Odri Karlan

CALENDAR

GIRL
januar/februar
 POSVETE

Januar
Džinel Blanč
Sa mnom si od samog početka…
Tvoje kritičko čitanje spaslo me je stotinu puta.
Hvala što si verovala u mene, u moje proče i što ih
voliš baš kao što ja volim tebe i sva tvoja dela.
Pozdrav, prijateljice.

Februar
Džinan Gudol
Pre godinu dana mi je izašao prvi roman.
Otad navijaš za mene, čitaš moje tekstove i
spadaš među moje najvede obožavateljke.
Sad sam počastvovana što te mogu nazvati prijateljicom.
Sviđaju ti se moji likovi kao da su tvoji i održavaš
moju emocionalnu vezu s njima.
Karakterišu te brojni talenti i zahvalna
sam ti što ih deliš da mnom.
Ljubav i svetlost.
Januar
DEVOJKA NA MESEC DANA
 PRVO POGLAVLJE

Prava ljubav ne postoji. Godinama sam mislila da postoji. Zapravo, mislila sam da
sam je našla. Četiri puta, da budem precizna. Da vidimo, bili su tu:
Tejlor. Ljubav iz školskih dana. Bili smo zajedno tokom čitave srednje škole.
Bio je zvezda bejzbol tima. Najbolji igrač kog je škola ikad imala. Krupan, više
mišida nego mozga, a doka veličine kikirikija. Verovatno zbog silnih steroida koje
je uzimao iza mojih leđa. Ostavio me je na maturskoj večeri. Pobegao je s mojom
ne-vinošdu i predvodnicom navijačica. Čula sam da je napustio koledž i radi u
nekom bezveznom gradu kao mehaničar, ima dvoje dece i ženu koja više ne navija
za njega.
Zatim, bio je tu asistent profesora sa mog prvog kursa psihologije na
opštinskom koledžu u Las Vegasu. Mislila sam da taj mladid hoda po vodi.
Ispostavilo se da mi je izgazio srce tako što je kresnuo svaku devojku iz svake
grupe kojoj je predavao. Što se njega tiče, zanimale su ga samo sise i dupeta, i
vodio je računa da ih uvek ima na pretek. To je u redu. Na kraju su dve devojke
ostale trudne u isto vreme, pa su ga šutnuli sa koledža zbog neprimerenog
ponašanja. Sa devetnaest su ga ved dve maloletne mame ganjale zbog
alimentacije. Bilo je nečeg krajnje poetičnog u tome. Hvala bogu što sam uvek
zahtevala da ga zapakuje pre nego što ga gurne u mene.
U dvadesetoj sam napravila predah. Čitavu godinu sam konobarisala u MGM
Grandu u Las Vegasu. Tamo sam i upoznala svoj sredni broj tri – Benija. Samo što
nisam imala srede. Ni ja, a ni on. Bio je brojač karata. U ono vreme je govorio da
radi u prodaji, upravlja kazinom, i obožava da igra poker. Veza nam je bila burna,
ali uopšte nije bila romantična. Mislim da sam vedinu vremena bila pijana i ispod
njega, ali avaj – verovala sam da me voli. Sve vreme mi je to govorio. Dva meseca
smo pili, plivali u hotelskom bazenu i tucali se po celu nod u nekoj od soba koju
bih uspela da ižicam od prijatelja iz održavanja. Služila sam njemu i njegovim
prijateljima besplatna pida za šankom, a on mi je gotovo svake nodi davao ključ od
sobe. I dobro je išlo. Dok nije prestalo. Benija su uhvatili u brojanju karata i nestao
je. Prve godine njegovog nestanka, bila sam van sebe. A onda sam saznala da su
ga pretukli gotovo nasmrt. Proveo je neko vreme u bolnici i pobegao iz grada
ostavivši me bez reči.
Za poslednju grešku se može redi da je bila kap koja je prelila čašu. I upravo iz
tog razloga sam sigurna da su ljubav izmislili ljudi koji prave razglednice i čestitke, i
oni što pišu ljubavne romane i komedije. Ime mu je bilo Blejn, ali mogao se zvati i

5
Lucifer. Bio je slatkorečivi poslovni čovek. Taj izraz koristim u veoma širokom
smislu. Zapravo je bio zelenaš. Isti zelenaš koji je pozajmio mom tati više novca
nego što je ovaj ikad mogao da vrati. Prvo je napao mene, a onda i njega. U ono
vreme sam mislila da nam je ljubav kao iz bajke. Obedao mi je svet, a priredio mi
pakao na zemlji.
„Zato mislim da treba da prihvatiš taj posao koji ti nudi tetka i završiš s tim.“
Moja najbolja drugarica Džinel glasno je žvakala žvaku u slušalicu. Odmakla sam
telefon od uva. „To je zaista jedini način, Mija. Kako deš inače iščupati tatu iz tih
okova sa Blejnom i njegovim siledžijama?“
Ispijala sam hladnu vodu dok je kalifornijsko sunce razbijalo kapi u svetle
tačkice po valovitoj boci. „Ne znam šta da radim, Džin. Nemam toliko novca.
Nemam uopšte novca.“ Uzdahnula sam, i zazvučalo je glasno i preterano
dramatično čak i meni samoj.
„Vidi, oduvek si bila zaljubljena u ljubav…“
„Nisam više!“ Podsetila sam dugogodišnju najbolju drugaricu.
Kroz telefon sam čula zvuke Vegasa. Ljudi misle da je pustinja tiho mesto. Ne
i na Stripu u Las Vegasu. Poker aparati zveckaju i zvona zvone jednoličnim
brujanjem gde god da je čovek. Tome se zaista ne može pobedi. „Znam, znam.“
Pomerala je telefon, od čega mi je pucketalo u uvu. „Ali voliš seks, zar ne?“
„Nisam Barbi, Džin. Nije mi teško da se preračunam. Molim te, nemoj mi
postavljati glupa pitanja. Umirem ovde.“ Odnosno, ako ne smislim kako da dođem
do milion dolara, umrede mi otac.
Džinel je zaječala i naduvala balon. „Mislim, ako prihvatiš posao pratilje,
samo treba da izgledaš lepo i mnogo se tucaš, je li tako? Nisi se kresnula
mesecima. Možda de ti i prijati, ha?“
Džinel je umela i posao visokopladene prostitutke da predstavi kao posao iz
snova. „Nije ovo Zgodna žena, a ja nisam Džulija Roberts.“
Otišla sam do svog motora, marke suzuki GSXR 600, kog sam jednostavno
zvala Suzi. On je bio jedino vredno što sam posedovala. Prebacila sam nogu preko
sedišta, namestila telefon i prebacila ga na spikerfon. Razdelila sam tešku, dugu
crnu kosu na tri dela i vesto je uplela u debelu pletenicu. „Vidi, znam da mi misliš
dobro i, iskreno, ne znam šta du uraditi. Nisam kurva. Barem ne želim da budem
kurva.“ Od same pomisli na to, bujica straha mi je preplavila grudi. „Ali moram
nešto da smislim. Zaradim neku ozbiljnu lovu, i to brzo.“
„Da, razumem. Javi mi kako je prošao sastanak sa Izvrsnom pratnjom. Pozovi
me večeras ako možeš. Sranje, zakasnidu na probu, a još moram i da se obučem.“
Glas joj je postao zabrinut i zamislila sam kako trči kroz kazino i juri na posao, sa

6
mobilnim zalepljenim za uvo, uopšte ne maredi ko je gleda ili misli da je luda. Zato
je i bila tako posebna. Govorila je uvek onako kako jeste… uvek. Baš kao i ja.
Džinel je učestvovala u burlesknoj predstavi Ljupke lutke u Vegasu. Kao što i
ime predstave kaže, najbolja prijateljica mi je bila niska i ljupka, i odlično je znala
kako se najbolje mrda guzom. Muškarci iz celog sveta dolazili su da gledaju taj
razuzdani šou na Stripu. Ipak, nije zarađivala dovoljno da izvuče mog oca i mene,
mada - nisam to nikad ni tražila.
„Dobro, volim te, kučko“, rekla sam umiljato i ugurala pletenicu u okovratnik
kožne jakne tako da mi je pala između lopatica.
„Ja tebe još više, fufo.“
Okrenula sam ključ u motoru, upalila Suzi, i navukla kacigu. Ugurala sam
telefon u unutrašnji džep jakne, pritisnula pedalu za gas i pojurila ka bududnosti
koju nisam želela, ali nisam mogla ni da izbegnem.

„Mija! Lepa moja devojčice“, rekla mi je tetka kad je obavila mršave koščate ruke
oko mene, stežudi me na grudi. Bila je snažna za tako mršavu ženu. Crna kosa joj
je bila pokupljena u elegantnu francusku punđu. Na sebi je imala belu bluzu meku
kao svila, verovatno zato što i jeste bila svilena. Upasala ju je u tesnu crnu kožnu
suknju i uparila s vrtoglavo visokim potpeticama sa crvenim đonom o kom sam
mnogo čitala dok sam nasumično prelistavala poslednje izdanje Voga. Izgledala je
prelepo. I više od toga, izgledala je skupo.
„Tetka Mili, tako mi je drago što te vidim“, počela sam, kad me udutkaše dva
prsta sa dugačkim kao krv crvenim noktima.
Zacoktala je jezikom. „A-a, ovde deš me zvati gospođa Milan.“ Zakolutala sam
očima da izgleda dramatičnije. Zaškiljila je u mene. „Pre svega, lutko, nemoj
kolutati očima. To je nepristojno i ne priliči damama.“ Stegla je usne u tanku liniju.
„Drugo…“ Kružila je oko mene procenjujudi me kao umetničko delo, kip. Kao nešto
hladno i neprobojno. Možda i jesam bila takva. U ruci je držala crnu čipkanu
lepezu, koju je otvorila i zatvorila, a zatim kucnula njom preko otvorenog dlana
dok me je proučavala. „… nemoj me nikad zvati Mili. Te žene odavno nema, umrla
je kad mi je prvi muškarac kom sam verovala spržio srce i njime nahranio pse.“
Gnusna slika, ali tetka Mili je uvek bila iskrena.
„Bradu gore.“ Udarila me je ispod brade, smesta me terajudi da je podignem.
Zatim mi je uradila isto i sa nagom kožom u dnu leđa gde mi tesna majica nije
sasvim dopirala do obojenih farmerka, koje sam obožavala. Smesta sam ispravila
kičmu i izbacila grudi. Crvene usne joj se razvukoše u osmeh i ukazaše se savršeno
izbeljeni ravni zubi. Bili su najlepši koje je novac mogao da kupi i redovan trošak

7
bogatih devojaka ovde u Los Anđelesu. Ne može se čovek okrenuti, a da ne naleti
na nekoga ko odlazi kod zubara češde nego što je zdravstveno neophodno, ali tek
nešto malo ređe nego kod dermatologa na redovne injekcije botoksa. Tetka Mili je
očigledno bila redovna mušterija takvih mesta za ulepšavanje. Ipak, pošto je bila
na pragu pedesetih, definitivno je dobro izgledala.
„Pa, nema sumnje, prekrasna si. A bideš još lepša kad te obučemo u nešto
pristojno i načinimo probne snimke.“ Lice joj se iskrivilo kad je osmotrila moje
motociklističke krpice.
Odmakla sam se i naletela na kožnu fotelju. „Nisam pristala ni na šta.“
Mili je skupila oči. „Zar nisi rekla da ti treba mnogo novca, i to brzo? Nešto u
vezi sa tim da mi je šljam od zeta u bolnici? U nevolji?“ Polako je sela, prekrstila
noge, i pažljivo spustila obe ruke na bele kožne rukohvate fotelje. Tetka Mili nikad
nije volela mog oca, jer se trudio koliko je mogao kao samohrani roditelj, naročito
kad je njena sestra, moja majka, napustila svoje dve derke. Tad mi je bilo deset
godina. Medison je imala pet i, do danas, ne seda se apsolutno ničeg u vezi s
našom majkom.
Ugrizla sam se za usnu i pogledala u njene svetlozelene oči. Mnogo smo ličile.
I pored svih sitnih zahvata koje je imala, kao da sam gledala u svoj odraz za
dvadeset pet godina. Oči su joj bile iste svetlozelene boje, skoro žute, za kojima su
ljudi ludovali gotovo čitavog mog života. Zeleni ametist, govorili bi. Kao da gledate
redak zeleni dijamant. Kosa nam je bila potpuno iste crne nijanse, tako crne da
biste se, kad bi svetio palo na nju, mogli zakleti da je poput mastila.
Naslonila sam ramena na neudobnu fotelju i udahnula. „Da, tata se ovog
puta gadno uvalio s Blejnom.“ Mili je zažmurila i zavrtela glavom. Ugrizla sam se
za usnu, setivši se oca, bledog i mršavog, sa modricama koje su mu prekrivale
svaki centimetar tela dok je beživotno ležao u bolnici. „Trenutno je u komi.
Prilično gadno su ga prebili pre četiri sedmice. Još se nije probudio. Lekari misle da
je možda pretrpeo povrede mozga, ali to nedemo znati još neko vreme. Mnogo
kostiju mu je polomljeno. Čitavo telo mu je još u gipsu“, završila sam.
„Gospode bože. Divljaci“, prošaputala je i podigla ruku da zatakne pramen
kose iza uva, dutke se pribravši. To sam ved viđala. Mili je bila vrhunska
manipulatorka i umela je da obuzdava osedanja bolje od ikoga koga sam
poznavala. Žudela sam za tim darom. Bio mi je potreban.
„Da. I prošle nedelje, dok sam bdela kraj tatine postelje, došao mi je jedan
Blejnov siledžija. Rekao je da je to kraj za tatu. Ako ne dobiju novac sa kamatom,
ubide ga. Zatim de proganjati mene i Medi zbog novca. Nazvali su to dug
preživelih. Šta god to bilo. Kako god, moram nadi milion dolara, i to brzo.“

8
 Tetka Mili je stegla usne i kuckala je noktom o nokat, iznova i iznova. To
neprekidno kuckanje me je gotovo izbacilo iz takta. Kako može biti tako smirena,
tako ravnodušna? Tatin život, život moje mlađe sestre i moj visili su o koncu. Nije
je bilo briga za tatu, ali uvek je bila slaba na sestru i mene.
Uputila mi je žustar pogled, očiju živih i sjajnih od nepoznatog uzbuđenja.
„Može da se reši, za godinu dana. Misliš da de ti dati godinu dana ako budeš
upladivala rate?“ Skupila je obrve kad mi je posvetila punu pažnju.
Dlake na rukama su mi se naježile i zabacila sam ramena unazad, u znak
odbrane. Odmahnula sam glavom. „Ne znam. Sigurna sam da Blejn želi svoj novac,
i pošto smo bili u vezi pre nekog vremena, verovatno bih mogla da ga molim. To
bolesno, sadističko govno uvek je volelo da ga molim na kolenima.“
„Sačuvaj svoje seksualne vratolomije za sebe, lutko“, nestašno se osmehnula.
„Izgleda da demo smesta morati da te ubacimo u posao. Samo veliki dolarski
računi. Moramo sve da pokrenemo. Bideš mi potrebna ovde ujutru za snimanje.
Trajade ceo dan. Napravidemo fotografije, snimiti neke video-snimke, itd. Moji
momci de ih postaviti na siguran sajt ved narednog dana.“
Sve se dešavalo tako brzo. Redi može da se reši odzvanjale su mi u ušima kao
zvono spasa, kao splav na otvorenom moru okružen ajkulama, ali i dalje u
plovnom stanju.
„Ali moram li da spavam s njima? Mislim, znam da postoje različite vrste
pratnje.“ Zažmurila sam čekajudi, dok nisam osetila kako me je nešto toplo
uhvatilo za ruku. Spustila je ruke na moje.
„Lutko, ne moraš ništa što ne želiš. Ali ako želiš toliki novac, treba i o tome da
razmisliš. Moji klijenti i ja imamo nepisani dogovor, ako hodeš. Moje devojke
spavaju s njima, a oni dodaju dvadeset posto na tarifu. Tih dvadeset procenata se
ostavlja u gotovini, u koverti u devojačkoj sobi. To ne stiže do mene niti do moje
službe, pošto je prostitucija u Kaliforniji nezakonita.“ Mili je dodirnula bradu
kažiprstom. „Ali moje devojke treba da dobiju i više za sebe, zar ne?“ Namignula
je. Žalosno sam klimnula glavom, ne znajudi šta da mislim, ali svejedno
prihvatajudi.
„Nalazidu ti posao iz meseca u mesec. Samo tako deš uspeti da zaradiš
šestocifrenu svotu svakog meseca.“ Svetlozelene oči su joj sijale. Toliko da sam
gotovo verovala kako bi ovo moglo biti lako samo ako budem bila otvorenih
shvatanja. „Odletedeš tamo gde se nalazi muškarac i bideš šta god treba tog
meseca. Međutim, ja ne prodajem seks. Ako spavaš s njima, to je zato što to želiš,
mada – kad budeš videla muškarce koji su mi na listi čekanja, razmislideš dvaput o
tome hodeš li odbiti, da ne spominjem dodatne isplate.“ Nasmešila se, a zatim

9
ustala. Zaobišla je stakleni radni sto, sela, i dutke se okrenula računaru, završivši sa
mnom. Kao da sam bila prikovana za kožnu fotelju, nisam mogla da se pomerim.
Misli o tome kako du, dođavola, sve to izvesti, kovitlale su mi se kao zlobni lešinari
po glavi, napadajudi i nagrizajudi mi moralne principe jedan po jedan, kao da su
živi plen, spreman za lov.
„Uradidu to“, čula sam sebe kako šapudem.
„Naravno da hodeš.“ Pogledala je u mene preko kompjutera. Usne su joj se
izvile u iskrivljeni osmeh. „Nemaš drugu mogudnost ako želiš da spaseš oca.“

Narednog dana je sve vrvelo od aktivnosti. Osedala sam se kao Sandra Bulok u
filmu Mis tajni agent. Gurkali su me, ribali, cimali i depilirali do poslednjeg
centimetra. Osedala sam se kao ljudsko jastuče za igle i na kraju sam gotovo
izludela stilistu kog je Mili unajmila da me sredi. Njene reči, ne moje. Nisam mogla
poredi da je dokaz bio pred nama. Kad sam se pogledala u ogledalo, jedva sam
prepoznala ženu koja je zurila u mene. Duga crna kosa mi je bila sjajnija nego ikad
i padala mi je u savršenim talasima niz leđa i preko ramena. Svako mesto na
kojem mi je svetlost dodirivala kožu presijavalo se. Preplanuli ten, na kom sam
radila nedeljama na kalifornijskom suncu, sad se zlatio kao fini med, naglašavajudi
sve moje najbolje crte. Haljina koju su mi obukli bila je boje lavande, udobna i
lagana. Savršeno je prianjala na svaku oblinu i naglašenu ivicu da postigne željeni
utisak. Seksi i uglađeno. Izgledala sam kao mračni anđeo kad me je fotograf
postavio na hladnu, belu mermernu klupu. Pomerao me je na sve strane, i ubrzo
sam savladala ljupko pudenje i prazno zurenje u daljinu, lišeno emocija. Sad sam
takva morala da postanem. Neosetljiva.
Čim smo završili i ja se presvukla u svoju redovnu odedu, koja se uvek
sastojala od farmerka i tesne majice, otišla sam do Mili, ili kancelarije gospođe
Milan.
„Lutko, ovi snimci su veličanstveni! Uvek sam znala da bi bila savršen model.“
Kuckala je po računaru kad sam zaobišla sto i bacila pogled na ono što je gledala.
Sav vazduh mi je izleteo iz pluda kad sam ugledala svoju sliku.
„Neverovatno.“ Na tren sam ostala bez reči. „Ne mogu da verujem da sam to
ja.“ Vrtela sam glavom dok se jedna po jedna slika postavljala na stranici Izvrsne
pratnje. Da nisam sasvim pouzdano znala da sam to ja, ne bih nikad poverovala.
Tetka je polako razvukla usne u osmeh. „Veoma si lepa.“ Pogledala me je
pravo u oči. „Toliko ličiš na…“
„Kako god.“ Odmahnula sam glavom i naslonila se kukom na njen stakleni
sto, ne želedi da čujem kako po njenom mišljenju ličim na majku. „Šta sad?“ Pitala

10
sam, skrštajudi ruke na grudima, osedajudi čudnu želju da se zaštitim od svega što
bi sledede moglo da se desi.
Zavalila se u crnoj kožnoj fotelji, dok su joj se oči caklile. „Hodeš da vidiš svoj
prvi zadatak?“
Lagani osedaj strave uspuzao mi se uz kičmu, ali ukočila sam ramena i
pogledala je ravnodušno. „Samo napred.“
Mili se zakikotala, zatim nekoliko puta pritisnula na internet pretraživač, i
pojavila se slika najzgodnijeg muškarca kog sam u životu videla. Bio je zapanjujude
lepote, bez ijedne mane. Čak i na toj poslovnoj fotografiji, njegova
pepeljastoplava kosa, zelene oči i isklesana vilica bili su neverovatni. Kosa mu je
bila dugačka, stepenasta, i imala je onaj razbarušeni, a ipak savršeno stilizovani
izgled za kojim se trenutno ludi. Nešto tu nije štimalo. Nije mogao imati više od
trideset. Osim toga, nije bio tip frajera kome bi trebala unajmljena pratnja.
Izgledao je kao muškarac na kog su žene padale i za kojim su žudele do ludila.
„Ne shvatam. Zašto bi njemu“, pokazala sam na tog nasmešenog zgodnog
muškarca na slici, „bila potrebna pratnja?“
Tetka se naslonila, sklopila ruke u krilu i nasmešila se. „Izabrao je tebe.“
Znam da sam morala delovati zbunjeno jer je žurno nastavila: „Lično sam
poslala prvih nekoliko probnih fotografija njemu i njegovoj majci. Mnogo radim s
njegovom majkom. U svakom slučaju, pristao je da vas spojimo. Poslade auto po
tebe sutra ujutru. U blizini je, ali ipak deš morati da ostaneš kod njega naredna
dvadeset četiri dana.“
Kao da me je u glavu udarila neka zamišljena bejzbol palica, tako sam brzo
odgovorila: „Dvadeset četiri dana! Jesi li ti luda? Kako du, dodavola, prihvatati
poslove ili idi na audicije?“ Glumačka karijera mi i nije naročito išla, ali imala sam
jeftinog agenta koji mi je povremeno obezbeđivao neke poslide. A bio je tu i
restoran u kom sam radila uveče.
Pogledala me je kao da mi je izrasla još jedna glava. Stegla je usne u tanku
liniju i ružno nabrala nos. „Mija, napustideš sve poslove najmanje na godinu dana.
Sad si pladena radnica Izvrsne pratnje. Zadaci de ti trajati od jednog do dvadeset
četiri dana, u zavisnosti od potrebe klijenta. Pošto tebi treba da zaradiš gomilu
novca za kratko vreme, moradeš da prihvataš vede poslove. Posle dvadeset četiri
dana, ostade ti preostali dani u mesecu da ih provedeš kod kude, opustiš se,
oporaviš i priuštiš sebi potrebne tretmane lepote. Na kraju svakog kalendarskog
meseca dobideš novi zadatak.“
„Ne mogu da verujem!“ Ushodala sam se po kancelariji, odjednom se
osedajudi kao životinja u kavezu koja želi da se oslobodi. Upravo mi je sinulo da mi

11
je život kakvim sam do tada živela završen. Više nedu izlaziti na obične sastanke s
momcima – nije da sam ih imala u poslednje vreme. Nede više biti audicija, moja
glumačka karijera u povoju postade samo daleka uspomena, i nedu imati mnogo
vremena da se viđam sa tatom, Medi, ili Džinel.
„Veruj mi, devojčice. Ovo nije šala. Postupci tvog oca i tvog bivšeg dečka
doveli su do ovoga. Imaš srede što sam te uopšte primila. Ne budi nezahvalna. Sad
sedi i zaveži!“ Glas joj je bio potpuno lišen uobičajene topline i pretvorio se u
hladan, zvaničan ton odlučne poslovne žene.
„Oprosti.“ Pokušavala je da mi pomogne, ali sve je bilo tako… iznenada.
Neverovatno. Sela sam na fotelju ispred radnog stola i spustila glavu u šake.
Uzalud sam je vrtela, to nije promenilo ishod. Sad sam bila devojka za
iznajmljivanje. Svakog meseca bidu dodeljena drugom muškarcu, a ako spavam s
njima, zaradidu dvadeset posto više u gotovini.
Odmahnula sam glavom i nasmejala se. Kao da sam potpuno odlepila.
Zabacila sam glavu na hladnu kožu i pogledala u belu tavanicu. Trenutak kasnije,
smirila me je jeziva odlučnost. Morala sam to da uradim. Pustidu seksi frajera da
me vodi na dosadne poslovne večere i kuda god mu još padne na pamet. Nisam
morala da spavam s njima i, što je još važnije, nije dolazilo u obzir da se zaljubim. S
novim muškarcem svakog meseca nedu imati vremena da izgubim glavu kao u
prošlosti. Ko kaže da se moram odredi glumačke karijere? Ima li boljeg načina da
usavršim glumačke veštine nego da budem to što ti muškarci od mene žele? A
onda, kad istekne mesec, bidu neko drugi, a tata de mi biti bezbedan. Ako
nagovorim Blejna da prihvati mesečne rate, ovo bi moglo da uspe.
Ustala sam uz dubok uzdah i pružila tetki ruku. Osmeh joj je bio zloban, ali
ipak zavodljiv. Bila je veoma dobra u svom poslu. „U redu, gospođo Milan“,
naglasila sam njeno lažno ime tako da shvati moju posvedenost. „Izgleda da sam
tvoja nova devojka sa kalendara.“

12
 DRUGO POGLAVLJE

Veston Čarls Čening III. Zurila sam u ime pitajudi se zašto bi neko želeo da ima
rimski broj iza imena. Mogla sam se kladiti da je bio samo nadobudni bogataš čija
mamica nije želela da se sramoti zbog holivudskih kurvi koje je dovodio na
otmene događaje. Barem je u mojoj glavi to bio jedini mogudi razlog zašto bi neko
tako neopisivo zgodan morao da iznajmljuje pratnju. Prelistavajudi stranice,
konačno sam pronašla spisak pravila koji mi je gospođa Milan sinod dala da
ponesem kudi.

1. Uvek izgledaj najbolje što možeš. Nikad ne dozvoli

da te klijent vidi nespremnu. Stalno moraš biti
našminkana, sređene kose, nalakiranih noktiju i u
urednoj odedi. Klijent de ti obezbediti garderobu po
svom ukusu. Njegov lični stilista je dobio tvoje mere i
opis onoga što voliš.

Zakolutala sam očima i čežnjivo pogledala u veliku gomilu farmerka koje sam
držala u ormaru. Lični stilista? Gospode, ti ljudi stvarno imaju previše novca.
Koliko je teško odabrati sopstvenu odedu? Poslala im je moje mere? Odlično. Sad
tip zna da moram smršati nekoliko kilograma. Zahvaljujudi visini od metar i
sedamdeset tri, izgledala sam mršavija nego što sam bila, ali znala sam da tetka
više voli da joj devojke nose veličinu trideset dva. A ja sam bila zaobljena i nosila
trideset šest, a ponekad i trideset osam, da budem iskrena. To se verovatno
smatralo debelim u svetu modelinga.
Izabrao te je. Podsetila sam se dok sam punila mali ranac neophodnim
stvarima. Losion, šminka, parfem, kindl, torbica s omiljenim nakitom. Nije tu bilo
ničeg vrednog, ali bilo je moje i barem sam na neki način morala ostati svoja.
Takođe sam dohvatila potpuno novi rokovnik i pribor za pisanje. Ako de ovo ved
trajati godinu dana, mogla bih pokušati nešto iz toga i da naučim. Dođavola,
možda bih jednog dana mogla da napišem scenario i za sopstveni film.
Bacila sam torbu na mekanu fotelju u jeftino iznajmljenoj garsonjeri i
pogledala ostatak spiska.

2. Neprestano se osmehuj. Nemoj nikad izgledati

Ijutito, tužno, ili na bilo koji način osetljivo. Muškarci ne

13
 unajmljuju ženu da bi se bavili njenim emotivnim
problemima. Iznajmljuju je da to ne bi morali da rade.

Bezosedajna. To sam ved odavno rešila. Oštro sam razgovarala sama sa

sobom posle sastanka s Mili i prihvatanja posla.

3. Ne govori osim ako ti se ne obrate. Tamo si da budeš

lepa i ljupka kad zatreba. Razgovaraj o potrebama sa
klijentom pre društvenog ili poslovnog događaja, tako
da ispuniš svoj zadatak.

Šta smo mi? Budi barbika. Kapiram. To je barem lako.

4. Budi uvek na raspolaganju. Ako klijent želi da

ostaneš s njim, ostadeš. Imaj poštovanja, pazi na
ponašanje i prati klijentova uputstva. Ukoliko traži
društvo, prihvatljivo je da mu ponudiš maženje. Seks se
ne traži.

Želi da se mazim s klijentom kad on želi da tuca? Glasno sam se nasmejala.

To de biti zanimljiva promena. „Hej, frajeru, hodeš da se mazimo?“ Podrugljivo
sam se smeškala dok sam nastavljala sa čitanjem.

5. Seks sa klijentima nije uključen u ugovor. Ako odlučiš

da ponudiš seksualnu uslugu, to je tvoj izbor i 'Izvrsna
pratnja' ne preuzima za to odgovornost. Međutim,
zahtevamo od naših pratilja da koriste neku vrstu
kontracepcije koja se može dokazati po potrebi. Možda
demo zahtevati pregled krvi.

Kako su joj pala na pamet ovakva sranja? Mislim, stvarno? Koja bi želela da
zatrudni s muškarcem kog tek što je upoznala i koga ne voli? O da, bogati
muškarci, glupe žene. Koktel za propast. Pa, ja nisam od takvih žena. Čim mi tata
bude bezbedan i njegov dug otpladen, vradam se svom životu. Šta god to bilo.
Bacila sam pogled na sat i shvatila da je vreme da pođem. Iako je Mili želela
da odem njenom limuzinom, uverila sam je da du se nadi s klijentom. To je bio
jedan od mojih uslova. Ako ovaj prvi zadatak uspe, onda du biti spremnija na to da

14
me njeni klijenti biraju. Za sada sam bila vraški nepoverljiva i idi du svojim
motorom, iako sam joj obedala da du uzeti taksi. Kao da de saznati, uostalom.
Pošto sam obukla najseksepilnije crne farmerice i crnu tesnu providnu
majicu, dodala sam kratku kožnu jaknu i visoke antilop čizme. Znala sam da bi me
Mili ubila kad bi videla ovo moje izdanje, ali bilo mi je potrebno iznenađenje da
proverim tog Vestona Čarlsa Čeninga, III, pre nego što prihvatim da mu budem
pratilja naredne četiri nedelje.
Konačno je stigla poruka. Sa nepoznatog broja.

Za: Miju Sonders

Od: Nepoznatog broja
Radujem se našem susretu. Plaža Matador. Pronađi betonske stepenice do
plaže. Vidimo se uskoro.

Zagonetno. Hode da se nađemo na plaži u osam ujutru? Brzo sam dohvatila

ajfon i zatražila od Sirija1 uputstva, primedujudi da je ved sedam. Program je
prikazao plažu i pokazao da se nalazi deset kilometara severozapadno od Malibua.
Mora da je blizu njegove kude jer mi je trebalo dobrih sat vremena na motoru do
plaže od moje garsonjere u centru Los Anđelesa. Stan mi i nije bio nešto naročito,
tek nekoliko desetina kvadratnih metara prostora, gde je dušek koji sam kupila za
pedeset dolara na dvorišnoj rasprodaji služio i kao kauč i kao krevet, ali samo sam
to mogla da priuštim. Osvrdudi se po njemu, shvatila sam da sam od njega
napravila dom, koliko je god to bilo mogude. Zidovi su bili nežne bež boje, i iako je
nameštaj bio rasparen, nekako se sve uklapalo.
To je bio prvi stan koji sam mogla nazvati svojim. I morala sam da ga
napustim. Zgrabila sam bocu sa pulta i ostacima vode zalila bambus u saksiji koju
sam držala na malom kuhinjskom radnom delu. Bio je to žalostan pokušaj da
ozelenim prostor, ali ta biljka je trebalo da mi donese sredu. Nadala sam se da de
preživeti. Kad sam izašla kroz vrata, s rancem prebačenim preko ramena i kacigom
u ruci, shvatila sam koliko ta biljka i ja imamo zajedničkog. Svakako sam se nadala
da du i ja preživeti ovo odsustvo.

Razbacani šljunak i kamenje poleteli su preko zemlje kad se Suzi naglo zaustavila
da ne bih udarila o metalnu gredu što se završavala neposredno ispred kamenite
litice. Betonsko stepenište koje sam tražila po plaži bilo je jasno vidljivo s ovog
parkinga. Taj deo plaže je bio mali i delovao je zaklonjeno. Na parkingu se tog
1
Računarski program ili aplikacija koja služi kao inteligentni asistent i navigator. (Prim, prev.)

15
prohladnog ranog ponedeljka nalazio samo jedan auto. Verovatno zato što su
normalni ljudi u osam ujutru radnim danom bili na poslu. Nisam znala šta da
mislim o sastajanju ovde, ali nisam se preterano uzrujala. Pogled je bio
neverovatan, obala je oduzimala dah. Plavi talasi zapljuskivali su plažu u belim
oblacima, koji su se razbijali u ništavilo kad talasi udare o pesak. Zapravo, samo
nekoliko puta sam bila na plaži otkako sam se doselila ovamo pre šest meseci.
Vedinu vremena provela sam pokušavajudi da se probijem u svetu glume. Lokacija
mi nije bila važna. Samo sam morala da pobegnem iz pustinje. Okean me je
podsetio na sve suprotno od suve vreline Las Vegasa i takva suprotnost mi je na
neki način bila utešna.
Usamljena prilika surfovala je na vodi. Gledala sam kako savladava svaki talas
kao profesionalac, krivedi dugačku žutu dasku da se prilagodi talasima. Osmotrila
sam plažu, ali nisam primetila nikog drugog. Na parkingu nije bilo drugih vozila
osim jednog džipa i mog motora. Možda još nije stigao?
Posmatrala sam surfera još nekoliko trenutaka kako jaše talas sve do ruba
peska. Skočio je sa daske kao da ga je ona pažljivo dovezla do obale. Mora da ved
dugo surfuje sa takvom ravnotežom i snagom. Možda čak i podučava ovde na
plaži, iako nisam videla nikakvu zgradu na tom golom tlu. Muškarac je rastresao
kosu i otkačio uzicu koja mu je vezivala dasku za članak. Nisam mu mogla
razaznati crte lica iz daljine. Kao u usporenom filmu, surfer je pogledao u mom
pravcu. Nije me mogao videti jer sam još imala kacigu na glavi. Podigla sam vizir
da bolje vidim i gledala kako otkopčava ronilačko odelo i otkriva ogromnu masu
mokrih, snažnih, preplanulih mišida. Izvukao je ruku po ruku i pustio da mu odelo
visi sa struka dok je jednom rukom podizao dasku i lagano potrčao plažom.
Potpuno opčinjena, gledala sam kako mu se telo krede preko tla. Bio je pravi
praznik za oči. Dao je sasvim novo značenje izrazu poslastica za oči. Nastavio je da
se približava i sve bolje sam videla svaki kvadratni centimetar mišida i zategnutih
trbušnjaka. Seksi koža koja se spuštala u predivno V bila je istačkana mešavinom
peska i vode iz okeana. Slana od okeana s primesom njegovog prirodnog ukusa.
Toplina mi se razlila telom dok se on trkom peo stepenicama. U ušima mi je
zabubnjalo i činilo mi se kao da okean drhtavo urliče ispod moje kacige. Kao kad
su svi prozori automobila zatvoreni i neko otvori jedan. Smesta vas preplavi taj
izvitoperen zvuk koji vam prođe kroz uši kao neka materija, udarajudi o bubne
opne.
Polako sam skinula kacigu, zabacila vrat rastresajudi kosu oslobođenu čvrstih
stega. Duboko sam udahnula kad se muškarac kog sam čekala zaustavio na vrhu
stepenica i zagledao se u mene. Pogled mu je bio… prodoran, požudan. Krupne

16
kapi vode pale su mu sa kose na široka ramena i niz grudi koje kao da su isklesali
sami bogovi.
Odmerio me je od čizama, preko nogu, do grudi pre nego što me je pogledao
u oči. „Prijatno neočekivano“, nacerio se.
„Da, neočekivano.“ Prešla sam jezikom preko odjednom suvih usana i ugrizla
se za donju. Elegantno se kretao dok je prilazio sivom džipu rangleru. Nije to bio
skup auto, iako je izgledao dovoljno dobro. Nije imao krov, pa je zato,
pretpostavljala sam, vlasnik s lakodom mogao da ubaci pozadi ogromnu dasku za
surfovanje. Jesu li te stvarčice lagane? Mislila sam da nisu, ali u njegovim rukama
daska je izgledala laka kao pero. Mišidi na rukama su mu se zatezali i napinjali dok
je nameštao dasku, od čega su mi pore zatreperile od uzbuđenja.
„Ti si Mija?“, pitao je kad sam sišla s motora i prišla, smišljeno njišudi
kukovima. Oči su mu zasijale od zadovoljstva dok mi je milovao telo pogledom.
„Ja sam. A ti si Veston Čarls Čening III?“ Podigla sam tri prsta i spustila ruku
na bok.
Zakikotao se i naslonio se na džip, prikazujudi mi svoje gole grudi.
Prokletstvo, bio je prelep. Zelene oči su mu bile tamne kad su se srele s mojima.
„Tredi“, oponašao je moj pokret. „Prijatelji me zovu Ves“, rekao je opušteno.
„Jesam li ti ja prijateljica?“ upitala sam izveštačeno.
„Čovek sme da se nada, gospođice Mija.“ Namignuo je, okrenuo se i počeo
da pretura po prtljažniku džipa. Izvukao je belu majicu i brzo je prevukao preko
glave prekrivajudi prekrasno telo. Umalo da mu zahvalim zbog tog odvlačenja
pažnje. Glupa barbika se smesta povukla i ponovo se pojavila pametna Mija.
„Spremna si da pođemo?“
„Tvoja lova, kaži gde i kad“, ponudila sam.
Oblizao je usne, ponovo me odmerio, nasmešio se i zavrteo glavom.
„Ponudio bih ti prevoz, ali izgleda da ga ved imaš.“
„Tako je. Pratidu te.“

***

Dok smo stigli do njegove kude u Malibuu, obuzdala sam svoj libido, mada mi
verovatno ne bi trebalo mnogo da se ponovo usplahirim. Kapija se otvorila i pošla
sam za njim kratkim vijugavim prilazom, dok se nije zaustavio ispred građevine
koja je ličila na kudu u planini. Nije bila baš drvena koliba, ali bila je sagrađena od
ogromnog kamenja u kombinaciji sa drvetom. Sa svih strana ju je okruživalo bujno
zelenilo, pa je izgledala kao da se ugnezdila u neko tajnovito baštensko skrovište.

17
 Skinula sam kacigu i ponela ranac kad sam pošla za njim kamenim
stepenicama. Vrata nisu bila ni zaključana kad ih je otvorio. Pretpostavljam da,
kad živite u Malibuu i imate visoke kapije sa ogradom oko imanja, ne morate
mnogo da brinete za bezbednost. Možda je negde imao i obezbeđenje.
Ušli smo u ogromnu duboku prostoriju s tamnim drvenim gredama koje su se
spajale na sredini. Podovi su bili od bogatog trešnjevog drveta preko celog
veličanstvenog prostora. Mali tepisi u tamnim rustičnim bojama bili su raštrkani
po podu ispred tamnocrvenih plišanih kaučeva, koji su izgledali tako mekano da
čovek poželi da potrči i skoči na njih. Soba je bila svetla i prozračna, s prozorima
na sve strane. Deo za zabavu je bio ogroman i zauzimao je čitav zid od petnaest
metara. Na svim policama i zidnim udubljenjima nalazile su se knjige i širok izbor
DVD-ova. Tapiserije živih boja prekrivale su zidove. Biljke i umetnička dela nalazili
su se svuda gde je pogled dopirao. To nikako nisam očekivala od muškarca u
kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Napomenula sam sebi da ga za to kasnije
pitam, kao i čime se bavi u životu. Mora se biti prilično pametna ili neizmerno
bogata osoba da bi se posedovala takva lepota.
„Ovo mesto je neverovatno“, rekla sam i prišla otvorenim duplim vratima i
izašla na drveni balkon s ogradom od kovanog gvožđa. Pogled se pružao na
valovita brda i otvorene vidike koji kao da su se pružali beskrajno u daljinu. Živedi
u centru Los Anđelesa, nisam imala mnogo prilike da uživam u Južnoj Kaliforniji,
kao na primer u ovom pogledu.
Ves se nasmešio i uhvatio me za ruku. Njegova je bila topla i meka. Prijatna.
„Dođi ovamo. Pokazadu ti šta me je privuklo ovom mestu.“ Povukao me je da
pođem balkonom na drugu stranu tog velikog doma.
Prizor mi je oduzeo dah kad smo konačno stigli na drugu stranu te terase što
se prostirala ukrug. „O, bože“, prošaputala sam potpuno zadivljena. Čvršde mi je
stegao ruku i, pozadi u vratu, kao da sam doživela blagi strujni udar. Ispred mene
se pružao nepregledan pogled na Tihi okean. Pružao se čitavom polovinom kude.
Ves se nagnuo bliže meni i šapnuo mi u uvo dok je pokazivao ka peščanoj obali
okruženoj stenama.
„To je plaža Matador“, izgovorio je dovoljno blizu da osetim kako mi njegov
dah ljubi kožu obraza. Gotovo sam mogla videti mesto gde je surfovao odavde.
„To je…“ Ostala sam bez reči.
„Neverovatno. Znam“, dovršio je, ali ne podrugljivo. Ne, činilo se da upija
pogled s divljenjem, što me je iznenadilo. Čovek koji živi ovde, vidi ovo svaki dan i
još je opčinjen darom ispred sebe. Shvatila sam da sam možda pogrešila što sam
ga smatrala mladim, uobraženim bogatim klincem. U očima mu se videlo nešto

18
starije, što je daleko premašivalo njegove godine. Uhvatio me je za ruku i povukao
me prema kudi. „Hajdemo da ti pokažem tvoju sobu.“
Išla sam za njim kroz kudu od nekoliko hiljada kvadratnih metara. Proletale su
soba za sobom pre nego što sam i stigla da ih pogledam. Činilo mi se čudnim što
me je i dalje držao za ruku, ali nisam rekla ništa iz straha da de prestati. Bilo je
prijatno osedati njegovu toplu, veliku ruku u svojoj. Osedala sam se bezbedno i
zaštideno, onako kako ved godinama nisam.
Ves me je poveo do duplih vrata. Konačno mi je pustio ruku i otvorio obe
strane vrata odjednom. „Ovo de ti biti dom naredna dvadeset četiri dana“,
nasmešio se kad sam ušla.
Soba je bila potpuno bela. Kompletno. Nameštaj, posteljina, pa čak i
umetnička dela bili su u raznim nijansama bele s najbleđim nagoveštajima boja.
Dramatična suprotnost raskošnim tamnim bojama dnevne sobe. Nesvesno sam se
namrštila.
„Ne sviđa ti se?“ Ruke su mu pale pored bokova. Pomerio se i otvorio i druga
dupla vrata. Unutra je bilo dovoljno odede da čoveku presedne, u svim mogudim
bojama, šarama i od svih mogudih tkanina. E, to je ved bilo bolje. Mogla sam da se
uselim u garderober. Svakako je izgledao dovoljno veliki. Prešla sam prstima preko
okačene odede, sa koje su još visile etikete.
„Prelepo je, hvala. Pa, što mi ne kažeš nešto malo o tome zašto sam ovde“,
pitala sam kad sam izašla iz garderobera i sela na krevet. Ves je bio visok, krupan
muškarac, ali ne gojazan. Imao je više od metar osamdeset i bio je u dobroj formi.
Imao je telo snažnog plivača koji je definitivno provodio mnogo vremena u
teretani.
Udahnuo je i podigao ruku do brade, spuštajudi lakat na rukohvat fotelje.
„Moja majka“, odgovorio je, kao da to objašnjava sve tajne univerzuma. Podigla
sam obrvu, a on je zavrteo glavom. „Moram zbog posla lično da prisustvujem
nekim događajima u narednih nekoliko sedmica. U pratnji žene modi du da se
odbranim od devojaka iz visokog društva i sponzoruša koje se često utrkuju za
moju pažnju, i sprečavaju me da sklapam potrebne poslovne veze.“
„Znači, treba ti neko da te brani od lešinara?“ Zakikotala sam se, prekrstila
noge, zatim skinula jednu duboku čizmu, ispružila drugu nogu i ponovila postupak.
Klimnuo je glavom, a onda se ushideno zagledao dok sam pružala i skupljala nožne
prste u čarapama. Spustila sam pogled i shvatila zašto je rukom prekrio usta,
krišom pokušavajudi da suzbije smeh.
Ispod čizama sam imala božične čarape. Zeleno-crvene prugaste dokolenice
pokazivale su da sam upravo izvršila modno samoubistvo. Da ne spominjem da

19
sam obuvanjem tih groznih čarapa sasvim sigurno prekršila pravila pratnje Miline
agencije. Ugrizla sam se za usnu i krišom pogledala u Vesa, ali on se i dalje
prepredeno osmehivao.
Prevrnula sam očima i dunula: „Spremala sam se u mraku.“
„Očigledno“, nasmejao se. „Meni je baš slatko.“
„Slatko? Ništa gore od toga.“ Pogledala sam ga skupljenih očiju. „Misliš da
sam slatka? Pa, nema povradaja novca, frajeru. Sam si rekao, ovde sam dvadeset
četiri dana. Nema odustajanja!“ Ustala sam i spustila ruke na kukove.
Naslonio se na leđa i prekrstio bose noge u člancima. O, nisam mu ranije
primetila stopala. Bila su dugačka, uzana i savršeno sređena. Sidušni tragovi peska
na vrhu gornjeg luka stopala. Onaj libido koji sam obuzdavala i potisnula u duboku
rupu sad je izvirio i posvetio punu pažnju sitnim pojedinostima na muškarcu
ispred mene. Nije bilo pošteno. Čak i stopala su mu bila seksi.
„Opusti se, gospođice Mija. Rekao sam da su ti čarape slatke, a ne ti. Ti si
verovatno jedna od najlepših žena koje sam ikad imao zadovoljstvo da vidim.
Jedva čekam da te vidim golu.“ Usne su mu se izvile u zavodljiv osmeh, a oči su mu
tinjale.
Polako sam udahnula i gledala kad je ustao. Nijedno nije skrenulo pogled i
činilo se da su prošli minuti doksmo temeljno proučavali jedno drugo. „Uh, pa
drago mi je što misliš da sam dovoljno lepa da budem tu. Kao što sam rekla, dobio
si me na mesec dana i… čekaj…“ Upravo mi je doprlo do mozga nešto što je rekao.
„Izvini? Jedva čekaš da me vidiš golu?“ Reči su mi zbrkano sišle s usana. „To nije
uključeno u ugovor…“
„O, veoma sam svestan onoga šta piše u ugovoru“ rekao je kad mi je prišao,
obuhvatio me oko struka i privukao sebi. Ostala sam bez daha na čvrstu, ogromnu
erekciju pritisnutu uz moj stomak. Pogledom mi je proučavao lice i nagnuo se
bliže, tako blizu da sam mu osedala dah na vrelim usnama. „Ako te skinem, to
nede biti zato što ti pladam za to.“ Usnama mi je dodirnuo kožu odmah iza uva,
gde je spustio nežan poljubac, lagan kao šapat. Ostala sam savršeno mirna dok mi
je zadovoljstvo strujalo kroz svaki ud, svaki napeti živac, čekajudi na njegov slededi
dodir. Grubom čekinjastom bradom prešao je preko moje glatke, od čega su mi
žmarci prošli niz kičmu i između butina me je zapljusnuo talas vreline. „Skinudeš
odedu kad budeš bila spremna. Nedu čak morati ni da tražim“, šapnuo je pre nego
što mi je spustio mali poljubac na sam rub usana.
Odmakao se, a u zelenim očima mu se kovitlala obuzdavana požuda. „Imam
nekog posla u kancelariji. Slobodno razgledaj, sunčaj se, idi na bazen. Treba da
budeš spremna i u koktel haljini tačno u pet. Idemo na poslovnu večeru“, i pošto

20
me je još jednom stegao za bok, okrenuo se i izašao. Koža na kuku je još osedala
avetinjski osedaj njegovog dodira.
„Prokletstvo“, rekla sam, ošamudena nakon što sam toliko dugo zadržavala
dah. Jednom kad su mu usne dodirnule kožu iza mog uva, izgubila sam sposobnost
da dišem. „Ovaj de biti nevolja.“

21
 TREĆE POGLAVLJE

Bazen je bio zagrejan i osvežavajudi. Iskoristila sam vreme da poradim na tenu i

malo vežbam plivajudi u bazenu. Veston, ili Ves, kako voli da ga zovu, nije se
pojavljivao. Zamišljala sam ga iza mnogih zatvorenih vrata pored kojih sam
prolazila na putu do terase.
Dok sam se sušila, sitna, mada prilidno zaobljena žena, odevena u platnene
pantalone i džemper sa poslužavnikom u rukama, izašla je na terasu. Smesta sam
posegla za peškirom koji nije bio tu i pogledala sam oko sebe. Široko mi se
osmehnula i otišla do korpe u uglu pored vrata, podigla poklopac i izvukla
ogroman šareni peškir za plažu. „Izvoli, ljubavi“, izgovorila je s britanskim
naglaskom pružajudi mi ga. Proseda kosa i nežne smeđe oči podsetile su me na
stariju Meri Popins.
„Zdravo, ja sam Mija.“ Potpuno sam obavila peškir oko tela, skrivajudi
minijaturni crveni bikini koji sam pronašla u ormaru. Bilo je i nekoliko drugih, ali
svi su bili sidušni, pa sam izabrala jedan nasumično.
Meri Popins se nasmešila i pružila mi malu ruku. „Gospođa Kroft. Održavam
kudu, pripremam gospodinu Čeningu obroke, spremam, i još mnogo toga.“
Klimnula sam glavom i iscedila višak vode iz kose, a zatim sam je skupila u konjski
rep. „Želela sam da vam donesem malo čorbe, predstavim se i kažem da me, ako
vam nešto treba, možete pozvati tako što dete pritisnuti dugme za pomod na
interfonu u svakoj sobi.“ Pokazala je na ploču s dugmidima na spoljnjem zidu.
„Pripremidu vam dnevni raspored aktivnosti, vaš i gospodina Čeninga, tako da
budete pripremljeni. Šta kažete da vam ga gurnem ispod vrata ujutru?“
Slegnula sam ramenima. Kao i ona, i ja sam bila unajmljena radna snaga,
samo što sam ja morala da izgledam lepo i plašim bogate devojke. Svako mora da
nosi svoj krst. „Kako god mislite da je najbolje. Sa mnom je lako.“
Gospođa Kroft me je odmerila od glave do pete i nakrivila glavu. Podrugljiv
osmeh joj je ukrasio usne. „Imam utisak da je sve samo ne lako s tobom, mače“,
namignula je. „Ovo bi trebalo da bude zanimljivo“, rekla je neodređeno pre nego
što se okrenula i ušla u kudu.
Šta god to značilo. Dok sam ponovo pogledom upijala predivan pejzaž,
pomislila sam: Ovo de biti laka lova. Zgodan frajer, nedu se zaljubiti u njega,
ubistvena gajba s pogledom i nove odede preko glave. Dosad mi je izgledalo kao
sjajna tezga. Kroz otvorena vrata terase ugledala sam sat koji je visio iznad

22
pednice u kuhinji i primetila da mi je ostalo sat i po pre nego što zgodnom
bogatom surferu zatreba njegova nova pratilja za prvi dan na poslu.
Odlučila sam posle svega ovoga da du ga izuti iz čarapa, pa čak i ako mu nisu
božične crveno-zelene.

