1

Silvija Dej

Obnažena pred
tobom
Sylvia Day
Bared to You (Crossfire, #1)

2
 1.
„TREBA DA ODEMO u kafanu da proslavimo.” Nije me iznenadila ta odlučna izjava mog cimera. Keri
Tejlor je nalazio izgovore za slavlje, ma koliko oni bili sitni i beznačajni. Oduvek sam smatrala da je delom
zbog toga toliko šarmantan.
„Sigurna sam da nije dobra zamisao da se opijam čitave noći uoči prvog dana na novom radnom mestu.”
„Nisam mislio da se opijamo”, navaljivao je. „Popićemo čašu-dve vina i to je to. Možemo stići u veseli sat i
vratiti se u stan do osam.”
„Ne znam hoću li stići da se vratim na vreme.” Pokazala sam na svoje helanke za vežbanje i usku majicu
širokih bretela. „Čim izmerim koliko mi je vremena potrebno da otpešačim do posla, idem pravo u teretanu.”
„Hodaj brzo, vežbaj brže.” Nasmejale su me Kerijeve savršeno počupane obrve. Iskreno sam očekivala da
se njegovo prelepo lice jednoga dana pojavi na bilbordima i u modnim časopisima širom sveta. Bez obzira na
njegov trenutni izraz, obarao je s nogu.
„A da odemo sutra posle posla?”, predložila sam. „Ako preguram dan, imaćemo razlog za slavlje.”
„Dogovoreno. Sad ću da utrčim u novu kuhinju da spremim večeru.”
,,Aa...” Keri je mnogo voleo da kuva, ali nije baš imao dara za to. „Sjajno.”
Dunuo je da skloni zalutali pramen kose s lica, pa mi je uputio široki osmeh. „Imamo kuhinju za koju bi
većina restorana ubila. Nema šanse da upropastim jelo u njoj.”
Sumnjičava, mahnula sam mu i izašla, odlučivši da izbegnem razgovor o kuvanju. Spustila sam se liftom
do prvog sprata i osmehnula se vrataru kad mi je otvorio vrata i gracioznim pokretom ruke ispratio me na
ulicu.
Čim sam iskoračila iz zgrade, prigrlili su me mirisi i zvuči Menhetna, mameći me u istraživanje. Nisam
bila samo na drugom kraju države u odnosu na svoj nekadašnji dom u San Dijegu već mi se činilo da me od
njega dele čitavi svetovi. Dve velike metropole — jedna beskrajno mirna i senzualno lenja, druga uzavrela od
života i užurbane energije. U snovima sam zamišljala da živim u zgradi bez lifta u Bruklinu, ali budući da sam
bila poslušna kći, umesto toga završila sam u Aper vest sajdu. Da Keri ne živi sa mnom, bila bih tužna i
usamljena u prostranom stanu čija je mesečna kirija viša od godišnje zarade mnogih ljudi.
Vratar je skinuo šešir u znak pozdrava. „Prijatno veče, gospođice Tramil. Hoće li vam večeras biti potreban
taksi?”
„Neće. Hvala, Pole.” Zanjihala sam se na zaobljenim petama svojih patika. „Pešačiću.”
Osmehnuo se. „Malo je svežije u odnosu na po podne. Trebalo bi da je prijatnije.”
„Rekli su mi da uživam u junskom vremenu pre no što nastupe paklene vrućine.”
„Veoma dobar savet, gospođice Tramil.”
Pošto sam iskoračila ispod moderne staklene nastrešnice, koja je nekako pristajala starosti zgrade i njenih
suseda, uživala sam u prividnom miru svoje ulice oivičene drvoredima pre no što sam stigla do vreve i gustog
saobraćaja na Brodveju. Nadala sam se da ću se uskoro stopiti s tim metežom. Međutim, u tom trenutku još se
nisam osećala kao prava Njujorčanka. Imala sam stan i posao, ali i dalje sam se pribojavala metroa i nije mi bilo
lako da zaustavim taksi. Trudila sam se da ne idem okolo zbunjena, razrogačenih očiju, ali bilo je teško.
Jednostavno, bilo je tako mnogo toga da se vidi i doživi.
Čulni nadražaji bili su zapanjujući — smrad izduvnih gasova iz auspuha pomešan s mirisom hrane sa
uličnih tezgi, povici uličnih prodavača i muzika uličnih zabavljača, mnoštvo raznovrsnih lica, stilova i
akcenata, koje budi strahopoštovanje u čoveku, zadivljujuća arhitektonska čuda... i automobili. Gospode bože.
Još nigde nisam videla ništa nalik tom grozničavom protoku gusto zbijenih automobila.
Među njima su uvek bili vozilo hitne pomoći, patrolna kola ili vatrogasni kamion, koji su pokušavali da
razdvoje bujicu žutih taksija elektronskim zavijanjem i zaglušujućim sirenama. Divila sam se teškim, krcatim
smetlarskim kamionima koji su se probijali jednosmernim uličicama, kao i hrabrim dostavljačima koji su
prkosili pregustom saobraćaju, suočavajući se sa strogim rokovima.
Pravi Njujorčani opušteno su krstarili kroz sav taj metež, njihova ljubav prema tom gradu bila je prijatna i
dobro znana kao omiljene cipele. Oni nisu gledali sa zanesenjačkim oduševljenjem u paru koja kulja iz rupa u
putu i ventila u trotoarima i ne bi ni trepnuli kad bi im tlo zadrhtalo pod nogama kad bi voz protutnjio

3
podzemnom železnicom ispod njih, dok sam se ja smešila kao kreten i savijala nožne prste. Njujork je za mene
bio nova ljubav. Oči su mi bile pune zanosa i snova o budućnosti i to se videlo.
Zato sam morala dobro da se potrudim da malo ohladim dok sam pešačila prema zgradi u kojoj ću raditi.
Što se mog posla tiče, makar je to bilo po mom ukusu. Htela sam da za život zarađujem u skladu s vlastitim
sposobnostima i umećem, a to je značilo da ću najpre morati da stažiram. Počevši od sutra ujutro, biću
pomoćnica Marka Garitija u reklamnoj agenciji Voters Fild end Limen, jednoj od najuglednijih u Sjedinjenim
Državama. Moj očuh, megakapitalista Ričard Stanton, rasrdio se kad sam prihvatila taj posao, ističući da bih,
da sam manje ponosna, umesto toga mogla da radim za jednog njegovog prijatelja i uživam u povlasticama te
veze.
„Tvrdoglava si kao tvoj otac”, rekao je. „Biće mu potrebna čitava večnost da otplati tvoje studentske
kredite policijskom platicom.”
To je bio velik povod za netrpeljivost i razdor, budući da moj tata nije hteo da popusti. „Nek sam proklet
ako dopustim da drugi čovek plaća obrazovanje moje kćeri”, rekao je Viktor Rejs kad je Stanton to predložio.
Ja sam to poštovala. Pretpostavljam da je i Stanton to poštovao, mada on to nikad ne bi priznao. Razumela sam
gledišta i jednog i drugog, jer sam sama pokušala da otplatim kredite... i omanula. Za mog oca to je bilo pitanje
ponosa. Moja majka je odbila da se uda za njega, ali se on nikad nije pokolebao u svojoj rešenosti da mi bude
otac u svakom mogućem pogledu.
Pošto sam znala da je besmisleno lj utiti se zbog starih netrpeljivosti, potrudila sam se da što pre nađem
posao. Odlučila sam da izmerim taj kratki put do posla u prometno vreme u ponedeljak i bila sam zadovoljna
kad sam za manje od pola sata stigla do zgrade Krosfajer1, u kojoj se nalazila agencija Voters Fild end Limen.
Zabacila sam glavu unazad i pratila pogledom liniju te zgrade sve do tanke pruge neba. Krosfajer je bio
istinski veličanstven, blistav toranj od svetlucavog safira koji je parao oblake. Još odranije, kada sam išla na
razgovore za posao, znala sam da je i unutrašnjost s druge strane kitnjastih obrtnih vrata s bakarnim ramom
jednako zadivljujuća, s mermernim podovima i zidovima protkanim zlaćanom šarom, te pultom za
obezbedenje i turniketima od uglačanog aluminij uma.
Izvadila sam svoju novu identifikacionu karticu iz unutrašnjeg džepa helanki i pokazala dvojici čuvara u
crnim poslovnim odelima za pultom. Ipak su me zaustavili, nesumnjivo jer sam bila neprikladno odevena, ali
su me odmah zatim ipak pustili da uđem. Pošto sam se odvezla liftom do dvadesetog sprata, imala sam
ukupan vremenski okvir za ceo put od vrata do vrata. Dvadeset minuta.
Koračala sam ka nizu liftova kad se gracioznoj brineti s lepom frizurom torbica zakačila o turniket,
okrenula i iz nje se prosula kiša sitnine. Metalni novčići zazvečali su o mermer i veselo se otkotrljali na sve
strane. Gledala sam kako ljudi izbegavaju taj metež i nastavljaju svojim putem kao da ga i ne primećuju.
Štrecnula sam se, saosećajući i čučnula da pomognem toj ženi da sakupi svoj novac, a isto je uradio i čuvar.
„Hvala”, kazala je i dobacila mi kratak nervozan osmeh.
Osmehnula sam joj se. „Nema na čemu. Znam kako je.”
Samo što sam se sagnula da dohvatim novčić od pet cenata pokraj ulaza, kad sam naletela na par
luksuznih crnih oksfordica prekrivenih crnim pantalonama sašivenim po meri. Sačekala sam sekund da mi se
taj čovek skloni s puta, a pošto nije, izvila sam vrat unazad i pogledala naviše. To trodelno odelo sašiveno po
meri prilično me je uzbudilo, ali zbog visoke snažne vitke prilike unutra,izgledalo je senzacionalno. Ipak, ma
koliko zadivljujuća da je bila ta prekrasna prilika, tek kad mi je pogled stigao do njegovog lica, izgubila sam
pamet. Čoveče. Jao... Čoveče.
Otmeno je čučnuo tik ispred mene. Zadivljena tom izvanrednom muškošću neposredno pred nosom,
mogla sam jedino da gledam netremice. Zapanjena.
Zatim se nešto pomerilo u vazduhu između nas.
Dok mi je uzvraćao pogled, promenio se... Kao da mu se nekakav štit sklonio iz očiju, otkrivši silovitu
snagu volje od koje mi je stao dah. Snažna privlačnost koju je ispoljavao pojačala se i pretvorila u gotovo
opipljiv utisak pulsirajuće nepokolebljive moći.
Reagujući sasvim instinktivno, pomerila sam se unazad. I pala pravo na zadnjicu.

1
Krosfajer (engl.) - unakrsna vatra. (Prim. prev.)
4
 Laktovi su me zaboleli od silovitog udara o mermeri pod, ali se na taj bol gotovo nisam ni obazrela. Bila
sam suviše zaokupljena gledanjem muškarca ispred sebe. Pogled mi je bio prikovan za njega. Modrovrana
kosa oivičavala je prelepo lice. Crte njegovog lica nagnale bi vajara da usklikne od radosti, a zbog izražajnih
usana, oštrog nosa i izrazito plavih očiju, izgledao je nekako divlje privlačno. Blago je začkiljio očima, dok mu
se na licu očitavala uvežbana ravnodušnost.
I košulja i odelo bili su mu crni, ali kravata se savršeno uklapala s tim blistavim dužicama. Pogled mu je
bio mudar i pronicljiv. Procenjivao me je, prodirući u mene. Puls mi se ubrzao; razdvojila sam usne kako bih
mogla brže da dišem. Mirisao je grešno dobro. Ne na kolonjsku vodu. Na kupku, možda. Ili na šampon. Ma šta
to bilo, od toga mi je polazila voda na usta, kao i od njega.
Pružio mi je ruku, otkrivši kopče za manžetne od zlata i oniksa i sat koji je izgledao veoma skupoceno.
Drhtavo sam udahnula i prihvatila ispruženu ruku. Srce mi je poskočilo kad sam osetila njegov stisak.
Njegov dodir je bio poput strujnog udara. Od njega su mi žmarci prostrujali kroz ruku, a dlake na potiljku se
naježile. Ostao je nepomičan jedan tren, s borom na namrštenom čelu, koja je ružila prostor između tih drsko
razmaknutih obrva.
„Jeste li dobro?”
Glas mu je bio učtiv i laskav, s primesom oštrine od koje su mi leptirići zatreperili u stomaku. Budio je
misli na seks. Izvanredan seks. Na trenutak sam pomislila da bi mogao da me dovede do vrhunca samo tako
što bi govorio dovoljno dugo.
Usne su mi bile suve, pa sam ih olizala pre no što sam odgovorila. „Dobro sam.”
Ustao je s gracioznom lakoćom, povukavši me sa sobom. Nastavili smo da se gledamo u oči jer ja nisam
mogla da skrenem pogled. Bio je mlađi nego što sam isprva mislila. Rekla bih da nije imao ni trideset godina,
ali pogled mu se dojmio mnogo iskusniji. Oštar i mudar.
Osetila sam da me privlači, kao da sam vezana konopcem oko pasa, a on me polako nezadrživo vuče.
Trepnula sam nekoliko puta da se priberem i pustila ga. Nije bio samo lep; bio je... očaravajući. Bio je od
onih muškaraca koji nagnaju ženu da poželi da im rastrgne košulju i gleda kako se dugmići rasipaju, kao i
njene kočnice. Gledala sam u njega u tom civilizovanom, urbanom neumereno skupom odelu i pomislila na
divlje iskonsko tucanje, prilikom kojeg od siline strasti grčevito stežete čaršave.
Sagnuo se i dohvatio identifikacionu karticu, za koju nisam ni znala da mi je ispala, oslobodivši me tog
provokativnog pogleda. Mozak mi je zaštucao i vratio se u formu.
Bila sam besna na sebe što sam toliko zbunjena, dok je on sasvim pribran. A zašto? Zato što sam očarana,
dovraga!
Pogledao je naviše u mene i taj položaj — gotovo da je klečao preda mnom — ponovo me je izbacio iz
ravnoteže. Gledao me je u oči dok se podizao. „Jeste li sigurni da ste dobro? Bilo bi dobro da malo sednete.”
Lice mi je gorelo. Kakva divota - izgledati zbunjeno i nespretno pred najsamouverenijim i najgracioznijim
muškarcem kog sam u životu srela. „Samo sam izgubila ravnotežu. Nije mi ništa.”
Pogledala sam u stranu i spazila onu ženu kojoj se sve prosulo iz torbice. Zahvalila je čuvaru koji joj je
pomogao; zatim se okrenula, pa pošla ka meni, preterano se izvinjavajući. Pogledala sam je u oči i ispružila
šaku novčića koje sam sakupila, ali njen pogled je privukao bog u odelu i ubrzo je potpuno zaboravila na
mene. Trenutak kasnije samo sam pružila ruku i ubacila novčiće u njenu torbu. Zatim sam se ponovo usudila
da pogledam u njega i videla da gleda u mene iako je brineta neumereno zahvaljivala. Njemu. Ne meni,
naravno, osobi koja joj je zapravo pomogla.
„Mogu li da dobijem svoju identifikacionu karticu, molim vas?”, upitala sam, nadglasavši je.
Pružio mi je. Iako sam se potrudila da dohvatim karticu a da pritom njega ne dotaknem, njegovi prsti
okrzli su moje i onaj elektricitet mi je ponovo prostrujio telom.
„Hvala”, promucala sam, pa ga brže-bolje obišla i izašla na ulicu kroz obrtna vrata. Zastala sam na
trotoaru da duboko udahnem njujorški vazduh, u kom je bilo mnoštvo različitih čestica, nekih dobrih, a nekih
otrovnih.
Ispred zgrade je stajalo blistavo crno Bentlijevo terensko vozilo i videla sam svoj odraz u besprekorno
čistim zatamnjenim prozorima limuzine. Bila sam rumena i sive oči preterano su mi blistale. Viđala sam taj

5
izraz na svom licu i ranije — u ogledalu kupatila pre no što bih spavala s muškarcem. Bio je to izraz koji je
značio „spremna sam za tucanje”. Ali u tom trenutku nije imao šta da traži na mom licu. Gospode bože. Saberi se.
Pet minuta s Gospodinom Opasnim i Mračnim bilo je dovoljno da budem puna razdražene, nemirne
energije. Još sam osećala njegovu privlačnost, neopisivi poriv da se vratim unutra, gde je on. Mogla bih da
kažem kako nisam obavila ono zbog čega sam došla u Krosfajer, ali znala sam da bih kasnije prebacivala sebi
zbog toga. Koliko li ću puta napraviti budalu od sebe u jednom danu?
„Dosta je”, prekorila sam se nečujno. „Idemo dalje.”
Zatreštale su trube kad je jedan taksi izleteo ispred drugog tako da je falilo samo nekoliko milimetara da se
sudare, a zatim su zaškripale kočnice kad su smeli pešaci zakoračili u raskrsnicu nekoliko sekundi pre nego što
se svetio na semaforu promenilo. Usledili su povici, bujica psovki i mahanja rukama koji nisu mogli da
prenesu stvarnu srdžbu koja je stajala iza njih. Za samo nekoliko sekundi svi će zaboraviti tu neprijatnu
razmenu pogrda, samo takt u prirodnom ritmu tog grada.
Kad sam se stopila s pešacima i zaputila ka teretani, osmeh mi je zaigrao na usnama. Ah Njujorku,
pomislila sam, povrativši staloženost. Sila si.

PLANIRALA sam da se zagrejem na pokretnoj traci i da preostalo vreme vežbam na spravama, ali kad
sam videla da čas kik-boksa za početnike uskoro počinje, umesto toga ušla sam za gomilom učenika koji su
čekali ispred. Kad se čas završio, bila sam pribranija. Mišići su mi podrhtavali od savršene količine umora i
znala sam da ću slatko spavati kad se svalim u krevet.
„Bila si zaista dobra.”
Obrisala sam znoj s lica peškirom i pogledala u mladića koji mi se obratio. Vitak i mišićav, imao je duboke
smeđe oči i besprekornu kožu boje bele kafe koja je blistala. Trepavice su mu bile zavidno guste i duge, a glava
obrijana.
„Hvala.” Usta su mi se setno izvila. „Baš je očigledno da mi je ovo bio prvi put, zar ne?”
Razvukao je usne u širok osmeh i pružio ruku. „Parker Smit.”
„Eva Tramil.”
„Imaš prirodnu gracioznost, Evo. Uz malo treniranja, mogla bi bukvalno da obaraš s nogu. U gradu kao
što je Njujork, samoodbrana je neophodna.” Pokazao je u plutanu dasku okačenu na zidu. Bila je prekrivena
pribodenim posetnicama i lecima. Otcepio je ceduljicu s dna fluorescentnog lista papira i pružio mi je. „Jesi li
ikad čula za krav magu?”
,,U filmu Dženifer Lopez.”
„Ja sam trener krav mage i voleo bih da te podučavam. Tu se nalazi moja internet-stranica i broj studija.”
Oduševio me je njegov pristup. Bio je direktan, s prodornim pogledom i iskrenim osmehom. Zapitala sam
se pokušava li da me odvuče u krevet na jednu noć, ali bio je veoma opušten, pa nisam mogla da budem
sigurna.
Parker je prekrstio ruke i tako su njegovi definisani bicepsi došli do izražaja. Nosio je crnu majicu bez
rukava i dug šorts. Njegove „konvers” patike delovale su udobno i pohabano, a iz okovratnika mu je
provirivala tetovaža tribala. „Termini se nalaze na mojoj internet-stranici. Treba da svratiš i vidiš da li je za
tebe.”
„Zasigurno ću razmisliti o tome.”
„Razmisli.” Ponovo je pružio ruku i stegnuo moju samouvereno i čvrsto. „Nadam se da ću te videti.”

STAN je mirisao bajno kad sam se vratila kući, a Adel je osećajno pevušila iz zvučnika o jurcanju
trotoarima. Pogledala sam ka kuhinji i ugledala Kerija kako se njiše uz muziku dok meša nešto na plotni. Na
šanku su stajale otvorena boca vina i dve čaše, jedna dopola puna crnog vina.
„Hej”, doviknula sam kad sam se primakla. „Šta se krčka? I imam li vremena da se najpre istuširam?”
Natočio je vino u drugu čašu i gurnuo mi je preko šanka, uvežbanim i elegantnim pokretima. Kad ga
čovek pogleda, nikad ne bi pomislio da je detinjstvo proveo potucajući se od majke narkomanke do domova za
siročad, a potom u adolescentskoj dobi, po domovima za maloletne prestupnike i državnim rehabilitacionim
centrima. „Testenina sa umakom od mesa, večera je spremna. Jesi li se dobro provela?”

6
 „Jesam. Tek kad sam stigla u teretanu.” Izvukla sam barsku stolicu od tikovine i sela. Ispričala sam mu za
čas kik-boksa i Parkera Smita. „Hoćeš sa mnom?”
„Na krav magu?”, Keri je odmahnuo glavom. „Veoma je gruba. Biću pun modrica, a to će me koštati
poslova. Ali ipak ću otići s tobom da vidim to, u slučaju da je taj tip neki ludak.”
Gledala sam ga kako istresa testeninu u pripremljenu cediljku. „Ludak, a?”
Otac me je naučio da prilično dobro čitam muškarce i zbog toga mi je odmah bilo jasno da je onaj tip u
odelu nevolja. Obični ljudi upućuju simbolične osmehe kad nekom pomažu, samo da bi ostvarili trenutnu
povezanost kako bi sve proteklo glatko.
A opet, ni ja se njemu nisam osmehnula.
„Dušice”, rekao je Keri dok je vadio zdele iz kuhinjskih ormarića, „ti si zanosna žena koja odiše
seksepilom. Sumnjiv mi je svaki muškarac koji nema muda da te smesta pozove na sastanak.”
Namrštila sam nos, zagledana u njega.
Spustio je zdelicu ispred mene. U njoj su se nalazili sitni makaroni za salatu, preliveni oskudnim umakom
od paradajza s gromuljicama mlevene govedine i graška. „Nisi mi sve ispričala? Da čujem.”
Hmm... Uhvatila sam dršku kašike koja je štrcala iz zdelice i resila da ne komentarišem hranu. „Mislim da
sam danas naletela na najzgodnijeg muškarca na planeti. Možda najzgodnijeg muškarca u istoriji sveta.”
„O, je l'? A ja sam mislio da sam to ja.” Keri je ostao da stoji s druge strane šanka jer je više voleo da jede
stojeći.
Posmatrala sam ga kako jede nekoliko zalogaja svoje smese pre no što sam se usudila da je i sama probam.
„Nema mnogo šta da se ispriča, zaista. Pala sam na dupe u predvorju Krosfajera i on mi je pružio ruku da mi
pomogne da ustanem.”
„Je li visok ili nizak? Svetlokos ili tamnokos? Vitak ili razvijen? Koje su mu boje oči?”
Zalila sam drugi zalogaj gutljajem vina. „Visok. Taman. Vitak i razvijen. Plavook. Pun kao brod, sudeći po
njegovoj odeći i modnim detaljima. I izluđujuće seksi. Znaš kako je to - od nekih zgodnih muškaraca hormoni
ti ne podivljaju, dok neki neprivlačni tipovi poseduju ogroman seksepil. A on je imao sve to.”
Osetila sam leptiriće u stomaku kad me je Opasni i Mračni dotakao. S kristalnom jasnošću sećala sam se
tog lica, od čije lepote zastaje dah. Trebalo bi zakonom zabraniti da muškarac bude toliko lep da ti svojom
lepotom pamet pomuti. Mozak mi se još oporavljao od susreta s njim.
Keri je spustio lakat na šank i nagnuo se ka meni, a njegove duge šiške prekrile su jedno jarkozeleno oko.
,,I šta se desilo pošto ti je pomogao da ustaneš?”
Slegnula sam ramenima. „Ništa.”
„Ništa?”
„Otišla sam.”
„Šta? Nisi flertovala s njim?”
Pojela sam još jedan zalogaj. Jelo stvarno nije bilo loše. Ili sam jednostavno bila mrtva gladna. „Nije bio od
onih muškaraca s kojima se flertuje, Keri.”
„Ne postoji muškarac s kojim se ne može flertovati. Čak i oni srećno oženjeni s vremena na vreme uživaju
u malo bezazlenog flerta.”
,,E pa u ovom muškarcu nije bilo ničeg bezazlenog”, rekla sam suvo.
„Aaa, jedan od tih.” Keri je mudro klimnuo glavom. „Loši momci mogu da budu zabavni, ako se ne
zbližite previše.”
Keri to naravno zna. Muškarci i žene svih godina padaju ničice pred njim. A on ipak nekako svaki put
uspe da izabere pogrešnog partnera. Viđao se s manijacima, prevarantima i ženama i muškarcima koji su
pretili da će se ubiti zbog njega, kao i sa oženjenima i udatima koji su tajili od njega svoj brak... Samo recite šta,
i on je sve to već prošao.
„Ne verujem da taj tip ikad može da bude zabavan”, rekla sam. „Bio je nekako suviše žestok. Ipak, kladim
se da bi bio odličan u krevetu s obzirom na svu tu žestinu.”
„A dakle tu smo. Zaboravi na pravog tipa. Samo upotrebi njegovo lice u svojim maštanjima i učini ga
savršenim.”

7
 Pošto sam htela u potpunosti da zaboravim na tog tipa, umesto da se prepustim maštanjima, promenila
sam predmet razgovora. „Imaš li sutra kakvih obaveza?”
„Naravno.” Keri se upustio u detalje svog rasporeda, pominjući reklamu za farmerke, za kremu za
samopotamnjivanje, donji veš i kolonjsku vodu.
Ja sam se potrudila da odagnam sve ostale misli i usredsredila se na njega i njegov sve veći uspeh.
Potražnja za Kerijem Tejlorom rasla je iz dana u dan i među fotografima i strankama gradio je ugled
odgovornog i profesionalnog manekena. Bila sam ushićena zbog njega i veoma ponosna. Daleko je dogurao i
svašta pregrmeo.
Tek posle večere spazila sam dve velike kutije s poklonima oslonjene o bok sofe.
„Šta je ono?”
„Ono je”, kazao je Keri kad mi se pridružio u dnevnoj sobi, „poslednje stiglo.” Odmah mi je bilo jasno da
su kutije od Stantona i moje mame. Mojoj majci novac je bio potreban za sreću i bilo mi je drago što je Stanton,
njen treći muž, bio u stanju da zadovolji tu njenu potrebu, kao i novčane potrebe svih njoj dragih ljudi. Često
sam priželjkivala da prestanu da me zasipaju poklonima, ali mojoj majci je bilo teško da prihvati da ja na novac
ne gledam isto kao ona. „Kojim sad povodom?”
Zagrlio me je oko ramena, što mu je bilo veoma lako da uradi s obzirom na to da je bio dvanaest
centimetara viši od mene. „Nemoj da budeš nezahvalna. On voli tvoju mamu. Voli da ugađa tvojoj majci, a
tvoja majka voli da ugađa tebi. Ma koliko da se tebi to ne dopada, znaj da on to ne radi radi tebe. On to radi
radi nje.”
Uzdahnula sam i složila se s njegovim rasuđivanjem. „Šta je unutra?”
„Glamurozne krpice za dobrotvornu večeru interesne grupe u subotu. Senzacionalna haljina za tebe i
Brionijev smoking za mene, jer meni kupuje poklone radi tebe. Tolerantnija si kad sam pored tebe da te slušam
kako pizdiš.”
„Tačno tako. Hvala bogu da on to zna.”
„Naravno da zna. Stanton ne bi bio multimilioner da ne zna sve.” Keri me je uhvatio za ruku i odvukao do
sofe i poklona. „Hajde. Pogledaj.”

UŠLA sam u predvorje Krosfajera sutradan ujutro u deset minuta do devet sati. Kako sam želela da ostavim
najbolji utisak prvog dana na novom radnom mestu, obukla sam jednostavnu pripijenu haljinu do kolena i
crne salonke, koje sam obula u liftu, izuvši patike u kojima sam dopešačila. Plava kosa bila mi je upletena u
vesto napravljenu pundu u obliku osmice, dar od Kerija. Ja nisam bila vešta s frizurama, ali zato je on umeo da
napravi prava glamurozna remek-dela od kose. Stavila sam sitne biserne minduše koje mi je tata poklonio kad
sam diplomirala i roleks od Stantona i majke.
Pomislila sam da sam posvetila previše pažnje svom izgledu, ali kad sam zakoračila u predvorje, setila
sam se kako sam se prostrla po podu u odeći za teretanu i bila sam zahvalna što nimalo ne ličim na tu
neuljudnu devojku. Ona dva radnika obezbeđenja izgleda ništa nisu povezala kad sam im mahnula ispred
nosa svojom identifikacionom karticom na putu ka turniketima.
Dvadeset spratova kasnije, izlazila sam u predvorje Voters Filda end Limena. Preda mnom se nalazio zid od
neprobojnog stakla, koji je oivičavao dvokrilna vrata na ulazu u recepciju. Recepcionarka za pultom u obliku
mladog meseca videla je moj bedž kad sam ga prinela staklu. Pritisla je dugme koje je otključalo vrata dok sam
ja sklanjala bedž.
„Zdravo, Megumi”, pozdravila sam je kad sam zakoračila unutra, diveći se njenoj bluzi boje brusnice.
Nosila je u sebi gene nekoliko rasa, pomalo azijskih, to je sigurno, i bila je vrlo lepa.
Kosa joj je bila tamna, gusta i ošišana na uredan paž, nazad kraći,a napred veoma oštar. Njene kose oči bile
su smeđe i tople, a usne pune i prirodno ružičaste.
„Evo, zdravo. Mark još nije stigao, ali znaš kud treba da ideš, zar ne? “
„Naravno.” Mahnula sam joj, pa krenula kroz hodnik levo od recepcije sve do kraja, gde sam još jednom
skrenula levo i stigla do nekad otvorenog prostora, a sad izdeljenog na kabine. Jedna je bila moja i otišla sam
pravo u nju.

8
 Ubacila sam tašnu i kesu s ravnim cipelama u najnižu fioku svog praktičnog metalnog radnog stola, pa
uključila kompjuter. Donela sam dve stvari da dam lični pečat svom radnom prostoru, pa sam ih izvadila.
Jedna je bila uramljen kolaž tri fotografije — Keri i ja na plaži Koronado, moja mama i Stanton na njegovoj jahti
na Francuskoj rivijeri i moj tata na dužnosti u svom patrolnom automobilu u gradu Oušansajdu, u Kaliforniji.
Druga je bio živopisan staklen cvetni aranžman, koji mi je Keri dao baš jutros kao poklon za „prvi dan.”
Ušuškala sam ga pokraj te grupice fotografija i zavalila se u stolici da osmotrim sveukupan dojam.
„Dobro jutro, Evo.”
Ustala sam da pozdravim svog šefa. „Dobro jutro, gospodine Gariti.”
„Molim te, zovi me Mark. Hajdemo u moju kancelariju.”
Pošla sam za njim kroz kratak deo hodnika, pomislivši ponovo da je veoma prijatno posmatrati mog šefa
sa svetlucavom tamnom kožom, doteranom bradicom i nasmejanim smeđim očima. Mark je imao četvrtastu
vilicu i šarmantno nakrivljen osmeh. Bio je vitak i doteran i imao je samouvereno držanje, koje je ulivalo
poverenje i poštovanje.
Pokazao je jednu od dve stolice ispred svog radnog stola od stakla i hroma i pričekao da sednem, pa se
smestio u svoju udobnu kancelarijsku stolicu. Naspram pozadine sačinjene od neba i oblakodera, Mark je
izgledao ostvareno i moćno. Bio je, zapravo, samo mladi referent prodaje i njegova kancelarija bila je ćumez u
odnosu na kancelarije koje su zauzimali direktori i upravnici, ali pogledu nije bilo mane.
Udobno se smestio u stolicu i osmehnuo. „Jesi li se smestila u svoj novi stan?”, upitao je.
Iznenadilo me je što se setio toga, ali i cenila sam to. Upoznala sam ga na drugom razgovoru za posao i
odmah mi se svideo.
„Uglavnom”, odgovorila sam. „Ostala je još poneka kutija tu i tamo.”
„Doselila si se iz San Dijega, zar ne? Lep grad, ali mnogo se razlikuje od Njujorka. Nedostaju li ti palme?”
„Nedostaje mi suvi vazduh. Biće mi potrebno vreme da se priviknem na ovdašnju vlagu.”
„Pričekaj letnje vreline.” Osmehnuo se. „Dakle... Ovo ti je prvi dan i ti si mi prva pomoćnica, tako da ćemo
morati sve da pohvatamo u hodu. Nisam navikao da dajem ovlašćenja, ali siguran sam da ću se brzo navići.”
Smesta sam se opustila. „Jedva čekam da prihvatam ovlašćenja.”
„To što si ovde velik je korak za mene, Evo. Voleo bih da ti bude lepo na ovom radnom mestu. Piješ li
kafu?”
„Kafa je među mojim omiljenim životnim namirnicama.”
„Ah, pomoćnica po mojoj meri.” Široko se osmehnuo. „Neću tražiti da mi donosiš kafu, ali neću imati
ništa protiv da mi pomogneš da dokučim kako se koristi novi aparat za kafu koji su maločas stavili u sobu za
pauzu.”
Osmehnula sam se. „Drage volje.”
„Nije li tužno što nemam više ništa za tebe?” Sramežljivo je protrlja zatiljak. „Što ti ne bih pokazao
izveštaje na kojima radim, mogli bismo da počnemo odatle?”

OSTATAK dana prošao je u metežu aktivnosti. Mark je nakratko porazgovarao s dvojicom klijenata i imao
dug sastanak s kreativnim timom koji je osmišljavao trgovačku školu. Bilo je zadivljujuće iz prve ruke
posmatrati kako različiti odseci preuzimaju odgovornost jedni od drugih kako bi sproveli kampanju od
predloga do ostvarenja. Možda bih ostala i duže kako bih se bolje upoznala s rasporedom kancelarija, ali
telefon mi je zazvonio u deset do pet.
„Kancelarija Marka Garitija. Eva Tramil na vezi.”
„Dovlači se kući da idemo na ono piće koji si odložila za danas.”
Nasmejala me je Kerijeva tobožnja strogost. „Dobro. Dobro. Stižem.”
Isključila sam kompjuter i na brzinu izašla iz svoje kabine. Kad sam stigla do niza liftova, izvadila sam
mobilni telefon kako bih Keriju poslala poruku da sam krenula. Zvonce me je obavestilo koji lift staje na mom
spratu, pa sam se pomerila i stala ispred njega, nakratko spustivši glavu da pošaljem otkucanu poruku. Kad su
se vrata otvorila, koraknula sam napred. Podigla sam glavu da vidim gde idem i moj pogled presrele su plave
oči. Zastao mi je dah.
U liftu je bio samo bog seksa.

9
 2.
KRAVATA MU JE bila siva, košulja blistavobela, pa je taj potpuni nedostatak boje naglašavao neverovatne
plave dužice. Dok je stajao tu u raskopčanom sakou i ležerno držao ruke u džepovima pantalona, osećala sam
se kao da sam naletela pravo na zid, za koji nisam ni znala da je tu.
Trgla sam se i stala, pogleda prikovanog za čoveka koji je bio čak lepši nego što sam upamtila. Nikad
nisam videla kosu tako čistocrnu. Bila je sjajna i duga, krajevi su joj dosezali malo iznad kragne. Ta seksi
dužina doprinosila je draži nestašnog dečaka u tom uspešnom poslovnom čoveku, bila je poput šlaga na
sočnoj čokoladnoj torti. Kao što bi rekla moja majka, takvu kosu imaju samo vragolani i osvajači.
Stegla sam šake odolevajući snažnom porivu da je dodirnem, da vidim je li meka poput raskošne svile
kojoj je nalikovala.
Vrata su počela da se zatvaraju. On je lako koraknuo napred i pritisnuo dugme na panelu da ostanu
otvorena. „Ima dovoljno mesta za oboje, Evo.”
Zvuk tog blago hrapavog, neumoljivog glasa trgnuo me je iz trenutne omamljenosti. Otkud zna kako se
zovem?
Utom sam se setila da je podigao moju identifikacionu karticu kad mi je ispala u predvorju. Na časak sam
pomislila da mu kažem da čekam nekoga kako bih mogla da se spustim drugim liftom, ali utom mi je mozak
ponovo proradio.
Šta mi je, kog đavola? On očito radi u Krosfajeru. Ne mogu ga izbeći svaki put kad ga vidim, a i zašto bih?
Ako želim da dođem do toga da mogu da pogledam u njega i uzmem njegovu neodoljivu privlačnost zdravo
za gotovo, treba da ga viđam dovoljno često da se priviknem na njega kao na nameštaj.
Ha! Kamo sreće da mi to pođe za rukom.
Ukoračila sam u lift. „Hvala.”
Pustio je dugme i ponovo koraknuo unazad. Vrata su se zatvorila i lift je počeo da se spušta.
Odmah sam zažalila zbog svoje odluke da se vozim u istom liftu s njim.
Podilazili su me trnci zbog njegove blizine. Bio je moćna sila u tako malom prostoru, i širio je opipljivu
energiju i seksualnu privlačnost, zbog koje sam se meškoljila i premeštala s noge na nogu. Disanje mi je postalo
neujednačeno, kao i puls. Ponovo sam osetila onu neobjašnjivu privlačnost prema njemu, kao da ispoljava neki
nemi zahtev na koji sam ja instinktivno prilagođena da odgovaram.
„Jeste li lepo proveli prvi dan na poslu?”, upitao je, prenuvši me.
Glas mu je odjeknuo, preplavivši me zavodljivim ritmom. Otkud on, kog vraga, zna da mi je ovo bio prvi dan
na poslu?
„Da, veoma”, odgovorila sam ravnodušno. „A vi?”
Osetila sam kako mi pogledom proučava profil, ali nisam skidala oči sa aluminijumskih vrata lifta. Srce mi
je snažno tuklo u grudima, a želudac se neobuzdano grčio. Osećala sam se smeteno i uopšte nisam mogla da
vladam sobom.
„Pa, meni nije bio prvi”, odgovorio je pomalo vragolasto. „Ali bio je uspešan. I sve bolji kako je odmicao.”
Klimnula sam glavom i uspela da se osmehnem, budući da nisam imala pojma šta je to trebalo da znači.
Lift je usporio na dvanaestom spratu i ušla je prijateljski nastrojena grupica od troje ljudi, koji su ushićeno
razgovarali. Pomerila sam se korak unazad da im napravim mesta, povukavši se u suprotan ugao lifta u
odnosu na onaj u kom je stajao Opasni i Mračni. Samo što se i on pomerio u stranu sa mnom. Najednom smo
bili bliže jedno drugom nego do tog trenutka.
Namestio je svoju savršeno svezanu kravatu, okrznuvši pri tome rukom moju ruku. Duboko sam
uzdahnula, trudeći se da se ne obazirem na snažnu svest o njegovoj blizini, i umesto toga, usredsredila sam se
na razgovor koji se odvijao pred nama. To je bilo nemoguće. Bio je jednostavno tako blizu. Tik pokraj mene.
Potpuno savršen, prekrasan i božanstveno mirišljav. Misli su mi utekle, maštajući o tome koliko li je tvrdo
njegovo telo ispod odela, kakav bi bio njegov dodir, koliko je obdaren...
Kad je lift stigao do predvorja, gotovo sam odahnula od olakšanja. Nestrpljivo sam sačekala da se lift
isprazni i iskoristivši prvu priliku, iskoračila napolje. Čvrsto mi je stavio ruku na krsta dok je izlazio pokraj
mene, usmeravajući me. Osećaj njegovog dodira na tako ranjivom mestu prostrujao mi je celim telom.

10
 Stigli smo do turniketa i sklonio je ruku s mene, ostavivši me s čudnim osećajem lišenosti. Pogledala sam
ga, nastojeći da ga pročitam, ali iako je gledao u mene, njegovo lice nije ništa odavalo.
„Evo!”
Kad sam ugledala Kerija gde stoji u predvorju ležerno oslonjen o mermerni stub, sve se promenilo. Nosio
je farmerke koje su isticale njegove izuzetno duge noge i prevelik nežnozelen džemper, koji mu je isticao oči. S
lakoćom je privlačio pažnju svih u predvorju. Usporila sam kad sam mu se primakla i bog seksa je prošao kraj
nas, izašao je na obrtna vrata i lako skliznuo na zadnje sedište crnog Bentlijevog terenskog vozila, kojim je
upravljao šofer, a koje sam videla sinoć pokraj ivičnjaka.
Keri je zviznuo kad je automobil krenuo. „Opa. Po tome kako si gledala u njega, rekao bih da je to tip o
kojem si mi pričala, zar ne?”
„Ooo, jeste. To je zasigurno on.”
„Radite zajedno?” Uzeo me je podruku i odvukao na ulicu.
„Ne.” Zastala sam na trotoaru da se prezujem u ravne cipele, oslonivši se o njega dok su reke pešaka
prolazile oko nas. „Ne znam ko je, ali pitao me je jesam li lepo provela prvi dan na poslu, tako da bi bilo dobro
da saznam.”
„Pa...” Razvukao je usne u širok osmeh i pridržao me za lakat dok sam nespretno skakutala s noge na
nogu. „Nije mi jasno kako iko išta može da radi u njegovoj blizini. Meni se mozak spržio u minuti.”
„Sigurna sam da je to univerzalni efekat.” Uspravila sam se. „Hajdemo. Treba mi piće.”

SUTRAŠNJE jutro osvanulo je s blagim pulsiranjem u začelju moje lobanje, koje mi se rugalo što sam
popila previše vina. Pa ipak, dok sam se vozila liftom do dvadesetog sprata, nisam se kajala zbog mamurluka
koliko je trebalo. Opcije su mi bile ili previše alkohola ili da se poigram s vibratorom, a nipošto nisam htela da
priuštim sebi orgazam pomoću naprave koju pokreću baterije, a u kom glavnu ulogu igra Gospodin Opasni i
Mračni. Nije da je on znao niti da ga je čak bilo briga zbog toga što me je toliko napalio da nisam znala gde mi
je glava, ali ja sam to znala, i te kako, i nisam htela da mu priuštim to zadovoljstvo čak ni u svojoj mašti.
Ubacila sam svoje stvari u najnižu fioku radnog stola, i kad sam videla da Mark još nije stigao, brže-bolje
zgrabila sam šolju kafe i vratila se u svoju kabinu da vidim šta ima novo na mojim omiljenim reklamnim
blogovima.
„Evo!”
Odskočila sam kad se pojavio pokraj mene, njegov široki osmeh bio je blesak beline naspram glatke tamne
kože.
„Dobro jutro, Mark.”
„Uvek je dobro. Mislim da mi donosiš sreću. Hajdemo u moju kancelariju. Ponesi tablet. Možeš li da radiš
večeras dokasno?”
Pošla sam za njim, ponesena njegovim ushićenjem. „Naravno.”
„Nadao sam se da ćeš to reći.” Utonuo je u svoju stolicu.
Ja sam sela na stolicu na kojoj sam sedela juče i brzo otvorila program noutped.
„Pa”, počeo je „dobili smo zahtev za ponudu reklame za kingsman votku i pomenuli su me po imenu. Ovo
je prvi put da se to dogodilo.”
„Čestitam!”
„Hvala ti, ali hajde da čestitke sačuvamo za trenutak kad zaista steknemo novog klijenta. Još ćemo morati
da se nadmećemo, ako smislimo neku dobru ponudu, i ako oni budu hteli da se sastanu sa mnom sutra
uveče.”
„Odlično. Je li to uobičajen sled događaja?”
„Ne. Obično sačekaju da osmislimo ponudu, pa se tek onda sastanu s nama, ali Kros indastriz nedavno je
kupio Kingsman, a Kros indastriz ima mnoštvo filijala. Dobar je to posao, ako uspemo da ga dobijemo. Oni to
znaju, pa nas provlače kroz iglene uši, a prvi korak je sastanak sa mnom.”
„Obično postoji tim, zar ne?”
„Da, predstavljamo se kao grupa. Međutim, oni znaju kako se to radi, znaju da će ih izvršni direktor
nagovoriti da prihvate našu ponudu i da će na kraju završiti radeći s nekim na nižem položaju kao što sam ja

11
— pa su zato mene izabrali i sad hoće da provere moje sposobnosti. Ali da budem pošten, zahtev za predlog
daje mnogo više informacija nego što traži zauzvrat. A to je dobar izvor činjenica i uputstava i ne mogu ih
optužiti da su suviše zahtevni, samo su sitničavi. Tako je to kad imaš posla sa firmom Kros indastriz.”
Provukao je šaku kroz guste kovrdže, odajući pritisak koji je osećao. „Šta ti misliš o kingsman votki?”
„Hm... ovaj... Iskreno, nikad nisam čula za nju.”
Mark se zavalio na svojoj stolici i zasmejao. „Hvala bogu. Mislio sam da sam ja jedini. Nego, dobra strana
je to što nema loših kritika u štampi s kojima bi valjalo izaći na kraj. Nekad je dobra vest to što nema nikakvih
vesti.”
„Kako ja mogu da pomognem? Osim što ću istražiti sve o toj votki i ostati dokasno.”
Stisnuo je usne na tren, razmišljajući o tome. „Zapiši ovo...”
Radili smo ceo dan, preskočivši pauzu za ručak i dugo pošto se kancelarija ispraznila, pretresali smo neka
uvodna uputstva stratega. Bilo je tek prošlo sedam kad je Markov smartfon zazvonio i prenuo me, naglo
raspršivši tišinu.
Mark je uključio zvučnik i nastavio da radi. „Hej dušo.”
„Jesi li nahranio tu jadnu devojku?”, upitao je topao muški glas s drugog kraja žice.
Pogledavši u mene kroz stakleni zid svoje kancelarije, Mark je rekao: „Ah... Zaboravio sam.”
Brže-bolje skrenula sam pogled i ugrizla se za donju usnu kako bih prikrila osmeh.
Iz slušalice je dopro jasan frktaj. „Tek joj je drugi dan na poslu, a ti je već izrabljuješ i nasmrt izgladnjuješ.
Daće otkaz.”
„Da, jebote. U pravu si. Stive, dušo...”
„Nemoj ti meni Stive, dušo. Voli li ona kinesku hranu?”
Podigla sam palčeve, dajući Marku znak da volim.
Široko se osmehnuo. „Voli.”
„Dobro. Eto me za dvadeset minuta. Obavesti obezbedenje da stižem.”
Gotovo tačno dvadeset minuta kasnije pritisla sam dugme da se vrata čekaonice otvore i Stiven Elison uđe.
Bio je krupan momak, odeven u tamne farmerke, ishabane radničke čizme i uredno ispeglanu košulju na
raskopčavanje. Crvenokos i nasmejanih plavih očiju, izgledao je lepo kao i njegov partner, samo na veoma
različit način. Nas troje seli smo za Markov radni sto, nasuli piletinu s povrćem i kikirikijem u ljutom sosu i
junetinu s brokolijem na papirne tanjire, pa dodali lepljivi beli pirinač i prionuli na jelo štapićima.
Saznala sam da je Stiven građevinski radnik i da su on i Mark par još od koledža. Posmatrala sam ih kako
komuniciraju i osetila divljenje i trunku zavisti. Njihova veza je toliko dobro funkcionisala da je bilo prijatno
provoditi vreme s njima.
,,K vragu, devojko”, rekao je Stiven i zviznuo kad sam pošla da naspem i treći tanjir. „Jesi li sigurna da ćeš
i to pojesti? Kud li odlazi sva ta hrana?”
Slegnula sam ramenima. ,,U teretanu, sa mnom. Možda to pomaže?”
„Nemoj mu zameriti”, rekao je Mark razvukavši usne u širok osmeh. „Stiven je samo ljubomoran. Mora da
pazi na svoju devojačku figuru.”
,,K vragu.” Stiven je dobacio svom partneru ironičan pogled. „Trebalo bi da je izvedem na ručak s
momcima. Dobro bih zaradio kad bih se kladio na nju, koliko samo može da pojede.”
Osmehnula sam se. „To bi moglo da bude zabavno.”
„Ha. Znao sam da si pomalo divlja. Vidi ti se u osmehu.”
Pogledala sam naniže u hranu, ne dopuštajući da mi misli odlutaju na sećanja na to koliko sam divlja bila
u svojoj buntovnoj autodestruktivnoj fazi.
Mark me je spasao. „Nemoj da kinjiš moju pomoćnicu. I šta ti uopšte znaš o divljim ženama?”
„Znam da neke od njih vole da se druže s homoseksualcima. Dopada im se naše gledište.” Osmeh mu je
zablistao. „Znam još štošta. Hej, šta ste se toliko zaprepastili, vas dvoje? Hteo sam da vidim je li heteroseks
toliko dobar kao što se priča.”
Ovo je za Marka očito bila novost, ali po trzanju njegovih usana videlo se da se oseća dovoljno sigurno u
njihovoj vezi da mu je čitav taj razgovor zabavan. „Oho. Je li?”
,,I kako ti se dopao?”, upitala sam hrabro.

12
 Stiven je slegnuo ramenima. „Neću da kažem da je precenjen, jer sam očito u pogrešnom demografskom
segmentu, a i moje iskustvo u tom pogledu veoma je ograničeno, ali mogu bez njega.”
Pomislila sam da je zadivljujuće što Stiven može da ispriča svoju priču pojmovima s kojima Mark radi.
Govorili su jedan drugom o svojim karijerama i slušali jedan drugog, iako njihovi pozivi nisu imali nikakve
dodirne tačke.
,,S obzirom na to s kim trenutno živiš”, rekao mu je Mark hvatajući peteljku brokolija štapićima, „rekao
bih da je veoma dobro što je tako.”
Kad smo završili s jelom, bilo je već osam i čistačice su već bile stigle. Mark je navaljivao da mi pozove
taksi.
„Treba li ujutro da dođem ranije?”, upitala sam.
Stiven je lupnuo Marka ramenom u rame. „Mora biti da si uradio nešto dobro u prošlom životu čim si nju
dobio.”
„Mislim da je to verovatno zato što trpim tebe u ovom životu”, kazao je suvo Mark.
„Hej”, pobunio se Stiven. „Pitom sam i poslušan. Spuštam dasku na šolji.”
Mark mi je dobacio beznadežan pogled, koji je odavao toplinu i naklonost prema njegovom partneru. ,,A
od kakve mi je to koristi?”

MARK i ja smo ceo četvrtak vredno radili da ga pripremimo za sastanak sa timom iz Kingsmana u četiri po
podne. Na brzinu smo ručali tokom informativnog sastanka s dva pisca reklama, koji će učestvovati u
prezentaciji idejnih rešenja, kad dođemo do te faze; zatim smo pregledali beleške o zastupljenosti kingsman
votke na internetu i postojećem društvenom i medijskom dometu.
Malo sam se unervozila kad se primaklo tri i trideset jer sam znala da će biti saobraćajni kolaps, ali Mark je
nastavio da radi pošto sam istakla koliko je sati. Bilo je već petnaest do četiri kad je iskočio iz svoje kancelarije
sa širokim osmehom na licu, i dalje nesigurno sležući ramenima i rekao: „Hajde sa mnom, Evo.”
Trepnula sam u neverici i upitno ga pogledala, sedeći za svojim radnim stolom. „Stvarno?”
„Hej, vredno si radila kako bi mi pomogla da se pripremim. Zar nećeš da vidiš kako to izgleda?”
„Hoću, naravno.” Ustala sam. Kako sam znala da će i moj izgled uticati na dojam o mom šefu, ispravila
sam nabore na svojoj uskoj crnoj suknji do kolena i namestila manžetne svilene bluze dugih rukava. Sasvim
slučajno moja purpurnocrvena bluza savršeno se slagala s Markovom kravatom. „Hvala.”
Zaputili smo se ka liftovima i nakratko sam se trgnula kad je lift krenuo naviše umesto naniže. Kad smo
stigli do najvišeg sprata, čekaonica u koju smo ukoračili bila je znatno veća i kitnjastija od one na dvadesetom
spratu. Vazduh je zamirisao na paprat i ljiljane, koji su rasli u visećim saksijama, a u sigurnosnom ulazu od
zamagljenog stakla bio je isklesan natpis KROS INDASTRIZ zadebljanim muževnim slovima.
Pustili su nas da uđemo i zamolili da malo pričekamo. Oboje smo odbili ponuđenu vodu i kafu, i za manje
od pet minuta čekanja uputili su nas u zatvorenu salu za sastanke.
Mark me je pogledao, žmirkajući kad je recepcionarka pošla da otvori vrata. „Spremna?”
Osmehnula sam se. „Spremna.”
Vrata su se otvorila i recepcionarka mi je dala znak da uđem prva. Potrudila sam se da se veselo
osmehnem čim zakoračim unutra... Ali osmeh mi se sledio na usnama kad sam ugledala čoveka koji je ustao
kad sam ušla.
Naglo sam zastala i tako zaprečila put Marku, koji je ulazio za mnom, pa smo se sudarili i on me je
odgurnuo tako da sam upala u salu i zamalo pala na nos. Opasni i Mračni me je uhvatio oko pasa, što me je
oborilo s nogu, pa sam mu pala na grudi. To me je ostavilo bez daha, a ubrzo potom i bez ijedne trunčice
zdravog razuma. Čak i kroz slojeve odeće između nas, njegovi bicepsi bili su kao kamen pod mojim
dlanovima, a njegov stomak, satkan od čvrstih pločica mišića, dodirivao je moj stomak. Kad je naglo duboko
udahnuo, bradavice su mi se ukrutile, nadražene širenjem njegovih grudi.
O ne. Prokleta sam. Kroz glavu mi je proletelo mnoštvo slika koje su prikazivale kako sve mogu da
posrnem, padnem, spotaknem se,okliznem ili se sručim ispred tog boga seksa u predstojećim danima,
nedeljama i mesecima.

13
 „Opet se srećemo”, promrmljao je, a od treperenja njegovog glasa osetila sam sladak bol u celom telu.
„Uvek je zadovoljstvo naleteti na vas, Evo.”
Zarumenela sam se od stida i želje, ne uspevajući da smognem volju i snagu da se odmaknem od njega,
iako je osim njega u prostoriji bilo još dvoje ljudi. Nije mi pomoglo ni to što je njegova pažnja bila usredsredena
isključivo na mene, a njegovo čvrsto telo širilo je onaj izvanredni dojam snažnog zahtevanja.
„Gospodine Kros”, rekao je Mark iza mene. „Izvinjavam se zbog ovog ulaska.”
„Nemojte da se izvinjavate. Bio je nezaboravan.”
Zateturala sam se na visokim potpeticama kad me je Kros spustio, a kolena su mi klecala od tog dodira s
celim njegovim telom. Ponovo je bio u crnom, a samo su mu košulja i kravata bile nežne sive nijanse. Kao i
uvek, izgledao je predobro.
Kakav li je osećaj izgledati tako neverovatno? Nema šanse da on može nekud da ode a da ne izazove
pometnju.
Mark je pružio ruku, pa me umirio i nežno mi opustio leđa.
Krosov pogled je ostao usredsređen na Markovu šaku na mom laktu dok me nije pustio.
,,U redu. Dakle...” Mark se malo pribrao. „Ovo je moja pomoćnica, Eva Tramil.”
„Već smo se upoznali.” Kros je izvukao stolicu pokraj svoje. „Evo.”
Pogledala sam u Marka da vidim šta da uradim, i dalje se oporavljajući od trenutaka koje sam provela
prilepljena uz tog seksualnog superprovodnika.
Kros se nagnuo ka meni i tiho zapovedio: „Sedite, Evo.”
Mark je kratko klimnuo glavom, ali ja sam već sedala na stolicu na Krosovu zapovest, moje telo je slušalo
nagonski pre no što je moj mozak uspeo da shvati i pobuni se.
Trudila sam se da se ne vrpoljim narednih sat vremena dok su Kros i dve direktorke iz Kingsmana cedile
Marka, obe privlačne brinete u elegantnim odelima. Ona u crvenom kostimu silno se trudila da privuče
Krosovu pažnju, dok se ona u krem kostimu pomno usredsredila na mog šefa. Činilo se da su sve troje bili
zadivljeni Markovom sposobnošću da objasni kako rade agencije — i njena saradnja s klijentima, olakšana
zahvaljujući njemu — potvrđuje vrednost klijentovog brenda.
Divila sam se Marku jer je uspeo da ostane hladan i opušten pod pritiskom — pritiskom koji je ispoljavao
Kros, koji je lako dominirao sastankom.
„Dobro ste obavili posao, gospodine Gariti”, pohvalio ga je blago Kros na kraju sastanka. „Jedva čekam da
pregledam ponuđene predloge kad dođe trenutak za to. Šta bi vas primamilo da probate kingsman, Evo?”
Prenula sam se i trepnula. „Molim?”
Pogled mu je bio prodoran. Imala sam osećaj da je sasvim usredsređen na mene, što je samo pojačalo moje
poštovanje prema Marku, koji je sat vremena morao da radi pod pritiskom tog pogleda.
Krosova stolica bila je postavljena paralelno s dužinom stola, okrenuta direktno prema meni. Desna ruka
mu je počivala na glatkoj drvenoj površini, dugim gracioznim prstima ritmično je prelazio po vrhu. Nakratko
sam spazila njegov ručni zglob na rubu manžetne i iz nekog sumanutog razloga prizor tog malog parčeta
zlatne kože obrasle retkim tamnim dlakama prikovao mi je pažnju za sebe. Bio je jednostavno tako... muževan.
„Koji Markovi predloži vam se najviše dopadaju?”, upitao je još jednom.
„Mislim da su svi odlični.”
Njegovo lepo lice bilo je bezizražajno kad je rekao: „Isprazniću salu kako bih dobio vaše iskreno mišljenje,
ako je to potrebno.”
Prsti su mi se savili oko krajeva naslona za ruke. „Upravo sam vam rekla svoje iskreno mišljenje,
gospodine Kros, ali ako baš morate da znate, mislim da bi se većini ljudi svidelo to što je reklama hedonistički
skupa. Međutim, nedostaje mi...”
„Slažem se.” Kros je ustao i zakopčao sako. „Imate pravac koji treba da sledite, gospodine Gariti.
Sastaćemo se opet sledeće nedelje.”
Ostala sam da sedim jedan časak, zapanjena vrtoglavom brzinom zbivanja. Zatim sam pogleda u Marka,
koji kao da se kolebao između zabezeknute radosti i neverice.
Ustala sam i krenula prva ka vratima. Bila sam i te kako svesna da Kros korača pokraj mene. Njegovo
kretanje, koje je karakterisala životinjska gracioznost i drska ležernost, palilo me je više od svega. Bilo mi je

14
nezamislivo da nije dobar i agresivan u krevetu, da ne uzima ono što želi tako da žena podivlja od želje da mu
to i da.
Kros je išao sa mnom sve do niza liftova. Prozborio je reč-dve s Markom, o sportu, čini mi se, ali bila sam
suviše zaokupljena svojom reakcijom na njega, pa nisam obratila pažnju. Kad je lift stigao, odahnula sam od
lakšanja i zakoračila napred s Markom.
„Samo trenutak, Evo”, rekao je smireno Kros i zadržao me tako što me je uhvatio za lakat. „Sići će za tren”,
rekao je Kros kad su se vrata lifta zatvorila ispred zabezeknutog lica mog šefa.
Kros nije ništa rekao dok lift nije počeo da se spušta. Zatim je ponovo pritisnuo dugme za pozivanje lifta i
upitao: „Spavaš li s nekim?”
Upitao je to toliko ležerno da mi je bio potreban trenutak da shvatim šta je rekao.
Oštro sam udahnula. „Zašto se to vas tiče?”
Pogledao je u mene i videla sam ono što sam videla kad smo se prvi put sreli — ogromnu snagu i čeličnu
kontrolu, što me je nagnalo da nehotično koraknem unazad. Ponovo. Ovoga puta makar nisam pala. I to je
napredak.
„Zato što želim da te kresnem, Evo. Hoću da znam šta mi stoji na putu, ako mi išta stoji na putu.”
Iznenadan bol među bedrima nagnao me je da se oslonim o zid da ne bih pala. Pružio je ruku da me
pridrži, ali održala sam ga na odstojanju podignutom šakom. „Možda jednostavno nisam zainteresovana,
gospodine Kros.”
Slabašan osmeh zatitrao mu je na usnama i zbog njega je izgledao još naočitije. Neverovatno. Dragi bože...
Zvonce koje je označilo primicanje lifta prenulo me je i odskočila sam, toliko sam bila napregnuta. U
životu nisam bila toliko uzbuđena. U životu me nijedno ljudsko biće nije toliko silno privuklo. Niti me je ikad
tako uvredio neko za kim sam žudela.
Ušla sam u lift i okrenula se prema njemu.
Osmehnuo se. „Do sledećeg puta, Evo.”
Vrata su se zatvorila i klonula sam, oslonivši se na mesinganu dršku, nastojeći da povratim pribranost.
Samo što sam došla sebi kad su se vrata lifta otvorila i ugledala sam Marka kako hoda tamo-amo u čekaonici
na našem spratu.
„Isuse, Evo”, progunđao je, naglo zastavši. „Šta ono bi, kog vraga?”
„Nemam pojma, čoveče.” Glasno sam uzdahnula, želeći da s nekim podelim onaj ozlojeđujući i zbunjujući
razgovor s Krosom, ali ipak svesna da moj šef nije prava osoba za to. „Zar je bitno? Znaš da će ti dati ovaj
posao.”
Širok osmeh razvedrio je njegovo dotad namršteno lice. „I ja mislim da možda hoće.”
„Što moj cimer uvek kaže, to treba proslaviti. Da rezervišem sto za večeru za tebe i Stivena?”
„Što da ne? Pjur fud end vajn u sedam, ako budu mogli nekako da nas uglave. Ako ne, iznenadi nas.”
Samo što smo se vratili u Markovu kancelariju, direktori su se sjatili oko njega - Majki Voters, izvršni
direktor i predsednik, generalni direktor Kristina Fild i zamenik direktora Volter Limen.
Zaobišla sam ih sve što sam tiše mogla i nečujno ušla u svoju kabinu.
Nazvala sam Pjur fud end vajn i preklinjala da mi rezervišu sto za dvoje. Posle ozbiljnog ponižavanja i
umoljavanja, domaćica je naposletku popustila.
Ostavila sam Marku poruku u govornoj pošti: „Danas je nesumnjivo tvoj srećan dan. Rezervisala sam ti
večeras u sedam. Lepo se provedi!”
Zatim sam ukucala vreme odlaska s posla, jedva čekajući da stignem kući.

„ŠTA je rekao?”, Keri je sedeo na drugom kraju naše bele sofe na razvlačenje i odmahivao glavom.
„Znam, neverovatno, zar ne?” Uživala sam u još jednom gutljaju vina. Reskom, fino ohlađenom belom
vinu marke sovinjo, koje sam kupila u povratku kući. „Tako sam i ja reagovala. I dalje nisam sigurna da li je taj
razgovor samo moja uobrazilja od preterane količine njegovih feromona.”
„I?”
Podvila sam noge poda se na kauču i naslonila se u ugao. „Šta i?”

15
 „Znaš šta, Evo?” Dohvatio je svoj laptop sa stočića za kafu, pa ga stavio na skrštene noge. „Hoćeš li
iskoristiti tu priliku ili...?”
„Ja njega čak i ne poznajem. Ne znam čak ni kako se zove, a on mi je to prosuo u lice. Zamisli!”
„Ali on je znao kako se ti zoveš.” Počeo je da kuca po tastaturi. ,,A za taj posao s tom votkom tražio je
isključivo tvog šefa?”
Ruka koju sam provlačila kroz puštenu kosu umirila se. „Mark je veoma talentovan. Ako Kros ima imalo
smisla za posao, on bi to zapazio i iskoristio.”
„Ja bih rekao da on zna i te kako mnogo o poslu.” Keri je okrenuo laptop prema meni i pokazao mi
naslovnu stranu Kros indastriza, koja se hvalisala zadivljujućom fotografijom zgrade Krosfajer. „To je njegova
zgrada, Evo. Zgrada Gidiona Krosa.”
U jebote. Oči su mi se sklopile. Gidion Kros. Pomislila sam da mu to ime pristaje. Bilo je seksepilno i otmeno
muževno poput samog svog nosioca.
„On ima ljude koji obavljaju marketinške poslove za njegove filijale. Verovatno mnoštvo ljudi koji to
rade.”
„Ućuti, Keri.”
„Zgodan je, bogat i hoće da te zaskoči. Šta tu ne valja?”
Pogledala sam u njega. „Biće mi neprijatno da ga stalno srećem. Nadam se da ću duže vreme zadržati ovaj
posao. Stvarno mi se dopada. Stvarno mi se dopada Mark. U potpunosti me je uključio u posao i već sam
naučila veoma mnogo od njega.”
„Sećaš se šta doktor Travis kaže o proračunatim rizicima? Kad ti doktor kaže da ponekad rizikuješ, onda
treba da rizikuješ. Možeš ti izaći na kraj s tim. I ti i Kros ste odrasli ljudi.” Nastavio je da traga po internetu.
„Oho. Jesi li znala da će tek za dve godine napuniti trideset? Zamisli samo koliko je izdržljiv.”
„Zamisli koliko je drzak. Uvredilo me je što mi je to samo tako rekao. Ne volim da se osećam kao vagina
na nogama.”
Keri je zastao i pogledao naviše u mene, a oči su mu se raznežile od saosećanja. „Izvini, dušice. Tako si
jaka, mnogo jača od mene. Jednostavno ne uviđam da nosiš na plećima teret koji ja nosim.”
„Mislim da ga ne nosim, najčešće ne.” Pogledala sam u stranu jer nisam želela da razgovaramo o tome šta
smo sve pregrmeli u prošlosti. „Nije da sam htela da me pozove da izađemo. Ali sigurno postoji bolji način da
kažeš ženi da hoćeš da je odvedeš u krevet.”
„U pravu si. On je običan drski kreten. Pusti ga nek žudi za tobom dok mu muda ne poplave. To će ga
naučiti pameti.”
To me je nasmejalo. Keri je uvek uspevao da me nasmeje. „Ne verujem da su tom čoveku muda ikad bila
plava, ali slika je stvarno smešna.”
Zaklopio je laptop uz odlučan škljocaj. „Šta ćemo večeras?”
„Mislila sam da odem da vidim kakav je taj studio za krav magu u Bruklinu.” Malo sam istraživala posle
onog susreta s Parkerom Smitom u teretani Ikvinoks i kako je nedelja odmicala, pomisao na tako grub fizički
odušak za stres sve me je više privlačila.
Znala sam da osećaj neće biti ni blizu osećaj u koji bih imala kada bih prebila boga u Gidionu Krosu, ali
pretpostavljala sam da bi to bilo mnogo bezazlenije po moje zdravlje.

16
 3.
„NEMA ŠANSE DA će te mama i Stanton pustiti da dolaziš ovamo nekoliko puta nedeljno”, rekao je Keri,
pritežući modernu teksas jaknu oko tela iako je bilo tek prohladno.
Preuređeno skladište koje je Parker Smit koristio kao svoj studio bila je građevina sa ciglenom fasadom u
nekadašnjem industrijskom delu Bruklina, koji je trenutno težio modernizaciji. Prostor je bio ogroman, s
golemim metalnim vratima sa strane, na osnovu kojih posmatrač spolja ne bi mogao ni da pretpostavi šta se
zbiva iza njih. Keri i ja smo seli na aluminijumske tribine i posmatrali šest boraca na strunjačama ispod.
„Jao”, štrecnula sam se, saosećajući sa momkom koji je primio udarac u prepone. Sigurno boli, bez obzira
na štitnike. „Kako će Stanton saznati, Keri?”
„Tako što ćeš završiti u bolnici.” Pogledao me je. „Ozbiljno ti kažem. Krav maga je brutalna. Oni samo
sparinguju, a kontakt je potpun. Pa sve i da te modrice ne odaju, tvoj očuh će nekako saznati. Uvek sazna.”
„Zbog moje mame; ona mu sve govori. Ali ja joj neću reći za ovo.”
„Zašto?”
„Neće razumeti. Misliće da hoću da se zaštitim zbog onoga što je bilo. Osećaće se krivom, pa će mi
jadikovati zbog toga. Neće poverovati da dolazim ovamo prvenstveno radi vežbe i oslobađanja ođ stresa.”
Podbočila sam glavu o laktove i gledala kako Parker zauzima borilište sa ženom. Bio je dobar učitelj.
Strpljiv i temeljan i objašnjavao je veoma dobro. Njegov studio nalazio se u nezgodnom, opasnom kraju grada,
ali po mom mišljenju, to je i priličilo borilačkoj veštini koju je podučavao. Nije mogao naći verodostojnije
mesto od velikog praznog skladišta.
„Ovaj Parker je stvarno zgodan”, promrmljao je Keri.
„Ali nosi i burmu.”
„Primetio sam. Pravi se uvek brzo razgrabe.”
Parker nam se pridružio pošto se čas završio. Njegove tamne oči su svetlucale, a osmeh mu je bio blistav.
„Kako ti se čini, Evo?”
„Gde se upisuje?”
Njegov seksi osmeh nagnao je Kerija da pruži ruku i toliko mi stegne šaku da mi je sva krv utekla iz nje.
„Ovuda.”

PETAK je počeo divno. Mark mi je pokazao kako se prikupljaju informacije za osmišljavanje reklama i
rekao mi malo više o Kros indastrizu i Gidionu Krosu, ističući da su on i Kros vršnjaci.
„Stalno moram da se podsećam na to”, rekao je Mark. „Lako je zaboraviti da je tako mlad kad je tik ispred
tebe.”
„Da”, složila sam se, potajno razočarana što neću videti Krosa naredna dva dana. Koliko god govorila sebi
da mi nije stalo,bila sam potištena. Nisam ni znala da sam ushićena zbog mogućnosti da ćemo se sresti dok
ona nije nestala. Bilo je tako savršeno biti kraj njega. Osim toga, bilo je vraški zabavno gledati u njega. Nisam
imala ništa ni blizu tako uzbudljivo u planu za vikend.
Hvatala sam beleške u Markovoj kancelariji kad sam začula da u mojoj kabini zvoni telefon. Izvinila sam
se i odjurila da se javim. „Kancelarija Marka Garitija...”
„Evo, ljubavi, kako si?”
Klonula sam na stolicu čim sam čula glas svog očuha. Stanton mi je uvek zvučao aristokratski — kulturno,
ovlašćeno i nadmeno. „Ričarde? Je li sve u redu? Je li mama dobro?”
„Jeste, sve je u redu. Tvoja mama je odlično, kao i uvek.”
Glas bi mu se raznežio kad god je govorio o svojoj ženi i bila sam mu zahvalna na tome. U stvari, bila sam
mu zahvalna na mnogo čemu, ali ponekad mi je bilo teško da uskladim tu zahvalnost sa svojim osećajem
neverstva. Znala sam da je moj tata i te kako svestan ogromne razlike u stopi njihovih prihoda.
„Dobro”, rekla sam i laknulo mi je. „Drago mi je. Jeste li vi i mama primili moje pisamce zahvalnosti za
haljinu i Kerijev smoking?”

17
 „Jesmo. To je veoma pažljivo od tebe, ali dobro znaš da ne očekujemo da nam zahvaljuješ na takvim
sitnicama. Oprosti na trenutak.” Razgovarao je s nekim, verovatno sa svojom sekretaricom. „Evo, ljubavi,
voleo bih da se danas nađemo na ručku. Poslaću Klensija po tebe.”
„Danas? Ali videćemo se sutra uveče. Zar to ne može da sačeka dotad?”
„Ne. Treba da se vidimo danas.”
„Ali moja pauza za ručak traje samo sat vremena.”
Neko me je lupnuo po ramenu i kad sam se osvrnula, ugledala sam Marka pokraj svoje kabine. „Uzmi
dva”, prošaputao je. „Zaslužila si.”
Uzdahnula sam i zahvalila. „Hoće li vam odgovarati da dođem u dvanaest?”
„Savršeno. Radujem se što ću te videti.”
Ja, pak, nisam imala razloga da se radujem sastanku u četiri oka sa Stantonom, ali ipak sam poslušno
izašla malo pre podneva i ugledala gradski automobil koji me je dokono čekao pokraj ivičnjaka. Klensi,
Stantonov vozač i telohranitelj, otvorio mi je vrata da uđem kad sam ga pozdravila. Zatim je seo za volan i
odvezao me u centar grada. U dvanaest i dvadeset sedela sam za stolom za sastanke u Stantonovim radnim
prostorijama, zagledana u lepo serviran ručak za dvoje.
Stanton je ušao ubrzo potom, otmen i doteran. Kosa mu je bila sasvim seda, lice naborano, ali i dalje
veoma lepo. Imao je oči boje iznošenog džinsa, veoma pametnog i britkog pogleda. Bio je vitak i sportski
građen, i mada je imao veoma mnogo posla, nalazio je vremena za vežbanje još pre no što se oženio svojim
glavnim zgoditkom, mojom majkom.
Ustala sam kad se primakao i on se sagnuo da me poljubi u obraz. „Divno izgledaš, Evo.”
„Hvala.” Ličila sam na mamu, koja je takođe bila prirodna plavuša. Međutim, sive oči nasledila sam od
tate.
Dok je sedao na stolicu na pročelju stola, Stanton je bio svestan njujorškog horizonta iza sebe i iskoristio je
prednost te lepote.
„Jedi”, rekao je. Bila je to zapovest koju s lakoćom izdaju moćni ljudi. Ljudi poput Gidiona Krosa. Je li
Stanton bio tako energičan u Krosovim godinama?
Uzela sam viljušku i počela da jedem salatu od piletine, brusnica, oraha i feta sira. Bila je ukusna, a ja sam
bila gladna. Bilo mi je drago što Stanton nije odmah počeo da govori, tako da sam mogla da uživam u jelu.
Međutim, to nije dugo potrajalo.
„Evo, ljubavi. Hteo sam da razgovaramo o tvom zanimanju za krav magu.”
Sledila sam se. „Molim?”
Stanton je otpio gutljaj vode s ledom i zavalio se u stolicu, stegnute vilice, što me je upozorilo da mi se neće
dopasti ono što će mi reći. „Tvoja majka je sinoć bila izvan sebe kad si otišla u taj studio u Bruklinu. Trebalo mi
je mnogo vremena da je smirim i uverim da ću se postarati da ta svoja interesovanja zadovoljiš na bezbedniji
način. Ona neće da...”
„Čekajte.” Pažljivo sam spustila viljušku, budući da sam odjednom u potpunosti izgubila apetit. „Kako je
saznala gde sam?”
„Pratila te je pomoću tvog mobilnog telefona.”
„Ma nije moguće”, rekla sam i duboko udahnula, klonuvši na stolici. Pozlilo mi se od ležernog tona i
stava. Saopštio mi je to kao da je to nešto najnormalnije na svetu. Uzburkalo mi se u želucu, koji je najednom
više naginjao ka tome da ispovraća moj ručak nego da ga svari. „Zbog toga je navaljivala da uzmem telefon
vaše firme, a ne da se ne bih izlagala trošku, kao što je tvrdila.”
„Htela je i to, naravno. Ali ovako ne mora da brine.”
„Ne mora da brine? Pa uhodi rođenu kćer? To nije zdravo, Ričarde. Morate to da shvatite. Ide li ona još
kod doktora Pitersena?”
Imao je drskosti da izgleda kao da mu je neprijatno. „Ide, naravno.”
„Da li mu govori šta radi?”
„Ne znam”, rekao je kruto. „To je Monikina lična stvar. Ne mešam se.”
Ne, nije se mešao. Mazio ju je. Udovoljavao joj i sasvim je razmazio. I dozvolio da se njena opsednutost
mojom bezbednošću otme kontroli. „Mora da se okane toga. Ja sam se okanula, stvarno jesam.”

18
 „Bila si nedužna, Evo. Oseća krivicu što te nije zaštitila. Treba da joj damo malo prostora.”
„Prostora? Ona je uhoda!” Zavrtelo mi se u glavi. Kako moja mama može tako da se meša u moj privatni
život? Zašto to radi? Izluđuje samu sebe, a i mene zajedno s njom. „To mora da prestane.”
„Lako ćemo to rešiti. Već sam razgovarao s Klensijem. On će te odvesti kad god budeš htela da ideš u
Bruklin. Sve sam dogovorio. Tako će ti biti mnogo zgodnije.”
„Nemojte to da izvrćete tako da izgleda kao da je za moje dobro.” Oči su mi bile pune suza i grlo mi se
steglo od besa. Zgrozilo me je što govori o Bruklinu kao da je neka država trećeg sveta. „Odrasla sam žena.
Sama donosim svoje odluke. To je jebeno pravo!”
„Ne obraćaj mi se tim tonom, Evo. Ja samo brinem o tvojoj majci. I o tebi.”
Odmakla sam se od stola. „Vi joj omogućavate da se tako ponaša, pomažete joj da se ne izleči i muka mi je
od vas.”
„Sedi. Treba da jedeš. Monika brine da se ne hraniš dovoljno zdravo.”
„Ona se brine zbog svega, Ričarde. U tome je problem.” Bacila sam salvetu na sto. „Moram da se vratim na
posao.”
Okrenula sam se i pošla, grabeći krupnim koracima ka vratima ne bih li izašla što je pre moguće. Uzela
sam svoju tašnu od Stantonove sekretarice i ostavila svoj mobilni telefon na njenom stolu. Klensi, koji me je
čekao na recepciji, krenuo je za mnom i znala sam da ne bi bilo dobro da pokušavam da ga otkačim. On ne
prima naređenja ni od koga osim od Stantona.
Dok me je Klensi vozio natrag ka kancelariji, kiptela sam od besa na zadnjem sedištu. Mogu da pizdim do
mile volje, ali na kraju krajeva, nisam ništa bolja od Stantona jer ću naposletku ipak popustiti. Popustiću i
pustiti da bude po maminom jer mi se srce čepa pri pomisli na to da pati više nego što inače pati. Toliko je
osećajna i krhka i voli me do te mere da je luda zbog toga.
Raspoloženje mi je i dalje bilo turobno kad sam stigla u Krosfajer. Kad se Klensi odvezao, ostala sam da
stojim na trotoaru prepunom sveta i gledam uz ulicu i niz ulicu na bih li ugledala prodavnicu slatkiša i
mobilnih telefona. Htela sam da kupim neki slatkiš i nov telefon.
Naposletku sam malo prošetala po kraju i kupila šest čokoladica u kiosku na uglu, pa krenula natrag u
Krosfajer. Bila sam odsutna samo sat vremena, ali nisam nameravala da iskoristim dodatno vreme koje mi je
Mark dao. Imala sam potrebu da radim ne bih li odvratila misli od svoje nenormalne glupave porodice.
Čim sam ušla u prazan lift, pocepala sam omot čokoladice i žustro je zagrizla. Bila sam na dobrom putu da
slistim gotovo sve i utolim bes u čokoladi pre no što stignem do dvadesetog sprata, kad se lift zaustavio na
četvrtom. Bila sam zahvalna što sam dobila još vremena da uživam u slasnim zalogajima crne čokolade i
karamela, koji su mi se topili na jeziku.
Vrata su se otvorila i ugledala sam Gidiona Krosa kako razgovara s dva gospodina.
Kao i obično, ostala sam bez daha čim sam ga ugledala, što je nanovo raspirilo moju srdžbu, koja se dotad
bila već gotovo sasvim stišala. Zašto tako deluje na mene? Kad li ću postati imuna na njega?
Kada me je ugledao, usne su mu se razvukle u blagi, čaroban osmeh.
Divota. Koje sam ja jebene sreće. Postala sam mu nekakav izazov.
Osmeh mu je iščezao sa usana i lice mu se namrštilo. „Završićemo ovo kasnije”, progunđao je, obraćajući
se dvojici muškaraca i ne skidajući pogled s mene.
Zakoračio je u lift i podigao ruku kako ona dvojica ne bi krenula za njim. Iznenađeno su trepnuli,
pogledavši u mene, pa u Krosa, pa opet u mene.
Izašla sam iz lifta, shvativši da bi bilo bezbednije po moje duševno zdravlje da se odvezem drugim liftom.
„Ne tako brzo, Evo.” Kros me je uhvatio za lakat i uvukao natrag u lift. Vrata su se zatvorila i lift je lagano
krenuo.
„Šta to radite?”, prosiktala sam. Posle razgovora sa Stantonom, poslednje što mi je trebalo bio je još jedan
dominantni muškarac koji pokušava da mi zapoveda.
Kros me je uhvatio za nadlanice i pogledao mi lice onim blistavim plavim očima.
„Nešto nije u redu. Reci mi šta.”
Onaj poznati elektricitet oživeo je među nama uz prasak, a zbog moje srdžbe, privlačnost je bila još
silovitija. „Ti.”

