Odri Karlan

CALENDAR

GIRL
mart/april
 POSVETE

Mart
Heder Vajt
Mija je u Čikagu zbog tebe.
I ti si napustila poznato i krenula na putovanje.
Knjiga ovog mesecu pokazuje kako preuzimanje
rizika može biti neverovatno.
To ponekad može da nam promeni život, potpuno ga preokrene.
I uglavnom se isplati.
Predivna si i presretna sam sto si prisutna u mom životu.
BESOS1, lepa moja.

April
Anita Skot Šofner
Mijino putovanje u Boston je za tebe, draga moja.
Kao i Mija, i ti si nedavno počela iz početka.
Ponosna sam na tebe… što si izabrala sebe.
Mislim da svako na ovom svetu treba da izabere ponekad sebe.
Ne samo da si neverovatna lektorka ved si i divna prijateljica, puna podrške.
Ne mogu dovoljno da ti se zahvalim,
Pozdrav, prijateljice.

1
Španski: Poljupci. (Prim, prev.)
Mart
DEVOJKA NA MESEC DANA
 PRVO POGLAVLJE

Istog trenutka kad sam kročila na tlo aerodroma u Vegasu, našla sam se spljoštena
između dva tela, jednog dugačkog i mršavog, a drugog sitnog i živahnog. U
nozdrve mi se uvukao miris mentol žvaka i trešanja dok su me dva tela cimala
tamo-amo istovremeno vrištedi. Zvuk me je podsedao na skičanje hijena u kavezu
zoološkog vrta koji smo Alek i ja posetili u Sijetlu.
„Bože, nedostajala mi je tvoja faca“, rekla je Džin pre nego što mi je spustila
vlažan poljubac pravo na usne. A, to je mentol žvaka. A onda ju je odgurnula moja
mlađa sestra Medi i privukla me dugačkim rukama. Trešnje. Otkako je bila
devojčica, uvek je mirisala na trešnje. Nisam želela da znam zašto. Kao i sve
ostalo, prihvatila sam to tako kako jeste. Samo je to bilo važno. Medi me je držala
čvrsto, mnogo viša, i naspram nje su mojih sto sedamdeset tri centimetra bili
ništa. Iako sam bila starija sestra, ona je držala rekord po visini u našoj maloj
porodici sa metar osamdeset. U devetnaestoj, bila je prava lepotica, ali nije bila
popunjena kao ja u njenim godinama. Izgleda da je imala nepobedivi metabolizam
koji ju održavao vitkom. Srečnica.
Medine oči se ispuniše suzama. Obuhvatila sam joj obraze. „Najlepša devojka
na svetu“, rekla sam gledajuči kako joj suze padaju. „Ali samo kad se smešiš…“
„Uvek to kažeš.“ Usne su joj se izvile i ozario me je osmeh koji sam obožavala
najviše na svetu.
„Zato što je istina. I jesi. Je li tako, Džin?“
Džin je coktala žvakadom gumom i provukla ruku ispod moje. „Da. A sad,
žarimo.“
Zakolutala sam očima. „Kaže se palimo, Džin.“
Zaustavila se nasred sale za dolaske. „Kako god, kurvo, znaš šta sam mislila.
Kad si se to pretvorila u gospodina Vebstera?“2
Glasno sam se nasmejala i prijalo mi je. Divno sam se osedala. Napetost mi je
iscurila kroz pore, i kad bi se mogla fizički videti, pala bi na pod i stvorila baricu.
Bože, kako je bilo dobro doči kudi.
Devojke su me povele do Džininih kola. „Gde je tatin auto, Meds?“ Ubacila
sam torbu u prtljažnik i sela na suvozačevo mesto.

2
Noa Vebster – američki leksikograf, pisac, urednik, tvorac rečnika engleskog jezika. (Prim, prev.)

5
 Medi je sela na zadnje sedište Džineline honde i uvrtala uvojak kose. „Uh…“
Gledala je kroz prozor, a pogled joj je leteo s mesta na mesto kao da pokušava da
smisli šta da kaže.
Ramena su mi klonula. „Šta nije u redu s tatinim kolima?“
„Ništa stvarno.“ Ispustila je dug uzdah, nastavila da uvrde plavu kosu i
naslonila se leđima na sedište. Šta god da je bilo, nije želela da mi kaže.
„Reci joj, Meds“, navalila je Džin.
Medi je dunula i ponovo se uspravila. Zatvorila je oči i otvorila ih. Odlučnost
je pokuljala u raznim bojama iz tih zelenih dubina. „Tipovi koji su sredili tatu
sredili su i njegov auto.“
Vatra mi se raspalila u stomaku. „Zašto, dođavola, nisi ništa rekla?“ Gnev mi
je proleteo kroz kičmu i spustio mi se u šake koje sam čvrsto stegla u pesnice. Da
mi je tad neko prišao, spržila bih ga.
„Ja samo…“
„Samo šta? Kako ideš u školu?“
„Autobusom, uglavnom, i ponekad Džinel.“ Pogled joj je odlutao do moje
najbolje drugarice. Džin se kratko osmehnula. „A takođe i Met, tip o kom sam ti
pričala. Odvezao me je nekoliko puta. Kaže da de mi pomodi koliko može.“ Glas joj
se stegao.
„Kladim se da hode. Meds, to nije sigurno. Nisi blizu škole i mrtva si umorna
nakon svih tih časova. A šta kad ostaneš do kasno u biblioteci?“ Duboko sam
udahnula i ljutito izdahnula, okrenuvši se na sedištu. Moja sestra je u opasnosti.
Ne može da koristi tatin auto zato što su ga uništili Blejn i njegove jebene siledžije.
Šta još? Šta bi još uopšte moglo da se dogodi?
Medi mi je srdačno spustila ruku na rame. „Sve je u redu, Mija. Dobro sam.
Snalazimo se s onim što imamo, je li tako?“
„Ne, jebiga. Kupidemo ti sutra kola. Ne mogu da verujem da sve ovo vreme
nisi imala auto.“ Prstom sam bocnula Džin u ruku. „A ti. Trebalo je da mi kažeš šta
se dešava.“ Uz duboki uzdah, sklonila sam kosu s lica.
„Ne možeš to da priuštiš, Mija…“
„Da se nisi usudila da mi kažeš šta mogu, a šta ne mogu da priuštim. Moja si
odgovornost poslednjih petnaest godina. Samo zato što ti je devetnaest ne znači
da du nekim čudom prestati da brinem o tebi.“ Zaškrgutala sam zubima
pokušavajudi da se obuzdam. „Gospode. Ježim se od same pomisli na to kako
hodaš sama od autobuske stanice do kude u našem kraju, Meds! Nemoj to
ponovo da radiš. Molim te, zbog mene.“ Ublažila sam ton. „Sutra du ti nabaviti
automobil. Zaradila sam nešto viška novca na poslednja dva klijenta.“

6
 „Stvarno?“ Džin me je pogledala iskosa, znajudi kako sam dobila taj dodatni
novac. „A kako si to zaradila? Na leđima?“ Pakosno se nasmejala.
Ovog puta sam je udarila po ruci… jako.
„Jao! Kučko! To uopšte nije pošteno.“
„Mene nazivaš kurvom, kurvo? Apsolutno si zaslužila.“ Skupila sam oči i
prodorno je pogledala. Iako je vozila, znala sam da oseda žestinu mog pogleda.
„Dobro. Zaslužila sam, ali nateradu te da gledaš tu ružnu modricu svaki put
kad mi se pruži prilika.“
„Kako god. Možeš li sutra odvesti Meds i mene da joj kupimo auto?“
Klimnula je glavom. „Uzela sam slobodne dane dok si ovde.“
„O, lepo od tebe.“
„Umem i ja da budem dobra.“ Nabrala je čelo. „Nisam ni rekla da ne umeš.“
„Ali si nagovestila da obično nisam. Moram da te obavestim da sam bila s tim
tipom sinod, a on je neprestano pričao o tome kako mi je lepa vag…“, nagnula sam
se i začepila joj rukom usta.
„Zar ne misliš da bi to trebalo da mi ispričaš neki drugi put, kurvo?“, pokazala
sam očima na Medi na zadnjem sedištu.
„Ma nema veze“, ubacila se Medi. „Kao da ne znam o čemu priča. Misliš da
sam nevinašce.“
Pustila sam Džin i munjevito se okrenula. „Misliš, nisi nevina?“ Mogla sam se
kladiti u pedeset dolara da mi je inače preplanula koža pobelela kao sneg tog
trenutka.
Medi je skrstila ruke na grudima i zakolutala očima. „Još sam devica. Znaš da
bih ti rekla. Bože. Ali znam šta znači obraditi ženu. Nisam glupa.“
„Da li se tebi to dogodilo?“ Zadržala sam dah, ni sama sigurna želim li da
znam istinu.
Odmahnula je glavom i ugrizla se za usnu, a onda pogledala kroz prozor. „Ne,
ali ponekad me stvarno ljuti što se ponašaš prema meni kao da sam dete. Odrasla
sam, seko. Moraš to da prihvatiš. I ako poželim da dozvolim nekom tipu da se
spusti i ljubi mi macu, apsolutno hodu.“
„Ljubi ti macu?“ ponovila je Džin. „Misliš pi…“ Uštinula sam je za nogu pre
nego što izgovori nešto što bi samo još više naljutilo Medi.
„Nijednu jebenu reč.“ Tiho sam zarežala za njeno dobro. Razrogačila je oči i
odgurnula mi ruku.
„Meds, znaš da sam ovde, je li tako? U slučaju da poželiš da pričaš o nečemu
takvom.“ Prebacila sam ruku preko naslona i ona ju je prihvatila. „Čak i ako nisam
u Vegasu, uvek me možeš pozvati. I danju i nodu. Važi?“

7
 Nagnula se napred i spustila mi čelo na ruku. „Nedostajala si mi“, prošaputala
je.
Stegla sam joj prste. „Ti si meni više.“
To mi je donelo njen prirodni savršen osmeh. Čoveče, bog me je pogledao
kad mi je dao Medi za sestru. Ne bih ni sama bolje izabrala. „Onda, u bolnicu?“,
pitala je Džin, kvaredi trenutak. „Da. Treba da vidim tatu.“

Bolnica se nalazila visoko na brdu i gledala je na dugačku pustinju. Bilo je čudno.

Kao da je sagrađena da drži bolesnike i one koji se oporavljaju daleko od Vegasa,
tako da ne umanje sjaj i bleštavilo grada.
Nesvesno sam usporila dok smo išli hodnicima. Zidovi su bili bledožuti.
Pustinjski mozaici visili su mestimično dok smo koračale ka kraju hodnika.
Medi se zaustavila ispred otvorenih vrata. „Unutra je. Hodeš li da uđeš
sama?“
„Ako nemaš ništa protiv?“ Samo se blago osmehnula. Sestra mi je bila vrlo
zrela. Oduvek je imala dar da čita tuđe emocije. Ja to nisam umela, sasvim
sigurno. Da sam možda imala više njenih osobina i te blage oči, i ja bih se možda
držala dalje od muškaraca koji nisu valjali. Verovatno je zato još devica. Umela je
da spazi đubre na kilometar.
„Hajde, Džin, idemo u kafe da vidimo je li gospođa Hatavej napravila svoje
čuvene kolače.“
Džineline oči zasijaše kao da su joj upravo pokazali svetlucavi dijamant.
„Odosmo.“ Uhvatila je Medi podruku i krenule su u potragu za poslasticama.
Duboko sam udahnula i stegla drhtave šake u pesnice.
Mogu ja to. To je tata. Tatica.
Odmerenim koracima ušla sam u sobu, zaobišla zavesu navučenu radi
privatnosti, i pronašla tatu. Izgledao je kao da spava, iako sam znala da nije tako.
Suze su mi zamaglile vid kako sam se približavala i privukla sam stolicu pored
kreveta.
Ruka mu je ležala pored. Uzela sam je u svoje, nagnula se napred i poljubila
je. „Tatice…“ rekla sam, iako sam jedva čula sopstveni glas. Pročistivši grlo,
probala sam iznova. „Tata, ja sam, Mija. Ovde sam“, prošaputala sam. Privukla
sam mu ruku na grudi, prišla što sam bliže mogla. Izgledao je milion puta bolje
nego kad sam ga pronašla nakon što su ga premlatili Blejn i njegov čopor pre dva
meseca. Nestale su mu modrice s lica. Par kao olovka tankih ružičastih linija
presecalo mu je slepoočnice i strane lica. Možda de mu zauvek ostati; možda de
izbledeti. Samo de vreme pokazati.

8
 Ostalo je izgledalo dobro. Mnogo je smršao. Toliko da nije izgledao kao moj
krupni umiljati tatica, ved beživotna ljuštura u kojoj je nekad boravio veliki čovek.
Barem je to bio pre nego što je mama otišla. Progutala sam jecaje, ali suze su ipak
krenule.
„Zašto si morao tako da se upetljavaš s Blejnom? Zašto?“ Protrljala sam
bradu o njegovu ruku zatim mu naslonila lice na grudi i pustila sve da izađe.
Ljutnja na njega što je povređen, što je toliko pozajmljivao, što se kockao, što je
pio, i ostavio mene da sve to raščistim. Opet. Kao i uvek.
„Tata, ovog puta si zaista preterao. Sve što radim za tebe…“ Prekinula sam,
ne želedi da priznam da radim kao pratnja. Bez obzira na to jesam li spavala s
klijentima ili ne, ipak je zvučalo loše. Sama reč pratnja imala je ozbiljno negativno
značenje.
„Radim sve što mogu. Štitim Medi. Vodim računa da pohađa koledž. Zaista joj
dobro ide. Čak je upoznala i momka… možda deš morati da se probudiš da ga
malo protreseš.“ Zurila sam mu u lice, nadajudi se, moledi se da de otvoriti oči.
Ništa se nije dogodilo.
Zgrabila sam maramicu s nodnog stočida, zatim izduvala i obrisala nos.
„Upoznala sam neke zaista divne ljude u poslednja dva meseca. Prvo sam mislila
da de mi rad za tetku Mili biti nodna mora, ali znaš šta, zapravo je baš lepo. Prvi
klijent mi je bio Veston Čening Tredi. Da, tredi. Sve vreme sam ga zezala zbog
toga.“ Nasmejala sam se i prisetila se Vesa i kako smo se upoznali. Kako sam istog
trenutka, još onog prvog dana kad sam ga ugledala da se penje onim stepenicama
na plaži, znala da de me osvojiti svojom privlačnošdu.
„Ves me je učio kako da surfujem. Takođe me je naučio da nisu svi muškarci
stvoreni jednaki.“ Zakikotala sam se i naslonila, dižudi noge na ivicu tatinog
kreveta dok sam mu pričala o dvojici mojih omiljenih frajera. Kako Ves snima
filmove i potiče iz fine porodice. Obedala sam mu da du ga, ako se probudi,
odvesti da vidi neki Vesov film i kupiti mu veliku kutiju kokica.
„A onda sam upoznala i Aleka. Francuz, tatice. Pravi, kunem se bogom,
Francuz. Zvao me ma jolie. To znači lepotica na francuskom. Moram priznati da mi
se to baš sviđalo.“ Sklonila sam uvojak kose s lica i zabacila glavu da pogledam u
tavanicu. Na pločicama iznad tatinog kreveta bili su odštampani prizori s plaže. To
mi se dopalo. Lakše mi je bilo da mislim kako de, kad se probudi, prvo videti plažu,
a ne prazan beli zid.
„Dakle, Alek me je naslikao, tata. Neke slike ti se ne bi baš dopale jer nisam
imala ništa na sebi, ali nije me iskoristio. Zaista nije. Zabavljali smo se i voleo me
je. Samo je to bila drugačija ljubav od svih koje sam doživela ranije ili pravih i

9
snažnih osedaja koje još gajim prema Vesu. Uporedila bih to sa mojom ljubavlju
prema Džinel, samo muška verzija s malo više fizičkog kontakta.“ Mnogo više, ako
du biti iskrena. Nasmešila sam se i pogledala u tatu. Ne, oči su i dalje bile
sklopljene.
„Alek me je naučio da je u redu voleti i druge ljude, osim samo tebe, Meds i
Džin. Da mogu voleti druge, a ne moram s njima ostati zauvek. Bilo je lepo. Vreme
provedeno s njim mi je pomoglo da shvatim ponešto o sebi. Tužno je kad
pomislim da ih nedu ponovo videti. Mada, možda ne i Vesa. Još sam zbunjena u
vezi s njim, tatice.“ Pogledala sam ga u lice, tako spokojno i smireno, i znala sam
da je došao trenutak da priznam šta me je mučilo više od mesec dana. Da
pretočim misli koje su mi se provlačile kroz podsvest u reči.
Bacila sam pogled na vrata i nisam nikog videla. Pošto je sve bilo čisto i niko
nije prisluškivao, izlanula sam. „Tata“, glas mi je zadrhtao. Oblizala sam usne i
uzdahnula. „Mogla bih da se zaljubim u Vesa, tata. Stvarno zaljubim. I znaš šta?“
pitala sam, iako sam znala da mi ne može odgovoriti. „To me nasmrt plaši. Prošli
slučajevi su mi bili smede. Pravi gadovi. Srce hode da se prepusti, ali mozak me
podseda na sve idiote otpre. Osim toga, imam još deset meseci da odradim pre
nego što isplatim dug Blejnu.“ Nezadovoljno sam dunula. „I naravno, Ves je
ponudio da ga plati. Zamolio me je da ostanem. A nisam. Ostavila sam ga u
Malibuu.“
Sklopila sam oči i oslonila se leđima na naslon stolice pre nego što sam
spustila ruku na srce. Bolelo me je. Bolelo zbog izgubljenog obedanja da du imati
nešto više s Vesom, obedanja koje nisam mogla prihvatiti. Ali želela sam. Više
nego što sam išta želela. Nisam bila tip devojke s velikim zamislima, gde sam
verovala da se život sastoji iz love, automobila i večne mladosti. Ne, odrasla sam
siromašna, radila vredno, brinula o sestri i pomagala tati da preživi. Život koji je
Ves imao nije bio ni blizu životu koji sam vodila, što je definitivno bilo deo
privlačnosti. Ali trenutak za nas dvoje nije bio pravi. Zato mi je i bilo tako lako da
padnem u Alekov zagrljaj. Dok ne bude suđeno, ima još mnogo da se živi i doživi.
„Volela bih da se probudiš.“ Uhvatila sam ga za ruku i ponovo je poljubila.
„Tata, probudi se brzo. Trebaš nam. Potreban si Medi. Meni si potreban.“
Moja sestra i Džinel su se vratile nekoliko trenutaka kasnije. Slušala sam kako
Medi priča tati o školi, namerno mu ne spominjudi onog tipa, zbog čega sam
nameravala da je bockam kasnije. Zatim je Džin ispričala nekoliko viceva koje je
nedavno čula. Sve vreme, tri para očiju je posmatralo, čekalo neki znak da mi je
tata još tu. Da nas nije ved napustio.

10
 Pre nego što sam otišla, lekari su mi izneli prognoze. Fizički je bio u dobrom
stanju, povrede su mu se gotovo savršeno izlečile. Fizioterapeut je dolazio svaki
dan da mu vežba noge i ruke. Naučide Medi kako to da radi da bi ga još više
podstakli. Mrzela sam što mora to da uči. Ubijalo me je što nisam tu da podržim
porodicu.
Kad smo krenule, osedala sam ogorčenost i rešenost. Kuda. Morala sam otidi
kudi. Pojesti domadi skuvan obrok, popiti par piva s najboljom drugaricom i snom
izbrisati poslednja dva meseca. Sutra du se sastati s Blejnom.

11
 DRUGO POGLAVLJE

Džinel i ja smo koračale kroz kazino čvrsto rešene da obavimo zadatak. Stignemo
do Blejnove kancelarije, predamo mu ček za moju drugu ratu i izgubimo se odatle.
Slededeg dana sam imala sijaset kozmetičkih tretmana, a onda, rano narednog
jutra trebalo je da se ukrcam u avion za Čikago i upoznam se s novim klijentom.
„Zašto misliš da ima kancelariju u hotelu?“, pitala je Džin dok smo zaobilazile
oskudno odevene žene koje su posluživale pide.
Nije bilo još ni deset ujutru, a cuganje je ved teklo. Postoji razlog zašto igrači
ne vide ništa van hotela na spratovima za kockanje. Tako imaju utisak da je još
rano. Pune ih veštačkim zvucima, muzikom, celodnevnom hranom i pidem koje ne
moraju da plate dok god se kockaju. Kad se to sve sabere, ljudi postaju kockari,
pijani zombiji koji umiru za dobitkom. Ali to se nikad ne desi. Dobija uvek kuda. To
je najpoznatija činjenica, verovatno u čitavom svetu. Ipak, ljudi su dovoljno glupi
da uporno iskušavaju sredu i spiskaju novac namenjen za detetov fakultet ili kiriju.
Okoreli kockari, kao u tatinom slučaju, pozajmljuju novac. Mnogo. Više nego
što bi ikad mogli da otplate do kraja života. Sve za dobitak, za gospođu sredu. Iz
mog iskustva, gospoda sreda je bila hladna okrutna kučka koja je pušila, imala
lažne sise, i polnu bolest.
„Blejn mi je jednom rekao kako ne mora da sakriva čime se bavi. Rekao je da
je investitor i smatrao je da zbog kancelarije i osoblja liči manje na kriminalca, a
više na poslovnog čoveka kakvim se predstavlja.“
Džin je dunula i naduvala balon od žvake. „Vrlo pametno, zapravo.“
„Da, pa nisam ni rekla da je glup. Samo bezdušno đubre sa crnom dušom.“
Stigle smo do liftova, a zatim do njegovog sprata. Kad smo stigle do vrata,
stala sam, popravila kosu i majicu da mi se slučajno ne vidi ni centimetar gole
kože. Na sebi sam imala kožnu jaknu i crne motociklističke čizme s ubistvenim
mamuzama na petama. Šlag na torti bio je jarkocrveni ruž za usne. Obedavao je da
de mi usne ostati upadljivo vatrenocrvene. Bila sam žestoko spremna da se
pozabavim kretenom s malenim kurcem. Zapravo je imao kurac prosečne veličine,
ali osedala sam se bolje dok sam mu u sebi umanjivala muškost.
Okrenula sam se ka Džin i zaustavila se s rukom na kvači. „U redu, ti ne ideš
dalje.“
Oči su joj ljutito sevnule. Stavila je ruku na sitan kuk i zauzela stav u stilu o,
ne, nedeš. „Ako malo razmisliš…“ Poklopila sam joj usta rukom kao nindža i
primakla se. Stvarno blizu. Tako blizu da sam osetila miris mentol žvake.

12
 „Džin, Blejn je ved povredio jednog člana moje porodice. Jako. Stvarno jako.
Pretio je da de povrediti Medi i mene. Ne mogu podneti da više preti nekome
koga volim. Hodu da odeš i sačekaš me kod bara u prizemlju.“ Zavukla sam ruku u
džep i izvadila dvadeset dolara. „Molim te“, preklinjala sam je dok sam joj gurala
dvadeseticu u šaku.
Pustila sam je i oči su joj zasuzile. „Ali šta ako te povredi?“
„Nede. Previše mu novca donosim. Veruj mi.“ Pogledala sam je pravo u oči da
joj pokažem koliko je volim i želim da je zaštitim.
Uzdahnula je dugo i polako. „U redu. Ako ne sideš za trideset minuta, zovem
policiju.“
„Dobro. Pošteno. Sad idi, pre nego što te neko vidi.“ Okrenula sam je i nežno
je gurnula prema liftu.
Sačekala sam da uđe. „Volim te do srži“, rekla je.
„Volim i ja tebe do srži. Vidimo se uskoro, kurvo.“
Oči su joj se raširile, ali pre nego što je stigla da mi uzvrati, vrata lifta su se
zatvorila. Zakikotala sam se i namestila odvažan izraz. Došlo je vreme da se
pozabavim čudovištem.

Blejnova kancelarija je bila crna, crvena i bela. Podsetila me je na trkačku kariranu

zastavu. Nije bila mnogo nadahnuto uređena, ali lepo je prikazivala njegovu želju
za osvajanjem. Bujna plavuša s velikim silikonskim sisama, malom guzom i još
manjim koeficijentom inteligencije, s anoreksičnim strukom odvela me je do
kancelarije.
„Gospodine Pintero, Mija Sonders je došla da vas vidi.“ Pustila me je da
prođem pored nje. Blejn je ustao. Nadneo se iznad mene sa svih svojih metar
devedeset. Bio je širok, sa dodatnih čvrstih dvadesetak kilograma čistih mišida
otkako sam ga videla poslednji put.
„Mija. Lepa, lepa Mija“, pružio je ruku i privukao me bliže.
Podigla sam ruku dlanom prema njemu i ispružila je. „Ne, došla sam zbog
posla, ne zadovoljstva.“
„Zašto ne bismo pomešali pomalo i jedno i drugo?“ Glas mu je bio pohotan,
oči kao u zmije, zelene i žute. Zenice su mu bile crne i prodorne, kao da može da
me opčini jednim pogledom. Skrenula sam pogled i sela na stolicu pored njegovog
stola. Izvadila sam kovertu iz džepa na jakni, a zatim tresnula njome po staklenoj
površini stola.
„Ovo je ono što si želeo.“

13
 „Kako bi ti uopšte mogla znati šta ja želim, lepa Mija? Prošlo je previše
vremena otkako smo se videli. Dovoljno dugo da vreme izleči neke rane, slažeš li
se?“ Umesto da sedne preko puta mene, izabrao je stolicu pored.
„Šta želiš onda, Blejne?“
„Vreme“, rekao je jednostavno.
„U redu vrcavi, zanima me. Vreme za šta?“
„Vidim da ti mozak i dalje brzo radi.“
„Blejne, pređi na stvar?“
„Želim da večeras večeraš sa mnom.“
Tog čoveka je stvarno trebalo ubiti. „Jesi li poludeo?“
„Poslednji put kad sam proveravao, nisam“, ogovorio je jednolično.
Odjednom je postalo pretopio u maloj prostoriji koja je gledala na ostatak
vegaškog Stripa. Koža kao da mi je gorela, posuta kiselinom, ili je to možda bes
ključao u meni, tako uzavreo da se prelivao.
„Tako si mi pretukao oca da je još u komi.“
„To je samo posao. Znaš to. Nije mi ostavio izbora.“ Pružio je ruku i uhvatio
moju. Istog trena kad sam mu osetila kožu na svojoj, trgla sam se.
„Nemoj da me jebeno dodiruješ. Izgubio si to pravo pre mnogo godina kad si
me sjebao. Sad si mi upropastio tatu. Znaš da se još nije probudio iz kome?“
Govorila sam tako glasno da su ljudi u susednoj kancelariji verovatno mogli da me
čuju. „Nisu sigurni hode li oštedenje mozga koje je pretrpeo uticati na njegovu
sposobnost da govori ili pokrede udove!“
Blejn me je zarobio zmijskim pogledom. „To je bila neželjena posledica
njegove kazne. Pobrinuo sam se za tipa koji ti je povredio oca. On više nije
smetnja. Preterano nasilje je osvedeno, uveravam te.“
„Uveravaš me. Čuješ li ti sebe? Slušaš li uopšte šta govoriš? Govoriš o
ljudskom životu kao da je to nešto što može lako da se da ili oduzme.“
„Život je prolazan.“
„Da, kad imaš siledžije koje ga isteruju iz ljudi. Ne mogu da verujem u ovo.“
Ustala sam i pokazala na kovertu. „Evo ti novac. Rata broj dva. Za mesec dana,
posladu ti poštom tredu.“
„Možeš je doneti lično“, stegao je zube i stisnuo rukohvate na stolici tako da
su mu prsti pobeleli. „I donedeš je lično.“ Ton nije dozvoljavao raspravu, ali ja mu
nisam bila sluškinja.
„To nije bio deo dogovora.“
„Dogovori se mogu menjati.“
„Ne ovaj.“

14
 „Šta ako unajmim tvoje usluge na mesec dana?“ zapretio je.
Tad sam se okrenula i unela mu se u lice. Videla sam kako mu moj dah podiže
pramenove pepeljastosmeđe kose. „Veoma bih pazila da ne pustim sebe ni blizu
tebe kad si ranjiv.“
„A, ali ja volim rizik.“ Podsmehnuo se.
„Nemoj da se kladiš na mene, druže. To bi ti bila poslednja opklada koju bi
napravio. Ne bih bila odgovorna za ono što ti se desi u snu. Ved mogu da čujem
moju izjavu policiji.“ Ustala sam, zavrtela pramen kose i napudila se. „Bio je
nesredan slučaj policajče, kunem se. Imali smo seks, a on je voleo grubo. Nisam
mislila da de se udaviti. Jednog trenutka je svršavao, a drugog…“ Coknula sam
jezikom, a onda ga pogledala preko nosa. Primetno je progutao pljuvačku, ali nije
pokazao nikakav drugi spoljni znak da sam pretnjom pogodila metu. Međutim,
dovoljno dobro sam ga poznavala da znam kako nije siguran blefiram li. Nije ni
bilo važno. Samo činjenica da razmišlja o tome učinila me je pobednicom.
„A sad idem. Hvala ti na ličnom susretu. Uvek je dobro videti stare prijatelje.
Naročito kad ne stare lepo. Trebalo bi da potražiš neku kremu za oči i za
hidrataciju lica. Ta pustinjska vrudina je smrt za kožu. Pa-pa.“ Zavodljivo sam
mahnula i izašla.

Dok nisam stigla do bara, Džinel je ved imala spremne dve čašice pida.
„O, hvala bogu.“ Spustila se na stolicu. Uzela sam čašu tekile i istresla je.
Zatim sam dohvatila drugu i ponovila to. „Hej! Trebalo je da nazdravimo!“
„Još dve“, pokazala sam na čaše, ali gledala sam u barmena. Klimnuo je
glavom, dohvatio tekilu i sipao još dve ture.
Nakon četiri doze u glavu, konačno sam prestala da se tresem.
„Jesi li dobro?“, pitala je Džin, naginjudi se bliže.
„Da, samo, nema ljudskog bida na zemlji koje me može tako razljutiti.
Otpila je gutljaj soka i spustila čašu. „Je li ti pretio?“
„Jeste, pretio je da de mi biti slededi klijent, ako možeš da poveruješ.“
Oči joj se raširiše kao stari sunčani satovi. „Šta? To je ludo.“
Uprla sam prstom u nju. „Tako je! To sam i ja rekla.“
„Pa kako si se izvukla? Nede ti zaista biti slededi klijent?“ Uzvrpoljila se na
stolici i ovaj razgovor joj je očigledno bio isto tako neprijatan kao i meni pre
petnaest minuta.
„Dođavola, ne! U osnovi, rekla sam mu da du ga, ako bude tako, ubiti na
spavanju.“

15
 Zinula je i iskolačila oči. Zatim je zabacila glavu i prasnula u smeh. „Samo ti…“
Zakikotala se i nastavila da se smeje dok nije počela da štuca. „Samo bi ti zapretila
zelenašu – koji navodno ubija ljude kao deo posla. Bolje čuvaj leda.“
Na trenutak sam razmislila o onome što je rekla. Blejn me je mogao napasti,
ali to bi bilo kao ubijanje guske koja nosi zlatna jaja. Dok god sam mu dugovala
novac, ili je on verovao da mu dugujem novac, daleko više sam mu vredela živa
nego mrtva. Taj način razmišljanja mi je zasad odgovarao. Tako du barem
prebroditi godinu. Dovoljno dugo da ga isplatim i smislim slededi potez.
„Dakle, kakve kozmetičke tretmane imaš zakazane za sutra. Deo mog
ugovora…“ Napravila sam znake navodnika u vazduhu da naglasim koliko mi to
smeta „jeste da sve vreme budem savršeno privlačna.“
„Pa, s budžetom koji daješ, Meds, ti i ja i idemo u spa-centar. Imam kupon,
kupiš dva – dobiješ jedan besplatno. Očistidemo lice, izdepilirati se, uraditi
manikir, pedikir, sve! O, i ošišadeš se. To du morati dodatno da platim, ali rekla si
da moraš, tako da nema veze.“
„I to je sve u okviru budžeta?“
„Imam ljude, koji imaju ljude koji mi daju debele popuste. Znači, da, u okviru
budžeta je.“ Džin je prekopala po torbici i izvadila pakovanje žvakadih guma.
Otvorila ga je i gurnula jednu u usta, kratko žvakala i zastenjala.
Zuredi u nju, pokušala sam da odredim šta je bilo drugačije. Nešto joj se
dešavalo. „Šta je to s tobom i žvakom?“
Oči su joj zasijale i mali osmeh joj se razlio licem. „Pokušavam da
prestanem.“
„Sa čim?“
Osmeh je iščezao i lice se oklembesilo. Izvila je usne hvatajudi ih između
palca i kažiprsta. „Pušenjem“, tiho je rekla.
O, čoveče, a ja nisam primetila. Sranje. Najbolje drugarice primeduju kad
njihove drugarice odjednom više nemaju kancerogeni štap u ustima. „Sranje, Džin,
to je divno! Kako ide? Zašto mi nisi rekla?“
Uzdahnula je. „Pa, htela sam, ali toliko si pričala o Vesu, Aleku i poslu i
nijednom me nisi pitala kako je bilo meni u Vegasu, osim jesam li pazila Medi i
taticu.“
Zažmurila sam i udahnula, a onda sam otvorila oči i pogledala u svoju
najbolju drugaricu na čitavom belom svetu. „Oprosti što nisam bila baš dobra
prijateljica, važi?“
Odmahnula je glavom. „Da, svašta ti se dešava. Kapiram.“

16
 „Nije u redu. I ti si meni važna. Želim da znam šta ti se dešava u životu. Još si
mi najbolja drugarica, i zajebala sam. Nedu dozvoliti da se ponovi. Obedavam.“ To
sam i mislila. Do poslednje reči. Bila sam joj loša prijateljica, a ona me je samo
podržavala i volela me sve vreme. Brinula se o Medi, posedivala tatu, dok se i
sama borila u životu.
„Šta dobijam ako to ponovo uradiš?“ Glas joj je bio vedar i pomirljiv. To je bio
naš način. Nikad se nismo ljutile jedna na drugu duže od jednog dana.
Razmislila sam o tome na tren. „Golu sliku jednog mog zgodnog frajera?“
Ponudila sam jer sam znala koliko Džinel voli seks.
„Dogovoreno!“ Pružila je ruku i ukrstile smo male prste, prvo ih je ona
poljubila, a zatim i ja. Nije ostala crvena mrlja na koži. Najbolji. Ruž. U istoriji. „Ali
znaš, bila si prilično loša…“ Namrštila se i napravila tužan izraz, kao kuče. „Mislim
da treba da mi daš neki dokaz da imaš robu.“
Oblizala sam usne i zagledala se u nju. Zatim sam se nasmešila, ne odvajajudi
pogled od njenog, i izvadila telefon iz zadnjeg džepa. Brzim potezima sam
pronašla seriju fotografija koje sam sačuvala. Otvorila sam jednu i okrenula je.
Džinel ju je pogledala i otvorila usta. „Ti, jebena smrdljiva kurvo“, šapnula je,
zevajudi, očiju zalepljenih za ekran. Povukla sam telefon i pogledala sliku Aleka
koju sam napravila dok je spavao. Ležao je licem nadole. Snažna mišidava leđa i
čvrsta, gola guza bili su mu potpuno izloženi. Duga smeđe-zlatna kosa raširila se
preko jastuka, naglašavajudi njegovu savršenost. Tog jutra je svetio padalo baš
kako treba, i morala sam to da uhvatim.
Pronašla sam slededu sliku. Bio je to Ves na plaži nakon što smo surfovali bez
trenera. Tokom tog meseca sam se prilično izveštila u umetnosti surfovanja. Tog
dana sam ved izašla na plažu i proveravala telefon kad je on izašao iz okeana, i
počeo da skida odelo. Tkanina je zapela, a isto i moj foto-aparat kad je odelo
gotovo prešlo tačku bez povratka. Slika je pokazivala njegove zlatne grudi sve do
veličanstveno isklesanog struka. Lep veseli trag vodio je dole sve do malih
kovrdža, gde je njegov kurac ležao skriven ispod ronilačkog odela. Okrenula sam
foto-aparat i Džinel je ustuknula. Odabrala je snimak, vratila mi telefon i progutala
knedlu. „Jebeno te mrzim“, rekla je dok je zurila u sliku.
„Da, i ja sebe mrzim“, rekla sam gledajudi u svog dragog Vesa. Onog koji me
je zamolio da ostanem, a deo mene i jeste ostao kod tog kalifornijskog filmadžije i
surfera, ali ne bih to nikad priznala. Ni na tren.

17
 TREĆE POGLAVLJE

Služavka koja me je pustila da uđem povela me je kroz penthaus i kroz dupla

vrata na kraju prostranog doma na četrdesetom spratu. Vožnja liftom je bila kao u
luna-parku, toliko je dugo trebalo da se stigne do vrha. Mogla sam se kladiti u
dobru lovu da je pogled bio zadivljujudi.
Čovek je rasejano spustio moju torbu na tapaciranu klupu ispred čudovišno
velikog kreveta, okrenuo se i nestao. Tad sam čula zvuk puštene vode. Neko se
tuširao.
Sranje. Sranje. Sranje.
Samo mi je to još trebalo. Da upoznam novog klijenta kad je go. Stegla sam
ručku torbe i spremila se da žurno izađem kad su se vrata otvorila. Kroz zid pare
se pojavio krupan oblik. Osvetljenje oko njegovog obrisa stvorilo je vazdušastu
sliku koja bi se vrlo lako mogla preneti na veliki ekran. U mestu sam se ukopala od
čiste začuđenosti.
Tad je moj klijent ušao u sobu samo u malom peškiru koji mu je nepouzdano
visio sa kukova. Kapi vode su mu klizile niz svaki treperavi centimetar mišidavog
tela. Usta su mi se osušila i srce samo što nije prestalo da mi kuca. Bilo je u redu
zato što sam tog trenutka zaključila da sam odabrala dobar put. U osnovi, za svoje
dvadeset četiri godine konačno sam videla savršenstvo u svoj njegovoj nagoj
veličanstvenosti.
„Sveta majko božja.“ Možda sam čak i zabalavila preko usne i niz bradu. Ves i
Alek su bili za priču. I pričala sam o njima. Često. U pismima Džinel, koja je pažljivo
proučavala svako. Entoni Fazano, s druge strane, prevazilazio je žensko poimanje.
Bio je ogroman. Kuda od cigle. Na osnovu ono malo butina što mu je provirivalo
ispod peškira, bile su nalik na stabla. Četvrtasti grudni i pravougaoni mišidi isečeni
kao grafikoni preko grudi i stomaka. A ruke… Nisam mogla čak ni ispravno da
razmišljam koliko sam želela da dodirnem te ruke. Navedem ih da me zagrle, da se
obaviju oko mene. Da sva bol od poslednja dva meseca nestane.
Entonijeva crna kosa je bila zalizana unazad; voda mu je kapljala sa dužih
pramenova i padala na najšira ramena koja sam u životu videla. A videla sam
prilično mnogo nagih, zgodnih frajera. Ovaj frajer je bio razbacan, i to ne na onaj
odvratan bodi-bilderski način, gde su mišidi nabrekli i vene iskakale na koži kao
konopci. Ne, on je bio posebna liga. Znala sam da je bio bokser i videla sam
njegovu sliku u bokserskom šortsu, ali to nije bilo ništa u poređenju s originalom.
Sveti bože, pravi original. Kao kec iz rukava.

18
 Oblizala sam usne i zurila, nesvesno spustivši torbu na klupu pored podnožja
kreveta. Taj zgodni bog me je odmerio od glave do pete. Naslonio se na dovratak
zaobljenim snažnim ramenom i prebacio je peškir koji je držao oko vrata. Zatim je
skrstio te podlaktice preko grudi. O čoveče, volela bih da to nije uradio. Smesta
sam se uzbudila i morala sam da usporim disanje da se ne onesvestim na to čisto
muško savršenstvo ispred mene.
„Papi, Mija je stigla“, bile su prve reči koje su mu izašle iz savršeno punih
usana.
Čekaj… Papi?
Drugi muškarac je ušetao u prostoriju i obgrlio božanstveno telo oko struka.
Ogroman osmeh mu je krasio lice. Tamo gde je Entoni bio masivan, ovaj muškarac
je bio manji, ali ipak u formi, sa ravnim stomakom i gotovo nimalo sala, koliko sam
mogla da vidim. A videla sam dosta. Njegovo telo me je podsedalo na mog
Francuza. Ne sasvim mršavo, ali s druge strane, pored masivnog zida mišida na koji
se naslanjao, svaki zgodan frajer bi izgledao ispod prošeka.
Bez obzira na to, imao je zapanjujude lepo lice. Lepo, gotovo androgino. Lice
koje bi svako poželeo da slika i te slike okači na zid. Pošto sam živela u Kaliforniji,
bila sam prilično sigurna da je španskog porekla. Crna kosa, crne oči, tamna koža,
izražene crte lica.
Način na koji su njih dvojica opušteno stajali, praktično goli, zagrljeni,
predstavljao je veoma modnu sliku. I tad me je pogodilo, kao pritiskač za papir u
glavu. Prilično sam sigurna da sam zinula i uprla prst čas u jednog, pa u drugog.
„O! Opa. Uh, dobro. Dakle, da. Sad znam zašto ti trebam.“
„Izabrao si pametnu devojku“, neimenovani je rekao. Zatim me je odmerio
od glave do pete. „I neverovatnu lepu.“ Skupio je obrve. „Jesi li morao da izabereš
najlepšu?“ Odmakao se od Entonija, skrstio ruke na grudima i dramatično
uzdahnuo. „Treba li da se zabrinem?“ Tapkao je stopalom, zapravo baš kao riba
spremna da napadne svog frajera.
Entoni je pogledom prelazio preko mojih oblina pre nego što se nevaljalo
osmehnuo. „Mož-da.“ Rastegao je reč. „I da, morao sam da izaberem najbolju.
Moja porodica bi želela da budem sa savršenom.“ Pružio je ruku, ali pogledao je u
muškarca pored sebe. „Prilično je prokleto savršena, slažeš li se?“
Lepoliki je stegao usne, a zatim se namrgodio. „Si. Veoma si lepa.“ Konačno
se obratio meni.
„Uh, hvala, valjda. A ko si ti?“ To je bilo ključno pitanje.
„Ja sam Hektor Čavez. Entonijev partner.“
„Ovog meseca nisi“, zacerekao se Entoni.

19
 Hektorovo lice se snuždilo. „To čak nije ni smešno. Samo moramo ovo da
prebrodimo. Kao prvo, ja se tome ne radujem“, podigao je glas dok se odmicao, a
onda je nestao iza vrata. Verovatno je ušao u garderober.
„Vas dvojica ste par?“ Pokazala sam na vrata rukom.
Entoni se široko osmehnuo i izbacio bradu. Srce mi je ponovo zalupalo.
Prokletstvo, znala sam da nisu svi dobri tipovi homoseksualci, ali ovaj je bio
prokleto dobar i sasvim sigurno homid.
„Šta kažeš da se obučemo i onda razgovaramo?“
„O, naravno. Da, naravno.“ Okrenula sam se i zapetljala oko torbe i kofera.
„Treda vrata nalevo je tvoja soba narednih mesec dana. Verujem da deš
pronadi sve što ti treba za narednih nekoliko dana. Što ne odeš da se smestiš.
Sutra de te Hektor povesti u kupovinu za sve ostalo.“ Ustuknula sam. Entoni je
iskrivio glavu u stranu i uperio ledenoplave oči pravo u mene. „Vidim da ti se taj
predlog ne sviđa. Vedina žena bi uživala u prilici da kupi besmislenu količinu skupe
odede.“
Nezadovoljno sam dunula. „Pa, mislim da deš vrlo brzo otkriti da nisam kao
vedina. Da ne spominjem činjenicu da sam žena, a ne devojka.“ Namignula sam i
spustila pogled. „Možda bi trebalo da zategneš taj peškir, vidim ti kurac.“ Ponovo
sam spustila pogled na mesto gde mu se trag spuštao skoro do polnog organa.
Nije se uopšte pomerio, samo je olizao donju usnu i proučavao me čeličnim
pogledom. „Bide zanimljivo s tobom, ved vidim.“
Brzo sam se okrenula i otvorila vrata. „Zar bi život bio zabavan, kad bi sve u
njemu bilo predvidljivo“, dobacila sam preko ramena i izašla u hodnik.
Zakikotao se i zavrteo glavom, a onda zatvorio vrata.

Sedela sam za šankom i jela sendvič s piledom salatom kad su se pola sata kasnije
pojavili Hektor i Entoni.
„Daleko najbolja piletina koju sam ikad jela“, rekla sam Renaldu i okrenula
stolicu da ih pozdravim. Renaldo mi je ispričao pojedinosti dok je spremao ručak.
Očigledno, nije bio samo kudepazitelj ved je i čistio, kuvao i obavljao sve što je
momcima bilo potrebno. Ispostavilo se da mu takode odlično ide i tračarenje. A
pošto sam i ja izgleda bila unajmljena radna snaga, to mi je davalo pravo da
budem obaveštena o najnovijim događajima kod naših zgodnih šefova.
Renaldo je postavio još dva tanjira s moje obe strane i nastavio sa poslom
tiho pevušedi. Sviđao mi se taj čova. Definitivno je bio latino ili hispano porekla,
bio je debeljuškast, u pedesetim, sve u svemu oko sto šezdeset pet centimetara,

20
primetno homoseksualne opredeljenosti po tome kako je gugutao o lepoti svojih
šefova i imao je u sebi nešto druželjubivo i umiljato.
„Mija Sonders“, prišao je Hektor raširenih ruku i privukao me u čvrst zagrljaj.
„Hvala što si došla.“
„Nema potrebe za zahvaljivanjem. Platili ste mi da budem tu?“
Hektor se odmakao i sklonio mi uvojak kose preko ramena. „Da, ali ipak imaš
izbora. Drago nam je što si izabrala nas.“
Slegnula sam ramenima. „Kul. Drago mi je što sam vas upoznala.“ Pogledala
sam u krupnog pastuva i pružila mu ruku. „Entoni Fazano, moj novi verenik,
pretpostavljam.“
Entoni se zakikotao i brzo dunuo kroz nos pre nego što mi je čvrsto stegao
ruku. „Jedan jedini. Drago mi je što sam upoznao svoju bududu nevestu.“
Hektor je tako brzo okrenuo glavu poput čigre. „Izvinite. Misliš, lažna
nevesta. Ako de iko prošetati s tobom kroz crkveni prolaz, veliki, to du biti ja!“
Skupio je usta i mumlao sebi u bradu dok je sedao pokraj mene.
„Papi, nemoj. Znaš da se šalim. Ne moraš sve da shvataš bukvalno.“ Entoni je
zavrteo glavom i spustio ruke na bokove. „I možeš me zvati Toni. Ako deš biti moja
lažna verenica, možemo odmah to da rešimo.“
Krenuo je napred i namestio svoj džinovski stas na malenu stolicu. Pa,
izgledala je mala tek kad je on seo na nju. Čekala sam i posmatrala drvene noge da
vidim hode li se slomiti pod pritiskom svih tih muških mišida.
Hektor me je gurnuo ramenom o rame, prenuvši me iz zamišljenosti. „Hej,
gledaj u sendvič, gospođice. Sva ta seksi privlačnost“, pokazao je bradom na
Tonija, pa na mene, „moja je i samo moja. Ako to shvatiš, sve de biti u redu.“
Zaustila sam da nešto kažem, ali umesto toga sam samo uzdahnula i klimnula
glavom.
„Dakle, koji mi je prvi zadatak?“ Zagrizla sam sendvič i pogledala u jednu, pa
u drugu stranu, zarobljena između dva frajera. U samo tri zalogaja, Toni je smazao
pola sendviča. Prokletstvo, baš je bio krupan.
Obrisao je usta salvetom. „Večeras demo se nas troje upoznati. Sutra ujutru
deš upoznati mamu.“
Prilično sam sigurna da mi se celo lice spljoštilo kao palačinka kad me je ta
vest pljesnula po licu. „Sutra? Posle samo jedne nodi očekuješ da glumim kako
sam zaljubljena u tebe i da ti zavaram majku. Ženu koja te je rodila?“
I Hektor i Toni klimnuše glavom. A onda je Hektor progovorio: „U tvom opisu
stoji da si glumica. Smatrali smo da ti je to prednost. Osim toga, petkom uveče je
uvek večera s mamom i porodicom.“

21
 „Porodica?“
Toni se osmehnuo i odgrizao krokodilski zalogaj sendviča ubacujudi ostatak u
usta. Renaldo mu je stavio još jedan na tanjir i čašu mleka. Popio je polovinu
mleka u jednom gutljaju.
„Zadivljena sam“, izjavila sam.
Hektor me je ponovo gurnuo u rame. „Znam“, prodrmao je obrvama i
nasmešio se.
Odmahnula sam glavom i fokusirala se na zadatak Okrenula sam stolicu
prema Hektoru i rekla: „Želite ne samo da se pretvaram da sam mu verenica ved i
da navedem njegovu majku i širu porodicu da u to poveruju. Sve to odjednom?“
Hektorove smeđe oči zasijaše. „Si. Znao sam da si pametnica.“
„Nemogude.“
„Ne“, Toni me je potapšao po ramenu i obgrlio me kao da sam mu ortak.
„Modi deš ti to. Ved vidim. Prelepa si, čvrsto stojiš na zemlji i imaš izvesnu oštrinu.
Takvi su Italijani. Umeš li da kuvaš?“
„Sasvim pristojno.“
Toni je oblizao usne, naslonio podlakticu na pult i uneo se u moj lični prostor.
„A italijansku hranu?“
„Je li papa katolik?“
Bacio je pogled na Hektora, pa na mene. „Je li te lako zaplašiti…“
Izbacila sam grudi, ispravila kičmu i unela mu se u lice. „Izgledam li kao neko
koga je lako zaplašiti?“
„Nisi mi dozvolila da završim.“ Toni se primakao malo bliže i pokušala sam da
ne ustuknem, ali nisam se mogla suzdržati da se ne naslonim na leđa. To me je
gurnulo na Hektora, koji me je pridržao za mišice. „Plaše li te jake žene?“
„Vidi, mogu da se snađem s gomilom malenih Italijana.“
Toni i Hektor su se tako široko osmehnuli kao da su jedan drugom odraz u
ogledalu. „Pošteno. Onda, hajde da razgovaramo o pojedinostima.“
„O, bože. Trebade nam kamion vina za ovo“, Hektor je uzdahnuo i izašao iz
sobe, verovatno da donese bocu vina.

„O, moj bože! Niste valjda to uradili!“ Zaskičala sam gotovo prosipajudi vino na
tepih. Umesto toga, samo nekoliko kapi umrljalo je sto. Hektor mi je spustio lice u
krilo smejudi se tako jako da sam mu osetila vreo dah na kolenima.
Toni je obrisao prosuto i ponovo mi napunio čašu.
„Jesmo. Potpuno goli. Pretrčali smo čitavo fudbalsko igralište samo sa
kacigama, ničim više. Svako je ispisao drugo slovo na grudima i, kad je postignut

22
poslednji gol, istrčali smo na teren. Vedina našeg bratstva. Napisali smo G-U-B-I-T-
N-I-C-I… P-U-Š-I-T-E… i stajali smo dovoljno dugo da nas gostujudi navijači dobro
vide pre nego što smo pobegli kao da nas đavoli gone.“
Potapšala sam Hektora po leđima. „I ti?“
Klimnuo je glavom i nastavio: „Nedugo zatim, Entoni i ja smo postali par. Pa,
u potaji.“
„Dakle, ko zna da ste par?“ pitala sam ono što sam želela da znam čitavo
veče.
„Ne mnogi“, kiselo je odvratio Hektor.
„Papi, molim te“, preklinjao ga je Toni.
Hektor je uzdahnuo, a zatim me zagrlio. Nagnuli smo se unazad i naslonili se
na kauč rame uz rame, priljubljeni jedno uz drugo. Bilo je prijatno. Onako kako bi
mi bilo da sam imala brata. „Vidiš, moj Entoni ne želi da ima posla s medijima i
svojom porodicom ili nekih problema s poslovnim partnerima kad bi morao da se
iskreno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.“
„To je zeznuto.“ Iznenadila sam se kako sam snažno viknula.
„Meni kažeš!“ Hektor je kucnuo čašom o moju.
Toni je svoju spustio na sto. „Vidi, dovoljno je teško biti mlad bokser koji se
pretvorio u poslovnog čoveka. Kad se tome još doda i da sam homoseksualac, eto
ti nevolje. Liga mi možda ne bi dozvolila da boksujem.“
Smesta sam osetila ogorčenje. „Ne mogu to, zar ne? To je kleveta, poruga ili
tako nešto!“ Moj jalovi alkoholom pomudeni mozak nije se tog trenutka mogao
setiti svih razloga zašto je to bilo grozno, ali čim budem u stanju ponovo da
upotrebljavam svoju sivu masu, smislidu izvanredan odgovor.
„Nažalost, oni bi pronašli druge razloge, ali homoseksualizam bi bio onaj
skriveni, pravi. Zatim, tu je posao. Ja sam Italijan koji poseduje porodični restoran.
Lice Fazanovih su uvek bili moj tatica, mama, moje četiri sestre i ja.“ Sviđalo mi se
što je tatu zvao istim nadimkom kao i ja. To nas je na neki način povezalo.
Nisam mogla da dutim: „Imaš četiri sestre! Jebeno sranje. One de i te kako
znati da nismo par!“ Odmahnula sam glavom, a Hektor je klimnuo. „Žene znaju
kad je nešto sumnjivo. Jesi li siguran da ved ne znaju za tebe?“
Toni je ustao i zakoračao tamo-amo. „Ne znaju. Nisam im dao povoda da
misle drugačije. Ono što takođe ne znaš, Mija, najvedi razlog zašto si ovde jeste
zbog porodičnog imena.“
„Fazano“, dreknula sam kao dete u razredu koje zna odgovor i viče ga iako
nije prozvano.