Gospodin Čening se pojavio na mojim vratima uz žustro kucanje, a onda je ušetao

i ne sačekavši poziv. Napomenula sam sebi: Ne oblači se na otvorenom, ili deš
gospodaru imanja prirediti striptiz. Mada mi je nešto govorilo da mu ne bi ni
najmanje smetalo ako je način na koji me je odmerio od glave do pete – ne
jednom, nego dvaput – bio neki pokazatelj. Ni prizor na toj strani prostorije nije
bio loš. On je bio prekrasan u lepo skrojenom crnom odelu. Na sebi je imao čistu
belu košulju s raskopčanim okovratnikom koji je pokazivao seksepilno muško grlo.
Držao je tri kravate dok je upijao pogledom moju odedu.
Obukla sam tamnoljubičastu koktel haljinu. Imala je perle na tkanini koja mi
se od vrata spuštala u dve široke trake preko grudi ostavljajudi sredinu
maksimalno otvorenu, pa je zatim prelazila preko rebara, ponovo ukrašena
draguljima, ostavljajudi zavodljive izreze sa strane na struku. Nisam nikad nosila
ništa tako seksi, otmeno ili skupo. Osedala sam se kao Elizabet Tejlor u nekoj
reklami za dijamante. Ostatak haljine padao je u obliku slova A skromno do
kolena. Iako sam spadala u prsate devojke – ispod ove haljine nije se nosio
grudnjak zbog golih leđa – unutrašnji kroj je lepo pridržavao moje devojčice.
Izgledala sam i, još bolje, osedala sam se predivno prvi put posle mnogo vremena.
„Opa“, izgovorio je Ves s izrazom divljenja na svom lepom čvrstom licu.
Pružio je tri kravate. „Koju?“, izustio je pre nego što je pročistio grlo. Nasmešila
sam se, uživajudi u svakom trenutku što sam ga tako iznenadila. Možda sam opaka
motociklistkinja, ali znala sam da izgledam odlično kad se doteram.
Kravate su bile lepe i jedna se bolje slagala uz moju haljinu od ostalih, ali
umesto da ih preuzmem od njega, spustila sam mu obe ruke na okovratnik,
izvukla ga i namestila preko revera sakoa. „Sviđa mi se bez kravate. Izgledaš
seksi.“ Nije bilo razloga da ne budem iskrena. Zaista je izgledao seksi.
Usne su mu se izvile u nepodnošljivo privlačan osmeh i ugrizla sam se za
usnu, osedajudi kako mi čipka na gadicama vlazi. Sranje, ako ne prestane,
zaskočidu ga. Kao što me je Džinel tako grubo podsetila tog jutra, prošli su meseci
otkako sam osetila dodir muškarca. I iskreno, činilo mi se kao da je prošla i godina.
Imala sam muškarce posle Blejna i provela sam godinu dana govoredi sebi kako
mogu živeti životom kaluđerice dok god imam vibrator i mnogo keksa pri ruci.

23
Suočena s ovim muškarcem ispred sebe, nisam bila tako sigurna da bi mi celibat
bio pametna odluka. Sad sam bila spremna da osvojim zgodnog surfera.
„Majci se to nede dopasti“, šapnuo je pre nego što me je uhvatio za zglob i
privukao sebi. Klatila sam se na neopisivo visokim potpeticama koje mi je kupila
njegova lična asistentkinja i naletela sam na njega – prsa na prsa. Ruke su mi se
spustile na čvrst zid mišida koje sam osedala kroz sako i košulju.
Pogledao me je u oči kad sam ih podigla. „Uvek radiš ono što ti mama kaže?“,
izazivala sam ga.
Nasmejao se i oči su mu dobile predivnu boju deteline. Shvatila sam da bih
mogla zuriti u njih danima, bez prestanka, i osedala sam se kao da sam osvojila
premiju. „Ne, ali ovo je majčin događaj. Volim da budem dobar dečko kad treba.“
Nagnuo se bliže i omirisao mi vrat. „Gospode, mirišeš kao sunce i svež letnji
povetarac“, rekao je, prelazedi mi usnama preko brade. Drhtaji uzbuđenja prošli
su kroz mene od korena kose, pa sve do tabana. „I izgledaš više nego prelepo.“
Ponovo me je poljubio u ugao usana. Bez punog kontakta. Umalo da zaječim, ali
shvatila sam da mu je to bio deo igre, i dobro mu je išlo. Očigledno je uživao u
umetnosti zavođenja. Tog trenutka bila sam apsolutno za to.
„Bolje da pođemo“, upozorila sam ga.
Nasmešio se i povukao me za ruku dok se okretao i izvodio me iz sobe. Jedva
sam stigla da zgrabim odgovarajudu torbicu u kojoj su mi bili telefon, ruž za usne i
lična karta. Kad smo stigli do vrata, tamo je stajala gospođa Kroft. Držala je pregršt
maramica za džep sakoa, odabrala je prikladnu i razmetljivo mu je ugurala u gornji
džep.
„Eto“, rukama mu je zagladila sako. „Izgledaš savršeno, sinko.“ Oči su joj bile
vesele i sjajne kao da priprema rođenog sina za matursko veče. Čudno. Nisam
ništa spominjala. Prepustio je kravate njenim sposobnim rukama.
„Hvala, Džudi.“ Sagnuo se i poljubio je u naborani obraz. Pogledao je u mene,
ponovo me odmerio i okrenuo se svojoj služavki, odnosno kuvarici ili domadici.
Nisam bila sasvim sigurna šta je bila. „Haljina je savršena.“ Zahvalio joj je i poveo
me ka limuzini koja nas je čekala ispred.
Džudi je kupila odedu? Kad sam ugledala limuzinu, mozak mi je stao. Bila je
dugačka, najduža koju sam u životu videla. Nisam nikad bila u limuzini, ali kad smo
se približili, Ves je nakrivio glavu u stranu i pogledao me neobično se osmehujudi.
„Jesi li se ikad vozila u limuzini?“, pitao je, očito se zabavljajudi.
Ispravila sam ramena i prišla kao da sam u njoj bila milion puta. „Naravno.“
Povukla sam vrata da ih otvorim. Rukom je prekrio usta, uhvativši se za lakat, i
nasmejao se. Narogušila sam se, očigledno ne shvatajudi šalu.

24
 „Pa zašto onda pokušavaš da uđeš na suvozačevo mesto?“ Pokazao je na
vrata koja sam držala otvorena. Pogledala sam unutra i ugledala volan. Kad sam se
uspravila, ugledala sam gospodina, rekla bih u crnoj vozačkoj uniformi, kako
pridržava zadnja vrata.
„Znala sam to. Samo sam htela da pitam vozača kuda idemo.“ Odšetala sam
do vrata, dok su mi obrazi goreli.
„Naravno.“ Spustio mi je ruku na donji deo leđa i uveo me unutra uz smeh.
Kad smo se smestili, ponudio mi je čašu šampanjca, koju sam spremno
prihvatila.
„Hvala.“
Nasmešio se i nasuo jednu i sebi. Kucnuli smo se čašama. „Čemu
nazdravljamo?“, pitala sam.
„Šta kažeš na to da budemo prijatelji?“ Nacerio se i spustio mi toplu ruku na
butinu, mnogo više nego što bi to učinio prijatelj. Prijalo mi je tako. „Dobri
prijatelji.“ Pogled mu je pao na moja usta kad sam se ugrizla za donju usnu.
„Prijatelji s povlasticama?“ pitala sam, dižudi obrvu radi uverljivosti, i
prekrstila sam noge. Ruka mu se pela dalje sve dok nije prešla preko moje gole
butine.
Gledao me je pravo u oči i osetila sam se toplo, zapravo vrelo pod njegovim
zažarenim pogledom. „Bože, nadam se“, šapnuo je i nagnuo se bliže.
Da mu osujetim planove i sačuvam zdrav razum, smesta sam podigla čašu sa
šampanjcem, prinela je usnama i otpila veliki gutljaj penušavog napitka.
Ves se spustio unazad i zastenjao, nameštajudi prepone – nimalo prefinjeno.
Zakikotala sam se, a on me je prostrelio pogledom, ali na kraju je samo zavrteo
glavom i nasmešio se. Da, uživadu u ovoj igri mačke miša. Iako tog trenutka nisam
bila sigurna ko je mačka, a ko miš. Na kraju, previše sam se zabavljala da bi me
bilo briga.
Stigli smo do raskošnog imanja u Malibu Hilsu nedaleko od Vesove kude. Dok
smo se peli stepenicama, kroz prozore sam videla ljude kako se kredu. Svi su bili
elegantno obučeni i držali su čaše s pidem. Vedina prisutnih žena bila je mojih
godina, što mi je bilo čudno, pošto muškarci nisu.
„Čime se inače baviš?“, prošaputala sam dok me je vodio do bara. Shvatila
sam, kad smo ušli, da znam vrlo malo o svojoj ulozi, osim što treba da držim
holivudske drolje na odstojanju.
„Pišem scenarije“, rekao je opušteno dok smo čekali da nam priđe barmen.
Bilo mi je neobično da vidim pravi šank u nečijoj kudi, ali prostorija je bila
ogromna, veličine balske dvorane, pa u tom slučaju možda i nije bilo tako čudno.

25
Lusteri su gusto visili s tavanice i stakleni zid je vodio ka otvorenom prostoru sa
pogledom na okean baš kao i u Vesovoj kudi, samo u mnogo vedoj meri. Ova
osoba je bila prebogata. Za razliku od Vesa, koji je bio samo vrlo bogat.
Pružio mi je čašu šampanjca. „Za predstave?“ pitala sam dok sam osmatrala
prostor. Smesta sam ugledala grupicu sređenih devojaka, spremnih da zauzmu
ugao. Bile su fokusirane na Vesa i u očima su im požudno sevale oznake za dolar.
„Više za filmove.“
„Ha. Znam li neki?“ okrenula sam se ka njemu i on se nasmešio.
„Verovatno“, zacerekao se i otpio tečnost boje dilibara u koktel čaši. Mogla
sam na kilometar da namirišem viski i to mi nije budilo drage uspomene.
Narogušila sam se i okrenula lešinarkama.
Ves mi je spustio ruku na golo rame, skupljenih očiju i nesigurno. „Šta se
desilo?“
Duboko sam udahnula i suzbila nezadovoljstvo zbog oca i njegove sklonosti
ka pidu i kocki, koja me je pre svega i uvalila u ovu zbrku. Odmahnula sam glavom.
„Ništa.“
Podigao mi je bradu i zagledao mi se u oči. „Nije ništa. Nedu te pitati
ponovo“, upozorio me je.
Nehajno sam slegnula ramenima. „Mrzim miris viskija; ništa bitno.“ Izvila sam
se i oslobodila njegovog stiska. Spustio je pide i pozvao rukom barmena.
„Predomislio sam se. Džin-tonik“, zatražio je i čovek je klimnuo glavom.
„Nisi morao to da radiš“, počela sam, ali presekao me je tako što je podigao
ruku do mog obraza. Uhvatio ga je i nežno mi prešao palcem preko donje usne.
Zadržao je prst na usni i poželela sam da ga dodirnem jezikom i osetim mu
ukus. Mada, nisam, plašedi se šta bi pomislio ili uradio.
„Želeo sam. Hajde sad da te upoznam s majkom.“
Uz ogroman napor pošla sam za njim, iako sam samo želela da izjurim kroz ta
dupla vrata do plaže, dok ne stignem do okeana, gde bih odmah zaronila. Šta sam
dođavola radila na toj otmenoj zabavi, podruku s muškarcem koji piše scenarije za
filmove i ima više novca nego što du ja u životu videti? Bila sam derka kockara iz
Las Vegasa koju je majka ostavila još kao malu, radila sama uglavnom kao
konobarica, i tek odnedavno sam pokušavala da se probijem kao glumica.
Ves me je vodio kroz gužvu. Delidi razgovora o egzotičnim odmorima,
najnovijem akcionom filmu, o tome ko je ko u Holivudu i koja velika korporacija
šta radi dopirali su mi do mozga kako smo prolazili pored koje grupe. Muškarci su
me s odobravanjem odmeravali, a njihove žene – i ne baš. Napudene usne i

26
anoreksija bili su očigledno najnoviji trendovi, koje nisam pratila, a u ovoj haljini,
ništa nije preostajalo za maštanje.
Probili smo se kroz gužvu do zadnjeg dela prostorije, gde su se nalazile stolice
s visokim naslonima i police za knjige. Starija žena, možda u pedesetim, stajala je
pored čoveka na kog je Ves neverovatno ličio. I taj muškarac je bio visok i
plavokos, samo što je taj uvaženi gospodin u tamnosivom odelu koje se slagalo sa
ženinom svetloružičastom haljinom bio građen kao ragbi igrač, za razliku od Vesa,
koji je bio vitkiji poput plivača ili surfera.
„Majko, oče“, Ves je prišao paru. Starija žena je imala svetlo-plavu kosu,
gotovo belu, i zapanjujude plave oči. Usne su joj bile pune kao i sinovljeve i
namazane svetloljubičastim ružem koji joj je lepo pristajao uz boju kože. Kosa joj
je bila pokupljena u strogu francusku punđu i biseri su joj visili sa vrata i iz ušiju.
Izgled joj je bio klasična elegancija.
Stariji Čening je potapšao sina po leđima. „Sine“, rekao je s primesom
ponosa. Majka ga je odmah ovlaš poljubila u oba obraza, što bi inače izgledalo
stvarno izveštačeno, ali onda ih je obuhvatila obema rukama i toplo mu se
osmehnula.
„Vidim da si se odlučio za moj izbor“, čula sam je kako šapude i okrede se ka
meni. Napetost koju sam osedala pre susreta s Vesom se vratila – još jača. Majka
me je odabrala? Mislim, znala sam da su ona i tetka Mili poznanice, ali malo je
čudno da majka bira sinu pratilju. Od toga sam se naježila.
Ves se okrenuo prema meni i spustio mi ruku na leda. Od dodira kože o kožu
prošli su me žmarci. Zaboravila sam da je haljina potpuno otvorena na leđima
osim ukrštenih tračica s perlicama na lopaticama. Ostatak je bio potpuno otvoren
sve do struka. Ispod ruke je ostavljao užarene tragove tamo gde mi je vrhovima
prstiju pravio male krugove. Zadrhtala sam i prišla mu bliže a da me nije čak ni
zamolio.
„Majko, oče, ovo je Mija Sonders, moja pratilja“, osmehnuo se i pružila sam
im ruku. „Mija, ovo je Veston Čening II, i moja majka Kler.“
„Drago mi je što sam vas upoznala, gospodine i gospođo Čening.“
Vesova majka je skrstila ruke na grudima i stavila ruku na obraz. Tako je
ljupko porumenela i široko se osmehivala da mi se činilo kako se u sebi smeje
nekoj privatnoj šali. Naslonila se na muža. „Zar nije zanosna?“ Namignula mi je i
zavrtela glavom.
„Uh, hvala?“, izgovorila sam oprezno i otac se nasmejao.
„Drago mi je što sam vas upoznao gospođice Sonders.“
„O, zovite me Mija.“ Zabacio je glavu.

27
 Očigledno, razgovor je bio završen jer se okrenuo i uhvatio Vesa za ruku. „A
sad, sine, ispričaj mi o svom najnovijem projektu. Čujem da hode da ti ponude tri
posto od budžeta. Tebi bi to donelo samo tri miliona, dok bi oni zaradili nekoliko
stotina na tvojoj poslednjoj seriji, Časti. Moraš povedati zahteve“, gr meo je
promuklo.
Serija Čast. Veston Čening III napisao je jebenu seriju Čast! Grom i pakao!
Filmovi su mu najvedi hitovi – ogromni – još od prvog, Džeramajina čast, snimljena
pre tri godine. Izlazio je jedan po jedan nastavak svake godine. Njegov maštoviti
način da poveže vojnika u potrazi za ljubavlju svog života s obiljem krvi, nasilja,
eksplozija, patriotizma, i neke opako seksi ljubavne scene izrodio je epske filmove
koji obaraju rekorde na bioskopskim blagajnama.
„… dade mi deset procenata od ukupne zarade i mogudnost da režiram“, kroz
izmaglicu je do mene dopro Vesov duboki glas. Baš kad sam došla sebi nakon što
sam shvatila da me je na mesec dana iznajmila filmska veličina, dve žene su prišle
Vesu s leđa.
Dve lešinarke su ga strpljivo čekale da ih primeti. Jedna je uvrtala uvojak
plave kose i na sebi je imala odvratnu zlatnu haljinu bez bretela s plastičnim
sisama podignutim do krajnje granice.
Odmerila sam je i naježila se. Bila je tako žgoljava, videlo joj se svako rebro.
Smeđokosa pored nje nije bila nimalo bolja. Lažne sise – jedna je zapravo izgledala
veda od druge – jer sam mogla da vidim gotovo svaki centimetar kroz tanku
tkaninu slepljene haljine. Bradavice su joj se ukrutile i poželela sam da joj kažem
kako treba da im protrlja vrhove i zagreje ih pre nego što se osramoti, ali nešto mi
je govorilo da ih je upravo takve želela.
Vreme je za akciju. Morala sam da zaradim tih stotinu hiljada dolara. Sama
pomisao da de toliko novca otidi Blejnu svakog meseca izluđivala me je. Čim mi se
otac oporavi, ima da ga premlatim što nas je ponovo uvalio u takvu nevolju!
„Hej, dušo, mislim da su neki ljudi tamo“, pokazala sam neodređeno na
drugu stranu prostorije, ali očima sam mu dala znak da pogleda iza sebe. Ves je
uhvatio moj nimalo prikriveni pokret očima i pogledao preko ramena. Fufica jedan
i fufica dva odmah su izbacile lažne sise u znak pozdrava, a zatim napudile debele,
napumpane usne.
Ves me je samo obgrlio oko struka. „Samo pazi na mene, hvala.“ Nosem mi je
pomazio obraz i nasmešila sam se.
„Težak posao, ali neko i to mora!“ Praktično sam odskakala od veselja, a ton
mi je bio lažan i izveštačen.

28
 Ves se nagnuo napred i spustio mi topao poljubac na vrat, a zatim udahnuo.
„Mmm, hvala“, šapnuo mi je neposredno ispod uva. Bio je tako blizu da sam
osedala kako mi toplina s njegovih usana dodiruje vrat pre nego što se odmakao.
„Videdemo se na dobrotvornom balu naredne nedelje“, rekao je.
Njegova majka se iznenada našla u našoj blizini, udaljena jedva pola metra.
„Ne, ne, ne, to nede biti dovoljno. Želim bolje da upoznam Miju, dušo.“
Osmehnula se pravim majčinskim osmehom, zbog kog se čovek oseda kao
najdragocenija osoba na svetu dok stoji pred njom. Ja to, naravno, nikad nisam
doživela, ali da jesam, sigurna sam da bi mi se majka osmehivala baš kao Kler
Čening.
Ves se ukočio pored mene. „Majko…“, upozorio je.
Prešla mu je rukom preko revera i zakopčala mu dugme na košulji. Prigušeno
sam se zakikotala dok je ona treperila oko njega. „O, dušo, opusti se. Znam da je
Mija samo prijateljica. Zato nema smetnji da je dovedeš u nedelju na ručak, je li
tako?“ pitala je tonom u kom sam prepoznala ogromnu dozu krivice. Istog
trenutka sam se zapitala je li katolikinja. Moja baka je imala isti takav ton i obično
bi za njim usledila neka izreka pravo iz Biblije.
Ves je uzdahnuo i odmahnuo glavom. „Dodi demo. U isto vreme?“ pitao je.
„To je moj dobri dečko.“ Ovlaš ga je poljubila u oba obraza, a zatim se
okrenula prema meni i učinila isto.
Ponovo smo krenuli do bara. „Treba mi pide“, izgovorio je vodedi me.
Nisam se mogla suzdržati. Počela sam da se smejem. „Šta je tako smešno?“
„Ti stvarno uvek radiš ono što ti mama kaže!“ Smejala sam se. Kad smo stigli
do bara, prišla sam mu bliže. „Mamin sin!“, viknula sam mu u uvo.
„O, zaveži. Ozbiljno se preispitujem jesam li normalan što sam na ovo pristao.
Mogao sam dodi i sa barbikom bez mozga, znaš.“ Oštro je podigao obrvu, usne
izvio u podrugljivi osmeh, ali oči su ga odale. Bile su ispunjene smehom i
blistavozelene.
Krenula sam da ga još malo zadirkujem, ali zanjihala sam se na visokim
potpeticama. Uhvatio me je i privukao uz sebe. Spustila sam mu ruku na ramena
dok je on mene obgrlio oko struka.
Oči su mu za tren promenile boju od obične zelene do blistavošumske.
Prešao je jezikom preko usana, a ja sam oblizala svoje. Njegove tople ruke na
mojim golim leđima palile su mi kožu. Kao da je čitava prostorija nestajala kad
sam mu bila u naručju. Osedala sam kako mu srce lupa na mojim grudima.
Tup-tup, tup-tup, tup-tup.

29
 „Prava si nevolja“, stegao je usne i nagnuo se bliže. Bili smo udaljeni manje
od deset centimetara, usred poslovne zabave, i stajali smo neposredno ispred
bara gde su svi mogli da nas vide.
„A ti si mamin sin!“ Odlučila sam da ublažim napetost i izvukla sam mu se iz
zagrljaja onoliko brzo koliko su mi cipele dozvoljavale, pa sam sela na barsku
stolicu.
„Znači, tako deš da igraš, ha?“ osmehnuo se i podigao je duge prste do brade,
prelazedi palcem i kažiprstom preko vilice. „Pa, hajde da se igramo, gospođice
Mija.“

30
 ČETVRTO POGLAVLJE

Kad smo se vratili kudi kasnije te večeri, pretvarala sam se da sam umorna i
praktično sam otrčala do sobe, zatvorivši i zaključavši vrata. Čekala sam pored
njih, naprežudi se da čujem kroz drvo hode li podi za mnom. Koliko god da sam
želela da budem s njim, u krevetu, zaista je trebalo da se držim na odstojanju.
Nisam imala dovoljno vremena da samu sebe odgovorim od emotivnog vezivanja
za Vesa. Bio je tako fin, prizeman, trudio se da me uključi u poslovne razgovore
iako su bili prilično opušteni. Bilo bi mudro da se setim gde mi je mesto. Nisam
bila ništa više od unajmljene pratilje.
A opet, što se ne bih zabavila? Odrasla sam, a on je neverovatno zgodan,
spreman muškarac. Bili smo mladi i imali smo skoro mesec dana zajedno na
raspolaganju. Ako je suditi po seksualnoj herniji od te večeri, mogla sam se kladiti
u motor da je odličan u spavadoj sobi. Dobro bi mi došao dobar seks, malo bi me
opustio. Prošlo je godinu dana od mog poslednjeg seksa i vibrator mi više nije bio
dovoljan. Trebala mi je ta fizička veza. Toplo muško telo.
Stajala sam na sredini sobe, razgledajudi sve različite nijanse bele. Krevet je
izgledao kao beli paperjasti oblak. Mogla sam se kladiti i da je udoban. Ves mi nije
izgledao kao tip koji bi škrtario na skupocenim tkaninama za svoje goste. Ne,
pobrinuo bi se da sve bude kako treba. Šetajudi po sobi, razmišljala sam šta da
uradim sledede. On je bio negde napolju. Sudedi prema satu na nodnom stočidu,
bilo je veoma kasno. Jedan sat ujutru. Divno smo se proveli. Izmislila sam igru da
brojimo koliko puta su mu prilazile sponzoruše i koliko puta su me popreko
pogledale. Dvadeset četiri. Imao je dvadeset četiri obožavateljke za jedno veče.
Potpuno je imalo smisla što je iznajmio živi štit. Da je zaista proveo vreme u
razgovoru s tim ženama, ne bi uopšte stigao da razgovara s producentima,
režiserima ili glumcima koje je došao da vidi.
I Ves je bio savršeno u svom elementu. Kretao se po prostoriji kao ulje na
vodi, glatko, tečno, i nikad se nije zadržavao s jednom osobom duže nego sa
drugom. Bila sam prilično sigurna da postoji neki metod u tom njegovom ludilu, ali
nisam pitala. Samo sam ga sledila i glumila štit. Kad je motka sa sisama prišla,
okrenula sam se, predstavila se i napadno se naslonila na Vesa dok se žena nije
namrštila i otpuzala kao zmija, što je i bila. Sve su bile. Osim Vesove majke, Kler,
nisam upoznala nijednu pristojnu ženu. I vrlo malo ih je bilo starijih od dvadeset
pet. Izgleda da su stariji poslovni muškarci voleli pored sebe zgodne mlade
devojke. Žene su samo stajale pored njih glupavo zuredi kroz prozore dok su se

31
klatile na visokim tankim potpeticama i pijuckale besmisleno skup šampanjac.
Verovatno su to činile dok ne bi stigle do tačke kad bi veče provele komirane od
alkohola, ali ipak ne toliko da postanu beskorisne.
Pretpostavljam da se ni ja nisam mnogo razlikovala, kad malo bolje
razmislim. Zapravo, i ja sam bila pored Vesa iz istog razloga kao i one. Novca. Bio
mi je potreban, a dali je njima bio nužan ili su ga želele, zaista nije ni bilo važno.
Čim sam to pomislila, osetila sam gorčinu u stomaku, koji mi se nelagodno zgrčio.
Prethodno raspoloženje me je žurno napustilo i pretvorilo se u gađenje.
I pre nego što sam shvatila šta radim, krenula sam kroz mračnu kudu. Kad
sam stigla do dnevne sobe, ušla sam u hodnik koji nisam videla ranije. Na kraju su
se nalazila dupla vrata. Pritisnuvši uvo na vrata, čula sam zvuk televizora.
Iznenadivši samu sebe, pokucala sam.
„Uđi“, čula sam Vesa.
Duboko sam udahnula i otvorila vrata. Sedeo je naslonjen na uzglavlje
ogromnog kreveta. Soba je bila mračna, nalik na pedinu, s osvetljenim kaminom
na jednoj strani, dok se na drugoj prostirao stakleni zid sav u prozorima sa,
pretpostavljala sam, pogledom na okean, s obzirom na stranu kude na kojoj su se
nalazili. Zavese su uglavnom bile navučene. Muški, naizgled težak drveni nameštaj
bio je poredan uz zidove. Pogledala sam u TV – bio je zaustavljen na fudbalskoj
utakmici.
Ves nije rekao ništa kad sam konačno pogledala u njega. Nije se pomerio ni
za centimetar. Koža na njegovim golim grudima presijavala se zlatnosmeđe pod
svetlom kamina, pošto je ležao samo u donjem delu pidžame. Gospode, bio je
pravo umetničko delo. Svetlost od vatre treperila je preko brda i dolina njegovog
mišidavog stomaka i pošla mi je voda na usta. Srce mi je tako snažno zalupalo u
grudima da sam bila sigurna da ga i on čuje. Umesto da odem u svoju sobu,
pretvarajudi se da sam morala nešto da ga pitam ili pod izgovorom da sam se
izgubila, podigla sam ruku do kopče na haljini i povukla je.
Uz brz pokret, haljina je pala na pod u gomilicu ljubičaste svile. Ves je ostao
bez daha kad sam sklonila kosu koja mi je pala napred preko tela i prebacila je na
leđa. Stajala sam savršeno mirno samo u crnim čipkanim tangama i cipelama u
visokim potpeticama.
„Dođi ovamo“, glas mu je bio dubok i napet. Opušteni ton koji je imao ranije
kad smo se sreli, i tokom večeri, odavno je nestao. Na njegovo mesto su došle
kontrola, želja i požuda. Moja tri omiljena osedaja.
Uz napor, prišla sam krevetu mačjim korakom i zaustavila se na pola metra
ispred njega. Osetila sam kako me vrelina vatre iz kamina liže preko kože, grejudi

32
je. Dok je Vesov pogled prelazio preko svakog centimetra mog tela, bradavice su
mi se bolno zategnule, a prostor između nogu je omekšao. Sa svakim najsitnijim
treptajem njegovih očiju preko brežuljka i golog ruba, klitoris mi je pulsirao,
žudeo, preklinjao da bude dodirnut.
„Okreni se“, bilo je drugo što mi je rekao otkako sam ušla. Nisam izgovorila
ništa. I dalje u cipelama, okrenula sam se na vrhovima stopala, pokazujudi mu
leđa. Tiho je zastenjao kad mi je ugledao golu zadnjicu.
Vatra iz kamina mi je grejala prednji deo tela i baš kad sam pomislila da du
umreti od iščekivanja – u dnu vrata osetila sam milovanje lako kao perce. Spuštalo
se polako po kičmi, dodirujudi mi svaki prevoj i izbočinu. Uzdahnula sam kad sam
osetila istu vrelinu spreda i na leđima, samo ne od kamina. Miris okeana i
muškarca prožimao je vazduh oko mene i sklopila sam oči. Ubrzo je taj laki dodir
postao čvršdi. Ves mi je stezao mišicu i privukao me na sebe. Koža na kožu.
Osedala sam mu dah na vratu dok mi je sklanjao kosu u stranu. Drugom
rukom me je obgrlio i snažnom šakom poklopio golu dojku dok mi je usnama
dodirivao nežan vrat. Nisam se mogla suzdržati. Zacvilela sam istog trenutka kad
mi je palcem i kažiprstom povukao zašiljeni vrh, šaljudi tragove uzbuđenja kroz
svaki nervni završetak.
„Dušo, moramo da uspostavimo neka osnovna pravila.“ Glas mu je bio
hrapav uz moju kožu. Kružio mi je jezikom po okruglom ramenu i malo niže.
Zastenjala sam. „Osnovna pravila?“ Jedva sam procedila reči dok sam uživala
u njegovim veštim prstima koji su mi povlačili i izduživali svaki vrh. Telo mi je bilo
krajnje uzbuđeno, dok su me njegove ruke milovale i obuhvatale mi obe dojke, a
neumorni prsti mi najdivnije mučili svaku bradavicu.
„Pravilo broj jedan: Imademo luđačku količinu seksa ovog meseca.“ Čvrsto mi
je stisnuo oba vrha istovremeno. Uzviknula sam od blaženstva, a vrelina između
nogu mi je natapala tanku tkaninu koju sam nosila.
„I to je pravilo?“ izustila sam bez daha, naslanjajudi se jače na njega,
pritiskajudi stražnjicu o njegov čvrst, ukruden ud. Meni je to zvučalo kao prokleto
dobro pravilo.
Ves je zaječao, a zatim mi uzvratio uvrtanjem obe bradavice, priuštivši mi
jednaku količinu zadovoljstva i bola istovremeno.
„Pravilo broj dva, kad smo ovako zajedno, onda smo samo ti i ja. Čitavog
meseca demo biti monogamni.“
Ugrizla sam se za usnu i fokusirala se na njihanje svojih kukova, koje sam
naslanjala na, rekla bih, prilično upečatljiv paket. „Dogovoreno.“

33
 Obe ruke je na trenutak skinuo s mojih grudi, a zatim ih vratio, mada nekako
vlažne. Klizile su glatko oko oba kruga i ja sam se rastopila, jedva uspevajudi da
ostanem na nogama.
Mora da je osetio moju nestabilnost i prebacio je ruku oko mog struka, ali
nastavio je sa slatkim zavođenjem mojih grudi. Gospode, taj čovek je bio moj novi
heroj. Ako ovako nastavi, svršidu i bez penetracije. Zabacila sam ruku unazad i
uhvatila ga iza vrata, izvijajudi se pod njegovom rukom, želedi tako snažno da ga
poljubim, ali to su sprečavali njegova ruka na mom struku i čvrsto naslanjanje na
moja leđa.
„Pravilo broj tri: Nikad nedemo spavati u istom krevetu. Ne želimo ovo da
pobrkamo s nečim što nije. Sviđaš mi se, Mija. Mnogo. Ne bih želeo da te
povredim tako što bi poverovala u to da sam spreman za vezu. Razumeš?“
Ruka oko mog struka se pomerila polako, veoma polako, dok je nije stavio
tamo, baš tamo gde sam najviše želela.
„O, jebote, da, razumem“, rekla sam i gurnula kukove na njegov okretni prst.
I jesam razumela. Želeli smo potpuno isto. Prijateljstvo i fizičko olakšanje.
Zakikotao mi se uz vrat i dahtaji su mi pomerili kosu. Odjednom mi je
okrenuo telo, spustio se na kolena i svukao mi gadice. Zapele su mi za članke na
nogama jer sam zaboravila da izujem cipele. Kad smo se pogledali u oči, otvorio
me je palčevima, ispružio jezik i prionuo na moj klitoris.
„O, o, oh.“ Nisam mogla izustiti ništa više od jednosložnih uzvika.
Dok me je lizao, mogla sam se zakleti da je počeo da govori. Mozak nikako
nije mogao da mi se usredsredi, ali konačno se odmakao i ja sam se fokusirala,
hvatajudi ga za kosu i pokušavajudi da ga privučeni na svoj žudan rascep. „Četvrto
pravilo.“ Oči su mu zasijale i udahnuo mi je miris, a zatim oblizao usne kao da
uživa u najfinijoj poslastici i sprema se da se počasti. „Nemoj nikako da se
zaljubiš“, rekao je uz osmeh, a zatim uvukao pulsirajudi grumen u usta i prešao
jezikom preko njegovog vrha.
Gotovo sam pala. Naslonila sam se unazad i on mi je pomogao da legnem na
krevet, dok su mi noge visile sa ruba, široko rastvorene, a on među njima. „To je
možda nemogude…“ Prošaputala sam dok mi je uvlačio jezik u središte. Bila sam
gotovo na rubu kad se zaustavio usred savršene kombinacije pokreta jezika i
prsta. Glasno sam zastenjala.
„Izvini“, rekao je glasom oštrim kao ivica žileta.
Uhvatila sam ga za kosu i podigla se na laktove. „Opusti se, Vese. Zaljubljena
sam u tvoj jebeni jezik. A sad ga gurni u mene i nateraj me da svršim tako da ti
uzvratim uslugu.“

34
 Najseksepilniji osmeh koji sam ikad videla preleteo mu je preko lica. „To što
sam te unajmio bila mi je najbolja odluka u životu.“ Oblizao je usne i sagnuo se da
raznese moje vlažno meso.
Podigla sam kukove: „Dokaži!“ Izazivala sam ga i učinio je to, iznova i iznova.

„Dakle, zašto ponovo večeramo sa tim tipom?“ pitala sam dok me je Ves vodio u
lift koji de nas odvesti do restorana navrh nebodera. Živela sam u Los Anđelesu
pola godine, i nisam nijednom bila na svečanoj večeri. To me je podsetilo kako mi
je jadan bio ljubavni život. S ovim poslom du barem doživeti nešto otmeno…
barem sam se nadala da de to biti prijatna nuspojava. Pretpostavljala sam da to
zavisi od klijenta. Doduše, trenutno sam držala za ruku definitivno najseksepilnijeg
živog muškarca i potpuno sam uživala.
Sinod, nakon što se više puta ustima pobrinuo za mene, uzvratila sam mu
uslugu, po mom mišljenju, vrhunskim felaciom. Kad je svršio, zajedno smo se
istuširali i razgovarali dok smo se prali. Kad sam primetila da se ukrutio, smesta
sam se spustila na kolena i pobrinula se za to, da bi me on zatim prstom doveo
ponovo u stanje zadovoljenog blaženstva. Bilo je čudno, ali tog jutra sam shvatila
da i nismo imali pravi seksualni odnos. Povrh toga, nismo se čak ni poljubili. Bilo je
to daleko najbolje seksualno iskustvo koje sam imala, ali ipak – emocionalna
strana je bila isključena. Možda je u tome zapravo i bio štos? Ono što su moja
najbolja prijateljica Džinel i sve ostale moje drugarice ved shvatile. Tucanje… bez
obaveza.
Za mene je izgleda bilo suprotno. Iako sam smatrala sebe opasnom,
optimističnom devojkom, koja uvek ima cilj, svejedno sam se zaljubljivala u svakog
muškarca s kojim bih spavala.
Do poslednjeg.
Ali nakon prethodne nodi, osedala sam se bolje s Vesom nego s bilo kim
drugim, a sve je bilo zasnovano na uzajamnom poštovanju, prijateljstvu i gomili
predivnih orgazama. Kad sam se istuširala, on je ostao, a ja sam krenula
hodnikom, pa kroz dnevnu sobu, i odmah sam utonula u san. Neodređeno sam se
sedala kako me je Ves pokrio i, ljubedi me u slepoočnicu, rekao: „Laku nod, dušo.“
A onda sam se probudila sa svojim dnevnim obavezama gurnutim ispod vrata i
jajima sa slaninom na stolu u kuhinji. Gospođa Kroft je poslužila i Vesa i mene dok
sam proučavala raspored za tu nedelju. Ves mi je objasnio pojedinosti, na primer
– da li je događaj neobavezan ili ne, i ja sam napravila zabeleške o odedi, vremenu
i cilju svakog izlaska.

35
 Zaista je ličilo na pravi posao. Kao da sam bila lična asistentkinja Vestona
Čarlsa Čeninga III, a ne unajmljena kurva. Tehnički, i nisam bila kurva, iako sam
imala seksualne odnose s njim ved na prvom sastanku. Ali to je bilo zato što sam
bila napaljena, usamljena, a on zgodan i oborio me je s nogu. Ves je definitivno
rešio taj problem i postavio pravila. Bila sam savršeno zadovoljna tim pravilima i
nameravala sam da ih se pridržavam. Nema kresanja s drugima, ne spavamo u
istom krevetu i nedemo se zaljubiti. Prosto kao pasulj.
Ves je pritisnuo dugme za najviši sprat i naslonio se na zid lifta. „Ovo je
sastanak sa glavnim režiserom Časti, broj četiri, koji sam nazvao Šifra časti. Radi se
o vojniku koji piše tajne poruke i šifre svojim oficirima dok se krije među
neprijateljima. Šalje poruke svojoj devojci sa istim tim šiframa, ali ona ne zna šta
one znače dok je on ne povede na putovanje na kom de naučiti kako da rastumači
pisma.“
Nasmešila sam mu se, gledajudi kako mu oči sijaju dok objašnjava zaplet.
„Zvuči stvarno romantično.“
Nasmešio se i podigao obrve. „To je zamisao. To privlači žene filmovima koji
su uglavnom pravljeni za muškarce. Krv, nasilje, eksplozije, vojska, špijunaža – sve
što razumeju samo pravi muškarci.“
Klimnula sam glavom i pošla za njim dok me je vodio ka neobičnom stolu za
četvoro. Čovek u odelu i sitna plavuša ved su sedeli.
„Gospodine Andervude, gospodo Andervud“, Ves im je pružio ruku da se
rukuje. „Drago mi je što vas vidim. Ovo je moja pratilja, Mija Sonders.“
Rukovala sam se s njima i Ves mi je pridržao stolicu. Blistavo sam mu se
osmehnula i oči su mu istog trena smekšale, pre nego što je povratio poslovno
držanje. Lepa plavuša s moje leve strane rekla je da se zove Dženifer i pohvalila mi
je haljinu. To je zapravo bila lepa, smirena koktel haljina. Kraljevskoplava vunena
sa dubokim V-izrezom koji je pokazivao lep dekolte, ali osim toga, preklapala se
napred, vezivala sa strane, i nije imala nikakvih drugih ukrasa. Kosu sam pustila i
ispeglala, tako da mi je kao sjajna crna ebanovina padala niz leđa. Najbolji deo bile
su cipele.
Gospođa Kroft je možda izgledala kao Meri Popins, ali mora da je imala
zlatnu člansku kartu kod Prade, Gučija i Luj Vitona, i pratila je najnovije trendove
jer je pogodila pravo u metu sa tim Luj Vitonovim čizmama do članaka.
Ako ne zaradim za celu godinu s ovom tezgom, barem du dobiti ozbiljnu lovu
u Armiranoj obudi i odedi koju bih mogla založiti ako budem morala. Samo ove
cipele koštaju hiljadu dvesta pedeset dolara na internetu. Možda zvučim kao
sponzoruša, ali morala sam da proverim.

36
 „Haljina nije ništa, pogledajte cipele!“ Ispružila sam stopalo i odmah smo
počele da daskamo o njenoj odedi, kreatoru i o tome šta ona radi po ceo dan. U
osnovi, ne mnogo. Ona je i zvanično bila supruga za pokazivanje i po ceo dan se
brinula da udovolji potrebama gospodina Andervuda. Mislim da je to značilo kako
je po ceo dan radila šta je htela, proveravala da li mu kuvarica priprema ono što
želi, služavka pegla odedu i čisti kudu, a ona održava sebe, svoju sjajnu zadnjicu –
depiliranu, uglačanu i spremnu da krene kad se on vrati kudi s posla.
„Istina je: ne znam šta da radim sama sa sobom“, šapnula je Džen. Da, za
dvadeset minuta smo ved prešle na ti i pričala mi je o svojim poteškodama. Imala
sam takvo lice. Ispostavilo se da je upoznala muža, za kog se udala pre samo
godinu dana, u nežnom dobu od dvadeset tri – njemu je trideset osam – kad je
izabrana za statistkinju u jednom njegovom filmu. To je očigledno bila ljubav na
prvi pogled ili požuda na prvi pogled. U sebi sam se nasmejala na sopstvenu šalu.
Iskrivila sam usne u stranu i nagnula se bliže. „Zašto ne volontiraš ili tako
nešto. Imaš li neki hobi?“
Krupne golubije oči su joj veselo zatreptale. „Obožavam da plivam. Plivam
svaki dan!“ a tako je i izgledala. Telo joj je bilo vitko, ali ne i anoreksično, što je
izgleda bilo pojam u Holivudu. Definitivno je imala lažne sise, ali izgledale su
dobro na njenom telu.
„Mogla bi da volontiraš u lokalnom sportskom centru?“ predložila sam, ali
namrštila se i odmahnula glavom.
„Mislim da se Džeju to ne bi dopalo.“
Nakratko sam razmišljala o tome. „Voliš li decu?“
I opet, oči su joj zasijale kao pedeset sveda na rođendanskoj torti.
„Obožavam decu! Verovala ili ne, radila sam u vrtidu pre nego što sam upoznala
Džeja.“ Pogledala je u muža i osmeh joj se razlio širom lica. Uhvatila sam mu
pogled kad se okrenuo ka njoj, namignuo joj i nastavio razgovor s Vesom.
Okrenula se ka meni presredna. Bila je gotovo zarazno vesela.
„Zašto ne bi mogla raditi s decom ili, još bolje, što ne bi imala svoju?“
Zabacila je glavu kao da sam je udarila, a onda pogledala u Džeja, pa u mene.
„U braku smo tek godinu dana, a pre toga smo bili zajedno samo nekoliko meseci.
Zar ne misliš da je prerano?“ pitala je, iako sam videla da sam je navela na
razmišljanje.
Slegla sam ramenima i otpila veliki gutljaj vina. „Nije važno šta ja mislim.
Važno je samo šta vas dvoje mislite i želite. Ako želite decu, mladi ste, imadete ih.
Osim toga, on je petnaest godina stariji od tebe. To mora da mu je malo usporilo
plivače. Možda de trebati vremena.“ Opušteno sam se naslonila.

37
 Kako je Džen razmišljala o tome, videlo se da je obuzima oduševljenje.
Uspravila je leđa, i nije mogla prestati da se meškolji i smeška. Nije skidala pogled
s muža. On se ponovo okrenuo, pogledao je, ali ovog puta je podigao prst da
zaustavi Vesa, o čemu god da mu je pričao. Prestala sam da slušam kad sam
shvatila da Dženifer nije bezdušna fufa.
„Šta je bilo, dušo?“ pitao je Džej svoju ženu.
Široko mu se osmehnula i kunem se – takav osmeh bi mogao doneti mir na
Bliskom istoku. „Samo sam sredna. I jedva čekam da pričam s tobom kad stignemo
kudi“, nagnula se i spustila ruku na njegovu preko stola. Nagnuo se i on, spustio joj
poljubac na usne i pomazio nos.
„Je li nešto što ne može da sačeka?“, pitao je zabrinuto, netremice je
gledajudi i potpuno joj posvedujudi pažnju.
Nežno ga je poljubila i odmahnula glavom. „Ne, dobro je. Veoma dobro.“
Ves se nagnuo i obgrlio me rukom. „Nešto za šta bi trebalo da znam?“, pitao
je zaverenički.
„Sve du ti otkriti kasnije“, šapnula sam mu u uvo, misledi na trač.
„Računam na to“, nosom mi je pomazio vrat. „A želim da znam i šta se tamo
desilo“, pokazao je glavom na sredni par koji je uzajamno gugutao. Nasmejala sam
se na njegov razmetljivi nagoveštaj.
Večera se glatko nastavila. Očigledno, zabavila sam Džen, što je Džeju
omogudilo da se opusti i razgovara o narednom filmu. Ispostavilo se da de
prepustiti Vesu režiju mnogih scena težih dijaloga između ljubavnog para i možda
čak i ljubavne scene iz spavade sobe. Meni je to bilo neopisivo smešno i od srca
sam se nasmejala kad mi je to preneo.
Ves me je prostrelio pogledom i skupio oči. „Izvini, setila sam se nečeg
smešnog odranije, ne zameri“, izvukla sam se, ali videla sam po načinu na koji me
je privukao sebi, kad je stigao desert, da du imati šta da čujem.
„Šta je bilo tako smešno?“ pitao je kad je Džej izašao da zapali cigaretu, a
Dženifer pošla s njim.
Igrala sam se salvetom i nagnula se bliže njemu. „Izvini. Samo mi je bilo
smešno što de gospodin nisam u prilici da budem u vezi režirati ljubavne scene.
Samo mi se čini da ti to nije jača strana“, zakikotala sam se.
Izgledalo je kao da se naljutio kad je podigao ruku da mi je spusti na vrat.
„Nisi se žalila sinod.“ Glas je spustio do onog zavodljivog tona kakvim mi je, koliko
sam se sedala, nabrajao pravila. Tako da je vatra prostrujala kroz mene i ugrejala
mi i omekšala prostor između nogu.

38
 Nagnula sam se sasvim blizu, tako blizu da su mi usne bile samo par
centimetara od njegovih. Definitivno dovoljno blizu da oseti moj dah na usnama
dok sam govorila.
„Ono sinod je bilo jebanje…“ Udahnuo je i oblizao usne. Izgledale su tako
dobro da ih čovek pojede i očajnički sam želela da ih okusim. „… samo“, dodala
sam, „nismo se pojebali.“ Pustila sam da mi se reč jebanje skotrlja s usana. „Imali
smo seks, ne romantiku.“
Ves mi je držao ruku na vratu dok mi je palcem milovao jagodicu sasvim
približivši usne, ali ipak ne dodirujudi moje. U dahu sam mu osedala kafu koju je
popio nakon večere. „To želiš? Romantiku?“, pitao je, a usne su mu bile gotovo tik
uz moje.
„Ne, želim jebačinu…“, tek što sam izgovorila reč, teška ruka mi se spustila na
rame.
„Vas dve zaljubljene ptičice!“ Džej Andervud je prekinuo trenutak i oboje
smo se namestili svako na svoju stolicu. Počela sam da pomišljam kako nikad nedu
osetiti raskošni ukus njegovih usta, pritisak njegovih usana o moje, a želela sam
ih… prokletstvo! Postajala sam sve nestrpljivija, ali prokleta bila ako napravim prvi
korak.
Ves je pokrio usta rukom. Bila sam prilično sigurna da prikriva tihi smeh.
„Kasnije, dušo… Imamo celu nod“, obedao je.
„Da, da, čula sam to i pre“, odglumila sam zevanje, podigla čaj i otpila. Mlak.
Bljak.
Otvorio je usta i zavrteo glavom, a zelene oči su mu sijale pod svetlošdu
sveda. „Izazov prihvaden.“

39
 PETO POGLAVLJE

Tek što smo prošli kroz vrata, Ves me je okrenuo i svojim telom pritisnuo na zid.
Usnama mi je smesta potražio nežnu kožu vrata. Jezikom mi je ostavio dugačak
trag od ključne kosti do iza uva. Naježila mi se koža na vratu i prošli su me žmarci
kad sam zažmurila. Zavukao je ruke ispod suknje i preko moje gole guze kad mi je
podigao jednu nogu, a zatim i drugu bez po muke, nameštajudi ih oko sebe.
Podigao mi je visoko zaobljeno telo uz svoje i pritisnuo mi leđa jače o zid.
„Bidu tako duboko u tebi da deš me osetiti u grlu“, obedao je.
„Jebote“, skliznulo mi je s usana dok me je nosio ka mojoj sobi.
„Baš tako.“ Ugrizao me je za vrat, prelazedi mi zubima preko nežne kože.
Svaki živac, pora, molekul bili su mi fokusirani na spajanje sa tim muškarcem.
Bez uvoda, spustio me je na krevet i zastao zuredi u mene. „Skidaj haljinu“,
zatražio je. Oči su mu bile crne, potpuno ispunjene požudom. Videla sam da se
suzdržava jer je stezao šake u pesnice i opuštao ih, a žile na vratu su mu iskočile
od želje.
Prevukla sam haljinu preko glave i podigla se na kolena u tamnoplavom
grudnjaku i tangama. Kad me je video tako izloženu, oštro je udahnuo i šištedi
ispustio vazduh.
„Na tebe je red. Skini odelo“, rekla sam dok sam pomerala ruke da ga
uhvatim za grudi. Stegao je vilicu dok je žurno skidao sako i kravatu, i raskopčavao
košulju da otkrije preplanule grudi, koje sam toliko volela. Ugrizla sam se za usnu.
„Sve. Hodu da sve nestane.“ Glas mi je zvučao promuklo i željno.
Osmehnuo se i polako izvukao kaiš i otkopčao pantalone. Izvadio je kondom
iz džepa, pokidao pakovanje zubima, i stavio ga na nabrekli ud, ne skidajudi pogled
s mene. Zabacila sam ruku iza leda i otkopčala grudnjak. Baš kad su mu pantalone
pale na pod, i ja sam se oslobodila grudnjaka.
„Gospode, ne mogu ni da te gledam“, u glasu mu se čulo divljenje. „Jebeno si
prelepa.“ Zaškrgutao je zubima tako glasno da sam čula.
Podigla sam obrvu i zurila u njegovu veličanstvenu nagost. Visok, preplanuo,
privlačni mišidi i debeo tvrd kurac spreman da zadovolji. „Nisi ni ti loš“, izjavila
sam dok sam uživala u pogledu.
„Dokaži“, izazivao me je uz osmeh. Ponavljajudi mi moje reči od sinod,
dokazao mi je da obrada veliku pažnju na naše razgovore. To mi je godilo, opilo
me tako da nisam želela o tome ni da razmišljam.