19
 „Ja?” Milovao mi je ramena palčevima. Pustio me je, pa izvadio ključ iz džepa i gurnuo ga u ploču sa
dugmićima. Sve lampice su se pogasile osim one za najviši sprat.
Ponovo je nosio crno, s lepim tankim sivim prugama. Bilo je otkrovenje videti ga s leđa. Ramena su mu
bila lepo široka, ne glomazna, i naglašavala su vitak struk i duge noge. Svilenkasti pramenovi kose koji su mu
padali po kragni mamili su me da ih zgrabim i počupam, jako. Htela sam da i on bude slab kao ja. Htela sam
rat.
„Trenutno nisam raspoložena za vas, gospodine Kros.”
Gledao je kako igla iznad vrata izrađena u antikvarnom stilu označava spratove koji prolaze. „Ja bih te
mogao oraspoložiti.”
„Nisam zainteresovana.”
Kros je pogledao preko ramena u mene. Nosio je košulju i kravatu u raskošnoj ažurnoj boji njegovih
dužica. Efekat je bio čaroban. „Nema laganja, Evo. Nikad.”
„Nisam slagala. Pa šta ako ste mi privlačni? Pretpostavljam da ste privlačni većini žena.” Zamotala sam
ostatak čokoladice i gurnula je nazad u kesu koju sam prethodno ubacila u tašnu. Čokoladica mi nije potrebna
kad delim vazduh s Gidionom Krosom. „No, ja nisam zainteresovana da učinim ništa po tom pitanju.”
Na to se ležerno okrenuo, pogledao me pravo u oči, a onaj vragolasti osmeh ponovo mu je zaigrao na
usnama. Njegova opuštenost i nehaj razbesneli su me još više. „Privlačnost je suviše pitoma reč za...”, pokazao
je prostor između nas, „... ovo.”
„Možete da mislite da sam luda, ali meni neko prvo mora da se dopadne da bih se skinula gola i preznojila
s njim.”
„Ne mislim da si luda”, rekao je. „Ali nemam ni vremena ni želju da se zabavljam s nekim.”
„Onda nas je dvoje. Drago mi je da smo to razjasnili.”
Primakao mi se i prineo šaku mom licu. Naterala sam se da se ne odmaknem i da mu ne pričinim
zadovoljstvo da me vidi uplašenu. Obrisao mi je rub usana palcem, pa ga prineo svojim usnama. Posisao ga je i
mazno rekao: „Čokolada i ti. Slasno.”
Prošla me je jeza, a zatim sam osetila vreo bol među nogama dok sam zamišljala kako ližem čokoladu sa
njegovog ubitačno seksepilnog tela.
Namrštio se i prisno stišao glas. „Romansa nije na mom repertoaru, Evo. Ali hiljadu načina da te dovedem
do vrhunca jesu. Dozvoli da ti pokažem.”
Lift je usporio i zaustavio se. Izvadio je ključ iz pločice i vrata su se otvorila.
Povukla sam se u ugao i mahnula rukom da ga oteram. „Stvarno nisam zainteresovana.”
„Porazgovaraćemo.” Kros me je uhvatio za lakat i nežno, ali navalentno povukao za sobom.
Pristala sam jer mi se sviđala napetost koju je njegova blizina budila u meni, a želela sam i da čujem šta
ima da kaže kad mu poklonim više od pet minuta svog vremena.
Pustili su ga unutra toliko brzo da nije bilo potrebe da zaustavi korak. Crvenokosa lepotica za prijemnim
pultom je brže-bolje ustala i zaustila da ga obavesti o nečemu, ali on je nestrpljivo odmahnuo glavom. Ona je
zatvorila usta i zurila u mene razrogačenih očiju dok smo žustro prolazili.
Srećom, put do Krosove kancelarije nije bio dug. Njegov sekretar je ustao kad je video da mu se šef
primiče, ali ćutao je kad je primetio da Kros nije sam.
„Zadrži moje pozive, Skote”, rekao je Kros i uveo me u svoju kancelariju kroz otvorena staklena dvokrilna
vrata.
Iako sam bila ispunjena srdžbom, zadivio me je taj prostrani komandni centar Gidiona Krosa. Prozori
visoki od poda do tavanice gledali su na grad s dve strane, a zid od stakla bio je okrenut ka ostatku radnog
prostora. Neprozirni zid naspram golemog radnog stola prekrivali su tanki ekrani, na kojima je tekao program
informativnih kanala iz svih krajeva sveta. Unutra su se nalazila tri odvojena prostora za sedenje, svaki veći od
čitave Markove kancelarije i šank na kojem su stajale izložene dekorativne kristalne boce boje dragulja, koje su
bile jedine obojene tačke u inače jednoličnoj paleti crnih, belih i sivih nijansi.
Kros je stisnuo dugme na svom radnom stolu, koje je zaključalo sva vrata, pa još jedno od kog se zid od
prozirnog stakla namah zamračio i delotvorno nas zaklonio od pogleda njegovih zaposlenih.

20
 Uz prekrasni odsjaj boje safira na prozorima, privatnost je bila zagarantovana. Skinuo je sako i obesio ga o
čiviluk od hroma. Zatim se vratio do vrata, gde sam stajala. „Hoćeš li nešto da popiješ, Evo?”
„Neću, hvala.” Dovraga. Bio je još slađi u prsluku. Prosto da čovek poželi da ga pojede. Tako sam bolje
videla koliko je zgodan. Koliko su mu ramena snažna. Koliko su mu bicepsi lepi i kako mu se guza pomera
dok korača.
Pokazao je prema crnoj kožnoj sofi. „Sedi.”
„Moram da se vratim na posao.”
,,A ja imam sastanak u dva. Što pre ovo rešimo, to ćemo pre oboje moći da se vratimo na posao. Sad sedi.”
„Šta to mislite da ćemo rešiti?”
Uzdahnuo je, pa me je podigao kao nevestu i odneo do sofe. Spustio me je i seo pokraj mene. „Tvoje
protivljenje. Vreme je da razgovaramo o tome šta će biti potrebno da bih te povalio.”
„Čudo.” Odmakla sam se od njega, povećavajući prostor između nas. Povukla sam svoju
smaragdnozelenu suknju naniže, zažalivši što nisam obukla pantalone. „Nalazim da je vaš pristup grub i
uvredljiv.”
I da me silno pali, ali nije mi padalo na pamet da to priznam.
Posmatrao me je škiljeći. „Možda sam neotesan, ali iskren sam. Ne ličiš mi na ženu koja želi gluposti i
laskanje umesto istine.”
„Ja želim da ljudi u meni vide ženu koja može da pruži više od lutke na naduvavanje.”
Kros je podigao obrve. „Onda dobro.”
„Jesmo li završili?” Ustala sam.
Uhvatio me je oko ruke i povukao ponovo na sofu. „Teško. Ustanovili smo nekoliko tema za razgovor.
Među nama postoji snažna seksualna privlačnost i nijedno od nas neće vezu. I šta onda tačno želiš? Zavođenje,
Evo? Hoćeš li da te zavedem?”
Taj me je razgovor podjednako opčinio i zgranuo. Da, i doveo u iskušenje. Teško je ne biti u iskušenju kad
si suočen s tako muževnim i moćnim muškarcem, koji je toliko čvrsto rešen da se potuca sa tobom. Međutim,
zgranutost je ipak nadvladala. „Seks koji je isplaniran kao poslovna transakcija za mene ne dolazi u obzir.”
„Kad se na početku utvrde parametri, manja je verovatnoća da će na kraju biti preteranih očekivanja i
razočaranja.”
„Šalite se?”, upitala sam, gledajući ga mrko. „Čujte se samo. Zašto da to uopšte zovemo tucanjem? Zašto
ga ne bismo nazvali ubacivanjem spreme u prethodno odobren otvor?”
Iznervirao me je kad je zabacio glavu unazad i zasmejao se. Taj puni grleni zvuk preplavio me je poput
talasa tople vode. Bila sam svesna njegove blizine do te mere da sam osetila fizički bol. Zbog tog smeha,
delovao mi je više kao običan čovek od krvi i mesa nego kao bog seksa. Delovao mi je stvarnije.
Ustala sam i izmakla se tako da ne može da me dohvati. „Neobavezan seks ne mora da podrazumeva vino
i ruže, ali za boga miloga, ma šta drugo bilo, seks treba da bude ličan. Prijateljski čak. Uz obostrano poštovanje
u najmanju ruku.”
Smeh je utihnuo kad je ustao, namračenog pogleda. ,,U mojim privatnim odnosima nema pomešanih
signala. Hoćeš da zanemarim tu krilaticu? Ne vidim nijedan dobar razlog zbog kojeg bih to uradio.”
„Ne želim da uradite ama baš ništa, osim da me pustite da se vratim na posao.” Krupnim koracima prišla
sam vratima i povukla kvaku, pa tiho opsovala kad se vrata nisu otvorila. „Pustite me da izađem, Krose.”
Osetila sam da mi je prišao i da mi stoji iza leđa. Pritisnuo je dlanovima staklo kraj mojih ramena,
zarobivši me. Nisam mogla da razmišljam o samozaštiti kad je on bio tako blizu.
Snaga i neprikosnovenost njegove volje stvarale su gotovo opipljivo polje sile. Kad mi se dovoljno
približio, to me je polje okružilo i zatvorilo u sebe s njim. Sve izvan tog mehura prestalo je da postoji, a unutra
mi se čitavo telo napinjalo i stremilo ka njegovom. Nije mi bilo jasno kako je moguće da tako snažno utiče na
mene, da prodire do same moje srži, iako sam toliko besna. Kako je moguće da me toliko uzbuđuje čovek čije
bi reči trebalo sasvim da me ohlade?
„Okreni se, Evo.”
Sklopila sam oči, odupirući se talasu uzbuđenja koji me je preplavio zbog njegovog zapovedničkog tona.
Bože, kako samo dobro miriše. Njegovo snažno telo isijavalo je vrelinu i glad, i budilo moju divlju želju za

21
njim. Tu nekontrolisanu reakciju pojačala je moja ljutnja na Stantona, kao i moja skorašnja ljutnja na samog
Krosa.
Želela sam ga. Jako. Ali on nije dobar za mene. Iskreno, mogla bih i sama da sjebem svoj život. Ne treba mi
nikakva pomoć.
Moje vrelo čelo dodirnulo je staklo rashlađeno klima-uređajima. „Ostavite se toga, Krose.”
„To i radim. Ali ti mi zadaješ previše nevolja.” Dodirnuo me je lagano usnama iza uva. Zatim mi je
pritisnuo stomak, raširivši prste kako bi me privukao natrag k sebi. Bio je napaljen koliko i ja, penis mu je bio
tvrd i debeo, pribijen uz moja krsta. „Okreni se i reci zbogom.”
Razočarana i žalosna, okrenula sam se u njegovom zagrljaju, klonuvši na vrata da rashladim leđa, koja su
gorela. Bio je savijen nada mnom, bujna kosa obrubljivala je njegovo lepo lice, podlaktice je podbočio o vrata
kako bi mi se što više primakao. Stisnuo me je toliko da sam jedva disala. Šaka koju mi je držao na struku sad
mi je počivala na boku, refleksno je stezala i izluđivala me. Buljio je u mene, veoma prodornim pogledom.
„Poljubi me”, kazao je hrapavim glasom. „Daj mi makar toliko.”
Dahćući tiho, olizala sam suve usne. On je jeknuo, nakrivio glavu i zalepio usne uz moje. Iznenadila me je
mekoća njegovih čvrstih usana i blagost pritiska koji je ispoljavao. Uzdahnula sam i gurnuo je jezik unutra i
milovao me dugo i lenjo njime. Ljubio me je samouvereno, vesto i agresivno taman koliko treba da se napalim.
Kao kroz maglu zapazila sam da mi je torba lupila o pod, a potom su mi se šake našle u njegovoj kosi.
Vukla sam te svilenkaste pramenove i pomoću njih navodila njegove usne do svojih. Zastenjao je i dublje me
poljubio, milujući mi sočno jezik svojim. Osetila sam kako mu srce tuče uz moje grudi, dokaz da on nije samo
nedostižni ideal koji je smislila moja grozničava mašta.
Odgurnuo se od vrata. Obujmio mi je zatiljak i guzu šakama, pa me podigao. „Želim te, Evo. Bila to
nevolja ili ne, ne mogu da se obuzdam.”
Čitavo mi je telo bilo pripijeno uz njegovo, bila sam bolno svesna svakog vrelog tvrdog pedlja njegovog
tela. Uzvraćala sam mu poljupce kao da ću ga živog smazati. Koža mi je bila vlažna i preosetljiva, grudi teške i
meke. Klitoris mi je pulsirao željan pažnje, damarajući u ritmu s mojim pobesnelim srcem.
Bila sam kao kroz maglu svesna pokreta, a zatim sam leđima dodirnula kauč. Kros je bio nagnut nada
mnom, kolena oslonjenih o jastuke i s jednim stopalom na podu. Levom rukom je pridržavao torzo, a desnom
je stezao moju potkolenicu, klizeći mi uz bedro posesivno i odlučno.
Dah mu je zašištao kad je stigao do mesta gde su mi podvezice bile zakačene o svilene čarape. Skrenuo je
pogled s mojih očiju i pogledao naniže, pa mi zadigao suknju da me skine od pasa naniže. „Isuse, Evo.” Tiha
grmljavina zatreperila mu je u grudima i sva sam se naježila od tog primitivnog zvuka. „Tvoj šef je vraški
srećan što je peder.”
Kroz maglu, opijena, gledala sam kako se Krosovo telo spušta na moje, dok su mi se noge širile kako bih se
prilagodila širini njegovih kukova. Mišići su mi se napeli od želje da se podignem prema njemu, da ubrzam taj
kontakt među nama za kojim izgaram otkad sam ga prvi put videla.
Spustio je glavu i ponovo me poljubio, taman toliko grubo da mi ostavi modrice na usnama.
A zatim se naglo trgnuo i odgurnuo od mene, pa teturavo ustao.
Ja sam ostala da ležim, vlažna i željna, toliko rada i spremna. A zatim sam shvatila zašto je tako žustro
reagovao.
Neko je bio iza njega.

22
 4.
POSRAMLJENA ZBOG TOG iznenadnog ometanja naše privatnosti, brže-bolje sam se pridigla i povukla
do naslona za ruke, spuštajući suknju.
„... za sastanak u dva sata je stigao.”
Bilo mi je potrebno nekoliko trenutaka da shvatim da smo Kros i ja i dalje sami u prostoriji, da je glas koji
sam čula dopro iz zvučnika. Kros je stajao pokraj drugog kraja sofe, namršten i zajapuren, a grudi su mu se
ubrzano podizale i spuštale. Kravata mu je bila olabavljena, a šlic pantalona nabrekao od veoma zadivljujuće
erekcije.
Zgrozila sam se pri pomisli na to kako izgledam. A i kasnila sam na posao.
„Gospode bože.” Provukao je obe šake kroz kosu. „Sredina je jebenog dana. U mojoj jebenoj kancelariji.
Prokletstvo!”
Ustala sam i pokušala malo da se sredim.
„Čekaj.” Prišao mi je i ponovo mi zadigao suknju.
Besna jer sam dopustila da se to zamalo dogodi u vreme kad bi trebalo da budem na radnom mestu,
pljusnula sam ga po šakama. „Prestani. Ostavi me na miru.”
„Umukni, Evo”, rekao je ljutito, pa uhvatio rub moje crne svilene bluze i upasao je, namestivši je tako da
dugmići ponovo čine ravan red među mojim grudima. Zatim mi je spustio suknju i zagladio nabore veštim
smirenim šakama. „Popravi rep.”
Kros je uzeo svoj sako, obukao ga i namestio kravatu. U isto vreme smo stigli do vrata i kad sam čučnula
da dohvatim tašnu, spustio se sa mnom.
Uhvatio me je za bradu i naterao da ga pogledam u oči. „Hej”, rekao je tiho. „Jesi li dobro?”
Grlo mi se steglo. Bila sam napaljena, ljuta i veoma posramljena. U životu nisam tako izgubila glavu. I bilo
mi je krivo što sam to uradila s njim, čovekom čiji je pristup seksualnoj intimi toliko analitičan da me je
deprimirala sama pomisao na to.
Istrgla sam bradu. „Izgledam li dobro?”
„Izgledaš lepo i jebozovno. Toliko te želim da boli. Jedva se obuzdavam da te ne odnesem natrag na kauč i
dovodim do vrhunca dok ne počneš da me preklinješ da prestanem.”
„Ne mogu te optužiti da si slatkorečiv”, promrmljala sam, svesna da nisam uvređena. U stvari, njegova
sirova glad za mojim telom bila je ozbiljan afrodizijak. Dohvatila sam kaiš torbe i ustala na drhtave noge.
Osećala sam potrebu da pobegnem od njega. A kad mi se radni dan završi, biću neko vreme sama s velikom
čašom vina.
Kros je ustao sa mnom. „Na brzinu ću obaviti šta imam i završiću do pet. Onda ću doći po tebe.”
„Ne, nećeš. Ovo ništa ne menja.”
„Ne menja vraga.”
„Ne budi drzak, Krose. Izgubila sam glavu na sekund, ali i dalje ne želim ono što ti želiš.”
Prsti su mu se savili oko kvake na vratima. „Želiš, želiš. Samo ne želiš onako kako ja želim to da ti dam.
Zato ćemo se ponovo sastati i ponovo sve pretresti.”
Ovo je već zvučalo poslovnije. Otrcano. Kičma mi se ukrutila.
Stavila sam šaku na njegovu i cimnula kvaku, pa se provukla ispod njegove ruke da izađem na vrata.
Njegov sekretar je žurno ustao, kao i žena i dvojica muškaraca koji su čekali Krosa. Čula sam ga da govori iza
mene.
„Skot će vas uvesti u moju kancelariju. Ja stižem za sekund.”
Stigao me je kraj recepcije, njegova ruka mi je prešla preko krsta da bi me uhvatila za bok. Kako nisam
htela da pravim scenu, pričekala sam da stignemo do liftova, pa se otrgla.
On je smireno stajao i pritisnuo dugme da pozove lift. „U pet sati, Evo.”
Zurila sam u svetleće duarme. „Zauzeta sam.”
„Onda sutra.”
„Zauzeta sam ceo vikend.”
Stao je ispred mene i odlučno upitao: ,,S kim si toliko zauzeta?”

23
 „Ne tiče te...”
Pokrio mi je usta šakom. „Nemoj. Onda mi reci kad. I pre no što kažeš nikad, dobro me pogledaj i reci mi
vidiš li čoveka kojeg je lako odvratiti od onoga što želi.”
Lice mu je bilo oštro, pogled mrk i odlučan. Uzdrhtala sam. Nisam bila sigurna da bih pobedila u bici volje
s Gidionom Krosom.
Progutala sam pljuvačku, pa pričekala da spusti ruku i rekla: „Mislim da oboje treba da ohladimo. Da
odvojimo nekoliko dana da razmislimo.”
„Ponedeljak posle posla”, bio je uporan.
Lift je stigao i ušla sam u njega. Okrenula sam se prema njemu i odvratila: „Ponedeljak, pauza za ručak.”
Imaćemo samo sat vremena, tako da ću zagarantovano moći da zbrišem.
„Desiće se to između nas, Evo”, rekao je sekund pre no što su se vrata zatvorila.
To je zvučalo više kao pretnja nego kao obećanje.

„NEMOJ da se nerviraš, Evo”, rekao je Mark kad sam stigla za svoj sto sa gotovo petnaest minuta
zakašnjenja. „Nisi ništa propustila. Ručao sam s gospodinom Limenom. I ja sam se tek vratio.”
„Hvala.” Bez obzira na te njegove reči, i dalje sam se osećala grozno. Činilo mi se kao da su prošli dani od
mog usranog petka ujutro.
Radili smo bez prekida do pet, razgovarali o jednom klijentu, vlasniku restorana brze hrane, i smišljali
kako da unapredimo tekst reklame za lanac prodavnica organske hrane.
„Pričaj mi o čudnim saradnicima”, zadirkivao je Mark, ne znajući koliko je to podesno u pogledu mog
ličnog života.
Samo što sam isključila računar i pošla da izvadim tašnu iz fioke, zazvonio mi je telefon. Bacila sam pogled
na sat, videla da je tačno pet i pomišljala da se ne javim jer mi je radni dan u suštini bio završen.
Međutim, kao da sam se i dalje osećala loše zbog preduge pauze za ručak, odlučila sam da se iskupim, pa
sam se javila. „Kancelarija Marka Garitija...”
„Evo, mila. Ričard kaže da si zaboravila mobilni telefon u njegovoj kancelariji.”
Uzdahnula sam i klonula natrag na stolicu. Mogla sam da je zamislim kako grčevito steže maramicu, što je
radila kad god bi mi se obraćala tim zabrinutim plačnim tonom. Izluđivao me je, ali mi je istovremeno slamao
srce. „Zdravo, mama. Kako si?”
„O, odlično. Hvala na pitanju.” Moja mama je imala glas ujedno šaputav i kao u devojčice, nešto kao
mešavina glasa Merilin Monro i Skarlet Johanson. „Klensi ga je ostavio kod domara u tvojoj zgradi. Stvarno ne
bi trebalo nigde da ideš bez njega. Nikad ne znaš kad će ti zatrebati da nekog pozoveš...”
Smišljala sam kako da zadržim taj telefon i preusmerim pozive na nov broj koji moja majka nema, ali to mi
nije bila najpreča briga. „Šta doktor Pitersen kaže na to što me uhodiš pomoću signala mog mobilnog
telefona?”
Ćutnja na drugom kraju žice govorila je više od reči. „Doktor Pitersen zna da brinem zbog tebe.”
Uštinula sam hrbat nosa i rekla: „Mislim da je vreme da još jednom zajedno posetimo doktora Pitersena,
mama.”
„O... naravno, naravno. Zbilja je pomenuo kako bi voleo ponovo da te vidi.”
Verovatno zato što sumnja u tvoju predusretljivost. Promenila sam temu. „Veoma mi se dopada moj novi
posao.”
„To je divno. Evo, postupa li tvoj šef lepo prema tebi?”
„Da, divan je. Boljeg ne bih mogla poželeti.”
„Je li zgodan?”
Osmehnula sam se. „Jeste, veoma. I zauzet.”
,,K vragu. Dobri su uvek zauzeti.” Nasmejala se, pa su se i moje usne razvukle u osmeh.
Volela sam kad je ona srećna. Želela sam da češće bude srećna. „Jedva čekam da te vidim sutra na
dobrotvornoj večeri.”
Monika Tramil Mičel Stanton bila je u svom elementu na društvenim zbivanjima, doterana, blistava
lepotica, kojoj u životu nije nedostajalo muške pažnje.

24
 „Hajde da ceo dan provedemo zajedno”, rekla je moja majka, ushićeno. „Ti, Keri i ja. Otići ćemo u spa
centar, ulepšati se i doterati. Sigurna sam da bi ti prijala masaža posle toliko rada.”
„Ne bih je odbila, to je sigurno. I znam da će se Keri obradovati.”
„O tako sam uzbuđena! Poslaću kola po vas oko jedanaest?”
„Bićemo spremni.”
Pošto sam spustila slušalicu, zavalila sam se u stolicu i odahnula, osećajući potrebu za kupkom i
orgazmom. Sve i da Gidion Kros nekako sazna da sam masturbirala razmišljajući o njemu, nije me briga.
Seksualna osujećenost slabila mi je položaj, a znala sam da on tu slabost neće imati. On će nesumnjivo do
večeri već dogovoriti zadovoljenje svoje želje u nekoj unapred odobrenoj rupi.
Dok sam izuvala štikle i obuvala ravne cipele, telefon mi je ponovo zazvonio. Retko se dešavalo da moja
majka bude mirna i bezbrižna dugo vremena. Pet minuta otkako smo završile telefonski razgovor bilo je
sasvim dovoljno vremena da ona shvati da problem nastao zbog mobilnog telefona nije rešen. Ponovo sam
pomišljala da joj se ne javim, ali nisam htela da nosim kući nikakve repove današnjeg usranog dana.
Javila sam se sa uobičajenim pozdravom, ali nedostajalo mu je uobičajene živosti.
„Još razmišljam o tebi.”
Hrapavi baršunasti Krosov glas ispunio me je takvim olakšanjem da sam shvatila da sam se nadala da ću
ga ponovo čuti. Danas.
Bože. Tako sam silno žudela za njim da mi je bilo jasno da je postao droga za moje telo, droga koja me nosi
u velike visine.
„Još te osećam, Evo. Još osećam tvoj ukus. Tvrd mi je otkako si otišla, tokom dva sastanka i jedne
telekonferencije. Imaš prednost. Reci šta tražiš.”
,,Aa”, promrmljala sam. „Čekaj da razmislim.”
Pustila sam ga da čeka, osmehujući se jer sam se setila Kerijevog komentara o plavim mudima. „Hmm...
Ništa mi ne pada na pamet. Ali imam jedan prijateljski savet. Idi i provedi malo vremena s nekom ženom koja
slini za tobom i zbog koje se osećaš kao bog. Tucaj je dok oboje ne padnete s nogu. Kad me vidiš u ponedeljak,
više me uopšte nećeš želeti i život će ti se vratiti u uobičajeni opsesivno-kompulzivni red.”
U slušalici se začulo škripanje kože i zamislila sam ga kako se zavalio u svoju kompjutersku stolicu.
„Opraštam ti ovoga puta, Evo. Kad sledeći put uvrediš moju inteligenciju, isprašiću te po turu.”
„Ne volim to.” To me je upozorenje, izrečeno tim glasom, ipak uzbudilo. Mračan i opasan, nema šta.
„Raspravićemo to. U međuvremenu mi reci šta stvarno voliš.”
Ustala sam. „Nema sumnje, imaš glas za seks preko žice, ali ja moram da idem. Imam sastanak sa svojim
vibratorom.”
Trebalo je da tad prekinem vezu, kako bi pomislio da ga stvarno odbijam, ali nisam mogla da ne saznam
hoće li likovati kao što sam mislila da hoće. Osim toga, dobro sam se zabavljala.
,,Oh, Evo.” Kros je izgovorio moje ime razvratno i mazno. „Rešila si da mi slomiš kičmu, zar ne? Šta će biti
potrebno da te nagovorim na seks utroje sa vibratorom?”
Ignorisala sam oba pitanja, prebacujući torbu i tašnu preko ramena, zahvalna što ne vidi kako mi šaka
drhti. Nije mi padalo mi na pamet da razgovaram o vibratorima s Gidionom Krosom. Nikad nisam otvoreno
razgovarala o samozadovoljavanju ni s jednim muškarcem, a kamoli s muškarcem koji mi je u svakom
pogledu potpuni stranac. „Vibrator i ja se odavno razumemo - i kad završimo jedno s drugim, tačno znamo ko
je od nas dvoje iskorišćen, a to nisam ja. Laku noć, Gidione.”
Spustila sam slušalicu i krenula stepenicama, odlučivši da bi silazak stepenicama s dvadesetog sprata bio
dvostruko koristan — kao tehnika izbegavanja i zamena za odlazak u teretanu.

TOLIKO sam bila srećna što sam kod kuće posle minulog dana da sam bukvalno uplesala na ulazna vrata
stana. Moje iskreno Gospode, ala je divno biti kod kuće!, praćeno okretom, bilo je dovoljno žestoko da prene par
na kauču.
„O”, rekla sam, trgnuvši se zbog vlastite gluposti. Keri nije bio u kompromitujućem položaju sa svojim
gostom kad sam upala, ali sedeli su dovoljno blizu jedan drugome da shvatim da su veoma prisni.

25
 Nevoljno sam pomislila na Gidiona Krosa, koji voli da najprisniji mogući čin liši svake prisnosti. Imala
sam veze na jednu noć i neobavezan seks s prijateljima, i niko bolje o mene nije znao da su seks i vođenje
ljubavi dve veoma različite stvari, ali nisam mislila da ću ikada na seks gledati kao na rukovanje. Mislila sam
da je žalosno što ga Kros tako vidi, mada on nije bio čovek koji izaziva ni tugu ni sažaljenje.
„Hej devojčice”, doviknuo je Keri i ustao. „Nadao sam se da ćeš stići pre nego što Trej bude morao da
krene.”
„Imam čas za sat vremena”, objasnio je Trej, obilazeći stočić za kafu dok sam spuštala tašnu na barsku
stolicu. „Ali drago mi je što sam stigao da te upoznam pre no što odem.”
,,I meni.” Rukovali smo se i brzo sam ga osmotrila. Bio je otprilike mojih godina, rekla bih. Prosečne visine
i lepo mišićav. Imao je lepršavu plavu kosu, nežne oči boje lešnika i nos koji je očito jednom prilikom slomio.
„Hoće li ti smetati da popijem čašu vina?”, upitala sam. „Bio je ovo dug naporan dan.”
„Samo napred”, odgovorio je Trej.
„I ja ću jednu”, dobacio je Keri i pridružio nam se pokraj šanka. Nosio je široke crne farmerke i crn
džemper labave kragne, koji mu je otkrivao rame. U toj odeći izgledao je opušteno i lepo i odlično je pristajala
uz njegovu tamnosmeđu kosu i smaragdne oči.
Otišla sam do frižidera za vino i nasumice izvadila jednu bocu.
Trej je gurnuo ruke u džepove pantalona, zanjihao se unazad na potpeticama i tiho je razgovarao s Kerijem
dok sam ja otvarala bocu i točila vino u čaše.
Zazvonio je telefon i skinula sam slušalicu sa zida. „Halo?”
„Hej Evo, Parker Smit je na vezi.”
„Parkeru, zdravo.” Naslonila sam se bokom o radni deo. „Kako si?”
„Nadam se da ti ne smeta što zovem. Tvoj očuh mi je dao ovaj broj pošto nisam mogao da te dobijem na
mobilni.”
Jao!Dosta mi je Stantona za jedan dan. „Ma ne, uopšte. Šta ima?”
„Iskreno? Sve je krenulo nabolje. Tvoj očuh je moj dobri anđeo. Ulaže novac u nekoliko bezbedonosnih
unapređenja u studiju i preko potrebnu nadogradnju. Zato te zovem. Studio neće raditi sledeće nedelje. Časovi
će se nastaviti za nedelju dana, od ponedeljka.”
Sklopila sam oči, upinjući se da stišam provalu besa. Parker nije kriv što su moji mama i Stanton zaluđeni
preteranom kontrolom. Očito ne uviđaju ironiju svojih nastojanja da me odbrane kad sam okružena ljudima
obučenim da rade upravo to. „Dobro zvuči. Jedva čekam. Stvarno se radujem što ću trenirati s tobom.”
,,I ja se radujem. Dobro ću te obučiti, Evo. Tvojim roditeljima će se isplatiti svaki uloženi cent.”
Stavila sam punu čašu ispred Kerija i otpila dobar gutljaj iz svoje. Nikad neće prestati da me zapanjuje
činjenica šta se sve novcem može kupiti. No ipak, Parker nije kriv za to. „Ne žalim se.”
„Počećemo odmah sledeće nedelje. Tvoj šofer ima raspored.”
„Odlično. Vidimo se onda.” Spustila sam slušalicu i spazila pogled koji je Trej dobacio Keriju kad je mislio
da nijedno od nas ne gleda. Bio je to nežan pogled pun slatke čežnje, i podsetio me je da moje nevolje mogu da
pričekaju. „Žao mi je što sam stigla sad kad moraš da ideš, Trej. Hoćeš li imati vremena za picu u sredu uveče?
Ne bih htela da se naše poznanstvo svede samo na zdravo i zbogom.”
„U sredu imam čas.” Žalosno mi se osmehnuo i još jednom iskosa pogledao u Kerija. „Ali mogao bih da
svratim u utorak.”
„To bi bilo divno.” Osmehnula sam mu se. „Možemo naručiti hranu i gledati filmove.”
„To bi bilo divno.”
Nagradio me je poljubac koji mi je Keri poslao kad se uputio ka vratima da isprati Treja. Kad se vratio u
kuhinju, dohvatio je vino i rekao: „Dobro. Da čujem, Evo. Izgledaš mi napeto.”
„Da, napeta sam”, složila sam se. Uzela sam flašu i otišla u dnevnu sobu.
„Reč je o Gidionu Krosu, zar ne?”
„O da. Ali ne želim da razgovaram o njemu.” Iako mi je Gidionovo proganjanje bilo uzbudljivo,cilj tog
proganjanja bio mi je odvratan.„Hajde da umesto toga razgovaramo o tebi i Treju. Kako ste se upoznali?”
„Slučajno sam ga upoznao na poslu. Radi honorarno kao fotografski pomoćnik. Seksi je, zar ne?” Oči su
mu bile svetlucave i srećne. „ I pravi je džentlmen. Stara škola.”

26
 „Ko bi rekao da takvih još ima?”, progunđala sam pre no što sam slistila prvu čašu.
„Šta bi to trebalo da znači?”
„Ništa. Izvini, Keri. Čini mi se da je sjajan i očito mu se sviđaš. Studira li fotografiju?”
„Veterinu.”
„Čoveče. To je sjajno.”
„I ja to mislim. Ali hajde da na časak zaboravimo na Treja i porazgovaramo o onome što tebe muči. Izbaci
to iz sebe.”
Uzdahnula sam. „Moja mama. Saznala je za moje zanimanje za Parkerov studio i sad šizi.”
„Molim? Kako je saznala? Kunem se da nikome nisam rekao.”
„Znam da nisi. Nisam ni pomislila da jesi.” Zgrabila sam bocu sa stola i ponovo napunila čašu. „Pazi ovo.
Ona me uhodi tako što prati signal mog mobilnog telefona.”
Keri je naglo podigao obrve u neverici. „Ozbiljno? To je... jezivo.”
„Jezivo, nego šta?! To sam i rekla Stantonu, ali on neće ni da čuje.
„Hm, dovraga.” Provukao je ruku kroz svoje duge šiške. ,,I šta ćeš sad?”
„Kupiću nov telefon. I otići kod doktora Pitersena da vidim može li je nagovoriti da se malo urazumi.”
„Dobar potez. Poveriti to njenom psihijatru. A... je li na poslu sve u redu? Dopada li ti se i dalje?”
„Sasvim.” Zabacila sam glavu unazad, naslonila je na jastuke sofe i sklopila oči. „Ne znam šta bih da mi
nije posla i tebe. Spašavate mi život.”
,,A šta je s onim zgodnim mladim milionerom koji hoće da te kresne? Hajde, Evo. Znaš da umirem od
znatiželje. Šta se dogodilo?”
Ispričala sam mu, naravno. Htela sam da čujem njegovo mišljenje o svemu tome. Međutim, ćutao je kad
sam završila. Podigla sam glavu da ga pogledam i videla da mu oči svetlucaju dok je grizao usnu.
„Keri? Šta misliš?”
„Pomalo me je naložila ta priča.” Nasmejao se i taj topli muževni zvuk odagnao je veći deo moje srdžbe.
„Sigurno je sad veoma zbunjen. Platio bih da sam mogao da mu vidim lice kad si mu rekla ono zbog čega je
hteo da te ispraši po turu.”
„Ne mogu da verujem da je to rekao.” Od samog prisećanja na Krosov glas kad mi je izrekao tu pretnju
dlanovi su mi se oznojili i čaša zamaglila. „Jebote, šta li on hoće?”
„Pa nije devijantno isprašiti nekoga po turu. Osim toga, bio je krenuo u misionarsku pozu na kauču tako
da ne zazire od osnovnih stvari.” Keri je pao na kauč, a blistavi osmeh ozario je njegovo lepo lice. „Ogroman si
izazov za tipa koji očito cveta od izazova. I voljan je da čini ustupke da bi te osvojio, što, kladim se, nema
običaj da radi. Samo mu reci šta želiš.”
Podelili smo preostalo vino, pa sam se osećala bolje s malo alkohola u venama. Šta stvarno želim? Osim
očiglednog? „Nikako nismo jedno za drugo.”
„Stvarno to misliš posle svega što se dogodilo na tom kauču?”
„Ma daj, Keri. Svedi to na suštinu. Pokupio me je u prizemlju, a zatim me pitao da se kresnemo. To je u
suštini to. Čak i tip kojeg dovedem kući iz kafane ima više stvari koje mu idu u prilog od njega. Pita me: 'Hej,
kako se zoveš? Da li često dolaziš ovamo? Kako se zove tvoj prijatelj? Šta piješ? Voliš li da plešeš? Radiš li u
blizini?'“
„Dobro, dobro. Shvatio sam.” Spustio je čašu na sto. „Hajde da izađemo. Idemo negde da igramo dok ne
padnemo s nogu. Možda ćemo sresti neke momke koji će te više uvažavati i vrednovati.”
„O, ili će me makar počastiti pićem?”
„Hej, Kros te je ponudio pićem u svojoj kancelariji.”
Odmahnula sam glavom i ustala. „Kako god. Samo da se istuširam, pa krećemo.”

DALA sam se u obilaženje klubova, kao da to izlazi iz mode. Keri i ja smo obišli sve klubove u centru
grada od Tribeke do Ist vilidža, rasipajući gomile novca na zabavu i izvanredan provod. Plesala sam dok me
stopala nisu toliko zabolela da sam imala utisak da će mi otpasti, ali izdržala sam dok se Keri nije prvi požalio
na svoje čizme s potpeticama.

27
 Samo što smo posrćući izašli iz tehno-pop kluba s namerom da meni kupimo japanke u obližnjem
Volgrinsu, naiđosmo na čoveka koji je promovisao bar nekoliko blokova dalje.
„Odlično mesto da malo odmorite noge”, rekao je, bez uobičajenog blistavog osmeha i preteranog
reklamiranja, kojima pribegava većina promotera. Njegova odeća — crne farmerke i rolka — bila je poprilično
skupa, što me je zaintrigiralo. I nije imao letke ni razglednice. Dao mi je posetnicu napravljenu od papirusa sa
utisnutim zlaćanim slovima, koja su privlačila svetlost električnih reklama oko nas. Odlučila sam da je zadržim
kao odličan primer štampane reklame.
Reka užurbanih pešaka tekla je oko nas. Keri je zaškiljio nastojeći da pročita šta piše, budući da je bio
popio više od mene. „Izgleda moderno i skupo.”
„Pokažite im tu karticu”, nagovarao nas je promoter. ,,I pustiće vas bez problema.”
„Slatko.” Keri me je uzeo podruku i povukao. „Hajdemo. Možda nađeš nekog dobrog tipa na tom
otmenom mestu.”
Noge su me ozbiljno ubijale dok nismo našli to mesto, ali prestala sam da se žalim kad sam ugledala
primamljiv ulaz. Ispred je bio dug red ljudi, protezao se sve do ulice i iza ugla. Tužni glas Ejmi Vajnhaus
dopirao je kroz otvorena vrata, a lepo obučeni gosti izlazili su sa širokim osmesima na licima.
Baš kao što je promoter rekao, posetnica je bila čarobni ključ koji nam je garantovao brz i besplatan ulaz.
Prekrasna hostesa odvela nas je na sprat do mirnijeg bara za važnije goste, koji je gledao na pozornicu i plesni
podijum ispod. Otpratila nas je u maleni separe kraj balkona i seli smo za sto okružen dvema plišanim sofama
u obliku polumeseca. Stavila je meni na sredinu i rekla: „Kuća časti pićem. Želim vam prijatno veče.”
„Opa.” Zviznuo je Keri. „Uspeli smo.”
„Mislim da te je onaj promoter prepoznao iz neke reklame.”
„Zar to ne bi bilo strava?” Razvukao je usne u širok osmeh. „Bože, divne li noći. Družim se sa svojom
najboljom curom i zacopam se u novog macana.”
„Oho, je li?”
„Mislim da sam odlučio da vidim kako će mi ići s Trejom.”
To me je obradovalo. Činilo se kao da sam čitavu večnost čekala da on nade nekog ko će biti dobar prema
njemu. „Je li te već pitao da izađete?”
„Nije, ali ne zato što neće. Mislim.” Slegnuo je ramenima i poravnao nabore svoje lepo pocepane majice
kratkih rukava. Uz crne kožne pantalone i šiljaste narukvice, u njoj je izgledao seksi i divlje. „Samo mislim da
prvo hoće da vidi u kakvim sam odnosima s tobom. Šiznuo je kad sam mu rekao da živim sa ženom i da sam
se preselio na drugi kraj zemlje da bih bio s tobom. Plaši se da sam možda potajno zaljubljen u tebe. Zato sam
hteo da se vas dvoje danas upoznate, kako bi video kakav odnos mi imamo.”
„Žao mi je, Keri. Potrudiću se da ga oslobodim svih briga što se toga tiče.”
„Nisi ti kriva. Ne brini zbog toga. Uspeće ako treba da uspe.”
Nisam se osećala bolje zbog njegovog uveravanja. Pokušala sam da smislim kako da pomognem.
Dva muškarca zastala su pored našeg stola. „Možemo li da vam se pridružimo?”, upitao je viši.
Pogledala sam u Kerija, pa ponovo u momke. Izgledali su kao da su braća i bili su veoma privlačni.
Obojica su bili nasmejani i samouvereni, opuštenog i ležernog držanja.
Zaustila sam da kažem svakako, kad mi se topla šaka spustila na golo rame i čvrsto me stegla. „Ona je
zauzeta.”
Naspram mene Keri je blenuo dok je Gidion Kros obilazio oko sofe i pružio mu ruku. „Tejlore. Gidion
Kros.”
„Keri Tejlor.” Rukovao se s Gidionom široko se osmehujući. „Ali ti si to znao. Drago mi je da smo se
upoznali. Čuo sam mnogo toga o tebi.”
Došlo mi je da ga ubijem. Ozbiljno sam pomišljala da to uradim.
„Dobro je to znati.” Gidion se smestio na sofu pokraj mene i stavio ruku iza mojih leđa, tako da me je
opušteno i posesivno milovao po ruci vrhovima prstiju. „Možda za mene još ima nade.”
Savila sam se u pasu, okrenula se ka njemu i ljutito prošaputala: „Šta radiš?”
Oštro me je pogledao. „Šta god je potrebno.”
„Idem da plešem.” Keri je ustao s nestašnim osmehom na usnama. „Vraćam se za tren.”

28
 Ne obazirući se na moj preklinjući pogled, moj najbolji prijatelj mi je poslao poljubac i ona dvojica su
krenula za njim. Gledala sam ih sve kako odlaze, a srce mi je ubrzano tuklo. Posle još jednog časka, postalo je
besmisleno, a i nemoguće, ignorisati Gidiona.
Osmotrila sam ga. Nosio je sive pantalone i crni džemper s ve-izrezom, sveukupni dojam bio je ležeran i
prefinjen. Dopadalo mi se kako izgleda i privlačila me je nežnost kojom je tako obučen zračio, iako sam znala
da je to samo iluzija. Bio je grub čovek u mnogo pogleda.
Duboko sam udahnula jer sam imala utisak da treba da se potrudim da bih se družila s njim. Uostalom,
zar se nisam požalila baš na to? Što on hoće da preskoči fazu upoznavanja i skoči pravo u krevet?
„Izgledaš...”, zaćutala sam. Fantastično. Predivno. Neverovatno. Tako vraški seksi... „Dopada mi se kako
izgledaš”, rekla sam naposletku neubedljivo.
Izvio je obrve. „Aha, nešto ti se ipak dopada kod mene. Da li ti se dopada sve ovako u paketu? Ili ti se
dopada samo odeća? Ili džemper? Ili, možda, pantalone?”
Iznervirala me je oštrina u njegovom glasu. ,,A ako kažem da mi se dopada samo džemper?”
„Kupiću ih stotinu i nositi svakog jebenog dana.”
„To bi bilo šteta.”
„Ne dopada ti se džemper?” Bio je nervozan, govorio je isprekidano i brzo.
Lomila sam prste u krilu. „Dopada mi se džemper, ali dopadaju mi se i odela.”
Zurio je u mene na časak, pa klimnuo glavom. „Kako je prošao tvoj sastanak s vibratorom?”
O dođavola! Pogledala sam u stranu. O samozadovoljavanju je bilo mnogo lakše razgovarati preko telefona.
Govoriti o tome dok se vrpoljim pod prodornim pogledom tih plavih očiju bilo je veoma neprijatno. „Ne
govorim javno o svojim tajnim vezama.”
Nežno mi je dodirnuo obraz nadlanicom i promrmljao: „Zacrvenela si se.”
Čula sam zabavljenost u njegovom glasu i brzo promenila predmet razgovora. „Da li često dolaziš
ovamo?”
U jebote! Otkud mi taj kliše?
Spustio je ruku na moje krilo, uzeo me za ruku i savio prste na mom dlanu. „Kad moram.”
Ukrutila sam se zbog ljubomore koja me je netom obuzela. Ljutito sam ga pogledala, iako sam bila besna
na sebe što mi je to uopšte bitno. „Šta to znači? Kad imaš teranje?”
Gidionove usne izvile su se u iskren osmeh, koji je snažno uticao na mene. „Kad treba doneti skupe
odluke. Ja sam vlasnik ovog kluba, Evo.”
Naravno da jeste. Gospode.
Lepa konobarica spustila je na sto dva ružičasta napitka s ledom u četvrtastim čašama. Pogledala je u
Gidiona i koketno mu se osmehnula. „Izvolite, gospodine Kros. Dva stoli elita i brusnice. Da vam donesem još
nešto?”
„To će biti dovoljno zasad. Hvala.”
Njena namera da dospe na spisak njegovih ljubavnica bila je veoma očigledna, što me je razjarilo; a zatim
mi je pažnju odvuklo samo posluženje. Bilo je to piće koje sam pila kad bih izlazila po klubovima i pila sam ga
čitave večeri. Živci su mi zatreperili. Posmatrala sam ga kako otpija gutljaj, mulja ga po ustima kao dobro vino,
pa guta. Uzbudila sam se gledajući kako mu se grlo pomera, ali to nije bilo ništa spram onoga što mi je radila
jačina njegovog pogleda.
„Nije loše”, promrmljao je. „Reci mi, jesmo li ga dobro napravili.”
Poljubio me je. Gurnuo mi je jezik u usta brzo, ali ja sam videla šta smera i nisam okrenula glavu. Usta su
mu bila hladna i imala ukus brusnica s primesom alkohola. Slasno. Sav taj vihor uzbrkanih osećanja i energije
u meni postao je neizdrživ. Zavukla sam ruku u njegovu prelepu kosu i snažno je stegla, držeći ga da se ne
miče dok sam mu sisala jezik. Njegovo ječanje bio je najerotičniji zvuk koji sam ikad čula i od njega mi se meso
među nogama silovito zgrčilo.
Zaprepašćena svojom strasnom reakcijom, naglo sam se izvila i odmakla, boreći se za dah.
Gidion se pomerio za mnom, milujući mi nosom lice, a usnama mi je lako dodirnuo uvo. I on je teško
disao, a zveckanje leda o staklo njegove čaše preletelo je preko mojih uspaljenih čula.
„Osećam potrebu da budem u tebi, Evo”, prošaputao je grubo. „Žudim za tobom.”

29
 Pogled mi je pao na piće na stolu, dok su mi se misli rojile u glavi, potpuni metež utisaka, sećanja i
zbunjenosti. „Kako si znao?”
Prešao mi je vrhom jezika po usnoj školjci i uzdrhtala sam. Imala sam utisak kao da se sve ćelije u mom
telu napinju ka njegovim. Odupreti mu se iziskivalo je nemoguće mnogo energije, iscrpljivalo me je i zamaralo.
„Šta sam znao?”, upitao je.
„Šta volim da pijem? Kerijevo ime?”
Duboko je udahnuo, pa se odmakao od mene. Spuštajući piće, promeškoljio se na sofi i podigao koleno na
jastuk između nas, tako da je bio okrenut direktno prema meni. Ponovo je stavio ruku preko naslona sofe i
kružio vrhovima prstiju po mom ramenu. „Posetila si još jedan moj klub večeras. Tvoja kreditna kartica je
iskočila i zabeleženo je šta si pila. A Keri Tejlor je naveden u ugovoru za zakup tvog stana.”
Prostorija se zavrtela oko mene. Nema šanse... Moj mobilni telefon. Moja kreditna kartica. Moj jebeni stan.
Nisam mogla da dišem. Između moje majke i Gidiona osećala sam se klaustrofobično.
„Evo. Šta ti je? Bleda si kao krpa.” Strpao mi je čašu u ruku. „Popij malo.”
Bio je to stoli i brusnica. Popila sam ga naiskap. Želudac mi se zgrčio na trenutak, pa se smirio. „Ti si
vlasnik zgrade u kojoj živim?”, upitala sam, užasnuta.
„Zamisli, jesam.” Pomerio se da sedne na sto, tako da je bio okrenut ka meni, a kolena je raširio oko mene.
Uzeo mi je čašu iz ruku i sklonio je u stranu, pa zagrejao moje ledene šake svojima.
„Jesi li ti lud, Gidione?”
Skupio je usne. „Je li to ozbiljno pitanje?”
„Da, jeste. Ozbiljno je. I moja mama me uhodi, ali ona ide kod psihijatra. Imaš li ti psihijatra?”
„Trenutno ne, ali toliko me izluđuješ da je moguće da ću potražiti jednog.”
„Dakle, ovo ponašanje za tebe nije normalno?” Srce mi je snažno tuklo. Ćula sam kako mi krv juri mimo
bubnih opni. „Ili jeste?
Provukao je šaku kroz kosu, popravljajući pramenove koje sam razbarušila dok smo se ljubili. „Pristupio
sam informacijama koje si svojevoljno učinila dostupnim za mene.”
„Ne za tebe! Ne za ono za šta si ih ti upotrebio! To sigurno krši pravo na intimu.” Zurila sam u njega,
zbunjenija nego ikada. „Zašto si to uradio?”
Imao je drskosti da izgleda ljutito, napokon. „Da bih mogao da te shvatim, k vragu.”
„Zašto nisi pitao mene, Gidione? Je li ljudima u današnje vreme toliko jebeno teško da to urade?”
„Jeste kad si ti posredi.” Zgrabio je piće sa stola i popio gotovo sve. „Ne mogu da te nateram da provedeš
sa mnom više od nekoliko minuta bez prekida.”
„Zato što želiš da razgovaraš samo o tome šta moraš da uradiš da bi me povalio!”
„Isuse, Evo”, prosiktao je, stegnuvši mi ruku. „Govori tiše!”
Proučavala sam ga pogledom, zapažajući svaku crtu i detalj njegovog lica. Nažalost, to primećivanje
detalja nije ni najmanje umanjilo moje divljenje. Pomislila sam da ću zauvek biti očarana njegovim izgledom.
I ne samo ja; videla sam kako druge žene reaguju na njega. A bio je i neizmerno bogat, što čak i stare,
ćelave i trbušaste muškarce čini privlačnim. Nije nikakvo čudo što je navikao da pucne prstima i postigne
orgazam.
Pogled mu je preleteo preko mog lica. „Zašto me tako gledaš?”
„Razmišljam.”
„O čemu?” Vilica mu se stegla. ,,I upozoravam te, ako kažeš išta o prethodno odobrenim otvorima i
ubacivanju sperme, neću se smatrati odgovornim za svoje postupke.”
To me je gotovo nasmejalo. „Želim da shvatim nekoliko stvari, jer verujem da je moguće da si bolji nego
što mislim.”
,,I ja bih voleo da shvatim nekoliko stvari”, progunđao je.
„Pretpostavljam da pristup 'hoću da te kresnem' kod tebe ima odličan uspeh.”
Crte lica su mu se opustile i postale bezizražajne, tako da ih je bilo nemoguće pročitati. „Nisam to ni
pomenuo, Evo.”
,,U redu. Hoćeš da doznaš šta treba da uradiš da bi me odvukao u krevet. Jesi li zato sad u ovom klubu?
Zbog mene? I ne govori ono što misliš da želim da čujem.”

30
 Pogled mu je bio bistar i postojan. „Ovde sam zbog tebe, da. Uredio sam to.”
Najednom sam shvatila zašto je onaj ulični promoter nosio skupe krpice. Uputio nas je neko s platnog
spiska Kros indastriza. „Jesi li računao da ćeš, ako me namamiš ovamo, uspeti da me povališ?”
Na usnama mu je zatitrao zabavljen osmeh. „Uvek postoji nada, ali očekivao sam da će to iziskivati više
truda od slučajnog susreta uz piće.”
,,U pravu si. Pa zašto onda ovo radiš? Zašto ne sačekaš pauzu za ručak u ponedeljak?”
„Zato što si izašla u lov. Ne mogu da uradim ništa po pitanju vibratora, ali mogu da te sprečim da pokupiš
nekog šupka u kafani. Ako želiš koga da zavedeš, Evo, evo zavedi mene.”
„Nisam izašla u lov, samo pokušavam da se oslobodim napetosti posle stresnog dana.”
„Nisi jedina.” Dodirnuo je jednu moju srebrnu viseću naušnicu. „Dakle piješ i plešeš kad si napeta. Ja
najpre radim na problemu koji je kriv za moju napetost.”
Glas mu je smekšao i probudio je jaku želju u meni. „Dakle, ja sam za tebe problem?”
„Svakako.” Međutim, oko usana mu je igrao osmejak.
Znala sam da je to za njega dosta umoljavanja. Gidion Kros ne bi dogurao dokle je dogurao, tako mlad,
kada bi učtivo prihvatao odbijanje. „Kako ti definišeš zabavljanje?”
Njegovo lepo čelo nagrdilo je nekoliko linija između obrva kad se namrštio. „Dugo vreme provedeno u
druženju sa ženom tokom kojeg se aktivno ne tucamo.”
„Zar ne voliš žensko društvo?”
Namrgodio se još više. „Naravno da volim, dok god nema preteranih očekivanja i odlučnih zahteva da mi
se uskrati moje vreme. Našao sam najbolji način da to izbegnem tako što imam međusobno isključive
seksualne odnose i prijateljstva.”
Opet ta prokleta „preterana očekivanja.” On očito ostaje pri svom mišljenju. ,,I imaš li prijateljice?”
„Naravno.” Stegnuo je noge oko mene, zarobivši me. „Šta hoćeš tim da postigneš?”
„Odvajaš seks od ostatka svog života. Odvajaš ga od prijateljstva, posla... svega.”
„Imam dobre razloge što to radim.”
„Sigurna sam da imaš. Dobro, evo šta ja mislim.”Bilo mi je teško da se koncentrišem kad sam bila tako
blizu Gidionu. „Rekla sam ti da ne želim da se zabavljam i ne želim. Moj posao mi je na prvom mestu, a moj
lični život - lični život neudate slobodne žene - sledi odmah iza njega. Ne želim da žrtvujem nimalo tog
vremena na veze, a zapravo i ne preostaje mi ga mnogo da bi u njega stalo išta čvrsto.”
,,U potpunosti se slažem s tobom.”
„Ali volim seks.”
„Dobro. Onda ga imaj sa mnom.” Njegov osmeh je bio erotičan poziv.
Gurnula sam mu rame. „Potrebna mi je lična povezanost s muškarcima s kojima spavam. Ne treba da
bude snažna ni duboka, ali seks za mene treba da bude više od transakcije lišene emocija.”
„Zašto?”
Rekla bih da nije bio neozbiljan. Ma koliko da mu je bizarno zvučao taj razgovor, Gidion ga je shvatao
ozbiljno. „Nazovi to jednom od mojih nastranosti, i ne kažem to u šali. Popizdim kad se osetim seksualno
iskorišćeno. Osećam se omalovaženo.”
„Zar ne možeš gledati na to tako da ti iskorišćavaš mene radi seksa?”
„Ne s tobom.” Bio je suviše jak, suviše zahtevan.
Prštava grabežljiva iskra zavarničila mu je u očima dok sam mu razotkrivala svoju slabost.
„Osim toga”, nastavilasam brže-bolje, „potrebna mi je ravnopravna razmena u mom seksualnom odnosu.
Ili da imam preimućstvo.”
,,U redu.”
,,U redu? Rekao si to stvarno brzo, s obzirom na to da ti govorim da imam potrebu da iskombinujem dve
stvari čije spajanje se ti tako silno trudiš da izbegneš.”
„Meni to ne odgovara i ne tvrdim da razumem, ali slušam te — to je problem. Reci mi kako da ga
izbegnemo ili rešimo.”

31
 Najednom sam ostala bez daha. To zaista nisam očekivala. On je muškarac koji ne želi nikakve
komplikacije u svom seksualnom životu, a ja sam žena koja seks smatra komplikovanim, ali on ne odustaje. Još
ne.”
„Treba da budemo u prijateljskim odnosima, Gidione. Ne da budemo najbolji ortaci niti prijatelji koji se
poveravaju jedno drugom, već dvoje ljudi čije se međusobno poznanstvo ne svodi samo na poznavanje puke
anatomije njihovih tela. Za mene to znači da moramo da provodimo vreme zajedno dok se aktivno ne tucamo.
I bojim se da ćemo morati da provodimo vreme bez aktivnog tucanja na mestima gde smo primorani da se
obuzdavamo.
„Zar sad ne radimo upravo to?”
„Da. I vidiš, to hoću da kažem. Nisam te pohvalila zbog toga. Trebalo je da to uradiš na manje jeziv način”,
pokrila sam mu usne prstima kad je pokušao da me prekine, „ali priznajem da si pokušao da dogovoriš
sastanak na kojem bismo razgovarali, ali ja nisam sarađivala.”
Gricnuo mi je prste zubima, na šta sam ciknula i istrgnula šaku. „Hej. Zašto si to uradio?”
Prineo je moju povređenu šaku usnama i poljubio je nežno i liznuo jezikom da ublaži bol. I da me uzbudi.
U samoodbrani sam izvukla ruku i vratila je na krilo. I dalje nisam bila sasvim uverena da smo sve
razjasnili i rešili. „Čisto da znaš da nema preteranih očekivanja — kad ti i ja provodimo vreme bez aktivnog
tucanja, ja to neću smatrati sastankom. U redu?”
„To je dovoljno.” Gidion se osmehnuo i moja odluka da budem s njim se učvrstila. Njegov je osmeh bio
poput svetla u tami, zaslepljiv, lep i tajanstven i toliko sam ga silno želela da je bolelo.
Spustio je ruku da mi obujmi bedro straga. Lagano me je stegnuo i privukao malo bliže sebi. Porub moje
kratke crne haljine podigao se gotovo nepristojno mnogo i pogled mu se prikovao na razotkrivenu golotinju.
Ovlažio je usne jezikom u gestu koji je bio tako pohotan i sugestivan da sam gotovo osetila kako me miluje po
koži.
Dafi je počela da preklinje za milost, glas joj je dopirao s plesnog podijuma ispod. Osetila sam neprijatan
bol u grudima, pa sam ih protrljala da ga ublažim.
Već sam bila popila dovoljno, ali čula sam sebe kako kažem: „Treba mi još jedno piće.”

32
 5.
BILA SAM vrlo mamurna u subotu ujutro, ali ništa manje nego što sam zaslužila. Iako sam se opirala
Gidionovom navaljivanju da pregovaramo o seksu gotovo jednako strasno koliko je on želeo da se spojimo,
naposletku sam ipak na neki način pregovarala. Zato što sam ga želela dovoljno da bi se upustila u proračunat
rizik i prekršila vlastita pravila.
Tešila me je svest da i on krši neka svoja pravila.
Posle duge vrele kupke, zaputila sam se u dnevnu sobu i našla Kerija na kauču s njegovim laptopom,
izgledao je sveže i budno. Namirisala sam kafu u kuhinji, pa sam se zaputila tamo i napunila najveću šolju
koju sam uspela da nađem. „Jutro, sunčice”, doviknuo je Keri.
Držeći svoju preko potrebnu dozu kofeina između dlanova, pridružila sam mu se na kauču.
Pokazao je kutiju na kraju stola. „Ono je stiglo za tebe dok si se tuširala.”
Spustila sam šolju na stočić i podigla kutiju. Bila je umotana u smeđ papir, uvezana mašnom, a na vrhu je
dijagonalno bilo ispisano moje ime kitnjasrim ukrasnim slovima. Unutra se nalazila staklena boca boje ćilibara
na kojoj je belim staromodnim slovima pisalo LEK ZA MAMURLUK, a za grlić boce bilo je privezano pisamce,
koje je glasilo: Popij me. Gidionova posetnica nalazila se ušuškana u mekoj svilenoj hartiji.
Zagledajući poklon, zaključila sam da je veoma prikladan. Otkako sam upoznala Gidiona, imala sam
osećaj kao da sam propala kroz zečju rupu i upala u čaroban i zavodljiv svet, u kojem važi malo koje poznato
pravilo. Nalazila sam se na neucrtanoj teritoriji, koja je bila ujedno i uzbudljiva i zastrašujuća.
Pogledala sam u Kerija, koji je sumnjičavo merkao bocu.
„Živeli.” Izvukla sam vadičep i bez razmišljanja ispila napitak. Imao je ukus preslatkog sirupa za kašalj.
Želudac mi je na časak zadrhtao od gađenja, a potom se zagrejao. Obrisala sam usta nadlanicom i gurnula
vadičep natrag u praznu bocu.
„Šta je to bilo?”, upitao je Keri.
„Po tome koliko žari, rekla bih da je neka žestina. Znaš kako kažu: klin se klinom izbija.”
Nos mu se namreškao. „Delotvorna ali neprijatna.”
I bila je delotvorna. Već sam se osećala malo stabilnije.
Keri je podigao kutiju i iskopao Gidionovu karticu. Okrenuo ju je, pa mi je pružio. Gidion je na poleđini
napisao Nazovi me smelim kosim rukopisom i napisao broj.
Uzela sam karticu i savila šaku oko nje. Njegov poklon bio je dokaz da razmišlja o meni. Njegova istrajnost
i usredsređenost bile su zavodljive. I laskave.
Bila sam u nevolji, u to nije bilo sumnje. Čeznula sam za osećajem koji je njegov dodir budio u meni i
dopadalo mi se kako bi odgovorio kada bih mu uzvratila dodir. Kad sam pokušala da smislim šta ne bih
pristala da uradim kako bih ponovo osetila njegove ruke na sebi, malo šta mi je palo na um.
Kad je Keri pokušao da mi da telefon, odmahnula sam glavom: „Ne još. Potrebna mi je bistra glava da bih
razgovarala s njim, a još mi se muti.”
„Vas dvoje ste sinoć izgledali vrlo opušteno i prisno. Mnogo je zainteresovan za tebe, nema šta.”
,,I ja sam zainteresovana za njega.” Sklupčana u uglu kauča, priljubila sam obraz uz jastuk i prigrlila noge
uz grudi. „Družićemo se, upoznati se, imaćemo neobavezan ali žestok seks i u svakom drugom pogledu biti
sasvim nezavisni. Nema vezivanja, nema očekivanja, nema odgovornosti.”
Keri je stisnuo tipku na svom laptopu i štampač u drugom kraju sobe počeo je da izbacuje listove. Zatim je
zaklopio kompjuter, spustio ga na stočić za kafu i posvetio mi svoju punu pažnju. „Možda će to prerasti u
nešto ozbiljno.”
„Možda neće”, kazala sam prezrivo.
„Ciniku.”
„Ne tražim da živim srećno i zaljubljeno do kraja života, Keri, naročito ne s multimilionerom kakav je
Kros. Videla sam kako je mojoj majci u vezi sa moćnim čovekom. To je posao s punim radnim vremenom s
honorarnim partnerom. Moju majku novac usrećuje, ali meni ne bi bio dovoljan.”
Moj tata je voleo moju mamu. Zaprosio ju je i predložio joj da provedu život zajedno. Odbila ga je jer nije
imao debeo novčanik i golem bankovni račun, što je zahtevala od muža. Ljubav nije neophodna za brak po

33
mišljenju Monike Stanton, a kako većina muškaraca nije mogla da odoli njenoj lepoti, njenim zanosnim očima i
mednom baršunastom glasu, nikad nije ni morala da pristaje na manje od onog što je želela. Nažalost, mog oca
nije želela na duge staze.
Bacila sam pogled na sat i videla da je pola jedanaest. „Pretpostavljam da treba da se spremim.”
„Obožavam dan u spa centru s tvojom mamom”, rekao je Keri sa osmehom i potpuno me oraspoložio.
„Osećam se kao bog kad završimo.”
,,I ja. Ali bukvalno.”
Jedva smo čekali da krenemo, pa smo sišli da sačekamo auto na ulici umesto da pričekamo da nas pozovu
sa recepcije.
Vratar se osmehnuo kad smo iskoračili napolje - ja u sandalama s visokim potpeticama i u dugoj haljini,
Keri u plitkim farmerkama i u majici dugih rukava.
„Dobro jutro, gospođice Tramil i gospodine Tejlore. Hoće li vam danas biti potreban taksi?”
„Ne, hvala, Pole. Očekujemo automobil”, odvratio je Keri široko se osmehujući. „Danas je dan za
uživanciju u Periniju!”
,,A, celodnevni tretman u spa centru Perini.” Pol je mudro klimnuo glavom. „Uplatio sam svojoj ženi
tretman za godišnjicu braka. Toliko joj se dopalo da planiram da joj to poklanjam svake godine.”
„Dobro ste postupili, Pole”, rekla sam. „Ugađanje ženi nikad ne izlazi iz mode.”
Približio se crni automobil s Klensijem za volanom i zaustavio ispred naše zgrade. Pol nam je otvorio
zadnja vrata i ušli smo. Ciknuli smo od radosti kad smo našli kutiju čokoladnih bombonjera na sedištu.
Mahnuli smo Polu, pa se zavalili na sedištima i navalili na slatkiše, grickajući trufle, koje su bile toliko lepe da
je vredelo polako se naslađivati njima.
Klensi nas je odvezao pravo u Perini, gde opuštanje počne čim zakoračite na vrata. Preći njihov prag bilo je
isto kao otići na odmor na udaljenom kraju sveta. Svaka zasvođena vrata bila su oivičena prugastom svilom
raskošnih živih boja, a raskošni jastuci boje dragulja ukrašavali su elegantne čeze i ogromne fotelje.
Ptice su cvrkutale u okačenim pozlaćenim kavezima, a saksije s bujnim biljkama ispunjavale su svaki
ugao. Dekorativne fontanice dodavale su zvukove vode koja teče, dok je muzika žicanih instrumenata uticala
u prostorije kroz mudro skrivene zvučnike. Vazduh je odisao mešavinom egzotičnih začina i mirisa i u meni
budio osećaj kao da sam zakoračila u Arabijske noći.
Bilo je veoma blizu granici preteranog, ali ipak nije prevršilo meru. Umesto toga, Perini je bio egzotičan i
luksuzan, čast za čula za sve one koji mogu da je priušte. Za ljude poput moje majke, koja je upravo izašla iz
kupke od mleka i meda kad smo stigli.
Proučavala sam izbor raspoloživih tretmana, rešivši da preskočim svoju uobičajenu „ženu ratnicu” u
korist „strasnog maženja”. Depilirala sam se prošle nedelje, ali ostatak tretmana „osmišljen da vas učini
seksualno neodoljivim” — bio je upravo ono što mi je bilo potrebno.
Napokon sam uspela da vratim svoje misli u bezbednu zonu kad je Keri progovorio iz fotelje za pedikir
pokraj mene.
„Gospođo Stanton, jeste li upoznali Gidiona Krosa?”
Zinula sam, gledajući ga u čudu. Znao je vraški dobro da moja mama odlepi na svaku vest o mojim
ljubavnim — i ne toliko ljubavnim, što je možda slučaj ovoga puta — vezama.
Moja majka, koja je sedela u fotelji naspram mene, nagnula se unapred, kao i obično ushićena na pomen
bogatog zgodnog muškarca kao kakva šiparica. „Naravno. On je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Dvadeset
četvrti, ako se dobro sećam, na Forbsovom spisku. Veoma ambiciozan mladić, očigledno, i velikodušan
dobrotvor mnogim dobrotvornim društvima za pomoć dece koje zastupam. Izuzetno poželjan, naravno, ali ne
bih rekla da je gej,Keri. Naprotiv, o njemu vlada mišljenje da voli žene.”
„Šteta zbog mene.” Keri se široko osmehnuo, ne obazirući se na moje žustro odmahivanje glavom. „Ali
svakako bi bilo beznadežno da se zacopam u njega budući da on otkida na Evu.”
„Evo! Ne mogu da verujem da mi nisi ništa rekla. Kako si mogla da mi ne kažeš nešto takvo?”
Pogledala sam u mamu, čije je lice posle maske i pilinga izgledalo mlado, bez bora i veoma ličilo na moje.
Bilo je i te kako očigledno da sam njena kći, sve do prezimena. Jedini ustupak koji je napravila mom ocu bilo je
da me nazove po njegovoj majci.

34
 „Nemam šta da ti kažem”, insistirala sam. „Samo smo... prijatelji.”
„Možemo mi i bolje od toga”, rekla je Monika i uputila mi proračunat pogled koji mi je usadio strah u srce.
„Ne znam kako se nisam setila da radiš u istoj zgradi kao i on. Sigurna sam da si ga očarala čim te je ugledao.
Iako se zna da on više voli brinete... Hmm.. Kako god. Takođe se zna da ima i odličan ukus. Očito je ovo drugo
pobedilo u tvom slučaju.”
„Nije tako. Molim te, nemoj da se mešaš. Posramićeš me.”
„Koješta. Ako neko zna s muškarcima, to sam ja.”
Zgrčila sam se, podigavši ramena do ušiju. Kad je došlo vreme za moju masažu, bila mi je preko potrebna.
Protegla sam se na stolu i sklopila oči, pripremajući se da malo dremnem kako bih pregurala dugu noć pred
sobom.
Volela sam da se sređujem i lepo izgledam kao i svaka žena, ali dobrotvorne zabave iziskivale su mnogo
truda. Ćaskanje je bilo zamorno, neprestano osmehivanje gnjavaža, a razgovori o poslu i ljudima koje ne
poznajem bili su dosadni. Da odlazak na tu zabavu nije predstavljao Kerijevu priliku da se pokaže u javnosti,
potrudila bih se da ga izbegnem.
Uzdahnula sam. Koga ja to zavaravam? Na kraju ću svakako otići. Moja mama i Stanton zalažu se za
prikupljanje dobrotvornih priloga za zlostavljanu decu jer je to važno meni. Odlazak na neko dosadno
zbivanje s vremena na vreme mala je cena koju plaćam zauzvrat.
Duboko sam udahnula, pa se svesno opustila. Rekla sam sebi da treba da se setim da nazovem tatu kad
stignem kući i pomislila da bi trebalo da pošaljem Gidionu pisamce u znak zahvalnosti za lek za mamurluk.
Pomislila sam da mu možda pošaljem imejl, na adresu s njegove posetnice, ali to nekako nije imalo stila. Osim
toga, nisam znala ko čita njegove poruke.
Jednostavno ću ga nazvati kad stignem kući. Što da ne? Tražio je - a ne rekao — da to uradim; zahtevao je
to u svojoj pošiljci. A i moram ponovo da čujem njegov zanosni glas.
Vrata su se otvorila i maserka je ušla. „Zdravo, Evo. Jesi li spremna?”
Ne sasvim. Ali bila sam blizu.

POSLE mnogo divnih sati u spa centru, mama i Keri su me odbacili do stana; zatim su se zaputili u
kupovinu da nađu nove kopče za manžetne za Stantona. Iskoristila sam to vreme nasamo da nazovem
Gidiona. Čak iako sam imala tu preko potrebnu privatnost, ukucala sam njegov broj u telefon pet-šest puta pre
no što sam naposletku stisla taster za poziv.
Javio se posle prvog zvona. „Evo.”
Zatečena što zna ko zove, na časak sam se zbunila. Otkuda mu moje ime i broj telefona na spisku kontakata?
„Ummm... zdravo, Gidione.”
„Udaljen sam samo jedan blok od tebe. Obavesti domara da dolazim.”
„Šta?” Osećala sam se kao da nisam čula deo razgovora. „Gde dolaziš?”
„Kod tebe. Upravo skrećem u tvoju ulicu. Nazovi recepciju, Evo.”
Spustio je slušalicu i zurila sam u telefon, nastojeći da prihvatim činjenicu da će Gidion za samo nekoliko
minuta biti ponovo sa mnom. Pomalo ošamućena, otišla sam do interfona i razgovarala sa recepcijom,
obavestivši ih da ga očekujem i dok sam razgovarala, on je ušao u predvorje. Nekoliko trenutaka kasnije, bio je
na mojim vratima.
Tek tad sam se setila da na sebi imam samo svilenu kućnu haljinu do bedara, a lice i kosa bili su mi
uređeni za večeru. Kakav li će utisak steći na osnovu mog izgleda?
Stegla sam pojas haljine pre no što sam ga pustila da uđe. Nisam ga pozvala da svrati da bih ga zavela niti
išta slično.
Gidion je stajao u hodniku dug trenutak, merkajući me pogledom od glave do pedikiranih noktiju na
nogama. I mene je njegov izgled jednako zapanjio. Tako dobro je izgledao u iznošenim farmerkama i majici
kratkih rukava da mi je došlo da zubima strgnem tu odeću s njega.
„Vredelo je doći i zateći te takvu, Evo.” Zakoračio je unutra i zaključao vrata za sobom. „Kako si?”
„Dobro. Hvala na pitanju.” Leptirići su mi zaigrali u stomaku jer je on bio tu, sa mnom, zbog čega sam se
osetila gotovo... vrtoglavo. „Nemoguće da si zato došao.”

35
 „Došao sam jer ti je trebalo previše vremena da me nazovcš.”
„Nisam znala da imam rok.”
„Moram da te pitam nešto hitno, ali više od toga želeo sam da saznam jesi li dobro posle minule noći.”
Pogled mu je bio mračan dok je prelazio preko mene, njegovo zanosno lice oivičeno onom raskošnom zavesom
mastiljave kose. „Bože. Izgledaš prelepo, Evo. Ne sećam se da sam u životu išta tako silno želeo.”
Samo tih nekoliko reči bilo je dovoljno da me uspale i probude žudnju u meni. I preteranu osetljivost. „Šta
je to tako hitno?”
„Hajde sa mnom na dobrotvornu večeru večeras.”
Ustuknula sam, iznenađena i ushićena tim njegovim zahtevom. „Ideš?”
„Dakle, i ti ideš. Proverio sam, znajući da će tvoja mama biti tamo. Hajdemo zajedno.”
Mahinalno sam se uhvatila za vrat, rastrgnuta između čuđenja što zna tako mnogo o meni i brige zbog
onoga što traži od mene. „Nisam na to mislila kad sam rekla da treba da provodimo vreme zajedno.”
„Što da ne?” To jednostavno pitanje bilo je začinjeno izazovom. „Šta ima loše u tome da odemo zajedno na
društveno zbivanje na koje smo već ionako planirali da odemo sami?”
„Nije baš diskretno. To je eminentan događaj.”
„Pa?” Gidion mi se primakao jedan korak i igrao se s mojim uvojkom.
Od njegovog opasno maznog glasa čitavo telo mi se naježilo. Osećala sam toplinu njegovog krupnog
čvrstog tela i udisala raskošno muževan miris njegove kože. Očaravao me je, sa svakim minutom sve više.
„Ljudi će nagađati, posebno moja majka. Već je nanjušila tvoju mladenačku krv.”
Gidion je spustio glavu i poljubio mi vrat. „Nije me briga šta ljudi misle. Mi znamo šta radimo. A majku
prepusti meni.”
„Ako misliš da možeš da izađeš na kraj s njom”, rekla sam bez daha, „ne poznaješ je naročito dobro.”
„Doći ću po tebe u sedam.” Prelazio mi je jezikom preko vene koja je divlje pulsirala u grlu i ja sam se
topila u njegovoj blizini, telo mi se opustilo kad me je privukao sebi.
Ipak sam uspela da kažem: „Još nisam pristala.”
„Ali nećeš odbiti.” Gricnuo mi je uvo. „Neću te pustiti.”
Zaustila sam da se usprotivim i on mi je zapušio usta vlažnim poljupcem. Njegov jezik me je polako nežno
lizao, kušajući me, i probudio u meni želju da osetim kako radi to isto mom međunožju. Šake su mi odlutale u
njegovu kosu, klizile su kroz nju, vukle. Kad me je obgrlio, izvila sam se, savijajući se u njegovom naručju.
Baš kao što je uradio u svojoj kancelariji, polegao me je na kauč pre no što sam shvatila da me pomera, a
njegova usta progutala su moj uzdah iznenađenja. Haljina je popustila pred njegovim spremim prstima; a
zatim mi je držao grudi, gnječeći ih nežnim ritmičnim pokretima.
„Gidione...”
„Ššš.” Sisao mi je donju usnu, dok mi je prstima uvijao i čupkao bolne bradavice. „Izluđivalo me je
saznanje da si gola ispod te haljine.”
„Došao si a nisi se ni... O! O bože...”
Njegove usne sklopile su se oko vrha moje dojke, na šta me je preplavila vrelina i sitne kapljice znoja
orosile su mi kožu.
Pogled mi je izbezumljeno odlutao do sata pokraj televizora. „Gidione, nemoj.”
Podigao je glavu i pogledao me onim plahim plavim očima. „Ludo je, znam. Ne umem... ne mogu to da
objasnim, Evo, ali moram da te dovedem do vrhunca. Već danima neprestano razmišljam o tome.”
Jedna njegova šaka probila se između mojih nogu. Razmakle su se bestidno, telo mi je bilo toliko napaljeno
da sam gorela kao u groznici. Drugom rukom nastavio je da mi pritiska grudi, i od tih njegovih dodira
nabrekle su i postale nepodnošljivo osetljive.
„Ovlažila si za mene”, promrmljao je, klizeći pogledom niz moje telo do mesta gde me je rastavljao
prstima. „Lepa si i ovde dole. Plišana i ružičasta. Tako meka. Nisi se depilirala danas, zar ne?”
Odmahnula sam glavom.
„Hvala bogu. Ne znam da li bih izdržao deset minuta da te ne dodirnem, a kamoli deset sati.” Pažljivo je
gurnuo jedan prst u mene.

