosom
i mala plavušica u veoma nepraktičnim štiklama.
„Kelsey, ovo je Jon Paul, moj pomoćnik.“
„Samo JP,“ kaže momak.
Wyatt skrene pažnju na devojku. „A ti si...?“ On odseče, a ona pruži
ruku prema njemu.
„Leah,“ ona kaže. „Ja sam pripravnica od Siobhan. Poslala me je da
donesem neke uzorke za naslovnu stranu kataloga.“
„Na tvom su stolu,“ kaže JP. Pogleda u mene. „Da li je ona, mislim, jesi
li ti..“
„Ona je ovde samo zbog audicije,“ kaže Wyatt, a onda mi uputi
upozoravajući pogled pre nego dobijem šansu da ga upitam šta dođavola
to znači.
Leah pogleda u mene. „Nadam se da shvataš. Izložba je tako uzbudljiva.
A novinari će je pokrivati. Roger Jensen je već rekao da će je pratiti.“
„Tko je to?“ pitam, a Leah me gleda kao da sam pitala ko je Neil
Armstrong bio.
„On je urednik u Pacific Shore Art Examiner, i brilijantan je. Plus, ima
kolumnu.“
„Oh, dobro. Onda je to super,“ kažem, iznenađena što Wyatt ne izgleda
zadovoljniji vestima o naslovnici.
„Taman smo krenuli,“ kaže JP. „Završio sam rad na planovima sa
Mikeom, tako da on može krenuti sa konstrukcijom. Ali ako sam ti
potreban da postavim audiciju za Kelsey, mogu ostati.“
„Samo idi,“ kaže Wyatt. „Imam sve.“
„Drago mi je da smo se upoznale,“ kaže Leah, grleći me.
JP mi je isto to rekao, a onda su obadvoje izašli. Čim su se vrata iza
njih zatvorila, okrenem se ka Wyattu. „Audicija?“
„Ti si anonimna,“ reče i klimne sa iznenadnim razumevanjem.
„Nema šanse pored JP, plašim se. Ali nema potrebe da zaposleni znaju
ko si. Dođavola, sakrivaću to od Siobhan dok mogu. Šta?“ upita, gledajući
u mene.
Shvatam da se toliko glasno smejem da me obrazi bole. „Ništa. Samo je
lep osećaj da se neko brine.“
Drski
„Volim da se brinem o tebi,“ on kaže na način koji me tera da se osetim
nežno i ratsopljeno. „govoreći o tome. Kako si? Još uvek nema leptirića?“
„Počinju da se vraćaju,“ priznam.
Uzme me za ruku i odvede me do zida, onda povuče paravan sa jedne
od slika. To je žena koja stoji u zaparenoj tuš kabini, tela prošaranog
mehurićima sapunice. Ona se miluje, jedna ruka joj je na dojci, a druga
između bedara, i grize svoju donju usnu na način koji pokazuje da nije u
pitanju samo pranje.
Ali istovremeno, gleda kroz vodu i paru u kameru, i u publiku. I ona je
hrabra i lepa i besramna. „Sećaš se šta si mi rekla na parkingu?“ pita. „Da
vidiš lepotu i snagu u mojim slikama? Pa, to je ono što ja vidim u tebi. To
je ono što će kamera videti.“
Skupljam njegove reči i obmotam ih oko svog srca, želeći da mogu
sačuvati sa sobom uvek, jer me smiruju. Više od toga, daju mi snagu.
„Žao mi je što sam nervozna,“ kažem.
„Da li mi veruješ?“
„Da,“ kažem bez oklevanja.
„Onda ćemo dobro uraditi.“ Klimne ka krevetu, još uvek postavljenom
za snimanje. „Jesi li spremna?“
„Da li mi treba maska ili nešto?“
„Ne. Želim da te vidim. Ali ću se potruditi da ti kasnije sakrijem lice.
Puno toga mogu uraditi u mračnoj sobi, u redu?“
„Mračna soba?“
„Mislim to u prenesenom značenju,“ kaže. „Izložba je kombinacija slika
koje uhvatim i digitalno i filmom. Neke su skroz digitalne. Neke su čist
film. Neke su miks. Pa kada govorim o mračnoj sobi, govorim bukvalno, ili
figurativno digitalna tamna soba.“
„Neznam ništa o fotografiji,“ kažem mu. „Ali sam oduševljena.“
Smeje se. „Drago mi je da to čujem.“
„Treba li mi šminka?“
„Ne večeras. Kao prvo, sakriću tvoje lice. A drugo, večeras slikam
digitalno, i napravićemo samo jednu ili dve poze da se zagreješ. Čak neću
toliko brinuti ni o svetlu. Samo malo treperavog svetla i bićemo spremni
da počnemo.“ Nasmeje se. „Pa, jesi li spremna?“
Drski
Klimnem, iako nisam sasvim sigurna, a on me šalje u kupatilo da se opet
presvučem u paperjastu garderobu. „Ima donjeg veša u ormariću unutra,“
govori mi. „Imam nekoliko kreatora koji mi doniraju. Izaberi tange koje
ti se sviđaju i obuci ih ispod odela.“
On se ne šali u vezi donjeg veša. Sanduk je prepun svile i satena u
različitim bojama. Izaberem tamno ljubičaste tange. Onda jako
uzdahnem jer shvatim da mi nije rekao da odaberem grudnjak.
Kad se vratim u studio, imam haljinu čvrsto vezanu oko struka i pomalo
se osećam kao domaćica. „Neznam šta da uradim sa kosom,“ kažem mu.
Nisam je dirala otkako sam skinula gumicu, i divlja je i zamršena od vetra.
„Ako mi dodaš tašnu, mogu da je očešljam.“
„Nema šanse. Izgledaš seksi i zapanjujuće. Što je priličan izgled onog
za čim težim. Dođi ovamo i poni se na krevet.“
Uradim tako, onda pratim njegova uputstva dok ne klečim na krevetu,
spojenih kolena a moje dupe na mojim štiklama. Leđa su mi prava,
pritisnuta na stub. I moja leva ruka je van haljine, koja visi na toj strani.
„Dobro,“ on kaže.
„To je to?“
On se nasmeje. „Ne. To je početak.“
On stoji pozadi, onda pređe pogledom preko mene, njegov oprezan
pogled pecka moja čula. I, čudno, smiruje moje nerve.
Nakon par trenutaka, okreće se i pomera beli monitor koji je par koraka
udaljen od kreveta. Ukapiram da je to treperavo svetlo, verovatno zbog
blažeg efekta. Hoda oko mene, onda uradi nekoliko popravki, izgubljen u
svom poslu. Opčinjavajuće je gledati ga, i poslednji šapat nervoze bledi
kada shvatam da sam deo ovog sveta koji on voli, i srž onog što pokušava
da postigne.
Ubrzo, prilazi mi nabacujući opaki osmeh. „Rasveta je postavljena. Sada
je vreme da se radi na tebi.“
„U redu.“ Kažem, očekujući da se nervoza vrati. Ali ne. Jer sada sam u
Wyattovim rukama, i znam da će se brinuti za mene.
„U narednih nekoliko dana uradićemo puno vinjeta, a ja ću odabrati
osam najboljih. Neke u kuhinji. Neke za stolom. Neke napolju. Svaka od
njih treba da ispriča malu priču. I grade senzualni vrhunac, to je ples. Ti
Drski
ćeš i dalje biti anonimna, ali će ti za to trebati maska. Snimićemo veče
otvaranja, i koristiti taj snimak za promociju izložbe.“
„Da li ja treba da smislim koreografiju?“ Ideja me uzbudila. Radila sam
koreografiju, ali nikada sa tako intimnim pozama.
„Možeš li?“
Klimnem oduševljeno, a on se nasmeje. „Pa, čini mi se smo dobar tim,“
kaže, a ja progutam srećan uzdah.
„Ovo je vinjeta ljubavnika,“ kaže, pokazujući na mene i stub. „On odlazi,
i želi da bude siguran da će ga ona čekati. Zato je veže za stub.“ Klizi
rukom po mojoj levoj strani, njegova koža pustoši moju tako nežno da
moram da zagrizem usnu da ne zadrhtim.
A onda, kada njegova ruka očeše krivinu moje dojke, i onda posegne na
gore, zadirkujući moju bradavicu, zagrizem usnu još jače.
Moje grudi su bolne, a moje bradavice osetljive, i ja se borim da ne
zacvilim jer želim njegov dodir. Ali on ne zadovoljava moju žudnju. Umesto
toga, njegova ruka nastavlja gore dok ne dosegne moju ruku. A onda,
veoma nežno, podigne je. Zatim uzme pojas ogrtača da zaveže moj zglob
za stub.
„Jednom kad je vezana, njen ljubavnik odlazi,“ Wyatt nastavlja. „Ali
njega dugo nema. Ona je usamljena. Frustrirana. I njene misli se vraćaju
onome što će se desiti kada se on vrati. Ali ona je nestrpljiva i ne želi da
čeka. Svojom desnom rukom, oponaša dodire njenog ljubavnika.“
Sada, podiže moju ruku i stavlja moj dlan preko moje dojke. Oči mu
susretnu moje, i dok pomera moju ruku tako da moj dlan laganu pritišće
moju bradavicu, vidim plamen toplote, i osetim odgovarajući trzaj između
butina.
Njegove usne se izviju, kao da je savršeno svestan moje reakcije, i dok
gleda moje lice, lagano sklanja moju ruku i smešta je na moj stomak dok
vrhovi mojih prstiju okrzne lastiš tangi.
„Ona zamišlja njegov dodir,“ on kaže, dok spušta svoje dlanove dole do
mojih butina, brzo ih razdvajajući dok ne klečim na kolenima toliko
raširena da sam skoro u položaju špage. Opet uzme moju desnu ruku, onda
je postavi na unutrašnju stranu butine, pokrivenu svojom rukom. „Ona
samu sebe dodiruje,“ on kaže, pomerajući moju ruku sve dok moji prsti ne
dodirnu tanki materijal materijala na preponama. „Zadirkuje se i igra sa
Drski
sobom dok ga čeka, postajući sve vlažnija i vlažnija i sve više i više
napaljena.“
Pomera moju ruku tako da moji prsti kliznu ispod materijala i ne
poklopim sebe. „Ona je vlažna,“ on šapuće, i ja, ja želim njega. „Tako jako
vlažna. I ona čeka, žudi za njim. Ona zatvara svoje oči,“ kaže, dok činim
upravo to. „I dok ona razmišlja o njemu, sebe dodiruje. Zadirkuje i
dodiruje i očajnički želi.“
On povuče svoju ruku, ali dok to radi osetim njegov dah na uhu kako
šapuće.