40
 Dopuzala sam do ivice kreveta i spustila ruke na njegove čvrste grudi.
Sagnula sam se i polizala mu ravan krug oko bradavice. Zastenjao je, zatim tiho
zakrkljao kad sam blago zagrizla u meso. Ruke mi je zavukao u kosu. Primakla sam
lice blizu njegovog i zadržala mu se oko usana, dovoljno blizu da mi oseti dah.
Prešao je jezikom preko usana, pripremajudi se za taj prvi dodir. Nisam mu ga
dala. Umesto toga, poljubila sam mu samo ugao usana.
„Igraš li se sa mnom?“ pitao je s primesom nestašluka.
Prešla sam mu na obraz, milujudi ga bradom, a zatim sam mu jezikom dražila
i grickala usnu školjku. „Šta misliš?“ prošaputala sam, pazedi da mi oseti dah na
tom osetljivom mestu i shvati moje namere.
Uhvatio me je za kukove prstima, pa ih zavukao u moje gadice, povlačedi ih
bez oklevanja. Uzdahnula sam kad sam osetila vazduh na mom obilju vlažnosti.
„Mislim da se igraš“, uzvratio je i gurnuo me nazad na krevet. Pala sam na
udoban oblak od debadi.
Baš kad sam otvorila oči, stavio mi je ruke na kolena. Raširio mi je noge,
ugledao moje požudno vlažno međunožje i zastenjao. Prešao je prstom preko
njega. Jecaj mi je skliznuo s usana kad je pomerio prst ukrug preko zategnutog
žudnog spleta živaca. „Progutadu te.“ U očima mu je zasijalo. „Ali prvo moram udi
u tebe.“
Namestio se preko mog rascepa i zavukao samo vrh u mene. Izvila sam se
želedi više, tražedi više. Oslanjajudi se na snagu gornjeg dela tela, lebdeo je iznad
mene. „Gledaj me dok te uzimam prvi put“, rekao je zavodljivim, posedničkim,
promuklim glasom. I jesam. Gledala sam dok me je uzimao, okrutno, centimetar
po centimetar. Stidne usne su mi bile razvučene preko njegove muškosti, čija me
je veličina ispunjavala, razvlačila kao što to nijedan ljubavnik dotad nije činio.
Zastenjala sam, zabacujudi glavu, nesposobna više da gledam dok je on
osvajao i poslednji centimetar moje unutrašnjosti. Ved je bio tako duboko. „Mija“,
šapnuo je, stegnutog glasa. Naglo sam otvorila oči i zagledala se u njegov požudan
pogled. Oslonio se na laktove i rukama mi obuhvatio obraze. Odmakao je kukove i
zario se u mene dok je usnama obuhvatao moje. Sjedinjeni tog trenutka u jedno,
Mija ili Ves nisu postojali. Bili smo samo mi.
Poljubac je bio vatren, vlažan i neodoljiv. Gurnuo mi je jezik u usta isto kao
što mu se kurac zabijao u moje telo. Prezicno, duboko. Osedala sam takvo
zadovoljstvo da sam sva podrhtavala od napora.
Obavila sam noge i ruke oko njega, držedi se dok je prodirao i kurcem
dopirao do mesta za koja nisam ni znala da ih imam. Pokrenuo je tako snažne

41
osedaje u meni da sam kriknula i još čvršde se pribila uz njega kad mi je prvi
orgazam protresao telo.
„Jebote, da, Mija. Tako me dobro stežeš. Ponovo, dušo.“ Jahao me je kroz
orgazme, ali još se nije prepuštao sopstvenom olakšanju. Sranje, tip je bio pravi
pastuv. Kunem se da sam dobila pravu premiju time što me je tetka povezala s
njim.
Sisao mi je usne, a zatim se izvukao iz mene. Pre nego što sam stigla da se
pobunim, okrenuo me je i podigao mi kukove. „Savršeno dupe za jebanje.
Prokletstvo, Mija.“ Pljusnuo me je po zadnjici, a onda se zavukao u vrelinu između
mojih nogu pre nego što se peckanje od udarca povuklo.
„Gospode, jebote, ti znaš šta radiš“, zaječala sam i spustila gornji deo tela na
podlaktice.
Uhvatio me je za kukove i uspostavio oštar ritam. Čula sam zvuke udaranja
mesa o meso. „Moraš mi stegnuti kitu“, prostenjao je kad se nagnuo preko mene i
zavukao mi ruku među noge. Prstima mi je pronašao okidač i bila sam gotova.
Divlje se koprcajudi, zidovi moje vagine stegli su se kao stena oko njegovog kurca
sve dok nije kriknuo. Još tri brza zaranjanja i čitavo telo mu se umirilo, priljubljeno
uz moju stražnjicu, pulsirajudi u meni.
Srušio se na moja leđa, dahdudi mi brzo u vrat. Oboje smo bili zadihani,
izgubljeni u zajedničkom zadovoljstvu. Prevrnuo se i povukao me na sebe.
Narednih nekoliko minuta mazili smo se kao tinejdžeri. Soba je mirisala na okean,
seks i slabe ostatke mog parfema trezor. Skoro pa savršeno. Kad bi se miris mogao
zatvoriti u bočicu, ovaj bih nosila svaki dan.
Dok smo ležali, smestila sam mu se na grudi. „Dakle, reci mi nešto…“
Zakikotao se. „Možeš li biti određenija?“
Slegnula sam ramenima. „Reci mi bilo šta, nešto o sebi.“ Prstom sam mu
pravila krugove po stomaku i trbušnim mišidima.
Uzdahnuo je. „Ha, pa znaš da volim da pišem scenarije za filmove.“ Klimnula
sam glavom. „I surfujem.“ Namignuo je i ja sam se nasmešila. „Upoznala si moje
roditelje i moju dadilju. Pa, bila mi je dadilja kad sam bio mali, a sad vodi računa o
kudi.“
„Gospođa Kroft?“
Klimnuo je glavom. „Šta još ima?“
Pogledala sam ga skupljenih očiju. „Uh, mnogo. Imaš li brade ili sestara?“
„Sestru. Starija je od mene. Udata je, još nema dece. Predaje u osnovnoj
školi. Muž joj je direktor škole.“

42
 „To objašnjava kako su se upoznali.“ Podigla sam obrve, a on je namignuo.
„Kako se zove?“
„Džinan. A šta je s tobom? Imaš li ti nekog?“
Nasmejala sam se. „Da, Medi, pa, Medison. Pet godina je mlađa. Ima
devetnaest i ide u školu u Las Vegasu.“
„Pa zašto si se ti preselila ovamo?“
Priljubila sam se jače. „Trebala mi je promena. I pomislila sam da je gluma
moj poziv. I dalje to mislim, ali…“ Nisam želela da ulazim u svoju životnu priču.
„Ali?“ podsticao me je, a ja sam zavrtela glavom. „Ako želiš da budeš glumica,
kako si završila kao pratnja?“
„Novac.“ Slegnula sam ramenima. „Ti si mi prvi, znaš“, poverila sam mu se.
Okrenuo se prema meni tako da smo bili okrenuti jedno prema drugom. Imao je
zbunjen izraz lica. „Moj prvi klijent“, objasnila sam.
„Ah, i kako ide zasad?“, nasmešio se.
Odglumila sam opuštenost. „Uh, recimo sedmica od desetke, rekla bih.“
Prebacio se preko mene i pritisnuo mi ruke sa strane. „Hej!“ zavijala sam s
ogromnim osmehom razvučenim preko lica.
„Sedam! Daješ mi sedmicu iako nemaš s kim da me uporediš?“ Spustio mi je
žuran poljubac na usne. Rukama mi je prelazio preko rebara i zagolicao me.
Smesta sam prasnula u smeh. Čim je video koliko sam osetljiva, navalio je da me
golica po rebrima, struku i butinama dok se nisam počela bacakati, vrištedi da
prestane, a smeh mi je zamutio vid.
„Priznaješ? Ja sam velika debela desetka!“ Usporio je, a zatim i prestao s
mučenjem.
„U redu, u redu“, duboko sam uvukla blaženi vazduh u pluda. „Redi du da si
solidna osmica.“ Opet je zaigrao prstima. „U redu, devetka!“, vrisnula sam, a on je
nastavio s napadom. „Devet i po!“ Stao je.
„Devet i po, ima mesta za napredak…“ U očima mu je zablistalo veselje.
„Prihvatam i pretvoridu se u desetku pre kraja meseca!“

Narednih nekoliko dana ostala sam sama jer je Ves radio u svom studiju na Šifri
časti. Ipak je svake večeri dolazio kudi. Zajedno smo večerali, gledali filmove ili
čitali knjigu. A onda bi kasnije navalio na mene pre nego što bi jedno moralo da
ustane i vrati se u svoju sobu. Takva rutina je funkcionisala bolje nego što sam
očekivala. Mnogo sam se zabavljala i seks je bio još čarobniji, bez opasnosti od
mrskih emocija koje bi samo smetale. Ovaj posao pratnje je prosto bio izvanredan.
Prebacila sam se na rub kreveta pošto sam Vesa đavolski provozala.

43
 „E to je, dušo, bila jebena desetka!“, pohvalio me je. Smejudi se, nestašno
sam ga uštinula za bradavicu. „Jao! Đavolice!“
„Luda si, znaš to?“ Nagnuo se i poljubio me, zavukao mi ruku u kosu i
povukao me na sebe. „Opet?“
„Šta da radim, zbog tebe mi je kurac tvrđi od daske za surfovanje.“ Gurnuo
mi je jezik u usta i pritisnuo mi mesnatu batinu o bok.
„Jesi li ti to stvarno uporedio svoj kurac sa daskom za surfovanje?“
Prestao je da me ljubi i pogledao me sa dozom ozbiljnosti. „Jesam, zar ne?“
Klimnula sam glavom i podigla obrve skoro do kose.
„Pred tvojim telom zaglupim. Zaboravim kako da sastavim dve redi“, pravdao
se.
„Kako god! Sve me boli i moram da spavam. Zato, ustaj i vuci tu seksi guzicu
nazad u svoju spavadu sobu.“ Ponovo sam se izvukla ispod njega s licem
zagnjurenim u jastuk, zavlačedi se ispod prekrivača.
Prelazio mi je rukom preko leđa. „Jesi li zaboravila nešto, dušo?“, rekao je, i
smehom obojio svaku reč. Otvorila sam jedno oko dok me je gledao. „Ti si u mom
krevetu“, podrugljivo je završio.
„Dođavola sve“, dunula sam, zbacila pokrivače i skočila iz kreveta dok se on
udobno nameštao.
Dok sam ljutito i potpuno gola izlazila iz sobe, čula sam ga kako dobacuje:
„Sutra ručamo s mojima. Budi spremna u deset!“
„Poljubi me u dupe!“ viknula sam preko ramena. Baš kad sam skrenula za
ugao prema svojoj sobi, naletela sam pravo na Džudi.
Razrogačila je oči dok je zurila u moju nagost. „Bože dragi!“ zinula je, a zatim
pokrila oči. Od iznenađenja joj se vratio naglasak.
Skupila sam se, a zatim je trčedi zaobišla. „Oprostite, gospođo Kroft, nisam
htela da vas tako uplašim“, pravdala sam se. Dole niz hodnik sam čula Vesa, tog
pacova, kako vrišti od smeha. Mora da je čuo da sam naletela na Džudi. Divno.
Ona ved misli da sam unajmljena kurva, a sad sam to i dokazala.

„Izgledaš predivno danas, Mija“, pohvalila me je Vesova majka, privlačedi me u

zagrljaj. Bilo mi je čudno što me nečija majka grli kao da zaista želi da mi pokaže
svoju naklonost.
„Hvala vam, gospođo Čening. Dom vam je prelep.“ Osmehnula se, a ja sam se
osvrnula po staklenoj sobi u kojoj je bilo postavljeno za nedeljni ručak. Poslužitelj
mi je ponudio koktel mimoza u kristalnoj šampanj čaši.

44
 Pogledala sam po sobi. Bila je uređena otmeno i raskošno. Bogati zlatni i bež
tonovi bili su usklađeni s tamnocrvenim i tamnoplavim. Na stoluje bio postavljen
besprekoran beli porcelan, sa čipkanom šarom oko ruba. Više srebrnog pribora
nego što je bilo potrebno za tri jela nalazilo se kraj svakog tanjira. Raskošan buket
ruža bio je smešten na sredinu stola i davao mu je letnji izgled iako je bio januar.
Pretpostavila sam da to i nije bilo važno, Los Anđeles nije deo Srednjeg zapada.
Kao i kod kude u Vegasu, nismo imali ludo hladne dane gde je temperatura padala
ispod nule. Prilično sam sigurna da nikad nije bilo ispod nule. Barem ne za moje
dvadeset četiri godine života. Dođavola, samo sam nekoliko puta videla sneg.
„Tu si!“ Nasmešena plavuša je žurno ušla. Pratio ju je visoki, veoma vitak
muškarac s naočarima u kornjačevinom ramu.
„Hej, sestro“, Ves ju je pozdravio, a zatim je privukao lepu ženu u zagrljaj.
Ona se odmakla i uhvatila ga za vilicu. „Dobro izgledaš, Vese.“
Široko se osmehnuo. Šire nego kad me je golicao. „Sestro, voleo bih da
upoznaš moju prijateljicu Miju.“ Spustio mi je ruku na krsta.
Pružila sam joj ruku. „Zdravo, Džinan, je li tako?“
Klimnula je glavom i rukovala se sa mnom. „Dakle…“ izgovorila je reč
gledajudi u brata, pa u mene. „Prijateljica, ha?“
Zakikotao se. „Da, sestro, prijateljica.“ Naglasio je tu reč.
Zakolutala je očima. „Kako god“, rekla je dok joj je plava kosa lepršala, a
zelene oči sijale od srede.
Kad smo završili sa upoznavanjem i seli za sto, tad je počela prava zabava.
„Dakle, Mija, čime se baviš?“ pitala me je Džinan. „Jeste li se vas dvoje
upoznali na poslu?“
Pogledala sam u Vesa i videla kako mu je ponestalo reči. „Moglo bi se redi“,
vadila sam se, uzimajudi zalogaj kiša.
Bez ikakvog uvoda, ubacila se Kler Čening. „O, molim te. Naravno da ste se
upoznali na poslu. Mija je pratnja. Sama sam je izabrala. Zar nemam najbolji ukus,
Vese?“ Ton joj je bio opušten i nije je uzbuđivala činjenica da u uobičajenim
okolnostima nije normalno birati pratilju sopstvenom sinu. Definitivno visoko na
lestvici nastranosti.
Džinan je zaprepašdeno razrogačila oči. „Ti si kol-gerla?“
I Ves i ja progovorismo istovremeno. „Šta si rekla?“ pitala sam, dok ju je Ves
prekoreo: „Ne, nije!“
Pobelela sam. Onaj kiš mi je odjednom postao težak u stomaku. „Znači, ne
spavaš s mojim bratom?“, pitala je bez trunke zlobe u glasu. Kao da se raspitivala
o vremenu.

45
 „Hm…“, zaustila sam da odgovorim.
„To se tebe ne tiče.“ Ves je ustao i bacio salvetu na sto. Obraze i vrat mu je
oblilo crvenilo. „Nedu da iznosiš tako grozne tvrdnje o Miji.“
Džinan je ustala i optrčala oko stola. „Oprosti, oprosti. Nisam namerno! Samo
sam čula reč pratnja i, znaš, pogrešno zaključila. Nisam time ništa mislila.“
Zabrinuto je grickala usnu.
Kler je ustala. „Hajde, Džinan nije mislila ništa loše. Obična greška“, umirivala
je, ali Ves nije prihvatao.
„Nije obična“, škrgutao je. „Mija mi je prijateljica, i možda jeste unajmljena
da mi pomogne da prebrodim čitav mesec zamornih ručkova, večera, i događaja,
ali ona nije nodna dama.“ Bacio je pogled na mene. „Izvini, dušo“, oči su mu
zasijale od kajanja. Tad sam shvatila da moram postupiti ispravno.
Duboko sam udahnula. „Vidi, bila je to obična greška. Isto sam pomislila kad
mi je tetka Mili iznela taj predlog. Ali odlučila sam da probam i drago mi je što je
tako. Upoznala sam Vesa, a i svi vi ste mi ulepšali ovo iskustvo.“ Klerine oči su
otoplile i sela je, kao i Džinan nakon što je zagrlila brata. „Osim toga, jeste li videli
cipele koje sam dobila?“ I tad sam se okrenula na stolici i ispružila nogu uvis kao
što me je učila nastavnica plesa još u srednjoj školi. „Đavolski su lepe!“
Kler je poklopila rukom usta, prikrivajudi smeh. Džinan mi je odmerila cipele s
dozom zavisti. Njen muž nije rekao ništa, ali mi se zagledao u nogu kao da se u
njoj kriju odgovori univerzuma, a Vesa je tata potapšao po ramenu i kazao: „Svaka
čast, sine!“
„U svakom slučaju, želim bolje da vas upoznam.“ Promenila sam temu i otpila
gutljaj šampanjca i soka od narandže. „Ves mi kaže da ti radiš kao učiteljica, a ti si
direktor. Kako to izgleda?“
Ostatak popodneva je prošao glatko. Kler i Veston, Drugi, zajedno sa Džinan i
njenim mužem Piterom, pričali su priču za pričom o Vesu kad je bio beba i o
odrastanju u porodici Čening. To popodne sam se smejala više nego u poslednjih
godinu dana. Vedro raspoloženje je bilo gotovo nepodnošljivo za nekoga kao što
sam ja, nekoga ko nikad nije imao pravu porodičnu zajednicu. Uvek su tu bili moj
pijani otac i mlađa sestra Medi, koju sam upravo ja podizala vedi deo detinjstva i
mladosti. Iako sam znala da nas je tata voleo više nego ikog, nikako nije mogao
prestati da se kocka ili opija ne bi li potisnuo uspomene na to kakav smo život
vodili kad je mama bila s nama.
Kad smo krenuli kudi, Kler je naterala Vesa da joj obeda da de me ponovo
dovesti naredne nedelje. Pristao je. Dok smo išli ka njegovom džipu, zagrlio me je i
nežno poljubio u usta. „Bilo je zabavno, znaš?“

46
 Uzvratila sam osmeh i toplina mi je ispunila srce do pucanja. „Jeste. Odavno
nisam ovako lepo provela dan. Hvala što si me doveo.“
Nasmešio se i namignuo. „Uvek, dušo. Dopala si im se.“
Zakopčala sam pojas i pogledala kroz prozor dok se udaljavao od otmenog
okruženja krivudavim putem iza kapije.
„I oni su se meni svideli. Mnogo. Imaš divnu porodicu. To je sreda.“
Usne su mu se izvile u mrštenje. „Kakva je tvoja porodica?“ pitao je tako tiho
da sam ga jedva čula od vetra koji mi je hujao kroz kosu.
Naslonila sam se na sedište i posmatrala plažu u daljini i talase kako se
razbijaju o obalu. „Moja sestra Medi je divna. Izvanredna je. Bide naučnica. Tokom
vedeg dela svog odrastanja brinula sam i o njoj.“
„Gde su vam bili roditelji?“
„Roditelj“, ispravila sam ga. Nakratko me je pogledao. U očima sam mu
videla kajanje i tugu. Ne zbog sebe, ved zbog mene. Okrenula sam glavu. „Mama
mi je bila igračica u Vegasu. Napustila je tatu i nas kad je meni bilo deset, a Medi
samo pet godina.“
Grickao je nokat palca, ali nije odvajao pogled s puta. „Nije se nikad vratila?“
„Ne“, odmahnula sam glavom. „I tata je zbog toga počeo da pije. Mnogo. Da
se kocka, još više.“
Isprepleo nam je prste pre nego što je prineo moju ruku usnama i poljubio je.
„Zato radiš ovo čime se baviš?“
Mogla sam da lažem i izmislim neku usranu priču, ali to bi uništilo ovo što
smo imali – potpunu i savršenu iskrenost na koju smo se oslanjali da bi nam
oboma bilo dobro. Umesto da odgovorim, samo sam klimnula glavom.
„Hodeš da mi pričaš o tome?“ Glas mu je bio nežan i molediv.
Bilo je prerano. Nisam bila spremna da s nekim podelim svoj teret. On je tako
dobar da bi samo želeo da pomogne. Isplati dug ili nešto slično ludo. To je moja
obaveza. Moj otac i moja neprekidna želja da ga spasem. To sam morala da
obavim sama.
„Hodeš li mi jednom ispričati?“
„Da“, i samo toliko sam mogla da obedam zasad.

47
 ŠESTO POGLAVLJE

„Probudi se, dušo“, čula sam tik pre nego što mi je Ves spustio vrelu ruku na
golu kožu stražnjice.
„Gospode bože“, skočila sam i zgrabila pokrivač da pokrijem svoju golotinju.
„Šta je tebi, dođavola?“ viknula sam.
Dočekao me je osmeh umesto izvinjenja. „Hajde, obuci nešto udobno. Idemo
na plažu!“, viknuo je vidno oduševljen novim danom i odlaskom na obalu.
Ubijao se od posla protekle sedmice. Viđala sam ga samo kasno uveče,
izuzimajudi jednu nepodnošljivo dosadnu poslovnu večeru. U međuvremenu sam
ručala sa Dženifer Andervud, suprugom režisera njegovog trenutnog filma, i
Vesovom majkom Kler. Svi su izgleda bili vrlo opušteni. Ni Vesu to nije nimalo
smetalo. Bilo mu je drago što sklapam nova prijateljstva dok on radi. Izgleda da ga
je više brinulo da se ne dosađujem po ceo dan nego da du predi zamišljene
emocionalne granice družedi se s njegovom porodicom i zbližavajudi se sa
suprugom njegovog saradnika.
„Kako to misliš idemo na plažu? Shvataš li da je januar i đavolski je hladno?“
Navukla sam pokrivač preko glave i zavukla se u udobno skrovište koje mi je
pružao.
Osetila sam kako se dušek uleže i zarobljava me unutra. Svukao mi je debad s
glave i jednom rukom, nindža pokretom, zarobio mi obe ruke iznad glave. Sagnuo
se i poljubio me, polako, vlažno, i tako duboko da su mi se prsti na nogama zgrčili.
Prostor između butina počeo je da mi gori i pulsira. Bože, kako se taj muškarac
ljubio. Odgurao je debe još dalje i gurkao mi je bradavice prvo nosem, da bi zatim
uvukao jedan vrh u usta.
„E tako se budi devojka“, izgovorila sam kroz tiho stenjanje.
Nagradio me je dubokim, prodornim usisavanjem moje dojke. „Setidu se toga
slededi put. Ako te zadovoljim, hodeš li biti bolje raspoložena?“ Izbacio je jezik i
prelazio mi njime preko bradavice dok se poigravao njom. Prstima druge ruke
povlačio je i uvrtao drugu.
Tupo sam klimnula glavom, previše izgubljena u osedaju što je rastao, u tihoj
vatri od koje sam postajala slaba i nesposobna da govorim.
Zakikotao mi se uz dojku. „Ako spustim usne na tebe, priuštim ti olakšanje
koje tražiš, hodeš li uraditi ono što kažem?“
Nisam ga nikako mogla odbiti. Dok je usnama i prstima odavao poštovanje
mojim sisama, nije mi preostajalo ništa drugo ved da mu dam ono što je tražio.

48
„Da, bože, da!“ ječala sam. Glava mu se pomerala od mojih grudi preko rebara, do
sredine stomaka, gde me je grickao, sve dok nije stigao tamo. A tamo, dao mi je
sve što sam želela, i više. Zaslužio je zlatnu medalju za oralni seks. Znao je tačno
kad da pruži, kad da zagrize, povuče, usisa, liže. I činio je to majstorski.
Ugriz.
Povlačenje.
Usisavanje.
Lizanje.
A zatim, kruženje i prevlačenje jezikom dok mi je trljao samo središte
zadovoljstva, iznova i iznova dok se nisam raspala. Telo mi se izvilo, a ruke
poletele u njegovu kosu da ga zadržim na svom vlažnom mesu. Ječao je dok me je
gutao, izgubljen u trenutku isto koliko i ja. Možda čak i više, sudedi po načinu kako
je zabio kurac u mene.
Nismo otišli na plažu još sat vremena.
Kad smo stigli, našli smo se sa još jednim muškarcem, instruktorom
surfovanja po imenu Amil.
„Doveo si me ovamo da vas gledam kako surfujete?“, smesta sam pitala
nakon što sam se rukovala sa gospodinom Surfantastičnim. Glas mi nije bio
prijatan.
Ves je pogledao u Amila, zatim u mene, i osmehnuo se. Osmeh mu je bio
lukav i tog trenutka sam znala da sam uključena.
„Ne, zapravo sam te doveo ovamo zato što demo mi da surfujemo. Amil de
mi pomodi da te naučim. Ima i svu opremu i žensko ronilačko odelo. Drži Surfersku
kolibu malo dalje niz plažu.“ Pokazao je na mesto u daljini.
Pogledala sam u Vesa dok mu je kosa lepršala na prohladnom jutarnjem
vazduhu. Sjaj u zelenim očima ih je učinio gotovo smaragdnim pod ranim svetlom
dana. Bio je tako prelep kao i rajski talasi koji su zapljuskivali plažu.
„Znači, ozbiljan si?“
Klimnuo je glavom i pokazao na Amila. Instruktor se okrenuo, pružio mi
neverovatan pogled na svoja preplanula mišidava leđa i izvukao je odelo koje je
izgledalo moje veličine. „Trebalo bi da odgovara. Koliko si visoka, metar
sedamdeset osam, šezdeset četiri kilograma?“
„Metar sedamdeset pet, i zar te majka nije naučila da sa ženama ne pričaš o
težini?“
Amil je zavrteo glavom i nasmejao se. „Ne mogu redi da jeste.“
„Nije ispunila zadatak“, odvratila sam. „Nepristojno je i žene to mrze. Jesi li
oženjen?“ Odmahnuo je glavom. „Devojka?“ Ponovo je odmahnuo i dalje se

49
smeškajudi. „Eto vidiš.“ Sklopila sam ruke kao da sam upravo dokazala
Ajnštajnovu teoriju relativiteta.
Ves se glasno nasmejao pored mene. „U pravu je, ortače“, potvrdio je.
Pomalo me je iznenadila upotreba te kalifornijske redi. Nije da Ves nije bio kul
frajer, bio je. Veoma. Samo, uvek je bio pomalo zvaničan.
„Izvini, Mija. Najdublje se izvinjavam, ali želeo sam da budem siguran da ti
odelo odgovara.“ Pružio mi je crno odelo.
Nakon ponovljenih pokušaja da se uvučem u nemogude tesno odelo, koje
sam nazvala mojim odelom žene-mačke, konačno smo navukli to zlo. Sise su mi se
priljubile uz grudni koš i neoprensku tkaninu. Samo sam želela da otkopčam gornji
deo i oslobodim ih! Gledajudi se odozgo, krišom sam se smeškala. Odelo me je
podsedalo na ženu-mačku iz Povratka Betmena. Osedala sam se smešno iako mi je
Vesov žarki pogled govorio da zapravo uopšte nisam izgledala smešno. Pre bih
rekla da je bio spreman da pokida to đubre sa mene. Amilu se, međutim, nije
dopadalo to što nismo posvedivali pažnju njegovom podučavanju. Samo sam
želela da izađemo i da ved isprobam to!
Amil je konačno završio sa svojom umetnošdu surfovanja i Ves me je poveo
plažom. Nosio je svoju i moju dasku dok smo gazili preko peska. „Mogu i sama da
nosim svoju dasku, znaš?“
Oči su mu zasijale kad ih je sunce obasjalo. „Siguran sam da možeš mnogo
toga, dušo. Ali ne bih se osedao kao muškarac da ne pomognem svojoj devojci.
Osim toga, stvarno si dobro društvo.“
Njegova devojka?
Je li on upravo to izgovorio?
„Svojoj devojci?“, pitala sam pre nego što se ta misao pretvori u nešto
opasno emotivno.
Nasmešio se. „Da, znaš šta mislim.“ Slegnuo je ramenima.
Uh, ne, jebeno nisam znala šta je mislio. Baš kad sam nameravala da zagazim
dublje u to minsko polje, prekinuo nas je Amil.
„Dobro, radidemo malo na veslanju rukama i praktične lekcije na mirnijem
delu vode.“
„Hajde, ne budi kukavica“, rekao je Ves, usput oponašajudi mjaukanje.
Muškarci ne umeju da ispuštaju mačje zvuke. Na kraju zvuče više kao životinja na
umoru nego slatka krznena loptica.
Kad sam htela da se pobunim, jako me je pljusnuo po dupetu i gurnuo
napred prema okeanu. Ali u okeanu je bio savršen džentlmen. Poveo me je u

50
prikladan deo vode i vežbao sa mnom položaje, stavove i ravnotežu. Odlučili smo
da prvo savladam podizanje na kolena pre nego što pokušam da ustanem.
Kad sam pobedila tremu, otkrila sam da zapravo mogu da savladam manje
talase dok ležim na stomaku. Trebalo mi je više od sat vremena da se podignem
na kolena, ali nisam mogla biti ponosnija na sebe. Dok sam na kolenima jahala
talas, čula sam Vesa kako viče i bodri me. Nikad nisam bila ponosnija na sebe.
Obično sam ja navijala za svoju sestru Medi ili najbolju drugaricu Džinel i njen ples.
Čak i kad sam se bavila savremenim plesom i imala izvanredne nastupe, nisam
imala osedaj da sam nešto postigla. Možda je to sad bilo zbog tog visokog zgodnog
frajera koji me je čekao na obali dok sam veslala. Daska mu je stajala uspravno,
zarivena u pesak. Zašljapkala sam prema njemu bacivši dasku na pesak, pre nego
što sam potrčala po obali.
„Jesi li video?“, viknula sam veselo dok sam trčala ka njemu.
„Naravno da jesam! Bilo je odlično! Prirodno si nadarena, dušo“, rekao je
raširenih ruku. Zaletela sam mu se na grudi i srušila nas oboje na zemlju. Usne su
mu smesta pronašle moje, ruke mi je zavukao u mokru kosu i privukao me sebi.
Imao je ukus soli i mora. Čarobno. Nastavili smo još malo da se mazimo pre nego
što nas je prekinulo duboko nakašljavanje. Ves mi je sklonio ruke s glave i čvrsto
me stezao za guzu, pritiskajudi me nabreklom muškošdu baš tamo gde sam najviše
želela. Polako smo se razdvojili, oboje zadihani i nasmejani kao dvoje luđaka i
ugledali smo Amilovo nasmejano lice.
Ves mi je pomogao da ustanem i privukao me sebi, tako da su nam se odela
slepila. „Bila si odlična“, rekao je ponosno, prelazedi mi palcem preko obraza pre
nego što mi je spustio nežan površan poljubac na usne.
„Hvala što me učiš. Možemo li ponovo?“, pitala sam, uzbuđena zbog
mogudnosti da se ponovo borim s talasima.
„Za tebe sve. Lepa moja Mija.“

Treda nedelja bila je ispunjena dosadnim poslovnim večerama i još jednim

otmenim događajem. Takva dešavanja mi nisu mnogo smetala. Bilo je lepo muvati
se okolo, jesti odabrane poslastice i piti skup šampanjac i vino, ali nije bilo
naročito zabavno. Ves je te večeri provodio zadubljen u razgovore, kredudi se po
prostoriji kao pravi poslovni čovek.
Nije se šalio kad je rekao da nema vremena za pravu vezu. Žena koja se veže
za njega provodide mnogo vremena sama. Trebade mu neka što ima ispunjen život
i karijeru i kojoj odgovara da bude ponodna devojka – uglavnom na raspolaganju
kad on dođe kudi, na kasnonodnu ševu i maženje pre nego što utone u carstvo

51
snova da bi ujutru počeo sve iz početka. Nešto me je brzo preseklo u stomaku kad
sam zamislila Vesa sa drugom. Kako se zaljubljuje, ženi, dobija decu, živi sredno do
kraja života, dok ja nastavljam – šta? Da budem pratilja?
Spustila sam meko pecivo koje sam odabrala i umesto toga sam iskapila
ostatak šampanjca iz čaše.
„Opa, lakše malo, trkačke“, rekao mi je Ves kad me je obgrlio oko struka i
privukao uz sebe. „Pokušavaš da se napiješ?“ Skupio je oči, ali nagoveštaj osmeha
u uglu usana potvrdio mi je da se šali.
„Zašto? Hodeš li me iskoristiti ako se napijem?“ pitala sam bezobrazno
pevušedi i čvrsto mu pritiskajudi sise o grudi.
Uzdahnuo je, stegao me uz sebe, a zatim spustio pogled. „Jebeno totalno“,
odgovorio je potpuno ozbiljno. Sama pomisao na to kako me uzima navlažila mi je
gadice.
„Ne pali me. Nije pošteno kad imaš posla.“ Napudila sam se i poljubila ga u
vrat, prelazedi usnama preko njega.
Tiho je zastenjao i pritisnuo bokove uz mene tako da sam osetila vrelinu i
snagu njegove želje. „Kako du te dođavola pustiti da odeš za ovih kratkih osam
dana?“ U očima i čvrsto stegnutoj vilici videla sam koliko je ta izjava bila ozbiljna.
Oštro sam udahnula i prodorno ga pogledala u oči. One koje sam počela da
obožavam više od svih. „Tako je kako je. Kako mora biti“, podsetila sam ga.
Nagnuo se napred i dodirnuo čelom moje. „Ali šta ako ne želim da bude
tako?“ Izgovorio je nešto što smo se dogovorili da de ostati neizgovoreno. Ta
pomisao, sam nagoveštaj da bi moglo biti nečeg više, protivio se svemu što smo se
dogovorili kad sam potpisala ugovor. Takođe je moglo da prekrši pravila koja je on
uspostavio kad smo prvi put spavali zajedno pre više od dve nedelje.
„Nemoj“, prošaputala sam, a on je polako udahnuo, pa izdahnuo. Osetila sam
vlažnu toplinu na usnama.
„U redu, nedu“, rekao je sa čvrstinom koja mi je govorila da je ponovo rešio
da sve zadrži onakvim kako treba da bude. Kako mora da bude.
Nije postojala druga mogudnost za mene. Čak i da sam želela više, što
trenutno nisam mogla ni da zamislim, nije bilo mogude. I dalje mi je trebalo milion
dolara, i morala sam spasti tatu. Niko drugi to nije mogao da ostvari osim mene.
Ne bih rizikovala njegov život za tananu mogudnost srede. Ne bih nikad mogla da
oprostim sebi kad bih izabrala sopstvenu sredu umesto očevog života. Bez obzira
na činjenicu da je pijanac, da je provodio previše vremena kockajudi se i trošedi
novac na opijanje, i dalje je bio jedini koji me je iskreno voleo. I toga se nikad ne
bih odrekla. Čak ni zbog Vesa, koliko god da mi je ta misao ispunjavala um, srce i

52
dušu nadom, nije bilo suđeno. Morala sam da obavim posao, i učinidu tako, ili du
umreti pokušavajudi.
„Hajde da plešemo“, ponudio je Ves, puštajudi da taj teški trenutak lagano
nestane dok me je vodio ka otvorenom podijumu. Zabava je te večeri bila
organizovana radi upoznavanja budude ekipe – investitora i glumaca potvrđenih
za novi film na kom je Ves neumorno radio, Šifre časti. To je bila prva nod kad je
mogao proslaviti taj uspeh i odlučila sam da mu u tome pomognem.
Dok me je grlio, razmišljala sam o vremenu koje smo proveli zajedno.
Poslednje dve nedelje bile su pravo ostvarenje sna. Kad mi je tetka Mili ponudila
posao, iskreno sam verovala da prodajem deo duše. Sad kad sam imala više od
dve nedelje da se naviknem na tu zamisao i shvatim kako želim da se ponašam sa
bududim klijentima, pomislila sam da du lako odraditi narednu godinu. Možda du
čak ostvariti i neka poznanstva u filmskoj industriji, u koju sam nameravala da se
ubacim čim mi se godina ropstva završi. Osim ako ovo ne zavolim, pa samo
nastavim da radim i zaradim veliku lovu. Doduše, nije da sam videla te silne dolare
ove godine. Zadržala sam samo malo da pošaljem Medi za školske potrepštine i
dovoljno na bankovnom računu da platim stanarinu za moj stančid.
Razmišljala sam da du, ako mi budu ispladivali po sto hiljada svakog od
narednih dvanaest meseci, premašiti dug od milion dolara za dvesta hiljada. To je
značilo da du modi platiti Medinu školarinu od sto hiljada u potpunosti i ostade mi
još stotinu hiljada na raspolaganju. Tako bih imala dovoljno da šaljem sestri tri
hiljade mesečno za njene i tatine životne troškove, hiljadu dolara za stanarinu, i
ostajalo bi mi još nekoliko hiljada u banci svakog meseca za mene.
Naravno, ne bih raspolagala svojim vremenom, što de mi verovatno na kraju
istrošiti i poslednji živac koji imam, ali nadala sam se da de mi i ostali klijenti biti
kao Ves. Da de raditi mnogo, a da du im biti potrebna vrlo malo. Tad bih mogla da
provodim vreme uživajudi u njihovim raskošnim domovima.
Svakako, bide mi teško da ostavim Vesa. Pitala sam se hode li tako biti i sa
ostalim klijentima. Prijalo mi je vreme koje smo provodili zajedno, i seks, koji je
bio strastven preko svake mere. Od same pomisli šta mi je sve radio tog jutra
obrazi su mi goreli. Kako me je uzeo naslonjenu na pločice u tuš-kabini… Gospode,
taj tip ume da tuca.
„Hej, nešto si se zajapurila; je li ti dobro?“ Prestao je da pleše i okrenula sam
glavu od njegovog prodornog pogleda pre nego što sam mu je naslonila na grudi.
Kucanje Vesovog srca ponovo me je uljuljkalo u razmišljanje. Pomerala sam
kukove stavljajudi mu do znanja da još nisam završila s našim plesom. Želela sam

53
da osetim njegove ruke oko sebe. Pored njega sam se osedala kao da sam jedina
devojka na celom svetu koja može da mu zadrži pažnju.
„Dobro sam. Toplo je. Od tebe mi je još toplije.“ Naslonila sam mu bradu na
grudi i podigla pogled u susret njegovom.
Gledao me je pravo u lice i upijao mi crte. „Znaš, ti si verovatno
najdragocenija žena koju sam upoznao pored moje mame i sestre?“
„Dragocena?“, zakikotala sam se.
„Da. Drugim rečima…“ Sagnuo se i prešao obrazom preko mog dok mi nije
spustio usne uz uvo, „… važna si mi.“
Zagrlila sam ga čvrsto, tako čvrsto. Želela sam da zna koliko je i on meni
važan, ali nisam mogla pronadi reči. Zapele su mi u grlu dok sam mu stezala leđa,
zarivajudi mu nokte kroz sako. Odmakao se, oslobađajude se mog preteranog
stiska.
„Hej, hej. Ne moramo o tome, ali Mija, moraš znati.“ Odmahnula sam
glavom, jer nisam želela da prizna bilo kakva osedanja kakva nisam mogla da
uzvratim. Toplim rukama mi je obuhvatio obraze. „Mija, slušaj me…“ Udahnula
sam i sačekala da kaže ono što je želeo. „Samo zato što nedemo biti zajedno kao
par kad odeš, ne znači da ne možemo ostati u vezi. Nastaviti da budemo
prijatelji.“ Osetila sam mu po boji glasa da je mislio svaku reč.
Obuzeo me je osedaj olakšanja i izazvao mi ogroman osmeh na licu.
„Stvarno?“
Klimnuo je glavom. „Da, stvarno, dušo“, obedao je. „A sad, idemo po pide i
uživademo u ostatku večeri. Objavide glumačku podelu za Šifru časti, iako vedina
nas ved zna. To je deo zabave“, namignuo je, i ja klimnuh glavom.
Kad smo stigli do šanka, naletela sam pravo na Dženifer Andervud. „Mija, o
moj bože, svuda te tražim“, rekla je žurno i povukla me u stranu. Ves me je
pogledao, vidno zabrinut, skupljenih očiju. Zavrtela sam glavom i odmahnula da
ne brine.
„Šta se dešava, Džen?“
Zaverenički se nagnula napred, zatim pogledala oko sebe da proveri sluša li
neko ono što se spremala da mi kaže. „Kasni mi“, izjavila je i ugrizla se za usnu.
„Molim?“ pitala sam ne znajudi o čemu priča.
Pomirljivo je udahnula, a onda se ponovo nagnula napred da mi šapne.
„Kasni mi. Menstruacija“, dovršila je.
Tad mi je sinulo. O sranje! Kasni joj! Kad smo se srele na ručku nedelju dana
posle večere na kojoj smo se upoznale, od srca mi je zahvaljivala što sam joj
promenila život. Očigledno, kad je otišla kudi i ispričala mužu Džeju da želi bebu,

54
bio je ushiden. Rekla je kako bi on sa ostvarenjem njene želje počeo još te nodi
kad su se venčali, ali pošto su se venčali tako brzo, mislio je kako ona želi da čeka.
I sad, koliko sam znala, radili su na tome kao zečevi.
Čvrsto sam je uhvatila za ruku i privukla bliže. „Koliko dana? Tek ste počeli da
radite na tome.“
„Znam!“, podigla je glas da nadjača ostale razgovore i nekoliko muškaraca u
odelima pogledalo je u našem pravcu. Odvukla sam je dalje u ugao. „Pet dana, a
ranije mi nikad nije kasnila ni dan!“
„Gospode bože!“ izustila sam.
„Znam!“
„O bože!“
„Znam!“ ciknula je i obe smo počele da skačemo kao deca, kuckajudi petama
po pločicama. Čvrsto sam je zagrlila. Nije mi mnogo žena bilo drago, uglavnom
Džinel i Medi, ali osetila sam povezanost sa Dženifer. Bila je dobra i smatrala sam
je prijateljicom.
„Moradeš me redovno obaveštavati kad odem.“ Klimnula je glavom. To sam
predutala Vesu. Nisam mu rekla da sam priznala Dženifer šta sam mu ja, ali zaklela
mi se da de dutati; dosad je održala reč. „Ovo je divno. Šta je Džej rekao?“
„Želi svima da kaže da sam trudna, iako nismo sasvim sigurni.“ Zakolutala je
očima i zavrtela glavom.
„Muškarci su glupi“, rekla sam, a ona se složila. „Znači, ako si odmah ostala
trudna, pretpostavljam da je to tek dve nedelje, pa možda ni kudni test nede dati
tačne rezultate još par sedmica. Najbolje ti je, ako baš umireš da znaš, da izvadiš
krv i odeš kod lekara. Pretpostavljam da je to najsigurniji test.“
„Tako sam i ja mislila. Zakazala sam za slededi petak. Tako du nekoliko dana
kasnije biti sigurna. Osim ako, naravno, ne dobijem menstruaciju.“ Namrštila se.
Čvrsto sam je zagrlila, a zatim krenula prema momcima. „Pa hajde da
budemo pozitivne i nadamo se najboljem, važi?“ Klimnula je glavom, ponovo
sredna.
Stigle smo do muškaraca baš kad se gomila ljudi okupila oko malog podijuma
postavljenog u ogromnoj balskoj dvorani. Kvartet je prestao da svira. Ves me je
zgrabio za mišicu i pružio mi novu čašu šampanjca. „Je li sve u redu?“
„I više nego u redu.“
„Nešto za šta bi i ja trebalo da znam?“ Visoko je podigao obrvu.
Odmahnula sam glavom. „Ne. Ostani u toku.“
Zakikotao se i poveo me do podijuma baš kad je voditelj počeo da objavljuje
uloge u Vesovom filmu. „Jesi li uzbuđen?“, pitala sam.

55
 „Ved znam ko je izabran“, iskezio se.
„Pa šta? Sad de znati i svi ostali, i svi de pričati o tome mesecima! Ja sam
uzbuđena, a znam samo sažetu priču.“
Spustio mi je ruku na rame i naslonio me na sebe dok smo gledali ljude kako
prilaze podijumu. Svako se naklonio kad bi mu voditelj objavio ime i dodeljenu
ulogu.
„Jedva čekam da saznam ko de biti vojnik Vil, onaj što šalje pisma svojoj
pravoj ljubavi, Alison. O, ko de glumiti Alison?“ Okrenula sam se da vidim, kad je
spustio pogled.
„Niko nede igrati Alison“, odgovorio je.
„Ha? Ali mislila sam da je to ljubav njegovog života?“ Sigurna sam da mi je
izraz bio zbunjen kad sam skupljenih očiju pogledala u Vesovo lepo lice. Nasmešio
se i pokazao na podijum.
„Gledaj.“ Podigao je bradu baš kad je prelepa crnokosa goropadnica prišla
bini. Znala sam tu glumicu! Đina Deluka. Bila je visoka i vitka, a ipak je imala obline
od kojih nije odustajala. Svi muškarci su je voleli, a svaka žena želela je da bude
ona. Bila je još bolja jer je imala zlatno srce i predstavljala se mladim ženama u
pozitivnom svetlu.
A onda sam se zaprepastila do srži kad je voditelj predstavio glumicu. „Đina
Deluka de glumiti glavnu žensku ulogu, Miju Kalvers!“
Zinula sam. „Ne mogu da verujem!“ Okrenula sam se Vesu.
„Iznenađenje!“ Osmeh mu je bio apsolutno prelep. Nešto što nedu nikad
zaboraviti.
„Promenio si ime glavnoj junakinji u Mija?“
„Jesam“, odgovorio je, ne objašnjavajudi ništa više.
Nekoliko puta sam zatreptala, i suze su mi ispunile oči kad sam pogledala u
Vesa. „Zašto?“
„Zato što si mi važna.“

56
 SEDMO POGLAVLJE

Jebeno sranje. Važna sam. Srce mi se ispunilo sredom čim sam se setila te nodi kad
mi je Ves priznao da je glavni lik svog filma nazvao po meni. Čak joj je promenio i
izgled. Trebalo je da bude pomalo vila od žene, po imenu Alison, plavokosa i
plavooka. Sasvim sigurno ne visoka, crvenokosa rubensovska lepotica, poput Đine
Deluke… ili mene.
Nisam bila sigurna šta da mislim ili kako da prihvatim tu vest. Složili smo se
da se nedemo vezati. Mada, kad bih bila iskrena, ne bih mogla redi da se nisam
vezala za Vesa. Definitivno jesam. Jesam li ga volela? Mislim da nisam. Čitavo to
vreme bia sam tako fokusirana na to da se ne zaljubim da mi se nije ni ukazala
prilika da mu otvorim srce.
Zujanje telefona me je prenulo iz neprekidnog preispitivanja šta bi bilo kad
bismo Ves i ja postali pravi par. Kad smo razmislili, ta mogudnost nije dolazila u
obzir. Znao je i on, a i ja. To je trebalo da bude dovoljno.
„Halo“, javila sam se, primetivši tetka Milino ime na ekranu.
„Zdravo, lutko. Kako ti se sviđa život u zlatu?“ Glas joj je bio šaljiv, ali samo
me je podsetio na pravo stanje u mom životu.
Unajmljena sam da obavim posao. Taj posao mi je kupio život u raskoši… na
mesec dana. Nije bio moj, niti de ikad biti. Glasno sam uzdahnula u telefon. „To je
dobro, ha?“
„Ne, dobro je. Šta ima novo?“ Povukla sam uvojak kose i proverila jesu li mi
krajevi ispucali. Vreme za šišanje.
„Zovem da ti javim za slededeg klijenta, dušo.“ Čula sam šuškanje papira i
kuckanje noktiju po tastaturi kad je coknula jezikom.
„Idi deš u Sijetl!“ Nisam nikad bila tamo, moglo bi biti zabavno, pomislila sam
dok je nastavljala: „Ovo de biti zanimljivo.“ Klijent je Alek Diboa. Trideset pet
godina, visok, taman i zgodan, ima sve potrebne kvalitete, ali je čudan.“
Suzdržala sam se od izjava. Smatrala sam da je ceo proces čudan dok nisam
upoznala Vesa. Tad sam shvatila da je mogude da i dobri, ljubazni i normalni
muškarci traže društvo iz ovog ili onog razloga, a u ovom naročitom slučaju bilo mi
je drago. Bez toga ne bih nikad upoznala Vesa i on je definitivno bio neko koga
sam smatrala važnim. I on je meni bio važan, iako mu to još nisam spomenula.
„… izabrao te je sa veb-stranice dan nakon što sam te poslala kod gospodina
Čeninga. Naterao me je da obedam da deš slededeg meseca biti s njim.“

57
 Ježedi se, okrenula sam se i zgrabila debe sa stolice da se umotam u njega.
„Je li čudak?“
Mili se tako glasno nasmejala u slušalicu da sam morala da je odmaknem od
uva. „Ne, malena, umetnik je! Bideš njegova muza. Bacio je jedan pogled i rekao
kako te mora imati za novu seriju Ljubav na platnu. Čula sam je kako kucka, a
onda mi je telefon zapištao na poruku.
Stavila sam je na spikerfon i pogledala imejl koji mi je poslala. „Sveta majko
božja.“ Ostala sam bez vazduha u pludima.
„Predivno izgleda. Isto kao i gospodin Čening, samo suprotno? Crna kosa,
crne oči, prosečna veličina.“ Klimnula sam glavom, zuredi u sliku gospodina Aleka
Diboa, umetnika, na ekranu. Na ovom tipu nije bilo ništa prosečno. Bio je pljunuti
Ben Aflek. Samo što je imao dugu kosu vezanu u malu punđu na vrhu glave i
kombinaciju brkova i brade. Jedva sam čekala da vidim koliko mu je dugačka kosa.
Muškarac u jednoj reči? Izvrstan!
Oštro sam udahnula i lagano izdahnula da se oslobodim vreline koja mi je
obuzela telo. „Dakle, uh, šta hode da radim kao njegova muza?“
„Nisam sigurna. Znam da stvara neobična umetnička dela. Svakakva. Prodaju
se za stotine hiljada dolara po komadu. Međutim, ako skineš odedu, platide više.
Tačka. Ako imaš seks s njim – a bože moj, koja žena ne bi želela…“ Nasmejala se.
„… trebalo bi da ti plati dodatnih dvadeset hiljada.“
„Može li zahtevati da se skinem?“ pitala sam, odjednom se osetivši prljavo.
Smesta sam pokušala da se prisetim šta sam potpisala u ugovoru.
„Ne, ne, ne, to svakako nije deo ugovora. Međutim, spomenuo je kad te je
rezervisao. Objasnila sam da de ga to koštati još dvadeset pet posto tvog
honorara, i to samo ako ti pristaneš, i tehnički, ne sme da te dodiruje seksualno.“
Dvadeset pet posto je bilo dvadeset pet hiljada dolara. „Ozbiljno? Dobidu još
dvadeset pet hiljada dolara ako mu dozvolim da slika moje aktove?“
„Ne, lutko, dobideš dvadeset hiljada. Izvrsna pratnja dobija dvadeset posto
od tvog honorara. To znači pet hiljada ide nama, a dvadeset tebi.“ Slegnula sam
ramenima, ne maredi. Nameravala sam da skinem odedu. Tih dodatnih dvadeset
hiljada pomodi de mi da se približim krajnjem cilju. Barem du platiti Medin
neispladeni kredit za prvu godinu škole.
„Pristajem! Pod uslovom da ne spavam s njim, poziradu mu naga.“ Čak i kad
sam to glasno izgovorila, nije zvučalo iskreno. Bože, u kakvoj sam ja nevolji. Još
nisam ni napustila Vesa, a ved sam balavila nad slededim frajerom u redu. Ja sam
kurva.

58
 „Važi. Imaš let prvog. Pobrini se da budeš na njemu. Zvanično, tvoj poslednji
dan sa gospodinom Čeningom treba da bude dvadeset šestog januara. Tako deš
imati nekoliko dana da odeš kod kozmetičarke, središ kosu, izdepiliraš se i posetiš
ginekologa.“ Tad sam se glasno nasmejala. „Ako je tako, pustidu te da ideš…“
„Uh, tetka Mili?“
„Gospođa Milan, sedaš se?“ upozorila me je.
„Izvini. Shvataš li da te nikad nedu tako zvati osim pred klijentima, je li
tako?“, pitala sam smrtno ozbiljna.
„Šta je bilo, Mija?“, u glasu joj nije bilo ljubavi kakva priliči blagonaklonom
članu porodice.
„Je li mogude da neka pratilja ponovo vidi svog klijenta? Privatno?“
„O molim te, ne. Molim te, nemoj mi redi da si se zaljubila u gospodina
Čeninga?“
„Ne! Ne radi se o tome.“ Ne zapravo, rekla sam sebi. Nisam, zaista nisam.
Verovatno. „Samo smo postali prijatelji i volela bih da nastavim to prijateljstvo bez
kršenja pravila.“
Tetka Mili je glasno uzdahnula. „Nema čvrstih pravila, ali treba da budeš
pažljiva, Mija. Takvi muškarci obedaju devojci svet i nikad ne ispune obedanje.
Veruj mi, sve sam to ved čula i ranije. Previše puta, zapravo.“
„Dakle, ne postoji pravilo?“
„Ne, samo“, ispustila je dugačak uzdah, „štiti svoje srce. Ovaj posao nije za
svakoga, a život je ionako ved težak. Odvoj ovo vreme za sebe da se zabaviš,
opustiš, i doživiš sve što život ima da ponudi. Ovo de ti verovatno biti jedino
razdoblje u životu kad deš imati tu priliku.“ Potisnula sam nalet emocionalne plime
koja je čučala odmah ispod površine moje jake fasade. „Pozovi me kad se nađeš sa
gospodinom Diboa. Posladu ti sve imejlom.“ I to je bilo poslednje što je rekla pre
nego što je prekinula vezu.
Tetka je bila u pravu. Nisam mogla dozvoliti Vesu da me ubedi kako je ovo
nešto više. Morala sam da odem u Sijetl. Otidi du u Sijetl. Pogledala sam u telefon.
I gospodin Seksi umetnik bide moje sledede iskustvo.