36
 Sklopila sam oči zbog nepodnošljive ranjivosti jer sam ležala gola i uživala u dodirima čoveka čija je
upućenost u pravila brazilske depilacije odavala dobro poznavanje ženskog tela. Čoveka koji je i dalje bio
potpuno obučen i klečao na podu kraj mene.
„Tako si topla i ugodna.” Gidion je izvukao prst, pa ga ponovo nežno gurnuo u mene. Leđa su mi se izvila
kad sam ga žudno stegla nogama. ,,I tako pohlepna. Koliko je prošlo otkako si se poslednji put tucala?”
Progutala sam pljuvačku. „Imala sam mnogo obaveza. Spremala sam diplomski, pa tražila posao i selila
se...”
„Mnogo, dakle.” Izvukao je prst iz mene, a zatim ponovo gurnuo dva. Nisam mogla da zaustavim uzdah
oduševljenja. Taj čovek ima talentovane šake, samouverene i spretne, i njima uzima šta hoće.
„Piješ li pilule za kontracepciju, Evo?”
„Pijem.” Stegla sam šakama rubove jastuka. „Naravno.”
„Dokazaću da sam čist, a i ti ćeš uraditi isto, a zatim ćeš dopustiti da uđem u tebe.”
„Isuse, Gidione.” Stenjala sam za njega, besramno sam njihala kukovima potaknuta njegovim radoznalim
prstima, koji su ulazili i izlazili iz mene. Osećala sam se kao da ću spontano planuti, ako me ne oslobodi.
U životu nisam bila toliko napaljena. Bila sam gotovo luda od potrebe za orgazmom. Da je Keri ušao i
zatekao me kako se uvijam u našoj dnevnoj sobi dok Gidionovi prsti prodiru u mene, mislim da me ne bi bilo
briga.I Gidion je ubrzano disao. Lice mu je bilo rumeno od požude. Za mnom. A ja sam mu samo bespomoćno
uzvraćala.
Pomerio je šaku s mojih grudi i podigao je do mog obraza, pa ga nežno pomilovao. „Rumeniš. Postideo
sam te.”
„Jesi.”
Osmeh mu je bio ujedno i grešan i oduševljen, i od njega mi se steglo u grudima. „Želim da osetim svoju
spermu u tebi dok te tucam prstima. Želim da ti osetiš moju spermu u sebi, tako da možeš da razmišljaš o
tome kako izgledam i o zvukovima koje ispuštam dok svršavam u tebe. I dok budeš razmišljala o tome,
radovaćeš se što ću to raditi iznova i iznova.”
Vagina mi je zadrhtala oko njegovih prstiju koji su me milovali, sirovost njegovih reči dovela me je do ruba
orgazma.
„Reći ću ti kako sve želim da me zadovoljiš, Evo, i ti ćeš sve to uraditi... prihvatićeš sve to i imaćemo
eksplozivan, iskonski seks bez ikakvih granica. Znaš to, zar ne? Možeš da osetiš kako će biti među nama.”
„Da”, odvratila sam stenjući i stegla grudi da ublažim duboki bol u stvrdnutim bradavicama. „Molim te,
Gidione.”
„Pst... Imam te.” Jagodicom palca nežno mi je trljao klitoris ukrug. „Gledaj me u oči dok budeš svršavala
za mene.”
Utroba mi se stegla, napetost je rasla dok mi je masirao klitoris i gurao prste u mene i vadio ih
ujednačenim neužurbanim ritmom.
„Učini mi to, Evo”, naredio je. „Smesta.”
Svršila sam uz slabašan krik, zglavci prstiju su mi pobeleli koliko sam čvrsto stezala jastuke, dok sam
bokovima udarala o njegovu ruku, a stid i sram nisu mi bili ni nakraj pameti. Netremice sam ga gledala u oči,
ne mogavši da skrenem pogled, prikovana tim silnim muškim trijumfom, koji mu je goreo u očima. U tom
trenutku me je posedovao. I znao je to.
Ogromno zadovoljstvo kolalo je mojim telom. Krv mi je bubnjala u ušima i učinilo mi se da ga čujem da
govori nešto hrapavim glasom, ali promakle su mi te reči kad mi je zabacio nogu na naslon kauča i prekrio mi
međunožje usnama.
„Ne...”, odgurnula sam mu glavu šakama. „Ne mogu.”
Bila sam suviše nabrekla, preosetljiva. Ali kad mi je njegov jezik dodirnuo klitoris, zapalacavši iznad njega,
glad je ponovo narasla. Jača nego prvi put. Kružio je jezikom po mojoj uzdrhtaloj vagini, zadirkujući me,
rugajući mi se obećanjem još jednog orgazma kad sam znala da ga ne mogu doživeti tako brzo.
A zatim je njegov jezik prodro u mene i ugrizla sam se za usnu da ne vrisnem. Svršila sam i drugi put, telo
mi je žestoko drhtalo, meki mišići su se beznadežno stezali oko njegovog besramnog jezika. Zastenjao je i taj je

37
zvuk prostrujao kroz mene. Nisam imala snage da ga odgurnem kad se vratio na moj klitoris i sisao ga nežno...
neumorno... dok nisam ponovo dosegla vrhunac, stenjući i dozivajući njegovo ime.
Bila sam mlitava dok mi je ispravljao nogu i još uvek bez daha dok su mi njegove usne obasipale
poljupcima stomak na putu ka grudima. Polizao mi je obe bradavice, pa me podigao, obgrlivši me obema
rukama oko leđa. Ležala sam mlitava i gipka u njegovom naručju dok mi je ljubio usne potisnutom žestinom,
povređujući me i odajući koliko je blizu rubu.
Zaklopio mi je haljinu, pa ustao, zagledan naniže u mene.
„Gidione... ?”
,,U sedam sati, Evo.” Pružio je ruku i dodirnuo mi članak na nozi, milujući prstima narukvicu s
dijamantom koju sam stavila pripremajući se za veče. ,,I nemoj ovo da skidaš. Hoću da te tucam dok na sebi ne
budeš imala ništa osim toga.”

38
 6.
„HEJ TATA. Našla sam te kod kuće.” Namestila sam slušalicu u ruci i privukla stolicu šanku za
doručak. Nedostajao mi je otac. Protekle četiri godine živeli smo veoma blizu jedno drugom, pa smo
se viđali najmanje jednom nedeljno. Sad je njegov dom u Oušansajdu bio na potpuno drugom kraju
države u odnosu na Njujork. „Kako si?”
Stišao je televizor. „Bolje, sad kad si nazvala. Kako je protekla prva nedelja na poslu?”
Ispričala sam mu kako sam provela dane od ponedeljka do petka, preskočivši delove vezane za
Gidiona. „Zaista mi se dopada moj šef Mark”, rekla sam na kraju. ,,A i atmosfera u agenciji je veoma
energična i pomalo čudna. Srećna sam što svakog dana idem na posao i nesrećna sam kad dođe
vreme za odlazak kući.”
„Nadam se da će tako i ostati. Ali moraš da nađeš i malo slobodnog vremena. Izađi, uživaj,
zabavljaj se. Ali nemoj da preteruješ.”
„Da, sinoć sam malo preterala sa zabavom. Keri i ja smo išli po klubovima i probudila sam se sa
žestokim mamurlukom.”
„Uf, nemoj to da mi pričaš”, jauknuo je. „Ponekad se probudim usred noći u hladnom znoju,
glave pune briga zbog toga što si u Njujorku. Utešim se tako što kažem sebi da si suviše pametna da
bi upala u opasnost, zahvaljujući roditeljima koji su ti svojim genima preneli poznavanje pravila o
bezbednosti.”
„Što je istina”, rekla sam kroz smeh. „To me seti... Počeću da treniram krav magu.”
„Stvarno?” Nastupila je značajna stanka. „Jedan moj kolega misli da je veoma dobra. Možda ću
probati, pa ćemo razmeniti utiske kad dođem da te posetim.”
„Dolaziš u Njujork?” Nisam mogla da sakrijem ushićenje. „O tata, mnogo bih volela da dođeš.
Ma koliko mi nedostajala Južna Kalifornija, moram priznati da je Menhetn takođe predivan. Mislim
da će ti se svideti.”
„Svidelo bi mi se svako mesto na svetu ako si ti tamo.” Pričekao je časak, pa upitao: „Kako ti je
mama?”
„Pa... znaš mamu. Lepa, šarmantna i opsesivno-kompulzivna.”
Osetila sam bol u grudima, pa sam ih malo protrljala. Pomislila sam da moj tata možda još voli
moju mamu. Nikad se nije oženio. Delom zbog toga mu nikad nisam rekla šta mi se dogodilo. Budući
da je policajac, navaljivao bi da podnese tužbu i taj skandal bi uništio moju mamu. Takode sam
brinula da bi izgubio sve poštovanje prema njoj ili da bi je čak krivio, a ona nije bila kriva za to. Čim
je saznala šta mi njen pastorak radi, napustila je muža s kojim je bila srećna i tražila razvod.
Nastavila sam da pričam, mahnuvši Keriju kad je utrčao u stan s plavom torbicom marke tifani
end ko. „Danas smo bile u spa centru. Bio je to zabavan vrhunac lepe nedelje.”
Čula sam osmeh u njegovom glasu kad je rekao: „Drago mi je što vas dve stižete da provodite
vreme zajedno. Kako planiraš da provedeš ostatak vikenda?”
Nisam pomenula dobrotvornu večeru, znajući da bi čitava ta priča o crvenom tepihu i papreno
skupim mestima za večeru samo naglasila jaz između načina života mojih roditelja. „Keri i ja ćemo
izaći na večeru, a zatim planiram da sutra duže spavam. Da se dobro naspavam, pa da se ceo dan
izležavam u stanu u pidžami, možda da pogledam neki film i naručim nešto za jelo. Prijaće mi malo
vegetiranja pre početka nove radne nedelje.”
„Zvuči bajno. Možda se ugledam na tebe kad se primakne novi slobodan dan.”
Bacila sam pogled na sat i videla da je već prošlo šest. „Moram sad da se spremam. Čuvaj se na
poslu, važi? I ja brinem zbog tebe.”
„Hoću. Ćao, mila.”
39
 Zbog tih poznatih reči, shvatila sam da mi toliko nedostaje da mi se grlo steglo. „O čekaj! Imaću
nov broj mobilnog. Poslaću ti ga porukom čim ga kupim.”
„Opet? Pa nedavno si uzela nov broj kad si se preselila.”
„Duga, dosadna priča.”
„Hmm... Nemoj da baciš telefon. Dobri su radi bezbednosti, kao i za igranje ljutih ptica.”
„Prešla sam tu igru!” Nasmejala sam se i ispunila me je toplina kad sam čula da se i on smeje.
„Nazvaću te za koji dan. Budi dobar.”
„To ja treba da kažem.”
Prekinuli smo vezu. Sedela sam nekoliko trenutaka u tišini koja je usledila, osećajući se kao da je
u mom svetu sve kako treba da bude, što nikad nije dugo trajalo. Razmišljala sam o tome čitav minut;
zatim je Keri odvrnuo Hindera na svom stereu u spavaćoj sobi, što me je nagnalo da mrdnem dupe.
Otrčala sam u svoju sobu da se spremim za noć s Gidionom.

„DA stavim ogrlicu ili ne?”, upitala sam Kerija kad je ušao u moju spavaću sobu. Izgledao je
neverovatno dobro. U svom novom Brionijevom smokingu, bio je ujedno i prefinjen i moderan i bila
sam sigurna da će privući pažnju mnogih.
„Hmm.” Nakrivio je glavu, zagledajući me. „Podigni je ponovo.”
Prinela sam vratu ogrlicu od zlatnih dukata. Haljina koju mi je mama poslala bila je
vatrenocrvena i skrojena kao za grčku boginju. Visila je o jednom ramenu, isečena dijagonalno preko
razmaka između grudi, namreškana do kukova, s razrezom koji je počinjao visoko na desnom bedru i
pružao se do poda. Da ne pominjem, nije bilo leđa, izuzev tankog kaiša od šljokica koji je povezivao
jednu stranu s drugom i držao pročelje da ne spadne. Leđa su mi, inače, bila gola sve do vrha guze, sa
sugestivnim ve-izrezom.
„Zaboravi ogrlicu”, rekao je. „Navijao sam za zlatne duge minduše, ali sad razmišljam o
dijamantskim alkama. Najvećim koje imaš.”
„Molim? Stvarno?” Namrštila sam se ugledavši naš odraz u velikom uramljenom ogledalu,
posmatrajući ga kako odlazi do moje kutije s nakitom i kopa po njoj.
„Ove.” Doneo mi ih je i zagledao moje alke s prečnikom od pet centimetara, koje mi je majka
poklonila za osamnaesti rođendan. „Veruj mi, Evo. Probaj ih.”
Probala sam ih i shvatila da je u pravu. Izgledala sam mnogo drugačije nego sa zlatnom ogrlicom,
manje glamurozno, a više smelo i senzualno. A naušnice su se slagale i sa dijamantskom narukvicom
oko moje desne noge, o kojoj nikad više neću imati isto mišljenje posle one Gidionove opaske. Tako
udešena i s kosom sklonjenom s lica, koja mi je padala u gustim, namerno neurednim kovrdžama,
izgledala sam kao da sam se upravo tucala, a tome je doprinosila i senka oko očiju boje dima i
blistave usne boje kože.
„Šta bih ja bez tebe, Keri Tejlore?”
„Dušice”, spustio mi je šake na ramena i priljubio obraz uz moj, „nikad nećeš saznati.”
„Izgledaš prekrasno, uzgred.”
„Je li?” Namignuo mi je i zakoračio unazad, šepureći se.
Na svoj način Keri bi mogao da bude jaka konkurencija Gidionu kad je izgled posredi. Keri je
imao lepše crte lica, gotovo ljupke u poređenju sa Gidionovom divljom lepotom, ali obojica su bili
očaravajući muškarci, koji te navedu da ih dvaput pogledaš, a da potom buljiš u njih u pohlepnom
oduševljenju.
Keri nije bio toliko savršen kad sam ga upoznala. Bio je drogiran i ispijen, upalih obraza, a
njegove zelene oči bile su mutne i izgubljene. Međutim, privukao me je, pa sam se potrudila da
sednem pokraj njega na grupnoj terapiji. Naposletku mi je prosto ponudio seks, budući da je bio
40
uveren da se ljudi druže s njim isključivo jer žele da se tucaju. Tek kad sam odbila, čvrsto i
neopozivo, napokon smo se zbližili i postali najbolji prijatelji. Bio je brat kojeg nikad nisam imala.
Interfon je zazujao i skočila sam, shvativši koliko sam nervozna. Pogledala sam u Kerija.
„Zaboravila sam da kažem recepciji da će se on vratiti.”
„Idem ja po njega.”
„Ne smeta ti što ćeš se voziti sa Stantonom i mojom mamom?”
„Šališ se? Oni me vole.” Osmeh mu je nestao sa usana. „Nisi sigurna želiš li da ideš s Krosom?”
Duboko sam udahnula, sećajući se gde sam ranije bila — na leđima, ošamućena od nekoliko
uzastopnih orgazama. „Ma ne, sigurna sam, zaista. Samo mi je čudno što se sve dešava tako brzo i
bolje nego što sam očekivala ili shvatila da želim...”
„Pitaš se u čemu je caka.” Pružio je ruku, pa mi lagano lupio nos vrhom prsta. „Caka je u njemu.
Eto. A ti si ga ulovila. Zato uživaj.”
„Pokušavam.” Bila sam zahvalna što me Keri razume, kao i način na koji mi mozak radi. Bilo je
tako lako biti s njim, znajući da može da popuni praznine kad ja nešto ne mogu da objasnim.
„Istražio sam štošta o njemu jutros i odštampao zanimljive, najsvežije informacije. Sve ti je na
radnom stolu, ako poželiš da pogledaš.”
Setila sam se da je nešto štampao pre no što smo se spremili za spa centar. Propela sam se na
prste i poljubila ga u obraz. „Najbolji si. Volim te.”
,,I ja tebe, dušice.” Izašao je. „Idem do recepcije da ga dovedem. Nemoj da žuriš. Poranio je deset
minuta.”
Sa osmehom sam gledala kako polako izlazi u hodnik. Vrata su se zatvorila za njim, a ja sam
prešla u dnevnu sobicu povezanu s mojom spavaćom sobom. Na veoma nepraktičnom stilskom
pisaćem stolu, koji je moja majka izabrala, našla sam fasciklu punu članaka i odštampanih slika.
Smestila sam se na stolicu i zadubila u prošlost Gidiona Krosa.
Čitati da je bio sin Džefrija Krosa, bivšeg direktora firme koja se bavila poslovima ulaganja u
hartije od vrednosti, a za kojeg se kasnije saznalo da je bio čelnik ogromne Poncijeve šeme, bilo je isto
kao posmatrati železničku nesreću. Gidion je imao samo pet godina kad je njegov otac oduzeo sebi
život tako što je pucao sebi u glavu da ne bi otišao u zatvor.
O Gidione. Pokušala sam da ga zamislim tako mladog, tamnokosog dečaka prekrasnih plavih
očiju punih strašne zbunjenosti i tuge. Ta mi je slika slomila srce. Samoubistvo njegovog oca — a i
čitava ta situacija - sigurno su bili veoma razorni po njega i njegovu majku. Stres i pritisak u tako
teška vremena sigurno su bili ogromni, naročito za dete njegovih godina.
Majka mu se kasnije udala za Kristofera Vidala, muzičkog producenta, i rodila još dvoje dece,
Kristofera Vidala mlađeg i Ajerland Vidal, ali činilo se da su veća porodica i finansijska sigurnost
došle prekasno da pomognu Gidionu da dode sebi posle tako velikog potresa. Bio je suviše zatvoren i
sigurno u duši nosi duboke emotivne ožiljke.
Radoznalo i s kritičkim pristupom zagledala sam žene fotografisane s Gidionom i razmišljala o
njegovom pristupu zabavljanju, druženju i seksu. Videla sam da je moja mama bila u pravu — sve su
bile brinete. Žena koja se najčešće pojavljivala s njim izgledala je kao da je bila španskog porekla. Bila
je viša od mene, i pre bi se reklo da je bila vitka nego obdarena oblinama.
„Magdalen Perez”, promrmljala sam, nevoljno priznajući da je strava riba. U njenom stavu bilo je
neke naduvene samouverenosti, kojoj sam se divila.
„Dobro, dosta je bilo”, prekinuo me je Keri, pomalo zabavljen. Stajao je na vratima moje dnevne
sobe, lenjo oslonjen o dovratak.
„Stvarno?” Toliko sam se udubila da nisam ni primetila koliko je vremena prošlo.
„Čini mi se da samo što nije došao da te nađe. Jedva se suzdržava.”
41
 Zatvorila sam fasciklu i ustala.
„Zanimljivo štivo, zar ne?”
„Veoma.” Kako li je Gidionov otac - ili tačnije njegovo samoubistvo - uticalo na njegov život?
Znala sam da me svi odgovori koje tražim čekaju u susednoj prostoriji.
Izašla sam iz spavaće sobe i krenula kroz hodnik u dnevnu sobu. Zastala sam na pragu, pogleda
prikovanog uz Gidionova leđa dok je stajao ispred prozora i gledao napolje u grad. Puls mi se naglo
ubrzao. U odrazu se videlo da je zamišljen. Pogled mu je bio neusredsređen, a usta ozbiljna. Njegove
prekrštene ruke odavale su unutrašnji nespokoj, kao da nije u elementu. Izgledao je daleko i otuđeno,
čovek koji je u suštini svog bića sam.
Osetio je da sam tu ili je možda naslutio moju žudnju. Okrenuo se i delovao je vrlo smireno.
Iskoristila sam tu priliku da uživam u njegovoj lepoti dok mi je pogled klizio svud po njemu. Svakim
delićem svog tela ličio je na moćnog milionera, što je i bio. Toliko senzualno zgodan da su me oči
pekle od samog gledanja u njega. Crna kosa mu je razuzdano padala oko lica i prsti su mi se savijali
od snažne želje da je dodirnem. A od njegovog pogleda srce mi je poskočilo.
„Evo.” Krenuo je ka meni, gracioznim i snažnim korakom. Uzeo me je za ruku i prineo je svojim
usnama. Pogled mu je bio snažan - izuzetno vreo, izuzetno prodoran.
Od dodira njegovih usana na koži ruka mi se naježila i probudila sećanja na te grešne usne na
drugim delovima mog tela. Uzbudila sam se istog trena. „Zdravo.”
Pogled mu je postao topao i veseo. „Zdravo i tebi. Izgledaš odlično. Jedva čekam da te svima
pokažem.”
Udahnula sam ne bih li prikrila koliko me je taj kompliment oduševio. „Nadajmo se da ću te
prikazati u pravom svetlu.”
Blago se namrštio i linija mu se ukazala između obrva. „Imaš li sve što ti treba?”
Keri se pojavio pokraj mene, s mojim crnim plišanim šalom i rukavicama do lakata. „Izvoli.
Ubacio sam ti sjaj za usne u torbicu.”
„Najbolji si, Keri.”
Namignuo mi je - što je značilo da je video kondome koje sam gurnula u unutrašnji džepčić. „Sići
ću s vama.”
Gidion je uzeo šal od Kerija i zagrnuo ga oko mojih ramena, izvukao mi je kosu ispod njega i
dodir njegovih prstiju na mom vratu toliko me je pomeo da sam jedva obratila pažnju kad mi je Keri
gurnuo rukavice u ruke.
Vožnja liftom do predvorja bila je vežba preživljavanja snažne seksualne napetosti. Činilo se da
Keri to ne primećuje. Stajao je levo od mene, držao obe ruke u džepovima i zviždao. Gidion je, pak,
bio moćna sila s moje druge strane. Iako se nije micao niti ispustio kakav zvuk, osećala sam nemirnu
energiju kako izbija iz njega. Koža mi se ježila od magnetne privlačnosti među nama i disala sam
plitko i brzo. Laknulo mi je kad su se vrata otvorila i oslobodila nas iz tog skučenog prostora.
Dve žene stajale su ispred i čekale da uđu. Zinule su kad su ugledale Gidiona i Kerija, što mi je
popravilo raspoloženje i nasmejalo me.
„Dame”, pozdravio ih je Keri sa stvarno nepoštenim osmehom. Skoro da sam videla kako su im
moždane ćelije zatajile.
Gidion je za razliku od Kerija kratko klimnuo glavom i izveo me držeći šaku na mojim nagim
krstima. Njegov dodir je bio električan i od njega me je ispunila vrelina.
Stegnuta sam Kerijevu šaku. „Sačuvaj jedan ples za mene.”
„Naravno. Vidimo se dok trepneš.”
Kraj pločnika nas je čekala limuzina i šofer je otvorio vrata kad smo Gidion i ja iskoračili na ulicu.
Sela sam na zadnje sedište, pomerila se do kraja, pa namestila haljinu. Kad se Gidion smestio kraj
42
mene i pošto su se vrata zatvorila, primetila sam koliko dobro miriše. Udisala sam ga, govoreći sebi
da se opustim i uživam u njegovom društvu. Uzeo me je za ruku i prelazio mi prstima po dlanu, taj
jednostavni dodir govorio je o snažnoj požudi. Sklonila sam šal jer mi je bilo prevruće pod njim.
„Evo.” Stisnuo je dugme, i staklo za privatnost iza vozača počelo je da se podiže. U sledećem
trenutku sedela sam mu na krilu, a usne su mu bile na mojima, u strasnom poljupcu.
Uradila sam ono što sam htela da uradim otkako sam ga videla u svojoj dnevnoj sobi: gurnula
sam šake u njegovu kosu i uzvraćala mu poljupce. Dopadalo mi se kako me ljubi, kao da mora, kao da
će poludeti ako me ne bude ljubio i kao da je već predugo čekao. Sisala sam mu jezik, jer sam već bila
shvatila koliko se meni to dopada, koliko u meni budi želju da sa istom strašću sisam i druge delove
njegovog tela.
Njegove šake su klizile niz moja gola leđa i zastenjala sam, osećajući kako me njegov ukrućeni
penis bode u kuk. Pomakla sam se i opkoračila ga, a prethodno sam sklonila haljinu i podsetila se da
zahvalim majci na njoj - jer je imala veoma zgodan razrez. S kolenima sa obe strane njegovih bokova,
zagrlila sam ga oko ramena i strasno poljubila. Lizala sam mu unutrašnjost usta, grickala donju usnu,
milovala jezik o njegov jezik...
Gidion me je uhvatio oko struka i odgurnuo. Zavalio se u sedištu, izvivši vrat da me pogleda u
lice dok su mu se grudi ubrzano nadimale i spuštale. „Šta mi to radiš?”
Milovala sam ga po grudima kroz košulju, pipajući njegove nepopustljive tvrde mišiće. Prelazila
sam mu prstima preko stomaka, zamišljajući kako izgleda bez odeće. „Dodirujem te. Silno uživam u
tebi. Želim te, Gidione.”
Uhvatio me je za ruke, umirivši mi pokrete. „Kasnije. Usred smo Menhetna.”
„Niko nas ne vidi.”
„Nije u tome stvar. Nije ni vreme ni mesto da započinjemo nešto što ne možemo završiti satima.
Već gubim glavu od danas po podne.”
„Hajde da se onda postaramo da to odmah završimo.” Stegnuo me je još jače, tako da je zabolelo.
„Ne možemo to da radimo ovde.”
„Zašto da ne?” Utom mi je sinula iznenađujuća misao. „Zar nikad nisi imao seks u limuzini?”
„Nisam.” Vilica mu se stegla ,,A ti?”
Pogledala sam u stranu bez odgovora i ugledala metež saobraćaja i pešaka oko nas. Bili smo samo
nekoliko centimetara udaljeni od stotine ljudi, ali tamna stakla su nas skrivala i zbog njih sam se
osećala lakomisleno. Htela sam da ga zadovoljim. Htela sam da znam jesam li u stanju da doprem u
svet Gidiona Krosa, i osim njega nije bilo ničeg što bi me sprečilo u tome.
Zanjihala sam bok uz njega, milujući se o njegov dugi tvrdi penis. Zašištao je ispuštajući vazduh
kroz stisnute zube.
„Trebaš mi, Gidione”, rekla sam bez daha, udišući njegov miris, koji je bio raskošniji sad kad se
napalio. Pomislila sam da sam možda malo opijena, samo od tog zamamnog mirisa njegove kože.
„Izluđuješ me.”
Pustio mi je ruke i obujmio lice, snažno pritisnuvši usne uz moje. Pružila sam ruku ka njegovom
šlicu, pa otkopčala dva dugmeta pre no što sam došla do skrivenog rajsferšlusa. Ukrutio se.
„Treba mi ovo”, prošaputala sam mu kraj usana. „Daj mi.”
Nije se opustio, ali nije više pokušavao da me spreči. Kad je njegov otežali penis pao među moje
dlanove, Gidion je jeknuo, ispustivši zvuk ujedno bolan i erotičan. Stegnuta sam ga nežno, dodir mi
je bio namerno blag dok sam ga merila šakama. Bio je tako tvrd, kao kamen, i vreo. Klizila sam
obema šakama uz njega, od korena do vrha, i dah mi je zastao kad je uzdrhtao poda mnom.

43
 Gidion me je uhvatio za bedra, šake su mu klizile naviše ispod ruba moje haljine dok njegovi
palčevi nisu našli crvenu čipku mojih tangi. „Pica ti je tako slatka”, promrmljao mi je u usta. „Želim
da te polegnem i da je ližem dok ne počneš da me preklinješ da ti dam svoj kurac.”
„Preklinjaću odmah, ako želiš.” Milovala sam ga jednom rukom, a drugom posegnula za
torbicom, pa je otvorila i dohvatila kondom.
Uvukao mi je palac u gaćice, i napipao moje sokove. „Jedva da sam te i dotakao”, prošaputao je,
dok su mu oči svetlucale, gledajući naviše u mene u mraku zadnjeg sedišta, ,,a ti si već spremna za
mene.”
„Ne mogu da odolim.”
„Ne želim da odoliš.” Gurnuo je palac u mene i ugrizao se za donju usnu kad sam se bespomoćno
zgrčila oko njega. „Ne bi bilo pošteno kad ja ne mogu da sprečim to što ti radiš meni.”
Otvorila sam omot kondoma zubima i pružila mu ga dok je prsten kondoma štrcao iz poderotine.
„Nisam baš vesta u ovome.”
Stavio je šaku oko moje. „Kršim sva svoja pravila s tobom.”
Od ozbiljnosti njegovog niskog tona oblila me je iznenadna vrelina i ispunilo samopouzdanje.
„Pravila postoje da bi se kršila.”
Videla sam blesak njegovih belih zuba. Zatim je stisnuo dugme na ploči pokraj sebe i rekao:
„Vozite dok ne kažem drugačije.”
Obrazi su mi goreli. Farovi drugog automobila prošli su kroz zatamnjeno staklo i prešli mi preko
lica, razotkrivši moju posramljenost.
„Zašto, Evo?”, promrmljao je maznim glasom dok je spretno stavljao kondom. „Zavela si me i
nagovorila na seks u limuzini, ali crveniš kad kažem svom vozaču da me ne prekida dok mi to
radiš?”
Njegova iznenadna vragolastost probudila je u meni neodoljivu želju za njim. Spustila sam šake
na njegova ramena da se pridržim, pa se podigla na kolena dovoljno da mogu da sednem na
Gidionov debeli penis. Stegnuo je šake na mojim bokovima i čula sam prasak kad mi je pocepao
gaćice. Taj iznenadni zvuk i nasilni potez iza njega vinuli su moju pohotu u još veće visine.
„Polako”, zapovedio je promuklo, podigavši bokove kako bi još malo spustio gaće.
Njegov penis me je lagano dodirnuo između nogu kad se pomerio i zacvilela sam, toliko željna i
prazna, kao da su orgazmi koje mi je prethodno darovao samo produbili moju požudu umesto da je
utole.
Zgrčio se kad sam savila prste oko njegovog penisa i namestiia ga, stavivši široki glavić uz vlažne
nabore svog međunožja. U vazduhu se osećao težak i vlažan miris naše požude, zavodljiva mešavina
potrebe i feromona, koja je probudila svaku ćeliju u mom telu. Koža mi je bila rumena i bridela je,
grudi teške i osetljive.
Ovo sam želela od trenutka kad sam ga prvi put ugledala - da ga posedujem, da se popnem na
njegovo prekrasno telo i gurnem ga duboko u sebe.
„Bože, Evo.” Kazao je i zastenjao kad sam se spustila na njega, a šake je nemirno stezao na mojim
bokovima.
Sklopila sam oči, osećajući se suviše ogoljenom. Želela sam prisnost s njim, a ovo mi je ipak
delovalo suviše prisno. Bili smo direktno jedno naspram drugog, delilo nas je samo nekoliko
centimetara, odvojeni u tom malom prostoru od ostatka sveta koji je promicao oko nas. Osećala sam
njegov nemir, znala sam da se oseća ekscentrično kao i ja.
„Tako si tesna.” Prostenjao je. Kroz njegove reči provlačio se nagoveštaj slatke boli.
Spustila sam se se još niže, pustivši da uđe dublje u mene. Duboko sam udahnula osećajući se
lepo istegnuto.
44
 Pritisnuo mi je dlanom donji stomak i dodirnuo pulsirajući klitoris jagodicom palca, pa počeo da
ga trlja u sporim veštim krugovima. Sve u srži mog bića steglo se i stislo, usisavajući ga još dublje.
Otvorila sam oči i pogledala ga ispod teških kapaka. Bio je tako lep opružen poda mnom u
elegantnom smokingu, njegovo moćno telo napregnuto u iskonskoj potrebi za parenjem.
Vrat mu se izvio, snažno je pritiskao glavom naslon sedišta, kao da se odupire nekim nevidljivim
stegama. ,,Oh, bože”, procedio je kroz stisnute zube. „Svršiću tako jako.”
To mračno obećanje me je uzbudilo. Znoj mi je orosio kožu. Bila sam toliko vrela i vlažna da sam
lagano klizila niz njegov penis dok nije bio gotovo ceo u meni. Jauknula sam pre no što sam ga
obuhvatila do korena. Bio je tako duboko u meni da sam jedva uspevala da izdržim, primoravao me
je da se pomičem levo-desno, u nastojanju da ublažim neočekivanu neprijatnost. Međutim, moje telo
izgleda nije marilo za njegovu preteranu veličinu. Vrpoljilo se oko njega, stežući, grčeći se, drhteći na
rubu orgazma.
Gidion je opsovao i zgrabio mi kuk slobodnom rukom, nateravši me da se nagnem unazad dok su
mu se grudi grozničavo nadimale i spuštale, taj mi je položaj promenio ugao, pa sam se otvorila i
prihvatila ga celog. Temperatura njegovog tela smesta je porasla, iz njegovog torza kroz odeću je
izbijala sparna vrelina. Graške znoja orosile su mu gornju usnu.
Nagnula sam se napred i prešla jezikom preko te izvajane krivulje, skupljajući se uz tiho
zadovoljno mrmljanje. Nestrpljivo je njihao bokovima. Podigla sam se pažljivo, kliznuvši nekoliko
milimetara naviše pre no što me je on zaustavio silovito mi stegnuvši kuk.
„Polako”, upozorio je opet, sa autoritativnim prizvukom od kojeg je požuda zatreperila u meni.
Spustila sam se i ponovo ga primila, osećajući neobično sladak bol dok je probijao moje granice.
Gledali smo se u oči dok se zadovoljstvo širilo iz mesta gde smo se spojili. Tek tad mi je sinulo da
smo oboje sasvim odeveni, da su nam goli samo najličniji i najintimniji delovi tela. To je u meni
razbuktalo požudu, kao i zvukovi koje je ispuštao, kao da oseća jednako izvanredno zadovoljstvo kao
i ja.
Podivljala od želje za njim, priljubila sam usne uz njegove, a prsti su mi stezali korenje njegovih
vlasi mokrih od znoja. Ljubila sam ga dok sam njihala kukovima, u ritmu izludujućeg kruženje
njegovog palca, osećajući da sam sve bliže vrhuncu svaki put kad bi njegov dugi debeli penis
skliznuo u moju unutrašnjost, koja se topila.
Izgubila sam razum negde usput, primitivni nagoni preuzimali su kontrolu dok moje telo nije
dobilo potpunu vlast. Uspevala sam da se usredsredim jedino na snažnu želju za tucanjem, na
silovitu potrebu da sedim na njegovom penisu dok napetost ne pukne i oslobodi me te neutoljive
gladi.
„Tako je dobro”, rekla sam dahćući, izgubljena u njemu. „Tako si... o bože, tako je dobro.”
Gidion je obema rukama upravljao ritmom mojih pokreta, nakrivivši me tako da je njegov veliki
glavić trljao meko bolno mesto u meni. Kad sam se zgrčila i zadrhtala, shvatila sam da ću svršiti od
toga, samo od tog veštog pomeranja njegovog penisa u mom telu. „Gidione.”
Uhvatio mi je potiljak kad je orgazam eksplodirao kroz mene, počevši ekstatičnim grčenjem u
mojoj utrobi i šireći se ka spoljašnjosti dok nisam sva drhtala. Gledao me je kako se raspadam,
netremice mi je gledao u oči iako bih ih radije sklopila. Zaposednuta njegovim pogledom, jeknula
sam i svršila jače nego ikada, telo mi se trzalo sa svakim damarom zadovoljstva.
„Jebi me, jebi, jebi”, progunđao je, udarajući kukovima o mene, pa mi povukao bedra naniže u
susret njegovim udarcima koji su me kažnjavali. Dopro bi do mog kraja svaki put kad bi duboko,
snažno ušao u mene, rasturajući me. Osetila sam kako se njegov penis stvrdnjava i širi.

45
 Požudno sam ga posmatrala, želeći da vidim kad će izgubiti kontrolu radi mene. Pogled mu je bio
divlji od požude, gubio je fokus dok mu je kontrola izmicala, njegovo prekrasno lice bilo je iskrivljeno
od te surove trke za orgazmom.
„Evo!” Svršio je ispustivši životinjski krik sirove ekstaze, grubo oslobođenje koje me je prikovalo
svojom žestinom. Drhtao je dok se orgazam cepao unutar njega, crte lica su mu smekšale na časak od
neočekivane ranjivosti.
Obujmila sam mu lice šakama i poljubila mu usne, pa ga tešila, osećajući njegov isprekidan
ubrzan dah na obrazima.
„Evo!” Obavio je ruke oko mene i snažno me privio uza se, priljubivši vlažno lice uz moj vrat.
Znala sam tačno kako se osećao. Ogoljeno. Obnaženo.
Dugo smo ostali tako, držeći jedno drugo, oporavljajući se od šoka. Okrenuo je glavu i ljubio me
nežno, meki dodiri njegovog jezika umirivali su moja podivljala osećanja.
„Čoveče”, kazala sam odahnuvši, potresena.
Usne su mu se zgrčile. „Daa.”
Osmehnula sam se, osećajući se omamljeno i veličanstveno.
Gidion je sklonio vlažne pramičke kose s mojih slepoočnica, klizeći mi vrhovima prstiju po licu
gotovo ponizno. Od njegovog pogleda osetila sam bol u grudima. Izgledao je zapanjeno i... zahvalno,
pogled mu je bio nežan i topao. „Ne želim da prekinem ovaj trenutak.”
Budući da sam naslutila šta sledi, dopunila sam ga: „Ali...?”
„Ali ne mogu da izbegnem ovu večeru. Treba da održim govor.”
„O.” Trenutak je bio uspešno prekinut.
Polako sam se digla s njega, ugrizavši se za usnu od klizavog dodira njegovog mokrog penisa
ispod mene. To je bilo dovoljno da poželim još. Jer još mu je bio tvrd.
„K vragu”, rekao je grubo. „Ponovo te želim.”
Uhvatio me je pre nego što sam se odmakla, pa izvadio maramicu odnekud i nežno me obrisao
između nogu. Bio je to duboko prisan potez, jednako intiman kao seks koji smo upravo imali.
Pošto me je obrisao, smestila sam se na sedište pokraj njega i iskopala sjaj za usne iz torbice.
Gledala sam Gidiona preko ruba svog nesesera sa ogledalcetom dok je skidao kondom i vezivao ga.
Umotao ga je u ubrus za koktel, pa ga bacio u pametno skrivenu posudu za smeće. Pošto se malo
doterao, rekao je šoferu da se zaputi ka našem odredištu. Zatim se naslonio na sedište i zagledao kroz
prozor.
Sa svakom sekundom koja je prošla, osećala sam kako se povlači u sebe, povezanost između nas
izmicala je sve dalje i dalje. Shvatila sam da se povlačim u uglu sedišta, daleko od njega, oponašajući
daljinu koja je rasla između nas. Sva toplina koju sam osećala izbledela je s tom sve većom
hladnoćom između nas, pa sam izvadila šal i ogrnula se jer mi je najednom bilo hladno. On se nije ni
mrdnuo kad sam se pomerila pokraj njega i sklonila torbicu, kao da nije ni bio svestan mog prisustva.
Iznenada je otvorio bar i izvadio bocu. I ne pogledavši me, upitao je: „Jesi li za konjak?”
„Ne, hvala.” Glas mi je bio tužan, ali on to izgleda nije primetio. Ili ga možda nije bilo briga.
Nasuo je piće i popio ga naiskap.
Zbunjena i povređena, navukla sam rukavice i pokušala da dokučim šta je krenulo nizbrdo.

46
 7.
NE SEĆAM SE BAŠ najbolje šta se sve dogodilo pošto smo stigli. Blicevi foto-aparata zasevali su oko nas
poput vatrometa dok smo prolazili pokraj reda novinara, ali jedva da sam obratila pažnju na njih, osmehujući
se po navici. Bila sam povučena u sebe i očajnički sam želela da uteknem od napetosti koja je izbijala iz
Gidiona u talasima.
U trenutku kad smo zakoračili u zgradu, neko ga je pozvao po imenu i on se okrenuo. Iskoristila sam tu
priliku i zbrisala, žurno obišavši gomilu gostiju koji su zaprečili ulaz zastrt tepihom.
Kad sam stigla u dvoranu za prijeme, zgrabila sam dve čaše šampanjca sa poslužavnika u prolazu i odmah
naiskap popila jednu, tražeći pogledom Kerija. Spazila sam ga na udaljenom kraju prostorije s mojom mamom
i Stantonom, pa sam im prišla, ostavivši praznu čašu na jednom stolu pored kog sam prošla.
„Evo!” Lice moje majke ozarilo se kad me je ugledala. „Čarobno ti stoji ta haljina!”
Poljubila me je u oba obraza, ne dodirnuvši ih usnama.Prelepo je izgledala u blistavoj pripijenoj
ledenoplavoj haljini.Safiri su joj visili sa ušiju, vrata i oko ruke, naglašavajući oči i bledu kožu.
„Hvala.” Otpila sam gutljaj šampanjca iz druge čaše, setivši se da sam naumila da joj zahvalim na toj
haljini. Iako sam i dalje bila zahvalna na poklonu, nisam više bila toliko srećna zbog zgodnog dubokog izreza
na bedru.
Keri je koraknuo napred i uhvatio me za lakat. Bilo je dovoljno da me samo jednom pogleda u lice i shvati
da sam uzrujana. Odmahnula sam glavom jer u tom trenutku nisam htela da se upuštam u priču o tome.
„Onda još šampanjca?”, upitao je tiho.
„Molim te.”
Osetila sam da se Gidion primiče i pre no što sam videla da je lice moje majke zablistalo poput
novogodišnje kugle na Tajms skveru. Činilo se da se i Stanton uspravio i malo pribrao.
„Evo.” Gidion je spustio šaku na moja gola leđa, na šta sam malo uzdrhtala, svesna njegove blizine. Kad
su mu se prsti savili na mojoj koži, zapitala sam oseća li se i on isto kao ja. „Pobegla si.”
Ukrutila sam se zbog njegovog prekornog tona. Ošinula sam ga pogledom, koji mu je rekao sve što ja
nisam mogla da mu kažem jer nismo bili sami. „Ričarde, poznajete li Gidiona Krosa?”
„Poznajem, naravno.” Rukovali su se.
Gidion me je privukao bliže sebi. „Pravi smo srećnici jer dolazimo u društvu dve najlepše žene u
Njujorku.”
Stanton se složio, nežno se osmehujući mojoj majci.
Iskapila sam preostali šampanjac i sa zahvalnošću zamenila praznu čašu punom kad mi ju je Keri dodao.
Blaga toplina izazvana alkoholom širila mi se po želucu, razvezujući čvor napetosti i nervoze.
Gidion se nagnuo ka meni i oštro prošaputao: „Ne zaboravi da si ovde sa mnom.”
Je li on lud? Šta, kog vraga, hoće od mene? Namrštila sam se. „Ti meni duguješ objašnjenje, a ne ja tebi.”
„Nećemo ovde, Evo.” Klimnuo je glavom ostalima i poveo me nekuda. „Nećemo sad.”
„Nećemo nikad”, progunđala sam i krenula s njim samo da bih majku poštedela scene.
Dok sam pijuckala šampanjac, skliznula sam na automatski nivo samoodržavanja, kojem nisam morala da
pribegnem dugi niz godina. Gidion me je predstavljao ljudima, i pretpostavljam da sam glumila dovoljno
dobro — govorila sam u odgovarajućim trenucima i osmehivala se kad je to bilo potrebno — ali zapravo
ničemu nisam poklanjala pažnju. Bila sam isuviše svesna ledenog zida između nas i svoje povređenosti i
srdžbe. Ako mi je i bio potreban kakav dokaz da je Gidion nepokolebljiv u svojoj odluci da se ne druži sa
ženama s kojima spava, imala sam ga.
Kad je najavljena večera, otišla sam s njim u trpezariju i bezvoljno čeprkala po svom tanjiru. Popila sam
nekoliko čaša crnog vina, posluženog uz jelo i čula Gidiona kako razgovara s ljudima za stolom, mada nisam
obraćala pažnju na reči, samo na ritam i zavodljivo dubok jednoličan ton. Nije pokušao da me uvuče u
razgovor i bilo mi je drago zbog toga. Ne verujem da bih bila u stanju da kažem išta lepo.
Nisam se uključila dok on nije ustao. Oko stola se začuo aplauz, a on je zauzeo podijum. Zatim sam se
okrenula na stolici i gledala ga kako prilazi stalku, ne mogavši da suspregnem divljenje njegovoj životinjskoj

47
gracioznosti i očaravajuće dobrom izgledu. Svaki njegov korak budio je u posmatraču pažnju i poštovanje, što
je bio podvig, s obzirom na to da je koračao opušteno i bez žurbe.
Nije izgledao nimalo umorno posle našeg raskalašnog tucanja u njegovoj limuzini. Zapravo, izgledao je
kao potpuno druga osoba. Ponovo je bio onaj čovek koga sam srela u predvorju Krosfajera, savršeno uzdržan i
moćan.
,,U Severnoj Americi”, počeo je, „svaka četvrta žena i svaki šesti muškarac žrtva su seksualnog
zlostavljanja u detinjstvu. Dobro se osvrnite oko sebe. Neko za vašim stolom ili je to doživeo ili poznaje nekoga
ko jeste. To je neprihvatljiva istina.”
Poklonila sam mu svu pažnju. Gidion je bio besprekoran govornik, njegov treperavi bariton bio je
očaravajući. Međutim dirnuli su me sama tema, koja mi je bila i te kako bliska, i njegov strasni i katkad
zaprepašćujući način na koji je govorio o njoj. Počela sam da se topim, moja zbunjenost, srdžba i povređeno
samopouzdanje pokleknuli su pred divljenjem. Moje mišljenje o njemu promenilo se kad sam postala samo još
jedan član zanesene publike. On više nije bio čovek koji mi je malo ranije iste te večeri povredio osećanja; bio je
samo vesti govornik koji je govorio o nečemu meni izuzetno bitnom.
Kad je završio, ustala sam i aplaudirala, iznenadivši i njega i sebe. No, i ostali su mi se ubrzo pridružili,
ustali su i zatapšali i čula sam žamor razgovora oko sebe, prošaputane pohvale, veoma zaslužene.
„Vi ste srećna mlada dama.”
Okrenula sam se da pogledam u ženu koja je to rekla, prekrasnu crvenokosu u ranim četrdesetim. „Mi
smo samo... prijatelji.”
Njen spokojni osmeh nekako je uspeo da mi protivreči.
Ljudi su počeli da se odmiču od stolova. Krenula sam da dohvatim svoju torbicu pa da pođem kući kad mi
je prišao jedan mladić. Njegova neobuzdana kestenjasta kosa probudila je odmah zavist u meni, a
sivkastozelene oči bile su blage i prijatne. Taj naočiti mladić dečačkog osmeha izmamio je prvi iskren osmeh
od mene još od vožnje u limuzini. „Zdravo”, rekao je.
Izgleda da je znao ko sam, što me je dovelo u nezgodan položaj da se pretvaram da i ja znam ko je on,
mada zapravo nisam imala pojma. „Zdravo.”
Nasmejao se, šarmantno i lako. „Ja sam Kristofer Vidal, Gidionov brat.”
„O, naravno.” Vrelina mi je oblila lice. Nisam mogla da poverujem da sam bila toliko utonula u
samosažaljenje da nisam odmah povezala.
„Crveniš.”
„Izvinjavam se.” Uputila sam mu sramežljiv osmeh. „Ne znam kako bih ti rekla da sam pročitala jedan
novinski članak o tebi, a da ne zvučim šeprtljasto.”
Nasmejao se. „Polaskan sam što si ga upamtila. Samo mi nemoj reći da si ga našla u Pejdž siksu.”
Ta trač rubrika bila je nadaleko čuvena po tome što je debelo zarađivala na skandalima u životu njujorških
slavnih ličnosti. „Nije”, rekla sam brže-bolje. ,,U Roling stounu, možda?”
„To mi je već podnošljivo.” Pružio mi je ruku. „Jesi li za ples?”
Pogledala sam u Gidiona, koji je stajao u dnu stepenica što su vodile na pozornicu. Bio je okružen ljudima
željnim da razgovaraju s njim, uglavnom ženama.
„Vidiš da će neko vreme biti zauzet”, rekao je Kristofer, pomalo zabavljen.
„Da.” Pošla sam da okrenem glavu kad sam prepoznala ženu koja je stajala pokraj Gidiona — Magdalen
Perez.
Podigla sam svoju torbicu i naterala se da se osmehnem Kristoferu. „Da, naravno.”
Uzeo me je podruku, pa smo se zaputili u plesnu dvoranu i popeli na podijum. Bend je zasvirao prve
tonove valcera i zaplesali smo uz muziku prirodno i lako. Znao je lepo da pleše i bio je okretan i samouveren.
,,I otkud poznaješ Gidiona?”
„Ne poznajem ga.” Klimnula sam glavom Keriju kad je prošao pokraj nas s plavušom obdarenom lepim
oblinama. „Radim u Krosfajeru i naleteli smo jedno na drugo jedanput ili dvaput.”
„Radiš za njega?”
„Ne. Radim kao pomoćnica u Voters Fild end Limenu.”
„Aha.” Široko se osmehnuo. „U reklamnoj agenciji.”

48
 „Da.”
„Sigurno se mnogo dopadaš Gidionu ako te je video samo jedanput ili dvaput i odmah te dovukao na
ovakav sastanak.”
Opsovala sam u sebi. Znala sam da će ljudi nagađati i više nego ikada htela sam da izbegnem dalje
ponižavanje. „Gidion poznaje moju majku, a ona je već bila dogovorila da ja dođem ovamo, pa nam je bilo
zgodnije da dođemo zajedno jednim automobilom.”
„Dakle, slobodna si?”
Duboko sam udahnula, osećajući nelagodu bez obzira na lakoću s kojom smo se kretali zajedno. „Pa,
nisam zauzeta.”
Kristofer mi je uputio onaj harizmatični dečački osmeh. „Moje veče je upravo krenulo nabolje.”
Ispunio je ostatak plesa zabavnim anegdotama o muzičkoj industriji, koje su me zasmejale i skrenule mi
misli sa Gidiona.
Kad se ples završio, pokraj mene se pojavio Keri, pa sam sledeći ples odigrala s njim. Plesali smo veoma
dobro kao par jer smo nekad zajedno pohađali časove plesa. Opustila sam se u njegovim rukama, zahvalna na
moralnoj podršci koju mi je pružao.
„Provodiš li se dobro?”, upitala sam ga.
„Uštinuo sam se za večerom kad sam shvatio da sedim pokraj glavne koordinatorice za Fešen vik. I
koketirala je sa mnom!” Osmehnuo se, ali u očima mu se videla zabrinutost. „Kad god se nađem na ovakvom
mestu... obučen ovako... ne mogu da poverujem. Spasla si mi život, Evo. A zatim si ga potpuno promenila.”
„Ti spašavaš moj zdrav razum sve vreme. Veruj mi, kvit smo.”
Čvrsto mi je stegnuo ruku i u očima mu se videla zabrinutost. „Tužna si. Šta je zabrljao?”
„Mislim da sam ja sjebala stvar. Ispričaću ti kasnije.”
„Bojiš se da ga ne prebijem ovde pred svima.”
Uzdahnula sam. „Više bih volela da to ne uradiš, zbog moje mame.”
Keri me je ovlaš poljubio u čelo. „Već sam ga upozorio. Zna šta ga čeka.”
„O Keri.” Od ljubavi prema njemu grlo mi se steglo iako je uspeo da me nasmeje. Trebalo je da znam da će
Keri pripretiti Gidionu kao stariji brat. To je tako ličilo na njega.
Gidion se pojavio pokraj nas. „Ubacujem se.”
To nije bilo pitanje.
Keri je zastao i pogledao me. Klimnula sam glavom. Naklonio se, pa me pustio, ne skidajući ljutiti pogled s
Gidionovog lica.
Gidion me je privukao uza se i preuzeo ples isto kao što je preuzimao sve — s dominantnom
samouverenošću. Plesati s njim bilo je sasvim drugačije nego plesati s moja prethodna dva partnera.
Posedovao je i bratovu eleganciju pokreta, a i poznavao je ritam mog tela kao Keri. Osim toga, krasio ga je i
odvažan agresivan stil, seksualan u svojoj srži.
Nije pomoglo ni to što je čovek s kojim sam pre nepunih sat vremena bila tako prisna zavodio moja čula
uprkos mojoj potištenosti. Mirisao je basnoslovno, pomalo i na seks, a od smelih okreta u koje me je vodio
osetila sam bol duboko u sebi, koji me je podsetio na to da je ne tako davno bio tamo.
„Uporno bežiš od mene”, promrmljao je, mrko me gledajući.
„Čini mi se da me je Magdalen brzo zamenila.”
Podigao je obrve i privukao me bliže. „Ljubomorna si?”
„Ozbiljno me to pitaš?” Okrenula sam glavu.
Ispustio je ozlojeđen zvuk. „Kloni se mog brata, Evo.”
„Zašto?”
„Zato što ja to tako kažem.”
U meni se rasplamsala srdžba, prijatno osećanje posle silnog samooptuživanja i sumnji u kojima sam se
gušila otkako smo se tucali kao zečevi. Resila sam da vidim je li neočekivani preokret poštena igra u svetu
Gidiona Krosa. „Kloni se Magdalen, Gidione.”
Vilica mu se stegla. „Ona mi je samo prijateljica.”
„Hoćeš reći da nisi spavao s njom...? Još nisi?”

49
 „Nisam, k vragu! I ne nameravam. Slušaj me...” Muzika se stišala, pa je usporio korak. „Moram da idem.
Došla si sa mnom, pa bih voleo da sa mnom i odeš, ali ne želim da te odvlačim ukoliko se dobro provodiš.
Hoćeš li da ostaneš i vratiš se kući sa Stantonom i majkom?”
Dobro se provodim? Da li se on to šali ili je potpuni kreten? Ili još gore od toga. Možda me je već sasvim
otpisao, pa više uopšte ne obraća pažnju na mene.
Odmakla sam se od njega, ne želeći njegovu blizinu. Njegov miris me je izluđivao. „Snaći ću se i sama.
Zaboravi na mene.”
„Evo.” Pružio je ruku ka meni, pa sam se žurno udaljila jedan korak.
Neko me je zagrlio iza leđa i začula sam Kerija: „Moja je, Krose.”
„Nemoj da mi staješ na put, Tejlore”, upozorio je Gidion.
Keri je prezrivo frknuo. „Čini mi se da ti to sam i te kako dobro radiš.”
Progutala sam knedlu u grlu. „Održao si divan govor, Gidione. Bio je to vrhunac moje večeri.”
Glasno je i duboko udahnuo na tu uvijenu uvredu, pa provukao ruku kroz kosu. Utom je iznenada
opsovao i shvatila sam zašto kad je izvadio telefon koji je vibrirao iz džepa i pogledao u ekran.
„Moram da idem.” Gledao me je u oči nekoliko trenutaka. Zatim mi je nežno pomilovao obraz vrhovima
prstiju. „Zvaću te.”
A onda je otišao.
„Hočeš li da ostaneš?”, upitao je tiho Keri.
„Ne.”
„Onda ću te odvesti kući.”
„Ne, nemoj.” Htela sam da budem malo sama. Da legnem u kadu punu vrele vode s bocom hladnog vina i
izvučem se iz depresije. „Treba da budeš ovde. To bi moglo da bude dobro za tvoju karijeru. Možemo
razgovarati kad dođeš kući. Ili sutra. Izležavaću se ceo dan.”
Preleteo mi je pogledom preko lica, ispitivački. „Sigurna si?”
Klimnula sam glavom.
„Dobro.” No, ipak je izgledalo da ga nisam uverila.
„Molim te, ako možeš izađi i zamoli lakeja da kaže Stantonovom vozaču da dotera limuzinu dok ja trknem
do ženskog toaleta.”
„Mogu, naravno.” Keri mi je pomilovao ruku. „Doneću ti šal iz garderobe i naći ćemo se ispred.”
Trebalo mi je više vremena da dođem do toaleta nego što sam očekivala. Kao prvo, zaustavilo me je
iznenađujuće mnogo ljudi koji su hteli da proćaskaju sa mnom, sigurno zato što sam se viđala s Gidionom
Krosom. I kao drugo, nisam htela da uđem u najbliži toalet jer je u njemu bila velika gužva već sam našla jedan
malo udaljeniji. Zaključala sam se u kabinu i trebalo mi je nekoliko trenutaka više nego inače da obavim šta
sam imala. U toaletu je bila samo redara, pa nije bilo potrebe da žurim.
Gidion me je toliko povredio da mi je bilo teško da dišem i mnogo su me zbunile nagle promene njegovog
raspoloženja. Zašto mi je onako dodirnuo lice? Zašto se razbesneo kad nisam ostala kraj njega? I zašto je, kog
vraga, pretio Keriju? Gidion je staroj izreci o „paljenju i hlađenju” dao novo značenje.
Sklopila sam oči i malo se pribrala. Gospode bože. Ne treba mi ovo.
Razotkrila sam svoja osećanja u limuzini i i dalje sam bila užasno ranjiva - što sam na nebrojenim satima
terapije učila da izbegavam. Najviše od svega želela sam da budem kod kuće skrivena, oslobođena od pritiska
i pretvaranja, samo sasvim pribrana, a bila sam tako daleko od toga.
Sama si kriva, podsetila sam se. Sad ćuti i trpi.
Duboko sam udahnula i izašla. A onda ugledala Magdalen Perez oslonjenu o toaletni sto, sa rukama
prekrštenim na grudima. Obuzeo me je očaj. Nesumnjivo je došla zbog mene, čekajući u zasedi da me zaskoči
dok sam još slaba. Ustuknula sam na tren, pa se ponovo pribrala i prišla lavabou da operem ruke.
Okrenula se prema ogledalu, proučavajući moje lice. I ja sam proučavala njeno. Uživo je bila čak lepša
nego na fotografijama. Visoka i vitka, krupnih tamnih očiju i ravne puštene smeđe kose. Usne su joj bile pune i
crvene, jagodice visoke i izvajane. Nosila je pristojnu dugu haljinu, koja je ipak bila seksi na svoj način,
sašivenu od satena krem boje, u lepom kontrastu s njenom maslinastom kožom. Izgledala je kao jebeni
supermodel i zračila seksepilom.

50
 Prihvatila sam ubrus koji mi je redara pružila i Magdalen joj se obratila na španskom, zamolivši je da nas
ostavi malo nasamo. Dopunila sam tu njenu molbu sa „Por favor, gracias”. Na to me je Magdalen upitno
pogledala, pa malo bolje osmotrila, na šta sam uzvratila jednako hladno.
„O bože”, promrmljala je čim se redara udaljila dovoljno da nas ne čuje. Coknula je jezikom, što mi je
razdražilo živce poput škripanja noktiju o školsku tablu. „Već si se tucala s njim.”
,,A ti nisi.”
To ju je izgleda iznenadilo. ,,U pravu si, nisam. Znaš zašto?”
Izvadila sam novčanicu od pet dolara i ubacila je u srebrni poslužavnik za napojnice. „Zato što on to
neće.”
,,A neću ni ja, jer on ne može da se vezuje. Mlad je, zanosan, bogat i uživa u tome.”
„Da.” Klimnula sam glavom. „Uživa, nema šta.”
Malo se namrštila i lice joj više nije bilo tako prijatno. „On ne poštuje žene s kojima spava. Završio je s
tobom u trenutku kad je gurnuo kurac u tebe. Isto kao i sa svima ostalima. Ali ja sam i dalje tu uz njega, jer
mene želi da zadrži na duge staze.”
Potrudila sam se da izgledam hladnokrvno i ravnodušno iako mi je pogodila bolnu tačku. „To je jadno.”
Izašla sam i nisam zastala dok nisam stigla do Stantonove limuzine. Stegnula sam Kerijevu ruku dok sam
ulazila i uspela da sačekam da se automobil udalji od ivičnjaka, pa zaplakala.

„HEJ dušice”, doviknuo je Keri kad sam se sutradan ujutro dovukla u dnevnu sobu. Imao je na sebi samo
širok donji deo stare trenerke i ležao je opružen na kauču sa prekrštenim nogama podignutim na stočić za
kafu. Izgledao je prelepo tako šlampav i videlo se da se oseća dobro u svojoj koži. „Kako si spavala?”
Podigla sam palčeve i zaputila se u kuhinju po kafu. Zastala sam kraj šanka i iznenađeno podigla obrve
kad sam ugledala ogroman buket crvenih ruža na radnom delu. Duboko sam udahnula njihov božanstveni
miris. „Šta je ovo?”
„Stigle su za tebe pre nekih sat vremena. Nedeljna dostava. Lepe i papreno skupe.”
Otkinuta sam karticu sa prozirnog plastičnog štapića i otvorila je.

I DALJE RAZMIŠLJAM O TEBI.

GIDION

„Od Krosa?”, upitao je Keri.

„Da.” Lagano sam prešla prstima preko slova ispisanih njegovim rukopisom, kako sam pretpostavila.
Rukopis je bio odvažan, muževan i seksi. Romantičan gest za muškarca koji nema romantiku na svom
repertoaru. Spustila sam karticu na radni deo kao da me je opekla i dohvatila šolju kafe, moleći se da mi kofein
da snagu i vrati zdrav razum.
„Ne izgledaš mi oduševljeno.” Stišao je ton bejzbol utakmice koju je gledao.
„Problematičan je on za mene. On je poput džinovskog okidača. Jednostavno treba da se držim podalje od
njega.” Keri je išao na terapiju sa mnom i poznavao terminologiju. Nije me čudno pogledao kad sam sve
izanalizirala terapeutskim žargonom i nije mu bilo nimalo teško da mi odgovori na isti način.
„Telefon takođe zvoni čitavo jutro. Nisam hteo da te uznemirava, pa sam isključio ton.”
Svesna bola koji sam i dalje osećala među nogama, sklupčala sam se na kauču i oduprla snažnoj potrebi da
preslušam govornu poštu da vidim je li Gidion zvao. Htela sam da čujem njegov glas i objašnjenje koje bi dalo
smisao sinoćnjim zbivanjima. „Odlično. Neka čitav dan ostane isključen.”
„Šta se dogodilo?”
Dunula sam da rasteram paru s vrha šolje i bojažljivo otpila gutljaj. „Tucala sam se s njim u njegovoj
limuzini dok mu nisam pomutila razum, a posle toga se pretvorio u santu leda.”
Keri me je gledao onim mudrim smaragdnim očima, očima koje su videle više nego što iko treba da vidi.
„Poljuljala si mu čitav svet, je li?”
„Da, izgleda.” I razbesnela sam se pri samoj pomisli na to. Povezali smo se. Znala sam to. Sinoć sam ga
želela više od svega, i danas želim da više nikad nemam ništa s njim. „Bilo je žestoko. Najbolje seksualno

51
iskustvo u mom životu, a i u njegovom. Znam da jeste. Prvi put u životu radio je to u kolima i u početku se
opirao, ali toliko sam ga naložila da nije mogao da me odbije.”
„Stvarno? Nikad?” Zagladio je jutarnju bradicu. „Većina momaka odmah otpiše kresanje u kolima sa svog
spiska još u gimnaziji. Zapravo, ne mogu da se setim nikoga ko to nije radio, osim štrebera i rugoba, a on nije
ni jedno ni drugo.”
Slegnula sam ramenima. „Pretpostavljam da sam zbog kresanja u kolima ispala drolja.”
Keri se veoma umirio. „Je li ti to rekao?”
„Nije. Nije rekao ništa, jebote. Saznala sam to od njegove prijateljice Magdalen. Znaš, one ribe što se nalazi
na većini fotografija koje si odštampao sa interneta? Rešila je da malo naoštri kandže sa malo pakosnog
ćaskanja u toaletu.”
„Kučka je ljubomorna.”
„Seksualno isfrustrirana. Ne može da se tuca s njim jer navodno odmah otpiše cure koje se tucaju s njim.”
„Je li ti on to rekao?” Srdžba se opet začula u njegovom inače smirenom glasu.
„Nije tim rečima. Rekao mi je da ne spava sa svojim prijateljicama. Žene koje od njega žele više od dobrog
provoda u krevetu zadaju mu nevolje, pa žene koje kreše i žene s kojima se druži drži u dva odvojena tabora.”
Otpila sam još jedan gutljaj kafe. „Upozorila sam ga da sa mnom tako neće ići, pa je rekao da će se prilagoditi,
ali pretpostavljam da je on od onih muškaraca koji će reći sve što je potrebno samo da bi dobili ono što žele.”
„Ili si ga možda uplašila, pa je zbrisao?”
Ljutito sam ga pogledala. „Ne opravdavaj ga. Na čijoj si ti strani uopšte?”
„Na tvojoj, dušice.” Pružio je ruku i potapšao me po kolenu. „Uvek na tvojoj.”
Obavila sam šaku oko njegove mišićave podlaktice i nežno je pomilovala, iskazujući nemu zahvalnost.
Nisam osetila pod prstima mnoštvo sitnih ožiljaka od posekotina, ali nikad nisam zaboravljala da su tu.
Zahvaljivala sam bogu svakog dana što je on tu, što je živ, zdrav i suštinski deo mog života. „Kako si se ti
proveo sinoć?”
„Ne mogu se požaliti.” Oči su mu vragolasto zaiskrile. „Kresnuo sam onu prsatu plavušu u ostavi. Sise su
joj prave.”
„Onda dobro.” Osmehnula sam se. „Ulepšao si joj noć, sigurna sam u to.”
„Trudim se.” Podigao je slušalicu i namignuo mi. „Šta hoćeš da poručim? Sendviče? Kinesku klopu?
Indijsku?”
„Nisam gladna.”
„Ti si uvek gladna. Ako ne izabereš nešto, ja ću kuvati i moraćeš to da jedeš.”
Podigla sam šaku, predajući se. „Dobro. Dobro. Ti izaberi.”

U PONEDELJAK sam krenula na posao dvadeset minuta ranije nego inače, računajući da ću tako izbeći
susret s Gidionom. Kad sam bez ikakvog incidenta stigla do svog radnog stola, toliko mi je laknulo da sam
shvatila da sam u ozbiljnoj nevolji što se tiče njega. Raspoloženja su mi se smenjivala potpuno nekontrolisano.
Mark je stigao prilično veseo, i dalje u oblacima posle svog velikog prošlonedeljnog uspeha i odmah smo
prionuli na rad. U nedelju sam uporedila podatke o tržištu votke i on je ljubazno pregledao rezultate sa mnom
i saslušao moje utiske. Marku su takođe poverili ugovor s novim proizvođačem elektronskih knjiga, pa smo
počeli da radimo i na tome.
S tako ispunjenim jutrom, vreme je proletelo i nisam imala vremena da razmišljam o svom privatnom
životu. Bila sam stvarno zahvalna na tome. Zatim sam se javila na telefon i čula Gidionov glas. Nisam bila
spremna.
„Kako provodiš ponedeljak?”, upitao je i zadrhtala sam čim sam ga čula.
„Užurbano.” Bacila sam pogled na sat i iznenadila se kad sam videla da je dvadeset minuta do podneva.
„Dobro.” Nastupila je stanka. „Pokušao sam da te dobijem juče. Ostavio sam nekoliko poruka. Hteo sam
da ti čujem glas.”
Sklopila sam oči i duboko uzdahnula. Bio mi je potreban svaki atom volje da preguram dan bez slušanja
govorne pošte. Čak sam i Kerija zadužila da me spreči u tome ukoliko pokleknem pred tim jakim iskušenjem.
„Osamila sam se i malo radila.”

52
 „Jesi li dobila cveće koje sam ti poslao?”
„Jesam. Divno je. Hvala.”
„Podsetilo me je na tvoju haljinu.”
Šta on to, dođavola, radi? Palo mi je na pamet da možda ima disocijativni poremećaj ličnosti. „Neke žene
bi možda rekle da je to romantično.”
„Meni je bitno samo šta ti kažeš.” Začulo se škripanje stolice kao da je ustao. „Mislio sam da svratim kod
tebe... hteo sam.”
Uzdahnula sam, predajući se zbunjenosti. „Drago mi je što nisi.”
Nastupila je još jedna duga stanka. „Zaslužio sam to.”
„Nisam to rekla da bih ispala kučka. Jednostavno je tako.”
„Znam. Čuj... ugovorio sam da nam postave ručak gore u mojoj kancelariji tako da ne gubimo vreme u
odlaženju i dolaženju.”
Posle onog Nazvaću te na rastanku, zapitala sam se hoće li uopšte hteti ponovo da se vidi sa mnom pošto se
vrati odatle kuda je otišao, ma gde to bilo. Toga sam se bojala od te subotnje večeri, svesna da treba da ga
otkačim, ali mučena snažnom željom da budem s njim. Htela sam opet da doživim onaj čisti savršeni trenutak
prisnosti koji smo delili.
Međutim, nisam mogla da vrednujem samo taj trenutak, a sasvim zanemarim sve ostale trenutke u kojima
je učinio da se oscćam kao govno. Njih je bilo mnogo više.
„Gidione, nemamo razloga da zajedno ručamo. Raspravili smo i dogovorili sve u petak uveče i... a u
subotu smo to obavili. Neka ostane na tome.”
„Evo.” Rekao je osornim glasom. „Znam da sam zabrljao. Dozvoli da ti objasnim.”
„Ne moraš. Sve je u redu.”
„Nije. Moram da te vidim.”
„Ne želim...”
„Možemo to da uradimo na lakši način, Evo. Ili ćeš ti sve da otežaš.” U glasu mu se začula oštrina, od koje
mi se ubrzao puls. ,,U svakom slučaju, saslušaćeš me.”
Sklopila sam oči, shvativši da nisam imala dovoljno sreće da se izvučem kratkim ćaskanjem preko
telefona. „Dobro. Doći ću.”
„Hvala ti.” Glasno je odahnuo. „Jedva čekam da te vidim.”
Spustila sam slušalicu i zurila u fotografije na svom radnom stolu, nastojeći da smislim šta treba da kažem
i kako da se očeličim za ponovni susret s Gidionom. Silinu moje fizičke reakcije na njega nije bilo moguće
obuzdati. Moraću nekako da je prevaziđem, koliko-toliko, i obavim šta treba. Posle ću razmišljati o tome kako
ću morati da ga viđam u zgradi u predstojećim danima, nedeljama i mesecima. U tom trenutku morala sam da
se usredsredim samo na to kako da preguram taj ručak.
Pomirila sam se sa sudbinom i vratila poslu i poređenju vizuelnog uticaja uzoraka određenih letaka koji
nude čitaocima pretplatu na časopise.
„Evo.”
Skočila sam, okrenula se na stolici i štrecnula kad sam ugledala Gidiona pokraj svoje kabine. Njegov izgled
me je uzbudio kao i obično i srce mi je poskočilo u grudima. Bacila sam pogled na sat i videla da je petnaest
minuta prošlo za tili čas.
„Gidio... gospodine Kros. Niste morali da silazite ovamo.”
Njegovo lice je bilo smireno i ravnodušno, ali u njegovim očima videle su se vatra i bura. „Jesi li
spremna?”
Otvorila sam fioku i izvadila tašnu, iskoristivši priliku da duboko drhtavo udahnem. Mirisao je čarobno.
„Gospodine Kros”, začuo se Markov glas. „Divno je videti vas. Mogu li nekako da vam...?”
„Došao sam zbog Eve. Imamo sastanak uz ručak.”
Uspravila sam se i ugledala Markove podignute obrve. No, pribrao se brzo i na njegovom lepom licu
ponovo je bio onaj uobičajeni dobrodušni izraz.
„Vratiću se u jedan”, uverila sam ga.
„Onda se vidimo. Želim vam prijatan ručak.”

53
 Gidion je spustio ruku na moja krsta i izveo me do liftova, a Megumi nas je iznenađeno pogledala dok smo
prolazili pokraj recepcije. Nervozno sam se promeškoljila kad je pritisnuo dugme za pozivanje lifta, žalosna što
dan nije uspeo da mi prođe bez susreta sa čovekom za čijim dodirom čeznem kao za drogom.
Pogledao me je u oči dok smo čekali lift, prelazeći prstima niz rukav moje satenske bluze. „Svaki put kad
sklopim oči, vidim tebe u onoj crvenoj haljini. Čujem zvukove koje ispuštaš kad si napaljena. Osećam te kako
mi kliziš po kurcu i stežeš me kao pesnicom i teraš da svršim tako jako da boli.”
„Nemoj.” Okrenula sam glavu jer nisam mogla da podnesem njegov prisni pogled.
„Ne mogu da se uzdržim.”
Laknulo mi je kad je lift stigao. Uhvatio me je za ruku i uvukao unutra. Pošto je gurnuo ključ u pločicu,
privukao me je k sebi. „Poljubiću te, Evo.”
„Ne že...”
Privio me je uza se i zapušio mi usta poljupcem. Opirala sam se koliko sam mogla; zatim sam se istopila
dok mi je polako i slatko milovao jezik svojim jezikom. Želela sam njegov poljubac otkako smo se tucali. Želela
sam da me uveri da mu je važno ono što smo podelili, da mu znači koliko i meni.
Osetila sam se uskraćenom kad se odmakao.
„Hajdemo.” Izvukao je ključ kad su se vrata otvorila.
Gidionova crvenokosa recepcionarka ovoga puta nije ništa rekla, iako me je čudno osmotrila. Za razliku
od nje, Gidionov sekretar Skot ustao je kad smo se približili, pozdravio me ljubazno i oslovio po imenu.
„Dobar dan, gospođice Tramil.”
„Zdravo, Skote.”
Gidion mu je kratko klimnuo glavom. „Zadrži moje pozive.”
„Hoću, naravno.”
Ušla sam u Gidionovu prostranu kancelariju, i pogled mi je odlutao do sofe na kojoj me je prvi put
dodirivao.Na šanku nas je čekao spreman ručak— dva ranjira prekrivena metalnim poslužavnicima.
„Mogu li da uzmem tvoju tašnu?”, upitao je.
Pogledala sam u njega, videla sam da je skinuo sako i prebacio ga preko ruke. Stajao je tu u pantalonama i
prsluku sašivenim po meri. Njegova košulja i kravata bile su besprekorno bele, a kosa tamna i gusta oko
zanosnog lica, oči divlje i očaravajuće plave. Ukratko, bila sam opčinjena. Nisam mogla da poverujem da sam
vodila ljubav s tako zgodnim muškarcem.
No ipak, to njemu nije značilo isto što i meni.
„Evo?”
„Prelep si, Gidione”, izletelo mi je nesvesno.
Podigao je obrve; zatim mu se u očima ukazala nežnost. „Drago mi je da ti se dopada ono što vidiš.”
Dodala sam mu tašnu i odmakla se, pošto mi je trebalo prostora. Okačio je sako i moju tašnu o čiviluk i
prišao šanku.
Prekrstila sam ruke. „Hajde da jednostavno završimo s ovim. Neću više da te vidim.”

54
 8.
GIDION JE PROVUKAO ruku kroz kosu i glasno izdahnuo. „Ne misliš to ozbiljno.”
Odjednom sam bila veoma umorna, iscrpljena od borbe sa sobom zbog njega. „Mislim, stvarno ti kažem.
Ti i ja... bila je to greška.”
Vilica mu se stegla. „Nije. Moje ponašanje posle toga, to je bila greška.”
Zurila sam u njega, iznenađena jadnom njegovog poricanja. „Nisam mislila na seks, Gidione. Mislim na
svoj pristanak na ovaj nenormalni dogovor između nas, dogovor zvani 'tuđinci s povlasticama'. Od početka
sam znala da to ništa ne valja. Trebalo je da poslušam svoje instinkte.”
„Hoćeš li ti da budeš sa mnom, Evo?”
„Ne. O tome ti...”
„Ne onako kako smo se bili dogovorili. Više od toga.”
Srce mi je snažno zalupalo. „O čemu govoriš?”
„O svemu.” Odmakao se od šanka i približio mi se. „Želim da budem s tobom.”
,,U subotu nisi izgledao kao da to želiš.” Stegnula sam ruke oko pasa.
„Bio sam... zbunjen i ošamućen.”
„Pa šta? I ja sam bila zbunjena i ošamućena.”
Stavio je ruke na kukove, a zatim ih prekrstio na grudima kao i ja. „Isuse, Evo.”
Gledala sam ga kako se vrpolji, zbunjen, i osetila tračak nade. „Ako je to sve što imaš da kažeš, završili
smo.”
„Jesmo vraga.”
„Već smo stigli do ćorsokaka i ako ćeš se preispitivati i tripovati svaki put kad budemo spavali.”
Videlo se da se bori sam sa sobom dok je smišljao šta da kaže. „Navikao sam da imam kontrolu. Potrebna
mi je. A ti si to sve uništila u limuzini. To nisam dobro podneo.”
„Misliš?”
„Evo.” Primakao se. ,,U životu nisam doživeo ništa slično. Nisam mislio ni da je moguće da će mi se tako
nešto dogoditi. Sad kad smo... Moram to da imam. Moram da imam tebe.”
„To je samo seks, Gidione. Sjajan, neverovatan seks, ali može doći do velike pometnje u glavi kad dvoje
ljudi koji to rade nisu dobri jedno za drugo.”
„Lupaš gluposti. Priznao sam da sam sjebao stvar. Ne mogu da promenim ono što se desilo, ali mogu
gadno da popizdim jer pokušavaš da me otkačiš zbog toga. U to nema sumnje. Izložila si svoja pravila i pristao
sam da im se povinujem, ali ti nećeš nimalo da mi izađeš u susret. Treba da se nađemo na pola puta.” Na licu
mu se videla srdžba i ozlojeđenost. „Daj mi makar jebeni milimetar.”
Zurila sam u njega, nastojeći da dokučim šta on to radi i kuda sve to vodi. „Šta hoćeš, Gidione?”, upitala
sam blago.
Stegnuo me je uza se i obujmio mi obraz šakom. „Hoću da se uvek osećam onako kako se osećam kad sam
s tobom. Samo mi reci šta treba da uradim. I daj mi malo prostora da zabrljam. Nikad ranije ovo nisam radio.
Učim i treba mi malo prostora za greške.”
Stavila sam šaku na njegove grudi i osetila kako mu srce tuče. Bio je nespokojan i strastan, što me je dovelo
do ruba. Šta da mu odgovorim? Da li da poslušam intuiciju ili zdrav razum? „Šta to nikad ranije nisi radio?”
„Šta god je potrebno da bih provodio što više vremena s tobom. U krevetu i van njega.”
Ispunilo me je silno oduševljenje. Bila sam smešna sama sebi. „Uviđaš li koliko će truda i vremena
iziskivati veza između nas, Gidione? Ja sam već iscrpljena. A osim toga rešavam i još neke privatne probleme,
a tu je i moj novi posao... moja luda majka...” Stavila sam mu ruku na usta pre no što je stigao da me prekine.
„Ali ti ipak vrediš truda i silno te želim. Zato pretpostavljam da nemam izbora, zar ne?”
„Evo. Đavolice jedna.” Gidion me je podigao tako što me je jednom rukom uhvatio za zadnjicu i naveo da
mu obmotam noge oko struka. Strasno me je poljubio u usta i protrljao nos o moj. „Sredićemo mi sve to.”
„Zvučiš kao da će to biti lako.” Znala sam da sam zahtevna, a bilo je očigledno da ni on neće biti ništa bolji.