„Tako si divna. Nemoj prestati. I nemoj otvarati oči.“
Lagano zacvilim, ali radim ono što kaže, osećajući kako se krevet malo
pomerio. Prsti mi kliznu preko vlažne kože, i zadrhtim kada čujem
prepoznatljiv škljocaj kamere. Moje oči trepere, ali Wyatt zatrese
glavom.
„Ne. Ne prestaj. Želim da te gledam.“
On spusti kameru, i postoji divlja toplina u njegovim očima koja gori
kroz mene. Neznam da li me želi, ili samo želi snimak, ali ja sam toliko
napaljena sada i nije me briga. Opet sklopim oči i uradim ono što je tražio,
osećajući kako moje telo gori dok kamera škljoca i zuji ponovo i ponovo i
ponovo.
Kada sam blizu, očajnički blizu, on mi kaže da otvorim oči. Činim to, i
vidim njega kako sedi na drugom kraju kreveta. „Ti si neverovatna,“ kaže.
„Ono je bilo neverovatno.“
„Oh.“ Skupim butine, odjednom stidljiva.
On mi prilazi, i ja naslućujem njegov dodir. Snažan i jak i zahtevan.
Njegove ruke na mojim grudima. Njegove usne na mojoj koži.
Očekujem da on završi ono što sam ja započela. Da ugasi ovu potrebu
koju je zapalio u meni.
Sve to očekujem... ali on samo odvezuje moju ruku. „Mislim da bi mogli
imati jednu dobru od svih ovih snimaka.“
Namrštim se, zbunjena od njegovih reči i činjenice da se vartio nazad
na kraj kreveta da sedne. „Samo jedna dobra? Mislila sam..„
„Šta?“
Progutam, crveneći. „Samo sam pomislila da ćeš verovatno imati dosta
dobrih snimaka.“
Drski
„Sigurno,“ on kaže, sa toliko vreline i želje u njegovom glasu da sam još
zbunjenija. „Bila si izuzetna. Ali sam mislio dobre za izložbu. A za te sam
neverovatno izbirljiv.“
Promrmljam a on se nasmeje. „Fotografija ponekada odbrojava u igri.“
„Oh.“
„Zašto ne odeš da se obučeš?“
Razočarenje me preseče.! Uh, u redu. Presvuću se i krenuti kući.“
Osećam se previše izloženo, i dovoljno zbunjeno da se odlazak odavde
čini kao dobra ideja. „Kada želiš da dođem sutra?“
„Šta misliš oko osam. Ako zbrzamo slikanje u pet dana, bojim se da će
biti dugi.“
„U redu. Naravno.“ Nervozno stojim. „Idem samo da se presvučem.“
Posegne da mi dodirne rame kada krenem prema kupatilu. „Duga je
vožnja do Valencie. Možda bi mogla ostati.“
Pogledam ka krevetu. „Ovde?“
„Mislio sam da možeš ostati u mojoj kancelariji. Možeš uzeti krevet. Ja
ću spavati na kauču.“
„Oh.“ Novi nalet razočarenja me preseče. Uzimajući u obzir da je
zahtevao da skinem svoje gaćice u autu, očekivala sam nešto drugačije
ovde. Možda je samo pokušavao da mi bude udobnije tokom snimanja. Ali
to je završeno, i ako ćemo ići u njegovu sobu...
Reći da sam zbunjena bilo bi nepotpuno. Pogotovo otkako sam se izletela
i rekla mu da želim, kako je on nazvao, biti nevaljala.
Pa gde je na zemlji ta nevaljalost?
„Kelsey?“
„Pretpostavljam,“ kažem. A onda, jer je stvarno duga vožnja, kažem,
„Da. Ustvari, to bi bilo sjajno.“
Kaže mi da uzmem spavaćicu iz noćnog ormarića, što i uradim, onda ga
pratim uz stepenice. On je savršen džentlmen. Izvlači Murphy krevet.
Uverava se da mi je udobno. Govori mi da će mu biti na drugoj strani sobe
ako mi nešto zatreba.
A onda ode do kauča, i ja se zavučem ispod pokrivača, i legnem, potpuno
nemoćna da spavam. Jer, ozbiljno, šta se ovde dešava?
Konačno, nemogu više da izdržim. „Wyatt?“ šapućem u mraku. „Jesi li
budan?“
Drski
„Treba li ti nešto?“
„Odgovori,“ kažem.
„Odgovori?“
„Rekao si mi da moram da radim ono što kažeš ispred kamere i u tvom
krevetu.“
„I jesi. Bila si sjajna danas.“
Namrštim se. „Da, ali ja sam mislila..“ Zaustavim se. Šta bi trebala da
kažem? Da sam mislila da će me dodirivati? Da sam mislila da će me
odvesti u krevet? Ja jesam mislila sve to, ali nisam sigurna da želim
priznati na glas. Osim što želim da znam.
„Pretpostavljam da sam mislila da ćeš me dodirivati... više.“
„Jesi li?“ Njegove reči su opuštene, ali mislim da čujem nakupljanje
vreline ispod njih. Razmišljam da upalim svetlo s obzirom da nevidim
njegovo lice, i u jednu ruku, to me brine. Ali u drugu, pruža mi hrabrost.
„Da,“ priznam. „I nemoj mi reći da sam imala pogrešan utisak. To je ono
što si govorio od početka. Pa zašto nisi?“
„Nekoliko razloga,“ on kaže. „Kao prvo, to je bio šupački potez od mene
da insistiram na tome na prvom mestu. To te je naljutilo, i to je bilo glupo
i manipulativno. Iz tog razloga, verovatno tužba čeka da se desi.“
„Neću tužiti,“ kažem suho, zaslužujući osmeh.
„Pa, najveći razlog je što me ti nisi želela.“
Sednem na krevet. „Sačekaj. Šta? Ja to nikad nisam rekla.“
„Jesi,“ insistira. „U autu. Pričala si o tome šta bi žene na mojim zidovima
želele, i kako želiš da budeš kao one. Pa, reci mi, kelsey, da li bi te žene
čekale? Mislim, da postoji čovek kojeg one žele, da li bi uopšte oklevale?“
Šutim.
„Ali mislim da je to pravo pitanje,“ nastavlja. „Postoji li muškarac kojeg
želiš?“
Moje srce malo poskoči u grudima. I kada odgovorim, šapućem.
„Ustvari, mogao bi biti.“
„U tom slučaju,“ on kaže, „Mislim da treba da ga potražiš.“
Drski
25.
Duboko udahnem, pokušavajući da zaustavim rastuću paniku.
Da ga potražim? Nikada nisam jurila za muškarcem u svom životu.
Jurenje muškaraca definitivno nije bilo na spisku dozvoljenih stvari kod
mog oca. I dok sam možda zastranila sa mojim smešnim parametrima koje
je postavio za mene, to ne menja osnovnu činjenicu da ionako nisam imala
nikakvog iskustva.
U isto vreme, devedesetdevet posto sam ubeđena da je Wyatt sigurna
stvar, a to saznanje me ohrabri. Zajedno sa činjenicom da moje telo i
dalje žudi za njegovim dodirom kojeg nikada neću osetiti, i lako je pronaći
petlju da izađem iz kreveta i otići tamo gde je on opružen na kauču.
Mračno je, ali mogu da vidim liniju njegovog tela ispod pokrivača.
Njegove oči su otvorene, odražavajući malu svetlost u sobi. I mogu da
vidim da je zabavljen.
Istog trena, odlučim da promenim tu zabavljenost u nešto potpuno
drugačije.
„Ćao,“ kažem, onda polako povučem njegov prekrivač.
„Ćao i tebi,“ on kaže.
Sednem na ivicu njegovog kreveta i pritisnem njegove usne prstima,
onda ih povučem niz njegovu bradu, njegov vrat, njegovu grudnu kost. Ne
nosi majicu, i spuštam prste sve niže i niže, naslađujući se načinom na koji
se njegovi trbušnjaci stežu dok milujem njegovu kožu. I onda, taman kada
dodirnem ivicu njegovih bokserica, povučem ruku.
Napravi mali zvuk protestvujući, što mi dolije hrabrost, i ovaj put,
popnem se na kauč i opkoračim ga, moja kolena su tačno iznad njegovih
kukova tako da trljam njegov kurac svaki put kad se pomerim.
A pomeranje je upravo ono što nameravam da radim.
Pomeram kukove napred i nazad, napred i nazad. Ne nosim donji veš, i
moj suvi seks je trljanje pamuka njegovih bokserica, a trljanje me prilično
napaljuje.
Drski
Ali ja se prepuštam, a to nije ono što želim. Zato se ponovo pomerim,
ovaj put naginjući napred tako da mogu poljubiti moj put uz njegovo telo.
I kada dođem do njegovog uha, šapnem, „Kažeš da žene kojima se divim
idu za onim što žele? Da to zahtevaju?“
„Mmm.“
„Pa, ja znam šta želim, Wyatt.“
Sklopio je svoje oči, ali ih sada ih otvori i gleda me sa interesovanjem.
„Znaš li’…“
„Želim da ti budeš glavni.“ Ništa ne govori, pa ubrzam. „To me je
otpočetka uzbuđivalo. Kada si rekao da moram uraditi ono što kažeš
ispred kamere i u tvom krevetu. Ono što si ti rekao. Pa to je ono što želim.
To je ono za čim jurim. Muškarac koji preuzima.“
Liznem rub njegovog uha, ona šapnem. „Paa reci mi. Da li varam?“
On se nasmeje. „Ne. Ne mislim da je to uopšte varanje. Ili ako i jeste,
to je varanje koje mi se sviđa.“ Nasloni se na laktove. „Ustani,“ zatraži.
„I skini svoju spavaćicu.“
Počnem da se bunim, onda shvatim da je to moj posao, pa se povinujem.
Bacim haljinu preko ruke na kauč i stanem gola ispred njega.
On sedi, onda pokaže prstom da mu se približim. Onda spusti svoj prst
između mijih nogu i zadirkuje moj klitoris dok nisam sigurna da će se moje
noge srušiti.
„Reci mi šta želiš,“ on kaže.
„Tebe. Želim samo tebe.“ Pojave se njegove rupice kada se nasmeje.
„Dobar odgovor.“
Ustane i svuče svoje bokserice, a onda opet sedne. „Jebaću te, Kelsey.
Jer mislim na to otkada si ušla u moj studio. Hoću da se zakopam u tebe.