23
 Seo je sa rukom na kauču. „Da. Jedini sam naslednik očeve kompanije, iako
sve moje sestre na neki način učestvuju. O mnogo čemu odlučujemo zajedno.“
Zavrteo je glavom i spustio glavu u šake. „I više od toga. Vidiš, jedini sam preostali
muški Fazano. Ako ne budem imao dece, ime de nam umreti sa mnom. A pošto
sam homid…“ Reči su mu utihnule i glava klonula, kao da na sebi nosi čitavu težinu
sveta.
„Želiš li decu?“ Pitanje mi je izletelo, kao i obično kad bih popila obilnu
količinu alkohola.
Toni je provlačio prste kroz kosu. Uputio je pogled Hektoru. „Uh, dakle,
nismo nikad zapravo pričali o tome.“
Hektor kao da je porastao na stolici. Ustao je, prišao Toniju i obuhvatio mu
obraze. „Dušo, želiš li decu?“
Trebalo je da odem. Išunjam se. Jednostavno mi nije bilo u prirodi. Ne, ja sam
umela da budem tiha kao miš i upletem se u posao a da me ne uhvate.
Toni je pogledao u Hektora s ljubavlju i tugom u očima. „Uvek sam želeo.“
Glas mu je zvučao promukao, stegnut od emocija.
„Možemo pronadi način, usvojiti ili znaš, možda uzeti surogat majku.“
Osmehnula sam se tako široko, a zatim progutala ostatak vina u jednom
gutljaju, puštajudi ga da mi ostavi vreo trag u grlu. Dok sam ustajala, ispružila sam
ruku da se pridržim, pokušavajudi da pokrenem noge.
„To mi je znak. Moj posao ovde je završen.“ Sagnula sam se i poklonila.
Dvojica muškaraca nisu ni primetili, previše izgubljeni jedan u drugom. Stajali su
zagrljeni, dodirujudi se čelom, šapududi reči koje su samo oni mogli da čuju. Bilo je
prelepo. I više od toga. Bilo je posebno, i bilo mi je drago što sam to doživela.
Bez osvrtanja sam se odvukla u svoju sobu, gde sam se odmah nosem srušila
na krevet potpuno obučena i onesvestila se.

24
 ČETVRTO POGLAVLJE

Toni je pridržao velika drvena vrata s kružnom metalnom kvakom tako da Hektor i
ja uđemo u restoran. Bilo je šest sati po podne, petak, i Kod Fazanovih je bilo vrlo
živo. Konobari u čistim belim košuljama, crnim pantalonama i kravatama žurno su
posluživali pide i zasipali stolove s najaromatičnijom italijanskom hranom. Na usta
mi je krenula voda kad sam osetila miris kobasice u vazduhu.
Jedan konobar se okrenuo da nam sipa vina i još sam mu bolje osmotrila
odedu. Nasmejala sam se sebi u bradu kad sam primetila kakve kravate nose.
Testenina. Kravate su na sebi imale odštampana jela od testenine.
„Nešto je smešno?“ Hektor se nagnuo bliže dok me je Toni vodio u zadnji deo
restorana. „Jesi li video kravate?“
Osmehnuo se i iscerio. „To je zapravo bila moja zamisao.“
„Stvarno?“
Klimnuo je glavom i namignuo. Toni mi je premestio ruku s lakta preko leđa
na kuk. Dah mu je bio vreo dok mi je šaputao u uvo. „U redu, svi su ved tu. Samo
me prati i nemoj se iznenaditi ako te budem dodirivao… mnogo.“
Jeza mi se zatalasala niz kičmu i spustila u malu tačku na krstima. Toni je bio
neverovatno zgodan. Više od toga, bio je zgodan da čovek padne u nesvest… i
zauzet. Pripadao je Hektoru. Koji mi se sviđao. Mnogo. Polako sam i duboko
udahnula. Stigli smo do debelog crvenog zastora koji se nalazio u samom zadnjem
delu restorana.
„Ovo je naša privatna prostorija. U ovom prostoru obeduje samo naša
porodica. Ista je kao i mamina trpezarija kod kude. Sad kad nas je toliko puno,
morali smo da preselimo porodične večere u restoran. Izgradio sam ovu sobu
samo za Fazanove.“
„Opa.“ Zinula sam kad je Toni povukao zavesu i otkrio ogromnu prostoriju
punu ljudi koji su se smejali, pili i jeli. Vladao je opšti metež. Svi za stolom su se
međusobno nadvikivali, mahali rukama u vazduhu kao da teraju muve i gurkali se
dok su pričali. Ludilo. Potpuno, krajnje ludilo. Samo bih tako to mogla da opišem.
Kad smo ušli, jedna osoba je primetila, pa druga i tako dalje. Svi u prostoriji
su sasvim zadutali. Sitna žena maslinaste kože, crne kose i poznatih plavih očiju je
ustala. Držala se samouvereno. Leđa su joj bila uspravljena, grudi isturene, oči
uprte pravo u mene.
Došla je do nas. Prvo je podigla ruku ka sinu koji se nagnuo napred i poljubio
majku u usta. Bilo je to samo obično naslanjanje usana, ali ipak ne mogu redi da

25
sam ikad videla da odrastao muškarac ljubi majku u usta. Ja svakako nisam ljubila
oca na takav način… niti na bilo koji drugi, kad smo ved kod toga. U vedini
slučajeva smo jedva upražnjavali nelagodan zagrljaj.
„Mama“, rekao je Toni, zatim se uspravio i pokazao na mene. „Ovo je Mija,
moja verenica. Mija, ovo je moja majka, Mona Fazano.“
Nasmešila sam se i rekla: „Veoma mi je drago što se upoznajemo, gospođo
Fazano.“
Usne su joj se jedva pomerile u znak odgovora. Prišla mi je bliže, razmetljivo
me odmeravajudi. „Veoma si lepa žena“, konačno je odgovorila. Smesta sam se
priljubila uz Tonija.
„Hvala.“ Uputila sam joj izvežbani široki osmeh.
Nije se zaustavila na toj pohvali. Zabacila je glavu i skupila usne. „I zaobljena.
Muškarci porodice Fazano vole žene sa oblinama.“ Spustila je ruke na raskošne
bokove. Da je bila mršavija, uvredila bih se.
„Volim da jedem, italijanska hrana mi je omiljena“, slagala sam. Nije škodilo
da pokušam i zaradim neki poen kod majke.
„Kukovi su ti lepi i široki, dobri za rađanje unučica.“
„Uh-hm…“ Ovo je bilo neočekivano.
„Mama“, pokušao je Toni da je prekine. I ponovo nije upalilo. Kad je ta žena
imala nešto da kaže, govorila je i ljudi su slušali.
„Da, podarideš mi prelepe unuke. Moramo da nastavimo ime Fazanovih,
znaš?“ Streljala me je pogledom. „Želiš li ti decu?“
Tad je Toni priskočio u pomod: „Mama, dosta. Umirem od gladi i želim da
predstavim Miju i ostatku porodice.“
„Dobro, dobro.“ Zapljeskala je, zatim me zgrabila za obe ruke i privukla u
čvrst zagrljaj. U uvo mi je šapnula reči što bi slomile svaku ženu koja ima makar
pola srca. Glas joj je bio hrapav i stegnut od suza. „Priželjkivala sam te. Molila sam
se svake nodi da moj Entoni nađe srodnu dušu. Tako sam sredna što si ovde.“
Mona se odmakla, obuhvatila mi obraze i spustila mi krupan vlažan poljubac pravo
na usta. Obično nije ništa strašno poljubiti devojku. Ponekad bi me poljubili Džin ili
Medi, ali žena koju sam tek upoznala? Ona čiju du dušu kasnije da uništim? Nije
bilo lepo.
Hektor nas je zaobišao i grlio se s grupicom ljudi u prostoriji pre nego što je
pronašao tri slobodne stolice u prednjem delu prostorije.
„Hajde, dušo“, rekao je Toni vodedi me na drugu stranu. Dušo. Tako me je
Ves zvao. Njemu bi ovaj scenario izgledao zabavan. Možda bi ga čak stavio u neki

26
svoj film kao romantičnu komediju. Prelep poslovni čovek, bokser, unajmljuje
pratilju zato što je homoseksualac i nije spreman da to otkrije porodici.
Sela sam pored Hektora. Bila sam prilično sigurna da je taj potez bio čista
strategija, ali videla sam razočaranje u Hektorovim očima što Toni nije seo pored
svog pravog partnera. Sve mi je to bilo vrlo tužno. Dvojica muškaraca, očito
zaljubljeni, osedaju da ne mogu biti zajedno zbog društva, porodice, posla i
obaveza. Dohvatila sam Hektorovu ruku ispod stola i stegla je. Pogledao me je
postrance i izvio samo ugao usana. „Ne brini. Dosad sam se ved navikao,
gospođice.“
U narednih sat vremena predstavljena sam svim Tonijevim sestrama. Đavana
je bila najstarija, sa trideset devet. Mora da je nasledila vedinu majčinih gena jer je
bila niska, oko sto pedeset osam, sa gustom, crnom kosom, ali oči su joj bile
tamnosmeđe kao pržena zrna kafe. Toliko da joj se nisu zapravo razaznavale
ženice. To joj ni najmanje nije oduzelo od lepote. Iako je imala nekoliko bora,
uglavnom smejalica, u uglovima očiju, to nije promenilo činjenicu da je bila lepa.
Kao i sve Fazanove. Nisam mogla da zapamtim sve četvoro njene dece. Bila su
različitog uzrasta i trčala su okolo kao muve bez glave. Samo sam čula italijanska
imena, koja nisam zapamtila, i shvatila sam da ima dva dečaka i dve devojčice.
Slededa je bila Izabela. Malo viša od sestre. Možda oko sto šezdeset četiri i
dve godine mlađa, dakle u trideset sedmoj. Ista crna kosa i tamne oči. Samo što su
joj usta bila savršeno oblikovana kao Tonijeva. Predstavila mi je svoja dva mala
sina, koji su izgledali kao školarci. Nisam mogla odrediti koliko su tačno imali
godina. U prošlosti nisam mnogo vremena provodila s decom.
Sofija je bila treda po redu, sa trideset pet godina, i još nekoliko centimetara
viša, možda oko metar sedamdeset. Činilo se da su bile više što su bile mlade.
Zanimljiva činjenica koju sam iznela kasnije Hektoru kad smo se šalili. Ali ta žena je
bila vrlo otmena. Na sebi je imala uzanu suknju, svilenu bluzu, a crna kosa joj je
bila skupljena u čvrstu punđu na potiljku. Naočare u ramu od kornjačevine nalazile
su joj se na drskom nosu. Oči su joj takođe bile tamne, ali koža malo bleđa nego
kod ostalih u porodici. Zapitala sam se koliko je tamnu kožu imao gospodin
Fazano. Možda je bio bledi Italijan.
„Dakle, jesi li došla ovamo s posla?“ pitala sam.
Sofija je otpila vino. „Da, bio je naporan dan u kancelariji. Ja sam šef
računovodstva u Fazano anlimitidu.“
„Devojka zadužena za lovu.“ Kucnule smo se čašama u šaljivoj zdravici.

27
 „Ta sam. Neko mora da pazi šta rade svi ovi huligani. Da nije mene i mog
tima, rasipali bi novac na gluposti. Toni i ja neprestano podsedamo sve ostale šta
znači ime Fazano. Sjajna, jedinstvena kuhinja koju porodice mogu da priušte.“
Klimnula sam glavom i pogledala po prostoriji. Svi su delovali tako sredno.
Iskreni osmesi krasili su svako lice. Svima je izgleda bilo prijatno i svi su se lepo
slagali. Nikad tako nešto nisam doživela sa svojom porodicom otkako nas je majka
napustila. Tata se trudio koliko je mogao, ali nedostajalo mu je prefinjenosti u
vaspitanju čerki kakvu bi majka imala.
„Dakle, svi zajedno radite u kompaniji?“
„Da, na razne načine. Nijedan zadatak nije premali. Na primer, deca pune
koverte s pozivnicama za rođendane, kuponima itd. Sva brada i sestre imaju svoju
ulogu. Đavana vodi jaslice i boravak unutar zgrade. Ja se bavim finansijama,
Izabela ljudskim resursima, a Andželina drži marketing. Čak i mama ima
kancelariju, ali vedinu vremena provodi u kuhinji, gde smišlja recepte i sastavlja
jelovnike. Toni, kao što znaš, upravlja kompanijom. Čak i Hektor radi kao naš
advokat. Tako je dugo s nama da nam je kao drugi brat.“
„Kladim se. Stvarno je divan momak.“ Baš kad sam se spremala da se malo
podrobnije raspitam o odnosu između njih dvojice, zaustavila me je ruka na
ramenu. Okrenula sam se i dočekalo me je nasmejano lice najlepše žene koju sam
ikad videla. Kosa joj je bila gusta i padala je u crnim talasima sve do zadnjice. Oči
su joj bile iste čeličnoplave boje kao i Tonijeve. Izvijene ružičaste usne, i haljina
koja je lepršala oko nje kao vrtlog narandžaste, crvene i žute.
„Jedva sam čekala da te upoznam, Mija!“ Žena se sagnula i čvrsto me zagrlila.
„Ja sam Andželina ili krade Endži. Ovaj pastuv iza mene je moj muž Roko.“ Ako je
ikad postojalo oličenje Italijana, onda je to bio Roko. Izgledao je potpuno isto kao
mladi Silvester Stalone. Iskreno, sličnost je bila jeziva. A ime tako slično Rokiju?
Čudno. Zavrtela sam glavom i pružila ruku.
Otvorila sam i zatvorila oči nekoliko puta da razbistrim vid. Ne, i dalje ista
slika. „Izgledate isto kao…“
„Silvester Stalone?“ Podigao je i spustio obrve, prihvatio moju ruku i privukao
me u snažan zagrljaj koji mi je oduzeo dah.
Dve ruke su me izvukle iz njegovog stiska. „Polako s mojom devojkom,
brate“, zaštitnički se javio Toni. Gotovo sam osetila napetost kako izbija iz Hektora
dok je posmatrao razgovor.
„Neverovatno koliko ličiš na njega. Pravi-pravcati dvojnik!“, nisam mogla da
se oporavim.

28
 Zabacio je glavu i nasmejao se. „To mi stalno govore. Osim toga, boksujem s
tvojim čovekom. Tako sam i upoznao Endži. Nekad sam ga trenirao. Postepeno
izlazimo iz lige i provodimo više vremena u teretani trenirajudi nove nade
profesionalnog boksa. Pa“, pljesnuo je Tonija po mišici, „ja sam u teretani i
treniram novajlije više nego ovaj zaposleni gospodin. Ali ne mogu da se žalim.
Hrani porodicu.“
„Da, da. Kako god, Roki Balboa. Vrati se na svoje mesto, hodeš li?“ pitao je
Toni, a italijansko-čikaški naglasak mu je bio izraženiji kad se šalio.
Andželina me je uhvatila za ruku. „Hajde da se nađemo ove nedelje! Možda
sutra, da idemo u kupovinu? Moramo kupiti haljinu za izlazak nove linije Fazanove
smrznute hrane idude nedelje. Priređujemo veliku zabavu dan ranije sa svim
drmatorima prehrambene industrije. To nam je dosad najvedi uspeh!“, ciknula je.
„Toni mora biti u kancelariji, ali ja sam nameravao da odvedem Miju u
kupovinu haljine. Možeš podi s nama sutra. Treba joj nova garderoba dok je ovde.
Bilo bi sjajno da imamo i drugo mišljenje“, ponudio je Hektor.
„Kupovina s Hektorom je najbolja.“ Andželinin glas se obojio uzbuđenjem.
Bila je najviše dve godine starija od Tonija i najviša od žena. Obe smo bile iste
visine. Takođe nisam primetila da su joj deca na večeri. Izgleda da se bokser i
lepotica nisu još razmnožili. Čoveče, kad budu, ta deca de biti prelepi modeli.
A onda sam shvatila o čemu pričaju. Kupovina. Bljak Naježila sam se od
pomisli da du morati da kupujem novu garderobu. „To bi bilo uh… odlično,
pretpostavljam. Hvala.“
Andželina je sela na stolicu sa koje je Toni ustao da razgovara s nekim drugim
članom porodice. „Pretpostavljaš? Pazi, Mija, dozvoli da ti objasnim. Hektor je
homid. Zna najbolja mesta za kupovinu, šta tačno najbolje pristaje svakom obliku
tela…“
Hektor se ubacio. „To je istina. Treba da je saslušaš. Oblačim Endži još od
njenih ranih dvadesetih.“
„I Hektor ima neverovatan ukus za odedu.“ Dodala je. „Nemaš razloga za
brigu. Lepo de da te opremi. A sa takvim telom, izgledadeš prelepo u svemu.“
„Kaže najlepša riba koju sam u životu upoznala“, izjavila sam zajedljivo, pre
nego što sam stigla da se zaustavim.
Umesto da se uhvati za moj ton, oči su joj zasijale i ogroman osmeh joj se
razvukao preko lepog lica. „Misliš da sam najlepša devojka koju si u životu
upoznala?“ Slegnula sam ramenima i progutala gutljaj vina. „To je nešto najlepše
što sam čula. Ima da budemo najbolje prijateljice“, obedala je i ponovo me
privukla u zagrljaj. Bože, što su ti ljudi voleli da se međusobno dodiruju. Kod njih

29
nije bilo poštovanja ličnog prostora. Sigurna sam da su me apsolutno svi zagrlili,
gurkali, poljubili, na ovaj ili onaj način te večeri. Na to du definitivno morati da se
naviknem do kraja meseca.
Navalili smo na večeru, uživajudi u najukusnijoj italijanskoj hrani, posluženoj
na porodični način, u velikim činijama i posudama za posluživanje. Vino je teklo
kao voda i svi su pričali tako glasno da mi je zvonilo u ušima. Podsetilo me je na
osedaj posle odlaska na rok koncert kad svima postojano zvoni u ušima u tišini.
Upravo tako, samo glasnije. Ti ljudi su zaista voleli da pričaju… puno… premašujudi
u decibelima sve na šta su obični ljudi navikli.
Ali sve u svemu, svideli su mi se Fazanovi. Bili su bučni, druželjubivi, veseli i
prelepi. Kao da sam se našla u prostoriji s italijanskim glumcima koji čekaju
audiciju za ulogu. Kad sam bila u Los Anđelesu, agent mi je slao doseljeničke uloge
zbog oblina i guste crne kose. Izgleda da sam mu ličila na Italijanku, iako sam bila
prilično sigurna da sam bila mešavina svega i svačega.
Veče se završilo sa brdom tiramisua, koje je naravno napravila Mona, i
najcrnjom kafom koju sam ikad popila. Zajedno su bili pravo otkride na jeziku.
Kad su me Toni i Hektor kasnije izveli iz restorana, Toni me je privukao u
snažan zagrljaj. Usplahireno je bacio pogled preko ramena, a onda je spustio usne
na moje. Bile su meke, tople i vlažne. Prste mi je zavukao pozadi u kosu; zabacio
mi je glavu, i zavukao jezik Nisam očekivala da de me tako poljubiti.
Homoseksualac. Homid sa partnerom. Nešto se tu nije uklapalo. Ipak, morala sam
da uzvratim. Prokleto se dobro ljubio. Palacao je jezikom oko mog, a zatim
zaplesao kad smo uhvatili ritam. Podigla sam obe ruke i obavila ih oko njegovih
širokih ramena, vešajudi mu se o vrat. Kad sam priljubila telo uz njegovo, zgrabio
me je za kukove i privukao jače.
Tad sam ga osetila. Pa ne baš njega. Nedostatak. Nije bio krut. Dole se
apsolutno ništa nije dešavalo. Odmakla sam glavu, a on je čujno odvojio usne.
Pogledala sam ga u oči, samo što on nije gledao mene, ved preko ramena.
Okrenula sam se i videla njegovu majku Monu. Sklopila je ruke i čista radost joj je
ispunila svaku boru na licu, što ju je činilo deset godina mlađom. Srce mi se steglo
od osedaja krivice, pošto sam se i lično uverila kakve je nade ta žena gajila za svog
sina. Svog jedinog sina. Jedinog sina homoseksualca. Ali ona to nije znala. Tog
trenutka sam čula nekoga da se nakašljava. Pogled mi je kliznuo ka Hektoru, čiji
izraz lica je bio sasvim suprotan od Moninog. Bol, tuga, možda čak i ljutnja
ispunjavali su mu crte. Ta zmija oko mog srca stezala je tako jako da sam jedva
disala. Mama Mona se naglo okrenula i ušla u restoran.
„Hektore…“, šapnula sam. Odmahnuo je glavom i otvorio vrata automobila.

30
 „Ulazi, Mija. Moram da porazgovaram s Tonijem.“
„Papi, znaš da je to bila samo predstava… nije ništa značilo“, zaklinjao se sa
šakama stegnutim u pesnice kraj bokova.
Iako nije trebalo da se osedam povređeno, jesam, zato što sam osetila nešto.
Osetila sam stezanje u ženskim delovima kad me je zagrlio i poljubio kao kad
muškarac ljubi ženu za kojom žudi. Samo, uverila sam se da se Toni nije uzbudio
od tog poljupca. Nije bio pravi. To me je opomenulo da svoju žudnju potisnem. Taj
muškarac je možda bio oličenje seksa i imao najneverovatnije telo poznato
čovečanstvu, ali nije igrao za moj tim.
Otišla sam do automobila. Hektor me nije ni pogledao. Progutala sam gorku
pilulu kajanja. Pre nego što sam ušla u automobil, spustila sam mu ruke na rame i
nagnula se dovoljno blizu da mu šapnem u uvo. „Nije značilo ništa. Mona je
gledala. Nije se čak ni napalio. To samo ti možeš. Veruj mi, znam kad me muškarac
želi. Taj muškarac želi jednu osobu. Tebe.“ To je bilo najbolje razuveravanje koje
sam mogla da mu ponudim.
Kad sam sela, Hektor se primakao. „Hvala što si mi to rekla.“
„Nema na čemu. Što se ne biste vas dvojica vratili taksijem? Idite u bar i
porazgovarajte o tome kako demo ovo da odigramo sad kad sam ovde. Ne znam
jeste li razmišljali o tome kako de moje prisustvo uticati na vašu vezu, ali očigledno
je da vam treba neko vreme nasamo.“ Klimnuo je glavom i spustio pogled onde
gde je gurkao stopalom po betonu. „Sad imam ključ. Vidimo se ujutru. U redu?“
„Mija, hvala“, rekao je Toni. Mahnuo je rukom prema putu i ispred njega se
zaustavio taksi. „Hektore, molim te pođi sa mnom.“ Glas mu je bio nežan, ali ipak
odlučan.
Gledala sam dok su ulazili u taksi i odvozili se. Mene je limuzina odvezla do
penthausa i, tek što sam ušla u sobu, stigla mi je poruka na mobilni.

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
Možeš li da pričaš?

31
 PETO POGLAVLJE

Zurila sam u ekran telefona. Ovo sam mogla da odigram na dva načina. Prvi – da
se ne obazirem i sačekam trenutak kad ne budem tako emotivno isceđena. Drugi
– da ga pozovem i pustim Vesov glas da mi skine tu zmiju omotanu oko srca posle
sranja koje sam rešavala između Tonija i Hektora. Nadala sam se da de oni to
rešiti. Poslednje što sam želela da uradim bilo je da stanem između dvoje
zaljubljenih – što su oni i bili. Samo, nije pošteno što ne mogu slobodno biti ono
što jesu. Ili u najmanju ruku, tako je Toni to video. Možda bih ga razgovorom
mogla ubediti da bi za njih bilo bolje da se razotkriju. Da je zajednica s Hektorom,
planiranje i stvaranje porodice, koju su očigledno želeli, put ka sredi. To što je Toni
radio na kraju de tako povrediti Hektora da de otidi. Poznavala sam taj tip. I meni
odlasci odlično idu.
Pošto sam odlučila, pritisnula sam nekoliko dugmadi na telefonu. Posle samo
jednog zvonjenja veza se uključila. „Hej, dušo, je li prekasno tamo? Pa, gde god da
si?“ Glas mu je bio dubok, grlen i podsetio me je na prošaputana obedanja kroz
mračno, zadihano stenjanje, i nodi ispunjene razuzdanom strašdu. Bilo mi je
neverovatno s Alekom, ali Ves je bio onaj pravi. Sve me je kod njega podsedalo na
duboki, prodirudi, žestoki divlji seks. Posle ovakve nodi, volela bih da se izgubim u
njemu.
„Nije prekasno, ne. U Čikagu sam.“
„Mmm, u Vetrovitom gradu. Šta tip radi?“
Nisam bila sigurna da smo stigli do te tačke u našem prijateljstvu gde smo
lagodno mogli da razgovaramo o suparnicima. Međutim, pošto nisam nameravala
da spavam s Tonijem, verovatno ne bi smetalo da mu kažem. „Vlasnik je
restorana.“
„A, znam koliko voliš domada jela.“ Smesta mi se ukazala slika njega kako mi
nag do pojasa pravi doručak. Njegovo izduženo telo, mišidave, preplanule grudi
tako tamne od kalifornijskog sunca, izgledale su toliko dobro da ih čovek smaže.
Ves je uvek mirisao na more i pesak. Preukusno.
Shvatila sam da dugo nisam ništa rekla. „Uh, da. Pa, znaš koliko volim da
jedem.“
„Znam. Kuva li ti?“
„Još nije, ali nadam se da hode uskoro.“
Kroz telefon se začuo dug uzdah i prošlo je dosta vremena pre nego što je
neko nešto izgovorio. „Jesi li sa njim, kao što si bila sa mnom?“, pitao je i, iako me
je bolelo što je osedao potrebu da pita, nisam mu ništa dugovala.

32
 „Je li važno?“ tiho sam prošaputala i ispružila se na krevetu, s telefonom
priljubljenim na uvo.
„Meni jeste.“
„Ne, i nedu.“
„Zašto? Koliko te ja znam, a mislim da te znam, imaš veoma zdrav libido.“ U
glasu sam mu prepoznala šalu.
I zaista je imao mesec dana da me upozna. Predobro, zapravo. Prošunjao mi
se kroz odbrambene mehanizme i iskopao mi rupu u srcu. Deo koji de zauvek biti
njegov. Mada, nisam nameravala da mu to kažem.
„Zato što mislim da njegovom partneru Hektoru ne bi bilo drago da mu
zajašem čoveka.“
Gromoglasan smeh se začuo iz telefona. Bože, nedostajao mi je taj smeh.
Takav smeh je imao sposobnost da izleči ratom razorene narode. „Pa zašto je
homid unajmio najzgodniju pratilju u istoriji?“
„Da mu ljubim guzicu“, odvratila sam. Ponovo se zakikotao i zvuk se odbio
kroz liniju pravo u moje srce, popravljajudi mi raspoloženje. „Ne, prilično je
zbrkano. Ima dugu vezu; mislim, vezu koja bi mogla prerasti u brak sa jednim
izvrsnim tipom. Samo, oseda obavezu prema porodici i poslu da se i dalje
predstavlja kao kul poslovni čovek, Italijan, opaki bokser.“
„Sranje. Zvuči kao veoma težak teret. Profesionalno, razumem što želi da
zadrži privatnost. Ako frajer može da priušti Izvrsnu pratnju, znači da je parajlija i
verovatno su mu mediji za petama.“ Prigušeno je izdahnuo, jer su mu usne
sigurno bile preblizu telefonu. „Ozbiljno, Mija, lepo je imati lovu i sve to, ali ona ne
može da ti zameni privatnost i mogudnost da živiš mirnim životom.“
Pomislila sam na ograničenu zajednicu u kojoj je Ves živeo s neprekidnim
sigurnosnim nadzorom okoline, crvenim tepisima po kojima je mrzeo da hoda, i
potrebom da unajmi pratnju za odlaske na važne događaje samo da bi mogao da
se krede po prostoriji na miru. Da, Ves je tačno znao kroz šta je prolazio Toni,
samo ga nije opteredivalo pitanje seksualne orijentacije.
„Optereden je i porodicom. Jedini je muški naslednik porodičnog bogatstva, i
ako ne bude imao dece, prezime de im se ugasiti s njim.“
„Gospode bože. Ne pričaj mi o pritisku.“ Klimnula sam glavom iako nije
mogao da me vidi.
„U svakom slučaju, dosta o mom klijentu. Šta je s tobom? Kako napreduje
film?“

33
 „Zapravo, odlično. Đina je neverovatna u ulozi“, glas mu je zvučao čežnjivo i
narogušila sam se od ljubomore. „Jednostavno kapira ulogu tako savršeno. Drago
mi je što sam izabrao drugačiji pravac s likom.“
Ugrizla sam se za usnu i suzdržala se od ishitrenog odgovora o tome kako me
je zamenio s njom, ali znala sam da to ne bi bilo pošteno. To što je on uradio,
nazivajudi svoju junakinju po meni, bila je velika čast. I vrlo lepo. Bio je to poklon i
trebalo je to tako da zapamtim, a ne da sve uprljam ljubomorom. Osim toga,
nisam polagala pravo na njega, bili smo samo prijatelji… sa povlasticama. „Dakle,
Đina i ti se lepo slažete, je li tako?“ Zakolutala sam očima i pokušala da zadržim
vedar ton.
„Da, izvanredna je. Ali nije lepa kao njena imenjakinja iz scenarija.“ Glas mu
je bio pun nagoveštaja.
„Je li tako?“
„Jeste.“
„Ali zabavno ti je da se igraš s njom… mislim, da je usmeravaš.“
„Ne koliko bih voleo da usmeravam tebe.“
„O, je li? A šta bi želeo da radim?“ I tad je razgovor krenuo drugačijim tokom.
Onaj koji nikad pre nisam probala, ali sam jedva čekala da istražim.
Čula sam kako je zacoktao jezikom kao da ga je držao uz nepce, a onda ga
pustio čim sam zadutala.
„Pa, prvo bih ti stavio ruke na kolena i usmerio te da ih raširiš, ogoliš se.
Sedaš li se da smo to radili, Mija? Još osedam kako si mi bila vrela i vlažna pod
prstima.“
Slobodnom rukom sam dodirnula čašicu kolena i napravila mali krug po njoj.
„Sedam se. Šta zatim?“
Zastenjao je, i na trenutak sam spustila telefon, zgrabila porub haljine, svukla
je brzim potezom, bacajudi je preko sobe, pa ponovo prinela telefon uvu.
Uhvatila sam od sredine rečenice. „… ruke bi mi klizile niz tvoje noge, držao
bih ih raširene tako da mogu da te gledam. Gledam kako vlažiš. Zatim bih prstom
dodirnuo sam vrh tvog lepog klitorisa. Da li bi to volela, dušo?“
Ugrizla sam se za usnu i tiho zastenjala. „Bože, da.“
„Šta imaš trenutno na sebi?“ pitao je.
„Skinula sam haljinu kad si počeo, uh, da mi govoriš bezobrazluke. Sad ležim
na krevetu, sama u kudi. Nema nikog – samo ti i ja, u smaragdnozelenom
grudnjaku i gadicama. Šta ti imaš na sebi?“ Zažmurila sam, osedajudi ošamudenost
i vrtoglavicu. Nisam mogla verovati da to radimo, ali prokleta bila ako me nije
neverovatno uzbuđivalo.

34
 Ves je stenjao kroz telefon. „Samo karirani donji deo pidžame. Znaš kakav.“
I te kako. Njegove pidžame su bile od najmekšeg pamuka poznatog
čovečanstvu. Dok sam bila s njim, volela sam da ih oblačim posle seksa ili odmah
ujutru. Čak sam mu i ukrala jednu. Mada, ne bih to priznala.
„Je li ti se ukrutio, dušo?“, isprobala sam sa umiljavanjem. Ostavilo mi je
prijatan ukus u ustima. Nešto drugo bi bilo i bolje da nije bio tri hiljade kilometara
daleko.
„Jebiga, dođavola. Tako mi se digao, Mija, curim na vrhu.“
„Protrljaj to palcem preko glavida. Sedaš li se kako ti je bilo s mojom rukom
oko kurca?“
„Jebote, da, sedam se.“
„Uradi to. Zažmuri i povlači rukom gore-dole, prvo polako. Zamisli da je moja
i da je pomeram gore-dole celom dužinom. Palcem protrljaj vlažnost, preko svake
izbočine, naročito onog dela preko kog prelazim jezikom. Da sam tamo, nakvasila
bih ti ceo kurac ližudi ga pre nego što ti zagolicam osetljivi deo ispod glavida
vrhom jezika.“
Ves je zastenjao. Čula sam kako sve brže diše. „Šta bi ti mene usmerio da
radim?“
„Skini gadice“, zatražio je. Spustila sam zelene gadice i odgurnula ih u stranu
stopalom. „Jesi li gola za mene, dušo?“
„Jesam“, podigla sam kukove kao da je Vesovo priviđenje iznad mene i
pokušavala sam da priljubim telo uz njegovo.
„Obuhvati mačkicu baš kao što bih ja da sam tamo. Uhvatio bih je čvrsto,
znaš kako volim.“
„Posesivno“, jedva sam izustila pošto sam zabacila glavu radedi ono što je
tražio. Zadovoljstvo je bilo ogromno i prolazilo mi je kroz čitavo telo kao udar
munje.
„Tako je. Posedovao bih tu slatku pičku. I dok bi ti vrtela kukovima, tražedi
olakšanje, odjednom bih ti gurnuo dva prsta unutra. Prati moja uputstva, Mija.“
Učinila sam kako je rekao i zavukla dva prsta duboko u vaginu. Naleti vreline
zatalasali su mi se kroz matericu, pa preko stomaka, sve do grudi, gde su mi dojke
bile pune i otežale. Bradavice su mi iskočile i grebuckale se o saten. Predivno.
Tako dobro.
„Sad, sedaš li se kad sam preuzeo kontrolu nad tom mačkicom dok smo bili
na motoru?“ Zaječala sam u odgovor, a besmisleno stenjanje mi je silazilo s usana
dok sam se prisedala kako su njegovi snažni prsti ulazili i izlazili iz mene, hvatajudi

35
me baš kako treba, povlačedi me na sebe držedi me za najosetljivije mesto.
„Zavuci te prste duboko, dušo. Onako kako bih i ja.“
Pokušala sam i nisam uspela. „Ne mogu da dohvatim. Trebaš mi“, osujedeno
sam dunula, ali nastavila sam da se obrađujem. U mislima sam bila na tom motoru
u Vesovoj garaži, njegova ruka mi je bila u gadama i snažno i duboko me tucala,
kao i uvek.
„Jesi li blizu, dušo?“
„O da, želim te, Vese. Želim te u sebi…“
Sijaset psovki se začuo kroz liniju kako mu se disanje ubrzavalo. Moje ga je
pratilo dok smo se samozadovoljavali, izgubljeni u strastvenom prisedanju.
„Da sam tu, pritisnuo bih prste na to mesto duboko u tebi i zagolicao bih te
tamo. U sve to bih ubacio i jezik, kružedi po toj trešnjici od tvog klitorisa.
Nabrekao bi i ukočio se kad bih obavio usne oko njega i uvlačio ga dok mi se tvoja
uzana mačkica ne bi stegla oko prstiju, a ti svršila svuda po meni.“
„O, Vese, svršidu, dušo. Tako du jako svršiti. Želim te ovde…“ Zabacila sam
glavu, a svako čulo, neuron i pora bili su mi koncentrisani na zadovoljstvo među
butinama.
„Tu sam, dušo. Moji su prsti u tebi. A sad trljaj palcem taj klitoris. Jebiga, i ja
ču svršiti, upravo sad, s tobom. Tako je dobro s tobom, Mija. Nikad bolje. Bože!“
Urliknuo je u telefon. Uradila sam šta je rekao i, upotrebivši vlažnost iz vagine,
kružila sam po klitorisu.
Trebalo me je samo malo pogurati. U naletu energije i svetla, svršila sam,
telo mi se steglo, viknula sam iz pluda kao da sam obuzeta, i talas za talasom
usijanog zadovoljstva zatresao me je kroz samo središte bida. Kroz telefon sam
čula krik Vesovog olakšanja.
Nešto kasnije, oboje smo se smirili. Jedino što se čulo bilo je naše brzo
disanje.
„Mija“, izgovorio je Ves s poštovanjem. Moje ime mu je bilo blagoslov na
jeziku i poželela sam da ga poljubim, utopim se u njemu, izgradim svoj život oko
toga.
„Prokletstvo, Vese, dobro ti ide seks preko telefona“, izjavila sam. Nasmejao
se. „Znaš da to nikad pre nisam radila“, priznala sam.
„Stvarno?“ zvučao je iznenađeno ili zaprepašdeno. To me je rastužilo, ako je
način na koji je pitao bio neki pokazatelj.
Uzdahnula sam, privukla prekrivače i zavukla se ispod njih. Dan je bio dug, a
posle takvog orgazma, samo sam želela da se ušuškam uz muškarca koji mi ga je

36
poklonio i zaspim uz otkucaje njegovog srca. „Da, stvarno“, zevnula sam i
zažmurila.
„Jedva čekam reprizu.“
Novo zevanje. „I ja.“
„Nedostaješ mi, Mija.“
Nasmešila sam se i sasvim priljubila telefon uz uvo tako da čujem svaku
nijansu njegovog disanja. Tako sam se osedala sigurnom, kao da je pored mene.
„Uvek deš mi nedostajati, Vese“, rekla sam pospano, ved zamišljajudi naš
slededi susret.
„Lepo sanjaj…“ bilo je poslednje što sam čula pre nego što sam zaspala.

Kad sam se idudeg jutra probudila, još sam stezala telefon u ruci. Potpuno se
ispraznio. Prevrnula sam se i zagledala u tavanicu, razmišljajudi o prethodnoj nodi.
Čitav dan, do večere, do telefonskog seksa sa Vesom, bio je kao vožnja na
rolerkosteru. Barem mi je kraj dana doneo zadovoljstvo. Pitala sam se šta su radili
Toni i Hektor i jesu li smislili šta de. Njih dvojica su se definitivno voleli. Zauvek. Ne
kao sa zgodnim francuskim umetnikom s kojim se neko kreše mesec dana i
verovatno više nikad ne vidi. Ipak, nedostajao mi je moj Francuz. Bila sam
zahvalna na Aleku i onome što mi je tih zajedničkih mesec dana donelo u životu.
Ne samo da smo zajedno stvarali predivnu umetnost ved me je i mnogo naučio o
meni samoj, o ljubavi, o životu. Večno du biti zahvalna Aleku i vremenu
provedenom s njim. Možda bih mogla iskoristiti to što sam naučila iz tog iskustva
da pomognem Toniju i Hektoru. Na kraju krajeva, ljubav je ljubav, i stvarno niko
ne može da bira u koga de se zaljubiti niti koliko de ta ljubav trajati. Pošto je
njihova bila večna, nešto de morati da pukne.
O tome sam razmišljala sve vreme dok sam se tuširala, oblačila i išla ka
kuhinji. Ved sam mogla da namirišem jaja i slaninu. Stomak mi je zakrčao kad sam
sela na stolicu.
Renaldo me je pogledao. „Rekao bih da ti je stomak veoma sredan što me
vidi. Si?“
„Si! Kako si jutros, Renaldo?“
„Ne može bolje, gospođice Mija. A ti? Izgledaš kao da si se lepo naspavala.“
Usne su mu se izvile na krajevima i namignuo mi je preko ramena dok je okretao
slaninu.
„Zaista jesam“, nacerila sam se, prisedajudi se Vesovog poziva. Prokletstvo,
tom tipu baš idu bezobrazne priče. Tako me je napalio da sam bila gotova za
nekoliko trenutaka. Bila sam tako zadovoljena da sam se bukvalno uspavala s

37
telefonom na uvu. Kad sam se jutros našminkala, još su mi se videli bledi otisci
telefona na obrazu. Čim ga napunim, moradu mu se zahvaliti porukom, redi mu
koliko sam uživala u našem daskanju, a ne samo seksu. Uživala sam da pričam s
Vesom. To mi je bilo neobično normalno, kao da smo oduvek prijatelji ili ljubavnici
rastavljeni igrom sudbine. Među nama je sve bilo lako. Nadala sam se da de tako i
ostati do kraja godine. Samo de vreme pokazati.
Renaldo je postavio tanjir vrelih jaja, slanine i voda ispred mene, i usta su mi
bila puna hrane kad su Toni i Hektor ušli u sobu. Toni je prebacio ruku preko
Hektorovih ramena, s veoma zadovoljnim izrazom na licu. Napudila sam usne i
iskrivila glavu. „Izgleda da nisam samo ja dobro provela nod.“ Zašto sam to
dođavola rekla, ni sama ne znam. Nešto u vezi s tom dvojicom muškaraca me je
navelo da se izlanem. Nikako nije ličilo na mene.
Tonijeve obrve su poletele uvis, a Hektor je privukao stolicu pored mene.
Spustio je oba lakta na sto i naslonio glavu na ruke. „Stvarno? Ispričadu ti sve o
mojoj večeri.“ Iskezio se. „Ali moraš mi redi zašto je tvoja bila tako divna, s
obzirom na to da smo te poslali pravo kudi iz restorana?“ Razmislila sam, ubacila
još jedan zalogaj jaja, a zatim ga zalila gutljajem kafe.
„Važi.“
I tako su Hektor i Toni saznali za Vesa.

38
 ŠESTO POGLAVLJE

„I ti si samo otišla? To je bilo okrutno, devojko.“ Hektor je ogorčeno huknuo, ved

odabravši Vesovu stranu i pre nego što sam stigla da mu objasnim okolnosti s
tatom i razlog zašto se uopšte bavim pratnjom. Muškarci, kunem se… ponekad
čuju samo ono što žele. Nije važno jesu li gej, i dalje im nedostaje gen da razumeju
žene i njihove pobude.
Odmahnula sam glavom. „Hektore, ne shvataš. Morala sam da odem. Nije
dolazilo u obzir da ostanem.“
„Onda mi bolje brzo objasni, gospođice. Da mene moj Toni ostavi tako
bespomodnog, to bi me uništilo.“
„Ne, Ves i ja nismo takvi.“
„Ma nemoj? A kakvi ste?“
„Prijatelji smo.“
„Prijatelji koji vode ljubav preko telefona? Prijatelji koji se vole mesec
dana…“ Probala sam da ga prekinem, ali zamahao je rukom da me preseče, „a
onda jedno preklinje ono drugo da ostane… zauvek!“
Grrr. „Nije to rekao! Da, tražio je da ostanem. Da, odbila sam, iako sam želela
da ostanem više nego išta… ali jednostavno nisam mogla!“
„Zašto?“, pitao je. Pre nego što sam stigla da odgovorim, kuckanje potpetica
po podu nas je oboje prekinulo. Duboko sam udahnula, pokušavajudi da se smirim
što više mogu. Tonijeva sestra nije smela ništa da primeti. Između ostalih, i nju
sam morala da zavaram na ovom zadatku.
„Hej, društvo! Tako sam uzbuđena zbog kupovine danas!“ Andželina,
najmlađa sestra, mada dve godine starija od Tonija, ušla je u sobu. Zagrlila je
Hektora, pa mene. „Brat mi je ved na poslu?“
„Jeste, otišao je pre oko sat vremena. Hodeš li nešto da popiješ ili pojedeš?“,
ponudio je Hektor.
„Ne, spremna sam da jurnem u prodavnice! Mija, jesi li i ti uzbuđena?“
Zastenjala sam, nagnula se preko stola i dohvatila torbicu. „Da, naravno.“
„Ne zvučiš uzbuđeno.“ Promrmljala je Andželina.
Hektor se zakikotao i uhvatio Andželinu za lakat. „Ne voli da kupuje.“
Otvorila je usta i iskolačila oči. „Jesi li ti žensko?“
„Naravno da jesam. Samo nisam mnogo ženstvena. Sasvim dovoljno.“
Hektor je zamumlao. „Da. Donela je samo farmerke, obične majice i one
koncertne. Žalosno. Pidžame su joj modernije nego sve ostalo.“

39
 Bio je u pravu. „Zato što ih je kupila Vesova stilistkinja“, izvalila sam i ugrizla
se za usnu.
„Ves? Ko je Ves?“ Andželina je skupila oči na mene. Zastala je i čekala
odgovor.
„O, prijatelj. Najbolji gej prijatelj.“ Laži su mi skliznule s usana kao izbljuvak
na tepih. Kisele, gnusne, i prokleto odvratnog ukusa.
„A-ha. U redu.“ Zabacila je prelepu dugu kosu preko ramena. „Pa hajdemo!“
Povela nas je iz penthausa do lifta. Hektor me je prekorno pogledao, a ja sam se
trgla i izgovorila nečujno izvini iza Andželininih leđa.

***

Hektor i Andželina su me zaključali u Gučijevoj garderobi. Naterali su me da

probam sve – od haljina, preko sukanja, do farmerica, i razne druge krpice.
Otmenu odedu sa stilom i bleštavilom. Posle svake probe morala sam da izađem iz
garderobe i prošetam se u toj kombinaciji pred njima. Kao da sam se pela na
podijum ispred đavolskog ogledala, dok su oni proučavali sve od načina kako je
padao porub do nečega što su nazivali carski struk. Gurkali su me i bockali kao da
sam životinja u kavezu. Odeda koju sam po njima obavezno morala uzeti
verovatno i jeste najbolje izgledala na meni, ali sve mi je to izgledalo ponižavajude.
Andželina je sve vreme pričala o bratu i našoj vezi. Počelo je da me zamara,
shvatila sam pošto sam skinula pantalone koje sam probala.
„Dakle, jeste li ti i Toni odredili datum venčanja?“, pitala je.
Odmahnula sam glavom. „Nismo još.“
Povukla mi je majicu koju sam obukla preko kukova. „Stvarno? Mislim,
zajedno ste ved čitavu večnost, je li tako? Tako nam je barem Toni rekao.“
„Moglo bi se redi.“
„Stvarno ne razumem šta vas sprečava. Mama je rekla da de razgovarati s
Tonijem i tobom oko venčanja ovog meseca dok si tu. Da sve ozvaničite.“
I Hektor i ja smo zastali i zagledali se u Andželinu, ne pomerajudi se. „Šta?“
Hektor se mnogo brže pribrao nego ja. „Nisi valjda ozbiljna?“ Razrogačio je
crne oči i nezadovoljno iskrivio usta. Nije se baš dobro držao.
„Hektore“, upozorila sam ga.
Andželina je slegnula ramenima. „Pa nije to ništa strašno, zar ne? Mislim,
volite se, ne postajete mlađi i mama hode muškog naslednika. Zapravo, upravo
sad ruča s Tonijem.“

40
 Zinula sam od čuđenja i prilično sam sigurna da sam iskolačila oči. Odjednom
je u garderobi postalo pretopio. Zamahala sam ispred lica. „Uh, Toni i ja zapravo
nismo razgovarali o pojedinostima.“
„Nije važno. Što mama želi, mama dobije. Je li tako, Hektore?“, pogledala je u
Hektora, koji se polako povlačio unazad dok nije naleteo na stolicu i srušio se na
nju. „Je li tako?“
Hektor je klimnuo glavom, spustio laktove na kolena i pognuo glavu dok je
rukama provlačio kroz kosu. Nisam videla tako poraženog muškarca još otkad sam
rekla Vesu da ne mogu ostati. Skočila sam sa podijuma i kleknula ispred njega. Kad
je podigao glavu, u očima je imao neprolivene suze. Obuhvatila sam mu obraze i
zavrtela glavom, dutke ga ubeđujudi da se to nede desiti. Nipošto. Nikako. Toni ga
je voleo. Sklopio je oči i disao kroz nos. Jedna usamljena suza skliznula mu je niz
obraz.
„To nikad nedu biti ja“, prošaputao je.
„Ali jesi ti“, zaklela sam se što sam uverljivije mogla. Prislonila sam čelo o
njegovo i ponovila. „Ti si, tebe voli.“
Nažalost, oboje smo zaboravili ko prisustvuje našem malom zbližavanju.
„Znala sam!“ rekla je Andželina i srušila se na stolicu pored Hektora.
Tad se Hektor pretvorio u drugu osobu. Kičma mu se ukočila, čvrsto se
uhvatio za kolena i uspravio. Kao da se ponovo preobrazio u kul, smirenog,
pribranog Hektora kog su svi znali i voleli. Nije više bio zaljubljeni, slomljeni
muškarac koji se borio s ozbiljnim pitanjima oko svog muškarca.
„Uh, Hektor prolazi kroz nešto, a ja mu pomažem…“
„Ti mu pomažeš, a Toni je svima u porodici zamazao oči i sakrivao da su njih
dvojica zajedno.“
To nisam očekivala. Hektorove oči poprimiše zapanjujudu zelenkasto smeđu
boju. „Ne znam kako to misliš…“ Pokušao je uzaludno.
„Poštedi me. Misliš da ne znam da se ti i moj brat volite još od koledža? Za
šta me smatraš? Ja sam Tonijev najbolji prijatelj. Pa, pored tebe.“
„Rekao ti je?“, šapnuo je.
Odmahnula je glavom. „Nije, ali poznajem Tonija. A znam i tebe. Nijedan sve
ove godine nije imao vezu. Tu i tamo bi Toni doveo devojku na večeru, ali uvek je
bilo jasno da nije zainteresovan za nju. Mada, priznajem, kad si se ti pojavila, malo
sam se zabrinula.“ Pogledala me je nasmešeno ispod oka. „Ako postoji žena koja
bi mogla od gej muškarca da napravi heteroseksualca, to bi bila ti.“
„Kakav neobičan kompliment. Hvala… valjda.“ Sela sam na pod ispred njih. „I
šta sad?“

41
 Slegnula je ramenima. „Toni mora da kaže mami.“
Hektor je tako brzo zavrteo glavom da sam pomislila kako de mu se otkinuti
od kičme. „Ne dolazi u obzir. Ne želi da razočara ni Monu ni porodicu. Osim toga,
u pitanju je i posao, i bokserska liga u kojoj i dalje uživa.“
„Zajebi ligu. Više i ne boksuje mnogo za njih otkako je tata umro. Osim toga,
o tome vodi brigu Roko, a Toni može da učestvuje kad god poželi. Liga je glup
izgovor.“
„A posao?“, podbadao ju je Hektor. „Šta s tim? Misliš da porodična
kompanija kao što su Fazanovi može da podnese mrlju kakva je homoseksualac za
kormilom?“
Andželina je slegnula ramenima. „Posao je posao. Zaista me nije briga šta
misli kompanija.“
Hektor je uzdahnuo. „Ali Tonija je briga. To mu je sve.“
Spustila sam mu ruku na koleno. „Ne, mislim da si pogrešno razumeo. Ti si
mu sve.“
Naglo je ustao. „Bez uvrede, Mija, ali da je to istina, ti ne bi bila ovde.“ S tim
oproštajnim rečima, izašao je iz garderobe.
Ustala sam s poda i sručila se na stolicu pored Andželine. „Kakva zbrka.“
„Da, jeste. Sumnjala sam dugo, ali ovo je prvi put da osedam kako treba da se
umešam. Mija…“ Plave oči, tako nalik na Tonijeve, bile su vlažne.
„Mama stvarno veruje da si ti ona prava. Ubeđena je da treba što pre da vas
venča, pa da počnete da pravite bebu.“ Na kraju se ugrizla za usnu i skrenula
pogled.
„Hej, u redu je. Pričadu s Hektorom i Tonijem. Nešto demo smisliti. Bide sve u
redu. Mogu da odglumim neki bučan raskid ili tako nešto. Nema potrebe za
uzrujavanjem.“
„Nije to, samo, Roko i ja ved neko vreme pokušavamo da dobijemo bebu i
ništa se ne dešava. Mama čak i ne pita za to. Samo želi da Entoni dobije sina i
produži prezime.“
Potapšala sam je po leđima. „Mora da ti je teško. Uvek zadnja rupa na
svirali.“
Dunula je. „Ima nas petoro, Mija.“ Glas joj je bio umoran, zvučala je kao da ju
je život napustio. „Neko je stalno drugi, tredi ili četvrti. Samo je Toni uvek broj
jedan.“
Čula sam šta je rekla i razumela sam. Posle večere s porodicom i pošto sam
videla koliko Mona uživa u sinu i unučidima, i činjenice da je Toni otišao tako

42
daleko da unajmi pratilju koja de se pretvarati da mu je verenica samo da zavara
majku, razumela sam kakvu je mod ona imala nad porodicom.
„Pa, šta misliš, šta treba da radimo?“
Andželina je ustala i pokupila odedu koju smo izabrale. Otišla sam do odela u
kom sam došla i počela da se oblačim.
„Ne znam još za mamu. Liga de preživeti. Posao, pa, platidemo Toniju
odličnog PR-a. Nekoga ko de ubediti javnost da činjenica što je Toni gej i nije neka
vest. Ja rukovodim marketingom, i poradidu na tome sa svojim timom, smislidemo
nešto. Kako god, to je naša kompanija.“ Zvučala je sve samouverenije. „Vest da je
predsednik gej može biti predmet priča neko vreme, ali imamo dobar proizvod.
Nedemo propasti niti izgubiti posao. Ljudi vole mamine recepte, a cene su vrlo
povoljne.“
„Hrana je prokleto dobra. Najbolja italijanska koju sam u životu jela.“
„Tačno! Toni se mora osloboditi navike da pokušava svakome da udovolji. Da
svima bude sve. Znaš?“
Umesto odgovora sam klimnula glavom. Istina. Znala sam. Više nego što sam
bila spremna da priznam nekome ko mi je praktično stranac. Otkako mi je mama
otišla, trudila sam se da održim porodicu na okupu, radila sve što je trebalo da se
uradi.
Brinula o tati kad bi se olešio. Ništa zato, Mija de to rešiti.
Pomagala Medi da završi školu. Da, radila sam s njom domadi i ostajala
budna do kasno da ne zaostanem sa svojim učenjem. Ali Medi je uvek bila na
prvom mestu.
Čak sam vodila računa i o tome da imamo hranu na stolu i krov nad glavom.
Ubijala sam se od posla sa šesnaest kao konobarica u kazinu da zaradim neku
lovu. Bilo je večeri kada sam donosila kudi ostatke sa švedskog stola pre nego što
ga promene za slededi dan. Tad bismo napunili stomake. Čak bi me i tata potapšao
po leđima i rekao mi svaka čast svojim pijanim frfljanjem.
Naravno, to sam sve radila pre osamnaeste. Dođavola, radila sam toliko
poslova dok nisam napunila osamnaest da pokupim socijalnu pomod. Čak i sad.
Bavim se pratnjom da izvučem tatu iz dugova. Stvarno, nisam mogla nikome da
govorim kako da živi svoj život kad sam ved tako grozno živela svoj. Međutim, sve
se to menjalo. Sve se polako popravljalo. Sad sam imala sredstva. Ljude kojima je
stalo do mog dobra. Medi, Džinel, Mili, Vesa, a čak bi mi i Alek pomogao da se
izvučem iz nevolje. To nije imalo cenu. A sviđali su mi se i Toni i Hektor. Verovala
sam da su suđeni jedan drugom.
„Samo želim da pomognem Toniju i Hektoru kako god mogu.“

43
 „Kako su te uostalom našli?“
Nisam bila sigurna šta da kažem. Kad bih joj rekla da sam unajmljena pratnja,
da li bi imala loše mišljenje o meni? Obično, kad se upotrebi taj izraz pratnja, ljudi
odmah pomisle na kurvu ili prostitutku, ali u mom slučaju to nije bila istina. Pa,
uglavnom nije bila istina. Tehnički, jesam spavala sa Vesom i Alekom. I priznajem,
u početku sam balavila nad Tonijem, ali ti osedaji su odavno nestali.
Andželina je izgleda strpljivo čekala da razmislim o odgovoru, na čemu sam
joj bila zahvalna. Bila je tiha i smirena. Svakako, osobina vredna divljenja. Prestala
sam i pogledala u njeno lepo lice. Oči su joj bile ljubazne, spokojne i tako plave da
čovek poželi da zapliva u njima.
„Bavim se pratnjom.“
Obrve su joj poletele uvis i ostala je bez daha. Tada, umesto da opsuje i izgrdi
me, zabacila je glavu, crna kosa joj je pala kao crni saten niz leđa, i nasmejala se.
Punim, roktavim grohotom od kog se u trenu presavila. Smeh joj je bio zarazan, i
nisam mogla a da joj se ne pridružim.
Kad smo se srele s Hektorom kod kase, obema su nam se suze slivale niz lice.
„Šta se vama, za ime sveta, dogodilo?“ Gledao je čas mene čas Andželinu.
Pokušale smo da prestanemo sa smejanjem, ali nismo uspele. Konačno sam došla
do daha.
„Saznala je čime se bavim“, zakikotala sam se. To mu je privuklo pažnju.
Uhvatio je Andželinu za lakat i privukao je.
„Nije onako kako izgleda.“ Progovorio je kroz stegnute zube.
„Unajmili ste Miju na mesec dana da biste skinuli mamu s leđa, pa da Toni i ti
možete nastaviti sa svojim životom?“
„U redu, tačno je tako kako izgleda.“
To nas je obe ponovo pokrenulo na smeh. Hektor je platio odedu i izveo nas.
U limuzini smo se povratile. Hektor se okrenuo Andželini i uhvatio je za ruku.
„Nemoj redi Moni. Bide očajna. Obedao sam Toniju da demo ovo prebroditi i
podržavam njegovu odluku. On smatra da Mona ne bi razumela šta smo nas
dvojica jedno drugom. Zna da ona veruje kako je prava ljubav samo između
muškarca i žene.“
„Čak i ako to znači da dete kriti ljubav zauvek?“
Ramena su mu klonula i namrštio se. Zažmurio je kao da razmišlja. Obe smo
čekale. „Ako čuvanje tajne znači da ču imati ljubav tvog brata? Onda de to meni
biti dovoljno. Volim ga. Sve bih učinio za njega.“

44
Ispostavilo se da Hektor nije lagao. Dobro je igrao igru. Naredne nedelje smo se
pojavljivali na poslovnim događajima i porodičnim okupljanjima. Večinu vremena
sam provodila s Hektorom i zaista sam služila kao Tonijev ukras kad mu je trebalo
lepo stvorenje da ga uhvati podruku. To me je mnogo živciralo. Ne samo zato što
me je koristio zbog mog izgleda več i zbog toga što sam znala da je svaki put kad bi
me Toni predstavio kao verenicu i ljudi se oduševljavali našom vezom to Hektora
pomalo ubijalo. Nešto se moralo učiniti. Samo nisam znala šta.