55
 „Lako je dosadno.” Odneo me je do šanka i spustio na barsku stolicu. Skinuo je poklopac s mog
poslužavnika i otkrio ogroman čizburger s pomfritom. Jelo je još bilo toplo, zahvaljujući zagrejanoj ploči od
granita ispod mog tanjira.
„Njam-njam”, promrmljala sam, shvativši koliko sam gladna. Sad kad smo razgovarali, apetit mi se vratio
u punoj snazi.
Razmotao je moju salvetu i prekrio mi njome krilo, stegnuvši mi usput koleno. Zatim je seo pokraj mene.
,,I kako se ovo radi?”
„Podigneš ga rukama i staviš u usta.”
Pogledao me je iskosa, što me je nasmejalo. Bilo je lepo smejati se. Bilo je lepo biti s njim. Obično je bilo
lepo... nakratko. Odgrizla sam zalogaj svog čizburgera i zastenjala kad sam osetila punoću njegovog ukusa. Bio
je to tradicionalni čizburger, ali ukus je bio božanstven.
„Dobar je, jelda?”
„Veoma. Zapravo, tip koji zna da izabere ovako dobar hamburger verovatno je dovoljno dobar da ga
zadržim za sebe.” Obrisala sam usta i šake. „A da vidimo koliko možeš da podneseš to da budemo jedno
drugome jedini?”
Spustio je čizburger, pa utonuo u jezivu ćutnju. Nisam mogla ni da pretpostavim o čemu razmišlja. „Mislio
sam da naš dogovor to podrazumeva. Ali kako bismo izbegli bilo kakve sumnje, biću jasan i reći ću da se nećeš
viđati s drugim muškarcima, Evo.”
Prošla me je jeza od te oštre odsečnosti u njegovom glasu i njegovog ledenog pogleda. Znala sam da ima
nečeg mračnog u njemu. Davno sam naučila da prepoznam i izbegnem muškarce sa opasnom senkom u
očima. Međutim, ta poznata zvona za uzbunu nisu zazvonila kad sam bila u Gidionovoj blizini, a možda je
trebalo da zazvone. „Ali sa ženama mogu?”, upitala sam, ne bih li ga oraspoložila.
Obrve su mu se podigle. „Znam da ti je cimer biseksualac. Jesi li i ti?”
„Da li bi ti to smetalo?”
„Smetalo bi mi da te delim s bilo kim. To ne dolazi u obzir. Tvoje telo pripada samo meni, Evo.”
,,A tvoje pripada meni? Isključivo?”
Pogled mu je postao vreo. „Da, i očekujem da tu prednost koristiš često i neumereno.”
Onda neka mu bude... „Ali ti si mene video golu”, zadirkivala sam, promuklim glasom. „Znaš šta dobijaš.
Ja ne znam. Dopalo mi se tvoje telo, ono što sam videla dosad, ali još nisam videla sve.”
„To možemo odmah srediti.”
Pri pomisli na to kako se skida radi mene uzvrpoljila sam se na svojoj stolici. On je to primetio i vragolasto
se osmehnuo.
„Bolje nemoj”, rekla sam, pokajnički. ,,U petak sam zakasnila na posao posle pauze za ručak.”
„Onda večeras.”
Progutala sam pljuvačku. „Dogovoreno.”
„Potrudiću se da raščistim raspored do pet.” Nastavio je da jede, sasvim opušten iako smo upravo oboje
upisali seks od kojeg pamet staje u svoje mentalne kalendare za taj dan.
„Ne moraš.” Otvorila sam bočicu kečapa pokraj svog tanjira. „Treba da odem u teretanu posle posla.”
„Ići ćemo zajedno.”
„Stvarno?” Prevrnula sam bočicu i lupnula dlanom dno.
Uzeo ju je od mene i nožem istresao kečap na moj tanjir. „Verovatno bi bilo bolje da se malo iscrpim pre no
što te skinem. Siguran sam da bi želela da sutra hodaš normalno.”
Zurila sam u njega, zapanjena lakoćom s kojom je to rekao kao i setnom zabavljenošću na njegovom licu,
koja je govorila da to nije samo šala. Medunožje mi se zgrčilo od slatkog iščekivanja. Uopšte mi nije bilo teško
da zamislim da ću se ozbiljno navući na Gidiona Krosa.
Pojela sam nekoliko krompirića, razmišljajući o još nekome ko je navučen na Gidiona. „Magdalen bi mogla
da mi predstavlja poteškoću.”
Progutao je zalogaj čizburgera i zalio ga gutljajem vode iz svoje boce. „Rekla mi je da je razgovarala s
tobom i da razgovor nije dobro prošao.”

56
 Poštovala sam Magdalenino spletkarenje i mudar pokušaj da omete moja nastojanja da se zbližim s
Gidionom. Moraću da budem vrlo oprezna s njom, a Gidion će morati da uradi nešto po pitanju nje — recimo
da je ukloni iz svog života. I tačka.
„Ne, nije prošao dobro”, složila sam se. „Znaš, ne volim da mi govore kako ti ne poštuješ žene koje tucaš i
da si u trenutku kad si gurnuo kurac u mene, završio sa mnom.”
Gidion se umirio. „To ti je rekla?”
„Doslovce. Rekla mi je i to da je držiš na ledu dok ne budeš spreman da se smiriš.”
„Ma nemoj mi reći?” U glasu mu je bio leden prizvuk.
Utroba mi se zgrčila jer sam znala da će sve biti ili veoma loše ili veoma dobro u zavisnosti od onoga šta će
Gidion sledeće reći. „Zar mi ne veruješ?”
„Naravno da ti verujem.”
„Ona bi mogla da mi predstavlja problem”, ponovila sam jer nisam želela da se okanem toga.
„Neće ti predstavljati problem. Porazgovaraću s njom.”
Pomisao na to da će razgovarati s njom bila mi je odvratna, jer je budila bolesnu ljubomoru u meni.
Shvatila sam da treba otvoreno da mu priznam taj problem. „Gidione...”
„Da?” Pojeo je čizburger i počeo da jede krompiriće.
„Ja sam veoma ljubomorna osoba. Umem da budem nerazumna od ljubomore.” Bocnula sam svoj
hamburger krompirićem. „Možda bi trebalo to da uzmeš u obzir i razmisliš želiš li da imaš išta s nekim ko ima
problema sa samopoštovanjem, a ja ih imam. Bilo je lo jedno od spornih pitanja kad si mi prvi put predložio
seks, jer sam znala da će me izluđivati što druge žene sline za tobom dok ja nemam prava da kažem ništa na
to.”
„Sad imaš pravo.”
„Ne shvataš me ozbiljno.” Odmahnula sam glavom i odgrizla još jedan zalogaj čizburgera.
„U životu ništa nisam shvaćao tako ozbiljno kao ovo sad.” Pružio je ruku i obrisao mi prstom rub usana,
pa polizao sos s jagodice. „Nisi samo ti posesivna. I sam sam veoma sebičan kad je posredi nešto moje.”
Nisam ni sumnjala u to.
Odgrizla sam još jedan zalogaj i pomislila na veče pred nama. Jedva sam čekala. Bedasto. Umirala sam od
želje da vidim Gidiona golog. Umirala od želje da ga dodirujem šakama i usnama, da još jednom pokušam da
ga izludim. I dođavola, jednako sam silno želela da budem pod njim, da osetim kako se napinje iznad mene,
kako ga nabija u mene, kako svršava jako i duboko u...
„Samo ti razmišljaj o tome”, rekao je grubo, „pa ćeš ponovo zakasniti na posao.”
Pogledala sam ga iznenađeno. „Kako si znao o čemu razmišljam?”
„Lice ti poprimi taj izgled kad se napališ. Trudim se da ga imaš što češće.” Gidion je ponovo pokrio svoj
tanjir pa ustao, izvadio posetnicu iz džepa i spustio je pokraj mene. Videla sam da je napisao broj fiksnog i
mobilnog na poleđini. „Glupo mi je da te ovo pitam s obzirom na naš trenutni razgovor, ali treba mi broj tvog
mobilnog telefona.”
,,Oh.” Na silu sam izvukla misli iz spavaće sobe. „Moram najpre da ga kupim. Zapisala sam da treba to da
uradim.”
„Šta je bilo s telefonom na kojem si kucala poruku prošle sedmice?”
Nos mi se namreškao. „Moja majka je pomoću njegovog signala pratila kuda idem i šta radim. Recimo da
je pomalo... preterano zaštitnički nastrojena prema meni.”
„Shvatam.” Lagano mi je pomilovao obraz nadlanicom. „Na to si mislila kad si rekla da te mama uhodi.”
„Da, nažalost.”
„Dobro. Kupićcmo ti telefon posle posla pre odlaska u teretanu. Bezbednije je po tebe da ga imaš. A i hoću
da mogu da te nazovem kad god poželim.”
Spustila sam četvrtinu čizburgera koju nisam mogla da pojedem, pa obrisala šake i usta. „Bilo je izvrsno.
Hvala ti.”
„Zadovoljstvo mi je.” Sagnuo se i cmoknuo me u usta. „Hoćeš u toalet?”
„Da. Treba mi i četkica za zube iz tašne.”

57
 Nekoliko minuta kasnije stajala sam u kupatilu skrivena iza vrata koja su se neprimetno stapala sa
pločama od mahagonija iza ravnih ekrana. Četkali smo zube jedno uz drugo iznad duplog lavaboa, a pogledi
su nam se sretali u ogledalu. Bila je to tako pitoma normalna aktivnost, a ipak smo oboje, po svoj prilici, uživali
u njoj.
„Ispratiću te do dole”, rekao je i krenuo ka čiviluku.
Pošla sam za njim, ali sam promenila pravac kad smo stigli do njegovog radnog stola. Prišla sam mu i
spustila ruku na slobodni prostor ispred njegove stolice. „Ovde provodiš veći deo dana?”
„Da.” Obukao je sako i došlo mi je da ga pojedem, toliko je bio sladak.
Umesto toga skočila sam na sto i sela direktno naspram njegove stolice. Sudeći po satu oko moje ruke
imala sam još pet minuta. Taman koliko mi je bilo potrebno da se vratim na posao, ali ipak. Nisam mogla da se
oduprem želji da okušam svoja nova prava. Pokazala sam mu da sedne na stolicu. „Sedi.”
Iznenađeno je podigao obrve, ali ipak je prišao bez protivljenja i graciozno se smestio na svoju stolicu.
Raširila sam noge i pokazala mu prstom da priđe. „Bliže.”
Dokotrljao se napred i smestio između mojih bedara. Zagrlio me je oko kukova i pogledao naviše u mene.
„Jednoga dana, uskoro, Evo, tucaću te baš ovde.”
„Zasad će biti dovoljan samo poljubac”, promrmljala sam, sagnuvši se da mu dohvatim usne. Pridržavala
sam se za njegova ramena da ne padnem i olizala njegove raskriljene usne. Zatim sam gurnula jezik između
njih i zadirkivala ga nežno.
Zastenjao je i poljubio me dublje, kao da hoće da me pojede, zbog čega sam ovlažila i osetila snažnu želju
za njim.
„Jednoga dana, uskoro”, ponovila sam uz njegove usne, „kleknuću pod ovaj sto i popušiti ti. Možda dok
budeš razgovarao preko telefona i igrao se svog milionskog monopola. Vi, gospodine Kros, proći ćete start i
pokupiti svoje dve stotine dolara.”
Usne su mu se izvile u osmeh kraj mojih. „Vidim ja kako će to ići. Nateraćeš me da izgubim razum rako
što ću svršavati na svakom mogućem mestu u tvom čvrstom seksi telu.”
„Je l' se ti to žališ?”
„Anđele, teče mi voda na usta.”
Zbunila me je ta nežna reč, mada mi se dopala. „Anđele?”
Otpevušio je tiho „da” i poljubio me.
Bilo mi je neverovatno koliko se toga promenilo za samo sat vremena. Dok sam izlazila iz Gidionove
kancelarije bila sam potpuno drugačije raspoložena nego kad sam ulazila u nju. Od dodira njegove šake na
krstima telo mi je treperilo od iščekivanja a ne od tuge koja me je morila dok sam dolazila.
Mahnula sam Skotu i veselo se osmehnula nenasmešenoj recepcionarki.
„Mislim da joj se ne dopadam”, rekla sam Gidionu dok smo čekali lifr.
„Kome?”
„Tvojoj recepcionarki.”
Pogledao je put recepcije i crvenokosa mu se blistavo osmehnula. „Ali zato joj se ti dopadaš”, progunđala
sam.
„Garantujem joj platu.”
Iskrivila sam usta. „Da, sigurna sam da je zbog toga. Sigurno nema nikakve veze s tim što si najseksepilniji
muškarac na svetu.”
„Jesam li stvarno?” Držao me je uza zid i streljao vrelim pogledom.
Stavila sam mu ruke na stomak i olizala donju usnu kad sam osetila kako se njegovi čvrsti mišići napinju
pod mojim dodirom. „Samo zapažam.”
„Meni se dopadaš.” Prilepio je dlanove uza zid pokraj moje glave, pa spustio usne na moje i nežno me
poljubio.
,,I ti se meni dopadaš. Uviđaš da si na poslu, zar ne?”
„Kakva je korist od toga što si šef kad ne možeš da radiš šta hoćeš?”
„Hmm.”

58
 Kad je lift stigao, provukla sam se ispod Gidionove ruke i ušla u lift. Ušunjao se za mnom, pa me obišao
kao predator, provukao se iza mene da bi me ponovo privukao uza se. Zavukao je ruke u moje prednje
džepove i raširio noge uz moje kukove, držeći me veoma blizu. Njegov topli dodir tako blizu mesta koje je
čeznulo za njim bio je posebno mučan. Kako bih se osvetila, promeškoljila sam guzu uz njega i osmehnula se
kad je zašištao stisnutih zuba kad mu se digao.
„Ponašaj se lepo”, prekorio me je hrapavim glasom. „Imam sastanak za petnaest minuta.”
„Hoćeš li misliti na mene dok budeš sedeo za svojim radnim stolom?”
„Nesumnjivo. Ti ćeš zasigurno misliti o meni dok budeš sedela za svojim. To je naređene, gospođice
Tramil.”
Zabacila sam glavu i naslonila je o njegove grudi, naslađujući se zapovedničkim prizvukom u njegovom
glasu. „Ne znam kako bih mogla da ne mislim, gospodine Kros, s obzirom na to da ste mi u mislima kud god
idem.”
Izašao je iz lifta sa mnom kad smo stigli na dvadeseti sprat. „Hvala na ručku.”
„Mislim da bi to trebalo ja da kažem.” Odmakla sam se od njega. „Vidimo se kasnije, Opasni i Mračni.”
Iznenađeno je podigao obrve kad je čuo kako sam ga nazvala. „Dakle u pet. Nemoj da te čekam.”
Stigao je jedan lift u levom nizu liftova. Iz njega je izašla Megumi, a Gidion je ušao, gledajući me u oči sve
dok se vrata nisu zatvorila.
„Opa”, rekla je. „Upecala si ga. Pozelenela sam od zavisti.”
Nisam uspela da smislim šta da kažem na to. Sve je još bilo suviše sveže i plašila sam se da ne
izbaksuziram. Negde u dubini duše znala sam da je sreća kratkog veka. A sve je išlo suviše dobro.
Žurno sam otišla do svog radnog stola i prionula na posao.
„Evo.” Podigla sam pogled i ugledala Marka gde stoji na pragu svoje kancelarije. „Možemo li da
porazgovarao na časak?”
„Naravno.” Zgrabila sam svoj tablet, iako su me njegovo turobno lice i ton upozorili da to možda neće biti
potrebno. Kad je Mark zarvorio vrata za mnom, moja strepnja se povećala. „Je li sve u redu?”
„Jeste.” Sačekao je da sednem, pa seo na stolicu pokraj mene, a ne na onu iza njegovog radnog stola. „Ne
znam kako ovo da kažem...”
„Samo reci. Shvatiću.”
Saosećajno me je pogledao i videlo se da mu je malo neprijatno. „Nije moje da se mešam. Ja sam ti samo
šef, što znači da postoji izvesna granica, ali ja ću je prekoračiti zato što mi se dopadaš, Evo, i zato što želim da
još dugo radiš ovde.”
Želudac mi se zgrčio. „To je divno. Zaista mi se dopada moj posao.”
„Dobro,dobro. Drago mi je.” Kratko mi se osmehnuo. „Samo... Budi oprezna s Krosom, važi?”
Trepnula sam, iznenađena pravcem u kojem je razgovor krenuo. „Važi.”
„Genijalan je, bogat i seksi, tako da razumem zašto te je privukao. Ma koliko voleo Stivena, ipak se i sam
malo uzbudim u Krosovoj blizini. Jednostavno poseduje takvu privlačnost.” Mark je govorio brzo i vrpoljio se
jer mu je očigledno bilo neprijatno. ,,I u potpunosti shvatam zašto je zainteresovan za tebe. Lepa si, pametna,
iskrena, ljubazna... mogao bih da nabrajam do sutra, jer si sjajna.”
„Hvala”, rekla sam tiho, nadajući se da ne izgledam tako loše kako sam se osećala. To prijateljsko
upozorenje i svest da će drugi misliti da sam za Gidiona samo još jedna laka mala s kojom će biti samo nedelju
dana pojačali su moju nesigurnost.
„Samo ne bih voleo da budeš povređena”, promrmljao je, izgledajući žalosno kako sam se i ja osećala.
„Govorim ti ovo delom iz sebičnih pobuda, priznajem. Ne želim da izgubim sjajnu pomoćnicu zato što ona
neće hteti da radi u zgradi koju poseduje njen bivši.”
„Mark, mnogo mi znači što ti je stalo do mene i što sam ti toliko dragocena. Ali ne moraš da brineš zbog
mene. Velika sam cura. Osim toga, ništa me neće naterati da napustim ovo radno mesto.”
Odahnuo je jer mu je vidno laknulo. „Onda dobro. Hajde da zaboravimo na to i vratimo se poslu.”
To smo i uradili, ali ja sam sebi prethodno zagarantovala buduće muke tako što sam popunila zahtev da
me Gugl svakodnevno obaveštava o svim novostima vezanim za Gidiona Krosa. A kad se pet sati primaklo,
svest o mojim brojnim manama i dalje se širila po mojoj sreći poput mrlje.

59
 Gidion je bio tačan kako je i obećao i nije izgleda primetio da sam zamišljena i da se preispitujem dok smo
se spuštali krcatim liftom. Žene su krišom pogledale u njegovom pravcu, ali to mi nije smetalo. Bio je zgodan.
Iznenadilo bi me kad ne bi gledale.
Kad smo prošli turnikete, uhvatio me je za ruku i upleo prste među moje. Taj jednostavni prisni gest u tom
trenutku mi je toliko značio da sam mu čvrsto stisla šaku. I moraću dobro da pripazim jer će trenutak kad
počnem da mu budem zahvalna što provodi vreme sa mnom biti početak kraja. Nijedno od nas dvoje neće me
poštovati ako se to dogodi.
Bentlijevo terensko vozilo i Gidionov šofer spremno su čekali pokraj ivičnjaka. Gidion je pogledao u mene.
„Poručio sam posluzi da mi spakuju i pošalju odeću za teretanu, za slučaj da si rešila da idemo u tvoju
teretanu. Ikvinoks, zar ne? A možemo i u moju.”
„Gde je tvoja?”
„Najradije idem u Krostrejner u Trideset petoj.”
Želja da saznam kako zna koju teretanu posećujem iščezla je kad sam čula „Kros” u imenu njegove
teretane. „Da ne poseduješ slučajno i tu teretanu, a?”
Osmeh mu je zablistao na licu. „Lanac. Obično treniram borilačke veštine s ličnim trenerom, ali
povremeno koristim i teretanu.”
„Lanac”, ponovila sam. „Naravno.”
„Ti izaberi”, rekao je ljubazno. „Ići ću gde god hoćeš.”
„Dobro, hajdemo onda u tvoju teretanu.”
Otvorio je zadnja vrata, pa sam ušla i pomerila se na drugi kraj sedišta. Spustila sam tašnu i torbu sa
opremom na krilo i gledala kroz prozor dok se automobil udaljavao od ivičnjaka. Sedan koji se kretao pokraj
nas bio je toliko blizu da ne bih morala mnogo da se nagnem kad bih poželela da ga dodirnem. Još se nisam
bila navikla na špic na Menhetnu. Kao ni na ogromnu gužvu u saobraćaju, koji je doslovce mileo. Ovde u
Njujorku brzina je obično dovodila do sudara, pa me je često terala da sklopim oči i molim se da preživim put.
Bio je ovo sasvim nov svet. Nov grad, nov stan, nov posao i nov muškarac. Mnogo toga da bih prihvatila
sve odjednom. Pretpostavljam da je razumljivo što sam bila zbunjena.
Pogledala sam u Gidiona i videla da zuri u mene sa nedokučivim izrazom na licu. Sve u meni pomešalo se
u metež divlje požude i pulsirajuće strepnje. Pojma nisam imala šta radim s njim, znala sam samo da ne mogu
da stanem, sve i kad bih htela.

60
 9.
PRVO SMO OTIŠLI u prodavnicu mobilnih telefona. Prodavačica koja nas je uslužila bila je izgleda veoma
podložna Gidionovoj magnetnoj privlačnosti. Bukvalno se polomila od truda čim je on pokazao imalo
interesovanja, upuštajući se u detaljno objašnjavanje i unoseći se u njegov lični prostor.
Pokušala sam da se odvojim od njih i pronađem nekoga ko će zapravo pomoći meni, ali Gidion me je
čvrsto držao za ruku, pa nisam mogla mnogo da se udaljim. Zatim smo se prepirali oko toga ko će platiti, jer je
on izgleda mislio da on treba da plati iako su i telefon i kartica bili moji.
„Vidi, dopustila sam da ti izabereš provajdera”, istakla sam, pa gurnula njegovu kreditnu karticu u stranu
i tutnula svoju toj devojci.
„Zato što je praktično. Bićemo u istoj mreži, pa će ti svi pozivi prema meni biti besplatni.” Spretno je
zamenio kartice.
„Neću te uopšte zvati ako ne skloniš tu jebenu karticu!”
To je urodilo plodom, mada sam videla da mu nije drago zbog toga. Jednostavno će morati nekako da se
pomiri s tim.
Kad smo se vratili u auto, raspoloženje mu se izgleda ponovo popravilo.
„Sad možeš da voziš u teretanu, Anguse”, rekao je svom šoferu, pa se zavalio na sedištu. Zatim je izvadio
svoj smartfon iz džepa. Ukucao je moj novi broj u spisak kontakata. Zatim mi je uzeo moj novi telefon iz ruke i
ubeležio u moj imenik svoje brojeve kod kuće, u kancelariji i broj mobilnog.
Samo što je završio, stigli smo u Krostrejner. Nisam se iznenadila kad sam videla da je taj trospratni fitnes
centar zapravo san svakog čoveka predanog brizi o zdravlju. Oduševio me je svaki njen blistavi moderni
milimetar. Čak i ženski ormarić izgledao je kao nešto iz naučnofantastičnog filma.
Međutim, moje divljenje prostorom zasenio je sam Gidion kad sam se presvukla za vežbanje i našla ga gde
me čeka u hodniku. Obukao je dug šorts i majicu bez rukava i tad sam prvi put videla njegove gole ruke i
noge.
Naglo sam zastala i neko ko je dolazio iza mene udario mi je u leđa. Jedva sam uspela da se izvinim; bila
sam suviše zaokupljena gutanjem Gidionovog tela očima. Noge su mu bile čvrste i snažne, u besprekornom
skladu s njegovim vitkim kukovima i strukom. Od njegovih ruku polazila mi je voda na usta. Bicepsi su mu
bili savršeno izvajani, a podlaktice prošarane debelim venama izgledale su ujedno i brutalno i vraški seksi.
Kosu je svezao na potiljku, što je istaklo definisanost njegovog vrata i trapezastih mišića i izvajane uglove
njegovog lica.
Gospode. Ja intimno poznajem ovog čoveka. Moj mozak nikako nije uspevao da pojmi tu činjenicu, ne dok
je bio suočen sa neporecivim dokazom njegove jedinstvene lepote.
I mrko me je gledao. Uspravio se i odmakao od zida na koji je bio naslonjen, pa krenuo ka meni i obišao
oko mene. Prešao mi je vrhovima prstiju niz goli stomak pa uz njega, praveći revoluciju — čitavo telo mi se
naježilo od njegovog dodira. Kad je stao ispred mene, zagrlila sam ga oko vrata i sagnula mu glavu da ga brzo
nestašno poljubim.
„Dovraga,šta to nosiš?”, upitao je, pomalo umiren mojim oduševljenim pozdravom.
„Odeću.”
„Izgledaš golo u tom gornjem delu.”
„Mislila sam da ti se dopadam gola.” Bila sam potajno zadovoljna svojim izborom, koji sam napravila još
jutros, ne znajući da će on biti sa mnom. Gornji deo je bio trouglasto parče platna koje mi je pokrivalo grudi, s
dugim trakama preko ramena i oko rebara, pričvršćenih čičak-trakom, i mogao se nositi na mnoštvo načina u
skladu s potrebom i veoma je čvrsto držao grudi. Bio je posebno dizajniran za žene sa oblinama i bio je to prvi
top koji sam imala u kojem mi grudi nisu letele na sve strane. Gidionu je zasmetala njegova boja, boja kože,
koja se slagala sa prugama na mojim crnim helankama.
„Dopadaš mi se gola kad smo sami”, progunđao je. „Moraću stalno da idem s tobom u teretanu.”
„Nemam ništa protiv jer silno uživam u trenutnom pogledu.” Osim toga, perverzno me je uzbuđivala
njegova posesivnost pošto me je onako povredio kad se povukao u sebe u subotu uveče. Dve posve različite
krajnosti - prve u brojnom nizu, bila sam sigurna.

61
 „Hajde da što pre završimo ovo.” Zgrabio me je za ruku i poveo iz svlačionice, pa skinuo dva peškira s
logom sa gomile u prolazu. „Imam potrebu da te tucam.”
,,I ja imam potrebu da me tucaš.”
„Isuse, Evo.” Toliko mi je stegnuo šaku da je zabolelo. „Kuda ćemo? Na tegove? Sprave za vežbanje?
Pokretne trake?”
„Pokretne trake. Hoću malo da trčim.”
Poveo me je u tom pravcu. Gledala sam kako ga žene prate pogledom, pa i stopalima. Htele su da budu
gde i on i nisam mogla da ih krivim zbog toga. I sama sam umirala od želje da ga vidim u akciji.
Kad je stigao do naizgled beskrajnog niza pokretnih traka i bicikala, videli smo da nigde nemaju dve
slobodne trake koje su jedna do druge.
Gidion je prišao jednom čoveku pokraj kojeg je sa obe strane bila po jedna slobodna pokretna traka i
ljubazno ga zamolio da se premesti. Govek je pogledao u mene, pa se osmehnuo. „Hoću, naravno.”
„Hvala najlepše.”
Gidion je zauzeo tek oslobođenu pokretnu traku i dao mi znak da vežbam pokraj njega. Pre nego što je
počeo, nagnula sam se prema njemu i prošaputala: „Nemoj da sagoriš previše energije. Želim da te osetim u
misionarskoj pozi prvi put. Maštam o tome da si gore i da me rasturaš dok ne poludim.”
Pogledao me je s vatrom u očima. „Evo, nemaš pojma šta ću da ti uradim.”
Opijena od iščekivanja i prekrasnog talasa ženske moći, popela sam se na pokretnu traku i počela brzim
hodom. Dok sam se zagrevala, podesila sam muziku na ajpodu na nasumično biranje i kad sam začula početak
pesme Sexy Back Džastina Timberlejka, potrčala sam punom brzinom. Trčanje je za mene bilo i umna i fizička
vežba. S vremena na vreme zaželela bih da potrčim koliko me noge nose i uteknem od svega što me muči.
Dvadeset minuta kasnije usporila sam, stala i naposletku kradomice pogledala u Gidiona, koji je trčao lako
kao dobro podmazana mašina. Gledao je CNN na ekranima postavljenim iznad, ali široko mi se osmehnuo
dok sam brisala znoj s lica. Popila sam malo vode dok sam prilazila spravama za vežbanje i izabrala jednu s
koje sam jasno mogla da ga vidim.
Proveo je punih trideset minuta na pokretnoj traci; zatim se premestio i dizao tegove, držeći me na oku.
Dok je vežbao, delotvorno i brzo, nisam mogla da ne razmišljam o tome koliko je izdržljiv u krevetu. Pomagalo
mi je što sam tačno znala šta ima u gaćama, ali bez obzira na to, bio je muškarac koji je radio za radnim stolom,
a ipak održavao telo u ratničkoj formi.
Kad sam dohvatila loptu za fitnes da uradim nekoliko trbušnjaka, prišao mi je jedan trener. Kao što se
moglo očekivati u vrhunskoj tcretani, bio je privlačan i veoma lepo građen.
„Zdravo”, pozdravio me je, sa osmehom filmske zvezde koji je otkrio savršeno bele zube. Imao je
tamnosmedu kosu i oči gotovo iste boje. „Prvi put si ovde, zar ne? Nisam te ranije viđao.”
„Da, ovi mi je prvi put.”
„Ja sam Danijel.” Pružio je ruku i ja sam se predstavila. „Nalaziš li sve što ti je potrebno, Evo?”
„Zasad je sve pod kontrolom, hvala.”
„Koji si ukus frapea izabrala?”
Namrštila sam se. „Molim?”
„Tvoj frape slobodne orijentacije.” Prekrstio je ruke i manžetne njegove uniforme podigle su se kad su se
njegovi snažni bicepsi napregnuli. „Nisi dobila frape iz bara dole kad si se upisala? Trebalo je da ga dobiješ.”
„Hm, dobro.” Sramežljivo sam slegnula ramenima, misleći da je to svakako lep detalj. „Nisam išla
uobičajenim putem.”
„Jesi li bila u obilasku? Ako nisi, ja ću te odvesti.” Lagano mi je dodirnuo lakat i pokazao ka stepenicama.
„Dobijaš i besplatan sat treninga s ličnim trenerom. Možemo to uraditi večeras ili zakazati za neki drugi dan
ove nedelje. I rado bih te odveo u bar zdravlja da i to izbrišemo sa spiska.”
„O, ne mogu, zaista.” Nos mi se namreškao. „Nisam član.”
„Aa.” Namignuo je. „Imaš privremenu propusnicu? To je lepo. Ne može se očekivati od tebe da se odlučiš
ako nemaš potpun doživljaj. Ipak, mogu te uveriti da je Krostrejner najbolja teretana na Menhetnu.”
Gidion se pojavio kraj Danijelovog ramena. „Potpun doživljaj se podrazumeva”, rekao je, pa mi prišao iza
leđa i zagrlio me oko struka, „kad si vlasnikova devojka.”

62
 Reč devojka odjeknula je kroz mene, a adrenalin mi je divljački projurio kroz organizam. Još nisam bila
sasvim svesna činjenice da smo dostigli taj nivo, ali to me ipak nije sprečilo da mi se dopadne kako ta
klasifikacija zvuči.
„Gospodine Kros.” Danijel se uspravio i zakoračio unazad, pa pružio ruku. „Čast je upoznati vas.”
„Danijel me je uverio u kvalitet ovog mesta”, rekla sam Gidionu dok su se rukovali.
„Mislio sam da sam ja to uradio.” Kosa mu je bila vlažna od znoja i mirisao je božanstveno. Ni sanjala
nisam da znojav čovek može tako vraški dobro da miriše.
Milovao me je po rukama i osetila sam njegove usne na temenu. „Hajdemo. Vidimo se kasnije, Danijele.”
Mahnula sam dok smo se udaljavali. „Hvala, Danijele.”
„Tu sam kad god zatreba.”
„Kladim se da jesi”, progunđao je Gidion. „Nije mogao oči da skine sa tvojih sisa.”
„To su veoma lepe sise.”
Tiho je zarežao. Prikrila sam osmeh.
Pljesnuo me je po dupetu taman toliko da krenem i osetim bol čak i kroz helanke. „Ta prokleta krpica koju
nazivaš majicom ne ostavlja mnogo prostora za maštu. Nemoj dugo da se zadržiš pod tušem. Uskoro ćeš se
ponovo preznojiti.”
„Stani.” Uhvatila sam ga za ruku pre no što je prošao pokraj ženske svlačionice na putu ka muškoj. „Hoće
li ti biti odvratno ako kažem da ne želim da se tuširaš? Ako kažem da hoću da nađemo neko mesto veoma
blizu gde mogu da te zaskočim dok znoj još kaplje s tebe?”
Gidionova vilica se stegla i pogled mu se opasno smračio. „Počinjem da strahujem za tvoju bezbednost,
Evo. Pokupi stvari. Ima jedan hotel iza ugla.”
Nijedno od nas se nije presvuklo i bili smo napolju za pet minuta. Gidion je žustro koračao, pa sam
pohitala kako bih išla u korak s njim. Kad je naglo stao, okrenuo se prema meni, pa me zagrlio i nagnuo
unazad, strasno me ljubeći na trotoaru prepunom sveta. Toliko sam se iznenadila da sam uspela jedino da se
držim za njega da ne padnem. Bio je to dirljiv poljubac, toliko strastan, spontan i sladak da me je srce zabolelo.
Oko nas se zaorio aplauz.
Kad me je ponovo uspravio, bila sam bez daha i vrtelo mi se u glavi. „Šta je to bilo?”, upitala sam, dolazeći
sebi.
„Uvod”, rekao je, pa smo hitro produžili ka najbližem hotelu, čije ime nisam uspela da spazim kad me je
žurno proveo pokraj vratara i prišao liftu bez zastajkivanja. Bilo mi je jasno da je hotel njegov još pre no što ga
je upravnik pozdravio po imenu malo pre no što su se vrata lifta zatvorila.
Gidion je spustio platnenu torbu na pod lifta i pokušao da nađe način da me izvuče iz moje sportske
majice za vežbanje. Pljesnula sam ga po šakama kad su se vrata otvorila i on je podigao torbu. Niko nas nije
dočekao na spratu i nije bilo nikog u hodniku. Odnekud je izvadio svoj ključ i trenutak kasnije bili smo u sobi.
Nasrnula sam na njega i zavukla šake ispod njegove majice kako bih opipala njegovu vlažnu kožu i tvrde
mišiće pod njom. „Skidaj se. I to smesta.”
Zasmejao se dok je odvezivao pertle na patikama i skidao majicu preko glave.
O gospode bože, kad sam ga videla uživo, celog, kad mu je šorts pao na pod, pamet mi je stala. Nije imao
ni grama viška na celom telu, već sve same pločice savršenih mišića. Imao je pločice na stomaku i onaj
superseksi mišić u obliku slova V na kartici, koji je Keri nazivao Apolonovim krstima. Gidion nije depilirao
grudi kao Keri, ali negovao ih je i poklanjao im jednaku pažnju kao i ostatku teta. Bio je punokrvan pravi
muškarac, otelotvorenje svega što sam želcla, o čemu sam maštala i za čim sam čeznula.
„Umrla sam i otišla u raj”, rekla sam, buljeći besramno.
„Ti si još obučena.” Nasrnuo je na moju odeću, te brže bolje skinuo moj odvezani top pre no što sam stigla
da udahnem. Helanke su mi bile srozane oko stopala i skinula sam patike u takvoj žurbi da sam izgubila
ravnotežu i pala na krevet. Jedva sam povratila dah pre no što se našao na meni.
Kotrljali smo se po dušeku, isprepletanih udova. Iza svakog njegovog dodira ostajali su plameni tragovi.
Čisti marljivi miris njegove kože bio je ujedno i afrodizijak i opojno sredstvo, rasplamsavao je moju želju za
njim dok mi se pamet nije pomutila.
„Tako si lepa, Evo.” Stisnuo mi je jednu dojku rukom i stavio bradavicu u usta.

63
 Jeknula sam od jarke vreline i dodira njegovog jezika, utroba mi se grčila svaki put kad bi je nežno
čupnuo. Moje su ruke lakomo klizile po njegovoj koži vlažnoj od znoja, milovale su i gnječile, u potrazi za
osetljivim mestima, i kad bih ih dodirnuta, on bi stenjao i ječao. Ukrstila sam noge s njegovim i pokušala da ga
okrenem, ali bio je pretežak i prejak.
Podigao je glavu i osmehnuo mi se odozgo. „Ovoga puta je na mene red.”
Ono što sam osetila prema njemu u tom trenutku, kad sam videla taj osmeh i vatru u njegovim očima, bilo
je toliko jako da je bolelo. Prebrzo, pomislila sam. Padala sam prebrzo. „Gidione...”
Poljubio me je duboko, ližući mi usta onako kako je samo on umeo. Pomislila sam da bi me zaista mogao
dovesti do vrhunca samo tim poljupcem, ukoliko se budemo ljubili dovoljno dugo. Sve me je njegovo palilo,
od njegovog izgleda i dodira njegove kože pod mojim šakama do načina na koji me je gledao i dodirivao.
Njegova požuda i sve što je zahtevao od mog tela, žar s kojom me je zadovoljavao i uživao zauzvrat, budili su
divlju stranu mog bića.
Provukla sam šake kroz njegovu vlažnu svilenu kosu. Oštre dlake na njegovim prsima dražile su mi
bradavice i dodir njegovog kao stena čvrstog tela uz moje bio je dovoljan da ovlažim i poželim da ude u mene.
„Dopada mi se tvoje telo”, prošaputao je dok je klizio usnama preko mog obraza do vrata. Milovao mi je
trup od grudi do boka. „Ne mogu da ga se zasitim.”
„Pa nisi baš mnogo ni probao”, zadirkivala sam.
„Mislim da mi ga nikad neće biti dosta.” Dok mi je grickao i lizao rame, spustio se i uhvatio mi drugu
bradavicu među zube. Povukao je i leđa su mi se izvila od oštrog bola, pa sam blago jauknula. Ublažio je bol
tako što ju je nežno sisao, a zatim nastavio da me ljubi spuštajući glavu sve niže. „U životu ništa nisam ovako
silno želeo.”
„Onda me kresni!”
„Ne još”, promrmljao je, spuštajući se, kružeći mi jezikom oko pupka. „Nisi još spremna.”
„Šta? O bože... Spremna sam da spremnija ne mogu biti.” Počupala sam ga za kosu, nastojeći da ga
povučem nagore.
Gidion me je uhvatio za ruke i prikleštio ih uz dušek. „Imaš tesnu picu, Evo. Povrediću je ako je ne
pripremim i opustim.”
Jako sam se naježila od uzbuđenja. Palilo me je kad je govorio tako otvoreno o seksu. Zatim je kliznuo niže
i zgrčila sam se. „Nemoj, Gidione. Treba da se istuširam za to.”
Zagnjurio mi je glavu među noge i borila sam se da se oslobodim, rumena od iznenadnog srama. Gricnuo
mi je unutrašnju stranu butine. „Prestani.”
„Nemoj. Molim te. Ne moraš to da radiš.”
Njegov ljutiti pogled umirio je moje grčevite pokrete. „Misliš da drugačije doživljavam tvoje telo nego ti
moje?”, upitao je oštro. „Želim te, Evo.”
Olizala sam suve usne, toliko izbezumljena i uspaljena od te njegove životinjske potrebe da nisam uspela
da smislim ni jednu jedinu reč. Tiho je zaječao i sagnuo se da oliže klisko meso među mojim nogama. Njegov
jezik je prodro u mene, ližući i rastavljajući osetljiva tkiva. Bokovi su mi se nemirno meškoljili, telo je nemo
preklinjalo, želeći još. Bilo je toliko dobro da mi je došlo da plačem.
„O bože, Evo. Želim da ti ližem picu još od prvog dana kad smo se sreli.”
Dok je njegov mekani baršunasti jezik prelazio preko mog oteklog klitorisa, snažno sam pritiskala jastuk
glavom. „Da. Tako. Dovedi me do vrhunca.”
I jeste, nežnim sisanjem i grubim lizanjem. Uvijala sam se dok je orgazam eksplodirao u meni, utroba mi se
silovito grčila, udovi drhtali. Gurao mi je jezik u vaginu i ona se stezala oko tog plitkog prodora, dok se on
trudio da ga gurne što dublje. Njegov dah dok je tiho ječao treperio je uz moje oteklo meso, podstičući
orgazam da traje i traje. Suze su me pekle u očima i potekle su mi niz slepoočnice, fizičko zadovoljstvo rušilo je
zid koji je držao moja osećanja na odstojanju.
A Gidion nije prestajao. Kružio je vrhom jezika oko tog drhtavog ulaza u moje telo i lizao mi klitoris, koji je
neprestano pulsirao, dok nisam ponovo svršila. Dva prsta prodrla su u mene, uvijali su se i milovali me
iznutra. Bila sam toliko osetljiva da sam se koprcala braneći se od napada. Kad mi je povukao klitoris sišući ga

64
postojano i ritmično, svršila sam i drugi put, ispustivši promukao jauk. Zatim je gurnuo i treći prst u mene,
uvijao je prste u meni i otvorio me.
„Ne.” Mlatila sam glavom na jastuku, dok je svaki milimetar mog tela brideo i goreo. „Nemoj više.”
„Još jednom”, nagovarao je promuklo. „Još samo jednom, a onda ću te tucati.”
„Ne mogu...”
„Moći ćeš.” Polako je dunuo preko mog medunožja, hladeći grozničavu kožu i ponovo budeći nervne
završetke. „Volim da te gledam kako svršavaš, Evo. Volim da slušam zvukove koje ispuštaš, kako ti telo
podrhtava...”
Masirao je osetljivo mesto u meni i orgazam je zapulsirao kroz mene u talasu sporog vrelog zadovoljstva,
ništa manje razoran iako je bio nežniji od prethodna dva.
Njegova vrelina i težina su me napustile. Negde u udaljenom kutku svog opijenog uma, čula sam
otvaranje fioke, a zatim cepanje folije. Dušek je ulegnuo kad se on vratio, a zatim su me njegove šake grubo
povukle na sredinu kreveta. Pružio se preko mene, prikleštivši me svojom težinom, pa je spustio podlaktice
kraj mojih bicepsa i priljubio mi ih uz slabine, zarobivši me.
Nisam mogla da odvojim oči od njegovog ozbiljnog lepog lica. Bilo je grubo od požude, kože čvrsto
zategnute preko jagodica i vilice. Zenice su mu bile proširene, toliko tamne da su bile crne i znala sam da
gledam u lice čoveka koji je prekoračio granice svoje kontrole. Bilo mi je važno što je otišao tako daleko radi
mene i što je to uradio da bi me zadovoljio i pripremio za ono što će uslediti, a znala sam da će to biti grubo
jebanje.
Grčevito sam stegla čaršav dok je iščekivanje u meni raslo. Postarao se da me zadovolji, i to više puta. A
sad će se zadovoljiti i on.
„Jebi me”, zapovedila sam, izazivajući ga pogledom.
„Evo”, rekao je u trenutku kad je silovito i brzo ušao u mene, celom dužinom u jednom grubom pokretu.
Jauknula sam. Penis mu je bio velik, tvrd kao kamen i tako dug. Spajanje naših tela bilo je zapanjujuće
snažno. I emotivno i duhovno. Još nikad nisam osetila da me je neko tako sasvim uzeo... Da me poseduje.
Ni pomislila nisam da bih trpela da me partner sputava tokom seksa, ne s obzirom na svoju prošlost, ali
Gidionova potpuna vlast nad mojim telom sasvim je rasplamsala moju strast i vinula je u visine gde ju je bilo
nemoguće obuzdati. U životu nisam bila toliko napaljena, što mi se činilo ludo posle svega što sam doživela s
njim dotad.
Stegnula sam se oko njega, uživajući što je u meni, što me je ispunio.
Trljao je bokove o moje, podbadajući me, kao da kaže: Da li me osećaš? U tebi sam. Moja si.
Čitavo telo mu se stvrdlo, mišići njegovih grudi i ruku naprezali su se dok je izlazio iz mene sve do vrha.
Stezanje pločica na njegovom stomaku bilo je jedino upozorenje da će ponovo ući. Silovito. Brzo.
Jeknula sam i u njegovim grudima začula se potmula tutnjava. Tako divalj primitivan zvuk. „O bože...
tako si dobra.”
Stegnuo me je čvršće, pa počeo da me tuca, prikovavši mi bokove uz dušek divljim žestokim drmanjem.
Opet sam osetila talas zadovoljstva, zapljusnulo bi me svaki put kad bi njegovo vrelo telo prodrlo u moje. Tako,
pomislila sam. Baš tako te želim.
Zagnjurio je lice u moj vrat i čvrsto me držao na mestu, zaranjajući jako i brzo, izgovarajući grubosti koje
su me dovodile do ludila. „Nikad mi nije bio ovako debeo i tvrd. Tako sam duboko u tebi.. Osećam ga na
stomaku... osećam kako moj kurac rastura.”
Mislila sam da je ovo njegova tura, a on je ipak i dalje bio sa mnom, i dalje usredsređen na mene, mešao je
kukovima kako bi mi se zadovoljstvo širilo kroz utrobu, koja se topila. Tiho sam bespomoćno jeknula i on mi je
zapušio usta poljupcem. Očajnički sam ga želela, zarila sam nokte u njegove nemirne kukove, boreći se sa
porivom da se podignem u susret silovitim ubodima njegovog velikog penisa.
Znoj je kapao s nas, koža nam je bila vrela i bili smo slepljeni jedno uz drugo, grudi su nam se silovito
dizale i spuštale, željne vazduha. Dok se orgazam kuvao u meni poput oluje, sve se napreglo i zgrčilo, stežući.
On je opsovao, pa gurnuo jednu šaku pod moj bok, uhvatio me za zadnjicu i podigao tako da me je njegov
penis iznova i iznova milovao po mestu koje je izgaralo za njim.
„Svrši, Evo”, zapovedio je grubo. „Svrši sad.”

65
 Svršila sam tako jako da sam prostenjala njegovo ime, osećaj je rastao i uvećavao se zbog svesti da sam
zarobljena. Gidion je zabacio glavu unazad, drhteći.
„Jao, Evo!” Stegnuo me je tako jako da sam jedva disala, njegovi bokovi su pumpali dok je svršavao dugo i
jako.
Nemam predstavu koliko smo dugo ležali tako, klonuli, i nežno ljubili jedno drugome ramena i vrat, kako
bismo ublažili bol i umirili se. Čitavo telo mi je bridelo i treperilo.
„Čoveče”, izustila sam nekako naposletku.
„Ubićeš me”, promrmljao je s usnama na mojoj vilici. „Na kraju ćemo se toliko tucati da ćemo pocrkati.”
„Ja? Ja nisam ništa uradila.” Imao je potpunu vlast nada mnom. O kako je to bilo seksi, da izludiš!
„Dišeš. To je dovoljno.” Nasmejala sam se, grleći ga.
Podigao je glavu i pomilovao mi nos svojim nosom. „Sad ćemo da jedemo, a onda ćemo da ponovimo
ovo.”
Pogledala sam ga u neverici. „Možeš još?”
„Mogu i čitave noći ako treba.” Okrenuo se i osetila sam da mu je penis i dalje polutvrd.
„Ti si mašina”, rekla sam. „Ili bog.”
„To je zbog tebe.” Poljubio me je slatko i nežno, pa se odmakao. Skinuo je kondom, umotao ga u maramicu
koju je uzeo sa noćnog stočića, pa bacio sve to u kantu za smeće pored kreveta. „Istuširaćemo se, pa ćemo
naručiti nešto iz restorana. Osim ako hoćeš da siđemo?”
„Mislim da ne mogu da hodam.”
Od bleska njegovog osmeha srce mi je stalo načas. „Drago mi je što nisam jedini.”
„Izgledaš mi dobro.”
„Osećam se fenomenalno.” Ponovo je seo na krevet i sklonio mi kosu sa čela. Lice mu je bilo nežno, osmeh
topao i pažljiv.
Učinilo mi se da sam videla još nešto u njegovim očima, nešto od čega mi se grlo steglo. I strah uvukao u
kosti.
„Istuširaj se sa mnom”, rekao je, milujući me po ruci.
„Daj mi samo tren da se saberem, pa ću ti se pridružiti.”
„Dobro.” Ušao je u kupatilo, pa sam videla iz odlične perspektive njegova izvajana leđa i savršenu guzu.
Uzdahnula sam diveći se tom vrhunskom muškom primerku kako to samo žena zna.
Iz kupatila se začula voda. Na jedvite jade uspravila sam se i prebacila noge preko ruba kreveta,
zadovoljna i treperava. Pogled mi je pao na odškrinutu fioku pokraj kreveta i videla sam kondome kroz rupu.
Želudac mi se zgrčio. Hotel je bio suviše otmen da bi u svojoj ponudi pored neophodne Biblije imao i
kondome.
Drhtavom šakom sam još malo izvukla fioku i našla veliku količinu profilaktičkih sredstava, uključujući
bocu ženskog lubrikanta i spermicidnog gela. Srce mi je izbezumljeno tuklo. Premotala sam u glavi naš put do
hotela. Gidion nije pitao koje su sobe slobodne. Bilo da je imao svoj ključ ili ne, trebalo je da zna koje su sobe
zauzete pre no što uzme neku... osim ako je unapred znao da će baš taj apartman biti prazan.
Ovo je očigledno njegov apartman, jebarnik opremljen svim što mu je potrebno da se dobro provodi sa
ženama koje služe toj svrsi u njegovom životu.
Kad sam ustala i prišla ormaru, čula sam otvaranje pa zatvaranje staklenih vrata tuš-kabine u kupatilu.
Uhvatila sam dve drške na kitnjastim vratima ormara od orahovine i otvorila ga. Unutra se nalazilo malo
muške odeće, koja je visila na metalnoj šipci, nekoliko poslovnih košulja i pantalona, kao i džemperi i
farmerke. Telo mi se ohladilo, a mučnina i tuga zamenile odlično raspoloženje izazvano višestrukim
orgazmima.
U ladicama u desnom delu ormara stajale su uredno složene majice, bokserice i čarape. U najvišoj ladici s
leve strane nalazila su se neraspakovana seksualna pomagala. Nisam pogledala u fioke ispod nje. Videla sam
dovoljno.
Navukla sam helanke i ukrala jednu Gidionovu majicu. Dok sam se oblačila, prisećala sam se koraka koje
sam naučila na terapiji: Izbaci sve iz sebe. Objasni šta je izazvalo negativna osećanja prema tvom partneru. Suoči se sa
uzrokom i reši ga.

66
 Možda bih, da nisam bila toliko potresena dubinom svojih osećanja prema Gidionu, uspela da uradim sve
to. Možda se, da upravo nismo imali žestok seks od kojeg ti stane pamet, ne bih osećala tako povređeno i ne bi
toliko bolelo. Ko zna. Osećala sam se pomalo prljavo, pomalo iskorišćeno i mnogo povređeno. Ovo otkriće
toliko me je pogodilo da sam kao kakvo dete poželela da mu uzvratim istom merom.
Pokupila sam kondome, lubrikant, seksualna pomagala i pobacala ih na krevet. A zatim sam, baš u
trenutku kad me je pozvao veselim vragolastim glasom, uzela svoju torbu i napustila ga.

67
 10.
POSRAMLJENO SAM PROŠLA pokraj recepcije, oborene glave, i izašla iz hotela kroz klizna vrata.
Zacrvenela sam se od stida kad sam se setila upravnika hotela koji je pozdravio Gidiona kad smo ušli u lift.
Mogla sam samo da zamislim šta je pomislio o meni. Sigurno zna za šta Gidionu taj apartman služi. Nisam
mogla da podnesem pomisao na to da sam samo jedna u mnogobrojnom nizu, a upravo sam to postala u
trenutku kad smo ušli u hotel.
Zar je bilo toliko teško zastati na recepciji i zatražiti sobu koja će biti samo naša?
Krenula sam bez ikakvog pravca i cilja na umu. Već se bio spustio mrak i grad je zaživeo potpuno
drugačijim životom i energijom u odnosu na radnu atmosferu koja je vladala u njemu tokom dana. Trotoari su
bili istačkani štandovima s hranom, iz kojih su kuljali para i dim, a među njima su bili i trgovac umetninama,
prodavač neobičnih majica kratkih rukava, i još jedan s dva stola na rasklapanje puna filmskih i televizijskih
scenarija.
Adrenalin koji mi je strujao žilama zbog bega jenjavao je sa svakim novim korakom. Likovala sam dok
sam sa zlobom zamišljala kako Gidion izlazi iz kupatila i zatiče praznu sobu i seksualna pomagala razbacana
po krevetu. Počela sam da se smirujem... i ozbiljno razmišljam o onome što se upravo dogodilo.
Je li slučajnost što me je Gidion pozvao u teretanu koja se sasvim slučajno nalazi tako zgodno blizu
njegovog jebarnika?
Setila sam se razgovora koji smo vodili u njegovoj kancelariji za ručkom i koliko se trudio da iskaže šta
oseća ne bi li me zadržao. Bio je jednako zbunjen i rastrzan zbog onog što se događalo među nama kao i ja i
znala sam kako je lako vratiti se starim utvrđenim šablonima ponašanja. Uostalom, zar i sama nisam upravo to
uradila kad sam utekla? Godine odlazaka na terapije izgleda nisu bile dovoljne da me nauče da budem
pametnija i da se ne svetim i bežim čim osetim da sam povređena.
Skrhana od bola, ušla sam u italijanski restoran i sela za sto. Naručila sam čašu crnog vina i picu
margaritu, u nadi da će piće i hrana umiriti nespokoj u meni i pomoći mi da trezveno razmišljam.
Kad mi je konobar doneo vino, popila sam pola čaše i ne stigavši da osetim ukus. Već mi je nedostajao
Gidion, nedostajalo mi je ono nestašno dobro raspoloženje u kojem je bio kad sam otišla. Osećala sam njegov
miris na sebi — miris njegove kože i žestokog divnog seksa. Grlo mi se steglo i pustila sam da mi se nekoliko
suza skotrlja niz lice, iako sam se nalazila u veoma poznatom i veoma posećenom restoranu. Pica je stigla i
bezvoljno sam pojela nekoliko zalogaja. Bila je sasvim bezukusna, kao da jedem papir, mada ne verujem da je
to bilo do kuvara.
Privukla sam stolicu na koju sam spustila torbu i izvadila svoj novi smartfon u nameri da ostavim poruku
na telefonskoj sekretarici doktora Travisa. Predložio je da imamo seanse putem video-četa dok ne nađem
novog terapeuta u Njujorku, pa sam rešila da iskoristim njegovu ponudu. Tad sam spazila dvadeset jedan
propušten poziv od Gidiona i poruku: Opet sam sjebao stvar. Molim te, ne ostavljaj me. Razgovaraj sa mnom.
Oči su mi se ponovo napunile suzama. Prinela sam telefon srcu, ne znajući šta da uradim. Nisam mogla da
izbacim iz glave slike Gidiona s drugim ženama. Nisam mogla da prestanem da ga zamišljam kako strasno
tuca drugu ženu na istom onom krevetu, kako koristi seksualna pomagala s njom, izluđuje je, uživa u njenom
telu...
Bilo je nerazumno i glupo prepuštati se takvim mislima, i zbog njih sam se osećala bedno, beznačajno i
fizički loše.
Štrecnula sam se kad mi je telefon zavibrirao na grudima i malo je falilo da mi ispadne. Ophrvana tugom,
pomislila sam da se uopšte ne javim jer sam videla da me on zove - uostalom, jedino je on i imao moj novi broj
— ali nisam mogla to da uradim budući da je i on očigledno bio izbezumljen. I ma koliko da sam samo
nekoliko minuta ranije želela da mu nanesem bol, u tom trenutku to jednostavno nisam mogla.
„Zdravo.” Nisam mogla da prepoznam sopstveni glas, zaglušen od plača i osećanja.
„Evo! Hvala bogu.” Gidion je zvučao veoma zabrinuto. „Gde si?”
Osvrnula sam se oko sebe, ali nisam nigde uspela da vidim ime restorana. „Ne znam. Ovaj... Izvini,
Gidione.”

68
 „Ne, Evo. Nemoj da se izvinjavaš. Ja sam kriv. Moram da te nađem. Možeš li mi objasniti gde si? Jesi li išla
peške?”
„Da. Došla sam peške.”
„Znam na koji si izlaz izašla. Kuda si se zaputila?” Disao je veoma brzo i čula sam zvukove saobraćaja i
sirene automobila u pozadini.
„Levo.”
„Jesi li posle toga igde skrenula?”
„Mislim da nisam. Ne znam.” Osvrnula sam se tražeći pogledom konobara da ga pitam za ime restorana.
,,U restoranu sam.Italijanskom. Ima baštu ispred na pločniku i ogradu od kovanog gvozda. Francuska vrata...
Isuse, Gidione, ja...”
Utom sam ugledala njegovu siluetu na vratima gde je stajao s telefonom kraj uva. Odmah sam ga
prepoznala, videla sam kako se sledio kad me je ugledao pokraj zida u udaljenom kutku restorana. Ušao je,
gurnuo telefon u džep farmerica, pa hitro prošao pokraj domaćice koja je zaustila da mu se obrati i zaputio se
pravo ka meni. Jedva sam stigla da ustanem pre nego što me je privukao uza se i čvrsto zagrlio.
„Bože.” Drhtao je i zagnjurio mi lice u vrat. „Evo.”
Zagrlila sam ga. Bio je sveže istuširan, i to me je setilo da je i meni tuširanje preko potrebno.
„Ne mogu da budem ovde”, rekao je promuklo, odmaknuvši se da mi obujmi lice šakama. „Trenutno ne
mogu da budem u javnosti. Hoćeš li da podeš kući sa mnom?”
Mora biti da je nešto na mom licu odalo moju opreznost jer mi je poljubio čelo i promrmljao: „Neće biti kao
u hotelu, obećavam ti. Moja majka je jedina žena koja je ikad kročila u moj stan, naravno osim kućne
pomoćnice i ostale posluge.”
„Ovo je glupo”, progunđala sam. „Ja se ponašam glupo.”
„Ne.” Sklonio mi je kosu s lica, pa mi se primakao još bliže i šapnuo mi na uvo: „Da si ti mene odvela na
mesto namenjeno isključivo za tucanje s drugim muškarcima, i ja bih popizdeo.”
Vratio se konobar, pa smo se razdvojili. „Da vam donesem jelovnik, gospodine?”
„Nema potrebe.” Gidion je izvadio novčanik iz zadnjeg džepa i pružio konobaru svoju kreditnu karticu.
„Odlazimo.”

ODVEZLI smo se taksijem do Gidionovog stana i on me je celim putem držao za ruku. Nije trebalo da
budem toliko nervozna dok smo se vozili privatnim liftom do stana u potkrovlju u Petoj aveniji. Visoke
tavanice i predratna arhitektura za mene nisu bili nikakva novina, a doduše to je i bilo očekivano budući da
sam se zabavljala s muškarcem koji je izgleda posedovao gotovo sve. A pogled na Central park na kojem bi
svako pozavideo... Imao je i to, naravno.
I Gidion je bio vidno napet, po čemu sam zaključila da njemu to mnogo znači. Kad se lift otvorio direktno
u njegov hodnik od mermera, čvrsto mi je stegnuo šaku, pa je pustio. Otključao je dvokrilna vrata na ulazu i
osećala sam njegovu nervozu dok je motrio na moju reakciju.
Gidionov dom je bio lep kao i on. Sušta suprotnost njegovoj kancelarji, blistavoj, modernoj i hladnoj. Taj
njegov lični prostor bio je topao i raskošan, ispunjen antikvitetima i umetninama, s blistavim parketom
zastrtim prekrasnim abisinskim tepisima.
„Tako je... divno”, rekla sam tiho, osećajući da sam privilegovana što to vidim. Zavirila sam u Gidionov
privatni prostor i bio je izvanredan.
„Uđi.” Uvukao me je dublje u stan. „Hoću da večeras ovde prespavaš.”
„Nemam odeću i stvari...”
„Treba ti samo četkica za zube iz tvoje tašne. Možemo ujutro skoknuti do tvog stana po ostalo. Obećavam
da ću te na vreme odvesti na posao.” Privukao me je u zagrljaj i spustio bradu na moje teme. „Mnogo bih voleo
da ostaneš, Evo. Ne krivim te što si htela da odeš iz hotela, ali umro sam od straha dok sam te tražio. Imam
potrebu da te držim, da budeš kraj mene.”
,,I ja imam potrebu da me držiš.” Gurnula sam šake pod njegovu majicu da pomilujem ta glatka tvrda
leđa. „Takođe bi mi prijalo tuširanje.”
Nos mu je bio zagnjuren u moju kosu, pa je duboko udahnuo. „Dopada mi se što mirišeš na mene.”

69
 No, ipak me je poveo kroz dnevnu sobu, pa kroz hodnik do njegove spavaće sobe.
Oteo mi se uzdah oduševljenja kad je upalio svetlo. Ogroman starinski krevet dominirao je tim prostorom,
od tamnog drveta -koje je Gidion izgleda najviše voleo — a posteljina je bila nežne bež boje. Ostatak nameštaja
bio je u skladu s krevetom i imao naglašene zlaćane detalje. Bio je to topao muški prostor bez slika na
zidovima koje bi odvraćale pažnju od mirnog noćnog pogleda na Central park i prekrasne stambene zgrade s
njegove druge strane. Moje strane Menhetna.
„Kupatilo je unutra.”
Dok sam gledala toaletni stočić, koji je izgleda bio napravljen od antikvarne komode od orahovine sa
uvijenim nogarima, on je izvadio peškire iz druge istovetne komode i stavio ih pred mene, krećući se s onom
samouverenom senzualnom gracioznošću kojoj sam se toliko divila. Dirnulo me što ga vidim u njegovom
domu, tako ležerno odevenog. Svest da sam jedina žena koja uživa u tom luksuzu dodatno me je ganula. Imala
sam osećaj da nikad nije bio tako obnažen preda mnom. „Hvala.”
Pogledao me je i činilo se da shvata da mu ne zahvaljujem samo na peškirima. Njegov je pogled pronicao u
mene. „Divno je biti ovde s tobom.”
„Nemam pojma kako sam završila ovde, s tobom.” Međutim, bilo mi je mnogo, mnogo lepo.
„Zar je bitno? “ Gidion mi je prišao i podigao mi bradu da me poljubi u vrh nosa. „Ostaviću ti majicu na
krevetu. Može kavijar i votka?”
„Pa... to je bogme za klasu otmenije od pice.”
Osmehnuo se. „Iz Petrošan Osetre.”
„Pogrešila sam, priznajem”, uzvratila sam osmehom. „Za nekoliko klasa.”
Istuširala sam se i obukla preveliku majicu s logom Kros indastriza, koju je prostro na krevet. Zatim sam
nazvala Kerija da mu kažem da se noćas neću vratiti kući i da mu nakratko ispričam šta se dogodilo u hotelu.
Zviznuo je. „Ne znam čak ni šta da kažem na to.”
Kad Keri Tejlor ostane bez teksta, to govori više od stotinu reči.
Pridružila sam se Gidionu u dnevnoj sobi,pa smo seli na pod pokraj stočića za kafu i jeli preskupi kavijar s
majušnim tostom i pavlakom. Gledali smo reprizu detektivske serije čija se radnja odigravala u Njujorku, a u
kojoj se sasvim slučajno baš te večeri prikazala scena snimljena na ulici ispred Krosfajera.
„Verujem da je sjajan osećaj kad vidiš tako svoju zgradu na televiziji”, rekla sam.
„Nije loše, ako ne drže ulicu zatvorenu satima da bi snimili scenu.”
Lupnula sam rame o njegovo. „Pesimisto.”
U pola jedanaest zavukli smo se u Gidionovu postelju i gledali poslednjih pola sata serije sklupčani jedno
uz drugo. Seksualna napetost pucketala je u vazduhu između nas, ali on nije ništa pokušao. Nisam ni ja.
Pretpostavljala sam da i dalje nastoji da se iskupi zbog onog u hotelu, kako bi dokazao da želi da provodi
vreme sa mnom bez „aktivnog tucanja.”
Upalilo je. Ma koliko da sam ga želela, bilo je lepo jednostavno samo provoditi vreme s njim.
Spavao je go, što je bilo bajno za mene da se privijem uz njega. Prebacila sam nogu preko njegove noge,
zagrlila ga oko struka i položila obraz na njegove grudi. Ne sećam se kraja serije, tako da pretpostavljam da
sam zaspala pre no što se završila.
Kad sam se probudila, u sobi je još bio mrak, pa sam se odmakla na kraj svoje polovine kreveta. Pridigla
sam se da vidim digitalni sat na Gidionovom noćnom stočiću i videla da je tek tri ujutro. Obično sam imala
čvrst san i nisam se budila noću, pa sam to pripisala promeni kreveta. A onda je Gidion kriknuo i promeškoljio
se i shvatila sam šta me je zapravo probudilo. Zvuk koji je ispustio bio je pun bola, a zatim je mučno zašištao
između stegnutih zuba.
„Ne diraj me”, prošaputao je oštro. „Sklanjaj te prljave ruke s mene!”
Sledila sam se, a srce mi je snažno zalupalo. Njegove reči prosekle su tamu, ispunjene jarošću.
„Ti bolesno kopile!” Uvijao se, bacakao i gurao nogama prekrivač. Leđa su mu se izvila kad je zastenjao,
što je zvučalo perverzno erotično. „Nemoj. Aj, bože... To boli.”
Napregnuo se, a telo mu se uvijalo i grčilo. Nisam mogla da ga gledam kako se muči.

70
 „Gidione.” Pošto je Keri ponekad imao košmare, znala sam da nipošto ne smem da dodirnem čoveka u
takvim trenucima. Umesto toga, kleknula sam pokraj svoje strane kreveta i pozvala ga po imenu: „Gidione,
probudi se.”
Naglo se umirio, pa pao na leđa, napregnut i u iščekivanju. Grudi su mu se nadimale dok je dahtao. Penis
mu je bio tvrd i težak, opružen na stomaku.
Govorila sam oštro, iako mi se srce slamalo. „Gidione. Sanjaš. Vrati mi se.”
Telo mu je klonulo na dušek. „Evo...?”
„Ovde sam.” Pomerila sam se s mesečine, ali nije bilo dovoljno svetlosti da vidim jesu li mu oči otvorene.
„Jesi li budan?”
Njegovo disanje je počelo da se usporava, ali nije ništa rekao. Grčevito je stezao čaršav pesnicama. Svukla
sam majicu preko glave i bacila je na krevet. Primakla sam mu se malo, pa mu bojažljivo dodirnula ruku. Pošto
se nije pomerio, pomilovala sam ga, prsti su mi nežno klizili po njegovim tvrdim bicepsima. „Gidione?
Trgnuo se iz sna. „Šta? Šta je bilo?”
Sela sam na pete i spustila šake na bedra. Videla sam ga da me gleda trepćući, a zatim je provukao obe
šake kroz kosu. Osetila sam da se košmar zadržao u njegovoj glavi, videla sam to po ukrućenosti njegovog
tela.
„Šta je bilo?”, upitao je promuklo, pa se pridigao i oslonio na lakat. „Jesi li dobro?”
„Želim te.”
Pružila sam se uz njega, privivši svoje nago telo uz njegovo. Zagnjurila sam lice uz njegov vlažni vrat i
nežno sisala njegovu slanu kožu. Iz iskustva sam znala da ljubav i dodiri mogu da oteraju duhove na neko
vreme.
Zagrlio me je i milovao po leđima obema rukama. Dugo je i duboko uzdahnuo kad se najzad sasvim
oslobodio iz kandži košmara.
Gurnula sam ga na leđa, pa se popela na njega i poljubila ga. Njegov ukrućeni penis bio mi je među
usminama i njihala sam se i trljala uz njega. Od dodira njegovih šaka u mojoj kosi - uhvatio me je da bi preuzeo
dominaciju u ljubljenju - brzo sam ovlažila i bila spremna. Telo mi je gorelo. Milovala sam klitoris klizeći niz
njegov dugi debeli penis pa uz njega i samozadovoljavala se tako dok mu se iz grudi nije oteo sirov zvuk
požude, pa se okrenuo kako bi bio na meni.
„Nemam kondome u kući”, promrmljao je pre no što je uzeo moju bradavicu u usta i nežno je sisao.
Dopadalo mi se što nije bio pripremljen. To nije bio njegov jebarnik, već njegov dom i ja sam jedina
ljubavnica koju je doveo tu.
„Znam da si pomenuo da ćemo dokazati jedno drugom da smo čisti kad smo razgovarali o kontracepciji i
to je vrlo odgovorno, ali...”
„Verujem ti.” Podigao je glavu i pogledao u mene na slabašnoj mesečini. Raširio mi je noge kolenom, pa
gurnuo prvi centimetar svoje golotinje u mene. Bio je veoma vreo i svilenkasto mekan.
„Evo”, prodahtao je i snažno me stegnuo uza se. „Nikad nisam... Gospode, tako si dobra. Tako mi je drago
što si ovde.”
Privukla sam mu usne i poljubila ga. ,,I meni.”

PROBUDILA sam se kako sam i zaspala, s Gidionom na sebi i u sebi. Oči su mu bile snene i pune požude
kad sam izronila iz nesvesti i utonula u prijatno i toplo zadovoljstvo. Kosa mu je padala oko ramena i lica,
izgledala je još seksepilnije tako razbarušena od spavanja. Ali što je najvažnije od svega, nije bilo nikakve senke
u njegovim prelepim očima, nije se zadržalo nimalo bola koji mu je progonio snove.
„Nadam se da ti ne smeta”, promrmljao je s vragolastim osmehom na usnama. „Tako si topla i meka. Ne
mogu da te ne želim.”
Protegla sam ruke iznad glave i izvila leđa, priljubivši grudi uz njegova prsa. Kroz uske zasvođene
prozore videla sam da meka svetlost praskozorja ispunjava nebo. „Mmmm... Mogla bih da se naviknem na
ovakvo buđenje.”
„To sam i ja pomislio jutros u tri.” Zanjihao je bokove i prodro duboko u mene. „Mislio sam da ti vratim
uslugu.”

71
 Telo mi je najednom živnulo, puls se ubrzao. „Da, molim te.”

KERI nije bio u stanu kad smo stigli tamo; ostavio je pisamce u kom me je obavestio da je otišao na posao,
ali da će se vratiti na vreme za picu s Trejom. Pošto sam sinoć bila suviše uzrujana i nisam mogla da uživam u
pici, bila sam spremna da ponovo pokušam sad kad sam dobre volje.
„Večeras idem na poslovnu večeru”, rekao je Gidion, provirujući iznad mog ramena. „Nadao sam se da
ćeš poći sa mnom da mi pomogneš da je lakše podnesem.”
„Ne mogu da ispalim Kerija”, rekla sam, izvinjavajući se, pošto sam se okrenula prema njemu. „Cure su na
prvom mestu i sve to.”
Osmehnuo se i prikleštio me je uz šank. Bio je odeven za posao, u odelu koje sam ja izabrala,
grafitnosivom s blagim sjajem. Kravata mu je bila plave boje, boje njegovih očiju, i kad sam je položila na
krevet i gledala ga kako se oblači, morala sam da se opirem porivu da sve to skinem s njega. „Keri nije cura.
Ali shvatam šta hoćeš da kažeš. Hoću da se vidimo večeras. Mogu li da dođem posle večere i prespavam kod
tebe?”
Vrelo iščekivanje prostrujalo je kroz mene. Ispravila sam mu nabore na prsluku, osećajući se kao da imam
posebnu tajnu jer tačno znam kako izgleda bez odeće na sebi. „Volela bih da dođeš.”
„Važi.” Zadovoljno je klimnuo glavom. „Skuvaću nam kafu dok se ti obučeš.”
„Zrna su u frižideru. Mlin pokraj lončeta.” Pokazala sam. „Naspi mi mnogo mleka i ubaci malo
zasladivača.”
Kad sam izašla dvadeset minuta kasnije, Gidion je dohvatio dve šolje za kafu sa šanka i zaputio se kroz
hodnik. Pol nas je ispratio kroz ulazna vrata do zadnjeg sedišta Gidionovog bentlija, koji je čekao ispred.
Kad se Gidionov šofer uključio u saobraćaj, Gidion je pogledao u mene i rekao: „Pokušavaš da me ubiješ,
nema sumnje. Ponovo nosiš podvezice?”
Zadigla sam suknju i pokazala mu gde se vrh mojih svilenih crnih čarapa kačio za crne čipkane
haltere.Opsovao je sebi u bradu, što me je nasmejalo. Obukla sam crnu rolku kratkih rukava sa plisiranom
suknjom karmin-crvene boje i pristojne dužine i obula cipele s visokom potpeticom. Pošto Keri nije bio tu da
mi napravi neku lepu frizuru, svezak sam rep. „Dopada ti se?”
„Digao mi se”, rekao je hrapavim glasom i namestio ga u pantalonama. „Kako ću, kog vraga, izdržati
radni kad znam da si tako obučena?”
„Uvek postoji ručak”, predložila sam, fantazirajući o seksu u podne na Gidionovom kauču u kancelariji.
„Danas imam poslovni ručak. Rado bih ga pomerio, ali već sam ga juče pomerio za danas.”
„Pomerio si sastanak radi mene? Polaskana sam.”
Pružio je ruku i pomilovao mi obraz, sad već uobičajen gest privrženosti, nežan i veoma prisan. Postaću
zavisna od tih dodira.
Nakrivila sam glavu, oslanjajući obraz o njegov dlan. „Možeš li da odvojiš petnaest minuta od svog dana
za mene?”
„Uspeću.”
„Nazovi me čim saznaš kad.”
Duboko sam udahnula, pa gurnula ruku u torbu i obavila šaku oko poklona za koji nisam bila sigurna da
će želeti, ali nisam mogla da izbacim sećanje na njegov košmar iz glave. Nadala sam se da će ga taj poklon
podsećati na mene i seks u tri ujutro i pomoći mu da izađe na kraj sa svojim demonima. „Imam nešto za tebe.
Mislila sam da...”
Najednom mi se činilo uobraženo da mu to dam. Namrštio se. „Šta nije u redu?”
„Sve je u redu. Samo...” Odahnula sam. „Slušaj, imam nešto za tebe, ali upravo sam shvatila da je to jedan
od onih poklona — pa to nije zapravo poklon. Već mi pada na pamet da nije prikladan i da...”
Pružio je ruku. „Daj mi ga.”
„Možeš svakako da odlučiš da ga ne prihvatiš...”
„Umukni, Evo.” Pružio je ruku. „Daj mi to.”
Izvukla sam poklon iz torbe i predala mu ga.

72
 Gidion je zurio naniže u uramljenu fotografiju u potpunoj tišini. Bio je to moderan ram sa izdvojenim
motivima iz studentskog života i izgledao je kao digitalni časovnik na kojem je bilo tri ujutro. Na fotografiji
sam bila ja, pozirala sam na plaži Koronado u koralnocrvenom bikiniju s velikim slamenim šeširom na glavi,
preplanula, srećna i slala poljubac Keriju, koji je glumio fotografa iz krugova visoke mode izvikujući
besmislena ohrabrenja: Divno, mila. Pokaži mi koliko si nevaljala. Pokaži mi koliko si seksi. Sjajno. Pokaži mi koliko si
mačkasta... Rrr!
Bilo mi je neprijatno, pa sam se malo uzvrpoljila na sedištu. „Kao što sam rekla, ne moraš da ga zadr...”
„Ja...” Pročistio je grlo. „Hvala ti, Evo.”
„Ovaj, dobro...” Bila sam zahvalna kad sam ugledala Krosfajer kroz prozor. Brzo sam iskočila kad je šofer
stao i ispravila suknju, smetena. „Ako hoćeš, mogu je zadržati još neko vreme.”
Gidion je zatvorio vrata automobila i odmahnuo glavom. „Moja je. I ne dam ti je.”
Uzeo me je za ruku, isprepleo prste s mojima i pokazao put obrtnih vrata rukom u kojoj je držao ram.
Laknulo mi je kad sam shvatila da je naumio da ponese moju sliku sa sobom na posao.

U MARKETINŠKOM poslu zabavno je to što nijedan dan nikad nije isti kao prethodni. Vredno sam radila
čitavo jutro i taman sam počela da smišljam gde ću na ručak kad mi je zazvonio telefon. „Kancelarija Marka
Garitija, EvaTramil na vezi.”
„Imam jednu vest”, rekao je Keri umesto pozdrava.
„Kakvu?” Po njegovom glasu zaključila sam da je vest dobra.
„Dobio sam Grej—Ajlsovu kampanju.”
„Čoveče! Pa to je sjajno! Obožavam njihove farmerke.”
„Šta radiš za ručak?”
Široko sam se osmehnula. „Slavim s tobom. Možeš li da dođeš ovamo do podneva?”
„Već sam krenuo.”
Spustila sam slušalicu i zavalila se na svojoj stolici, toliko ushićena zbog Kerija da mi je došlo da zaigram
od sreće. Kako mi je trebalo nešto da prekratim petnaest minuta preostalih do pauze za ručak, ponovo sam
proverila elektronsku poštu i ugledala nov Guglov imejl s novostima o Gidionu. Pomenut je više od trideset
puta u jednom danu.
Otvorila sam imejl i šiznula kad sam ugledala reči „tajanstvena žena” u brojnim naslovima. Kliknula sam
na prvi link i našla sebe u jednom tračerskom blogu.
Tu se nalazila fotografija u boji na kojoj me Gidion strasno ljubi na trotoaru ispred svoje teretane. Prateći
članak je bio kratak i jezgrovit:

Gidion Kros, najpoželjniji mladić od Džona F Kenedija mlađeg, viđen je juče u strasnom zagrljaju u javnosti. Izvor u
Kros indastrizu otkriva da je ta tajanstvena srećnica Eva Tramil kći multimilionera Ričarda Stantona i njegove žene
Monike. Kad smo ga pitali o prirodi veze između Krosa i Tramilove, izvor je potvrdio da je gospođica Tramil trenutno
„značajna žena “ u životu tog magnata. Pretpostavljamo da se jutros srca slamaju širom zemlje.