Želim da te osetim kad svršiš, stegnutih mišića oko mene. A onda želim
da te držim blizu u mojim rukama dok ne zaspiš.“
Zacvilim, a on se nasmeje. „Hoćeš li da stavim kondom? Čist sam,
testirao sam se, ali do tebe je.“
Zatresem glavom. „Ne. Želim da te osetim. A ja sam na piluli. Zbog
grčeva,“ dodam.
„Onda me zajaši.“
To i uradim, i iako je skoro potpuno mračno, mogu da vidim vrelinu na
njegovom licu i pogled u njegovim očima. Njegov kurac je tvrd kao čelik,
Drski
i ja se trljam o njega, pomalo stenjući jer me to ne zadovoljava, želim ga
u sebi.
Zadirkuje nas oboje, znam, i mogu da vidim da ni on ne može više da
izdrži.
Posegne između nas, stavi vrh svog kurca na moju srž, i kaže da se
spustim.
Pristajem, krećem se polako i nežno. Ali me on onda uhvati za kukove i
poveče me dole dok svoje kukove podigne gore, tako da je duboko u meni
i ja zaplačem od iznenadnog zadovoljstva potpunog ispunjenja.
Obuhvati moje dojke, privlačeći me bliže tako da može da zadirkuje
moje bradavicesa svojim jezikom dok me drugom rukom drži za bok
podižući me i spuštajući na svoj kurac.
Kao da sam na senzoru za osetljivost, i divlji pritisak raste u meni, više
i jače i punije, sve dok pritisak nema gde da nestane i konačno izlazi iz
mene u mlazu iskri i boja.
Srušim se napred, naslanjajući se na njega dok on iznova i iznova nabija
u mene. Onda osetim kako se njegovo telo zgrči i čujem njegovo tiho,
grubo stenjanje dok eksplodira u meni.
Sedimo tako na trenutak, samo dišući, onda me podigne i odnese do
Murphy kreveta. Uzme maramicu da me očisti, onda legne pored mene,
hladne plahte su kao raj za moje vrelo telo.
Privuče me bliže i obmota svoje ruke oko mene. Onda šapne, „Drago mi
je da radiš izložbu, Kelsey Draper.“
I poslednja stvar o kojoj razmišljam pre nego što otplovim je, I meni
isto.

Wyatt je možda bio zadovoljan jučerašnjim snimanjem, ali je danas

milion puta bolje što se mene tiče. „Mogao si samo da mi kažeš,“ gunđam
dok njegove ruke lagano klize po unutrašnjim stranama mojih butina,
šireći moje noge dok nisam raširena preko zadnjeg dela crne stolice tačno
pod uglom u kojem me želi.
Wyatt se samo nasmeje. Oboje znamo da je on u pravu. Moram da
pratim ono što sam želela. A ono što sam ja želela- ono što želim- je
Wyatt.
Drski
„Ruke iza stolice,“ naredi, i ja poslušam, hvatajući ručne zglobove iza
stolice dok podižem bradu i gledam u jednu stranu kao što mi je ranije
rekao. Moje noge su toliko raširene da je skoro bolno, i potpuno sam gola.
Potpuno. Zastrašujuće. Gola.
Pa, osim izuzetno dugog niza bisera koji je dva puta obmotan oko mog
vrata da bi oblikovao kragnu, onda pada dole između mojih nogu da bi se
oblikovao u lokvu na drvenom sedištu stolice. Biseri odaju apsolutnu nulu
po načinu skromnosti, ali osećaj njih na mojoj koži je neporecivo erotičan.
Wyatt kruži oko mene, kritički me proučavajući. „Savršeno,“ konačno
kaže, onda uzme kameru i krene da slika. „To je to. Sada nakrivi glavu i
zagrizi usnu, jebiga, Kelsey. To je to. Ta će biti magična.“
Njegove reči me miluju intimno kao i ruke. I iako negde u dubini mog
uma čujem oca kako mi govori da sam nevaljala, prljava devojka koja će
dobiti ono što zaslužuje i dovesti propast na planetu, upravo sada, sve što
osećam je snaga i toplina, strast i želja.
Ona Kelsey koja bi trebala vrišteći bežati iz ove situacije nigde nemože
da se vidi.
Ja se razotkrivam. Moje vrelo telo, pecka. Ima nešto jako ukusno u
tome da budeš viđen kroz kameru. O poznavanju ovo trenutka- ove
strasti- snimljeno na filmu.
I, naravno, o tome da kada Wyatt bude spustio kameru dole, on će me
povući u svoje naručje.
Osećam se hrabra i jaka. Više od toga, osećam kao da sam konačno
odrasla. Da sam izbledela strahove iz detinjstva. I nema šanse da bi ikada
uspela da nije bilo Wyatt-a i intime koju smo sinoć podelili.
Wyatt.
Kako sam dođavola preživela poslednjih dvanaest godina bez njega?
Ovog čoveka koji je otkrio deo mene koji je tako dugo bio zatrpan.
„Prekrasno,“ Wyatt mrmlja, konačno ostavljajući kameru na obližnji
sto.
„Znači sada se mogu pomeriti?“
Nabaci zločasti osmeh. „Ne baš odmah,“ kaže, onda klekne ispred mene.
„Wyatt...“
Sada kada me više ne gleda kroz objektiv, osećam se izloženo i
odjednom stidljivo. Što je, naravno, apsolutno smešno.
Drski
„Ššššš,“ on kaže, onda tiho krene dok naslanja svoje ruke na moja bedra
i ljubi unutrašnju stranu moje butine, tačno iznad desnog kolena.
Onda njegove usne putuju više i više, i ja zadržavam svoj dah dok
njegove usne pritišću moju pičku, preko bisera. Nepoznato ertotično, čak
i više kada skloni jednu ruku sa mog kolena, a onda veoma nežno olakša
deo ostatka perli u mene.
„Wyatt!“ Stenjem, ali on se samo smeje, onda spusti svoja usta tako da
jezikom miluje moj klitoris dok polako- mučno polako- izvlači niz perli dok
njegov prst klizi u mene.
Osećaj je luđački. Neverovatan, i ja se grčim oko nejgovog prsta
čekajući još. Dublje, jače, neznam. Samo želim ono što mi pruža... samo
još, još mnogo više.
Vodi me do ruba, i ja ne mogu dočekati da eksplodiram. Ja sam na litici,
na ivici…
A onda odjednom nisam. Shvatam da sam zatvorila oči, a onda opet lete
otvorene. „Šta?“
„Nema više bisera,“ kaže, a onda se odmakne i ustane.
„Wyatt,“ bunim se. „Želim još.“
„Dobro. Volim kad želiš.“
„Wyatt,“ opet se pobunim, jer me potpuno izludeo... i muči me ne vodeći
me dalje. „Ti nisi dobar čovek.“
Ali on se samo smeje, zlobnim sjajem u njegovim očima kao da me
odvezuje. „Idi presvuci se,“ kaže nakon par trenutaka. „Već je prošlo
podne. JP će uskoro doći.“
Problem samnom da budem anonimna, naravno, je da sačuvam
anonimnost.
Odlučili smo da JP može biti u igri, zato što stvarno mora da bude u
kancelariji tako da može pripremati izložbu. Wyatt je obećao da će on
sam postaviti osvetljenje i da JP neće biti prisutan tokom snimanja, i iz
tog razloga, on neće videti fotogarfije gde se vidi moje lice, ali tajnu je
jako teško sačuvati.
Također smo odlučili i da se nećemo zamarati sa šminkom. Wyatt je
rekao da može dodati ruž u mračnoj sobi ili laboratoriji ili već gde, a
ostatak mog lica će biti sakriven. A šanse da pronađemo šminkera tako
brzo koji bi potpisao ne objavljivanje su male.
Drski
„Jesmo li završili u studiju? Ili ćeš ga sačekati a onda oterati gore?“
„Ustvari, mislio sam da danas uradimo neke snimke na plaži.“
S obzirom da nikada ne odbijam odlazak na plažu, sa nestrpljenjem se
složim, iako sam pomalo nervozna kako namerava da uradi slike za izložbu
na javnoj plaži u sred dana.
Dao mi je da obučem tanku, belu pamučnu haljinicu iz njegovog ormara,
a onda prošetamo kratkom udaljenosti do Santa Monice pijace, gde
uzmemo ledene kremaste kornete, a onda tamo na šine da pogledamo gore
na sever ka Palisades. „Znaš, imam tamo kuću.“
„Da.“
„Mislila sam da živiš na Venice Beach.“
On klimne. „Živim. Iznajmljujem Palisades kuću porodici sa decom. To
je deo mog nasledstva, pa čuvam kiriju. Ali više mi se sviđa život na plaži.“
„I plaćaš za nju od svog posla sa fotografijama,“ kažem, sećajući se šta
mi je rekao u Santa Barbari.
Susretne moj pogled. „Setila si se.“
„Naravno,“ kažem nežno. „Sećam se svega.“
Samo me je pogledao. Ali trenutak se prekinuo kada sladoled ispadne iz
mog korneta u moju ruku, i bacim ga u obližnju kantu za smeće. Taman
sam krenula da izvadim maramicu iz tašne kada je Wyatt uzeo moju ruku,
a onda polako lizao sladoled, šaljući divlje drhtaje kroz moje telo.
„Wyatt,“ kažem njegovo ime jedva kroz dah.
Izvije usne u osmeh. „Volim tvoj okus.“
Moji obrazi crvene, i ne od vreline sunca. Trenutci prolaze, i ja
pročistim grlo. „Mislila sam da šetamo po plaži.“
„Šetamo,“ on kaže, još uvek držeći moju lepljivu ruku. „Hajde.“ Vraćamo
se istim putem, onda pratimo stazu niz parking pa onda na plažu. Nosim
sandale, i skinem ih da bi hodala po talasima koji zapljuskuju plažu,
smejući se kada se talas razbije visočije nego je bilo za očekivati i pljusne
o rub moje haljine.
„Izvini zbog toga,“ kažem, iako mislim da mi ustvari nije žao. Osećaj je
predivan hodajući u talasima.
Wyatt je par koraka dalje, uveravajući se kamera ne bude meta ljetog
mora. „Ne brini zbog toga,“ on kaže. Ali trenutak kasnije, kaže, „Ustvari,
dođi ovim putem.“
Drski
Nisam sigurna na šta misli, ali pratim ga nazad do pristaništa. Svetlost
se nalazi ispod njega, većinom senke, sa nekoliko zraka sunčeve svetlosti
koja se lomi između dasaka iznad.
Pokazuje na stub prekriven školjkama. „Stani tamo,“ naredi, onda rukom
pokaže pravo u tačan ugao koji želi tako da me jedna od onih zraka
osvetljava moje grudi.