„Dušo, stigao sam!“, Vesov glas je zagrmeo kroz kudu i doleteo napolje, gde sam
uživala u zagrejanom bazenu. Izašao je na terasu u odelu i nasmešio se. Gospode,
kakav seksi frajer. Uvek je izgledao dobro, ali bilo je nešto u tom njegovom
oblačenju u kom sam uživala. Možda sam još više uživala u skidanju.
„Rano si došao.“ Bilo je tek pola tri. Podigla sam se, izašla iz bazena i sela na
ivicu.

59
 Ves se zaustavio i stajao mirno na samoj ivici. Gledao je u mene, ali ne u moje
oči. Proučavao mi je telo svojim smaragdnim draguljima, tako žarkim pogledom da
sam ga praktično osetila kad bi mi pao na grudi, stomak, butine. Gledala sam kako
skida cipele, a zatim pušta i da mu sako padne na pločice. Kao po naredbi, oslonila
sam se o ruke, izazovno izvijajudi leda, izbacujudi grudi prema nebu i zabacujudi
glavu unazad. Noge sam blago raširila radi ravnoteže. Tračica kupadeg kostima
nije prepuštala ništa mašti, i kad sam podigla glavu da vidim ima li moja mala
predstava uspeha, čula sam snažan pljusak. Potpuno obučen skočio je i prosekao
kroz vodu. Bio je nalik na crnu ajkulu koja pliva ka svom plenu.
Stigao je do ruba bazena u jednom potezu. Izronio je iz vode kao neki vodeni
bog. Nagnula sam se napred, uhvatila ga za mokru kravatu i povukla među noge.
Spustio mi je ruke na kolena i široko ih razdvojio.
„To je bilo neočekivano“, rekla sam mu kraj usana, još ga ne ljubedi, samo
puštajudi vodu iz bazena da nam se sliva između usana.
„Misliš? Onda de ti se ovo dopasti.“ Spustio je usne na moje, jezikom tražedi
ulaz. Ljubio me je kao da nikad nede imati drugu priliku, kao da umire od želje da
mi proba usne. Znala sam da sam i sama umirala od želje za njim. „Ceo prokleti
dan sam mislio na tebe“, izgovorio je promuklo pre nego što mi je jezikom prešao
preko gornjeg dela tela i između grudi. Zavukao je prste u oskudan trougao
bikinija i, gurajudi tkaninu u stranu, ogolio mi je dojke. Bradavice su mi se odmah
učvrstile na promenu temperature. „Sanjam o ovim lepoticama“, rekao je
palacajudi mi jezikom preko bradavice, pre nego što ju je uvukao u vrela usta.
Uzviknula sam i ruke su mi krenule ka njegovoj glavi da ga zadržim uz sebe.
Sisanje se nastavilo dok mu nisam pritisnula telo uz svoje, pokušavajudi da
nađem neko uporište. Kad me je doveo gotovo na rub orgazma samo se
poigravajudi mojim sisama, što je voleo da radi, odgurnuo me je. Ležala sam na
hladnom betonu, a hladnoda m i je dopirala do kostiju sve dok prstima nije
pronašao vezove mojih gadica i povukao ih. O, sranje. Uradide to ovde, napolju,
usred belog dana.
„Vese“, upozorila sam ga, ali to upozorenje nije bilo sasvim ozbiljno. Previše
sam bila opijena žudnjom da bih se mnogo opirala. Kad bi gospođa Kroft naletela
na nas, samo bi produžila dalje. Zena je bila klasa. Ja i ne baš. Ves me je štipkao za
mesnati deo butina kad mi je podigao nogu po nogu iz vode i spustio mi stopala
na ivicu bazena savijajudi mi kolena pod uglom od devedeset stepeni. Zatim me je
uhvatio za njih i raširio ih kao što ptica širi krila da poleti. I jesam poletela, istog
trena kad mi je jezikom dodirnuo osetljivi skup nerava. Ruke su mi poletele ka

60
njegovoj glavi da je zadržim na mestu. Zgrabio ih je obe, spustio ih na beton i
zavukao mi ih ispod zadnjice.
„Sedi na njima, nema pipanja“, prekoreo me je. A, znači tako demo da se
igramo. Želeo je punu kontrolu. Sranje, to je značilo da de me odvesti preko mojih
granica, i gurnuti me više puta preko ruba. Ved je to jednom uradio. Doživela sam
toliko orgazama da sam se onesvestila jašudi mu na kurcu. Bilo je to najčulnije,
najpohotnije iskustvo u mom životu, dosad.
Rastvorio me je vrhovima prstiju i upotrebio ravnu površinu jezika da me
pošalje u orbitu. Posle jednog orgazma, sagnuo se, držedi mi noge razmaknute,
mumlajudi mi u vlažno meso. Sledede reči su mu zvučale kao neko pohotno
zapevanje.
„Tucam te.“
„Gutam te.“
„Sisam te.“
„Još. Još.“
Mumlao je duboko. „Bože, Mija, mogao bih da te gutam po čitav dan“,
procedio je kroz zube pre nego što mi je snažno uvukao klitoris u usta. Buknula
sam u drugom orgazmu. Tresla sam se dok me nije zgrabio za struk, podigao mi
malaksalo telo i povukao me nazad u vodu.
Šok me je potpuno prodrmao. Svi živci su mi goreli kad su žmarci od orgazma
počeli da se povlače. Pre nego što sam uspela sasvim da se povratim, podigao mi
je noge oko struka i naslonio me leđima na ivicu bazena.
„Tako du te dobro uzeti, dušo. Pobrinudu se da me osetiš čak i kad odeš.“
Snažno se zario u mene. Ne znam kad je to uradio, ali pantalone su mu plutale
negde u bazenu i podsedale me na ražu na dnu okeana. Gore je još imao košulju i
kravatu. Priljubila sam se uz mokru tkaninu dok se zabijao u mene. Zapevanje je
iznova počelo. Mislim da čak nije ni znao da govori. Ali ja jesam, i hvatala sam se
za svaku reč, puštajudi da mi se svaki izraz ureze u pamdenje, pa da se prisetim tog
trenutka svaki put kad mi bude potreban… kad mi bude nedostajao.
„Bio sam ovde.“ Prodiranje.
„Zajedno.“ Prodiranje.
„Jebanje.“ Prodiranje.
„Volim ovo.“ Prodiranje.
„Zapamti me.“ Prodiranje.
„Zapamti me“, ponovio je glasnije kad se zario u mene, pogađajudi mesto
koje mi je pokretalo najjače, najduže oslobađanje u životu. Vrisnula sam. Moje
telo više nije bilo moje. Moj glas više nije bio moj. Svršila sam s njegovim ustima

61
na mojim i njegovim jezikom koji je ulazio i izlazio. Još smo bili spojeni kad me je
uneo potpuno mokru u svoju sobu i spustio me na krevet. Ostavio me je samo
toliko da skine kravatu i košulju, a onda se popeo na mene. Raširio mi je noge i
uvukao se u preosetljivo nateklo tkivo još jednom. Povezani.
Nije me tucao tad. Polako je, predivno, vodio ljubav sa mnom.

„Zdravo, fufo! Dugo nismo razgovarale“, kroz telefon je do mene dopro glas moje
najbolje prijateljice, Džinel, ne samo oštro ved i s nagoveštajem iskrene
uzrujanosti.
„Kurvo, radim“, pokušala sam, ali nije mi pošlo za rukom.
„Da, aha, ako se jahanje Vesovog kurca može nazvati poslom,
pretpostavljam“, odvratila je s primesom šale u glasu. Drugarica mi je opraštala.
„Nismo sve talentovane i ne umemo božanstveno da plešemo“, pobunila
sam se.
„Istina…“ razvukla je tu reč, dodavši joj još nekoliko slogova.
„Nedostaješ mi“, glas mi je drhtao i poželela sam da se ošamarim što sam se
prepustila osedanjima.
Do mene je dopro duboki uzdah. „I meni nedostaje tvoje ružno lice. Mnogo
više mi se nabacuju kad si ti pored mene. Pošto sam ja ona zgodna, znaš.“ I…
ponovo smo bile najbolje drugarice.
„Kako mi je tata?“, pitala sam, plašedi se odgovora.
„Fizički bolje. Još se nije probudio. Premestili su ga sa intenzivne nege, i to je
dobar znak.“
To jeste bio dobar znak. Značilo je da de preživeti, ali još se nije sasvim
izvukao. „Jesu li rekli zašto se još nije probudio iz kome?“
„Ne govore mi mnogo, Mija. Nisam član porodice. Znaš to.“
Sad sam ja uzdahnula. Džinel mi je bila veda porodica od velike porodice koju
sam imala s obe strane. Jedina prijateljica kojoj sam verovala. „Hvala ti što paziš
na njega umesto mene. A šta je sa Medi? Pričala sam s njom samo jednom, i to je
bilo na nekoliko minuta kad je bila između časova. Izgleda da se razbija od učenja i
časova.“
„Da, tako je. I pod pritiskom je zbog novca. Računi se nagomilavaju. Treba li
da joj dam malo gotovine?“
„Ne, ne! Imam novac. Pa, imadu mnogo novca za nedelju dana. Dovoljno da
joj pošaljem nešto da plati račune i kupi hranu. Mada du, uskoro, imati mnogo
više! Samo treba da se ukrcam u avion sledede nedelje, i tih stotinu hiljada de stidi

62
na moj račun. A onda du imati priliku da dobijem još dvadeset hiljada, koje de biti
samo moje.“
„Kako deš zaraditi tih dodatnih dvadeset?“ Čula sam je kako uvlači dim
cigarete. Mora da je završavala predah za ručak uz cigaretu.
Grickala sam nokat na palcu i gledala u reckavi rub. „Naredni klijent mi je
umetnik. Bidu mu muza ili tako neko sranje. Želi da mu poziram gola. Ako to
uradim, dobijam dodatnih dvadeset hiljada.“
Čula sam Džin kako duva u telefon. „Jebote! Ja se skidam svakog jebenog
dana i ne pladaju me dvadeset hiljada! Povezi i mene sa tetkom Mili. I meni treba
debela lova!“, promumlala je u slušalicu i ja sam se nasmejala. Ona ne bi nikad
napustila Vegas. Bože, baš mi je prijao razgovor s drugaricom. Podsetila me je na
sve što jesam, gde su mi koreni i da sam još ona ista. Čak i ako sam odevena kao
barbika i glumim ulogu zgodne pratilje, i dalje sam Mija Sonders. Devojka koja je
podigla sestru od pete godine, brinula o sebi i spaside tatino dupe… ponovo.
Nadala sam se poslednji put. Samo sam se nadala da de, kad se probudi, shvatiti
šta je uradio, šta se dogodilo zbog njegovih izbora i možda nešto i nauči iz toga.
Potražide pomod zbog pida. Posetiti terapeuta. Dala sam mu podatke o gomili
besplatnih programa zajedno sa lecima i pamfletima za lokalne Anonimne
alkoholičare. Možda de, samo možda, ovog puta uvideti svoje greške.
„Hodeš li uopšte dolaziti kudi?“ pitala je Džin dok sam izvlačila haljinu koju du
obudi za večerašnji društveni događaj. Ves me je vodio na neku filmsku proslavu s
novim glumcima. Zvučalo je zabavno. Upoznadu neke slavne ljude. Neke s kojima
du jednom raditi, nadala sam se. Takav put zasad još nije bio ni na vidiku. Čudno
kako se sve vrati u punom krugu. Konačno sam poznavala nekog iz filmske
industrije, a nisam nikako mogla nečemu da se posvetim ili odem na neku
audiciju. Taj deo života mi je bio na neodređenom čekanju dok ne izvučem tatu iz
dugova.
„Kad bih mogla. Idem pravo za Sijetl tri dana nakon što nar pustim Malibu.
Tetka mi je zakazala gomilu kozmetičkih tretmana u ta tri dana. Ali pokušadu
slededeg meseca“, izjavila sam neubedljivo.
„Hej, znam da želiš da dođeš kudi isto koliko i ja želim da vidim to tvoje
debelo dupe, ali u redu je. Ovde de sve biti dobro dok ti raščišdavaš tatinu zbrku.
Ali, sranje, Mija, morade nešto da nauči iz ovoga. Ne možeš upropašdavati svoj
život zbog njega.“
„Nemam izbora“, cvilela sam. „Ako to ne uradim, ubide ga. I on je u komi,
Džin. Ne može da se brani.“

63
 Ovaj razgovor je počeo da me zamara. Volela sam Džinel, ali užasno me je
gnjavila zbog tatinih sranja i toga što ga neprekidno spašavam. Nije da sam to
želela. Ali nisam mogla dozvoliti da ga povrede ili ubiju. Blejn i njegove siledžije su
ozbiljni manijaci. Blejn je bezdušna zmija. Ne bi oklevao da ubije tatu. Dođavola,
više bi ga brinulo da mu krv ne isprska skupo odelo nego što tati oduzima život.
Njemu su ljudi kolateralna šteta, a ja sam mu takođe bila žrtva. Prevrtljivo, lažljivo
smede!
Kroz telefon sam čula šuškanje, zatim škljocanje i zveckanje poker aparata
dok je prolazila kroz kazino. „Samo mi obedaj da deš početi da misliš i na svoj
život?“
„Hodu, hodu. Osim toga, zabavljam se ovde u Malibuu. Ves me je učio kako
da surfujem!“
„Dobro, to je baš lepo. Ja čak nisam ni videla okean“, zaječala je. „Kad se
obogatiš od pratnje, hodeš li me odvesti do okeana?“
Nasmejala sam se. „I da vidim tvoje droljasto dupe u bikiniju?“ Pretvarala
sam se da povradam i gušim se.
„Ti si sjebana. Povlačim status najbolje drugarice.“
„To se ne može povudi. Jednostavno je tako. Kao zapovesti ispisane u
kamenu. Jednostavno je tako“, rekla sam jadno.
„Jesi li ti upravo uporedila naše prijateljstvo sa deset božjih zapovesti?
Stvarno?“
„Uh… jesam?“
„Idi deš u pakao“, izjavila je ravnodušno. „Ako odem, bolje da dovučeš
droljasto dupe tamo da me izvadiš!“
Zakikotala se, a ja sam se nasmešila stežudi telefon. „Znaš da hodu.“
„Volim te, kurvo.“
„Ja tebe još više, fufo.“

64
 OSMO POGLAVLJE

Restoran Nobu u Malibuu bio je otmen. Kao da čovek ulazi u sopstveni raskošan
svet. Došli su svi glumci iz Šifre časti, režiseri i scenaristi. Nije bila prevelika gužva,
možda četrdesetak ljudi. Kad smo stigli, hostesa nas je povela do izdvojenog
prostora napolju. Terasa je imala pod od prirodnog čvornovatog drveta, koji se
prostirao po celoj ogromnoj površini s pletenim tapaciranim nameštajem i teškim
drvenim stolovima. Čitav prostor se otvarao prema plaži. Sunce je upravo zalazilo,
i boje neba koje su se odbijale od vode oduzimale su dah. Ves me je privukao u
naručje kad sam se uhvatila za ogradu. Obgrlio me je ispred sebe.
„Prelepo“, rekao mi je u uvo pre nego što mi je nosem prešao preko vrata.
„Depo je“, složila sam se.
„Ne pogled, ti.“ Gricnuo me je za ono mesto gde se vrat sastaje s ramenom i
izazvao mi drhtaje sve jačeg zadovoljstva što je raslo i predivno bolelo u meni.
„Laskavce.“ Uštinula sam ga za butinu na koju sam spustila ruku.
„Jao, nikad više nedu udeliti kompliment dami“, rekao je glumedi ljutnju.
Okrenula sam se, sklopila mu ruke oko vrata i poljubila ga. Ništa nepristojno,
samo dodir usana. Nedostajao mi je preko dana, dok je bio na poslu, i ovo mi je
bila prva prilika da budem kraj njega.
Zastenjao mi je u usta i odmakao se, a ja sam ostala zuredi. Trenutak kasnije,
zavrteo je glavom i nasmešio se. Znala sam da je nešto želeo da mi kaže, ali
upravo tad sam shvatila da de to biti nešto što nedu modi da savladam.
„Hajde da nešto popijemo i pregrizemo?“
Spustio je ramena i trenutak je prošao. „Naravno“, završio je, uhvatio me za
ruku i poveo me do bara. Uzeli smo pide, a onda je došao konobar i ponudio nam
neke azijske grickalice. Dok smo razgovarali i grickali, najlepša žena koju sam u
životu videla probila se kroz gomilu. Na sebi je imala tamnocrvenu koktel haljinu
bez bretela, koja joj je savršeno naglašavala velike grudi. Porub joj je bio odmah
iznad kolena na neverovatno dugim nogama. Imala je crnu gustu kosu, koja je
mnogo ličila na moju, ali njena je bila ukovrdžana u blago uvijene spirale što su joj
savršeno padale preko biserne kože. Jarkocrvene usne i tamna senka na očima
dopunile su joj izgled. Ta žena je bila san svakog muškarca i nodna mora svake
žene. Osim mene. Želela sam da budem ona!
„Đina“, Ves je pružio ruku prema zanosnoj lepotici. „Želim da upoznaš moju
prijateljicu, Miju Sonders.“ Oči joj se raširiše i usne izviše u podrugljiv osmejak na
reč prijateljica.

65
 Spustila je malu ruku na Vesovo rame, pogledala u njega, pa ljupko zatreptala
pre nego što se okrenula ka meni. Ves je bio potpuno očaran. Dođavola, ja takode.
Nije se često viđala takva istinska lepota.
„Đina Deluka.“ Pružila je ruku i ja sam je prihvatila. „Vesovi prijatelji su i moji
prijatelji.“ Glas joj je zvučao kao da peva, samo sa zavodljivim ženskim melodičnim
treperenjem. Kad smo se rukovale, stala je ispred mene i drsko naslonila grudi na
Vesove. „Zaista jedva čekam da počnemo da radimo na tvojoj priči. Zvuči
čarobno.“ Podigla je ruku i pomilovala mu rever. Stajao je bez reči, zuredi toj
seksepilnoj ženi u oči.
Gotovo sam se osedala kao uljez u tom privatnom trenutku. Svakako nisam
bila potrebna za taj razgovor. I uprkos onome što sam obedala sebi, postajala sam
ljubomorna. Ne, nisam polagala zvanično pravo na Vesa, ali bila sam mu pratilja za
narednih nekoliko dana, prokletstvo! Pokušala sam da se nakašljem. Nije pomoglo
da se razbiju čini koje je imala nad Vesom.
„Možda bismo mogli predi neke delove scenarija kod mene nekad, znaš, tako
da steknem pravi utisak o liku.“ Oblizala je usne i vrelina u stomaku mi se usijala
od besa. Šta ta riba misli ko je?!
„Uh, naravno, da, to zvuči uh…“ Ves je pokušavao i to je bilo to. Sklonila sam
je s puta ljubazno ih prekidajudi.
„Dušice, umirem od gladi. Jesi li spreman da sednemo i jedemo?“ Zatreptala
sam i ja okicama, ali bila sam prilično sigurna da utisak nije bio isti. Ves me je
pogledao, odmahnuo glavom, a onda su mu se usne razvukle u osmeh. Oči su mu
zasijale i privukao me je sebi, obgrlivši me oko struka.
„Sve za gospođicu Miju“, rekao je ljubedi me u čelo. „Đina, izvini nas.“
Pogledala sam u lepu crnokosu vešticu. Usta su joj bila širom otvorena kao da
ne može da poveruje da sam joj se umešala u ulogu kad se zapravo ona umešala u
moju.
„Mija? Kao u filmu?“ pitala je.
Ves me je pogledao uz onaj svoj luđački zavodljiv osmeh. „Želeo sam nešto
po čemu du pamtiti svoju devojku“, izgovorio je ne gledajudi u Đinu. Taj postupak
mi je ispunio srce i radošdu i tugom, jer sam znala da uskoro odlazim.
„Da je pamtiš? Kuda ideš?“ pitala je mene, skrstivši ruke na bujnim grudima.
Udahnula sam i zažmurila. „U Sijetl“, odgovorila sam i zaustavila se kad se
Ves trgao.
„Je li, zašto?“

66
 „Posao.“ Nisam znala šta drugo da kažem. To je bila istina, ali nisam htela da
govorim toj ženi kako sam samo iznajmljena ili da je Ves tehnički slobodan i može
da prihvati njeno otvoreno nabacivanje.
Zakolutala je očima. „Kakvim se poslom baviš?“
„Pa, na tom poslu du biti model umetniku u narednih mesec dana dok me
slika.“
Namestila je lažan osmeh. „A hodeš li imati na sebi odedu za vreme slikanja?“
Pogodila je pravo u metu.
„Mislim da je dosta, Đina. Vidimo se na snimanju za nedelju dana. Hajdemo,
Mija, idemo da jedemo i pronađemo mesto za sedenje.“ Uhvatio me je za kuk i
okrenuo me u suprotnom pravcu od lepe glumice.
Stigli smo do stola daleko u uglu iz kog se pružao još bolji pogled na okean
nodu. Konobar nam je doneo novo pide i spustio poslužavnik sa pecivom između
nas. Kad sam zagrizla i pustila da mi se vazdušasto testo istopi u ustima, Ves je
navalio.
„Dakle, Sijetl?“ Klimnula sam glavom, ne želedi zapravo u to da zalazim. „I je li
Đina bila u pravu s pretpostavkom?“
Ugurala sam još jedan zalogaj te riblje poslastice u usta i morala sam se
suzdržati da ne zastenjem. Prokletstvo, ovo mesto je neverovatno.
„Je li, Mija? Hodeš li biti naga pred tim umetnikom dok te slika?“ Umesto da
odgovorim, slegnula sam ramenima. „Pitanje je jednostavno“, rekao je kroz
stegnute zube.
„Možda. Radi i aktove, tako da postoji mogudnost“ odgovorila sam, misledi
da je to bolje od potpune istine ili otvorenog laganja.
Zavrteo je glavom i otpio veliki gutljaj piva. „Treba mi jebeno pravo pide.“
Ustao je i žurno otišao do bara. Naslonila sam se leđima i pomislila u šta se ovo
veče pretvaralo. Bila sam ljubomorna na njega, a sad je on ljubomoran na nekog
tipa kog nijedno nije ni upoznalo. Šta se to, dođavola, dešavalo?
Kad se vratio, doneo je veliku čašu punu dilibarske tečnosti od koje mi se
stomak okretao. Još od one prve nodi, trudio se da ne pije viski, i bila sam mu
zahvalna na tome. Ali sad ga je pio kao vodu.
„Zašto si ljut?“
Odmahnuo je glavom. „Nisam ljut“, stegao je zube, a mišid u vilici mu je
poigravao.
„Mislim da znam kad si ljut. Živimo zajedno gotovo mesec dana.“
„Želiš li uopšte ovo da radiš?“ konačno je pitao.

67
 „Ne radi se o tome želim li. Moram!“ šapnula sam glasno, naginjudi se
napred. Osvrnuo se.
„Ne moraš ti ništa. Svi imaju izbor. Mogla bi da ostaneš.“ I eto, izgovorio je.
Definitivno je želeo da ostanem iako je znao da ne mogu.
„Nemoj…“
„Zašto da ne! Zato što deš osedati nešto?“ narugao se. Ustala sam i otišla.
Nije pošao za mnom.

Zvuk razbijanja stakla probudio me je iz dubokog sna. Ustala sam i krenula kroz
hodnik na vrhovima prstiju potpuno nečujno dok nisam ugledala Vesa kako se
smeje sa sakoom napola obučenim, a drugom polovinom uvrnutom oko ruke, kao
da pokušava da ga skine.
Prišla sam mu i povukla sako. To mi baš nije bilo pametno. Čim se oslobodio,
nabio me je na suprotni zid, s usnama na mom vratu. Jako me je ugrizao, i
uzviknula sam, pokušavajudi da ga odgurnem. „Mija, Mija, Mija, toliko te želim. Ne
želim da te izgubim… molim te“, preklinjao je, ali nisam imala pojma šta su
njegove nerazgovetne pijane reči zaista značile.
„Hajde. Idemo u krevet“, rekla sam trudedi se da ga pridržim. Prešao je
nekoliko koraka, a onda stao i ščepao me. Udarila sam leđima u drugi zid. Ovog
puta mi je rukom obuhvatio dojku i zavrteo mi bradavicu veštim prstima.
Zastenjala sam.
„Jebote, da, volim te zvuke koje ispuštaš. Gotovo između stenjaja i jauka. Od
toga mi se tako digne.“ I nije se šalio, što je dokazivala njegova kao kamen tvrda
erekcija koja mi je pritiskala kuk. Pre nego što sam uspela da se pomerim, podigao
mi je nogu. Čak i tako pijan, znao je tačno šta radi, samo su mu pokreti bili malo
aljkaviji, manje usklađeni.
„Vese, ne ovde. Moramo te smestiti u krevet.“
„Podi deš sa mnom?“ molio je, ližudi i grickajudi mi vrat. „Ostani sa mnom u
mom krevetu.“
„Da, naravno, tucademo se u tvom krevetu ovog puta“, rekla sam, vodedi ga
u njegovu sobu. Kad smo stigli tamo, okrenuo se, uhvatio me za kukove i poljubio.
Čak i obojen viskijem, pidem koje nisam podnosila, imao je odličan ukus.
„Ne, želim da spavaš sa mnom. Celu nod. Želim jednom da se probudim
pored tebe“, molio je, vodedi me do kreveta. Seo je, svukao mi gadice, a ja sam
povukla spavadicu i stajala naga pred njim.

68
 „Obožavam ovo telo.“ Rukom mi je prelazio od ključne kosti, preko dojke,
gde me je blago stegao, niz oblinu struka, preko boka, pa sve do butine. Zadrhtala
sam kad je završio putovanje na drugoj strani.
„Samo ovog puta, ostani celu nod. Dozvoli da se probudim pored tebe“,
nagnuo se napred i uhvatio mi bradavicu usnama. Munje su mi sevnule kroz
udove, prvo se pojavilo zadovoljstvo, a ubrzo zatim usledile su požuda i potreba.
„Samo ovog puta“, ponovila sam.
Te nodi smo vodili ljubav po drugi put. Očajničku, grčevitu ljubav. Negde
usred nodi, Ves se probudio trezan i ponovo me je uzeo. Rekao mi je da je želeo
da oživi sve što smo radili da bih sigurno sve zapamtila. Znala sam da nedu nikad
zaboraviti.

Probudila sam se i videla da me je posmatrao kako spavam. Plava tršava kosa pala
mu je preko očiju i sklonila sam je u stranu, želedi da ga vidim celog pod prelepim
jutarnjim svetlom.
„Zašto si pratilja?“ pitao je. Nije bilo osude ni grubosti u njegovim rečima.
Samo obično pitanje kao da umire da to sazna još od prvog dana. I verovatno i
jeste bilo tako.
Došlo je vreme. Zaslužio je da zna zašto mu nisam mogla dati više. Znam da
je želeo da ostanem, možda i da živim s njim da bismo videli u šta bi se zajednički
život zaista mogao pretvoriti. Znao je da mi nije smetalo što je tako zauzet, zbog
čega je i tvrdio da nije spreman za vezu. Umela sam da brinem o sebi, što sam i
dokazala. Nisam nametljiva riba kao vedina tih zgodnih kučki. Ali to je bilo to.
Nisam želela da budem žena za pokazivanje, a ni devojka, što se toga tiče. Bilo mi
je važno da pronađem sopstveni put, budem svoja. A trenutno to nisam mogla jer
sam morala da pomognem tati.
Umesto da ponudim delimičnu istinu ili izmišljam nešto uverljivo, ispričala
sam mu istinu.
„Moj tata duguje nekim stvarno lošim tipovima novac. Mnogo novca.“
„Ja imam mnogo novca“, rekao je tiho. Suze su me zapekle u uglovima očiju
na njegovo priznanje. Okrenula sam se prema njemu, sklopila ruke i stavila ih pod
obraz. I on je učinio isto.
„Da, imaš, ali to je tvoj novac. Tata se gadno uvalio kod zelenaša zbog
kockanja. Radim da otplatim taj dug.“
„Koliko?“
„Milion.“

69
 Polako je dunuo. „Imam mnogo novca za trošenje, Mija. Mogao bih ti
pomodi.“
Odmahnula sam glavom. Poznajudi muškarce kakav je Ves Čening, znala sam
da de, čim sazna da mi je porodica u nevolji, želeti da pomogne. Samo, ovo je bila
moja briga, ne njegova.
„Znam da bi mogao, ali nisam tražila tvoju pomod.“ Bilo mi je važno da mu
savršeno stavim do znanja da sam tako odlučila. Nisam bila dama u nevolji, a on
princ na belom konju, koji juriša da me spase. Bajke ne postoje, naročito ne za
ribe iz Vegasa s ogromnim teretom.
„Ali šta ako želim da pomognem?“
„Veoma si ljubazan, Vese.“
Odmahnuo je glavom i legao na leda. „Ne, Mija, nisam. Sebičan sam. Ne
želim da ideš. Ne želim da poziraš naga nekom bogatom umetniku u Sijetlu. Želim
da ostaneš tu sa mnom, u mojoj kudi, u mom krevetu. Platidu koliko god treba da
to dobijem.“
Sav vazduh mi je u trenu izleteo iz pluda. „Voliš li me, Vese?“
Pogledao me je. „Uh“, oblizao je usne i ugrizao se za puno meso. Poželela
sam da ga poljubim. „Znam da mi se sviđaš. Mnogo mi se sviđaš.“
Široko sam se osmehnula i vrhom prsta mu prešla preko nosa sve do vrha. „I
ti se meni sviđaš, Vese. Mnogo. Ali ovo moram da obavim. Ne samo za tatu, mada
me je to pokrenulo, ved i zbog sebe. A tebi ne treba niko da ti odvlači pažnju.
Sledede nedelje počinješ sa snimanjem filma. Prvi put deš režirati…“
Provukao je rukom kroz kosu. „Znam to sve. To ne menja činjenicu da te
želim ovde.“
„Znam da ne menja. I da budem iskrena, ne želim da idem, ali otidi du. A ti i
ja? Ostademo prijatelji? Važi?“
Uzdahnuo je i povukao mi telo na svoje. Stavila sam mu ruke na grudi i
naslonila bradu na grudnu kost. „Naravno da hodemo. Ako ništa drugo, ti si
najbolja devojka koju sam imao.“
Obrve sam podigla do kose. „Mislim, znaš. Najbolja prijateljica.“
„Razumem“, ovlaš sam mu poljubila usne.
„Znači, odlaziš za dva dana i ništa ne mogu da uradim ili kažem da te
nagovorim da ostaneš?“
Odmahnula sam glavom i naslonila mu je na srce, puštajudi da me snažno
lupanje uljuljka u polusan. U duši sam znala da bih ostala, da bih mogla da
ostanem, ili barem razmislim o ostajanju samo kad bi me voleo. Nisam mogla
poredi da sam se zaljubljivala u njega, ali delom sam se suzdržala, znajudi da ljubav

70
nikad nije postojala kao mogudnost. Ne nakon što sam se zaljubljivala u svakog
muškarca s kojim sam ikad spavala. Ovog puta s Vesom tako sam žestoko čuvala
srce da je dobio samo male usputne delide. Ostatak je bio još siguran sa mnom i
pod potpunom kontrolom.
„Šta nama to ostavlja?“ Spustio je ruke da mi obuhvati guzu i čvrsto ju je
stegao. Podsetilo me je na to koliko de mi nedostajati njegove veštine u krevetu.
Povratak svom dečku na baterije nije mi baš bio visoko kotiran na spisku onoga
što sam želela da radim u Sijetlu. Kao na primer da vidim falusnu svemirsku iglu.
To mi je bilo visoko na spisku prioriteta.
„Šta kažeš na prijateljstvo?“
Iskrivio je lice. „Najbolji prijatelji?“ pokušala sam.
Podigao mi je struk, namestio ukrudeni ud između mojih butina, pa sam se
spustila na njega, a on se čvrsto zario celom dužinom. Gospode, taj muškarac je
bio baš obdaren i, još bolje, znao je tačno kako da upotrebi tu obdarenost.
„S povlasticama“, šapnula sam dok je snažno prodirao, i on se nasmešio.
„Najbolji prijatelji s povlasticama“, rekla sam, zabacila glavu, spustila ruke na
njegove mišidave grudi i stegla ih.
Telo mu se zateglo. „To mi kaži.“ Podigao me je i povukao nadole. Oboje smo
uzviknuli. „Jaši me sad.“

71
 DEVETO POGLAVLJE

„Šta želiš da radiš danas?“ pitao je Ves kad sam ušla u kuhinju. Na moje
iznenađenje, on je kuvao ili tačnije – okretao palačinke. Pogledala sam okolo
tražedi gospođu Kroft. „Gde je Džudi?“
„Dao sam joj slobodno. Pošto ti je ovo poslednji dan, želeo sam da ga
provedem nasamo s tobom.“ Nasmešio se i namignuo.
Sela sam na barsku stolicu ispred pulta gde je dovršavao doručak. Palačinke
nisu izgorele i mirisale su predivno. Zadivljeno sam zurila u nisku gomilu. Puter je
kapljao sa strane primamljivo se mešajudi s gustim sirupom. Zatim je istisnuo šlag
pravedi neku vrstu ukrasa na vrhu. Uz trzaj zgloba, gurnuo je tanjir pred mene. Na
gomili je bilo nacrtano nasmešeno lice.
„Vesele palačinke.“ Mrdao je obrvama i nasmejala sam se. Ovaj čovek je bio
prava podvojena ličnost. Radoholičar, surfer, korisnik ženske pratnje, vozač džipa,
bogataš koji je pravio palačinke s nasmešenim licima na njima. „Šta?“ Spustio je
laktove na pult i nakrivio glavu. Imao je jutarnje čekinje na licu koje sam se navikla
da vidim, i koje sam obožavala. Vrhovima prstiju sam mu prešla preko hrapave
površine.
Zavrtela sam glavom i zasekla u gomilu pet savršeno okruglih palačinki.
„Prosto me iznenađuješ. Svaki put kad pomislim da sam te provalila, oboriš me s
nogu nečim novim.“
Slegnuo je ramenima i navalio na sopstveni doručak. „Šta da kažem? Volim
da te držim u neizvesnosti.“ Nasmešio se i mogla sam se zakleti da su svi oni glupi
ženski časopisi koje sam izbegavala bili u pravu. Dobra osoba je mogla da osvetli
sobu i svede svet na mali prostor u kom živi sva čovečja pažnja.
„Da se vratim na tvoje prvobitno pitanje“, rekla sam kroz usta puna najboljih
palačinki koje sam u čitavom životu jela, uključujudi i moje. „Volela bih da se
provozamo mojim motorom“, rekla sam, i klimnuo je glavom.
„Ja sam za to. Kuda idemo?“
Nasmešila sam se i zabacila kosu razbarušenu od spavanja preko ramena.
„Kuda nas god motor odnese. Nije bitno kuda idemo. Važno je putovanje.“
Zaobišao je pult, seo i okrenuo se prema meni. Pogledala sam ga pomislivši
da de me poljubiti. Obično bi prvo to uradio ujutru, ali danas je bilo drugačije. Sve
u vezi s mojim poslednjim danom bilo je tako teško, pritisnuto neizbežnim krajem.
Umesto poljupca, dobila sam šlag po nosu. „To je bilo dubokoumno“, rekao je
bezizražajno.

72
 Gurnula sam ga. „Zaveži, jebote!“ Nasmejao se.
„Hajde, Mija. Nije do vožnje, ved do putovanja? Odakle ti ta sranja? Reci mi
istinu. Pisalo je na nalepnici kad si kupila motor, je li tako?“
„Ali istina je!“ Zavrtela sam glavom i navalili smo na doručak. Malo-pomalo,
pa bi me gurnuo laktom. Ne tako da boli, tek da mi stavi do znanja da je tu i zeza
me. Ako du biti iskrena prema sebi, nedostajade mi Ves. Više nego što sam htela
da priznam. Mnogo više.
„Gospode bože“, rekao je kad sam ušla u garažu, gde sam ostavila motor.
Gutao me je pogledom. Od crne kožne jakne koju sam nosila, preko majice bez
rukava sa slikom koncerta Rejdioheda i tesnih farmerica, do visokih bajkerskih
čizama.
„Sviđa ti se?“ podigla sam kuk, znajudi da mi to naglašava stas u obliku
peščanog sata, koji mu se veoma dopadao. Mnogo puta mi je rekao koliko je
zaljubljen u moje telo. Ves je voleo žene sa malo mesa na sebi. Nisu mu se sviđale
devojke mršave kao motke. Barem je tako rekao. Mogao je da me laže i maže, ali
ako mu je izraz lica tog trenutka bio ikakav pokazatelj, sviđalo mu se ono što je
video.
Prebacio je svoju kožnu jaknu preko sedišta motora, obišao džip i u roku od
dve sekunde spustio usne na moje. Za Vesa je ljubljenje bilo više od predigre. Bilo
je žigosanje, nešto što bi mi spržilo kožu i pratilo me čitavog dana. Dođavola, nedu
nikad zaboraviti njegove poljupce. Tako su bili dobri. Lako štipkanje s vremena na
vreme, obični zamasi jezikom nekog drugog puta, a za njima puni, duboki pokreti
uvlačenja. A njegove ruke, o, ruke su mu bile veličanstvene. Znao je tačno gde da
miluje, stisne, zagolica, što je i radio mojoj guzi i dojkama. Jednoj po jednoj. Niko
ne bi mogao redi da nema veste ruke.
Sisala sam mu jezik, a onda ga ugrizla za usnu dok nije zaječao. Odmakao se i
spustio mi glavu na čelo. „Mislila sam da demo u vožnju“, disala sam mu po
usnama, a zatim prešla jezikom po njihovom rubu.
„Da, dok te nisam video ovakvu. Sad moj kurac ima druge planove.“ Pritisnuo
je usne na moje. Osetila sam mu ukrudenost preko farmerica.
Uz veliki napor sam se odmakla, uhvatila ga za obraze i zagledala mu se u
prelepe zelene oči. „Kasnije. Sve je slade kad se iščekuje.“ Završila sam ponovo mu
grickajudi usne. Pokušao je da uhvati moje, ali sam se izmakla.
Omogudila sam mu da me još malo gleda kako njišem kukovima i da mi
dobro odmeri zadnjicu, pa sam prebacila nogu preko motora. „Hej, devojko.“
Potapšala sam rezervoar i ručke. „Jesi li spremna da pokažemo Vesu šta znaš,
lutko?“, nežno sam se obratila Suzi.

73
 „Uh, mislim da se moraš povudi da se ja popnem.“ Ves mi je pokazao rukom
da se povučem unazad da bi on vozio.
„Sigurno te nisam dobro čula. Jesi li ti to nagovestio da du se ja voziti
pozadi?“ Podigla sam obrve skoro do kose i skupila oči.
Spustio je jednu ruku na ručku, a drugu pored sebe. „Ako to znači da deš me
stezati nogama i da du osedati tvoju vrelinu na leđima, onda da, upravo to
predlažem.“ Oblizao je usne i još jednom mi odmerio telo. I opet, nije mi
promaklo da su mu oči mogle biti i ruke jer sam ih osedala kako prelaze preko
mene od glave do pete svaki put kad bi pogledao u mom pravcu.
„Pa, verujem da smo onda u neprilici. Suzi je moja devojčica i jedino je ja
vozim. Ti, prijatelju, treba da obaviješ te debele butine oko mene.“ Pomerila sam
se napred i napravila mu mesta pozadi. „Osim ako nisi zabrinut za svoju muškost.“
Iznenadio me je. Obukao je kožnu jaknu i prebacio dugu nogu preko motora.
A onda, pre nego što sam stigla da upalim Suzi, Ves je upalio mene. Prislonio je
telo uz moje, zavukao mi ruku ispod majice napred, podižudi mi grudnjak tako da
mi rukom dođe do gole kože. A onda mi je prstima povlačio i cimao ukrudenu
bradavicu. Zastenjala sam kad su mu se usne spustile niz moj vrat, uvlačedi i
grickajudi mi nežnu kožu. Izvila sam se unazad, naslanjajudi mu glavu na rame i
nameštajudi se na njegovu ukrudenost. Baš kad sam izvila vrat prema njemu,
dugme na farmericama mi se raskopčalo i rajsferšlus se otvorio.
„O, bože“, prošaputala sam kad me je uhvatio rukama, zavukavši ih pravo u
farmerice. Ti daroviti prsti usmerili su se na traženje moje vreline. Uvukao je dva
duboko unutra dok mi je prelazio palcem preko čvrstog čvora nerava koji su mi
pulsirali pod njegovim dodirom. Nije me razočarao. Snažnim rukama savio mi je
telo unazad, koristedi moje međunožje i dojku kao uporište. Gurao mi je prste
nemogude duboko dok nisam uzviknula, čvrsto stežudi oči, obuzeta grčevima kao
nagoveštajem olakšanja.
Zubima mi je prelazio preko vrata, a ja sam podizala kukove, koristedi
potpetice kao tačku oslonca. Znala sam da de on zadržati motor snažnim nogama,
pa sam gurala jako, boredi se da stignem do tog predivnog vrhunca, najviše tačke
zadovoljstva.
„Jaši me, dušo“, šapnuo mi je u kosu. Taj promukli drhtaj me je gurnuo dublje
u blaženstvo. Učinila sam ono što je rekao. Kao bezobzirna bestidnica, izvila sam
se unazad, nabijala se kukovima, primoravajudi ga da me još jače tuca prstima.
Ruka mu je bila obična mrlja među mojim nogama dok me je obrađivao. A onda
mi je stegao bradavicu jednom rukom, ugrizao me za vrat, a drugu ruku gurnuo
još dublje, gurajudi prste više i povlačedi ih dole, dlanom mi trljajudi klitoris.

74
 Nestala sam.
Slatki blaženi zaborav.
„To je to, dušo, vrati mi se“, rekao mi je Ves u uvo, i dalje kružedi prstom po
klitorisu i šaljudi mi slatke drhtaje u svim pravcima dok sam se vradala na zemlju.
„Povlačim“, šapnuo mi je u uvo pre nego što mi je okrenuo vrat i poljubio me.
„Šta povlačiš?“, pitala sam i dalje svršavajudi.
„Vožnja je bila lepa, ali ipak je sve u putovanju. Nikad nedu zaboraviti ovo
kako sam te gledao dok mi se raspadaš u naručju, na ovom motoru.“
Ni ja.

Vozili smo se Auto-putem i upijajudi predele između puta kroz kanjon Malibu i
stene Point Magu. Ves je pokazao na skretanje u blizini oronulog znaka za javnu
plažu. Ulaz je bio pored utabane staze, ali on je znao kuda idemo. Zaustavila sam
motor kod malog ulaza s prašnjavom stazom što je vodila dole do male pedine.
Kad smo stigli tamo, skinuo je ranac i izvadio tanko debe. Raširili smo ga preko
peska i seli, gledajudi u otvoreni okean. Mesto je bilo javno, a ipak potpuno pusto.
Nije bilo ni kuda ni ljudi kilometrima. Ponovo je gurnuo ruku u ranac i izvadio
sendviče.
„Napravio si i ručak? Mogla bih se navidi na ovo. Predivne palačinke i sad
ovo? Da pogodim, gurmanska durka sa humusom i najsvežijim povrdem?“ Izvila
sam obrvu, a on je pokrio usta dok se cerekao.
„Razmisli još jednom, princezo.“ Pružio mi je polovinu sendviča.
„Puter od kikirikija i žele?“ Spustila sam pogled i zavrtela glavom, a onda
odgrizla zalogaj kremastog sendviča. Pogodio je savršenu srazmeru putera od
kikirikija i želea od bobičastog voda. Osmehnuo se i pružio mi termos. Očekivala
sam vodu, ali bilo je ledeno hladno mleko. Savršenstvo. „Mleko?“
„Samo najbolje za tebe, gospođice Mija.“ Odgrizao je veliki zalogaj, a onda
dohvatio mleko.
„Znaš, zapravo sendviči sa puterom od kikirikija i želeom su mi omiljeni.“
Raširio je oči. „Jeste. Ozbiljno. Obožavam ih. I znaš šta, volim ovo. Da sedim ovde s
tobom posle duge vožnje. To je… pa, zapamtidu ovo, Vese. Ovo vreme s tobom.
Ovaj mesec mi je bio najbolji u životu. I ne samo seks.“ Podigao je obrve. „U redu,
možda seks.“ Oboje smo se nasmejali.
Otpio je još jedan gutljaj mleka, a onda je odgovorio. „Znam šta misliš. S
tobom je lako biti.“ Nakrivila sam glavu u stranu i on se nasmešio. „Ne lako lako.
Samo… dobar je osedaj. Ne moram da se trudim. Potrebe su ti jednostavne i ne
dramiš. Nisam znao da veza može biti takva.“

75
 „Ni meni nikad nije bilo lako. Uvek je nešto smetalo“, priznala sam. Ves je
pogledao u daljinu dok sam mu ja zurila u profil. Što se tiče lepih muškaraca,
Veston Čening je bio u vrhu. Nije čak morao ni da se trudi da izgleda dobro. Bio je
prirodno zgodan. Opušten, profesionalan, čak i kad bi se tek probudio s krmeljima
u očima, i tad je obarao s nogu. Ali sad, kad je podelio taj privatni deo plaže sa
mnom, nudedi i delid sebe, bio mi je neodoljiv. „Jesi li ikad bio zaljubljen?“
Pogledao me je, s osmejkom na usnama. Naslonio se na laktove i odmahnuo
glavom. „Ne, ne bih rekao. Nekoliko puta sam pomislio da možda jesam, ali kao
što sam pomenuo, nije nikad bilo lako. Mislim, kad nekog voliš, trebalo bi da je
lako. Sve samo treba da dođe na svoje mesto, znaš?“
Klimnula sam glavom. „Planete, meseci i zvezde se poredaju i sve teče glatko,
zar ne?“
Nasmejao se. „Tako nekako. A ti?“
„Šta ja?“
„Jesi li ti bila zaljubljena?“ Dugo sam razmišljala o pitanju. Toliko da mi je
stavio ruku na rame i nežno me stegao. „Ne moraš da mi kažeš.“
„Ne, nije to. Samo bi bilo lakše da si me pitao je li mi se desilo da se ne
zaljubim. Na neki način, zaljubljivala sam se u svakog muškarca s kojim sam bila.
Nažalost, sad, dok sedim ovde s tobom, pitam se jesam li zapravo bila zaljubljena,
je li to bila požuda, ili sam možda samo bila opčinjena.“
„Zašto tako misliš?“
Nasmejala sam se, privukla noge na grudi i stavila bradu na kolena. „Nisam
sigurna. S tobom je nekako drugačije.“
„Dakle, sa mnom si mesec dana. Priznala si da ti je seks bio najbolji u životu.“
Zakolutala sam očima, ali nastavio je. „Složila si se da je sa mnom drugačije. Znači
li to da me voliš?“
„Možda“, rekla sam iskreno, ne znajudi zapravo kako da odgovorim.
„Pa jebote.“
„Radidemo to kasnije, sedaš se. Iščekivanje?“ podsetila sam ga.
Nasmejao se, zatim se okrenuo na bok i podbočio glavu rukom. „Šta ako
kažem da sam se i ja zaljubio u tebe?“
„Vese“, upozorila sam ga. Znao je da ne treba da započinje tu temu.
„Ne, hajde da to malo raspravimo.“ Naterao me je da se i ja naslonim, pa
smo ležali na bokovima i gledali se u oči. „Ako me možda voliš, a i ja se
zaljubljujem u tebe, zar ne bi trebalo da uradimo nešto u vezi s tim?“
Nasmešila sam se. „I radimo. Ostademo prijatelji. Ti deš raditi i režirati svoj
film. Ostademo u vezi, i kad otplatim dug…“ Pogledala sam ga duboko u oči i stala.

76
 „Kad otplatiš dug, šta onda?“
„Vratidu se u Los Andeles kod tebe“, ponudila sam.
„Ali ipak deš otidi sutra.“ Tuga u njegovim zelenim očima mi je oduzela dah.
Trebalo mi je dugo da odgovorim.
„Da. Odlazim sutra.“
Klimnuo je glavom i spustio pogled. „Dakle, onda kad se vratiš…“ Ovog puta
je utihnuo.
„Ne želim da me čekaš, Vese. Ako ti bude dobro s nekim, iskoristi to. Zabavi
se. Muškarcu kao što si ti, koji izgleda kao ti, nede biti teško da nađe nekog da mu
greje krevet.“
„Hodeš li i ti to raditi? Puštati klijente da ti greju krevet?“ Ton mu je bio tvrd,
grublji nego što sam očekivala, ali znala sam da je ovaj razgovor bio opasna
teritorija. Mogao je da uništi sve što smo stvorili proteklih mesec dana i što bismo
mogli da imamo u bududnosti. Došlo je vreme za oprez.
„Samo kažem da ove godine moramo idi svako svojim putem. Radidemo šta
želimo.“
Ispustio je dug, spor uzdah i seo. „To znači da me nedeš čekati.“ Brzo je
dunuo kroz nos, kao da je potiskivao ljutnju.
Odmahnula sam glavom. „Ne. Radidu ono što mi se bude činilo ispravnim u
konkretnom trenutku. I želim da se i ti tako ponašaš. Ali ne želim da te izgubim
zauvek.“
Prešao je jezikom preko usana, a zatim me uhvatio za ruku, prinosedi je
ustima da je poljubi. „Ni ja ne želim tebe da izgubim. Samo pokušavam da ubedim
sebe kako treba da te pustim. Jer mi se ne čini u redu.“
Čvrsto sam ga stegla za ruku, a zatim je privukla do usana da uzvratim
poljubac. „Ni meni, ali tako de biti. Molim te, poštuj to. Možeš li to da mi učiniš? I
u bududnosti, jednostavno demo videti gde smo. To mora biti dovoljno.“
„Nije ni blizu dovoljno, Mija. Ako je to sve što imam, morade biti dovoljno za
sada.“ Privukao me je sebi i čvrsto me zagrlio. Držala me je činjenica da du uskoro
ja biti ta koja odlazi.

***

Sve stvari sam ukrcala u karavan i posmatrala ga kako krede sa Vesovog

kolskog prilaza i vozi ka mom stanu. Vozač je imao ključ od mog malenog stana,
unede mi stvari i ostaviti ključ kod domara.

77
 Ves je očekivao da budem tu kad dođe kudi, pa da još jednom, poslednji put,
ručamo zajedno. Nažalost, znala sam da de me to slomiti. I više od toga, uništiti.
Posle vremena provedenog na plaži juče, vratili smo se do njegove kude i čitavo
popodne i veče vodili smo ljubav. Jer to je bilo to. Nije to bilo tucanje ili seks.
Vodili smo ljubav, iznova i iznova, dok se nismo iscrpeli i onesvestili, sklupčani
zajedno u njegovom džinovskom krevetu. A onda je primio poziv koji ga je
primorao da ujutru ode u studio. Rekao je da de dodi kudi u šest da me izvede na
poslednju večeru. Samo što ja nedu biti tu. Bilo bi mi preteško da se pozdravim
nakon svega što smo prošli.
Umesto toga, odlučila sam da mu se obratim na papiru, pišudi mu
stereotipno, ali iskreno pismo. U osnovi, bila sam kukavica.