„U jebote”, rekla sam tiho.

73
 11.
BRZO SAM KLIKNULA na ostale linkove u izboru i našla istu sliku sa sličnim naslovima i člancima. U
panici sam utonula u stolicu i razmislila o značenju svega toga. Ako je jedan poljubac novinska vest, kakvi su
izgledi da Gidionova i moja veza uspe?
Šake su mi drhtale dok sam zatvarala tabove pretraživača. Uopšte nisam uzela u obzir mogućnost da će
naša veza privući medijsku pažnju, ali trebalo je. ,,K vragu.”
Pogodovala mi je anonimnost. Štitila me je od moje prošlosti. Štitila je moju porodicu od sramote, a i
Gidiona. Nisam imala čak ni profil na društvenim mrežama, tako da ljudi koji nisu aktivno učestvovali u mom
životu nisu mogli da me nađu.
Nestalo je tankog nevidljivog zida između mene i razotkrivenosti.
„Dovraga”, rekla sam pa uzdahnula, zatekavši se u mučnoj situaciji koju sam mogla izbeći samo da sam
posvetila makar mrvicu pažnje ičemu drugom osim Gidionu.
A kako li će on reagovati na ovu zbrku? Stresla sam se pri samoj pomisli na to. A tek moja majka. Uskoro
će me nazvati i napravi od muve medveda...
„Dovraga!” Setila sam se da ona nema moj novi broj telefona, pa sam podigla slušalicu i pozvala svoju
drugu govornu poštu da vidim je li već pokušala da me dobije. Štrecnula sam se kad sam čula da mi je
govorno poštansko sanduče puno.
Spustila sam slušalicu, zgrabila tašnu, pa se zaputila na ručak, znajući da će mi Keri pomoći da sve to
razumno sagledam. Toliko sam bila uzrujana kad se lift spustio do predvorja da sam izjurila iz njega s jedinom
mišlju da nađem svog cimera. Kad sam ga spazila, nisam obratila pažnju ni na kog drugog dok Gidion nije
lako iskoračio ispred mene i zaprečio mi put.
„Evo.” Namrštio se zagledan naniže u mene. Uhvatio me je za lakat, pa blago okrenuo u stranu. Tad sam
ugledala dve žene i jednog muškarca iza kojih je bio zaklonjen, pa ga nisam ranije videla.
Nekako sam uspela da im se osmehnem. „Zdravo.”
Gidion me je predstavio, pa nas izvinio i odvukao me u stranu. „Šta se dogodilo? Uznemirena si?”
„Svuda je naša slika”, prošaputala sam.
Klimnuo je glavom. „Video sam je.”
Pogledala sam ga, trepćući, zbunjena tom njegovom nonšalantnošću. „Tebi to ne smeta?”
„Zašto bi mi smetalo? Prvi put izveštavaju istinu.”
Potajna sumnja nije mi dala mira. „Namerno si to uradio. Namestio si da objave tu priču.”
„Ne baš sasvim”, rekao je smireno. „Fotograf se zadesio tamo. Ja sam mu samo dao sliku vrednu priče i
rekao menadžeru zaduženom za odnose s javnošću da jasno kaže ko si i šta mi značiš.”
„Zašto? Zašto si to uradio?”
„Ti na svoj način izlaziš na kraj s ljubomorom, a ja na svoj. Oboje smo zauzeti i sad to svi znaju. Zašto ti to
predstavlja problem?”
„Plašila sam se tvoje reakcije, ali ima još nešto... Ima stvari koje ne znaš i...” Duboko sam drhtavo
udahnula. „Ne možemo ovako, Gidione. Naša veza ne sme da bude javna. Ne bih da... K vragu! Ne želim da te
osramotim.”
„Ne možeš me osramotiti. To je nemoguće.” Sklonio mi je pramen kose s lica. „Zar ne možemo da
razgovaramo o tome kasnije? Ako ti trebam...”
„Ne, sve je u redu. Idi.”
Prišao nam je Keri, odeven u crne džepare i belu potkošulju s ve-izrezom, u kojima je ipak uspevao da
izgleda skupoceno. „Je li sve u redu?”
„Ćao, Keri. Sve je u redu.” Gidion mi je stegnuo šaku. „Lepo ručaj i ne brini.”
Mogao je to da kaže jer nije znao sve.A ja nisam znala hoće li me i dalje hteti kad sazna.
Keri me je pogledao u oči kad se Gidion udaljio. „Zašto ti je rekao da ne brineš? Šta se dogodilo?”
„Šta nije?” Uzdahnula sam. „Hajdemo odavde. Ispričaću ti sve za ručkom.”
„Pa”, promrmljao je Keri zagledan u link koji sam mu prosledila sa svog smartrona. „Lep poljubac. A to
što te je nagnuo unazad odličan je detalj. Nije mogao da izgleda zainteresovanije za tebe sve i da je hteo.”

74
 ,,U tome i jeste nevolja.” Otpila sam još jedan velik gutljaj vode. „Hteo je.”
Keri je gurnuo telefon u džep. „Prošle nedelje si neprestano pljuvala po njemu jer želi samo tvoju vaginu.
Ove nedelje čovek objavi da je u posvećenoj strasnoj vezi s tobom, a ti si i dalje nesrećna. Počinjem da ga
sažaljevam. Čovek se trudi iz petnih žila.”
To je bolelo. „Reporteri će kopati, Keri, i naći će prljavštinu. A kako je to sočna prljavština, izazvaće
sveopštu senzaciju i baciti ljagu na Gidiona.”
„Dušice.” Spustio je šaku na moju. „Stanton je sve to zataškao.”
Stanton. Uspravila sam se. Nisam se setila svog očuha. On će videti da se katastrofa približava i sve
zataškati jer zna šta bi to otkriće moglo da učini mojoj majci. Pa ipak... „Moram da razgovaram s Gidionom o
tome. Ima pravo da bude upozoren.”
Pri samoj pomisli na taj razgovor, ispunio me je jad.
Keri je znao kako moj mozak funkcioniše. „Ako misliš da će podviti rep i pobeći, mislim da se varaš. Gleda
u tebe kao da si jedina osoba u prostoriji.”
Pročeprkala sam po svojoj cezar salati s tunjevinom. „Ima i on svoje demone. Košmare. Mislim da se
zatvorio zbog onoga što ga izjeda, ma šta to bilo.”
„Ali tebe je pustio unutra.”
I već je pokazao kako ume da bude posesivan u vezi. Prihvatila sam to jer i sama imam istu manu, ali
ipak...
„Preterano to analiziraš, Evo”, rekao je Keri. „Misliš da su njegova osećanja prema tebi slučajnost ili
greška. Neko poput njega sigurno nije zainteresovan za tebe zbog tvog velikog srca i britkog uma, zar ne?”
„Moje samopoštovanje nije baš toliko loše”, pobunila sam se.
Otpio je gutljaj šampanjca. „Zar nije? Pa reci mi onda nešto što misliš da mu se dopada kod tebe a da nema
veze sa seksom i uzajamnom zavisnošću.”
Razmislila sam o tome i nisam ništa smislila, pa sam se namrštila.
„Dobro”, produžio je klimnuvši glavom. ,,A ako je Kros iole sjeban kao nas dvoje, i njega muče iste sumnje
- pita se šta tako zgodna cura kao što si ti vidi u tipu kao što je on. Nisi sa njim zbog novca, pa šta onda njemu
ide u prilog osim što je pastuv koji stalno nešto zajebe?”
Zavalila sam se na stolici i razmislila o svemu što je rekao. „Keri, ludo te volim.”
Široko se osmehnuo. ,,I ja tebe, šećeru. Moj savet, mada naravno ne moraš da ga prihvatiš, jeste grupna
terapija. Oduvek sam nameravao da idem na nju kad nađem nekog s kim ću se skrasiti. I potrudi se da se
dobro provodiš s njim. Morate da imate lepih trenutaka jednako koliko i ružnih ili će u protivnom veza postati
suviše bolna i suviše naporna.”
Pružila sam ruku i stegnula mu šaku. „Hvala ti.”
„Na čemu?”, upitao je i lako odmahnuo rukom. „Lako je analizirati tuđi život. Znaš da nisam mogao da
shvatim svoje nedostatke bez tebe.”
„Koje više nemaš”, istakla sam, usredsredujući razgovor na njega. „Staviće te pravo na bilbord na Tajms
skveru. Nećeš više biti moja tajna. Nego, da li da večeru podignemo na nešto viši nivo u skladu s novim
okolnostima? A da izvučemo onaj sanduk vrhunskog šampanjca koji nam je Stanton dao?”
,,E ta ti je dobra.”
„A da pogledamo neki film? Da li bi hteo da gledaš nešto određeno?”
„Šta god ti hoćeš. Ne bih hteo da se mešam kad si ti genije za filmove.”
Široko sam se osmehnula, osećajući se bolje. Znala sam da će tako biti posle sat vremena provedenih s
Kerijem. „Obavestićeš me ako budem suviše glupa da skapiram kad ti i Trej budete hteli da ostanete sami.”
„Ha! Ne brini za to. Zbog tvog burnog ljubavnog života, osećam se učmalo i dosadno. Prijalo bi mi žestoko
znojavo tucanje s mojim pastuvom.”
„Pa kresnuo si se sa onom prsatom plavušom u ostavi pre neki dan!”
Uzdahnuo je. „Gotovo da sam zaboravio na to. Kako je to tužno!”
„Nije kad ti se oči smeju.”

75
 ČIM sam se vratila za svoj radni sto, pogledala sam u smartfon i videla da mi je stigla poruka od Gidiona
kojom me obaveštava da može da odvoji petnaest minuta za mene u petnaest do tri. Bila sam ushićena od
potajnog iščekivanja narednih sat i po, jer sam odlučila da prihvatim Kerijev savet i malo se zabavim. Gidion i
ja moraćemo uskoro da se suočimo s mojom ružnom prošlošću, ali sad bih mogla da uradim nešto što će nam
oboma nabaciti osmeh na lice.
Poslala sam mu poruku pre no što sam krenula, obavestivši ga da dolazim. S obzirom na vremenska
ograničenja, nismo smeli da protraćimo ni minut. Mora biti da se i Gidion isto osećao jer me je Skot dočekao na
recepciji kad sam stigla do čekaonice Kros indastriza. Otpratio me je pošto me je recepcionarka pustila da uđem.
„Kako ste proveli dan?”, upitala sam ga.
Osmehnuo se. „Odlično dosad. A vi?”
Uzvratila sam osmehom. „Bilo je i gorih.”
Gidion je telefonirao kad sam ušla u njegovu kancelariju. Ton mu je bio odsečan i nestrpljiv dok je govorio
sagovorniku da treba sam da se postara za taj posao bez njegovog nadzora.
Podigao je prst da mi kaže da će završiti za tren. Odgovorila sam tako što sam naduvala velik balon od
žvakaće gume i glasno ga probušila.
Naglo je podigao obrve, pa stisnuo tipke da zatvori vrata i zamagli stakleni zid.
Sa širokim osmehom na usnama polako sam prišla njegovom radnom stolu i sela na njega, uvijajući prste
oko rubova i klateći noge. Probušio je sledeći balon koji sam naduvala brzo ga bocnuvši prstom. Zavodljivo
sam napućila usne.
„Reši to”, rekao je sagovorniku smireno i autoritativno. „Neću moći da se izvučem odavde pre sledeće
sedmice, a čekanje će nas samo dodatno unazaditi. Prestani da pričaš. Nešto hitno me čeka na stolu, a ti me
sprečavaš da se pozabavim njim. Tako me sigurno nećeš odobrovoljiti. Sredi šta treba da se sredi, pa me sutra
izvesti kako stvari stoje.”
Spustio je slušalicu s potisnutom žestinom. „Evo...”
Podigla sam ruku da ga prekinem, pa umotala žvakaću gumu u samolepljivu ceduljicu koju sam uzela s
njegovog stola. „Pre nego što me ukorite, gospodine Kros, hoću da kažem da kad smo juče u hotelu stigli u
ćorsokak u svojim razgovorima o sjedinjenju, nije trebalo da odem. To nije pomoglo razrešenju situacije. I
znam da nisam veoma dobro reagovala na onu fotografiju na internetu. No, ipak... Iako sam bila nevaljala
sekretarica, mislim da mi treba pružiti još jednu priliku da briljiram.”
Začkiljio je, gledajući me i procenjujući iznova i iznova ono što se dešavalo pred njim. „Jesam li tražio da
mi kažete svoje mišljenje o tome šta treba preduzeti, gospođice Tramil?”
Odmahnula sam glavom i pogledala naviše u njega ispod trepavica. Videla sam kako ozlojeđenost od
onog telefonskog poziva polako jenjava i kako je zamenjuju sve veće zanimanje i uzbuđenje.
Skoknula sam sa stola, pa mu se polako primakla i zaglađila njegovu besprekorno nameštenu kravatu
obema šakama. „Zar ne možemo nešto da smislimo? Zaista posedujem širok spektar korisnih veština?”
Uhvatio me je za bokove. „Što je jedan od brojnih razloga što ste jedina žena koju sam uzeo u obzir za to
mesto.”
Ispunila me je toplina od tih reci. Odvažno sam ga uhvatila za penis i pomilovala kroz pantalone. „Možda
bi trebalo da se ponovo prijavim na svoje dužnosti? Mogla bih prikazati zašto sam, između ostalog,
jedinstveno kvalifikovana da vam pomažem.”
Ukrutio mu se prijatno brzo. „Kakva inicijativa, gospođice Tramil. Međutim, moj sledeći sastanak počinje
za manje od deset minuta. Takođe nemam naviku da ispitujem prilike za unapređenje posla u svojoj
kancelariji.”
Otkopčala sam mu dugme i rajsferšlus. S usnama na njegovoj bradi, prošaputala sam: „Ako mislite da
postoji mesto gde vas neću dovesti do vrhunca, moraćete ponovo to da pretresete i razmislite.”
„Evo”, prodahtao je, gledajući me nežno i strasno. Uhvatio me je oko vrata, milujući me prstima po bradi.
„Izluđuješ me. Znaš li ti to? Da li to namerno radiš?”
Zavukla sam ruku u njegove bokserice i omotala šaku oko njegovog penisa, ponudivši mu usne da me
poljubi. Uslišio mi je želju i darovao strastan poljubac, koji me je ostavio bez daha.
„Želim te”, kazao je, stenjući.

76
 Kleknula sam na pod zastrt tepihom i spustila mu pantalone dovoljno da imam potreban pristup. Glasno
je uzdahnuo. „Evo, šta to...”
Spustila sam usne na njegov široki glavić. Pružio je ruku iza sebe i uhvatio se za rub stola tako jako da su
mu zglavci na prstima pobeleli. Držala sam ga obema šakama, a u ustima mi je bio njegov mekani glavić, sisala
sam ga nežno. Mekoća njegove kože i jedinstven privlačan miris nagnali su me da zastenjem. Osetila sam da
mu čitavo telo podrhtava i čula potmulu tutnjavu u njegovim grudima.
Gidion mi je dodirnuo obraz. „Liži ga.”
Uzbuđena tom zapovešću, razigrano sam prešla jezikom duž donje strane i oduševljeno uzdrhtala kad me
je nagradio tako što je vreo mlaz štrcnuo iz njega. Stegnula sam mu koren penisa jednom rukom, pa uvukla
obraze i vukla ritmično, nadajući se da ću dobiti još.
Bilo mi je žao što nemam još vremena da sve to potraje duže. Da ga izludim...
Iz grudi mu se oteo uzdah pun slatke boli. „Gospode, Evo... tvoja usta. Nastavi da ližeš. Tako... jako i
duboko.”
Njegovo uživanje me je toliko napalilo da sam se uvijala. Zavukao je prste u moju zavezanu kosu, pa je
čupao i vukao za koren. Dopadalo mi se kako je počinjao nežno, a potom postajao sve grublji kako je požuda
preuzimala vlast nad njim.
Taj blagi bol budio je u meni sve veću glad, sve veću pohlepu. Glava mi je skakutala gore-dole dok sam ga
zadovoljavala, dodirujući ga jednom šakom dok sam sisala i milovala vrh ustima. Po njegovom penisu videle
su se nabrekle vene, pa sam prelazila jezikom preko njih, kriveći glavu kako bih pronašla i pomilovala svaku.
Nabrekao mu je, bio je sve deblji i duži. Bilo mi je neudobno na kolenima, ali nije me bilo briga za to;
nisam mogla da skinem oči s Gidiona kad je zabacio glavu unazad i borio se za dah.
„Evo, tako mi dobro pušiš.” Uhvatio me je za glavu, umirio je i preuzeo vođstvo. Tresući bokovima. Jebući
me u usta. Ogoljen i sveden na niske strasti gde je trka za orgazmom jedino bila bitna.
Ta me je pomisao izludela, slika u mojoj glavi dok sam nas zamišljala kako izgledamo u tom trenutku:
Gidion, u svoj svojoj urbanoj prefinjenosti, stoji za radnim stolom gde vlada carstvom i miluje svoj veliki penis
tako što ga iznova i iznova gura u moja halapljiva usta i vadi iz njih.
Uhvatila sam njegova napregnuta bedra obema šakama, grčevito radeći jezikom i ustima u silnoj želji da
ga dovedem do vrhunca. Jaja su mu bila teška i velika, smeo pokazatelj njegove moćne muškosti. Uhvatila sam
ih i polako kotrljala, osećajući kako se stežu i podižu.
,,Oh, Evo”, glas mu je bio grlen i promukao. Stegnuo me je za kosu još jače. „Svršiću zbog tebe.”
Prvi štrcaj sperme bio je toliko gust da sam ga jedva progutala. Izbezumljen u uživanju, Gidion me je
silovito udarao po nepcu, a penis mu je pulsirao u mojim ustima. Oči su mi zasuzile i zabolelo me u grudima,
ali sam ga i dalje stezala pesnicama i cedila. Čitavo telo mu je zadrhtalo kad sam iscrpla i poslednje kapljice.
Zvuci koje je ispuštao i pohvale koje je izricao boreći se za dah bile su najveća zahvalnost koju sam ikad čula.
Temeljno sam ga olizala i sve očistila, čudeći se što nije sasvim smekšao posle eksplozivnog orgazma. I
dalje je bio u stanju da me tuca dok ne izgubim razum i znala sam da je bio i te kako rad da to uradi. Međutim,
nismo imali vremena i bilo mi je drago zbog toga. Želela sam to da uradim za njega. Za nas. Zapravo za sebe
jer sam htela da saznam mogu li da uživam u nesebičnom seksualnom činu a da se ne osećam iskorišćeno.
„Moram da idem”, promrmljala sam, pa ustala i poljubila ga u usta. „Nadam se da će ti i ostatak dana biti
izvanredan, kao i poslovna večera večeras.”
Pošla sam, ali on me je uhvatio oko ruke i pogledao u sat na radnom stolu. Tad sam spazila svoju sliku,
stajala je na istaknutom mestu gde može da gleda u nju ceo dan.
„Evo... K vragu! Čekaj.”
Namrštila sam se zbog tog tona, koji je odavao nervozu. Osujećenost.
Brzo je namestio odeću, upasao se i ispravio košulju kako bi mogao da je upaše u pantalone. Bilo mi je
slatko da ga gledam kako dolazi sebi, kako vraća na lice onu masku koju je nosio pred svetom, a ja sam makar
malo poznavala muškarca koji se krije iza nje.
Privukao me je uz sebe i poljubio u čelo. Provukao mi je prste kroz kosu da mi otkopča šnalu od
kornjačinog oklopa. „Nisam te skinuo.”

77
 „Nije bilo potrebe.” Dopadao mi se dodir njegovih ruku na mojoj glavi. „Bilo je sjajno baš tako kako je
bilo.”
Nameštao mi je frizuru, zajapuren i rumen od orgazma. „Znam da ti je potrebna ravnopravna razmena”,
odvratio je namršteno. „Ne mogu te pustiti da odeš misleći da sam te iskoristio.”
Ispunila me je gorko-slatka milina. Slušao me je. Stalo mu je do mene.
Obujmila sam mu lice šakama. „Jesi me iskoristio, ali s mojim dopuštenjem i, iskreno, bilo je žestoko. Htela
sam to da ti pružim, Gidione. Sećaš se? Upozorila sam te. Htela sam da imaš tu uspomenu na mene.”
Oči su mu se razrogačile u panici. „Šta će mi, kog đavola, uspomene kad imam tebe? Evo, ako je to zbog
one fotografije...”
„Umukni i uživaj.” U tom trenutku nismo imali vremena da se upuštamo u razgovor o fotografiji, a ionako
nisam to htela. Time bismo sve pokvarili. „Da smo imali i sat vremena, ipak ti ne ih dopustila da me skineš. Ne
takmičim se s tobom, prvaku. I iskreno, ti si prvi muškarac kojem to mogu da kažem. Sad moram da idem. Ti
moraš da ideš.”
Ponovo sam krenula, ali on me je ponovo zadržao.
Iz zvučnika se začuo Skotov glas. „Izvinite, gospodine Kros. Ali svi su stigli za sastanak u tri sata.”
„Sve je u redu, Gidione”, uveravala sam ga. „Svratićeš večeras, zar ne?”
„Ništa ne bi moglo da me spreči.”
Propela sam se na prste i poljubila ga u obraz. „Razgovaraćemo kad dođeš.”

POSLE posla sišla sam stepenicama do prizemlja ne bih li ublažila osećaj krivice što sam preskočila
odlazak u teretanu i kad sam stigla do predvorja, ozbiljno sam zažalila zbog toga. Osećala sam se slomljeno
zbog premalo sna minule noći. Pomišljala sam da sednem u metro umesto da pešačim kad sam ugledala
Gidionov bentli pokraj ivičnjaka. Kad je šofer izašao i pozdravio me po imenu, naglo sam zastala, iznenađena.
„Gospodin Kros je tražio da vas odvezem kući”, rekao je, elegantan u svom crnom odelu i sa šoferskom
kapom. Bio je to stariji gospodin prosede riđe kose, svetloplavih očiju i najfinijeg kulturnog akcenta.
S obzirom na to koliko su me noge bolele, bila sam zahvalna na toj ponudi. „Hvala vam... Oprostite, kako
se zovete?”
„Angus, gospođice Tramil.”
Kako to nisam upamtila? Ime je tako fenomenalno da sam se osmehnula. „Hvala vam, Anguse.”
Podigao je šešir. „Zadovoljstvo mi je.”
Ušla sam na zadnja vrata koja mi je otvorio i dok sam sedala, spazila sam pištolj koji je nosio u futroli
preko ramena ispod sakoa. Izgleda da je i Angus, kao i Klensi, ujedno i telohranitelj i šofer.
Krenuli smo, pa sam upitala: „Koliko već radite za gospodina Krosa, Anguse?”
„Ima osam godina.”
„Prilično dugo.”
„Poznajem ga i duže od toga”, kazao je, uhvativši mi pogled u retrovizoru. „Vozio sam ga u školu kad je
bio dečak. Unajmio me je od gospodina Vidala kad je došlo vreme.”
Ponovo sam pokušala da zamislim Gidiona kao dete. Nema sumnje, bio je lep i harizmatičan čak i tad.
Je li uživao u običnim seksualnim odnosima kad je bio tinejdžer? Bilo mi je nezamislivo da žene nisu jurile
za njim čak i tad. Budući da je posedovao urođen seksepil, pretpostavila sam da je bio napaljen tinejdžer.
Potražila sam ključeve po torbi, pa ih izvadila i nagnula se napred da ih spustim na prednje suvozačko
sedište. „Možete li se postarati da ih Gidion dobije? Večeras treba da dođe kod mene pošto posvršava sve
dužnosti, a pošto ne znam koliko će kasno biti, moguće je da ga neću čuti kad bude kucao.”
„Svakako.”
Pol mi je otvorio vrata kad smo stigli do moje zgrade i pozdravio je Angusa poimence, što me je podsetilo
da je to Gidionova zgrada. Mahnula sam im obojici, rekla na recepciji da će Gidion kasnije doći, pa se popela
uza stepenice. Kerijeve podignute obrve kad mi je otvorio vrata stana nagnale su me na smeh.
„Gidion će svratiti kasnije”, objasnila sam, „ali trenutno sam toliko umorna da je moguće da neću dugo
izdržati budna. Zato sam mu dala ključeve da sam uđe. Jesi li već naručio picu?”
„Jesam, i ubacio nekoliko boca kristala u frižider.”

78
 „Najbolji si.” Dala sam mu svoju tašnu.
Istuširala sam se i nazvala mamu s telefona u svojoj sobi i štrecnula se kad je vrisnula: „Već danima
pokušavam da te dobijem!”
„Mama, reč je o Gidionu Krosu...”
„Da, naravno, delimično je o njemu reč! Za boga miloga, Evo. Rekli su da si značajna žena u njegovom
životu. Kako da ne poželim da razgovaram o tome?”
„Mama...”
„Ali tu je i odlazak kod doktora Pitersena koji si tražila da zakažem.” Osmehnula sam se zbog oholog
prizvuka u njenom glasu. „Treba da budemo kod njega u šest po podne u četvrtak. Nadam se da ti to
odgovara. Ne prima često uveče.”
Uzdahnula sam i klonula na krevet. Toliko sam bila zaokupljena Gidionom i poslom da sam na to potpuno
zaboravila. „Odgovara mi četvrtak u šest. Hvala.”
„Dobro, a sad mi pričaj o Krosu...”
Kad sam izašla iz svoje sobe u pantalonama od žerseja i duksu sa logom Državnog univerziteta u San
Dijegu, zatekla sam Treja s Kerijem na kauču u dnevnoj sobi. Obojica su ustali kad sam ušla, a Trej mi je uputio
iskren prijateljski osmeh.
„Izvinjavam se što izgledam ovako aljkavo”, rekla sam sramežljivo, provlačeći prste kroz vlažan rep.
„Silazak niz stepenice na poslu zamalo me nije ubio.”
„Lift je uzeo slobodan dan?”, upitao je on.
„Ma nije, ali moj mozak jeste. Šta sam, kog đavola, mislila?” Noć s Gidionom bila je adekvatna zamena za
vežbe.
Začulo se zvonce na vratima i Keri je otišao da ih otvori, a ja sam se zaputila u kuhinju po kristal.
Pridružila sam mu se za šankom dok je potpisivao priznanicu, nasmejana zbog radosne iskre u njegovim
očima, koja bi zaplamtela kad god bi se zgledao s Trejom.
Razmenili su mnogo tih pogleda kako je veče odmicalo. I morala sam da se složim s Kerijem da je Trej
pravi slatkiš. Odeven u iznošene farmerke, isti prsluk i košulju dugih rukava, taj ambiciozni vererinar izgledao
je opušteno, ali videlo se da ima ukusa. Karakterno se mnogo razlikovao od momaka s kojima se Keri obično
viđao. Delovao je prizemnije, ne baš sasvim trezven, ali zasigurno nije bio u oblacima. Mislila sam da će dobro
uticati na Kerija, ako dovoljno dugo ostanu zajedno.
Nas troje smo popili dve boce šampanjca, pojeli dve pice i pogledali celog Razbijača pre no što sam bila
spremna za spavanje. Nagovorila sam Treja da ostane da pogledamo i Šampione formule 1 kako bismo
zaokružili mini-maraton filmova sa Staloneom u glavnoj ulozi. Zatim sam otišla u svoju sobu, obukla seksi crni
bebi-dol koji sam dobila kao dar za deveruše — i iste gaćice. Ostavila sam sveću da gori za Gidiona, i srušila se
u postelju.

KAD sam se probudila, oko mene je bio mrak i miris Gidionove kože, gradska svetlost i zvuci nisu dopirali
do mene zbog prozora otpornih na zvuk i gustih zastora.
Gidion je kliznuo preko mene, senka koja se pomera, njegova gola koža hladna na dodir. Priljubio je usne
uz moje i ljubio me polako i duboko, dah mu je mirisao na mentol i onaj njegov jedinstveni ukus. Spustila sam
šake niz njegova glatka mišićava leđa i raširila noge kako bi mogao udobno da se smesti između njih.
Uzdahnula sam kad me je njegovo telo pritislo, a želja mi je zapalila krv.
„Pa zdravo i tebi”, kazala sam boreći se za dah kad me je pustio da udahnem.
„Poći ćeš sa mnom sledeći put”, promrmljao je onim razvratnim seksi glasom, grickajući mi vrat.
„Hoću li?”, zadirkivala sam.
Spustio je šaku i uhvatio me za zadnjicu, stegnuo je i podigao me do svojih nemirnih spretnih kukova.
„Da. Nedostajala si mi, Evo.”
Provukla sam prste kroz njegovu kosu, želeći da ga vidim. „Ne poznaješ me dovoljno dugo da bih ti
nedostajala.”
„To samo govori da nemaš pojma”, odvratio je prezrivo Gidion, pa se spustio niže i nežno me milovao
nosom između grudi.

79
 Oteo mi se uzdah kad mi je prekrio ustima bradavicu i sisao je kroz saten, i medunožje mi se steglo od tih
dodira. Prešao je na drugu dojku i zadigao mi bebi-dol. Izvila sam se u njegovom naručju, opijena čarobnim
dodirom njegovih nemirnih usana po telu. Gurnuo mi je jezik u pupak, pa kliznuo još niže.
,,I ja sam tebi nedostajao”, kazao je mazno i muževno, dodirujući mi medunožje vrhom srednjeg prsta.
„Natekla si i ovlažila za mene.”
Podigao mi je noge na svoja ramena i lizao me između usmina, nežno i provokativno lapćući svojim
plišanim jezikom po mom osetljivom mesu. Grčevito sam stiskala čaršav, grudi su mi se užurbano nadimale i
spuštale dok mi je kružio oko klitorisa vrhom jezika, a zatim gurnuo njime izuzetno osetljiv čvor nerava.
Jauknula sam, bedra su mi se pomicala u ritmu tog kružnog mučenja, mišići se naprezali od grčevite potrebe
da svršim.
Ti laki nestašni pokreti njegovog jezika izluđivali su me, dražili su me taman toliko da me navedu da se
uvijam i grčim, ali ne i da svršim. „Gidione, molim te.”
„Ne još.”
Mučio me je, dovodeći moje telo do ivice orgazma, a zatim bi pustio da osećaj oslabi. Iznova i iznova. Dok
mi znoj nije orosio kožu, a srce tuklo izbezumljeno kao da će se raspuknuti. Jezik mu je bio neumoran i
vragolast, mudro usredsređen na moj klitoris dok me nije doveo do ruba orgazma, a potom se spustio i ušao u
mene. Izluđivalo me je i to meko plitko prodiranje, palacanje uz tkivo prepuno nerava koje me je teralo da
bestidno preklinjem u očaju.
„Molim te, Gidione... pusti me da svršim... Moram da svršim, molim te.”
„Pst, anđele... Postaraću se za tebe.”
Dokrajčio me je nežnošću zbog koje je orgazam protutnjio kroz mene poput golemog talasa, rastući i šireći
se mojim telom u toploj bujici zadovoljstva.
Upleo je prste s mojima kad se ponovo nadvio iznad mene i obuzdao mi ruke. Prislonio je glavić uz kliski
ulaz u moje telo i neumoljivo ušao u mene. Jeknula sam, pomerajući se kako bih se prilagodila grubom
prodoru njegovog penisa.
Osećala sam njegov vreli grozničavi dah na vratu, čitavo telo mu je podrhtavalo dok je polako klizio u
meni. „Tako si meka i topla, Evo. Moja si.”
Obmotala sam noge oko njegovih kukova, puštajući ga da uđe još dublje, osećajući kako mu se guza steže i
opušta uz moje listove dok je pokazivao mom telu da će uistinu primiti njegov debeli, dugi penis sve do
korena.
Prsti su nam bili prepleteni, stavio je usne na moje i počeo da se kreće, ulazeći i izlazeći lagano i vešto,
ujednačeno i neumoljivo, a ipak glatko i lako. Osetila sam svaki njegov milimetar tvrd kao kamen, osetila sam
kako mi neprestano ponavlja da je svaki moj milimetar njegov. Iznova i iznova mi je to utuvljivao u glavu dok
nisam zastenjala uz njegove usne, drmajući se ispod njega, šaka pobelelih od jačine kojom sam ga stezala.
Izgovarao je strasne pohvale i ohrabrenja, govoreći mi koliko sam lepa... kako sam njemu savršena... kako
nikad neće prestati... kako ne može da prestane. Svršila sam uz oštar krik olakšanja, pulsirajući od ekstaze, a
on je svršio odmah potom. Ubrzao je tempo i nekoliko puta je brže i jače prodro u mene, a potom svršio
prosiktavši moje ime dok se prosipao u mene.
Klonula sam na dušek, oznojena, opuštena i ispunjena.
„Nisam završio”, prošaputao je mračno, nameštajući kolena kako bi mogao brže da me tuca. Ritam
njegovih pokreta ostao je vešt i ujednačen, svaki pokret potkrepljivao je tvrdnju - tvoje telo postoji da bi služilo
meni.
Ugrizla sam se za usnu da suspregnem krike bespomoćnog zadovoljstva koji bi možda raspršili noćni
mir... i odala zastrašujuću dubinu osećanja koja sam počela da gajim prema Gidionu Krosu.

80
 12.
GIDION ME JE sutradan ujutro našao pod tušem. Ušetao je u veliko kupatilo veličanstveno nag,
koračajući sa onom uglađenom samouverenom gracioznošću kojoj sam se divila od početka. Dok sam
posmatrala kako mu se mišići naprežu dok se kreće, nisam se čak ni pretvarala da ne buljim u njegovo
veličanstveno međunožje.
Iako je voda bila vrela, bradavice su mi se ukrutile, koža naježila. Znalački osmeh koji mu je zatitrao na
usnama dok je ulazio pod tuš da mi se pridruži govorio mi je da on vrlo dobro zna kako deluje na mene.
Osvetila sam mu se tako što sam prešla nasapunjanim rukama svud po njegovom božanstvenom telu, pa sela
na klupu i pušila mu s takvim žarom da je morao da se drži obema šakama za pločice.
Njegovi sirovi promukli zahtevi odzvanjali su mi u glavi sve vreme dok sam se oblačila za posao, što sam
uradila brzo — pre no što mu se pružila prilika da završi tuširanje i dobro me izjebe, što je zapretio da će
uraditi sekund pre no što mi je silovito svršio u usta.
Nije imao košmare tokom minule noći. Seks je izgleda bio delotvoran sedativ i bila sam neopisivo
zahvalna na tome.
„Nadam se da ne misliš da si se izvukla”, rekao je kad se ušunjao za mnom u kuhinju. Besprekorno
odeven u crno prugasto odelo, prihvatio je šolju kafe koju sam mu pružila i uputio mi pogled koji je obećavao
svakojake nestašluke. Videla sam ga u njegovom nadasve civilizovanom odelu i pomislila na nezasitog
muškarca koji mi se noćas ušunjao u krevet. Puls mi se ubrzao. Sve me je bolelo, mišići su mi damarali od
sećanja na uživanje, a i dalje sam želela još.
„Samo me tako gledaj”, upozorio je, dok je pijuckao kafu ležerno oslonjen o radnu površinu. „I videćeš šta
će biti.”
„Izgubiću posao zbog tebe.”
„Ja ću ti dati drugi.”
Frknula sam „Šta ću biti? Tvoja seksualna robinja?”
„Kakav provokativan predlog. Hajde da porazgovaramo o njemu.”
„Đavole”, promrmljala sam doksam ispirala svoju solju u sudoperi i ubacivala je u mašinu za pranje
sudova. „Jesi li spreman? Za rad?”
Popio je kafu i pružila sam ruku da mi doda šolju, ali on me je obišao, pa ju je sam oprao. Još jedan potez
zbog kojeg je delovao stvarno, manje kao plod mašte za koji nikad nisam imala prilike da se uhvatim.
Pogledao me je u oči. „Želim da te izvedem na večeru večeras, a potom da te odvedem kući u svoj krevet.”
„Ne želim da sagoriš na meni, Gidione.” On je čovek navikao na samoću, čovek koji dugo nije imao
značajnu fizičku vezu, ako ju je ikad imao. Koliko će proći pre no što oseti potrebu da utekne? Osim toga,
zaista je trebalo da se klonimo pažnje javnosti...
„Nemoj da tražiš opravdanja.” Lice mu je poprimilo strog izraz. „Ti ne znaš mogu li ja to ili ne mogu.”
Prekorila sam se u sebi što sam ga uvredila. Trudio se i trebalo je da mu odam priznanje zbog toga, a ne da
ga obeshrabrujem.
„Nisam to htela da kažem. Samo ne bih da te pritiskam. Osim toga, treba još da...”
„Evo.” Uzdahnuo je, oslobađajući veliku napetost tim ozlojeđenim zvukom. „Moraš mi verovati. Ja tebi
verujem. Moram, jer inače ne bismo bili ovde gde smo sad.”
Dobro. Klimnula sam glavom, gutajući pljuvačku. „Dakle, onda večera, pa kod tebe. Iskreno jedva čekam.”

GIDIONOVE reči o poverenju vrzmale su mi se po glavi čitavog jutra, što je bilo dobro kad mi je Guglovo
obaveštenje stiglo u inboks.
Ovoga puta je bilo više fotografija. Svaki članak i blog sadržao je nekoliko snimaka mene i Kerija kako se
grlimo na rastanku ispred restorana gde smo juče ručali. Naslovi su sadržali nagađanja o prirodi naše veze, a
neki su isticali da živimo zajedno. Ostali su nagađali kako mamim „ženskaroša milijardera Krosa” dok
istovremeno držim svog dečka manekena u usponu po strani.
Razlog za taj publicitet postao je očigledan kad sam videla Gidionovu fotografiju među fotografijama
mene i Kerija. Snimljena je sinoć, dok sam ja gledala filmove s Kerijem i Trejom — a Gidion navodno bio na

81
poslovnoj večeri. Na fotografiji su se Gidion i Magdalen Perez prisno osmehivali jedno drugom, držala ga je za
podlakticu dok su stajali ispred restorana. Naslovi su varirali od pohvala Gidionovom „jatu prelepih pratilja”
do pretpostavki da on skriva kako mu je slomljeno srce zbog moje nevernosti tako što se viđa sa drugim
ženama.
Moraš mi verovati.
Zatvorila sam inboks. Disala sam prebrzo, a srce mi je izbezumljeno tuklo. Utroba mi se grčila od
ljubomore i zbunjenosti.
Znala sam da on nije nipošto intiman s drugom ženom i znala sam da mu je stalo do mene. Međutim,
strasno sam mrzela Magdalen — nema šta, dala mi je povod one večeri kad smo proćaskale u toaletu — i bilo
mi je nesnosno da je vidim pored Gidiona. Bilo mi je nesnosno da ga vidim kako joj se tako ljupko osmehuje,
posebno ako se ima vidu kako se ružno ponela prema meni.
Međutim, potrudila sam se da ne razmišljam o tome. Zatvorila sam sve to u jednu kutiju u svojoj glavi i
usredsredila se na posao. Mark je sutra trebalo da se sastane s Gidionom da pregledaju predloge reklama za
posao s Kingsmanom, a ja sam organizovala razmenu informacija između Marka i odseka koji su sarađivali na
tom projektu.
„Hej Evo”, Mark je promolio glavu iz svoje kancelarije. „Stiv i ja treba da se nađemo u restoranu u Brajant
parku na pauzi. Pitao je da li bi i ti došla. Voleo bi ponovo da te vidi.”
„Vrlo rado.” Čitavo popodne mi se razvedrilo pri pomisli na to da ću uživati u ručku u jednom od svojih
omiljenih restorana sa dva veoma šarmantna momka. Odvući će mi misli s razgovora o mojoj prošlosti koji ću
za nekoliko sati voditi s Gidionom.
Moje privatnosti očito više nema. Moraću da smognem hrabrost i porazgovaram s Gidionom pre izlaska
na večeru. Pre nego što ga još koji put vide sa mnom u javnosti. Treba da zna u kakvu se opasnost upušta
zabavljajući se sa mnom.
Kad sam malo kasnije primila koverat iz firme, bila sam ubeđena da je posredi pošalica na neku
Kingsmanovu reklamu, ali umesto toga unutra sam našla Gidionovo pisamce:

PODNE. MOJA KANCELARIJA.

„Ma nemoj?”, progunđala sam, iznervirana jer nije bilo ni pozdrava ni zaključka. A pitanje i da ne
pominjem. I ko bi mogao da zaboravi činjenicu da Gidion nije čak ni pomenuo da je na večeri sreo Magdalen?
Da li ju je pozvao da ide s njim umesto mene? Ona mu, uostalom, za to i služi. Da bude žena s kojom se
druži van svoje hotelske sobe.
Okrenula sam Gidionovu karticu i napisala isti broj reči bez potpisa.

IZVINI. IMAM PLANOVE.

Drzak odgovor, ali zaslužio ga je. Kad se primaklo petnaest do dvanaest, Mark i ja smo krenuli u
prizemlje. Kad su me zaustavili na izlazu, a radnik obezbeđenja pozvao Gidiona da mu kaže da sam tu, moja
iznerviranost prerasla je u bes.
„Hajdemo”, rekla sam Marku i krupnim koracima krenula ka obrtnim vratima, oglušujući se o molbe
radnika obezbeđenja da pričekam trenutak. Bilo mi je neprijatno što sam ga uplela u sve to.
Ugledala sam Angusa i bentli pokraj ivičnjaka u istom trenutku kad sam začula kako me Gidion oštro
poziva po imenu, kao pucketanje biča iza sebe. Okrenula sam se prema njemu kad nam se pridružio na
trotoaru, bezizražajnog lica i ledenog pogleda.
„Idem na ručak sa svojim šefom”, rekla sam mu i podigla bradu.
„Kuda ste se zaputili, Gariti?”, upitao je Gidion ne skidajući oči s mene.
,,U restoran u Parku Brajant.”
„Postaraću se da stigne tamo.” Rekavši to, uzeo me je za ruku i odlučno poveo prema bentliju i zadnjim
vratima koje je Angus otvorio da uđem. Gidion je ušao za mnom, prisilivši me da se premestim na drugi kraj.
Vrata su se zatvorila i automobil je krenuo.

82
 Spustila sam suknju jer se podigla dok sam ulazila. „Šta radiš? Osim što me brukaš pred mojim šefom?”
Pružio je ruku po naslonu sedišta i nagnuo se prema meni. „Je li Keri zaljubljen u tebe?”
„Šta? Ne!”
„Jesi li se tucala s njim?”
„Jesi poludeo?” Zapanjena, brže-bolje pogledala sam u Angusa i videla da se ponaša kao da je gluv. „Jebi
se, ženskarošu milijarderu, sa svojim jatom prelepih pratilja.”
„Dakle, i ti si videla fotografije.”
Bila sam toliko besna da sam dahtala. Kakva drskost. Okrenula sam glavu od njega, odbacujući i njega i
njegove idiotske optužbe. „Keri mi je kao brat. I ti to znaš.”
„Da, ali šta si ti njemu? Fotografije su neverovatno jasne, Evo. Prepoznam ljubav čim je vidim.”
Angus je usporio da propusti gomilu pešaka preko ulice. Otvorila sam vrata i pogledala u Gidiona preko
ramena, pustivši ga da mi dobro pogleda lice. „Očigledno ne poznaješ.”
Zalupila sam vrata, pa žurno krenula, s pravom ljuta. Uložila sam herkulovski napor da umirim vlastite
sumnje i ljubomoru i šta sam dobila za to? Gidiona popizdelog bez razloga.
,,Evo. Smesta da si stala.”
Pokazala sam mu srednji prst preko ramena, pa potrčala uz kratke stepenice na ulazu u Park Brajant,
bujnozelenu i spokojnu oazu usred grada. Čim pređete trotoar i ukoračite u njega, imate osećaj kao da ste se
obreli u nekom drugom carstvu. Naizgled minijaturan zbog golemih oblakodera koji ga okružuju, Park Brajant
je vrt iza prelepe stare biblioteke. Mesto gde vreme teče sporije, gde se deca smeju u nedužnoj radosti i voze na
vrtešci i gde su knjige dragoceni prijatelji.
Međutim, na moju veliku žalost, prelepi div iz jednog sveta dojurio je za mnom u taj drugi. Gidion me je
uhvatio oko struka.
„Nemoj da bežiš”, prosiktao mi je pokraj uva.
„Ponašaš se mahnito.”
„Možda zato što me ti izluđuješ, jebote!” Stegnuo je ruke oko mene i nisam mogla da mrdnem. „Moja si.
Reci mi da Keri to zna.”
„Da. Kao što Magdalen zna da si ti moj.” Poželela sam da nešto ugrizem od jarosti. „Praviš scenu.”
„Mogli smo ovo rešiti u mojoj kancelariji da nisi tako jebeno tvrdoglava.”
„Imala sam planove, kretenu. A ti si mi ih sjebao.” Glas me je izdao, a suze pokuljale iz očiju kad sam
shvatila koliko nas ljudi posmatra. Dobiću otkaz zbog ovog sramotnog spektakla. „Sve si sjebao.”
Gidion me je odmah oslobodio i okrenuo me da ga pogledam u oči. Ali i dalje mi je čvrsto stezao ramena
kako ne bih mogla da pobegnem.
„Gospode bože.” Privio me je uza se i zagnjurio usne u moju kosu. „Nemoj da plačeš. Izvini.”
Lupnula sam ga pesnicom po grudima, što je bilo delotvorno kao kad udariš kameni zid. „Šta nije u redu s
tobom? Ti možeš da izađeš s lukavom kučkom koja me naziva droljom i misli da će se udati za tebe, a ja ne
mogu da ručam s dragim prijateljem koji te podržava od samog početka?”
„Evo.” Obujmio mi je zatiljak jednom šakom i priljubio mi usne uz slepoočnicu. „Megi se sasvim slučajno
zadesila u istom restoranu gde sam večerao sa poslovnim saradnicima.”
„Nije me briga. Kažeš da prepoznaš ljubav na nečijem licu čim ga vidiš, je li? E pa reci mi, šta onda govori
tvoje lice na onoj fotografiji? Kako si mogao onako da je gledaš posle svega što mi je rekla?”
„Anđele...” Strastveno me je ljubio po licu. „Taj pogled je bio zbog tebe. Megi me je uhvatila napolju i
rekao sam joj da idem kod tebe. Ne mogu da kontrolišem kako izgledam kad razmišljam o nama dvoma kad
smo sami.”
,,I očekuješ da poverujem da se nasmešila zbog toga?”
„Rekla mi je da te pozdravim, ali pretpostavio sam da ti to ne bi dobro prihvatila, pa ti nisam rekao jer mi
nije padalo na pamet da kvarim noć zbog nje.”
Zavukla sam šake pod njegov sako. „Moramo da razgovaramo, Gidione. Moram nešto da ti kažem. Ako
neki reporter pogleda na pravo mesto i ako mu se posreći... Treba da držimo svoju vezu podalje od pažnje
javnosti ili da je okončamo. I jedno i drugo bi bilo bolje za tebe.”

83
 Gidion mi je obujmio lice šakama i priljubio čelo uz moje. „Ni jedno ni drugo ne dolazi u obzir. Ma šta to
bilo, rešićemo.”
Propela sam se na prste i poljubila ga u usta. Jezici su nam se milovali u divlje strastvenom poljupcu. Bila
sam kao kroz maglu svesna mnoštva ljudi koji su mileli oko nas, žamora brojnih razgovora i postojane tutnjave
neprekidnog gradskog saobraćaja, ali ništa od toga mi nije smetalo dok me je Gidion štitio. I čuvao. Zadavao
mi je i muke i pričinjavao zadovoljstvo, čovek čije su nagle promene raspoloženja i nestalne emocije bile
takmac mojima.
,,De, de”, prošaputao je, milujući mi obraz vrhovima prstiju. „Pusti neka svi vide.”
„Ne slušaš me, ti ludi tvrdoglavi čoveče. Moram da idem.”
„Odvešćemo se kući zajedno posle posla.” Povukao se, držeći me za ruku dok nam udaljenost nije
razdvojila prste.
Kad sam skrenula prema restoranu obraslom bršljanom, videla sam da me Mark i Stiven čekaju pokraj
ulaza. Bili su lep par, Mark u svom odelu i kravati, a Stiven u iznošenim farmerkama i u čizmama.
Stiven je stajao s rukama u džepovima i širokim osmehom na privlačnom licu. „Dođe mi da zapljeskam.
Ovo je bilo bolje od gledanja ženskog filma.”
Obrazi su mi goreli i premestila sam se s noge na nogu.
Mark je otvorio vrata i mahnuo pozivajući me unutra. „Mislim da možeš da zaboraviš moje mudre reči o
tome kakav je Kros ženskaroš.”
„Hvala što me nisi otpustio”, odvratila sam dok smo čekali da domaćica proveri naše rezervacije. „Ili
makar na tome što si me najpre nahranio.”
Stiven me je potapšao po ramenu. „Mark ne sme dozvoliti sebi da te izgubi.”
Dok mi je izvlačio stolicu da sednem, Mark se osmehnuo. „Kako drugačije da redovno snabdevam Stivena
svežim informacijama o tvom ljubavnom životu? Znaš, on ti je zavisnik od sapunica. Voli romantične drame.”
Frknula sam. „Šališ se.”
Stiven je protrljao bradu i osmehnuo se. „Nikad neću priznati jesam li ili nisam. Čovek treba da ima svoje
tajne.”
Usne su mi se iskrivile u osmeh, ali bila sam bolno svesna vlastitih skrivenih istina. I kako će dok trepneš
kucnuti čas kad ću morati da ih otkrijem.

PET sati me je zateklo kako se čeličim da odam svoje tajne. Bila sam napeta i mračna kad smo Gidion i ja
ušli u bentli, a moj nemir samo se pogoršao kad sam videla da mi pažljivo proučava pogledom profil. Kad me
je uzeo za ruku i prineo je usnama, došlo mi je da zaplačem. Još sam se oporavljala od one naše svađe u parku,
a to je bio najmanji problem koji je trebalo da rešimo.
Nismo izustili ni reč dok nismo stigli u njegov stan.
Kad smo ušli u njegov dom, poveo me je pravo kroz svoju prekrasnu skupocenu dnevnu sobu, pa kroz
hodnik do svoje spavaće sobe. Tamo su, prostrte na njegovom krevetu, stajale prekrasna svečana haljina boje
Gidionovih očiju i crni svileni bademantil do poda.
„Imao sam malo vremena za kupovinu juče pre večere”, objasnio je.
Moja strepnja je malo popustila, ublažena zadovoljstvom zbog njegove pažljivosti. „Hvala.”
Spustio je moju torbu na stolicu pokraj ormara. „Voleo bih da se raskomotiš. Možeš da obučeš bademantil
ili nešto moje. Otvoriću bocu vina, pa ćemo se opustiti. Kad budeš spremna, razgovaraćemo.”
„Htela bih da se na brzinu istuširam.” Kada bismo samo nekako mogli odvojiti ono što se dogodilo u
parku od onog što sam imala da mu kažem, mislila sam, kako bi se svakom problemu moglo pristupiti u
skladu s njegovim osobinama, ali nisam imala izbora. Sa svakim danom rađala se nova mogućnost da će neko
reći Gidionu ono što treba da čuje od mene.
„Šta god ti želiš, anđele. Osećaj se kao kod svoje kuće.”
Dok sam skidala cipele s visokim potpeticama i odlazila u kupatilo, osetila sam teret njegove brige, ali
morala sam još malo da pričekam dok se ne priberem. Zato nisam žurila s tuširanjem. Nažalost, tuširanje me je
setilo na ono naše zajedničko jutrošnje tuširanje. Je li to bio i prvi i poslednji put da se tuširamo zajedno kao
par?

84
 Kad sam bila spremna, našla sam Gidiona gde sedi pokraj kauča u dnevnoj sobi. Obukao je donji deo crne
svilene pidžame, koja mu je visila nisko na kukovima. I nije imao više ništa na sebi. Vatrica je treperila u
kaminu, a boca vina stajala u kantici s ledom na stočiću za kafu. Na sredini su plamtele sveće boje slonovače,
njihov zlatni plamen bio je jedino osvetljenje pored vatre.
„Oprostite”, rekla sam s praga. „Tražim Gidiona Krosa, čoveka koji nema romantiku na svom repertoaru.”
Sramežljivo se osmehnuo, dečačkim osmehom u takvoj suprornosti sa zrelom seksualnošću njegovog
ogoljenog tela. „Ne razmišljam o tome na taj način. Samo pokušavam da pretpostavim šta bi ti prijalo, pa
probam i nadam se najboljem.”
„Ti mi prijaš.” Prišla sam mu, a crni bademantil mi se njihao oko nogu. Svidelo mi se što je obukao nešto u
skladu sa onim što je dao meni.
„To mi je i cilj”, kazao je trezveno. „Radim na tome.”
Zastala sam ispred njega, upijajući lepotu njegovog lica i te seksi krajeve kose koji su mu milovali ramena.
Prešla sam mu dlanovima niz bicepse, pa nežno stisla tvrdi mišić pre no što sam mu sasvim prišla i priljubila
lice uz njegove grudi.
„Hej”, promrmljao je, obgrlivši me rukama. „Jesi li tužna zato što sam se danas poneo kao šupak? Ili zbog
toga što treba da mi ispričaš? Pričaj sa mnom, Evo, pa da mogu da ti kažem da će sve biti u redu.”
Zagnjurila sam nos između njegovih grudnih mišića, dok su me njegove oštre dlake golicale po obrazu, i
udisala utešni poznati miris njegove kože. „Treba da sedneš. Moram da ri ispričam nešto o sebi. Nešto ružno.”
Gidion me je nevoljno pustio kad sam se odvojila od njega. Sklupčala sam se na njegovom kauču, podvila
noge poda se i on nam je oboma natočio zlaćano vino u čaše, pa seo. Nagnuo se ka meni, pa prebacio ruku
preko naslona sofe, držeći čašu u drugoj ruci i posvetio mi punu pažnju.
„Dobro. E ovako.” Duboko sam udahnula pre no što sam počela, osećajući vrtoglavicu jer mi je srce
izbezumljeno tuklo. Ne pamtim kad sam bila toliko nervozna i kad sam osetila toliki nemir u želucu.
„Moji otac i majka se nikad nisu venčali. Stvarno ne znam mnogo o tome kako su se upoznali, jer nijedno
od njih dvoje ne priča o tome. Znam da je moja majka iz imućne porodice. Bila je debitantkinja. Nosila je belu
haljinu i vodili su je na balove da je predstave u društvu. Kada je zatrudnela s mojim ocem, napravila je grešku
zbog koje su je razbaštinili, ali ipak me je zadržala.”
Pogledala sam naniže u svoju čašu. „Stvarno joj se divim zbog toga. Mnogo su je pritiskali da se otarasi
bebe, to jest mene, ali ona to ipak nije učinila. Očigledno.”
Provukao je prste kroz moju kosu vlažnu od tuširanja. „Blago meni.”
Uhvatila sam mu prste i poljubila ih, pa zadržala njegovu šaku na krilu. „Čak i sa detetom, uspela je da
upeca milionera. Bio je udovac sa sinom samo dve godine starijim od mene, tako da mislim da su oboje mislili
kako je to savršen spoj. On je mnogo putovao i retko kad je bio kod kuće, a moja mama je trošila njegov novac i
preuzela na sebe odgajanje njegovog sina.”
„Shvatam potrebu za novcem, Evo”, promrmljao je. ,,I ja moram da ga imam. Potrebna mi je njegova moć.
Sigurnost koju pruža.”
Pogledi su nam se sreli. Razmenili smo nešto tim malim priznanjem. Pomoglo mi je da lakše kažem ono
što imam.
„Imala sam deset godina kad me je moj polubrat prvi put silovao...”
Stopica čaše slomila mu se u ruci. Pomerio se tako brzo da nisam stigla sve da ispratim, videla sam samo
da je zadržao čašu bedrom i sprečio da se vino prospe.
Užurbano sam se digla na noge kad je on ustao. „Jesi li se posekao? Jesi li dobro?”
„Nije mi ništa”, procedio je. Otišao je u kuhinju i bacio slomljenu čašu, tako da se potpuno razbila. Ja sam
pažljivo spustila svoju čašu drhtavim rukama. Čula sam zatvaranje i otvaranje kuhinjskih ormarića. Nekoliko
minuta kasnije, Gidion se vratio sa čašicom nečeg tamnog. „Sedi, Evo.”
Zurila sam u njega. Telo mu je bilo ukrućeno, oči ledeno hladne. Protrljao je lice i rekao nešto blaže: „Sedi...
molim te.”
Izdala su me moja klecava kolena, pa sam sela na rub sofe i pritegla bademantil oko sebe.
Gidion je ostao da stoji i otpio velik gutljaj napitka iz čašice. „Rekla si prvi put. Koliko je puta bilo?”
Trudila sam duboko da dišem kako bih se smirila. „Ne znam. Ne mogu da se setim.”

85
 „Jesi li ikome rekla? Jesi li rekla majci?”
„Nisam. Da je saznala, odmah bi me odvela odatle. Ali Nejtan se postarao da me zastraši tako da joj ne
kažem.” Pokušala sam da progutam knedlu u grlu, ali grlo mi je bilo toliko suvo i gorelo je, štrecnula sam se
koliko je zabolelo. Glas mi se vratio, ali bio je to samo šaptaj. „Bilo je toliko grozno da mi je malo falilo da joj
ipak kažem, ali on je znao. Video je da hoću da joj kažem, pa je slomio vrat mojoj mački i ostavio mi je na
krevetu.”
„Gospode bože.” Grudi su mu se užurbano dizale i spuštale. „Nije bio samo sjeban, bio je lud. I dodirivao
te je... Evo.”
„Posluga je najverovatnije znala”, produžila sam obamrlo, zureći u svoje upletene ruke. Želela sam samo
da završim tu priču, da izbacim sve iz sebe kako bih mogla ponovo da spakujem to bolno sećanje u kutiju u
svom umu i gurnem je u neki duboki kutak gde ne zalazim svakoga dana. „Pošto su oni ćutali, znala sam da se
i oni boje. Bili su odrasli ljudi, a nisu rekli ni reč. Ja sam bila dete. Šta sam ja mogla da uradim kad oni nisu
hteli da urade ništa?”
„Kako si se izvukla?”, upitao je promuklim glasom. „Kad se završilo?”
„Kad sam imala četrnaest godina. Mislila sam da sam dobila menstruaciju, ali bilo je previše krvi. Majka se
uspaničila i odvela me u urgentni centar. Imala sam pobačaj. Prilikom pregleda našli su dokaze... druge
traume. Vaginalne i analne ožiljke...”
Gidion je spustio čašicu na kraj stočića tako da je glasno lupnula.
„Žao mi je”, prošaputala sam, a imala sam osećaj da će mi pozliti. „Poštedela bih te detalja, ali treba da
znaš šta bi novinari sve mogli da iskopaju. Bolnica je izvestila službu za zaštitu dece o zlostavljanju. Sve je to u
javnoj arhivi, mada je doduše slučaj zapečaćen i zataškan, ali ima ljudi koji znaju šta se dogodilo. Kad se moja
mama udala za Stantona, on je sve dodatno zataškao i dobro platio kako se ništa ne bi otkrilo. Ipak, imaš pravo
da znaš da se može desiti da to procuri i osramoti te.”
„Da me osramoti?”, prosiktao je, tresući se od besa. „Sram se ne nalazi na spisku mojih trenutnih osećanja.”
„Gidione...”
„Uništio bih karijeru svakom reporteru koji bi pisao o tome, a zatim bih uništio i glasilo koje bi objavilo tu
priču.” Bio je toliko hladan od jarosti da je bio kao led. „Naći ću to čudovište koje te je povredilo, Evo, ma gde
da je, i nateraću ga da zažali što je živ.”
Prošla me je jeza, jer sam mu poverovala. Videla sam mu to na licu. Osećalo mu se u glasu. U energiji koju
je odašiljao i opasnom pogledu. Gidion je čovek koji dobija ono što želi, bez obzira na cenu.
Ustala sam. „On nije vredan truda. Nije vredan tvog vremena.”
„Ti jesi. Ti si vredna svega toga. Proklet bio. Nek ide dovraga.”
Primakla sam se kaminu jer mi je bilo hladno. „Tu je i trag koji novac ostavlja za sobom. Policajci i novinari
uvek prate taj trag.Neko će se možda zapitati zašto je moja majka izašla iz prvog braka s dva miliona dolara, a
njena kći s pet.”
I ne pogledavši ga, osetila sam tišinu koja se spustila na njega. „Naravno”, produžila sam, „taj krvavi
novac se dosad verovatno lepo namnožio. Neću ga ni taći, ali Stanton raspolaže tekućim računom na kojem je
taj novac, a svi znaju da on ima dara za zarađivanje novca. Ako si ikad pomislio da želim tvoj novac...”
„Prestani.”
Okrenula sam se prema njemu. Videla sam mu lice. Videla sam mu oči. Videla sam sažaljenje i užas.
Međutim, ono što nisam videla najviše je bolelo.
Moj najveći košmar se obistinio. Strahovala sam da bi moja prošlost mogla negativno da se odrazi na
njegova osećanja prema meni. Rekla sam Keriju da će Gidion možda ostati sa mnom iz sasvim pogrešnih
pobuda. Da će možda ostati uz mene, ali da ću ga ipak - u svakom pogledu — ipak izgubiti.
I činilo se da jesam.

86
 13.
PRITEGNULA SAM POJAS bademantila. „Idem da se obučem pa da idem.”
„Šta?”, upitao je Gidion, streljajući me pogledom. „Kuda da ideš?”
„Kući”, rekla sam, sasvim iznurena. „Mislim da treba da svariš sve ovo.”
Prekrstio je ruke. „Možemo to zajedrio.”
„Ne bih rekla.” Podigla sam bradu, tuga je preplavila posramljenost i bolno razočaranje. „Ne dokle god
me gledaš kao da me sažaljevaš.”
„Nisam od jebenog kamena, Evo. Ne bih bio čovek da sam ostao ravnodušan na to.”
Osećanja koja su me mučila još od ručka prerasla su u oštar bol u mojim grudima i provalu srdžbe. „Ne
treba mi tvoje jebeno sažaljenje.”
Provukao je obe šake kroz kosu. „Šta onda hoćeš, kog vraga?
„Tebe! Hoću tebe.”
„Imaš me. Koliko puta moram to da ti kažem?
„Tvoje reči ne vrede ni pišljiva boba kad ne možeš da ih potkrepiš. Od trenutka kad smo se upoznali,
naložio si se na mene. Nisi mogao da me pogledaš, a da se jasno ne vidi da hoćeš da me tucaš dok ne izgubim
razum. A toga više nema, Gidione.” Oči su me pekle. „Tog izgleda... nestao je.”
„Ne misliš valjda ozbiljno.” Buljio je u mene kao da mi je izrasla još jedna glava.
„Ne verujem da znaš šta tvoja želja budi u meni.” Obgrlila sam se rukama, prekrivši grudi. „Zbog nje se
osećam lepom. Osećam se snažnom i živom. Ne... ne mogu da podnesem da budem više s tobom ako ne osećaš
više to prema meni.”
„Evo, ja...” Glas mu je zamukao i utopio se u tišinu. Lice mu je bilo turobno i bio je dalek, pesnice je stegao
uz slabine.
Odvezala sam pojas bademantila i skinula sve sa sebe. „Pogledaj me, Gidione. Pogledaj moje telo. To je
isto ono telo kojeg nisi mogao da se nasitiš prošle noći. Isto ono u koje si tako silno želeo da uđeš, pa si me
odveo u onu prokletu hotelsku sobu. Ako ga više ne želiš... ako ti se ne diže dok gledaš u njega...”
„Misliš da mi se nije digao?” Odvezao je učkur pidžame i svukao je da pokaže svoj golemi penis prošaran
debelim venama.
Oboje smo istovremeno nasrnuli jedno na drugo, sudarivši se. Strasno smo se ljubili dok me je podizao da
ga obgrlim nogama oko bokova. Spotakao se o kauč i pao, uhvativši nas jednom pruženom šakom.
Ispružila sam se pod njim, jecajući i bez daha, a on je kleknuo na pod i lizao mi medunožje. Bio je grub i
nestrpljiv, nedostajalo mu je uglađenosti na koju sam se navikla, i dopadalo mi se što je takav. Dopalo mi se još
više kad se podigao iznad mene i gurnuo penis u mene. Nisam još bila sasvim ovlažila, pa je zabolelo i
jauknula sam, a zatim se njegov palac našao na mom klitorisu, trljao ga je u kružnim pokretima, koji su me
naveli da mešam kukovima.
„Da”, rekla sam dahćući dok sam mu grebala leđa noktima. Nije više bio leden. Goreo je. „Tucaj me,
Gidione. Tucaj me, žestoko.”
„Evo.” Zapušio mi je usta poljupcem. Stegao mi je kosu i držao me tako da se ne pomeram dok je prodirao
u mene, iznova i iznova, krešući me jako i duboko. Jednim stopalom se odgurnuo od naslona kauča, krećući se
kroz mene silovito i brzo, primičući se orgazmu odlučno i žestoko. „Moje... moje... moje...”
Ritmično lupkanje njegovih teških jaja o moju guzu, kao i grubost te njegove posesivne litanije izluđivali
su me od požude. Osećala sam kako ubrzavam sa svakim nastupom bola, osetila sam kako mi se vagina steže
od rastućeg uzbuđenja.
Ispustio je otegnut grlen jauk i počeo da svršava, njegovo napregnuto telo drhtalo je dok se praznio u
mene.
Držala sam ga dok je svršavao, milovala mu leđa, obasipala mu rame poljupcima.
„Sačekaj”, rekao je grubo, pa gurnuo šake poda me i prilepio mi grudi uza se.
Povukao me je naviše, pa seo tako da sam sedela na njemu, opkoraćivši ga oko bokova. Bila sam skliska i
vlažna od njegovog orgazma, pa mu je bilo lako da ponovo uđe u mene.

87
 Sklonio mi je šakama kosu s lica, pa mi obrisao suze s lica. „Uvek mi se diže na tebe, uvek me pališ. Uvek
sam polulud od želje za tobom. Da išta to može da promeni, uradio bih to pre no što smo dogurali ovako
daleko. Razumeš li me?
Uhvatila sam ga oko ruku. „Da.”
„A sad mi pokaži da i ti mene i dalje želiš posle toga.” Lice mu je bilo crveno i vlažno, pogled buran i
mračan. „Hoću da znam da gubljenje kontrole ne znači da sam te izgubio.”
Skinula sam njegove dlanove sa svog lica i spustila ih na svoje dojke. Kad ih je obujmio, uhvatila sam ga za
ramena i zanjihala kukovima.
Bio mu je polutvrd, ali brzo se ukrutio kad sam počela da se njišem. Njegovi prsti bili sti na mojim
bradavicama, kružili su i vukli, slali talase zadovoljstva kroz mene, blagu stimulaciju koja se poput strele
kretala do moje utrobe. Kad me je privukao bliže i stavio ukrućeni vrh u usta, jauknula sam, a telo mi je gorelo
od potrebe za još seksa.
Zgrčila sam bedra i podigla se. Sklopila sam oči da se usredsredim na dodir njegovog penisa dok je klizio
izlazeći iz mene; zatim sam se ugrizla za usnu kad me je proširio dok je ponovo ulazio u mene.
„To je to”, promrmljao je, dok mi je lizao grudi prelazeći do druge bradavice i poigravao se jezikom sa
krutim bolnim vrhom. „Svrši za mene. Želim da svršiš dok jašeš moj kurac.”
Njišući bokovima, naslađivala sam se izvanrednim osećajem savršene ispunjenosti. Nisam imala srama, ni
kajanja dok sam mahnito jahala njegov ukrućeni penis, prilagođavajući ugao kako bi debeli glavić trljao baš
tamo gde treba.
„Gidione”, prostenjala sam. „O, da... o, molim te...”
„Tako si lepa.” Jednom rukom me je uhvatio za zatiljak, drugom za struk i izvio bokove kako bi malo
dublje prodro u mene. „Tako seksi. Ponovo ću svršiti za tebe. Eto šta mi radiš, Evo. Nikad mi nije dovoljno.”
Zacvilila sam kad se sve steglo, kad je slatka napetost nastala od dubokog ritmičnog milovanja. Dahtala
sam u pomami, silovito drmajući bokovima. Stavila sam šaku među noge i trljala klitoris jagodicama,
ubrzavajući orgazam.
Jeknuo je, glave zabačene na jastuku sofe, vrata iskrivljenog od naprezanja. „Osećam da se spremaš da
svršiš. Pica ti je tako vrela i uska, tako nezasita.”
Njegove reči i glas gurnuli su me preko ruba. Kriknula sam kad sam osetila prvi silovit drhtaj, pa opet dok
mi se orgazam širio telom u talasima, a pica grčila oko Gidionovog čeličnog penisa.
Glasno škripeći zubima, držao me je dok grčenje nije počelo da popušta; zatim me je uhvatio iznad bokova
i počeo da pumpa odozdo u mene. Jednom, dvaput. Kad je treći put duboko prodro u mene, procedio je moje
ime i ispustio mlaz vrele sperme, pokopavši tako i poslednje strahove i sumnje u meni.

NE znam koliko smo dugo ležali tako prostrti po kauču, spojeni i prilepljeni jedno uz drugo, glava mi je
počivala na njegovom ramenu, a njegova ruka me je milovala po kičmi.
Gidion me je poljubio u teme i promrmljao: „Ostani.''
„Hoću.”
Zagrlio me je. „Tako si hrabra, Evo. Tako snažna i iskrena. Ti si čudo. Moje čudo.”
„Čudo moderne terapije, možda”, kazala sam jetko dok su mi se prsti igrali s njegovom bujnom kosom.
„Pa čak i pored toga, jedno vreme sam bila stvarno sjebana i postoje okidači koje ne verujem da ću ikada
prevazići.”
„Bože. Kako sam samo nasrtao na tebe u početku... Mogao sam nas uništiti još i pre no što smo počeli. A
dobrotvorna večera interesne grupe...” Uzdrhtao je i zagnjurio lice na moj vrat. „Evo, nemoj mi dozvoliti da
pokvarim ovo među nama. Nemoj mi dozvoliti da te oteram.”
Podigla sam glavu i zagledala mu se u lice. Bio je neverovatno lep. Katkad mi je bilo teško to da pojmim.
„Ne možeš kritikovati sve što kažeš ili uradiš zbog Nejtana i onog što je on uradio. To će nas rastaviti. To će
biti naš kraj.”
„Ne govori to. I ne pomišljaj na to.”
Zagladila sam mu namršteno čelo palcem. „Volela bih da ti nisam ni rekla. Volela bih da nisi morao da
znaš.”

88
 Uhvatio mi je ruku i prineo mi prste usnama. „Moram da znam sve, svaki deo tebe, iznutra i spolja, svaku
pojedinost.”
„Žena mora da ima poneku tajnu”, zadirkivala sam.
„Ti nećeš imati nijednu preda mnom.” Uhvatio me je za kosu i obmotao mi ruku oko bokova, privukavši
me užase, podsećajući me — kao da mogu to da zaboravim - da je i dalje u meni. „Posedovaću te, Evo. To je
pošteno budući da ti već poseduješ mene.”
,,A šta je s tvojim tajnama, Gidione?”
Navukao je na lice onu hladnu ravnodušnu masku, što je postigao s takvom lakoćom da sam znala da mu
je to postalo druga priroda. „Počeo sam od trenutka kad sam tebe upoznao. Sve što sam mislio da jesam, sve
što sam mislio da mi treba...” Odmahnuo je glavom. „Zajedno odgonetamo ko sam. Jedino ti me poznaješ.”
Međutim, nisam ga poznavala. Ne baš. Odgonetala sam ga, otkrivala malo-pomalo, ali i dalje mi je bio
tajna u tako mnogo pogleda.
„Evo... ako mi samo kažeš šta želiš...” Progutao je pljuvačku. „Mogu se potruditi da budem bolji, ako mi
pružiš priliku. Samo nemoj... nemoj odustati od mene.”
Gospode. Umeo je tako lako da me izludi. Samo dve-tri reči, očajan pogled i bila sam gotova.
Dodirivala sam mu lice, kosu, ramena. Bio je oštećen kao i ja, ali tad još nisam znala kako. „Treba mi nešto
od tebe, Gidione.”
„Šta god želiš. Samo reci.”
„Želim da mi svakog dana govoriš po nešto što ne znam tebi. Nešto pronicljivo, nema veze koliko je sitno.
Želim da mi obećaš da ćeš to raditi.”
Gidion me je oprezno promatrao. „Šta god ja hoću?”
Klimnula sam glavom, nesigurna u sebe i ne znajući šta se nadam da ću izvući iz njega.
Glasno je odahnuo. „Dogovoreno.” Nežno sam ga poljubila u znak zahvalnosti. Pomilovao je nosom moj
nos i rekao: „Hajdemo napolje na večeru. Ili hoćeš da naručimo da nam donesu nešto?”
„Jesi li siguran da treba da izađemo?”
„Želim da izađem na sastanak s tobom.”
Nije bilo govora da to odbijem, ne budući da sam znala koliko je to krupan korak za njega. Krupan korak
za nas oboje, zapravo, budući da se naš prošli izlazak završio katastrofalno. „Zvuči romantično. I neodoljivo.”
Njegov radosni osmeh bio mi je nagrada, kao i zajedničko tuširanje. Dopadao mi se dojam prisnosti dok
sam mu prala telo koliko i dodir njegovih dlanova koji su klizili po meni. Kad sam mu uzela ruku i stavila je
među noge, pa gurnula dva prsta unutra, videla sam poznat i veoma poželjan plamtaj u njegovim očima kad je
napipao klisku bit koju je ostavio za sobom.
Poljubio me je i promrmljao: „Moje.”
Što me je nagnalo da pređem obema šakama preko njegovog penisa i prošapnem iste reči zauzvrat.
U spavaćoj sobi podigla sam svoju novu plavu haljinu s kreveta i prigrlila je uza se. „Ti si je izabrao,
Gidione?”
„Da, jesam. Sviđa li ti se?”
„Prelepa je.” Osmehnula sam se. „Moja majka je rekla da imaš odličan ukus... Osim što ti se više dopadaju
brinete.”
Pogledao me je u trenutku pre no što je njegovo lepo, veoma čvrsto golo dupe zamaklo u golemi plakar.
„Kakve brinete?”
„Ooo, lep pokušaj.”
„Pogledaj u najvišu fioku zdesna”, doviknuo je. Pokušava li on to da me odvrati od razgovora o brinetama
s kojima su ga fotografisali - uključujući Magdalen?
Ostavila sam haljinu na krevetu i otvorila fioku. Unutra se nalazilo desetak kompleta donjeg veša iz
modne kuće Karin Žilson, sve u mojoj veličini, u širokom spektru boja. Bile su tu i podvezice i upakovane
svilene čarape.
Pogledala sam u Gidiona kad se ponovo pojavio sa odećom u ruci. „Imam fioku?”
„Imaš tri u ormaru i dve u kupatilu.”
„Gidione”, rekla sam sa osmehom. „Obično je potrebno nekoliko meseci da se dođe do fioke.”

89
 „A kako znaš?” Položio je odeću na krevet. „živela si s nekim muškarcem osim s Kerijem?”
Ošinula sam ga pogledom. „Imati fioku ne znači živeti s nekim.”
„To nije odgovor.” Prišao mi je i nežno me sklonio da uzme bokserice.
Naslutivši njegovo povlačenje i sve mračnije raspoloženje, odgovorila sam pre no što se odmakao: „Nisam
živela ni s jednim drugim muškarcem. Ne.”
Nagnuo se prema meni, pa me brzo poljubio u čelo i vratio se do kreveta. Zastao je kraj dna, okrenut
leđima. „Želim da ti ova veza znači mnogo više nego druge koje si imala.”
,,I znači. Dosad.” Pritegla sam čvor peškira između grudi. „To me pomalo brine. Postalo mi je važno
veoma brzo. Možda prebrzo. I dalje mislim da je suviše dobro da bi bilo istinito.”
Okrenuo se i pogledao pravo u mene. „Možda jeste. Ako i jeste, mi to zaslužujemo.”
Prišla sam mu i dopustila da me privuče u zagrljaj. Tamo gde sam želela da budem više no igde drugde.
Poljubio me je u teme. „Nepodnošljiva mi je pomisao da čekaš da se ovo završi. To radiš, zar ne? Tako
zvučiš.”
„Žao mi je.”
„Moramo da uradimo nešto kako bi se osećala bezbedno.” Provukao je prste kroz moju kosu. „Kako ćemo
to izvesti?”
Oklevala sam jedan časak, pa ipak rekla: „Da li bi išao sa mnom na terapiju?”
Njegovi su prsti prestali da me miluju. Stajao je ćutke jedan tren, i duboko disao.
„Samo razmisli o tome”, predložila sam. „Možda treba to da istražiš, da vidiš o čemu je reč.”
„Radim li ovo pogrešno? Ti i ja? Zar sam toliko sjebao stvar?”
Odmakla sam se da ga pogledam. „Ne, Gidione. Savršen si. Savršen za mene, u svakom slučaju. Luda sam
za tobom. Mislim da si...”
Poljubio me je. „Uradiću to. Ići ću s tobom.”
Volela sam ga u tom trenutku. Divlje. I u trenutku posle tog. I tokom cele vožnje do bajne prisne večere u
Masi. U restoranu su pored nas bile još samo dve grupice gostiju i pozdravili su Gidiona po imenu čim su ga
videli. Hrana koju su nam poslužili bila je božanstvena, a piće toliko skupo da nisam smela da razmišljam o
ceni inače ne bih mogla da ga progutam. Gidion je bio harizmatičan i mračan, kao i opušteno i zavodljivo
šarmantan.
Osećala sam se lepo u haljini koju je on izabrao i bila sam dobro raspoložena. Saznao je najgore što je imao
da sazna o meni, ali je ipak ostao sa mnom.
Vrhovima prstiju milovao mi je rame... kružio mi po zatiljku... klizio niz leđa. Ljubio me je u slepoočnicu i
njuškao iza uva, lako mi dodirivao jezikom osetljivu kožu. Ispod stola, njegova mi je šaka stezala bedro i
hvatala me ispod kolena. Čitavo mi je telo pulsiralo od njegove blizine. Želela sam ga toliko silno da je bolelo.
„Kako si upoznala Kerija?”, upitao je, posmatrajući me preko ruba čaše.
„Na grupnoj terapiji.” Spustila sam šaku na njegovu da je zaustavim jer je bila krenula uz moje bedro,
osmehujući se vragolastom sjaju u njegovim očima. „Moj otac je policajac i čuo je za tog terapeuta koji je
navodno posedovao lude veštine izlaženja na kraj s divljom decom, kakva sam ja bila. I Keri je odlazio kod
doktora Travisa.”
„Lude veštine, a?”, upitao je Gidion sa osmehom.
„Doktor Travis se razlikuje od svih terapeuta koje poznajem. Njegova ordinacija nalazi se u staroj
preuređenoj teretani. Ima otvoren ravnopravan odnos sa svojim klincima i druži se s njima, što mi je mnogo
realnije od ležanja na kauču. Osim toga, kod njega nema zajebancije. Ili si potpuno iskren ili on popizdi. To mi
se uvek dopadalo kod njega, što mu je bilo toliko stalo da je sve primao k srcu.”
„Jesi li izabrala Državni univerzitet u San Dijegu zato što je tvoj tata u Južnoj Kaliforniji?”
Jetko sam iskrivila usne kad je otkrio još jedan detalj o meni koji nije saznao od mene. „Šta si još iskopao o
meni?”
„Sve što sam uspeo da nađem.”
„Želim li da znam koliko je dalekosežna bila ta potraga?”
Prineo je moju šaku usnama i poljubio mi nadlanicu. „Verovatno ne.”