„Lepo,“ kaže. „Je li ovo samo za tebe? Jer nisu baš erotične.“
„Šališ se? On kaže, dok prilazi i otkpčava prva tri dugmića na gornjem
delu. Haljina ima tanke bretele, pa ne nosim grudnjak, i tanki materijal se
zarola, tako da je linija obe dojke izložena.
„Zapamti, mi pričamo priču. A senzualnost nije uvek seks. Pored toga,“
doda sa đavolskim osmehov. „Nisam završio sa tvojim nameštanjem.“
Zakorači nazad i počne razgledati okolo, očigledno tražeći prostor za
nešto, iako ja nemam ideju za šta. Konačno, pređe na drugu stranu
pristaništa i donese nešto iza mene. Ali pošto sam pod striktnim
naredbama da se ne pomeram, ne znam šta je.
Pretpostavljam da je nešto čudesno, morska školjka, možda, tako da
sam iznenađena kada vidim razbijenu dečju kanticu.
„Šta na zemlji?“ Upitam kada skine svoju majicu, postavi je na zemlju,
onda pažljivo namesti kameru na nju.
Onda ode do morske pene i napuni kantu, sve a da mi ne odgovori.
„Wyatt,“ pobunim se. „Šta to radiš?“
„Ovo,“ on kaže, onda svu vodu iz kante prospe po meni, totalno
natapajući haljinu.
Ja jauknem i zagunđam, jer je Pacifik jezivo hladan, i krenem unazad
od pristaništa.
„Namesti se,“ on naredi, strogo pokazujući prema meni dok sam ja
bukvalno sleđena. Zgrabi svoju kameru i napravi zilion snimaka. I kada
završi. Kada otrese pesak i doda mi svoju majicu. Pogledam dole i shvatim
da je haljina potpuno providna, otkrivajući moje ružičaste gaćice i moje
veoma očvrsle bradavice.
„Ona jedna bi mogla jednostavno biti moj favorit,“ kaže i onda me uzme
za ruku. „Hajde. Da krenemo nazad.“
Drski
Pustim njegovu ruku dovoljno da uskočim u njegovu majicu, udišući
njegov miris dok klizi niz moje lice. Hodamo držeći se za ruke, i trenutak
je još intimniji nego sve što smo radili prošle noći.
„Moja baka pravi žurku na svom posedu u ponedeljak,“ kaže. „To je
sedamdesetogodišnjica od puštanja njenog prvog filma. Imala je petnaest
i to je bio veliki skandal jer je naravno njen otac angažovao, a novinari su
govorili da će se slomiti i pregoreti.“
„The Girl in the Moon,“ kažem. „Volim taj film. A ona je bila briljantna.“
„Naravno da je bila. Moj veliki deda nije bio ničija budala. Angažovao
je samo talentovane ljude. Uključujući porodicu. U svakom slučaju, svi
osumnjičeni će biti tamo. Holivudska elita. Društvo Los Angeles-a. Biće
lom.“
„Kladim se da ćeš se zabaviti. Gužva, a svi dolaze u čast tvoje bake.“
„Biće mi još zabavnije ako pođeš sa mnom.“
Zastanem. „Stvarno?“
„Hoću da te ona upozna.“
„Oh.“ Oni leptirići su se vratili, i osećam svih petnaest opet. „Volela bi
da pođem.“ Pogledam nadole u namočenu haljinu. „Mogu bolje od ovoga. Ali
neznam da li imam nešto adekvatno za tu priliku.“
„Nije problem,“ on kaže, sa nekim sjajem u oku koji bi me trebao
unervoziti ali sada me samo nasmeje. „Samo to prepusti meni.“
Drski
26.
„Definitivno sam trebao poneti kameru,“ Wyatt reče, dok se Kelsey
pomalo okretala u haljini koju je odabrao za nju. Bila je klasična crna, sa
uskim pripijajućim ljubičastim topom koji ga je podsećao na plesne
hulahopke.
Suknja je bila u jednakoj temi, napravljena od tri sloja providnog crnog
materijala koji je bio dovoljno providan da bude žestok ali ne nepristojan.
Materijal je visio u različitim dužinama, pa nije samo lepršao dok je
hodala, već je lepršala kad se okretala. Iako ih haljina nije otkrila, voleo
je što je znao da je ispod njih nosila samo La Perla gaćice koje joj je kupio
da upotpuni autfit.
Rekla je to desetak puta i pre, ali mu se opet zahvalila kada je otvorio
vrata svog Navigatora i pomogao joj da izađe. „Za haljinu i za iskustvo,“
dodala je. „Nikada nisam baš tako kupovala.“
„Bilo mi je zadovoljstvo,“ rekao je, misleći to. Obično mu je šoping bio
dosadan. I obično je izbegavao da se poziva na svoje holivudsko poreklo.
Ali zbog ovog je odlučio da to preskoči. Osećao se kao Richard Gere u
Pretty Woman, nakon što su je odbijale ohole žene na Rodeo Drive. Samo
u filmu, koji je davno gledao puno puta na mnogo prethodnih sastanaka na
slepo, nisu igrali scenu kako treba. Bar ni blizu onoliko što se tiče njega.
Ne, poenta nije bila da Julia Roberts dobije njenu odeću. Poenta je bila
ono što je Gere mogao učiniti za nju. Što je Wyatt mogao učiniti za
Kelsey.
A on se osećao kao Deda Mraz na Božićno jutro dok je prodajni tim iz
jedne od najelitnijih prodavnica odeće donosio kutije i kutije večernjih
haljina i nakita u njegov studio za nju da isproba.
Na kraju, odabrao je dve, ali kada je rekla da je odabrala samo jednu,
on je insistirao da bude crna sa izgledom kao kod plesačica. „To si ti,“
rekao joj je.
I ona je uletela u njegove ruke i poljubila ga, upravo tamo dok je
menadžer prodavnice gledao.
Drski
Bio je to simpatičan trenutak, ali sada, dok je manevrisao prema
Holmby Hills kući njegove bake, oseti je nalet vrućine. Izgledala je divlje,
slasno seksi pored njega, u zapanjujućoj haljini i crnim štiklama i kosom
visoko podignutom tako da su se izgubljeni pramenovi kovrdžali na njenom
vratu.
Ali kada je primetio njenu narukvicu osetio je udarac želje.
Narukvica beskonačnosti koju joj je dao u Santa Barbari. To je bio
drugi put da je video da je nosi, i ta jednostavna povezanost između njih
uvukla se u njegovo srce.
„Ti buljiš,“ rekla je, osmehujući se.
„Ti si prekrasna.“
Njen osmeh se raširio. „Mislim da je to haljina.“
Zadovoljno je uzdahnula i naslonila se nazad u sedište. Celo jutro su
radili u studiju, i sada, na njihov drugi puni dan slikanja, već je imao sjajnu
kolekciju iz koje će odabrati. Još tri dana, i iskreno je verovao da će moći
prirediti sjajan šou.
Otišla je oko tri sata da bi mogla imati čas plesa pre nego što ode kući
da se spremi za žurku. I kada je pokupio, bio je oduševljen njenim malim
ali sređenim stanom u Valenci.
Ipak, imali su put pred sobom dok ne stignu do njegove bake. A pored
njega, Kelsey je spustila glavu i skinula svoje cipele. „Obično sam ja ta
koja čini ovu vožnju užasnom. Lepo je biti u mogućnosti da se opustiš.“
„Mogla bi se preseliti malo bliže.“
„Većina časova koje dajem su u blizini Valencie,“ zaključila je. „A i škola
kada opet počne polugodište. Ali praktičnije, ne mogu priuštiti.“
Klimnuo je. Razumeo je, naravno, ali je mrzeo to što jednom kada se
završi njihovih pet dana, ona će biti tako daleko.
Pored njega, zatvorila je oči. „Mogu li staviti svoje noge na tablu?“
Nasmejao se, sviđala mu se slika žene u tako elegantnoj odeći kako tako
sedi. „Samo napred,“ rekao je, onda skoro sleteo s puta kada je pogledao
i video kako je spektakularno i senzualno izgledala sa njenim podignutim
desnim stopalom i tom tankom haljinom koja prekriva njenu uzdignutu
nogu, pružajući samo malo skromnosti i skrivajući La Perla gaćice od
njegovog pogleda.
Drski
Znao je da su tamo, ipak, i stegnuo je volan čvršće i poželeo da idu ka
njegovom studiju a ne na žurku.
A onda opet...
„Skini gaćice,“ rekao je.
Okrenula se ka njemu, otvarajući svoje oči kada se drzak osmeh pojavio
na njenim usnama.
„Već viđeno, Gospodine Segel?“
„Tako nešto. Ali verujem da si bila jasna da me želiš kao glavnog.
Gaćice.“ Ponovio je. „Želim ih u svom džepu tokom žurke. Ne ispod suknje.“
„Oh.“ Liznula je svoje usne.
„Nešto poput toga. Ali ne možemo to uraditi.“
„Hoćeš li mi reći zašto?“
„Jer nemamo vremena da se vratimo u moj stan. Ostavila sam gaćice na
mom krevetu.“
Opušteno je govorila, ali njene reči su usekle vreli put kroz njega, pravo
do njegovog kurca, i morao je da se izbori sa jako stvarnom željom da ne
zaustavi i povuče je u svoje krilo. Bilo je đavolski veliko auto, posle svega,
a sedišta su se obarala.
To je, ipak, bilo nepraktično. Bolje patiti u slatkoj tišini.
Ali nije nameravao da pati sam.
Nagnuo se i uključio klimu na najjače.
„Hej!“
Krenula je povlačiti stopalo dole.
„Oh, ne,“ rekao je. „Ne moraš se pomerati.“
„Ali duva tačno- oh.“
Video je da se ukočila i zagrizla donju usnu.
„Hladno?“
„Vi, gospodine, imate opaku žicu.“
„Ne slažem se.“
Pogledao je i video vanjsku liniju njenih sada očvrslih bradavica na
njenoj uskoj haljini.
Prsti su ga svrbeli da joj ne povuče haljinu. Da provuče ruku preko
njenih butina, a onda zadirkuje njenu pičkicu. Znao je da je bi bila vlažna.
Vrela i vlažna usprkos klimi. Bila je napaljena, i njegovi prsti bi mogli
Drski
kliznuti preko, zadirkujući njena osetila dok ne zatvori oči i izjebe
njegovu ruku.
Dodirivao je puno puta, osetio njen orgazam na sebi iznova i iznova.
I opet nije bilo dovoljno. Želeo je njen dodir. Ovaj trenutak.