Veston Čarlse Čeningu III,

Umirem od smeha dok ti ovako pišem ime. Jesi li ga ikad izgovorio
naglas? Učini to. Zbog mene. Smešno je. Smejadeš se. Ja jesam. 
Zapravo, želim da ti zahvalim na ovom mesecu. Očekivala sam da du
mrzeti svaki tren ovog posla, a umesto toga, ovo mi je bilo nešto
najuzbudljivije što sam radila u životu. Poznanstvo s tobom mi je bilo
poklon. Ti si poklon, Vese. Znam da to zvuči otrcano i umalo da izbrišem,
ali treba to da čuješ od nekoga kome je stalo. A menije stalo. Mnogo. Više
nego što bi trebalo.
Druženje sa tobom, vreme koje smo proveli zajedno, promenilo me je,
nabolje, rekla bih. Sad mi se čini da du uspeti da prebrodim ovu godinu i
naučim nešto iz svega, pored toga što du spasti oca. Mislim da du spasti i
sebe. Došlo je vreme da živim i za sebe. Kad bih ostala i dozvolila ti da
rešavaš moje brige, isplatiš tatin dug, kajala bih se svakog dana. Uvek bi
mi to visilo nad glavom i nad našom vezom. Ovako, odlazim pod svojim
uslovima. I ostademo dobri prijatelji. Najbolji. Prijatelji s povlasticama?;)
Jesam li tužna što odlazim? Jesam. Ne želim da idem, ali to ved znaš.
Znam da se ovo što radim ne sviđa ni tebi ni meni, ali takođe znam da je to
jedini način da budem slobodna. Kako ide ona izreka? „Ako voliš nekoga,
oslobodi ga, i ukoliko ti se ne vrati, onda nije bilo suđeno?“
Nadam se da du se vratiti jednog dana. Ako je suđeno, bide, je li tako?
Ako nije, uvek demo imati prijatelja na kog možemo računati. Iskreno se
nadam da razumeš i znaš odakle dolaze ove reči. Želim ti sve najbolje. Tvoj
film de sve oduševiti jer si ga ti napisao, a tvoje reči su predivne.

78
 Jutros kad si mislio da spavam i poljubio me na rastanku, tiho si rekao:
„Zapamti me.“ Vese, obedavam, nedu nikad zaboraviti naše zajedničko
vreme, niti du, što je još važnije, ikad zaboraviti tebe.
Svim svojim srcem,
-Mija

A onda sam poljubila pismo odmah pored svog imena, ostavljajudi debeli
ružičasti otisak. Poslednji poljubac za Vesa.

Narednih nekoliko dana imala sam nodnu moru od zakazanih događaja koje mi je
ugovorila tetka Mili pre sastanka sa zgodnim umetnikom Alekom Diboa.
Sređivanje noktiju i kose bili bi prijatni da mi nisu bili đavolski dosadni. Volela sam
lepe stvari kao i svaka devojka, ali glupo je provesti četiri jebena sata kod frizera, i
onda još dva da bi vam sredili noge i nokte. Posle toga, Mili mi je zakazala kod
kozmetičarke.
Kozmetičarka je drugo ime za mučiteljku. Počinje se s opuštajudim
tretmanom lica, gde vam ispune čula predivnim mirisima, umirujudom muzikom i
masažom lica. A onda izvuku jarki reflektor. Tad vam preostane samo da
zažmurite ili izgubite mrežnjaču. Zatvaranje očiju je osmišljeno da vam pomogne
kad izvade alatku zvanu kopač, mislim izvlačilac. Inače poznat kao istiskivač
bubuljica, ašov za kopanje mitesera koji očisti svaku poru na licu od odvratnog
preliva koji iza sebe svakodnevno ostavlja šminka. Ozbiljan posao, ali moram redi
da mi lice nikad nije izgledalo bolje. Blistava, besprekorna koža poput bebine
guze. Bila je tako glatka na dodir.
A onda mi se dan pretvorio u potpuno i krajnje sranje. Morala sam da se
izdepiliram. Svuda. Umetnik je imao veoma precizne zahteve. Ako skinem odedu, i
on bude morao da plati dodatnih dvadeset pet hiljada, morala sam da se rešim
svih dlaka osim onih na glavi. Svetle dlačice na rukama su sredom bile lake. Donji
delovi ne baš. Ako nikad niste imali zadovoljstvo da radite brazilsku depilaciju,
smatrajte se srednom. Prvo, vaš napadač, mislim kozmetičarka, pokriva svaki
centimetar vaše intimne zone vrelim voskom, gotovo vas šuredi. Kad se on ohladi i
stegne u čvrstu površinu, pridržavaju vam kožu dok joj otkidaju gornji sloj i čupaju
svaku dlačicu ostavljajudi vam delove tela golim, glatkim i manje nalik na ženu, a
više na devojčicu.
To tako demoralise i ne razumem zašto žene dobrovoljno prolaze kroz to ako
ved nisu debelo pladene. Ja barem znam da du dobiti lovu na kraju moje patnje.
Koji je izgovor drugih?

79
 ***

Telefon mi je zapištao u zadnjem džepu. Primila sam poruku. Ljudi su se još

smeštali pre poletanja, pa sam je mogla pročitati i možda čak i odgovoriti.

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
Dobio sam tvoje pismo. Izvini što tise nisam ranije javio. Mislio sam da je
bolje da sačekam. Želim ti sredan put. Imaš nešto u prednjem džepu torbe.
Pozvadu te uskoro. Zapamti me.

U prednjem džepu nalazila se crna kutijica oko sedam centimetara široka i

dva i po centimetra duboka. Kad sam je otvorila, predmet u njoj mi je izmamio
tako širok osmeh da sam mislila kako de mi obrazi pudi. U kutiji se nalazio
mesingani ključ, koji je visio sa male žuto-ružičaste daske za surfovanje. Taj ključ
sam koristila dok sam živela sa Vesom. Moj ključ. Samo ovog puta, privezak je
imao i mali dodatak. Sjajno crveno srce bilo je okačeno pored daske za surfovanje.
Na dnu kutije se nalazila poruka. Otvorila sam je.

Mija,
Zaboravila si svoj ključ. On otvara mnogo više od vrata. Nadam se da deš
ga jednog dana upotrebiti.
- Ves

Odlučno sam izvadila moje ključeve za Suzi i stan i prikačila ih za dasku i ključ
za Vesovu kudu. Namere mu nisu mogle biti jasnije. Ako poželim da mu se vratim,
moradu biti spremna da mu poklonim srce jer ved imam njegovo.

80
Februar
DEVOJKA NA MESEC DANA
 PRVO POGLAVLJE

Izvijena i zarđala gvozdena vrata prastarog lifta glasno su zazvečala kad ih je vozač
povukao, zaključavajudi ih. Nije izgovorio ni reč više osim Ti si Mija?, kad sam se
spustila pokretnim stepenicama u Sijetlu – u odeljenje za preuzimanje prtljaga na
Međunarodnom aerodromu Sijetl-Takoma. Mislila sam da je bezbedno da pođem
za njim pošto je imao znak sa mojim punim imenom na njemu i tetka Mili mi je
rekla da očekujem ogromnog drvoseču od čoveka koji de me odvesti do slededeg
klijenta. I zaista, čovek je bio ogroman, ali nije se radilo o visini. Tip je bio samo
nekoliko centimetara viši od mene, međutim, ono što mu je nedostajalo u visini
nadoknadio je u širini. Podsedao me je na profesionalnog rvača ili nekog
razbacanog bodi-bildera.
Kad je lift stigao do desetog sprata, zaustavio se uz škripanje, i bacio me na
mlađeg brata Pola Banjana2. Bio je kao čvrst zid, nije ni trepnuo kad sam naletela
na njega, samo je zamumlao kao životinja. Džinovska vrata se otvoriše i Banjan je
rastvorio rešetku i poveo me u nešto što je ličilo na otvoreno skladište. Videle su
se grede i cevi, i to ne manje od devet metara iznad betonskog poda. Svuda
unaokolo su se kretali ljudi, polovina njih naga. U šta sam se, jebote, uvalila?
Foto-aparati su škljocali, svetla i reflektori se pomerali na kolicima kad sam
stala na ulaz, pokušavajudi da shvatim. Banjan je spustio moju torbu uz bočni zid i
pokazao na čoveka koji je čučao s foto-aparatom zalepljenim za lice. „Gospodin
Diboa“, progunđao je, a onda se naglo okrenuo i ušao u lift iz kog smo upravo
izašli, ostavljajudi me da se postaram sama za sebe.
„Čovek od malo reči.“ Lagano sam ispustila vazduh iz prepunih pluda. Nisam
znala šta da radim. Treba li da sednem sa strane i čekam da mi neko priđe –
nadala sam se: ne goli muškarci i žene raštrkani unaokolo – ili treba da se obratim
tipu koji užurbano slika nešto što ne vidim sasvim?
Umesto čekanja, rešila sam da malo bolje proučim okruženje i prošetam.
Prostorija je bila otvoreno potkrovlje, ali ne i dom. Trošni prozori nizali su se na
desnom zidu, neki otvoreni pri dnu ka napolju, a drugi su bili čvrsto zatvoreni.
Izgledali su kao da se mogu otvoriti samo uz pomod alata, što mi je bilo
neverovatno kul i retro. Gole i polugole žene prolazile su pored mene i
odmeravale me dok su se kretale ispred ogromnih belih platna. Nisu zapravo
pozirale, samo su stajale pored, svaki model je stajao neobavezno dok su

2
Džinovski drvoseča iz američkih priča. (Prim, prev.)

82
asistenti, odeveni u crno, usavršavali poze neupadljivim nameštanjem lakta kod
jedne osobe ili pomeranjem stopala neke druge. A onda bi se asistent povukao i
napravio sliku, zatim počeo iz početka. Ponovo sitni pokreti, pa zatim još jedna
slika. Stvarno je bilo uvrnuto.
Otišla sam do drugog dela, gde je nagi par ležao na ogromnom belom platnu
koje je moralo biti najmanje tri metra sa tri. Jedan asistent se popeo na male
lestve, koje su imale platformu ravno iznad njihovih tela, i odmereno je sipao
nešto što je ličilo na svetloplavu boju preko svakog njihovog centimetra. „Ne
pomerajte se!“, vrisnuo je. „Morademo početi sve iznova i gospodinu Diboa nede
biti drago“, dodao je ukočeno. Par je ostao u nagom zagrljaju, ruke ženskog
modela obavijene oko glave muškarca kao da de ga poljubiti. On ju je obgrlio
rukama, jednu joj je stavio na zadnjicu, pridržavajudi joj nogu na svom kuku, a
drugom joj je pridržavao potiljak.
Boja im se slivala s nogu i padala u gustim kapima na platno. „Mirni“, čovek
ih je upozoravao. Bila sam tako opčinjena skrivenim radnjama čudnog prizora
ispred sebe da nisam čula kad mi je neko prišao s leda dok mi nije sklonio kosu s
vrata.
„Savršenstvo“, čula sam ga kako mi šapude kraj uva pre nego što mi je
spustio nežan poljubac na golu kožu gde su mi se spajali rame i vrat.
Krenula sam unazad, ne gledajudi kuda idem, samo pokušavajudi da
pobegnem od stranca koji me je dodirivao kad sam naletela na nešto iza sebe. Pre
nego što sam se okrenula, čizmom sam zakačila ivicu platna, i naletela na
platformu, na kojoj se nalazio razdražljivi tip sa bojom. Tad je nastao potpuni
haos. Čovek koji je držao kofu se prevrnuo napred i plava lepljiva boja izletela je iz
kofe u vidu lepeze pre nego što je pljusnula po platnu i ceradi koja je pokrivala
beton.
Par ispod je sigurno video šta de se desiti, jer je muškarac zakotrljao zgodnu
golu ribu kao da je obučavan za borbu u oružanim snagama. Izbegao je asistenta,
nije ga ispolivalo još boje, i za dlaku je promašio platformu koja je padala prema
njima.
Ja nisam imala toliko srede.
Kad sam pala unazad, drugom potpeticom sam probušila debelo platno i
zapela, a telo mi se izvilo u suprotnom pravcu.
Vrisnula sam kad mi se članak bolno iskrenuo, i pala sam naglavačke na plavu
boju i pocepano platno.
„Blagi bože!“ Čovek od kog sam pokušavala da pobegnem zakoračio je u taj
nered i povukao me držedi me ispod pazuha. Zlatnosmeđe oči su mu bile čarobne

83
i zabrinute. Linijice u uglovima očiju otkrivale su da je verovatno bio dobrih deset
godina stariji od mene. Crvenkastosmeđa kosa s primesama crvenkastozlatne i
prirodnim crvenim pramenovima bila mu je vezana u punđicu na potiljku. Izvajana
vilica i pune usne bili su uokvireni savršeno potkresanom bradom. Nisam nikad
izlazila ni sa kim ko je imao bradu, ali dok sam stajala ispred ovog muškarca, čije
su me snažne ruke držale uz veoma visok i mišidav stas, nisam mogla shvatiti
razlog tome. Bio je neopisivo zgodan. Podsedao je na Bena Afleka, samo je bio
mnogo privlačniji.
„Nisam hteo da te uplašim. Video sam te kako stojiš tamo i tvoja lepota je
prevazilazila sve obične modele. Morao sam da naslonim usne na tvoju zlatnu
kožu. Ti mora da si moja Mija“, izjavio je s divljenjem. Očima boje karamela
proučavao mi je crte od vrha kose pa sve do čizama s visokim potpeticama. Bacidu
te čizme čim ih skinem sa članka koji mi je sve brže oticao.
Kad sam nakratko probala da spustim povređeno stopalo na pod, bol me je
prosekao kroz članak i popeo se uz nogu. Uzviknula sam i uhvatila mu se za
podlaktice, zarivajudi mu nokte u meso. „O bože, stvarno si povređena!“
„Misliš?“ Zakolutala sam očima kad me je dugim rukama obuhvatio ispod
kolena, podigao kao princezu i požurio do zaobljenog dvoseda. Samo što to nije
bio dvosed, imao je valoviti naslon koji je s jedne strane bio visok, a s druge se
spuštao nisko. Bio je to komad nameštaja kakav se viđa u romantičnim filmovima
gde se dama u nevolji savršeno onesvesti na njega; sruši se uz ljupki uzdah s
rukom preko čela. Ja sam škrgutala zubima i bila spremna da ugrizem svakoga ko
pokuša da mi pomeri nogu.
„Pozvadu lekara!“ Jedan asistent u crnom rekao je strancu, koji je,
pretpostavila sam, bio moj klijent.
„Ne, ce n'est pas nécessaire“,3 rekao je na brzom francuskom. „Zovi 3B. Ona
je lekar i prijatelj“, rekao je prodorno me gledajudi. „Bideš dobro, Mija“, uveravao
me je, i kad je progovorio sa tim blagim naglaskom, možda sam se i zapravo
onesvestila; osetila sam čvrsto stezanje među butinama. Muškarci s naglaskom
bili su smrtno seksi. Ali s druge strane, možda sam se stegla i od oštrog bola koji
me je prosecao kroz nogu. Bila sam prilično sigurna da je ono prvo.
U roku od nekoliko trenutaka, žurno je došla sidušna žena sa nečim što je
ličilo na staromodnu lekarsku torbu. Predstavila se i pomogla mi da skinem čizmu
bez pomeranja noge. Bila je kao čudotvorka. Čula sam kikotanje preko ramena
kad mi je doktorka isprobavala članak. Pogledala sam u svog klijenta, za kog sam
znala da se zove Alek Diboa, mada se još nismo zvanično upoznali.

3
Francuski: Nede biti potrebno. (Prim, prev.)

84
 „Šta?“
„Tvoje čarape. Definitivno očaravajude, ma jolie“, završio je na francuskom,
što je zvučalo đavolski seksi, ali me je još više naljutilo jer nisam znala šta znači.
Moglo je značiti i nešto kao smotana ili moron, ali nisam znala. Pogledala sam u
svoje božične čarape, pa u doktorku. Usne su joj se izvile, ali ostala je potpuno
profesionalna dok mi je pregledala članak. Ona mi se dopadala; zgodni francuski
fotograf je još bio pod znakom pitanja.
„Pa, nije slomljen. Imaš blago iščašenje. Zavidu ga, ali izbegavaj da se oslanjaš
na njega što je više mogude i bideš kao nova za par nedelja. Moradeš da ga
odmaraš, stavljaš led na njega, podižeš ga iznad nivoa srca i držiš zavijenog.
Predlažem da nabaviš štake“, rekla je i ramena su mi poraženo klonula. Mrzela
sam štake. Ceo svet mrzi štake. Odvratne su. Loše. Nisam htela da mi se koža
ispod pazuha ižulja ili povredi, pored ved jadnog članka, naročito na novom poslu.
Pitala sam se hode li tražiti povradaj novca za svoju kupovinu. Osetila sam ubod
panike u srcu, misledi na tatu i kako du nabaviti slededu ratu za Blejna ako me
Francuz sad ne bude hteo povređenu.
„Savršeno du brinuti o tebi, ma jolie. Ništa ne treba da brines“, Alek je seo
pored mene zaštitnički me obgrlivši oko struka i privlačedi me sebi tako blizu kao
da me zna ved godinama, a ne svega nekoliko trenutaka. Definitivno je imao
ozbiljan problem s upadanjem u tuđi prostor. Ipak, prijalo mi je i ublažilo strah da
de me poslati kudi.
„Retournez au travail.“ Očigledno naređenje je naglasio i pokretima ruku pre
nego što me je podigao kao perce.
„Šta to znači? I šta radite?“ Uhvatila sam mu se za ramena da ne padnem dok
je hodao prema liftu.
„Nosim te kudi da se odmoriš. Mora da si umorna posle putovanja. I sad, s
povređenim člankom, treba da prilegneš.“ Ljubazno me je gledao. „A pre toga
sam rekao svojim ljudima da se vrate poslu“, naglasak mu je sad bio jači, ali bilo je
očigledno da je ved dugo u Americi. Engleski mu je bio savršen.
Namrštila sam se, ali pristala. „Ovo je tako čudno. Žao mi je zbog slike i
nereda, a sad sam još sredila i članak, a treba da budem ta zanosna muza.“
„O, ti jesi spectaculaire, najdivnije crte, polovine lica su ti kao odrazi u
ogledalu“, rekao je kao da mi saopštava najneverovatniju vest, iako nisam zapravo
razumela.
Odmahnula sam glavom. „Ne znam šta misliš pod tim kao odrazi u ogledalu.“
Jedan Alekov pomodnik u crnom ispratio nas je do lifta, nosedi moj kofer, i
pritisnuo je dugme s brojem dvanaest, koji je bio najviši broj na tabli. Nije mi

85
odgovorio na pitanje dok smo izlazili iz lifta i uneo me je u drugo otvoreno
potkrovlje. Bilo je iste veličine kao i prethodni nivo, samo što je imalo kuhinju,
dnevni boravak i stepenice, koje su verovatno vodile do spavade sobe na galeriji.
Nije bilo zidova, osim u uglu s vratima. Da sam kockarka, što i jesam – tata me je
naučio svemu što je i sam znao o kockanju – kladila bih se da su ta vrata vodila do
kupatila.
Doveo me je upravo do njih i, da, bilo je to kupatilo. Odskakutala sam na
jednoj nozi do umivaonika kad me je pustio. Odjednom mi se tu stvorila torba i
Alek je prekopao po njoj, izvlačedi majicu i pidžama sorts.
„Evo, obuci ovo. Donedu ti kesu za odedu.“ Brzo se vratio i pružio mi kesu za
smede.
„Hodeš li biti dobro?“, pitao je s rukom na kvači.
„Bidu dobro. Hvala.“ Osetila sam kako mi obrazi crvene kad je zatvorio vrata.
Glupa, glupa, glupa nespretnjakovidko! Što sam brže mogla, ubacila sam u
kesu farmerice i majicu umrljane bojom i obukla čistu majicu i šorts. Posle toga
sam sprala svu boju koju sam videla. Trebalo mi je pravo tuširanje, ali trenutno,
morala sam da se dogovorim s klijentom, proverim u kakvom je raspoloženju,
vidim je li ljut na mene.
Kad sam otvorila vrata kupatila, bio je tu i ponovo me je podigao u naručje.
„Uuuuuh!“ Uzviknula sam kad me je podigao, a zatim spustio na plišanu
ugaonu garnituru najtamnije ljubičaste boje poznate čoveku. Tako tamne da je
bila gotovo crna, mada, kad se prede rukom preko nje, vlakna su se pomerala i
ostavljala mnogo svetliju nijansu patlidžana. Kad sam se udobno namestila, sa
stopalom na otomanu ispred, Alek je podigao nogu i zajahao otoman, privlačedi
mi članak na krilo. Nagnula sam se napred i pridržala nogu sa strane, ne znajudi
kako da odgovorim čoveku koji nije zazirao od dodira.
„A sad, tvoje pitanje, o odrazu u ogledalu?“
Klimnula sam glavom i ugrizla se za usnu. Podigao je ruku i prstom mi prešao
preko sredine lica od kose na čelu, preko nosa, pa dole između usana i zaustavio
se na bradi. Zadrhtala sam na njegov vreo dodir ili zato što me je gledao požudno
kao da sam najlepša žena na svetu. Tako me je gledao i Ves. Dođavola, s Vesom
sam se tako osedala. Osetila sam ubod grize savesti, ali sam ga odbacila. Ves i ja
nismo u vezi. Prijatelji s povlasticama apsolutno… s nadom u nešto više. Jednog
dana. Možda. Ne danas.
„Kad bi presekla lice ovde po sredini“, opet mi je prešao prstom preko lica, s
očima naizgled zadubljenim u zadatak, „svaka strana odslikava onu drugu.“
Namrštila sam se. „Kao i svačije.“

86
 Rukom me je uhvatio za obraz, uplidudi mi duge prste u crne uvojke da me
uhvati za potiljak. „Da, ma jolie, ali nisu simetrični. Tvoje lice je savršenstvo.
Jednako na obe strane. Ni bolje ni gore od one druge polovine. Neobično je.
Zapanjujude. Ti si jedinstvena“, primakao je lice bliže i spustio mi topao poljubac
na oba obraza.
„Sutra počinjemo s radom, oui?4 Danas se odmaraš.“ Spustio mi je otekao
članak na otoman nakon što je ispod njega podmetnuo jastuk. „Moram sad da
radim“, rekao je dok se muvao unaokolo kao da ga je ved zaokupio naredni posao.
Zanimljiv tip, taj Alek Diboa.

Čitavo popodne, pošto nisam bila dovoljno hrabra da se penjem stepenicama do

potkrovlja na jednoj nozi, skakutala sam unaokolo, odspavala na kauču, pozvala
najbolju drugaricu Džinel i javila se tetka Mili. I Džin i tetki je bilo neviđeno
smešno što sam iskrenula članak i završila na milosti i nemilosti zgodnog
francuskog umetnika. Džin me je nazvala srednom kučkom, a tetka Mili je samo
završila razgovor sa: „Zabavi se, lutko“.
Zazvonila su vrata lifta i čula sam žuljanje metala kad se rešetka otvorila. Sa
svog položaja na kauču nisam ništa mogla videti, ali nisam morala dugo da čekam.
Alek je prošao kroz sobu nosedi štake i belu vredicu s poručenom hranom koja je
predivno mirisala na kinesku. Bez oklevanja spustio je hranu na stočid, naslonio
štake na stranicu kauča i zatim prišao mestu gde sam sedela.
Pre nego što sam stigla da otvorim usta, uhvatio me je za vrat, spustio mi
palčeve na obraze i poljubio ih. Usne su mi bile tople i ostavljale su trag dugo
nakon što se odmakao da mi se zagleda u oči. „Kako si, ma jolie?“
„Uh, dobro, pretpostavljam“, zatreptala sam, i nasmešio se. „Šta znači to ma
jolie?“
Alekove usne su se izvile u uglovima kad je nakrivio glavu na stranu. Pružio je
ruku i sklonio mi uvojak kose sa čela, preko slepoočnice i iza uva. Vazduh oko nas
je bio gust, ispunjen obedanjem nečega što nisam mogla da odredim. „Prevodi se
sa moja lepotica na engleski.“
„O, u redu“, prošaputala sam, nesposobna da skrenem pogled sa tih
žutomrkih očiju.
„Gladna?“ pitao je prijatno kotrljajudi slovo R.
Klimnula sam glavom. Grlo mi se osušilo dok sam posmatrala kako ustaje,
odlazi u kuhinju i donosi tanjire i pribor, vradajudi se da sedne preblizu. Čitavom
stranom tela bio je priljubljen uz mene. Kad bih se pomerila, bilo bi očigledno, a

4
Francuski: Da. (Prim, prev.)

87
nisam želela da ostavim još jedan loš utisak na novog klijenta, pa sam umesto toga
izdržala njegovu toplotu. I njegov miris. Taj miris de me sahraniti. Bio je mešavina
sveže boje i hugo bosa. Taj miris sam poznavala samo zato što sam nekad radila
kao prodavačica parfema u lokalnom tržnom centru u Vegasu. Morala sam da
prskam razna sranja. Toliko da sam odlazila s posla mirišudi kao kesica potpurija.
Hugo bos je imao primamljiv muški miris koji mi je izgleda prolazio kroz nozdrve i
spuštao se pravo na mesto između nogu.
S mukom sam pokušala da se malo pomerim. Alek me je samo pogledao i
namignuo mi, pa mi je nasuo čou mejn i kung pao u tanjir. „Nadam se da voliš
kinesku hranu“, pružio mi je tanjir.
Gladno sam ga dohvatila, prinela ga licu, sklopila oči i udahnula rajsku
mešavinu piletine, sosova i testenine koja se pušila na tanjiru. Hrana je mirisala
tako dobro da mi je voda pošla na usta, i prvo sam zastenjala, a onda navalila. Kad
sam podigla pogled, Alek je prestao da puni svoj tanjir i zurio je u mene. Kad sam
primetila, umalo da se zagrcnem. Te njegove oči bile su žestoko seksi, a žudnja
očigledna. Nije ni pokušavao da je sakrije.
„Zapanjujude si lepa.“ Dodirnuo mi je obraz i obuhvatio ga rukom. Nesvesno
sam mu prislonila lice na dlan, potvrđujudi vezu. Prošlo je tek nekoliko dana, ali
nedostajao mi je muški dodir. Prešao mi je palcem preko donje usne, a onda mu je
glas postao promukao. „Tu est le cadeau de Dieu au monde.“
„Šta to znači?“
„Božji poklon svetu. Eto to si. I nameravam da priuštim svima da uživaju u
takvom poklonu.“
Poklon. Alek misli da sam poklon svetu. Predivan.
Nisam bila u stanju da odgovorim. Ni kad je odložio tanjir s večerom. Ni kad
je uzeo moj tanjir i spustio ga na sto. Ni kad se nagnuo ka meni sve dok nas nije
razdvajalo samo bednih nekoliko centimetara. Ali jesam odgovorila istog trena
kad mi je zbrkani mozak registrovao poljubac.
Topao, sočan i sladak. Usnama je prešao preko mojih pre nego što mi je
uvukao donju usnu i prešao jezikom preko osetljivog tkiva. Samo dotle je stigao
pre nego što sam ga uhvatila za vrat i povukla dublje u sebe. Zavukla sam mu
prste u kosu. Kad sam napipala gumicu za kosu, zasmetala mi je. Povukla sam je
dok nije pukla i gusta kosa, koja je mirisala na limun, pala mu je u talasima preko
obraza, skrivajudi nam poljubac u utočištu od njegovih raskošnih uvojaka. Uhvatio
me je za bradu i iskrivio mi glavu u stranu, uvlačedi i izvlačedi jezik, ispitujudi, što
me je navelo da zastenjem i grizem. I jesam. Grizla. Grickala sam mu usne kao
gladna životinja meso. Izgleda da mu nije smetalo. U jednom trenutku bila sam

88
prilično sigurna da je zarežao – da, zarežao – usred poljupca, koji je postao
nemogude dubok.
Uzbuđenje mi je zagrmelo kroz telo i napregnula sam se, želedi da privučem
Aleka bliže, osedajudi potrebu da mi bude bliže. Dok sam pokušavala da se
naslonim unazad na kauču da može da se popne na mene, on se odmakao.
Spustio je čelo na moje. „Très jolie fille“, prošaputao je na jeziku koji je počeo tako
brzo da me uzbuđuje. I ranije je, ali pošto sam mu osetila usne na mojima, a jezik
u ustima, njegove reči su mi milovale čula lako kao što sam zamišljala da bi i
njegov dodir. Odlučno, željno, pohotno.
„Smiri se, chérie.“ Glas mu je bio prigušen i osedala sam ga kao melem preko
vreline koja je gorela u meni. Imademo dovoljno vremena da se upoznamo fizički.
Želim da uživam u tebi, iščekujem tvoj slatki ukus na jeziku, tvoju glatku kožu pod
prstima, tvoje telo na mom platnu.“
Odmakla sam se i pogledali smo se u oči. „Au.“ Ugrizla sam se za usnu i
progutala pljuvačku. Nasmešio se.
„Verujem da je to au vrlo slab opis. Hajde da jedemo. Da se upoznamo na
svim nivoima. Tek tad de fizički vid našeg spajanja biti tako sladak.“
Alek Diboa je bio čudan. Ko dođavola uopšte tako priča? „Fizički vid našeg
spajanja?“ Može biti da je previše čitao Ask.com.
„Uvrnut si“, izjavila sam pre nego što sam dohvatila tanjir, spustila ga na krilo
i ubacila džinovski zalogaj testenine. Čisto blaženstvo! Dobro gotovo kao i
poljubac koji smo razmenili pre samo nekoliko trenutaka.
Zabacio je glavu i prasnuo u smeh. Shvatate, potpuno uvrnut tip.
Zgrabio je tanjir, natrpao ga i naslonio se unazad, podigavši noge pored mojih
na otoman, okrenuo je glavu u stranu i pogledao me. „O, lepa moja, nemaš
pojma, ali uskoro deš saznati. Hajde da jedemo.“

89
 DRUGO POGLAVLJE

Te večeri, pošto sam se prejela najbolje kineske hrane u životu, Alek me je odneo
do spavade sobe i spustio me na svoj krevet. Nije imao drugu sobu u tom
preuređenom skladištu, koliko sam mogla primetiti. Bez obzira na to, nije
pretpostavljao da demo spavati zajedno, čak ni posle poljupca. Bila sam mu
zahvalna na tome. Zelela sam da se to veče malo snađem u tom novom svetu.
Bilo mi je teško što nisam više u Vesovom domu u Malibuu, skrivenom u
brdima, i ušuškana u prekrivače na svom krevetu od oblaka. Ne, nalazila sam se na
čvrstom, ali udobnom, ogromnom krevetu, okružena hladnim nijansama i šarama.
Smenjivale su se nežnoplava, siva i tamnoplava. Krevet se nalazio na malom
postolju s uzglavljem od čvrstog drveta, bez stranice u dnu kreveta, ali s
mnoštvom jastuka da bi se spavaču omogudilo krajnje opuštanje. U tom prostoru
je bilo vrlo malo nameštaja. Glatka, četvrtasta komoda s pet fioka, dva
minimalistička nodna stočida, jedan s lampom, a drugi s gomilom naredanih
knjiga. Pregledala sam naslove i zapazila da je nekoliko na francuskom. Nekoliko ih
je čak imalo i pečat biblioteke s brojevima registracije. Francuz je izgleda voleo da
čita i bio je učlanjen u biblioteku. Nešto u vezi sa tim mi je izmamilo osmeh u duši,
kao i na usnama.
Alek je dosad uglavnom bio gospodin. Nije me poslao da se pakujem kad sam
iskrenula članak i bio je veoma pažljiv od sinodne večere. Iako je bio pomalo
rasejan, kad bi se fokusirao na mene, zaista me gledao, davao mi je sve. Mogla bih
se navidi na to da me gledaju kao da je svet oko mene prestao da se okrede. A
onda, naravno, tu je bio i onaj poljubac. Žmarci uzbuđenja su mi prošli kroz kičmu
kad sam se setila tih toplih usana. Njegov jezik, koji je tačno znao kako da draži i
iskušava, bio je lepo iznenađenje. Činjenica da me je uopšte poljubio bila je
iznenađenje, ali ne toliko. Mislim, tip je provodio mnogo vremena preblizu mene.
Dodirivao me je više u jednom danu nego iko pre, uključujudi i Vesa, a znala sam
da je Ves zaista voleo da me dodiruje.
Ves.
Ne, nedu da razmišljam o njemu. Dogovorili smo se da budemo prijatelji i
nastavimo dalje. Znao je šta moram da uradim da bih spasla tatu i nedu za to
vreme apstinirati. To jednostavno ne bih bila ja. Jednom kad sam osetila tu vatru,
strast kakvu mi je Ves pružio – žudela sam za njom. Bila mi je potrebna. Osedala
sam se nesredno bez nje. Za mene je to bilo kao kad se otrgne flaster: vrištite od
bola nekoliko trenutaka i gotovo. Spremni ste da skočite na drugog kauboja i

90
zajašete, da se tako izrazim. I upravo sam tako i ja nameravala da se ponašam.
Između Aleka i mene je definitivno bilo hernije. Sudedi samo po tom poljupcu,
bide dobar u krevetu, a po načinu kako je govorio, u to nije bilo nimalo sumnje.
Došlo je vreme da se zabavim. Uživam.
Negde u toku nodi, Alek mi je naslonio štake na zid pored kreveta. Pogledala
sam oko sebe i odskakutala do odede u malom garderoberu. Na vešalicama je
visila samo muška odeda. Ništa lepršavo, žensko ili ružičasto na vidiku. Ha. Po
ugovoru je trebalo da mi obezbedi odgovarajudu odedu potrebnu za mesec dana.
Pitam se gde li je ostavio sve moje stvari? Pažljivo sam otvorila svaku fioku
komode, proučavajudi sadržaj. Muške bokserice, čarape, donji delovi pidžama,
majice i farmerice. Ništa za mene.
U toku večeri su mi doneli i kofer, pa sam izvukla par čistih farmerica i majicu
sa slikom koncerta Rejdioheda. Prisetila sam se kako smo Džinel i ja skakale i tako
glasno vrištale na tom koncertu da narednog dana nismo mogle da progovorimo.
Nije nas bilo briga, Tom Jork je tako ludo nadaren i kad bend kao što je Rejdiohed
dođe u Vegas, dam sve od sebe da nabavim karte.
Kad sam se obukla, obula sam jednu patiku, a drugo stopalo mi je ostalo
previjeno i u čarapi. Na vrhu stepeništa sam sela na zadnjicu, pustila štake da
kliznu niz stepenice i pomodu ruku i dupeta spustila se a da ne povredim stopalo.
Osedala sam se prokleto dobro zbog toga.
„Hej! Pomogao bih ti da siđeš, ma jolie“ Alek je zaobišao kuhinjski šank i
prišao mi. Zinula sam. Na sebi je imao široki karirani donji deo pidžame i ništa više.
Grudi su mu bile kao pozladene, mišidave i potpuno gole. Prava gozba za oči. Kosa
mu je bila duga, talasasta i dopirala mu je do ramena. Boja joj je bila očaravajuda
mešavina smeđe, riđe i zlatne. Prišao mi je kao u usporenom filmu. Mišidi stomaka
su mu se zgrčili kad se nagnuo da mi pomogne da namestim štake. Obgrlila sam ga
rukom oko struka i osetila žilavi mišid.
Majko božja, u kakvu sam se nevolju uvalila.
Pomogao mi je da namestim štake i poveo me do barske stolice u kuhinji.
Kad sam sela, okrenuo se, a ja nisam uspela da zadržim vazduh koji mi je izleteo iz
pluda. Alek se okrenuo u stranu i pogledao u ono u šta sam zurila, praktično
balavedi. Na levoj strani leđa, od lopatice, uvijajudi mu se preko rebara, nalazila se
džinovska crna tetovaža. Bile su to krivudavo ispisane redi na francuskom.
„Tvoja tetovaža… je…“ Zurila sam zadivljeno i bez redi. „Predivna je“,
konačno sam izgovorila. Prišao je šporetu i izvežbanim pokretom razbio dva jajeta
jednom rukom u tiganj. Na trenutak sam se zapitala da li bi me naučio kako to da
radim pre nego što nam istekne mesec.

91
 „Merci“5, odgovorio je, razbijajudi još dva jajeta u isti tiganj. Osim jaja, ubacio
je i nekoliko traka slanine u drugi tiganj. Slanina je smesta poskočila i zacvrčala.
„Šta piše?“
Zakačio je zalutali pramen kose iza uva i s lakodom se kretao po kuhinji
napola go. Gledala sam kako mu se telo krede kad je posegnuo za keramičkom
šarenom šoljom okačenom o kuku i napunio je kafom. „To je pesma Žaka Prevera,
francuskog pisca. Napisao ju je hiljadu devetsto šezdeset šeste.“ Pokazao je na
kafu ispred sebe. „Mleko ili šeder?“
„I jedno i drugo, molim“, odgovorila sam. Napunio mi je šolju, spustio je
ispred mene, a onda se vratio, okrenuo jaja i slaninu.
„Da li bi mi rekao kako ide ta pesma?“, otpila sam kafu, pokušavajudi da se
sakrijem iza velike šolje.
Oblizao je usne, naslonio se na pult i prekrstio bose noge u člancima.
Gospode, kakav zgodan muškarac. Ves je bio zgodan, ali ni ovaj frajer nije
zaostajao. Bili su sušta suprotnost. Gde je Ves bio svetao, Alek je bio taman, i
obrnuto. Kao da su bili suprotnosti u svakom pogledu, sve do Alekove tamne kose,
brkova i brade, a Vesove glatko obrijane, a ipak ponekad čekinjaste vilice.
„U pesmi se uglavnom radi o ljudima koji gledaju Vitoldovu sliku. Grub
prevod bi išao ovako:
Misterija običnih ljudi
Naslikana s ljubavlju u potajnoj tišini
I opsesivnim zvucima ulice.
Pratiš ih dok se kredu,
Ali vidiš im samo leda, i kao i ti,
I tebi vide samo leđa oni
Koji de zauzeti tvoje mesto ispred slika.
„Podseda me na to da de mnogi gledati moju umetnost, slike koje uhvatim
bojom i, ponekad, deo iskustva de biti kad neko drugi uhvati nekoga kako
posmatra moju umetnost. To menja ono što vide. I tako se sad umetničko delo
posmatra na način da osoba koja stoji ispred postaje deo njega.“
Na trenutak sam razmislila o onome što je rekao. „Dubokoumno.“
Zavrteo je glavom i nasmešio se, zatim je istresao jaja i slaninu na tanjire.
Jedan je stavio ispred mene. „Jedi, ma jolie. Čeka nas čitav dan u potkrovlju.“
„Kad ved govorimo o čitavom danu, gde mi je odeda?“, pitala sam usta punih
jaja.

5
Francuski: Hvala. (Prim, prev.)

92
 Nagnuo se iznad druge strane pulta i zagrizao slaninu, Skupio je obrve. „Koja
odeda?“
„Odeda.“ Zamahala sam rukama kroz vazduh. „Znaš, šta god želiš da obučem
dok sam tu. Trebalo je da mi nabaviš…“ Nisam završila. Bilo mi je neprijatno da
pričam o ugovoru.
Lukavo se osmehnuo, a onda se naslonio na pult široko razmaknutim
rukama. „Ma jolie, nema nikakve odede jer ne želim da nosiš bilo šta dok si tu. Ti si
moja muza, i želim da ti vidim telo, obline i uglove koliko je to ljudskom oku
mogude.“
Zatreptala sam, otvorila usta, zatvorila ih, a onda ponovo zatreptala.
Nemogude da je ozbiljno to mislio. „Želiš da šetam unaokolo naga? Sve vreme?“
„Oui“, odgovorio je prosto kao da za njega to nije pitanje od svetskog
značaja, kao što je bilo meni.
„Oui? Samo to imaš da mi odgovoriš?“ Spustila sam viljušku i glasno je
zvecnula o tanjir. „Misliš da du šetati ovuda“, ruke su mi ponovo poletele, „bez
ijedne krpice na sebi?“
Ponovo je skupio obrve. „Nisi zadovoljna svojim telom, ma jolie?“
„Jebote. Ne mogu da verujem!“ Odmahnula sam glavom i skrstila ruke na
grudima. „Ne, nisam nezadovoljna svojim telom, pa, ne zapravo. Mogla bih da
izgubim nekoliko kilograma, ali ne poznajem nikoga kome je prijatno da se po ceo
dan šedka kao od majke rođen.“
„Hmm, onda nam to predstavlja malu smetnju. Siguran sam da demo je rešiti.
Pojedi doručak, moramo u potkrovlje. Moram da napravim nekoliko skica pre
nego što se svetio promeni, a onda počinjem sa slikanjem.“ Gurnuo je i poslednji
zalogaj doručka u usta dok je išao prema sudoperi. Oprao je tanjir i spustio ga u
mašinu za pranje sudova. „Spremidu se. Kasnije demo još razgovarati, oui?“
„Oui“, odgovorila sam namerno zajedljivim tonom. Zavrteo je glavom i
odjurio stepenicama. U trenu je pokupio svu odedu koju je smislio da obuče i
uputio se ka kupatilu. Nekoliko trenutaka kasnije, čula sam tuš i izrađene stare
cevi skladišta.
Zeleo je da budem naga sve vreme. Baš kao što sam i mislila, nastran tip.
Zakolutala sam očima i stegla zube. Nije mi zapravo odgovorio, samo je rekao da
nam to predstavlja smetnju, uspešno je promenio temu i povukao se. Drugi dan
nije izgledao mnogo bolje od prvog. Pa, videla sam njegovo predivno polugolo
telo. To je bilo lepo i po tome je drugi dan definitivno nadmašio prvi s mojim
sramotnim padom. Iako je sinodni poljubac vodio oštru bitku s današnjim
odbojnim stavom u stilu želim da budeš gola sve vreme, nisam nameravala da to

93
prihvatim. To nipošto nije bio deo mog ugovora niti bilo čega na šta sam pristala.
Pročitala sam ugovor u avionu i nigde nije pisalo „Mija svojevoljno pristaje da
trčkara unaokolo potpuno gola mesec dana.“ Luđak!

Posle doručka, Alek me je poveo do radnog prostora, do nivoa ispod. „Znači, ti si

vlasnik oba sprata?“ pitala sam dok sam išla za njim kroz radnu prostoriju. Na
moje iznenađenje, samo nekolicina ljudi se kretala unaokolo, a bilo je osam
ujutru. Možda nisu imali standardno radno vreme od osam do pet.
„Da, ovo je moj radni prostor; ono drugo, kao što znaš, moj je dom. Volim da
sam blizu kude. Ponekad radim do kasno u nod ili čak do jutra. Kad završim dan, ne
želim da se vozim kroz čitav grad. Ovako me od kude deli samo kratka vožnja
liftom.“
Klimnula sam glavom. „Ima smisla. Gde su svi?“ Spustila sam se na stolicu
koju mi je dogurao. Na oko tri metra ispred nas nalazio se jarko osvetljen prostor i
dva prazna platna visila su na zidu. Jedno je bilo oko dva metra širine sa oko metar
i dvadeset visine. Drugo je bilo dobra dva metra visoko, a metar i dvadeset široko.
Dakle, u osnovi iste veličine, samo jedno je bilo vodoravno, a drugo uspravno.
„Dan za stvaranje. Danas mi ne treba mnogo pomodi. Samo ti, moj foto-
aparat i boja, a sve to imam ovde ispred sebe.“
„Kul“, pogledala sam okolo. „Pa, šta želiš da radim?“
„Počedemo sa probnim snimcima. Treba da staneš ispred vodoravne slike.“
Pomogao mi je da ustanem, a zatim me podigao i preneo do druge stolice
postavljene ispred zida. Na podu ispod mog iščašenog članka nalazio se jastuk.
Spustio me je pored stolice, pa sam se naslonila leđima da pridržim tu stranu tela.
„Jastuk je u slučaju da moraš da spustiš stopalo. Ne želim da ga spuštaš na tvrd
beton i povrediš ga još više. Ovo bi trebalo da pomogne, oui?“
Široko sam se osmehnula. „Da, hvala, Alek. Samo radi ono što treba da radiš.
Ja sam dobro, savršeno mi je udobno“, uveravala sam ga.
Kretao se po prostoru i otišao do tronošca, a zatim podesio svetla. „U redu,
sad skini majicu. Ostavi donji veš zasad, samo treba da vidim uglove i oblike
ramena, ruku, vrata, bokova, gornjeg dela tela.“
Duboko udahnuvši, ugrizla sam se za donju usnu, zatim podigla majicu i
odbacila je u stranu. „U redu, Francuzu, ali koštace te“, upozorila sam ga.
„Veoma sam svestan troškova“, rekao je iza foto-aparata. Istog trenutka kad
sam skinula majicu, foto-aparat je počeo sa škljocanjem.
Stajala sam nepomično u crnom čipkanom grudnjaku. Potpuno me je
pokrivao, nije se videlo više kože nego što bi u bikiniju, ali ipak sam se osedala

94
uznemireno. Tokom godina sam pomalo glumila i nadala se da de toga biti i više,
ali nikad nisam zapravo radila kao model. Nisam mislila da imam telo za to.
„Impressionnant“,6 mumlao je Alek na francuskom. Zvučalo je kao
kompliment, pa sam dutala i pustila ga da radi svoje. „Dobro ti ide“, rekao je.
Nezadovoljno sam dunula. „Kako je to mogude? Ne radim ništa osim što
stojim.“
„Sa tvojom lepotom, dovoljno je. Osim toga, ovo su probni snimci za
položaje, osvetljenje i slično.“ Posle još malo škljocanja, prišao mi je. „Jesi li se
umorila od stajanja?“
„Malo“, odgovorila sam. Bilo je teže nego što je izgledalo održavati ravnotežu
na jednoj nozi, iako sam imala stolicu da se naslonim.
Predahnuli smo i doneo mi je vode i debe. Upotrebila sam ga da pokrijem
svoju golotinju. Onda me je ponovo uspravio, samo ovog puta je tražio da spustim
glavu i razbarušim kosu, a zatim je opet podignem. Ponovila sam to nekoliko puta,
dok mu se nije učinilo valjanim. Meni je bila samo neuredna i raščupana, ali on ju
je izgleda želeo upravo takvu, neurednu, divlju kosu.
„Tvoje boje su savršenstvo, ma jolie.“ Otišao je do stola i doneo četkicu i
malu limenku boje. Bila je to kao trešnja crvena. „Ovo de ti izgledati čudno, ali
nanedu ti ovu boju na usne. Nije otrovna.“
„Naravno, šta god moraš. Tvoja lova.“
Zavrteo je glavom i zakikotao se. Osmehnula sam se, ali onda sam se napudila
dok mi je pažljivo bojio usne. Jarko su se presijavale i kao da su bile plastične. Kad
je završio, razbarušio mi je kosu još nekoliko puta i vratio se do foto-aparata.
„A sad, Mija, pomisli na nešto tužno. Nešto zbog čega te boli srce… jako.
Možda čak i da pomisliš na nešto što ti nedostaje, oui?“
Nisam želela da pokvarim usne, pa sam se samo zagledala u daljinu i
pomislila na Vesa. Šta radi trenutno? S kim je? Nedostajem li mu? Šta ako stoji
napola go ispred nekog drugog? Takve misli su mi bile previše mučne, pa sam
pokušala da ih skrenem na nešto drugo. Sam bog zna zašto, ali pomislila sam na
tatu. Nisam ga videla mesec dana. Još je bio u komi, a derka nije sedela pored
njega. Ta misao me je pogodila pravo u srce.
„Mija!“ oštro je rekao Alek i okrenula sam glavu tako brzo da sam zatreptala.
Usamljena suza mi je skliznula niz obraz. Fotoaparat je škljocnuo. „Uhvatio sam“,
rekao je tiho. Obrisala sam preostale suze koje samo što nisu potekle.
„Jesmo li gotovi?“ Glas mi je pukao kad mi je pružio vlažnu maramicu.