90
 Odmahnula sam glavom, ogorčena. „Da, zato sam pohađala Državni univerzitet u San Dijegu. Nisam
imala priliku da u detinjstvu provedem mnogo vremena sa ocem. Osim toga, majka me je užasno gušila.”
„I nikad nisi rekla ocu šta ti se dogodilo?”
„Nisam.” Vrtela sam čašu za vino među prstima. „Zna da sam bila besno zločesto dete s problemima sa
samopoštovanjem, ali ne zna za Nejtana.”
„A zašto?”
„Zato što ne može da promeni to što se dogodilo. Nejtan je zakonski kažnjen. Njegov otac je platio veliku
svotu za odštetu. Pravda je zadovoljena.”
Gidion je odvratio hladno: „Ne slažem se s tobom.”
„Šta još možeš da očekuješ?”
Otpio je dobar gutljaj pre no što je odgovorio: „Nije umesno opisivati to uz večeru.”
„Oh.” Pošto je zvučao zlokobno, naročito ako pripišemo tome njegov ledeni pogled, usredsredila sam se
na jelo. U Masi nije bilo jelovnika,samo omakase2, pa je svaki zalogaj bio iznenađenje i izvrstan užitak, a zbog
malobrojnih gostiju, imali smo utisak kao da je ceo restoran samo naš.
Trenutak kasnije, rekao je: „Volim da te gledam kako jedeš.”
Upitno sam ga pogledala. „Šta je to trebalo da znači?”
„Jedeš sa uživanjem. A od tvog zadovoljnog stenjanja mi se diže.”
Lupnula sam ga ramenom u rame. „Sudeći po tvom priznanju, tebi je uvek dignut.”
„Za to si ti kriva”, kazao je široko se osmehujući, na šta sam se i ja osmehnula.
Gidion je jeo opuštenije od mene i nije ni trepnuo kad je pogledao astronomski račun.
Pre nego što smo izašli, zagrnuo me je svojim sakoom oko ramena i rekao: „Hajde da sutra idemo u tvoju
teretanu.”
Pogledala sam ga. „Tvoja je lepša.”
„Naravno da jeste. Ali ići ću gde god ti želiš.”
„Negde gde nema uslužnih trenera kakav je Danijel?”, upitala sam milo.
Pogledao me je izvijenih obrva, ironično nakrivivši usne. „Pripazi se, anđele, pre no što smislim prikladnu
osvetu što se rugaš mojoj posesivnosti.”
Primetila sam da mi nije ponovo zapretio da će me išibati. Je li shvatio da se ložim prvenstveno na grubost
i bol? Vratio me je tamo gde nikad nisam želela da se vratim.
Dok smo se vozili natrag u Gidionov stan, sklupčala sam se uz njega na zadnjem sedištu bentlija,
prebacivši noge preko njegovog bedra i položivši glavu na njegovo rame. Razmišljala sam o tome kako
seksualno zlostavljanje iz detinjstva i dalje utiče na moj život — naročito na seksualni život.
Koliko ćemo tih demona Gidion i ja uspeti zajedno da proteramo? Pošto sam na brzinu pogledala njegovu
zbirku igračaka u onoj hotelskoj sobi, shvatila sam da je u seksu mnogo iskusniji i pustolovniji od mene. A
užitak koji mi je pružio dok smo strasno vodili ljubav na njegovom kauču, bio je dokaz da je u stanju da mi
radi stvari koje niko još nije mogao.
„Verujem ti”, prošaputao je.
Stegnuo je ruke oko mene. S usnama u mojoj kosi, mrmljao je: „Bićemo dobri jedno za drugo, Evo.”
Kad sam kasnije te večeri zaspala u njegovom naručju, zaspala sam s tim rečima u mislima.

„NEMOJ... Nemoj. Ne... Molim te.”

Gidionovi krici prenuli su me iz sna i nagnali da se naglo uspravim u krevetu, a srce mi je silno tuklo.
Borila sam se za dah, izbezumljeno zagledana u čoveka koji je mlatio rukama i nogama kraj mene.
Zarežao je kao neukroćena zver, šaka stegnutih u pesnice, a nogama je nemirno mlatio. Sklonila sam se u
strahu da me nesvesno ne udari u snu.
„Sklanjaj se s mene”, uzviknuo je, stenjući.
„Gidione! Probudi se!”

2 Japanski: Izaberite vi. Fraza koja označava da je izbor jela prepušten glavnom kuvaru. (Prim. prev.)
91
 „Sklanjaj... se...” Bokovi su mu se podigli i izvili uz bolno šištanje. Ostao je tako škrgućući zubima, izvijene
kičme kao da krevet pod njim gori. A onda je klonuo i srušio se, a dušek se zatresao kad je odskočio od njega.
„Gidione.” Pružila sam ruku da upalim lampu pokraj kreveta, a grlo mi je gorelo. Nisam mogla da je
dohvatim, pa sam morala da skinem upletenu ćebad kako bih se primakla.
Iznenadna svetlost obasjala je sobu. Okrenula sam se prema njemu...
I ugledala ga kako se samozadovoljava sa zaprepašćujućom agresivnošću.
Desnom šakom je stezao penis tako jako da su mu zglavci na prstima pobeleli, pumpajući surovo brzo.
Levom šakom je grčevito stezao čaršav. Njegovo lepo lice bilo je iskrivljeno od patnje i bola.
U strahu za njegovu bezbednost, gurnula sam mu rame obema šakama. „Gidione, zaboga. Budi se!”
Moj vrisak prekinuo je košmar. Otvorio je oči, pa se naglo uspravio dok mu je pogled izbezumljeno leteo
po sobi.
„Šta?”, upitao je, dok su mu se grudi ubrzano nadimale i spuštale. Lice mu je bilo zajapureno, usne i
obrazi crveni od uzbuđenja. „Šta se dogodilo?”
„Gospode bože.” Provukla sam šake kroz kosu i izvukla se iz postelje, pa zgrabila crni bademantil koji
sam bila prebacila preko daske u dnu kreveta.
Šta li se dešava u njegovoj glavi? Šta bi moglo nagnati čoveka da ima tako nasilno erotične snove?
Glas mi je drhtao. „Ružno si sanjao. Smrtno si me uplašio.”
„Evo.” Pogledao je naniže u svoju erekciju i još više se zacrveneo od srama.
Zurila sam u njega sa bezbednog odstojanja kraj prozora, čvrsto pritežući pojas bademantila. „Šta si
sanjao?”
Odmahnuo je glavom, oborenih očiju. Nikad ga nisam videla tako ranjivog i posramljenog. Činilo se kao
da je neko drugi zaposeo Gidionovo telo. „Ne znam.”
„Koješta. Nešto je u tebi, nešto te izjeda. Reci mi šta.”
Videlo se kako dolazi sebi dok mu se mozak borio da se oslobodi sna. „Samo sam sanjao, Evo. Ljudi
sanjaju.”
Zurila sam u njega, povređena što mi se obraća tim tonom, kao da sam nerazumna. „Jebi se.”
Ramena su mu se širila dok je navlačio čaršav na krilo. „Što se ljutiš?”
„Zato što lažeš.”
Grudi su mu se raširile kad je duboko udahnuo; zatim je glasno izdahnuo. „Žao mi je što sam te
probudio.”
Uštinula sam se za hrbat nosa, osećajući da počinje da me boli glava. Oči su me pekle od potrebe da
plačem za njim, da plačem zbog onoga što je propatio u životu, ma šta to bilo. I da plačem zbog nas, jer ako me
ne pusti u svoj svet, našoj vezi nema opstanka.
„Još jednom te lepo pitam, Gidione: Šta si sanjao?”
„Ne sećam se.” Provukao je ruku kroz kosu i spustio noge da vise s ruba kreveta. „Trenutno razmišljam o
nekom poslu i verovatno sam zbog toga pod stresom. Idem u radnu sobu da malo radim. Ti se vrati u krevet i
probaj još malo da odspavaš.”
„Postoji nekoliko tačnih odgovora na to pitanje, Gidione. 'Hajde da o tome razgovaramo sutra' bio bi
jedan. 'Hajde da o tome razgovaramo za vikend' bio bi drugi. Pa čak bi i 'Nisam spreman da razgovaramo o
tome' bilo prihvatljivo. Međutim, ti imaš drskosti da glumiš da nemaš pojma o čemu govorim i praviš budalu
od mene.”
„Anđele...”
„Nemoj.” Obgrlila sam se oko pasa. „Misliš li da mi je bilo lako da ti ispričam za svoju prošlost? Misliš da
je bilo bezbolno da se otvorim i pustim da se gadosti prospu? Bilo bi mi mnogo jednostavnije da te otkačim i
da se viđam s nekim neupadljivijim mladićem. Rizikovala sam jer sam htela da budem s tobom. Možda ćeš i ti
jednoga dana osećati isto prema meni.”
Izašla sam iz sobe.
„Evo! Evo, dovraga, vraćaj se ovamo. Šta ti je?”

92
 Ubrzala sam korak. Znala sam kako se oseća: bili su mi poznati taj bol u utrobi, koji se širi poput raka,
bespomoćna srdžba i potreba da se sklupčam u osami i nađem snage da gurnem osećanja natrag u duboku
mračnu rupu gde još uvek obitavaju.
Međutim, to nije bio izgovor da me laže i svaljuje krivicu na mene.
Zgrabila sam svoju tašnu sa stolice, gde sam je spustila kad smo se vratili s večere, pa izjurila na izlazna
vrata u hodnik ka liftu. Ušla sam u lift i vrata su se zatvarala za mnom kad sam ga videla da izlazi u dnevnu
sobu kroz otvorena ulazna vrata. Bio je nag, što je značilo da ne može poći za mnom, a senka u njegovim očima
učvrstila je moju odluku da ne ostanem. Ponovo je navukao onu masku, ono lepo neumoljivo lice koje je držalo
svet na bezbednom odstojanju.
Drhteći, naslonila sam se o mesingani gelender da ne padnem. Bila sam rascepljena između brige za njim,
koja me je terala da ostanem, i svog teško stečenog znanja, koje me je uveravalo da bi mi ta njegova strategija
izlaženja na kraj s problemima bila nepodnošljiva. Put oporavka za mene bio je popločan teškim istinama, a ne
poricanjima i lažima.
Obrisala sam mokre obraze kad sam prošla treći sprat, pa duboko udahnula nekoliko puta i sabrala se pre
no što su se vrata otvorila u predvorju.
Vratar je zviznuo da zaustavi taksi u prolazu i bio je besprekorno profesionalan, pa se ponašao kao da sam
u odeći za posao, a ne bosonoga i u bademantilu. Zahvalila sam mu od srca.
A bila sam zahvalna i taksisti što me je dovezao kući brzo, pa sam mu dala lepu napojnicu i nisam se
obazrela na kradomične poglede našeg domara i osoblja na recepciji. Nije me bilo briga ni za poglede prelepe
prsate plavuše koja je iskoračila iz lifta koji sam čekala, dok nisam namirisala Kerijevu kolonjsku vodu na njoj i
shvatila da nosi njegovu majicu.
Odmerila me je onako polunagu sa zabavljenim pogledom. „Lep bademantil”, rekla je.
„Lepa majica.”
Plavojka je prezrivo frknula i otišla.
Kad sam stigla na svoj sprat, zatekla sam Kerija oslonjenog na otvorenim vratima u bademantilu.
Uspravio se i raširio ruke da me zagrli. „Dođi ovamo, devojčice.”
Prišla sam mu pravo u zagrljaj i čvrsto ga stegla. Sav je mirisao na ženski parfem i žestok seks. „Ko je cura
koja je upravo otišla?”
„Još jedna manekenka. Ne brini zbog nje.” Uvukao me je u stan, pa zatvorio i zaključao vrata. „Zvao je
Kros. Rekao je da si krenula kući i da su kod njega tvoji ključevi. Hteo je da proveri jesam li u stanu i budan da
te pustim unutra. Po svoj prilici, zvučao je zabrinuto i tužno. Hoćeš da razgovaramo o tome?”
Spustila sam tašnu na šank, pa ušla u kuhinju. „Imao je još jedan košmar. Stvarno gadan. Kad sam ga
pitala šta je sanjao, slagao je, a zatim se ponašao kao da sam pošašavila.”
„Ah, klasika.”
Zazvonio je telefon. Isključila sam prekidač koji je isključivao zvono, a Keri je uradio isto sa aparatom koji
je ostavio na random delu. Zatim sam izvadila svoj smartfon, zatvorila obaveštenje da sam propustila mnoštvo
poziva od Gidiona i poslala mu tekstualnu poruku:
Stigla sam kući živa i zdrava. Nadam se da ćeš lepo prespavati ostatak noći.
Isključila sam telefon i ubacila ga natrag u tašnu; zatim sam dohvatila bocu vode iz frižidera. „Nevolja je u
tome što sam mu sinoć ispričala sve prljavštine iz svoje prošlosti.”
Keri je naglo podigao obrve. „Dakle, ipak si to uradila. Kako je on to podneo?”
„Bolje nego što sam mogla da očekujem. Nejtan bi trebalo da moli boga da se nikad ne sretnu.” Iskapila
sam bocu. ,,I Gidion je pristao na zajedničko savetovanje koje sam predložila. Mislila sam da smo pregrmeli
najgore. Možda i jesmo, ali smo ipak naleteli na cigleni zid.”
„Ali izgledaš mi dobro.” Naslonio se na šank. „Nema suza, stvarno si smirena. Treba li da se brinem?
Protrljala sam stomak da oslobodim strah ukorenjen unutra. „Ne, biću dobro. Samo... Hoću da nam ide
dobro. Hoću da budem s njim, ali laganje o važnim pitanjima za mene je kršenje dogovora.”
Gospode. Nisam mogla da dopustim sebi čak ni da pomislim da to nećemo prevazići. Već sam se osećala
nestrpljivo. Potreba da budem s Gidionom izbezumljeno je damarala mojim žilama.

93
 „Tvrd si ti orah, devojčice. Ponosan sam na tebe.” Prišao mi je, uhvatio me podruku i ugasio svetla u
kuhinji. „Hajde da se naspavamo i počnemo novi dan kad se probudimo.”
„Mislila sam da tebi i Treju dobro ide.”
Osmeh mu je bio veličanstven. „Mila, mislim da sam se zaljubio.”
,,U koga?” Oslonila sam obraz na njegovo rame.
,,U Treja ili u plavojku?”
„U Treja, ludo. Plavojka mi je samo poslužila umesto teretane.”
Imala sam štošta da kažem na to, ali nije bilo vreme da zalazim u istoriju Kerijevog podrivanja vlastite
sreće. I možda je najbolji način da se to reši bio zapravo da se usredsredimo na povoljne odnose sa Trejom.
„Dakle, konačno si se zaljubio u dobrog momka. Treba to da proslavimo.”
„Hej, ukrala si mi rečenicu.”

94
 14.
SLEDEĆE JUTRO osvanulo je posve neobično i kao nestvarno. Otišla sam na posao i provela veći deo
prepodneva u nekakvoj ledenoj magli. Nisam mogla dovoljno da se ugrejem, iako sam nosila džemper na
raskopčavanje preko bluze i maramu, koja se nije slagala ni s jednim ni s drugim. Trebalo mi je nekoliko
trenutaka više nego inače da shvatim šta se traži od mene i nisam mogla da se oslobodim osećaja užasa.
Gidion mi se uopšte nije javio.
Nije me nazvao niti mi je poslao poruku posle moje sinoćne poruke. Nije bilo ničeg novog u mom
elektronskom poštanskom sandučiću. Nije mi stiglo ni pisamce iz njegove kancelarije.
Tišina je bila mučna. Posebno kad mi je na imejl stiglo dnevno obaveštenje s Gugla i kad sam videla
fotografije i snimke sebe i Gidiona u Parku Brajant. Bilo je gorko-slatko videti kako izgledamo zajedno, videti
strast i potrebu, bolnu čežnju na našim licima i zahvalnost zbog pomirenja.
Tuga me je stegla u prsima.
Gidione.
Ako ne uspemo ovo da rešimo, hoću li ikada prestati da razmišljam o njemu i da žalim što nismo uspeli?
Trudila sam se da se priberem. Mark danas treba da se sastane s Gidionom. Možda Gidion zato misli da ne
mora da mi se javi. Ili možda jednostavno ima mnogo posla. Sigurno da ima, s obzirom na njegov poslovni
kalendar. A i dogovorili smo se da posle posla odemo zajedno u teretanu. Odahnula sam i rekla sebi da će se
na kraju sve nekako rešiti. Jednostavno mora.
Bilo je petnaest do dvanaest kad mi je zazvonio telefon na radnom stolu. Videvši da me zovu sa recepcije,
razočarano sam uzdahnula i javila se.
„Ćao, Evo”, rekla je veselo Megumi. „Magdalen Perez je došla da te vidi.”
„Je li?” Zurila sam u svoj monitor, zbunjena i iznervirana. Jesu li fotografije iz Parka Brajant izmamile
Magdalen da izađe ispod trolovskog mosta koji naziva domom?
Bez obzira na njene pobude, nije mi padalo na pamet da razgovaram s njom. „Zadrži je malo ako možeš,
molim te. Moram najpre nešto da obavim.”
„Mogu, naravno. Reći ću joj da sedne.”
Spustila sam slušalicu, pa izvadila svoj smartfon i našla broj Gidionove kancelarije. Pozvala sam i laknulo
mi je kad se javio Skot.
„Zdravo, Skote. Eva Tramil je na vezi.”
„Ćao, Evo. Hoćete li da razgovarate s Gospodinom Krosom? Trenutno je na sastanku, ali mogu ga
pozvati.”
„Nema potrebe. Nemojte da ga uznemiravate.”
„To je važeća naredba. Neće mu smetati.”
Te su me reči mnogo umirile. „Žao mi je što vas opterećujem, ali potrebna mi je jedna usluga.”
„Samo recite šta treba. I to je važeća naredba.” Zabavljenost u njegovom glasu dodatno me je opustila.
„Magdalen Perez je dole na dvadesetom spratu. Iskreno, jedino što ona i ja imamo zajedničko jeste Gidion,
a to nije dobro. Ako ima nešto da kaže, treba da razgovara s vašim šefom. Možete li molim vas da pošaljete
nekoga po nju?”
„Svakako. Odmah ću se postarati za to.”
„Hvala, Skote. Veoma sam vam zahvalna.”
„Zadovoljstvo mi je, Evo.”
Spustila sam slušalicu i ponovo sela na svoju stolicu. Već sam se osećala bolje i bila sam ponosna na sebe
što nisam dozvolila da me svlada ljubomora. Iako mi je pomisao na to da ona provede makar i trenutak s
Gidionom i dalje bila mrska, nisam slagala kad sam rekla da mu verujem. Verovala sam da gaji snažna duboka
osećanja prema meni. Samo nisam znala jesu li dovoljna da nadvladaju njegov nagon za opstankom.
Megumi me je ponovo nazvala.
„O gospode bože”, rekla je kroz smeh. „Trebalo je da joj vidiš izraz lica kad je neko došao po nju.”
„Dobro je.” Široko sam se osmehnula. „Pretpostavila sam da ne smera ništa dobro. I je li otišla?”
„Jeste.”

95
 „Hvala.” Prošla sam kroz hodničić do Markovih vrata i promolila glavu u njegovu kancelariju da vidim
hoće li da mu donesem ručak.
Namrštio se, razmišljajući o tome. „Neću, hvala. Biću suviše nervozan da bih jeo dok se ne završi
prezentacija s Krosom. A tad šta god da mi doneseš više neće biti sveže.”
,,A šta kažeš na neki proteinski šejk? Lagan je, a i okrepiće te i dati ti snagu dok ne ogladniš.”
„Odlična ideja.” Njegove tamne oči su se razvedrile kad se osmehnuo. „Uzmi nešto što ide dobro uz
votku, tek toliko da me oraspoloži.”
„Ima li nešto što ne voliš? Jesi li alergičan na nešto?”
„Nada.3“
„Dobro. Vidimo se za sat vremena.” Znala sam tačno kud treba da idem. Restorančić koji sam imala na
umu nalazio se nekoliko blokova dalje i imao je u ponudi proteinske napitke, salate, mnoštvo raznovrsnih
sendviča i brzu uslugu.
Zaputila sam se dole, trudeći se da ne razmišljam o tome što mi se Gidion ne javlja. Nekako sam očekivala
da ću čuti nešto posle onog incidenta s Magdalen. Pošto nisam dobila nikakvu reakciju, ponovo sam se
zabrinula. Izašla sam na ulicu kroz obrtna vrata i gotovo da nisam obratila pažnju na čoveka koji je izašao iz
gradskog automobila parkiranog pokraj ivičnjaka dok me nije pozvao po imenu.
Okrenula sam se i ugledala pred sobom Kristofera Vidala.
„O... Zdravo”, pozdravila sam ga. „Kako si?”
„Bolje sad kad sam tebe video. Izgledaš fantastično.”
„Hvala. I ja mogu da kažem isto za tebe.”
Iako se po mnogo čemu razlikovao od Gidiona, bio je zanosan na svoj način, s talasastom kosom boje
mahagonija, sivkastozelenim očima i šarmantnim osmehom. Nosio je široke farmerke i krem džemper s ve-
izrezom, i u tome je izgledao veoma seksi.
„Jesi li došao da vidiš brata?”, upitala sam.
„Da, i tebe.”
„Mene?”
„Krenula si na ručak? Poći ću s tobom i objasniti ti usput.”
Setila sam se Gidionovog upozorenja da se klonim Kristofera, ali računala sam da mi sad već veruje.
Posebno kad je reč o njegovom bratu.
„Idem u restorančić malo dalje u ovoj ulici”, rekla sam. „Ako hoćeš sa mnom.”
„Svakako.”
Krenuli smo.
„Zašto si hteo da me vidiš?”, upitala sam, suviše radoznala da bih sačekala da sam kaže.
Gurnuo je ruku u veliki džep pantalona i izvadio formalnu pozivnicu u koverti od najfinijeg pergamenta.
„Došao sam da te pozovem na baštensku zabavu koju priređujemo u nedelju na imanju mojih roditelja.
Mešavina posla i uživanja. Mnogi umetnici koji sarađuju sa Vidal rekordsom biće tamo. Mislio sam da bi to bila
odlična prilika za tvog cimera da se poveže s njima — ima odgovarajući izgled za muzički spot.”
Ozarila sam se. „To bi bilo divno!”
Kristofer se osmehnuo i dodao mi pozivnicu. „I oboje ćete se zabaviti. Niko ne priređuje zabave kao moja
majka.”
Bacila sam pogled na koverat u ruci. Zašto mi Gidion nije ništa rekao o tome?
„Ako se pitaš zašto ti Gidion nije ništa rekao o tome”, kazao je, kao da mi čita misli, „to je zato što on neće
doći. Nikad ne dolazi. Čak iako je većinski vlasnik deonica kompanije, mislim da smatra da su muzička
industrija i muzičari suviše nepredvidivi za njegov ukus. Uostalom, znaš kakav je on.”
Mračan i žestok. Neodoljivo privlačan i strastveno seksepilan. Da, znala sam kakav je. I voleo je da zna u
šta se upušta po svaku cenu.
Pokazala sam restorančić kad smo stigli do njega, pa smo ušli i stali u red.

3 Spanski: nada = ništa (Prim. prev.)

96
 „Ovde odlično miriše”, rekao je Kristofer, zagledan u telefon dok je kucao brzu poruku.
,,A miris ne laže, veruj mi.”
Osmehnuo se onim radosnim dečačkim osmehom, koji, bila sam sigurna, većinu žena obara s nogu. „Moji
roditelji se mnogo raduju što će te upoznati, Evo.”
,,Je li?”
„Veoma smo se iznenadili kad smo videli tvoje i Gidionove fotografije prošle nedelje. Prijatno, naravno”,
dodao je brže-bolje kad sam se štrecnula. „To je prvi put da vidimo da je istinski zainteresovan za ženu s
kojom se viđa.”
Uzdahnula sam, misleći da trenutno nije toliko zainteresovan za mene. Jesam li grdno pogrešila što sam ga
prošle noći ostavila samog?
Kad smo stigli do pulta, poručila sam sendvič s grilovanim povrćem i sirom i dva šcjka od nara, zamolivši
ih da zadrže jedan s proteinima trideset minuta da mogu da ga pojedem kasnije. Kristofer je poručio isto i
uspeli smo da pronađemo sto u krcatom restorančiću. Razgovarali smo o poslu i smejali se glupim
pogreškama u jednoj reklami za hranu za bebe koja je u poslednje vreme kružila internetom i nekim
anegdotama iz života glumaca s kojima Kristofer radi. Vreme je proletelo i kad su nam se putevi razišli na
ulazu u Krosfajer, pozdravila sam ga sa iskrenom uaklonošću.
Zaputila sam se natrag na dvadeseti sprat i zatekla Marka i dalje za njegovim stolom. Kratko mi se
osmehnuo uprkos dubokoj koncentrisanosti na nešto.
„Ako ti nisam preko potrebna”, rekla sam, „mislim da bi bilo dobro po mene da ne prisustvujem toj
prezentaciji.”
Iako je pokušao to da prikrije, spazila sam mu olakšanje na licu. To me nije uvredilo. Stres je stres i zaista
mu nije trebalo još i to da razmišlja o mojoj burnoj vezi s Gidionom dok radi na važnom ugovoru.
„Zlatna si, Evo. Znaš li to?”
Osmehnula sam se i spustila šejk pred njega. „Popij to. Stvarno je dobro, a proteini će ti pomoći da još
neko vreme ne osećaš glad. Biću za svojim stolom ako ti zatrebam.”
Pre nego što sam stavila tašnu u fioku, poslala sam Keriju poruku da ga pitam ima li kakve planove za
nedelju i da li bi hteo da idemo na zabavu Kristofera Vidala. Zatim sam prionula na posao. Počela sam da
raspoređujem Markove fascikle na serveru, obeležavala sam ih i smestila u direktorijume kako bismo kasnije
lakše mogli da prikupimo potrebne podatke.
Kad je Mark otišao na sastanak s Gidionom, puls mi se ubrzao, a želudac zgrčio od nervoze i iščekivanja.
Bilo mi je neverovatno što sam uzbuđena samo zato što znam šta Gidion radi u tom određenom trenutku i da
će morati da pomisli na mene kad vidi Marka. Nadala sam se da će mi se posle toga javiti. Raspoloženje mi se
malo popravilo od te pomisli.
Narednih sat vremena nestrpljivo sam čekala da vidim kako je protekao sastanak. Kad se Mark ponovo
pojavio sa velikim osmehom i gotovo skakućući, ustala sam u svojoj kabini i aplaudirala mu.
Galantno se preterano naklonio. „Hvala vam, gospođice Tramil.”
„Tako sam ushićena zbog tebe!”
„Kros me je zamolio da ti dam ovo.” Pružio mi je zalepljen koverat od smeđeg papira. „Dođi u moju
kancelariju, pa ću ti sve detaljno ispričati.”
Koverat je bio težak i zveckao je. Po dodiru sam znala šta ću naći unutra i pre no što sam ga otvorila, ali
ipak me je mnogo pogodilo kad sam videla svoje ključeve kako ispadaju iz njega. Jauknula sam od velikog
bola, pa pročitala pisamce koje je izletelo s ključevima.

HVALA TI, EVO. NA SVEMU.

TVOJ, G.

To znači da je među nama gotovo. Hoće da me otkači, nema šta. Inače bi mi dao ključeve posle posla na
putu ka teretani.
U ušima mi je potmulo tutnjalo. Osetila sam vrtoglavicu. Dezorijentisanost. Bila sam uplašena i u agoniji.
Besna. Bila sam takođe na poslu.

97
 Sklopila sam oči, stegnula pesnice, pa se malo pribrala i savladala snažan poriv da odem gore i kažem mu
da je kukavica. Verovatno je u meni video pretnju, nekog ko je ušao, neželjen i nepozvan, i uzdrmao taj njegov
uređeni svet. Nekog ko je zatražio od njega više od njegovog zgodnog tela i velikog bankovnog računa.
Zatvorila sam ta osećanja iza staklenog zida, gde sam bila svesna da čekaju u pozadini, no ipak sam uspela
da preguram ostatak radnog dana. Kad sam ukucala vreme odlaska s posla i zaputila se u prizemlje, Gidion se
još nije bio javio. Bila sam u takvom emotivnom kolapsu u tom trenutku da sam osećala samo očaj dok sam
izlazila iz Krosfajera.
Zaputila sam se u teretanu. Isključila sam mozak i ceo boravak u teretani provela trčeći na pokretnoj traci,
osećajući patnju koja će me ubrzo preplaviti. Trčala sam dok mi potočići znoja nisu potekli niz lice i telo, a
klecava kolena me primorala da stanem.
Slomljena i iscrpljena, otišla sam da se istuširam. Zatim sam nazvala majku i zamolila je da pošalje Klensija
po mene u teretanti da me odveze na zajedničku seansu kod doktora Pitersena. Dok sam oblačila odeću za
posao, prikupljala sam snagu da preguram još taj poslednji zadatak pre no što budem u prilici da se svalim u
postelju.
Pričekala sam automobil na trotoaru, osećajući se osamljeno i odvojeno od gradske vreve oko sebe. Kad se
Klensi zaustavio uz ivičnjak i kad sam uskočila na zadnje sedište, prenula sam se kad sam videla da je moja
majka već unutra. Očekivala sam da će me Klensi odvesti do njenog i Stantonovog stana, gde ću je pričekati još
dvadesetak minuta. Tako je obično bivalo.
„Hej mama”, rekla sam umorno kad sam se smesrila na sedište pokraj nje.
„Kako si mogla, Evo?” Plakala je u maramicu sa inicijalima, lice joj je bilo lepo uprkos crvenilu i suzama.
„Zašto?”
Na trenutak sam potpuno zaboravila na svoj jad ganuta njenom tugom, pa se namrštila i upitala: „Šta sam
sad uradila?”
Zbog novog mobilnog telefona, da je nekako saznala za njega, ne bi toliko dramila. A bilo je suviše rano da
sazna da sam raskinula s Gidionom.
„Rekla si Gidionu Krosu za... za ono što ti se dogodilo.” Donja usna joj je drhtala, toliko je bila uzrujana.
Zaprepašćeno sam zabacila glavu unazad. Otkud li to zna? Gospode bože... Je li mi postavila prisluškivače
po novom stanu? Ili mi je ubacila prisluškivač u tašnu...? „Molim?”
„Ne pretvaraj se da ne znaš o čemu govorim!”
„Kako znaš da sam mu rekla?”, upitala sam mučnim šapatom. „Razgovarali smo o tome sinoć i ti si već
saznala.”
„Danas je došao da vidi Ričarda zbog toga.”
Pokušala sam da zamislim Stantonovo lice tokom tog razgovora. Bila sam sigurna da moj očuh to nije
dobro podneo. „Zašto je to uradio?
„Hteo je da zna šta je preduzeto da bi se sprečilo da informacija procuri. I hteo je da zna gde je Nejtan...”,
kazala je, između jecaja. „Hteo je sve da zna.”
Šištavo sam izdahnula vazduh kroz stisnute zube. Nisam bila sigurna u Gidionove pobude, ali mogućnost
da me je šutnuo zbog Nejtana i sad nastoji da sebe poštedi skandala zabolela je gore od ičega. Uvijala sam se
od bola, kičma mi se izvila od naslona sedišta. Mislila sam da je njegova prošlost stvorila jaz među nama, ali
bilo je logičnije da je ipak reč o mojoj.
Prvi put u životu bila sam zahvalna majčinoj samoživosti, zbog koje nije videla koliko sam skrhana i jadna.
„Imao je pravo da zna”, uspela sam nekako da prozborim glasom tako bolnim da mi je zvučao tuđe. ,,I ima
pravo da pokuša da se zaštiti od dezinformacija.”
„Ali nisi rekla još nijednom svom momku.”
„Nikad se nisam zabavljala ni sa kim ko završi na naslovnoj strani državnih novina samo kad kine.” Zurila
sam kroz prozor automobila u saobraćaj u kojem smo bili zatočeni. „Gidion Kros i Kros indastriz su svetska
novost, majko. On je svetlosne godine daleko od momaka s kojima sam se zabavljala na koledžu.”
Govorila je još, ali nisam je čula. Zatvorila sam se da bih zaštitila sebe, isključivši stvarnost koja je
najednom bila suviše bolna i nepodnošljiva.

98
 ORDINACIJA doktora Pitersena bila je ista kao što pamtim. U smirujućim neutralnim bojama, bila je
ujedno i profesionalna i prijatna. Doktor Pitersen je bio isti — naočit muškarac sede kose i blagih inteligentnih
očiju.
Primio nas je u svoju ordinaciju sa širokim osmehom i srdačno, komentarišući kako moja majka divno
izgleda i kako ja ličim na nju. Rekao je da mu je milo što me ponovo vidi i da dobro izgledam, ali činilo mi se
da to kaže samo zbog moje majke. Bio je suviše vest posmatrač da bi mu promakla potisnuta osećanja koja su
besnela u meni.
„Pa”, počeo je, smestivši se u svoju fotelju naspram sofe na koju smo sele majka i ja. „Šta vas dve dovodi
danas kod mene?”
Rekla sam mu kako me je majka uhodila sledeći signal mog mobilnog telefona i koliko me je to povredilo.
Mama mu je rekla za moje zanimanje za krav magu i kako je to shvatila kao znak da se ne osećam bezbednom.
Rekla sam mu kako su moja mama i Stanton uglavnom preuzeli Parkerov studio, zbog čega se osećam
klaustrofobično i sputano i da me guše. Ona je rekla kako sam izigrala njeno poverenje jer sam otkrila duboko
lične tajne tuđincima, zbog čega se ona oseća ogoljeno i bolno razotkriveno.
Doktor Pitersen je sve to pažljivo slušao, beležio i govorio retko, dok nismo izbacile sve iz sebe.
Pošto smo ućutale, upitao je: „Monika, zašto mi niste rekli da ste uhodili Evu?”
Podigla je bradu, poznat odbrambeni položaj. „Nisam videla ništa loše u tome. Mnogi roditelji uhode
svoju decu pomoću mobilnih telefona.”
„Malu decu”, dobacila sam. „Ja sam odrasla. Moja privatnost je moja privatnost.”
„Ako biste se stavili na njeno mesto, Monika”, ubacio se doktor Pitersen, „da li bi bilo moguće da biste se
osećali isto kao ona? Šta bi bilo kad biste saznali da neko prati svaki vaš pokret bez vašeg znanja i
dopuštenja?”
„Ne, ako je taj neko moja majka i ako bih znala da se zahvaljujući tome oseća spokojno”, branila se.
,,A jeste li razmišljali o tome kako vaši postupci utiču na Evin spokoj?”, upitao je ljubazno. „Vaša potreba
da je zaštitite je razumljiva, ali trebalo bi da otvoreno razgovarate s njom o koracima koje mislite da
preduzmete. Bitno je da dobijete njeno mišljenje — i da očekujete saradnju samo kad ona odluči da vam je
pruži. Morate poštovati njeno preimućstvo da postavlja granice koje možda nisu toliko široke koliko biste vi
želeli da budu.”
Majka je ozlojeđeno frknula.
„Evi su potrebne njene granice, Monika”, produžio je, „i osećaj da ima vlast nad svojim životom. Dugo je
bila lišena toga i moramo da poštujemo njeno pravo da ih sad postavi onako kako joj najviše odgovara.”
,,Oh.” Majka je uvijala maramicu oko prstiju. „Nisam o tome razmišljala na taj način.”
Pružila sam ruku i uzela je za ruku kad joj je donja usna jako zadrhtala. „Ništa me nije moglo sprečiti da
razgovaram s Gidionom o svojoj prošlosti. Međutim, mogla sam te unapred upozoriti. Žao mi je što se nisam
setila da to uradim.”
„Mnogo si jača no što sam ja ikad bila”, rekla je majka, „ali ne mogu da ne brinem.”
„Moj predlog”, rekao je doktor Pitersen, „jeste da odvojite malo vremena, Monika, i da ozbiljno razmislite
o tome kakvi događaji bude strepnju u vama. A zatim treba da ih zapišete.”
Majka je klimnula glavom.
„Kad budete imali nešto što sigurno neće biti iscrpan spisak, već samo početak”, nastavio je, „možete sesti
sa Evom i razgovarati o strategijama za prevazilaženje tih briga - strategijama koje ne bi smetale ni jednoj ni
drugoj. Na primer, ukoliko se ne čujete sa Evom nekoliko dana i to vas brine, možda bi brigu odagnala poruka
ili imejl.”
,,U redu.”
„Ako želite, možemo zajedno pregledati taj spisak.”
Došlo mi je da vrisnem dok sam ih slušala. Taj njihov dijalog samo je dodatno pogoršao situaciju. Nisam
očekivala da doktor Pitersen utuvi razum mojoj majci u glavu, ali nadala sam se makar oštrijem pristupu - bog
zna da neko treba oštrije da pristupi njoj, neko čiji autoritet poštuje.
Pošto se savetovanje završilo i kad smo izlazile, zamolila sam mamu da pričeka časak da postavim nasamo
doktoru Pitersenu jedno lično pitanje.

99
 „Da, Evo?” Stajao je ispred mene, beskonačno strpljiv i mudar.
„Samo sam se pitala...”, zastala sam da bih progutala knedlu koja mi je zastala u grlu. „Je li moguće da dve
žrtve zlostavljanja imaju funkcionalnu ljubavnu vezu?”
„Svakako.” Njegov neposredni nedvosmisleni odgovor pomogao mi je da ponovo prodišem.
Pružila sam mu ruku. „Hvala vam.”

KAD sam stigla kući, otključala sam vrata ključevima koje mi je Gidion vratio i otišla pravo u svoju sobu,
slabašno mahnuvši Keriju, koji je vežbao jogu u dnevnoj sobi uz DVD.
Skinula sam odeću sa sebe na putu od zatvorenih vrata svoje spavaće sobe do kreveta i napokon se uvukla
u prohladnu postelju samo u donjem vešu. Zagrlila sam jastuk i sklopila oči, tako umorna i iscrpljena da u
meni nije ostalo ništa.
Iza mene su se otvorila vrata i trenutak kasnije Keri je seo kraj mene.
Sklonio mi je kosu s lica mokrog od suza. „Šta je bilo, dušice?”
„Danas sam dobila nogu. Putem jebenog pisamceta.”
Uzdahnuo je. „Znaš kako to ide. Evo. Nastaviće da te odguruje od sebe, jer očekuje da ćeš ga izneveriti kao
što su ga izneverili svi ostali.”
„A ja dokazujem da ima pravo.” Prepoznala sam se u opisu koji je Keri upravo naveo. Pobegla sam kad je
zagustilo jer sam bila tako sigurna da će se sve loše završiti. Jedina kontrola koju sam imala jeste da ja
ostavljam, a ne da ostavljaju mene.
„Zato što se boriš da zaštitiš vlastiti oporavak.” Legao je, privio mi se uz leđa, pa obavio muževnu
mišićavu ruku oko mene i privukao me uz sebe.
Privila sam se uz njega jer mi je prijala fizička bliskost. Nisam ni znala da mi je toliko potrebna. „Moguće je
da me je ostavio zbog moje prošlosti, a ne zbog njegove.”
„Ako je tako, onda je dobro što je gotovo. Ali ja mislim da ćete vas dvoje na kraju naći jedno drugo. Ili se
bar nadam da hoćete.” Uzdah mu je bio mek na mom vratu. „Želim srećan kraj svima nama sjebanima. Pokaži
mi put, Evo dušo. Podari mi veru.”

100
 15.
PETAK JE ZATEKAO TREJA kako doručkuje s Kcrijcm i sa mnom pošto je prespavao kod nas. Dok sam
pila prvu jutarnju kafu, gledala sam ga kako komunicira s Kerijem i bila iskreno ushićena zbog prisnih osmeha
i skrivenih dodira među njima.
I sama sam imala lake veze poput te i nisam ih cenila na vreme. Bile su ugodne i nimalo komplikovane, ali
i nekako površne u biti.
Koliko duboko može da dospe ljubavna veza ukoliko ne poznajemo najmračnije i najskrivenije kutke uma
svog ljubavnika? U toj dilemi našla sam se s Gidionom.
Počeo je drugi dan posle Gidiona. Došlo mi je da odem kod njega i da mu se izvinim što sam ga ostavila.
Htela sam da mu kažem da sam tu za njega, da sam spremna da ga saslušam ili da mu jednostavno ponudim
utehu. Međutim, uložila sam previše sebe u emotivnom pogledu u sve to. A svest da mi on ne bi dopustio da
se suviše približim samo je pojačala taj strah. Sve i kad bismo izgladili nesuglasice, samo bih se kidala nastojeći
da živim samo s delićima koje bi rešio da podeli sa mnom.
Ako ništa drugo, dobro mi ide posao. Ručak koji su direktori priredili u znak proslave sklapanja ugovora s
Kingsmanom iskreno me je usrećio. Bila sam radosna što radim u tako pozitivnom okruženju. Međutim, kad
sam čula da je i Gidion pozvan - mada niko nije očekivao da će se pojaviti - ćutke sam se vratila za svoj sto i
usredsredila na rad u kojem sam provela ostatak poslepodneva.
U povratku kući svratila sam u teretanu, pa kupila namirnice potrebne za testeninu u umaku sa sirom i
kremasti kolač, od kojih sam rešila da spremim večeru i desert — utešna hrana od koje ću bez sumnje utonuti
u ugljenohidratnu komu. Nadala sam se da će mi san omogućiti predah od mnoštva misli i pitanja koja su mi
se iznova motala po glavi, a koja nisu vodila nikuda i nadala sam se da ću se probuditi tek u kasno subotnje
jutro.
Keri i ja smo večerali u dnevnoj sobi štapićima. To je on predložio ne bi li me malo razvedrio. Rekao je da
je večera odlična, ali meni nije izgledala tako. Ponovo sam utonula u očaj kad je i on zaćutao i shvatila da i
nisam neki prijatelj.
„Kad će se pojaviti reklame za kampanju Grej—Ajlsa?”, upitala sam.
„Nisam siguran, ali pazi ovo...” Široko se osmehnuo. „Znaš kako je s manekenima - razbacuju nas
unaokolo kao kondome u orgiji. Teško je istaći se i izdvojiti iz gomile, osim ako se ne viđaš s nekim slavnim. A
priča se da ja upravo to i radim otkako su one fotografije na kojima smo ti i ja postavljene svuda po internetu.
Ja sam sporedna radnja u tvojoj vezi s Gidionom Krosom. Zahvaljujući tebi, postao sam vruća roba.”
Nasmejala sam se. „Za to ti nije bila potrebna moja pomoć.”
„Pa nije ni iziskivalo trud, to je sigurno. Bilo kako bilo, ponovo su me zvali da naprave još koji snimak.
Mislim da je moguće da će mi ponuditi i dužu saradnju.”
„Moraćemo to da proslavimo”, zadirkivala sam.
„Svakako. Kad budeš spremna za slavlje.”
Na kraju smo ostali u stanu i gledali originalnog Trona. Smartfon mu je zazvonio dvadeset minuta posle
početka filma i čula sam da razgovara sa svojom agencijom. „Naravno. Stižem za petnaest minuta, najkasnije.
Nazvaću vas kad budem tamo.”
„Dobio si posao?”, upitala sam pošto je završio razgovor.
„Da. Jedan maneken je stigao na noćno snimanje toliko isprebijan da je neupotrebljiv.” Proučavao me je
pogledom. „Hoćeš sa mnom?”
Protegnula sam noge na kauču. „Ne. Dobro mi je ovde.”
„Jesi li sigurna da si dobro?”
„Sve što mi treba jeste zabava koja ne iziskuje nikakav mentalni napor. Umorim se samo kad pomislim da
moram ponovo da se obučem.” Najradije bih čitav vikend provela u donjem delu flanelske pidžame i staroj
dronjavoj majici. Koliko god da me je bolelo iznutra, činilo mi se da mi je potpuna spoljašnja udobnost preka
potreba. „Ne brini za mene. Znam da sam u poslednje vreme u zbrci, ali srediću se ja. Idi i uživaj.”
Pošto je Keri izjurio, zaustavila sam film i otišla u kuhinju po vino. Zastala sam pokraj šanka, klizeći
prstima po ružama koje mi je Gidion poslao prošlog vikenda. Latice su padale na radnu površinu poput suza.

101
Pomišljala sam da odsečem peteljke i upotrebim paket za prihranu cveća koji je došao uz buket, ali bilo je
besmisleno zadržati ih. Baciću sutra ceo aranžman, poslednji podsetnik na moju isto tako uvelu vezu.
S Gidionom sam stigla dalje za jedan vikend nego u drugim vezama koje su trajale i po dve godine. Uvek
ću ga voleti zbog toga. Možda ću ga uvek voleti, tačka.
I jednoga dana, to možda neće boleti tako jako.

„BUDI se, spavalice”, otpevušio je Keri dok je skidao prekrivač s mene.

„Aaj! Odlazi.”
„Imaš pet minuta da digneš dupe i da se istuširaš da te ne bih polio vodom.”
Otvorila sam jedno oko i pogledala ga. Bio je nag do pojasa u vrećastim pantalonama koje samo što mu
nisu spale s bokova. Kad je nekog trebalo probuditi, nije mu bilo ravnog. „Zašto moram da ustanem?”
„Zato što kad ležiš na leđima nisi na nogama.”
„Oho. To je baš bilo dubokoumno, Keri Tejlore.”
Prekrstio je ruke i vragolasto me pogledao. „Treba da idemo u kupovinu.”
Zagnjurila sam lice u jastuk. „Ne.”
„Da. Ako se dobro sećam, rekla si da idemo na 'nedeljnu zabavu u vrtu i okupljanje rok zvezda' u istoj
rečenici. Šta, kog vraga, da obučem za takvu prigodu?”
,,A da. Imaš pravo.”
„Šta ćeš ti obući?”
„Hmm... Ne znam. Mislila sam da se spremim kao za englesku čajanku sa šeširom, ali sad nisam više tako
sigurna.”
Žustro je klimnuo glavom. „Tačno. Hajdemo u kupovinu da nađemo nešto seksi, moderno i ležerno.”
Promrmljala sam izražavajući protest, pa se izvukla iz postelje i otapkala do kupatila. Bilo je nemoguće ne
misliti na Gidiona pod tušem, ne zamišljati njegovo savršeno telo i prisećati se očajničkih zvukova koje je
ispuštao dok mi je svršavao u usta. Kud god sam pogledala, videla sam njega. Počeo je čak i da mi se priviđa
njegov crni bentli svuda po gradu. Činilo mi se da ga vidim kud god da krenem.
Keri i ja smo ručali; zatim smo jurcali po celom gradu, po najboljim radnjama polovne odeće na Aper ist
sajdu i buticima u Aveniji Medison, pre no što smo se odvezli taksijem do Sohoa. Usput su dve tinejdžerke
zamolile Kerija za autogram, što je mene, mislim, oduševilo više nego njega.
„Rekao sam ti”, hvalisao se.
„Šta si mi rekao?”
„Prepoznale su me sa blogova zabavnih rubrika. Neke od onih o tebi i Krosu.”
Frknula sam. „Drago mi je što moj ljubavni život makar nekome donosi dobro.”
Imao je još jedan posao oko tri, pa sam pošla s njim i provela nekoliko sati u studiju glasnog i prekog
fotografa. Setivši se da je subota, zavukla sam se u udaljen ugao i nazvala tatu.
„Jesi još srećna u Njujorku?”, upitao me je, nadjačavajući buku u pozadini od odašiljanja signala na radio-
telefonu u njegovom patrolnom automobilu.
„Zasad je sve u redu.” Laž, ali istina ne bi nikome pomogla.
Njegov partner je rekao nešto, ali nisam razumela šta. Tata je frknuo i rekao: „Hej, Kris tvrdi da te je pre
neki dan video na televiziji. Na nekom kablovskom kanalu, neka tračerska emisija o slavnima. Momci mi ne
daju mira zbog toga.”
Uzdahnula sam. „Reci im da je gledanje takvih emisija loše po njihove moždane ćelije.”
„Dakle ne zabavljaš se s jednim od najbogatijih ljudi u Americi?”
„Ne. A kako tvoj ljubavni život?”, upitala sam brže-bolje skrećući s teme. „Viđaš li se s nekim?”
„Ništa ozbiljno. Ostani na vezi.” Odgovorio je na poziv na radio-telefonu, pa rekao: „Izvini, mila. Moram
da jurim. Volim te. Nenormalno mi nedostaješ. “
,,I ti meni nedostaješ, tata. Čuvaj se.”
„Hoću. Ćao.”
Prekinula sam vezu i vratila se na pređašnje mesto da sačekam Kerija da završi snimanje. U tom zatišju
misli mi nisu dale mira. Gde li je Gidion sad? Šta li radi?

102
 Hoće li mi ponedeljak doneti inboks pun njegovih fotografija s drugom ženom?

U NEDELJU po podne pozajmila sam Klensija i jedan Stantonov gradski automobil da se odvezemo do
imanja Vidalovih u okrugu Dačiz. Izvaljena na sedištu, gledala sam kroz prozor, odsutno se diveći mirnoj
panorami prostranih livada i zelenih šuma, koje su se širile do dalekog obzorja. Uvidela sam da radim na
četvrtom danu posle Gidiona. Bol koji sam osećala prvih nekoliko dana pretvorio se u potmulo pulsiranje koje
je bilo gotovo kao grip. Boleo me je svaki deo tela, kao da sam prolazila kroz nekakvo fizičko prilagodavanje, a
grlo mi je bilo bolno i stegnuto od neprolivenih suza.
„Jesi li nervozna?”, upitao me je Keri.
Pogledala sam ga. „Baš i nisam. Gidion neće biti tamo.”
„Jesi li sigurna u to?”
„U protivnom ne bih išla. Znaš, imam i ja ponosa.” Gledala sam ga kako lupka prstima po rukonaslonu
između naših sedišta. Iako smo juče obišli mnoštvo prodavnica, kupio je samo jednu stvar: crnu kožnu
kravatu. Nemilosrdno sam ga zadirkivala zbog toga, da on, neko sa savršenim osećajem za modu, izabere
nešto takvo.
Uhvatio me je da gledam u nju. „Šta je? I dalje ti se ne dopada moja kravata? Mislim da dobro ide sa emo
farmerkama i mojom jaknom od krokodilske kože.”
„Keri...”, osmehnula sam se, „ti možeš sve da nosiš.”
To je bilo istina. Keri je mogao da postigne kakav god je izgled želeo, preimućstvo izvajanog tela dugih
udova i lica koje bi rasplakalo i anđele.
Spustila sam šaku na njegove nemirne prste. „Jesi li ti nervozan?”
„Trej sinoć nije zvao”, promrmljao je. „Rekao je da će zvati.”
Utešno sam mu stegnula ruku. „To je samo jedan propušten poziv, Keri. Sigurna sam da ne znači ništa
ozbiljno.”
„Mogao me je nazvati jutros”, rekao je. „Trej nije luckast kao ostali s kojima sam se viđao. Ne bi zaboravio
da nazove, što znači da jednostavno ne želi.”
„Ta hulja prevarantska. Postaraću se da napravim mnogo fotografija koje prikazuju kako se odlično
zabavljaš,dok izgledaš seksi, moderno i kul da ga mučim u ponedeljak.”
Usne su mu se razvukle u osmeh. „Ah, podmukli ženski um. Šteta što te Kros neće videti danas. Mislim da
je počeo da mi se diže kad si izašla iz sobe u toj haljini.”
„Hej!” Lupnula sam ga u rame i podrugljivo pogledala dok se smejao.
Ta haljina nam je oboma izgledala savršeno kad smo je našli. Bila je skrojena u klasičnom stilu za zabave u
bašti - pripijen gornji deo sa suknjom do kolena koja se širi od pojasa. Bila je čak i bela s cvetnim dezenom.
Međutim, na tome se završavao stil „čaj i kolačići.”
Bila je provokativna jer nije imala bretele, kao i zbog slojeva podsuknji od crnog i grimiznog satena koje su
se naizmenično smenjivale i davale joj punoću, i crnog kožnog cveća koje je podsećalo na grešne vetrenjače.
Keri je izabrao cipele otvorenih prstiju s visokom potpeticom iz mog ormara, delo dizajnera Džimija Čua, i
naušnice od rubina kao završni detalj. Odlučili smo da ostavimo kosu da mi slobodno pada po ramenima, za
slučaj da stignemo tamo i saznamo da su šeširi obavezni. Sve u svemu, osećala sam se lepo i samouvereno.
Klensi nas je provezao kroz impozantan niz kapija sa inicijalima i skrenuo na kružan prilaz, prateći
lakejeve smernice. Keri i ja smo izašli pokraj ulaza i on me je uhvatio za ruku kad su mi potpetice utonule u
plavičastosivi šljunak na putu ka kući.
Kad smo ušli u prostranu vilu Vidalovih, sagrađenu u tjudorskom stilu, toplo nas je dočekala Gidionova
porodica u nizu — njegova majka, njegov očuh Kristofer i njegova sestra.
Dobro sam ih osmotrila i pomislila da bi porodica Vidal izgleda savršeno da je Gidion među njima.
Njegova majka i sestra bile su tamnopute kao i on i obe su s ponosom nosile istu blistavu kosu boje opsidijana i
plave oči s gustim trepavicama. Obe su bile lepe i lepo građene.
„Evo!” Gidionova majka me je privukla k sebi, pa me poljubila u oba obraza, cmoknuvši usnama u
vazduhu. „Tako mi je drago što sam te najzad upoznala. Prava si lepotica! A tek tvoja haljina, prekrasna je.”
„Hvala.”

103
 Provukla je ruku kroz moju kosu, obujmila mi lice rukama, pa mi prešla dlanovima niz ruke. Jedva sam to
istrpela jer je dodirivanje budilo u meni nemir kad bi dolazilo od neznanca. ,,A tvoja kosa, je li prirodno
plava?”
„Jeste”, odgovorila sam, iznenađena i zbunjena tim pitanjem. Kako postavlja takva pitanja neznancu?
„Zadivljujuće. Pa, dobro došla. Nadam se da se lepo provodiš. Tako nam je drago što si ovde.”
Ispunjena neobičnim nemirom, bila sam zahvalna kad se okrenula od mene i punu pažnju posvetila
Keriju.
„A ti mora da si Keri”, rekla je, pevušeći. „A eto, bila sam sigurna da su moja dva sina najprivlačnija na
svetu. Sad vidim da sam pogrešila. Naprosto si božanstven, mladiću.”
Kerijevo lice se ozarilo blistavim osmehom. „Ah, mislim da sam zaljubljen, gospođo Vidal.”
Nasmejala se sa grlenim oduševljenjem. „Molim te, zovi me Elizabet. Ili Lizi, ako si dovoljno hrabar.”
Kad sam skrenula pogled s njih, videla sam da mi ruku drži Kristofer Vidal Stariji. U mnogo pogleda
podsećao me je na svog sina, sa plavkastozelenim očima i dečačkim osmehom. U drugim pogledima bio je
prijatno iznenađenje. Odeven u džepare, šunjalice i džemper na raskopčavanje od kašmira, više je ličio na
univerzitetskog profesora nego na direktora muzičke firme.
„Evo. Mogu li da te zovem Eva?”
„Molim vas.”
„Zovi me Kris. Tako je lakše napraviti razliku između mene i Kristofera.” Nakrivio je glavu u stranu dok
me je posmatrao kroz neobične naočare sa bronzanirn okvirom. „Jasno mi je zašto je Gidion toliko
zainteresovan za tebe. Imaš oči olujnosive, a opet tako bistre i neposredne. Najlepše oči koje sam u životu
video, osim očiju moje žene.”
Zacrvenela sam se. „Hvala.”
„Hoće li Gidion doći?”
„Koliko znam, neće.” Zašto Gidionovi roditelji ne znaju odgovor na to pitanje?
„Uvek se nadamo da će doći.” Dao je znak slugi koji je čekao. „Molim vas vratite se u vrt i osećajte se kao
kod svoje kuće.”
Kristofer me je zagrlio i poljubio u obraz, a Gidionova sestra Ajerland mrko me je odmerila, kako to samo
tinejdžeri umeju. „Plavuša si”, rekla je.
Gospode. Je li Gidionova sklonost brinetama nekakvo pravilo ili šta? „A ti si veoma lepa brineta.”
Keri mi je ponudio ruku i zahvalno sam je prihvatila.
Dok smo se udaljavali, tiho me je upitao: „Jesu li onakvi kakvi si očekivala da će biti?”
„Njegova mama, možda. Njegov očuh, ne.” Osvrnula sam se preko ramena, i pogledala elegantnu bež
haljinu do poda pripijenu uz gracioznu figuru Elizabet Vidal. Setila sam se ono malo informacija koje sam
imala o Gidionovoj porodici. „Kako to dečak odraste u poslovnog čoveka koji preuzme očev porodični
posao?”
„Kros poseduje deonice u Vidal rekordsu?”
„Većinu.”
„Hmm. Možda ih je otkupio?” predložio je. „Ruka pomoći u teška vremena za muzičku industriju?”
„Zašto mu jednostavno nije dao novac?”, zapitala sam se.
„Zato što je promućuran biznismen?”
Glasno sam uzdahnula, pa se okanula tog pitanja i razbistrila um. Došla sam na zabavu zbog Kerija, a ne
Gidiona, i to mi je na prvom mestu.
Čim smo izašli napolje, našli smo velik kitnjasto ukrašen paviljon, podignut u vrtu iza kuće. lako je dan bio
dovoljno lep da se ostane napolju na suncu, ipak sam sela za okrugli sto prekriven belim damaskom.
Keri me je potapšao po ramenu. „Ti se opuštaj. Ja idem da sklopim neka značajna poznanstva.”
„Samo napred.”
Udaljio se, odlučan u svojoj nameri.
Pijuckala sam šampanjac i čavrljala sa svima koji bi zastali da zapodenu razgovor sa mnom. Na zabavi je
bilo mnogo muzičara čiji sam rad već čula i gledala sam ih kradom, pomalo opijena njihovom slavom. Uprkos
otmenosti i lepoti okruženja, kao i bezbrojnoj posluzi, sveopšta atmosfera bila je ugodna i opuštena.

104
 Počela sam da uživam kad je neko za kog sam se nadala da ga nikad više neću videti izašao iz kuće na
terasu: Magdalen Perez, prekrasna u ružičastoj haljini od sifona koja joj je padala oko kolena.
Nečija šaka mi se spustila na rame i stegnula ga, na šta mi je srce brže zakucalo jer me je podsetio na onu
noć kad smo Keri i ja otišli u Gidionov klub. Međutim, prilika koja me je ovoga puta obišla bila je Kristoferova.
„Hej Evo.” Seo je na stolicu pokraj moje i spustio laktove na kolena, nagnuvši se ka meni. „Je li ti lepo?
Nisi baš društvena.”
„Super se provodim.” Makar sam se provodila dotad. „Hvala što si me pozvao.”
„Hvala tebi što si došla. Moji roditelji su ushićeni što si ovde. I ja, naravno.” Njegov široki osmeh nagnao
me je da se i sama osmehnem, kao i njegova kravata, sa muzičkim pločama svud po sebi. „Jesi li gladna?
Kolačići od kraba su odlični. Zgrabi koji kad prođe poslužavnik.”
„Hoću.”
„Obavesti me ako ti išta treba. I sačuvaj jedan ples za mene.” Namignuo je, pa ustao i otišao.
Ajerland je zauzela njegovo mesto, smestivši se sa uvežbanom gracioznošću maturantkinje. Kosa joj je bila
puštena i duga do struka, a njene lepe oči bile su neposredne i iskrene. Izgledala je iskusnije od
sedamnaestogodišnje devojčice, koliko sam računala da ima godina, na osnovu isečaka iz novina koje je Keri
sakupio. „Ćao.”
„Zdravo.”
„Gde je Gidion?”
Slegnula sam ramenima na to prosto pitanje. „Nisam sigurna.”
Mudro je klimnula glavom. „Baš ume da bude samotnjak.”
„Je li uvek bio takav?”
„Pretpostavljam. Iselio se kad sam bila mala. Voliš li ga?”
Na časak mi je zastao dah. Glasno sam odahnula i jednostavno rekla: „Da.”
„To sam i pomislila kad sam vas videla na onom snimku u Parku Brajant.” Ugrizla se za bujnu donju
usnu. „Je li zabavan? Znaš... za druženje i to.”
„A to. Pa...” Gospode bože, poznaje li iko Gidiona? „Ne bih rekla da je zabavan, ali nije nikad ni dosadan.”
Bend je zasvirao uživo „Poleti sa mnom” i Keri se niotkud pojavio pokraj mene. „Vreme je da učiniš da
izgledam lepo, Džindžer.”
„Daću sve od sebe, Frede.” Osmehnula sam se Ajerland. „Izvini me na minut.”
„Tri minuta i devetnaest sekundi”, ispravila me je, otkrivši vrsno poznavanje muzike, karakteristično za
članove njene porodice.
Keri me je odveo na prazan plesni podijum i uvukao u brz fokstrot. Trebalo mi je malo vremena da se
uhodam jer sam već danima bila ukrućena i napeta od tuge. A zatim se usklađenost starih plesnih partnera
vratila i klizili smo po podijumu elegantno i lako.
Kad je pevačicin glas utihnuo s muzikom, stali smo, zadihani. Prijatno nas je iznenadio aplauz. Keri se
elegantno poklonio, a ja sam ga držala za ruku da ne bih pala, pa sam se i sama poklonila.
Kad sam podigla glavu i uspravila se, ugledala sam Gidiona kako stoji ispred mene. Iznenađena,
šeprtljasto sam ustuknula i koraknula unazad. Bio je potpuno neprikladno odeven za tu priliku u farmerkama
i ispasanoj košulji, raskopčane kragne i zavrnutih rukava, ali bio je toliko prokleto lep da je zasenio sve
prisutne muškarce.
Silna želja koju sam osetila čim sam ga ugledala preplavila me je. Kao kroz maglu bila sam svesna da je
pevačica benda odvukla Kerija, ali nisam mogla da odvojim pogled od Gidiona, koji me je streljao prodornim
pogledom onih divljih plavih očiju.
„Šta ćeš ti ovde?”, brecnuo se, namršten.
Lecnula sam se zbog te njegove grubosti. „Molim?”
„Ne bi trebalo da budeš ovde.” Zgrabio me je za lakat i povukao ka kući. „Ne želim da budeš ovde.”
Da mi je pljunuo u lice, ne bi me više povredio. Istrgla sam ruku i oslobodila se, pa žurno krenula ka kući
visoko podignute glave, moleći se da stignem do privatnosti Stantonovog automobila i Klensijeve zaštite pre
nego što zaplačem.

105
 Iza sebe sam čula kako neki ženski glas doziva Gidiona po imenu i molila sam se da ga ta žena zadrži
dovoljno dugo kako bih uspela da uteknem i izbegnem dalje sukobljavanje.
Pomislila sam da sam uspela čim sam zakoračila u prohladnu unutrašnjost kuće.
„Evo, sačekaj.”
Ramena su mi klonula kad sam začula njegov glas i nisam htela da pogledam u njega. „Gubi se. Sama ću
izaći.”
„Nisam završio...”
„Ja jesam!” Naglo sam se okrenula da ga pogledam u lice. „Nemoj tako da razgovaraš sa mnom. Šta
zamišljaš ko si? Misliš da sam došla ovamo zbog tebe? Da sam se nadala da ću te videti i da ćeš mi baciti jebeni
komadić ili kost... neku bednu potvrdu mog postojanja? Možda bih mogla da te namamim da se na brzinu
potucamo negde u nekom budžaku u jadnom nastojanju da te povratim?”
„Začepi, Evo.” Pogled mu je goreo, vilica bila stegnuta i tvrda. „Saslušaj me...”
„Došla sam ovamo samo zato što mi je rečeno da ti nećeš biti ovde. Došla sam radi Kerija i njegove
karijere. Zato možeš da se vratiš na zabavu i možeš potpuno ponovo da zaboraviš na mene. Uveravam te, kad
izađem na vrata, ostaviću i tebe.”
„Začepi tu jebenu gubicu.” Uhvatio me je za laktove i protresao me tako snažno da su mi zubi zacvokotali,
udarivši jedni o druge. „Samo umukni i dozvoli mi da govorim.”
Pljusnula sam mu takvu šamarčinu da mu se glava okrenula. „Ne diraj me.”
Zarežao je, pa me privukao u zagrljaj i poljubio tako grubo da su me usne zabolele. Njegove šake bile su u
mojoj kosi, grubo ju je stezao, držeći me na mestu tako da ne mogu da pobegnem. Ugrizla sam ga za jezik, koji
mi je tako agresivno gurnuo u usta, pa za donju usnu. Osetila sam ukus krvi, ali on nije prestao. Gurnula sam
mu ramena iz sve snage, ali nisam uspela da ga pomerim.
Prokleti Stanton! Da nije bilo njega i moje majke ludače, dosad bih već imala nekoliko časova krav mage
pod pojasom...
Gidion me je ljubio kao da se silno uželeo mog ukusa i moj otpor počeo je da se slama. Mirisao je tako
dobro, tako poznato. Dodir njegovog tela bio je tako savršen na meni. Odale su me bradavice, potpuno se
ukrutivši, i vreli potočić tečnosti koji mi se nakupio između nogu. Srce mi je tutnjalo u grudima.
Gospode, želela sam ga. Žudnja nije nestala, ni na tren.
Podigao me je. Zatočena u njegovom čvrstom stisku, jedva sam disala i zavrtelo mi se u glavi. Kad me je
proneo kroz vrata i zatvorio ih nogom za sobom, pobunila sam se samo jednim slabašnim jaukom.
Zatekla sam se priljubljena uz teška staklena vrata na drugom kraju biblioteke, a Gidionovo čvrsto i moćno
telo ukrotilo je moje. Spustio je šaku s mog struka, tragajući ispod mojih sukanja i pronašao obline moje guze
pod čipkanim boksericama. Grubo mi je privukao bokove uz svoje i osetila sam koliko mu je tvrd, podignut.
Pica mi je uzdrhtala od želje, bolno prazna.
Izgubila sam borbeni duh. Ruke su mi pale niz slabine i pritisla sam dlanove uz staklo. Osetila sam kako
mu se telo polako opušta dok sam se topila predajući se, kako pritisak njegovih usana popušta i poljubac se
pretvara u strasno nagovaranje.
„Evo”, rekao je osorno. „Nemoj da mi se opireš. Ne mogu ro da podnesem.”
Sklopila sam oči. „Pusti me, Gidione.”
Pomazio je obraz o moj i osećala sam njegovo ubrzano teško disanje na uvu. „Ne mogu. Znam da si
zgađena nad onim što si videla pre neku noć... onim što sam radio sebi...”
„Ne, Gidione!” O gospode bože. Misli li da sam ga zato ostavila? „Nisam zato...”
„Gubim razum bez tebe.” Njegove usne su mi klizile niz vrat, jezikom mi je milovao prsa pod kojima je
srce divlje tuklo. Sisao mi je kožu i zadovoljstvo se širilo kroz mene. „Ne mogu da mislim. Ne mogu da radim
ni da spavam. Telo me boli od čežnje za tobom. Mogu te nagnam da me ponovo poželiš. Dozvoli mi da
pokušam.”
Suze su mi slobodno potekle i slivale se niz obraze. Kapale su mi na grudi i on ih je lizao, laptao.
Kako ću se ikad oporaviti ako ponovo bude vodio ljubav sa mnom? Kako ću preživeti ako ne bude?
„Nikad nisam prestala da te želim”, prošaputala sam. „Ne mogu da prestanem da te želim. Ali ti me
povređuješ, Gidione. U stanju si da me povrediš kao niko drugi.”

106
 Gledao me je namršteno i zbunjeno. „Povređujem te? Kako?”
„Slagao si me. Zatvorio si se u sebe i ne dopuštaš mi da doprem do tebe, da uđem u tvoj svet.” Obujmila
sam mu lice šakama, želeći da to shvati u potpunosti. „Tvoja prošlost ne poseduje moć da me odgurne. To
možeš samo ti i uradio si to.”
„Nisam znao šta da uradim”, uzvratio je slabašnim promuklim glasom. „Nisam želeo da me ikad vidiš
onakvog...”
,,U tome je nevolja, Gidione. Hoću da znam ko si, hoću da znam i dobro i zlo, a ti želiš da delove sebe
sakriješ od mene. Ako se ne otvoriš, izgubićemo jedno drugo, a ja to neću moći da podnesem. I sad jedva
izdržavam. Jedva sam pregurala proteklih nekoliko dana, očajna sam i slomljena. Još jedna nedelja, mesec bez
tebe... slomili bi me.”
„Mogu te pustiti u svoj svet, Evo. Trudim se. Međutim, prvo što ti uradiš kad ja nešto zajebem jeste da
pobegneš. Uradiš to svaki put i nepodnošljiv mi je osećaj da ćeš zbrisati čim uradim ili kažem nešto pogrešno.”
Usne su mu ponovo bile nežne dok su klizile po mojima. Nisam mu protivrečila. A kako da mu
protivrečim kad je u pravu?
„Nadao sam se da ćeš se vratiti sama”, promrmljao je, „ali nisam više mogao da izdržim bez tebe. Odneću
te odavde ako budem morao. Učiniću sve što je potrebno da te vratim u istu onu sobu sa sobom, da rešimo to
razgovorom.”
Srce mi je preskočilo. „Nadao si se da ću se vratiti? Ja sam mislila da... Vratio si mi ključeve. Mislila sam da
je među nama gotovo.”
Odmakao se od mene, a lice mu je bilo divlje. „Među nama nikad neće biti gotovo, Evo.”
Pogledala sam u njega, srce me je bolelo kao otvorena rana zbog njegove zanosne lepote, zbog njegove
skrhanosti i bola - bola koji sam mu donekle ja nanela.
Propela sam se na prste, pa poljubila crveni otisak prsta koji sam mu ostavila na obrazu, stežući njegovu
gustu svilenu kosu u šakama.
Gidion je savio kolena kako bismo bili na istoj visini, disao je teško i grozničavo. „Učiniću sve što želiš, sve
što ti treba. Sve. Samo me ne ostavljaj.”
Možda je trebalo da se uplašim dubine njegove potrebe, ali osećala sam istu strasnu ludost prema njemu.
Dok sam prelazila šakama niz njegove grudi ne bih li ublažila njegovo drhtanje, rekla sam mu surovu
istinu: „Izgleda da nas dvoje ne možemo da prestanemo da bacamo jedno drugo u očaj. Ne mogu više to da ti
radim i ne mogu više da prolazim kroz ove luđačke uspone i padove. Potrebna nam je pomoć, Gidione.
Ozbiljno smo disfunkcionalni.”
„Bio sam kod doktora Pitersena u petak. Primiće me kao pacijenta i — ako se slažeš — primiče nas oboje
kao par. Računam da ako ti možeš da mu veruješ, mogu i ja.”
„Doktora Pitersena?” Setila sam se jeze koja me je prošla kad sam ugledala crno bentli terensko vozilo kad
je Klensi krenuo natrag od doktorove ordinacije. Rekla sam sebi da je to samo čežnja. Uostalom, u Njujorku je
bilo bezbroj crnih terenskih vozila. „Pratio si me.”
Grudi su mu se proširile kad je duboko udahnuo. Nije porekao.
Obuzdala sam bes. Mogla sam samo da zamislim koliko mu teško pada što je zavistan od nečega ili
nekoga — nad čim nema vlast. U tom trenutku najhitnija je bila njegova volja da se potrudi i činjenica da to
nisu samo prazne reči. Zapravo je već preduzeo nekoliko koraka. „Biće potrebno mnogo truda, Gidione”,
upozorila sam ga.
„Ne plašim se truda.” Nemirno me je dodirivao, njegove šake klizile su po mojim bedrima i guzi kao da
mu je milovanje moje gole kože bilo potreba neophodna poput disanja. „Plašim se jedino da ću te izgubiti.”
Priljubila sam obraz uz njegov. Upotpunjavali smo jedno drugo. Čak i u tom trenutku, dok su njegove
šake posesivno lutale po meni, osećala sam kako se onaj led u mojoj duši otapa, ispunilo me je preko potrebno
olakšanje jer me je držao — najzad čovek koji razume i zadovoljava moje najdublje najintimnije želje.
„Trebaš mi.” Usne su mu klizile niz moj obraz i vrat. „Želim da budem u tebi...”
„Ne. Gospode bože. Ne ovde.” Međutim, moje protivljenje zazvučalo je slabašno čak i meni samoj. Htela
sam ga svugde, u svako doba, svakako...
„Mora da bude ovde”, promrmljao je i kleknuo na kolena. „Mora da bude sad.”

107
 Ozledio mi je kožu dok je kidao čipku mojih gaćica kako bi ih sklonio; zatim mi je žurno zadigao suknje do
struka i počeo da liže međunožje, razmaknuvši mi usmine kako bi mi milovao jezikom klitoris koji je pulsirao.
Uzdahnula sam i pokušala da uzmaknem, ali nisam imala kud. Ne, jer su mi iza leđa bila vrata, a ispred
mene odlučni Gidion. Jednom šakom me je držao prilepljenu uz vrata, a drugom mi podizao nogu preko svog
ramena, otvarajući me žustrim ustima.
Udarila sam glavom o staklo, vrelina mi se širila kroz krv od mesta na kojem me je njegov jezik dovodio
do ludila. Savila sam nogu uz njegova leđa, primičući ga sebi, dok sam mu rukama držala glavu da je ne
pomera dok sam njihala bokovima uz nju. Dodir oštrih pramenova njegove kose uz osetljivu unutrašnju stranu
butine bio je svojevrsna provokacija, koja je pojačavala moju svest svega oko mene...
Nalazili smo se u kući Gidionovih roditelja, usred zabave na koju je došlo mnoštvo slavnih ljudi, a on kleči
i režanjem izražava glad dok liže i sisa moje klisko bolno međunožje. Znao je tačno kako da dopre do mene,
znao je šta volim i šta mi je potrebno. Razumeo je moju prirodu, a to razumevanje je nadilazilo njegove
neverovatne oralne veštine. Ta je kombinacija bila razorna i stvarala zavisnost.
Telo mi je zadrhtalo, kapci otežali od tog zabranjenog zadovoljstva. „Gidione... svršiću tako jako.”
Njegov je jezik iznova i iznova trljao ulaz u moje telo, koji se stezao, zadirkivao me je, navodio da se
besramno trljam o njegova uposlena usta. Uhvatio me je šakama za golu guzu i stiskao je, primičući me još više
svojim gladnim usnama dok je jezikom ulazio u mene. Bilo je nekog poštovanja u njegovom halapljivom
naslađivanju mojim telom. Imala sam nepogrešiv utisak da obožava moje telo, da je potreba da ga zadovoljava
i uživa u njemu vitalna kao krv u njegovim žilama.
„Da”, prosiktala sam, osećajući da se primičem vrhuncu. Bila sam opijena od šampanjca i vrelog mirisa
Gidionove kože, pomešanog s mojim uzbuđenjem. Grudi su mi se naprezale stešnjene u grudnjaku bez bretela,
telo mi je drhtalo na rubu očajnički potrebnog orgazma. „Samo što nisam.”
Pokret na drugom kraju prostorije zapao mi je za oko i sledila sam se, pogleda prikovanog za Magdalenin
pogled. Zastala je na vratima, na pola koraka, i zurila razrogačenih očiju i otvorenih usta u Gidionov zatiljak
koji se pomerao.
Međutim, on je to ili ignorisao ili je bio suviše obuzet strašću. Usne su mu bile na mom klitorisu, a obrazi
uvučeni. Šišajući ritmično, masirao je izuzetno osetljivi čvor jezikom.
Sve se jako steglo, a potom oslobodilo u silovitoj eksploziji zadovoljstva.
Orgazam me je preplavio poput vrelog talasa. Kriknula sam, izbezumljeno udarajući bokovima u njegova
usta, izgubljena u toj iskonskoj povezanosti među nama. Gidion me je podigao pošto su mi kolena klecala,
ližući moje pulsirajuće medunožje dok nije utihnuo i poslednji drhtaj.
Kad sam ponovo otvorila oči, naša publika je već bila utekla.
Gidion je žurno ustao, pa me podigao i odneo do kauča. Spustio me je uzduž na jastuk, pa mi povukao
kukove do naslona za ruke, izvivši mi kičmu.
Gledala sam ga niz svoj torzo. Zašto me jednostavno ne presavije i potuca otpozadi?
Zatim je otkopčao rajsferšlus na brzinu i izvadio svoj prelepi veliki penis i nije mi bilo bitno kako me tuca
sve dok to radi. Zacvilila sam kad je ušao u mene, a telo mi se upinjalo da se prilagodi prekrasnoj punoći za
kojom sam čeznula. Povukao mi je kukove u susret svojima i tucao moju osetljivu picu tim surovo debelim
komadom krutog mišića, pogleda mračnog i posesivnog, a njegovo disanje ustupalo je mesto primitivnim
životinjskim zvucima svaki put kad bi dopro do kraja mene.
Ispustila sam drhtav jauk, trenje nastalo od njegovih pokreta probudilo je u meni nezasitu želju da me tuca
dok ne poludim. Samo on.
Ušao je i izašao još nekoliko puta, pa zabacio glavu unazad i prostenjao moje ime, njišući bokovima i
dovodeći me do ludila. „Stegni ga, Evo. Stegni moj kurac.”
Kad sam poslušala, hrapavi zvuk koji je ispustio bio je toliko erotičan da mi je pica zadrhtala od
iščekivanja. „Da, anđele... baš tako.”
Stegnula sam ga još jače i opsovao je. Pogledi su nam se sreli, ono prekrasno plavetnilo njegovih očiju
zamaglila je seksualna euforija. Njegovo snažno telo zadrhtalo je i zgrčilo se, a potom je ispustio mučan zvuk
ekstaze. Penis mu se trgnuo u meni, jednom, dvaput, a potom je svršavao dugo i jako, štrcajući vrelu tečnost
duboko u mene.