Ali nije mogao da ga ima. Jer stvarnost je bila da su bili u saobraćaju,
a stvarno nije imao nameru da bude na vestima jer je izazvao lančani
sudar dvadestak auta.
Zato je držao ruke uz sebe, tiho požurujući auto da guta milje, i rekao
joj da se dodiruje.
Polako je okrenula lice ka njemu, njeno čelo se spustilo u mrštenje.
„Moram li?“
„Mislio sam da je to bio naš dogovor.“
„Jeste. I hoću ako je to ono što stvarno želiš. Samo.. pa, radi se o tome
da bi ja ipak sačekala dok ne dođemo na žurku.. A onda da te imam kao
me dodiruješ.“

Stigao je do bakine kuće petnaest minuta brže nego što je navigacija

predložila. Također je i aktivirao glavnu kapiju, ignorišući unajmljene
redare, i krenuo iza kroz park na ulaz za osoblje. Brzo su ušli unutra.
Verovatno će naleteti na manje ljudi. I mogao bi je odvesti stepenicama
gore u sobu koju sam koristio kao dete, poleći je i jebati je do besvesti.
To je bio plan.
Ispunjenje je bilo teže nego je očekivao jer se činilo da se pola žurke
mešalo u dvorištu iza kuće, a ako krenu tim putem, sigurno će biti viđeni.
Pa, dođavola.
Uzeo je za ruku. „Koristićemo drugi put da uđemo.“
Pomislio je da se buni. Govori nešto kako su bili blesavi, ponašajući se
kao napaljeni tinejdžeri. Ali sve što je uradila je to da je klimnula i
prošaputala, „Samo požuri, ok?“
Dođavola da, požuriće.
Prošli su pored garaže, prateći stazu koju je koristila ekipa za
uređenje. Vijugala je oko zadnjeg dela kuće i velikih francuskih vrata koja
otvaraju privatni studio njegove bake, koji se nikada nije otvarao na
žurkama.
Drski
„Ovuda,“ rekao je, vodeći je putem koji je koristio kada se iskradao iz
kuće kao tinejdžer. Nikada zvanično nije živeo u kući, ali je često ostajao
sa svojom bakom da mu je ona dala njegovu sobu.
Francuska vrata su bila zaključana, naravno, ali je ključ bio sakriven u
smešnoj statui slona levo od vrata. Našao ga je, otvorio vrata, a onda
vratio ključ nazad.
„Wow,“ reče Kelsey, kada su ušli. Soba nije bila osvetljena, ali je bila
obložena sa staklenim tablama koje su davale bledo osvetljenje sve
vreme. Table su bile ispunjene uspomenama iz svih Anikinih filmova, kao i
svim nagradama koje su ona i njen otac ikad osvojili.
Anika je htela da uključi nagrade i Lorelei i Jenna, isto, ali su one
odlučno odbile, govoreći da čuvaju svoje nagrade u njihovim kućama, hvala
puno.
Wyatt je, međutim, nameravao da je stavi u futrolu.
Čim osvoji jednu.
Na trenutak, stao je pored Kelsey, kao da mu je prvi put. I osetio je
nalet ponosa, i taj poznati udarac nesigurnosti. Jer šta ako nikada ne
osvoji trofej za tu futrolu?
Pored njega, Kelsey ga uhvati za ruku. „Bićeš i ti tamo, jedan dan,“ rekla
je, a reči preseku srce. Ne zato što je uzdigla njegov ego, već zato što
je razumela šta je želeo.
Kada nije odgovorio, malo je nakrivila glavu da ga pogleda, i tada je
shvatio da ne može da čeka više ni sekundu. Povukao je bliže, a onda
zavukao ruku pod tu lepršavu haljinu dok je usnama poklopio njene.
Tako je prokleto bila ukusna, i morao je da je ima. Jako i brzo ako ne
mogu polako i lagano.
„Okreni se,“ zapovedio je, i kada se okrenula, poklopio je njene dojke
tako da joj je guza bila usko prislonjena na njega.
Pomerio je ruku i pronašao njenu pičkicu, vrelu i vlažnu kao što je i
zamišljao u autu. Milovao je, dodirujući je onako kako je tražila, i rastući
čvršće i jače sa svakih stenjanjem, sa svakim milimetrom kojim je više
širila noge. I kada ga je molila „Molim te, Molim te jebi me,“ umalo se
izgubio, jer to nije bila reč Kelsey Draper, ali je bio prokleto siguran da
je bila vrsta raspoloženja Kelsey.
Drski
„Ovde,“ zapovedio je, povlačeći je iza stola gde je bio prazan deo zida.
Razmatrao je sto, ali je bio bakin, i to jednostavno ne bi išlo.
Osim toga, svidela mu se ideja njenih nogu obmotanih oko njega, njena
leđa na zidu, a njegov kurac duboko u njoj. Svidela mu se toliko da je
raskopčao pantalone i spustio ih, onda izvadio svoj kurac. Njene oči su
susrele njegove, i samo je malo klimnula, zubima grizući donju usnu.
Podigao je, naređujući joj da obmota svoje noge oko njegovog struka, i
kada je to uradila, provukao je ruku između njih, gurajući prvo dva prsta
u njenu pičkicu da se uveri da je spremna, a onda je lagano namestio dok
njegov kurac nije stajao pravo na njenom otvoru i jedan brzi udar bi je
pritisnuo uza zid dok se on zakopava u njoj.
To je i uradio, slobodnom rukom joj prekrivajući usta da ne zaplače.
Onda se ona naslonila napred i obmotala svoje ruke oko njegovog vrata
kada je uzeo, ovu ženu koja je uvek bila u njegovim mislima, ali je sada
bila i u njegovom telu.
Dublje i dublje, jače i jače, dok nije osetio da joj se telo trese sa
nadolazećim orgazmom. Kliznuo je rukom između njih i mazio joj klitoris,
gurajući je da konačno padne preko ivice. Njena pička ga je cedila, njeni
mišići stezali i stezali sa takvom jačinom da je svršio neočekivanom
brzinom, prazneći se unutar nje, a onda pao nazad, još uvek sa Kelsey u
njegovim rukama, kada su pali na pod da se oporave.
Možda je prošao minut, možda sat. Ali su konačno uspeli da ustanu,
propisno se obuku i izađu na vrata.
I u trenutku kada su izašli, naleteli su na njegovu baku.
Drski
27.
Ne mogu da verujem da me je uhvatila u seksu na žurci jedna od
najvećih holivudskih zvezda. Mene od svih ljudi.
Nije da nas je tehnički uhvatila, ali uzimajući u obzir zakačen osmeh na
njenima usnama i ples iskrica u tim famoznim plavim očima, prilično sam
sigurna da zna.
Njen osmeh se širi, pokazujući brilijantno bele zube. Ona je osamdeset
pet godina stara, a još uvek izgleda očaravajuće, klasična struktura
njenog lica spaja se sa boricama oko njenih očiju i usta čineći da izgleda
kao boginja mudrosti.
„Ti mora da si mlada dama sa kojom se Wyatt viđa,“ kaže tim prelepim
poznatim hrapavim glasom. „Kelsey, zar ne?“
Već čvrsto držim Wyattovu ruku, ali sada je jače stisnem u naporu da
ne hiperventiliram. Anika Segel razgovara sa mnom.
Udahnem i pretvaram se da sam smirena. „Da. To sam ja. Divno je
upoznati Vas. Oduvek sam Vaš obožavalac. The Girl in the Moon je jedan
od mojih omiljenih filmova ikada. Pružili ste takav neverovatan nastup da
je teško poverovati da je to bila Vaša prva uloga.“ Reči se prosipaju jedna
za drugom, i sigurna sam da zvučim kao obožavatelja slavnih. Pogotovo jer
je to upravo ono što ja jesam.
„Pa, zar nisi slatka. I koliko sam ja shvatila i ti si izvođač. Plesačica,
zar ne? Wyatt je rekao neke lepe stvari o tebi. Rekao je da si veliki
talenat, ali onda opet on bi, zar ne?“
„Bako...“ kaže upozoravajućim glasom.
„Samo kažem da je jedini realni sudija sama Kelsey. Pretpostavljajući
da nije jedna od onih budalica koje odbijaju da budu samo kritične. Stvari
koje vidiš na televiziji ovih dana..“
Maše svojom rukom dok ja otresam dugotrajne reči, onda zaškilji
prema meni.
„Pa, draga moja. Jesi li tako dobra?“
Drski
„Ja- pa, da.“ Udahnem duboko, zabrinuta što ona stoji pored mene i
ćaska sa mnom. „Jesam.“
„Verujem ti.“ Odmakne se korak nazad i pogleda me od glave do pete.
„Ti zasigurno imaš izgled plesačice. Mnoge sam poznavala, znaš. Gene i ja
smo provodile dosta vremena zajedno. U svakom slučaju,“ on nastavlja,
gledajući me ozbiljno, „moraš da razgovaraš sa Lorelei. Projekat na kojem
radi ima nekoliko plesnih delova.“
Moj stomak se zgrči na tu pomisao. „Oh, ne znam...“
„Glupost. Moraš. Previše si lepa i Wyatt kaže da si previše talentovana
da ne bi bila uspešna.“
„Oh. Pa, polaskana sam,“ kažem.
„A ja sam te postidela. Žao mi je, draga.“ Primakne se poverljivo.
„Wyatt je pomenuo da se zarumeniš.“ Okrene pažnju ka Wyatt-u, koji i
sam izgleda pomalo ružičasto. „U pravu si. To je simpatično.“
„Mislim da je vreme da se vidimo sa drugim gostima, bako.“
„On pokušava da me se otarasi,“ kaže mi. „Ali mogu da ukapiram. Pa- pa,
dragi moji,“ ona doda, onda se okrene i ode, pozivajući, „Martin! Ti stari
đavole, dođi da me zagrliš.“
„Ona je prekrasna,“ kažem, kada me Wyatt uhvati za ruku. „I tako
normalna.“
„Jeste,“ kaže sa osmehom. „Prekrasna i normalna. A mi smo jako bliski.“
„Bila sam iznenađena što si joj rekao za mene.“
„Smeta ti?“
„Ne,“ kažem, povlačeći ga da stane i stavljajući moje ruke oko njegovog
struka. „Sviđa mi se to.“
Podignem glavu gore za poljubac, a onda zadovoljno uzdahnem. „Ona je
u pravu u vezi plesa,“ on kaže. „Ne razumem zašto odugovlačiš. Mislim,
sigurno više ne čuješ glas svog oca u glavi. Ne ako radiš moju izložbu.“
„Još uvek je pomalo tamo,“ priznam. „Ali sigurno ne tako glasno.“
„Pa zašto onda ne ideš na audicije? Ne za male nastupe koje radiš, već
za pozorište. Za društvo.“
Zatresem glavom. „Ne znam,“ kažem, onda uzdahnem. „Možda posle
svega ovog puta, ako krenem da jurim svoj san nikada ga neću uhvatiti.“
Gledam u njega dok izgovaram ove reči, i vidim bljesak nečeg u njegovim
očima. „Šta?“
Drski
„Hteo sam da kažem da rezultat nije ono što je bitno, već potraga.