6
Francuski: Fenomenalno. (Prim, prev.)

95
 „Za ovaj deo projekta jesmo, gotovi smo. Možeš sprati boju i odmoriti se.
Donedu ti majicu.“
„Hvala“, šapnula sam, pomalo zbunjena i veoma ganuta.
Kad smo završili i ja se obukla, sedeli smo jedno pored drugog i gledali kroz
rasklimani prozor na ulicu Sijetla. Kišica je rominjala po asfaltu i ljudi su žurili da
ne pokisnu.
„Kakva je to slika na kojoj sad radimo?“
„Misliš, kako se zove delo?“
Klimnula sam glavom, ali sam i dalje dutala gledajudi preko mokre ulice.
„Nema ljubavi za mene.“
Naravno. Tako bi trebalo da se zove moja pesma. „Spremna sam da se vratim
na posao.“
Opet me je poveo do platna. Ni reč nismo izgovorili kad sam skinula majicu,
rastresla kosu i namestila se u položaj.
Konačno sam prekinula tišinu.
„Šta je sledede?“ pitala sam ponovo fokusirana.
„Pronalazimo ti ljubav, naravno.“

96
 TREĆE POGLAVLJE

Tredi dan boravka kod Aleka doveo me je opet u potkrovlje. Sinod smo se vratili sa
celodnevnog snimanja, činilo mi se u milion neznatno različitih poza. Čak smo
preskočili i ručak; očigledno, kad naiđe nadahnude, to se mora iskoristiti.
Objektivno, kad žena skine gornji deo odede, a vi ste heteroseksualac, nije velika
greška pomisliti da vam mašta malo podivlja. Svi muškarci su svinje, ovako ili
onako. Ovaj se samo slučajno zamaskirao u zgodnog francuskog umetnika.
Mada, morala sam priznati, na mene je totalno delovalo. Umirala sam od
želje da spustim ruke na njega. Bilo gde. Na kosu, naročito na kosu. Dugi
crvenkastosmeđi i zlatni talasi, padali su mu savršeno na ramena. Visok, mišidav
stas sa uzanim strukom navodio me je da balavim ved drugi dan zaredom. Na
moju žalost, Alek je bio krajnji radoholičar. Kad smo završili u ateljeu i vratili se u
njegov stan, večerali smo picu, i otišao je nazad da radi na slici koju je započeo tog
dana. Nije ni došao kudi pre nego što sam otišla na spavanje sama… ponovo.
Ljutilo me je što nije pokušao ništa više od onog jednog poljupca. Bila sam
spremna da preduzmem slededi korak. Morala sam da otrgnem flaster, da se tako
izrazim. Da prestanem da mislim na Vesa i privezak za ključeve u obliku daske za
surfovanje s ključem od ulaznih vrata i njegovog srca.
Danas me Alek nije čekao u kuhinji. Kad sam se na dupetu spustila niz
stepenice, očekivala sam da du ga zatedi budnog kako mi sprema doručak baš kao
juče. Nije tako bilo. Umesto toga, našla sam poruku s iskošenim muškim
rukopisom pored aparata za kafu. Pisalo je:

Ma jolie,
Pridruži mi se dole kad budeš spremna. Imamo mnogo posla.
-A

Pojela sam bananu i popila šolju kafe pre nego što sam na štakama ušla u lift
i spustila se do sprata ispod. Danas je bilo daleko prometnije u odnosu na
prethodni dan. Ponovo je nekoliko muškaraca u crnom užurbano radilo štošta,
slikajudi, verovatno one dosadne probne snimke. Bilo mi je drago što je Alek lično
obavio probne snimke sa mnom. Tako sam barem imala nekog s kim sam mogla
razgovarati. Muškarcima u crnom je smetalo kad modeli pričaju. Svaki čas bih čula
udutkivanje ili miru) ili tiho s ovog ili onog kraja prostorije. Iako je sve bilo vrlo

97
čudno, bilo je prilično zanimljivo videti kako cenjeni umetnik radi iza kulisa dok
usavršava svoje delo i upravlja asistentima koji obavljaju grube radove.
„Konačno si došla“, ljutito mi je prišao jedan u crnom. Zgrabio me je za ruku i
pokušao da me povuče brže nego što su mi štake dozvoljavale.
Dok sam se mučila da održim korak, gumenim vrhom štake zakačila sam žicu
razvučenu preko betonskog poda. Pogodila sam je pod čudnim uglom i zanela se
napred, gotovo prebacujudi svu težinu na iščašeni članak. Opasno sam se
zanjihala, ali zadržala sam se u vazduhu, balansirajudi na štakama. To je bio kraj!
Bilo mi je dosta. Krajnje ljutito, istrgla sam ruku iz njegovog stiska. „Pazi, frajeru.
Nabidu ti ovu štaku u guzicu ako ne prestaneš da me vučeš. Nisam ti ja pas na
povocu.“ Uperila sam mu štaku u lice i napravila kružni pokret njome. „Odbij!“
„Que se passe-t-il“7 začuo se zabrinuti glas iza nas. Alek je stajao s rukama na
kukovima, sa iskrivljenim, gnevnim izrazom koji mu je naružio lice. Izgledao je
ubistveno, kao lav spreman da skoči na plen. „Šta ovo znači?“ konačno je
progovorio na engleskom.
„Gospodine Diboa, vaš model nije bio dovoljno brz i očekivali ste je pre sat
vremena“, odgovorio je potrčko. Pre sat vremena? Zajebi to! Ako je želeo da
ustanem rano, trebalo je da podesi budilnik, možda čak da smisli neki zanimljiv
način da me probudi. Pošto nije, nisam nameravala da preuzmem krivicu.
„Imbecile“, promumlao je dovoljno glasno da nas dvoje čujemo, ali ne i sve
brojnija publika što se skupljala oko nas. „Imaš poteškoda s vidom?“
Čovek je nabrao nos i zabacio glavu. „Vidom? Pitate, vidim li?“
„Jesi li i gluv?“
Ovog puta tip se uvredio. „Slušajte, gospodine Diboa, rekli ste da modeli
treba da slede pravila, a to uključuje i dolaske na vreme. Kasnila je, stvarno
kasnila. Čitav sat. Samo sam pokušavao da je ubrzam…“
„Dosta. Ti si“, uperio je prst u sirotog čoveka, „budala. Zar ne vidiš da je
povređena i ne može da trči na štakama?“
„Samo sam pokušavao…“
„Assez!8 Ne. Začepi pre nego što iskopaš tako duboku rupu da nikad iz nje ne
izmiliš“, režao je Alek. Pogledao je po prostoriji i ispružio ruku, osmatrajudi
prostor. „Sad, svima koji slušaju, a znam da slušate…“ Nekoliko ljudi je pokušalo
da skrene pogled kao da bi to sakrilo činjenicu da su se svi pretvorili u uvo. „Ova
žena je Mija“, pokazao je na mene. „Ona je moja muza za Ljubav na platnu. Što se
vas tiče, dragocena je i vredna kao bilo koja moja slika. Odnosite se prema njoj

7
Francuski: Šta se dešava? (Prim, prev.)
8
Francuski: Dosta (Prim, prev.)

98
tako. A sad: nazad na posao.“ Dvaput je zapljeskao rukama pre nego što mi je
pritekao u pomod.
„Jesi li dobro, ma jolie?“
„Jesam, samo me je iznervirao. Prejako me je povukao i umalo da padnem.
Jednostavno je pogrešio.“
„I nede ponovo“, procedio je, a onda se nagnuo napred i opet me podigao u
naručje. „Kako si spavala?“
Ovo mi je bila prilika i ja sam je ščepala. „Bilo bi mi bolje pored lepog toplog
tela“, izgovorila sam hrabro. Zaustavio se i umirio, gledajudi u mene, a smeđe oči
su mu poprimile tamniju nijansu, dok su se ženice raširile.
„Je li tako?“
„Nikad ne lažem“, što i nije bilo sasvim tačno. Lagala sam stalno kad mi je
tako odgovaralo ili kad bih se našla u nevolji. Iako mi je i ovo odgovaralo, sad nije
bio takav trenutak.
Alek se nasmešio. „Teško mi je u to da poverujem, ma jolie.“ Odneo me je do
istog mesta na kom smo radili juče i postavio me na stolicu.
Pre nego što me je spustio, prošaputala sam mu u uvo: „Veruj, Francuščidu“, i
umiljato sam ga poljubila u obraz. Tek da ga podsetim na onaj strastveni poljubac
od pre par dana.
„Izgleda da demo morati napraviti drugačiji raspored za spavanje što pre. Ne
želim da budeš zanemarena.“
„To bi bila tragedija.“ Široko sam se osmehnula.
Namignuo mi je u znak odgovora pre nego što se okrenuo i ponovo izvadio
boju i četkicu.
„Opet obojene usne?“
Prišao mi je i podigao mi bradu, dutke tražedi da pogledam iza sebe. Okrenula
sam se postrance na stolici, pazedi na bolno stopalo. I tad sam ugledala. Ne
njega… sebe. Dve mene. Jedno je bila moja crno-bela slika. Druga – kombinacija
fotografije na polovini platna, dok je preostala polovina ostala napola prazna.
Jarkocrvene usne bile su jedine obojene na drugoj slici. Prva slika je bila tako živa,
i više nego prava fotografija na drugom platnu. Ustala sam i odskakutala do slike.
Potezi četkicom bili su sitni i gotovo savršeno su prenosili lik sa fotografije. Čak se
videla i suza koja mi se slivala niz lice. Tuga u mojim očima, stav, povijena ramena
prikazivali su izmučenu ženu. Tužnu, a ipak… prelepu. Trenutak uhvaden u
vremenu.

99
 „To je… ne mogu da verujem… kako?“ prošaputala sam i podigla ruku da
dodirnem sliku. Pre nego što sam uspela, Alek me je zgrabio za ručni zglob i nežno
me povukao.
„Bez diranja. Još je vlažno. Radio sam na tome preko nodi.“
Razrogačila sam oči i uzdahnula. „Oprosti! Nisam shvatila. Baš glupo. Mislim,
trebalo je da znam, ima smisla. Izvini“, namrštila sam se.
Ispružio je ruku i pomilovao mi uvojak kose, protrljao ga između prstiju pre
nego što mi je vrhom prsta nastavio preko slepoočnice, jagodice i sa strane preko
brade. Ruke su mi se naježile i zadrhtala sam.
„Hladno?“, pitao je uz jedva primetan osmeh. Znao je šta mi radi. Kako je
dodirom palio nešto u meni.
„Ne“, oblizala sam usne i drsko se zagledala u njegove, priželjkujudi da se
sagne i poljubi me. Bilo gde. Svuda.
„Pa onda – da počnemo.“ Provukao mi je prste kroz kosu, prebacujudi mi je
preko ramena. Zatim je ponovio pokret na drugoj strani. Nisam to očekivala, ali
prijalo mi je, pa sam se prepustila. „Sedi, obojicu ti usne.“
Zaječala sam, ali odskakutala sam nazad do stolice, sručila se na nju i
zakolutala očima pre nego što ju je zaobišao i kleknuo ispred mene. „Razmišljaš li
ikad o nečemu drugom osim o poslu?“
„Misliš na činjenicu da želim da te ljubim dok ti ne oduzmem dah? Ili
činjenicu da bih ti, kad bih mogao, iscepao majicu i usisavao ružičaste bradavice
dok ne počneš da me preklinješ da vodim ljubav s tobom?“
„Vodiš ljubav?“ zacerekala sam se iako sam se od njegovih reči uzbudila i
uznemirila; bile su seksi… i uzbuđivale su me… mnogo!
„Naravno, chérie. Francuzi vode ljubav. Postoji mnogo načina vođenja
ljubavi. Jako. Brzo. Polako. Odlučno. Nameravam sve to da ti radim, i to mnogo,
mnogo sati. Ali ne sada. Sad je vreme za posao. Kasnije demo se igrati.“
Klimnula sam glavom, nesposobna da govorim. Želela sam da znam šta mu to
igrati se znači. Pretpostavljala sam da je u pitanju vrsta igre kakvoj sam se nadala.
Daj bože. Alek mi je lagano obojio usne gustom crvenom bojom. Kad je završio,
podigao me je sa stolice i odneo do moje slike.
„E sad de biti nezgodno. Želim da spustiš usne preko onih na slici tačno na
mestu gde su naslikane. Usmeravadu te najbolje što mogu. Pridi deš blizu, a onda
ih lagano pritisnuti uz sliku tako da se boja prenese.“
Prodorno sam ga pogledala, ali kao i juče, nisam želela da govorim i pokvarim
boju na usnama. Sad i više nego pre. Uhvatio me je za glavu i postavila sam šake
na zid sa obe strane slike. Prvo sam prišla sasvim blizu.

100
 „Pazi da ne dodirneš sliku na nekom drugom mestu, ili du morati da je radim
ponovo“, upozorio me je, što je u meni izazvalo talas straha. Dugo i sporo sam
uvukla i ispustila vazduh kroz nos, zatim se nagnula sasvim do slike. Kad sam se
primakla onoliko koliko sam mislila da treba, lagano me je namestio držedi me za
glavu pre nego što me je nežno pogurao da se pomerim unapred.
Napudila sam usne i poljubila se, a onda se odmakla. Pridržavao me je dok
sam se odmicala da ne izgubim ravnotežu i pomogao mi da se vratim do stolice.
Na crnobeloj slici sad se nalazio savršen otisak crvenih usana. Izgledale su zapravo
gotovo kao da ih je tamo naslikao, ali videlo se da je u pitanju poljubac. Nije bio
savršen, ali meni je izgledao dobro.
„Baš kao što sam zamišljao. Zadivljen sam, Mija“, očarano je rekao dok je
zurio u svoje remek-delo. Ruke je skrstio na grudima, jednom rukom podupirudi
drugu, šakom pridržavajudi bradu dok je posmatrao svoju sliku.
„Jesi li ikad čuo onu rečenicu: Napravi fotografiju, trajade duže?“ zakikotala
sam se.
Okrenuo je glavu kao u usporenom filmu i uhvatila sam mu pogled. „Ovo de
trajati doživotno u nečijem domu. Prenoside se s generacije na generaciju kao
zaostavština za godine koje dolaze.“
Pa kad je ved tako rekao, pretpostavljam da je bila prokleto neverovatna.

***

Do kraja dana, ponovo me je fotografisao. Ovog puta sam stajala potpuno naga do
struka, okrenuta licem ka praznom platnu na čijoj polovini je bila odštampana
moja fotografija.
„Ne razumem zašto moram da budem gola za ovo“, rekla sam, rukom
pokrivajudi gole grudi. Devojčice su mi se naježile i to nikako nije mogla biti lepa
slika. Kosa mi je ponovo bila spuštena i razbarušena, samo je ovog puta pozvao
stručnjaka da je namesti. Zbog toga sam se tako zasmejala da se žurno udaljio da
proveri ostala dela. Stvarno, znala sam da mu idem na živce. Verovatno nije
navikao da se muze raspravljaju s njim i prave mu poteškode. Zapitala sam se
koliko je muza imao u prošlosti. Ljutila me je pomisao da sam bila samo jedna od
mnogih.
„Jesi li ikad unajmio muzu?“ Nisam zapravo želela da znam odgovor, ali
nisam se mogla ni suzdržati od pitanja.
Foto-aparat je škljocnuo i Alek se na francuskom obratio jednom asistentu
koji je za nekoliko centimetara pomerao velike reflektore. Još jedan škljocaj. „Ne,

101
ma jolie. Ti si jedina“, konačno je odgovorio. I bilo je dovoljno. Sviđalo mi se da
mu budem jedina unajmljena muza. Nisam bila sigurna jesam li zato bolja od
drugih modela, ali zbog sopstvene mentalne stabilnosti pretvarala sam se da je
tako.
„Šta uostalom radimo?“ pitala sam okrenuta ka praznom delu platna
nezavršene slike.
„Nateradu te da zavoliš svoju sliku. Što de posmatraču preneti poruku da voliš
sebe.“
Sigurna sam da sam neprijatno zaškiljila na tu izjavu. „Kako, molim?“
Umorno je uzdahnuo. „Ma jolie, moram da završim ove fotografije, pa da
slikam i večeram s tobom, da vodimo ljubav, a onda da prenesem tvoj lik na
platno. Imam mnogo posla“, izgovorio je kao pokvarena ploča.
Ali nije mi se to provuklo kroz podsvest. Ved način na koji je sastavio spisak
obaveza, i večeru i „vođenje ljubavi“ sa mnom smestio među kudne poslove za to
veče. „Ne moraš ništa zbog mene“, ljutito sam odbrusila.
„Mija, tvoje raspoloženje utiče na sliku. Molim te, prestani da se ljutiš na
mene i fokusiraj se na posao.“
Okrenula sam se van sebe od besa, s rukama na kukovima, zaboravljajudi da
mi se sise njišu na vetru i da svi zevaju u njih. „Ne mogu tako“, glas mi se podigao
za nekoliko oktava, privlačedi još više pažnju muškaraca u crnom koji su radili
svuda po prostoriji. Prebacila sam ruku preko golih grudi pokazujudi barem mrvicu
skromnosti. „Ne znam čak ni šta hodeš da radim!“, procedila sam kroz stegnute
zube.
Prišao mi je i namestio me ponovo uza zid. Nagnuo se blizu, sklanjajudi mi
kosu sa ramena i vrata, gde me je pomazio nosem. „Ma jolie, žao mi je, nisam
hteo da te ljutim. Velika je napetost. Hajde da se oboje fokusiramo i
razgovarademo kasnije. Oui?“ Rekao je to onim smirenim tonom koji me je
izgleda, nakon samo dva dana, neobično umirivao i istovremeno mi privlačio
pažnju. Uz najblaži pritisak, poljubio me je u rame. Delovalo mi je kao obedanje,
koje du svakako zatražiti da ispuni kasnije te večeri.
„A sad spusti ruku ovde“, podigao mi je desnu ruku na zid. „Drugu želim da
postaviš u dnu platna preko tvog naslikanog srca.“ Pažljivo sam spustila ruku na
platno. Iako je bila u pitanju sito-štampa, nisam želela ništa da zabrljam. Alek se
vratio do fotoaparata. „U redu, Mija, molim te, zagledaj se u svoju sliku. Priseti se
vremena kad si se osedala voljenom. Predivno. Kod kude u sopstvenoj koži.“
Smesta sam se prebacila u vreme kad sam bila mala. Pre nego što nas je
mama napustila. Tad smo bili sredna četvoročlana porodica. Upravo sam dobila

102
glavnu ulogu u okružnoj dečjoj predstavi. Mama se čak i radovala zbog mene, a
obično je bila usredsređena na sopstvene želje i pobede. Ali ne tog dana. Tog
dana me je zagrlila i poljubila, rekla mi da je ponosna na mene i da de me uvek
voleti. A onda me je tata podigao u naručje i držao me. Šapnuo mi je u uvo kako je
uvek znao da imam u sebi nešto posebno. Nešto što nijedna druga devojčica
nema. I tog trenutka, sigurna u tatinom naručju i s majčinom ljubavlju, poverovala
sam mu. Najbolji dan mog života.
Foto-aparat je škljocao kao lud. A onda se sedanje nastavilo, narednog dana,
mama je otišla i nikad se nije vratila. Nisam nikad odigrala ulogu u toj predstavi.
Dugo sam mislila da sam ja kriva što je otišla. Jer sam uradila nešto tako dobro i
privukla svu tatinu pažnju, nešto za čim je mnogo čeznula, iako sam imala samo
deset godina. Sad kao odrasla, znala sam bolje. Pa, uglavnom.
Pogledala sam u suzno lice dvadesetpetogodišnje Mije na slici i žalila sam je.
Samo na tren sam dopustila sebi da se sažaljevam zbog svog detinjstva, zbog
odluka koje su članovi moje porodice donosili, i zbog toga kako sam kasnije
izabrala da živim. Kako sam živela sada. Slika koju sam videla više nije bila lepa.
Bila je to slika tužne devojke koja je izgubila nešto dragoceno. Nešto prelepo.
Bez pitanja jesmo li završili ili je li dobio ono što je trebalo, obukla sam
grudnjak i majicu, odskakutala do štaka i othramala. Zid oko mog srca više nije bio
nedodirljiv, mrvio se na šavovima. Još jedan udarac i srušila bih se na pod kao
hrpa krša.
„Mija!“, doviknuo je Alek, ali nisam se zaustavila, samo sam mu iznad glave
mahnula rukom. Bilo je kasno i dan je bio dugačak. Nije me mogao kriviti što mi je
bio nužan odmor.
Popela sam se do potkrovlja, otišla pravo u kuhinju i pronašla otvorenu bocu
vina i čašu, nasula ogromnu količinu grimizne tečnosti i otpila izdašan gutljaj pre
nego što sam dopustila suzama da poteku.
Tad se vratio Alek. Prišao mi je, dohvatio drugu čašu i nasuo sebi vina. Onda
se naslonio na pult i pogledao me dok sam pokušavala da se priberem i pretvaram
kako malopre nisam cmizdrila kao beba.
„Zašto ne voliš sebe?“ Reči su mu udarile o moj zid kao malj i ostavile
džinovsku, zjapedu rupu iza sebe.

103
 ČETVRTO POGLAVLJE

„Volim sebe.“ Reči su mi skliznule s usana kao kiselina na golo meso.

Pogledao me je u oči. Naslanjala sam se na kuhinjski pult, pošto sam sipala
sebi još jednu čašu vina.
„Zaista? Umalo da me prevariš“, odgovorio je lakomisleno pre nego što je
otpio veliki gutljaj crvenog vina.
„Misliš da me poznaješ? Posle samo nekoliko dana?“, zaškrgutala sam
zubima i skupila obrve.
Stegao je usne i okrenuo glavu da me pogleda. Pogledom je rekao sve.
Osujedenost, tvrdoglavost i još nešto. „Mislim da te znam bolje nego ti samu sebe,
ili barem bolje nego što priznaješ sebi“, prišao mi je i obuhvatio mi obraze.
Odgurnula sam ga i odskakutala na jednoj nozi, štitedi članak.
„Šta? Misliš da zato što si umetnik imaš neku vrstu posebne sposobnosti da
čitaš ljude? Ako je to slučaj, tvoje čari su se istrošile, Francuščidu, jer si poslednja
osoba pored koje trenutno želim da budem!“ Tresnula sam čašom o pult i vino se
prelilo na obe strane pulta. „Jebiga!“ Odskakutala sam do papirnih ubrusa i
mahnito povukla rolnu, otkidajudi previše za to malo prosutog.
„Pusti mene“, pokušao je da mi uzme ubrus. I opet sam ga odgurnula.
„Mogu i sama. Čistim svoje brljotine, pa i tuđe skoro čitav život. Mogu da
savladam malo prosutog vina“, dunula sam, suzbijajudi proklete emocije koje su
mi se nakupile odmah ispod površine, spremne da pokuljaju. Nisam nikako smela
dopustiti sebi da se sad slomim. Gledao bi me kao slabu, beskorisnu.
Odmakao se i podigao obe ruke, s dlanovima prema meni. „U redu, u redu. Je
suis désolé. Izvini“, ponovio je na engleskom.
Znala sam da se ponašam kao kučka. Nije on bio kriv. Nije uradio ništa što bi
izazvalo tako odvratno ponašanje prema njemu. Kad sam obrisala nered, pružio
mi je novootvorenu bocu vina. Sipala sam još u čašu.
„Razgovaraj sa mnom, ma jolie. Tu sam. Želim da budem tu za tebe“, rekao je
tiho. Uhvatila sam mu pogled i videla da je tako i mislio. Nisam mu primetila
sažaljenje ni u glasu ni u očima. Samo brigu.
„Alek, žao mi je. Samo, dok smo snimali danas, kad si zatražio da mislim na
sredna vremena, to mi je donelo divnu uspomenu. Samo, nju je potisnula druga,
bolna. Određeni trenutak u životu još nisam uspela da prebolim. To je sve. Nisi ti u
pitanju.“ Nagnula sam se napred, obavila mu ruke oko tela i spustila mu glavu na
tople grudi. Tu sam se privila, udišudi njegov svež šumski miris. Zagrlio me je

104
obema rukama. Jednom rukom mi je prelazio preko kičme, tešedi me onako kako
je mogao samo muškarac njegove veličine.
„Imam osedaj da si vedi deo života brinula o drugima, oui?“
Umesto da odgovorim, samo sam mu klimnula glavom uz grudi, ne želedi da
mu vidim oči. Duboko je udahnuo i čvrsto me stegao. „Dakle sada, ma jolie, vreme
je da se pobrineš za sebe, oui?“
Ponovo sam klimnula glavom iz svog skrovišta.
„Pomodi du ti. Ovaj projekat, Ljubav na platnu, bide ti odušak. Zajedno, i za
oko posmatrača, pronadi demo ti mir i pokazadu ti kroz umetnost koliko si
savršena.“ Odmakao me je držedi me za ramena. Rukom sam obrisala suze. Nisam
čak ni shvatila da plačem pre nego što sam mu se zagledala u prelepe oči. Bile su
tako spokojne, žudkaste sa toplim smeđim pegicama koje su se veselo vrtele.
Nisam mogla da odvratim pogled, a nisam ni želela. „Ovo de mi biti najbolji rad
dosad i kroz njega deš pronadi deo onoga što ti treba da kreneš dalje.“ Široko se
osmehnuo, a zatim nagnuo napred. I konačno me je poljubio onako kako sam
želela otkako sam ga prvi put videla uživo.
Duboko.
Vlažno.
Dugo.
Oblikovao je usne prema mojima. Nagnuo se napred i pritisnuo telo uz moje
dok nisam bila zarobljena između pulta i njegovih ruku s obe strane. Podigla sam
obe ruke i opipala mu stomak. Lepo oblikovani mišidi, svaki pregib bio je put koji
sam želela da pređem jezikom. Grudni mišidi su mu bili čvrste ploče ispod tanke
tkanine majice. Kad sam mu stigla do vrata, nastavila sam još nekoliko
centimetara i pustila prstima da uživaju u svilenoj kosi. U jednom trenutku ju je
pustio i tad nisam mogla biti srednija. Zabacio mi je glavu da dobije dublji pristup i
zaigrao se rukama. Definitivno sam uživala u njegovoj igri.
Milovao mi je telo kao da slika po platnu. Nežni potezi ovde, čvršdi tamo. Svi
smišljeni da zavedu. Želela sam njegove ruke svuda po sebi – bez odede. Stopalo
je počelo bolno da mi pulsira dok sam pokušavala da ga spustim na pod i
podignem se na vrhove prstiju da posegnem više, pritisnem telo jače uz njegovo.
Nezadovoljno sam odskočila i usne su mu se zvučno odvojile od mojih.
„Šta je bilo?“ Pitao je teško dišudi pravo meni u lice. Oči su mu bile zabrinute,
ali obuhvatila sam mu obraze i palcem mu prešla preko vlažne usne.
„Stopalo… boli me. Treba da… legnem. Krevet?“ pitala sam, ošamudena kao i
on od poljupca.

105
 Široko se osmehnuo, obuhvatio mi stražnjicu rukama i podigao me. Odmah
sam mu obavila noge oko izvajanog struka. „Sa zadovoljstvom, ma jolie.“ Odneo
me je do stepenica i polako se popeo, ponašajudi se kao da sam dragoceni teret,
usput mi spuštajudi nežne poljupce po vratu. Kad smo stigli do kreveta, držao me
je čvrsto, spustio koleno na dušek i sagnuo se, ne ispuštajudi me. Pomisao na
njegovu snagu i mod nada mnom budila je u meni sve jaču želju.
Kad sam se ispružila, zavukla sam mu ruke ispod majice da mu osetim kožu.
Petljajudi sam je povukla, a on se uspravio i prevukao je preko glave, bacajudi je
iza sebe. Zatim je otkopčao dugmad na farmericama. Videla sam samo golu kožu,
meke uvojke riđe kose i delid tvrdog kurca. Francuščid nije nosio donji veš.
Očaravajude.
„Kao od majke rođen?“ nasmešila sam se.
Namrštio je čelo i savio se. „Quoi?“ zavrteo je glavom. „Šta?“
Stavila sam mu ruke na struk, zatim se izdigla da mu ih zavučem pozadi i
stegnem ga za nago dupe. Zastenjao je i izvio kukove na to. „Ne nosiš donji veš.“
Jezikom je ovlažio donju usnu. Zurila sam u nju kao da čuva sve odgovore
svemira. „Oui. Ne nosim le caleçon. Neudobne su i nepotrebne. Sprečavaju me da
dobijem ono što želim brže. Na primer, tebe.“
Zatim me je zajahao, prelazedi mi usnama preko vrata. Osedaj je bio tako
dobar. Više nego dobar. Uhvatio me je za obe dojke preko majice pre nego što je
seo na pete i otarasio je se. Prednja kopča grudnjaka se rastvorila i nestala u
treptaju oka. Prstima mi je šarao svuda po golim grudima. Zažmurila sam i
dozvolila mu da me dira. Onako kako me niko nije dirao pre. Gotovo pobožno, kao
da sam posebna, a moje telo dragoceno.
„Vous êtes de l'art“, šaputao je na francuskom, prelazedi mi preko grudi.
„Vous êtes l'amour.“ Prsti su mu klizili preko vrhova dojki.
„Vous êtes la beauté.“ Palčevima mi je kružio oko bradavica.
Uzdahnula sam i izvila se prema njegovom dodiru lakom kao pero. Njegove
reči, zajedno sa tim čarobnim prstima, palile su vatre u meni. „Šta si rekao?“,
pitala sam zadihanim šapatom.
Nagnuo se napred i poljubio me iznad srca. „Rekao sam da si umetnost.“
Zatim je prešao na grudi i poljubio im putene vrhove. Uvukla sam vazduh i
zadržala dah. „Ti si ljubav.“ Izbacio je jezik i kružio oko jednog vrha, zatim drugog,
izvlačedi mi uzdah. „Ti si lepota.“ Ustima mi je obuhvatio bradavicu i usisao je
čvrsto, duboko je uvlačedi sve dok nisam osetila peckanje u areoli, koja se zategla
kao čvor.

106
 Ni moje ruke nisu mirovale. Prelazila sam mu noktima gore-dole preko dugih
leđa, a zatim mu zavukla prste u kosu. Dugi pramenovi su mu pali na moje telo
dok mi se spuštao od grudi do stomaka. S lakodom mi je svukao gadice. Namestio
mi se između nogu i podigao jednu u vazduh. Poljubio mi je gornji deo stopala,
preko članka, pa sve do zadnje strane kolena gde me je lizao i grickao. Nisam
imala pojma da je taj deo kolena takva erogena zona, ali dovraga, prepone su mi
vapile za pažnjom, a tamo me nije još ni dodirnuo. Ponovio je isti pokret i na
drugoj strani, posebno pazedi da mi ne povuče zavoj na povređenom članku. Kad
je stigao do zadnje strane kolena, vidno sam zadrhtala.
„Hladno?“ Pitao je uz osmeh. Znao je da nije, ali kao i pre, uživao je da se
poigrava sa mnom. Morala sam priznati da je iščekivanje onoga šta de uraditi
sledede postalo deo iskustva, i uživala sam u tome.
Odmahnula sam glavom kad mi je spustio nogu. Uhvatio me je za oba kolena
i raširio mi noge. „Želim da osetim tvoju lepotu na jeziku.“ Podigao je obrve
gotovo kao da traži dozvolu. Čekao je dugo, ne odvajajudi pogled od mog. I jeste
tražio dozvolu. Oblizala sam usne i zabacila glavu. Oči su mu potamnele, ispunile
se rešenošdu. Kao jaguar, namestio je ramena u odgovarajudi položaj i, baš kad
sam pogledala u njegovo prelepo telo među svojim nogama, napao je brzo kao
munja. Usta su mu bila na meni, a jezik duboko unutra.
„O, bože!“, kriknula sam pre nego što sam ga zgrabila za glavu. Nije pravio
spore pokrete kao što sam očekivala. Vedina muškaraca počinje polako, oprezno.
Ne i Alek. Ne, napao mi je međunožje kao da nikad nede dobiti drugu priliku.
Unutra je prijatno palacao jezikom preko svakog milimetra koji je mogao da
dosegne. Mali strujni udari širili su mi se ka spoljašnjosti. Bradom me je češao po
usminama i stranicama mog središta dok me je kušao. Zvuči koje je ispuštao bili su
životinjski. Režao je, ječao i mumlao ushideno, dok mu je moje telo nasrtalo na
lice.
U sve to je umešao i prste. Palcem mi je kružio po G tački dok mi je jezikom
pretraživao vrelinu. Spustila sam šake na krevet i stegla čaršav među pesnice kad
mi se orgazam čvrsto sklupčao krenuvši iz donjeg dela kičme i širedi se kroz telo
kao bršljan koji puzi po ogradi. Preplavio me je svojom snagom i sama površina
kože mi je bridela od potrebe za olakšanjem.
„Tako božanstveno. Slatka si, ma jolie.“ Oblizao je prste pre nego što ih je
gurnuo u mene, povlačedi ih gore-dole. „Kao najfiniji šampanjac.“ Kružio je po
tački, i zaječala sam, dok se orgazam koji je izazvao spremao da bukne. „Možda mi
nikad nede biti dosta. Uživadu u tvojoj slatkodi dok ne osetim tvoj šlag, chérie.“
Reči su mu bile pozitivno prljave, ali upravo taj delid mi je nedostajao da me gurne

107
preko ivice. „A, da.“ Prevlačio mi je preko unutrašnjosti prstima, kružio mi po G
tački, dok mi se telo zatezalo od zadovoljstva u krajnju nirvanu.
Na vrhuncu mog oslobađanja, izvukao je prste, olizao me oko anusa, od čega
sam poskočila i zadrhtala, a zatim mi je usisao rascep, doslovno pijudi iz mene.
Kad je završio i moj orgazam splasnuo, još jače mi je raširio noge. Mislila sam da
de se popeti na mene i zavudi mi kurac. Barem sam se tome nadala, spremna da
molim za to. Ali imao je drugačije namere.
Prelazedi mi polako po sredini jezikom, stavio mi je prst na malenu rozetu
ispod rascepa i kružio je oko nje, postepeno ga uvlačedi za centimetar. Ostala sam
bez daha i povukla kukove unazad, pošto nisam bila sigurna želim li da prodre u to
mračno mesto, ali nisam mogla suzbiti drhtaje uzbuđenja koji su me protresali dok
me je dirao. Alek je umeo da opaža. Primetio je moj odgovor i, kad sam pogledala
dole, osmehnuo se, zatim zario zube u meso svoje predivne donje usne. Želela
sam da to uradim. Osujedena u svakom pogledu, ponovo sam zabacila glavu. „Jebi
me, Alek“, preklinjala sam i ponovo stegla čaršave.
„Non, pas encore“, mrmljao mi je u meso.
Nisam znala šta je to značilo, ali znala sam šta je encore9 značilo na
engleskom i bila sam sasvim spremna za to.
Ovog puta kad me je zapljusnuo jezikom, pravio je spore odlučne pokrete po
zategnutom spletu živaca. Kao da mi je umirivao put, možda se čak trudedi i da je
zapamti. Posle nekog vremena, postala sam nestrpljiva. Vrtela sam bokovima
sjedne strane na drugu i ukrug dok me je on milovao jezikom i prstima. Bez dalje
pripreme, zavukao je dva prsta u mene. Zastenjala sam. Konačno! Ali pre nego što
sam se poradovala što su mu masivni prsti baš tamo gde sam želela, izvukao ih je.
Ne zadugo. Jezik mu je zamenio prste ližudi me iznutra zatim se penjudi do vrele
tačke. Kad me je ponovo dodirnuo tamo, krenula sam put još jednog
neverovatnog orgazma.
„Jebote, to“, podigla sam kukove i zgrabila ga za kosu, pritiskajudi mu lice o
sebe. Nije me razočarao. Shvatio je to kao potrebu da bude brži, pritiska jače,
uzima više. Uživala sam u svakom trenu, tako odmakla u potrazi za drugim
vrhuncem da nisam ni shvatila da mi je vlažnim prstom kružio onim tajnim
mestom koje nijedan muškarac ranije nije dodirnuo, dok nije bilo prekasno. Tim
prstom mi je pritisnuo rozetu, probijajudi se unutra dok mi je istovremeno snažno
usisavao klitoris. Kukovi su pokušali da mi se podignu, ali Alek ih je zadržao,
tucajudi mi guzicu prstom dok sam drhtala. Osedaj je bio drugačiji, vreo, i tako
luđački dobar da sam počela da se nabijam na njega, tražedi jače, brže.

9
Engleski: encore - bis, još jednom, ponovo. (Prim, prev.)

108
 „Tres belle“, šaputao je i ljubio mi klitoris. Bio mi je nežan prema jezgru, ali
razoran prema stražnjici, prodirudi, gurajudi me uz krevet svakim naletom ruke u
moje telo. Naslađivala sam se, dopuštajudi mu da me uzme na taj mračan način. U
mestu na kom niko ranije nije bio. U mestu gde nisam ni znala da želim da odem
dok me on nije odveo. Moj Francuščid.
Podigao se, sededi na listovima, ali i dalje je radio rukom. Drugu je namestio
tako da me obrađuje tamo gde mi je bio najpotrebniji. Otvorila sam usta i
zažmurila, znajudi da me posmatra.
„Ouvrez les yeux“ rekao je, a onda je nastavio na engleskom: „Otvori oči.“
Učinila sam kako je tražio. Oči su mu bile crne. Ni traga od uobičajene smeđe boje.
„Volim da te vidim. Zapamtim ti lice kad ti je unutrašnja lepota najsjajnija.“
Prodirao je snažno u mene i ostala sam bez vazduha, a zatim sam trgla
kukovima. Tucao me je jako prstima i, kad mi je uštinuo klitoris između palca i
kažiprsta druge ruke, poletela sam. Doslovno sam izletela iz aviona, telo mi se
otvorilo, slobodno kao ptica dok mi je Alek davao krila.
Negde u podsvesti, čula sam pucketanje i miris gume mi je preleteo preko
nosa. Alekove ruke su me uhvatile za ramena i zatim je bio tu, nabijajudi se celom
dužinom u mene. Farmericama me je grebao sa unutrašnje strane butina dok se
zarivao duboko. Činilo mi se da se zadovoljstvo nede nikad završiti. Nisam se
sasvim ni spustila kad je zavukao čitav ud u mene. Zastenjao mi je u kosu, i stegla
sam mu telo udovima, držedi ga uz sebe, uživajudi u toplini kože dok je ulazio i
izlazio.
„Chaud, soyeux, etparfait“,10 rekao je pre nego što me je u potpunosti
poljubio. Otvorila sam usta i dopustila mu da uđe u mene na sve načine, spajajudi
se s njim onako kako sam želela od trenutka kad sam mu videla sliku. Bio je krut,
dugačak, i duboko u meni. Nisam želela da ikad prestane, a ipak sam želela da i on
stigne tamo. Da oseti ono što je meni ved dvaput dao. I zato sam svom snagom
prebacila težinu i popela se na njega. I tad sam ga snažno zajahala.
Ruke mi je smesta stavio na kukove i pomerao me gore-dole niz svoj nabrekli
kurac. Bio je veličanstven. Mišidi u podlakticama su mu se zatezali i napinjali
svakim prodorom. Svetlucavi znoj mu je izbijao preko valovitog predela stomačnih
mišida. U jednom trenutku sam se sagnula i lizala i sisala mu pljosnati kolut
bradavice.
„Putain oui“11 procedio je kroz stegnute zube, pomerajudi vilicu. Trljala sam i
grizla mu bradavicu dok nije potamnela i iskočila, a zatim sam se prebacila na

10
Francuski: Vrela, svilenkasta i savršena (Prim, prev.)
11
Francuski: Jebote, da (Prim, prev.)

109
drugu i učinila isto. Zario mi je prste u bokove, stavljajudi mi do znanja potrebu da
ga uzmem jače. Uspravila sam se, zabacila kosu na leđa i jahala ga… snažno. Svaki
pritisak na njegovu karlicu slao mi je iskre uzbuđenja kroz moje središte, gde sam
ga stezala unutrašnjim mišidima, dajudi mu ono što sam i sama dobila.
Govorio je brzo na francuskom. Nisam ništa razumela. Uspravio se u sededi
položaj, odgurujudi se stopalima sve dok nije stigao do uzglavlja. Naslonio mi je
telo unazad i fizički me podizao i navlačio na kurac. Francuski je ponovo pokuljao
dok je posmatrao sebe kako ulazi u moje telo. Koliko god sam želela da ovo bude
za njega, ponovo me je uzbudio. Telo mi je bilo sklupčano kao u zmije i on je to
znao. Pružio je usta napred i čvrsto mi usisavao bradavice dok nisu postale kao
tamnocrvene maline i dok više ni on nije mogao da izdrži.
Konačno je udario glavom o uzglavlje, a ja sam se uhvatila za vrh daske da se
oduprem. I tad sam nas povela oboje preko ruba, kotrljajudi se u more slatkog
ništavila. Jedine zvuke stvaralo je naše napeto disanje kad smo uzviknuli u
zajedničkom pražnjenju, dok se moja unutrašnjost stegla oko njegovog koplja tako
kako nisam ni mislila da je mogude. Držao me je čvrsto i dalje pritiskajudi kukove
uz mene, izazivajudi i poslednje drhtaje zadovoljstva.
Ostali smo tako, ja nataknuta na njegov kurac, sededi mu u krilu, s rukama i
dalje na uzglavlju. Milovao me je gore-dole po leđima, rukama, butinama kao da
oseda potrebu da me dodiruje, da poveruje da sam zaista tu. Razumela sam to.
Kad se čovek toliko oslobodi i doživi takvo krajnje zadovoljstvo, treba mu neko
ponavljanje da ga povrati.
Malo-pomalo, otkucaji srca su nam se smirili, zavukla sam mu ruke iza leđa i
držala ga u zagrljaju. Ni on mene nije puštao, dodirujudi i ljubedi me gde god je
mogao. Bilo je lepo – zaista lepo, ako du biti iskrena prema sebi.
Na trenutak me je podsetio na Vesa. Dragog, prelepog, prizemnog Vesa.
Muškarca, jedinog muškarca u koga sam možda mogla iskreno da se zaljubim.
Oštro sam uzdahnula i sprečila suze da poteku. Nisam varala. Ja. Nisam. Varala.
Iako sam neprestano ponavljala sebi, ipak je iznad mene lebdeo nagoveštaj krivice
kao mačeta spremna da mi odrubi glavu.
„Šta je bilo?“, pitao me je, odmičudi me tako da me vidi oči.
Odmahnula sam glavom. Te misli nisam nameravala da delim sa Alekom niti s
bilo kim drugim. „Samo se odmaram uz tebe“, poljubila sam ga u nos, a zatim ga
pomazila svojim nosem. „Trebalo bi da se operemo, pobrinemo za uh…“ pogledala
sam dole i Alek mi je ispratio pogled.
„A, kondom, da, trebalo bi.“ Podigao me je i ustao, svukao kondom i vezao ga
na kraju pre nego što ga je stavio u maramicu i bacio u kantu za smede.

110
Pretpostavila sam da je poslednje što je hteo bilo da silazi niz stepenice do
kupatila iako sam ja upravo to morala da uradim. Prevrnula sam se na leđa i
zastenjala. „Šta je bilo?“
„Moram da piškim“, promumlala sam i nasmejao se. Pre nego što sam stigla
išta da kažem, podigao me je sa kreveta kao princezu i poneo me stepenicama do
kupatila. Kad smo stigli do toaleta, spustio me je i izašao.
„Napravidu nam nešto da pregrizemo, oui?“
„Oui“, odgovorila sam i on se zakikotao pre nego što je zatvorio vrata.
Obavila sam posao brzo i dohvatila kudni ogrtač sa vrata. Imao je raskošnu
tamnocrvenu boju i pružao mi je mekani, predivan osedaj na goloj koži. Nisam
želela da iskakudem potpuno naga.
Odskakutala sam do kuhinje. U jednoj ruci je držao tacnu s posluženjem, a u
drugoj dve vinske čaše. Ipak, bio je potpuno go, i uživala sam u divnom pogledu.
Tetovaža mu se spuštala niz telo i podsetila me koliko sam želela da pređem preko
nje… jezikom.
„Un moment“12 rekao je dok se peo stepenicama do spavade sobe u
potkrovlju. Pre nego što sam se osvestila, žurno je silazio, dok mu se kurac
slobodno njihao. Kikotala sam se dok mi je prilazio. „Šta?“, pitao je dok mu je
umiljati osmeh krasio lice. Kad je bio sredan, bio je manje strastveni umetnik, a
više ljubazan Francuščid. Iako sam neizmerno uživala u obojici.
Kad je stigao do mene, privukao me je u zagrljaj i poneo stepenicama. „Vidim
da si pronašla moj ogrtač“, rekao je šaljivo ozbiljnim glasom. Zatim me je spustio
na zdravu nogu i uhvatio se za čvor na pojasu. „Ovo nije prihvatljivo. Rekao sam ti,
ma jolie, volim da gledam tvoje nago telo.“ Pustila sam ga da mi skine ogrtač,
zatim sam uspuzala na krevet i udobno se namestila. Spustio je poslužavnik ispred
nas i pružio mi čašu vina. Bogat bobičast ukus kliznuo mi je niz grlo i prijatno mi se
smestio u stomaku. Na poslužavniku je bilo salame, kockica čedar sira, zelenog
grožđa i šaka jagoda.
Stomak mi je zakrčao dok sam razmišljala šta da odaberem, a onda sam se
odlučila za komad sira. Dobro mi je išao uz vino. „Hvala.“ Povukla sam čaršav do
grudi.
„Za šta?“
Uzela sam jagodu i podigla je. „Za ovo, za večeras, za to što me slikaš, deliš
svoj rad sa mnom. Zaista sam počastvovana što sam ovde sa tobom.“
Podigao je ruku i uhvatio me za obraz. „Ti si moja muza, Mija. Suđeno je da
budeš ovde.“

12
Francuski: Trenutak (Prim, prev.)

111
 PETO POGLAVLJE

Kad smo završili s jelom, još malo smo se zezali, ljubili, mazili se, bolje se
upoznavali. Posle dubokog poljupca, naslonila sam mu se na grudi i zagrlila ga.
„Shvataš li da gotovo ništa ne kažeš na engleskom kad se tucas?
Telo mu se zateglo pre nego što je odgovorio. „Ja ne tucam, chérie. Rekao
sam ti, vodim ljubav sa tobom, tvojim telom.“ Glas mu je bio smrtno ozbiljan i
nisam mogla shvatiti zašto. „A govorim na francuskom jer me odvučeš tako
daleko, izgubim se u tebi, u tvom seksi telu.“
Zavodljivo sam mu se osmehnula svojim najboljim osmehom. Onda sam na
trenutak razmislila o tucanju naspram vođenja ljubavi. „Ali zar to nije malo
nezgodno, to vođenje ljubavi? Zar se ne zaljube svi u tebe kad to radiš?“
Čvrsto me je grlio i spustio mi je ruku na mišicu, a zatim je stegao. „Nadam
se.“
„Čekaj malo; hodeš da se zaljubim u tebe?“ Podigla sam se s njegovih grudi i
prodorno mu se zagledala u oči. Bile su tako lepe.
„Naravno, ti ne?“ lice mu se zbunjeno zgrčilo.
Snažno sam zavrtela glavom i kosa mi se razletela. „Ne, ni blizu. Želim da se
zabavim s tobom. A onda du posle biti s drugim klijentom, s kojim du možda imati
seks, a možda i nedu.“
„Kao i ja.“ Izgledao je krajnje zbunjeno, što je mnogo govorilo, jer sam bila
prilično sigurna da sam se duboko uvalila.
Sklonila sam kosu s lica i zabacila je iza ramena. „U redu, da razjasnimo. Želiš
da se zaljubim u tebe, a ipak znaš da du otidi i biti s nekim drugim. Jesam li do sada
u pravu?“ Klimnuo je glavom i nedužno se osmehnuo. „I ti deš se zaljubiti u mene,
a ipak, kad odem, imadeš ovako odličan seks sa nekom drugom devojkom.“
„Odličan seks?“ iskezio se. Jebena svinja. Svi muškarci razmišljaju kurčevima,
kunem se. Ovo je bio dokaz. Pljusnula sam ga po grudima.
„Obrati pažnju.“
„Ne mogu da obradam pažnju kad mi pričaš o ljubavi i seksu, o dvema
pojavama koje po mom mišljenju predivno idu zajedno, mogao bih da dodam.
Treba ponovo da ih povežemo odmah.“ Privukao mi je telo na svoje. Ved je bio
krut. Na trenutak sam ustuknula. Ponovo mu se digao? Blagi bože, kakav modan
muškarac. Zgrabio me je za stražnjicu i prislonio kukove uz moje. „Jesmo li završili
s razgovorom, ma jolie. Želim opet da vodim ljubav s tobom.“

112
 „Ne!“ Sela sam mu preko kukova i skrstila ruke na grudima. Ništa nije imalo
nimalo smisla. „Ne razumem te.“
Skupio je oči. „Šta ima da se razume? Vodim ljubav s tobom. Zaljubljujem se
u tebe svakim danom malo više.“
Prevrnula sam očima. „Dobro, hajde da nastavimo s tim. Zaljubljuješ se u
mene svakog dana malo više, a ne smeta ti to što du otidi?“
„Ako bi želela da ostaneš, bio bih srdačan“, rekao je bezizražajno.
Grrrr! „Bio bi srdačan? Ne razumem te.“ Ruka mi je poletela u vazduh kao
manijak koji lovi nepostojede muve.
Privukao me je na grudi, a onda nas zakotrljao tako da se on našao odozgo.
Nogom je odgurnuo moju zdravu i pritisnuo mi se o bokove. Krupnim udom mi se
izazovno trljao o vlažno meso. Duboko sam udahnula, pokušavajudi da se ne
uzbudim. Nije mi uspelo.
Nežno me je poljubio. „Dozvoli da ti pojasnim, oui?“
„Molim te!“
„Francuzi vode ljubav. Ja vodim ljubav. Moram imati neka osedanja prema
tebi da bih istinski vodio ljubav, oui?“
„Oui“, ponovila sam. To je imalo smisla. Deo gde se nas dvoje zaljubljujemo,
a onda, hteli ne hteli, ostavimo jedno drugo nije imao smisla. Zapravo, zato mi je i
bilo tako teško da ostavim Vesa. Koliko god nisam želela da priznam, gajila sam
osedanja prema njemu, a sad je Francuščid želeo da razvijem osedanja i prema
njemu – ljubavna – koja nisam želela.
Opet je progovorio. „Zato, moram malo da te volim da bih na ovaj način bio s
tobom. A ipak, mogu da te volim i da te pustim. Ali uvek deš nositi moju ljubav sa
sobom kad odeš, i zauvek. Taj deo moje ljubavi je tvoj dok god si živa.“
Morala sam da priznam, to je bilo prilično lepo. Način na koji je on razmišljao
o seksu i vođenju ljubavi, kako je on to povezivao sa ženama i vezama koje je imao
s njima.
„Dakle, voledemo jedno drugo zauvek, samo se nedemo obavezivati onako
kako to rade bračni parovi, pa čak ni kao momak i devojka“, potvrdila sam.
„Oui. Tačno, ma jolie! Shvatila si. Obavezujem se da du te voleti u potpunosti
dok smo zajedno i to de ostati sa tobom. I ja du nositi tvoju ljubav sa sobom. I
zauvek demo znati da je ovo vreme bilo izgrađeno na poverenju, ljubavi i
prijateljstvu.“ Zastao je i nežno me poljubio. „Ništa više nije potrebno u životu.“
Oči su mi se zamaglile i suza mi se spustila niz obraz zbog istine koju je
izgovorio. Alek ju je obrisao. „Mogu li sad da te volim?“ Reči su mu bile
jednostavne, ali pogađale su duboko.

113
 „Da, Alek. Veoma bih volela da me voliš“, izgovorila sam preko knedle koja
mi se stvorila u grlu. I tako je i uradio, voleo me, cele nodi ili barem dok se nisam
onesvestila. Upravo to mi je i trebalo da prebrodim ono što se dogodilo u
potkrovlju, kao i grizu savesti koja mi se javljala zbog Vesa.
Alek i ja smo se međusobno dogovorili da se volimo kao prijatelji i odnosimo
se jedno prema drugom s poštovanjem. Uživademo u našim telima i
razmišljanjima dok sam tu, a kad to prođe, prošlo je. I dalje demo voleti jedno
drugo ljubavlju koja je isključivo naša, a čuvademo je u kutiji u sedanjima i
vradademo joj se po potrebi. U tome je bilo nečeg bolno savršenog. Tog trenutka
sam se zaklela da nedu više sputavati osedanja prema svakom klijentu. Dopustidu
sebi da imam osedanja na sopstveni način. Samo što to nede biti u smislu
zaljubljena sam u tebe zauvek. Zauvek je bilo sveto, nešto što de se pojaviti kad
dođe pravo vreme, sa pravom osobom.
Setila sam se Vesa i koliko mi nedostaje. Ove okolnosti sa Alekom pružile su
mi novi uvid u moj odnos sa Vesom. Pokazale mi kako sam provela čitav mesec sa
Vesom pokušavajudi da ga ne volim. Štitedi sebe i svoje srce da ne osetim ništa.
Samo što mi nije uspelo, zato što sam ga ipak zavolela. Na sopstveni način. A
mislim da i on voli mene. Samo s njim nisam sigurna da ne bi bila ljubav zauvek. Ta
misao učvrstila je razlog zašto mi je bilo tako važno da odem onda kad sam otišla.
Mogu slobodno da kažem da smo bili iskreni jedno prema drugom, zavoleli se
duboko, a ako je toj ljubavi suđeno da bude večna, imamo vremena da to
odnegujemo. Ako je suđeno. Do tada du uživati u svom Francuščidu i svim
iskustvima koja du doživeti dok sam tu, kao i tokom ostatka godine kao pratnja.