45
 SEDMO POGLAVLJE

„Dodi de svakog časa“, Hektor je uleteo u kuhinju u čarapama. „Gde su mi

dođavola cipele?“
„Papi, zašto uopšte obuvaš cipele?“, rugao se Toni dok je odmeravao
Hektorove noge.
„Grrr“, zastenjao je Hektor. „Ne kapira.“ Dok je praktično trčao pored mene,
ukopao se u mestu. „To deš obudi?“ Crnim očima mi je procenjivao majicu i
farmerice. Po stegnutim, kiselo iskrivljenim usnama očito mu se moj izgled nije
dopao.
„Mislila sam da de ovo biti opuštena večera s tvojom mamom.“ Povukla sam
majicu, pazedi da mi pokrije stomak. Pustila sam kosu da mi slobodno pada. To mi
je bila najlepša crta. Osim sisa. One su bile izvrsne.
Toni je bacio pogled na mene, odmerio me, pa slegnuo ramenima. „Hektor je
momak od stila. Meni izgledaš lepo.“
Stavila sam ruke na kukove. „Vidiš, njemu izgledam lepo“, rekla sam i isplazila
jezik na Hektora. „Ti se ponašaš neuračunljivo. O čemu se uostalom radi?“ Hektor
se nije obazirao na moja pitanja i odjurio je. „Ozbiljno. Zašto se ponaša kao da on
ima neku obavezu?“
„O, ima on obavezu, da ubedi mamu kako je savršen muškarac.“
„I jeste“, rekla sam i Toni je klimnuo glavom. Zagledao se u hodnik kroz koji je
odjurio Hektor. „I ti tako misliš, je li?“
„Naravno da mislim.“ Skupio je obrve kad je nakrivio glavu u stranu. „Ne bih
bio s njirn tolike godine da ne mislim.“
Trenutak za iskrenost. Plesala sam oko Hektora i Tonija čitave dve nedelje.
Činilo mi se da se prilično dobro snalazim. Hektor je naizgled bio pasivan, manje
dominantan od njih dvojice, a Toni je bio alfa mužjak. Možda sam mogla da
probudim tu njegovu stranu i navedem ga da shvati šta de se desiti kad ja odem, a
on se ne izjasni pred majkom i porodicom o svom odnosu s Hektorom, postojala je
opasnost da izgubi nešto što je uvek imao… Hektorovo poverenje.
„Vidi, Toni, divno mi je ovde i volim da provodim vreme sa Hektorom i
tobom.“
„I mi uživamo u tvom društvu, Mija. Zaista. Dobrodošla si nam u bilo koje
vreme. Mnogo nam znači što si nam pomogla u ovome.“
„Pa, tehnički, ti pladaš.“ Iskezila sam se, a on se nasmešio.

46
 „Samo, pitala sam se, jesi li razmišljao o priznanju?“ Osmeh mu se pretvorio
u mrštenje. Pružila sam ruke i prišla bliže. „Samo me saslušaj.“
Ramena su mu klonula i naslonio se na pult, a zatim je skrstio ruke na
grudima. Prokletstvo, te ruke. Makar bio i gej, i dalje sam balavila. Zavrtela sam
glavom i naslonila se na suprotnu stranu pulta.
„Vidi, tvoja sestra Andželina zna istinu.“ Toni je razrogačio oči i stegao vilicu.
„Nisam joj rekla! Kunem se. Shvatila je prošle nedelje kad smo išli u kupovinu.
Rekla je kako to zna još od koledža.“
Toni je udahnuo i izdahnuo, trljajudi čekinjastu bradicu. Bože, kako je taj
muškarac bio zgodan. „Gospode, pa šta si ti rekla? Zna li Hektor?“
„Bio je tamo.“ Pogledala sam u bose noge. Hektor mi je nalakirao nokte
jarkocrveno. Odlično je obavio posao. „Sestra ti se u suštini čudila zašto se nisi
razotkrio.“
„I šta si ti rekla?“
„Ja?“ Prinela sam ruku srcu i zavrtela glavom. „Nisam rekla baš ništa!“ Čula
sam da mi je ton sve glasniji, ali nisam mogla da se suzdržim. Zbog svega sam bila
napeta kao zapeta puška, a neko je povukao obarač. „Hektor joj je u osnovi rekao
da ti ne želiš da razočaraš porodicu, a u pitanje bi možda došli i posao i bokserska
liga. Ali uglavnom brineš kako bi to majka primila.“ Ramena su mu klonula.
Okrenuo se i naslonio obema rukama na pult. Kao da mu je čitava težina imena
Fazano visila poput teškog albatrosa oko vrata.
„Znaš, Mija, tako sam umoran. Uvek se krijem, brinem ko bi mogao da sazna,
šta bi to značilo mami i porodici. Kako bi javnost to prihvatila. Nisam mogao
podneti pomisao da povredim porodicu i Hektora samo zbog mojih sebičnih
želja.“
Napravila sam nekoliko koraka i stavila mu obe ruke na leđa. „Nije sebično
želeti da budeš s osobom koju voliš, Toni.“
„Zar nije?“
„Ne, nije. To ti je osnovno ljudsko pravo. A Hektor te voli. Da se on pita, želeo
bi da to vikneš s krovova ili barem njemu dozvoliš da to uradi.“ Zakikotala sam se i
spustila mu čelo na leda. Okrenuo se i privukao me u zagrljaj. Da, ruke su mu bile
predivne. Tople, snažne i sigurne. Baš kao što sam očekivala. Toni je, sasvim
mogude, grlio najlepše od svih.
„Ne znam šta da radim.“ Šapnuo mi je u teme.
„Da, znaš. Oduvek si znao. Samo moraš to da uradiš.“
Odmahnuo je glavom. „Nije pravi trenutak.“

47
 Nagnula sam se unazad i pogledala ga u oči. Rukama me je i dalje labavo grlio
oko struka. „Nikad nije pravi trenutak da nekoga povrediš.“ Trgao se, a ja sam mu
spustila ruku na srce. „Ali kad to jednom obaviš, rešio si zauvek. Nedeš više o tome
morati da brineš. Ideš dalje. Svi nastavljaju dalje.“
„A liga?“
„Andželina kaže da više ionako nisi mnogo uključen, a i to se nikoga ne tiče.“
Iskrivio j e glavu u stranu, gledajudi me pravo u oči. „Osim toga, ne bi se usudili da
te izgube, kao značajnog sponzora. Uostalom, pogledaj se? Ti si džin među
patuljcima. I jebeno si zgodan. Svi de – i zaista mislim svi – želeti da vide sve ovo“,
zamahala sam rukom gore-dole uz njegovo telo, „nauljeno, kako ubija boga u
drugom tipu… bio ti gej ili ne.“ Namignulasam i osmehnula se.
Toni se nasmejao, a zatim povukao. Provukao je ruku kroz crnu kosu. „A
posao?“
„Opet, Andželina kaže da ona vodi marketing. Unajmide nekog modernog PR
gurua da izvede neku čaroliju za brdo love. Ona misli da de to biti velika vest krade
vreme, ne više od nekoliko meseci. A onda de utihnuti i posao de se nastaviti kao i
obično. Hrana je predobra i tako povoljna da na to ne može uticati vlasnikova
seksualna orijentacija.“
Uzdahnuo je, otišao do frižidera, izvadio pivo i otvorio ga. Dokrajčio ga je u
dva ogromna gutljaja. Gledanje Tonija kako jede i pije bilo je kao posmatranje
profesionalaca na takmičenju u prejedanju. Samo je ubacivao hranu kao da mu
vilica nije pričvršdena.
„A šta je sa mamom, produžetkom porodice? Nije sve tako lako.“ Ton mu je
postao za mrvicu grublji.
Klimnula sam glavom i nakrivila je. „Bide teško i ona de se možda naljutiti,
plakati ili, dođavola, možda čak nešto i baciti. Prava je vatrena Italijanka!“ I osmeh
se vratio. Sve sami beli, ravni zubi. Previše lep za sopstveno dobro. A opet, iz mog
iskustva, vedina homoseksualaca bili su prelepi ili prezgodni. „A ti i Hektor ste
pričali o stvaranju porodice?“ pitala sam, umirudi od radoznalosti, ali previše sam
se plašila da guram nos dalje u njihove poslove.
Toni je dohvatio još jedno pivo i otvorio ga, bacajudi poklopac na pult pored
drugog. „Jesmo, kaže da definitivno želi decu, i to uskoro.“
Osmeh mu je postao veseliji, kao da gaje sunce obasjalo. „Samo, želi da se
venčamo i prvo se na neki način zvanično obavežemo.“
„Razumem. Ako dete doneti dete na svet, bilo bi pametno da se prvo
venčate.“

48
 Skupio je usne. „Pretpostavljam da nas jednostavno nikad nisam video u
braku. To mi je tako staromodno i zvanično. Naša veza je uvek prosto postojala.
Nikad oko toga nije bilo nikakve pompe niti formalnosti. Jednostavno se
uklapamo, znaš? Kao delovi slagalice.“
„Tako i Hektor razmišlja? Jer poznavajudi ga poslednje dve nedelje,
definitivno mi liči na tipa koji bi voleo malo pompe i formalnosti. Prave velike
izlive ljubavi.“
„Previše se družiš sa Endži, Mija. Pretvaraš se u jednu od njih.“
Naglašeno sam zavrtela glavom. „Ne-ne. Nipošto. Ako se ikad budem udala, a
to je vrlo, vrlo malo verovatno, samo bih otišla u Vegas.“
Ispružio je ruku i pokazao na mene. Razvukao je osmeh od uva do uva.
„Vidiš! Slažem se s tim. Venčanje u Vegasu. Savršeno!“
„Samo preko mene mrtve“, začuo se glas ni manje ni više nego Mone Fazano
iza nas.
„Mama! Nismo čuli kad si ušla.“ Toni je prišao majci i poljubio je u oba
obraza, a zatim je zagrlio. Hektor je stajao iza nje sevajudi očima. Zavrtela sam
glavom i pokušala očima da mu pokažem da nije ono na šta misli.
Mona mi je prišla. Privukla me je u zagrljaj, poljubila u oba obraza, a zatim
me ponovo odmakla na dužinu ruku. Čeličnim pogledom mi je odmerila stas. „Da,
savršena za pravljenje mojih beba“, gugutala je pre nego što je sklopila ruke.
„Hektore, dečače moj“, dobacila je preko ramena.
„Da, mama“, uzvratio je Hektor.
„Šta kuvamo, dragi dečače?“ Okrenula se i stavila mu ruku na obraz. Po
načinu na koji ga je uhvatila za lice videlo se da ga voli. Volela ga je kao sina.
Nadala sim se da de to pomodi kad ispliva istina. Ako Toni ikad izvuče glavu iz.
peska. „Enčilade!“
„Ne italijansku hranu?“, pitala sam iznenađeno što italijanska majka nede
praviti neko svoje čuveno jelo.
Mona je odmaknula glavom. „Ne. Kad kuvam s mojim Hektorom, pravimo
hranu iz zemlje njegovog porekla. Tako imam priliku da proširim svoje veštine.
Jednom du napraviti jelo koje de biti mešavina italijanske i meksičke kulture i
prodavaču ga u restoranu.“ Mona me je izgurala iz kuhinje do barske stolice. „Ti
sad idi sedi i pričademo dok Hektor i ja kuvamo. Capisci?“
Meni je zvučalo dobro. Toni mi je pružio pivo, a zatim seo na stolicu pored
mene.
„Dakle, šta ja to čujem o venčanju u Vegasu?“ Mama Mona je prešla ravno u
napad.

49
 „Mama, samo smo razgovarali. To nije ništa značilo.“ Toni je rekao u mamina
leđa dok je radila oko pednice, ali gledao je pravo u Hektorova. „Ne bih nikad
pobegao i oženio se Mijom. Nikad.“ Glas mu je bio zadihan, kad je prošaputao
dovoljno glasno da ga svi čujemo. Hektor je polako zažmurio. Kad je otvorio oči,
ponovo su bile ispunjene ljubavlju, žudnjom i nadom. Bilo je jasno koliko Hektor
obožava Tonija i obrnuto. Stigma što je pratila njihovu ljubav stvarala je rascep
koji bi na kraju mogao srušiti zid oko njihove veze. Ako bi se to desilo, sve bi
pokuljalo u bujici koja bi mogla da potopi sve što imaju. Od same te pomisli
zabolela me je duša.
„Dobro, zato što si ti dobar katolik. Oženideš se u našoj crkvi. Svetog Petra. U
istoj crkvi u kojoj smo se venčali tvoj otac i ja pre mnogo godina“, rekla je likujudi.
„Priznajem, neko vreme sam brinula da se nikad nedeš oženiti. Sad kad imamo
Miju…“ Okrenula je glavu i veličanstveno se osmehnula u mom pravcu. To mi je
doslovno razbilo srce u hiljadu parčida. „… porodica de nam biti potpuna i
produžidete prezime Fazano.“
Spustila je drvenu varjaču, okrenula se i zagrlila Tonija. „Otac i ja demo biti
tako ponosni. Da je ovde danas, rado bi blagoslovio ovu vezu.“ Obrisala je
nekoliko suza iz očiju, pročistila grlo i vratila se poslu. Hektor je vidno progutao
knedlu, potiskujudi emocije koje sam znala da ga razdiru.
„Kad smo ved kod crkve, otac Donahju de biti sredan da obavi venčanje.
Mada dete morati da se prijavite za savetovanje. Možda ovog vikenda?“
Prilično sam sigurna da su mi oči iskočile iz duplji. Crkva? Savetovanje?
Zavrtela sam glavom. „Uh… ne znam za to“, počela sam, ali Toni me je presekao.
„Mama, nismo još odredili datum. Takođe nismo razgovarali ni o veri.
Monina glava je poletela unazad kao da je udarena. „Šta? O tome se prvo
razgovara. Mija, draga, jesi li ti katolikinja?“
„Nisam ništa. Ja uh…“ Monine oči su me prosecale kao užareni šiljci. „Nisam
odgojena u verskom duhu.“
Ispustila je uzdah. „Jesi li krštena hrišdanka?“ Ton joj je bio optužujudi.
Smesta mi se strah spustio niz kičmu, što je automatski pokrenulo moje
odbrambene mehanizme.
„Nisam.“ Stegla sam vilicu i ispravila kičmu.
„Jesi li ved bila u braku?“ Spustila je ruku na bok, a drugom je još držala
varjaču.
Odmahnula sam glavom, a za mnom i ona. „Sine, morade smesta početi da
dolazi u našu crkvu. Da bi se udala, morade stedi dobar položaj u Svetom Petru, i
moradete verovatno idi duže na savetovanje da bi te naš sveštenik venčao s

50
devojkom koja nije katolkinja. I morade da se krsti. Uskoro. To je obavezno.
Moramo odmah početi.“
Težina njenih reci pregazila me je kao parni valjak. Morala sam da izađem
odatle. „O moj bože“, ustala sam sa stolice, sva usplahirena. Steglo me je u
grudima, i osetila sam kako mi po čelu izbijaju kapljice znoja. Nisam mogla da
dišem. Vazduha. Trebao mi je vazduh, odmah. Zaplidudi nogama, pojurila sam na
balkon, otvorila vrata i udahnula prohladan martovski čikaški vazduh. Hvala bogu.
Ne, ne bogu. Nede više biti razgovora o bogu te večeri. Pobrinudu se za to.
Uhvatile su me dve snažne ruke. Iako su bile divne, nisu to bile ruke koje sam
želela. Ves. Želela sam da on bude tu. On bi u ovome uživao. Od pratilje do
naručene mlade. „Mija, u redu je. Ne dozvoli da te mama uzruja. Smislidemo
nešto.“ Toni me je obgrlio s leda. Dugo sam i polako disala. Ubrzano kucanje srca
počelo je da se vrada u normalu. Kad sam osetila da mogu da stojim na svojim
dvema nogama, okrenula sam se, pružila ruku i odgurnula Tonija.
„Moraš redi mami istinu. Ovo je otišlo predaleko.“
Postideno je pognuo glavu. „Znam. Samo… tako je teško. Znaš?“
„Da, znam.“
Seli smo na stolice na balkonu jedno naspram drugog. „Ali nisam ja jedina
koja pati ovde. Ni Hektor ovo ne podnosi dobro.“
Toni je naglo podigao glavu i videla sam mu zabrinute linije u uglovima očiju.
„Kako to misliš?“
Uhvatila sam ga za ruke i čvrsto ih stegla. „Neprihvatanjem toga što jesi ne
prihvataš ni njega.“ Skupio je oči, ali je dutao. „To vrdanje… mrzim što to moram
redi, Toni, ali mora biti rečena istina koju izbegavaš.“ Podigao je bradu, dajudi mi
znak da nastavim. „Gledaj to Hektorovim očima. Zapravo mu govoriš kako nije
dovoljno dobar. Da njegova ljubav nije vredna rizika.“
Zaustio je da nešto kaže i povukao se. „To nije istina! Volim ga.“
„Stvarno? Pa što se onda kriješ?“
„Znaš zašto.“ Glas mu je bio oštar, vilica stegnuta.
„To nije dovoljno. To su sve izgovori, i posle toliko godina, šta? Koristiš te
izgovore ved skoro petnaest godina. Vreme je da se oslobodiš. Neka ti on bude na
prvom mestu. Isto kao ti njemu. Sve ove godine, mogao je da te razotkrije pred
porodicom, prijateljima, poslovnim partnerima, ali nije. Zadovoljio se time da
ostane u pozadini samo da bi bio s tobom. Važna mu je tvoja sreda, ali kunem se,
taj tvoj plan da varaš porodicu i održavaš predstave… to ga ubija. Vidim mu u
očima, iako ti ne uviđaš!“
„Jebiga! Zašto je ovo moralo tako da se zapetlja?“

51
 „To je život, Toni. Odrasti. Izaberi Hektora koliko god da košta. To je on
uradio za tebe. Stavio je tvoju sredu ispred svoje, jer je izabrao tebe.“
S tim završnim udarcem, izašla sam s balkona. Hektor i Tonijeva majka su
čekali u dnevnoj sobi kad sam prošla do svoje sobe.
„Mija…“ Hektorov glas je drhtao dok mi je izgovarao ime, ali produžila sam.
Tad sam shvatila da sam u svojoj ljutnji nepristojna. Prema svojim klijentima,
Moni, ljudima do kojih mi je mnogo stalo.
Zaustavila sam se ispred hodnika i okrenula. „Oprostite. Odjednom mi nije
dobro. Idem da legnem. Mona, hvala što ste došli. Sigurna sam da bi vaša večera
bila sjajna.“
Hektor mi je prišao i zaustavio me u hodniku. Privukao me je u zagrljaj i suze
su mi ispunile oči. „Žao mi je. Nama je žao. Obojici.“ Govorio je tako tiho da ga
samo ja čujem. Gospode, taj čovek je bio neverovatan.
„Znam. Samo mi treba malo prostora posle večeras;“
Pustio me je, i vratila sam se u svoju sobu. Legla sam na krevet, zgrabila
telefon i okrenula jedinu osobu koju nije trebalo da zovem. Zazvonilo je četiri puta
pre nego što se uključila telefonska sekretarica.
„Dobili ste Vesa, ostavite poruku posle zvučnog signala i javidu vam se što je
pre mogude.“ Vesov glas je snažno grmeo kroz telefon i pogodio me pravo u srce.
Biiip.
„Hej, to sam ja, uh, Mija. Samo…“ Lagano sam udahnula i pokušala da
smislim šta sam htela da kažem, ali ništa mi nije padalo na pamet što bi zvučalo
manje očajnički. „Morala sam da ti čujem glas.“ Sklopila sam oči. „Pričademo
uskoro. U redu? Zdravo.“

52
 OSMO POGLAVLJE

Naredne nedelje, odnos između nas troje bio je zategnut. Bila sam uljez i prvi put
za tri nedelje tako sam se i osedala. Toni je bio napet, jedva bi progunđao zdravo i
doviđenja ujutru. Hektor je bio ljubazniji, nežniji, ali takođe razdražljiv, iako ne
prema meni. Očigledno je imao rasprave s Tonijem i nije bio voljan da mi priča o
tome, što je bilo razumljivo. Dobila sam živčani napad kad smo razgovarali s
majkom prošlog vikenda. Nisam bila ponosna na svoje ponašanje, ali čvrsto sam
se držala činjenice da je to moralo biti rečeno. I dalje obigravanje oko tog pitanja
narušavalo im je odnos i mučilo obe strane. Da i ne spominjem da je laganje
porodici bio dodatan udarac njihovoj savesti.
A onda, tu sam bila i ja, riba zaglavljena u sredini.
Stajala sam u grudnjaku i gadicama ispred garderobera i pokušavala da
odlučim šta da obučem. Martovski vazduh u Čikagu je bio prohladan, ali uglavnom
prijatan.
„Hej, obuci tvoje seksi pantalone i kožnu jaknu“, dobacio mi je Hektor kroz
otvorena vrata. Bila sam tako zaokupljena mislima da ga nisam ni čula. Ušao je i
seo na krevet, a ja sam dohvatila crne uske farmerice. Ustao je, uzeo tanak zeleni
džemper i opaku tamnosmeđu kožnu jaknu. Dutke sam oblačila odedu koju mi je
izabrao. Kad je Hektor želeo da priča, radio je to u. četiri oka, i obično je upadao
toj osobi u privatan prostor. Obukla samfarmerice, zatim mi je pružio džemper, pa
sam navukla i njega.
„Znam da me voli“, rekao je dok je iz garderobera vadio visoke čizme sa
božanstvenim upertlanim kožnim kaiševima čitavom dužinom. Bile su meke kao
puter i verovatno koštale više od automobila koji sam kupila Medi. Umesto da
odgovorim, samo sam tiho sela na krevet. Hektor je kleknuo, podigao mi stopalo i
pomogao mi da navučem čizmu. „Samo, toliko se boji da ne razočara majku.
Ranije sam mislio da se boji da kaže ocu. Džozef Fazano je bio pravi muškarac.
Italijan od glave do pete i veoma staromodan. Kad je preminuo prošle godine,
pomislio sam možda… možda de im redi. Mona me voli. Ponaša se prema meni
kao prema rođenom sinu.“ Podigao je pogled i u ljubaznim smeđim očima
nakupile su mu se suze.
Nagnula sam se napred i uhvatila ga za obraze. „Da, tako je.“
„Pa sam mislio…“ Zavrteo je glavom. „Previše sam se nadao. A sad, ne znam.
Kad si ti ovde, sa svom tom pričom o braku i bebama, jednostavno želim više.
Znaš? Život kakav je trebalo da imamo svih ovih godina.“

53
 I meni je krenula suza. Obrisao ju je palcem. „O, draga Mija, ti nisi ni za šta
kriva.“
„Zar nisam? Ali tu sam.“
„Zato što smo te mi doveli.“ Namrštio se.
„Istina. U pravu si. Uopšte nisam kriva.“ Namrštila sam se i Hektor se vedro
nasmejao, razbijajudi napetost.
„Dođi, Toni i ja te izvodimo. Hodemo nešto da ti pokažemo.“ Hektor je
posegao u garderober i izvadio je jarkozeleni šal. Tako upadljiv da ga nikad ne bih
svojevoljno nosila.
„Čemu toliko zelene?“
Hektor je razrogačio oči i uzdahnuo. „Mija, danas je Dan Svetog Patrika. Čitav
grad slavi Svetog Pedija naveliko, pa demo i mi! To nam je omiljeni praznik. Nema
tuge, nema briga, ničeg osim zabave, prijateljstva i ljubavi danas. Jesi li za to?“
Ogroman osedaj olakšanja ispunio mi je pluča, grudi i srce. „I te kako!“
„Hajde, senorita, idemo!“

Brzi nalet vetra oduvao mi je kosu dok smo izlazili iz automobila. „O, bože, kako je
vetrovito!“ Rekla sam momcima dok su me hvatali svaki pod jednu ruku.
„Zato ga i zovu Vetroviti grad. Ne brini; sačekaj pola sata i vreme de se
promeniti.“ Pogledala sam u Tonija kao da me zavitlava. „Ozbiljno, to je
čudnovata pojava. Živim ovde ceo život. Nikad nisam doživeo dan da je vreme
ostalo potpuno isto.“
„Treba da se preseliš u Kaliforniju. Tamo je svakog dana savršeno vreme.“
Nasmešila sam se, a on je zavrteo glavom.
„O, vidim mesto kod ograde tamo.“ Hektor je pokazao preko velike travnate
površine na metalnu ogradu u daljini. Gomila ljudi se načičkala uz ogradu sa koje
se videla velika voda.
Uputili smo se tamo i zastali kod ograde. „Gde smo?“ pitala sam gledajudi u
talase. Voda je bila uzburkana i zapljuskivala je betonsku obalu ispod. Bili smo
barem tri metra iznad prave vode, ali ipak se osedala promena temperature što je
čovek bio bliži.
„Reka Čikago“, odgovorio je Toni ponosno, nadimajudi grudi. Pogledala sam
Hektora, a on je zakolutao očima.
„Ne gledaj mene. To je nešto Tonijevo. Ja potičem iz San Dijega.“ Rukom u
rukavici, pokazao je gore-dole po svom telu.
Gurnula sam ga u rame. „Nisam znala da si iz Kalifornije.“

54
 Zabacio je glavu i pogledao u vodu. „Da, otišao sam na koledž, upoznao
Tonija na Kolumbiji, a onda se doselio ovamo s njim posle diplomiranja.“
„Kolumbija? Opa.“ Znala sam da su ti momci pametni, ali nisam imala pojma
da su imali vrhunsko obrazovanje. Ja sam se ispisala sa koledža. Međutim,
trenutno sam zarađivala sto hiljada mesečno. Nije bilo loše za bivšu konobaricu iz
kazina.
Toni se premestio između nas i prebacio nam ruke preko ramena. „Sad de se
desiti. Mija, pogledaj onaj čamac!“ Glas mu je bio obojen uzbuđenjem. Čitave
nedelje nisam videla Tonija tako srednog. Imao je prelep osmeh, a ja sam to
propustila. Krupnim rukama je čvrsto zagrlio Hektora i mene. Odjednom, Toni je
pogledao preko ramena, osmotrio okolinu i rekao: „Neka ide dođavola!“ Okrenuo
se meni i poljubio me veoma kratko u usne, onako kako bi brat sestru. Zatim se
okrenuo Hektoru i poljubio ga strasno i požudno. Trajalo je veoma dugo. Tako
dugo da sam čak i ja pocrvenela kad se završilo.
Hektor je razrogačio oči kao mače. „Papi, sredan ti Sveti Pedi“, rekao je Toni i
opet ga ovlaš poljubio u usta. Hektor se zaprepašdeno osmehivao, s divljenjem i
ljubavlju.
Radost, čista radost. Hektorova, moja i Tonijeva ispunila je našu malu družinu
kad je brod zaplovio rekom Čikago rasprskavajudi nešto zeleno u vodu.
„Šta to, dođavola, rade, zagađuju vodu tom smesom?“ Pokazala sam
zgroženo na predstavu pred nama.
Toni je odmahivao glavom. „Boje reku u zeleno!“ Samo što nije iskočio iz
cipela. „To je tradicija i nije ništa otrovno.“ Skupila sam oči i čekala da nastavi.
„Kao deo tradicije duže od pedeset godina, reka Čikago se boji u zeleno u čast
Dana Svetog Patrika. Trebade dani da se ta boja raziđe. Koriste biljnu boju koja
nede naškoditi ribi niti zagaditi vodu. To čak sponzoriše domade udruženje
vodoinstalatera.“
Morala sam priznati, stvarno je bilo divno. Brodid je prskao tu mešavinu po
celoj reci, plovedi napred-nazad po tom delu. Jarka fluorescentna zelena kovitlala
se pomešana s talasima i širila boju. Podsetilo me je na Van Gogovu Zvezdanu nod
po načinu na koji se zelena kovitlala u vodi. Nikad nisam tako nešto videla. Grad je
zapravo obojio vodu u zeleno za praznik, koji čak nije bio ni državni.
Neprestano sam odmahivala glavom nesposobna da shvatim koliko je taj
prizor bio jedinstven i krajnje neočekivan. „O čemu se uopšte radi u vezi s tim
Danom Svetog Patrika?“

55
 Toni nas je oboje privukao bliže, pogleda prikovanog za vodu dok je govorio.
„To je proslava dovođenja hrišdanstva u Irsku. Da bi se proslavio taj dan, Katolička
crkva skida zabranu na alkohol i prekida korizmu.“
Na trenutak sam dobro razmislila o onome što je rekao. „Jesi li ti Irac?“
Pogledala sam u Hektora, a on je odmahnuo glavom, smeškajuči se. Okrenula sam
se i fokusirala na Tonija.
„Ne“, odgovorio je.
„Pa u čemu je onda fora?“ Značaj tog događaja apsolutno nema smisla.
Toni je pokazao na vodu kao da je Vana Vajt3. „Čitava reka je obojena u
zeleno u čast sveda moje vere. Sve povezano sa crkvom je važno“, rekao je
bezizražajno. Mali osmejak mu je iskrivio ugao usana. Osetila sam kako me steže
prstima za mišicu dok se trudio da potisne ono što je najverovatnije bio smeh.
„Samo voliš da se zabavljaš. Priznaj!“ Laktom sam ga gurnula u rebra.
„Jao!“ Nasmejao se naglas, a Hektor se pridružio. „Hajde Mija, čeka nas naš
pab.“
Raširila sam oči dok mi je hladan vazduh bacio kosu na Hektorovo lice.
„Izvini.“ Namignuo je i produžio. „Vi imate i pab?“ Toni se zakikotao. „Jesi li uvek
bila takav bukvalista?“
„Ne naročito, ali obično se ne družim sa bogatim frajerima. Mislila sam da
možete šta hodete kad se zaigrate novcem, kao da igrate monopol.“
„Hajde, vremeje da se družimo sa Ircem po imenu Džejmison4.“ Toni me je
svojim krupnim telom zaštitio od vetra koji me je šibao.
„Znaš, taj Džejmison mi je stari prijatelj. Bide mi drago da se ponovo
družimo“, osmehnula sam se.
„Pametno zboriš!“ Toni se veselo osmehivao i poveo nas do automobila.

Momci su me odveli do mesta po imenu Deklanov irski pab. Ušli smo kroz
ogromna crvena vrata sa crnim drvenim okvirom. Znak napolju je bio crn, sa
rečima Kod Deklana ispisanim zlatnim kosim rukopisom. Unutra je bilo mračno.
Svuda unaokolo se čuo žamor dok smo se kretali kroz gomilu i tražili put do šanka.
Tri sedišta pravo ispred nas bila su prazna. Čašica pokrivena papirnom salvetom sa
znakom Rezervisano ispisanim crnim markerom stajala je ispred praznih stolica.
Toni mi je pridržao jednu da sednem.
„Rezervisana mesta u baru?“, nasmejala sam se, odmahujudi glavom.
„Svake godine, chica“, rekao je Hektor.

3
Američka voditeljica i glumica, poznata po okretanju točka srede. (Prim, prev.)
4
Vrsta viskija. (Prim, prev.)

56
 „Poznajem tipa“, dobacio je Toni onim teškim čikaškim italijanskim
otezanjem na koji sam se navikla protekle tri nedelje.
„Misliš da poznaješ tipa, ti jebeni žabaru!“ Barmen je pružio ruku. Toni se
nagnuo preko drvenog šanka i privukao crvenokosog muškarca na grudi da ga
muški zagrli. „Dek, kako si dođavola, jebeni Ircu!“ Izbacio je Toni svoju uvredu.
Ženama bi ovo zvučalo kao poziv na tuču. Crvenokosi je samo prešao preko toga.
„E, posao je dobro.“ Ispružio je ruke pokazujudi prepun bar.
„Danas je Sveti Pedi, šupku. Naravno da de biti krcato.“ Toni je nastavio da
zavitlava muškarca kog je nazvao Dek.
„Ko je Stela? Znam da nije tvoja.“ Muškarac je znalački pogledao Hektora
zelenim očima. Hektor je pružio ruku i rukovao se.
„Ovo je Mija. Prijateljica, nije odavde, pa joj pokazujemo grad.“
„I naravno, morao si je dovesti u moj pab, jer imamo najbolju hranu i viski u
Čikagolandu.“
„Jebeno najbolju“, odgovorio je Toni, naglaskom gustim kao vuna.
„Pa, Mija, zadovoljstvo mije. Ja sam Dek, ili Deklan.“ Pružio je ruku, ja sam je
prihvatila, ali umesto da se rukuje, prineo ju je ustima i poljubio. Blago treperenje
uzbuđenja pokrenulo mi se iz šake kroz ruku, pa kroz čitavo telo. Zelene oči su mu
zasijale kad je prodrmao obrvama.
Toni mi je izvukao ruku iz njegove. „Otkači se, kretenu. A sad, gde nam je
pice? I jelovnici.
Dek se nasmejao, prebacio kuhinjsku krpu preko ramena i gurnuo nam tri
jelovnika. Zatim nam je odmah sipao svakome po čašicu irskog viskija džejmison, i
jednu sebi.
Svi smo podigli čašice i kucnuli se, kad je Dek rekao: „Naiskap!“
Telefon mi je zvrcnuo u zadnjem džepu u isto vreme kad sam tresnula
čašicom nazad o sto.

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
Sretan Dan Svetog Patrika. Znaš li šta kažu za zelene oči?

Hektor je visoko podigao obrve kad mi je ugledao osmeh na licu. Prinela sam
telefon grudima i pročitala poruku. Hektor je drsko čitao preko mog ramena, pa
sam odustala i stavila aparat ispred nas dok sam kucala odgovor.

Od: Mije Sonders

57
 Za: Vesa Čeninga
Ne, ne znam. Šta kažu?

Odmah je odgovorio.

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
Gde si ti?

Od: Mije Sonders

Za: Vesa Čeninga
U irskom pabu po imenu Kod Deklana, u centru Čikaga. Hodeš li mi redi šta
kažu za devojke zelenih očiju?

Od: Vesa Čeninga

Za: Miju Sonders
Uvek nešto smišljaju. Smišljaš li ti nešto?

Od: Mije Sonders

Za: Vesa Čeninga
Zapravo, da. Da uzmem pide. Sredan Dan Svetog Pedija!

Sačekala sam nekoliko minuta, ali nije bilo odgovora. Čudno. Mora da ga je
neko drugi zvao. Hektor i ja razmenismo poglede, a onda je on slegnuo ramenima,
podigao ruku i pokazao na dve prazne čašice. Deklan ih je odmah napunio. „Hočeš
li i pivo?“ pitao je.
„Dodavola, da!“ Iskapila sam viski i samo što mi vatra nije izbila iz usta. Ta
vrelina nije bila ništa naspram misli o Vesu koje su mi se vrtele po glavi. Preterano
i prečesto razmišljanje o njemu bilo je glupo, a ja nisam budala. „I još viskija!“
Narednih sat vremena, Hektor i Toni su mi pričali priče o svojoj mladosti,
kako su upoznali Deklana na Kolumbiji i kako su, sasvim neobično, svi završili u
Čikagu. Prijatelji su od tada. Sad je bilo jasno zašto je Deklan potajno nagovestio
da zna za pravu prirodu njihovog odnosa. Morao je biti među malobrojnima.

58
Ispostavilo se takođe da je i on bio među onima koji su goli trčali preko fudbalskog
terena.
Sva trojica su me zasmejavali dok me od smeha nije zabolela bešika. Ustala
sam sa stolice i okrenula se.
„Kuda ideš?“ Toni me je uhvatio za mišicu.
„Da ispraznim bešiku.“ Meškoljila sam se u farmericama s noge na nogu.
Toni je zgađeno iskrivio lice. „Ne, nemoj to da radiš. Zajebadeš se. Moradeš
da piškiš na svakih dvadeset minuta.“
„Ne mogu da izdržim! I zaveži!“ Udarila sam ga po ruci, a on je odglumio
uvređenost.
„Laka kategorija.“ Protrljao je nasmešeno ruku. Pouzdano sam znala da sam
ga udarila prilično jako. Nadala sam se da de mu ostati lepa ljubičasta modrica.
Mada, teško. Ti mišidi su bili stvarno čvrsti. Verovatno se osedao kao da sam ga
uštinula, a ne udarila. Zakikotala sam se krišom na taj njegov pedinski izgled dok
sam išla ka kupatilu.
Obavila sam posao, oprala ruke. U napadu ženstvenosti sam se sagnula,
prebacila kosu napred i provukla prste kroz nju, a onda je opet zabacila unazad,
dajudi joj volumen. Morala sam da ispružim ruku da se pridržim. Vreme za jelo.
Viski me je ošamutio, i bez hrane, znala sam da du ubrzo biti na podu. Jebena laka
kategorija, dupe moje. Muškarci misle kako su u tome iznad žena. Nemaju pojma.
Oprostite što sam upola manja od džina koji može popiti bocu a da verovatno
ništa i ne oseti.
Trebalo bi da bude sredan što nisam skupa. Km-hm. Ogorčeno sam izašla i
probijala se kroz gomilu.
Prošlo je dosta vremena otkako smo stigli. Posle večere se stvorila velika
gužva i ljudi suskakutali po čitavom pabu. Keltska muzika je glasno svirala,
održavajudi irsku atmosferu. Počela sam da plešem uz ritam kad sam naletela
pravo na nečije čvrsto telo.
„Jao“, protrljala sam nos i podigla glavu. Čak i uz sva svetla u boji koja su
stvarala oreol oko njega, prikovala sam oči uz njegove zelene. Ostala sam bez
vazduha, ne verujudi da zapravo stoji tu, pravo ispred mene.
„Zar nedeš ništa redi, dušo?“ Dugi pepeljastoplavi pramenovi kose padali su
mu u oči.
„Ne mogu da verujem da si ovde…“
Zelenim očima mi je proučavao telo. „Gospode, ti si melem za oči. Dođi
ovamo.“ I onda, tu sam bila ja i tu je bio on. Moj Ves. Usne su mu bile tople kad su
se spojile s mojima. Imao je ukus mentola i mirisao na okean. Bože, nedostajao mi

59
je okean, slani povetarac… on. Jednom rukom mi je pridržavao glavu, dok me je
drugom privlačio. Tela su nam bila slepljena. Ništa nije postojalo, samo on i
električno privlačenje mog tela njegovom. Jezikom sam mu prešla preko ruba
usana i otvorio ih je, dopuštajudi mi da uđem.
Savršeno.
Ljubljenje s Vesom bilo je savršeno. Energija se skupila u balon oko nas dok
nas je gomila gurala tamo-amo. Odnekud je dopiralo izvinite, ali nismo prekidali.
Nismo mogli. Magnetska povezanost uskovitlala se u oboma. Ljubio me je onako
kako se radi u filmovima kad se muškarac vrati iz rata i konačno vidi ženu koju
voli. U osnovi, kao da sam mu bila ceo svet, a on je trenutno bio moj.
„Jebote, skidaj se s nje!“ Tonijev glas se prolomio kroz gomilu samo nekoliko
trenutaka pre nego što su me otrgli. Ruke su mi ostale ispružene kao kod
marionete kojoj treba njen lutkar.
„Ne, Toni, ne!“, viknuo je Hektor i postavio se između Vesa i Tonija. „Šta,
dođavola, misliš da radiš?“ Ves je koraknuo napred odgurujudi Hektora i mene.
„Ne, ne, Vese, ne! To je Toni!“ Snažno sam se priljubila uz Vesove grudi,
pokušavajudi da ga zaustavim.
„Da, a on de skinuti ruke s tebe ili eto nama nevolje.“ Ves je zarežao, sevajudi
očima, fokusiran na Tonija.
„Je li tako?“ Toni se gurao preko nas, pritiskajudi nas telom u sendvič.
„Momci, prestanite. Vese, to mi je klijent. Toni, to mi je, uh, Ves!“ Viknula
sam očajnički pokušavajudi da me čuju preko glasne muzike.
Toni je skupio oči i Hektor ga je odgurnuo. „Dušo, to joj je tip. Znaš onaj o
kom sam ti pričao, surfer i filmadžija?“ Zažmurila sam i ispružila ruke da zadržim
Vesa.
„Tvoj tip? Tvoj surfer flmadžija?“ Ves se zakikotao i privukao me sebi. „Znači,
tako me zoveš?“ Šapnuo mi je u vrat i pokrenuo mi veselo golicanje u nervima.
Dotad me je viski ved savladao, savršeno rušedi sve zaštitne mehanizme koje
sam imala, i promumlala sam: „Mogla sam da kažem i gospodin koji jebe kao bog?
Da li bi to više voleo?“ Opušteno sam mu obavila ruke oko vrata i privila se uz
njega. Protrljao je čelom o moje.
„Dođavola da, to bih više voleo. Štaviše, govori to svim svojim klijentima i
bududim muškarcima i momcima odsad, pa nadalje.“
Frknula sam vrlo neženstveno. „To bi ti voleo, zar ne?“
„Veoma. Mogu li sad da upoznam tvoje prijatelje da me onaj krupni ne bi
premlatio?“

60
 „O, da!“ Okrenula sam se i Ves mi je stavio ruke na kukove. Obojica
muškaraca su nas posmatrala. Hektor se smešio, a Toni mrštio. „Momci, ovo je
moj prijatelj Ves. Vese, ovo je Toni i njegov hm… Hektor.“ Završila sam.
„Hektor mi je partner“, priznao je Toni dovoljno glasno da čuju i neki ljudi u
blizini, mada niko nije obradao pažnju niti ga je poznavao. Ipak, to je bio ogroman
korak u pravom smeru. Prvo, poljubac na reci, a sad i javno priznanje? Pogledala
sam Hektora u oči. Na licu mu se videlo iznenađenje kao i nagoveštaj uzbuđenja,
možda čak i ljubavi. Uostalom, Hektor je uvek gledao Tonija s ljubavlju u očima.
Zato i jesam toliko uživala u njemu. Bilo ga je Lako pročitati i uvek je govorio šta
misli i oseda. Takva iskrenost je bila nečuvena u krugovima u kojima sam se
kretala.
„Vese, izvini. Ali znaš, pijani muškarci, prelepa žena i čovek postane pomalo
nepristojan. Samo sam je čuvao“, Toni je potapšao Vesa po leđima i njih dvojica se
rukovaše.
„Hvala ti na tome. Drago mi je što čujem da mi štitiš devojku“, izjavio je Ves.
Moja devojka. Rekao je to kad sam bila s njim i, evo, sad je ponovio. Bože, u
kakvu sam se nevolju uvalila.
„Pa, sad kad si tu, dođi da popiješ pide s nama.“ Pozvao ga je Toni.
„Nemam ništa protiv. Pratim vas.“ Ves je rukom pokazao Toniju i Hektoru da
pođu ispred nas.
Svi smo seli i Ves je privukao stolicu dovoljno blizu da me zagrli. Bio je to
jasan znak posedovanja i nisam znala šta s tim da radim ili kako da prihvatim. Viski
koji mi je pumpao kroz sistem nije mi pomagao jer sam mu dopustila bez reči.
„Koliko ostaješ u Čikagu?“ pitao je Hektor.
„Samo večeras. Imam let za Los Anđeles rano ujutru. Ali pošto sam ved ovde,
mislio sam da bih mogao da se vidim s Mijom. Nadam se da je to u redu?“
Pogledala sam mu u morskozelene oči i izgubila se. Usne su mu sijale pod
svetlima bara i kosa mu je padala po čelu. Posegla sam rukom i sklonila je.
Podigao je ruku i uhvatio me za obraz. Nesvesno sam se naslonila na dodir. Bez
njegove nežnosti u poslednja dva meseca osedala sam se kao da sam preživljavala
sušu i sad sam dobila samo mali gutljaj. Trebalo mi je više. Mnogo više. „I više
nego u redu.“

61
 DEVETO POGLAVLJE

Leđima sam udarila o zid kad su se vrata zalupila. Vesove usne i ruke bile su svuda
po meni. Baš tamo gde sam i želela. Nas četvoro, sad ved pijani, odvezli smo se
limuzinom do penthausa. Hektor mi je pokazao podignute palčeve kad ga je Toni
poveo do njihove sobe. Shvatila sam to kao odobrenje da uvedem muškarca u
njihov dom. Mada, teško da bi me nešto sprečilo da zadržim Vesa te večeri. Viski
pomešan sa snažnom željom da ga imam bio je previše jak da bih mu se oduprla. I
tako, sad me je Vesovo čvrsto telo pribilo uza zid.
„Gospode, nedostajala si mi. Nedostajalo mi je ovo telo.“ Šakama mi je
obuhvatio grudi. „Želim te golu. Odmah.“ Stegao mi je obe dojke u isto vreme i
izvukao iz mene tiho stenjanje.
Bez oklevanja sam podigla majicu preko glave i bacila je na pod. On mi je
otkopčao dugme na farmericama. I pre nego što sam stigla da se iskobeljam iz
njih, ruka mu je bila tamo. Baš tamo opipavajudi me, poigravajudi se s vlažnošdu
koju je izazvao.
Vesov jezik mi se peo između grudi do vrata, gde je zastao kod uva, grickajudi
me. „Sviđa mi se kako se osedaš. Kako tvoje telo odgovara na mene. Dokazuje mi
da me, bez obzira na to šta bi mogla redi, ipak želiš.“
Jedan dugi prst je ušao duboko, drugi ga je pratio. Baš dobro. Zabacila sam
glavu i udarila o zid. „Nikad nisam ni poricala da te želim.“ Priznala sam zadihano.
„Ali pokušavaš.“ Pritisnuo je ruku dublje, prelazedi prstima preko pravog
mesta, darovitim palcem mi kružedi oko sredine mog uzbuđenja, šaljudi me u
prijatan zaborav. Bio je u pravu. Zaista sam pokušala da poreknem kako deluje na
mene. Morala sam. Pomagalo mi je da održim rastojanje među nama, ali ne sad.
Tog trenutka, predala sam se sva.
„Trebaš mi“, šapnula sam dok je zadovoljstvo raslo.
„Jesi li bila s nekim posle mene?“
„Vese“, upozorila sam ga. Nisam želela da vodim taj razgovor dok mu je ruka
bila duboko u meni, a dlan obložen mojom željom za njim.
Poljubio me je, gurajudi jezik duboko pre nego što se povukao. „Jesi li bila s
nekim bez zaštite?“
„Samo s tobom“, i tako sam i mislila. Alek i ja smo uvek imali seks s
kondomima. Ves i ja nismo, ali njemu sam verovala, i još mu verujem. Oči su mu
bile tamne kad je potražio moje. Zatim je izvadio ruku iz mene i svukao mi
pantalone i gadice. Odgurnula sam ih nogama dok sam mu otkopčavala pantalone.

62
Svukao ih je taman dovoljno da izvadi debeli kurac. Bože, kako mi je nedostajao
taj njegov deo. Tako dugačak, debeo i spreman za mene.
Jednim brzim pokretom uhvatio me je za dupe i podigao mi noge oko svog
struka. „Uhvati mi se za ramena, dušo.“ Učinila sam kako je rekao. Kad je
pronašao pravo uporište, podigao me je uza zid, i leđima sam žuljala po hrapavoj
površini, žaredi kožu. Bolno bockanje samo je doprinosilo zadovoljstvu tog
spontanog trenutka. Ves je pritisnuo široki glavid kurca na moj rascep i gurnuo ga
unutra. Jednom rukom me je držao za rame, a drugom za bok. Snažno me je
povukao nadole, nabijajudi me.
„O, bože.“ Ispunjena do ruba njegovim džinovskim kurcem, osedala sam čisto
blaženstvo.
„Pssst, dušo, čude te.“ Podsetio me je na to gde smo. U mojoj sobi, u
Hektorovom i Tonijevom penthausu, tucajudi se sa prvim klijentom dok sam još
radila za tredeg. Sigurna sam da je bilo nečeg psihološki uvrnutog u tome, ali nije
me bilo briga. Ves mi je pružao veliko zadovoljstvo duboko u meni, ispunjavajudi
me svime što mi je nedostajalo u protekla dva meseca otkako sam ga videla
poslednji put.
Izvukao se i zatim se ponovo uvukao. Spustio je usne na moje i usisala sam
mu jezik, pustošedi mu usta, a njegov poljubac je bio kao hrana za izgladnelu ženu.
„Sedaš se ovoga.“ Izvukao se, a onda ga je zario do kraja. Ostala sam bez
daha i klimnula glavom, toliko udubljena u maglu požude da sam mogla da se
fokusiram samo na osedaj između butina; snažno zadovoljstvo mi se podizalo
duboko u materici dok se pomerao unutra i napolje.
„Nedu ti dozvoliti da zaboraviš koliko je ovo dobro“, rekao je dok se izvlačio,
a zatim oštrim zaokretom kukova ponovo ušao u mene.
„Hodu da me osedaš kad ne budem tu.“ Napolje, a onda obe ruke na moje
kukove, pa se zabio ponovo. Ugrizla sam se za usnu kad je munja sevnula kroz
mene, telo mi se upalilo i peckala me je svaka pora. Još jedan ubod i izgubila sam
se. Predala sam se sva, baš kao što je i želeo.
„Zapamti me“, rekao je kroz stegnute zube. To su bile iste reči koje mi je
izgovorio poslednji put kad smo vodili ljubav. Ovog puta su bile obojene bolom,
zadovoljstvom i svim ostalim osedanjima između toga. Iskliznuo je, podigao me
visoko i obavio mi ruke potpuno oko leđa. Stegla sam ga butinama oko struka i
zarila mu bose pete u leđa. Držedi me tako nabijenu na kurac, izvio je kukove
unazad, pritisnuo me snažno uza zid i zario se u mene.
Orgazam je eksplodirao kroz mene, širedi zadovoljstvo u svim pravcima.
Vesove usne su čvrsto pritisnule moje, produžavajudi poljubac dok se mahnito

63
trzao, pumpajudi spermu duboko u mene, kupajudi mi unutrašnjost svojom
tečnošdu. Ustima je sprečavao da mi bolan krik pređe preko usana. Jako sam ga
ugrizla za usne kad je i poslednji trag naše udružene strasti usporio i nestao.
Koža nam je bila klizava od znoja i premazana uzajamnim radovanjem.
Razmenjivali smo vazduh dahdudi jedno drugom u lice dok smo se trljali čelima,
potvrđujudi povezanost koju smo stvorili od samog početka.
„Hodeš li me zaboraviti?“ Ton mu je bio ljubazan, ali pomalo i zabrinut.
„Nikad“, obedala sam.
„Hajde da te operemo. Nisam ni blizu završio s tobom.“ Držao me je u
zagrljaju i poveo nas zajedno preko sobe do kupatila.
„Hvala bogu, pošto te opet želim“, izjavila sam dok sam mu lice obasipala
poljupcima, ližudi mu slani ukus s vrata i uživajudi u jedinom muškarcu koji mi
nikad nede dosaditi.
Postavio me je na komodu i povukao se. Njegova tečnost se slila sa mene na
keramičku površinu. Zurio mi je među noge i gledao kako sperma izlazi iz mene.
„O tome du misliti kasnije“, priznao je ne skidajudi dečački osmeh s lica.
Udarila sam ga po ramenu. „Uključi tuš, perverznjaku.“ Nagnula sam se i
nakvasila peškirid, očistila se između butina i uzela drugi da obrišem i pult. Bacila
sam dva peškirida u korpu za veš.
Ves mora da je dobro iskoristio to vreme jer je sad bio veličanstveno nag.
Farmerice i cipele bile su mu na gomili na podu kupatila. Preplanula koža i glatki
surferski mišidi nisu nikad izgledali bolje. Prešla sam nekoliko koraka do njega i
spustila mu obe ruke na četvrtaste grudne mišide. Pritisnula sam mu čelo o grudi i
poljubila ga u sredinu. Bio je topao, prisan, i sve što mi je nedostajalo u životu, što
sam želela, a još nisam mogla imati. Počele su da mi se skupljaju suze dok sam mu
ljubila kožu iznad srca.
Rukom me je uhratio za obraz i palcem mi obrisao usamljenu suzu. „Znam. I
ja“, rekao je tiho. „Hajde samo da uživamo u vremenu koje imamo, važi?“
Klimnula sam glavom i pošla za njim pod tuš. Dugo mi je prao kosu. „Narasla
je nekoliko centimetara.“
„Da, brzo raste“, odgovorila sam.
„Tako je lepa“, pogledom je pratio sapunicu koja mi se slivala niz kosu na
pločice oko nogu, pa u slivnik.
Kad sam je isprala, nasapunjao je ruke. Nikad nije koristio mrežicu za kupanje
kad smo se tuširali ranije u Malibuu. „Praktičan momak?“ zamrdala sam obrvama
na njega.