Međutim, s obzirom na to koliko ja jurim zbog ove izložbe da je uspešno
završim, možda ja nisam osoba koja to treba da kaže.“
„Ne, nisi.“ Gurnem ga kukom. „Dosta smo slični, znaš. Verovatno se zato
i viđamo.“
Nasmejem se. „Rekao si svojoj baki da se viđamo.“
„Zar nije tako?“ on pita.
Moj smeh je bolno širok. „Apsolutno, da. Ali zašto joj nisi rekao da
radim na tvojoj izložbi?“
Ušli smo u plesnu dvoranu i odjednom smo bili okruženi slavnima. To je
kao da stojiš u sredini zabavnog časopisa.
„Pa? Zašto joj nisi rekao da sam ja ta devojka?“
Navalim, dok prolazi konobar sa čašama vina. „Ona ne zna ništa o
projektu,“ on kaže, i ja se zaledim, vinom na usnama.
„Stvarno?“
„Zna da postoji izložba. Ali to je sve.“
Polako klimnem. „Želiš da budeš hit. Da dokažeš da si Segel.“
Susretne moje oči, onda klimne.
„Bićeš,“ iskreno kažem. „Ova izložba. Imam tako dobar osećaj.“
„Ja imam dobar osećaj otkada si se ti pridružila,“ on odgovara, a onda
se sagne za drugi poljubac.
Čujem zvižduk i okrenem se, zbunjena.
Ili, bar, zbunjena dok ne vidim Griffin-a i Niu kako se približavaju
nekoliko koraka dalje.
„Hej, čoveče,“ Griff kaže Wyatt-u. „Lepo je videti te opet.“
„Sviđa mi se haljina,“ Nia kaže, onda se nasmeje Wyatt-u i pruži mu
svoju ruku. „Ja sam Nia.“
On nabora čelo. „Nia Hancock?“
Ona pogleda u mene. „Sjajno i spiritualno. Kakva kombinacija.“
Prevrnem očima. „Wyatt Royce, upoznaj Niu Hancock.“
„Najbolju prijateljicu, zaštitnika, a ponekad i savetnika za posao,“ ona
kaže. „Zadovoljstvo je moje.“
„Zašto si ti ovde?“ pitam je, a ona pogleda prema Griff-u.
„On je ovde jer radi na filmu sa Lorelei. Ja sam ovde jer ga je njegova
standardna pratilja- to znači ti- ispalila.“
Drski
„Sjajno,“ kažem. „Ima li ovde još neko koga poznajem?“
„Poznaješ?“ Nia kaže. „Ne verujem. Znam. Definitivno.“
„Igra igru posmatranja poznatih od kada smo ušli u kuću,“ Griffin kaže.
„Mislim da je to ovde varanje. Prilično sam siguran da je moja baka
pozvala sve poznate. U najmanju ruku, prešla je devedeset pet posto.“
„Oh, jebi me,“ Nia kaže. „Ti si Wyatt Segel.“
„Mislio sam da to znaš,“ on kaže, ali me Nia mrko pogleda. „Nikada mi
nisi rekla da je on jedan od onih Segela.“
Slegnem ramenima. „Izvini. Nikada mi nije palo na pamet.“
Stavi svoju desnu ruku ispod njenog levog ramena. „Voda. Most. Pokret.
Poenta je da su svi ovde. A sada treba da posudim svoju devojku,“ ona
kaže Wyatt-u. „Jer definitivno treba da tračamo. Dovoljno pošteno?“
Nasmeje se na svoj račun, onda poljubi moj obraz. „Naći ću te.“
„Bolje bi ti bilo.“
Nia i ja krenemo, sa njenim ukazivanjem na svakog koga je prepoznala.
„To su Nikki i Damien Stark,“ ona kaže pokazujući na čoveka kojeg
prepoznajem kao tenisku zvezdu koja je postala milionerski preduzetnik.
„Platio je milion za njen goli portret,“ kažem, osećajući bliskost sa
ženom. „trebalo je da bude anonimno, a onda je neko saznao.“
Ja se stresem, misleći kako bi to bilo grozno ako se to meni desi sa
Wyattovom izložbom.
„A žena sa kojom pričaju je Jane Martin, ona je napisala taj film o
kidnapovanoj deci. A tip sa njene leve strane, zar nije vruć? to je Dallas
Sykes.“
„Stvarno?“ Jedno od mojih grešnih zadovoljstava je čitanje tabloida, a
on je neko vreme bio u svim. „Zovu ga Kralj jebanja. Pretpostavljam da je
spavao okolo.“
„Sada su u braku,“ Nia kaže. „ali bilo je toliko skandala, sećaš se?“
Ne sećam, i ona me pokušava podsetiti, kada dve divne žene priđu i
predstave se kao Wyattova majka i sestra. Kao i Anika, obadve su na
zemlji, i pre nego nastave da se mešaju u masi, Lorelei naglasi da bi zaista
trebala da se takmičim. „Ne mogu ti dati ulogu, ali ti mogu omogućiti
pristup. A u ovom gradu je to važno.“
„Hvala,“ kažem, i stvarno sam zahvalna, iako je verovatno zbog toga
nikada neću iskoristiti.
Drski
Još malo lutamo, a onda shvatim posle nekog vremena da me Nia gura u
miran ćošak. „U redu,“ ona kada sednemo na mali divan, opskrbljene sa
hladnim čašama vina. „Reci mi šta se dešava sa Wyattom.“
Razmišljam da ignorišem pitanje, ali Nia je moja najbolja prijateljica. I
stvarno je ne želim ignorisati. Želim da razgovaram.
I zato joj govorim jednu stvar koju sam čuvala u sebi. Onu koja raste
u meni danima. „Mislim da sam se zaljubila,“ kažem, ali umesto da mi
čestita ili se čak svađa sa mnom, Nia prevrne očima.
„Devojko,“ ona kaže, „Osećaš se zaljubljeno već dvanaest godina.
Ljubav nije tvoja suština.“
Namrštim se. „O čemu pričaš?“
„Svi misle da je ljubav kraj. Zaljubiti se i živeti sretno do kraja života.
To je sranje, šećeru. Ljubav je posao. Kao ozbiljan jebeni posao.“ Podigne
rame. „A ja sam zabrinuta za tebe.“
„Za mene? Misliš da se Wyatt neće truditi?“
Nasloni se nazad na divan. „Ja ga ne poznajem. Ne još. Ne stvarno. Žao
mi je, Kels, ali ako želiš hladnu, iskrenu istinu, ti si ona o kojoj brinem.
Smestila si sebe u kutiju na dug period, slatkišu. Nisam sigurna da možeš
još nekog smestiti tamo sa sobom.“
Krenula sam nešto da kažem, ali ona i dalje priča.
„Što znači da je jedini način da to funkcioniše da izađeš iz kutije. A ja
ne znam da li ti to možeš. Ne ako postane teško i strašno. Jer Kels, ti si
devojka koja uvek igra na sigurno. I slatkišu, ljubav nema sigurnosnu
mrežu.“
U kiselom sam rapoloženju kada napustimo žurku i krenemo prema autu
i sat kasnije, Niine reči mi još uvek odzvanjaju u ušima.
Wyatt me pogleda, namrštenog čela. „Želiš li da pričaš o tome?“
Zatresem glavom. „Nije ništa. Samo stvar najbolje drugarice.“ Nije baš
laž, ali nije ni istina.
Izgleda kao da će započeti svađu na tu temu, ali moj telefon zasvira sa
obaveštenjem o primljenoj poruci što ga prekine.
Pošto je to verovatno ona, podignem tašnicu da uzmem telefon, i
namrštim se kada vidim da nije od Nie, već od jedne od ostalih nastavnika.
Drski
Aplaudiram ti, ali kakav strateški izlaz. Nadam se da ćeš uspeti u
tome.

„Nia?“ Wyatt pita, a ja zatresem glavom i pružim mu telefon.

„Neki vaspitač. Nemam pojma o čemu priča.“
„Možda je poslala pogrešnoj osobi.“
Ima smisla, i ja krenem da kucam odgovor da joj dam do znanja da je
njena poruka zalutala. Ali sam ometena činjenicom da Damien Stark i
Siobhan, koju sam jednom upoznala u Wyattovom studiju, stoje pored
Wyattovog Navigatora.
Znam da je Siobhan povezana sa Wyattom kroz izložbu, naravno, ali mi
je potrebna sekunda da se setim da je Damien Stark gazda Stark Center
za vizuelnu umetnost, gde će biti otvaranje Wyattove izložbe.
Usporim svoj tempo, hladan užas raste u meni.
„Da li treba i da pitam?“ kaže Wyatt. „Nije dobro.“ Stark se odgurne
od auta i krene ka Wyatt-u.
„S obzirom da nisi zapravo uključen u svakodnevne operacije u centru,
pretpostavljao sam. Reci mi brzo,“ on kaže. „Ako je loše, možeš da
odustaneš.“
„Da li bi trebala da te ostavim nasamo?“
„Ne.“ Wyatt me uzme za ruku. „Ti si sa mnom.“
„Ona svakako treba da ostane,“ kaže Damien. „Žao mi je, Kelsey.“
Strah u mom stomaku se formira u čvrsti čvor. Jer nema šanse da
čovek poput Damien Starka zna moje ime. Ne ako nekako nisam završila
na njegovom radaru. A ne bi trebala. Jer moje slike treba da budu
anonimne.
Niko ne bi trebao znati sem mene i Wyatt-a i JP.
Ali oni znaju. Mogu da vidim u njihovim očima. Stark i Siobhan.
„Šta se desilo?“ zahtevam.
„Leah,“ kaže Siobhan, lagano izdišući. Pruži mi tablet koji pokazuje
kolaž društvenih medija. Previše sam šokirana da bi se stvarno
skoncentrisala. Ali dovoljno vidim. Jedna Wyattova slika mene sa
zamagljenim licem. I jedna pored druge slike kako podučavam ples i igram
Red Rover na pikniku u obdaništu.
Drski
„Šta je ovo?“ šapućem, dok pored mene Wyatt postaje sve krući od
besa.