Slededeg dana kad sam sišla do radnog prostora, tamo je ponovo bilo tiho. Počela
sam da uviđam obrazac. Jednog dana je fotografisao, a narednog dana, kad je
slikao, osoblje je imalo slobodan dan, tako da može da radi sam. Dok sam silazila,
čula sam očaravajude lepu muziku. Melodičan glas i snažne klavirske note
odjekivali su zidovima dok je žena pažljivo tkala stihove kroz klavirske akorde.
Gotovo kao da je šaputala, a ipakje pevala. Bilo je krajnje uznemirujude u svojoj
lepoti. Tad su se u umešale i žice. Zažmurila sam, upijajudi srcem i dušom. Trudila
sam se da zapamtim taj trenutak takav kakav je bio. Ljubak, ranjiv, sve što mi je
bilo potrebno.
Škljoc, uplašila sam se, otvorila oči i ugledala Aleka kako stoji ispred mene sa
foto-aparatom u ruci.
„Nisam mogao da odolim. Bila si prekrasna, obasjana veličanstvenim
svetlom. Morao sam to da uhvatim.“

114
 Nakrivila sam glavu i nasmešila se. „Jesi li dobio to što ti je trebalo?“ pitala
sam pomalo zajedljivo.
„A ti?“ izvio je obrve. Uvek je pokušavao da me nečemu nauči, moj
Francuščid.
Udahnula sam i osmotrila prostor, rešivši da ne odgovorim.
„Dođi, imamo mnogo posla.“ Alek se brzo okrenuo i uputio ka našem mestu
u prostoriji.
Odskakutala sam do tamo i sela. Ostala sam bez daha kad sam opet
pogledala u svoju sliku. Samo ovog puta, tu je bilo široko platno. Na jednoj
polovini je bila moja slika u sito-štampi, a na drugoj je on slikao. Mora da je ustao
usred nodi nakon što sam utonula u san posle druge runde njegovog vođenja
ljubavi sa mnom.
„Kako…?“ Nisam mogla da izgovorim ništa drugo kad sam se ugledala na
platnu. Bila sam to ja, okrenuta licem prema slici koju je fotografisao juče. Moja
ruka ispružena, čelo blizu slike, samo što je naslikao kako šakom dodirujem srce
na fotografisanoj strani. Nikad ranije nisam videla tako jedinstven način na koji je
on povezivao medije. Zato je bio svetski poznat umetnik i ljudi su davali paprene
svote za njegovu umetnost. A ja sam bila deo toga, veliki deo. Njegova muza.
„Ne treba mi mnogo sna. Kad me je nadahnulo tvoje telo, morao sam da ga
naslikam.“
„Hodeš da kažeš, imali smo seks, a ti si bio tako obuzet tim iskustvom da si
sisao ovamo i naslikao ovo?
„Oui. Tvoje golo telo. Vođenje ljubavi s tobom dalo mi je svu energiju
potrebnu da stvorim ovu prelepu sliku da je vidi svet. Sad shvataš, oui?“
Zurila sam u crnobelu sliku. Prikazivala je samo nagoveštaj mojih golih grudi.
Takođe sam videla sredu na sebi dok je moja slika dodirivala tužno srce fotografije
koju je napravio prethodnog dana. Kao da je moje sredno ja tešilo moje tužno ja.
Jeza mi se spustila niz kičmu i ruke.
Ponovo je napunio tanjirid lepljivom bojom i zatim mi prišao sa četkicom u
ruci. Bojio mi je usne dok sam se dutke divila slici ispred sebe. Zarobila me je kao
da mi je neka čvornovata ruka stezala srce. A ono mi je tuklo, dok su se suze
slivale iz očiju. Muzika u prostoriji se promenila. Note su bile glasnije i
sveobuhvatnije u svojoj tuzi dok su se izdizale visoko, a zatim spuštale nisko.
Gruvali su tromboni i trube. Alek mi je stegao ruku, podigao me u naručje i odneo
me do slike. Ovog puta nije tražio da ljubim svoje usne.

115
 „Poljubi ovde.“ Pokazao je na šaku preko srca na drugoj slici. Nagnula sam se
napred i poljubila naslikano platno. Savršeni otisak usana zasijao je jarkocrveno na
naslikanoj ruci. Naneo mi je još boje na usne.
Pokazao je na moj lakat i ja sam ga poljubila. Još boje. Rame, sredina leđa na
slici. Još boje. Dugo je nanosio boju, zatražio je da poljubim izloženi deo mog tela
na slici. Radili smo tako sve dok crvenih poljubaca nije bilo svuda po slici koju je
naslikao. Bilo je čudno, nije ništa oduzelo njegovoj umetnosti, ali je dodalo nešto
sasvim novo. Tragovi poljubaca bili su upadljivi i oštri u odnosu na crnobelo platno
i njegov crtež.
Kad je završio, pomogao mi je da opet sednem. Pažljivo mi je obrisao usne
bebi-ubrusima, uklanjajudi ostatke boje. Zatim mi je pružio malo vode i grožđanu
mast. Kunem se da je mislio na sve.
Prešao je preko sobe i prepustio me muzici i slici. Zurila sam u sebe. Ona od
prvog dana visila je na levoj strani, crvene usne i suza koja mi je klizila niz lice na
slici bili su zapanjujudi u svojoj žalosti. Slika na desnoj strani bila je ista,
fotografisana, ali sa mnom kako je gledam, s rukom na srcu, samo što su tragovi
poljubaca pokrivali svakih nekoliko centimetara.
Svetio iznad umetničkog dela sijalo je jarko i izgledalo je kao da počinje na
sredini slike i širi se ka spolja, naglašavajudi dubinu mraka i svetla, i zajedno sa
teksturom crvene boje činilo je da izgleda kao 3D.
„Jesi li ved shvatila šta znači?“, pitao je Alek, gledajudi u sliku. Dugo sam ga
gledala. Posmatrala sam ga dok se divio onome što je stvorio. On bi trebalo da
bude tema umetničkog dela. Bio je tako krupan, snažan i muževan. Kosa, koju je
pokupio u malenu punđu na potiljku, kao da se zlatila na svetlu. Brada i brkovi su
mu stvarali tihi šuškavi zvuk dok je prelazio rukom preko njih. „Jesi li, ma jolie?“
Odmahnula sam glavom i fokusirala se na delo. „Vidim da je divno, da me na
neki način dira.“
Uputio mi je pogled. „Dira te?“
„Da“, prošaputala sam, fokusirajudi se na prvu sliku. „Na ovoj izgledam tužno,
ali više je od toga. Tu je i neka tiha pustoš. Tuga tako duboka u očima koje si
naslikao da pomišljam kako nikad nedu biti sredna. Da ona nikad nede biti sredna.“
Pokušala sam da se izdvojim iz slike iako je to bilo teško. Imala sam osedaj kao da
je to bilo poslednje što je nameravao.
Klimnuo je glavom. „Da, kad sam te uhvatio, zabolelo me je. Tako sam i znao
da je to ono pravo. Umetnost treba da te navede da nešto osetiš. Dobro, loše,
sredu, tugu, ljubav, mržnju, hladnodu, toplinu. Sve što vidimo vezuje se za neko
osedanje u nama. Ova te je pokrenula onako kako je trebalo.“

116
 „Zašto? Zašto bi želeo da neko oseda tugu i nesredu tako duboko da se
možda nikad ne oporavi?“
Gledao me je pravo u oči. „Zato što želim da posmatrač to vidi. Slika se zove,
Nema ljubavi za mene.“
Te reči su me probole kroz srce kao strela. Suze su mi potekle niz obe strane
lica. „A druga?“ pitala sam iako sam se plašila da čujem odgovor.
„Kakav ti osedaj budi?“
Preletela sam pogledom preko fotografije mog tužnog lika i brzo ga skrenula.
„Stid.“ Učinilo mi se da je stegao vilicu i blago je klimnuo glavom. Ponovo sam se
fokusirala na sliku gde sam držala šaku preko srca tužne Mije. „Nadu.“ Ponovo se
zagledao i čekao. Upijala sam pogledom sve crvene usne svuda preko Mije koja je
pružala ruku preko tužne slike. „Ljubav.“ Slegnula sam ramenima.
Alek se okrenuo i prišao mi, a zatim kleknuo. Pomerio se napred, obema
rukama mi obuhvatio lice i nežno me poljubio. Osetila sam da je pio kafu i nešto
mračnije, nešto svojstveno samo njemu.
„Vidiš ono što želim da vidiš. Stid, nadu i ljubav.“ Oči su mu bile raširene, a
crte lica meke dok mi je očima upijao lice.
„Ali zašto? To troje je teško pojmiti. I ne samo to, često razdvajaju ljude.“
„Kao i umetnost ponekad. Sve je u oku posmatrača. Ono što ti vidiš i što ja
vidim može i da se razlikuje, a tako i treba.“
„Jesi li joj dao ime?“ Spustio je bradu u znak potvrde. „Kako si je nazvao?“
„Upravo onako kako želim da se posmatrač oseda.“ Polako sam progutala
pljuvačku, čekajudi da završi. Nije. „A to je?“
Rukom mi je prelazio po licu od udubljenja kod slepoočnice, pa do usana.
Posmatrao je svoj prst sa strahopoštovanjem dok mi je klizio preko lica.
„Voleti sebe.“

117
 ŠESTO POGLAVLJE

Tokom sledede nedelje, Alek i ja smo upali u rutinu. Fotografisanje, obedovanje,

seks. Slikanje, obedovanje, seks. Nismo izlazili iz zgrade, a vedinu dana je padala
kiša. Čeznula sam za sunčanim Malibuom i plivanjem, šetnjama i surfovanjem.
Ono što mi je najviše nedostajalo, osim porodice, bio je Ves. Nemojte me
pogrešno razumeti, Alek je bio neverovatan na mnogo načina. Iako smo se
neusiljeno družili i odlično provodili u spavadoj sobi, u našem odnosu nije bilo
ničega više osim posla i tucanja. Vođenje ljubavi, tako je on to zvao; za mene je to
bilo tucanje i volela sam to da radim, iako mu to nisam rekla. Moglo je biti i gore,
pretpostavljala sam. Mogao me je vodati po dosadnim muzejima da gledamo tuđa
umetnička dela.
Nisam morala da silazim do radnog prostora do uveče. To je bio novi zahtev.
Obično je želeo da siđem čim se probudim. Ali kad bih ostala nasamo sa svojim
mislima, razmišljala sam o svemu iz mog stvarnog života što mi je nedostajalo.
Tati, koji se nije probudio iz kome, ali prebacili su ga na odeljenje za oporavak da
se o njemu brine država. Džin je rekla da je mesto u redu, ništa posebno. Kazala je
da ga Medi i ona poseduju na svakih nekoliko dana, čitaju mu, trude se da mu
prave društvo. Poslala mi je njegovu sliku kako leži u krevetu. Modrice na licu su
mu zacelile. Vedi deo tela bio mu je nepomičan u nekoj vrsti gipsa.
Gledajudi u telefon, videla sam tatu. Kao da je spavao, a ne da se borio za
život. Lekari nisu znali kakvo de mu biti mentalno stanje ako se probudi. Kad se
probudi, podsetila sam se. Nema potrebe slati negativne vibracije svemiru. Iako
ne verujem zapravo u ta sranja, ako je nekim slučajem stvarno tako, sigurno nedu
baš ja da se petljam sa višim silama.
Pregledajudi spisak telefonskih brojeva, pritisnula sam brzo pozivanje za
Medi. Prošlo je ved dobrih nedelju dana otkako sam pričala s njom i nedostajala
mi je moja sestrica.
„Zdravo, sestrice.“ Začuo se Medin melodičan glas kroz telefon. Stezanje oko
srca me je smesta popustilo na njen veseli ton.
„Zdravo, Meds, kako si?“, pitala sam.
Čulo se šuškanje papira i rajsferšlus. „Eh, znaš mene, spremam se za
predavanje.“
„Koje sad?“
„Forenzičku patologiju“, odgovorila je.

118
 Provukla sam ruku kroz kosu i povukla debe više oko tela. „Zar to nije
proučavanje mrtvih?“
Još šuškanja, a onda je uzdahnula. „Da, u stvari, fokusirana je na određivanje
uzroka smrti pregledanjem leša. Autopsiju izvodi medicinski istražitelj, obično
tokom istrage krivičnih slučajeva i građanskih parnica u nekim oblastima…“
Nastavila je, ali isključila sam se čim je spomenula pregledanje leša.
„Sedi deš mrtvace?“ Nisam mogla sakriti zaprepašdenost u glasu. Ko bi
svojevoljno radio tako nešto? Mislim, znam da to ljudi rade, i to je deo rešavanja
ubistava i tako dalje, ali stvarno, da moja slatka mala sestra seče mrtvace? Od
toga su mi se naježile dlake na rukama.
„To se zove leš i deo je mojih studija. Svi moraju da pohađaju razne
predmete, a ja sam izabrala ovaj. Zaista je zanimljiv. Ne bi verovala kakve sve
bolesne gluposti ljudi rade.“
Iznenadila bi se. „Znam šta psihopate rade i ne želim svoju mlađu sestru ni
blizu takvog sranja. Ti si zlato, dušo. Ne želim da te ukalja ništa što ovozemaljski
šljam radi.“
„Mama Mija, ne možeš me večno štititi. Imam devetnaest godina. Osim toga,
samo si pet godina starija od mene.“
„Nije me sprečilo da brinem o tebi do sada!“,odvratila sam.
Uzdahnula je tako dugo da sam gotovo fizički osetila težak pritisak na
grudima. „Mija, još ne znam koja du vrsta naučnika biti…“
„Ona vrsta što leci rak ili pronalazi nove pilule od kojih se večno ostaje
mršav! Vrsta koja nema posla sa smrdu!“ Sela sam, sve uzrujanija. Nisam želela da
bude okružena ružnodom u životu. Toga smo imale dovoljno dok smo odrastale i
trudila sam se iz petnih žila još od njene pete godine da vidi samo svetlost, po
mogudnosti što sjajniju.
„Znaš da te volim“, rekla je tako tiho glasom za koji je znala da deluje na
mene. „Znam da želiš sve za mene i ja…“ Zastala je, i to dutanje pritisnulo me je
još jače, mrvedi mi srce. „Mija, moram sama da pronađem svoj put. U redu?
Obedaj mi da deš me pustiti da sama odlučujem o ovome.“
Da sama odlučuje? Moja mlađa sestra potpuno sama odlučuje o nečemu. Bez
mene da je usmeravam, štitim je, spašavam od sranja. Osedala sam se kao robot.
Preračunavam ponovo. Preračunavam ponovo. Odbacila sam svoj smešno
neuračunljivi glas i pokušala da joj pružim podršku. „Želim da budeš sredna,
Meds“, potisnula sam osedanja. „Samo mi obedaj da deš razmisliti o svim
mogudnostima.“

119
 Prepoznala sam trenutak kad je ponovo postala ona stara, uvek vesela Meds.
„O, hodu. Takođe du pohađati i časove botanike, što je apsolutno predivno!“
„Šta je botanika?“ Bože, osedala sam se glupo što pitam mlađu sestru šta
nešto znači. Čula sam tu reč i pre, ali nisam umela sasvim da je odredim.
„Nauka o biljkama“, zakikotala se.
Je li upravo rekla nauka o biljkama? Od proučavanja mrtvaca do biljaka?
„Biljke?“
„A-ha. Zapravo je vrlo kul. Proučavamo odnos različitih biljaka i cveda sa
okolinom. Zatim demo učiti hortikulturu, koja se bavi uzgojem biljaka i cveda za
ishranu i ukrašavanje.“
To je zvučalo zaista uvrnuto, ali bezbedno i lepo. Svi vole biljke i cvede i u
tome nema ubistava. „Sviđa mi se kako taj kurs zvuči“, priznala sam.
„I mislila sam da de ti se svideti. I, Mija, jedan tip mi je partner i, o, bože, kako
je zgodan!“ ponovo se zakikotala kao učenica, što je i bila. Pao mi je teret s grudi i
odložila sam brigu za slededu nedelju.
E ovakvu vrstu razgovora sam ved mogla da vodim. „O, da, ispričaj mi sve!“
I jeste. Ispričala mi je kako flertuju ved nekoliko sedmica, ali nije još skupio
hrabrosti da je pozove da izađu. Bio je godinu dana stariji i glavni predmet mu je
bio nauka o biljkama. To mi se stvarno sviđalo. Značilo je da je štreber. Predložila
sam joj da pozove ona njega. Uspaničila se. Nije dolazilo u obzir da moja slatka
nevina sestrica pozove frajera da izađu. Bila sam ponosna na to. I još ponosnija
što je u devetnaestoj još bila devica. Nekoliko puta je bila blizu, ali razgovarale
smo o tome i zaključila je da frajeri nisu vredni toga. Želela sam da joj to bude
posebno iskustvo i tako sam joj rekla. Ne kao ja. Napila sam se kao dupe na
zadnjem sedištu kamioneta moje srednjoškolske ljubavi. Nedugo posle toga,
ostavio me je zbog navijačice sa vedim sisama i nižim koeficijentom inteligencije.
Bila sam iskrena prema sestri i ispričala joj šta sam doživela. Tad je bila
zgrožena što mi je taj tip to uradio i obedala je da nikad nede napraviti istu grešku.
Smatrala sam da je vredelo to što sam joj otkrila taj usrani trenutak svog života.
Ako je naučila nešto iz toga i zaštitila sebe, obavila sam svoj posao, a njeno
vaspitanje sam shvatala ozbiljno. Ona je bila nešto najbolje čemu sam doprinela u
životu i bila sam odlučna, čak i sada, da du joj omoguditi da uspe. Zbog nas obe.
Posle telefonskog razgovora sa Medi, osedala sam se mnogo bolje. Saznanje
da joj tako dobro ide na fakultetu, da je pronašla zgodnog štrebera s kojim
flertuje, a svi računi kod kude su pladeni, pružalo mi je pravi osedaj mira. Znala
sam tada više nego ikad da mi je prihvatanje ovog posla u Milinoj službi za pratnju
bilo prava odluka. Medi je imala viška para na računu, hranu u frižideru, a ja sam

120
na vreme ispladivala rate Blejnu. Istuširala sam se u prokleto dobrom
raspoloženju, a onda čula da mi je telefon zvrcnuo dok sam brisala mokru kosu.
Othramala sam do WC šolje, sela guzom umotanom u peškir na poklopac, a zatim
dohvatila telefon i pogledala u ekran.

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
Kako je u Sijetlu?

Čim sam videla Vesovo ime, srce mi je zalupalo i leptiridi su zalepršali u

stomaku. Nisam znala kako de se odvijati odnos sa Vesom. Rekao je da demo
ostati prijatelji tokom godine, pa sam pretpostavljala da je ovo njegov pokušaj da
to ispoštuje. Razmišljala sam neko vreme kako da mu odgovorim. Griza savesti što
sam bila sa Alekom zagrebala je kroz površinu moje podsvesti, ali odgurnula sam
je u stranu. Morala sam prema Vesu da se ponašam prijateljski i obrnuto. Da, bilo
je tu dubokih osedanja. Da, volela bih da sedim s njima sada, ali životne prilike mi
nisu takve. Život mi nede biti takav još deset i po meseci.

Od: Mije Sonders

Za: Vesa Čeninga
Mokro. Jesi li znao da ovde gotovo svaki dan pada kiša?

Eto, to bi trebalo da bude dobro. Nešto platonski. Prijateljski. Pročitala sam

jednom, a onda i drugi put, jednostavan odgovor, a zatim ga poslala. Dok sam
sušila kosu, čula sam da mi je telefon ponovo zvrcnuo.

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
To svi znaju. U proseku, pada isto onoliko kiše koliko ima i sunca. U redu,
proverio sam vremensku prognozu. Imadete malo sunca za nekoliko dana.
Naravno, uvek možeš dodi u Malibu. Sunce je u punom jeku i bazen je
topao.

Moglo se i očekivati od Vesa da de pokušati da me vrati. Pitala sam se hode li

uvek biti tako između nas. Lako, šaljivo, a ipak s izvesnom dozom ozbiljne želje
koja je lebdela odmah ispod površine.

121
 Od: Mije Sonders
Za: Vesa Čeninga
Izvinite, gospodine meteorolože. I hvala na obaveštenjima. Malibuje bio
lep u januaru. Možda du isplanirati put tamo slededeg januara. ;)

Dodala sam smajlija koji namiguje da bi mi odgovor bio vedriji. Razgovarali

smo o tome, ali nisam mogla ispuniti obedanje. Vedi deo godine je još bio pred
nama i ko zna gde demo završiti.

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
Onda jedva čekam tvoju posetu. Ostani suva, dušo.

Nisam odgovorila. Nisam mogla. Ves je bio sve što sam u životu želela od
muškarca i više od toga, ali nije bio moj. Možda jednog dana, ali ne sad. Prijalo mi
je da razmenjujem poruke s njim. Podsedalo me je da imam čemu da se radujem
na kraju godine. Retko sam imala čemu da se radujem. Ali zasad sam imala seksi
umetnika koji mi je ispunjavao sadašnjost lepim trenucima i nečim što du pamtiti.
Naravno, period s Vesom nedu nikad zaboraviti.

Kad je došlo šest sati, sišla sam do radnog prostora po Alekovim uputstvima.
Nisam ga videla čitavog dana, što je bilo prvi put. Bilo mi je drago da malo
ostanem sama. Uglavnom, tokom te dve nedelje, jahala sam po njemu, u
prenosnom i doslovnom smislu. Ta poslednja misao mi je izmamila osmeh. Kad
sam stigla u atelje, videla sam Aleka kako se krede u suprotnom uglu prostorije
gde je radio. Bio je iza foto-aparata, kretao se u obliku polumeseca i fotografisao
muškarca koji je stajao na tri metra od njega ispred bele pozadine. Vrlo nag, lepo
obdaren muškarac. Blagi bože. Mislim, nije da nisam videla muškarca i ranije, ali
ovaj je bio mlad, verovatno mojih godina, veoma mišidav, sa ukrudenim kurcem.
Trudedi se da pravim što je mogude manje buke štakama, stala sam sa
strane. Muškarac je svaki čas zatvarao oči, spuštao ruku na nabrekli ud i nekoliko
puta ga povlačio. Oblizao bi usne i nagnuo se ka njemu. Foto-aparat je škljocao
kao lud i Alek ga je tiho bodrio.
„Oui, tako.“
„Izvij se više; pretvaraj se da to izvodiš za svoju damu.“
„Tako je, pusti ruku i stavi ih obe iza glave“, glasilo je poslednje uputstvo.

122
 Osedala sam se kao voajer dok sam gledala tog muškarca kako se mazi dok je
Alek slikao. Bilo je žestoko i odisalo seksom. Od toga mi je soba postala zagušljivo
vrela i ovlažila sam između butina.
„Fini“,13 objavio je Alek sa poslednjim snimkom. Dohvatio je ogrtač pored
reflektora i pružio ga modelu. Muškarac ga je ogrnuo i pogledao slike koje mu je
Alek pokazivao na foto-aparatu. „Ove nede biti na fotografiji. Naslikadu ih, oui?
Slažeš li se s tim?“
Muškarac je klimnuo glavom. „Dobro radiš. Prvo sam mislio da de biti nešto
nalik na pornid, ali nije ni blizu tako.“
„Ne, nije“, tiho se složio i potapšao modela po ramenu. „Jesi li spreman za
ženu?“ pitao je, i ja sam se osvrnula. Cipele su mi zaškripale po betonu i oba
muškarca se okrenuše prema meni.
Podigla sam ruku i mahnula. „Hej“, oglasila sam se smušeno. Sreda što je bilo
mračno u ovom uglu ili bi videli kako mi se crvenilo širi po vratu i obrazima.
„Mija, dođi ovamo. Upoznaj se s Ejdenom. Pozirade s tobom, ma jolie“,
Alekove reči su me pogodile kao kofa ledenohladne vode. „Uh, šta?“
Alek mi je prišao i poveo me do Ejdena. Rukovali smo se.
„Drago mi je što smo se upoznali, Mija. Jedva čekam da radim s tobom
večeras“, rekao je ljupko. U redu, drag, mišidav i vraški zgodan? Univerzum je
bolesna, izopačena kučka. Sad sam razumela zašto je opisuju kao osvetoljubivu
ženu. Bog koji je umeo da stvori Ejdena, Aleka i Vesa – tri savršena oličenja
muževnosti, koja su mi ušetala u život u roku od nekoliko nedelja – bio je
stručnjak za okrutne i neobične kazne.
Progundala sam pozdrav, a onda se okrenula ka Aleku. „Kako to misliš?
Poziradu s njim?“
„Zabranjena ljubav, chérie. Fotografisadu vas dvoje kako vodite ljubav na
platnu.“
Reči vođenje ljubavi udariše o mene i glava mi je poletela unazad. „Objasni…
brzo“, upozorila sam ga kroz stegnute zube.
„O, non, nede biti faire l'amour“, požurio je da kaže. „Pravo vođenje ljubavi,
non. Glumidete pred objektivom.“ Obema rukama mi je obuhvatio lice.
„Maintenant, tu comprends? Razumeš sad?“
„Ne, nimalo. Daj mi još pojedinosti pre nego što odlepršam odavde,
Francuščidu“, rekla sam tonom koji je sad veoma dobro poznavao nakon skoro
dve nedelje provedene zajedno.

13
Francuski: Gotovo (Prim, prev.)

123
 Skupio je usne i spustio ruke na kukove. Ejden je otišao do stolice i seo dalje
od nas. Bila sam mu zahvalna što se potrudio da nam da prostora.
„Mon amour, trebate mi vas dvoje, goli, zagrljeni kao ljubavnici. A onda kad
mi bude dovoljno, naslikadu vas.“ Približio se: „Naravno, nakon što vodim ljubav s
tobom.“ Primakao je nos i pomilovao njime moj, izazivajudi mi peckavo uzbuđenje
da mi golica i muči čula. „To de mi biti najnadahnutije delo dosad. Ti i ovaj
muškarac, koji je veoma muževan, duboko u vrtlogu strasti.“ Nagnuo se napred i
na brzinu me poljubio, ližudi mi samo donju usnu pre nego što se odmakao.
Francuščid je koristio poljupce da me nagovori na nešto i bez potrebe da me
nagovara. Pokvareni seksi Francuz.
Nezadovoljno sam dunula i sklonila kosu iz očiju. „Rekao si goli, kao nagi, ili
sam pogrešno razumela?“
„Oui, znaš da moram da vidim telo da bih ga naslikao. Osim toga, nijedna
žena nema lepše telo od tebe.“ Pogledom mi je osmotrio farmerice i tesnu majicu.
Nisam se trudila da obučem grudnjak, znajudi da du biti naga barem do pojasa
danas, i kako mi je pogledom prelazio preko tela, bradavice su mi se zatezale i
postajale sve vidljivije. Rukama mi je milovao rebra i prstima prešao preko
isturenih vrhova. „Vidim da ti se veoma sviđa ova zamisao.“
Privila sam se uz njegovo telo, zahvalna što sam Ejdenu bila okrenuta leđima.
„Sviđa mi se zamisao da budem s tobom, ali ovaj tip, ne znam“, rekla sam iskreno.
Ved mi je bilo dovoljno teško da se ogolim pred Alekom za njegovu umetnost, ali
da se gola valjam sa drugim nagim frajerom pretvarajudi se da vodim ljubav s
njim? Izgledalo je stvarno izveštačeno, za razliku od drugih slika koje smo uradili
samo Alek i ja.
Posmatrao me je i čekao da razmislim o njegovom zahtevu. Smeđe oči su mu
bile ljubazne, bez pritiska. I nije da sam morala imati seks s tim muškarcem. Samo
da se pretvaram. Pogledala sam u Ejdena. Kolena su mu poskakivala gore-dole
dok nas je gledao postrance, a onda brzo skrenuo pogled. „Dobro, pokušadu. Za
tebe.“ Želela sam da zna da to nije nešto što sam čekala čitavog života da radim.
Bilo mi je neprijatno više nego da budem naga pred njim. Radila sam to zato što
sam verovala u njegovu viziju.
„U redu, Mija, idi tamo i skini odedu. Ejdene, moj ogrtač.“ Alek je opet postao
poslovan. Ejden je ustao i skinuo ogrtač. Njegovo prelepo nago telo bilo je
potpuno izloženo. Čak i smekšao, bio je upečatljiv. Veoma bi usredio neku ženu s
onim sa čim je raspolagao. Zakikotala sam se dok sam ga gledala, a zapravo ga
nisam videla.

124
 Ejden se namrštio. „Nešto nije u redu?“ Pogledao je u svoje nago telo i
rukom oprezno prekrio ud.
Znala sam da su mi se oči pretvorile u džinovske tanjire kad mi je sinulo šta
misli čemu se kikodem. „O, moj bože, ne! Imaš divan kurac… mislim… uh… nisam
se smejala tvojoj veličini. Grrrr.“ Zaječala sam i podigla glavu prema tavanici.
Jebiga, Mija. Sad si navela Adonisa da preispituje svoju muškost. „Zašto nikad ne
mogu biti normalna?“, snažno sam dunula i napudila usne kao riba. Ejden se
zacerekao.
„U redu je. Kapiram.“ Usne su mu se izvile i otišao je do belog čaršava koji je
prekrivao tapaciranu površinu i seo je na sredinu.
„Iskreno, Ejdene, razmišljala sam kako si zgodan i kako bi usredio neku ženu.“
Raskopčala sam farmerice i spustila ih niz noge.
Iskezio se. „Devojka mi se ne žali.“ A onda je namignuo i odjednom je sve bilo
u redu. Imao je devojku. Bilo mi je mnogo bolje sad kad sam saznala da je tu da
pozira i da ga kod kude čeka devojka. Nije trebalo, s obzirom na to da se očekivalo
da se valjam unaokolo naga s frajerom, ali jeste.
„Potpuno gola, ma jolie“, rekao je Alek dok se peo na lestve iznad tog
prostora. Svukla sam majicu preko glave i sise su mi slobodno skakutale, dok su mi
se bradavice ponovo stegle u čvrste čvorove, samo ovog puta od hladnode. „Tamo
je grejalica, pa kad se namestiš na prostirku s Ejdenom, bide ti toplo.“
Uz duboki uzdah skinula sam gadice i odskakutala do prostirke. Članak mi je
gotovo zacelio, ali bi me zaboleo kad bih se prejako oslonila. Želela sam da budem
oprezna i sačekam da se potpuno oporavi pre nego što stanem celom težinom na
njega. Čim sam stala na prostirku, stidljivo sam dopuzala do Ejdena.
„Ne brini. I ti imaš pakleno zgodno telo. Jesi li spremna, mogu li da te
dodirnem?“
Olizala sam usne i pogledala u jarka svetla iznad. Jedva sam nazirala obrise
Alekovog tela. Koža mi se naježila od straha.
„Uh, valjda“, odgovorila sam, ali nisam to zaista i mislila.
„Lezi na leđa, Mija. Ejdene, stavi joj ruku ispod vrata tako da nasloni glavu na
nju. Desnu ruku joj obavij oko tela i pridržavaj joj leđa.“ Ejden se približio i
naslonio na bok. Spustila sam pogled i videla da mu se kurac ukrutio. Progutala
sam knedlu i ugrizla se za usnu, pokušavajudi da se otresem tog jezivog osedaja
zbog njegovog uzbuđenja. Znala sam da je prirodno za muškarca da se ukruti kad
vidi golu ženu, ali ipak mi se nije dopalo. Nimalo.

125
 Alek je nastavio da naređuje. „Podigni joj butinu preko tvoje da sakriješ
muškost.“ Ejden je sledio uputstva, uhvatio me za koleno i povukao mi nogu preko
svoje. Tako mi je naslonio kurac na karlicu i trgla sam se.
„Mija“, prasnuo je Alek. „Pretvaraj se da grliš muškarca koga voliš. Gledaj ga
u oči.“ Zaškrgutala sam zubima i pogledala gore. Ejdenove oči bile su
čokoladnosmeđe. Ljubazne, a ipak ispunjene tačno onim što nisam želela da
vidim. Požudom. Ugrizla sam se za usnu i ovlaš mu stavila ruke na struk. Ruka mu
je kliznula preko moje butine zatim mi prešla preko prevoja stražnjice. Ukočila
sam se. Foto-aparat je škljocnuo nekoliko puta. Činilo mi se da Ejden neverovatno
glasno diše u tom razmaku između naših lica.
„Mija, ne pretvaraš se“, upozorio me je Alek. „Podigni vrat. Sad, Ejdene, ljubi
je polako po njemu dok ne uhvatim trenutak. Zarij joj prste u meso.“ Tako je i
učinio, a i ja sam poslušala uputstvo. Kad je Ejden pritisnuo ud jače o mene,
osetila sam kako mi sitna vlažnost dodiruje kožu. S mukom sam progutala
pljuvačku i počela da brojim u sebi, nadajudi se da de Alek uhvatiti svoj snimak i
uskoro sve završiti.
Alek je sišao sa lestava. „Ovo ne vredi. Pas bon. Nije dobro.“ Podigao je ruku
do slepoočnica i zakoračao gore-dole. „Dva predivna isprepletena tela treba da
budu magnifique, oui?“ Razgovarao je sam sa sobom. Odmakla sam se i skrstila
ruke na grudima da sačekam. Alek me je pogledao u oči. Ejden mi je dodirnuo
rame, ali čim je to učinio, ustuknula sam. Alek je primetio. Sve je video.
„Ejdene, možeš da ideš.“ Krenuo je napred i pružio mu ogrtač.
„Ali šta je sa snimanjem? Potreban mi je novac od ovog posla“, rekao je,
zabrinuto grickajudi donju usnu.
„Bide ti pladeno. Dobro si radio. Moja zamisao je vrlo određena. Prvo delo de
biti naslikano.“ Ejdenove oči su zasijale.
„Stvarno?“
Alek mu se slabašno osmehnuo i potapšao ga po ramenu. „Stvarno. Idi sad.
Moram sad da radim sa svojom muzom.“
Ejden je krenuo u kupatilo da se presvuče. Alek mi je dao svoj ogrtač, na šta
sam se široko osmehnula. Ogrnula sam ga i sela skrštenih nogu na prostirku.
Prišao je i seo pored mene.
„Nije ti se dopalo ovo snimanje.“ Ma šta kažeš. Sedela sam i dutke čekala da
zaključi šta god želi.
„Treba mi ovaj snimak. Zato, imam ideju.“
„Dobro.“ Glas mi je bio tih i bojažljiv jer sam brinula da ga je naljutilo moje
ponašanje.

126
 Stavio mi je ruku na lice i prodorno me pogledao pravo u oči. „Ja du biti tvoja
muza za ovo snimanje.“

127
 SEDMO POGLAVLJE

„Ti? Moja muza? Kako to ide?“

Čula sam Ejdena kako se krede na drugoj strani prostora, otvara lift i zatvara
vrata. Tad je Alek ustao i skinuo termo-košulju dugih rukava. Grudi su mu zasijale
pod jarkim svetlima. Zatim je povukao široki smeđi kožni kaiš. Čim ga je otkopčao,
otvorio je i rajsferšlus na pantalonama i spustio ih. I opet nije imao veš. Olizala
sam usne i uhvatila ga za kukove, a zatim pogledala u njegovo prelepo telo.
„Poziradeš sa mnom. Upotrebidu ovo.“ Podigao je bežični daljinski upravljač.
Bio je cilindričnog oblika sa crvenim dugmetom na vrhu. Podsetilo me je na
akcioni film gde zlikovac ima bombu opasanu oko grudi sa žicom i dugmetom.
Alek je pritisnuo dugme i foto-aparat je blesnuo. „Vidiš, ja du pozirati s tobom.
Samo sa mnom, to de biti prava ljubav na platnu.“
E sad, ta zamisao je definitivno obedavala. Nevaljalo sam se nasmešila i
obema rukama mu prešla preko bokova, nagnula se napred i spustila mu poljubac
na glavid. Rukom me je uhvatio za obraz dok sam mu ja pokazivala koliko mi se
svidela ova izvanredna ideja. Kad sam mu prešla jezikom preko čitave dužine,
odmakla sam se. „Nisi morao to da radiš, znaš.“
„Da, jesam, ma jolie. Nije ti bilo prijatno. Jedno mrštenje tvog lepog lica bilo
mi je previše. Znao sam da je ta zamisao teška od samog početka, ali kad sam ti
video izraz nakon što te je dodirnuo, znajudi da se trudiš zbog mene… non, ce
n'était pas bon, nije bilo dobro. Trebalo je da znam. Ovog puta si se obavezala
meni. To znači da se ne raduješ ljubavi sa strancem. Prava ljubav, kakvu želim u
svojoj umetnosti, mora biti authentique, stvarna, i mora biti data svojevoljno.“
Pomerila sam se napred i uzela ga u usta, snažno uvlačedi, pokazujudi mu
koliko mi njegove reči znače. Moja udobnost mu je bila iznad svega i razumeo je
da nisam samo devojka za provod. Potpuno sam bila njegova na mesec dana.
Dogovorili smo se oko toga i on je to ozbiljno shvatio, sad i više nego pre. Alek se
pomerio i naslonio na leđa, podigavši glavu ka nebu dok sam ga uzimala što sam
dublje mogla u grlo. Foto-aparat je škljocao. Od spoznaje da je uhvatio ovaj lični
trenutak između nas ovlažila sam i još više se uzbudila. Želela sam samo da me
uzme, baš tu, tog trena.
Neko vreme me je tucao u usta, a onda se naglo izvukao. „Usta su ti
predobra. Avaj, treba mi slika nas spojenih u činu ljubavi.“ Klimnula sam glavom, a
on se udaljio nekoliko koraka, podigao farmerice i izvadio kondom. Želela sam da
mu kažem kako uzimam pilule za kontracepciju i da ne mora da ga stavlja, ali

128
suzdržala sam se. Nekako mi nije izgledalo na mestu. Namestio je nabreklu
muškost i došetao je do mene. Stavio me je u isti položaj koji sam imala sa
Ejdenom. Samo ovog puta, približila sam se što sam više mogla pritiskajudi dojke
uz njegove čvrste grudi, i svojevoljno ga dodirivala… svuda.
„Vidim da se više ne stidiš pred objektivom.“ Usne su mu se izvile u
podrugljivi osmeh.
„O, zaveži i slikaj, Francuščidu“, rekla sam i spustila usta na njegova. Čula sam
kako foto-aparat svaki čas škljoca. Rukama mi je stiskao nago telo dok su svetla
sevala i treptala. U jednom trenutku, držao je istom rukom i prekidač i moju
dojku. Osedala sam kako mi se hladan vrh zariva u bradavicu i pojačava nalete
zadovoljstva i bola u nabreklom vrhu.
„Sad u ime prave ljubavi.“ Raširio mi je noge, postavio kukove između mojih i
ušao u mene, predivno, centimetar po centimetar. Zabacila sam glavu i izvila
bokove napred. „Oui, chérie, uzmi moju ljubav“, šaputao je i probijao se unutra.
Uhvatio me je za kuk i snažno povukao, zarivajudi veliki kurac, pritiskajudi onu
visoku tačku unutra i usput mi gnječedi G tačku.
Izgubila sam se.
Smesta sam osetila duboko zadovoljstvo kad mi je orgazam sevnuo kroz telo
kao da igra pingpong po mojoj kičmi. Držala sam ga uz sebe, nikad dovoljno blizu,
a telo mi se gotovo bolno savijalo dok sam se prepuštala vrhuncu. Munje su mi
sevale ispod zatvorenih očiju, samo što to nisam bila ja, ved foto-aparat. Hvatao je
najblaženiji trenutak u vremenu.
Kad me je Alek spustio, okrenula sam ga i popela se na njega. Preuzela sam
prekidač. „Što je pošteno, pošteno je“, nasmešila sam se. Umesto da mi preotme
daljinski, spustio mi je te umetničke ruke preko grudi i poigravao mi se s
bradavicama, povlačedi ih i trljajudi dok se nisu usijale od čiste, sirove potrebe.
Zabacila sam glavu dok sam sedela preko njega. A onda sam se podigla i naglo
spustila. Telo mu se zateglo i škljocnula sam foto-aparatom. Te možda nede biti za
njegovu izložbu, ali bide vraški seksi, a jednom umetniku to de biti poklon koji de
mu trajati dugo i nakon što nestane.
Jahala sam svog Francuza tako jako da je dahtao i zavijao od zadovoljstva.
Sačekala sam dok nije progovorio samo na francuskom da mu omogudim
izbavljenje. Tad sam znala da se približava tački s koje nema povratka.
„Votre sexe est si chaud.“
„Je pourrais vous aimer toute la nuit.“
„Encore plus, bébe.“ Još, dušo. To sam naučila ved na početku našeg fizičkog
odnosa.

129
 Pre nego što sam stigla da ga odvedem tamo, ponovo me je prevrnuo na bok
Bože, taj muškarac je bio manijak. Nije mu bilo ravnog po izdržljivosti. Kukovima je
udarao o moje, pritiskajudi mi klitoris. I pre nego što sam se osvestila, ponovo sam
bila na vratima raja. Tela su nam bila klizava od znoja. Reflektori su samo
pojačavali vrelinu.
„Šta si mi rekao na francuskom?“ pitala sam pre nego što sam ga ugrizla za
usnu i uvukla je.
„Rekao sam da ti je pička tako vrela i da bih mogao da te volim cele nodi.
Mislim i da hodu, ma jolie.“ Time je sve bilo rečeno. Nastavio je da se zabija u
mene. Reči više nisu bile potrebne. Prekidač je odbačen, negde blizu nas, a
ispustila sam ga usred drugog orgazma. Tad je moj Francuščid stavio šaku između
naših tela i kružio prstom po vatrenom čvoru između mojih butina koje su vapile
za pažnjom. Držala sam se za njega dok se igrao sa mnom, zarivajudi mu prste u
leđa, grebudi ga od jačine njegovog prodiranja. Čvrsto sam ga obuhvatila nogama i
držala se. Podigao se na podlaktice, izvukao kurac gotovo sasvim iz mene i ponovo
ga zario. Zubi su mi zacvokotali i nožni prsti se zgrčili kad mi je orgazam prosekao
kroz telo kao tornado kroz kudu.
Silovito.
Haotično.
Razorno.
Uzviknula sam, a krici su mi odjekivali i spajali se sa njegovim dok se praznio.
Blaženstvo.
Okrenuo nas je na bok usred orgazma i poslednje čega se sedam bio je
poslednji škljocaj i blesak svetla. Tad sam se onesvestila.

Probudila sam se sama, a nago telo mi je bilo prekriveno sa par ogrtača. Klasična
muzika je dopirala iz zvučnika u skladištu. Još troma, podigla sam se na laktove i
pogledala oko sebe. Alek je bio na drugoj strani prostorije. Na sebi je imao
farmerice i ništa drugo. Njam. Mišidi na leđima su mu se zatezali i talasali sa
potezima četkice. Ne znam koliko sam spavala, ali sigurno dugo jer je završio vedi
deo Ejdenove slike. Onu gde je rukom obuhvatio svoj kurac, s telom nagnutim
napred, stegnutim zubima i zabačene glave. Ogrnula sam ogrtač i isprobala
članak. Nije bilo loše. Polako sam krenula prema Aleku, ali nisam otkrivala svoje
prisustvo. Nije me čuo jer je muzika bila dovoljno glasna da prikrije moje kretanje.
Ionako je bio izgubljen u svom svetu.
Tiho sam sela na stolicu dobrih šest metara dalje i samo sam ga posmatrala
kako slika. Bio je veoma prefinjen u svojoj umetnosti. Savršen u potezima. Bilo je

130
čarobno gledati ga. Brzo je slikao preciznim pokretima. Svaki potez kao da mu je
bio usklađen sa zvukom dodirivanja klavirskih dirki u muzici. Muzička umetnost.
Apsolutno predivno. Pogled, muškarac, slika, sve sjedinjeno u eterično iskustvo,
koje sigurno nedu zaboraviti niti ponovo videti u ovom životu.
Posle dužeg vremena, više nisam mogla čekati da ga dodirnem. Tiho sam
skinula ogrtač i prebacila ga preko naslona stolice. Tiho sam otapkala do mesta
gde je stajao, zaneto zuredi u svoje delo. Meni je slika izgledala završeno, ali ja
nisam imala umetničko oko. Nisam imala oko ni za šta osim za seksi muškarce,
majice s logom bendova i motore.
Kad sam stigla do njega, ovlaš sam ga obgrlila, spuštajudi mu ruke na grudi i
usne između lopatica. Mirisao je božanstveno. Na šumu, seks, znoj i boju. Grudi su
mu se podigle kad je snažno udahnuo na moj dodir. Bio je udubljen u misli, a ja
sam to prekinula, ali kao da mu nije bilo važno.
Mislim da je voleo moje ruke na sebi. Ne, znam da jeste. „Ti si lepota i
svetlost.“ Ljubila sam ga duž lopatice i klizila mu rukama preko svakog ruba i
udubljenja na stomaku. Gospode, kako je bio isklesan. Za umetnika, imao je telo
nekoga ko provodi bezbrojne sate u teretani da održi formu, ali nisam videla da
išta vežba osim na meni ove nedelje.
„Non. Skriven sam u mraku, osvetljen samo kad je moje delo izloženo. Ti si ta
koja izvlači svetio na površinu. Ti vidiš odraz sopstvene lepote u meni, način kako
moje telo odgovara na tvoje i tvoje na moje.“
Rečima me je zavodio lako kao i svojom umetnošdu, kao i svojim telom. Bila
sam izgubljena u njemu i u svemu tome. Polako sam mu raskopčala farmerice i
uhvatila ga za nabrekli kurac. U tom položaju bio je masivan i prelivao mi se iz
ruku. Ugrizla sam ga za meso na leđima, ne mogavši da suzbijem želju da duboko
utone u mene, kao što sam naučila u našem vođenju ljubavi.
Spustio je paletu i četkice, a zatim i pantalone. Pale su mu do članaka,
sputavši ga. Kružila sam mu palcem preko glavida i širila vlažnost koja mu je odatle
izlazila po celoj dužini. Tad sam povukla. Gore, dole, čvrsto, brzo, polako i odlučno,
baš kako je voleo. Uhvatio me je za dlan i prineo ga do usta da mi oliže i usisa
svaki prst, uvlačedi svaki u usta, vlažedi ga. Zatim mi je jezikom palacao po dlanu,
kvasedi ga. Povukao mi je ruku na svoj ud. Obavio ju je oko njega i pokazao mi
koliko čvrsto da ga uhvatim, a zatim ju je pomerio nagore, zastajudi na vrhu, a
onda je gurnuo snažno nadole, mnogo jače nego što bih to učinila sama. Uhvatila
sam njegov ritam i onda me je pustio.
Iz njega je pokuljao francuski čim je odvojio ruke i naslonio ih na zid,
zagrađujudi sliku ispred sebe. Njegov maternji jezik nikad nije zvučao tako lepo

131
kao kad bi se izgubio u snošaju. Uživala sam u tome više nego što bih priznala. Tog
trenutka mi je prepustio kontrolu, dopustio mi da ga volim rukama. Držala sam ga
čvrsto, podizala ruku polako, spuštala je brzo, i sve to ponavljala, iznova i iznova.
Zastenjao je, jednom rukom se oslonio visoko na zid, a drugom posegao iza sebe.
Pritisnula sam mu dojke jače uz leđa kad su me njegovi prsti pronašli, klizedi mi
između nogu, vlažni i željni, razmazujudi mi po butinama moju želju za njim.
Sa dva prsta mi je kružio po vrelom kružidu, zatim je duboko uronio. Ostala
sam bez daha i podigla levu ruku preko njegovih grudi, hvatajudi ga za rame.
Desnom sam nastavila da radim na njemu gore-dole, čvrsto i nežno, vršedi tačno
onoliko pritiska koliko mu je trebalo. Zajedno smo radili jedno na drugom, gubedi
se u radosti spajanja u jedno tog trenutka.
Govorio je na francuskom, a ja na engleskom. Oboje smo šaputali sopstvenu
verziju slatkih besmislica, dok nisam postala svesna da du, ako mi dodirne taj bolni
splet nerava, svršiti. Stegla sam se oko njegovih prstiju, kao naznaka nadolazedeg
orgazma. Kao odgovor na to, iz njegovog kurca iscurilo je više tečnosti kroz tanani
prorez na vrhu. Zagolicala sam to mesto i grbavi deo ispod njega, zatim čvrsto
stegnula, pribila mu se uz telo i svršila. Pičkom sam mu stegla prste, a rukom
kurac. Bacakali smo se i grčili jedno o drugo, a njegova tečnost mi je tekla preko
ruke na betonski pod. Zubima sam mu zaronila u leđa i jauknuo je dok su se i
poslednji tragovi našeg vođenja ljubavi utišavali.
Kad smo se oboje smirili, nežno sam poljubila i polizala mesto na leđima gde
sam ga obeležila. Odmičudi se, pronašla sam dva savršena polumeseca na koži
odmah iznad mesta gde mu je tetovaža bila najšira. Pružio mi je peškir sa stola
pored njegovog pribora. Obrisala sam ruke, ali nisam skidala pogled sa tragova
koje sam mu ostavila na koži.
„Žao mi je“, šapnula sam mu na modricu.
„Tu ne devrais pas être désole“, odgovorio je na francuskom, odmahujudi
glavom. „Ne treba da ti bude žao“, ponovio mi je. „Nikad se ne izvinjavaj što te je
obuzela strast. Nosidu tvoje ožiljke kao ordenje časti.“ Sagnuo se i podigao
farmerice, ali nije ih zakopčao pre nego što se okrenuo i privukao me u toplo
naručje. Držala sam se uz njega i dalje drhtedi od onoga što smo radili. Suze su mi
potekle niz obraze kad su me savladala osedanja.
Tešio me je kao i uvek. Dugim pokretima gore-dole po leđima, šapududi mi na
mešavini francuskog i engleskog, govoredi mi da sam prelepa. Bila sam ljubav. Bila
sam svetio. I, zasad, bila sam njegova.
Kasnije, namestio me je da mu poziram za fotografije. Bilo je tri ujutru i
nimalo nisam marila. Bila sam sveže pojebana, naga i zadovoljena.

132
 „Ispruži ruku kao da mu pokrivaš muškost“, uputio me je. Uradila sam kako je
rekao. „Pokrij dojku rukom, zabaci glavu i zažmuri, otvori usta.“ Pratila sam
uputstva u potpunosti.
Foto-aparat je škljocnuo i osmehnula sam se. Škljocnuo je ponovo. Otvorila
sam oči i pogledala svog umetnika. Mog Francuza. Bio je prelep iza kamere u
farmerkama, još raskopčanim, pokazujudi mi delid blaga koji sam ved dvaput imala
te nodi. Ponovo sam zažmurila, stavila ruku na grudi i sakrila međunožje.
Škljoc.
„Jesi li završio?“
„Sad jesam“, odgovorio je uz zavodljiv osmeh. Zatim mi je prišao i podigao
me u omiljeni položaj princeze.
„Znaš, članak mi je bolje. Mogu da hodam.“
„Ali ja više volim da te nosim.“ Zabacio je glavu i poneo me kroz u lift do svog
stana, gde me je ušuškao u krevet i obgrlio mi telo rukom kad se smestio.
Osetila sam mu dah na koži vrata. „Večeras, ma jolie, otišao sam dalje nego
ikad pre. S tobom je… kao da sam na nekom posebnom mestu na svetu. Nikad to
nedu imati ponovo. Želim da znaš da sam zahvalan na svemu što mi pružaš.“
Iako sam bila umorna, spremna za spavanje, okrenula sam se i zagrlila ga.
Spustio mi je glavu na grudi i ušuškao mi se među dojke. To mu je trebalo, tamo je
želeo da bude. Dala sam mu to jer je i on meni davao nešto, spoznaju da nisam
samo obična Mija, sestra, derka, prijateljica. Žena sam. Žena sa osedanjima,
željama, težnjama, i nisam samo zbir onoga što mi je majka ostavila pre toliko
godina.
Posao pratnje mi je zasad bio potreban da još jednom spasem tatu. Krajnje
sredstvo. Barem sam uživala dok sam to radila.
Ležedi mu u naručju, provukla sam mu prste kroz dugu kosu. Zastenjao je,
dunuo kroz nos, i polako otežao od sna. Prvi put otkako sam ga upoznala, zaspao
mi je u naručju.

Danas mi je Alek napravio doručak… u krevetu. Očigledno je bio prilično

zadovoljan sinodnim snimanjem. Jedva sam čekala da vidim slike. Podstakla sam
ga da ih pogleda nasamo u slučaju da pokušam da ga zaskočim. Rekao je da demo
kasnije, ali ipak… imali smo mnogo posla. Brz jutarnji orgazam s Alekovim ustima
između mojih nogu, i bila sam uzbuđena, spremna da pođem. Doslovno.
Upotrebio je to kao način da me probudi i izvuče iz kreveta. Podmukli gad. Previše
sam mu olakšala. Trebalo je samo da me zadovolji i ja bih skakala.