64
 „Nisi znala?“ Stavio mi je ruke na ramena i umasirao mi sapun u čvrsto tkivo.
Osedaj je bio rajski. Snažnim prstima mi je izgnječio svaki čvor koji sam imala pre
nego što mi se zavodljivo spustio do grudi i preko dojki. Okrenuo me je i priljubio
mi leđa o sebe. Zatim mi je uhvatio obe dojke u šake, prelazedi palčevima i
kažiprstima preko nabreklih vrhova. Bradavice su mi se podizale i golicale me svaki
put kad bi njegovi predivni prsti prešli preko njih, dok se nisu ukrutile i ličile na
gumice na olovkama. Tvrde, visoke i okrugle.
Zastenjala sam i naslonila se leđima na njega, sklapajudi oči. „Volim tvoje
sise. Velike su, pune, i savršene za moje ruke. Učvrste se kad god pređem prstima
preko njih.“ Reči su mu ispunile prostoriju poput pare oko nas, pojačavajudi
ošamudenost, pa je sve ličilo na san. Poigravao se mojim dojkama dok nisam
počela da dahdem, stenjem i neumorno izdižem bokove u vazduh.
„Šta želiš?“ Jezikom mi je prešao preko vrata dok je nastavljao sa slatkim
mučenjem mojih sad ved preosetljivih dojki.
„Želim te u sebi. Molim te.“ Preklinjala sam bestidno.
„Nagni se napred, dušo. Uhvati se za držač za peškir. Podigni mi to slatko
dupe.“
Zgrabila sam držač iznad glave, u dnu tuš-kabine. Podsetio me je na one koje
viđamo u lepim hotelskim sobama gde su peškiri bili zaštideni od prskanja vode, a
ipak prikladno postavljeni tako da gost ne mora da napušta toplu tuš-kabinu nag.
U ovom slučaju, ta šipka mi je bila savršena da se za nju uhvatim.
Ves je postavio noge uz moje, odgurujudi ih ka spolja. Uhvatio me je za
kukove, podižudi ih onako kako je želeo. Čekala sam, dah mi je zapeo u grlu.
Uzbuđenje je zujalo oko mene kao roj ljutitih pčela. Iščekivanje, saznanje da de me
probosti njegova nabrekla muškost bilo je neizdrživo i zabranjeno.
Ves mi je trljao guzove. Stručno mi je raširio meso, otvorio me otpozadi, a
onda mu se glavid našao na ulazu u mene. Sam nagoveštaj njegove muškosti
zadirkivao mi je oteklo meso.
„Želiš li ga, dušo? Želiš li da te jebem žestoko?“
„Bože, da, molim te, Vese. Voli me onako kako umeš.“
„Voli?“ Pitao je uvlačedi se nekoliko centimetara. Probala sam da stegnem
butine, da ga uvučem dublje. Zadržavao me je, dopuštajudi pomeranje samo kad
je on to želeo.
„Da, pokaži mi.“
Uz uvijanje kukova, zario mi je prste u bokove pre nego što se zabio napred…
tako jako da su mi zacvokotali zubi. Stezala sam držač, drhtala sam od njegovih
pokreta, stopala su mi se odizala od poda, nataknuta na njegov kurac baš onako

65
kako je voleo. Spustio me je. Nisam mogla da dišem, nisam mogla da se pomerim.
Nikad nisam bila potpunija s nekim muškarcem. Kad se povukao, gotovo sam
uzviknula, emocionalno mi je trebalo da ostane u meni, da mi ostane blizu.
„Ne izlazi…“ procedila sam.
„Tu sam.“ Rukom je poklopio moju na dršci i tu je zadržao. Zatim se ponovo
namestio i probio se unutra. „Oseti me, dušo. Tu sam. S tobom. U tebi. Deo tebe.“
Treperenje se širilo od mesta gde smo bili spojeni kao da mi leptirova krila
lepršaju po celom telu. Bilo je neobično, drugačije, ni nalik na bilo koje ranije
seksualno iskustvo.
„Svršiču“, rekla sam mu, gubeči sposobnost da govorim. Zadovoljstvo mi je
povelo telo, um i podsvest na putovanje sa kog nikako nisam htela da se vratim.
„To“, kružio je kukovima, pomerajudi kruti kurac u meni, ostavljajudi me bez
daha. „Svršideš kad ja budem gotov. Stegnudeš me, slatka Mija, dokazadeš mi da
upravljam ovim telom. Kad sam u tebi, sami smo. Ti i ja. Onako kako treba da
bude.“ Izvukao se i zario se visoko i jako. Ciknula sam, ponovo izgubljena u
seksualnoj ošamudenosti. Peckava, vrela struja prosekla me je kroz svaki otvor,
tražedi izlaz, način da izbacim potisnuto uzbuđenje.
Tad je počelo brbljanje. Tucao mi je telo dugim, doslednim udarcima. Izgubila
sam se. Mumlala sam, izgovarajudi beskorisne, besmislene reci.
„Molim te…“
„U mene…“
„Gorim…“
„Sad…“
„Voli…“
„Vrelo…“
„Vese…“
Tad mi je obavio ruku oko struka, a drugom se pridržavao za šipku iznad kao
da de izvesti vežbu podizanja. Podigao je svoje mišidavo telo na vrhove prstiju i
pritisnuo me na kurac. Njegov kao kamen tvrd ud dosegao je tako visoko,
razdvajajudi tkivo u meni široko, gurajudi prodiranje do tačke tako visoke do koje
nijedan muškarac nije stigao. Izgubila sam kontrolu. Orgazam me je pretresao.
Fizički me pretresao i grčila sam se oko njega kao da me je udarila struja. Pička mi
se stegla oko njega, a Ves je kriknuo oslobađajudi se, zarivajudi mi zube u mesto
gde su mi se spajali vrat i rame. Prosekle su me strele bola, neobuzdano
raspirujudi vatru koja je ved gorela.
Izvlačio mi je orgazam za orgazmom, dok nisam prestala da brojim koliko
puta me je preveo preko ruba. Samo znam da, kad je konačno prestao da me tuca,

66
voda je bila ledeno hladna i oboje smo drhtali. Oprao mi je malaksalo telo
hladnom vodom. Pokrio me je peškirom dok sam stajala i naslanjala se na njega.
Nisam više mnogo mogla da uradim. Jebao me je dok nisam otupela. Mozak mi
više nije slao signale udovima. Sve je prosto prestalo da radi.
Ves me je podigao i izneo iz tuš-kabine čim me je gotovo sasvim obrisao.
Zatim je pomerio prekrivače, spustio me na krevet i zavukao se pored mene. Telo
mu se priljubilo uz moje i tako mokri od tuširanja zalepili smo se jedno uz drugo
onako kako sam obožavala, više nego što bih ikad priznala.
Toplo mi je uzdahnuo u vrat. „Ne želim da te napustim sutra.“ Zažmurila sam
i povukla mu ruku oko sebe između golih grudi. Šake su mu bile blizu mojih usta.
Poljubila sam mu prste.
„Moraš da ideš“, prošaputala sam, znajudi da mora otidi isto koliko sam
želela da ostane.
„Znam.“ Glas mu je bio beznadežan, ali snažan.
„Ali mnogo mi znači što ne želiš.“ Želela sam da zna da je ovaj trenutak
važan. Da mi je svaki trenutak s njim poseban.
„O, Mija, nedu ti dozvoliti da nam ovo oduzmeš.“
„I ne želim. U narednih devet meseci, nadam se da deš me podsedati na to
šta sve može biti.“ Stavila sam mu ruku na svoj obraz i pokušala da zapamtim
osedaj. Zaključam ga u sedanje tako da uvek mogu da se podsetim.
„Nedu ti nikad dozvoliti da zaboraviš šta bi mogla da imaš. Šta te čeka.“ Na te
reči, ušuškana u njegovom toplom zagrljaju, skliznula sam u carstvo snova.

***

Sunce koje se probijalo kroz otvorene žaluzine pogodilo me je pravo u oči,

izvlačedi me iz najMaženijeg sna u kom smo Ves i ja surfovali. Naravno, usnu sam
bila majstor za surfovanje, iako sam u stvarnom svetu bila tek početnica. Morala
sam ponovo na okean da vežbam, ako sam htela da budem makar blizu načina na
koji je surfovala Mija iz snova.
Polako sam pomerila stopalo iza sebe i nisam osetila ništa osim hladnih
čaršava. Preplašeno sam sela i pogledala nadesno. Otišao je. Nije ostalo ništa osim
udubljenja u jastuku pored mene i parčeta papira tamo gde je ranije ležao Ves.
Papir je sigurno istrgnut iz mog bloka koji je ležao na stolu.

Mija,

67
 Sinod je bilo neponovljivo. Ustvari, bilo je neprocenjivo. S tobom je kao kad
uhvatiš savršen vrhunac, pa kliziš kroz okean na beskrajnom talasu.
Ushiduješ me, zastrašuješ i menjaš mi život.
Promenila si me, Mija. Više ne verujem da ne postoji savršena žena, jer
sam je upoznao, vodio ljubav s njom i obožavao je na jedini način kako
znam.
Pošto mi nisi dala drugog izbora, ostadu ti prijatelj i nastavidu da te
podsedam na ono što bi moglo biti. Devet meseci i dalje. Do slededegputa,
mislidu na tebe i zvadu te daproverim kako si uskoro.
Kad budeš spremna, imaš ključ.
Zapamti me.
Tvoj filmadžija surfer,
- Ves

Prinela sam pismo golim grudima i zaplakala. Plakala sam zbog Vesa, zbog
sebe, zbog onoga što bi moglo biti. Zbog onog što sam se nadala da du jednog
dana imati. Ako mi ga pre toga ne ukrade neka druga prelepa žena. Bez obzira na
to, morala sam ga pustiti da živi, dok sam ja nastavljala svoje putovanje. Saznanje
da je Vesu stalo, da je želeo da ga zapamtim, nadao se da du mu se vratiti, bilo je
sve što mi je potrebno da prebrodim narednih devet meseci. Ali kao što sam
ohrabrivala i Vesa, nameravala sam da živim. Nisam smela dopustiti osedanjima
prema njemu da me spreče u onome što sam radila ili u sticanju iskustava koje
sam sebi obedala.
Nisam imala pojma kuda de me život odvesti u narednih nekoliko meseci.
Koliko god da bih volela da odbacim oprez i ostavim sve, pustim Vesa da isplati
zelenaše i otrčim mu, morala sam ovo da obavim na svoj način. Ova godina de biti
godina kad sam odlučila šta želim od ostatka života. Možda je to Ves, a možda i
ne. Možda Kalifornija, možda Timbuktu. Koliko god moje srce želelo da otrčim
njemu, rešila sam. Odlučila sam. Narednih devet meseci živedu kako budem
želela, dok spašavam tatu od njega samog.
I zapamtidu Vesa. Naši zajednički trenuci, naše prijateljstvo, ono što imamo
kad smo zajedno. Alek me je naučio tu lekciju i, kao i njega, volela sam Vesa. Na
svoj način. I možda de to, ako je suđeno, devet meseci odsad, biti ona večna vrsta
ljubavi.
Samo ne danas.

68
 DESETO POGLAVLJE

Večeras je proslava velikog širenja Fazanove smrznute hrane. Slavni kuvari, mediji,
vlasnici restorana, mogudi investitori, čitav klan Fazanovih i još neki slavide u
obližnjem restoranu Fazanovih. Čula sam da de nekoliko izdavača kuvara i neki
televizijski direktori biti na mestu događaja i želeti da pričaju s Tonijem o snimanju
serije, a mama Mona govoride o kuvaru Fazanovih s izvornim porodičnim
receptima. Sve je bilo vrlo uzbudljivo i zastrašujude u isto vreme. Taj događaj je
trebalo da označi prekid mog odnosa s Tonijem kao njegove verenice. Upozorila
sam ga da de mediji pokrenuti neke zle priče o tome kako su me videli sa dve
druge slavne ličnosti u poslednja dva meseca. Uveravao me je da de sve biti u redu
i da je sve pod kontrolom. Ja sam to u glavi prevela kao: Ništa nije u redu, deside
se veliko sranje, a ja du se nadi usred toga.
Andželina mi je rekla da je ceo restoran pretvoren u raskošan otvoreni
prostor. Svi redovni stolovi odneti su u skladište i zamenjeni visokim stolovima.
Znaci su objavljivali da je restoran zatvoren za javnost, ali bide otvoren narednog
dana. Šta god da se desi večeras, ovo mi je bilo poslednje celo veče s momcima i
želela sam da uživam. Samo sam se nadala da demo modi. Toni se cele nedelje
ponašao neverovatno čudno. Kad bih ušla u prostoriju, ponašao se razdražljivo,
izgubio bi nit usred razgovora, i previše vremena je provodio u kancelariji. To je
važilo i za Hektora. Izgledao je krajnje izgubljeno protekle nedelje. Divno smo se
proveli na Dan Svetog Patrika, i naravno, momci su me zezali slededeg dana zbog
Vesa, ali posle toga, odnosi su postali napeti. Toni je češde dolazio i odlazio,
provodio manje vremena s Hektorom i sa mnom, i ponašao se kao neko ko ima
džinovsku tajnu.
Ta tajna je Hektora najviše i plašila. Rekao je kako za sve godine koliko su bili
zajedno nikad nisu ništa tajili jedan od drugog. Endži je uveravala Hektora da je na
poslu sve u redu i da Toniju ide bolje nego ikad pre. Dolazio je rano, odlazio kasno,
i Endži je to sve potvrdila. Nije bilo nekog drugog; Toni je samo delovao
prezauzeto oko novih poslovnih promena. Verovatno de od imena Fazano, kao
dobrog mesta za obedovanje, napraviti opštepoznato ime. Kad nekom proizvod
od prisutnosti na hiljadu dvesta mesta ude u svaku prodavnicu širom zemlje, uz to
ide i mali pritisak.
Hektor je pristao da pruži Toniju malo prostora i proveo je tu nedelju sa
mnom. Radio je kao i obično od osam do pet, ali nije odlazio na posao rano ili se
vradao kasno kao Toni. Uveče smo provodili vreme odlazediu bioskop, igrajudi igre

69
i ispijajudi previše vina. Priča im je bila neverovatna, a Hektor i ja smo brzo postali
prijatelji. Bio je neko koga du poznavati do kraja života. Neko kao Džin, Medi, Alek
i Ves. Neko na koga sam mogla da računam. Moj broj prijatelja je rastao i bila sam
oduševljena što sam dodala i Hektora toj odabranoj grupi. Toni i njegova sestra
Andželina, takođe. Iako je Toni bio prezauzet otkako sam stigla, imali smo naših
trenutaka, i cenila sam ga. Bio je tridesetogodišnjak sa mnogo obaveza, i
poslovnih i privatnih. Divila sam se njegovoj energiji i potrebi da svakog usredi –
svakog osim sebe i tu jednu osobu koja mu je najviše značila, Hektora.
Hektor je i dalje bio uz njega. „Žrtvuješ se u ovakvim trenucima“, rekao je,
„kad nekog voliš. Stavljaš njihove potrebe ispred svojih, i jednog dana, on de to
isto učiniti za mene.“ I kad bih ih videla zajedno, čak i uz svu napetost, nijeim
nedostajalo ljubavi, saosedanja ili poverenja. Samo su zaglavili u čudne okolnosti i
davali su sve od sebe da prođu kroz to i iznova pronađu zajednički jezik. Nadala
sam se, za njihovo dobro, da de ga nadi. Nisam želek da izgube ono što je bilo tako
divno nekome ko je to sve posmatrao sa strane.
Dok sam se pakovala, zazvonio mi je telefon.
„Halo?“
„Dobro jutro, lutko. Jesi li spremna da napustiš Vetroviti grad?“ Kroz telefon
se začuo tetka Milin meki glas.
„Ne naročito. Uživala sam ovde. Toni i Hektor su divni momci.“
„Toni i… šta? Ko je Hektor?“ pitala je. „Hektor je Tonijev partner.“
„Entoni Fazano je gej? Zgodni bokser sa božanstvenim telom?“
„Upravo taj.“ Nasmešila sam se i odmahnula glavom. Ona je bila kao dobra
vila zgodnim momcima.
Zacoktala mi je u uvo. „Previše dobro da bi bilo istinito. Znala sam kad sam
mu videla dosije da nešto nije u redu. Dakle, izgleda da ovog puta nedeš primiti
onu dodatnu zaradu.“
Nasmejala sam se. „Uvek se brineš zbog novca?“
„Lova je glavna, lutko. Znaš to bolje nego bilo ko, trenutno. Kad ved pričamo
o lovi, upravo sam ti poslala mejl o novom klijentu. Ovo de ti se dopasti. Veoma de
ti odgovarati.“
„Je li? A zašto?“
„Pa ideš u Boston, Masačusets.“
„Nisam nikad bila tamo. Šta ima u Bostonu i zašto de mi se dopasti?“ Osim
toga što imaju najbolji bejzbol tim u poznatom svemiru. „Momci, bejzbol i pivo“,
nasmejala se.

70
 „Tri moje omiljene pojave!“ uzviknula sam, pomalo skakududi. Zaista sam
volela dobru bejzbol utakmicu. Bila je među onim retkostima koje smo tatica i ja
zajedno gledali dok sarn odrastala. Čak i ako je bio mrtav pijan, uvek je gledao
utakmicu. Red soksi su nam bili omiljeni. U početku mi se sviđalo što su kao logo
imali čarape, ali uglavnom zato što ih je voleo moj tata, i to nas je zbližilo.
Povezivalo nas je. Kao desetogodišnje dete bez majke, mnogo sam se trudila da se
zbližim s roditeljem kog sam imala. Čak je i Medi volela utakmice i tim. Volela bi
da čuje da idem u Boston.
„Da, a postaje još bolje!“
„Ne. Stvarno?“
„Sediš li?“
Okrenula sam se i sela na krevet. „Sad sedim.“
„Bideš pratilja najnovijem omiljenom dečku bostonskih Red soksa, Mejsonu
Marfiju.“
„Šališ se! Čula sam za njega. Trenutno drži udarački rekord i ima najviše
istrčavanja za ovu godinu!“
Mili se zakikotala. „I ne škodi što je zgodan. Mladi Irac, tvoje godište, visok, i
građen da zadovolji ženu.“
Prisetivši se poslednje utakmice u kojoj sam ga gledala, morala sam da se
složim. Čak sam tad možda i premotavala DVD da bih mu videla pozadinu u tim
tesnim belim pantalonama više puta.
„Ovo je neverovatno. Ali zašto bi njemu trebala pratnja?“
„Navodno bi sa ženom uz sebe izgledao posvedeniji timu i svojoj slici u
javnosti. Njegov predstavnik za javnost smatra da bi činjenica da ima devojku u
prvih mesec dana sezone smanjila pritisak na njega, pokazala oglašivačima da je
odan tip.“
Narogušila sam se i napudila usne. „Kako god. Oduševljena sam. Ovo de biti
čarobno! Pošalji mi podatke o avionu i ostalo. Treba da stignem rano. A potrebno
je unapred da obavim sve kozmetičke tretmane.“
„Rezervisadu ti u hotelu na tri dana pre nego što odeš kod gospodina Marfija.
U nekom koji ima potpuno opremljen salon i spa-centar. Zaslužuješ malo
slobodnog vremena, la se pripremiš za novi zadatak.“
„Ha-ha, veoma smešno. Zvuči dobro. Hvala, tetka Mili.“
„Sve za moju devojku. Pričademo uskoro, lutko.“
„Dovidenja.“

71
„Izgledaš prelepo, Mija.“ Toni me je čvrsto zagrlio kad smo Hektor i ja stigli.
Hektor se ukočio pored mene, a razdražljivost se širila od njega u talasima.
„Hvala. Nedostajao si nam danas.“ Rekla sam pokušavajudi da izrazim koliko.
Toni je oblizao usne i pogledao je Hektora. Nije toliko gledao koliko je
proučavao svaki Latinoamerikančev centimetar, a oči mu je ispunila žar kakvu
neko ima samo za osobu koju voli. Hektor je spustio pogled i zavrteo glavom, a
širok osmeh mu se raširio preko lica. „Hektore“, tiho je rekao Toni. „Papi,
savršenstvo“, prošaputao je dovoljno blizu da ga samo nas dvoje čujemo.
„Izgledaš tako dobro da boli“, rekao je Hektor Toniju, tapšudi ga po leđima i
privlačedi ga u muški zagrljaj. Grlili su se tren duže nego što bi to heteroseksualci
učinili, ali ne dovoljno dugo da izazovu sumnju među ostalim gostima koji su se
kretali unaokolo.
Mona Fazano nas je ugledala sa druge strane prostorije. Nešto je bilo
drugačije u načinu na koji mi je prišla. Hladnije, onako kako nisam osetila otkako
smo se upoznale. Zagrlila me je, ali ne iskreno. Isto je postupila i sa Hektorom.
Skupio je obrve preko njenog ramena gledajudi u mene. Slegnula sam ramenima.
S Monom Fazano niko nije znao šta se kuva. Bila mi je zagonetka.
„Sine, ima ljudi s kojima moraš da popričaš. Odlučila sam da treba da
napravimo kuvar. Hajde da se povežemo sa glavnim zverkama.“
Toni se nasmejao, i Hektor i ja se obradovasmo. Taj čovek je toliko bio napet
čitave nedelje da je ovo bilo prvi put otkako smo svi zajedno izašli da je malo više
ličio na sebe. Nekako opušteno u svojoj koži.
„U redu, Mija, odmah dolazim.“ I Mona me je opet pogledala, a zatim u
Hektora, pa je s uzdahom zavrtela glavom. Tad je otišla, gunđajudi nešto sebi u
bradu.
„Šta je njoj?“ pitala sam.
„Nezadovoljna je.“
„To je očigledno. Hodeš li podeliti i s nama ostalima?“
„Ne baš. Sve de uskoro biti otkriveno. Šta kažete na to da uzmete pide i malo
se družite. Imate mesta napred gde bih voleo da vas vidim kad budemo držali
pozdravni govor. U redu? Obedajte mi da dete biti u prvim redovima s
porodicom.“
Hektor se nagnuo napred i tiho rekao tako da osim mene čuju samo njih
dvojica: „Dušo, šta god ti treba večeras. Znaš to. Uz tebe sam.“
„Zauvek?“ pitao je Toni zaverenički. Ovo je zaista počelo da me izluđuje.
Veče je bilo nelagodno, iako se Toni ponašao opuštenije nego ikad. Da li zato što
se spremao da objavi kako se ženi? Zbog širenja prehrambene linije? Pregovara li

72
o kuvaru i TV emisijama? Sve je to zvučalo da de biti još više posla i stresa, a ne
manje. A Toni se ponašao kao da je te večeri sve bilo ružičasto. A tu mu je bila
majka, vidno mrzovoljna iz nepoznatog razloga, i usmeravala je to na Hektora i
mene.
„Uvek, znaš to.“ Obedao je Hektor. „Bidemo napred. A sad, radi svoj posao i
znaš… tako sam ponosan na tebe.“
Toni je pružio ruku i pomilovao Hektorovu. Nekoliko ljudi je uhvatilo taj
trenutak, ali on se odmakao pre nego što sam stigla bilo šta da kažem.
„Toni se čudno ponaša, je li tako?“, pitala sam Hektora kad je njegov
muškarac stigao do grupe ljudi u svečanim haljinama i odelima.
„Da, nešto se sigurno sprema, ali nije mi ništa otkrio. Mada, ne čudi me. Toni
se obično pozabavi svojim brigama, a onda mi ih izloži. Obično neposredno pre
nego što nešto preduzme. Dakle, šta god da je, izgleda da se osedabolje u vezi s
tim. Mora da je odlučio nešto u vezi s poslom zbog čega je ponovo onaj stari.“
„To što te dodiruje pred drugima zmči da je opet onaj stari? Njegova majka
nas strelja pogledima?“
„Da, to ništa nije normalno. Ne možemo tu mnogo da učinimo. Hajdemo po
pide, da pronađemo Endži, i vidimo šta se kuva.“
Narednih pola sata smo uzimali šampanjac, daskali sa ostalima iz Tonijeve
porodice i uopšte – uživali. Iz zvučnika se začuo snažan glas. „Možete li da se
okupite ovde?“ pozvao je Toni stojedi na podijumu.
„Ovo je naš poziv.“ Hektor me je poveo pred mali podijum do stola oko kog
je stajala porodica.
Toni je stajao na bini u besprekornom svetlozelenom odelu. Izgledao je
krupno u odnosu na mali podijum i mikrofon mu se nije ni video u rukama. Gomila
se utišala, svi su se okupili i fokusirali na Tonija.
„Želeo sam da počnem tako što du vam svima zahvaliti što ste tu. Širenje
imena Fazano u oblast smrznute hrane bio je san mog oca Džozefa Entonija
Fazana. Vodio je ovu kompaniju pošteno, ponosno i odano brendu. S majkom i
sestrama, nastavidu ovu zaostavštinu kroz nove poduhvate tako što demo
osigurati da nam proizvodi budu dobrog kvaliteta, porodični i pristupačni. Tome
smo uvek bili posvedeni.“
Gomila je zapljeskala i čulo se nekoliko zvižduka. „Hvala. Brend sad razmišlja
o nekoliko dodatnih poduhvata. Prvo, o kuvaru mame Fazano.“ Odjeknuo je
gromoglasan pljesak. „Drugo je TV emisija na kulinarskom kanalu.“ Gomila je
poludela. „Zvade se Pustolovina porodice Fazano. Moja majka, moje sestre i moj
životni partner bide deo nove emisije.“

73
 Povici, navijanje i pljeskanje prigušili su Hektorove i moje uzvike. Šta je,
dođavola, mislio pod tim partnerom? Nije dolazilo u obzir da ostajem s njim i
pomažem mu da zamazuje oči američkim gledaocima.
„I to me dovodi do moje najvede objave. Čuli ste sve u vezi s poslom, a sad:
privatno. Želim da predstavim javnosti osobu koju volim najviše na svetu. Onu
koja je bila uz mene čitavog života i nikad me nije napustila. Mog partnera. Moju
jedinu pravu ljubav. Mog verenika… ako me želi.“
Verenika? O sranje. Sveta majko božja.
Hektor je pored mene razrogačio oči, koje su se ispunile suzama. Krenule su
istog trenutka kad je Toni pružio ruku prema njemu. „Hektor Čavez. Volim te i
uvek du te voleti. Želim da te volim do kraja života. Ovaj posao, porodično ime,
sve to nije ništa ako ti to ne podeliš sa mnom.“
I tad se spustio na koleno i otvorio crvenu plišanu kutijicu. U njoj je bila tanka
zlatna burma. „Budi moj zauvek. Venčaj se sa mnom. Zvanično. Uzmi moje ime.
Izgradi porodicu sa mnom.“
Čitavom prostorijom zavladala je mrtva tišina. Nije se čuo čak ni šapat.
„Ustani“, Hektor je povukao Tonija da ustane. „Moj čovek ni zbog koga ne
kleči. Stoji ponosno kao i ja zbog njega. Bide mi čast da se venčam sa tobom, i
uzmem ime Fazanovih.“
Toni se široko osmehnuo, privukao Hektora sebi i okrenuo se publici. Blicevi
su sevali kao ludi. Buka je dosegla nivo nerazgovetne grmljavine kad su svi shvatili
šta se događa. Entoni Fazano, bokser, poslovni čovek, porodični čovek, upravo je
otkrio svoju tajnu i zaprosio dugogodišnjeg dečka, ponudio mu svoje prezime i
predložio da imaju decu.
Sveti bože! Ovo je bio epski trenutak Stajala sam i posmatrala svakog člana
Tonijeve porodice. Počevši od leve strane sa Đavanom i njenim mužem.
„Đavana, prihvataš li Hektora kao mog verenika i svog bududeg zeta?“ Široko
se osmehnula i klimnula glavom. „Da“, glas joj je zvučao promuklo, ali čula sam
emocije u njemu.
„Izabela, prihvataš li Hektora kao člana porodice?“
„Da, oduvek. I talco sam sredna zbog tebe“ okrenula se i zajecala mužu u
vrat. „Sofija…“
Nije čak morao ni da završi. „Konačno si priznao“, rekla je i gomila se
nasmejala. Toni je čvrsto grlio Hektora dok su mu se suze slivale niz kožu boje
karamele.
„Endži, prihvataš li Hektora kao novog člana naše porodice?“

74
 Umesto da odgovori, popela se na podijum i obojicu ih zagrlila. „Volim vas,
volim vas“, rekla je i poljubila ih obojicu u usta. Ludi Italijani i njihovo ljubljenje u
usta. Dva para očiju se raširiše i Toni se odmakao. Spustio se na kolena i povukao
sestru ispred sebe, poljubio joj stomak i spustio krupnu šaku na njega. Osmehom
je svima rekao šta se dešava.
Pogledala sam u Monu Fazano dok je posmatrala svoju decu. Suze su joj tako
brzo tekle iz očiju kao da je neko odvrnuo slavinu.
„Moja sestra de imati bebu. Pokušavala je godinama i sad de imati bebu!“,
viknuo je Toni gomili. Svi su zapljeskali i zazviždali.
Endži je sišla s podijuma, otrčala do muža Roka i bacila mu se u zagrljaj.
Uhvatio ju je i okrenuo.
„Mama“, rekao je Toni u mikrofon. „Imamo li tvoj blagoslov da Hektora
proglasimo zvaničnim članom porodice? Znam da si želela da se skrasim s
pristojnom katoličkom devojkom i da imaš unuke, ali mene to nede usrediti.
Hektor i ja demo imati te bebe, mama, sa surogat majkom. Ved smo o tome
pričali.“ Hektor je mahnito klimao glavom. „Znam da ti je teško da prihvatiš. Čak i
kad sam ti rekao početkom nedelje, znala si o čemu se radi. Za mene je uvek
postojao samo Hektor, mama.“
Mona je klimnula glavom i rukama prekrila usta. Jecaji su joj protresali telo.
Toni je sišao s podijuma, a Hektor odmah za njim.
„Volim te, mama. Ali volim i Hektora. On je moja bududnost i više ne mogu
da se pretvaram. Ne mogu živeti život prema tuđim pravilima i žrtvovati svoju ili
Hektorovu sredu. To nije pošteno.“
Mona je privukla sina u zagrljaj. „O, ti, glupi, glupi dečače. Razumela bih s
vremenom. Ja razumem ljubav. Razumem kad ti je neko ceo svet. To je tvoj otac
bio meni. Ako je to tebi Hektor, onda ništa što neko misli ili kaže ne treba da vas
spreči da budete zajedno. Volim te.“ Odmakla se. „Obojicu.“ Obuhvatila je
Hektorov obraz.
„Sad deš zaista biti moj dečak iako si to oduvek i bio, zar ne?“
Hektoru su opet potekle suze i ona ih je obrisala. „Želim da moji dečaci budu
sredni“, rekla je Mona privlačedi ih u čvrst zagrljaj.
I to je bilo to. Ostatak nodi se slavilo. U čast Hektora i Tonija, i toga što de
Andželina i Roko konačno dobiti bebu koju su toliko želeli. Kad sam kasnije u toku
večeri razgovarala sa Andželinom, saznala sam da je Toni prošle nedelje otišao do
svih svojih sestara i svakoj ponaosob rekao da je homoseksualac, da voli Hektora i
pitade ga da se venčaju. Sestre su očigledno oduvek sumnjale, ali poštovale su

75
njegovu privatnost svih tih godina i zadržavale svoje mišljenje za sebe. A onda, kad
sam naišla ja, nijedna nije znala šta da misli.
Andželina je čitavu sedmicu provela s Tonijem, radedi na tome da tu vest
pretvori u nešto što ne bi narušilo prezime Fazano. Guru za odnose sa javnošdu
širio je kampanju Ljubav se javlja u svim oblicima da ublaži loše kritike o
restoranu, a svi oko televizijske emisije bili su oduševljeni vešdu. Rekli su kako im
se ciljano gledalište upravo proširilo. Svaki dan u nedelji de biti posveden jednom
od petoro brade i sestara i samoj majci. Bili su više nego oduševljeni da imaju dan
kad de Toni i Hektor kuvati zajedno i nuditi nešto novo gej zajednici.
Sve u svemu, ljubav je pobedila i porodica de na kraju izadi još jača.

Narednog jutra, rano, raspoloženo sam odvukla stvari do lifta. Prisetila sam se
prošle nodi. Veče je bilo predivno, na kraju su svi bili uzbuđeni zbog bududnosti,
kompanija je poslovala bolje nego ikad, porodica Fazano se širila i puno se pričalo
o novim poduhvatima. Toni je čak iskreno priznao i moju ulogu, ali izostavio je
činjenicu da sam pratilja. Umesto toga upotrebio je reč prijateljica. Posle mesec
dana života sa tim momcima upravo su mi to i postali. Moji prijatelji.
Ostavila sam poruku pored nove boce džejmisona, koju sam kupila
prethodnog dana u prodavnici dok sam šetala. Sagnula sam se i poljubila mesto
pored mog imena, pa pročitala još jednom.

Toni i Hektore,
Odlazim od vas danas, sredna u srcu i sa suzama u očima. Vas dvojica ste
mi otvorili oči i pokazali mi kako život može biti ispunjen samo ako
dopustiš sebi da rizikuješ. Ti jesi, Toni, i sad de ti život zauvek biti pun.
Možda du i ja u bududnosti modi da uradim isto. Hvala što si mi pokazao
kako izgleda biti hrabar.
Hektore, nedostajade mi naši razgovori, odlasci u bioskope i modni
saveti. Uvek izgledam bolje kad mi ti izabereš odedu. Ozbiljno, imaš mnogo
ljubavi u sebi i zahvalna sam što si to podelio sa mnom… kao prijatelj.
Hvala vam obojici što stepodelili svoje živote sa mnom. Ne mogu biti
srednija zbog vas dvojice. Obaveštavajte me o novostima i očekujem
pozivnicu za venčanje.
Vaša prijateljica u svemu,
- Mija

76
To je bila istina. Mnogo sam naučila od Tonija i Hektora. Da se ne plašim, da nikad
ne dozvolim nekom drugom da bira kako de moja sreda da izgleda. Ponedu to
znanje sa sobom na dalje putovanje, i pustiti ga da me odvede do prave staze. Za
sada, put me je vodio u avion do Mejsona Marfija iz Bostona, u Masačusetsu.

77
April
DEVOJKA NA MESEC DANA
 PRVO POGLAVLJE

„Pa zdravo, slatkišu“, bile su prve reči koje su mu izašle iz seksi usta. Šteta što su
mi te reči, baš kao i pogled kojim me je gutao, podigle temperaturu… i to ne u
dobrom smislu. Mejson Marfi se naslanjao na limuzinu. Imao je avijatičarske
sunčane naočare, bakarnosmeđu kosu i podrugljiv osmeh koji je verovatno topio
gadice svih njegovih obožavateljki. Sredom po mene, bila sam u protekla dva
meseca s dvojicom tako zgodnih frajera da nisam bila zadivljena.
Pružila sam ruku. Napudio je usne, podigao naočare navrh glave, častedi me
zapanjujude zelenim očima. Bile su tamne kao smaragdi i isto tako lepe.
„Ništa od poljupca?“
Skupila sam obrve, izbacila kuk i skrstila ruke. „Ozbiljno? To ti je nastup?“
Zabacio je glavu i skinuo naočare, a zatim ih zakačio za ugao usta. Ponovo me
je odmerio od glave do pete. „Opasna si. Volim devojke koje su mi pomalo
izazov.“
Zažmurila sam i trepnula nekoliko puta da proverim jesam li još uspavana od
benadrila koji sam popila u avionu. Uvek sam bila uznemirena kad letim. Ali ni
blizu kao sad. „Ti si velika faca, je li tako?“
Razrogačio je oči i ogroman osmeh mu se razlio preko zbunjujude lepog lica.
Visoke jagodice, rupica na bradi i te blistave oči delovali su nevaljalo.
Prišao mi je bliže, obavio mi ruku oko vrata i poljubio me u slepoočnicu.
Trebalo mi je mnogo volje da se ne okrenem i ne spustim mu na obraz… šamar.
„Skinudeš ruku sa mene i odmadi deš se. Zar ne umeš da se ponašaš?“
Mejson je stao ispred mene i nagnuo se bliže kao da de mi šapnuti: „Znam šta
si i uopšte mi ne smeta. Nimalo mi ne smeta. Lepo demo se zabaviti.“
Odgurnula sam mu grudi dovoljno da ga odmaknem od lica. „Slušajte,
gospodine Marfi…“
„Gospodin Marfi“ ponovio je podrugljivo. „Ooo, sviđa mi se.“
Udahnula sam i stegla zube. Da sam se ugrizla za jezik, možda bih ga pregrizla
napola koliko me je tip iznervirao.
„Pokušala sam da kažem pre nego što ste me prekinuli da imate pogrešnu
predstavu o meni. Ja sam pratilja. Što znači, pratim vas na razna događanja.
Pravim vam društvo na prijateljski način.“
Ponovo se približio, uhvatio me za kukove i naglo ih privukao na svoje. „Jedva
čekam da se sprijateljim s tobom“, očešao je karlicu o moju. Jedva sam osetila
obrise nečega.

79
 Uzdahnula sam. Prešla sam preko toga i ponovo ga odgurnula. „Uzmite mi
torbe.“
Zviznuo je vozaču. Da, zviznuo mu je. Kao jebenom psu. Mogao je isto tako
da kaže: „Dođi, dečko, dobar vozač.“ Naježila sam se i odmakla mu se van
domašaja.
„Ne brini, dušo, uhvatideš ti ved zalet“, zamahnuo je kroz vazduh kao da
zamahuje palicom za bejzbol. Ja sam, s druge strane, zakolutala očima, otvorila
vrata limuzine i ušla. Uvukao je izduženo telo u prostrano vozilo i pljesnuo
rukama. „Hodeš pide?“
Prilično sam sigurna da sam ga pogledala kao da ima rogove. „Nije još ni
podne.“
Slegnuo je ramenima. „Jeste negde u svetu“, rekao je uz drsko namigivanje.
Izvadio je bocu šampanjca. Izbacio je jezik i prešao preko pune donje usne. Mesto
između nogu mi je to smesta primetilo i prijatno se zateglo. Zavrtela sam glavom i
prekrstila noge. Iako je gad, morala sam primetiti da je zgodan. Mejson Marfi je
bio visok preko metar osamdeset i imao je telo da krasi časopise, što često i jeste
činio. Mišidi na rukama su mu privlačno iskočili i butine se zategle kad je gurnuo
bocu između nogu i zvučno izvadio čep. Nije bilo pene. Prilično dobro, morala sam
da priznam.
„A sad, slatkišu, da razjasnimo nešto.“
Otvorila sam oči široko, a obrve su mi poletele skoro do kose. Pružio mi je
čašu šampanjca. Iako je bilo tek deset ujutru, prihvatila sam je da bih malo
ublažila razdražljivost.
„Poslali su te da mi budeš devojka, što znači: da bismo u to ubedili moje
navijače, mogude sponzore i medije, morademo da se sprijateljimo, i to veoma
brzo. A gledajudi te…“ ponovo je oblizao usne dok mi je prelazio pogledom od
čizama preko farmerica, zaustavljajudi mi se pravo na grudima. Svinja. „Uživadu u
svakom jebenom trenutku.“
Ovaj tip de biti težak. Bio je uobražen, đavolski privlačan, neprijatan, đavolski
privlačan, otvoreno grub, đavolski privlačan i nezreo. Jesam li zaboravila nešto? O
da, đavolski privlačan.
Nagnuo se unazad, prikazujudi mi svoje telo sa suprotnog sedišta. Lukavo se
osmehivao i iskapio je šampanjac u jednom gutljaju. Nisam nameravala da
dozvolim tom šmokljanu da me nadmudri, pa sam prinela čašu usnama i progutala
sve odjednom. Podigao je obrve i oči su mu zadovoljno zasijale.
„Žena po mojoj meri“, uhvatio se za grudi s podrugljivom učtivošdu.

80
 Nagnula sam se, dohvatila bocu, zatim napunila sebi čašu, a onda pokretom
brade pokazala na njegovu. Pružio ju je i napunila sam i njemu.
„U redu, vidi, treba da utvrdimo nekoliko sitnica.“
Očigledno je poželeo da se našali, ali presekla sam ga ljutitim pogledom.
Naslonio se i podigao bradu.
Nasmešila sam se, znajudi da sam dobila tu rundu. „Možda sam unajmljena
da ti budem devojka na mesec dana, ali nedu ti biti kurva.“ Skupio je obrve.
„Nisam obavezna na seks sa klijentom i to nije deo mog ugovora. Trebalo je da
pročitaš sitna slova, druže, jer deš uskoro otkriti kako izgleda mesec dana u
celibatu.“
Zinuo je, nesposoban da odgovori od zaprepašdenja. „Zajebavaš me?“,
podsmehnuo se.
Odmahnula sam glavom. „Bojim se da ne. Možda bi trebalo da se navikneš
na tu ruku jer deš je mnogo koristiti. Ako te mediji vide u izlasku kako muvaš neku
ribu koja bi se udostojila da te pogleda, saznade“, pokazala sam prstom između
nas, „da je ovo prevara i sav trud i sto hiljada koje si mi platio bide protradeni.“
Provukao je rukom kroz kosu. „Ni mogudim sponzorima ne bi izgledalo dobro to
što ne možeš ostati veran lepoj novoj devojci ni dan. Seti se, nema povradaja
novca.“
Tad sam se zavalila na naslon, prekrstila noge i pijuckala šampanjac, dok su
mi gorki mehuridi plesali po jeziku, ponovo mi budedi čula.
Pogledao me je s neodređenim izrazom na lepom licu. „Pa šta predlažeš da
radimo, slatkišu?“ Iskezio se dok mi je pogledom prelazio preko nogu i grudi, da bi
mi se konačno zaustavio na licu. Reči su bile lepe, ali neiskrene.
„Prvo, prestani da me nazivaš slatkišem.“
Ubacio se pre nego što sam stigla da nastavim. „Zar ne treba muškarac da
smisli nadimak svojoj devojci?“
Skupila sam usne da razmislim. Pretpostavila sam da je u pravu. „Možda, da
način na koji si to rekao nije bio tako glup.“
Zabacio je glavu i nasmejao se. Zvuk je odjeknuo kroz auto i razveselio nas.
Kad bih čula taj smeh svakog dana, možda ovaj mesec i ne bi bio loš. Oblizao je
usne i, opet, to osetljivo mesto između butina koje još nije zaboravilo kako je
dobar osedaj imati savršene muške usne svuda po tom nežnom mesu, zadobovalo
je u odgovor. Smiri se, devojko! Želela sam da kaznim svoj libido. Još od tucanja s
Vesom pre dve nedelje bila sam pohotna, vraški napaljena, bez nade u olakšanje.
A sad, pošto mi je klijent definitivno otpao sa spiska mogudih seksualnih partnera,
činilo se da du i ja pored njega isprobati celibat. Zabava… nula.

81
 „Vidi, u redu je, valjda. Mislim da de nam slededi korak biti da saznamo nešto
malo jedno o drugom. Pričaj mi o sebi?“
Rukom se uhvatio za koleno u farmericama i pogledao kroz prozor. „Nema
šta mnogo da se priča. Potičem iz irske porodice. Tata radi kao smedar, iako sam
mu rekao da rnože prestati da radi do kraja života. Nede. Previše je ponosan.“
„Zvuči kao dobar čovek.“ Za razliku od mog oca. Pa, to i nije bilo tačno.
Trudio se. U datim okolnostima, pošto ga je pogodio mamin odlazak, izgubio se.
Nisam sigurna zna li iko kako se preboli najveda ljubav u životu.
Mejson se nasmešio, otkrivajudi bele, uglavnom ravne zube. Očnjak mu je bio
tek toliko izbačen da mu osmehu da osobenost. „Tata je najbolji, ali ipak tvrdoglav
kao magarac. Međutim, previše radi. Oduvek je brinuo o bradi i meni.“
„Koliko brade imaš?“ pitala sam jer mi je razgovor zaista bio zanimljiv.
Podigao je tri prsta dok je pijuckao šampanjac. „Brada su mi sve ludaci, ali
volim ih“, kazao je, a bostonski naglasak je isplivao na površinu. Naglasci su tako
jebeno seksi. Prokletstvo, bide mi teško da se držim na odstojanju ako bude fin.
Skupio je oči i zelena boja im je potamnela. „Jebeno de im se svideti što
krešem tako zgodno dupe.“ I opet je isplivao kreten. Zavrtela sam glavom i polako
duboko udahnula.
„Dobro, tri brata. Mlađi, stariji?“
„Svi mlađi. Brejdenu je dvadeset jedna, Koneru devetnaest, a najmlađem
Šonu sedamnaest i još je srednjoškolac.“
Nagnula sam se napred i stavila praznu čašu u držač. „Au, četiri momka.“
Klimnuo je glavom. „Da, Brejden radi kao barmen, a preko dana pohađa
opštinski koledž. Napumpao je ribu odmah posle srednje škole.“ Naježila sam se.
„Kučka je ostavila dete s njim i pobegla.“ Zinula sam i uzdahnula. Kako žena može
napustiti sopstvenu krv i meso? A opet, i mama je uradila isto. Ipak, krv mi je
proključala kad sam čula da se to desilo i nekom drugom detetu. „Znači, Brej živi s
tatom i derkom Elenor.“
Elenor. „Staromodno ime“, izjavila sam.
Nasmešio se i tužno se zagledao kroz prozor. „Da, po našoj mami.“
„Roditelji su ti razvedeni?“
Odmahnuo je glavom. „Ne, mama je umrla pre deset godina. Umrla je mlada
od raka dojke. Tako da smo ved dugo mi momci sami.“
Nagnula sam se napred i spustila mu ruku na koleno. „Žao mi je. Nije trebalo
da ispitujem.“
Kratko je odmahnuo rukom. „Bilo je davno. Nema veze. Zatim, Koner studira
na Bostonskom univerzitetu, a Šon po čitav dan hvata pičke.“

82
 Zarežala sam, mrštedi se.
„Šta je bilo?“
„Ništa.“ Predutala sam da je odrastao muškarac koji o ženskom polnom
organu govori kao o pički u prisustvu druge žene nezreo, jer nije vredelo. „Dakle,
kakvim se reklamama i sponzorima nadaš?“

***

Kad smo stigli u njegovu gajbu, kako ju je on nazvao, iznenadila sam se jer
nas je sačekala lepa tanana plavuša. Ja nisam bila sitna žena, više prosečna za rane
dvadesete, ali ova riba je bila mršava kao model. Samo, ona je ličila na poslovnu
barbiku, sa zlatnom kosom uvijenom u punđu, blistavim kao nebo plavim očima,
savršeno ružičastim napudenim usnama, visoka, i u kostimu koji je savršeno
pristajao njenom vitkom stasu. Na njoj su se videli novac i profesionalizam, što se
kosilo sa onim kako je gledala Mejsona.
„Uh, gospodine Marfi“, žena je podigla prst kad je prošao pored nje i ušao u
kudu. Smesta se napudila čim je prošao i ne osvrnuvši se.
Stala sam na stepenik ispred nje. Kad je konačno prestala da gleda u
Mejsonovo dupe dok se on muvao po predsoblju, uperila je pogled u mene.
Nasmešila sam se. „Hej, nevaspitani, lepa plavuša u odelu je pokušavala da ti
privuče pažnju“, doviknula sam Mejsonu dok sam gledala u nju. „I zaboravio si da
mi doneseš torbe.“ Zavrtela sam glavom i promulala kreten sebi u bradu.
„Izvinite“, nakrivila je uho prema meni.
Odmahnula sam glavom i pružila ruku. „Mija Sonders, ja sam Mejsonova
devojka.“
Plavuša je zažmurila i udahnula kao da se priprema za nešto. „Znam ko ste,
Mija; mi smo predložili da vas unajmi. Ja sam Rejčel Denton, njegova predstavnica
za medije. Određena sam da radim sa vama na zavaravanju javnosti. S njim obično
radi njegov PR, ali ponudila sam se da pomognem“, ugrizla se za usnu i skrenula
pogled.
„Pa onda demo kroz to prolaziti zajedno, pretpostavljam. Težak tip“,
nasmešila sam se baš kad se Mejson pojavio na vratima.
„Izgubila si se, seksi ribo?“ Oči su mu se smejale, ali reči su mu bile grube.
Prevrnula sam očima, uhvatila Rejčel za rame i privukla je uz sebe.
Mejson kao da ju je prvi put primetio i, kad kažem primetio, mislim –
odmerio od glave do pete… dvaput. „Rejčel, šta ti radiš ovde? Mislio sam da de Val
raditi taj posao?“

83
 Odmahnula je glavom i pocrvenela. Zanimljivo. „Ne, Val je veoma zauzeta
oko pronalaženja sponzora i smišljanja reklama. Ponudila sam se“, nameštala se
dok ju je tucao očima.
„Ne mogu redi da de mi Val nedostajati“, nije joj se obratio ni snishodljivo ni
neprijatno. Takode zanimljivo. Rejčel se zakikotala, da, zakikotala. Oči kao da su
mu smekšale kad ju je pogledao u lice, zatim nam je širom otvorio vrata da
uđemo.
„Hej, zabušantu, torbe?“, pokazala sam glavom na automobil.
„O, da“, zastao je, pogledao u Rejčel, koraknuo unazad i naleteo na vrata koja
se nisu dobro otvorila i osmehnuo se. „Samo du, uh, doneti torbe.“
Zurila sam dok je taj preterano samouvereni ženskaroš i neviđeni kreten
zbunjeno petljao u prisustvu svoje predstavnice za medije, koja ni sama nije bolje
sakrivala sopstveno zanimanje. Rejčelini obrazi su bili rumeni i neprekidno je
grickala donju usnu.
Pokazala sam palcem preko ramena. „Sviđa ti se on?“, pitala sam.
Nemo je klimnula glavom, a onda je naglo razrogačila oči. „Ne! Šta? Uh,
stekla si pogrešan utisak. Imam samo poslovni odnos s gospodinom Marfijem.“
Završila je lažni govor čvrstim sklapanjem ruku na grudima i snažnim pudenjem
usana.
Otvoreno sam se nasmejala sebi u bradu i ušla u kudu. „Kako god kažeš.“
Moradu kasnije time da se pozabavim, iz čiste zabave. Ako nedu ništa dobiti iz
ovog putovanja, onda du se barem malo zabaviti.
Mejson je uneo torbe u predvorje i poveo nas u dnevnu sobu. Bila je to
dugačka pravougaona prostorija, što se i očekivalo od standardne bostonske kude
od smeđeg kamena s više nivoa iznad, a mogude i jednim ispod. Jedva sam čekala
da krenem u obilazak.
Na sredini dnevne sobe nalazila se crna kožna ugaona garnitura. Na
suprotnom zidu visio je televizor s ravnim ekranom od najmanje metar i po u
prečniku. Svuda unaokolo bilo je sitnica u vezi sa bejzbolom.
Uramljeni dresovi i potpisane bejzbol loptice nalazili su se na polici iznad
kamina. Svi predmeti bili su u zaštitnom četvrtastom staklu ili plastičnoj kutiji.
Dokaz da brine o onome do čega mu je stalo. Možda postoje dve strane Mejsona
Marfija. Kad sam ved morala da provedem mesec dana glumedi mu devojku, i te
kako sam se nadala da je tako.
„Dakle, šta te dovodi ovamo, Rejč?“ Pitao je i potpuno se okrenuo prema
njoj, iako nije morao. Rejč. Skratio joj je ime. Kad ljudi skrate nečije ime, to
označava bliskost ili izvesnu naklonost.