„Glasine,“ Damien kaže. „Započela je kampanju sa glasinama, verovatno
sa blagoslovom Roger Jensena. Izgleda da joj je obećao da će ako te
dobije imati tonu besplatnog publiciteta.“
Prekrijem rukom usta, boreći se odjednom sa navalom bola.
„Sve nam je rekla,“ kaže Siobhan. JP je video objavu na Instagramu i
shvatio da ih je verovatno uzela iz kancelarije jedan dan kada su išli na
večeru. Približila mu se s namerom. Pretpostavljam da je zaključila da je
Kelsey tvoja glavna devojka.
„Ta mala kurva,“ Kaže Wyatt.
„Otpuštena je. Imam Charlesa da kontroliše štetu. Moj advokat,“
dodala je, gledajući u mene.
„Ali već je napolju,“ kažem, pružajući Starku moj telefon. „Ljudi znaju.“
Mešavina besa i frustracije obliva moje lice. „Prokleta devojka.“ Vraća
mi telefon. „Žao mi je. Ali znaj da ako izgubiš svoj posao, centar će
pokrivati tvoju platu dok ne pronađeš novi posao.“
„To je lepo od tebe,“ kažem, „ali ne.“ Obgrlim sebe u obrani od hladnoće
koja se usadila u moje kosti. Ledena hladnoća iz oblaka koji poznajem bio
je tamo od početka.
„Kelsey,“ Siobhan započne, „stvarno bi trebala…“
„Ne,“ ponovim, moj glas je nizak. „Znala sam da će se ovo dogoditi. Moja
je greška koliko i Leahina.“ Okrenem se prema Wyatt-u. „Ja sam gurnula
kovertu. Uradila sam sve ono na šta me je moj otac upozoravao. I vidiš?“
kažem gorkim i čvrstim rečima. „Vidiš šta se desilo?“
„Nije,“ on kaže. „Idiotizam Leah je sav na njom. To nema veze sa
tobom.“
Čvrsto me drži za ruku. „Biće ok.“
„Ali neće.“
„Još uvek možemo da uradimo izložbu. I ako si otpuštena, možeš da se
takmičiš za predstave. Možeš da podučavaš stariju decu. Možeš da radiš
koreografiju za muzičke spotove. Ovo može biti početak, a ne kraj.“
„Žao mi je,“ kažem im dok mi suze liju niz lice. Onda susretnem
Wyattove oči. „Žao mi je.“
Drski
„Kelsey, molim te. Ti si napravila šou. Tvoja lepota. Tvoja senzualnost.
Dušo, potrebna si mi. Potrebna si i Griffinu. I ako si već izgubila posao
nema razloga da ne uradiš izložbu.“
Ali ništa od toga nije važno. Ne sada. Ne kada se težina svake lekcije
koju mi je otac ikada dao razbija o mene. „Žao mi je,“ kažem pre nego se
okrenem da odem.
„Ali jednostavno ne mogu.“
Drski
28.
Wyatt je bio ukočen.
Bio je ukočen skoro dvadesetčetiri časa, i počeo je da se plaši da će
to ostati trajno stanje.
Satima, sedeo je na krovu, buljeći u Pacifik, i pokušavajući da pronađe
smisao svega. Do sada nije uspeo.
Naprotiv, nije mogao da poveruje. Ništa od toga. Ne da je otišla. Ne da
je pustio. Ne da je kučka Leah maznula proklete fotografije i preplavila
internet.
Mogao je da je tuži, naravno. Ukrala je fizičku fotografiju Kelsey. I
mogao bi, samo zato jer je kučka zaslužila. Ali iskreno, nije mogao da
skupi energiju. Jer što bi dobro to donelo?
Ne bi vratilo Kelsey nazad.
Ne može prepraviti šou na način na koji je želeo. Zato mu je potrebna
Kelsey. Ali bila je savršeno jasna da odlazi.
Hvala Bogu, Cass će je zameniti. Pristala je da dođe sutra ujutro u osam
na kratko snimanje, ali to neće biti isto. Njena energija je bila drugačija.
Njena pojava. On je snimao fotografije sa temom u glavi, a ona se
jednostavno nije uklapala.
Uradio je to tako da finkcioniše, dođavola, morao je da uradi da
funkcioniše. Ali to više nije bio šou o kojem je sanjao. To bi trebalo valjati.
Dobio bi pristojnu štampu. Ali ovaj šou neće pokrenuti njegovu karijeru.
Ne bi nikome, pogotovo ne njemu, koji je zaslužio ime Segel.
Napraviće malo prskanje u velikom bazenu. I to bi bilo to.
Bože, bio je budala. Plašio se da to neće videti one noći u X-tasy. I
prokleto je sigurno da je trebao poslušao svoj osećaj.
Jednom je već otišla i uništila njegov život.
Ovaj put je odlazila i uništavala njegovu karijeru.
Bio je budala, u redu. Razmišljao je svojim srcem, a ne svojom glavom.
I sada je plaćao cenu.
Drski
Sa dubokim uzdahom žaljenja, naslonio se nazad, podižući noge na
ogradu dok je gledao kako sunce tone niz Pacific. Imao je frižider pun
piva pored sebe, i već je tri iskapio. Ako bude sedeo ovde dok sunce ne
zađe, možda ih sve popije.
Zvonce na vratima krova se čulo najavljujući da je neko ispred njegovih
ulaznih vrata, ali ga nije bilo briga. Kelsey još nije bila u njegovoj kući,
tako da to nije ona. Nije očekivao nikakve dostave. A njegovi prijatelji su
znali da pošalju poruku pre nego dođu.
Posegnuo je dole, zgrabio drugu bocu, odvrnuo čep a onda uzeo dugačak
gutljaj. Onda još jedan i još jedan, dok boca nije bila ispijena. Jer šta
dođavola. Već ga je bolelo od noža koji je zarila u njega. Možda bi mogao
dezinfikovati ranu.
Trenutak kasnije, vrata iza njega škljocnu i otvore se, i on sedne pravo,
držeći bocu uz vrat, kao da bi to pomoglo protiv uljeza.
Osim što je ovaj uljez bio neko koga bi verovatno mogao prihvatiti-
Anika Segel- I ona ga je gledala sa nekom mešavinom brige i iritacije da
se on skoro nasmejao.
„Tri priče,“ rekla je. „I bez lifta. Imam osamdeset i pet godina, mladiću.
Odgovori na prokleta vrata.“ Bacio je praznu flašu piva u obližnju kantu i
bio na nogama u trenu, gurajući stolicu prema njoj. „Nisam imao pojma da
si to bila ti. Izvini. Zašto me nisi pozvala? Sišao bi.“
Frknula je. „Uspela sam, zar nisam? A mi moramo da razgovaramo.“
„Čula si šta se desilo.“
„Naterala sam Damiena da mi kaže. Nemoj da se ljutiš na njega. Taj
dečko možda ima više glasova od samog Boga, ali ja sam stara žena sa
podsetnicima, a to pali bolje od svega. Pa,“ nastavila je, „naša Kelsey je
bila u tvom šou i dobila hladne noge.“
„To je prilično sabrano,“ on kaže.
„Ti znaš da mi nedostaje Carlton.“
To je bilo poprilično iznenadno da se zaledio u trenutku povlačeći
stolicu do njene. „Moj tata?“
„On je uvek bio dašak svežeg vazduha. Uvek je imao perspektivu
drugačiju od ovog smešnog balona u kojem živimo.“ Potapšala je njegovu
ruku. „naša Kelsey ima nešto slično. Iako pretpostavljam da ako nastavimo
da je ohrabrujemo za plesne audicije, mogla bi to izgubiti.“
Drski
„Ti misliš da se ne bi trebala natjecati?“ Onog trenutka kada su reči
izašle iz njegovih usta, hteo je da ih vrati nazad. Zašto je više brinuo
hoće li se ona natjecati ili ne?
„Mislim da to zavisi od onog što Kelsey želi,“ reče Anika.
„Ona želi da pleše. Želi scenu. Uplašena je od toga.“ Podigao je svoje
ruke. To je veliki razlog zašto je pukla.“
„Mmm. A čega se ti bojiš, mali dečko?“
Nije čuo nežnost od nje godinama, i to ga je ugrejao dovoljno da joj
iskreno odgovori. I onda joj ustvari odgovorio. „Da nikada neću biti kao
deda. Ili mama. Ili ti.“
Odmahnula je na njegove reči. „Poslušaj sebe. Kakva gomila gluposti.
Šta sam ja uradila? Ništa sem što sam radila posao koji sam volela i
podizala porodicu koju obožavam.“
„I imala si neverovatan javni život,“ zaključio je.
„Istina. Ali to je samo površinska priča. Dodaj mi pivo, Wyatt. Gde su
ti maniri?“
Stisnuo je svoje usne da se ne bi nasmejao, onda poslušao. „Površinska
priča?“ ponovio je dok je otvarao flašu. „Kako to misliš?“
„Samo to, da, živela sam u centru pažnje, ali ja volim da budem u centru
pažnje. To me ispunjava. I zato sam težila ka tome. I dobro sam to uradila,
ako tako za sebe mogu da kažem. Ali šta da nikada nisam dobila šansu?
Roditi se u drugoj porodici? Ne znam, ali mislim da bi opet bila glumica.
Možda ne u filmovima. Ali na maloj pozornici u Kansasu. Možda bi igrala
bolničarku u Romeo and Juliet. Ili bi možda glumila u The Little Foxes.
Uvek sam obožavala taj komad.“
„Zadirkuješ me,“ on kaže, ali ona iskreno zatrese glavom.
„Ne.“ Ustala je i približila mu se, lagano lupkajući njegove grudi. „Ako
je to u tebi- ovde- onda idi za to. Jer to želiš. Misliš da je Jennu briga za
kamere? Njoj je stalo do toga samo da bi mogla otvoriti još restorana i
isprobati još recepata. Ta devojka bi mogla kuhati u brvnari da je to bila
njena jedina opcija i ti to znaš.“
To je bilo tačno. Znao je to.
„Ali moj otac..“
Drski
„Tvoj otac je imao drugih problema. I možda je tvoja majka trebala
nešto o tome da ti kaže nakon njegove smrti, ali mislim da se ona nadala
da ćeš ti promeniti prošlost.“
„Tata je mislio da ga ona nije poštovala. Ni ti.“
„Carlton je bio dobar čovek. Ali je bio budala na mnoge načine. To je
bila jedna. Bio je dobar CPA. Dobro je znati da je dobio moje finansije da
vodi posle tog smešnog advokatčića, pa, nema veze. Volela sam tog momka.