108
 Nisam imala vremena za još jedan orgazam, ali nije bilo važno. Posmatrala sam ga sa strahopoštovanjem i
pukim ženskim trijumfom. Ja mogu to da mu uradim.
U trenucima orgazma, posedovala sam ga potpuno kao što je on posedovao mene.

109
 16.
GIDION SE PRESAVIO PREKO mene, a kosa mu je padala napred i golicala me po prsima. Grudi su mu
se ubrzano nadimale i spuštale. „Gospode. Ne mogu da izdržim ni dan bez ovoga. Čak i sati na poslu su
predugi.”
Provukla sam prste kroz njegovu oznojenu kosu. ,,I ti si meni nedostajao.”
Milovao mi je nosom grudi. „Kad nisi sa mnom, osećam se... Nemoj više da bežiš, Evo. Ne mogu to da
podnesem.”
Povukao me je naviše da stanem ispred njega, zadržavši penis ti meni dok nisam dotakla tabanima drveni
pod. „Hajde kući sa mnom.”
„Ne mogu da ostavim Kerija.”
„Onda ćemo odvući i njega sa sobom. Pst... Pre no što se požališ, znaj da mu ja mogu ostvariti sve što se
nada da će dobiti od ove zabave. Boravkom ovde ne postiže ništa.”
„Možda se dobro provodi.”
„Ne želim da budeš ovde.” Najednom se činio dalek, a ton mu je bio suviše uzdržan.
„Znaš li koliko me boli kad mi to kažeš?”, upitala sam tiho, plačnim glasom, a srce mi se steglo od žalosti.
„Šta to nije u redu sa mnom kad nećeš da budem u društvu tvoje porodice?”
„Ne, anđele.” Zagrlio me je, a šake su mu lutale po mojim leđima dok me je utešno milovao. „Sa tobom je
sve u redu. Problem je u ovom mestu. Ne želim — ne mogu da budem ovde. Hoćeš da znaš šta mi je u snovima.
Ova kuća mi je u snovima.”
,,Oh.” Želudac mi se zgrčio od zbunjenosti i brige. „Izvini. Nisam znala.”
Nešto u mom glasu nagnalo ga je da me poljubi između obrva. „Bio sam grub danas prema tebi. Izvini.
Nervozan sam i uzrujan kad sam ovde, ali to nije opravdanje.”
Obujmila sam mu lice šakama i zagledala mu se u oči, videći buru osećanja, koje je navikao da skriva.
„Nemoj nikad da se izvinjavaš što si ono što jesi pored mene. Ja to želim. Želim da budem tvoje utočište,
Gidione.”
„Jesi. Ne znaš koliko, ali naći ću način da ti pokažem.” Oslonio je čelo o moje. „Hajdemo kući. Kupio sam
ti nešto.”
„O? Volim poklone.” Posebno od svog dečka koji sam za sebe tvrdi da nije romantičan.
Pažljivo je počeo da izlazi iz mene. Zaprepastila sam se kad sam videla koliko sam vlažna, koliko je obilno
svršio. Poslednjih nekoliko centimetara njegovog penisa brzo je izletelo i sperma mi se prosula po unutrašnjim
stranama butina. Trenutak kasnije dve smele kapljice pale su na parket između mojih raširenih nogu.
„O sranje.” Prostenjao je. „Tako je vrelo. Jebote, ponovo mi se diže.”
Zurila sam u tu bestidnu golu muškost i uzbudila se. „Ne možeš valjda ponovo posle ovog.”
„Ne mogu vraga.” Uhvatio me je za picu, pa utrljao spermu svud po meni, oko otvora i između usmina.
Euforija se proširila krozmene poput topline od finog alkoholnog pića, osećaj zadovoljstva koji je proisticao
isključivo iz saznanja da Gidion nalazi zadovoljstvo u meni i mom telu.
„Pretvaram se u životinju kad sam s tobom”, promrmljao je. „Hoću da te obeležim. Hoću da te posedujem
u potpunosti tako da se nikad ne razdvojimo.”
Lagano je zamešao bokovima dok su njegove reči i dodiri ponovo rasplamsavali želju u meni. Htela sam
još jednom da svršim, znajući da ću se osećati jadno ako budem morala da čekam da stignemo u njegovu
postelju. I ja sam bila seksualno biće s njim. Bili smo u takvom telesnom skladu i bila sam toliko sigurna da me
nikad neće fizički povrediti da sam bila... slobodna.
Uhvatila sam ga za ruku, pa je nežno uputila oko svog kuka ka guzi, da me uhvati nazad. Dok sam mu
grickala bradu zubima, prikupila sam hrabrost koju mi je nadahnuo i prošaputala: „Dodiruj me ovde prstima.
Obeleži me ovde.”
Skamenio se, grudi su mu se ubrzano dizale i spuštale. „Ja ne”, glas mu je povratio snagu, „ja ne
upražnjavam analni seks, Evo.”
Pogledala sam ga u oči i u njima videla nešto mračno i prevrtljivo. Nešto veoma bolno.
Od svega što je nama dvoma moglo da bude zajedničko...

110
 Sirova strast naše požude ublažila se u toplu prisnost ljubavi. Dok mi se srce slamalo, priznala sam: „Ni ja.
Makar ne svojevoljno.”
„Onda... zašto?” Zbunjenost u njegovom glasu duboko me je ganula.
Zagrlila sam ga, priljubivši obraz uz njegovo rame i osluškujući pomalo uspaničene otkucaje njegovog
srca. „Zato što verujem da tvoj dodir može da izbriše Nejtanov.”
„O Evo.” Priljubio je obraz uz moju kosu.
Privila sam se još bliže uz njega. ,,S tobom se osećam sigurno.”
Dugo smo držali tako jedno drugo. Slušala sam kako mu se puls usporava i počinje ujednačeno da diše.
Duboko sam udahnula, naslađujući se mešavinom njegovog ličnog mirisa i mirisa žestoke požude i grubog
seksa.
Kad mi je vrhom srednjeg prsta jedva osetno prešao preko čmara, umirila sam se i malo odmakla da ga
pogledam. „Gidione?”
„Zašto ja?”, upitao je tiho, a njegove prelepe oči bile su mračne i strasne. „Znaš da sam sjeban, Evo. Videla
si šta sam... one noći kad si me probudila... Videla si, k vragu. Kako onda možeš ovako da mi poveriš svoje
telo?”
„Verujem svom srcu i onom što mi ono kaže.” Zagladila sam boru od mrštenja između njegovih obrva.
„Možeš mi vratiti moje telo, Gidione. Verujem da jedino ti to možeš.”
Oči su mu se sklopile i njegovo vlažno čelo dodirnulo je moje. „Imaš li neku šifru, Evo?”
Iznenađena, ponovo sam se odmakla da mu osmotrim lice. Nekoliko članova moje terapijske grupe
govorilo je o sado-mazo odnosima. Nekima je potrebna potpuna vlast da bi se osećali bezbedno tokom seksa.
Drugi su, pak, u potčinjenosti i poniženju nalazili zadovoljenje svoje duboko usađene potrebe da osete bol
kako bi doživeli zadovoljstvo. Ljudima koji upražnjavaju takav seks šifra je nedvosmislen način da kažu stoj.
Međutim, nije mi bilo jasno kakve to veze ima sa mnom i Gidionom. „A ti?”
„Meni nije potrebna.” Nežni dodiri njegovih prstiju među mojim nogama postali su smeliji. Ponovio je
pitanje: „Imaš li šifru?”
„Ne. Nikad mi nije bila potrebna. Misionarska poza, pseća poza, žena gore... to bi bilo sve što se tiče mojih
ludih veština u krevetu.”
To je malo razvedrilo njegovo strogo natmureno lice. „Hvala bogu. Umro bih da je drugačije.”
A onaj prst me je i dalje masirao, raspirujući mračnu žudnju. Gidion je umeo to da mi uradi, da me navede
da zaboravim na sve što se ranije dogodilo. Nisam imala negativne seksualne okidače s njim, nije bilo
oklevanja ni strahova. On mi je to dao. Zelela sam da mu zauzvrat dam telo koje je oslobodio moje prošlosti.
Visoki stojeći sat kraj vrata zazvonio je označavajući pun sat.
„Gidione, prošlo je mnogo vremena otkako smo otišli sa zabave. Neko će doći da nas potraži.”
Blago je pritisnuo osetljivo mesto u meni. „Zar će ti stvarno biti važno sve i da dođe?”
Izvila sam kukove primičući se njegovom dodiru. Iščekivanje me je nanovo uspalilo. „Nije mi važno ništa
osim tebe kad me dodiruješ.”
Slobodnu je ruku zavukao u moju kosu i uhvatio je za koren tako da ne mogu da pomerim glavu. „Jesi li
ikad uživala u analnom seksu? Slučajno ili namerno?”
„Ne.”
„A ipak imaš dovoljno poverenja u mene da tražiš to od mene.” Poljubio mi je čelo dok je povlačio svoju
klisku spermu ka mojoj zadnjici.
Stegla sam mu pojas. „Ne moraš...”
„Da, moram.” U glasu mu je bio onaj vragolasti izričiti prizvuk. „Ako nešto želiš, ja ću ti to dati. Zadatak
mi je da ispunim sve tvoje potrebe, Evo. Ma koliko me to koštalo.”
„Hvala, Gidione.” Nemirno sam mešala kukovima dok me je i daje nežno vlažio. ,,I ja želim da ispunim
tvoje potrebe.”
„Rekao sam ti šta je meni potrebno, Evo — vlast.” Nežno mi je milovao usne svojim raskriljenim usnama.
„Tražiš od mene da te odvedeni natrag na bolna mesta, i hoću, ako ti je to potrebno. Ali treba da budemo
izuzetno oprezni.”
„Znam.”

111
 „Poverenje nam je oboma veoma bitno. Ako ga izigramo, možemo sve izgubiti. Smisli neku reč koju
povezuješ s moći. Svoju šifru, anđele. Izaberi je.”
Pritisnuo je malo jače. Zastenjala sam. „Krosfajer.”
„Mmm... dopada mi se. Veoma prikladno.” Gurnuo mi je jezik u usta, pa ovlaš dotakao moj i izvukao ga.
Kružio mi je prstom oko čmara iznova i iznova, gurajući u njega svoju spermu i meko je zastenjao kad sam
stisnula guzu u nemom preklinjanju za milovanjima.
Kad je sledeći put pritisnuo, raširila sam se i on je gurnuo vrh prsta u mene. Osećaj prodiranja bio je
zapanjujuće jak.
Baš kao i pre, moje se telo predalo i omlitavilo pod pritiskom.
„Jesi li dobro?”, upitao je promuklo Gidion kad sam klonula uz njega. „Treba li da stanem?”
„Ne... Nemoj da staješ.”
Gurnuo je prst malo dublje i zgrčila sam se oko njega, bespomoćna reakcija na nežni dodir po mekim
tkivima. „Prijatna si i vrela”, promrmljao je. ,,I tako meka. Boli li?”
„Ne. Molim te, hoću još.”
Gidion je izvukao vrh prsta; zatim ga je gurnuo do zglavka, polako i lagano. Oduševljeno sam uzdrhtala,
iznenađena koliko je dobar osećaj imati taj vragolasti prst i osećaj ispunjenosti u zadnjici.
,,A ovo?”
„Dobro je. Sve što mi radiš je dobro.”
Ponovo je izvukao prst, pa ga polako gurnuo dublje. Nagnula sam se napred, pa natrćila guzu kako bi
imao bolji pristup i priljubila grudi uz njegove. Čvršće mi je stegnuo kosu i povukao mi glavu unazad, pa me
poljubio duboko i sočno. Naše otvorene usne klizile su jedne po drugima, sve grozničavije kako je požuda u
meni rasla. Dodir Gidionovog prsta na tom mračno seksualnom mestu, prodiranje u tom nežnom ritmu,
nagnalo me je da njišem guzom u susret njegovim lakim potezima.
„Tako si lepa”, promrmljao je, glasom beskrajno nežnim. „Volim kad ti je lepo. Volim da gledam kako se
orgazam širi tvojim telom.”
„Gidione.” Bila sam izgubljena, gušila sam se u silnom uživanju jer me je držao, jer me je voleo. Četiri
dana samoće pokazala su mi koliko bih jadna bila kad ne bismo uspeli sve da izgladimo, koliko bi siv i
jednoličan bio moj svet bez njega. „Trebaš mi.”
„Znam.” Polizao mi je usne i od toga mi se zavrtelo u glavi. „Tu sam. Pica ti dršće i steže se. Ponovo ćeš
svršiti za mene.”
Gurnula sam drhtavu šaku između nas da dohvatim njegov penis i osetila da je tvrd. Zadigla sam
podsuknje kako bih ga smestila u preterano vlažnu picu. Ušao je nekoliko centimetara, nije mogao dublje jer
smo stajali, ali sama ta povezanost bila je dovoljna. Zagrlila sam ga oko ramena i zagnjurila lice u njegov vrat,
ne mogavši više da se usredsredirn na poljupce. Pustio mi je kosu, pa me uhvatio za leđa i privukao bliže.
„Evo.” Njegov prst je počeo da prodire u mene brže. „Znaš li šta mi radiš?”
Udarao je kukovima o moje kukove, njegov široki glavić masirao je slatko nežno mesto. „Muzeš mi glavić
tim sporim halapljivim stiscima. Dovodiš me do vrhunca. Kad ti svršiš, i ja ću za tobom.”
Bila sam kao kroz maglu svesna bespomoćnih zvukova koji su mi se prosipali iz grla. Čula su mi bila
preopterećena Gidionovim mirisom i vrelinom njegovog čvrstog tela, dodirom njegovog penisa koji me je
trljao iznutra i prsta koji mi je gurao u zadnjicu. Okruživao me je, ispunjavao, posedovao na svaki mogući
način. Orgazam se bližio, kolajući kroz mene, narastajući mi u srži. Ne samo od fizičkog uživanja već od svesti
da hoće da preuzme rizik. Još jednom. Radi mene.
Njegov prst se umirio i ja sam se pobunila.
„Pst”, prošaputao je. „Neko dolazi.”
„O bože! Magdalen je dolazila ranije i videla nas je. Šta ako je rekla...”
„Ne pomeraj se.” Gidion me nije pustio. Ostao je da stoji na mestu, ispunjavajući me i spreda i otpozadi,
milovao me je po leđima i spustio mi haljinu. „Tvoje suknje sve skrivaju.”
Leđima okrenuta ulazu u sobu, priljubila sam vrelo lice uz njegovu košulju.
Vrata su se otvorila. Nastupila je stanka, a potom: „Je li sve u redu?”
Kristofer. Bilo mi je nelagodno jer nisam mogla da se okrenem.

112
 „Naravno”, kazao je lako Gidion, pribran i hladan. „Šta hoćeš?”
Na moje zaprepašćenje nastavio je da gura prst i da ga izvlači iz mene. Ne tako duboko kao dotad, već
polako, plitko, tako da mi se suknje nisu pomerale. Pošto sam već bila silno napaljena i malo mi je falilo da
svršim, zarila sam mu nokte u vrat. Napetost u mom telu zbog Kristoferovog prisustva samo je pojačala
erotske osete.
„Evo?”, upitao je Kristofer.
Progutala sam pljuvačku. „Molim?”
„Jesi li dobro?”
Gidion se malo pomerio da se namesti, tako da mu se penis pomerio u meni, a karlicom je udario o moj
pulsirajući klitoris.
,,D... da. Samo... razgovaramo. O. Večeri.” Sklopila sam oči dok je Gidion vrhom prsta grebao tanki zid
koji je razdvajao njegov penis od njegovog dodira. Ako mi još jednom dirne klitoris, svršiću. Toliko sam bila
napaljena da nisam mogla da se suzdržim.
Gidionove grudi su pulsirale uz moj obraz dok je govorio. „Završili bismo brže kad bi otišao. Zato mi reci
šta ti treba.”
„Mama te traži.”
„Zašto?” Gidion se ponovo pomerio i udario me u klitoris istovremeno kad je njegov prst brzo i duboko
ušao u moju zadnjicu.
Svršila sam. U strahu da glasno ne jeknem, zarila sam zube u Gidionove čvrste grudi. Tiho je zastenjao i
počeo da svršava, njegov penis se trzao dok je štrcao guste mlazeve vrele sperme u mene.
Ostatak razgovora nisam uspela da čujem od tutnjave u ušima. Kristofer je nešto rekao. Gidion je
odgovorio, a zatim su se vrata ponovo zatvorila. Podigao me je i poseo na rukonaslon, pa nastavio da svršava
među mojim raširenim bedrima, brišući spermu o moje telo, stenjući uz moje usne dok smo završavali sa
seksom - nijedan drugi u mom životu nije bio tako sirov i tako egzibicionistički.

POTOM me je Gidion odveo za ruku do kupatila, gde je blago nasapunjao peškir i očistio me između
nogu, a potom posvetio istu pažnju svom penisu. Brinuo je o meni na tako slatko prisan način, pokazujući mi
ponovo da sam mu, ma koliko iskonska bila njegova želja za mnom, ipak dragocena.
„Ne želim da se više ikad svađamo”, rekla sam tiho, sedeći raskrečena na umivaoniku.
Ubacio je peškir u skrivenu korpu za veš i zakopčao šlic. Zatim mi je prišao i pomilovao me hladnim
prstima po obrazu. „Ne svađamo se, anđele. Samo moramo da naučimo kako da ne plašimo jedno drugo.”
„Kažeš to kao da je to veoma lako”, progunđala sam. Bilo bi smešno kada bih rekla da je ijedno od nas
dvoje nevino, ali ipak smo to bili - u emotivnom smislu. Pipali smo po mraku, suviše željni, potpuno zbunjeni i
u nečemu što nikako ne uspevamo da pojmimo, trudimo se da zadivimo, a izmiču nam svi tanani detalji.
„Bilo lako ili teško, nije važno. Preguraćemo ovo jer moramo.” Provlačio mi je prste kroz kosu ne bi li
namestio razbarušene pramenove. „Razgovaraćemo kad dođemo kući. Mislim da sam pronašao suštinu našeg
problema.”
Njegova uverenost i rešenost ublažile su nemir koji me je ispunjavao proteklih nekoliko dana. Sklopila
sam oči i opustila se,uživajući dok mi se igrao s kosom. „Čini mi se da se tvoja majka silno iznenadila što sam
plavuša.”
„Je li?”
„A i moja. Ne zato što sam plavuša”, pojasnila sam. „Već što si ti zainteresovan za plavušu.”
„Je li?”
„Gidione!”
„Mmm?” Poljubio mi je vrh nosa i prešao mi šakama niz ruke.
„Nisam tip koji ti se obično dopadne, zar ne?”
Obrve su mu se izvile. „Imam samo jedan tip, a to je Eva Loren Tramil. I tačka.”
Zakolutala sam očima. „Dobro. Kako god ti kažeš.”
„Zašto je to bitno? Ti si žena sa kojom sam.”
„Nije bitno. Samo sam znatiželjna. Ljudi obično ne odstupaju od onoga što im se dopada.”

113
 Stao je između mojih nogu, pa me obujmio oko bokova. „Sreća moja što se uklapam u tvoj tip.”
„Gidione, ti se ne uklapaš ni u jedan tip”, kazala sam, otežući. „Ti si kategorija sam za sebe.”
Oči su mu zaiskrile. „Dopada ti se ono što vidiš, je li?”
„Znaš da mi se dopada i zato stvarno treba da se gubimo odavde pre nego što ponovo počnemo da se
jebemo kao zečevi.”
Priljubio mi je obraz uz lice i promrmljao: „Samo ti si u stanju da me vineš u visine od kojih mi se koža
uvek naježi. Hvala ti što si upravo ono što mi je potrebno.”
„O Gidione.” Obavila sam ruke i noge oko njega, privivši ga uza se koliko god mogu. „Došao si ovamo
zbog mene, jelda? Da me odvedeš sa ovog mesta koje mrziš?”
„Otišao bih i u pakao zbog tebe, Evo, a ovo je bogme prilično blizu”, kazao je. „Krenuo sam u tvoj stan da
te odvučem sa sobom kad sam saznao da si došla ovamo. Moraš da se kloniš Kristofera.”
„Zašto mi to stalno govoriš? Čini mi se da je veoma fin.”
Gidion se malo odmakao, provlačeći i dalje prste kroz moju kosu i gledajući me u oči. „On dovodi
suparništvo među braćom do krajnosti, i neuravnotežen je do te mere da može da bude opasan. Pokušava da
se druži s tobom jer zna da može da me povredi preko tebe. To moraš da mi veruješ.”
Zašto li Gidion toliko sumnja u pobude svog polubrata? Sigurno ima dobar razlog. Još nešto što nije u
potpunosti podelio sa mnom. „Verujem ti. Naravno da ti verujem. Držaču se podalje od njega.”
„Hvala ti.” Uhvatio me je oko struka, pa me podigao sa umivaonika i spustio na noge. „Hajde da nađemo
Kerija i da se gubimo odavde.”
Izašli smo iz kuće držeći se za ruke. Bilo mi je neprijatno jer sam znala da smo suviše dugo bili unutra.
Sunce je već zalazilo. I nisam nosila gaćice. Moje uništene čipkane bokserice trenutno su se nalazile u prednjem
džepu Gidionovih farmerki.
Pogledao me je nakratko kad smo ušli u paviljon. „Trebalo je ovo ranije da ti kažem. Izgledaš prekrasno,
Evo. Ta haljina ti savršeno stoji, kao i te jebozovne štikle.”
„Pa, očigledno služe svrsi.” Lupnula sam ga ramenom. „Hvala ti.”
„Na komplimentu? Ili na tucanju?”
„Pst”, prekorila sam ga, rumena.
Njegov mračni tihi smeh nagnao je sve žene u blizini da okrenu glave, kao i neke muškarce. Spustio je naše
isprepletane šake na moja krsta, pa me privukao k sebi i cmoknuo u usta.
„Gidione!” Njegova majka je krenula ka nama lakim korakom, blistavih očiju i sa širokim osmehom na
lepom licu. „Tako sam srećna što si došao.”
Izgledala je kao da će ga zagrliti, ali položaj njegovog tela se suptilno promenio i vazduh oko njega
naelektrisao, stvarajući nevidljivo polje sile koja je obuhvatila i mene.
Elizabet je naglo zastala.
„Majko”, pozdravio ju je s toplinom arktičke oluje. „Možeš da zahvališ Evi što sam ovde. Došao sam da je
odvedem.”
„Ali njoj je lepo ovde, zar ne, Evo? Treba da ostaneš radi nje.” Elizabet me je pogledala preklinjućim očima.
Stegnula sam prste oko Gidionove ruke. On je na prvom mestu, to ni u jednom trenutku nisam dovela u
pitanje, ali nisam mogla da suspregnem želju da doznam šta stoji iza njegove hladnoće prema majci koja ga
izgleda voli. Njen pogled pun obožavanja prešao je preko lica koje je sličilo njenom, gladno upijajući svaku
crtu. Koliko li je vremena prošlo otkako ga je poslednji put videla uživo?
A onda sam se zapitala je li ga možda volela previše...
Kičma mi se ukrutila od gnušanja.
„Nemoj da dovodiš Evu u nezgodan položaj”, rekao je Gidion, trljajući mi kičmu zglavcima prstiju.
„Dobila si šta si htela -upoznala si je.”
„Možda biste oboje mogli doći na večeru jedan dan sledeće nedelje?”
Njegov jedini odgovor bila je izvijena obrva. Zatim je podigao pogled, pa sam i ja uradila isto. Ugledala
sam Kerija gde izlazi iz nekakvog lavirinta od živice sa veoma poznatom pop princezom koja ga je držala
podruku. Gidion mu je mahnuo da nam priđe.
„O, nemoj da vodiš i Kerija!”, usprotivila se Elizabet. „On je srce ove zabave.”

114
 ,,I mislio sam da bi ti se svideo.” Gidion je stegnuo zube i na usnama mu je zatitralo nešto suviše grubo i
oštro da bi se nazvalo osmehom. „Imaj na umu da je on Evin prijatelj, majko. A to znači da je i moj prijatelj.”
Mnogo mi je laknulo kad nam se Keri pridružio, raspršivši napetost svojim opuštenim nastupom.
„Tražio sam te”, rekao mi je. „Nadao sam se da si spremna za polazak. Primio sam poziv koji sam
očekivao.”
Dok sam gledala u njegove blistave oči, bilo mi je jasno da se Trej javio.„Da, spremni smo.”
Keri i ja smo otišli da se pozdravimo i zahvalimo domaćinima. Gidion je ostao kraj mene poput posesivne
senke, bio je smiren ali vidno dalek.
Svi smo koračali ka kući kad sam spazila Ajerland sa strane gde zuri u Gidiona. Zastala sam i pogledala
naviše u njega. „Idi dovedi sestru da se pozdravimo.”
„Šta?”
„Stoji levo od tebe.” Pogledala sam udesno kako mlada dama, koja je, pretpostavljala sam, obožavala svog
starijeg brata, ne bi videla da ga nagovaram da joj priđe.
Neuljudno je mahnuo rukom pozivajući Ajerland. Ona je polako prilazila, a na njenom lepom buntovnom
licu ogledala se dosada. Pogledala sam u Kerija i odmahnula glavom, sećajući se tih dana isuviše dobro.
„Čuj.” Stegnula sam Gidiona oko ruke. „Reci joj da ti je žao što niste stigli da se ispričate dok si bio ovde i
da bi trebalo da te ponekad nazove, ako želi.”
Gidion me je ošinuo iznenađenim pogledom. „Molim?”
Protrljala sam mu bicepse i rekla: „Ona će ti sve sama ispričati ako joj pružiš priliku.”
Namrštio se. „Ona je tinejdžerka. Zašto bih joj pružio priliku da me ugnjavi brbljanjem?”
Propela sam se na prste i prošapnula mu u uvo: „Zato što ću ti biti dužnik.”
„Nešto smeraš.” Na časak me je oprezno osmotrio, pa me poljubio, blago zastenjavši. „Onda smo se
dogovorili. To ću dobro iskoristiti.”
Klimnula sam glavom. Keri se za njihao na petama i zavrteo kažiprstom oko kažiprsta, želeći da kaže:
Vrtiš ga oko prsta.
Nisam baš sasvim sigurna, pomislila sam, budući da mi se već bio uvukao i pod kožu i u srce.

IZNENADILA sam se kad je Gidion uzeo ključeve Bentlijevog terenskog vozila od jednog lakeja. „Ti si
vozio? Gde je Angus?”
„Ima slobodan dan.” Pomilovao mi je slepoočnicu nosom. „Nedostajala si mi, Evo.”
Smestila sam se na prednje sedište i on je zatvorio vrata za mnom. Dok sam vezivala pojas, videla sam ga
kako zastaje pokraj haube i daje znak dvojici muškaraca u crnom, koji su čekali pokraj blistavog crnog
mercedesa na kraju prilaza. Klimnuli su glavama i ušli u auto. Kad je Gidion izašao sa prilaza Vidalovih, oni su
išli neposredno iza nas.
„Bezbednosni detalj?”, upitala sam.
„Da. Brzo sam otišao kad su mi rekli da si ovde, a oni su malo kasnije stigli.”
Keri je otišao kući s Klensijem, pa smo se Gidion i ja zaputili pravo u njegov stan. Uzbudila sam se dok
sam ga gledala kako vozi. Rukovao je tim luksuznim vozilom kao što je rukovao svim — samouvereno,
agresivno i s veštom kontrolom. Vozio je brzo, ali ne nesmotreno, lagano savlađujući krivine i pravac kroz
prekrasne predele prema gradu. Gotovo da nije bilo saobraćaja dok nismo dospeli u gužvu na Menhetnu.
Pošto smo stigli u njegov stan, oboje smo otišli pravo u njegovu spavaću sobu i skinuli se da se istuširamo.
Kao da nije mogao da prestane da me dodiruje, Gidion me je oprao od glave do pete; zatim me je obrisao
peškirom i umotao u nov bademantil od izvezene svile i tila sa kimono rukavima. Na kraju je izvadio iz fioke
svilene pantalone sa učkurom slične nijanse.
„Zar ne dobijam gaćice?”, upitala sam, misleći na svoju fioku seksi donjeg veša.
„Ne. Na zidu u kuhinji okačen je telefon. Ukucaj brzo biranje i reci čoveku koji se javi da hoću da mi
donese dve porcije jela koje obično večeram iz Petera Lugera.”
„Dobro.” Zaputila sam se u dnevnu sobu i nazvala; zatim sam morala da potražim Gidiona. Našla sam ga
u radnoj sobi, prostoriji u kojoj dotad nisam ulazila.

115
 Nisam odmah dobro osmotrila taj prostor jer je jedino osvetljenje dopiralo iza stakla na zidu prekrivenom
slikama i lampe sa abažurom na njegovom radnom stolu od uglačanog drveta. Osim toga, moj pogled je bio
više zainteresovan za njega. Izgledao je sasvim senzualno i primamljivo, izvaljen u svojoj velikoj kožnoj fotelji.
Držao je čašu sa stopicom nekakvog pića koje je grejao među šakama, a od lepote njegovih bicepsa prošli su
me žmarci, kao i od čvrstog niza mišića na njegovom stomaku.
Pogled mu je bio na zidu koji je osvetljavala staklena ploča prekrivena slikama, koja je tad privukla i moju
pažnju. Zapanjila sam se kad sam videla umetnost - ogroman kolaž uveličanih fotografija njega i mene: kako se
ljubimo na ulici ispred teretane... kako stojimo skupa na onoj dobrotvornoj večeri... razmena nežnosti
uhvaćena okom kamere u prisnom trenutku posle svađe u Parku Brajant...
Najistaknutija je bila fotografija u sredini, snimljena dok sam spavala u svom krevetu, osvetljena samo
svećom koju sam ostavila da gori radi njega. Bio je to intiman voajerski snimak, koji je govorio više o fotografu
nego o predmetu fotografije.
Duboko me je ganuo taj dokaz da se i on zaljubljuje u mene. Gidion je pokazao piće koje mi je ranije nasuo
i spustio na rub stola. „Sedi.”
Poslušala sam, radoznala. Bilo je u njemu nekog novog poleta, osećaja svrsishodnosti i mirne odlučnosti,
kao i precizne usredsređenosti.
Šta li ga je dovelo u to raspoloženje? I šta će to značiti za ostatak večeri?
Zatim sam ugledala uramljen mali kolaž fotografija na njegovom radnom stolu pokraj mog pića i moja
zabrinutost je iščezla. Ram je bio veoma sličan ramu koji sam već držala na svom radnom stolu, ali u ovom su
se nalazile tri moje i Gidionove zajedničke fotografije.
„Hoću da ovo odneseš na posao”, rekao je tiho.
„Hvala.” Prvi put u nekoliko dana bila sam srećna. Prigrlila sam ram uz grudi jednom rukom, a drugom
podigla čašu.
Oči su mu zasjale dok me je gledao kako sedam. „Šalješ mi poljupce po ceo dan sa svoje slike na mom
radnom stolu. Mislim da je pošteno da se i ti jednako podsećaš na mene. Na nas.”
Odahnula sam, a puls mi nije bio sasvim ujednačen. „Nikad ne zaboravljam ni na tebe ni na nas.”
„Ne bih ti dozvolio sve i da pokušaš.” Gidion je otpio velik gutljaj i Adamova jabučica mu se pomerila dok
je gutao. „Mislim da sam shvatio gde smo napravili prvi pogrešan korak koji nas je odveo do svih sledećih
grešaka.”
„Je li?”
„Popij malo konjaka, anđele. Trebaće ti.”
Oprezno sam otpila jedan gutljaj, i netom me je ispunila toplina, a potom sam shvatila da mi se dopada i
ukus. Zatim sam otpila još jedan.
Vrteći čašu između dlanova, Gidion je nasuo još jedno piće i zamišljeno me posmatrao. „Reci mi šta je bilo
uzbudljivije, Evo:seks u limuzini kad si ti bila glavna ili seks u hotelu kad sam glavni bio ja?”
Nelagodno sam se pomerila, ne znajući kuda taj razgovor vodi. „Mislila sam da ti se dopalo ono što se
dogodilo u limuzini. Hoću reći, dok se događalo. Kasnije očito nije.”
„Dopalo mi se”, rekao je s mirnom ubeđenošću. „Sećanje na tebe u onoj crvenoj haljini, kako stenješ i
govoriš mi kako ti je lepo dok sam u tebi, proganjaće me dokle sam živ. Ako poželiš ponovo da me zaskočiš u
budućnosti, spreman sam bez sumnje.”
Želudac mi se zgrčio. Ramena ukrutila. „Gidione, počinjem pomalo da se plašim. Sva ta priča o šiframa i
zaskakanju... imam utisak kao da ovaj razgovor vodi nekuda kuda ja ne mogu da idem.”
„Misliš na vezivanje i bol. Ja govorim o dobrovoljnoj razmeni moći.” Gidion me je pomno posmatrao.
„Hoćeš još konjaka? Veoma si bleda.”
„Misliš?” Spustila sam iskapljenu čašu. „Čini mi se kao da mi govoriš da si ti dominantan.”
„Anđele, to si već znala.” Usne su mu se izvile u nežen seksi osmeh. „Ono što ja govorim jeste da si ti
pokorna.”

116
 17.
SMESTA SAM USTALA u žurbi.
„Nemoj”, upozorio me je onim mračnim glasom. „Nemoj odmah da bežiš. Nismo završili.”
„Nemaš pojma šta govoriš.” Nikad mi se više neće desiti da budem pod nečijom vlašću — da izgubim svoje
pravo da kažem ne! „Znaš kroz šta sam prošla. Potrebna mi je kontrola koliko i tebi.”
„Sedi, Evo.”
Ostala sam na nogama, samo da dokažem svoje gledište.
Usne su mu se razvukle u osmeh, pa sam malo smekšala. „Imaš li ti uopšte predstavu koliko sam lud za
tobom?”, promrmljao je.
„Lud si nema šta ako misliš da ću trpeti da mi neko zapoveda, posebno u seksu.”
„Ma daj, Evo. Znaš da ne želim da te tučem, da te kažnjavam, povređujem, ponižavam niti da ti
zapovedam kao kućnom ljubimcu. To ne treba nijednom od nas dvoje.” Uspravio se, pa se nagnuo napred i
spustio laktove na sto. „Ti si mi najvažnija u životu. Ti si moje blago. Želim da te zaštitim i da ti pružim osećaj
sigurnosti. Zato razgovaramo o ovome.”
Gospode bože. Kako je moguće da je istovremeno tako lep i tako mahnit? „Nemam potrebu da neko
gospodari mnome!”
„Potreban ti je neko kome možeš da veruješ. Ne. Zatvori usta, Evo. Sačekaćeš da završim.”
Moja pobuna je zamukla u tišini.
„Tražila si od mene da ponovo upoznam tvoje telo sa radnjama koje su nekada korišćene da te povrede i
muče. Ne mogu ti opisati koliko mi tvoje poverenje znači niti kako bih se osećao kada bih ga izgubio. Ne smem
se dovesti u tu opasnost, Evo. Moramo da uradimo ovo kako treba.”
Prekrstila sam ruke. „Izgleda da sam potpuni duduk. Mislila sam da je naš seksualni život odličan.”
Spustio je čašu na sto i nastavio da govori kao da ja nisam ništa rekla. „Zamolila si me da danas izađem u
susret tvojoj potrebi i pristao sam. Sad treba da...”
„Ako nisam ono što želiš, samo reci!” Spustila sam uramljene fotografije i svoju čašu pre no što im uradim
nešto zbog čega bih zažalila. „Ne pokušavaj da to ulepšaš...”
Obišao je oko stola i zgrabio me pre no što sam uspela teturavo da se udaljim više od dva koraka. Zapušio
mi je usta poljupcem; njegove ruke su me zatočile. Kao što je uradio već jednom, odneo me je do zida i pribio
me uz njega, stegnuo me je oko ruku, koje mi je podigao iznad glave. Nisam imala kud.
Tako zarobljena, nisam mogla da učinim ništa kad je savio kolena i protrljao svoj dugi ukrućeni penis o
moju karlicu. Jednom, dvaput. Svila je zaškripala o moj natekli klitoris. Od ugriza njegovih zuba kroz platno
na mojoj bradavici prošla me je jeza, a čisti miris njegove tople kože me je opio. Jeknula sam i klonula u njegov
zagrljaj.
„Vidiš kako se lako predaš kad preuzmem vlast?” Prelazio mi je usnama duž obrve. ,,I lepo ti je, zar ne?
Baš kako treba da bude.”
„Nije pošteno.” Zurila sam naviše u njega. Kako može da očekuje da odgovorim ikako drugačije? Koliko
god da sam bila zbunjena i uznemirena, bila sam isto toliko bespomoćna pred njegovom snažnom
privlačnošću.
„Naravno da jeste. Takođe je i istinito.”
Pogled mi je lutao po toj veličanstvenoj vranoj grivi i izvajanim crtama tog lica, kojem nije bilo ravnog.
Žudnja koju sam osetila bila je toliko žarka da je rađala bol. Ta skrivena manjkavost u njemu nagnala me je
samo da ga još više volim. Katkad sam imala osećaj da ću u njemu naći drugu polovinu sebe.
„Šta ću kad me pališ. Ne mogu da učinim ništa po tom pitanju”, promucala sam. „Moje telo se fiziološki
smekša i opusti kako bi mogao da uguraš taj svoj veliki kurac u mene.”
„Evo. Hajde da budemo iskreni. Ti hoćeš da imam potpunu vlast. Važno ti je da možeš da mi veruješ da ću
te čuvati. U tome nema ničeg lošeg. Za mene važi obrnuto — potrebno mi je da mi veruješ dovoljno da se
odrekneš te vlasti.”
Nisam mogla da mislim kad je bio pripijen uz mene, telo mi je bilo bolno svesno svakog čvrstog milimetra
njegovog tela. „Nisam pokorna.”

117
 „Jesi sa mnom. Ako pogledaš unazad, videćeš da si mi sve vreme popuštala.”
„Dobar si u krevetu! I imaš više iskustva. Naravno da sam ti dopustila da mi radiš šta hoćeš.” Ugrizla sam
se za donju usnu da bih sprečila njeno podrhtavanje. „Žao mi je što ja tebi nisam bila toliko uzbudljiva.”
„Sereš, Evo. Znaš koliko uživam dok vodim ljubav s tobom. Kada bih imao izbor, ne bih radio ništa drugo.
Ne pričamo o igrama koje bi mene oslobodile.”
„Već govorimo o onome što oslobađa mene? Je li o tome reč?”
„Jeste. Bar sam tako mislio.” Namrštio se. „Uzrujala si se. Nisam hteo da... K vragu. Mislio sam da će nam
ovaj razgovor pomoći.”
„Gidione.” Oči su me zapekle, a potom se napunile suzama. Izgledao je povredeno i zbunjeno kao što sam
se ja osećala. „Slamaš mi srce.”
Pustio mi je ruke, odmakao se jedan korak i podigao me u naručje, pa me izneo iz svoje kancelarije, proneo
kroz hodnik do jednih zatvorenih vrata. „Okreni kvaku”, rekao je tiho.
Ušli smo u sobu osvetljenu svećom koja je i dalje blago mirisala na svežu farbu. Nekoliko sekundi sam bila
dezorijentisana, nisam mogla da pojmim kako sam to iskoračila iz Gidionovog stana i zakoračila pravo u svoju
sobu.
„Ne shvatam.” Nije baš da nisam razumela, ali moj mozak je i dalje nastojao da se odupre utisku da sam
teleportovana iz jednog stana u drugi. „Ti si me... preselio si me kod tebe?”
„Ne baš sasvim.” Spustio me je, ali je i dalje držao ruku oko mene. „Napravio sam tvoju sobu na osnovu
slike koju sam snimio dok si spavala.”
„Zašto?”
Šta je sad to? Ko još radi takvo nešto? Je li uradio sve to kako ne bih morala da gledam njegove
košmare?Ta me je pomisao dodatno ranila u srce. Imala sam osećaj da se Gidion i ja svakim trenom sve više
udaljavamo jedno od drugog.
Pomerio je šake kroz moju vlažnu kosu, što me je samo dodatno razdražilo. Došlo mi je da ga pljusnem po
rukama da me ne dodiruje i odem makar na drugi kraj sobe. Ili možda da odem u drugu sobu.
„Ako osetiš potrebu da pobegneš”, rekao je nežno, „možeš uvek doći ovamo i zatvoriti vrata. Obećavam
da te neću uznemiravati dok ne budeš spremna. Ovako ćeš imati utočište, a ja ću znati da me nisi ostavila.”
Milion pitanja i nagađanja kolalo mi je mislima, ali jedno se posebno istaklo: „Hoćemo li i dalje spavati u
istom krevetu?”
„Svake noći.” Dodirnuo mi je čelo usnama. „Kako možeš i da pomisliš da nećemo? Razgovaraj sa mnom,
Evo. Šta prolazi kroz tu tvoju lepu glavu?”
„Šta prolazi kroz moju glavu?”, brecnula sam se. „Šta se, kog vraga, zbiva u tvojoj? Šta ti se desilo za ona
četiri dana otkako smo raskinuli?”
Vilica mu se stegla. „Mi nikad nismo raskinuli, Evo.”
Telefon je zazvonio u drugoj sobi. Opsovala sam sebi u bradu. Htela sam da razgovaramo i htela sam da
ode, oboje istovremeno.
Stegnuo mi je ramena, pa me pustio. „Stigla nam je večera.”
Nisam pošla za njim kad je izašao. Bila sam suviše uznemirena i nije mi bilo do jela. Umesto toga uvukla
sam se u postelju, koja je bila ista kao moja, i sklupčala se oko jastuka, sklopivši oči. Nisam čula Gidiona kad se
vratio, ali osetila sam kad se primakao i zastao kraj kreveta.
„Molim te, hajde da jedeš sa mnom. Ne mogu da jedem sam”, rekao je mojim ukrućenim leđima.
„Zašto mi jednostavno ne narediš da jedem s tobom?”
Uzdahnuo je, pa legao na krevet iza mene i privio mi se uz leđa. Prijala mi je toplina njegovog tela,
odagnala je hladnoću od koje mi se koža ježila. Dugo je ćutao i dopuštao mi da uživam u njegovoj blizini. Ili je
možda on uživao u mojoj.
„Evo.” Milovao mi je prstima ruku zaodenutu svilom. „Ne mogu da podnesem da budeš nesrećna.
Razgovaraj sa mnom.”
„Ne znam šta da kažem. Mislila sam da najzad dostižemo tačku kad će se sve izgladiti među nama.”
Čvršće sam prigrlila jastuk.
„Nemoj da se grčiš, Evo. Boli me kad se odmičeš od mene.”

118
 Imala sam utisak kao da me on odgunije od sebe.
Okrenula sam se, pa ga gurnula na leđa. Zatim sam se popela na njega, bademantil mi se raskrilio kad sam
mu opkoračila kukove. Prelazila sam dlanovima preko njegovih moćnih grudi i grebala noktima preplanulu
kožu. Kružila sam bokovima iznad njega, trljajući svoju nagu karlicu o njegov penis. Kroz tanku svilu njegovih
pantalona, osećala sam svaki nabor i debelu venu. Po tome kako mu se pogled smračio, a one izvajane usnice
raskrilile zbog ubrzanog disanja, znala sam da i on oseća moje obrise i vlažnu vrelinu.
„Je li ti ovo toliko strašno?”, upitala sam, njišući bokovima. „Ležiš li tu i misliš da mi ne daješ ono što
želim jer sam ja glavna?”
Gidion je spustio šake na moja bedra. Čak i taj bezazlen dodir delovao je dominantno.
Nervoza i velika koncentrisanost koju sam nedavno primetila najednom su mi postali jasni — on više ne
obuzdava snagu svoje volje. Ta ogromna snaga što kola kroz njegovo telo sada je usmerena ka meni poput
talasa vreline.
„Već sam ti rekao”, kazao je hrapavim glasom. „Uzeću te kako god mogu.”
„Dobro. I nemoj da misliš da ne znam da pokušavaš da budeš dominantan iako si ispod mene.”
Usne su mu se izvile u vragolast osmeh.
Spustila sam se i igrala se vrhom jezika s njegovom bradavicom. Legla sam na njega, sasvim ga prekrivši
kao što je on meni radio, opružila sam telo po njegovim bokovima i nogama, zavukla šake ispod njegove divne
guze da stisnem to čvrsto meso i držim ga uza se. Osetila sam njegov tvrdi debeli penis na svom stomaku,
raspirivao je moju glad za njim.
„Hoćeš li me kazniti zadovoljstvom?”, upitao je tiho. „Zato što možeš. Možeš da me nateraš na pokornost,
Evo.”
Čelo mi se spustilo na njegove grudi i glasno sam uzdahnula. „Volela bih da je tako.”
„Molim te, nemoj da budeš tako zabrinuta. Prebrodićemo ovo zajedno sa svim ostalim.”
„Toliko si ubeđen da si u pravu.” Namrštila sam se. „Pokušavaš da dokažeš gledište.”
,,A možda ćeš i ti dokazati svoje.” Gidion je olizao donju usnu i medunožje mi se steglo, nemo preklinjući.
U njegovim očima bile su duboke emocije. Šta god još da se zbivalo u našoj vezi, nije bilo sumnje u to da
smo se ozbiljno spetljali.
A ja sam mu to ubrzo i dokazala.
Gidion je izvio vrat dok su mi se usne pomicale po njegovom torzu. „O Evo.”
„Vaš će se svet ubrzo jako zaljuljati, gospodine Kros.”
I jeste. Postarala sam se za to.

LAKOMISLENA i pobedonosna posle seksa, sela sam za Gidionov trpezarijski sto i setila se kakav je bio
samo nekoliko minuta ranije - sav oznojen i zadihan, stenjao je i psovao dok sam se natenane naslađivala
njegovim prekrasnim telom.
Progutao je zalogaj šnicle, koja je i dalje bila topla zahvaljujući fioci za održavanje temperature, i smireno
rekao: „Nezasita si.”
„Pa, šta da ti kažem. Ti si prelep, seksi i veoma obdaren.”
„Drago mi je da ti odgovaram. Takođe sam izuzetno bogat.”
Nehatno sam mahnula rukom, pokazujući stan koji je vredeo sigurno pet miliona dolara. „Kome je to
važno?”
„Pa meni zapravo jeste.” Usne su mu se iskrivile.
Zabola sam viljušku u nemački prženi krompir, pomislivši da je hrana iz Petera Lugera dobra skoro kao
seks. Skoro. „Tvoj me novac zanima jedino ako znači da možeš da priuštiš da prestaneš da radiš kako bi se
izležavao okolo nag i bio moj seksualni rob.”
„Finansijski bih mogao to da priuštim, da. Ali dosadio bih ti, pa bi me šutnula, a šta bih onda?” Izgledao je
srdačno i zabavljeno. „Misliš da si dokazala svoje gledište, jelda?”
Sažvakala sam zalogaj, pa rekla: „Treba li ponovo da ga dokažem?”
„Činjenica da si još napaljena dovoljno da to želiš dokazuje moje gledište.”
„Hmm...” Otpila sam gutljaj vina. „Da li ti to projektuješ svoje želje na mene?”

119
 Ošinuo me je pogledom i ležerno sažvakao još jedan zalogaj najmekše šnicle koju sam u životu jela.
Zabrinuta i uznemirena, duboko sam udahnula i upitala: „Da li bi mi rekao ako te naš seksualni život ne bi
zadovoljio?”
„Ne budi smešna, Evo.”
Šta ga je drugo moglo nagnati da pokrene tu temu posle četiri dana otkako smo raskinuli? „Sigurna sam
da ne pomaže ni činjenica da nisam tip žene koji te obično privuče. I nismo upotrebili nijednu od onih igračaka
koje imaš u hotelu...”
„Prestani.”
„Molim?”
Gidion je spustio pribor za jelo na sto. „Neću da te slušam kako uništavaš svoje samopoštovanje.”
„Šta? Samo ti treba da govoriš, je li?”
„Možeš da se svađaš sa mnom, Evo, ali to te ipak neće pojebati.”
„Ko kaže...”, zaćutala sam kad me je ljutito pogledao. Bio je u pravu. I dalje sam ga želela. Želela sam ga na
sebi, u eksploziji požude, da u potpunosti vlada i mojim i svojim uživanjem.
Odmakao se od stola i kazao kratko: „Pričekaj ovde.”
Kad se vratio trenutak kasnije, spustio je crnu kožnu kutijicu s prstenom kraj mog tanjira, pa ponovo seo.
Kad sam to videla, imala sam osećaj kao da me je neko odalamio. Najpre me je obuzeo strah, ledeno hladan. A
ubrzo potom vatrena želja.
Šake su mi drhtale na krilu. Sklopila sam prste i shvatila da mi celo telo drhti. Izgubljena, podigla sam
pogled do Gidionovog lica.
Nežni dodir njegovih prstiju na mom obrazu uglavnom je umirio moju zabrinutost i ostala je samo žestoka
požuda.
„Nije taj prsten”, promrmljao je nežno. „Ne još. Nisi spremna.”
Nešto u meni je uvelo. A zatim me je ispunilo olakšanje. Prerano je, zaista. Nijedno od nas nije spremno.
No, ako sam se ikad zapitala koliko sam se zaljubila u Gidiona, sad sam znala.
Klimnula sam glavom.
„Otvori je”, rekao je.
Opreznim prstima privukla sam kutijicu i otvorila poklopac. „Oh.”
Ušuškan u crnoj koži nalazio se prsten kao nijedan drugi. Zlatne karike nalik konopcima bile su
isprepletane i ukrašene krstićima prekrivenim dijamantima.
„Veze”, promrmljala sam, „ojačane krstovima.” Gidion Kros4.
„Ne baš. Ja u konopcima vidim tvoja brojna vlakna, ne vezivanje. Ali da, krstovi me drže uz tebe. Mojim
noktima, čini mi se.” Iskapio je vino, pa nam oboma napunio čaše.
Sedela sam nepomično, zapanjeno, nastojeći da sve to pojmim. Sve što je uradio za tih nekoliko dana
koliko smo bili razdvojeni -fotografije, prsten, odlazak kod doktora Pitersena, soba istovetna mojoj sobi, pa i
neka uhoda koja me je pratila — sve mi je to govorilo da mu nikad nisam bila daleko od misli, ako sam ih
uopšte i napuštala.
„Vratio si mi ključeve”, prošaputala sam, prisećajući se koliko to bolelo.
Pružio je ruku i spustio šaku na moju. „Postoji mnogo razloga zašto sam to uradio. Ostavila si me samo u
bademantilu, Evo, i otišla bez ključeva. Ne smem ni da mislim šta ti se sve mogl dogoditi da Keri nije bio kod
kuće da te pusti u stan.”
Prinela sam njegovu šaku usnama i poljubila mu nadlanicu, pa je pustila i zatvorila kutijicu s prstenom.
„Prelep je, Gidione. Hvala ti. Mnogo mi znači.”
„Ali ga nećeš nositi.” To nije bilo pitanje.
„Posle razgovora koji smo vodili večeras, deluje mi kao ogrlica.”
Klimnuo je glavom posle jednog časka. „Nisi baš sasvim pogrešila.”

4 Engl. cross krst. (Prim. prev.)

120
 Mozak me je boleo, kao i srce. Četiri besane noći nisu pomogle. Nije mi bilo jasno zašto misli da sam mu
toliko potrebna, iako sam ja isto osećala prema njemu. U Njujorku ima na hiljade žena koje me mogu zameniti
u njegovom životu, ali samo je jedan Gidion Kros.
„Imam utisak da te razočaravam, Gidione. Posle svega o čemu smo večeras razgovarali... Imam utisak da
je ovo početak kraja.”
Odgurnuo se od stola, pa se nagnuo prema meni i dodirnuo mi obraz. „Nije.”
„Kad idemo kod doktora Pitersena?”
„Ići ću sam utorkom. Pošto porazgovaraš s njim i pristaneš na zajedničko savetovanje, možemo ići zajedno
četvrtkom.”
„Dva sata tvoje sedmice, svake sedmice. Ne uključujući putovanje do tamo i natrag. To je velika obaveza.”
Pružila sam ruku i sklonila mu kosu sa obraza. „Hvala ti.”
Gidion mi je uhvatio ruku i poljubio mi dlan. „To nije žrtva, Evo.”
Otišao je u svoju kancelariju da malo radi pre spavanja, a ja sam odnela kutijicu s prstenom u njegovu
spavaću sobu sa sobom. Još sam je gledala dok sam prala zube i češljala se.
Pod kožom sam osećala tiho brujanje želje, trajan nivo seksualnog uzbuđenja kog nije trebalo da bude s
obzirom na to koliko sam puta svršila u jednom danu. Bila je to emotivna potreba da se povežem s Gidionom,
da uverim sebe da smo dobro.
Stežući kutijicu s prstenom u ruci, prišla sam svojoj strani kreveta i spustila je na noćni stočić. Htela sam da
bude tu, da bude prvo što ću ujutro videti, posle lepo prospavane noći.
Uzdahnula sam, pa prebacila svoj novi bademantil preko daske na uzglavlju kreveta i uvukla se u
postelju. Pošto sam se malo okretala i vrpoljila, napokon sam zaspala.

PROBUDILA sam se usred noći i shvatila da mi srce ubrzano lupa i da teško plitko dišem. Dezorijentisana,
nepomično sam ležala nekoliko časaka, dolazeći sebi i prisećajući se gde se nalazim. Ukrutila sam kad sam sve
shvatila i napregnuta uši da čujem ima li Gidion opet košmare. Pošto sam videla da tiho leži kraj mene i diše
duboko i ujednačeno, odahnula sam i opustila se.
Kad li je konačno legao da spava? Brinulo me je da posle nekoliko dana koliko nismo bili zajedno možda
oseća potrebu da bude sam.
A onda mi je sinulo. Bila sam napaljena. I to jako.
Grudi su mi bile nabrekle i teške, bradavice krute i nakostrešene. Medunožje mi je bilo bolno i vlažno. Dok
sam ležala tu u tami osvetljenoj mesečinom, shvatila sam da me je moje telo probudilo svojim prohtevima.
Jesam li sanjala neki erotski san? Ili je dovoljno samo to što je Gidion pored mene?
Pridigla sam se na laktove i pogledala u njega. Prekrivač je bio pripijen uz njegovo telo do struka, a
njegove izvajane grudi i bicepsi ostali su razgolićeni. Desnu ruku je zabacio iznad glave i savio je oko one
bujne vrane kose koja mu je obrubljivala lice. Leva ruka mu je ležala između nas na prekrivačima, a šaka
stegnuta u pesnicu zbog čega su se debele vene što su mu se pružale uz podlakticu posebno isticale. Čak i u
snu izgledao je silno i moćno.
Postala sam još svesnija napetosti u sebi, osećaja da me Gidion privlači nečujnim ispoljavanjem te strašne
volje. Nemoguće je da traži moju pokornost dok spava, a ipak sam imala osećaj da je tako, imala sam osećaj da
me neko nevidljivo uže vuče ka njemu.
Pulsiranje među mojim nogama je postalo nesnosno, pa sam pokušala da ga umirim tako što sam ga
pritisla šakom, ali samo sam ga pogoršala.
Nisam mogla da ležim mirno. Zbacila sam prekrivače pa sela, prebacivši noge preko ruba kreveta.
Pomislila sam da popijem čašu toplog mleka i malo onog konjaka koji smo pili sinoć, ne bih li se umirila.
Naglo sam zastala kad mi je pogled privukla kožna kutijica obasjana mesečinom na noćnom stočiću. Setila sam
se prstena u njoj i želja me je preplavila. U tom trenutku me je pomisao na to da me Gidion veže lancima
ispunila silnom požudom.
Samo si napaljena, prekorila sam se.

121
 Jedna devojka u grupi govorila je kako njen „gospodar” može da iskoristi njeno telo u svako doba i kako
god želi, samo radi svog zadovoljstva. Tad u tom nisam videla ništa seksi... dok nisam smestila Gidiona u tu
sliku. Volela sam da ga skidam. Volela sam da ga dovodim do vrhunca. Samo zato.
Lagano sam dodirnula prstima poklopac kutijice. Drhtavo sam je podigla i otvorila. Trenutak kasnije
stavljala sam hladni prsten na domali prst desne ruke.
„Sviđa li ti se, Evo?”
Zadrhtala sam kad sam čula njegov glas, dublji i hrapaviji nego ikad. Bio je budan. Posmatrao me je.Koliko
li je dugo bio svestan? Je li toliko usklađen sa mnom dok spava koliko sam ja usklađena s njim?
„Sviđa mi se.” Ti mi se sviđaš.
Odložila sam kutijicu, pa okrenula glavu i videla da sedi na krevetu. Oči su mu toliko svetlucale da sam se
još više uzbudila, ali pomalo i uplašila. Bio je to nesmotren pogled, poput pogleda od kojeg sam doslovce pala
na dupe kad smo se upoznali - vreo i posesivan, ispunjen mračnim tajnama ekstaze. Njegovo prelepo lice
izgledalo je grubo u mraku, vilica stegnuta kad je prineo moju šaku usnama i poljubio prsten koji mi je dao.
Pomerila sam se da kleknem na krevet i zagrlila ga oko vrata obema rukama. „Uzmi me. Dajem ti
neograničenu vlast.”
Uhvatio me je za guzu i stisnuo. „Kakav je osećaj reći to?”
„Gotovo jednako dobar kao orgazmi do kojih ćeš me dovesti.”
„Aaa, izazov.” Njegov me je jezik zadirkivao poigravajući mi se po rubu usana, mamio me je obećavajući
poljubac, ali se namerno uzdržavao.
„Gidione!”
„Lezi, anđele, i čvrsto uhvati jastuk obema rukama.” Usne su mu se izvile u vragolast osmeh. „Ne puštaj
ga ni po koju cenu. Je li jasno?”
Progutala sam knedlu u grlu, pa uradila kako mi je rekao, toliko napaljena da sam mislila da ću svršiti
samo od nemirnog grčenja moje gladne pice.
Zgurao je prekrivače u dno kreveta. „Raširi noge i podigni kolena.”
Dah mi je čujno zastao, a bradavice se još više ukrutile, od čega sam osetila dubok bol u grudima. Gospode
bože, Gidion je vraški zgodan ovako. Dahtala sam od uzbuđenja, a u glavi mi se vrtelo od iščekivanja.
Medunožje mi je drhtalo od želje.
„O Evo”, zapevušio je tihim glasom dok je prelazio kažiprstom po mom vlažnom međunožju. „Vidi kako
si pohlepna zbog mene. Zahtevan je posao zadovoljavati ovu slatku picu.”
Gurnuo je taj ukrućeni prst u mene, razdvajajući natekla tkiva. Stegnula sam se oko njega, toliko blizu
orgazma da sam već osećala njegov ukus u ustima. Izvadio ga je, pa prineo šaku ustima i olizao moj ukus sa
svoje kože. Bokovi su mi se izvili sopstvenom voljom, telo mi se napinjalo ka njegovom.
„Sam si kriv što sam ovoliko napaljena na tebe”, rekla sam, dahćući. „Danima si zanemarivao svoje
dužnosti.”
„Onda bi najbolje bilo da nadoknadim izgubljeno vreme.” Spustio se ležeći ničice, pa stavio ramena
između mojih bedara i okružio drhtavi ulaz u moje telo vrhom jezika. Kružio je i kružio. Zanemarujući moj
klitoris i uzdržavajući se od tucanja čak i kad sam počela da ga preklinjem.
„Gidione, molim te.”
„Pst. Moram najpre da te pripremim.”
„Spremna sam. Bila sam spremna i pre nego što si se probudio.”
„Onda je trebalo ranije da me probudiš. Uvek ću se postarati tebe, Evo. Živim za to.”
Zacvilila sam od muke, pa zanjihala bokovima i još više se primakla tom vragolastom jeziku. Tek kad sam
bila sasvim mokra od orgazma, u očajničkoj želji da osetim bilo koji deo njegovog tela u sebi, popeo se na
mene i smestio među moja raširena bedra, oslonjen na podlaktice koje je spustio na krevet.
Sve vreme me je gledao u oči. Njegov penis, grozničavo vreo i tvrd kao kamen, ležao mi je uz usmine.
Želela sam ga u sebi više od života. „Sad”, kazala sam dahćući. „Sad.”
Uvežbanim pokretom bokova, prodro je u mene, toliko jako da me je gurnuo naviše na krevetu.
„O bože”, prodahtala sam, dok sam se ushićeno grčila oko tog stuba mesa koje me je posedovalo. Baš to mi
je bilo potrebno otkako smo razgovarali u kancelariji u njegovoj radnoj sobi, za tim sam čeznula dok sam

122
jahala gore-dole po njegovoj čeličnoj erekciji pre večere, to sam želela čak i dok sam svršavala na njegovom
velikom debelom penisu.
„Nemoj da svršiš”, promrmljao mi je na uvo, pa mi obujmio dojke šakama i štipkao bradavice između
palčeva i kažiprsta.
„Šta?” Bila sam prilično sigurna da ću svršiti samo ako duboko udahne.
,,I ne puštaj jastuk.”
Gidion je počeo da se kreće sporim lenjim ritmom. „Poželećeš da ga pustiš”, promrmljao je, dok mi je
nosom dodirivao osetljivo mesto ispod uva. „Voliš da me uhvatiš za kosu i da me grebeš noktima niz leđa. A
kad si blizu vrhuncu, voliš da mi stisneš dupe i uvučeš me dublje u sebe. Toliko mi se ukruti kad tako
podivljaš, kad mi pokažeš koliko ti se dopada kad sam u tebi.”
„Nije pošteno”, požalila sam se, dok sam stenjala, znajući da me namerno provocira. Ritam njegovog
hrapavog glasa bio je savršeno usklađen sa nemilosrdnim pokretima njegovih kukova. „Mučiš me.”
„Ko čeka, taj dočeka.” Prelazio mi je jezikom preko usne školjke, pa ga gurnuo duboko u uvo u istom
trenutku kad mi je povukao bradavice.
Trgnula sam se kad je sledeći put prodro u mene i zamalo svršila. Gidion je tako dobro poznavao moje
telo, znao je sve njegove tajne i erogene zone. Iskusno me je milovao iznutra svojim penisom, iznova i iznova
trljajući preko osetljivog spleta nerava koji su podrhtavali od užitka.
Njišući bokovima, pomerio se u stranu u meni, koristeći druga mesta. Ispustila sam plačan zvuk dok sam
gorela zbog njega,zaluđena. Prsti su mi se grčili koliko sam snažno stezala jastuk i vrpoljila se od silovite
potrebe da svršim. Umeo je da me dovede do vrhunca samo tako što bi me trljao iznutra, jedini muškarac
dovoljno vešt da mi pruži snažan vaginalni orgazam.
„Nemoj da svršiš”, ponovio je, promuklim glasom. „Neka potraje.”
„Ne... ne mogu. Tako je dobro. Bože, Gidione...” Suze su mi potekle iz očiju. „Ja sam... Izgubljena sam u
tebi.”
Tiho sam zaplakala, plašeći se da mu kažem da ga volim i tako se dovedem u opasnost da narušim tananu
ravnotežu među nama.
„O Evo.” Protrljao je obrazom moje mokro lice. „Mora biti da sam te želeo tako silno i tako često da nisi
imala izbora nego da uđeš u moj život.”
„Molim te”, preklinjala sam tiho. „Uspori.”
Gidion je podigao glavu i pogledao u mene, izabravši taj trenutak da mi štipne bradavice tek toliko jako da
osetim slabašan bol. Meki mišići unutar mene stegli su se toliko jako da je zaječao kad je sledeći put prodro u
mene.
„Molim te”, preklinjala sam i dalje, drhteći u nastojanju da odložim orgazam koji je bio sve bliži. „Svršiću
ako ne usporiš.”
Pogled mu je bio vreo na mom licu, kukovi su i dalje nasrtali u odmerenom ritmu, toliko sporom da me je
dovodio do ludila. „Zar nećeš da svršiš, Evo?”, upitao je onim maznim glasom koji je bio u stanju da me
odvuče u pakao sa snenim osmehom na usnama. „Zar nisi tome težila čitave noći?”
Izvila sam glavu kad mi je prešao usnama preko vrata. „Samo kad ti kažeš da mogu”, prodahtala sam.
„Samo... kad ti kažeš.”
„Anđele.” Jednu je šaku prineo mom licu i sklonio pramenove kose koji su se zalepili za oznojenu kožu.
Poljubio me je duboko, s mnogo poštovanja, ližući me duboko u ustima.
Da...
„Svrši za mene”, nagovarao je, ubrzavši ritam. „Svrši, Evo.”
Na tu zapovest, orgazam me je strefio kao udarac, protresavši mi telo prejakim nadražajima. Talas za
talasom pulsirajuće vreline valjao se kroza me, a pica mi se stezala, kao i utroba. Kriknula sam, prvi put
ispustivši nerazgovetan zvuk mučnog zadovoljstva, a potom sam izgovorila njegovo ime. Ponavljala sam ga
iznova i iznova dok je gurao svoj prelepi penis u mene, produžavajući orgazam-pre no što me je doveo do još
jednog.
„Dodiruj me”, kazao je hrapavo dok sam se raspadala pod njim. „Drži me.”

123
 Pošto me je oslobodio zapovesti da držim jastuk, rukama i nogama sam ga vezala uz svoje telo glatko od
znoja. Tucao me je grubo, prodirući duboko dok se energično bližio vrhuncu.
Svršio je, stenjući oštro i zabacio glavu unazad dok me je dugo punio spermom. Držala sam ga dok nam se
tela nisu ohladila, a disanje ujednačilo.
Kad je Gidion najzad sišao s mene, nije otišao daleko. Obavio mi se oko leđa i prošaputao: „Spavaj sad.”
Ne sećam se jesam li ostala budna dovoljno dugo da odgovorim.

124
 18.
Ponedeljak ujutro zna da bude božanstven, kad počne s Gidionom Krosom. Dok smo se vozili na posao,
sedela sam leđima oslonjena o njegovu slabinu, a on mi je prebacio ruku preko ramena da može da ispreplete
prste s mojim prstima.
Dok se igrao prstenom koji mi je dao, ispružila sam noge i osmotrila klasične cipele s platformom i
visokim potpeticama koje mi je kupio zajedno sa odećom da imam šta da obučem kad prespavam kod njega.
Odlučila sam da novu nedelju počnem u crnoj haljini na tanke pruge, koja mi je bila do kolena i pratila liniju
tela, s tankim plavim pojasom koji me je podsećao na njegove oči. Imao je odličan ukus; to mu moram priznati.
Osim ako je poslao neku od svojih smeđokosih „poznanica” u kupovinu?!
Odbacila sam tu neprijatnu misao.
Kad sam zavirila u fioke koje je odvojio za mene u svom kupatilu, našla sam svu kozmetiku i šminku koju
sam inače koristila u svojim omiljenim nijansama. Nisam ga pitala kako je znao, da ne bih odlepila. Umesto
toga rešila sam da na to gledam kao na dokaz njegove pažljivosti. Na sve je mislio.
Vrhunac mog jutra bilo je pomaganje Gidionu da obuče jedno od svojih ozbiljno seksepilnih odela.
Zakopčala sam mu košulju; on ju je upasao u pantalone. Ja sam mu zakopčala šlic; on je svezao kravatu.
Obukao je prsluk; ja sam poravnala lepo skrojen materijal preko njegove jednako fine košulje, iznenađena jer
bilo je jednako seksi oblačiti ga kao i svlačiti ga. Imala sam osećaj kao da upakujem vlastiti poklon.
Svet će videti lepotu pakovanja, ali samo ja poznajem čoveka unutar toga i znam koliko je dragocen.
Njegovi prisni osmesi i duboki hrapavi smeh, nežnost njegove kože i silovitost strasti, sve je to rezervisano
samo za mene.
Bentli je lagano poskočio iznad rupe u drumu i Gidion me je čvršće stegnuo. „Šta planiraš posle posla?”
„Danas treba da počnem sa časovima krav mage.” Nisam mogla da prikrijem uzbuđenje u glasu.
,,A, tako je.” Lagano mi je dodirnuo usnama slepoočnicu. „Znaš da ću morati da te gledam dok treniraš.
Digne mi se pri samoj pomisli na to.”
„Zar već nismo utvrdili da se tebi od svega diže?”, upitala sam zadirkujući, i gurnula ga laktom.
„Od svega vezanog za tebe. Što je srećna okolnost budući da si nezasita. Pošalji mi poruku kad završiš, pa
ćemo se naći u tvom stanu.”
Potražila sam smartfon po tašni i izvadila ga da vidim da li se baterija ispraznila i ugledala poruku od
Kerija. Otvorila sam je i našla video-snimak i tekst:
„Zna li X da mu je buraz krelac? Kloni se KV, dušice. Cmoki .”
Pokrenula sam snimak, ali trebalo mi je nekoliko časaka da shvatim šta gledam. Kad sam shvatila, sledila
sam se.
„Šta je to?”, upitao je Gidion sa usnama u mojoj kosi. Zatim se izdigao iza mene i shvatila sam da mi gleda
preko ramena.
Keri je napravio snimak na zabavi u vrtu Vidalovih. Sudeći po dva i po metra visokoj živici u pozadini,
nalazio se u lavirintu, a sudeći po lišću koje je oivičavalo ekran, rekla bih da se skrivao. Zvezda predstave bio
je par u strasnom zagrljaju. Žena je bila lepa i uplakana, izbezumljeno je govorila, a muškarac ju je tešio
poljupcima i umirivao nežnim milovanjem.
Razgovarali su o meni i Gidionu, o tome kako koristim svoje telo ne bih li se dokopala njegovih miliona.
„Ne brini”, tešio je Kristofer nežnim glasom uzrujanu Magdalen. „Znaš da Gidionu svaka brzo dosadi.”
,,S njom je drugačije. Ja mislim... mislim da je voli.”
Poljubio ju je u čelo. „Nije ona njegov tip.”
Stegla sam prste prepletene s Gidionovim.
Dok smo gledali, Magdalenino držanje se polako promenilo. Počela je da se privija uz Kristofera dok ju je
dodirivao, glas joj je smekšao, usne su tražile. Posmatraču sa strane bilo je očigledno da on dobro poznaje
njeno telo — da zna gde treba da je miluje i trlja. Kad je odgovorila na njegovo vešto zavođenje, zadigao joj je
haljinu i tucao je. Bilo je očigledno da je iskorišćava. Videlo se to po prezirnom i pobedonosnom izrazu
njegovog lica dok ju je kresao dok nije klonula mlitava u njegovom naručju.

125
 Nisam prepoznala tog Kristofera na ekranu. Njegovo lice, njegov stav, njegov glas... bio je to sasvim drugi
čovek.
Bila sam zahvalna kad se baterija mog smartfona ispraznila i ekran se iznenada isključio. Gidion me je
obujmio rukama.
„Fuj”, prošapnula sam, privivši se pažljivo uz njega da ne obrišem Šminku o njegove revere. „Vrlo jezivo.
Žao mi je nje.”
Gidion je glasno uzdahnuo. „To ti je Kristofer.”
„Šupak. Taj prepredeni izraz na njegovom licu — fuj!” Stresla sam se.
Priljubio je usne uz moju kosu i promrmljao: „Mislio sam da neće dirati Megi. Naše majke su dugogodišnje
prijateljice. Zaboravljam koliko me mrzi.”
„Zašto?”
Na tren sam se zapitala jesu li Gidionovi košmari vezani za Kristofera, a potom sam sasvim odbacila tu
pomisao. Nema šanse. Gidion je bio nekoliko godina stariji i jači. Premlatio bi Kristofera samo da ga je taknuo.
„Misli da su meni poklonili svu pažnju kad smo bili deca”, rekao je umorno Gidion. „Zato što su svi
brinuli zbog toga kako ću podneti očevo samoubistvo. Zato želi sve što je moje. Sve čega uspe da se dokopa.”
Okrenula sam se prema njemu, zavukla šake pod njegov sako da se primakne što bliže. Bilo je nečeg u
njegovom glasu od čega mi se srce steglo. Rekao mi je da je njegov porodični dom mesto koje ga progoni u
snovima, a opet je izuzetno udaljen od svoje porodice.
Nikad nije bio voljen. Bilo je to tako jednostavno i komplikovano u isti mah.
„Gidione?”
„Hmm?”
Odmakla sam se malo da ga pogledam u oči. Pružila sam ruku i prešla prstima preko njegove debele
obrve. „Volim te.”
Snažno je zadrhtao, dovoljno jako da i ja zadrhtim.
„Nije mi namera da te prestrašim”, uveravala sam ga, okrenuvši lice kako bih mu dala malo privatnosti.
„Ne moraš da učiniš ništa povodom toga. Samo nisam htela da prođe više nijedan trenutak da ne znaš kako se
osećam. Sad znaš i ne moraš da razmišljaš o tome.”
Uhvatio me je šakom za zatiljak. Drugu mi je gotovo bolno zario u pas. Držao me je tako, nepomičnu,
prikovanu uz sebe kao da se plaši da me vetar ne odnese. Disao je ubrzano i nepravilno, a srce mu je snažno
tuklo. Nije rekao više ni reč do kraja vožnje, ali me nije ni puštao.
Nameravala sam ponovo to da mu kažem jednog dana u budućnosti, ali kako mi se činilo, oboje smo
dobro podneli taj prvi put.

TAČNO u deset sati, poslala sam dve crvene ruže s dugim peteljkama u Gidionovu kancelariju s
pisamcetom:

Da proslavimo crvenu haljinu i ono jahanje u limuzini.

Deset minuta kasnije, dobila sam koverat s karticom, koja je glasila:

HAJDE DA TO PONOVIMO. USKORO.

U jedanaest sati naručila sam da mu u kancelariju dostave crno-beli aranžman ljiljana sa pisamcetom:

U čast crno-belih haljina za vrtne zabave i odvlačenje u biblioteke…

Deset minuta kasnije, stigao mi je njegov odgovor:

ODVUĆI ĆU JA TEBE NA POD ZA MINUT...

126
 U podne sam otišla u kupovinu. Da kupim prsten. Ušla sam u šest različitih prodavnica dok nisam našla
prsten koji mi se učinio savršen. Napravljen od platine sa utisnutim crnim dijamantima, izgledao je industrijski
i podsećao me na moć i vezivanje. Bio je to dominantan prsten, veoma smeo i muževan. Morala sam da
otvorim nov kreditni račun kako bih pokrila papreni trošak, ali računala sam da je poklon vredan meseci
otplaćivanja koji me čekaju.
Nazvala sam Gidionovu kancelariju i razgovarala sa Skotom, koji mi je pomogao da nađem slobodnih
petnaest minuta u Gidionovom pretrpanom rasporedu.
„Mnogo ti hvala na pomoći, Skote.”
„Nema na čemu. Uživao sam dok sam ga gledao kako danas prima tvoje cveće. Nikad ga nisam video da
se tako osmehuje.”
Ispunila me je toplina od ljubavi. Želela sam da usrećim Gidiona. Kao što je rekao, živela sam za to.
Vratila sam se poslu i sama nasmejana. U dva sata poslala sam tigrasti cvetni aranžman u Gidionovu
kancelariju i pisamce u koverti, koje je glasilo:

U znak zahvalnosti za sav divlji seks.

Njegov odgovor:

PRESKOČI KRAV MAGU. JA ĆU TI PRUŽITI REKREACIJU.

Kad su se primakla tri sata, pet minuta pre mog sastanka s Gidionom, unervozila sam se. Ustala sam sa
stolice drhtavih nogu i hodala tamo-amo po liftu na putu ka njegovom spratu. Sad kad je došao trenutak da
mu uručim svoj poklon, zabrinula sam se da možda ne voli prstenje... Uostalom, uopšte ga ne nosi.
Je li previše bezobrazno i sebično s moje strane što želim da nosi prsten samo zato što ga i ja nosim?
Crvenokosa recepcionarka me je bez pogovora pustila da uđem, a kad me je Skot spazio da izlazim iz
hodnika, ustao je od svog stola i pozdravio me sa širokim osmehom. Kad sam zakoračila u Gidionovu
kancelariju, Skot je zatvorio vrata za mnom.
Odmah me je zapahnuo prekrasan miris cveća i dopala mi se toplina koju je unosilo u inače potpuno
modernu kancelariju.
Gidion je podigao oči s monitora i iznenađeno podigao obrve kad me je ugledao. Ustao je s lakoćom.
„Evo? Je li se nešto dogodilo?”
Videla sam kako mu se držanje naglo menja, prelazeći iz poslovnog u lično, pogled mu se raznežio dok je
gledao u mene.
„Ne. Samo sam...” Duboko sam udahnula, pa mu prišla. „Imam nešto za tebe.”
„Još nešto? Jesam li zaboravio neki jubilej?”
Spustila sam kutijicu s prstenom na sredinu njegovog stola. Zatim sam se okrenula, ispunjena nelagodom.
Iskreno sam sumnjala u mudrost svog nepromišljenog poklona. Sada mi se činilo kao glupa zamisao.
Šta da kažem da ga oslobodim osećaja krivice što ga ne želi? Kao da nije bilo dovoljno što sam mu danas
kao iznebuha rekla da ga volim; a onda sam odmah morala dodatno da ga prestrašim glupim prstenom.
Verovatno se već oseća kao da sam mu vezala olovnu kuglu oko noge, koju vuče za sobom na lancu dok beži.
A omča se steže...
Čula sam tih škljocaj kad se kutijica otvorila i Gidionov oštar uzdah. „Evo.”
Glas mu je bio opasan i mračan. Pažljivo sam se okrenula, lecnuvši se kad sam videla koliko se uozbiljio i
kako mu je pogled oštar. Zglavci prstiju su mu pobeleli koliko je stezao kutijicu.
„Previše je, jelda?”
„Da.” Spustio je kutijicu i obišao oko stola. „Vraški previše. Ne mogu mirno da sedim, ne mogu da se
koncentrišem. Ne mogu da te izbacim iz glave. Jebeno sam nemiran, a nikad nisam takav kad sam na poslu.
Prezauzet sam. Ali ti si me opsela.”
Znala sam i te kako dobro koliko je njegov posao zahtevan, a ipak nisam uzela to u obzir kad mi je došlo
da ga iznenadim — iznova i iznova. „Izvini, Gidione. Nisam razmišljala.”