84
 Prekrstila je noge, a suknja joj se podigla na butini. Ulovio je taj pokret, i
pogledom je ispratio malo razdvajanje tkanine. Zacerekala sam se, ali nijedno me
nije čulo ili nije obradalo pažnju na činjenicu da sam u prostoriji.
„Samo sam želela da budem sigurna da ste oboje obavešteni za sutra. To de
vam biti prvi javni nastup kao“, pročistila je grlo i sklonila dugi pramen plave kose
iza uva. Nije se zadržao, ved joj je ponovo nežno pao sa strane preko brade. I opet,
Mejson je netremice gledao u taj pramen kose kao da želi da ga dodirne, prebaci
ga pozadi, pomiluje joj kožu. Rukama je stegao svoje butine. „Kao uh, par“,
izgovorila je. „Morade izgledati uverljivo. Držanje za ruke kad ste napolju, usputni
dodiri, osmesi… hm“, nakašljala se i trgla kao da joj je bilo bolno da završi.
„Poljupci, tako nešto. Imate li nešto protiv toga, gospođice Sonders?“ pitala je.
Pogledala sam je razrogačenim očima. „Imate li vi?“ uzvratila sam i, kunem se
bogom, nisam verovala da ih gledam. Bilo mi je očigledno, a videla sam ih zajedno
ukupno deset minuta, da žele jedno drugo. Šta ih je, dođavola, sprečavalo da
nešto preduzmu?
Rejčel je zabacila glavu kao da sam je udarila. „Molim?“ uhvatila se za grudi i
ostala bez daha. „Zašto bi meni smetalo?“
„Stvarno?“ Zavrtela sam glavom.
„Mija verovatno pokušava da pita hode li javno pokazivanje naklonosti
smetati sponzorima ili agenciji?“
Ne, Mija uopšte nije na to mislila. Na koju sam planetu ja to sletela kad sam
izašla iz onog aviona? Šta ovima fali? Uzdahnula sam i odlučila da je najbolje da se
pravim luda dok ne prokljuvim šta se dešava. „Da, tako je kako je rekao.“
Rejčel je izvila usne i kao da joj je napetost iščilela iz ramena. Kao da sam
gledala ladolež kako se zatvara uveče. Polako se opušta, savija latice ka unutra da
se odmori dok ga jutarnje sunce ponovo ne vrati u prvobitno stanje, ili u ovom
slučaju, radoznala pratilja poreklom iz Vegasa sa veoma malo obzira. „Tim je
proveo mnogo vremena planirajudi ovo. Shvatamo da je ovo neuobičajen pristup,
ali gospodin Marfi se nije predstavio javnosti kao idol na koga bi ljudi trebalo da se
ugledaju. Između ostalog, morade prestati da se tuče po barovima, stati sa
opijanjima, čak i povremene cigarete ne dolaze u obzir. Tim veruje da horde žena
s kojima je paradirao čitavu prošlu sezonu i to što nikad nije viđen sa istom dvaput
nije doprinelo poboljšanju njegovog imidža. Rešeni smo da to promenimo, a vi ste
korak broj jedan.“
Konačno, krišom sam pogledala Mejsona. Laktovima se naslonio na kolena i
spustio glavu na šake. Oličenje poraza. Ustala sam i sela pored njega, stavila mu

85
ruku na leda, trljajudi gore-dole. Okrenuo je glavu prema meni. „Čoveče, zajebao
sam.“
„Svi zajebemo. Ti si barem unajmio Rejčel i tvoja predstavnica za medije
veruje da si vredan truda.“ Nastavila sam da mu milujem snažna leđa dok nije
podigao glavu. Namestio je ramena, ispravio ih, izbacio grudi.
„U redu, znači želite javno iskazivanje naklonosti?“, pitao je Rejčel, a ona je
klimnula glavom.
„Tako je.“ Okrenuo se ka meni sa žestokim izrazom, oštro fokusiran. „Hajde
da probamo.“ Uhvatio me je za glavu i spustio usne na moje. Zinula sam, slučajno
otvarajudi usta. Umesto toga, shvatio je taj potez kao poziv. U početku nije bio, ali
ukus šampanjca mu se još zadržao na jeziku dok je prelazio preko mog, a kako mi
se činilo da se nisam ljubila čitavu večnost, iako su zapravo prošle samo dve
nedelje, i kad se to udružilo s predivnom kolonjskom vodom na koju je mirisao,
izgubila sam se. Izgubila se u njegovom poljupcu. Zavlačio je jezik dublje,
zahtevno, a ipak razigrano. Uzvratila sam, nagnula se napred, zgrabila ga za
košulju i držala ga u mestu dok sam krivila glavu tražedi još. Još poljupca, još
njega. Jebiga. Ovo nije bio deo plana.
Kad smo se konačno razdvojili, bili smo zadihani i borili smo se za vazduh.
„Šta kažeš na ovo?“ Mejson se okrenuo ka mestu gde je sedela Rejčel, ali
tamo je nije bilo. Čula sam kako joj pete kuckaju po pločicama. „Rejčel?“ povikao
je.
„Vidimo se sutra. Sjajno obavljeno!“ doviknula je kroz kudu, samo tren pre
nego što je zalupila vratima.
Naslonio se na naslon kauča. „Jebeš me.“
Zavrtela sam glavom i naslonila se. „Ne dolazi u obzir.“ Zakikotao se. „Šta je
to bilo?“
„To sam ja ljubio ozbiljno zgodnu pratilju.“ U očima mu je zasijala požuda, ali
nisam nasela. U pitanju je bila prosta fizička reakcija. Svakako je bio smrtno
privlačan, i ne mogu redi da mi od ljubljenja s njim nisu proradili sokovi, ali
privlačnost i iskrena zainteresovanost su nešto potpuno različito.
„Sviđa ti se“, ponudila sam mu maslinovu grančicu.
Stegao je usne i zažmureo. „Naravno. Fina je i dobro ih pladam. Svi smo
zadovoljni. Šta ima da mi se ne sviđa?“
„Nisam tako mislila i ti to dobro znaš.“
„Vidi, ne znam za tebe, ali ja sam gladan, a ti moraš da se smestiš. Torbe su
prepune sranja koje su Rejčel i Val kupile kao deo ugovora. Nisam ništa sklonio;
samo sam spustio na krevet. Može pica?“

86
 Brzo je ustao i krenuo, a onda je malo bolje razmislio. Okrenuo se i pružio mi
ruku. „Hvala što si prihvatila posao“, rekao je pošto me je povukao da ustanem.
„Soba ti je prva nadesno, osim ako ne želiš da delimo moju“, prodrmao je
obrvama i izbacio kukove. Brzo sam dunula i zavrtela glavom. Kad sam krenula,
snažno me je pljesnuo po dupetu. „Imaš prilično lepu guzu, Mija.“
Stala sam, izbacila kuk i podbočila se. „Ako hodeš da sačuvaš tu ruku, držadeš
je dalje od mog dupeta.“
Povukao se, dižudi obe ruke uvis. „Dobro, dobro, samo malo vežbam za
sutrašnju utakmicu. Nisam mislio ništa loše, znaš?“
„Čuvaj se za utakmicu. Trebade ti.“ Odšetala sam do stepeništa, misledi da je
moja bila poslednja, kad sam ga čula kako viče za mnom baš kad sam stigla do
vrha.
„Dušo, zar ne znaš da ja uvek igram na pobedu?“
O, bože.

87
 DRUGO POGLAVLJE

Onog trenutka kad devojka kao ja počne da uživa u odedi, taj dan treba proglasiti
za državni praznik i zaokružiti ga na kalendaru crvenim flomasterom. Kad sam
obukla novi par tesnih farmerka i uzanu majicu Red soksa, poželela sam da se
poklonim tetka Mili što mi je sredila ovu tezgu. Provešdu mesec dana sa slavnim
bejzbol bacačem. Naravno, neotesan je i nezreo, i trebalo bi ga nalupati po
dupetu… i to ne na onaj dobar način, ali kako da se žalim na posao na kom šetam
u farmericama i majicama. Obula sam crvene konversice i samo što se nisam
rastopila.
Pogledala sam se u ogledalo, prelazedi rukom preko zaobljene zadnjice. Da, i
dalje izgleda prilično zategnuto. Nisam nabacila ni kilogram otkako sam počela s
ovim; i dalje sam bila dobra trideset šestica, ali zategnuta tamo gde je trebalo, a
meka tamo gde sam želela. Rekla bih da de mi sve to zajedno doneti još tezgi i bila
sam sve bliže tome da isplatim Blejna. Četiri isplate su ved obavljene, ostalo još
šest. Ako budem unajmljena svakog meseca, modi du da napustim ovaj život pre
praznika. Mada, koga zamajavam? Zarađivala sam sto hiljada mesečno, ponekad
sa još dodatnih dvadeset hiljada. Zašto bih odustala?
Kad sam skupila svoje duge crne talase u slatke kikice, na koje, otkrila sam,
padaju muškarci kao Mejson, i stavila bejzbol kapu na glavu, misli su mi odlutale
ka Vesu. Ako bih želela da budem s nekim, to bi bio on. Kad smo zajedno, to mi je
sve. Kad smo razdvojeni, prelako smišljam razloge zašto nismo suđeni jedno
drugom ili kako nam veza nije toliko jaka koliko bih ja to volela. U osnovi, shvatila
sam da veoma dobro štitim svoje srce, ali nedostajao mi je. Prošlo je nekoliko
nedelja. Ne bi škodilo da ga pozovem…
Izvadila sam telefon i okrenula njegov broj. Zazvonilo je nekoliko puta pre
nego što mi se javio nepoznati ženski glas. „Halo“, kikotala se.
„Uh, zdravo, mislim da sam možda pogrešila.“
Smejala se i čula sam kako nečija stopala bučno šljapkaju po drvenom podu.
Čuo se gromoglasan smeh koji je sasvim sigurno pripadao Vesu.
„Zoveš li Vestona?“, gugutala je i njen zavodljivi glas probudio mi je sedanje.
Poznavala sam taj glas. Zažmurila sam i duboko udahnula. Đina Deluka, jedna od
najlepših, najtraženijih živih holivudskih glumica. Trenutno je igrala glavnu ulogu u
Vesovom filmu Šifra časti.
Čulo se još šuštanja. „Đina… devojko, ala deš dobiti!“ Vestonov glas je bio
grub, ali razigran. „Dolazi ovamo, seksi ribo“, govorio je zadihano, očito je juredi.

88
 „Izvini što du prekinuti, ali Ves de morati da te pozove kasnije. Veoma je
zauzet“, cičala je.
„Imam te!“ čula sam Vesa, a onda nepogrešivi zvuk poljubaca i za njim grleno
žensko jecanje. „Silazi s telefona“, zarežao je, a ona je zamjaukala, očigledno ne
obradajudi pažnju na telefon. Kao da mi se oštar nazubljeni nož zario duboko u
srce, ali uprkos tom vrelom bolu, nisam mogla da prekinem vezu. Bila sam
ukočena u mestu, kao posmatrač koji zapanjeno zuri u mesto automobilske
nesrede, samo preko telefona. Apsolutno nisam imala prava da budem
povređena, nikakvog, ali to nije menjalo činjenicu. Osedala sam se očajno dok sam
ga slušala kako se zabavlja s drugom ženom.
Da li se on tako osedao, znajudi da du biti s drugim muškarcem svakog
meseca? Verovatno ne više, ako se moglo suditi po zvucima vlažnih poljubaca.
„To je tvoj telefon! Ne moj. Neka riba. Izvoli.“ Čula sam je kako kaže, a onda
je vreme stalo. Srce mi je tuklo kao bubanj i gotovo sam brojala sekunde pre nego
što je shvatio ko je zvao i šta sam čula.
„Jebote.“ Čula sam ga kako psuje dok je telefon verovatno prelazio iz njenih
u njegove ruke.
„Šta je bilo, dušo? Dobro, ti si pobedio. Vradaj se u krevet.“ Glas joj je bio sve
tiši kako se udaljavala, i pokajnički zbunjen.
Jauk je prosekao prostor između nas. „Mija“, glas mu je bolno odjeknuo u
mom uvu. „Oprosti, ovo, uh, nije trebalo da se dogodi.“
Odmahnula sam glavom, ali nije mogao da me vidi. Suze su mi se nakupile pri
površini, ali nije mi padalo na pamet da zaplačem. Kad bih to uradila, pretvorila
bih se u gomilu kaše na krevetu i ne bih nikako mogla da odglumim veselu, lažnu
devojku zgodnom bacaču Red soksa, Mejsonu Marfiju. „Hej, ne, sve je u redu.
Samo sam, uh, zvala da te pozdravim. Eto, zdravo.“
„Zdravo“, uzvratio je žalosno. „Jebiga, Mija. Nije… uh, tehnički, samo je to.
Gospode bože!“ Čula sam zatvaranje vrata u pozadini i cvrkutanje ptica u daljini.
Verovatno je gledao na Malibu, dokle je pogled mogao da dopre. Da sam bila
tamo, grlila bih ga oko struka i radila to isto. Ne sad. Ne, sad za to ima Đinu. „Ovo
ništa ne menja“, izustio je.
Podsmehnula sam se. „Stvarno? Ovo menja sve.“
Glas mu je bio ljutit kad je odgovorio. „Kako to? I dalje smo prijatelji.“
„To je istina. Prijatelji smo.“
„A ovo sa Đinom potpuno je neobavezno, znaš, dajemo malo sebi oduška.
Zna da nisam tip za vezu. Pa, barem ne s njom.“
„Znači, za mene jesi?“

89
 Polako je uzdahnuo. „Ako na to odgovorim iskreno, hodeš li uraditi nešto po
tom pitanju? Više puta sam ti pružao priliku. Nisi je prihvatila. Oboje smo se složili
da uzmemo ovih godinu dana. Hodeš li to sad poredi?“
Izdajnička suza mi je kliznula niz obraz. Jebeni hormoni. „Ne, nedu, Vese.
Samo“, ispustila sam uzdah. „Valjda, samo nisam očekivala da deš nastaviti bez
mene.“
„Ko kaže da jesam? Jebena Đina? Reci mi da se ti i onaj Francuz niste tucali
mesec dana kad si otišla od mene?“
„Vese“, upozorila sam ga, ali me je presekao.
„Istina je. To nije ništa drugačije. Nismo zvanično zajedno i znaš da bih
ostavio sve i svakog da budem s tobom, ali koliko god zvučalo otrcano… i mi
muškarci imamo potrebe. Mislim da je bolje da o tome ne raspravljamo.“
Ugrizla sam se za usnu i sela na krevet. „Ne, u pravu si. Neverovatno sam
nepravedna što polažem bilo kakvo pravo na tebe kad nisam spremna da pružim
isto, ali, Vese…“ glas mi je pukao i nisam mogla da završim.
„Dušo, reci mi… molim te, jebiga, Mija. Učinidu sve da me zadržiš u srcu.
Ništa se nije promenilo.“
To nije bila istina. Kao da sam ponovo bila na početku, srce mi se čvrsto
zaključalo u malu Pandorinu kutiju. „Samo ne želim da te izgubim.“
„Mija, uvek du misliti na tebe, i kad budeš spremna za više i ovo između nas
dobije pravu priliku… rešidemo to, ti i ja.“
„Dobro, u redu. Samo jedno, Vese.“
„Bilo šta, dušo.“
„Zapamti me.“ Rekla sam, prekinula vezu i isključila telefon. Ni u ludilu nisam
mogla pričati s njim ni tren duže. Morala sam da radim i sklonim u stranu sve
svoje brige da bih mogla da se fokusiram.
Mejsone Marfi, bolje bi ti bilo da se pripaziš. Dobideš đavolsku predstavu.

Odmah su me zapahnuli mirisi hot-doga, kokica, piva i sportskog terena. Za

devojku kao što sam ja to je bilo skoro kao raj. Mejson me je držao za ruku i vodio
me kroz podzemne tunele stadiona. Jedva sam glumila suzdržanost kad me je
proveo kroz svlačionicu. Da, jebena svlačionica. Napola, a neki i sasvim goli
prezgodni muškarci stajali su unaokolo i zezali se, pripremajudi se za utakmicu. Da
sam bila drugačija, pokrila bih oči ili se barem trudila da delujem stidljivo. Ne. Ne
ova devojka. Piljila sam kao kad perverzni tinejdžer uz pomod dvogleda i kroz
roletne posmatra stariju seksi komšinicu dok se presvlači.

90
 „Hej, Džuniore, hodu da te upoznam sa svojom devojkom“, rekao je Mejson
Džunioru Gonzalesu, hvataču bostonskih Red soksa. Načas sam se pretvorila u
obožavateljku i stegla Mejsonovu kao kamen tvrdu mišicu kao da cedim vodu iz
peškira, u pokušaju da se rashladim. Spustio je ruku preko moje i potapšao je,
pogledao me, a zatim mi namignuo. „Druže, čini mi se da imaš obožavateljku.“
Latino frajer je bio krupan i mišidav. Pantalone koje je nosio rastezale su se
preko butina veličine debla i osetila sam divlje treperenje na osetljivom mestu
među nogama. Džuniorova kosa je bila gusta, crna i ošišana sasvim kratko. Oči su
mu bile čokoladnosmeđe, oštra suprotnost belini osmeha i smeđoj koži. „Hej,
lepotice, šta ima?“, promrdao je obrvama, i ja sam se obeznanila. Naslonila sam
se na Mejsona i uzdahnula. Njih dvojica se nasmejaše, ali ja sam samo zurila u
savršenoj tišini pred veličanstvenošdu kakva je bio Džunior Gonzales. Najbolji
hvatač poznat u bejzbolu i mišidavo savršenstvo od muškarca.
„Čaroban si“, konačno sam promucala. Odmerio me je od glave do pete, a
zatim pogledao u prijatelja.
„Nisi ni ti loša. Hodeš li da zaobiđeš tog šmokljana i družiš se s pravim
muškarcem, dušo?“, našalio se. Znala sam da me zadirkuje zato što se nije ni
pomakao da bi me približio sebi. Mejson se nasmejao.
Odmahnula sam glavom, ali želela sam da uradim upravo suprotno. Džunior
Gonzales bi mi lepo odvratio pažnju od razgovora i osedanja prema izvesnom
plavokosom scenaristi i surferu koji trenutno tuca boginju sa telom zbog kog bi
muškarci padali na mač.
„Mejs mi kaže da si s nama, uh, mesec dana?“ Utišao je glas i zabacio glavu, a
u čokoladnim očima mu se videlo da zna pravi razlog mog boravka tu.
„Da, čitavih mesec dana.“ Pljesnula sam Mejsona po grudima, a onda ih
protrljala, pretvarajudi se da sam vesela, dok sam bila sve samo ne to.
Trgao se i protrljao to mesto. „Polako, tigrice. Kunem se, najzgodnija riba
koju imaju u toj službi za pratnju, a kakve sam srede, nije je lako povaliti.“ Kad sam
to čula, poželela sam ponovo da ga udarim.
Džunior je zažmurio, spustio glavu i zavrteo sleva nadesno. „Čoveče, kad deš
naučiti da se prema dami ne smeš ponašati kao prema dupetu? Devojko“,
naglasio je tu reč, „nadam se da deš ovom momku održati lekciju.“
Namignula sam i gurnula Mejsona da pode. „Nameravam.“
„Sraaanje“, zacerekao se Džunior i okrenuo se. „Sredno. Trebade ti.“
„Gospođa sreda me nikad nije pratila u prošlosti. Ne mogu ni zamisliti da de
sad nekim čudom početi“, dobacila sam preko ramena.
Mejson se našalio. „Šta de joj sreda kad ima mene?“

91
 „Hajde, dušo, odvedi me do mog mesta.“ Ovo sam izgovorila neopisivo slatko
dok sam se privijala uz njega. Prebacio mi je ruku preko ramena i poljubio me u
slepoočnicu.

Postoji nešto zanimljivo u vezi sa bejzbolom za šta javnost uglavnom ne zna. Tajno
elitno društvo zvano SID. Skradeno za Supruge i devojke.
Pošto smo malčice kasnili, Mejson me je odveo do odeljka za SID i zbrisao,
ostavljajudi mi svežanj dvadesetica u ruci. Ništa ne obeležava kurvu više od
spuštanja svežnja dvadesetica na njen dlan. Samo zbog toga nede dobiti ni novčid
nazad. Nameravala sam da spržim cele dve stotine na pivo, kobasice i drangulije.
Pronašla sam svoje sedište i pažljivo sela, ne želedi da naletim na jato gusaka
koje su brbljale trista na sat. Uprkos tome, vidno su me odmeravale. Sve su bile
mojih godina, neke par godina starije ili mlade, ali između nas nije bilo razlike vede
od pet do sedam godina.
„Hej“, mahnula sam im. Četiri glave se okrenuše ka meni. „Ja sam Mija“,
isprobala sam prijateljski pristup.
Jedna devojka, za koju sam pretpostavila da je predvodnica grupe, nagnula
se napred. „Ti si Mejsova devojka za večeras?“
Skupila sam obrve. „Uh, ne, bidu s njim čitav mesec. Doletela sam iz Vegasa.
Stari smo prijatelji, ali radimo na tome da budemo i više. Ovog meseca demo
uvideti možemo li zajedno na duge staze ili ne.“
Plavuša koja je sedela dva sedišta dalje prigušila je smeh. „Na duge staze?“
Smeđokosa predvodnica je izvila usne. „Nikad pre nismo videle Mejsa u vezi.
Znaš, njega zanima samo troje na slovo O.“ Cupkala je nokat, a zatim pogledala u
mene smoreno. „Znaš, odabereš ribu, odradiš je i odbaciš.“
„Jao. Dakle, mora da je bilo grozno kučkama koje je ševio u prošlosti.“ Rekla
sam opušteno, ne dozvoljavajudi joj da me pogodi.
Lepa riđokosa s ljupkim konjskim repom spustila mi je ruku na koleno. „Ne
slušaj je. Ne poznaje ona Mejsa. Ja ga prilično dobro znam i verujem da bi mogao
da se posveti pravoj devojci. Sigurna sam da si to ti.“ Imala je osmeh i glas anđela.
Ljubazne i lepe smeđe oči.
Pružila sam ruku. „Ja sam Mija Sonders.“
Prihvatila ju je i rukovale smo se. „Kristin, ali možeš me zvati Kris. Ja sam sa
Džuniorom“, obrazi su joj smesta porumeneli. „Zabavljamo se tek tri meseca, ali
ved sam zaljubljena u njega do ušiju.“ Sklopila je ruke u krilu i stidljivo se
osmehnula. „Tako i znam Mejsa. Kao brada su. Pa, pored Mejsove druge brade i
Džuniorovog klana.“

92
 Nasmejala sam se. „Džunior ima veliku porodicu.“
„Malo je redi veliku. On je jedan od devetoro brade i sestara.“
„Au“, izustila sam, a onda primetila kako nam se približava prodavač hrane.
„Hej, ovamo. Umirem od gladi. Kobasica i pivo?“ pitala sam.
Krisino čitavo lice se ozarilo kao da ju je sunce obasjalo. Shvatila sam šta je
privuklo Džuniora. Bila je mila kao anđeo. „Naravno, hvala ti. To je baš lepo.
Vidite, devojke, Mija nije kurva, baš je kul“, napomenula je ostalim devojkama iz
grupe.
„Porota još zaseda“, rekla je smeđokosa dvema ženama na levoj strani.
Slegnula sam ramenima. „Kako god, nisam tu zbog njih. Došla sam da vidim
kako moj frajer razbija protivnike na terenu. Između njegovog bacanja i
Džuniorovog hvatanja… imamo ovo. Jesam li u pravu?“, rekla sam Kris, pružajudi
ruku. Pljesnula me je po njoj veselo uzviknuvši.
„Hej, moj frajer rastura!“, dobacila je jedna. „Usput, ja sam Krisi“, dodala je
seksi crvenokosa.
„Drago mi je što smo se upoznale, Krisi.“
„A ja sam Morgan!“ Dodala je lepa devojka svetlosmeđe kose. Brineta je
zagunđala, ali očigledno je shvatila da gubi bitku. Osvajala sam u odeljenju za SID.
„Ovo je Sara“, Morgan je pokazala palcem na nju. „Nadrkana je zato što su se ona
i njen tip Bret sinod posvađali zbog jedne grupi devojke. On igra u drugoj bazi.“
Klimnula sam glavom. „Da, muškarac je, zgodan je. Jasno je da grupi devojke
žele da se bace na njega.“
Drskost ju je napustila i ramena se oklembesila. „Ta glupača je imala petlju da
dođe i sedne mu u krilo kad sam otišla do toaleta. On nije uradio ništa… pa, ne
mnogo. Pretvarao se kao da je sve šala i hvatao je oko kukova!“ Mrštila se, a zatim
ciknula kao životinja na umoru.
Očigledno, povezivanje sa ženama je bilo lakše nego što sam mislila. Imala
sam samo Džin i Medi, ali žensko društvo mi se uvedavalo. Sad sam dodala i
Dženifer u Malibuu, koja je bila sredno trudna, i naravno – Tonijevu sestru Endži,
koja je takode bila sredno trudna, ali ova vrsta iskustva mi je bila nova. Činilo se da
de osoba, ako priča gluposti o svom muškarcu, odjednom postati deo klike.
Hmmm. U sebi sam zabeležila ovo čudno ponašanje, pustila je da se žali, kuka, a
onda i isplače zbog toga što joj je frajer kreten. Do kraja prvog dela, bila sam joj
nova najbolja prijateljica. Sve sam ih častila pivom i kobasicama s onih dvesta
dolara i kupila sam sebi veliki prst od stiropora! Bio je to sjajan prst. Nosidu tog
nesrednika svuda sa sobom. Mnogo mi se sviđao.

93
 Na prvi udarac u drugom delu skočila sam i povikala punim pludima mašudi
prstom od stiropora. „Mejsone, napred, DUŠO! To je moj čovek. Mejson Marfi,
baca ih na sve strane“, zagrmela sam. I tad sam čula škljocaj. Nekoliko fotografa je
uperilo velike crne foto-aparate u mom pravcu. Vreme za predstavu. Slala sam
poljupce Mejsonu, i u jednom trenutku je skinuo kapu i stavio je preko srca, a
zatim ponovo na glavu i izbacio je narednog igrača. Morala sam priznati, išlo nam
je odlično.
Za vreme sedmog dela, Mejson se vratio do klupe samo nekoliko redova
ispod mesta gde sam sedela. Supruge i devojke su imale prokleto dobra mesta.
Štrcala sam do mesta gde mi je bio gotovo nadohvat ruke. Popeo se na drvenu
stranicu i nagnuo preko ograde. Obuhvatio me je oko vrata i pogledao u kamere.
Nasmešio se i spustio usne na moje. I opet, umeo je vraški dobro da se ljubi. Izveli
smo dobru predstavu za fotografe, ali iskreno, nije bilo uzbuđenja, ni naleta
vreline, ni vlaženja gadica, samo lep poljubac sa zgodnim frajerom.
Kad sam se odmakla, skupio je obrve. „Tebe ovo uopšte ne uzbuđuje, ha?
Pravi način da povrediš momka, slatkišu“, šapnuo mi je u uvo, a onda se odmakao,
ne odvajajudi zelene oči od mojih. Tog trenutka to nisu bile zelene oči u kojima
sam želela da se utopim.
Široko sam se osmehnula, obavila mu ruke oko širokih ramena i obesila mu
se o vrat. Tad mi je okrenuo kačket naopačke i naslonila sam mu se na čelo.
„Izvini. Samo, neprestano mislim na Rejčel.“ Što nije bilo sasvim istina. Bila sam
tužna zbog stidljive plavuše koja je očigledno žudela za njim, i definitivno je
postojalo nešto između njih dvoje, ali uglavnom sam bila nesredna zbog Vesa.
Mejson me je uhvatio pozadi za vrat, poljubio me u čelo i odmakao se. Uz
namigivanje i lukav osmeh je rekao: „Nemoj da razmišljaš o njoj. Ja ne mislim.“
Ton mu je bio drzak, ali neiskren. „Vidimo se kasnije, slatkišu.“ Posmatrala sam ga
dok je odlazio, pretvarajudi se da balavim za mojom zgodnom bejzbol zvezdom, a
inače i bih. Ali nisam bila sva svoja. Otkako sam čula Đinu Deluka na drugoj strani
Vesovog telefona, izgubila sam deo sebe. Energija koja mi je obično strujala ispod
površine pretvorila se u tup bol, tako da sam sve radila mehanički.
Pretpostavka da de me čekati bila je nepravedna, potpuno smešna, naročito
dok se ja tucam s kim god hodu. Ali onda kad je neočekivano došao u Čikago, za
mene se nešto promenilo, i pomislila sam da bih možda mogla čekati ja njega.
Seks je seks. Volela sam seks, svaka punokrvna Amerikanka ga voli. Ali seks sa
Vesom je bio više od iskustva. Mogao je da mi promeni život. Alek je bio
neverovatan u krevetu; bilo je zabavno, čulno, egzotično i divno istovremeno.
Neizmerno sam uživala s njim, ali nisam uključila emocije kao sa Vesom. I plašila

94
sam se, iako je rekao da mu je odnos sa Dinom neobavezan, jer ona de vrlo brzo
shvatiti kakva je on prilika i na kraju du ga izgubiti. Valjda su mi takve bile karte.
Na prvom mestu mi je bio posao koji sam morala obaviti za porodicu.
U međuvremenu, fokusiradu se na to i možda nekome ulepšati život. Počevši
s Mejsonom. On nije bio izgubljen slučaj. Videla sam pristojnog čoveka koji se
skrivao ispod sve te razmetljivosti. Život ga je naučio da živi u sadašnjosti, a novac
kojim su ga zasipali nije ga naučio kako da poštuje ljude oko sebe. Pitala sam se je
li istinski sredan. Verovatno nije kad je morao da unajmi pratilju da mu glumi
stalnu devojku. Mislim, horde žena mu izvikuju ime, moledi ga za pažnju. Morala
sam da saznam nešto više o mladom Mejsonu. Šta je od njega napravilo takvog
krpelja, zašto je postao takav ženskaroš ili se možda samo pretvarao da je takav?
Kako god, ostajem do kraja meseca i nedu proderdati to vreme plačudi u pivo. Ne,
provešdu ga ispijajudi ga sa zgodnim igračem bejzbola i njegovim đavolski zgodnim
bejzbol prijateljima.
Idemo!

95
 TREĆE POGLAVLJE

Prva sedmica pretvaranja da sam devojka Mejsona Mejsa Marfija završila se

izvanredno. Imala sam osedaj kao da sam čitave nedelje na odmoru. Bila sam na
četiri domade utakmice, od koje su tri dobili, i morala sam priznati da je biti
devojka pobedničkog bejzbol igrača izvrsno! Ludo smo se zabavljali, samo ovog
puta svi izveštaji su prikazivali Mejsona s istom devojkom, to jest sa mnom. Nije
pušio i pio je vrlo umereno. Ovog puta po novinama nije bilo slika pijanog
raskalašnog tipa. Ponašao se najbolje što je umeo i tabloidi su objavljivali samo
dobre vesti, ali i dalje su nagađali kad de pasti s pijedestala i ponovo biti loš
momak kakvog su znali. Pa samo neka čekaju, jer to se nede desiti dok ja pazim.
Protekle sedmice sam takođe imala vremena da razmišljam o onome šta
osedam u vezi sa Vesom i Dinom, koje sam nazvala Vesina samo da održim vatru
što mi je gorela u stomaku. Nije bilo pošteno, ali izbegavala sam Vesove pozive i
poruke. Od prošle nedelje, kad sam otkrila da kreše savršenu holivudsku lepoticu
Đinu Deluka, zvao me je i slao mi po poruku svakog dana. Znala sam da treba da
odgovorim ako želim da mu ostanem bliska, pa makar kao prijateljica. I zato, kad
se oglasila njegova poruka, nisam je odmah izbrisala.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Razmišljao sam o tebi na snimanju. Ovo me je podsetilo na tebe. I uvek de.
Molim te, razgovaraj sa mnom.

Ispod poruke mi je poslao sliku predivnog okeana. Na pesku je bila jedna

daska za surfovanje. Čoveče, kako mi je nedostajalo surfovanje. Dok se ne vratim
u Kaliforniju, tako du izadi iz prakse da de morati ponovo da me uči. Zakikotala sam
se.
Odgovorila sam bez previše razmišljanja.

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Prizor je kao iz raja. Uhvati par talasa za mene, hodeš li? Nedostaje mi
surfovanje s tobom.

I pre nego što sam stigla da vratim telefon u torbicu, stigao mi je odgovor.

96
 Za: Miju Sonders
Od: Vesa Čeninga
Živa je! Prokletstvo, dušo. Zabrinuo sam se da više nikad nedeš razgovarati
sa mnom. Drago mi je što nije tako. Kako si?

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Bejzbol, pivo, kobasice, Boston… ne može biti bolje.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Izgleda da ti se ostvario san. A ostalo?

Zakolutala sam očima i počela žustro da kucam. Prošlo je previše vremena i

napetost između mene i njega je bila prevelika. Morali smo pronadi nešto što de
nam oboma odgovarati. Iskreno se volimo, ne možemo da budemo zajedno, ali to
ne znači da nam nije stalo. I moramo smisliti kako da prevaziđemo činjenicu što
demo oboje imati odnose sa suprotnim polom. Ne mogu očekivati od njega da se
suzdržava kad ni ja ne nudim isto.

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Kome treba bilo šta drugo kad uživam?

Naravno, morao je da me izbaci iz ravnoteže i ubaci ozbiljnost u igru baš kad

sam počela da uživam u neobaveznom blebetanju.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Ima još puno toga lepog. Kalifornija, maženje, ljubav, vernost, moja…
stvarčica.

Glasno sam se nasmejala. Samo je on umeo da u ozbiljne izjave ubaci i šalu.

97
 Za: Vesa Čeninga
Od: Mije Sonders
Ako me pamdenje služi dobro, ved sam imala tu tvoju stvarčicu i bila je
jebeno izvanredna.

Znam da sam odgovorila pomalo drsko, ali rešila sam da nam u odnos
ponovo unesem lakodu, zabavu i prirodnost. Ako sam želela da ga zadržim, na bilo
koji način, morali smo pre svega to da sačuvamo. Da, pogodilo me) e kad sam
saznala da tuca Đinu, ali imala sam nedelju dana da razmislim, i koliko god sam
želela da ostavim sve, prvim avionom odletim za Kaliforniju i vratim svog čoveka,
jednostavno nisam bila u prilici. Mogla sam samo da se nadam da de mu odnos sa
Dinom ostati neobavezan, a ako ne bude tako, nije mi preostajalo ništa drugo ved
da to prihvatim. Jasno sam se izjasnila da ovo nije naš trenutak. Ostala sam pri toj
odluci koliko god me bolela.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Čekate sve dok ne poželiš još jednu vožnju, dušo.

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Luđače! Idi da surfuješ; ne dozvoli da ti talasi umaknu. Pričademo opet za
nekoliko dana. Dužnost zove.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Lud sam za tobom.

To je poslednje što mi je napisao pre nego što smo morali da prekinemo. Lud
za mnom. I ja sam bila luda za njim, ali nisam želela da se vradam na ozbiljan ton.
Trebalo nam je vreme, mnogo vremena da prebolimo udarac. Znao je da se tucam
s drugim muškarcima, a ja sam znala da on kreše Đinu. To je bila stvarnost.
„Zbog čega ti se lice ozarilo, slatkišu?“, pitao je Mejs, ulazedi u moj deo
hotelskog apartmana u prelepom trodelnom odelu. Prokletstvo, izgledao je dobro

98
u svom dresu i u otrcanim farmerkama s rupom na kolenu, ali u odelu je izgledao
modno, što mi se sviđalo… mnogo. Osmehnuo se i promrdao obrvama, a zatim se
polako okrenuo, prikazujudi se u punom svetlu. „Sviđa ti se?“
Klimnula sam glavom. „Znaš da mi se sviđa. Jedva čekam da te Rejčel vidi.
Krije se čitave nedelje.“
Usne su mu se iskrivile u mrštenje na pomen njenog imena. „Imaš pogrešnu
predstavu o Rejč i meni. Moraš to izbaciti iz glave.“
Ovog puta sam zavrtela glavom. „Ni slučajno. Videla sam kako se gledate
prošle nedelje. Zaljubljena je u tebe, ali ne znam zašto se krije.“
„Ne krije se. Dodi de da nas odveze do Pauer apa.“
Tad smo oboje čuli kucanje na vratima. Široko sam se osmehnula i požurila ka
vratima što sam brže mogla na visokim tankim potpeticama. Otvorila sam naglo
vrata i ugledala nju u drugom elegantnom odelu, ovog puta sivom. Nežna
ružičasta bluza istakla joj je rumenilo obraza i sjajnu kožu. Plava kosa joj je sad bila
pokupljena u čvrst konjski rep na vratu. Uradila je to na onaj fin način gde gumicu
pokriva sopstvena kosa, koja kao da nekom čarolijom samu sebe pridržava.
Trebalo bi da otkrijem kako to radi. Bilo bi lepo naučiti, a posle bih to mogla da
pokažem Džin i Medi.
„Hej, Rejčel, kako si“, šire sam otvorila vrata. Odmerila me je od glave do
pete. Na sebi sam imala uzanu kožnu suknju i lepršavu belu bluzu. Suknja mi se
zategla preko zadnjice, a talasasta bluza je imala izrez koji sam smatrala
privlačnim. Definitivno nešto što bi nosila mlada devojka profesionalnog igrača
bejzbola.
Zgrčila se. „Taj izgled je preterano seksi. Ta suknja treba da ide sa
zakopčanom košuljom.“ Ljupko je napudila usne, ali optužujude, i prvi put sam se
osetila nesigurno.
„Uh, dobro, nisam ponela nijednu košulju na kopčanje jer sam mislila da idu
uz pantalone.“
Tad se pojavio Mejs, Sam njegov ulazak u sobu ostavio ju je bez daha. Čula
sam kako je zvučno udahnula i zadržala dah. Razrogačila je oči i zavodljivo zarila
zube u donju usnu. Devojka je odlepila za tim frajerom. Zašto on to dođavola ne
vidi? Okrenula sam se i gledala kako se Mejson polako okrede, razmedudi se po
drugi put tog jutra, pravedi predstavu samo zbog Rejčel.
Široko se osmehivao kad je napravio pun krug. „Da li ovo govori: odgovoran
zagovornik sportskog pida pauer ap i kvik raners?“
Rejčel je dutke klimnula glavom.

99
 „Očigledno, ti si savršen, a ja izgledam kao seksi kurva“, promumlala sam, ali
sam dohvatila torbicu. Mejson je skupio oči i obgrlio me oko struka, a zatim
privukao sebi. Naslonila sam mu se na grudi i pogledao je u mene zabrinuto.
Bacila sam pogled na Rejčel, a ona je smesta skrenula pogled.
„Hej, izgledaš savršeno. Vraški seksi. Mediji su te čitave nedelje gledali u
farmericama i majicama. Sad je vreme da te vide skockanu i mladu. Baš onako
kako volim. Osim toga, misliš da velike face smatraju kako bih mogao biti s nekom
krutom poslovnom ženom?“ Na tu izjavu Rejčelina ramena se oklembesiše. U
svojoj glavi ona je bila oličenje krute poslovne žene i tačno sam mogla da je
zamislim kako stiska te guzove tako jako da bi mogla da iskaki dijamante. To baš i
nije išlo u prilog mom planu Operacija spajanja Rejčel i Mejsona. Moradu da
osmislim novu taktiku i primenim je ako se iole nadam uspehu.
Poljubila sam Mejsona u obraz, a zatim obrisala trag ruža s njegove glatko
izbrijane brade. „Kad ved govorimo o seksi izgledu, zar Rejčel ne izgleda privlačno
u odelu?“ Glavom sam pokazala u njenom pravcu.
Mejsonove usne se izviše u uglovima i ukazaše se one smrtno zavodljive
jamice. „Odradio bih je“, izvalio je glupo. Možeš izvesti igrača iz Bostona, ali ne
možeš izbaciti igrača iz muškarca. Udarila sam ga po ruci.
„Koliko puta sam ti rekla da si magarac?“ Podigla sam obe ruke i raširila
prste.
Protrljao je rame. „Oprosti, Rejč, ali sto posto bih te kresnuo.“ Ponovo sam
ga udarila. „Jao, prestani da me jebeno udaraš.“
„Prestani da budeš kreten!“
Tad se ubacila Rejčel. „Prestanite oboje! Mija, u redu je. Navikla sam ved na
njegovo grozno ponašanje.“
Narogušila sam se i stavila ruku na bok. „To ne menja činjenicu da je nezreo i
da nema ukusa.“
Rejčel se zvonko nasmejala. Čak joj je i smeh bio umiljat. „Istina, ali hvala na
komplimentu, gospodine Marfi.“
Istog trenutka me je zapljusnula vrelina kao plameni zid. Mejson je gotovo
zarežao na nju. „Koliko puta sam ti rekao da me zoveš Mejson ili Mejs, Rejčel?
Poznajemo se ved dve godine. Prevazišli smo poslovni odnos. Barem bih ja voleo
tako da mislim.“
Brzo ga je pogledala u oči, sklopila ruke i ispreplela prste. „Da, uh, u pravu si.
Izvinjavam se. Stare navike. Hodemo li da pođemo?“

100
 „Treba li da se presvučeni?“, pitala sam suvo, jer sam zaista želela da znam.
Došla sam da mu popravim imidž. Mislila sam da sam obukla ubistvenu
kombinaciju, ali očigledno me je trebalo podučiti.
Rejčel me je još jednom odmerila. „Zaista izgledaš lepo, Mija. Uvek. Izvini,
nisam dobro reagovala. Sve je u redu. Hajdemo da nas bududi sponzori ne
čekaju.“ Otvorila je vrata i izašli smo.

Tim Pauer apa je bio neobično dosadan. Za kompaniju koja proizvodi sportski
napitak namenjen mladim sportistima nisu mogli biti dosadniji. Kancelarije su im
bile sve belo-crne sa slikama pida na beloj pozadini poredanim po zidovima. Nije
bilo zabavnih slika muškaraca koji se bave nekim neobičnim sportskim
aktivnostima kao što su alpinizam, plivanje ili motociklizam kako drže bocu pauer
apa, kao što sam očekivala. Da su mene pitali, a nisu, naravno, pa sam dutala,
njima je Mejs trebao više nego oni Mejsu. Ako su se iole nadali da se takmiče s
krupnim facama kao što je Getorejd, bila im je potrebna promena imidža.
Međutim, Rejčel je rekla šta misli i potpuno razjasnila zašto može sebi da
priušti savršeno skrojena odela i svotu koju joj Mejson plača, koliko god to bilo.
Rukovodila je sastankom i svi muškarci u prostoriji su joj jeli iz ruke. Uverila je
direktore Pauer apa da Mejson ne samo što de biti mnogo više u medijima nego i
da je njegova statistika bila dokaz da de ostati u Prvoj ligi, kao i da mladi vole kad
se loš momak pretvori u dobrog. Čak je predložila i druge načine na koje bi tim
mogao da radi s Mejsonom da mu se popravi imidž i kako bi njena firma sa
zadovoljstvom sarađivala s njihovim timom za marketing da bi osmislili najbolje
mogude kampanje i uspešno unapredili obe kompanije. A onda je progovorila o
novcu.
Očigledno je reklamiranje kompanije koja proizvodi sportsko pide vredelo
milione. Kad su počeli da se gađaju milionima, gotovo sam povratila doručak.
Nisam mogla ni zamisliti da nekoliko reklama, par snimanja, i neki javni skupovi
vrede toliko novca. A kad bolje razmislim – i meni su pladali stotinu hiljada da
sedim tu i izgledam lepo. Ljudi su potpuno odlepili. Eto tako živi druga polovina
sveta i, sad kad sam bila devojka za ukras, imala sam priliku da sve to vidim uživo.
Kad smo završili sa Pauer apom, čiji su predstavnici rekli da de razmotriti sve
o čemu smo pričali i odlučiti u toku naredne sedmice, odvezli smo se limuzinom
do Kvik ranersa. Od njih se očekivalo da postanu slededi Ribok ili Najki i samo im je
trebalo još malo dodatne energije da pređu tu granicu. Mejson Marfi, najbolji
bacač u bejzbolu današnjice, trebalo je da im bude kec iz rukava. Rejčel se
postarala da tim to zna. Ova kancelarija je bila sve suprotno od Pauer apove. Dok

101
su u onom timu bili sve postojani poslovni ljudi u odelima, ova kancelarija kao da
je bila puna svežih diplomaca u farmericama, polo majicama i patikama.
Iz te kancelarije izašli smo s usmenim obedanjem o novim milionima i
tvrdnjom da de, dok god Mejson bude održavao besprekorno čist imidž, ostati uz
njega.
Kad smo ušli u lift, članovi tima su mahali i čestitali jedni drugima dok su se
vrata zatvarala. Istog trena kad su se vrata zatvorila, Mejson se okrenuo Rejčel,
uhvatio je za obraz i rekao: „Ti. Si. Jedna. Jebeno. Neverovatna. Žena!“ I onda ju je
privukao sebi i strasno poljubio. Stajala sam u uglu, s rukama na grudima, trudedi
se da ne zaskičim od srede. Kad se povukao, delovala je ošamudeno i zbunjeno. On
se odmakao, obuhvatio me oko struka i privukao sebi. Tad i jesam zaskičala i
počela mu skakutati u naručju. „Jesi li video? Jesi video kako naša devojka posluje.
Sveti bože. Kakav doživljaj!“
Mejson je zgrabio Rejčel za ramena i naslonio je na sebe. Obe nas je grlio.
„Dame, danas je Marfijev tim izvojevao ogromnu pobedu.“
Zacerekala sam se. „Marfijev tim?“
Živahno je klimnuo glavom. „Da, Marfijev tim. Ti“, prodrmao mi je ramena, „i
naša kraljica Rejčel“, prodrmao je i nju. „I naravno… lepotan: moi.“
I Rejčel i ja smo uzdahnule. „Tako si pun sebe.“
„Da, da, jesam. I sad, vreme je da proslavimo i budemo puni nečeg drugog…
cuge!“
Rejčel je razrogačila oči. „Mejsone, ne možemo da ludujemo okolo.
Posmatraju te i imaš utakmicu sutra uveče.“
„Istina. Dakle, pozvademo neke momke i njihove ribe u apartman, poručiti
klopu i pivo. Zabava kod kude? Jeste li za to?“
Pivo, frajeri, pica… uh, da. „Dođavola, da!“, izjavila sam. „Hajde, Rejč, moraš
proslaviti, raspustiti malo tu kosu.“
Mejson joj je pogledao zlatnu kosu. „E, to nikad nisam video.“ Podigao je
ruku do njenog konjskog repa, obmotao ga oko šake u pesnicu i pustio. „Voleo bih
da vidim ovo zlato spušteno, kako ti se talasa oko lica. Tako je lepo“, nagnuo joj se
tako blizu uva da sam raširila oči. Izgledala je kao da de se svakog trena srušiti na
pod od iznenađenja ili straha. Možda i jednog i drugog. Onjušio joj je uvo.
„Gospode, kako dobro mirišeš. To je taj bademasti miris koji ne mogu da odredim.
To si ti. Oduvek si ti. Miriše tako dobro da bih mogao da te pojedem.“ Zamumlao
joj je u vrat i glasno udahnuo pre nego što se povukao. Gledao je u nju kao gladan
lav sočan odrezak.

102
 Tad su zazvonila vrata lifta i čarolija se razbila. Rejčel je što je brže mogla na
visokim potpeticama izašla kroz vrata u njujorško veče. „Vreme je da krenemo
kudi, i poručimo pice i pivo. Želiš li da pozoveš prijatelje, Mejsone?“ Izvadila je
telefon i ne osvrdudi se na izgubljeni izraz njegovog lica. Zažmurio je, udahnuo i
ušao u limuzinu.
„Da, Rejč, telefoniradu.“ Zavukla sam se pored njega i utešno mu spustila
ruku na koleno. „Vidiš, rekao sam ti“, kazao je i prineo telefon uvu.

Apartman su nam ispunili bejzbol igrači Red Soksa i, začudo, Jenkija. Poručili smo
dva burenceta piva i najmanje dvadeset pica, koje su nestale brzinom munje. Žena
je bilo više od muškaraca, što mi je bilo vrlo čudno. Imalo bi smisla kad bi odnos
bio jedan prema jedan, ali su, očigledno, neki slobodni muškarci pozvali nekoliko
grupi devojaka na picu, a one su pozvale još neke i tako dalje. Sad smo imali žene
odevene u farmerke i lepe majice, a bilo je i kurvi što su gledale da ulove kitu
nekog profesionalnog igrača i udare recku.
Na kraju, zabava se pomalo razuzdala. Toliko da sam završila u svojoj sobi na
krevetu, ubijajudi se od alkohola s Rejčel, deledi bocu džejmisona.
„Znaš, ako želiš Mejsona, mogla bi da ga imaš“, rekla sam joj otvoreno jer mi
je pide razvezalo jezik.
Iskrivila je lice i ispustila zvuk koji je podsedao na ispuštanje gume. Pokazala
je na izgužvanu odedu. „Misliš da hode ovo?“ Još je bila u elegantnoj sivoj uzanoj
suknji, ali ružičasta bluza joj je bila raskopčana i izgužvana i samo napola upasana.
Kosa joj je bila pomerena u stranu, a maškara razmazana. Ja nisam čak ni želela da
znam kako izgledam. U međuvremenu sam skinula skupu bluzu i zamenila je
majicom na bretele, mada sam ostala u kožnoj suknji jer sam mislila da je vrh, što
bi rekla moja drugarica Džinel.
Spustila sam se na kolena iza nje i povukla je za rep. Dugi zlatni uvojci
savršeno su joj uokvirili lice i učinili je još lepšom. „Au. Jebeno si seksi!“ Rekla sam,
nagnula se da otpijem gutljaj viskija i dodala ga njoj. Zatim sam uzela maramicu,
liznula je i obrisala joj razmazanu maškaru s lica. „Eto, sad si superseksi! Ali moraš
malo da se opustiš. Mnogo se brineš oko svega“, trtljala sam i bacila se nazad na
jastuke.
Napudila je usne onako kako sam navikla da je vidim. To je značilo da zaista
razmišlja o onome što joj se kaže pre nego što iznese sud. Sviđalo mi se to kod nje.
„Da, u pravu si. Treba da budem više kao ti. Slobodna, mlada i spremna da
osvojim svet!“ Podigla je pesnicu u vazduh, ali tako nespretno da je više ličila na
neki kip slobode koji drži baklju.

103
 Nisam mogla da se zaustavim, pa sam se zacerekala, zatim zakikotala, a onda
tako glasno zasmejala da sam zagroktala kao prase.
Uperila mi je prst u lice, a onda i sama prasnula u smeh. Konačno, kad sam
uspela da se obuzdam, uhvatila sam je za ruku. „Treba da mu priđeš. Večeras!“
Uhvatila sam je za obraze, a ona je razrogačila oči.
„Šta!“ Gnječila sam joj obraze, pa je zazvučalo kao da je ptica graknula, što
me je ponovo zasmejalo, ali ovog puta sam se brže smirila.
„Stvarno! Treba da priđeš Mejsu i kažeš mu da ti se sviđa!“
Zinula je i zavrtela glavom. „Misliš da treba da mu kažem kako mi se sviđa?
Kao da mi se zapravo sviđa?“
Zašto mi je ovo zvučalo poznato? Mozak mi se ljuljao, plutao u jezercem
irskog viskija, pa nisam mogla da saberem dva i dva, ali zamisao mi se činila dobra.
„Pomodi du ti!“ Povukla sam je s kreveta i uspravila.
Zatim sam joj otkopčala dva dugmeta na košulji dok nisam dobila lep okrugao
izrez. Udarila me je po rukama. „Šta radiš?“
Zastenjala sam. „Daj! Muškarci vole četiri sitnice. Prvo – sise! Tvoje su dobre,
treba da ih pokažemo.“ Klimnula je glavom i isturila grudi. „Dobro, to je dobro.
Uradi tako kad vidiš Mejsa! Dobro, zatim, muškarci vole kosu.“ Razbarušila sam joj
kosu tako da izgleda meko i zavodljivo. „Lepo.“ Stisnula sam usne između dva
prsta i zanjihala se na stopalima. „Dupe!“ Pokazala sam na nju, okrenula je i
odmerila joj zadnjicu. Porub na suknji je bio mali, pa sam čučnula i pokidala šav na
sredini tako da joj se bolje vide stražnjica i noge. Zatim sam je pljesnula po
pozadini. „Odlično!“
„Ne znam baš“, rekla je tiho.
„Ne. Ne. Ne. Ovo de biti izvanredno!“ Zatim sam pritisnula prste na
slepoočnicu. „Ne sedam se do kog sam broja stigla, ali usta.“ Odskakutala sam
bosa do torbe sa šminkom i izvadila sjaj za usne, a zatim ga nanela na njene
napudene usne. „Muškarci vole sjajne usne. Podseda ih na to kako im pušiš kurac.
Da li bi volela da popušiš Mejsonu kurac?“ pitala sam pijano.
Obrazi su joj jarko pocrveneli, ali promuklo je prošaputala: „Da.“
„Dobro onda. To de biti druga faza. Prva je da ga navedemo da te primeti i da
mu kažeš kako ti se sviđa. Da ti se sviđa.“ Dohvatila sam bocu viskija i otpila veliki
gutljaj, koji mi je ostavio vatreni trag do stomaka pre nego što sam joj ga pružila.
„Na tebe je red.“ Poslušala je i onda smo se uputile nazad na zabavu. Imala sam
zadatak i, iako je bio glup, bila sam ubeđena da de uspeti.
Kako sam se samo prevarila.