I ako se osećao manje vrednim jer je iz centra pažnje ostavljen u senci,
onda mi je iskreno žao. Ali to je bilo samo zbog njega. Tvoja majka ga je
obožavala. Ja sam ga obožavala. Kao što sam rekla, lepo je bilo imati
nekoga u blizini ko nije čitao Variety pre najnovijih vesti.
„Ja sam mislio da su Variety vesti,“ on odvali.
„Tamo? Vidiš? Ti si jedan od nas.“ Nasmejala se, i u tom trenutku
poželeo je da ima svoju kameru. „Pa reci mi, Wyatt. Šta je to što ti želiš?
Centar pažnje? Popularnost? Porodicu? Poštovanje?“
Odgovor je brzo došao, bez da je i razmislio.
Kelsey.
Kada je razmotrio sva sranja, sve ambicije, svo smeće, ona je bila jedina
koju je video.
I vreme je da joj to kaže.
Drski
29.
„Trebala si da mi kažeš odakle dolazi taj novac,“ Griffin kaže dok
razbija dva jajeta u tiganj. „Mislio sam da je to sa računa od ušteđevine
koju si započela pre zilion godina.“
Zatresem glavom, ali mu ne govorim da je tata ispraznio taj račun pre
mnogo godina.
„Stvarno mi je žao,“ kažem još jednom. „Posudiću novac od Nie, čudno
je uzimati novac od prijatelja, ali ona razume i..“
„Ne moraš to da radiš.“
„..i na kraju ću joj vartiti novac sa..“ pogledam preko njega odakle sam
sedela za Formica stolom, nešto u njegovom glasu mi privlači pažnju.
„Čekaj. Zašto da ne?“
„Imam novac.“
Opet sednem u stolicu. „Imaš novac?“
„Pa, tehnički ne. Ali zvanično sam u protokolu, a ne dugujem ni cent.“
„Oh.“ Veoma sam zbunjena. „Kako?“
„Ti, verovatno.“
Sada sam još više zbunjena, i to mu i kažem. „Pričaj polako i upotrebljuj
kratke reči.“
„Pretpostavljam da je Stark ponudio da pokrije tvoju platu ako dobiješ
otkaz, a ti si rekla ne?“
„Da. Pa?“
„Pa, pretpostavljam da to nije dobro primio. Pitao je Wyatt-a šta bi
trebala platiti, a Wyatt mu je rekao za protokol.“
„I?“
„I očigledno on poseduje kompaniju.“
Trepnem. „Kaži opet?“
„Kompanija koja radi eksperimente je deo Stark International-a. Pa je
povukao veze. U svakom slučaju, upao sam. Zbog tebe. Ili zbog te kučke,
Leah,“ kaže sa đavolskim osmehom. „Ali bi radije zahvalio mojoj velikoj
sestri.“
Drski
„Upao si,“ kažem, više za sebe nego njemu. „To je… wow.“
Deo mene misli da bi trebala pozvati Starka i reći da je to stvarno
neprihvatljivo. Posle svega, odbila sam njegovu nadoknadu plate.
Ali s obzirom da bi to bilo ludo, neću ga pozvati. Umesto toga, skočim
iz stolice i potrčim da zagrlim svog brata. „Ovo je tako divno!“
„Znam, ali još nisam uzbuđen. Samo sam upao. Ko zna hoće li se završiti
dobro. Možda mi se neće vratiti motorika.“
Ali ja odbijam da budem demoralisana. „To je fantastično,“ kažem dok
uzimam svoj telefon. Ruka mi ipak zastaje na pola puta do džepa.
Htela sam da pozovem Wyatt-a.
Griff me gleda, i znam da on po izrazu lica tačno zna šta radim. „Sada
stvarno ne moraš da budeš u toj izložbi. Ne treba ti novac.“ Susretne
moje oči. „Osim ako nema nešto drugo što ti treba.“
Ima, naravno. Moram da otresem tu sablast od mog oca. Znam to. A sa
Wyattom, uspevala sam.
Ali onda je sav taj napredak bio razbijen na delove zbog nekoliko glupih
slika. I sve za šta sam verovala da sam popravila u sebi iznova je otkriveno.
A u tom razotkrivanju, povredila sam čoveka kojeg volim.
Duboko udahnem.
Moram da se vratim na kolosek. Moram da zbacim Karmu o ivičnjak.
Više od svega, potreban mi je Wyatt.
Očajnički mi treba.
Ali posle načina na koji sam otišla, zašto bi me zaboga želeo?
Htela sam sve to da objasnim Griffu kada mi je zazvonio telefon.
Izvučem ga, nadajući se da je Wyatt-a onda sam apsolutno šokirana kada
vidim da jeste.
„Zdravo,“ lagano kažem.
„Zdravo i tebi. Nisi u Valencii.“
Trepnem i stanem pravo. „Išao si u moj stan?“
„Mislio sam da je to razumno mesto gde bi te pronašao u pola sedam
ujutro. Pogrešio sam.“
„Oh. Ja sam kod Griffina.“
Mogu da ga zamislim kako klima glavom. „Trebao sam da pretpostavim.“
„Zašto si..“
Drski
„Više bi voleo to lično da ti kažem, ali sam izgubio vreme putujući preko
južne Kalifornije, a morao sam se vratiti u studio, zato što Cass može
jedino da snima od osam do deset danas.“
„Cass?“
„Ulazi umesto tebe. Dobro je,“ doda pre nego ja išta mogu da kažem.
„Više nego dobro, jer ja ne želim da ti radiš nešto što ti sama ne želiš.
Volim te, Kelsey.“
Reči su izletele kao da ih je hiljadu puta izgovorio, a moje srce je
preskočilo u mojim grudima.
„Volim te,“ ponovi. „I ako moram da biram između savršene vizije
izložbe i tebe, pa, biram tebe.“
„Wyatt, ja..“
„Ne,“ prekida. „Nemoj ništa da govoriš. Zvaću te kasnije. I možda te
mogu odvesti na večeru i možemo pričati. Ok?“
„Ok,“ kažem, pomalo šokirana.
„Dobro,“ on kaže. „Volim te, Kels.“ I onda jednostavno prekine.
„Šta?“ Griff zahteva, spuštajući tanjir sa jajima i tostom na moje
mesto na stolu. Vratim se u svoju stolicu, ali samo tamo sedim, ne jedem.
Ne odgovaram Griffu na pitanje.
Ne mogu da odgovorim. Previše sam iznenađena. Jer i ja volim njega, ali
nisam uradila ništa već samo pobegla.
A on je ipak sve žrtvovao zbog mene. Njegovu viziju. Njegov posao.
A sve što ja radim je sakrivanje između ova četiri zida….
Pa, zajebi to. Zajebi. To.
Gotovo je sa skrivanjem. Gotovo je sa strahom.
Više od svega, gotovo je sa verovanjem da je sudbina moj neprijatelj.
Kazniti me? Kako bi bilo nagraditi me? Uradila sam nešto jako i strašno
i prelepo, onda bi svemir trebao uraditi nešto lepo za mene. Ili za ljude
koje volim.
Pogledam gore u Griffina širom otvorenih očiju.
„Šta?“ opet zahteva.
„Nia je bila u pravu. Moj život je u kutiji.“
„Nemam pojma o čemu pričaš.“
„U redu je. Znam sama izlaz.“ Duboko udahnem, i nasmejem se.
Drski
„Gledaš u budućeg modela nove zapanjujuće umetničke izložbe koja se
otvara za par nedelja.“
„Gledam li?“
„Tata mi nikada neće dozvoliti da čujem kraj.“ Izgovorim reči, ali ovaj
put- po prvi put- ali ovaj put im nedostaje uobičajeni strah.
„Tata je u Georgii. A ti si ovde. I poslednji put kada sam proveravao, to
je tvoj život.“
Nasmejem mu se. „I nameravam da počnem da ga živim.“

Prolazim kroz studio kada on upadne na vrata. „Izvini, izvini. Zaglavio

sam u saobraćaju, i, Kelsey?“
Mahnem prstima. „Zdravo.“
Požuri prema meni, njegov izraz lica je mešavina brige i radosti. „Jesi
li dobro? Gde su Cass i Siobhan?“
„Rekla sam im da idu.“
Provuče prste kroz svoju kosu, i sada je izraz njegovog lica kao da
pokušava biti strpljiv.
„Dušo, oduševljen sam što te vidim, ali moram da uradim snimke. Na
donjoj sam žici, a Cass ima sve zakazano za tetoviranje. Ubacuje me
između klijenata.“
„Ne.“
Zakorači unazad, onda me odmeri. „Šta se dešava?“
„To znači da nisi baš u tome. Imaš bar dve trećine slika, a ples već ima
koreografiju.“
Gledam ga kako guta. „Kelsey, dušo. Ne igraj se sa mnom.“
„Ja radim izložbu, Wyatt. Ja. Slike. Scenu. Niko neće zauzeti moje
mesto.“
Polagano zatrese glavom. „Prevazišli smo ovo. U redu je. Ne moraš to
da radiš.“
„Da, hoću.“
„Zašto?“
„Zato što i ja tebe volim. Jer sam ja devojka. Inspiracija. Ja sam tvoja
muza, Wyatt. To si mi rekao pre dvanaest godina. I niko mi to neće
oduzeti. Čak ni ti.
Drski
Približim se korak. „I radim to zato što je to ispravno. Tvoje
fotografije, kao što si rekao. Pokazuju napredak. A to je ono što želim.
Put od stare Kelsey do nove. Tako da ću preći put na izložbi, i gledaću
svoje lice kakao me gleda u prošlost, i plesaću na sceni. „I svet se neće
raspasti,“ dodam. „I ništa loše se neće desiti. Znam, jer tvoja izložba je
neverovatna i zaslužuje sve najbolje stvari. I znam jer je teorija moga
oca hokus pokus sranje a ja sam van te čarolije.“
Podignem rame. „Mislim, sve dok ti misliš da je to u redu.“
On se počne smejati. „Jesi li završila?“
Razmislim o tome. „Da, prilično sam sve pokrila.“
„Dobro.“ I povuče me na sebe, i nemam čak ni vremena da izgovorim
njegovo ime pre nego njegove usne prekriju moje, vrele i zahtevne i tako
duboko ide i ide, prodirući dublje u moje telo. Grejući me. Čuvajući me.
„Volim te,“ kažem, kada prekine poljubac.
„Trebao bi da dobijem poene zato što sam prvi rekao,“ zadirkuje me.
„Dogovoreno,“ kažem opušteno. „Meni ne trebaju poeni. Ja samo želim
tebe.“