133
 Kad smo stigli u atelje, žurno me je namestio na stolicu. Stajali smo ispred
Ejdenove slike koju je sinod završio. Ovog puta sam morala skinuti svu odedu i
stati odmah pored slike. Zatim sam morala da se okrenem na stranu i stavim levu
šaku preko naslikane erekcije, delimično je prekrivajudi. Drugu ruku sam zavukla u
kosu. Naslonio me je laktom na zid. Tako bi, da sam ležala, izgledalo kao da Ejdenu
drkam. Alek je napravio gomilu fotografija. To je bilo sve za taj dan.
Narednog dana ponovo me je postavio na stolicu i obojio mi usne. Poveo me
je do slike koju je sinod završio, samo je ova bila jednostavnija. Imala je samo sito-
štampu preko slike moje ispružene ruke. Čim me je namestio, zatražio je da
poljubim otisak moje ruke preko Ejdenovog kurca. Bilo je zanimljivo, u najmanju
ruku, iako nisam sasvim razumela.
„Hodeš, Mija, obedavam“, rekao je, ali nije dalje objašnjavao. Prošao je još
jedan dan i, kad sam ovog puta stigla do ateljea, džinovska slika Aleka i mene
duboko u vrtlogu strasti bila je naslikana i visila je pored one Ejdenove. Između
Ejdenove i naše, nalazila se sito-štampa Ejdena i mene. Samo to nije bila slika koju
sam očekivala da vidim, niti sam mislila da ju je napravio.
Slika je napravljena kad je Alek juče prekinuo snimanje. Na ovoj smo bili
okrenuti jedno od drugog. Ali nekako je naša nagost bila uhvadena u trenutku kad
je noga pokrivala važne intimne delove. Podigla sam koleno uz telo, a Ejden se
okrenuo i pružao ruku prema meni. Da slika nije bila tako iskrena, mrzela bih je.
Pokazala sam na sliku u sredini. „Zašto je ona tamo?“, pitala sam.
„Znaš zašto.“
„Praviš li se ti to glup?“
Odmahnuo je glavom. „Nipošto. Gledaj na njih tri kao na celinu, ne
pojedinačno, i videdeš.“
Zagledala sam se u prvu sliku. Ejden uhvaden u činu samozadovoljavanja,
nalazedi zadovoljstvo u sopstvenoj ruci. Moja ruka koja je pokušavala da sakrije taj
njegov intimni trenutak od sveta, ali neuspešno. Zatim njegova slika gde on
pokušava da me dodirne kad mi je bilo neugodno i nisam bila sigurna u to što
radimo. Zatim slika Aleka i mene isprepletenih. Noga mi je bila prebačena preko
njegove, on je bio u meni, ali nije se videla penetracija. Rukom prebačenom preko
njega sakrivala sam dojke od pogleda. Izrazi lica su nam bili neprocenjivi. Oboje
smo bili na vrhuncu vođenja ljubavi, i zajedno smo propadali u ponor.
Kad su se sve tri posmatrale zajedno, pričale su priču. Muškarac se
samozadovoljava. Muškarac koji je trebalo da voli i štiti moj lik, ali nije. Ljubav mu
nije uzvradena kao što se videlo na drugoj slici. A onda, pronalazak ljubavi u
zagrljaju drugog.

134
 „Shvataš li sad?“, šapnuo mi je u uvo i obgrlio me s leđa, pa privukao sebi.
Klimnula sam glavom. „Da, prekinuta je.“
„Prekinuta ljubav?“
I opet sam ostala bez reči, pa sam samo klimnula glavom i naslonila se na
njega.
„Onda de tako biti i nazvana. Bide okačene zajedno i označene kao Prekinuta
ljubav.“
Naravo da de tako biti. Prekinuta ljubav. Samo sam to i imala. Samo sam za to
i znala. Vrlo prikladno.

135
 OSMO POGLAVLJE

Moje vreme s Alekom de se uskoro okončati. Još osam dana, da budem precizna.
Imali smo još dva dela da završimo, a ja nisam ni izašla iz tog skladišta. Nisam
videla ništa od Sijetla i, iako je sijalo sunce, sumnjala sam da je Alek želeo da
izađe. Poslednjih nekoliko dana bio je duboko udubljen u završne radove na
svakoj slici. Rekao je da de im dodavati ponešto svakog dana, gotovo do tačke bez
povratka, kad de biti stavljene na zidove na izložbi za sedam dana od danas. Ja du
dan nakon toga napustiti Sijetl. Konačno du otidi kudi između klijenata. Kuda.
Nažalost, pritom nisam mislila na Los Anđeles. Idi du za Vegas. Morala sam da
vidim tatu i bila sam prisiljena da drugu ratu predam lično. Da se nađem sa
Blejnom licem u lice. Nisam to ja smislila. Deo dogovora. Kurvin sin. Trebalo je da
znam pre mnogo godina da ne treba s njim da se petljam. Bez izuzetka. Uvek sam
se uvaljivala u neprilike s muškarcima. Sad sam barem bila pladena za to i pred
kraj meseca se završavalo. Nastavljala sam dalje. Bez drame. Samo posao. Tako je
trebalo da bude.
S Vesom i Alekom nisam imala utisak da radim. Bili su divni muškarci do kojih
mi je stalo… veoma. Takvim muškarcima bi svaka žena jedva dočekala da se
obaveže. Ne ja. Nije čak ni postojala takva mogudnost. Iako nisam verovala u to,
mada u drugačijim okolnostima, moje vreme s Alekom trajade duže od nekoliko
meseci. Nemojte pogrešno da me razumete. Uživala sam u njemu, potpuno, i on
je definitivno uživao u mom prisustvu. Samo to nije bila veza na kojoj se moglo
graditi. Bila sam mu potrebna za posao. On meni zbog novca. Usred toga smo
stvorili vezu koja je preživela na fizičkoj privlačnosti i prijateljstvu. Ništa više.
Međutim, Ves je bio sasvim druga priča. Ves je bio muškarac čiju bi pažnju žena
želela da privuče, o kome želi da se hvali prijateljicama, za koga sanja da se uda
jednog dana. Nije bio tip muškarca koga neko voli, pa ostavi, iako je na početku
pokušao da ide tim putem – dok to nije prestalo da mu odgovara i dok me nije
zamolio da ostanem.
Ves me je zamolio da ostanem. S njim. Zbog njega. I tako smo nas dvoje
mogli postati mi.
Glasno sam uzdahnula, razgledajudi praznu prostoriju i napolje u sunčan dan
iza visokih prozora. Alek treba da me izvede. Tačka. Provela sam u tom skladištu
više od dve pune nedelje. Bila sam dobro pečena.
Baš kad sam krenula ka liftu da pokupim Aleka, zazvonio mi je mobilni.

136
 „Halo?“, javila sam se i ne gledajudi u ekran. „Dobar dan, lutko. Kako je moja
najbolja radnica?“ Zakolutala sam očima i sručila se na stolicu pored vrata. „Hej,
tetka Mili.“
„Šta sam ti rekla za to Mili? Ja sam za tebe gospoda Milan, devojčice“,
podsetila me je, ali ipak se nisam obazirala.
Iako me nije mogla videti, odmahnula sam glavom. „Nema šanse. Nikad se
nede dogoditi. Menjala si mi pelene, poznaješ me bolje od rođene majke – tvoje
propale sestre. Za mene deš uvek biti Mili, tetkice.“
„Uh. Ne podsedaj me kakva sam zapravo matora baba. Možda du dobiti
kompleks. Što me podseti…“ Zastala je i čula sam neko grebuckanje, verovatno je
nešto beležila. „… da pozovem svog hirurga i osvežim lice botoksom.“
Zastenjala sam. „Grozno, tetka. Ne stavljaj govna u lice. Moglo bi ti tako
ostati.“
„Daj bože!“ veselo je odgovorila. Mili se zakikotala, a onda prešla na posao.
„U svakom slučaju, zovem zbog gospodina za mesec mart. Ideš u Čikago!“
Kuckanje po tastaturi odjekivalo je kroz slušalicu. Stavila sam ruku na čelo.
„Čikago.“ Nisam nikad bila tamo. Dođavola, nisam nikad bila nigde osim
Nevade i Kalifornije. „Ko je srednik ovog puta?“ uzvratila sam zajedljivo.
Coknula je jezikom. „Entoni Fazano. Veliki vlasnik restorana. Poseduje najvedi
lanac italijanskih restorana širom zemlje. Znaš, Kod Fazanovih?“
„O bože! Jela sam tamo milion puta. Džin i ja volimo taj restoran. Najbolja
italijanska hrana u Vegasu!“
„Da, pa, Entoni Fazano je nasledio hiljadu dvesta restorana širom Amerike
kad mu je otac preminuo prošle godine. Očigledno, porodica navaljuje da pronađe
ženu i dobije naslednika. Jedini je muškarac od petoro dece, pa ti uskačeš kao
njegova povremena devojka na daljinu, a sad verenica sa Zapadne obale. Vodi te
da upoznaš porodicu i skineš mu ih s vrata.“
„Ovo mi zvuči kao priča iz Džerija Springera.“
„Vidi, Mija, nama je samo stalo da plate dobru lovu za tvoje lepo dupe.
Sastanak odbora, društveni događaj, muza, pretvaranje da si nečija verenica da se
zavara porodica…“ Gotovo sam je čula kako sleže ramenima. „Nama nije bitno.
Samo radi svoj posao. Osim toga, i on je vrlo zgodan muški primerak. Možeš
zaraditi svojih dodatnih dvadeset procenata. Kad smo ved kod toga, gospodin
Čening i juče gospodin Diboa uplatili su po onih dvadeset procenata pored
honorara na račun. Izgleda da se lepo zabavljaš“, primetila je.
„Oprosti, šta si rekla?“
„Osim činjenice da zgrdeš lovu…“

137
 „Ne! Da. To. Ves i Alek su mi platili… za seks?“
Zažmurila sam i osetila kako mi je srce stalo. „Šta, jebiga?“ prošaputala sam,
a reka suza mi je nabujala i samo što nije probila branu i izlila se.
„Lutko, i trebalo je da plate. Iznenađena sam da nisi ranije primetila.
Gospodin Čening je zatražio podatke o tvom bankovnom računu i prebacio ti
novac pre nego što si otišla iz Malibua. Gospodin Diboa je uplatu obavio juče
preko svog asistenta. Šta nije u redu?“
Odmahnula sam glavom i stegla ruke u pesnice sa željom da udarim o najbliži
zid. Vrelina mi je preplavila telo kao da se vrela lava sliva iz vulkana. „Moram da
idem. Pošalji mi podatke o narednom klijentu.“ Naglo sam prekinula, ukucala
nekoliko brojeva i pritisnula pošalji.
Telefon je zvonio nekoliko puta. Dovoljno da bes u meni proključa.
„Hej ti?“ Vesov glas je promuklo odjeknuo iz telefona. „Upravo sam mislio na
tebe…“
„Poštedi me. Šta jebeno misliš da glumiš?“ Glas mi je bio oštar i nisam ni
pokušala da sakrijem ogorčenost.
„Izvini, čekaj malo. O čemu se radi?“ Zvučao je zabrinuto, ali sve je to bilo
sranje. Sve između nas je bila potpuna jebena laž.
„Novac, Vese! Kako si mogao to da učiniš?“ Glas mi je pukao dok sam
pokušavala da izbacim ružne reči.
„Zar nisi dobila? O, bože. Je li ti tata dobro? Mogu da uletim. Platidu koliko ti
treba. Reci da je sve u redu, Mija!“, vikao je kroz telefon.
„Tata je dobro. Još je u komi. Nisam govorila o onome što dugujem ajkulama.
Govorila sam o tome kako si mogao da uplatiš novac zato što sam bila s tobom.
Prisna. Ili je tebi to bilo samo jebanje?“
Glas mu je bio drhtav kad je odgovorio, ispunjen emocijama: „To nije bio
novac za jebanje, Mija, i znaš to vrlo dobro isto kao i ja!“ Po glasu sam mu čula da
se bori, pokušava da obuzda sopstveno nezadovoljstvo.
„Onda zašto? Zašto bi se poneo prema meni kao prema kurvi!“ Suze su mi
potekle niz lice brže nego što sam stigla da ih obrišem.
„Ne. Bože, ne! Da se nisi usudila to da kažeš. Mija, nije bilo tako.“
„O, nije? Pa zašto se onda na mom računu nalazi dodatnih dvadeset hiljada
dolara od tebe! Mili mi je rekla!“
„Ko je, jebote, Mili?“
„Moja tetka. Gospođa Milan. To je njena agencija za pratnju. Zvuči li ti
poznato? Ding-ding-ding!“
„Radiš za tvoju tetku?“

138
 Zaškrgutala sam zubima, ljutnja je ispunila tugu i zamenila je usijanim
gnevom. „Nije o tome jebena reč, Vese! Mislila sam da je ono što smo imali nešto
značilo. Zato ti i nisam rekla za honorar! Ne bih nikad tražila da platiš. Nisam
kurva! Bila sam s tobom na taj način zato što sam želela, a ne zato što si mi
pladao.“
„Mija, dušo, slušaj me. U ugovoru mi je. Osim toga, želeo sam da dobiješ taj
novac. Nisi mi dopustila da isplatim dug za tvog oca. Smatrao sam da bi barem to
mogla da iskoristiš da se brže izvučeš. Žao mi je. Nisam želeo da te povredim.“
Nastupilo je dugo dutanje, gde nisam čula ništa osim dubokog uzdaha. „Jebiga!
Žao mi je. Mija, moraš mi verovati. Ne bih to nikad pomislio za tebe. Stalo mi je do
tebe. Toliko…“, poslednji deo je prošaputao. „Nedostaješ mi. Više nego što bi
trebalo. Ja… reci mi šta da kažem da ovo ispravim.“
Duboko sam udahnula i zagledala se kroz prozor. Sve je izgledalo stvarno
zeleno posle višednevne kiše i sad sunca. „Vese, povredilo me je. To što si uradio.
Ali…“
„Ali šta?“ Zvučao je kao neko ko se hvata za slamku, za bilo šta što bi ga
izvuklo iz jame koju je iskopao.
Zažmurila sam i progutala knedlu u grlu. „Kapiram zašto si to uradio. Vradam
ti… novac.“
„Ne, dušo, ne. Molim te, neka ti to pomogne da se iščupaš ranije. Sebično je,
znam, ali…“ Glas mu je zvučao isprekidano. „Možda de te to ranije dovesti u Los
Anđeles. Pomodi tvojoj sestri oko studija. Šta god ti treba. Mija, samo želim da ti
pomognem. Molim te, dopusti mi da uradim barem to jedno.“
„Vese…“
„Molim te.“
„Dobro.“
„Hvala ti.“ Promrmljao je nežno, kao što rade ljubavnici. „Hode li među nama
sve biti u redu? Jesmo li još…“
„Prijatelji“, predložila sam.
Tiho se zakikotao. Bio je to najlepši zvuk koji sam čula u ove tri nedelje. „Da,
prijatelji“, zaključio je. „Jesmo. Moram da idem.“
„Klijent?“ Reči su mu bile jednolične, bez emocija. Klimnula sam glavom iako
nije mogao da vidi. „I ti meni nedostaješ, znaš.“
„Stvarno?“
„Da. Bide sve u redu. Čudemo se kasnije?“
„Znaš gde sam, dušo. Imaš ključ.“

139
 „Zdravo, Vese.“ Prekinula sam pre nego što sam mu čula odgovor. Da jesam,
poželela bih da uskočim u telefon, poljubim ga, utešim, oraspoložim. Oraspoložim
sebe. Barem je uradio to što jeste da bi mi pomogao i iskreno nije shvatio kakvu
mi je poruku poslao.
Nisam ničija kurva.
Bilo je vreme da se pozabavim s Alekom.

„Ma jolie! Spreman sam za tebe. Moramo napraviti fotografije za Sebičnu ljubav“,
izbrbljao je Alek istog trenutka kad sam ušla u skladište. Poveo me je do belog
platna raširenog preko poda. „Skidaj se, ne smemo gubiti vreme.“
Pre nego što sam stigla da iskažem bes koji je ključao u meni zbog novca,
svukao mi je majicu preko glave i otkopčavao pantalone. Prostor među nogama
mi se smesta ovlažio na njegovo uporno milovanje. Izdajničko telo.
„Francuščidu, prestani! Moram da pričam s tobom.“
„Non. Skini odedu, ali ostavi veš.“ Odmakao se od mene ka lestvama. Pokreti
su mu bili brzi, precizni i nisu mi olakšavali. Alek je bio potpuno udubljen u svoj
stvaralački svet u glavi – kad je zurio u prazno ili slikao neverovatno brzo, naizgled
i ne gledajudi u ono što radi. Bilo je krajnje čudno.
„Alek, moram da razgovaram s tobom“, pokušala sam ponovo kad me je
njegov pomodnik povukao za nogu u pokušaju da mi skine farmerice. Uradila sam
šta su želeli da što pre završimo s tim delom posla. Kad sam ostala da stojim u
standardnom sportskom grudnjaku i istim takvim jednostavnim gadicama, asistent
mi je pomogao da se smestim. Frizerka koju je Alek unajmio da mi bude pri ruci
počela je da mi petlja oko kose, nameštajudi je da izgleda kao da sam ležala, iako
mi je kosa savršeno padala.
A onda mi je neko prišao sa crvenom bojom. „Ne!“ Ispružila sam ruku. „Rekla
sam ti, Alek. Treba da razgovaram s tobom. O novcu koji se juče pojavio na mom
računu?“ Zaškrgutala sam zubima i sačekala da me pogleda. Nije. Umesto toga,
petljao je oko foto-aparata, osvetljenja, izvikivao naredbe, sve dok mi konačno
nije odgovorio.
„Oui, to sam uradio juče“, rekao je odsutno dok je gledao kroz objektiv.
„Zašto?“
„Stavi ruku u gadice, zažmuri i pretvaraj se da se zabavljaš sa sobom.“
„Molim?“
Uzdahnuo je i vilica mu se čvrsto stegla, mišid u uglu mu je brzo poigravao.
„Obrati pažnju, Mija. Imamo…“
„Imamo mnogo posla, da, znam“, zarežala sam. „Čula sam to ved.“

140
 Prostrelio me je pogledom kao metak i oči su mu se skupile. „Onda znaš da
mi je rok kratak. Izložba je za nedelju dana, moram da završim još dve slike. Ovu i
još jednu koju tek treba da zamislim. E sad, u čemu je problem? Poslao sam
novac, primila si ga, oui?“
„Jesam, Alek, ali…“ pogledala sam okolo. U blizini je bilo najmanje deset ljudi,
što je bilo neobično za užurban dan za snimanje. To je obično radio u miru. „Želim
da razgovaramo nasamo.“
„I hodemo čim završimo ove fotografije.“
Pomireno sam uzdahnula, klimnula glavom i učinila to što je rekao. Samo što
slikanje nije išlo, zbog čega je postao nemogud. Na kraju je izbacio osoblje.
„Danas nam je propao dan“, rekao je ljutito. Zavukao je duge umetničke
prste u kosu i povukao gumicu kojom je vezao gustu grivu od kose, puštajudi je da
mu padne napred. Koračao je gore-dole i mumlao na francuskom.
„Pa šta si očekivao? Želiš da se samozadovoljavam u prostoriji prepunoj ljudi,
da i ne spominjem da sam ljuta na tebe?“
Stao je, zabacio glavu i stavio ruke na kukove. Gotovo me je podsetio na
ženu. Zgodnu, muževnu ženu, ali takav stav je bio sasvim ženski.
„A zašto bi bila ljuta?“ Glas mu je bio obojen ljutnjom i zajedljivošdu. To me
je protreslo dovoljno da ponovo raspali vatru koju sam suzbijala poslednja dva
sata.
Naslonila sam se i skrstila noge. „Platio si mi za seks, eto u tome je problem!“
Duboko je udahnuo i polako izdahnuo. „I ljuta si zbog toga? Zašto?“
„Nisam tvoja kurva! To je drugi put danas da se neki muškarac odnosi prema
meni kao prema jebenoj kurvi. Nisam imala seks s tobom zbog novca! Gospode
bože, zašto ste vi muškarci tako glupi?!“ Vrisnula sam u otvorenu prostoriju. Zvuk
je odjeknuo od zidova glasnije nego što sam nameravala. Ustuknuo je.
„Imali smo seks. U tvom ugovoru stoji da deš primiti dvadeset posto više ako
se skineš ili imaš seks.“
Ječedi sam ustala i otišla pravo pred njega. „Mislila sam da si vodio ljubav sa
mnom?“ izlanula sam.
„Jesam. Jesmo. Nažalost, zakon to možda ne vidi tako.“
„Zakon na to gleda kao na prostituciju! To je nepisano pravilo koje postoji da
bi se zaobišao zakon. Gospode.“
„Izbaci onda to iz ugovora. Gospođa Milan je to ubacila kao napomenu. Ne,
nije napisano sitnim slovima i vaši telohranitelji paze da ti to dobiješ. Osim toga,
zaista si se mnogo puta skinula radi umetnosti. Taj honorar ti pripada ved samo
zbog toga. E sad mi reci, kako ja to treba da shvatim, chérie? Hmm?“

141
 Ramena su mi klonula i spustila sam glavu. Sranje. Nije on bio kriv. Nije
uradio ništa loše; samo je sledio pravila, po njegovom mišljenju. Bilo je zvanično; a
ja sam ispala glupa.
Tog trenutka je mogao da me izgrdi, da se osedam još gore, ali on me je
zagrlio dugim snažnim rukama dok sam se valjala u samo-sažaljenju. Nisu me
muškarci naveli da poverujem da sam kurva. To sam bila ja. Moja nesigurnost je
isplivala i razarala mi psihu.
„Žao mi je.“
„Pssst, u redu je. Verujem da ti je teško.“
U njegovom toplom zagrljaju, razmišljala. Objasnila sam sebi kako znam ko
sam i šta nisam. Nikakav novac, ili nesporazum, pa ni Mili nisu to mogli promeniti
kod mene. Bila sam mnogo toga, derka, sestra, prijateljica, neka vrsta glumice,
muza ovog muškarca, ali nisam bila prostitutka, drolja ili kurva. Razuzdana možda,
ali ne i kurva.
Umirena sopstvenim zaključcima, poljubila sam Aleka što sam strasnije
mogla. Kad sam završila, odmakla sam se, vratila se do mesta na podu i ispružila
se. S nestašnim sjajem u očima, zavukla sam ruku u grudnjak na dojku. Smeđe oči
su mu zasijale pod jarkim svetlima dok me je posmatrao. Drugom rukom sam
polako prešla preko tela. Popeo se na lestve i dohvatio foto-aparat.
„Pokaži mi koliko sebična možeš biti sa tvojim seksi telom, ma jolie.“
I pokazala sam. Zatvarajudi oči, igrala sam se sa svojim telom kao da me on
dodiruje. Svaki pokret su izvele njegove ruke. Svaki uzdah je bio za njega, svaki
jecaj progutale su njegove usne.
Moja mašta ga nije izneverila, obezbedila mu je savršenu sliku.

142
 DEVETO POGLAVLJE

S rukom u ruci, Alek i ja smo izašli iz skladišta. Sunce je jarko sijalo, vetar mi je
duvao kroz kosu i svet se otvorio i dočekao me. Zdravo, svete, nedostajao si mi.
„Shvataš li da je ovo prvi put da smo izašli iz skladišta otkako sam stigla, a
odlazim za tri dana.“
Alek mi je podigao ruku i spustio na nju poljubac. „Nisam shvatao, ne, ma
jolie. Oprosti. Bio sam grozan domadin.“
Nasmejala sam se i zanjihala mu ruku dok smo šetali. „Imao si…
„Mnogo posla“, izgovorili smo istovremeno, a zatim se oboje zakikotali.
„Žao mi je, chérie. Kad sam fokusiran, za mene ne postoji ništa drugo osim
posla, hrane, seksualnog zadovoljstva i sna.“
„A tog poslednjeg nemaš dovoljno“, prigovorila sam mu. I nije. Spavao je
manje od vedine onih koji pate od nesanice.
Čvršde mu stežudi ruku, okrenula sam se prema njemu. „Dakle, kuda?“
Vezao je kosu u uobičajenu mušku punđu. Od sunca je izgledala više crvena
nego smeđa i zlatna. Ipak je bila neverovatna. Na sebi je imao tanku, belu termo-
majicu sa širokim izrezom i tamne isprane farmerice. Foto-aparat mu je nemarno
visio preko ramena. Alek Diboa je bio pravi slatkiš. Muževan, seksi – sve to i još
kesica najfinijeg čipsa. A ja sam bila srednica koja mu je privukla pažnju… na još tri
dana. „Šta želiš da radiš?“, pitao je.
Pogledala sam preko ulica Sijetla i izgovorila nešto što bi rekao svaki turista.
„Da odem do Svemirske igle naravno.“
Nasmešio se. „Pa, to je dobro. Imamo tamo rezervaciju za večeru. A sad, šta
kažeš na iznenađenje?“
„Naravno.“
Dozvao je taksi i krenuli smo. Izgovorio je uputstva koja meni nisu ništa
značila i posmatrala sam ljude dok nam se vožnja nije zaustavila. Alek je platio
vozaču, izašao i pridržao mi vrata. Izašla sam i stala na pločnik.
Oko šest metara ispred mene nalazio se drveni znak sa džinovskim
zapanjujude belim slovima kojima je pisalo Zoo. Da budem određenija: Zoološki vrt
Vudland park.
„Vodiš me u zoološki vrt?“ široko sam se osmehnula.
„Što da ne? Nisam bio u njemu, a živim ovde godinama.“
„Nema razloga.“ Podigla sam ruku i ponovo uhvatila njegovu. „Hajde da
vidimo životinje.“ Nisam mu otkrila da nikad pre nisam bila u zoološkom vrtu.

143
Nikad. To nije bilo zanimljivo mesto u Vegasu i, kad mi je majka otišla, tata je
prestao da nas vodi na porodične izlete.
Ispostavilo se da sam zaista uživala u zoološkom vrtu. Bilo je toliko toga da se
vidi, čuje, dodirne i istraži.
„Koji ti je dosad omiljeni primerak?“ pitao me je Alek, prebacivši mi ruku
preko ramena.
Odmahnula sam glavom. „Izbor je veliki. Ako bih morala da izaberem jedan,
opredelila bih se za leoparda.“
„Mačke?“
Ponovo klimnuh. „Mogu da se povezem sa mačkom. Žive samotnim životom,
pare se po potrebi, brinu za svoje mlade, uče ih kako da love, a onda ih
oslobađaju.“ Skupio je obrve, ružedi lepo čelo. „Osim toga, lepe su. Ako bih
morala da budem životinja, odabrala bih to. Neopisivo su seksi!“ završila sam,
pokušavajudi da unesem malo vedrine. „A ti?“
Izvio je usne. Nadala sam se da nede kopati dublje oko mog odgovora. Sad
nije bio trenutak za otvaranje rana. Sad je bio trenutak za sticanje iskustva,
stvaranje doživotnih uspomena, naročito pošto sam tako brzo odlazila.
„Da moram da biram, izabrao bih polarnu lisicu.“
To mi se činilo kao čudan izbor. Meni je više ličio na gazelu ili nešto tako
egzotično. „Dobro, zašto?“
„Zato što stvaraju doživotne monogamne odnose. Uvek sam zavideo ljudima
koji to mogu. Sad vidim da neverovatna stvorenja kao lisice to rade i, pa… to mi da
je nadu.“
„Jao, Francuščidu. Tako si mek ispod svih tih mišida“, potapšala sam ga po
grudima, podigla se na prste i poljubila ga. Obavio mi je ruke oko leđa i žestoko
me poljubio. Tad sam čula škljocaj.
Bacila sam pogled i primetila da je izvukao foto-aparat i napravio selfi kako se
ljubimo. „Što je to otrcano. Selfi? Ti, umetnik? Zapanjena sam!“
„Kako bih inače ovekovečio ovaj poljubac?“
Kucnula sam ga po slepoočnici. „Upotrebi glavu. Vreme provedeno zajedno,
tu u sedanju.“
„A sad sam ga uhvatio i na filmu.“
Proveli smo ostatak dana razgledajudi životinje. Sad sam shvatila u čemu je
bila privlačnost. Svuda su se šetale porodice. Odjednom sam se zaželela Medi. Je li
ona ikad bila u zoološkom vrtu? Napomenula sam sebi da je odvedem u
bududnosti. Mnogo toga Medi i ja nismo stigle da uradimo dok smo odrastale.

144
Ispravidu to. Čim skinem tatu sa zelenaškog spiska smrti i on se probudi iz kome.
Dođavola, možda de i on želeti da pođe. Sumnjam, ali ko zna.

Kasnije te večeri taksi nas je odvezao do ulaza u Svemirsku iglu. Prva stanica bio
nam je vidikovac. Pogled od trista šezdeset stepeni na ono što su meštani nazivali
Smaragdnim gradom. Parovi i porodice ispunjavali su šetalište. Pronašli smo mali
podijum, sa kog smo lako mogli videti sunce kako zalazi u daljini. Prizor je
oduzimao dah lepotom. Stajala sam pridržavajudi se za ogradu i samo sam zurila u
tu veličanstvenu sliku. Talas škljocanja razbio mi je fokusiranost na taj prekrasan
prizor.
„Šta je bilo?“ nasmešila sam se Aleku. Prišao mi je , pomilovao me po kosi i
poljubio me. Bio je to poljubac za pamdenje. Spor, nežan i tako topao da mi je
bujica žudnje prostrujala kroz nervni sistem. Odmakao se i spustio čelo na moje.
„Previše si dragocena. Prelepa. Previše za jednog muškarca. Muškarac koji
osigura tvoju ljubav… zauvek… bide un homme très chanceux.“
„Šta to znači?“, šapnula sam mu na usne, a onda mu pomilovala nos svojim.
Zavukao je prste u moju razbarušenu kosu i uhvatio me otpozadi za vrat. Oči
su mu imale boju zlatnih poluga, kakve postoje samo u bajkama. „To znači: bide
veoma sredan čovek. Ako bude imao tvoju ljubav za večnost, bide veoma bogat.“
„Alek“, odmahnula sam glavom, zatim mu se naslonila na grudi, najsigurnije
mesto na kom sam tad mogla biti.
„O, ma jolie, kako de mi nedostajati tvoja ljubav u životu.“ Grlio me je čvrsto
kao i ja njega. Možda i više. Iako mi je ostalo još nekoliko dana, ovaj trenutak du
pamtiti čitavog života. Trenutak kad sam shvatila da ima veoma mnogo različitih
oblika ljubavi i u redu je voleti one kojima poklonite deo sebe, čak i ako to ne
zaslužuju. Alek je definitivno zasluživao i uvek demo imati ovaj trenutak.
Zajedno smo stvarali umetnost i voleli smo zajedno, na samo nama svojstven
način. I to de mi biti važno kad se osvrnem na svoj život i odluke koje sam donosila
u prošlosti. Kao i na one koje du donositi u bududnosti. Vreme provedeno s
Alekom bilo je posebno i predviđala sam da de u nastavku mog putovanja svaki
klijent dodati nešto mom životu.
„Dođi, hajde da jedemo i vratimo se kudi, pa da uživam u tebi za desert!“
Promrdao je obrvama i poveo me nazad do lifta.
Večera u restoranu Skaj siti bila je u najmanju ruku upečatljiva. Ja sam jela
piletinu džidori sa divnom dimljenom mocarelom i puding od hleba. Bilo je
veličanstveno! Alek je, s druge strane, uzeo najbolju pečenicu. Uz nju je išao fondi
sa slaninom od kog su mi klecala kolena. Tokom večere smo razmenjivali hranu i

145
na kraju i priče iz naših života pre Ljubavi na platnu. Alek je bio iznenađen što sam
odrasla u pustinji. Nije me pitao za posao pratnje niti zašto sam izabrala to
zanimanje i bila sam mu zahvalna na tome. Više se usmerio na moju glumačku
karijeru i zanimanje za motore. Zauzvrat, saznala sam da se doselio u Ameriku u
ranim dvadesetim, ali je odlazio u Francusku posle svake vede izložbe. Otputovade
u svoju zemlju nekoliko dana nakon što ja pređem kod narednog klijenta.
Bilo je lepo povezati se sa Alekom na nivou izvan fizičke privlačnosti. Videla
sam da demo ostati prijatelji i pošto odem, iako ni blizu ona vrsta prijatelja kakvi
smo bili Ves i ja. Moj surfer je bio sasvim posebna klasa.

Danas je bio taj dan. Izložba Ljubav na platnu Aleka Diboa. Skladište je bilo
potpuno preuređeno za galerijski događaj, barem je tako meni rečeno. Pomalo
sam usplahireno iščekivala kakve de utiske večeras ljudi stedi o njegovoj
umetnosti, uglavnom zato što sam ja bila glavna tema izloženih dela. Kad je sve
završio, imao je sedam izloženih radova. Rekao je da ima jedan više od šest za koje
sam znala, ali želeo je da me iznenadi. Rad na tom poslednjem obuzeo mu je svu
pažnju poslednja dva dana.
Bila nam je potrebna ta razdvojenost, znajudi da du se sutra ukrcati na avion
za Vegas i otidi iz Alekovog života… možda i zauvek. Niko nije znao šta de
bududnost doneti, jedino smo znali da se ne može zaustaviti.
Mili mi je poslala avionske karte za Vegas i kartu u jednom pravcu za Čikago,
gde me očekuje Entoni Fazano. Vreme u Sijetlu mi je isticalo. Za manje od
dvadeset četiri sata bidu u avionu na putu kudi. Džin i Medi de dodi po mene i
odvesti me pravo do tate. Morala sam da vidim svog starog.
Sat je pokazivao šest po podne. Vreme da se spremim za večeras. Prekopala
sam po koferu i izvukla haljinu koju sam donela. Kao devojka iz Vegasa, uvek sam
sa sobom nosila malu crnu haljinu, onu koja se ne gužva i može da se smota, a da
ipak preživi na dnu torbe. Bila sam prilično sigurna da du morati idi bosa, nabaciti
neke japanke ili počiniti modno samoubistvo i obuti motociklističke čizme sa
haljinom. Dok sam razmatrala te vrlo ograničene mogudnosti, pregledajudi svoje
stvari, džinovska bela kutija sa jarkocrvenom mašnom spuštena je na krevet pored
mene.
„Za tebe“, Alekov glas me je zavodljivo prenuo iz zamišljenosti.
Okrenula sam se i zinula. Stajao je tu spreman za to veče. Na sebi je imao
odelo. Prvi put sam ga videla u nečemu tako zvaničnom. Obarao je s nogu,
najblaže rečeno. Voda mi je pošla na usta na prizor njegovog prelepog tela
odevenog u najfiniju svilu. Bio je odeven potpuno u crno. Kompletno. Sako,

146
košulja, sve do uzane satenske kravate. Na mene je definitivno delovalo. Butine su
mi smesta ovlažile i napetost je zašištala u vazduhu kad sam spustila peškir u koji
sam bila uvijena dok sam birala odedu.
„Douce mère de toutes les choses saintes“, izgovorio je prigušenim
francuskim. Nije pomagalo mom libidu. Umesto da me spusti, podigao me je još
više. Ugrizla sam se za usnu i zanjihala se, dok sam ga posmatrala kako mi prilazi.
Usta su mu u trenu bila na mojima i leđa su mi se našla na zidu. Ruke su mu
kliznule do moje zadnjice i podigao me je. Zastenjala sam kad me je debela
izbočina ispod njegovih pantalona pritisnula jače o zid, upravo tamo gde sam ga
želela najviše.
„Ne možemo sada“, upozorila sam ga, ni sama zapravo ne verujudi svojim
rečima. Usisavala sam mu vrat i usne, i zarila mu pete u krsta. Zastenjao je kad mi
je uvukao jezik u usta. Dugo nisam osedala ništa osim dubokog, opojnog kruženja
njegovog jezika, grickanja zuba i pritiska svile o meso.
„Možemo. Hodemo.“ Osedala sam mu dah na vratu dok je govorio. „Nous
allons nous dépêchez.“
„Šta to znači?“ ljubila sam mu tačku koju je voleo iza uva i stegla mu čvrstu
mušku punđu na potiljku, odmičudi mu lice.
Oči su mu bile crne i u njihovim mračnim dubinama nije bilo ničega osim
obedanja da de me zadovoljiti.
„To znači da demo požuriti“, uhvatio se za kaiš, raskopčao pantalone, izvadio
kondom iz džepa i u trenu se našao na ulazu u moje središte.
„Jebote, ne prekidaj sad, Alek. Molim te, daj mi sebe.“ Rekla sam. Voleo je da
govorim takve reči i znala sam to. Zavukao je široki glavid kurca u moju sredinu,
trljajudi ga o vlažnost, pomerajudi ruke preko moje guze, a onda me je nabio.
„Majko božja…“ uzviknula sam, a njegov čelični kolac me je ispunio dublje
nego ikad pre, tako duboko da sam ostala bez daha, a onda sam ga iznova
pronašla kad mi je udahnuo život poljupcem. „Tako dobro, uvek je tako dobro s
tobom.“
Zaječao mi je u vrat, nabio me na zid i držao tamo, nataknutu na kurac, zatim
mi je rukama prešao preko osetljive kože do grudi. Kad je stigao tamo, čvrsto mi je
uvrnuo vrhove. Bradavice su mi se pretvorile u dve vrele tačke želje, i svakim
dodirom, svakim uvrtanjem i povlačenjem slao me je u nirvanu. „Svršidu“, najavila
sam, i on se nasmešio uz istureni vrh, a onda ga je ugrizao.
To je bilo to. Ništa više nije bilo potrebno. Orgazam me je protresao kao kad
strug uništava deblo.

147
 „Nemoj nikad zaboraviti ovaj osedaj, ma jolie. Je t'aime. Volim te“, rekao je
pre nego što mi je prekrio usta. Pičkica mi se stegla oko njegovog kurca pružajudi
mu ono što mu je trebalo dok se zarivao u mene kao luđak. Kad je svršio, odvojio
me je od zida i odneo do kreveta, gde je seo, još uglavljen u meni. Trebalo je
nekoliko minuta da mi se smiri podrhtavanje udova. Sve to vreme, Alek me je grlio
i umirivao me kao i uvek. Često sam pomišljala da to umiruje i njega koliko i mene.
„Zakasnidemo na tvoju izložbu“, zakikotala sam se.
Nasmešio se. „S dobrim razlogom.“ Namignuo je i pokazao na veliku belu
kutiju. „Ovo je za tebe. Da ih nosiš večeras.“
Uzbuđeno sam skočila s njega i prišla krevetu. Pobrinuo se za kondom dok
sam otvarala poklon.
U kutiji sam pronašla koktel haljinu boje šampanjca. Imala je sidušne kristale
koji su se presijavali na svetlu. Izrez je bio širok i opušten i zavodljivo mi je padao
preko grudi. Tanušna traka koja mi je pridržavala haljinu na ramenu doprinosila je
da mi ona pada savršeno prirodno. Porub je bio do samih kolena i haljina mi je
pristajala kao naslikana. Pružio mi je još jednu kutiju dok sam nameštala haljinu.
Cipele su bile Gučijeve. Sjajnozlatne sa visokom tankom petom i platformama
napred. Čisto savršenstvo.
„Nisam nikad upoznao ženu koja ne voli cipele.“
„Sve žene vole jebozovne platforme. Naročito one seksi i đavolski zgodne. To
nam je zapisano u genetskom kodu.“ Slegnula sam ramenima. „Tako smo
rođene.“
Alek je popravio odelo dok sam ja dovršila s pripremama, a onda me je
poveo na zabavu. Ved je bila u punom zamahu kad smo stigli. Čim smo zakoračili
unutra, blesnuli su blicevi i aplauz je ispunio prostoriju. Plavuša u uzanom belom
odelu smesta je odvela Aleka. Njegova predstavnica za medije. Nisam je videla još
od prvih nekoliko dana, ali sad ga je tako ščepala za ruku da bi mu pustila krv da je
pokušao da pobegne. Pogledao me je preko ramena. Obešeni uglovi usana i
namršteno čelo pokazali su mi da nije sredan. Mahnula sam mu i poslala poljubac.
Čovek sa šampanjcem na poslužavniku ponudio mi je pide. Uzela sam čašu
ružičastog penušca i krenula ka prvoj slici. Na njoj sam bila ja. Naravno. Ipak, Alek
joj je dodao mnogo više dubine nego kad sam je prvi put videla. Sad je izgledalo
kao da bih mogla da uhvatim suzu koja mi se slivala niz obraz i razmažem otisak
crvenih usana na slici.
Nema ljubavi za mene, pisalo je ispod. Udaljila sam se oko šest metara i
videla istu sliku, samo na ovoj se nalazila i sito-štampa i slika mene kako

148
dodirujem srce originala. Voli sebe. Dok sam čitala te reči, kao da me je koplje
probolo kroz srce i dotaklo emocije nedovoljno sakrivene ispod površine.
Nesposobna da je duže gledam, otišla sam do četiri grupisane slike gde se
odvijala glavna radnja. Bila je velika gužva dok je svetio obasjavalo tri ogromna
platna koja su visila jedno do drugog. Iznad njih je pisalo Prekinuta ljubav, ali ispod
svake sam primetila i pojedinačne nazive.
Prva, na kojoj se Ejden samozadovoljavao, sa mojom rukom preko njegovog
uda, bila je označena kao Zabranjena ljubav. Zatim slika u sredini gde je Alek
uhvatio veoma oštar trenutak između Ejdena i mene nazvana je Ljubav boli. A
onda poslednja. Oko te slike okupila se još veda gomila. Alek i ja zajedno,
isprepleteni u strasti. Sasvim sigurno najdivnija od sve tri. Dodao je razmazane
kovitlace boje svuda oko para na platnu, naglašavajudi vatrenu strast koju su
razmenjivali. Ispod, naziv je jednostavno glasio: Naša ljubav.
I to je bila naša ljubav. Alekova i moja. Prelepa, strasna, divlja, a ipak ljubav
koju je trebalo gajiti, i brinuti o njoj. Čistota savršeno uhvadena na platnu.
Kretala sam se duž zida i posmatrala ljude kako razgovaraju o umetnosti.
Nijednom nisam čula nijedan uzdah ili videla bilo kakvo mrštenje. To je moralo
značiti da su ljudi prihvatali njegovu viziju.
Ta slika me je uzbudila. Ovlažila sam između nogu i bila spremna da skočim
na Aleka istog trenutka kad ga ponovo vidim. Sebična ljubav, nazvao ju je. Ja kako
se samozadovoljavam pred celim svetom. Nešto je u tome bilo pravično i modno.
Barem me je navelo da se tako osedam.
Alek me je obgrlio rukom dok sam zurila u sliku.
„Sviđa ti se?“
„Više volim to da radim“, rekla sam tiho, a reči su mi više ličile na stenjanje.
„Ah, shvatam. Kasnije demo oživeti tu scenu, hmm?“ Brzo sam klimnula
glavom. „Dođi da ti pokažem poslednju. To mi je najbolja fotografija do danas.“
To je mnogo govorilo. Alek Diboa je bio istinski neverovatan umetnik i
fotograf. Slike su mu se nalazile svuda – od kalendara do potpisanih litografija.
Poveo me je do jedne slike prekrivene džinovskim belim zastorom.
Stajala sam mirno okružena gomilom koja je čekala otkrivanje. „Ovaj portret
de biti prodat za dvostruko vedu od tražene cene. Polovina de idi tebi, ma jolie.“
To me je zapanjilo i nekoliko puta sam odrično odmahnula glavom, ali on se
samo smeškao i svukao zastor. Bila sam to ja. Samo što sam to zaista bila ja. Prava
ja. Samo Mija. Stajala sam na vidikovcu Svemirske igle zagledana u daljinu. Kosa
mi se vijorila kao crna zastava na otvorenom povetarcu. Bila sam spokojna,
sredna, ushidena i oduševljena lepotom ispred sebe. Izgledala sam slobodno tog

149
trenutka. Nisam bila zarobljena stegama posla koji nisam želela, ali sam se
navikavala. Nisam izvlačila oca niti se borila da uspem kao glumica u Los Anđelesu.
Istinska lepota. I prvi put sam videla samu sebe kao lepu. To me je Alek naveo da
vidim na ovoj slici.
Suze su mi se stvorile u očima dok sam zurila u ono što je uhvatio. Telo kao
da mi je bilo okupano vrelinom, u središtu mog vida nalazila se jarka tačka
svetlosti, a ostalo je bilo mračna pedina.
Osmotrila sam naziv ispod slike. Suze su mi kliznule niz obraze, padajudi na
kožu grudi i beton ispod mojih nogu. Uhvatila sam Alekov pogled, i oči su mu bile
staklaste i vlažne, iako nije dozvolio da mu suze poteku.
Naziv ispod najlepše moje slike koju sam u životu videla govorio je sve.
Zbogom, ljubavi.

150
 DESETO POGLAVLJE

Sinod je bilo čarobno. Osedala sam se kao Pepeljuga na kraljevskom balu. Čim je i
poslednja slika otkrivena, posmatrači su počeli da slažu kockice. Novine, i
predstavnici drugih medija su me intervjuisali, slikali Aleka i mene zajedno, i sve u
svemu dizali veliku galamu. Bilo je zabavno. Čaše šampanjca koje sam popila nisu
mi pokvarile raspoloženje. Kad se sve završilo, iznete su ponude za sve slike.
Provešde narednih šest meseci menjajudi galerije. Tada de kupci dobiti svoj
odabrani original Aleka Diboa. Ali Alek je najpre želeo da šira publika dobije priliku
da vidi njegova dela. Razumela sam to. Bila mu je to životna strast i trebalo je
naširoko da je deli.
Kroz prozor se videlo da je nebo još mračno, boje ponodi. Svitanje je moralo
biti veoma blizu. Pre nego što sam se spremila juče, sve sam spakovala i sakrila u
ugao u prizemlju. Let mi je bio rano i želela sam da se izvučem neprimedena. Kao i
sa Vesom, nisam mogla podneti pomisao da se lično pozdravim sa Alekom.
Proučavala sam njegovo isklesano lice i telo. Prelepo i čvrsto usnulo. Popio je
mnogo više šampanjca nego ja, a za njim i neko otmeno francusko pide za koje
nikad pre nisam čula. Zatim me je odveo u krevet, tucao me do besvesti i
onesvestio se još dok je bio u meni.
Bilo je to ludo, zabavno, emocionalno vođenje ljubavi koje je odslikavalo ceo
mesec. Želela sam da odem s tim kao našom poslednjom uspomenom.
I tako sam se izvukla iz kreveta i gurnula njegovu majicu u svoj prtljag. Nije
bilo razloga da je ne zadržim za uspomenu. Osim toga, predivno je mirisala na
Aleka. Zgrabila sam celu torbu i istuširala se u kupatilu. Kad sam ušla u kuhinju,
bilo je nešto malo pre pet ujutru. Taksi de dodi za dvadeset minuta. Imala sam let
za Vegas u sedam.
Izvadila sam svoj poseban papir za pisma i nalivpero. Kucnuo je čas.

Alek, voljeni moj Francuzu,

Oprosti što te ovako napuštam, ali najbolje je da ti poslednja uspomena na
nas bude naše vođenje ljubavi. Zato što je to i bilo to – vođenje ljubavi.
Trebalo je da ti to juče kažem. Ne znam zašto nisam. Istina je, znaš? Volim
te, Alek. Na naš način. Najbolji način. Kao prijatelji, kao ljubavnici, kao
dvoje ljudi kojima je suđeno da se vole za vreme koje su imali na
raspolaganju.

151
 Uvek du se sedati zajedničkih trenutaka. Naučio si me svim vrstama
ljubavi, a način na koji je ti vidiš je poseban. Ostade sa mnom do kraja
života. Kroz tebe i tvoju umetnost uspela sam da uvidim koliko lep može
biti odnos ako su oba partnera potpuno iskrena. Nisi nikad lagao, nikad me
nisi zavlačio, uvek si govorio istinu. I na tome sam ti zahvalna.
Nisam ni sanjala da de me ovo iskustvo, uloga tvoje muze, promeniti. Ali
jeste. Ti si me promenio. Nabolje.
Hvala, Alek, što si mi pokazao da je u redu voleti, dati ljubav slobodno i
prihvatiti pruženu ljubav, pa makar i nakratko.
Je t'aime. Au revoir.
- Mija

Poljubila sam stranicu pored svog imena i ostavila poruku pored aparata za
kafu. Naterala sam se da izađem umesto da potrčim stepenicama i bacim još
jedan, poslednji pogled. Umesto toga, pritisnula sam dugme lifta i sačekala taksi
kod vrata predvorja.

Aerodrom je bio krcat. Čim sam prošla kroz sigurnosne besmislice, pronašla sam
svoj izlaz i jedva stigla na avion. Sela sam i stavila torbu na krilo. Zazujao mi je
telefon u prednjem džepu. Izvadila sam ga i napipala kovertu. Srce mi je zalupalo
duboko u grudima, misledi da je poziv možda od Aleka. Pročitala sam ime na
ekranu.

Od: Džinel Harper

Za: Miju Sonders
Jedva čekam da vidim tu tvoju ružnu njušku. Sad Meds viče na mene što
sam te nazvala ružnom. Oprosti, fufo. ;-)

Nasmejala sam se, isključila zvuk telefona i okrenula kovertu. Na prednjem

delu bilo je ispisano moje ime otmenim iskošenim rukopisom. Samo što nije bilo
ime, ved način na koji me je zvao. „Ma jolie.“ Moja lepotica, na francuskom. Ved
mi to nedostaje. Način na koji je to izgovarao ujutru uz osmeh, s kosom razasutom
po jastuku.
Odmahivanjem glave odagnala sam emocije koje su pretile da se pretoče u
reku suza. Otvorila sam kovertu i izvadila kartu. Bila je to reprodukcija jedne
njegove slike. Grad u Francuskoj koji je naslikao ranije i od čega su napravljene
razglednice. Bilo je smešno, ali i ljupko. Egomanijak.

152
 Otvorila sam kartu i iz nje je ispalo pregršt slika. Fotografije slika zajedno sa
jednom našom koju je sam napravio. Selfi zbog kog sam ga zadirkivala. Držala sam
ga za lice i ljubila ga do besvesti. Pramenovi kose su mu pobegli iz punđe, a moja
se divlje vijorila dok smo se ljubili. Sunce je savršeno sijalo na nas. Prinela sam
sliku grudima i pustila suze da poteku. Nedostajade mi moj Francuščid. Neviđeno
mnogo.
Poslednja fotografija je bila kopija moje slike, one koju je prikladno nazvao
Zbogom, ljubavi. Savršen kraj predivnog meseca. Nije ništa napisao na karti. Slike
su rekle sve što je trebalo da se kaže.
Kao i s Vesom, nedu nikad zaboraviti vreme provedeno s Alekom. Čuvadu te
uspomene kao deo života kad sam istinski živela i volela.
Pregledala sam imejlove o novom klijentu koje mi je poslala tetka Mili.
Kliknula sam na ikonicu za slike. Sveti bože. Još jedan zgodan frajer. Ovaj je
definitivno bio Italijan. Onako, pravi italijanski pastuv. Gde pronalazi te tipove?
Entoni Toni Fazano je imao trideset jednu, bio je bivši bokser i tu sliku sam
gledala. Telo kao da mu je bilo isklesano od tamnog mermera. Ten mu je bio
maslinast, kosa crna kao moja, ali oči čeličnoplave. Nije bio visok kako sam obično
volela kod muškaraca, tek oko sto osamdeset centimetara, ali ono što mu je
nedostajalo u visini nadoknađivala je sirova muška lepota.
Sudedi po slici na kojoj je stajao i držao nekakav bokserski pojas, nije imao ni
grama sala na sebi. Kako je to mogude? Posedovao je ogroman lanac italijanskih
restorana. Ta hrana nije poznata po niskokaloričnosti. Možda je slika stara? Kao
što je Mili rekla, nije zapravo bilo važno zašto sam mu bila potrebna. Jednostavno
jesam. I pretvaraču se da sam mu verenica. Sam bog zna zašto. Takvom muškarcu
žene bi se bacale pred noge, i obožavale bi ga kad bi imale priliku da se udaju za
tog bogatog zgodnog frajera. Možda je bilo u pitanju isto ono kao i kod Vesa, ili
ima previše sponzoruša, a premalo devojaka iz komšiluka.
O, dobro. Nekoliko dana u Vegasu i kredem da upoznam Entonija Fazana iz
Čikaga, u državi Ilinois.
Vidimo se, Vetroviti grade.

153