104
 ČETVRTO POGLAVLJE

Sedate li se one stare izreke put do pakla je popločan dobrim namerama? Čoveče,
ko god da je izgovorio to sranje, imao je pravo. Nisam imala pojma šta de se desiti
kad napustimo utočište naše privatne devojačke zabave, ali raspoloženje na našoj
maloj žurki se znatno promenilo. Ljudi je bilo svuda! Dim se kovitlao, i to ne samo
onaj od cigareta. Ne, ved i onaj koji se dobija od tipa po imenu Bad, koji kaže da
vas može odvesti u alternativnu stvarnost samo jednim dimom. Ovo nije bilo
dobro.
Tela su se tiskala svuda oko nas. Morala sam da zarijem kandže u Rejčel da je
ne izgubim u gužvi. Šta se, jebote, dogodilo i koliko dugo smo bile u onoj sobi? S
obzirom na to da nisam mogla ravno da hodam, mora da je prošlo dosta. Nisam
prepoznala nikog oko nas dok konačno nisam stigla do Mejsonovog apartmana.
Nisam bila spremna za ono što sam ugledala, ali tek Rejčel, ljupka, nedužno
zaljubljena u Mejsona Marfija, mala Rejčel, sasvim sigurno nije bila. Soba je bila
mračna i muzika je tukla tako glasno da ništa nisam ni čula ni videla. Povukla sam
Rejčel za ruku u Mejsonovu sobu, pomišljajudi da je verovatno ved otišao u krevet.
Ima li boljeg iznenađenja od zgodne, privlačne žene koja mu se sviđa! Naravno, to
se nije dogodilo. Konačno sam pronašla prekidač za svetio i pritisnula ga.
Mejson je ležao na krevetu, samo nije bio sam. A kad kažem da nije bio sam,
to ne znači da je bio s jednom ženom; s njim su bile dve oskudno odevene kurve.
Gledala sam zapanjeno, zgroženo i jebeno napaljeno dok je Mejsonu pušila kurac
brineta za koju mi se, u mom pijanom mozgu, učinilo da ima izvanrednu tehniku.
Posebno vesto i lako ga je uvlačila duboko u grlo. Tu je, naravno, bila i bujna
plavuša okrenuta zadnjem zidu, s nogama stisnutim oko Mejsonove glave, a
natrdena guzica joj se presijavala dok je vrtela kukovima. Videla sam da joj Mejson
gura jezik u pičku. Gutao ju je kao profesionalac, naslađivao se njenim mesom dok
se njihala na njemu kao da jaše pastuva. Bilo je to nešto najerotičnije što sam u
životu videla. I tako, dok sam želela da se zavalim i gledam predstavu, možda
usput protrljam i sebe radi punog užitka, konačno sam čula jecaj kroz simfoniju
stenjanja.
Niz Rejčelino lepo lice slivale su se suze i poklopila je usta nežnom rukom.
Baš kad sam htela da je izvučem odatle, obe smo čule plavušin vrisak: „Svršavam!“
Pogledala sam i videla kako je Mejson hvata za dupe i mumla joj u pičku dok ona
vrišti. Onda su mu kukovi poleteli u vazduh i brineta je spustila ruku na svoju
mačku i počela da je trlja i sve žustrije da radi na njegovom kurcu. Sperma joj je

105
uletela u usta i slivala joj se sa strane dok je svršavala zajedno s njim. Jebote.
Nikad pre nisam videla ništa tako žestoko seksi. Kad sam se okrenula Rejčel, nije je
bilo. Vrata su ostala delimično otvorena i mora da se provukla. Bila sam previše
pijana da bih je jurila i tešila.
„Sranje“, dunula sam.
„Ko si, jebote, ti?“ Brineta je sela i rukom brisala seme s usana.
Skrstila sam ruke na grudima. Mejson je odgurnuo plavušu s lica i pogledao u
mene. „Mija, slatkišu. Ovo ovde je uh…“, pogledao je levo, pa desno. „Ukusna
Pička i Super Uvlakačica“, nasmejao se, a devojke su se smeškale.
„Ozbiljno! A ja sam ti jebeno donela poklon.“ Dreknula sam, podbočila se i
lupila nogom o pod.
Staklaste oči i crveni obrazi bili su dokaz da nije bio samo zadovoljen, ved i
pijan, možda i drogiran. I jedno i drugo je bilo loše za njegov imidž. Hvala bogu što
smo bili u privatnom apartmanu ili bi rizikovao da izgubi nove sponzore, kao i one
mogude budude. „Molim te, reci mi da je skriveno ispod odede. Brzo du oterati
ove jebene kučke da isprobam i tvoju slatku pičku.“
Udahnula sam. „KRETENU! Prestani da razmišljaš jebenim kurcem!
Tog trenutka pomenuti kurac se ukrutio i bio spreman za drugu rundu.
Odmerila sam ga. Bio je to zaista lep kurac. Dugačak, debeo, krut. Brineta ga je
obuhvatila rukom i povukla ga gore-dole. Zastenjao je, ali nije skidao pogled s
mene. „Jesi li sigurna da ne želiš malo? Nudim ti?“
Odmahnula sam glavom. „Dovela sam Rejčel ovamo. Htela je da ti kaže da joj
se sviđaš, zaista sviđaš! A onda te je videla kako tucaš ove kurve i otrčala.“
To je delovalo. Odgurnuo je smeđokosu drolju, a zatim ustao s kreveta
odvajajudi se i od druge drolje. „Rejčel je bila ovde“, pokazao je na pod. „Ovde,
unutra?“ Klimnula sam glavom. „Videla me je kako jebem ove kučke?“ Skupila
sam zlovoljno usta i pogledala ga kao poslednju budalu. „Jebeš me!“
„Važi, dušo, hodemo. Samo se vrati. Moj je red da ti pušim“, javila se
plavokosa kurva.
Namrštio se i seo na krevet. „Izlazite iz sobe“, zarežao je. Smeđokosa nije
ukapirala. Obgrlila ga je rukama i protrljala mu leđa lažnim sisama. „Hajde, dušo,
bide ti bolje, baš kao pre.“
„Smesta izlazite!“, urliknuo je, ustao i otišao u kupatilo.
„Jeste li gluve?“, otvorila sam vrata.
„Samo ga želiš za sebe.“
„Pa, pošto sam mu ja devojka… mogu samo da potvrdim. Sad, izlazite!“

106
 Tek što sam ispratila devojke iz sobe kad je Mejson izašao u farmerkama i po
koferu je potražio majicu. „Moram je nadi.“
Trljajudi rukom lice, uhvatila sam ga za ruku. „I šta deš joj redi? Izvini što si me
uhvatila da tucam dve fufe? Ne bih rekla da de to upaliti.“
Provukao je rukama kroz kosu, a onda se bacio na krevet. „Ne mogu dozvoliti
da ostane na ovome.“
„Tehnički, ništa joj ne duguješ. Osim toga, ja sam kriva.“
Uzdahnuo je izmučeno. „Ne, samo si pokušavala da pomogneš, ali kao i
obično, razmišljao sam kurcem.“
„Šta se dogodilo?“, pitala sam. Kad sam ga ostavila, družio se s momcima i
jeo picu.
Odmahnuo je glavom. „Jednog trenutka sam pričao s momcima, a ved
slededeg tebe i Rejčel nije bilo. Te dve kurve su se bacile na mene, i što sam više
pio, sve mi je manje bilo važno. Samo sam želeo da osetim… nešto. Znaš? Tražio
sam te, tražio sam Rejčel, ali nisu me ostavljale na miru i popustio sam.“ Ramena
su mu se oklembesila. „Mrziš li me?“
Obgrlila sam ga rukom oko ramena. „Ne, ne mrzim te. Ono što sam videla
bilo je jebeno vrelo.“ Tiho se zakikotao. Čoveče, stvarno je bio prelep kad bi se
iskreno osmehnuo. „Samo ne verujem da de tvoja devojka, ona koju zapravo želiš,
misliti isto kao i ja. Bila je zaista tužna. Plakala je.“
Naglo je podigao glavu. „Plakala je? Iskreno, Mija, znao sam da joj se možda
sviđam, ali nikad nismo imali takav odnos. Uvek je bila nedodirljiva. Savršena,
profesionalna, lepa – ceo paket. Devojka kao ona ne bi nikad bila s tipom kao što
sam ja. Potpuno smo u različitim ligama.“ Protrljao je bradu i zvuk trljanja dlaka o
žuljevite dlanove izazvao mi je jezu duž kičme. Podsetilo me je na drugo vreme i
drugog muškarca kog sam obožavala.
„Shvatam. Ima jedan frajer koji mi se sviđa. Daleko izvan moje lige, ali želim
da verujem kako demo u pravom trenutku biti u isto vreme u istoj ligi. Mislim da i
ti to možeš.“
„Sviđa ti se neko?“
Nasmešila sam se. Naravno, to mu je privuklo pažnju. „Da, ali nije pravi
trenutak. Kad bude, ako ikad bude, deside se. I uspede. Moram u to da verujem.
Ali ti možeš preduzeti nešto sad.“
Zagledao se u daljinu, a onda pogledao u mene onim zelenim očima. Bile su
nežne, gotovo moledive, kao da se u mojima krio odgovor na svako pitanje što je
ikad želeo da zna. „Pokaži joj kakav čovek možeš da budeš. Kakav si čovek

107
unutra“, pokazala sam mu na srce. „Živi kao čovek kakav bi želeo da budeš. Tako
deš je osvojiti.“
„Misliš?“
Široko sam se osmehnula i zagrlila ga. Mirisao je na seks i jeftin parfem.
„Znam.“
„Hvala, Mija. Vrlo si zgodna, znaš?“
Nasmejala sam mu se u vrat. „I sam si prilično zgodan, ali mirišeš na kupleraj.
Učini svetu uslugu i istuširaj se. Ja du se pozabaviti s Rejčel. Ti poradi na sebi.“
Ustao je i podigao i mene. „Poradidu na sebi.“
„Dok radiš na sebi, možeš li poraditi i na tome da izbaciš te ljude iz naše
sobe? Ne mogu da spavam dok se ljudi tucaju na kauču, puše travu, dok su tela
svuda unaokolo, a muzika trešti.“
Otvorio je vrata dnevne sobe i osmotrio zabavu. „Prokletstvo. Nedemo se
nikad više olešiti.“
Zagrcnula sam se od smeha. „Nikad ne reci nikad.“

Ostatak posete Njujorku prošao nam je u trenu. Tim je odigrao tri utakmice, jednu
je izgubio, dve dobio. Zasad su bili dobro pozicionirani. Kvik raners je unajmio
Mejsona za svoje zvanično lice za nove višenamenske patike. Bile su dobre za
trčanje, šetnju, igre s loptom i sve druge vrste sportova. Još nam se nisu javili iz
Pauer apa. Očigledno su čuli da su Mejsona unajmili Kvik ranersi i želeli su da
provere da li bi to bilo dobro za njihov imidž, kao i da razmisle o načinu na koji de
voditi kampanju. Međutim, ovo nije bilo loše za Mejsona, jer su mu neočekivano
iskrsle i neke druge prilike za bejzbol opremu i energetske štanglice. Vest se brzo
širila. Sad smo samo čekali, Mejson je igrao odlično i pazio je kako se ponaša. U to
je spadao i odlazak kudi. Upravo sad smo se tamo vozili. Konačno je trebalo da
upoznam Mejsonovu porodicu.
Kad smo stigli do male kude nadomak Bostona, Mejson je ušao pravo u nju
bez kucanja.
„Pozadi smo, momče!“, doviknuo je neko praden dečjim cicanjem.
Mejson me je uhvatio za ruku i poveo me kroz starinsku kudu. Plišane
životinje i lutke bile su razbacane po podu, gde ih je sigurno ostavilo zaigrano dete
kad je krenulo u potragu za nečim drugim. Sobe su bile mračne, udobne i prijatne.
Videlo se po slikama na zidovima da je tu nekad živela žena, ali po sloju prašine na
njima i nedostatku ženskih ukrasa, prošlo je otad dosta vremena. Na sredini
jednog zida nalazila se fotografija s venčanja. Crvenokosa, bleda prelepa žena
stajala je u veoma staromodnoj venčanici, obgrlivši rukama krupnog muškarca s

108
tamnosmeđom kosom i ljubaznim očima. Muškarca koji je bio pljunuti Mejson. Taj
iver nije pao daleko od klade.
Stigli smo kroz kudu do kuhinje, gde me je smesta zapahnuo miris kuvanog
mesa. Na usta mi je krenula vodica na miris žalfije i ružmarina pored svega ostalog
što se kuvalo. Veliko pečenje se nalazilo na pultu i muškarac okrenut leđima ga je
sekao na šnicle i spuštao ih na poslužavnik. Sitna crvenokosa devojčica s
ogromnim plavim očima ugledala me je čim sam ušla. Ustala je i zapljeskala
rukama. Nije mogla imati više od četiri godine. „Došli ste!“, zacičala je onako kako
samo deca umeju, iz sve snage i puna radosti.
Široko sam se osmehnula a kad se muškarac okrenuo. Videla sam da uopšte
nisam pogrešila. Izgledao je isto kao Mejson ili onako kako de Mejson izgledati za
dvadeset pet godina. „Hej, tata, ovo je Mija. Ona je, uh…“
Čovek se osmehnuo i pružio ruku. „Žena za koju svi kažu da je devojka mog
sina.“
Nisam bila sigurna kako je Mejson želeo da ovo predstavi, pa sam predutala.
„Drago mi je što smo se upoznali, gospodine Marfi.“
„Zovi me Mik, svi me tako zovu, osim mojih sinova, jer bih ih premlatio da ne
poštuju starije.“
Gurnula sam laktom Mejsona. „Tata ti je divan.“
„Da, nažalost, kad je on pored mene, ne mogu uopšte da dođem do izražaja.“
„I nemoj to da zaboraviš, momče! A sad postavi sto, hodeš li?“
Mejson je poslušao dok sam se ja predstavljala Elenor, koja je volela da je
zovu Eli. Provela me je kroz kudu i pokazala mi sve svoje igračke, zatim svoju sobu,
gde je sve bilo uređeno u stilu princeze, na šta je bila veoma ponosna. Osmotrila
sam sobu. Nisam nikad imala ovako nešto kao dete. Sobu posvedenu onome što
sam volela kad sam bila mala. Medi i ja smo uvek delile sobu i nijedna nije imala
nešto tematsko, niti bilo šta što bismo mogle nazvati svojim. Rastužila sam se
zbog onoga što sam propustila, ali bila sam sredna što je Eli toliko pažena, iako su
o njoj brinuli muškarci bez ženske ruke.
Srce me je zabolelo kad je stavila krunu na moju glavu, kao i jednu na svoju.
„Ti možeš biti kraljica, a ja du biti princeza“, ponudila je. Klimnula sam glavom i
zagrlila joj sitno telo. Čvrsto me je grlila pre nego što nas je još jedan Marfi
prekinuo. Zapitala sam se da li je ijedan sin ličio na majku.
„Ti mora da si Mija?“ Klimnula sam glavom i ustala s poda, dok me je Eli
čvrsto držala za ruku.
„Tata, ovo je kraljica Mija, a ja sam princeza Eli. Hodeš li ti da budeš kralj ili
princ?“, pitala je ozbiljnih očiju dok je zurila u oca.

109
 „Želim da princeza Eli opere ruke za večeru i pusti kraljicu Miju da se vrati
svom kralju“, odgovorio je razigrano.
Pogledala me je krupnim plavim očima, koje je sigurno nasledila od majke,
jer joj je tata imao jednake zelene kao i ostali muškarci iz porodice Marfi. „Hodeš li
mi sačuvati mesto pored tebe na večeri, kraljice Mija?“ Pitala je preslatkim dečjim
glasidem.
„Naravno da hodu, princezo Eli; bide mi čast.“ Naklonila sam se radi boljeg
utiska i ona je zapljeskala ručicama, okrenula se na vrhovima prstiju i otrčala
hodnikom.
Krupan muškarac bakarne kose i zelenih očiju pružio je ruku. „Izvini zbog
ovoga. Eli ne provodi mnogo vremena u ženskom društvu. Ja sam Brejden.“
Rukovala sam se s njim.
„Sasvim je u redu. Bilo mi je zabavno. Ne sedam se kad sam se poslednji put
igrala s detetom.“ I nisam se mogla setiti. Nije bilo dece u mojoj porodici, niko od
mojih prijatelja nije imao dece. Pa, par mojih novih prijatelja de dobiti decu, ali
Tonijeva i Hektorova porodica, to jest oni sa decom nisu provodili vreme s nama
kad sam ja bila tamo. Dakle, ovo je bilo prvi put posle više godina da sam provela
neposredno vreme s nekim detetom. Bilo je zabavno. Prilično sam uživala.
Brejden me je poveo nazad do stola, gde sam sela i uključila se u razgovor
njegovog brata i oca. Kad je hrana izneta na sto, kroz zadnja vrata je uleteo vihor,
naglo se zaustavio i bacio ranac na pod iza sebe. „Sranje, Mejse, devojka ti je
jebeno zgodna!“ povikao je krakat, visok riđokosi momak s istim zelenim očima
kao i ostali Marfijevi.
„Pazi na rečnik!“ prekorio ga je Mik, upirudi viljušku u njegovom pravcu.
„Izvini tata, ali op… slatka ti je devojka, Mejse“, momak me je odmerio od
glave do pete. „Ja sam Šon, kako si ti, slatkišu?“
O ne, nemogude. Upravo me je nazvao slatkišem. „Dakle, vidim ko je uticao
na ovaj mlad, osetljiv mozak“, prostrelila sam pogledom Mejsona i činilo se da mu
je iskreno neprijatno.
„Šone, ne zovi ribe slatkišima. Ne sviđa im se to.“
„Naravno da im se sviđa. Danas sam ugurao jezik u jednu lepoticu.“
Razrogačila sam oči, a Brejden je rukama poklopio Eline uši.
„Dečko, kunem se da du ti skinuti pet centimetara visine ako ne budeš
pametnije birao redi u prisustvu moje derke. I prestani da omalovažavaš žene.
Daješ joj loš primer!“ Stegao je zube, a sirota mala Eli je pljeskala tatu po rukama.
„Tataaa, prestani. Ne podnosim kad to radiš!“, nabrala je nosid i pogledala
me. „Da li strika Mejs to tebi nekad radi?“

110
 Muškarci za stolom se nasmejaše. Nasmešila sam se i kucnula je po nosidu,
posvedujudi predivnoj devojčici punu pažnju. „Ne, zato što sam ja odrasla, ali tata
te štiti da ne čuješ nešto što nije prikladno za tebe. On je veoma dobar tata.“
Klimnula je glavom i ubacila ogroman zalogaj krompir-pirea u usta. Obrazi su
joj se naduvali kao kod bucmastog zeke. Zavrtela sam glavom i pogledala u Šona.
„Ako želiš da zadržiš ženu u bududnosti, naučideš da je nazivaš imenima zbog kojih
de se osedati posebno, a ne kao jedna od mnogih. Zapamti to.“
Odmerio me je kao pravi tinejdžer kome je samo seks na pameti. Krajnje
odvratno. „Ako bi mi to obezbedilo zgodnu ribu kao što si ti, učinidu sve što kažeš,
slatkišu.“
Mejson je čelom udario o sto. Brejden je zavrteo glavom, a ja sam se
suzdržala od ozbiljno bogohulne primedbe. Otac porodice, s druge strane, nije se
libio da napadne Šona, nakon što ga je odvukao za uvo u drugu sobu. Kad su se
vratili, i Mejson i Brejden su se zlobno osmehivali. Eli je samo zadovoljno pojela
krompir, a onda zatražila još.
„Oprosti što sam bio nepristojan, Mija. Pokušadu da budem pristojniji“,
progunđao je Šon, s kiselim izrazom.
„Hvala, Šone. To je bilo ljubazno od tebe. A sad mi ispričajte neke sramotne
priče o Mejsonu“, promenila sam temu i svi muškarci osim Mejsona počeše da se
smeškaju i prisedaju.
Dok smo završili večeru, stomak me je toliko boleo da sam jedva disala, a
kamoli ugurala još i čizkejk u njega. Priča je bilo mnogo, i prepričavali su ih
nadugačko i naširoko. Momci su mi satima pričali o ludom Mejsonu. U mlađim
godinama bio je školski klovn, mislio je da je najvedi svetski pronalazač i nije
uopšte imao srede sa damama. Ovo poslednje mi se činilo neverovatnim s
obzirom na to kakav je postao. Ceo paket je bio lep, kad se zanemari budalasto
ponašanje, ali na tome smo radili i ozbiljno je napredovao. Ne baš dovoljno da
odobrovolji Rejčel, ali nadala sam se da du uspeti i tu da izvedem neku čaroliju.
Muškarci su raspremali sto, što mi je takođe bilo odlično, jer gosti Marfijevih
nisu nikad prali sudove, čak ni žene. Pretpostavljala sam da su navikli da obavljaju
sve kudne poslove sami. Iako divno, bilo je i pomalo tužno. I dok su oni uspremali,
ja sam pregledala sve slike. Na mnogima, svuda po kudi, bila je majka Elenor. Slike
sa svakim dečakom, sa svim sinovima zajedno, pa sa mužem Mikom. Izgledali su
kao prava sredna, bliska porodica. Tu je bila žena koja se borila protiv raka i
verovatno bi dala sve samo da je ostala s porodicom, dok je moja zdrava majka
imala srednu porodicu koju je ostavila zbog svojih sebičnih želja. Do dana

111
današnjeg nisam bila sigurna čak ni gde je, i koliko god da sam se pretvarala da me
nije bolelo – jeste. Toliko da sam se naljutila.
Mejson mi je prišao s leđa, spustio mi ruku na rame, ali nije ništa rekao.
„Majka ti je bila zaista prelepa.“
„Jeste, bila je, i bila je savršena mama. Stvarno je brinula o nama. Rak ju je,
kad ga je dobila, uništio, toliko se brzo raširio da ništa nismo mogli da učinimo.
Tata se jede što se nije ranije pregledala. Tati je tek četrdeset pet. Mama je umrla
nedugo nakon što je napunila trideset petu. Ako pitaš tatu, proveli su zajedno
sedamnaest savršenih godina. A onda je jednostavno otišla. Uvek je govorila da de
se pregledati kad napuni četrdeset kao i svi ostali. To joj je bilo predaleko.“ Glas
mu je bio tužan i ispunjen čežnjom muškarca kome nedostaje majka. Sve sam to
odlično razumela.
Razmišljala sam o prelepoj Elenor što je napustila svet tako mlada sa četiri
dečaka i mužem kojima je bila potrebna. Oni su nastavili sa životom i imali su
jedan drugog; i dalje su bili porodica.
„Treba da učinimo nešto za tvoju mamu.“
Skupio je obrve. „Kako to misliš?“
Što sam više mislila o tome, ta zamisao mi se zakovitlala u glavi i poletela.
Bilo bi savršeno. „Mislim na rak dojke. Uključi se u borbu protiv raka. Ti si slavni
profesionalni igrač bejzbola. Trebalo bi da organizujemo dobrotvorni događaj ili
tako nešto; doniramo bostonskoj organizaciji za podizanje svesti o raku dojke.
Možemo uzeti ružičaste narukvice, koje bismo ti i ja nosili, majice za mene i
grupicu supruga i devojaka. Ako tvoj tim želi da se uključi, može. To de ne samo
učvrstiti uspomenu na tvoju majku, pomodi ženama koje se sad bore i onima s
porodičnom istorijom bolesti što treba da se pregledaju pre četrdesete, ved de ti i
još više poboljšati imidž.“
Nasmešio se, a mali iskrivljeni zub zasijao je među ostalim kao biser belim.
„Mogli bismo pomodi ženama kao što je bila moja mama“, izjavio je potpuno
zadivljeno, kao da je to najbolji predlog koji je dobio još od prelaska u prvu bejzbol
ligu. „Sviđa mi se! Ti si jebena genijalka!“ Podigao me je i zavrteo. „Dakle, šta
misliš, šta da uradimo prvo?“
Narednih sat vremena sedeli smo jedudi Elenorin omiljeni čizkejk, koji je Mik
napravio u njenu čast, i razgovarali o tome kako bismo mogli da osvestimo ljude
koristedi Mejsonov status zvezde kao polaznu tačku.

112
 PETO POGLAVLJE

Mislite ružičasto bio je naziv kampanje koji smo smislili. Kad smo se vratili u
Boston, Mejson i ja smo se bacili na posao. Naručili smo posebne silikonske
narukvice misli ružičasto da ih delimo na utakmicama i posebne majice za supruge
i žene za koje smo izdvojili veliku sumu da ih isporuče preko nodi čim budu
spremne. Svoju majicu sam naručila lično i platila je sama, bez Mejsonovog
znanja. Pozadi i napred imala je broj Mejsonovog dresa, a iznad je pisalo Za
Elenor. Bila je izuzetno slatka i znala sam da de to Mejsonu mnogo značiti.
Dok je vežbao, ja sam ostajala u njegovom stanu i sastavljala plan za
dobrotvornu priredbu. Rejčel je bila oduševljena idejom, smatrala ju je
izvanrednom i ponudila se da pomogne i da od toga napravi nešto što de zaista
sakupiti mnogo novca za naš cilj, kao i pomodi Mejsonovom imidžu. Nismo
razgovarale o košmaru od prošle nedelje i činilo sa kako ni ona nije bila
raspoložena za to. Svaki put kad bi došla, bila je sva poslovna. Morala sam nekako
pronadi način da se ponovo zbližimo, pa da joj opet nametnem Mejsona kao
mogudeg dečka. Iako mi trenutno nije padalo na pamet kako da to najbolje
izvedem. Orgije koje je videla svakako su nanele ozbiljnu štetu njenom verovanju
da mu se sviđa, a verovatno je i on njoj bio manje poželjan. Meni je postao
poželjniji, ali samo zato što mi je bio nužan seks. Bilo mi je dovoljno da se setim
kako mu je ona žena pušila, a on istovremeno lizao plavušu, pa da se nekoliko
puta samozadovoljavam pod tušem protekle nedelje, ali trebalo mi je ono pravo.
Samo, nisam mislila na Mejsona. Nažalost, mislila sam na preplanulog plavušana iz
Kalifornije, koji je trenutno bio na snimanju filma sa ribom koju je kresao.
Uzdahnula sam i nastavila da kucam plan, a onda sam pomislila kako mi
treba pojačanje. Izvadila sam telefon i okrenula broj.
„Šta ima, fufo?“, Džinelin glas je odjeknuo kroz telefon. Razveselila sam se
čim sam joj čula glas. Nažalost, probudila mi je i nostalgiju.
„Planiram dobrotvorni događaj.“
Džinin smeh, duboko iz stomaka, uz pucanje žvakade gume, skrenuo mi je
pažnju sa spiska koji sam kucala. „Uh, zar ved ne sakupljaš potreban novac da
spaseš taticu? Znaš, ležedi na leđima!“ Sumanuto se nasmejala sopstvenoj šali.
„Ne za mene!“ Uzdahnula sam. „Za Mejsona.“
Začuše se neki prigušeni zvuči kroz liniju. „Bogatom igraču bejzbola je
potreban novac? Zašto?“

113
 Uzdahnula sam. „Saslušaj me, kučko. Popravljamo mu imidž tako što
podržavamo lokalnu grupu za podizanje svesti o raku dojke ovde u Bostonu.
Mama mu je umrla mlada od te bolesti i želi nešto da uradi povodom toga. Pošto
ima treninge i utakmice, ja pripremam događaj na kom demo prikupiti novac i
poboljšati mu imidž. Kapiraš?“
Još puckanja žvakom. Da budem iskrena, više sam volela da čujem te zvuke
nego udisanje onih kancerogenih štapida.
„Pa, šta misliš?“ pitala je. Moja najbolja drugarica Džin je bila vrlo kreativna.
Prepričala sam joj suštinu događaja. Trebalo je da ga održimo u nekom otmenom
hotelu u centru grada. Vedina prvog tima je prihvatila da učestvuje. Dodi de i
nekoliko Mejsonovih prijatelja, slavni di-džej je prihvatio da besplatno pušta
muziku, još jedan ugostitelj, prijatelj njegove zastupničke firme, prihvatio je da
ponudi svoje usluge i obezbedi besplatnu hranu.
„O, i imademo tihu aukciju sa sitnicama vezanim za bejzbol i drugim
predmetima njegovih saigrača. Ali ne znam, treba mi nešto što de zaista privudi
veliku lovu. Pada li ti nešto na pamet?“ Toliko je dugo dutala da nisam bila sigurna
je li još tu. „Dakle?“
„Razmišljam, nemoj samo da iskočiš iz gada… ako ih uopšte nekad nosiš“,
optužila me je i bila je u pravu. Nisam ih imala jer sam nosila tesne helanke na
kojima bi se ocrtavale linije, a to niko nije morao da vidi.
„Zaveži!“ upozorila sam je.
Nasmejala se i to me je podsetilo na kudu. Srce mi se ispunilo ljubavlju i
radošdu dok sam strpljivo čekala i nasumično pretraživala po Guglu druge
dobrotvorne događaje da vidim šta su na njima radili.
„Dobro, znači, imaš gomilu stvarno zgodnih bejzbol igrača koji dolaze na to?
Barem njih dvadeset?“
„Da“, potvrdila sam, ne znajudi kuda to vodi.
„Pa, umesto tihe aukcije, zašto ne bi izložila njih? Uzmi voditelja, znaš one što
pričaju izuzetno brzo, pobrini se da se frajeri stvarno seksi obuku, na primer u
smokinge, ili neka možda poskidaju košulje. Bogate žene vole takva sranja!“ Nije
pogrešila. Mogla sam zamisliti žene nalivene šampanjcem kako se trude da se
dočepaju polugolog igrača bejzbola.
„Džin, to je jebeno odlično.“
Dunula je i mogla sam je zamisliti kako uvija pramen kose i ljupko likuje.
„Znam. Dobro mi ide.“
„Tako je. Jesam li ti rekla u poslednje vreme da te volim?“

114
 „Šta reče?“ Zapevušila je, vradajudi nas obe na stare školske dane kad smo
volele da slušamo radio kod kude. Puštale smo razne pesme iz devedesetih. Tad
smo bile premlade da bismo znale pesme, ali u dvadesetim smo obožavale
blesave rep i pop pesme iz tog doba.
Razmislila sam kako bi to izgledalo. Nagovorila bih momke da pristanu na
izlazak sa ženom koja ih kupi. Ona mora da plati, ali oni moraju da urade ono što
žena želi u četiri sata. Čak bi i oženjeni pristali radi višeg cilja. „Džin, iskreno mislim
da bi to moglo prikupiti mnogo novca.“
„Pa da. Muškarci su seksi. Koja bogata kučka ne bi želela takvog nekog
lepotana za to veče?“
I opet, nije pogrešila. „Osmislidu plan. Hvala ti, hvala ti, hvala ti.“
„Eh, platideš mi u slikama zgodnih frajera golih do pojasa. I ne šalim se. Ako
budeš organizovala taj događaj i ne pošalješ mi slike polugolih muškaraca, pronadi
du neki stvarno zao način da te osramotim u bududnosti. I nemoj misliti da
nemam slike da dokažem neka sranja iz prošlosti.“
„Kurvo!“ uzvratila sam, setivši se kako zapravo poseduje čitavu kutiju punu
nevolja u koje smo se uvaljivale godinama, što je mogla da iskoristi protiv mene.
„Ne bi ti to!“
Coknula je jezikom. „E, baš bih! Slike polugolih muškaraca posladeš mi na
telefon, jednu po jednu… i ne zaboravi Mejsona. Hodu i jednu tog seksi gada.“
Glasno sam se nasmejala kad je Rejčel ušla u kuhinju. Mahnula sam joj i ona
je prišla aparatu za kafu, uzela šolju i napunila je.
„Dobro, ti prljava droljasta ucenjivačice“, Rejčel je razrogačila oči i gotovo
ispustila šolju s kafom. Nisam stigla da objasnim, ali pokušala sam da odmahnem
glavom i mahnem u znak da je sve u redu. „Dobideš svoje slike. Ali vrlo si vešta u
cenkanju.“
„Oduvek, i hej, Medi je divna. Dečko s kojim se viđa je divan. Proverila sam
ga… još je nevina, ali slušaj, mislim da nede još dugo biti. Stvarno je sladak, mnogo
mu se sviđa, a ona se iz petnih žila trudi da mu udovolji. Zapravo su mnogo slatki.
Zasad mi deluje kao dobar momak. Mogla je i gore da prođe za prvi put.“
Uzdahnula sam i spustila glavu na ruku. „Misliš da de izgubiti nevinost s njim?
Stvarno?“
„Da, ne može ostati čista zauvek, Mija. Odrasla je žena. Devetnaest joj je, za
ime božje. Sranje, nisam čak ni sigurna da se sedam koliko sam ja imala kad mi se
to desilo; prošlo je tako mnogo vremena. Iskreno, i ne sedam se perioda kad
nisam imala neki zgodan kurac.“

115
 Ovog puta sam zaječala. „Džin, ne spominji kurac i moju sestru u istoj
rečenici. Dobidu koprivnjaču. I bolje bi ti bilo da je ne ohrabruješ da mu se
prepusti ili du te uloviti, zakucati za zid i ošišati te na delavo, staviti ti med na
bradavice i ostaviti te mravima!“
„Gospode bože. To je zajebano. To bi uradila najboljoj drugarici? Moram
pronadi nove prijatelje. Ti si prokleta psihopatkinja!“ viknula je, a onda se glasno
nasmejala. Prasnula sam i ja zamišljajudi je zakucanu za zid s medom na sisama i
odsečenim pramenovima kose razbacanim svuda unaokolo.
Obuzdavajudi smeh, duboko sam udahnula. „U pravu si. Ne bih to uradila, ali
molim te, slededi put kad je vidiš, reci joj neka me pozove, važi?“
„Hodu. Moram da vežbam novu plesnu tačku. Javi mi kako je događaj prošao
i ne zaboravi moju nagradu!“
Zavrtela sam glavom. „Hej, fufo, volim te, i ponosna sam na tebe što si
odbacila kancerogene štapide. Hodu da ostaneš živa da ostarimo zajedno i zajedno
uzgajamo gomilu mačaka u kudi na plaži.“
„Oduvek sam volela mačke.“ Rekla je čežnjivo, a glas joj se utišavao.
Dala mi je odličan uvod. „Oduvek sam znala da voliš mačkice!“ viknula sam i
spustila pre nego što je stigla da mi uzvrati. „A, sve je u redu sa svetom“, otvorila
sam oči i suočila se sa zapanjenom Rejčel.
„Neko te ucenjuje?“ oči su joj bile velike kao tanjiridi.
Glasno sam se nasmejala i odmahnula glavom. „Ne, to je bila moja najbolja
drugarica Džin. Mi uvek tako.“
„Uvek pretite jedna drugoj i nazivate se pogrdnim imenima?“ ciknula je, a
nisam razumela zašto.
„Uh, da? Zar ti to ne radiš s najboljom drugaricom?“
Tupo je odmahnula glavom. „Ne. Ne radim. Govorimo samo nešto lepo jedna
drugoj, idemo na ručak i zajedno kupujemo.“
Zgrčila sam se. Zajedno odlaze u kupovinu. Fuj. Džin i ja to nismo radile. Pile
smo pivo, odmeravale zgodne frajere, malo se kockale, kartale, išle na koncerte,
da, kupovina… uh, ne.
„Grozno je biti ti“, izjavila sam sasvim ozbiljno.
„Sumnjam u to.“ Rekla je lakomisleno, i nasmešila sam se. Ipak je imala u
sebi malo vatre. To je bilo dobro. Mejson bi je zapalio tako da bi izgorela kad ne bi
imala i nešto svoje da mu se suprotstavi.

Rejčel nije bila oduševljena predlogom da ponudimo muškarce na aukciji, ali

Mejsonu je to bilo odlično. Pozvao je sve momke iz svog tima i dobio obedanje od

116
dvadesetak igrača, slobodnih tog vikenda i spremnih da se predaju onoj koja
ponudi najviše, da de skinuti odedu, pa, barem košulje, u dobrotvorne svrhe.
Pronašla sam ružičaste tregere za svakog i zamolila ih da obuku lepa odela. Plan je
bio da skinu sakoe, košulje i ostanu samo u tregerima. Takođe sam nameravala da
im nacrtamo ružičastu traku kao simbol raka dojke odmah iznad srca da ispratimo
temu.
Kad je Mejson stigao kudi, smišljao je nove predloge sa mnom i Rejčel dok je
pekao šnicle na terasi, a ja pravila priloge. Zajedno smo osmislili brojne ideje da
brzo proširimo vest, kao i kako da uključimo i njegovog tatu i bradu, jer to je, na
kraju krajeva, bio i način da odaju počast uspomeni na majku. Rekla sam mu da
tata uveliča neku omiljenu ženinu sliku, urami je i postavi na neki od stolova. I
ostali igrači koji su zbog te bolesti izgubili nekog voljenog takođe de doneti slike,
tako da de prisutni donatori znati pravi razlog održavanja događaja.
Pobrinuli smo se da dođe i predsednik grupe za podizanje svesti o raku dojke
i kaže nekoliko reči.
„Mija, Rejčel, prepuštam ovo vama, moje dame, odlične ste u planiranju
događaja u kratkom roku.“ Mejson se osmehnuo, obgrlio me oko ramena i
poljubio u obraz. Prišao je Rejčel, koja se ukočila istog trenutka kad joj se približio.
Spustio je glas, ali ipak sam ga čula: „Žao mi je zbog onoga što si videla prošle
nedelje. Nije trebalo da se dogodi. Ne želim da budem takav.“ Duboko joj se
zagledao u krupne plave oči i klimnula mu je glavom, ali nije odgovorila. Primakao
joj se, udahnuo joj miris kose i poljubio je u obraz. „Hvala ti što nam pomažeš u
ovome. Nisi morala da potežeš sve one veze.“
Rejčel je podigla glavu i zatreptala, ljupko mu zuredi pravo u oči. Zar je moglo
biti očiglednije koliko su zaljubljeni jedno u drugo? Morala sam da smislim nešto
novo i pokrenem sve u pravom smeru. „Mejsone, pomogla bih ti u bilo čemu“,
uzvratila je podjednako tiho.
Zavukao joj je prste u kosu na vratu, krupnom šakom joj obuhvatio vilicu i
palcem prešao preko donje usne. Uzdahnula je i posmatrala ushideno, u nadi da
de je poljubiti. „Mnogo mi znači što pomažeš mojoj mami. Nedu to zaboraviti. Ako
ti zatrebam, Rejč, tu sam. Samo me pozovi, bilo kad, bilo gde. Kapiraš?“ rekao je, a
zatim se sagnuo i poljubio joj čelo kao da je nešto dragoceno.
I tad mi je sinulo. Mejsonu je ona bila samo to… dragocena. Za njega Rejčel
nije bila kao ostale devojke. Osedao je potrebu da se prema njoj odnosi u svilenim
rukavicama, dodiruje je kao da je od filigranskog stakla ili je lomljivi artefakt. Au.
Kad se jednom spoje, za njega de to biti to. Možda je bio nezgodan igrač, ali
mislim da je u njenim očima video bududnost koju je očajnički želeo, ali nije znao

117
kako da je ulovi. Dobro je što sam tu još dve sedmice da se pobrinem za to da je
osvoji.
„Da, Mejse“, odgovorila je, zatim se nasmešila kad se odmakao i izašao na
balkon da se pobrine za odreske.
Naslonila sam glavu na šaku i sačekala dok nije izašao. Rejčel mu je ispratila
svaki pokret. „Dakle, jesi li mnogo očarana?“ pitala sam, mrdajudi obrvama.
Naglo je okrenula glavu ka meni i skupila oči. „Nemam pojma na šta misliš.
Prošle nedelje sam bila pijana i preterala sam. Možda si stekla pogrešan utisak u
vezi sa mojim osedanjima prema klijentu.“ Naglasila je reč klijent, ali nisam bila
sigurna da li zbog mene ili sebe same.
Nakrivila sam glavu u stranu i otpila dugačak gutljaj piva. „Mene nedeš
prevariti, a definitivno nisi zavarala ni Mejsa. Sviđaš mu se, dušo. I uskoro de se
baciti na tebe“, zacerekala sam se na sopstvenu šalu.
Zagunđala je i zavrtela glavom. „Moraš prestati s tim, Mija. Ako si zaboravila,
ti si mu devojka.“
„Lažna devojka, dušo, nemojmo zaboraviti. Ovo mi je posao. Obožavaoci ga
vole; radimo na dobrotvornoj akciji koja de mu popraviti profesionalni imidž, ali
još više dobra de mu doneti na ličnom planu. Sve radimo u čast njegove majke.
Stvarno ju je voleo i mnogo mu nedostaje. Svim Marfijevima. To što pomažeš
dokazuje da ti je stalo, i to ne samo do Mejsonovog imidža. Nisi samo malo
zaljubljena. Priznaj“, ispalila sam poslednji pucanj i zavalila se.
Oblizala je usne i ugrizla se za donju. Spustila je glavu i klimnula. „Dobro.
Priznajem. Ved dugo ga volim. Dođavola, mislim da sam se zaljubila u njega istog
trenutka kad smo se upoznali pre dve godine. Ali to ne menja činjenicu da ga
gledam kako paradira sa ženama, pije kao smuk, a ja mnogo vremena moram da
utrošim da čistim za njim. Tako nešto ti menja mišljenje o nekom.“
„Tako je, dešava se.“ Složila sam se. „Ali očigledno ti nije promenilo osedanja
ili ne bi radila to što radiš. Ne bi se dobrovoljno javljala da raščišdavaš za njim.
Iskreno ti je stalo do njega i pucaš po šavovima, pokušavajudi to da sakriješ. Videla
sam kako ga gledaš, kako se ozariš kad uđe u prostoriju. Mene ne možeš prevariti.
Možda si njega zavaravala protekle dve godine, dušo; ali i on je progledao. Vidi te i
sviđa mu se ono što vidi.“
Podigla je nežne ruke prema licu i prešla je preko njega. „Kako možeš biti
sigurna? Ne želim da budem slededa u dugačkom nizu odbačenih žena. Radije ga
ne bih uopšte imala i ne bih bila u njegovom životu nego da ga okusim i izgubim
zauvek kad se probudi i shvati da nisam njegov tip. Ako mu pogledaš istoriju,
znadeš da nisam.“ Pokazala je na mene i moje obline, pravedi kružne pokrete.

118
„Bez uvrede, voli žene kao što si ti. Jedre, prelepe, seksi, sve ono što muškarac kao
on može uvek da dobije.“ Uzdahnula je i na kraju spustila glavu na ruku.
„Draga moja, ja nisam tip devojke za udaju. Ja sam tip devojke s kojom
flertuješ i koju tucaš. Mejson se ne bi smirio uz devojku kao što sam ja. On želi da
ima ono što je imao njegov tata. Ženu, dom, decu, čitavu tu papazjaniju. Ti bi mu
pružila to, i više od toga. Ti si ceo paket. Nisi pratilja koja je talentovana da radi
kao konobarica, ume da glumi i izluđuje muškarce u spavadoj sobi. Na to
poslednje sam prilično ponosna, ali to mi nede obezbediti gospodina pravog, samo
gospodina pravog trenutno. Mislim da treba da budeš otvorena za više sa
Mejsonom, naročito kad ja odem za dve nedelje.“
Ovog puta kad je odgovorila, napudila je usne i naslonila se na sto. „Da si na
mom mestu, šta bi preduzela? Naročito pošto mi je pokušaj od prošlog vikenda
potpuno propao.“
„Prošle nedelje smo stvarno popušile.“ Klimnula sam glavom.
„Nismo samo nas dve“, našalila se.
Zinula sam od zaprepašdenosti. „Šališ se na račun seksa!“ nasmejala sam se.
Raširila je oči i obrazi su joj se zarumeneli. „Jesam!“
„Ima još nade za tebe!“ uzviknula sam, i obe smo se zakikotale. „Ali ozbiljno,
Mejson je prilično lak.“
„Zar nije tako?“ Odmah je odvratila i oduvala me.
Zavrtela sam glavom i pokrila usta. „Dve zajedno veče. Vadi kalendar,
devojko, moramo obeležiti ovu nod kad je gospođica profesionalka izgubila svoju
odmerenost i izvukla iz sebe zlobnicu!“
Pogledala je prema balkonu i smirila se. „Ali hodu da znam. Nemam mnogo
iskustva u prilaženju muškarcima kad poželim, znaš…“, glas joj je utihnuo.
„Da se kresneš?“, predložila sam.
„Bože! Ne. Pa, da, ali mislila sam na izlazak. Gospode, ti si ista kao on. Tako
prosta.“ Sveti bože. Je li u pravu? Jesam li ista kao Mejson? Ne, ona je samo
preterano kruta i ispravna. Barem sam tako govorila sebi da zaobiđem mogudu
istinu u njenoj izjavi.
Uvijajudi kosu i hvatajudi je šnalom koja mi je visila s poruba majice,
pričvrstila sam je u svežanj uvojaka. „Ovo deš uraditi. Na dobrotvornom događaju
ovog vikenda popideš par čaša šampanjca da se opustiš. Malo deš flertovati s njim
cele nodi. Ništa upečatljivo, znaš, tu i tamo poneki dodir“, prešla sam joj rukom s
ramena do lakta, zatim sam se povukla. „Možda stisak ruke.“ Uhvatila sam je za
ruku i nastavila da je vučem dok nije ustala i krenula po dnevnoj sobi. Zastala bih,

119
izbacila kuk i zatreptala na nju, a onda bih naglo skrenula pogled. „Pobrini se da
baci poneki pogled na tvoje atribute.“
Na reč atributi, čvrsto je stegla usne. „Zapravo i nemam neke atribute.“
Promumlala je.
Pogledala sam je kao da joj je izrasla druga glava. „Devojko, svaka žena ima
deo što privlači suprotni pol.“ Odmerila sam je od glave do pete. „Imaš
očaravajudi par nogu. Obuci nešto kratko. Stavi lep pušap grudnjak i podigni te
devojčice tako da se dobro vide u haljini koju izabereš.“ Klimnula je glavom, pa
sam nastavila: „O, i pusti kosu. Sedaš se kako je spomenuo da bi voleo da je vidi
puštenu? Neka bude meka i neka ti u krupnim uvojcima pada niz leđa. Ako haljina
ima izrez na leđima, još bolje.“ Promrdala sam obrvama radi jačeg utiska.
„Zašto?“, pitala je i poželela sam da zaječim i zveknem je po glavi. Da li je
mogude da je tako naivna kad se radi o muškarcima? U ranim je dvadesetim, za
ime božje. Mora da ima neku predstavu o tome kako muškarac razmišlja.
Umesto da joj sve ovo kažem, samo sam odgovorila: „Zato što, kad muškarci
vide golu kožu, pomisle na seks. Dobro bi bilo da misli na seks i tebe zajedno kad
na kraju budeš želela da ga odvučeš u krevet.“
„Želim da budem s Mejsonom, ne samo, uh, da odem u krevet s njim.“
Ovog puta nisam mogla obuzdati očajnički uzdah što mi je izleteo iz pluda.
„Muškarci povezuju dobar seks s dobrim trenucima koje bi mogli provesti s
dobrom ženom. Išlo bi ti u prilog da vam seks bude odličan, a da budeš i neko s
kim želi da provodi vreme i van spavade sobe. Mada, muškarci obično prvo misle
na seks. To je životinjski nagon. Shvataš li sad sve? Zavešdeš ga na zabavi ovog
vikenda?“ pitala sam, lakomislena preko svake mere.
„Razmislidu o tome“, rekla je.
Namrštila sam se, ali shvatila sam da ovu devojku ne treba podsticati da
bude brža. Imala je neki svoj način i verovala sam da de nakon nekoliko dana
razmišljanja o svemu i skupljanja hrabrosti odlučiti ispravno. „Obedavaš?“ hrabrila
sam je.
Široko se osmehnula i, zaista, osmehom je mogla da osvetli mračnu
prostoriju. „Obedavam.“
Tad je Mejson ušao u sobu i dugom nogom zatvorio vrata. „Jesu li dve
najlepše žene na čitavom svetu gladne ili ne?“
Odmahnula sam glavom. „Večiti zavodnik“, nasmejala sam se, a ovog puta i
Rejčel. Očekivala bih kiseli izraz lica, a ne kikotanje.
Dobro smo napredovale.

120
 ŠESTO POGLAVLJE

Kad smo ušli u otmeni hotel na zabavu Misli ružičasto, i Mejson i ja smo ostali
zadivljeni. Ružičasti baloni su prekrivali čitavu tavanicu, osvetljenje je bilo u obliku
ružičastih traka, simbola raka dojka, i naš novi slogan Misli ružičasto bio je ispisan
svuda preko potpuno crnih zidova. Disko-kugla se okretala i slala tačkice belog
svetla u svim pravcima. Uskoro de se pojaviti momci i vrata de se otvoriti.
Konobari su dobijali uputstva u udaljenom uglu. Svi su na sebi imali ružičaste
majice s našom temom, a devojke su nosile majice s natpisom Spasite nas preko
grudi. Bilo je prosto, zabavno, prava žurka za igrače bejzbola.
Međutim, Mejson i ja smo se obukli krajnje elegantno. On u besprekornom
crnom odelu i ružičastoj zakopčanoj košulji, sa ružičastim tregerima koje sam
tražila da svi igrači nose i u kravati sa ružičastim trakama svuda po sebi, izgledao je
kao pravi profesionalac, kao što je i trebalo. Crvenkastosmeđa kosa bila mu je
zalizana unazad a zelene oči su plesale svuda unaokolo upijajudi prostor. Visoki
stolovi sa crnim stolnjacima ukrašeni buketima ružičastih ruža na sredini i svedice
čije svetio se presijavalo po laticama davali su svemu ton. Bilo je prelepo, otmeno,
mladalački, a ipak setno.
„Mija…“, glas mu je utihnuo, dok je upijao sve oko sebe s očitim
zadovoljstvom. Blistala sam od ponosa. Moj prvi dobrotvorni događaj izgledao je
neverovatno. Naravno, velike zasluge je imala i prelepa plavuša koja nam je
prilazila. Mislila sam da izgledam dobro u seksi ružičastoj haljini, sa šljokicama što
su privlačile svetio i presijavale se kao lopta iznad naših glava. Ni blizu. Rejčel se
probila do nas iz zadnjeg dela prostorije. Na sebi je nosila nežnoružičastu satensku
haljinu bez bretela koja joj je dopirala do kolena, s izrezom od kuka, što joj je
davao seksepil, sa srcolikim dekolteom koji joj je isticao grudi. Kosa joj je bila
puštena na stari holivudski način. Na punim usnama je imala jarkocrveni ruž.
Tanka crna linija ajlajnera davala je savršen mačji pogled njenim nežnoplavim
očima. Nisam očekivala da de ovako izgledati. Bila je prava zavodnica i otmena
dama istovremeno.
Mejson je nemo stajao i posmatrao je dok je prilazila. Vilica mu je bila
stegnuta, a oči su mu gorele. Mene nikad nije tako gledao. Taj žarki pogled je bio
potpuno posveden visokoj plavuši zbog koje sam se osetila kao kurva u drečavoj
odedi u poređenju s njenom elegancijom.
„Vas dvoje izgledate čarobno“, izjavila je umiljato kad je stigla do nas.

121
 Mejson ju je odmerio od glave do pete, zgrabio ju je za struk, obuhvatio joj
obraze i zagledao joj se duboko u oči. Nije rekla ni reč, jednostavno mu se
prepustila, a ja sam znala zašto. Zato što je bio pravi muškarac, zapaljivo zgodan, a
kad nekog zgrabi i zagrli takav muškarac, to se jednostavno prihvati i zahvali se
nebesima na tome.
„Izgledaš jebeno prelepo“, izgovorio je, upitno je gledajudi pravo u oči. „Svi
ovde prisutni muškarci de te želeti.“
„Ali ja želim samo jednog“, odgovorila je samouvereno. Da nisam pokušavala
da se izgubim u mračnoj prostoriji, čestitala bih joj na odgovoru. Bio je iskren i
otvoreno seksi; kasnije du joj odati priznanje.
„Je li tako? Neko koga poznajem“, prelazio joj je nosem preko lica. Drhtala
mu je u naručju. Gotovo sam i ja osetila isto. Kao da sam gledala neki strani
uzbudljiv film uživo; samo sam ja znala šta likovi govore.
Oblizala je usne i Mejson je pogledom ispratio taj pokret. Žestoko ga je
upecala. Frajer je bio gotov! „Možda. Pretpostavljam da demo videti kako de prodi
večeras“, šapnula mu je tako blizu usta, da joj je sigurno osetio dah na usnama.
„Pa sačuvaj jedan ples za mene, važi?“
Rejčel se krišom nasmešila, osmehom samo za njega. „Moradu da proverim
spisak za ples. Da nije ved popunjen.“
„Ima prostora za mene. Napravidu prostora.“ Nacerio se, i ona se naslonila na
njega, a onda se polako odmakla. Dopustio joj je, ali nisam bila sigurna je li u
prostoriji postalo toplije ili se radilo o vrelini kojom su njih dvoje zračili.
Stigla je grupa igrača u prilično sličnim odevnim kombinacijama kao i Mejson,
u odelima, košuljama, sa obiljem ružičastog. Bilo je izvanredno. Jedva sam čekala
da vidim kako de se aukcija odvijati. Setivši se aukcije, zgrabila sam Rejčel za ruku i
povela je do stola gde je bio izložen širok izbor predmeta na prodaju. Vrlo skupe
boce vina, članarine klubova, putovanja, krstarenja, vikendice za iznajmljivanje –
svašta se nalazilo na stolu za nemu prodaju.
„Znači pozvala si sve najvažnije ljude, je li tako?“
Rejčel je pokupila notes i klimnula glavom. „Da, četiri stotine ljudi je potvrdilo
dolazak večeras i svi zarađuju milione godišnje.“
„Prokletstvo, nisam ni mislila da postoji tako mnogo bogatih ljudi na svetu.“
„Pa, imamo posla sa slavnim ličnostima, sportistima, vlasnicima klubova,
sponzorima i slično. Dolazi nam mnogo predstavnika organizacija samo da bi bili
viđeni, pa de i donirati da bi izgledali dobro i družili se s igračima i drugim
donatorima. To je začarani krug kad se radi o ljudima, poslu i njihovom novcu.
Žele da se malo pokažu pod izgovorom davanja.“

122
 „Ne zanima me mnogo kako to rade ili zašto, pod uslovom da večeras odavde
izađemo s velikim donacijama za našu stvar. Misliš li da demo zaraditi barem
između pedeset i sto hiljada?“
Na tu izjavu Rejčel je zabacila glavu i nasmejala se. Nasmejala se tako jako da
je prstima morala zaustaviti suze da ne poteku i ne razmažu joj šminku. „Mija, ako
večeras ne zaradimo milion, bidu zaprepašdena.“
Milion dolara. Za jednu nod. Radim svaki dan kao pratnja bogatim tipovima
da zaradim milion i otplatim očev dug zelenašima, a mi bismo mogli toliko da
zaradimo zajedno veče. „Neverovatno“, uzdahnula sam.
Stavila mi je ruku na rame i stegla me. „Različit stil života. Ne brini, oni to
mogu sebi da priušte.“
„Valjda. Barem sve ide u stvarno dobre svrhe. Mejson de biti zadovoljan ako
budemo toliko zaradili.“
„Hajde, neka zabava počne. Ljudi pristižu.“

Naredna tri sata proletela su u vrtlogu upoznavanja, druženja, ispijanja

šampanjca, plesanja uz muziku di-džeja, i smejanja sa svim suprugama igrača
bejzbola. Svi su se ludo provodili i, poslednji put kad sam proverila, na aukcijskom
stolu nalazilo se stotine hiljada dolara vrednih ponuda za izložene predmete. Čak i
ako aukcija s igračima ne uspe, svejedno demo prikupiti oko pola miliona, zbog
čega sam bila potpuno ošamudena od oduševljenja.
Đuskala sam na plesnom podijumu, ispijajudi ružičasti šampanjac. Sva pida
večeras su bila ružičasta i točila su se besplatno. Gomila se odlično zabavljala i svi
su bili veoma darežljivi.
Rejčel mi je prišla i uhvatila me za ruku, vodedi me do plesnog podijuma.
Napudila sam se. „Hej, nemoj tako da me gledaš. Vreme je za aukciju muškaraca!
Pobrinula sam se da imaš savršena mesta za predstavu.“ Dobar pogled, pomislila
sam za sebe.
O da! Seksi bejzbol igrači skidaju sa sebe odedu. Izvadila sam mobilni iz
grudnjaka. Rejčel me je pogledala i zavrtela glavom. „Ne mogu da verujem da si
zaglavila mobilni u grudnjak. Muškarcima se sigurno dopadaju tvoje grudi.“
Pogledala sam u svoje punačke sise i nasmešila se. „Nisu se nikad žalili“,
izjavila sam, a ona se zakikotala.
Voditelj aukcije popeo se na dugačku pozornicu i stao uz rub. „Večeras
imamo posebnu poslasticu za dame. Pošto je ovo dobrotvorna aukcija za žene,
dačemo im nešto oko čega bi se nadmetale. Muškarci, izađiteeeee!“ Povikao je,
razvlačedi tu reč. Svih dvadeset pet igrača je izašlo na pozornicu i poređalo se.

123
Prava lepota. Čista poslastica za oči gde god da se pogleda. „Imamo da vam
ponudimo na vaše zadovoljstvo… izlazak sa igračem Red soksa! Izvešde vas na
sastanak, najmanje na četiri sata, po vašem izboru“, spustio je glas, „u granicama
zdravog razuma, dame.“
Di-džej je pustio zavodljivu melodiju i na podijum je išetao igrač trede baze.
„O, bože, to je Džejkob Mur!“, vrisnula je jedna žena i podigla je ružičastu palicu i
pre nego što je voditelj stigao da zatraži ponude.
„Dakle, izgleda da imamo neke uzbuđene ponuđače. Šta kažeš na to da
skineš taj sako i pokažeš damama šta kriješ ispod njega, Džejk!“ Džejkob je
prihvatio igru. Plava kosa i plave oči sijali su mu pod svetlom. „Kako bi bilo da
počnemo s ponudom od hiljadu dolara!“ Jebeno sranje! Hiljadu dolara kao
početna ponuda! Nisam mogla da verujem.
Ne moram ni da kažem, nije bilo dovoljno. Džejkob je šetao pozornicom, i
čim je otkopčao košulju, ponuda je porasla na četrdeset hiljada. „Ovde ima
neviđeno bogatih, napaljenih riba“, rekla sam Rejčel dok sam slikala Džejka i slala
sliku Džin.
Odmah sam dobila odgovor.

Za: Miju Sonders

Od: Smrdljive Drolje
Jebeno te mrzim. Samo šalji još… šta bih sve radila tom zgodnom muškom
komadu.

Nasmejala sam se i pokazala Rejčel šta je Džin napisala. Odmahnula je

glavom. „Ne mogu da verujem da ti je najbolja drugarica zabeležena u telefonu
pod Smrdljiva Drolja.“
„Zašto? Smešno je.“
Slegnula je ramenima. „Ako ti tako kažeš.“
Gledale smo kako centralni poljar odlazi za još dvadeset hiljada. Zatim je
usledio levi poljar. Žena kraj pozornice doslovno je balavila nad njegovom
čokoladnom kožom. Savršeno se slagao s bojom tamne čokolade. Otišao je za
pedeset hiljada. Ta žena nije nameravala da ga pusti za manje. Počela je s
ponudom od dvadeset pet hiljada.
Gurnula sam Rejčel u rame, škljocnula sliku i poslala tamnog lepotana Džin.

Za: Miju Sonders

Od: Smrdljive Drolje

124
 Jebi me. Odgrizla bih džinovski zalogaj sa tog čokoladnog dupeta. Pitam se
da li bi mi se istopio u ustima, ali ne i u ruci.

Na to sam, pomalo pripita, pukla. Od potpuno neženstvenog grohota,

propustila sam aukciju jednog igrača. Nisam to rekla Džin. To bi je samo razljutilo.
„Znaš, Rejč, trebalo bi da se pomešamo sa tim ženama. Da ih nateramo da
nude više, je li tako?“
„Mogle bismo, ali i same obavljaju prilično dobar posao. Po mojoj računici,
prodali smo osam momaka i ved smo zaradili trista hiljada. Poslednja dvojica su
otišli za po pedeset.“
Posmatrala sam izlazak slededeg momka. Bio je to Džunior. Kris, njegova lepa
devojka, doskakutala je do mene. „Džunior mi je dozvolio da ga kupim!“, cičala je
potpuno ushidena. Ovo je trebalo da bude dobro. Vedina žena je želela parče
Džuniora Gonzalesa. Bio je savršeno ukusan. Ni večeras nije bilo drugačije.
„Izvini, Kris“, podigla sam foto-aparat i, kad sam uhvatila dobar pogled na svu
tu čokoladnu lepotu, sjajne trbušnjake, ružičastu traku naslikanu na grudima,
umalo da progutam jezik.
Kris je vrisnula: „Ja, ja, ja želim da ga kupim! Mene može da uhvati uvek!“
vikala je, a ja sam slikala Džuniorovu mušku lepotu. U redu, da budem iskrena,
napravila sam nekoliko slika. Lice, sa strane, i definitivno najbolja slika gde je
stegao gluteus, a sve dame su povikale. Poslala sam čitav niz slika Džinel i telefon
mi je zvrckao uz žensko vrištanje.

Za: Miju Sonders

Od: Smrdljive Drolje
O, bože Džunior! Volim Džuniora! Reci mu da ga volim.

Za: Miju Sonders

Od: Smrdljive Drolje
Ta GUZA! Bože smiluj se na moju droljastu dušu. Dozvolila bih mu da me
uhvati, baci, opali, obeleži, dok god je go i jebe me do ludila.

Ponude su pljuštale za Džuniora i Kris bi se na svaku nadurila. A onda je mala

bomba eksplodirala. Mahala je unaokolo palicom, vikala na voditelja i streljala
očima druge žene koje su se nadmetale.

125
 Konačno je viknula.: „Sto hiljada dolara!“ I ja sam se gotovo izvrnula. Rejčel
me je uhvatila i pridržala.
„Kristin! Je li ti dozvoljeno da potrošiš toliki novac?“ pitala sam, zabrinuta da
de se uvaliti u ozbiljno sranje sa Džuniorom.
Živahno je klimnula glavom i dalje mašudi palicom i kočoperedi se. Bilo je
đavolski smešno. A onda mi je odgovorila: „Ionako je hteo da donira. Ovako niko
nede dobiti mog čoveka, a on de ispuniti svoju želju da donira novac u čast
Mejsove mame. Rekao je da je oduvek želeo da iskaže poštovanje jer mu je Mejs
brat od druge majke. Tako on kaže.“
Blistala je od ponosa, a zatim i zaplesala kad je voditelj objavio: „Prodato
malenoj plavuši za sto hiljada dolara!“
Umesto da se vrati na svoje mesto, Džunior je skočio sa pozornice, fokusiran
na svoj cilj, podigao je svoju devojku i spustio usta na njena. „Odlično obavljeno,
dušo!“ rekao je i zavrteo je kao krpenu lutku. Ona je blistala i obasula ga
poljupcima. To dvoje su bili stvoreni jedno za drugo. Znam, religiozan, staromodan
latino muškarac bi se obično opredelio za Latinoamerikanku, ali on je nekako
uspeo. Bilo bi zanimljivo videti kako bi to izgledalo da je odvede u posetu majci.
Vidno sam zadrhtala na tu pomisao. Koliko su se voleli, videlo se da ga boli uvo za
ta staromodna pravila. Imao je svoju vilu i bio je sredan.
Odlazio je muškarac za muškarcem. Nuđene su sume više od deset hiljada,
pa sve do sto pedeset pre nego što je došao red na Mejsona. Poslednji na broju.
„U redu, čovek koga ste svi čekali. Mejson Mejs Marfi! Može da baci loptu sto
šezdeset kilometara na sat, nalazi se na listama najseksepilnijih muškaraca širom
sveta, a sad je ovde na vaše zadovoljstvo. Hajde da počnemo večerašnje ponude
sa pedeset hiljada dolara!“ objavio je voditelj. Palice su poletele u vazduh širom
prostorije. Pravo ružičasto more. „Dobro, nije dovoljno visoko za vas, hajdemo
onda na sto hiljada!“ I dalje je u vazduhu ostalo najmanje deset palica.
Konačno, kad se stiglo do dvesta pedeset hiljada, preostala je samo jedna.
„Čujem li dvesta pedeset hiljada dolara? Idemo jednom, dvaput, i prodato dami u
ružičastoj satenskoj haljini!“
Okrenula sam se nalevo i ugledala Rejčelinu palicu u vazduhu. Mejson je
namignuo na gomilu i skočio dole. Pojurio je ka Rejčel i privukao je u naručje.
„Jesi li ti to mene upravo kupila za četvrt miliona dolara?“, pitao je
zadivljeno. Bila sam odmah pored njega i ni sama nisam mogla da verujem.
„Kompanija mi je rekla koliko mogu da dam. Potpisadeš nekoliko ugovora za
reklamiranje i sponzorstvo; sve u svemu, to je kap u moru naspram onoga što

126
demo dobiti kroz proviziju. Moramo se truditi da nam klijent bude sredan“, prela
je. Usne su joj se presijavale i izgledale preslatko.
Četvrt miliona dolara bili su kap u moru. Jebote, pogrešila sam posao.
„Ne znam šta da kažem“, Mejsonove oči su bile raznežene i upijao joj je svaki
centimetar lica.
„Hvala bi bio dobar početak.“ Izvila je obrvu i prvi put sam videla ljupku,
nevinu Rejčel kako se zavodljivo smeška. Bilo je lepo.
Uhvatio ju je za lice, ali fotografi su ved slikali. Ovo nije izgledalo dobro.
Umesto toga, privukao ju je sebi, šapnuo joj hvala u uvo i prišao meni da me
pomazi po kosi. Aparati su škljocali kao ludi.
„Rejčel, ovo nije gotovo. Želim da ostanemo nasamo posle zabave. Nemoj da
mi pobegneš. Želim da mi dođeš u sobu kad se ovo završi da razgovaramo. Zakuni
se da deš dodi“, tiho ju je molio.
„Hodu“, obedala je. Zatim me je poljubio u obraz i otišao da se rukuje sa
donatorima koji su poklonili novac za vreme aukcije.

Gomila je nastavila da pleše i učestvuje u zabavi kako je nod odmicala. Konačno,

kroz zvučnik se začuo Mejsonov glas i svetla se upališe kao najava da je večeri
došao kraj. Prošla je ponod i stopala su me ubijala.
Trebala mi je topla kupka, koja me je čekala u hotelskom apartmanu. Mejson
nam je rezervisao apartman da ne bismo morali da vozimo ili uzimamo taksi na
pola sata do njegovog stana. Umesto toga odseli smo u penthaus apartmanima
luksuznog hotela, kao i vedina igrača i njihovih žena i devojaka.
Mejson se nakašljao, što je zvučalo neobično glasno. „Mogu li da dobijem
vašu pažnju?“ Pitao je gomilu i lagano su svi prišli pozornici. Svetio reflektora mu
je palo na prelepo lice. „Samo sam želeo da zahvalim svima što ste došli večeras,
što ste podržali našu grupu Svest o raku dojke i naš bostonski ogranak. Pre deset
godina moj tata je izgubio ženu, a moja tri brata i ja mamu. Imala je samo trideset
pet godina. Ne prođe nijedan dan da nam ne nedostaje. Rak ju je napao brzo i još
brže odneo. Nije obavila ni mamografski pregled jer nije napunila četrdesetu. Čak i
uz porodičnu istoriju, mislila je da se to nede desiti njoj. E pa jeste. Hajde da zbog
ove opake bolesti ne izgubimo druge žene koje obožavamo.“
Pljesak gomile je bio zaglušujudi. Mejson je ispružio ruku i tim pokretom
utišao gomilu.
„Iako je večerašnji događaj bio u čast moje majke Elenor Marfi, više je
namenjen ženama koje se još mogu spasiti. Zato mi je izuzetno zadovoljstvo što
mogu da pozdravim predsednika bostonske grupe Svest o raku dojke i uručim mu

127
ček od večerašnjih donacija.“ Pogledao je u ček i oči su mu se ispunile suzama. Pre
nego što je stigao da se pribere jedna mu je kliznula niz obraz. Protrljao je oči.
„Mislim da mi je upalo nešto u oko.“ Gomila se nasmejala, a isto i ja.
Mejson je odmahnuo glavom i ruka mu je zadrhtala. Videvši krupnog,
samouverenog muškarca pogođenog ozbiljnim emocijama, svi u prostoriji su imali
potrebu da odgovore. Podigao se pravi plimni talas srede i tuge sjedinjenih u
jedno. Mik Marfi je skočio na pozornicu i spustio ruku na sinovljevo rame i
nekoliko puta ga je stegao. Bio je uz sina, pomogao mu da ponosno stoji za vreme
tog veoma modnog trenutka i poželela sam da tako nešto imam i ja od svog tate.
„Sa apsolutnim zadovoljstvom i zahvalnošdu svima prisutnima, predstavljam
vam ček od milion i dvesta sedamdeset hiljada dolara.“ Mejson je pružio ček i svi
su glasno povikali. Zavladalo je opšte odobravanje. Jeza mi se pela uz ruke i
spuštala niz njih. Naježile su mi se sve dlake na koži. Prikupili smo blizu milion i
trista hiljada dolara za jednu jedinu nod. Čovek iz dobrotvorne organizacije je
preuzeo ček dok su mu se suze slivale niz lice. Nije ni pokušao da ih sakrije.
Pošto se mikrofon nalazio kraj Mejsonovog obraza, kroz zvučnike se čulo
kako čovek kaže: „Sine, izgubio sam ženu pre nekoliko godina. Bila bi ponosna da
ovo vidi. Moja derka je živa zbog našeg delovanja i skrininga koji je obavila u
dvadesetoj. Ne mogu dovoljno da ti se zahvalim što si privukao toliku pažnju na to
pitanje u našem rodnom gradu, ali i zato što svojim dobrim imenom širiš znanje“,
odmakao se i završio: „I čitavom timu Red Soksa. Hvala vam svima koji ste došli
večeras i doprineli. Smesta demo uložiti ovaj novac u dobre svrhe!“ Obrisao je
suze.
Kad odrasli muškarci plaču, nešto u tome pretvara ženu u slinavu idiotkinju.
Sve prisutne žene su plakale i brisale oči maramicama, uključujudi i mene.
Ved dugo nisam doživela tako lepu nod.

U apartmanu sam se pospano izvukla iz mlake kupke. Mehuridi su se odavno

raspršili, popila sam sav preostali šampanjac, pojela tonu jagoda umočenih u
čokoladu i spremala sam se da se bacim u krevet. Obukla sam udoban ogrtač i
poželela da odem i poželim Mejsonu laku nod. Bio je tako zauzet oko brade; rekla
sam mu da demo se videti u sobi ili rano ujutru na doručku. Nežno me je poljubio
u usne za foto-reportere koji su nestrpljivo čekali, držao me za ruke i zahvalio mi
na svemu. Još jedna žena i ja smo otišle u naše sobe i ostavile smo muškarce da
završe muško druženje. Sve u svemu, bila sam zaista zadivljena kako se sve
odigralo. Nezamisliva svota norca je sakupljena, čitav događaj je ispao odlično za
Mejsona i tim Red soksa u celini, a gomila bogataša je dobila debele popuste na

128
porez. Što je još važnije, Mejsonovoj mami je odata počast, a više žena nego što
sam mogla izbrojati na prste obavide neophodan skrining i nadala sam se da de im
to spasti život.
Osedala sam se kaosavremena Majka Tereza u jebozovnim lakovanim
cipelama, tesnoj suknji i kožnoj jakni. Cerekala sam se u sebi i pijano isteturala u
otvorenu dnevnu sobu. Bila je prazna, ali Mejsonov sako je ležao prebačen preko
naslona kauča, pa sam znala da se vratio. Na vrhovima prstiju sam odšetala do
njegove sobe. Kroz odškrinuta vrata sijalo je prigušeno svetio.
Kad sam se približila, čula sam neke zvuke. Mozak izgleda nije uspeo pravilno
da prepozna ono što je čuo sve dok se nije našlo pravo ispred mene. Kroz prorez
od vrata ugledala sam dva tela. Mejson se očito nalazio na nekoj ženi, zabijajudi se
u nju.
„To jebote, tako si čvrsta“, govorio je. Posmatrala sam, nesposobna da
skrenem pogled dok je prelazio rukom preko ženine kičme i njene plave kose.
Sklonio ju je u stranu i tada sam videla ko se nalazi na rukama i kolenima. Rejčel.
Draga, profesionalna Rejčel pritiskala je savršeno malo dupe na Mejsona dok se
on iznova i iznova zarivao u nju. Uhvatio ju je za rame i zario se snažno. „Moja.
Sad si moja, Rejč. Uzimadu ovu slatku pičku svakog dana do kraja jebenog života“,
govorio je.
Rejčel je vrištala: „To, bože, to. Mejse, tako je dobro. Ja du, ja du, o, bože.“
„Tako je, dušo“, izgovorio je Mejson pre nego što ju je podigao da je šakom
uhvati za dojke i uvrne joj obe bradavice. Imala je male sise, ali savršeno su stajale
u šake i izgledalo je da uživa u njima bez pritužbi. Znala sam da treba da odem, a
ne da ostanem i gledam, ali bili su tako lepi. Za razliku od uvrnute erotske
predstave koju sam videla kad sam prošli put uhvatila Mejsona, ovo je bilo nešto
potpuno drugačije. Kao da sam gledala umetnost. Istinska privlačan čin ljubavi.
Mejson je uvrtao Rejčeline male bradavice dok se nisu čvrsto ušiljile. Ugrizla
sam se za usnu i skupila noge. Mesto između njih me je bolelo, ovlažilo je i
očajnički tražilo pažnju. Ali ne bih to uradila. Ne bih se samozadovoljavala dok ih
posmatram. To bi bilo previše.
Baš kad sam počela da se povlačim nameravajudi da im dam malo
privatnosti, Mejsonova ruka je poletela njoj između nogu do mesta gde su svetle
dlačice bile potkresane u urednu tanku liniju. Pomerao je dva prsta ukrug i ona je
izvila leda dok ju je tucao. Oboje su uzviknuli u zajedničkom olakšanju. Bilo je
egzotično, čulno i želela sam isto za sebe više nego išta. Samo nisam znala koga ili
kad du ga nadi. Nakratko ove godine mislila sam da sam ga našla, ali sad sam se

129
vratila na početak i ponovo sam bila sama. Mogla sam da budem s kim god želim,
a isto tako i Ves.
Ves. Bože, čak i sam pomen njegovog imena izazivao mi je novu navalu želje,
vlažedi mi meso između butina.
Brzo sam otrčala nazad u svoju sobu, zatvorila vrata i bacila se na krevet.
Nisam želela da radim ono što je usledilo, ali nisam mogla da se suzdržim. Izvadila
sam telefon, otvorila slike Vesa i Aleka i razgledala njihovu prelepu nagost. A onda
sam se dodirivala. Trebalo mi je samo trideset sekundi, pa da uzviknem,
prigušujudi krike podlakticom, zarivajudi zube u ogrtač i ruku dok su me drhtaji
preplavljivali.
Osedaj je bio dobar dok je trajalo, ali onda, dok sam ležala tako u tišini sobe,
najsnažnije osedanje koje je treperilo odmah ispod površine bila je neverovatna
usamljenost. Prvi put u životu bila sam sama, istinski i potpuno sama.

130
 SEDMO POGLAVLJE

Posle našeg dobrotvornog događaja, Mejsonu su odjednom počeli da se javljaju

sponzori. Ispostavilo se da, kad mladi profesionalni igrač bejzbola postane
filantrop, svaka organizacija povezana sa sportom želi deo njega. Rejčel se bavila
zahtevima za intervjue, reklamne kampanje, reklame i slično cele nedelje. Ja sam
igrala ulogu lepe, odane devojke dok sam uživala u pivu i bejzbolu. Bilo. Je.
Izvrsno. Prošle su tri sedmice i ja sam ved žalila zbog činjenice što du uskoro
napustiti Mejsona i lagodan život. Naravno, poslade me drugom bogatom frajeru
kom sam potrebna za nešto drugo i pogodnosti de biti odlične, ali njih nedu modi
da zagrlim. Život s Mejsonom, čim smo prevazišli njegovo kretensko ponašanje,
bio je zaista lak. Bio je zabavan, pametan i voleo je život. Osedala sam se mladom
posle dugo vremena. Nisam morala ništa drugo da radim osim da budem ono što
jesam. Mejsonu sam se sviđala takva kakva jesam. Zapravo, slagali smo se kao
dugogodišnji prijatelji, iako su prošle samo tri nedelje. Pronašli smo se.
Dobra vest je bila ta da je Rejčel češde dolazila. Bili su tako neverovatno slatki
zajedno. Bila je još stidljiva i on je davao sve od sebe da joj udovolji. Zapitala sam
se kako de se to sve odvijati kad odem. Mislim, obožavaoci i javnost su me u
protekle tri nedelje viđali kao zaljubljenu devojku, odanu navijačicu Red soksa i
ženu koja je pomogla svom momku da organizuje ogroman dobrotvorni događaj.
„Hej, Mejse, misliš li da treba da isplaniramo neku vrstu javnog raskida?“,
pitala sam dok sam gurkala jaja po tiganju. Na mene je bio red da napravim
doručak, a Mejson je unosio veliku količinu proteina, pa sam pržila dvanaestak jaja
samo za nas dvoje, od kojih bi deset progutao on, sa slaninom, a nasekla sam i
nešto voda.
Mejson je ukrao parče slanine sa tanjira koji je stajao pored pednice i
zamišljeno ju je žvakao. „Ne znam. Treba da pitamo Rejč. Pretpostavljam da bismo
Rejčel i ja držali našu vezu u tajnosti nekoliko nedelja, tako da me javnost ne
doživi kao nekog ko skače s jedne devojke na drugu, znaš?“
Klimnula sam glavom, dohvatila narendani sir i posula ga preko kajgane, a
zatim dodala malo soli i bibera. „Ima smisla. Kako inače stoje stvari između vas
dvoje?“ Mada su se njihove seksualne vratolomije čule i u drugoj državi. Nikako
nisu mogli da se stišaju. Neprestano sam bila u stanju uzbuđenja čitave nedelje
samo zato što sam ih slušala kroz zidove.
Ukrao je još jedan komad slanine i naslonio se na šporet dok sam stavljala
hranu na tanjire. Dva jajeta i dve kriške slanine za mene, deset jaja i četiri kriške

131
slanine za Mejsona. Spustila sam tanjire na šank, gde je najviše voleo da jede.
Trpezarija nam je oboma bila previše zvanična.
„Dobro.“ Nacerio se. „Nisam imao pojma kakva se divlja mačka krije ispod
svih onih poslovnih odela, ali proklet bio ako nisam najsredniji jebač u okolini.“
Frknula sam i zagrcnula se. Pljeskao me je po leđima dok nije prošlo. „Divlja
mačka? Ozbiljno?“
Klimnuo je glavom, tako se široko osmehujudi da sam mu videla svaki zub.
„Najbolja ševa u životu.“
Zasluženo sam ga udarila u ruku. Protrljao ju je. „Ali istina je. Umiljata je i sva
po propisu u onim svojim odelima, ali čim je skinem, čoveče, Mija, ta mala plavuša
me obara s nogu.“
Ovog puta sam se ja nacerila. „Tako mi je drago, Mejse. Misliš li da de se to
pretvoriti u nešto?“ pitala sam, potiskujudi nadu, trudedi se da ne pokazujem
koliko sam uzbuđena zbog njih.
Podigao je bradu i gurnuo me rukom. „Ozbiljno je. Ne mogu ni da zamislim
da je dira neki drugi muškarac.“ Zadrhtao je i zajedao. „Poludim od same pomisli
na to. Mislim, ako me sama pomisao da je s drugim navodi da pesnicom razbijem
zid, to sigurno nešto znači. Je li tako?“
„Tako je“, smesta sam se složila.
„Dakle, misiim da du razgovarati s njom o tome sutra uveče kad budemo u
Sijetlu.“
Sijetl. Išli smo u Sijetl. Neko do koga mi je mnogo stalo živeo je baš u tom
gradu. „Sijetl, stvarno?“
„Da, avion nam polede rano ujutru. Ostademo tamo nekoliko dana. Tri
utakmice jedna za drugom. Pakuj se, slatkišu.“ Tako je brzo zbrisao sve s tanjira
kao da je usisao jaja i slaninu umesto da ih pojede.
Oblizala sam usne i mogudnost da du odagnati malo samode koju sam osetila
prošle nedelje sevnula mi je kroz misli kao da je neko upalio prekidač za svetio.
„Hej, imam, uh, prijatelja u Sijetlu. Dok ti i Rejčel budete radili ono vaše, da li bih
smela da ga dovedem?“
Mejson je razrogačio oči i nasmešio se. „Imaš prijatelja?“
Skupila sam oči. „Da, zar nemaju svi prijatelje?“
„Kakva vrsta prijatelja“, ispitivao je s prizvukom veselja u glasu. „Muškog
prijatelja.“
„Zar je važno?“ uzvratila sam, zauzimajudi ozbiljan stav. Zaista ga se nije
ticalo i nisam nameravala da mu se poveravam.

132
 Odmahnuo je glavom. „Ne, samo te zadirkujem. Nije me briga s kim se tucaš;
dok god novine ne provale da me lažna devojka vara, sve je u redu.“
Tad sam se nasmešila i promrdala obrvama. „Umem da budem diskretna.“
Oblizao je usne i podrugljivo se osmehnuo. „Kladim se da umeš.“

***

Kasnili smo zbog kaše. Iz neba je pljuštalo kao iz kabla kad smo sleteli i odvezli se
do terena. Sudije nisu prekidale igru do kraja. Navijači, međutim, nisu marili.
Marinersi su ginuli za svoj tim i verovatno su bili navikli na kišu. To mi je dalo
vremena da pošaljem poruku seksepilnom Francuzu koji mi je nedostajao.

Za: Aleka Diboa

Od: Mije Sonders
Hej Francuščidu… U gradu sam na nekoliko dana. Jesi li slobodan da se
nađemo večeras?

Nisam mogla da verujem da to radim. Nisam razgovarala s Alekom još otkako

sam otišla pre dva meseca. Sat vremena kasnije, konačno sam dobila odgovor.

Za: Miju Sonders

Od: Aleka Diboa
Ma Jolie, nadi du se s tobom bilo gde. Smem li da pretpostavim da de to biti
ono što vi Amerikanci nazivate šema za jednu nod.

Neobuzdano sam se zakikotala zamišljajudi Aleka kako govori šema za jednu

nod svojim francuskim naglaskom. Zagrlila sam telefon, ved se osedajudi vedrije i
manje usamljeno.

Za: Aleka Diboa

Od: Mije Sonders
Jesi li zainteresovan?

Za: Miju Sonders

Od: Aleka Diboa

133
 Treba li uopšte da pitaš? Obuci se vrlo oskudno. Hodu da vidim „ta peau
parfaite“ čim otvoriš vrata.

Savršena koža. Želi da vidi moju savršenu kožu. Uvek je pronalazio način da
mi pokaže koliko obožava moje telo. Setila sam se kako mi je vrhovima prstiju
milovao goli bok sve do struka, pa između grudi. Šaputao mi je divne francuske
reči u uvo dok me je dodirivao. Naveo me je da poverujem kako sam lepa. Na
svaki način.
Smesta sam se zapalila, želja mi je proključala u venama dok mi je iščekivanje
da vidim Aleka izbijalo iz svake pore, golicalo mi svaku dlačicu i izazivalo u meni
suštinsku potrebu.
Večeras du videti svog Francuza. Jedva sam čekala!

Otvorila sam vrata apartmana i ugledala ga. Alek Diboa, moj Francuščid. Pre nego
što sam rekla zdravo, obgrlio me je oko struka, privukao me na grudi i podigao me
od tla. Usne su mu bile na mojima i obavila sam mu noge oko vitkog struka.
Okrenuo se, zalupio vrata i naslonio me na njih, produbljujudi poljubac. Svojim
najtvrđim delom trljao se upravo o ono mesto gde sam najviše želela. Zastenjala
sam, jače otvarajudi usta. Prihvatio je poziv i zavrteo jezikom oko mog.
Do tog trenutka zaboravila sam koliko mi je nedostajalo ljubljenje s Alekom.
Kad je ljubio, radio je to iz sve snage… sa strašdu, željom, i elegancijom. Toliko
elegancije i lepote da sam jedva disala. Odvojio je usta i naslonio čelo na moje.
„Ma jolie, nedostajala mi je tvoja ljubav“, šapnuo mi je na usne. Suze su me
peckale u očima, i uhvatila sam mu pogled. Oči su mu bile zlatnožute, prošarane
smeđim pegicama koje kao da su sijale na tom svetlu.
Grickala sam mu usne i mazila nosem vrat. „I ti si meni nedostajao, Alek.
Nisam ni znala koliko dok se nisi pojavio ispred mene.“ Prstima mi je obuhvatio
vrat pozadi i palcima mi prešao preko brade i usana.
Očima kao da mi je upijao svaki delič lica onako kako to može samo umetnik
krajnje fokusiran na pojedinosti. „Bila si tužna, chérie. Zašto?“
Odmahnula sam glavom, ne želedi da zalazim u to. „Kasnije. Jesi li gladan,
mogu li nečim da te poslužim?“
Alek je čvrsto pritisnuo ud o moje međunožje. Iskrice uzbuđenja izbile su iz
njega i sevnule mi kroz udove. Stegla sam noge, privlačedi ga bliže. Iz očiju mu je
plamtela žestina koja mi je nedostajala. Bio je to pogled očajnog čoveka, što je
očajnički želeo svoju ženu. „Gladan sam samo tvoje slatke pice, ma jolie.“ I eto
mog vulgarnog Francuza.

134
 Bez dalje priče, poveo me je u sobu i nogom zalupio vrata. Spustio je koleno
na krevet i zatim se nagnuo, spuštajudi me kao da sam njegova dragocena slika.
„Skini se za mene“, zatražio je i uspravio se. „Želim da gledam kako
razotkrivaš svoje svetlo.“
Od njegovog govora i vatre u pogledu zavrtelo mi se u glavi od želje. Bez
imalo oklevanja, podigla sam se na kolena i svukla haljinicu preko glave. Nisam
nosila ništa ispod, setivši se njegove želje da imam što manje odede i prepreka na
sebi.
„Vous êtes devenue plus belle.“ Govorio je na francuskom i redi su mi klizile
preko površine kože kao da me je dodirivao, lake kao pero, ali ipak su me mučile.
Čak i sa mojim lošim i neizvežbanim francuskim, znala sam šta je izgovorio. Rekao
mi je da sam postala još lepša.
Odmahnula sam glavom. „Samo kroz tvoje oči.“
Obuhvatio mi je obraz. „Ne vidiš sebe onako kako te vidi svet.“
Nasmejala sam se. „Ti nisi svet, Francuščidu.“
Dodirnuo mi je usnu i uvukla sam mu palac u usta, zavrtevši jezikom oko
njega. Oči sa mu potamnele i svetio više nije davalo zlatan ton njegovom
dilibarskoin pogledu.
„O, chérie, jesi li zaboravila šta si naučila dok smo bili zajedno?“ prošaputao
je, skidajudi majicu i pokazujudi četvrtaste grudne mišide u koje sam volela da
zarivain zube i ravne trbušnjake koje sam nestrpljivo želela da dodirnem.
„Nisam zaboravila koliko volim tvoje telo.“ Uzvratila sam stežudi šake u
pesnice uz telo, dok su mi se grudi nadimale, postajudi sve teže i punije žudnje.
Rukama mi je podigao lopte, stežudi ih i mesedi kao da se ponovo upoznaje s
mojim telom. Uzvik mi se oteo s usana kad mi je prešao palčevima preko
nabreklih vrhova. Duboko je udahnuo blizu mog vrata kao da mi udiše miris.
Sklapajudi oči, zastenjala sam i zabacila glavu, nudedi se. Osetila sam kako mi
krajevima kose prelazi preko nage kože zadnjice. „Volim tvoj dodir.“
Vlažan osedaj mi je prekrio desnu dojku i onda sam osetila kako mi vrhovima
zuba hvata kožu. Nov nalet želje poleteo je s mesta gde me je povukao i spustio se
čitavom dužinom tela da mi vrelo sleti između butina. Klitoris mi je pulsirao i
žudeo, spreman za trenutak kad de me dodirnuti tamo. A znala sam da hode. Ako
sam nešto znala o Aleku Diboa, znala sam da obožava moj ukus na svom jeziku.
Dugo se sladio mojim dojkama, uvlačedi ih, vukudi, masirajudi ih i grickajudi
im vrhove sve dok se nisu pretvorile u zrele, crvene male jagode spremne da budu
pojedene. Zavrtela sam kukovima u vazduhu, tražedi nešto, bilo šta što bi mi
olakšalo bol.

135
 „Alek“, molila sam, i on mi se smeškao uz bradavicu, uvlačio je snažno, a
zatim se odmakao. Kad sam otvorila oči, znala sam šta je morao videti. Ženu
spremnu da bude tucana. Samo što Alek nije tucao, vodio je ljubav i to mi je više
puta ponovio.
Spustio je ruke do farmerica, otkopčao ih i spustio sve do mišidavih butina.
Debeli glavid mu je curio na vrhu kad se oslobodio stega pantalona. Nagnula sam
se napred i liznula tu blistavu kap, zastenjavši na taj poznati ukus.
„Oui, mon amour, oslobodi me malo da mogu da uživam u tebi.“
Bila sam na rukama i kolenima kad mi je zavukao prste u kosu i uvukao mi se
u usta. Uzela sam ga duboko, tako mi je kliznuo u usta baš kako je voleo. „Si bon.“
Tako je dobro, rekao je. I nije pogrešio. Bilo je neverovatno dobro opsluživati
Aleka. Njegov ukus i miris podsetili su me na neverovatna vremena i eksplozivan
seks, na mnogo smeha, ljubavi i prijateljstva. Sve što mi je trenutno bilo potrebno
u životu. S Alekom nisam bila sama.
Udvostručila sam trud, uzimajudi ga dugo i uživajudi u glavidu, usisavajudi
svaku kap tečnosti kao mače koje liže šlag s tanjirida. Gledao je kako ga gutam
ponovo i ponovo. Kad sam podigla pogled, nozdrve su mu treperile, oči su mu se
videle kroz napete poluspuštene proreze, usta bila stegnuta u čvrstu liniju i uvijao
se u ekstazi dok mi se uvlačio u usta. Uzimala sam ono što mi je davao i uživala
sam u svakom trenu. A onda bez upozorenja, kao što me ni pre nikad nije
upozoravao, zario se duboko i ispunio mi usta do vrha tečnošdu. Vreli mlazevi
semena slivali su mi se niz grlo. Predano sam gutala, izmuzavajudi svaku kap sve
dok mi nije stegao kosu u pesnicu i odvojio me od svog kurca.
„O, ma jolie, opet du ti pokazati kako da voliš sebe i druge tako što du te
voleti ove nodi. To je, moja prelepa Mija, savršen početak.“

Upravo smo izašli ispod tuša posle dva kruga ozbiljnog tucanja. „Hvala ti što si
došao večeras“, sklupčala sam mu se na golim grudima. Vrhovima prstiju mi je
prelazio preko ruke i ramena u nekim neodređenim šarama. Nisam se ni trudila da
ih prepoznam.
Alek mi je protrljao teme vilicom. „Zašto si tako usamljena kad si pladena da
budeš s nekim?“ pitao je. Glas mu je bio radoznao, a ne optužujudi.
Promeškoljila sam se, liznula mu bradavicu, a zatim je nežno poljubila. „Ne
spavam sa svim klijentima, Alek.“
Stegao me je jače. „Vraiment?“ Stvarno? Pitao je.
To mi je izmamilo smeh. „Stvarno“, odgovorila sam.

136
 „Ne razumem ovo. Zašto, ako ti pladaju da budeš s njima, zar nisi s njima na
najlepši mogudi način?“
Ponovo sam se zakikotala kraj njegove tople kože. Naravno, on to ne razume.
„Znaš da nisam morala da spavam s tobom.“
Skupio je oči i videla sam da nešto pokušava da shvati. „Chérie, tebi i meni je
bilo suđeno da se volimo. To se nikad nije dovodilo u pitanje, oui?“
„Oui, ali to nije slučaj sa svima, Alek. Nisam pladena za jebanje.“
„Ja ne jebem.“ Oštro se pobunio, promuklim glasom, kakav sam dobro
poznavala.
Podigla sam glavu, spustila mu ruke na grudi i na njih bradu. „Znam. I
obožavam to kod tebe.“ Rukama mi je prelazio gore-dole preko leđa kao da nešto
slika. Koliko sam znala, možda i jeste. Bio je umetnik. „Naučio si me da volim onog
s kim sam, ali to ne znači uvek da imam seks sa njima.“
Skupio je oči i izgledao iskreno uvređeno. „Zašto ne? Svi moraju da se
oslobode napetosti, povezu se fizički, a vođenje ljubavi je najbolji način za to.“
Naravno, moj Francuščid je upravo tako gledao na to. „Pa klijent posle tebe je
bio gej.“ Slegnula sam ramenima.
„Pa onda si mogla da vodiš ljubav s obojicom.“ Povukao me je sasvim na
sebe, spustio mi ruke na zadnjicu i razdvojio mi noge tako da sam ga zajahala.
Ukrutio se ispod mene. Alek je bio najpotentniji muškarac kog sam poznavala. Kad
je rekao da de voditi ljubav sa mnom celu nod, nisam ni sumnjala da du se
onesvestiti od potrebe za snom pre nego što prestane da me voli.
Prešavši mu jezikom od jedne bradavice do druge, usisavala sam mu
zanemareni pljosnat krug sve dok nije otvrdnuo. „E to bi bilo iskustvo, ali nije bilo
tako.“
„Nedu to nikad razumeti. Nastavi.“
Iskrivivši glavu u stranu, prstom sam mu prešla preko brkova i brade. Dugi
riđi uvojci su mu se osušili i bili su talasasti i seksi na izrazito muževan način. „Ovaj
tip s kojim sam sada, igrač bejzbola. Prvo sam mislila da du možda želeti da odem
u krevet s njim, ali zaljubljen je u drugu.“
„Aha, a ta druga žena ne deli. Pa zašto si mu onda ti bila potrebna?“ Pitao je
zamišljeno, ali bilo je teško pratiti ga jer je tog trenutka odlučio da mi otpozadi
zavuče prst duboko u vaginu. Lagano me je tucao jednim prstom dok nisam bila
dovoljno vlažna da može zavudi i drugi. „Šta si ono govorila“, rekao je uz osmeh,
znajudi tačno šta mi radi. Seksi đubre.

137
 „Uh, da. Pa, bio je pomalo kreten kad smo se upoznali, a onda sam mu
pomogla, o, bože, jebi…“ Spustila sam glavu i pogurala se nazad puštajudi da mu
prsti jače pritisnu pravu tačku. „Uh, da dobije devojku koju je želeo.“
Zacoktao je jezikom. „Šteta. Više za mene“, izgovorio je, a zatim je još dublje
zavukao ta dva debela prsta. Nabijala sam se na njih, stenjudi i dahdudi, dok se
osedaj širio svuda oko mene. Zatim sam mu spustila usta na grudi i lizala i grickala
dok me je obrađivao prstima. Kad sam povikala, okrenuo me je i spuštao mi
poljupce po telu. „Želim tvoju vlažnost na jeziku, ma jolie. Treba mi da se setim
tvog ukusa. Poješdu te sad. Jesi li završila s pričanjem priča?“
Pričanje priča. Razgovor je smatrao pričanjem priča. Prokletstvo, taj čovek je
bio drag i jebeno darovit. Tad sam se oduprla o pete i podigla mu se do lica.
Zastenjao je i zavukao mi jezik što je dublje mogao. Rukama mi je pridržavao
donje usne razdvojenim i trljao je usnama, brkovima i bradom svuda po mom
međunožju. „Želim tvoj miris svuda po sebi dok spavam. Tako du sanjati divne
snove o mojoj slatkoj ukusnoj, prelepoj Miji. Oui, ma jolie?“
„Jebote, to“, zastenjala sam i povikala kad mi je naročito snažno usisao
okidač, šaljudi me do samog vrhunca.
Dugo mi se zadržao među nogama. Sisao je, tucao me prstom, grickao
zubima, i čak mi ostavio i ružičastu okruglu šljivu na unutrašnjoj strani butine.
Iznova me je dovodio do samog vrhunca olakšanja, a onda bi se povlačio sve dok
nisam bila tako iscrpljena i raspamedena da sam ga molila i preklinjala da svršim.
Vagina mi je bila tako vlažna da sam osedala kako mi klizavi sokovi cure između
guzova. Alek me nije puštao da poletim. Sjurio se dole ravnom površinom jezika i
dražio mi malu rozetu jer je znao da to volim, spustio mi je usta široko preko
otvora i pio. Obrazi su mu se uvukli, leđa izvila, a onda mi je zagrebao zubima
preko klitorisa i poletela sam u stratosferu koprcajudi se kao poludela. Dok sam
svršavala, navukao je kondom i zario svoj mesnati kurac duboko u mene i jahao
me snažno, jače nego ikad pre. Bili smo divlji, potpuno neobuzdani, i tucali smo se
kao da nam se više nikad nede pružiti druga prilika. U jednom trenutku, povukao
mi je noge visoko, presekavši mi telo napola i zavukao se u mene.
„Volim tvoje telo.“
„Volim tvoju vaginu.“
„Volim tvoje srce.“
„Volim tvoju dušu.“
„Volim te, Mija.“
Samo što je to sve izgovorio na francuskom.

138
 Ono što smo radili te večeri bilo je vrelo do usijanja, bilo je predano i jedno
od najstrastvenijih seksualnih iskustava u životu. Ponovo nas je doveo do vrhunca,
i kad je iscedio i poslednju kap svoje tečnosti u mene, srušio se preko mog tela.
Zajedno smo se onesvestili, i dalje povezani fizički, emocionalno i duhovno.

139
 OSMO POGLAVLJE

Probudila sam se usred orgazma. Noge su mi bile stegnute oko Alekove glave dok
me je uzimao. A onda je bez reči navukao kondom. Izgubila sam pojam koliko smo
ih potrošili prethodne nodi. Probijao se centimetar po centimetar u tkivo nateklo
od preterane upotrebe. Ipak, osedaj je bio božanstven. Moja sirota pica se
zatezala i pulsirala kao da je pobednički izvojevala bitku. Ovog puta je polako i
pažljivo vodio ljubav sa mnom. Oboje smo znali da de to biti poslednji put, ali ne
bih rekla zauvek. Naučila sam da ne razmišljam tako. Pošto sam ponovo videla
Vesa i sad Aleka, izbacila sam reč nikad iz svog rečnika kad se radi o muškarcima
do kojih mi je stalo.
Kad smo završili, pažljivo se obukao. „Uživao sam u ovoj nodi s tobom, ma
jolie. Kad ponovo dođeš u grad, ili ti treba podsetnik na to da si voljena, pozvadeš
me, oui?
Klimnula sam glavom, ustala i ogrnula svileni ogrtač što je visio na vratima
dok je skupljao kosu u neurednu mušku punđu. Bože, kako sam volela tu mušku
punđu. Izdigla sam se na vrhove prstiju i poljubila ga. Obavio mi je ruke oko tela i
držao me u zagrljaju dok smo se dugo ljubili.
Odmakao se i poljubio mi nos. „Imam mnogo posla inače bih uživao u tebi
čitavog dana.“ Uhvatio me je za obraze i fokusirao žudkasti pogled na čitavo lice.
„Tuga ti ne pristaje. Taj razlog zašto si tužna, je li zbog muškarca?“
Stegla sam usne i prisetila se onog telefonskog poziva. Bože, kako sam
zažalila što sam uopšte telefonirala. Mogla sam mu samo poslati poruku, a onda
bismo oboje blaženo nastavili, znajudi da ono drugo još gaji duboka osedanja. I
evo me sad, radim isto što je radio i on. Gubim se u telu drugog muškarca, u
seksu. Zaista dobrom seksu, od kog se grče prsti na nogama i gubi pamet, ali ipak
nije bio s onim s kojim sam želela da bude.
„Da, zbog muškarca, ali znaš, sad kad si ti tu, i pošto sam pomogla Mejsonu
da osvoji devojku, shvatam da je to sve deo procesa. Moje putovanje ove godine
je dugo i, ako mi na kraju bude suđeno da budem s njim, bidu.“ Alek je klimnuo
glavom, nasmešio se i misao se razmahala.
Pomerio mi je unazad razbarušenu kosu i pomilovao mi obraz. „Ma jolie,
veoma si mlada. Daj sebi vremena da uživaš u životu i svemu što on nudi.“
Naslonio je čelo na moje. „Uključujudi i telesna zadovoljstva, oui?“ Znala sam šta
mi govori i to je učvrstilo moje verovanje da se ova godina vrti oko mene. Ne oko
mene i nekog drugog. Ved oko mene da spasem tatu i pronađem sebe. Kuda god

140
da me odvede, neka me odvede. Bio je u pravu. Bila sam mlada i nisam imala
obavezujudu vezu, a nije ni Ves. Nisam mogla kriviti muškarca što je želeo da
pronađe vezu s nekim, da ne bude sam čak ni na kratko, što je delio telo s nekim
drugim. I ja sam to uradila. I znate šta, osedaj je bio neverovatan. Osedala sam se
čarobno. Osveženo, spremna da prihvatim šta god život baci pred mene.
„Znaš, prilično si neverovatan, Francuščidu.“ Osmehnuo se smrtno
seksepilnim osmehom i kunem se da sam ga osetila u klitorisu.
„To znam, chérie.“ Sagnuo se i nežno me poljubio. „Samo ti, ti treba da
zapamtiš da si veliki poklon ovom svetu.“
Uvek je umeo s rečima. Rečima koje mogu da umire, omame i što uvek
čarobno deluju na moju psihu.
Povela sam ga u dnevnu sobu apartmana. Bilo je previše nadati se da su
Mejson i Rejčel ved izašli. A opet, trebalo jesamo da pogledam kroz prozor. Kiša.
Pljuštala je o klizna vrata. To je značilo da de trening biti odložen ili otkazan.
Rejčel i Mejson su bili potpuno obučeni, sedeli su u trpezariji i izgleda ručali,
a ne doručkovali. Jebote, koliko je to bilo sati?
Mejson je spazio Aleka, a onda i mene u kudnom ogrtaču, raščupane kose,
obraza verovatno rumenih od skorašnjeg orgazma – u osnovi čitav moj izgled je
vrištao upravo sam pojebana. Mejson se nasmešio. „Hej, slatkišu, dobro si
spavala?“
Tad je uskočio Alek. „Ne bih to što smo radili nazvao spavanjem“, zavodljivo
je promrdao obrvama. Moj Francuz je bio nepopravljiv. Rejčel nije izustila ni reč.
Zinula je, a viljuška joj je zastala na pola puta blizu lica s jagodom na sitnim
zupcima, čekajudi da je pojede.
„Uh, ovo je Alek, a ovo su Mejson i njegova devojka Rejčel.“
Rejčel je spustila ruku i viljuška je zakloparala o tanjir. „Uh, zdravo?“,
izgovorila je. To je definitivno bilo prvi put da vidim tu poslovnu i pribranu ženu
potpuno zanemelu, i to ne zbog krupnog seksepilnog bejzbol igrača.
Mejson je podigao bradu. Okrenula sam Aleka i povela ga ka vratima. Nismo
im se sasvim izgubili iz vida, ali njega nikad nije brinulo šta ljudi misle. Umesto da
izađe kroz vrata, privukao me je uz sebe, spustio mi ruku na zadnjicu i drugu na
vrat, pritiskajudi me uz svoj visoki stas pre nego što mi je progutao usta. Jezik,
usne i zubi sudarili su se i zaplesali najdivnije poljupce za rastanak.
Konačno, kad oboje nismo mogli da dišemo, pustio me je. „Je t'aime, Mija.“
rekao je tonom ispunjenim ljubavlju, za koju sam znala da oseda prema meni.
Imala sam mesto u njegovom srcu i uvek de tako biti. Meni je to bilo dovoljno.
„Volim i ja tebe, Alek.“

141
 Posmatrala sam ga dok nije ušao u lift. „Do slededeg puta, ma jolie“, kazao je
kako su se vrata zatvarala za njim. Tad sam se okrenula i vratila se do stola. Kad
sam stigla tamo, Mejson mi je pružio polovinu svog sendviča. Sela sam i odgrizla
zalogaj, odjednom halapljiva.
Nijedno nije progovorilo dok se Mejson nije sasvim okrenuo prema meni, s
laktovima na stolu. „Dakle, voliš tog tipa?“ Pokazao je palcem iza sebe.
Klimnula sam glavom. „Da, ali ne onako kako ti misliš. Nisam zaljubljena u
njega. Samo imamo nešto. Kad smo zajedno, zajedno smo. To smo jednostavno
mi. Ali uglavnom nismo.“
Rejčel je zažmurila i napudila usne. „Ne shvatam. Čuli smo ga da ti kaže da te
voli. I to na francuskom. O, bože, to je bilo seksi.“ Uzdahnula je kad ju je Mejson
ošinuo žestokim pogledom. „Izvini.“ Ubacila je parče voda u usta i spustila pogled
na tanjir.
Sklanjajudi kosu s lica i podižudi nogu na stolicu, fokusirala sam se na nove
prijatelje i zaključila kako nemam šta da krijem. Moralo je da bude sve ili ništa.
Ako su mi prijatelji, prihvatide me onakvu kakva jesam, a ne onakvu kakvom me
zamišljaju. „Alek je bio klijent. Otišli smo tamo.“ Napravila sam pokret rukom koji
su oboje razumeli. „Đavolski smo uživali u tome. Naučio me je mnogo o ljudima, o
tome kako da volim sebe i druge. Dakle – da, volim ga. Samo ne u smislu udadu se
za njega, želim decu s njim ili bidu mu devojka. Više kao…“ Razmislila sam o tome
na trenutak dok sam posmatrala kišu kako pada po balkonu. „Više kao zaista
volim kad me žestoko tuca i stalo mi je do njega i volim ga kao prijatelja. Ima li to
smisla?“
I Mejson i Rejčel zavrteše glavama, i ja zaječah. „Ne umem da objasnim.
Samo, ne brinite zbog toga.“
„Kako je meni zvučalo, to žestoko tucanje se očigledno dogodilo. Prokletstvo,
devojko, kresnuo sam Rejčel toliko puta sinod da sam pomislio kako du iščašiti
kurac slušajudi tebe kako ga primaš iznova i iznova…“
Mejson se drsko našalio. Rejčel i ja ga istovremeno udarismo u ruke. „Jao!“
Protrljao ih je. „Uživala si“, pokazao je na Rejčel i obrazi joj jarko pocrveneše.
Smazala sam sendvič i ustala. „Treba da se istuširam.“
„Omirisadu te kasnije… seksualna nemani“, dobacio je Mejson kad sam pošla.
„S kim si – takav si, jebaču!“ Uzvratila sam. Možda de mi Mejson postati
muška verzija Džinel. To bi bilo lepo.
„Oboje ste kao deca“, poslednje što sam čula bile su Rejčeline reči dok sam
zatvarala vrata svoje sobe.

142
U narednih nekoliko dana, Mejson i Red soksi dobili su utakmice. Svi su bili odlično
raspoloženi i to se videlo. Kad smo se vratili u Boston, izašli smo iz aviona u taksi, i
otišli do paba Blek rouz, gde je njegov brat Brejden radio za šankom. Došlo je
vreme da se proslavi i tim je bio spreman. Gomila momaka je pokuljala iz taksija i
limuzina. Istog trenutka kad smo ušli, Brejden je zazviždao preko šanka. Zgodna
konobarica je otišla do nečega što je ličilo na stereo-uređaj i pritisnula dugme.
Numera We Are the Champions grupe Kvin ispunila je bar. Još je bilo rano, a
povrh toga i radni dan, pa je bar bio praktično mrtav u četiri po podne, ali to nije
zaustavilo igrače. Spremili su se da iskape nekoliko piva i oslobode se napetosti.
Na terenu su igrali kao zvezde i dobili su nekoliko dana predaha da uživaju. Danas
je bio dan za slavlje. Žene i devojke su se šdudurile pored njih, ili su se smestile u
krilo svog izabranika i počelo je poručivanje pida.
Nekoliko sati kasnije osedala sam se prilično dobro.
„Mejse, krenudu kudi“, objavila je Rejčel, naginjudi se blizu, ali ne preblizu da
izazove sumnju. Saigrači nisu znali da kreše Rejčel, a ne mene. Svi osim Džuniora
su verovali u prevaru.
„Dušo, ne, nađemo se kod mene?“, predložio joj je gledajudi je moledivo.
Morala sam odati priznanje ženi koja je mogla odbiti muškarca s takvim
pogledom.
Rejčel je odmahnula glavom. „Moram da radim sutra, treba da operem veš i
budem odmorna za naredni dan. Svratidu do kude na rani ručak?“
Klimnuo je glavom i spustio joj ruku na vrat. Oči su joj se raširile, kao i moje,
osvrdudi se da vidim gleda li neko. Niko. Vedina tima je ionako ved bila olešena.
„Mejse“, upozorila sam ga, uznemirena da de nas odati. Umesto toga, samo
joj je blago stegao vrat, a zatim je potapšao po ramenu.
„Nedostajadeš mi, dušo. Vidimo se sutra.“
Ljupko mu se osmehnula, a zatim zagrlila mene. „Pazi na njega, hodeš li?“
Pogledala sam je s podsmešljivom ozbiljnošdu, prinela ruku čelu i salutirala
joj. „Da, gospođo!“
„Deca. Kunem se, s vama mi je kao da se družim s dvadesetogodišnjom
decom“, odmahnula je glavom i otišla. Mejson joj je sve vreme gledao u dupe.
Rejčel je imala lepo dupe. Malo, ali zategnuto.
„Lepo, jebozovno dupe ima ta žena. Prokletstvo, voleo bih sad da ga
zagrizem.“ Zarežao je, a onda iskapio ostatak piva. „Hajde da se napijemo i
uzmemo taksi do kude?“
Brejden je prešao na našu stranu bara. „Šta vas dvoje radite?“ pitao je, dok
mu se bakarna kosa presijavala pod neonskim ružičastim svetlima iza njega.

143
 „Spremni smo da ozbiljno navalimo. Žestina i zalivanje pivom. Mija, igrademo
igru!“
Promeškoljila sam se na stolici. „Obožavam igre. Kako se zove, možda sam
čula za nju?“
„Zove se sereš.“
„Samo napred, sportisto. Moja drugarica Džin i ja bismo mogle napisati
knjigu o toj jebenoj igri. Nikad nisam izgubila!“
Mejson se iskezio podsmešljivim zlobnim osmejkom. „Poređaj ih, brate“,
zatražio je.
Pošto je Mejs bacio rukavicu, otkopčala sam duks Red soksa i prebacila ga
preko stolice, ostavši u tesnoj majičici na bretele. Devojčice su mi bile kao na
izložbi. Bacio mi je pogled na sise i zastenjao.
„To nije pošteno. Šta radiš, pokušavaš da mi odvratiš pažnju?“ Optužio me je
i nasmejala sam se.
„Pa, trebade nam još igrača.“
Džunior i Kris su sedeli u blizini. Pozvali smo ih u igru i Mejson im je objasnio
pravila. A onda je počelo ispijanje.

„Jednom sam hodao kroz šumu i ugazio u medveđe govno!“ rekao je Mejson.
Obično su priče bile mnogo zapetljanije, stvarno kreativne, ali ved neko vreme
smo igrali i svi smo prilično redovno gubili.
Ja sam bila medveđe govno. I tako, kad je izgovorio medveđe govno, morala
sam da odgovorim: „Sereš!“ uzviknuvši i pljesnuvši rukom o šank.
„Ko sere?“, Mejs je zabacio glavu kao da sam ga udarila.
„Beba sere!“ zacerekala sam se i pokazala na Kris.
Igra je išla tako što se počne priča, optuži se neko da sere pod lažnim
imenom, a onda se vikne sereš i optuženi odgovara sa ko sere ili nekim sličnim
pitanjem. Optužena osoba okrivi zatim nekog drugog. A onda novooptuženi
izjavljuje sereš. I tako dalje i tako dalje. Bila sam majstor te igre, igrajudi je
nebrojeno puta sa Džinel dok smo odrastale, ali to me nije sprečilo da pijem sve
vreme, zajedno s onima koji bi zabrljali.
„Uh, uh… sranje, zaboravila sam šta treba da kažem!“ durila se Kris.
„Pij!“ I Mejson i ja smo dreknuli i uprli prst u nju. Svi smo ispili turu jer je bilo
zabavnije piti zajedno nego jedno po jedno i nastavili smo sa igrom.
Do poslednjeg kruga, Mejson i ja smo bili oduzeti i jedva smo pridržavali
jedno drugo. Nismo večerali, ali smo tokom igre grickali neke pržene krompiride i
načose. Pokušala sam da popijem vode svaki put kad bi Brejden spustio čašu

144
ispred mene, ali sigurna sam da sam na svaku čašu vode koju sam popila, ispila tri
piva i par čašica žestine da se podignem.
Brejden nas je oboje ubacio u taksi, platio vozaču iz Mejsonovog novčanika,
potapšao nas oboje po glavama i rekao vozaču kuda da nas odveze.
Nismo bili sasvim sigurni kako smo stigli kudi, ali bilo je mnogo pevljivih
bejzbol melodija, psovanja i vikanja.
Na kraju smo stigli do Mejsonove kude. Oteturali smo se stazom.
„Kako, jebote, da uđemo“, frfljao je i teško se navalio na vrata.
Ljuljala sam se na nogama i gledala oko sebe. Ulica je bila stvarno lepa.
Mutne boje tekle su mi ispred očiju. Vetar mi je podizao kosu i ljubio kožu, od
čega su mi se ruke prijatno ježile.
„Sviđa mi se tvoja ulica. Kao umetnost je, puna boja i svetlosnih oreola“,
krenula sam da silazim, ali Mejson me je uhvatio za ruku pre nego što sam se
skotrljala niz stepenice. Povukao me je na vrata.
„Ključevi!“ rekao je kao da je dobio na lutriji. Zavukao je ruku u džep i izvadio
svežanj ključeva, pokazujudi nagradu. „To!“ podigao je pesnicu u vazduh i
pokušala sam da pljesnem svojim dlanom o njegov, ali nije mi baš uspelo. Na kraju
sam više udarila o njegovu stegnutu pesnicu.
Zajedno smo se pomučili da otvorimo vrata, a onda smo se pijano zateturali
u predvorje. Nekako smo se naslonili jedno na drugo i krenuli stepenicama.
„Psst, možda deš probuditi Rejčel“, rekao je Mejson, naletevši na zid i
povlačedi me za sobom.
Čvrsto sam se koncentrisala i pogurala ga napred. „Nije ovde!“ podsetila sam
ga.
Čitavo lice mu se rastužilo. „O, čoveče, što je to grozno. Želeo sam da je
tucam. Čoveče“, prešao je rukom preko lica.
„Jao, u redu je. Možeš je tucati sutra!“, predložila sam, teturajudi napred.
Gurnuo me je na zid i pritisnuo grudima.
„Tako jebeno dobro mirišeš, Mija. Jesam li ti to ikad rekao?“
Odmahnula sam glavom i nekoliko puta zatreptala. „Ne, ali to je stvarno
lepo. Trebalo bi češde da budeš tako dobar. Sviđaš mi se, neverovatno si dopadljiv
kad nisi kreten.“
Spustio mi je šake na kukove i privukao me sebi. „Nedostaje mi Rejčel“, kazao
je naslanjajudi mi se na grudi.
Podigla sam ruke, potapšala ga po leđima i provukla mu nokte kroz
svilenkastu kosu. „U redu je. Dodi de ona uskoro. Verovatno de nam napraviti
ručak. Stvarno je dobra“, rekla sam, ali nisam imala pojma šta govorim. Da sam

145
znala kako sam zvučala, u osnovi kao neobrazovana budala, možda bih se više
potrudila da mislim ispravno, ali alkohol je uzimao danak. Sinulo mi je da zapravo i
nisam studirala, ali kako god. To sranje ionako nije bilo važno. Zarađivala sam sto
hiljadarki godišnje. Mesečno. Kako god. Mnogo jebene love.
Dok sam razmišljala o svom mestu u životu, Mejson je podigao ruke i stezao
mi obe dojke, gledajudi ih potpuno zadivljeno. „Imaš najbolje jebene sise. Rejč ima
male sise, ali sviđaju mi se. Tvoje su svetska klasa, jebozovne. Mogu li da ti tucam
sike? To bi bilo odlično!“ Veselo je vrisnuo i odgurnula sam ga. Udario je o drugi
zid i jedva ostao na nogama.
„Ne, glupane. Ne možeš mi tucati sise. I hvala ti.“ Široko sam se osmehnula i
podigla sopstvene grudi da se divim njihovoj veličini i težini. „Dobre su ovo sise.
Muškarci ih mnogo vole. One su mi jača strana.“
Žustro je zaklimao glavom i to toliko puta da sam se, u svom pijanom stanju,
zabrinula da de mu otpasti.
„Ne, ne, ne. Imaš odlične sise i dupe, to je sigurno. Ali tvoja kosa i oči mogli bi
naterati muškarca da te obožava na kolenima. Oči su ti kao zeleni dijamanti“,
prišao mi je i podigao mi lice prema svetlu. „Da, kao jebeni dragulji. Imaš oči kao
drago kamenje!“ Uzviknuo je i protrljao mi vilicu o vrat. A onda, telo kao da mu se
skljokalo na moje. „Umoran sam.“
Kad je to rekao, razmislila sam. Udovi su mi postali stvarno teški, kao da sam
nosila kutiju s kamenjem u obe ruke i još dve tone na grudima. Taj teret je bio
Mejson koji se čitavim telom naslanjao na mene, praktično spavajudi. Videla sam
po sidušnim oblačidima vazduha da de zaspati stojedi.
„Ne, moramo te odvesti u krevet.“ Naslonila sam se na njega i odvukli smo se
trapavo do njegovog ogromnog kreveta. „A sad se spremi“, kazala sam.
Podigao je bradu i skinuo košulju. Jebote. Grudi su mu bile zlatne i mišidave
do savršenstva. Setila sam se svog Francuščida. Imao je zaista zgodno telo, baš kao
i Mejson. „Na tebe je red.“
Iz nekog razloga, u mom trenutnom stanju, taj zahtev mi nije zvučao čudno.
Skinula sam majicu, zatim smo zajedno otkopčali farmerke i skinuli ih. Ostala sam
u grudnjaku i gadicama, a on u boksericama.
„Hodemo li se kresnuti?“ Pitao je njišudi se na nogama. Bacila sam mu pogled
na alatku. Ništa se nije dešavalo.
„Nedemo! Glupi kretenu“, pomerila sam prekrivače. „Osim toga, kurac ti je
mlitav od viskija“, zakikotala sam se i skupila ispod pokrivača. Čim mi je glava
dodirnula jastuk, zaspala sam.

146
 Mejson je petljao unaokolo, podigao pokrivače i popeo se. „Nemam klitav
murac“, ustvrdio je i glasno sam se nasmejala i ušuškala dublje u pedinu od
debadi. „Mislim, mlitav kurac“, trtljao je, a onda me zgrabio za struk i prevrnuo
sebi na grudi. „Laku nod, Rejč“, rekao je, čvrsto me grledi.
„Nisam Rejč. Ja sam Mija“, meškoljila sam mu se na toplim grudima, uživajudi
u toploti.
„Mmm, nod, Mija“, izgovorio je i oboje smo utonoli u mrtvački san, ili tačnije:
u pijani san.

Nekako neodređeno čula sam zvuke u prizemlju. Pomislila sam da Mejson možda
pravi doručak. U glavi mi je bubnjalo kao da mi u glavi čitav limeni orkestar svira
melodiju Džona Filipsa Suze5. Umesto da otvorim oči, zavukla sam se još dublje u
toplotu koja me je okruživala.
„O čoveče, jebeni pakao, moja glava“, čula sam Mejsa kako govori. Samo ne
negde u prizemlju, na drugoj strani prostorije, ili pored kreveta. Glasno mi je
brujao kraj uva, doprinosedi muzici u mojoj glavi.
Nekoliko puta sam zatreptala i otvorila oči. Istovremeno sam počela da se
odmičem od tela s kojim sam ležala u krevetu, jorgan mi je pao na kukove i
ostavio me napola golu u grudnjaku.
„Šta do…“, zaustila sam gledajudi u napola nagog Mejsona koji je takođe
polako otvarao oči.
Naravno, ništa nije imalo ni trunke smisla. U glavi mi je grmelo i pritisnula
sam dlanovima slepoočnice očajnički se trudedi da ublažim pritisak dok sam
pokušavala da se setim šta se dogodilo.
Tad se otvoriše vrata i vesela, elegantna Rejčel ušetala je govoredi: „Probudi
se pospanko…“ a onda je ugledala mene, i Mejson je seo, dok mu je debe otkrivalo
gole grudi. „O, bože.“ Suze su joj se smesta skupile u očima i nežna ruka je pokrila
užas koji samo što joj nije pokuljao sa usana. „Ne…“, promucala je i čitavo telo joj
se zatreslo.
Mejson je zbunjeno pogledao u mene, zatim u Rejčel i iskočio je iz kreveta
kao da mu je neko kresnuo šibicom pod guzicom. Tad je postalo još gore jer je na
sebi imao samo donji veš. Rejčel je ispustila prigušeni jecaj, i ja zavrteh glavom.
„Ne, Rejč, ne, molim te. Nije onako kako izgleda“, rekla sam ustajudi iz
kreveta glupo odevena samo u belu tanku čipkanu tračicu koja bi se teško mogla
nazvati gadicama i što mi uopšte nije pokrivala dupe, kao i odgovarajudi grudnjak,

5
Američki kompozitor i dirigent, najpoznatiji po komponovanju vojnih marševa. (Prim, prev.)

147
odakle su mi grudi gotovo ispadale. Da sam se nagnula napred, sigurno bi ispale.
Povukla sam jorgan i privukla ga uz telo.
Rejčel je pokazala na mene. „Izgleda da si imala seks s mojim dečkom. Što je,
pretpostavljam, trebalo i da očekujem da de se dogoditi, pošto si unajmljena
kurva!“ vrištala je te reči pune mržnje, i pogodile su me u srce i dušu baš kao što je
i nameravala. Kao jebeni nož koji me proseca komad po komad, parče po parče.
„Rejčel, ništa se nije dogodilo!“, Mejson joj je prišao, a ona je podigla ruku da
ga zaustavi ispred sebe.
„Ne mogu da verujem da sam ti poverovala. Igrač. Mislila sam da si se
promenio. Nisi se promenio. Samo si dobro sakrio svoje pravo ja.“ Zajecala je i
suze su joj krenule niz lice. „Bila sam zaljubljena u tebe, Mejsone! Htela sam da ti
to kažem kad Mija ode i ostanemo sami!“ vikala je i jecala u isto vreme. Zatim se
naglo okrenula i istrčala iz sobe.
„Zaslužujete jedno drugo!“, njen vrisak je dopro do nas.
Samo smo čuli kako joj potpetice lupkaju po stepenicama, a onda su se vrata
zalupila.

148
 DEVETO POGLAVLJE

Mejson je provukao prste kroz kosu i povukao je. „Jebiga, jebiga, jebiga. Ne mogu
da verujem da smo spavali zajedno. Sranje!“ koračao je po sobi.
Posegla sam za majicom na podu, navukla je preko glave, a onda dohvatila i
pantalone. Kad se okrenuo, obukla sam ih preko bokova. „Mejsone, nismo spavali
zajedno.“
Zaustavio se i pogledao me kao da sam rekla nešto krajnje glupo i pokazao je
na krevet. „Uh, a ovo?“
Ispustila sam izmučeni, razdražljivi uzdah. Bila su mi potrebni kafa i šaka
ibuprofena, i to brzo. Sidušni muškarci koji su mi bušili u mozgu svojim sidušnim
alatom dok su mi se smejali što sam sinod toliko popila, morali su da odu da bih
razbistrila misli. „Ne. Spavali smo zajedno, ali nismo imali seks. Bili smo pijani kao
zveri. Veruj mi, znala bih da sam se ševila, a sto posto sam sigurna da nisam.“
Odmerio me je od glave do pete. „Da, bi“, osmehnuo se i ja sam se
narogušila. „Izvini. Jebiga!“ Ponovio je, očigledno se osedajudi kao kreten. „Kako,
dođavola, da je ubedim da mi veruje? Ona zna moju prošlost, Mija. Ovo je upravo
kao ona jebena sranja koja sam činio ranije.“ Klonuo je i seo na krevet.
Sela sam pored njega. „Dobro, ovako demo. Istuširademo se, nešto pojesti,
popiti kafu i neke lekove“, podigao je obrve. „Ibuprofen ili tajlenol, budalo, a onda
demo je pozvati. Puzadeš i objasniti da smo samo bili pijani, nismo se jebali, i iako
je izgledalo stvarno loše, ništa se nije dogodilo, samo smo spavali jedno pored
drugog.“
Palčevima je pritisnuo slepoočnice, široko širedi šake. „Sedam se da sam ti
dirao sise i tražio da ih tucam.“ Zaječao je i pogledao me s grizom savesti.
„Pa, to nemoj da joj ispričaš. To je bilo obično glupo pijano ponašanje i niko
drugi ga nije video. Neškodljivo.“
„Da, neškodljivo“, progunđao je. Povio je ramena; spustio je glavu na šake, a
laktove na kolena. Bio je savršen prizor čoveka koji se izgubio, što je mislio da je
došao kraj sveta.
Prešla sam mu rukom gore-dole preko toplih golih leđa. „Voliš li je?“, pitala
sam. Podigao je glavu i prodorno me pogledao pravo u oči. Zažmurio je i svečano
klimnuo glavom. „Moraš joj redi, Mejse. To de možda biti jedini način da se izvučeš
iz ove zavrzlame.“

149
 Dunuo je i obrazi su mu se usukali od napora. „Nede mi verovati. Poznajem
Rejč. Mislide da joj to govorim da sačuvam obraz. Trebalo je da joj kažem čim sam
shvatio. Onda bi možda poverovala.“
Mejson je voleo Rejčel. Zar čuda nikad nede prestati da se dešavaju? Bejzbol
igrač, šovinista i ženskaroš prevalio je dug put od dana kad sam stigla skoro pre
mesec dana. „Kad si shvatio?“
Ustao je i zakoračao, a onda otišao do prozora i osmotrio ulicu. „One prve
nodi kad smo vodili ljubav. Bilo je… jednostavno se desilo, znaš. Kao da sam tad
znao da je ona jedina žena s kojom zaista želim da budem zauvek. I sad sam to
sjebao. Gospode bože!“ Odmakao se i udario dlanom o zid. Hvala bogu, nije ga
udario pesnicom ili bi odsustvovao s terena u doglednoj bududnosti.
Prišla sam mu i naslonila mu čelo na leđa. „Popravidemo ovo. Videdeš. Sve de
biti u redu na kraju.“
Odmahnuo je glavom. „Zašto u to veruješ?“
„Jer jednostavno ne postoji druga mogudnost. Ako je ona ta prava za tebe,
moramo pronadi način da to uvidi. Smislidemo nešto. Zajedno demo vratiti tvoju
devojku. Moraš rizikovati u životu. Podi putem nepoznatog.“
„Hvala, Mija. Dobar si prijatelj.“
„Znam“, rekla sam i udarila kukom o njegov. „Dakle, prvi korak, tuširanje,
lekovi, hrana i mnogo vode, tim redom.“ Pružila sam mu ruku da se rukujemo.
Osmehnuo se na to, verovatno smatrajudi moj potez blesavim. „Dogovoreno?“
Zgrabio mi je ruku i pretresao je. „Dogovoreno.“

Bilo je mnogo teže pridi Rejčel nego što sam mislila. Odlazila sam za dva dana, a
Mejson još nije uspeo da razgovara s neuhvatljivom plavušom. Svaki poziv koji
sam joj uputila išao je pravo na govornu poštu, gde sam je neprekidno preklinjala
da me pozove, da pozove Mejsona, da sasluša jedno od nas. Mukla tišina. Ta žena
je imala čeličnu volju. Počela sam da verujem kako zaista nede pružiti Mejsonu još
jednu priliku i to mi je slomilo srce.
Iako mi je uputila neke prilično uvredljive reči, razumela sam zašto ih je
izgovorila. Kad se neko suoči s tim da gubi sve ono što je oduvek želeo, pobesni.
To je normalno i brineta u krevetu sa vašim dečkom je prilično dobra meta.
Zaslužila sam i više od onoga što je rekla. Mada, nije mi bilo drago što misli da sam
kurva. S tim sam se i sama mučila kao pratilja. I to pratilja koja je imala seks sa
prva dva klijenta. Naravno, nisam sa poslednjom dvojicom, ali ona je mislila
drugačije.
Zazvonio mi je mobilni i javila sam se.

150
 „Halo?“
„Hej, lutko, jesi li spremna da se preseliš kod novog klijenta?“ Glas tetke Mili
mi je blago prešao preko ozbiljno nadraženih živaca kao umirujudi losion.
Poslednjih nekoliko dana sam se osedala usrano jer sam znala da Mejson i Rejčel
pate, i pokušavala sam da prihvatim svoju ulogu u tome i učinim sve što mogu da
to ispravim, ali nisam znala kako.
Uzdahnula sam. „Zapravo, da, što pre, to bolje“, prvi put sam odgovorila.
Nikad nisam tako očajnički želela da odem kao tad. Tog trenutka mi se pomisao na
bekstvo od problema činila odličnom.
„Šta je bilo, dušo? Bejzbol zverka se ne ponaša lepo prema tebi?“
Zavrtela sam glavom, ali ona to nije mogla videti. „Ne, dobar je. Jednom kad
smo prevazišli njegove gluposti i on naučio ponešto o tome kako treba da se
odnosi prema ženi, bilo nam je mnogo zabavno.“
Tetka Milin glas je postao zavodljiv. „O da, onda pretpostavljam da treba da
očekujem onu dodatnu uplatu koja samo što nije stigla, ha?“
„Tetka Mili! Gospode, misliš li da se tucam sa svim klijentima?“
„Dušo, mlada si, prelepa i pratilja neverovatno bogatim, zgodnim
muškarcima. Da, naravno, mislim da de biti i toga. Da sam na tvom mestu, ja bih
to svakako činila. U prošlosti sam i sama bila sa dosta lepih, bogatih muškaraca.“
Tad sam sela i počela da grickam nokat palca. „Ti si bila pratnja?“
„Lutko, šta misliš kako znam toliko mnogo o tom poslu, koliko da naplatim,
kome da pošaljem devojke? Naravno da sam morala biti pratnja da bih mogla da
vodim najuspešniju agenciju za pratnju u državi. Sve sam probala, dušo,
uključujudi i seks sa klijentima, mada u ono vreme za to nisu dodatno pladali. To je
bio očekivani deo usluge. Sad, kao što znaš, ne vodim javnu kudu, vodim ispravan
posao i pladam državi ono što sam dužna. Redovno vodim knjige i čist posao. Ako
moje devojke žele da načine i taj dodatni korak, očekuje se da de muškarci
nagraditi taj poklon svojim poklonom. Vidiš, prosto je.“
„Shvatam. Mislila sam da samo vodiš posao.“
„I vodim. Ali pre dvadeset godina bila sam na tvom mestu. Samo što ja nisam
bila tako pametna.“ Tad sam obratila pažnju na ono što je govorila.. „Tad sam
upoznala i zaljubila se u jednog klijenta i on me je prešao.“ Moglo bi se redi da se
istorija definitivno ponavlja s njenom sestričinom, samo što se ne bih sasvim
složila da sam se zaljubila u Vesa… još. Tetka Mili je nastavila: „Sad se ponašam
prema muškarcima isto kao oni prema ženama. To je nešto u čemu uživaš dok je
tu. Ništa više, ništa manje. Ne očekuješ ništa više, samo lep provod i mnogo
zadovoljstva.“

151
 Ta misao je bila vredna. To sam i sama pokušavala da radim i nisam uspevala
jer mi je srce bilo previše upleteno pojedinosti. S Vesom sam se do kolena uvalila
u emocionalnu zbrku. S Alekom je bilo zabavno, puno zadovoljstva i nisam ga
doživljavala kao nešto što sam ostavila iza sebe ili izgubila jer nikad nije ni bio moj.
Kad smo Alek i ja bili zajedno, neizmerno smo uživali. Kad nismo bili zajedno,
posvetili bismo se nečemu što nam je oboma pružalo radost, apsolutno bez krivice
i brige zbog drugih jer nismo imali takvu vrstu odnosa.
Volela bih da sam tako mogla s Vesom. I upravo tad sam obedala sebi da du
ponovo podidi zid i ostaviti ga tu. Kad smo bili zajedno, Ves i ja, bilo je čarobno,
čak neverovatno. S njim mi je bilo najbolje od svih ljudi do kojih mi je stalo. Alek je
bio odmah na drugom mestu. Mada smo i Alek i ja znali da smo zajedno samo
nakratko, zbog čega je i bilo tako divlje strastveno i uvek de mi ostati u divnoj
uspomeni. Kad sam bila s Vesom, sve je bilo puno značenja, zapetljano od
osedanja i emocija koje nijedno nije trebalo da posveti onom drugom. Tu smo
pogrešili. Zato što smo Ves i ja zajedno automatski bili nešto više. Nekako, na neki
način, trebalo je ukloniti granice, presedi i predi linije tako da prestanemo jedno
drugo da povredujemo. Naravno, imala sam još jednu brigu koju sam se nadala da
du rešiti tog dana u vezi s mojom trenutnom neprilikom s Rejčel i Mejsonom.
Duboko udahnuvši, učvrstila sam sopstvenu rešenost. „U pravu si. Hvala na
savetu.“
„Naravno“, odgovorila je i čula sam kroz slušalicu kako joj nokti kuckaju po
tastaturi. „Žao mi je što to s bejzbolom nije uspelo. Mora da ti je bio dug mesec.“
Nasmešila sam se prisetivši se Aleka. „Zapravo, srela sam se sa starim
prijateljem dok smo bili u Sijetlu.“
„O, zvuči kao da si se lepo provela s tim starim prijateljem.“
„Istina.“ Želela sam da promenim temu zato što nisam znala kakvo je pravilo
u vezi sa ponovnim susretima s klijentima, pošto je to bilo vezano za posao, jer
ono što smo Alek i ja imali, i ono s Vesom i sa mnom prošlog meseca bilo je lično,
privatno, i nije imalo nikakve veze s pratnjom. „Držadeš me u neizvesnosti u vezi s
tim kuda sad idem?“
„O, drago moje dete, ovo de biti zabavno. Jesi li ikad bila na Havajima?“
Okean, pesak i krema za sunčanje. „Ozbiljno? Idem na Havaje?“
„Da, lutko, i slušaj ovo: bideš model!“
Zaječala sam. „Kao što sam bila za Aleka?“ Bilo je zabavno biti muza, ali to
iskustvo mi se urezalo u podsvest i pitanja iz moje prošlosti. Poslednje što mi je
trebalo bila je još jedna takva runda na poslu.

152
 Čulo se još kuckanja, a onda je zacoktala. „Ne, dušo. Nosideš kupade kostime
za vrhunskog dizajnera u toj oblasti. Zove se Anđelo D'Amiko. Želeo je tebe zato
što te je pratio u časopisima za odrasle. Video je da privlačiš pažnju i izlaziš s
nekim prilično velikim imenima. To može koristiti onome ko donosi nešto novo u
njegovoj profesiji. Da ne spominjem kako on pravi kostime za prave žene.“
„Kako to?“
„Njegova linija ne počinje veličinom XS; ved sa 90, pa naviše. Želi ženu sa
izraženijim oblinama u svojim reklamama. Ženu sa nešto mesa na kostima. Znaš,
ženu sa parom sisa koje ne mogu stati u majušni trouglid od tkanine. Dopalo mu
se to što nosiš velike korpe grudnjaka i imaš klasični stas peščanog sata. Cilj mu je
da dokaže kako lepota postoji u svim veličinama ili nešto tako slično.“
Ha. To je zaista zvučalo sjajno. Modni kreator koji je fokusiran na stvarne
veličine. „Zvuči zabavno. Osim toga… Havaji! Divno“, zaplesala sam po sobi, ne
verujudi da du otputovati na ostrvo.
„Bide to dugačak let, dušo. Šest sati od Bostona, a onda još pet iz Kalifornije.
Ako želiš predah u Kaliforniji na par dana, skokni do kude.“ Pomislila sam na Vesa i
kako bih mogla da ga vidim ako nije na snimanju. A onda sam smesta odbacila tu
zamisao. To bi samo pojačalo dramu, dodalo još emocionalnog sranja za
razmišljanje. Ne, želela sam da se zabavljam, da uživam u Havajima. Spetljam se s
nekim nepoznatim ostrvljaninom isključivo radi tucanja do besvesti. Da, to de mi
biti novi plan.
„Ne, odmoridu se dve nodi u Vegasu da vidim Medi i Džinel, i proverim kako
je tata.“ Džin mi je rekla kako Medi samo što nije spavala s novim dečkom i
pomislila sam da de joj možda trebati starija sestra da malo popriča. „Pobrinudu se
da Džin ponovo zakaže neophodne kozmetičke tretmane.“
Tetka Mili je udahnula kroz stegnute zube, ispuštajudi šištavi zvuk. „Kad smo
ved kod toga. Moradeš da se depiliraš.“
„Uvek to uradim“, podsetila sam je.
„Ne, dušo, mislim svuda. Puna brazilka. Nosideš kupade kostime. Ne smeju ti
viriti dlačice ispod tkanine kad snimaš u okeanu.“
Zastenjala sam. „Sranje. To de boleti.“ Kao da sam ved osedala kako mi
razmazuju lepljivu smesu po osetljivim delovima, a onda je otrgnu. Jao!
„Da, lutko, tako je. Ali dobra vest je što je kreator pedesetogodišnji Italijan.
Oženjen bivšim modelom po imenu Rosa, koja radi s devojkama. I nedeš biti
savršena svakog trena. Radices standardnih dan ili dva kao model, a onda deš vedi
deo nedelje imati slobodno. Znam da su isplanirali jedno ili dva snimanja

153
sedmično. Ostatak vremena imaš za sebe. Čak je potvrđeno da deš odsesti u
iznajmljenom dvosobnom bungalovu odmah na plaži.“
„Imadu sopstveni stan? Ne moram da boravim kod njih?“
„Ne i nede ti obezbediti odedu. To je kompromis. Pošto deš samo snimati
reklame i možda prisustvovati na nekoliko zabava s tim parom, vedinu vremena
deš imati za sebe, pa deš oblačiti šta želiš. Ali modi deš da zadržiš kupade kostime.“
Divno!
Mesec dana na Havajima. Život mi je upravo postao sto puta bolji. „Misliš li
da bih mogla povesti Džin i Medi?“ Sa dodatnim dvadeseticama od Vesa i Aleka,
imala sam dovoljno ušteđevine da im platim put. Mogle su da spavaju kod mene,
pa su nam samo bile potrebne avionske karte i hrana.
„Ako odradiš svoja dnevna snimanja, možeš da radiš šta god želiš. Da im
rezervišem karte?“
„Da, ali javidu ti kad. Moram videti kad Medi ima proledni raspust i saznati
može li Džin da uzme slobodno. O, bože! Idem na Havaje i moja sestra i najbolja
drugarica idu sa mnom. Ovo mi je najbolji dan u životu!“ Ciknula sam u telefon i
tetka se nasmejala.
„Drago mi je da si zadovoljna, lutko. Samo se seti toga kad ti budu čupali i
poslednju dlačicu s međunožja.“ Frknula sam u odgovor. „Posladu ti imejl s
planovima leta i obaveštenjima. Želiš ponovo najraniji mogudi dnevni let, je li
tako?“
„Da. Volim da krenem rano.“ Zaista sam volela da se išunjam pre nego što
moj klijent shvati da odlazim. Uspelo mi je poslednja tri puta i nisam videla razlog
da to sad menjam.
„Volim te, tetka Mili.“
„I ja tebe, lutko.“ Rekla je i prekinula vezu, bez pozdrava. Pošto smo to
dogovorile, samo je trebalo da pronađem način da ponovo spojim Rejčel i
Mejsona.
Baš kad sam vradala mobilni u zadnji džep, ponovo mi je zazvonio.
„Halo?“
„Je li to Mija Sonders?“ Pitao je ozbiljan, ali tih glas.
Jeste, mogu li da pitam ko zove?“
„Zovem iz Opšte bolnice Masačusets. Vaš dečko Mejson Marfi je na našem
Hirurškom odeljenju.“
„O, bože“, osvrnula sam se, i istog trena me je obuzela panika. Ugledala sam
torbicu na komodi, zgrabila je i pojurila stepenicama i van zgrade. „Je li dobro? Šta
se dogodilo?“

154
 „Ima nekoliko čvoruga i modrica, i pratimo ga zbog potresa. Imao je manju
saobradajnu nesredu s nekoliko drugih igrača, koji su takođe na lečenju. Možete li
dodi? Takođe je tražio i nekog po imenu Rejčel Denton, ali ona se ne javlja.“
„Nadi du je. Je li stvarno dobro?“
„Jeste, gospođo. Izadi de odavde večeras. Sad ga ušivaju. Lekar de ga
verovatno pustiti za nekoliko sati. Bilo bi dobro kad bi neko došao da ga pokupi.“
„Naravno, naravno. Pozvadu i njegovu porodicu, za svaki slučaj.“
„Svakako, gospođo. Vidimo se uskoro.“
Prekinula sam vezu, a onda zastala na Ulici Boston ispred Mejsonove kude od
smeđe cigle i nisam imala pojma odakle da krenem. Nisam znala broj njegovog
tate, a Rejčel mi nije odgovarala na pozive. Onda sam se setila da mu brat radi u
Blek rouzu. Barem de neko tamo umeti da mi kaže kako da mu nađem brata.
Pozvala sam informacije i povezali su me sa barom.
„Pab Blek rouz, ovde Brejden“, javio mu se brat i osetila sam kako mi kolena
klecaju.
Sela sam na stepenik i pribrala se. „Brejdene, Mija je. Brat ti je doživeo
saobradajku i nalazi se u Opštoj bolnici Masačusets.“
„Šta? Je li dobro?“
„Dobro je. Potres, čvoruge i modrice. Idem sad tamo, ali moram da
pronađem Rejčel, njegovu devojku“, rekla sam, zaboravljajudi svoju ulogu.
„Mislio sam da si mu ti devojka?“ Pitao je s drhtajem u gasu koji nisam ranije
čula.
Uzdišudi, ustala sam i ispružila ruku da dozovem taksi. „Ne, sve je to bila
predstava. Rejčel, plavuša od pre neku nod, to mu je prava devojka, samo sad je
ljuta na nas oboje, misli kako ju je Mejson prevario sa mnom i sad nam se ne javlja
na telefon. Povređen je i želi ženu koju voli pored sebe. Moram da je pronađem.“
A onda je Brejden uradio nešto što ne bih očekivala u datim okolnostima.
Nasmejao se. Jako.
„Zar me nisi čuo?“
„Mija, Mija, ona lepa plavuša koja je uvek s njim? Krupne plave oči, mršava,
nosi odelo?“
Konačno, taksista me je primetio i zaustavio se pored ivičnjaka. Ušla sam i
pripremila se da mu kažem da vozi u bolnicu kad se Brejden zakikotao i odgovorio
sa: „Ovde je, u baru. Pije kao smuk. Hodeš da je zaustavim?“
Večeras kao da mi se svemir smeškao. Mora da je bio pun mesec ili tako
nešto. Ovakva sranja mi se nikad nisu dešavala. „Da, prospi joj pide. Stižem za
petnaest minuta.“

155
 „Pab Blek rouz, i dobideš još dvadeset dolara ako požuriš!“ rekla sam taksisti.
„Važi, gospođo. Žena mi je prigovarala što ne donosim nikakav višak. Bilo bi
lepo dobiti dvadeseticu!“
„Odvezi me tamo za deset minuta i dadu ti četrdeset.“
Taksi je uz škripanje uleteo u saobradaj, napravio polukružno i pojurio prema
baru. Mora da mu je zaista bila nužna lova jer me je odvezao za jedanaest minuta.
Nisam mu zamerila taj jedan minut. Platila sam taksisti i dobacila mu dodatnih
četrdeset dolara preko sedišta.
„Hvala, druže!“, doviknula sam, iskočila iz auta, otvorila vrata bara i osmotrila
prisutne.
Za šankom je sedela Rejčel, s kosom raščupanom i razbarušenom iz složene
pletenice, s pramenovima koji su leteli na sve strane. Utapala je tugu u alkoholu.
„Hvala bogu!“ viknula sam i prišla joj.
Namrštila se. Čak i sa tako iskrivljenim licem i dalje je bila neverovatno lepa.
Žena kakvu viđamo dok nabavljamo namirnice ili stojimo u redu u pošti i
pomislimo: Čoveče, kad bih samo mogla biti ovako otmena i elegantna kao ona.
„Rejč, hvala bogu što sam te pronašla!“ Spustila sam se na stolicu pored nje.
„Opala.“ Podigla je prst u vazduh i napravila pokret kao tornado. „Ja baš
nisam sredna što vidim tebe, kradljivice momaka!“ Ti plavi krugovi se suziše kao
prorezi na mene, gađajudi me oštricama. Mrzela sam što me tako gleda.
„Rejč…“ Pokušala sam ponovo.
Presekla me je. „Zar nemaš dovoljno muškaraca u svom poslu? Mislim,
pogledaj se.“ Odmeravala me je od glave do pete. „Savršena si. Žena koja
zaslužuje da smota muškarca kao što je Mejson Marfi. I on je savršen, znaš. Sličan
se sličnom raduje. Krpa i zakrpa i tako to.“ Rejčel je ispila neki vodni martini koji je
imala ispred sebe, zatim je oblizala usne. „Znaš“, uperila je prst u mene. „Drago mi
je što se ovo dogodilo. Sad barem znam sigurno da ne bih mogla da budem s
muškarcem kao što je on. Površni muški primerci kao što je on ne bi nikad bili
sredni sa mnom. Ne kad mogu imati nekog egzotičnog kao što si ti!“
Zaječala sam i uhvatila je za ramena. Ugrizla se za usnu i konačno zadutala.
„Slušaj me“, protresla sam je. „Mejson te voli. Tebe!“ Razrogačila je oči i počela da
se lomi preda mnom. Stegla je usne i te lepe oči ispunile su se suzama koje nisu
potekle. Zavrtela je glavom, nespremna da poveruje. „Da! Istina je, i kad bi ga
samo saslušala na pet jebenih sekundi, i ti bi to shvatila! Jesi li uopšte preslušala
neku govornu poruku koju smo ti ostavili?“

156
 Tad je zadrhtala i zavrtela glavom, dok su joj se suze slivale niz obraze.
„Gospode bože, za pametnu ženu, umeš da budeš prilično glupa!“ optužila sam je.
Ramena su joj klonula, skrstila je ruke na grudima i povukla se u sebe.
„Samo odlazi.“
„Ne mogu!“, viknula sam i izgubila živce. Osedala sam kako mi vrudina izbija
kroz svaku poru dok sam joj urlala u lice. „Mejson je u bolnici i traži svoju devojku.
Pravu devojku.“

157
 DESETO POGLAVLJE

„Povratidu.“ Čitavo Rejčelino lice je ubledelo i stavila je ruku preko usta.

Odjednom se ispred nje stvorila kofa i izgubila je kontrolu. Napinjala se i izbacila u
kofu svu tečnost koju je ulila u sebe te večeri. Protrljala sam joj leđa i pogledala u
Brejdena. Lice mu je govorilo sve. Žalost i zabrinutost.
Kad je Rejčel završila, Brejden je uzeo kofu i izašao iza glavnog šanka, a zatim
krenuo u pomodnu prostoriju. Povela sam drhtavu Rejčel u ženski toalet. Isprala je
usta i onda sam joj gurnula žvakadu gumu da prikrije ukus i miris. Zatim sam joj
izvukla šnale iz kose i pustila joj uvojke da padnu. Otvorila sam joj tašnu; nije je
čak ni skinula sa sebe dok se opijala. Pronašla sam četku za kosu i polako joj
raščešljala zamršene pramenove dok nije zasijala kao ispredeno zlato, kakva je
inače bila. Pružila sam joj vlažnu maramicu i obrisala je tragove maškare
razmazane oko očiju i po obrazima. Zatim sam joj dodala papirnu maramicu da
obriše nos. Posle toga, ponovo sam joj prekopala po tašni i pronašla sjaj za usne.
Nije bilo mnogo; očigledno nije nosila šminku sa sobom, mada je imala puder s
ogledalcetom. Pružila sam joj ga i popravila je lice što je bolje mogla.
„Šta se dogodilo Mejsonu?“ Reči su joj bile drhtave i počela je da se vrada
Rejčel koju sam smatrala prijateljicom.
„Doživeo je saobradajnu nesredu s nekim od igrača. Malo je nagnječen i
puštaju ga za nekoliko sati. Nisam ga videla. Tražio je tebe, pa mi je cilj bio da te
nađem.“
Potisnula je jecaj. „Tražio je mene?“
Klimnula sam glavom i spustila joj ruku na rame. „Rejčel, kunem ti se, ništa se
nije dogodilo. Bili smo pijani. Stvarno pijani. Tako smo preterali da samo što nismo
bljuvali vatru. Kunem ti se bogom, nisam bila ni svesna da to nije bio moj krevet.
Samo smo se srušili na njegov i zaspali. To je sve. Ništa više.“
Zažmurila je i spustila bradu. „Verujem ti.“
Duboko sam uzdahnula od olakšanja i oslobodila se svih dana patnje i grize
savesti. „Hvala bogu. Mejson je bio tako izgubljen bez tebe. Mislio je da te više
nikad nede vratiti.“
„To ne znači da treba da budemo zajedno, Mija. Kao što sam rekla, kad sam
ga videla s tobom, otvorile su mi se oči. Nije on za jednu ozbiljnu poslovnu ženu.
Treba da bude s nekim ko voli da se zabavlja, odlazi na njegove utakmice, leti s
njim širom zemlje, s nekim ko de stalno biti pored njega. Ja to ne bih mogla.“

158
 „Nisi valjda ozbiljna. A šta je sa svim onim poslovima? Radiš za njegovu PR
firmu. Ti si mu predstavnica za sve sponzore i tako to. Neophodna si mu češde
nego što misliš.“
Iskrivila je glavu u stranu. „Ima taj…“
Naježile su mi se dlake na vratu. Počela sam da dopirem do nje. „I ko de ga
sprečavati da pravi od sebe budalu na tim sastancima? Videla si ga tamo. Tako je
zelen da je to smešno. Iskoristili bi ga za tren da ti nisi bila tamo. Ti si jedini razlog
što je sklopio te poslove. Sad kad ponude pljušte sa svih strana, i nastavide da
pristižu, trebade mu predstavnica za medije koja radi samo za njega. Sigurna sam
u to. A ta osoba si ti. Veruje samo tebi.“
Sklonila je kosu iz očiju Uspravila ramena. „U pravu si. Prevarili bi ga. Previše
je popustljiv i bezbrižan. Iako ga ne zanima samo novac – znam da voli sport –
pokušavali su da ga navuku.“
„Tačno. I ti si to znala. Ti, Rejčel.“ Uperila sam joj prst u grudi. „Ti si ona prava
za njega.“
Oči su joj zasijale nečim što se moglo opisati samo kao obnovljeni osedaj
samopoštovanja. „Moramo otidi kod njega!“ izjavila je.
Žurno smo napustile bar. „Brejdene, pozvadu te kad saznam šta se događa.“
Opušteno je podigao bradu nemo mi govoredi važi se ili nešto podjednako
muževno. „Stavi pida na Mejsonov račun.“
„Ved sam to uradio“, nacerio se. „I ovo, takođe“, podigao je pivo, prineo ga
usnama i otpio veliki gutljaj. Zavrtela sam glavom i izašla.

U bolnici je bila ludnica kad smo stigle. Očigledno, kamion je izgubio kontrolu na
auto-putu i izazvao lančani sudar četrnaest automobila. Svuda unaokolo ljudi su
pridržavali glave, ruke i noge u zavojima. Naježila sam se i krenula ka šalteru za
informacije.
„Ja sam Mija Sonders, došle smo da vidimo Mejsona Marfija.“
Žena je potražila njegovo ime u računaru. „Prebačen je u privremenu sobu.
Drugi sprat, soba sto trideset.“
„Hvala.“ Rejčel i ja se uputismo ka liftu, gde smo čekale i čekale. „Zajebi ovo“,
rekla sam i krenule smo stepenicama. Stigle smo do drugog sprata i potražile
njegovu sobu.
Kad smo je pronašle, obe smo usporile. Držala sam Rejčel za ruku i na
trenutak smo bile povezane. Povezane kao sestre ili najbolje drugarice, deledi
utehu, i šaljudi lekovitu energiju jedna drugoj. Pošto smo par puta polako
udahnule, okrenule smo se i otvorile vrata. Ušla sam prva, a Rejčel tiho za mnom.

159
 Mejson je ležao u krevetu, zatvorenih očiju. Svetla su bila prigušena i tata mu
je sedeo na stolici u uglu.
„Mija, devojko draga, konačno su te pronašli.“ Mik me je pozdravio i zagrlio
me. Obgrlila sam ga oko ramena kad je Rejčel prišla Mejsonovom krevetu.
Otvorio je oči i prešao jezikom preko rasečene usne. Šavovi, ne više od pet-
šest, protezali su mu se preko čela. Imao je niz posekotina i ogrebotina po
rukama, ali izgleda da nije ništa polomio niti povredio.
„Rejčel…“ Pružio je ruku i ona ju je prihvatila sa obe svoje. Suze koje je
obuzdavala tokom vožnje ponovo nagrnuše i kliznuše joj niz obraze, kapajudi na
Mejsovu ruku dok ju je prinosio njenom licu. „Dušo, dobro sam. Ti, zabrinut sam
zbog tebe…“
„Uh, čini mi se da sam nešto propustio“, nakašljao se Mik i čvršde me zagrlio
kao da me štiti. Kakav dobar čovek. Zabrinut za sina i njegovu lažnu devojku.
Uzvratila sam Miku zagrljaj i odmahnula glavom. „U redu je“, prošaputala
sam.
Rejčel je pogledala u Mika, a izraz preplašenog mišida preleteo joj je preko
lica. Mejson se pobunio. „Hej, lepotice. Pogledaj me. Žao mi je, ništa se nije
dogodilo. Kunem se“, izgovorio je gotovo iste redi koje sam joj i ja rekla ranije. „Ne
bih ni moglo. Želim samo tebe. Ti si ona prava.“
„Ne govori, treba da se odmoriš“, glas joj je bio promukao kao da je popušila
čitavu paklicu kamela bez filtera.
Odmahnuo je glavom, a zatim se trgao. Podigla je ruku i pomilovala mu
nepovredenu stranu. Koliko se meni činilo, mora da je glavom udario o prozor i
rasekao je. Verovatno mu je staklo nanelo sitne posekotine i ogrebotine.
„Ne treba da se odmaram. Treba mi da me žena koju volim sasluša!“ Zarežao
je i njegov otac i ja smo se umirili i dutke posmatrali kako se sve odvija. Meni je
bilo prelepo. Njegov tata je bio zbunjen.
„Mejsone…“, izgubila je mod govora.
Privukao je njenu ruku sebi, a za njom i celo telo bliže. „Tako je. Volim te. I to
još od one prve nodi. Ne bih nikad, nikad to zajebao. Ne onako kako misliš. Ono
što se dogodilo između mene i Mije bilo je potpuno bezazleno!“ povisio je glas i
spustila mu je dva prsta preko usana.
„Mija mi je ved rekla. I verujem ti. Žao mi je što sam ikad sumnjala u tebe.“
„Imala si svoje razloge. Ali, dušo, posle onog sudara danas, moglo je biti
mnogo gore da ti nisi sad pored mene. Ne mogu čak ni da pomislim…“ glas mu se
stegao od emocija. „Trebaš mi. Uvek. Pored mene.“

160
 Rejčeline krupne plave oči su bile staklaste i meke, fokusirane na muškarca
ispred nje. „Onda du biti tu. Šta god da ti treba. Volim i ja tebe.“
Poželela sam da vičem s krovova i skačem od radosti, ali umesto toga morala
sam da se zadovoljim ogromnim osmehom.
„Sine…“, rekao je Mik, prilazedi drugoj strani kreveta. „Moraš ovo da mi
objasniš“, zatražio je veselo.
„Tata, ovo je Rejčel. Bide moja predstavnica za medije, ako prihvati posao.“
Klimnula je glavom, široko se osmehujudi. „I povrh svega, ona mi je i devojka.
Moja prava devojka.“
Osmehnula se tako veselo da je osvetlila mračnu prostoriju baš kao onda kad
smo se upoznale. „Zdravo, gospodine Marfi. Ja sam Rejčel Denton i zaljubljena
sam u vašeg sina.“
Mik je gledao od Rejčel do svog sina, pa u mene. Pokazao je palcem na mene.
„A šta je s njom?“
„Ona je pratilja.“ Mejson je jednostavno odgovorio.
Poželela sam da udarim glavom o zid. Tatine oči su se tako raširile da smo mu
mogli videti skoro do mozga.
„O, ne, ne. Ne tako!“, pokušala je Rejčel.
„Tata, ne, unajmili smo je da mi pomogne u popravljanju imidža. Bila mi je
potrebna devojka i u to vreme Rejčel i ja nismo bili zajedno. Zapravo, Mija nas je
ohrabrila.“ To je bila istina.
„Izvini što ti nisam rekla celu istinu, Mik, ali to mi je bio deo uloge. Možeš li
mi oprostiti?“ Zatreptala sam trepavicama, po mom mišljenju, prilično žalostivo.
„Nama?“ dodao je Mejson moledivim pogledom.
Mik je zagunđao, zatim potapšao Mejsona po ramenu. U znak podrške sinu.
Uvek podrška. „Sine, ako je ova lepa dama tvoja devojka i voliš je kao što kažeš,
onda sam siguran da du je voleti i ja. Ali slaži me ponovo i izdevetadu te tako da
deš izgledati gore nego posle ove saobradajke. Čuješ?“
Na to smo se i Rejčel i ja nasmejale. Mejson se smrknuo. „Dobro, tata. Čuo
sam te.“

Bilo je rano. Sunce još nije izašlo na horizontu kad sam zakopčala kofer i tiho ga
spustila niz stepenice. Mejson i Rejčel su spavali u glavnoj spavadoj sobi. Pošto su
doktori sredili Mejsona, vratili smo se kudi i njegov tata nam je napravio kasnu
večeru. Tvrdio je kako prehlada mora da se nahrani. Naravno, Mejson nije bio
prehlađen; doživeo je saobradajnu nesredu, ali smatrali smo da nije mudro da mu

161
to naglašavamo. Imala sam osedaj da je Miku potrebno da nešto radi, da bude
koristan, uglavnom da bi se uverio kako mu je sin dobro.
Čim smo završili večeru, sva brada su mu navratila. Šon sa najnovijom
devojkom. Nije bila ona ista čiju sliku mi je pokazao poslednji put kad smo bili na
večeri, ali tinejdžeri su takvi, nestalni. Dođavola, i ja sam bila takva. Letela sam od
muškarca do muškarca svakog meseca, ne znajudi gde du biti i kada. Brada su mu
ostala dovoljno dugo da ga zavitlavaju zbog nesrede, a i zato što ima dve devojke,
zbog čega je Rejčel bilo krajnje neprijatno, jer nije bila navikla na pažnju klana
Marfijevih, ali znala sam da de se na kraju uklopiti. Eli de tome doprineti. S
obzirom na Rejčelin izgled, Eli je poverovala kako je Rejčel princeza, i to ne lažna.
Baš kao njihova majka Elenor, Rejčel je bila elegantna, bilo je nečeg kraljevskog u
njenom izgledu, govorila je tiho i bila je klasična lepotica. Imala sam osedaj da de
njih dvoje trajati dugo i nadala sam se da de, uprkos onome što se desilo pred kraj
mog boravka, biti spremni da otvoreno razgovaraju o svemu.
Prošla sam kroz mračnu kudu, skuvala kafu i pijuckala je dok sam gledala kroz
prozor. Boravak kod Mejsona mi je u najmanju ruku bio zanimljiv. Divno sam se
provodila gledajudi njegove utakmice s najboljih mesta, upoznala se sa igračima,
upoznala se sa životom supruga i devojaka igrača, ali i više od toga, videla sam
kako tim funkcioniše iznutra. Muškarci koji podržavaju jedni druge kroz sve i
barataju loptom kao da sviraju pažljivo podešen instrument: nijedan igrač nije
važniji od drugog, a sve zajedno je prelepo. Još više sam zavolela Red sokse nego
pre dolaska u Boston i postala sam njihova okorela navijačica.
Nedostajale su mi i žene i devojke koje sam upoznala. Imale su svoju malu
družinu i mnogo sam uživala kao deo njihovog ženskog kluba na mesec dana.
Nedu lako zaboraviti Saru, Morgan i, naravno, malu Kris. Bile su to dobre žene koje
su stopostotno podržavale svoje momke. U sebi sam im slala dobru volju i ljubav.
Ali više nego išta, gledala sam kako se jedan par zaljubljuje. Dvoje što nisu
verovali da su rođeni jedno za drugo shvatili su kako im jedino ne odgovara kad su
razdvojeni. Na kraju se pokazalo da se Rejčel i Mejson dopunjuju. Bili su jedno
drugom jin i jang.
Nisam mogla biti srednija što je Mejson počeo pristojno da se ponaša. Sve u
svemu, možda je to bio njegov način da oko sebe podigne zid. Zid koji je odbijao
dobre žene, možda zato što se nije osedao vrednim ili dovoljno dobrim za dame
visokog kalibra. Čim je uneo promene u život, počeo da živi za sebe, otkrio ko je
on uopšte, bilo mu je lakše da uvidi kako ne mora da postavlja ograde oko sebe.
Mogao je probati da bude ono što jeste, i kad je to učinio, to mu je otvorilo čitav

162
svet srede, i to u vidu ljupke ženice, spremne da se brine o njemu u svakom
važnom smislu: u poslu, fizički, mentalno i emocionalno.
Što se Rejčel tiče, trebalo joj je gotovo da izgubi Mejsona da bi shvatila ko je i
da je ono što ona ima njemu dovoljno. Više nego dovoljno. Žena koju je pokazivala
svetu bila je upravo ona ona u koju se on zaljubio, ona za koju sam bila sigurna da
de je jednog dana povesti do oltara.
Popila sam kafu i izvadila pribor za pisanje.

Mejsone,
Ono što ne znaš o meni jeste da ne volim rastanke. Zbrkani su i neprijatni, i
zato i odlazim dok još čvrsto spavaš u naručju žene koju voliš. Žene koja ti
je suđena.
Počastvovana sam što si izabrao mene da ti budem lažna devojka. Više
sam se zabavljala ovog meseca nego godinama ranije. I ponešto sam i
naučila. Ponedu sa sobom saznanje da se uvek treba truditi da budeš
najbolja verzija sebe i da budeš otvoren za mogudnosti pred tobom. Važno
je rizikovati da pronađeš svoju posebnu sredu, i ljudi prečesto ostanu
zaglavljeni u svakodnevici, ili misle da život koji žive ne može biti bolji, čak i
kad znaju da nisu sredni. Ti si izabrao sredu i došla ti je u obliku drage,
prelepe plavuše. Budi dobar prema njoj. I ona rizikuje time što ti se
potpuno predaje.
Rejčel,
Brini o njemu. Treba mu jaka žena koja nede trpeti njegova sranja. Znam
da si ti ta.
Oboje dete mi nedostajati i mislidu često na vas. Hvala vam što ste mi
pokazali kakav život može biti ako izaberem sredu, jednog dana, sigurna
sam, pronadi du ono za šta sam stvorena, i kad se to desi, i kucne pravi čas,
nedu ga nikad ispustiti.
Nemojte nikad napustiti jedno drugo.
Volim vas svim srcem,
Mija

Ostavila sam poruku na kuhinjskom pultu, izvukla kofer na točkice kroz vrata
i niz stepenice, gde me je čekao taksi.
„Međunarodni aerodrom Logan, molim vas.“
Grad je proletao dok je sunce klizilo preko horizonta osvetljavajudi nebo
nežnim nijansama plave i zlatne. Bio je to dobar mesec. Između utakmica

163
bejzbola, druženja s Mejsonom, Rejčel i ostatkom ekipe, divno sam se provodila.
Takođe sam imala priliku da se oprobam u planiranju dobrotvornog događaja.
Događaja koji je postigao ogroman uspeh i pomodi de mnogim ženama da dobiju
potrebnu pomod u borbi protiv raka dojke. Sve u svemu, ocenila bih ovaj mesec
kao jedan od mnogih koje nedu nikad zaboraviti.
Taksi me je dobacio do aerodroma, prijavila sam se na šalter, prošla kroz
bezbednosnu kontrolu, a onda pronašla Starbaks da sednem i popijem još kafe i
pojedem krišku kolača s limunom. Nešto me je neprekidno mučilo i, što sam se
više trudila da to potisnem, spopadalo me je sve više uznemirujudih misli.
Izvadila sam telefon i srce mi je gotovo zastalo. Poruka od Vesa. Nismo
razgovarali još otkako sam mu spustila slušalicu pre više od dve sedmice.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Jesmo li još prijatelji?

Dugo sam razmišljala o tim rečima. Još prijatelji. Jesmo li Ves i ja bili
prijatelji? Ljubavnici – da. Prijatelji… pre otkrida da spava sa Dinom, rekla bih da
jesmo bili. Definitivno. Prijatelji s povlasticama, apsolutno. Pomislila sam na Džin i
na to zašto smo prijateljice. Poverenje. Prošlost. Sličnosti. Ali iznad svega, svodilo
se na to kakav bi moj život bio da ona nije u njemu. I taj odgovor me je užasnuo.
Osedala bih se izgubljeno bez uporišta u njenom prijateljstvu. Jesam li imala to s
Vesom?
Odgovor je nedvosmisleno bio da. Da, jesam. Znala sam pouzdano da, kad
bih sad pozvala Vesa i rekla mu da mi je potreban, ostavio bi sve, ukrcao se u
avion, i došao kod mene. Isto kao Hektor i Toni, pa čak i Alek Sasvim sigurno
Mejson. Jer oni su mi bili prijatelji. Ljudi s kojima sam podelila deo života, koji mi
je ostavio traga na duši.
Brzo sam otkucala odgovor.

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Da. Uvek demo biti prijatelji. Ne mogu da zamislim život bez tebe u njemu.

Šetala sam kroz aerodrom, kupila časopis i sačekala kod izlaza pre nego što
mi je telefon najavio pristiglu poruku.

164
 Za: Miju Sonders
Od: Vesa Čeninga
I ja osedam isto. Ima li još prostora i za nešto više ili sam te izgubio?

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Ne bi me nikad mogao izgubiti. Zasad idemo sopstvenim putevima.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Držimo se plana?

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Da.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Kad te mogu videti ponovo?

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Slededi put kad ti bude suđeno da me vidiš.

S tom poslednjom porukom sam isključila telefon i ukrcala se u avion za

Vegas. Kratkih par dana sa sestrom i najboljom drugaricom bilo bi tačno ono što
mi treba da se spremim za mesec dana na Havajima. Jedva sam čekala. Sunce,
more i losion za sunčanje. Vrudino, spremna sam za tebe.

165