127
 Primakao mi se onim seksi korakom, koji je nagoveštavao koliko je dobar u krevetu. „Nemoj da se
izvinjavaš. Danas mi je bio najlepši dan u životu.”
„Stvarno?” Gledala sam ga kako stavlja prsten na domali prst desne ruke. „Htela sam da te usrećim.
Odgovara li ti veličina? Morala sam da nagađam...”
„Savršen je. Ti si savršena.” Gidion me je uzeo za ruke i poljubio moj prsten, pa gledao kako sam ja uradila
isto s njegovim prstenom. „Kako se samo osećam zbog tebe, Evo... to boli.”
Srce mi je poskočilo. „Zar je toliko loše?”
„Predivno je.” Obujmio mi je lice, osetila sam hladni dodir njegovog prstena na obrazu. Strasno me je
poljubio, njegove su usne zahtevale, njegov jezik je vragolasto i vesto lutao po mojim ustima.
Htela sam još, ali obuzdala sam se, misleći da sam već prevršila meru za jedan dan. Osim toga, moj
neočekivani dolazak gaje toliko pomeo da nije zamaglio staklo kako bismo imali privatnost.
„Reci mi još jednom ono što si mi rekla u kolima”, prošaputao je.
„Hmmm... ne znam.” Zagladila sam mu prsluk slobodnom rukom. Plašila sam se da mu ponovo kažem da
ga volim. Teško je to podneo prvi put i nisam bila sigurna da je u potpunosti shvatio šta te moje reči znače za
nas. Za njega. „Neverovatno si zgodan, znaš to. Oboriš me s nogu svaki put kad te vidim. No, bilo kako bilo...
ne bih da se izlažem opasnosti da te uplašim, pa da mi pobegneš.”
Nagnuo se prema meni, pa dodirnuo čelom moje čelo. „Kaješ se zbog onog što si rekla, zar ne? A cveće,
prsten...”
„Dopada li ti se stvarno?”, upitala sam nespokojno, odmaknuvši se da mu vidim lice da znam izvrdava li
ili govori istinu. „Neću da ga nosiš ako ti se ne dopada.”
Prelazio mi je prstima po usnoj školjci. „Savršen je. Tako me vidiš. S ponosom ću ga nositi.”
Bila sam srećna što je to shvatio. Naravno, shvatio je to jer je razumeo mene.
„Ako pokušavaš da ublažiš udarac što povlačiš ono što si rekla...”, zaustio je, ali pogled mu je odao
iznenađujući nespokoj.
Nisam mogla da odolim nemom preklinjanju u njegovim očima. „Ozbiljno sam mislila sve što sam rekla,
Gidione.”
„Nateraću te ja da ponovo to kažeš”, zapretio je zavodljivo i mazno. „Vrištaćeš izgovarajući to kad te samo
dohvatim.”
Osmehnula sam se i povukla. „Vrati se na posao, vraže.”
„Odvešću te kući u pet.” Gledao me je kako idem ka vratima. „Želim da ti pica bude gola i vlažna kad
siđeš do auta. Ako se budeš dodirivala kako bi to postigla, nemoj slučajno da svršiš da ne bi ispaštala.”
Ispaštala. Prošla me je blaga jeza, ali nosila je sa sobom malu dozu straha s kojim sam mogla da se nosim.
Verovala sam da Gidion tačno zna koliko daleko može sa mnom. „Hoće li ti biti tvrd i spreman?”
Ironičan osmeh zatitrao mu je na usnama. „A kad nije, s tobom? Hvala ti na današnjem danu, Evo. Hvala ti
na svakom njegovom trenutku.”
Poslala sam mu poljubac i gledala kako mu pogled postaje mračan. Taj izraz njegovog lica bio mi je u
mislila do kraja dana.

BILO je već šest sati kad sam stigla do svog stana, sva razbarušena od dobrog seksa. Znala sam šta me
čeka čim sam ugledala Gidionovu limuzinu pokraj ivičnjaka, a ne bentli. Nasrnuo je na mene još dok sam
ulazila, pa nastavio da demonstrira svoje fenomenalne oralne veštine pre no što me je prikovao uz sedište sa
žestokim žarom.
Bila sam zadovoljna što sam u formi. U protivnom bi me Gidionov nezasiti seksualni apetit u kombinaciji s
njegovom nepresušnom snagom dosad iscrpao. Nije da se žalim. Samo zapažam.
Klensi me je već čekao u predvorju zgrade kad sam utrčala. Ukoliko je primetio moju veoma izgužvanu
haljinu, zajapureno lice i neurednu kosu, nije ništa rekao. Na brzinu sam se presvukla na spratu, pa smo
krenuli u Parkerov studio. Nadala sam se da će trening početi laganim vežbama jer su mi noge i dalje pomalo
klecale od dva orgazma, od čije sam žestine savijala prste na nogama.
Kad smo stigli u to preuređeno skladište u Bruklinu, bila sam ushićena i spremna za učenje. Desetak
učenika učestvovalo je u različitim vežbama, a Parker je sve to nadgledao i podsticao ih sa ruba strunjača. Kad

128
me je ugledao, prišao mi je i uputio me u udaljeni ugao prostora za sparing gde možemo da radimo jedan na
jedan.
„Pa... kako ide?”, upitala sam da ublažim napetost koju sam osećala.
Osmehnuo se, pokazujući veoma zanimljivo i privlačno lice. „Nervozna si?”
„Pomalo.”
„Radićemo na tvojoj fizičkoj snazi i izdržljivosti, kao i na svesnosti. Takođe ću početi da te obučavam da se
ne okameniš i ne oklevaš u neočekivanim sukobima.”
Pre nego što smo počeli, pomislila sam da posedujem veoma dobru fizičku snagu i izdržljivost, ali naučila
sam da obe mogu da budu još bolje. Počeli smo kratkim uvodnim upoznavanjem opreme i rasporeda prostora,
a zatim prešli na objašnjavanje i borbe i neutralnih/pasivnih položaja. Zagrejali smo se osnovnim telesnim
vežbama, pa prešli na „dodirivanje”, gde smo pokušavali da dodirnemo jedno drugome ramena i kolena dok
smo stajali gledajući se oči u oči i blokirali protivnikove poteze.
Parker je bio odličan u tome, naravno, ali i ja sam počela da hvatam konce. Većinu vremena smo, pak,
proveli u učenju osnova i poletno sam prionula na učenje. Veoma dobro sam znala kako je kad si dole i u
nepovoljnom položaju.
Ukoliko je Parker i primetio taj moj žar, nije ništa rekao.

KAD se Gidion pojavio u mom stanu kasnije te večeri, zatekao me je kako opuštam svoje bolno telo u kadi
punoj vode. Iako se videlo da je sveže istuširan posle vežbanja sa svojim ličnim trenerom, skinuo se i seo u
kadu iza mene, pa me obgrlio rukama i nogama. Cvilela sam dok me je ljuljuškao.
„Prija, a?”, zadirkivao je, dok mi je držao uvo među zubima.
„Ko bi rekao da sat vremena valjanja sa zgodnim tipom može toliko da iscrpi čoveka?” Keri je bio u pravu
kad je rekao da krav maga ostavlja masnice. Videla sam ih već nekoliko ispod kože, a grublje lekcije tek su me
čekale.
„Možda bih i bio ljubomoran”, promrmljao je Gidion, gnjaveći mi grudi, „da ne znam da je Smit oženjen i
da ima decu.”
Frknula sam na tu još jednu informaciju koju nije trebalo da zna. „Znaš li i koji broj cipela nosi, i šešira?”
„Ne još.” Nasmejao se tom mom beznadežnom frktaju i ja nisam mogla da se ne nasmejem kad sam čula
taj neobični zvuk.Jednoga dana u bliskoj budućnosti moraćemo da porazgovaramo o njegovoj opsednutosti
prikupljanjem informacija, ali danas nije vreme da zalazimo u to. U poslednje vreme često se sukobljavamo, a
Kerijev savet da lepi i zabavni trenuci treba da budu u ravnoteži sa ružnima nije mi izlazio iz glave.
Dok sam se igrala s prstenom na Gidionovoj ruci, rekla sam mu da sam u subotu razgovarala sa ocem i da
mi je napomenuo kako ga kolege zafrkavaju zbog govorkanja da se viđam sa onim Gidionom Krosom.
Uzdahnuo je. „Izvini.”
Okrenula sam se i pogledala ga. „Nisi ti kriv što si poznat. Šta ćeš kad si izluđujuće privlačan.”
„Uskoro jednoga dana”, rekao je suvo, „otkriću je li moje lice kletva ili ne.”
„Pa ako ti moje mišljenje išta znači, meni se veoma dopada.”
Gidionove usne su zadrhtale i dodirnuo mi je obraz. „Tvoje mišljenje mi je jedino važno. Kao i mišljenje
tvog tate. Želim da mu se dopadnem, Evo, a ne da misli da izlažem njegovu kćer narušavanju njene
privatnosti.”
„Osvojićeš ga. On samo želi da budem srećna i bezbedna.”
Vidno se opustio i privukao me bliže. „Usrećujem li te ja?”
„Da.” Položila sam obraz iznad njegovog srca. „Volim da budem s tobom. Kad nismo zajedno,
priželjkujem da jesmo.”
„Rekla si da više nećeš da se svađaš”, promrmljao mi je u kosu. „Nervira me to. Je li ti dosadilo što uvek
nešto sjebem?”
„To nije istina. A i ja sam sjebala stvar, takođe. Veze su teške i zahtevne, Gidione. Većina ih nema
fenomenalan seks kao što mi imamo. Mislim da smo retki srećnici.”
Uzeo je malo vode u šaku i sasuo mi je niz leđa, iznova i iznova, umirujući me svojom grešnom toplinom.
„Ja se svog oca u stvari i ne sećam.”

129
 „Je li?” Potrudila sam se da se ne ukrutim i otkrijem iznenađenje. Kao ni uzbuđenje i očajničku potrebu da
saznam više o njemu. Još nikad mi nije pričao o svojoj porodici. Jedva sam odolevala da ne zabadam nos u to,
ali nisam htela da navaljujem i da ga pritiskam ako nije spreman...
Grudi su mu se podigle i spustile kad je duboko odahnuo. Bilo je nečeg u tom uzdahu što me je navelo da
podignem glavu i uništim svoju nameru da budem pažljiva.Prešla sam šakom preko njegovih tvrdih
stomačnih mišića. „Hoćeš da razgovaraš o onome čega se sećaš?”
„Samo... utisak. Retko kad je bio kod kuće. Mnogo je radio. Pretpostavljam da sam energičnost nasledio od
njega.”
„Pre bih rekla radoholičnost — ako se slažeš? Čini mi se da vam je to zajedničko.”
„Otkud ti to znaš?”, odvratio je, prkosan.
Pružila sam ruku i sklonila mu kosu s lica. „Izvini, Gidione, ali tvoj otac je bio prevarant koji se lako i
sebično izvukao. Ti nemaš to u sebi, nisi kao on.”
„Ne. Ne u tom pogledu.” Zaćutao je. „Međutim, mislim da nikad nije naučio da ostvari vezu s drugim
ljudima, da ne brine samo za vlastite trenutne potrebe.”
Proučavala sam ga pogledom. „Misliš li da taj opis odgovara i tebi?”
„Ne znam”, odgovorio je tiho.
„Pa, ja znam, i ne odgovara ti.” Lako sam mu poljubila vrh nosa. „Ti umeš da paziš i čuvaš onoga do koga
ti je stalo.”
„Bolje bi mi bilo da je to tako.” Stegnuo je ruke oko mene. „Ne smem ni da pomislim na to da ćeš biti s
drugim, Evo. Sama pomisao na to da te drugi muškarac vidi kao što te ja vidim, da te vidi ovakvu... da te
dodiruje... Vodi me na mračna mesta.”
„To se neće dogoditi, Gidione.” Znala sam kako se oseća. Ni ja ne bih podnela kada bi on bio prisan s
drugom ženom.
„Život si mi promenila. Ne bih podneo da te izgubim.”
Zagrlila sam ga. „Osećaj je obostran.”
Nakrivio mi ja glavu unazad, pa mi zapušio usta strasnim poljupcem.
Za nekoliko časaka postalo je jasno da će uskoro biti vode svud po podu. Odmakla sam se. „Treba da
jedem ako hoćeš da opet to radimo, đavole.”
„Kaže devojka dok trlja svoje mokro nago telo svud po meni.” Rekao je i naslonio se s grešnim osmehom
na usnama.
„Hajde da naručimo jeftinu kinesku hranu i jedemo je štapićima iz kutije.”
„Hajde da naručimo dobru kinesku hranu i radimo to.”

130
 19.
KERI NAM SE pridružio u dnevnoj sobi da uz odličnu kinesku hranu i slatko vino od šljiva gledamo
večernji televizijski program ponedeljkom. Dok smo prebacivali kanale i smejali se urnebesnim nazivima
nekih televizijskih rijaliti-šou emisija, gledala sam kako dva najvažnija muškarca u mom životu uživaju u
slobodnom vremenu i jedan s drugim. Dobro su se slagali, šalili i zadirkivali jedan drugog. Nisam dotad
primetila tu Gidionovu stranu i dopala mi se.
Ja sam zauzela čitavu sofu, a njih dvojica su sedeli na podu skrštenih nogu i koristili naš stočić za kafu kao
trpezarijski sto. Obojica su bili u širokim trenerkama i uskim majicama kratkih rukava i dopadao mi se taj
prizor. Kakva li sam srećnica?
Lomeći prste, Keri se teatralno pripremao da otvori svoj kolačić sreće. „Da vidimo. Hoću li biti bogat?
Slavan? Hoću li uskoro upoznati Gospodina Visokog, Tamnog i Slasnog? Otputovati u daleke zemlje? Šta ste
vas dvoje dobili?
„Ja ništa posebno”, rekla sam. „Na kraju će se sve doznati. Pff. To sam mogla da zaključim i bez kolačića
sreće.”
Gidion je otvorio svoj, pa pročitao: „Blagostanje će uskoro zakucati na vaša vrata.” Prezrivo sam frknula.
Keri me je prostrelio pogledom. „Znam, zar ne? Zgrabio si tuđi kolačić, Krose?”
„Bolje bi mu bilo da drži prste podalje od tuđih kolačića”, kazala sam suvo.
Gidion je pružio ruku, pa mi istrgao pola kolačića iz ruke. „Ne brini, anđele. Ja želim jedino tvoj kolačić.”
Namignuo mi je i ubacio ga u usta.
„Dosta je”, promrmljao je Keri. „Idite u sobu.” Teatralno je slomio svoj kolačić pa se namrštio: „Šta je ovo,
jebote?”
Nagnula sam se napred. „Šta piše?”
„Konfučije kaže”, rekao je spontano Gidion, „da se čovek sa rukom u džepu ceo dan oseća bludno.”
Keri je hitnuo pola svog kolačića na Gidiona, koji je to spretno uhvatio i široko se osmehnuo.
„Daj mi to.” Istrgnula sam papirić iz Kerijeve ruke i pročitala šta piše. Zatim sam se nasmejala.
„Jebi se, Evo.”
„Pa?”, podbadao je Gidion.
„Izaberi drugi kolačić.”
Gidion se osmehnuo. ,,U kandžama sudbine.”
Keri je hitnuo i drugu polovinu svog kolačića.
Setila sam se sličnih večeri provedenih s Kerijem dok sam pohađala Državni univerzitet u San Dijegu, što
me je navelo da pokušam da zamislim kakav je Gidion bio na koledžu. Iz članaka koje sam pročitala znala sam
da je osnovne studije pohađao na Univerzitetu Kolumbija, a zatim je otišao da se usredsredi na svoja sve šira
poslovna interesovanja.
Je li se družio sa ostalim studentima? Je li išao na žurke bratstava, tucao devojke i/ili previše pio? Bio je
toliko uzdržan da mi je bilo teško da ga zamislim bezbrižnog i lakomislenog, a ipak se baš tako ponašao dok je
sedeo tu sa mnom i Kerijem.
Zatim je pogledao u mene, i dalje se osmehujući, i srce mi se prevrnulo u grudima. Prvi put je izgledao u
skladu sa svojim godinama, mlad, ozbiljno lep i tako normalan. U tom trenutku bili smo samo par u svojini
dvadesetim godinama, koji se opušta kod kuće sa cimerom i daljinskim upravljačem. Bio mi je samo dečko,
družili smo se. Sve je bilo tako lepo i jednostavno i ta me je iluzija ganula.
Interfon je zazvonio i Keri je skočio na noge da otvori vrata. Pogledao me je sa osmehom na usnama.
„Možda je Trej.” Podigla sam šaku, prekrštenih prstiju.
Međutim, kad je Keri otvorio vrata nekoliko minuta kasnije, u stan je ušla dugonoga plavuša koju sam
srela u liftu pre neku noć.
„Hej”, rekla je, gledajući ostatke večere na stolu. Osmotrila je Gidiona procenjivačkim pogledom kad je
učtivo raskrstio noge i ustao na onaj svoj moćni graciozni način. Mene je prezrivo pogledala, pa uputila
Gidionu očaravajući manekenski osmeh i ispružila ruku. „Tatjana Čerlin.”
Gidion se rukovao s njom. „Evin dečko.”

131
 Iznenađeno sam podigla obrve na to. Da li on to štiti svoj identitet? Ili svoj lični prostor? U svakom slučaju,
odgovor mi se dopao.
Keri se vratio u sobu s bocom vina i dve čaše. „Hajdemo”, rekao je, pokazujući put hodnika ka njegovoj
spavaćoj sobi.
Tatjana je nežno mahnula, pa izašla ispred Kerija. Nečujno sam ga pitala iza njenih leđa: „Šta to radiš?”
Namignuo mi je i prošaputao: „Uzimam drugi kolačić.”
I Gidion i ja smo uskoro krenuli u moju sobu na spavanje. Dok smo se spremali za krevet, pitala sam ga
nešto što sam se zapitala ranije: „Jesi li i na koledžu imao jebarnik?”
Skinuo je majicu preko glave. „Molim?”
„Znaš, kao hotelsku sobu. Napaljen si momak. Samo sam se pitala jesi li čak i tad imao nekakvo spremno
mesto.”
Odmahivao je glavom dok sam zurila u njegov božanstveno savršen torzo i vitke bokove. „Otkako sam
tebe upoznao, imao sam seksa koliko u protekle dve godine sveukupno.”
„Ma nemoguće.”
„Radim vredno i vežbam još vrednije, i zbog jednog i drugog ugodno sam iscrpljen sve vreme. S vremena
na vreme sam možda i dobijao poneku ponudu koju nisam odbio, ali mogao sam da živim i sa seksom i bez
njega dok tebe nisam upoznao.”
„Sereš.” Zvučalo mi je neverovatno.
Pogledao me je pre no što se zaputio ka kupatilu sa crnim kožnim neseserom. „Samo ti sumnjaj u mene,
Evo. Videćeš šta će se dogoditi.”
„Šta?” Krenula sam za njim, uživajući u prizoru njegovog slatkog dupeta. „Dokazaćeš da možeš sa seksom
i bez njega tako što ćeš me ponovo dovesti do vrhunca?”
„Biće potrebno da to uradim dvaput.” Otvorio je neseser, pa izvadio novu četkicu za zube, koju je potom
otpakovao i ubacio u moj stalak za četkice. „Inicirala si seks među nama koliko i ja. Potrebna ti je ta povezanost
koliko i meni.”
,,U pravu si. Samo...”
„Šta samo?” Otvorio je fioku, namrštio se kad je video da je puna, pa se pomerio da otvori drugu.
„Drugi umivaonik”, rekla sam, osmehujući se njegovoj pretpostavci da će i on dobiti fioke u mom stanu i
njegovom mrštenju kad ih nije našao. „Sve su tvoje.”
Gidion je prišao drugom umivaoniku i počeo da raspakuje neseser i stavlja stvari u njih. „Šta samo?”,
ponovio je, noseći šampon i kupku u moju tuš-kabinu.
Oslonila sam se bokom o lavabo, prekrstila ruke i posmatrala ga kako polaže pravo na celo moje kupatilo.
Nije bilo sumnje da to radi isto kao što nije bilo sumnje da bi svako ko bi ušao u to kupatilo odmah shvatio da
u mom životu postoji muškarac.
Tad mi je palo na pamet da i ja na sličan način polažem pravo na njegov lični prostor. Njegova kućna
posluga sigurno zna da im je šet u ozbiljnoj vezi. Bila sam ushićena od pomisli na to.
„Razmišljala sam o tebi na koledžu večeras”, produžila sam, „dok smo večerali i zamišljala kako bi bilo
viđati te u studentskom gradu. Bila bih opsednuta tobom. Silno bih se trudila da te viđam kako bih uživala u
pogledu. Pokušala bih da pohađam iste časove kao i ti, kako bih za vreme predavanja mogla da sanjarim o
tome kako da ti se uvučem u gaće.”
„Seksualni manijače.” Poljubio mi je vrh nosa dok je prolazio pokraj mene i otišao da opere zube. „Oboje
znamo šta bi se dogodilo čim bih te ugledao.”
Očetkala sam kosu i oprala zube, pa se umila. „Dakle... jesi li imao jebarnik za retke prilike kad bi te neka
srećnica odvukla u krevet?”
Pogledao je u moj nasapunjani odraz u ogledalu. „Uvek sam koristio hotel.”
„Samo si tamo imao seks? Pre mene?
„Da, samo sam tamo imao dobrovoljan seks”, rekao je tiho, „pre tebe.”
,,Oh.” Srce mi se slomilo.
Prišla sam mu, pa ga zagrlila s leđa. Trljala sam obraz o njegova leđa.

132
 Otišli smo u krevet i obavili se jedno oko drugog. Zagnjurila sam lice u njegov vrat i udisala ga,
ugneždena. Telo mu je bilo čvrsto, a ipak je bilo predivno udobno uz moje. Bio je tako topao i snažan, tako
moćno muževan. Trebalo je samo da pomislim na njega, pa da ga odmah poželim.
Prešla sam mu nogom preko kukova, pa se digla iznad njega, držeći raširene dlanove na njegovim
grudima. Bilo je mračno. Nisam ga videla, ali nisam ni morala. Iako sam volela to njegovo lice — lice koje je
katkad mrzeo — na mene su najviše uticali zapravo njegovi dodiri i mrmljanja. Kao da na svetu nije bilo nikog
osim njega, ničeg što sam više želela.
„Gidione.” Nisam morala niša više da kažem.
Pridigao se u sedeći položaj, pa me obgrlio rukama i duboko poljubio. Zatim me je okrenuo ispod sebe i
vodio ljubav sa mnom s nežnom posesivnošću koja me je dirnula duboko u dušu.

TRGNULA sam se iz sna, iznenađena. Gnječila me je neka velika težina, a grubi glas mi je sipao ružne,
prljave reči u uvo. Uhvatila me je panika od koje nisam mogla da dišem.
Ne opet. Ne... Molim te, ne...
Šaka mog polubrata pokrila mi je usta i on mi je grubo raširio noge. Osetila sam da nešto tvrdo između
njegovih nogu ubada uslepo, nastojeći da prodre u moje telo. Moj vrisak je prigušio njegov dlan, kojim me je
pljusnuo po ustima, pa sam ponizno savila kičmu, a srce mi je tako silno tuklo da sam mislila da će se raspući.
Nejtan je bio tako težak. Tako težak i jak. Nisam mogla da ga zbacim sa sebe. Nisam mogla da ga odgurnem.
Prestani! Silazi s mene. Ne diraj me. O bože... molim te, ne radi mi to... ne opet...
Gde je mama? Mama!
Vrisnula sam, ali Nejtanova šaka pokrivala mi je usta. Pritisnuo me je i prignječio mi glavu uz jastuk. Što
sam se više opirala, to je njegovo uzbuđenje sve više raslo. Dahćući kao pas, nabijao se uz mene iznova i
iznova... nastojeći da prodre u mene...
„Saznaćeš ti kako je to.”
Sledila sam se. Bio mi je poznat taj glas. Znala sam da nije Nejtanov.
To nije san. I dalje je košmar.
Gospode, ne. Izbezumljeno trepćući u mraku, napinjala sam se da vidim. Krv mi je tutnjala u ušima.
Nisam ništa čula.
Međutim, znala sam miris njegove kože. Znala sam njegov dodir, čak i kad je bio surov. Znala sam dodir
njegovog tela na svom, čak i dok je pokušavao da me napadne.
Gidionov ukrućeni penis me je udarao o bedro. U panici sam se podigla iz sve snage. Šaka mu je pala s
mog lica.
Duboko sam uvukla vazduh u pluća i vrisnula.
Grudi su mu se ubrzano dizale i spuštale dok je oštro govorio: „Nije tako lepo i uredno kad tebe jebu.”
„Krosfajer”, kazala sam bez daha.
Zaslepeo me je blesak svetla iz hodnika, a potom se Gidionovo teško telo, koje me je gušilo, sklonilo s
mene. Okrenula sam se na bok pa zajecala, a iz očiju su mi potekle suze, pa nisam jasno videla kako je Keri
odvukao Gidiona na drugi kraj sobe i pribio ga uza zid, ulubivši pritom gipsanu ploču.
„Evo! Jesi li dobro?” Keri je uključio lampu pokraj kreveta i opsovao kad me je video sklupčanu kako se
grčevito ljuljam.
Kad se Gidion uspravio, Keri se okrenuo ka njemu i nasrnuo na njega: „Ako samo mrdneš pre no što
stigne policija, prebiću te tako da će od tebe ostati samo mrlja!”
Progutala sam pljuvačku dok me je grlo peklo, pa se s mukom pridigla u sedeći položaj. Pogled mi se
prikovao uz Gidiona i gledala sam kako izmaglica sna odlazi iz njegovih čiju i kako je zamenjuje sve veći užas.
„San”, prozborila sam s mukom i uhvatila Kerija za ruku kad je pošao da dohvati telefon. „On sanja.”
Keri je bacio pogled na Gidiona, koji je čučao nag na podu poput divlje životinje. Kerijeva ruka je pala uz
slabinu. „Gospode bože”, prošaputao je. „A ja mislio da sam ja sjeban.”
Sišla sam sa kreveta, pa ustala na drhtave noge, još slaba od straha koji nije prošao. Kolena su me izdala i
Keri me je uhvatio, pa se spustio na pod sa mnom i držao me dok sam plakala.

133
 „SPAVAĆU na kauču.” Keri je provukao ruku kroz kosu razbarušenu od sna i naslonio se na zid u
hodniku. Vrata moje spavaće sobe bila su otvorena iza mene, a Gidion je bio unutra, bled i izmučen.
„Namestiću i njemu nekoliko ćebadi i jastuke. Mislim da ne bi trebalo da ide kući sam. Slomljen je.”
„Hvala, Keri”, rekla sam i čvršće se prigrlila oko struka. „Je li je Tatjana još tu?”
„Ma ne. Nije tako. Samo se tucamo.”
„A Trej?”, upitala sam tiho, a misli su mi se već vraćale na Gidiona.
„Treja volim. Mislim da je on najbolja osoba koju sam ikad upoznao osim tebe.” Sagnuo se i poljubio me u
čelo. ,,A ono što ne zna neće ga povrediti. Prestani da brineš o meni i postaraj se za sebe.”
Pogledala sam naviše u njega, suznih očiju. „Ne znam šta da uradim.”
Keri je uzdahnuo, a njegove zelene oči bile su mračne i ozbiljne. „Mislim da treba da odlučiš jesi li se
zaglibila do guše, devojčice.Neke je ljude nemoguće popraviti. Pogledaj mene. Imam sjajnog tipa, a ja se dajem
curi koju ne podnosim.”
„Keri...” Pružila sam ruku i dodirnula mu rame.
Uhvatio me je za ruku i stegnuo je. „Tu sam ako ti zatrebam.”
Gidion je zakopčavao svoju platnenu torbu kad sam se vratila u svoju sobu. Pogledao me je i strah se
uvukao u mene. Nisam se bojala za sebe, već za njega. Nikad nisam videla nikog tako utučenog, tako potpuno
slomljenog. Crnilo u njegovim prelepim očima me je plašilo. U njemu nije bilo života. Bio je siv kao smrt s
dubokim senkama na svakom pedlju njegovog predivnog lica.
„Šta radiš?”, upitala sam šapatom.
Ustuknuo je, kao da je želeo što više da se udalji od mene. „Ne mogu da ostanem.”
Zabrinulo me je što mi je laknulo na pomisao da ću ostati sama. „Dogovorili smo se — nema bežanja.”
„To je bilo pre nego što sam te napao!”, odbrusio je, pokazujući prvi znak duha posle više od sat vremena.
„Bio si nesvestan.”
„Nikada više nećeš biti žrtva, Evo. Gospode bože... šta ti zamalo nisam uradio...” Okrenuo mi je leđa,
povijenih ramena, što me je uplašilo gotovo jednako kao njegov napad.
„Ako odeš, mi ćemo izgubiti i pobediće naša prošlost.” Videla sam da su ga moje reči pogodile kao munja.
Sva svetla u mojoj sobi bila su upaljena, kao da je sama struja bila u stanju da progna svu tminu iz naših duša.
„Ako sad odustaneš, bojim se da će ti biti lakše da se držiš podalje od mene, a meni da te pustim. Biće to naš
kraj, Gidione.”
„Kako da ostanem? Zašto bi htela da ostanem?” Okrenuo se i pogledao me s takvom čežnjom da sam
ponovo zaplakala. „Pre bih se ubio nego te povredio.”
Što me je takođe plašilo. Bilo mi je teško da zamislim Gidiona kojeg sam poznavala - dominantnu,
samovoljnu snagu prirode — kako oduzima sebi život, ali Gidion koji je u tom trenutku stajao ispred mene bio
je sasvim druga ličnost. I bio je dete roditelja koji je izvršio samoubistvo.
Čupkala sam prstima porub majice. „Nikad me ne bi povredio.”
„Bojiš me se”, rekao je promuklo. „Vidim ti to na licu. I sam se sebe bojim. Bojim se da spavam s tobom da
ti ne bih uradio nešto što bi nas uništilo oboje.”
Bio je u pravu. Bojala sam se. Stomak mi se ledio od straha.Sad sam upoznala eksplozivnu nasilnost u
njemu. Otrovni bes. A među nama je postojala takva strast. Ošamarila sam ga na onoj zabavi u vrtu, napala
sam ga fizički, što mi se još nikad nije desilo.
Naša je veza po prirodi bila emotivna i strasna, prizemna i sirova. Poverenje koje nas je držalo zajedno
takođe nas je otvaralo jedno prema drugome, tako da smo oboje bili ranjivi i opasni. I sve su prilike bile da će
se to pre pogoršati nego poboljšati.
Provukao je ruku kroz kosu. „Evo, ja...”
„Volim te, Gidione.”
„Gospode.” Pogledao me je s nečim što je nalikovalo gađenju. Je li bilo namenjeno njemu ili meni, nisam
znala. „Kako možeš to da kažeš?”
„Zato što je to istina.”
„Samo pogledaj ovo...”, pokazao je u sebe mahnuvši rukom. „Ti ne vidiš sjebani slomljeni haos unutra?”
Duboko sam udahnula. „Možeš to meni da kažeš? Kad znaš da sam i sama sjebana i slomljena?”

134
 „Možda imaš potrebu da se zaljubiš u nekoga ko je grozan prema tebi”, rekao je gorko.
„Prestani. Znam da te boli, ali ako se budeš svađao sa mnom, samo će te boleti još više.” Bacila sam pogled
na sat i videla da je četiri ujutro. Krenula sam prema njemu, osećajući potrebu da prevaziđem svoj strah da ga
dodirnem i da osetim njegove dodire.
Podigao je ruku kao da hoće da me spreči. „Idem kući, Evo.”
„Spavaj ovde na kauču. Nemoj da se svađaš sa mnom zbog toga, Gidione. Molim te. Jako ću se zabrinuti
ako odeš.”
„Više ćeš brinuti ako ostanem.” Zurio je u mene, izgubljen, ljut i ispunjen strašnom čežnjom. Preklinjao me
je pogledom da mu oprostim, ali ne bi prihvatio oproštaj kad bih pokušala da mu ga dam.
Prišla sam mu i uzela ga za ruku, obuzdavajući bojazan koja me je ispunila kad smo se dotakli. Živci su mi
i dalje bili napregnuti, grlo i usta još su me boleli, a sećanje na njegov pokušaj da uđe u mene -tako nalik
Nejtanovom — bilo je i dalje sveže. „Pre... preguraćemo mi ovo”, obećala sam mu, žalosna što mi glas
podrhtava. „Razgovaraćeš sa doktorom Pitersenom i krenućemo odatle.”
Podigao je ruku kao da će mi dodirnuti lice. „Da Keri nije bio ovde...”
„Bio je i biću dobro. Volim te. Prevazići ćemo ovo.” Sasvim sam mu se primakla i zagrlila ga, gurnula ruke
ispod njegove majice da dodirnem nagu kožu. „Nećemo dozvoliti da prošlost stane na put ovome što imamo.”
Nisam bila sigurna koga od nas dvoje pokušavam da ubedim.
„Evo.” Uzvratio mi je zagrljajem, toliko čvrstim da je istisnuo sav vazduh iz mene. „Izvini. Ubija me to.
Molim te. Oprosti mi... Ne smem da te izgubim.”
„Nećeš.” Sklopila sam oči, usredsređujući se na njegov dodir. Na njegov miris. Prisećajući se da se nekad
nisam bojala ničega kad je on uz mene.
„Tako mi je žao.” Milovao mi je kičmu drhtavim rukama. „Sve ću učiniti...”
„Pst. Volim te. Biće sve u redu.”
Okrenuo je glavu i nežno me poljubio. „Oprosti mi, Evo. Trebaš mi. Bojim se šta će biti ako te izgubim...”
„Nikud ja ne idem.” Osetila sam žmarce pod njegovim nemirnim šakama dok su mi klizile niz leđa. „Ovde
sam. Nema više bežanja.”
Zastao je, osetila sam njegov grubi dah na usnama. Zatim je nakrivio glavu i zapušio mi usta poljupcem.
Moje telo je odgovorilo na to blago nagovaranje poljupcem. Privila sam se uz njega nesvesno i privukla ga k
sebi.
Uhvatio me je za grudi, gnječio ih je, mesio i kružio vrhovima prstiju po mojim bradavicama dok se nisu
zašiljile i zabolele. Jauknula sam od mešavine straha i požude i on je uzdrhtao na taj zvuk.
„Evo...?”
„Ne... Ne mogu.” Sećanje na to kako sam se probudila još je bilo suviše sveže. Bolelo me je što moram to
da mu uskratim, jer sam znala da mu je potrebno isto od mene što je i meni bilo potrebno kad sam mu rekla za
Nejtana - dokaz da želja još uvek postoji i da ma koliko ružni ožiljci naše prošlosti bili, oni ne utiču na ono što
smo sad jedno drugome.
Međutim, nisam mogla to da mu pružim. Još ne. Osećala sam se suviše bolno i ranjivo. „Samo me drži,
Gidione. Molim te.”
Klimnuo je glavom, pa obavio ruke oko mene.
Nagovorila sam ga da se spusti sa mnom na pod u nadi da ću ga uspavati. Privila sam se uz njega,
prebacila nogu preko njegove, a ruku obavila oko njegovog tvrdog stomaka. Nežno me je zagrlio, priljubio
usne uz moje čelo i šaputao mi iznova i iznova koliko mu je žao.
„Ne ostavljaj me”, prošaputala sam. „Ostani.”
Gidion nije odgovorio, nije ništa obećao, ali nije me ni pustio.

PROBUDILA sam se nešto kasnije, slušajući ujednačene otkucaje Gidionovog srca ispod svog uva. Sva
svetla su još gorela, a pod zastrt tepihom bio je tvrd i neudoban.
Gidion je ležao na leđima, njegovo lepo lice bilo je mlado u snu, košulja zadignuta tek toliko da mu otkrije
pupak i namreškane mišiće na stomaku.

135
 Ovo je čovek kog volim. Ovo je čovek čije mi je telo pružalo takvo zadovoljstvo, čija me je pažnja iznova i
iznova dirala u srce. Još je tu. A po tome kako mu je čelo namršteno, rekla bih da još pati.
Zavukla sam ruku u njegovu trenerku. Prvi put otkako smo zajedno, njegov penis nije bio vreo i čelično
čvrst među mojim dlanovima, ali brzo je nabrekao i ukrutio se dok sam ga bojažljivo milovala od korena do
vrha. Strah se zadržao na rubu mog uzbuđenja, ali više sam strahovala da ga ne izgubim nego da živim sa
demonima u njemu.
Promeškoljio se i čvršće me zagrlio. „Evo...?”
Ovoga puta sam mu odgovorila kako nisam mogla ranije te noći. „Hajde da zaboravimo”, prošaputala
sam mu u usta. „Pomozi nam da zaboravimo.”
„Evo.”
Okrenuo se ka meni i skidao mi košulju pažljivim pokretima. I ja sam njega skidala jednako bojažljivo.
Pristupali smo jedno drugome kao da smo oboje lomljivi. Spona među nama u tom je trenutku bila veoma
krhka i oboje nas je ispunjavala zebnja pred budućnošću i ranama koje bismo mogli naneti jedno drugome
svim tim krhotinama, ostacima bolne prošlosti.
Usnama mi je obujmio bradavicu i polako uvukao obraze, s prigušenom zavodljivošću. To nežno sisanje je
bilo toliko lepo da sam zastenjala i izvila se u susret njegovom dodiru. Milovao mi je slabinu od grudi do kuka
i natrag, iznova i iznova, umirujući me dok mi je srce divlje tuklo.
Ljubio me je po grudima do druge dojke, mrmljajući izvinjenja i potrebe glasom skrhanim od kajanja i
jada. Zalaptao je jezikom po stvrdnutom vrhu, dražeći ga, pa ga okružio vlažnom vrelinom i sisao.
„Gidione.” Ti tanani dodiri vesto su mamili želju kroz moj nervozni um. Telo mi je već bilo izgubljeno u
njemu, pohlepno je tražilo uživanje i njegovu lepotu.
„Nemoj da me se plašiš”, prošaputao je. „Nemoj da bežiš.”
Poljubio mi je pupak pa se spustio još niže, a njegova kosa me je milovala po stomaku dok mi se smeštao
između nogu. Otvorio me je drhtavim rukama i milovao mi klitoris vrhom nosa. Nežno, nestašno lizanje
njegovog jezika po mom međunožju i lepršavo uranjanje u moju drhtavu vaginu doveli su me do ivice ludila.
Izvila sam leđa. Sa usana su mi se prosipala promukla preklinjanja. Telom mi se širila napetost i stezala me
sve dok nisam osetila kao da ću pući pod tim pritiskom. A onda me je doveo do vrhunca tako što je najnežnije
gurnuo vrh jezika u mene.
Kriknula sam, vrelo olakšanje damaralo je mojim telom, koje se uvijalo od miline.
„Ne mogu te pustiti da odeš, Evo.” Gidion se nadvio iznad mene dok sam treperila od zadovoljstva. „Ne
mogu.”
Obrisala sam tragove suza s njegovog lica, pa se zagledala u te krvave oči. Bilo mi je bolno da ga gledam
kako pati, srce mi se slamalo od tuge. „Ne bih otišla sve i da hoćeš da odem.”
Uzeo ga je u ruku i polako, pažljivo gurnuo u mene. Jako sam pritisnula glavom pod kad je uronio dublje,
zaposedajući moje telo milimetar po milimetar.
Kad sam ga celog primila, počeo je da se kreće odmerenim opreznim tempom, ubadajući me. Sklopila sam
oči i usredsredila se na tu povezanost među nama. A zatim se smestio na mene,priljubio stomak uz moj i puls
mi je skočio u paničnom strahu. Oklevala sam, najednom uplašena.
„Pogledaj me, Evo.” Glas mu je bio toliko hrapav da je bio neprepoznatljiv.
Pogledala sam ga i videla njegovu patnju.
„Vodi ljubav sa mnom”, preklinjao je zadihanim šapatom. „Vodi ljubav sa mnom. Dodiruj me, anđele.
Stavi ruke na mene.”
„Hoću.” Stavila sam dlanove na njegova leđa, pa ga milovala niz drhtave mišiće do guze. Stežući to tvrdo
napregnuto meso, nagnala sam ga da se kreće brže i prodire dublje.
To ritmično milovanje njegovog teškog penisa po dubinama moje vagine, koja se grčila, preplavilo me je
vrelim talasima ekstaze. Bio je tako dobar. Obavila sam noge oko njegovih nemirnih bokova i disanje mi se
ubrzalo kad je hladni čvor u meni počeo da se topi. Gledali smo se u oči.
Suze su mi potekle niz slepoočnice. „Volim te, Gidione.”
„Molim te...” Čvrsto je sklopio oči.
„Volim te.”

136
 Mamio me je ka orgazmu veštim njihanjem bokova i mrdanjem u meni. Pica mi se snažno stegla, u
nastojanju da ga zadrži, da ostane duboko u meni.
„Svrši, Evo”, kazao je, dahćući mi uz vrat.
Upinjala sam se da svršim, upinjala sam se da prevaziđem onu bojazan koja me je ispunila kad se smestio
na mene. Ta strepnja pomešana sa žudnjom držala me je na ivici.
Ispustio je promukao zvuk ispunjen bolom i kajanjem. „Potrebno mi je da svršiš, Evo... potrebno mi je da
te osetim... Molim te...”
Uhvatio me je za guzove, pa mi nakrivio bokove i iznova i iznova milovao to osetljivo mesto u meni. Bio je
neumoran, nepopustljiv, tucao me je dugo i grubo dok moj um nije izgubio vlast nad mojim telom i žestoko
sam svršila. Ugrizla sam ga za rame da zadržim vriske dok sam se tresla pod njim, sićušni mišići u meni
drhtali su od talasa ekstaze. Zarežao je duboko u grudima, oštar zvuk mučnog zadovoljstva.
„Još”, zapovedio je, prodirući dublje u mene kako bih osetila onaj slatki bol. Oboma nam je verovao
dovoljno da pobudi taj blagi osećaj bola, što je oteralo i poslednje moje sumnje. Dokle god verujemo jedno
drugome, učimo da verujemo i svojim nagonima.
Opet sam svršila, silovito, prsti na nogama su mi se savijali dok se nisu zgrčili. Osetila sam kako poznata
napetost obuzima Gidiona, pa sam mu čvršće uhvatila bokove, podstičući ga, u očajničkoj želji da osetim kako
svršava u meni.
„Ne!” Iskrivio se i odmakao, pa pao na leđa i pokrio oči rukom. Kaznio se uskraćujući svom telu udobnost
mog tela i uživanje u njemu.
Grudi su mu se ubrzano nadimale i spuštale, blistave od znoja. Penis mu je ležao na stomaku, ukrućen i
naizgled svirep zbog širokog modrog glavića i guste mreže vena.
Nasrnula sam na njega šakama i ustima, ne obazirući se na njegovu opaku psovku. Prikleštila sam mu
trup podlakticom i snažno ga pumpala drugom šakom dok sam lakomo sisala osetljivi glavić. Bedra su mu
zadrhtala, dok se nemirno ritao nogama.
„Dođavola, Evo. Jebote.” Ukrutio se i jeknuo, gurnuo je šake u moju kosu, drmajući kukovima. „O... jako
ga sisaj... Jao, gospode...”
Eksplodirao je tako naglo da me je zamalo ugušio, svršavajući tako jako da mi je napunio usta. Progutala
sam sve, pa muzla i muzla njegov dugi penis koji je pulsirao i gutala iznova i iznova dok nije zadrhtao
prezasićen osetima i preklinjao me da prestanem.
Uspravila sam se i Gidion je seo i obavio se oko mene. Spustio me je na pod, pa zagnjurio lice u moj vrat i
plakao do zore.

U UTORAK sam obukla svilenu crnu bluzu dugih rukava i pantalone na posao, osećajući potrebu da
postavim granicu između sebe i sveta. Kad sam ušla u kuhinju, Gidion mi je obujmio lice rukama i pomilovao
mi usne usnama sa ganutljivom nežnošću. U očima mu je i dalje bio onaj napaćen progonjen izraz.
„Ručak?”, upitala sam, misleći kako treba što više vremena da provodimo zajedno.
„Danas imam poslovni ručak.” Provukao je prste kroz moju puštenu kosu. „Da li bi htela da dođeš?
Postaraću se da te Angus vrati na posao na vreme.”
„Vrlo rado.” Setila sam se rasporeda večernjih događaja, sastanaka i susreta koji je uneo u moj smartfon.
„A sutra uveče imamo dobrotvornu večeru u Voldorf-Astoriji?”
Pogled mu se raznežio. U odeći za posao izgledao je ttezveno i staloženo. A znala sam da nije ni jedno ni
drugo.
„Stvarno me nećeš ostaviti, zar ne?”, upitao je tiho.
Podigla sam desnu ruku i pokazala mu svoj prsten. „Moj si, Gidione Krose, i nema ti mrdanja. Navikni se
na to.”
Dok smo se vozili na posao, držao me je na krilu i milovao, pa opet kasnije dok smo se vozili u Žan Žorž na
ručak. Prozborila sam samo nekoliko reči za vreme jela, koje je Gidion naručio za mene i u kojem sam
neizmerno uživala.
Ćutke sam sedela pokraj njega, šake položene na njegovom čvrstom bedru pod stolnjakom, što je bila
nema potvrda moje posvećenosti njemu. Nama. Njegova je šaka počivala na mojoj, topla i snažna, dok je

137
raspravljao o novom dobru u razvoju ostrva Sent Kroj. Nismo puštali jedno drugo tokom celog ručka, rešivši
da ćemo radije jesti jednom rukom nego se razdvojiti.
Sa svakim novim satom osećala sam kako nas užas od minule noći postepeno napušta. Biće to još jedan
ožiljak u njegovoj zbirci ožiljaka, još jedna gorka uspomena koju će uvek pamtiti, uspomena koju ću deliti s
njim i koje ću se plašiti zajedno s njim, ali koja neće vladati nama. Nećemo joj dozvoliti.

ANGUS me je sačekao ispred da me odveze kući posle posla. Gidion je ostao da radi dokasno, a potom je
trebalo da pravo iz Krosfajera ode u ordinaciju doktora Pitersena.
Ja sam vožnju iskoristila da se očeličim za predstojeći trening s Parkerom. Pomišljala sam da ga preskočim,
ali na kraju sam ipak odlučila da se držim rutine. Većina stvari u mom životu u tom trenutku bila je izvan moje
kontrole i ako ništa drugo, mogla sam makar da se držim rasporeda.
Posle sat i po „dodirivanja” i učenja osnova krav mage s Parkerom u studiju, laknulo mi je kad me je
Klensi odbacio kući i bila sam ponosna na sebe što sam vežbala kad je to bilo poslednje što sam htela da radim.
Kad sam zakoračila u predvorje, ugledala sam Treja kako razgovara sa recepcijom.
„Hej”, pozdravila sam ga. „Ideš gore?”
Okrenuo se prema meni, njegove oči boje lešnika bile su tople, a osmeh iskren. Bilo je u njemu neke
blagosti, neke iskrene naivnosti kakvu nije posedovao još nijedan Kerijev partner ni partnerka. Ili bi možda
trebalo da kažem da je Trej bio „normalan”, za razliku od većine ljudi u Kerijevom i mom životu.
„Keri nije u stanu”, rekao je. „Malopre su probali da ga dobiju.”
„Možeš slobodno da se popneš sa mnom i sačekaš ga. Neću više izlaziti večeras.”
„Ako ti stvarno ne smeta, onda dobro.” Krenuo je sa mnom i mahnula sam curi na recepciji, pa krenula ka
liftovima. „Doneo sam mu nešto.”
„Uopšte mi ne smeta”, uveravala sam ga, odgovarajući osmehom na njegov slatki osmeh.
Osmotrio je moje helanke i majicu na bretele. „Vraćaš se iz teretane?”
„Da. Uprkos tome što je danas jedan od onih dana kad bih radila sve drugo samo ne vežbala.”
Nasmejao se i ušli smo u lift. „Poznat mi je taj osećaj.”
Dok smo se vozili, spustila se tišina. Bila je teška. „Je li sve u redu?”, upitala sam ga.
„Pa...” Trej je namestio remen ranca. „Keri mi izgleda pomalo daleko poslednjih nekoliko dana.”
„O?” Ugrizla sam donju usnu. ,,U kom smislu?”
„Ne znam. Teško mi je da objasnim. Jednostavno imam osećaj da se nešto događa s njim, a da neće to da
podeli sa mnom.”
Setila sam se one plavuše i lecnula se u sebi. „Možda je pod stresom zbog posla i neće da te zamara tim.
Zna da imaš pune ruke posla, a i obaveze na fakultetu.”
Ramena su mu se malo opustila. „Možda je to. Ima smisla. Hvala ti.”
Uvela sam nas u stan i rekla mu da se oseća kao kod svoje kuće. Trej se zaputio u Kerijevu sobu da ostavi
stvari, a ja sam otišla do telefona da proverim govornu poštu.
Povik koji se začuo iz hodnika nagnao me je da dohvatim telefon iz drugog razloga, dok mi je srce snažno
tuklo u strahu od kakvog provalnika i bliske opasnosti. Usledilo je još povika, a jedan glas je nesumnjivo
pripadao Keriju.
Glasno sam odahnula, ispunjena olakšanjem. S telefonom u ruci krenula sam da vidim šta se, kog vraga,
dešava i malo je falilo da me pregazi Tatjana, koja se pojavila iza ugla u hodniku dok je zakopčavala košulju.
„Oho”, rekla je, sa osmehom u kojem nije bilo ni traga kajanju. „Vidimo se.”
Nisam čula vrata koja su se zalupila za njom od Trej ovih povika. „Jebi se, Keri. Razgovarali smo o ovome!
Obećao si!”
„Pridaješ ovome prevelik značaj”, brecnuo se Keri. „Nije ono što misliš.”
Trej je ljutito izjurio iz Kerijeve sobe u takvoj žurbi da sam se prilepila uza zid hodnika kako bih mu se
sklonila s puta. Keri je izleteo za njim sa čaršavom obmotanim oko kukova. Dok je prolazio pokraj mene,
dobacila sam mu namrgođen pogled, na šta mi je pokazao srednji prst.
Ostavila sam ih same i pobegla pod tuš, ljuta na Kerija jer je ponovo uništio nešto dobro u svom životu.
Nadala sam se da će prekinuti taj šablon, ali izgleda da mu nije išlo.

138
 Kad sam izašla u kuhinju pola sata kasnije, u stanu je vladala potpuna tišina. Usredsredila sam se na
spremanje večere, odlučivši se za pečenu svinjetinu i krompire sa šparglama, jedno od Kerijevih omiljenih jela,
u slučaju da bude kod kuće i ako bude potrebno da ga malo oraspoložim.
Iznenadila sam se kad sam ugledala Treja kako izlazi u hodnik dok sam stavljala pečenje u rernu, a onda
me je to rastužilo. Nije mi se dopalo što ga vidim tako zajapurenog, razbarušenog i uplakanog. Moje sažaljenje
se pretvorilo u silno razočaranje kad mi se Keri pridružio u kuhinji s mirisom muškog znoja i seksa na koži.
Mrko me je pogledao dok je prolazio pokraj mene na putu ka frižideru.
Pogledala sam ga sa rukama skrštenim na grudima „Tucanje ljubavnika kojem si slomio srce na istim
čaršavima gde te je maločas zatekao kako ga varaš neće ti popraviti život.”
„Umukni, Evo.”
„Verovatno u ovom trenutku mrzi sebe što je popustio.”
„Rekao sam da umukneš, jebote.”
„Dobro.” Okrenula sam se od njega i posvetila stavljanju začina u krompire, koje sam potom ubacila u
rernu s mesom.
Keri je izvadio čaše za vino iz kredenca. „Osećam da me osuđuješ. Prestani. Ne bih popizdeo ni upola kao
sad da me je zatekao u krevetu s muškarcem.”
„Dakle za sve je on kriv, je li?”
„Čuj najnoviju vest: Ni tvoj ljubavni život nije savršen.”
„To je bilo nisko, Keri. Nemoj na mene da se istresaš zbog toga. Zabrljao si, a zatim si zabrljao još više. Sve
je na tebi.”
„Ne budi tako ohola. Ti spavaš sa čovekom koji će te silovati kad mu dune.”
„Nije tako!”
Prezrivo je frknuo i oslonio se bokom o radnu površinu u kuhinji, a njegove zelene oči bile su ispunjene
srdžbom i bolom. „Ako ćeš ga pravdati time što je spavao kad te je napao, onda ćeš morati isto tako da
opravdaš i pijance i džankije. Ni oni ne znaju šta rade.”
Snažno me je pogodila istinitost tih njegovih reci, kao i činjenica da namerno pokušava da me povredi.
„Piće uvek možeš ostaviti, ali ne možeš se odreći spavanja.”
Keri se uspravio, pa otvorio bocu koju je izabrao i gurnuo mi punu čašu preko šanka. „Ako iko zna šta
znači biti u vezi s ljudima koji te povređuju, onda sam to ja. Voliš ga. Želiš da ga spaseš. Ali ko će spasti tebe,
Evo? Ja neću uvek biti tu da ti priteknem u pomoć kad budeš s njim, a on je bomba koja otkucava.”
„Hoćeš da pričaš o tome kako je u vezi koja boli, Keri?”, dobacila sam oštro, odvraćajući razgovor sa
bolnih istina. „Jesi li kresnuo Treja da bi zaštitio sebe? Jesi li shvatio da si ga odgurnuo od sebe pre nego što je
imao priliku da ta razočara?”
Keri je gorko izvio usne. Kucnuo je čašu o moju, koja je i dalje stajala na šanku. „Za nas, ozbiljno sjebane”,
nazdravio je. „Makar imamo jedno drugo.”
Ponosito je išetao iz kuhinje i snuždila sam se i obeshrabrila. Znala sam da će se to dogoditi — sve je išlo
suviše dobro i znala sam da to neće dugo potrajati. Sreća i zadovoljstvo ne zadržavaju se u mom životu na više
od nekoliko časaka, a i bili su samo iluzija.
Uvek postoji nešto skriveno. Nešto što leži u zasedi i čeka da iskoči i sve uništi.

139
 20.
GIDION JE STIGAO dok sam vadila večeru iz rerne. U jednoj ruci nosio je kesu sa odećom, a u drugoj
laptop. Bojala sam se da će otići kući sam posle seanse sa doktorom Pitersenom i laknulo mi je kad je javio da
stiže. No ipak, kad sam otvorila vrata i ugledala ga na pragu, nelagodna jeza prošla mi je telom.
„Hej”, rekao je tiho, pa krenuo za mnom u kuhinju. „Ovde nešto veoma lepo miriše.”
„Nadam se da si gladan. Ima mnogo hrane, a ne verujem da će nam se Keri pridružiti i pomoći nam da sve
pojedemo.”
Gidion je spustio svoje stvari na šank i prišao mi oprezno, ispitujući mi lice pogledom dok se primicao.
„Doneo sam neke stvari sa sobom da prespavam ovde, ali otići ću ako želiš. U bilo koje doba. Samo mi reci.”
Glasno sam uzdahnula, rešena da ne dopustim strahu da mi govori šta da radim. „Hoću da budeš ovde.”
,,I ja hoću da budem ovde.” Zastao je kraj mene. „Mogu li da te grlim?”
Okrenula sam se prema njemu i čvrsto ga stisla. „Molim te.”
Priljubio je obraz uz moj i privio me uza se. Taj zagrljaj nije bio spontan i prirodan kao zagrljaji na kakve
smo navikli. Bilo je među nama izvesnog opreza, za koji ranije nismo ni znali.
„Kako si?”, promrmljao je.
„Bolje sad kad si sa mnom.”
„Ali si i dalje nervozna.” Nežno me je poljubio u čelo. „I ja sam. Ne znam kako ćemo ikad više zaspati
jedno pored drugog.”
Malo sam se odmakla, pa pogledala u njega. I ja sam se toga plašila i moj pređašnji razgovor sa Kerijem
nimalo mi nije pomogao da ublažim taj strah. On je bomba koja otkucava...
„Rešićemo mi to”, rekla sam.
Dugo je ćutao. „Je li Nejtan ikad pokušao da stupi u kontakt s tobom?”
„Nije.” Mada sam imala duboko ukorenjen strah da ću ga možda jednoga dana ponovo videti, bilo
slučajno ili namerno. Bio je tu negde, disao isti vazduh... „Zašto?”
„Palo mi je to danas na pamet.”
Odmakla sam se od njega da mu bolje pogledam lice, a od njegovog napaćenog izgleda stvorila mi se
knedla u grlu. „Zašto?”
„Zato što imamo mnogo tereta među nama.”
„Misliš li da ga je previše?”
Gidion je odmahnuo glavom. „Ne mogu tako da razmišljam.”
Nisam znala šta da uradim niti šta da kažem. Kako da ga uverim kad nisam bila sigurna da su moja ljubav
i njegova potreba dovoljne za uspeh naše veze?
„O čemu razmišljaš?”, upitao je.
„O hrani. Umirem od gladi. A da odeš ti da vidiš hoće li Keri da jede? A onda možemo da navalimo na
večeru.”

GIDION je našao Kerija gde spava, pa smo on i ja jeli večeru za dvoje uz sveće na trpezarijskom stolu. To
je, u neku ruku, bila svečana večera iako smo leškarili u iznošenim majicama kratkih rukava i donjim delovima
pidžama, što smo obukli pošto smo se istuširali, svak za sebe. Bila sam zabrinuta zbog Kerija, ali mislila sam
da je meni i Gidionu potrebno da provedemo malo vremena sami u miru.
„Juče sam ručao s Magdalen u svojoj kancelariji”, rekao je posle prvih nekoliko zalogaja.
„Je li?” Dok sam ja tražila prsten, Magdalen je uživala nasamo s mojim momkom?
„Nema potrebe za tim tonom”, prekorio me je. „Jela je u kancelariji prepunoj tvog cveća, dok si ti slala
poljupce s mog radnog stola. Bila si prisutna koliko i ona.”
„Izvinjavam se. Refleksna reakcija.”
Prineo je moju šaku usnama i brzo i jako mi poljubio nadlanicu. „Lakše mi je sad kad vidim da si i dalje
ljubomorna zbog mene.”
Uzdahnula sam. Osećanja su mi ceo dan bila zbrkana i nisam mogla da odredim šta osećam ni prema
čemu. „Jesi li joj rekao išta za Kristofera?”

140
 „Zbog toga sam je i pozvao na ručak. Pokazao sam joj snimak.”
„Molim?” Namrštila sam se, setivši se da mi se baterija ispraznila u njegovim kolima. „Kako si to izveo?”
„Odneo sam tvoj telefon u svoju kancelariju i prebacio snimak pomoću USB-a. Zar nisi primetila da sam ti
ga sinoć vratio, napunjen?”
„Ne.” Spustila sam pribor za jelo. Bilo to dominantno ili ne, ali Gidion i ja ćemo morati da razjasnimo do
kojih granica može da ide. „Ne možeš samo tako da provaljuješ u moj telefon, Gidione.”
„Nisam provalio u njega. Još nisi stavila šifru.”
„Nije o tome reč! To je ozbiljno zadiranje u moju jebenu intimu. Isuse...” Dovraga, zašto niko u mom
životu ne razume da i ja imam granice? „Da li bi se tebi svidelo kad bih ja kopala po tvojim stvarima?”
„Ja nemam šta da krijem.” Izvadio je svoj smartfon iz unutrašnjeg džepa trenerke i pružio mi ga. „A nećeš
ni ti imati.”
Nisam htela da se upuštam u svađu u tom trenutku - ionako je sve već bilo veoma osetljivo - ali dosta sam
to trpela. „Nije bitno imam li ja nešto što ne želim da vidiš. Imam pravo na slobodu i privatnost i treba da pitaš
pre nego što se poslužiš mojim informacijama i mojim stvarima. Ne smeš više da uzimaš šta god hoćeš bez
moje dozvole.”
„Šta je u tome bilo privatno?”, upitao je, namršten. „Sama si mi ga pokazala.”
„Ne ponašaj se kao moja majka, Gidione!”, dreknula sam. „Dovoljno mi je što trpim njeno ludilo.”
Štrecnuo se od te moje žestine, očito iznenađen koliko sam se iznervirala. „Dobro. Izvini. Žao mi je.”
Progutala sam gutljaj vina, nastojeći da obuzdam svoju plahost i nemir. „Žao ti je što sam ljuta? Ili ti je žao
što si to uradio?”
Posle nekoliko časaka, Gidion je rekao: „Žao mi je što si ljuta.”
Stvarno nije skapirao. „Kako to da ne vidiš koliko je ovo čudno?”
„Evo.” Uzdahnuo je i provukao ruku kroz kosu. „Provodio sam četvrtinu svakog dana u tebi. Kad postaviš
granice napolju, ne mogu da ne gledam na njih kao da su proizvoljne.”
,,E pa nisu. Važne su mi. Ako hoćeš nešto da znaš, treba da me pitaš.”
„Dogovoreno.”
,,I nemoj više to da radiš”, upozorila sam ga. „Ne šalim se, Gidione.”
Vilica mu se stegla. „Dobro. Shvatio sam.”
A zatim sam nastavila, zato što stvarno nisam želela svađu. „Šta je rekla kad je videla snimak?”
Vidno se opustio. „Bilo joj je teško, naravno. Teže čak jer je znala da sam ga i ja video.”
„Ona je videla nas u biblioteci.”
„Nismo direktno razgovarali o tome, ali šta tu ima da se kaže? Neću se izvinjavati što sam vodio ljubav sa
svojom devojkom iza zatvorenih vrata.” Naslonio se na naslon fotelje i glasno odahnuo. „Kad je videla
Kristoferovo lice na tom snimku - kad je videla šta uistinu misli o njoj - to ju je povredilo. Teško je kad vidiš da
te neko tako iskorišćava. Posebno neko kog misliš da poznaješ, neko kome bi trebalo da je stalo do tebe.”
Kako bih prikrila svoju reakciju, uposlila sam se točenjem vina u naše čaše. Govorio je kao da je to osetio
na vlastitoj koži. Šta li se isto njemu dogodilo?
Otpila sam gutljaj vina na brzinu, pa upitala: „Kako ti podnosiš sve to?”
„Šta ja mogu da utadim? Godinama sam na sve moguće načine pokušavao da razgovaram s Kristoferom.
Pokušao sam da ga kupim novcem. Pokušao sam da mu pripretim. On nikad nije pokazao ni trunku želje da se
promeni. Davno sam shvatio da jedino mogu da pokušam da sprečim ili da umanjim posledice njegovih
postupaka. I da te držim što dalje od njega.”
„Pomoći ću ti u tome, sad kad znam.”
„Dobro je.” Otpio je gutljaj vina, gledajući me preko ruba čaše. „Ne pitaš me kako je bilo kod doktora
Pitersena?”
„To se mene ne tiče. Osim ako želiš da podeliš to sa mnom.” Pogledala sam ga u oči, mameći ga da upravo
to i uradi. „Tu sam da te saslušam kad god poželiš da mi se otvoriš, ali neću zabadati nos u tvoju intimu. Kad
budeš spreman da me pustiš u svoj svet, pustićeš me. Nego reci mi, je li ti se svideo?”
„Da, zasad.” Osmehnuo se. „Indirektno me navede da kažem šta imam. Retko ko može to da uradi.”

141
 „Da. Navede te da se vratiš pun krug i dođeš do toga iz potpuno drugačijeg ugla i zapitaš se: 'Hej, pa zašto
ja to nisam tako video?'“
Gidionovi prsti prelazili su uz stopicu čaše i niz nju. „Prepisao mi je nešto da pijem uveče pre spavanja.
Podigao sam to pre no što sam došao.”
„šta misliš o pijenju lekova?”
Pogledao me je mračnim zabrinutim pogledom „Mislim da je to neophodno. Moram da budem s tobom, a
ti moraš da budeš bezbedna, po svaku cenu. Doktor Pitersen kaže da taj lek u kombinaciji s terapijom uspešno
leči ostale 'atipične seksualne parasomnije'. Moram da verujem u to.”
Pružila sam ruku i stegla njegovu. Pijenje lekova bio je krupan korak, posebno za nekoga ko je dugo
izbegavao da se suoči s problemima. „Hvala ti.”
Gidion mi je čvršće stegnuo ruku. „Navodno, ima toliko ljudi s tim problemom, pa postoje čitave studije o
tome. Rekao mi je za jedan dokumentovan slučaj gde je muškarac seksualno napadao svoju ženu u snu
dvanaest godina pre nego što je potražio pomoć.”
„Dvanaest godina? Gospode bože.”
„Očito su čekali toliko dugo delom jer je taj čovek bio bolji u krevetu u snu”, rekao je jetko. ,,A ako to nije
poguban udarac za ego, ne znam šta jeste.”
Zurila sam u njega. ,,U jebote.”
„Znam, jelda?” Nestalo je njegovog ironičnog osmeha. „Ali neću da osećaš pritisak da spavaš u krevetu sa
mnom, Evo. Čarobna pilula ne postoji. Mogu spavati na kauču ili otići kući, mada bih od to dvoje radije
izabrao kauč. Čitav dan mi je bolji pošto se spremam na posao s tobom.”
„I meni.”
Gidion se protegnuo, pa me uzeo za ruku i prineo je usnama. „Ni sanjao nisam da ću jednoga dana imati
ovo... Nekog u svom životu ko zna ono što ti znaš o meni. Nekog ko će razgovarati o mojim problemima uz
večeru jer me prihvata bez obzira na sve... Zahvalan sam bogu što mi te je poslao, Evo.”
Srce mi se steglo od slatkog bola u prsima. Umeo je da kaže tako divne stvari, savršene stvari.
,,I ja osećam isto prema tebi.” Možda i više, jer sam ga volela. Međutim, nisam to rekla naglas. Stići će
jednoga dana i do toga. Nije mi padalo na pamet da odustanem dok ne bude potpuno nepovratno moj.

BOSIH nogu podignutih na stočić za kafu i sa kompjuterom na krilu Gidion je izgledao tako opušteno i
kao kod svoje kuće da mi je stalno odvlačio pažnju i ometao me u gledanju televizijskih emisija.
Kako li smo dospeli ovde? Upitala sam sebe. Ovaj neobično seksepilni muškarac i ja?
„Buljiš”, promrmljao je, očiju prikovanih na ekran laptopa.
Isplazila sam mu jezik.
„Je li to seksualni predlog, gospođice Tramil?”
„Kako me vidiš kad buljiš u to što radiš?”
Tad je podigao pogled i uhvatio moj pogled. U njegovim plavim očima gorele su vatra i moć. „Ja tebe uvek
vidim, anđele. Od trenutka kad si me našla, vidim samo tebe.”

SREDA je počela s Gidionovim penisom koji je prodirao u mene otpozadi, moj novi omiljeni način
buđenja.
„Mmm, dobro onda”, rekla sam promuklo, trljajući snene oči kad me je obujmio oko pasa i privukao bliže
svojim toplim, čvrstim grudima. „Veseo si mi jutros.”
„A ti si predivna i seksi svakog jutra”, promrmljao je, grickajući mi rame. „Volim da se budim na tebi.”
Proslavili smo noć neprekinutog spavanja mnoštvom orgazama.

MNOGO kasnije tog dana ručala sam s Markom i Stivenom u prekrasnom meksičkom restoranu,
ušuškanom malo niže u ulici. Sišli smo kratkim cementnim stepenicama u iznenađujuće prostran restoran sa
osobljem u crnim prslucima i obiljem svetlosti.
„Moraćeš da dovedeš dečka ovamo”, rekao je Stiven, „da ti kupi jednu margaritu sa narom.”
„Dobra je?”, upitala sam.

142
 „O da.”
Kad je konobarica stigla po naše porudžbine, neobuzdano je koketirala s Markom, trepćući dugim
trepavicama, na kojima bi joj svako pozavideo. Mark je uzvraćao istom merom. Kako je ručak odmicao, ta
bujna riđokosa — koja se zvala Šona, sudeći po pločici na grudima — postala je smelija, dodirivala je Markova
ramena i zatiljak kad god bi prošla. Mark se zauzvrat sugestivno šegačio, a ja sam nervozno motrila Stivena,
gledajući kako rumeni i kako je sa svakim trenom sve namrgođeniji. Nelagodno sam se pomerila i odbrojavala
deset minuta do kraja tog napetošću nabijenog obroka.
„Hajde da se nađemo večeras”, rekla je Šona Marku kad je donela račun. „Jedna noć sa mnom i bićeš kao
nov.”
Zinula sam u čudu. Ozbiljno?
„Odgovara li ti u sedam?”, upitao je mazno Mark. „Uništiću te, Šona. Znaš šta bude jednom kad osetiš
crnač...”
Voda mi je odletela u dušnik, pa sam počela da se gušim.
Stiven je skočio na noge, obišao oko stola i lupnuo me po leđima. „Dovraga, Evo”, rekao je kroz smeh.
„Samo se igramo s tobom. Nemoj da nam umreš.”
„Šta?”, upitala sam suznih očiju, jedva povrativši dah.
Sa širokim osmehom na usnama obišao je iza mene i zagrlio konobaricu. „Evo, upoznaj moju sestru, Šonu.
Šona, ova ovde Eva olakšava Markov život.”
„Dobro je”, kazala je Šona, „pošto ima tebe da mu ga otežavaš.”
Stiven mi je namignuo. „Zato je sa mnom.”
Kad sam videla brata i sestru tako blizu jedno drugog, najzad sam primetila sličnost koja mi je ranije
promakla. Klonula sam na stolici i namršteno pogledala u Marka. „To je bilo pokvareno. Mislila sam da će
Stiven pošizeti.”
Mark je podigao ruke uvis, tobož se predajući. „On je sve smislio. On je kraljica drame, sećaš se?”
Zanjihavši se unazad na visokim potpeticama, Šona se široko osmehnula i rekla: „Hej Evo. Znaš da je
Mark čovek sa idejom u ovoj vezi.”
Šona je izvadila posetnicu iz džepa i pružila mi je. „Moj broj je na poleđini. Nazovi me. Znam sve
prljavštine o ovoj dvojici. Možeš im vratiti milo za drago.”
„Izdajice!”, optužio je Stiven.
„Hej.” Šona je slegnula ramenima. „Mi cure moramo da se držimo zajedno.”

S POSLA smo Gidion i ja otišli u teretanu. Angus nas je ostavio kod ivičnjaka, i zaputili smo se ka ulazu.
Mesto je vrvelo od ljudi koji su dolazili i odlazili, a svlačionice su bile prepune. Presvukla sam se i ostavila
svoje stvari, a zatim se našla sa Gidionom u hodniku.
Mahnula sam Danijelu, treneru koji je razgovarao sa mnom prilikom moje prve posete Krostrejneru, i zbog
toga dobila po dupetu.
„Hej”, usprotivila sam se, pljesnuvši Gidiona po ruci zbog te „vaspitne”. „Prestani.”
Povukao me je za kosu svezanu u rep i nežno zabacio glavu unazad, kako bi mogao da obeleži svoju
teritoriju dubokim, sočnim poljupcem.
Zbog načina na koji me je povukao za kosu, sva sam se naježila. „Ako si ovako mislio da me obuzdaš”,
prošaptala sam na njegovim usnama, „moram da priznam da si postigao sasvim suprotno.”
„Rado ću to prihvatiti kao izazov”, rekao je i gricnuo mi donju usnu. „Ali ti savetujem da me ne iskušavaš
na taj način, Evo.”
„Ne brini. Imam ja i druge metode.”
Gidion je počeo sa trakom za trčanje, pruživši mi ugođaj da gledam njegovo telo svetlucavo od znoja... na
javnom mestu. Bez obzira na to što sam ga mnogo puta videla takvog nasamo, to me nikada nije preterano
uzbudilo.
A bože, kako sam samo volela kad sveže kosu u rep. I zatezanje mišića ispod njegove blago preplanule
kože. I gracioznu snagu njegovih pokreta. Videti jednog takvog urbanog muškarca da zbaci odelo sa sebe i
pokaže svoju divlju stranu silno me je uzbuđivalo.

143
 Nisam mogla da prestanem da zurim u njega, a bila sam i srećna što ne moram. Bio je moj, naposletku, i ta
me je činjenica prožimala toplim zadovoljstvom. Uostalom, i sve ostale žene su ga odmeravale. Dok je išao od
sprave do sprave, pratilo ga je bezbroj pogleda punih divljenja.
Kada je spazio kako ga odmeravam, provokativno sam ga pogledala i olizala gornju usnu. Njegova
izvijena obrva i tugaljiv osmejak ispunili su me trncima. Ne pamtim kad sam poslednji put bila toliko
motivisana tokom vežbanja. Sat i po je naprosto proletelo.
Kad smo seli u automobil i zaputili ka Gidionovom stanu, ja sam se već uveliko vrpoljila na sedištu.
Pogled mi je stalno leteo prema Gidionu i nečujno ga mamio.
Njegovi prsti dodirnuli su moje. „Za to ćeš morati da sačekaš.”
Iznenadila me je ta izjava. „Molim?”
„Čula si šta sam rekao.” Poljubio mi je prste i čak imao petlju da mi se vragolasto nasmeši. „Odloženo
zadovoljstvo, anđele.”
„Zašto bismo čekali?”
„Pomisli samo koliko ćemo biti ludi jedno za drugim posle večere.”
Približila sam mu se da me Angus ne bi čuo, iako sam znala da je pravi profesionalac i da nas uopšte ne
sluša. „Mi smo ludi jedno za drugim, čekali ili ne čekali. Zato predlažem da to odmah radimo.”
Međutim, nije hteo da popusti. Umesto toga, mučio je i sebe i mene. Dok smo svlačili jedno drugo
spremajući se za topao tuš, milovali smo se i nežno prelazili rukama preko oblina i šupljina naših tela, a zatim
smo obukli jedno drugo za večeru. Sve je uradio kako treba, ali je kravatu preskočio. Njegova čista bela košulja
bila je raskopčana oko vrata i otkrivala je delić njegovog tela. Za mene je odabrao svilenu večernju haljinu
marke vera veng boje šampanjca, sa korsetom, otvorenim leđima i suknjom na volane, dužine malo iznad
kolena.
Nasmešila sam se kad sam je videla, jer sam znala da će izludeti dok me cele večeri bude gledao u toj
haljini. Bila je prekrasna i dopadala mi se, ali bila je pre namenjena visokim, vitkim manekenkama nego niskim
devojkama sa oblinama. Pustila sam kosu da mi pada preko grudi ne bih li izgledala malo skromnije, ali
ukoliko je verovati izrazu na Gidionovom licu, to nije mnogo pomoglo.
„Gospode bože, Evo.” Namestio je već nabrekli penis u pantalonama. „Predomislio sam se u vezi s tom
haljinom. Ne bi trebalo da je nosiš pred drugima.”
„Nemamo vremena za tvoje predomišljanje.”
„Mislio sam da tu ima više materijala.”
Slegnula sam ramenima uz osmeh. „Šta da ti kažem? Ti si je kupio.”
„Premišljam se. Koliko bi zapravo trebalo vremena da se skine?”
Klizeći jezikom preko donje usne, rekla sam „Ne znam. Zašto ne pokušaš da otkriješ?”
Njegov se pogled smrknuo. „Nikada ne bismo izašli odavde.”
„Ne bih se bunila.” Bio je tako vraški zgodan i želela sam ga - kao i uvek - stvarno silno.
„Zar nemaš neku jaknu ili nešto drugo da obučeš preko toga? Možda kaput? Ili kišni mantil?”
Smejući se, zgrabila sam tašnicu sa toaletnog stola i uhvatila ga podruku. „Ne brini. Svi će buljiti u tebe
tako da mene neće ni primetiti.”
Namrštio se dok sam ga odvlačila iz spavaće sobe. „Ne, ozbiljno, jesu li ti sise porasle? Kipe ti preko tog
korseta.”
„Imam dvadeset i četiri godine, Gidione”, rekla sam suvo. „Odavno sam prestala da se razvijam. To što
vidiš, to ćeš i dobiti.”
„Da, ali jedino ja treba to da vidim jer jedino ja smem i da ga dobijem.”
Prešli smo u dnevnu sobu. Zakratko, koliko nam je trebalo da prođemo kroz predsoblje, uživala sam u
mirnoj lepoti Gidionovog doma. Dopadala mi se njegova toplina i prijatnost. Taj retro stil bio je prefinjen i lep,
a istovremeno i iznenađujuće udoban. Zadivljujući pogled kroz lučne prozore upotpunjavao je enterijer, ali
nije odvlačio pažnju sa njega.
Kombinacija tamnog drveta, starog kamena, toplih boja i živopisnih detalja boje dragog kamenja očigledno
je bila skupa, baš kao i umetnička dela na zidovima, ali bilo je to sa ukusom prikazano bogatstvo. Bilo mi je

144
nezamislivo da bi ikome bilo neprijatno da nešto u tom prostoru dodirne ili da negde sedne. To jednostavno
nije bio takav prostor.
Ušli smo u privatni lift i Gidion je stao ispred mene čim su se vrata zatvorila. Istog trenutka je pokušao da
mi podigne top povlačeći ga naviše.
„Ako ne pripaziš”, upozorila sam ga „otkrićeš mi bedra umesto da nešto drugo pokriješ.”
„Dovraga.”
„Mogli bismo sa ovim dobro da se zabavimo. Ja bih mogla da glumim šupljoglavu plavu fuficu koju
zanimaju samo tvoja kita i tvoji milioni, a ti bi mogao da igraš sebe - plejboja milionera sa svojom najnovijom
igračkom. Samo izgledaj popustljivo i kao da ti je dosadno dok se ja trljam uz tebe i umilnim glasom ti
govorim kako si savršen.”
„To nije smešno.” A zatim se ozario. ,,A šta kažeš na maramu?

KAD smo prijavili dolazak na dobrotvornu gala večeru na kojoj su se prikupljale donacije za izgradnju
nove sigurne kuće za žene i decu, uputili su nas ka delu za novinare, probudivši moj strah od javnosti.
Oslonila sam se na Gidiona, jer mi osim njega niko nije tako snažno odvlačio pažnju. A pošto sam ga tako
pomno pratila, mogla sam da vidim promenu na njemu, prelaz običnog čoveka u ulogu javne ličnosti.
Maska je lagano skliznula na svoje mesto. Oči su mu poprimile ledenoplavu boju, a sa njegovih senzualnih
usana bio je izbrisan svaki trag osmeha. Skoro da sam osećala snagu njegove volje kako nas okružuje. Između
nas i ostatka sveta postojao je štit prosto zato što je on tako hteo. Dok sam stajala pored njega, znala sam da mi
niko neće prići niti mi se obratiti ukoliko on to ne dozvoli.
Međutim, taj stav koji je izričito govorio „ne prilazi” nije se odnosio na gledanje. Glave su se okretale za
Gidionom dok smo išli ka balskoj dvorani i pogledi su ga pratili. Počela je da me hvata nervoza zbog sve te
pažnje koju su mu poklanjali, ali on je izgledao kao da ništa ne primećuje i da ga ništa ne dotiče.
Da sam stvarno imala nameru da mu se umiljavam i da ga spopadam, morala bih da sačekam svoj red. U
trenutku kad smo se zaustavili, oko njega se sjatila gomila ljudi. Odmakla sam se da napravim mesta za one
koji su se borili da privuku njegovu pažnju i odlutala u potrazi za šampanjcem. Voters Fild end Limen uradio je
besplatne reklame za gala večeru, i ugledala sam nekoliko poznatih lica.
Uspela sam da dohvatim čašu sa tacne konobara u prolazu, kad začuh nekog kako me doziva. Okrenula
sam se i ugledala Stantonovog nećaka kako mi prilazi sa širokim osmehom na licu. Tamne kose i zelenih očiju,
bio je otprilike mojih godina. Poznavala sam ga iz studentskih dana, kada sam na raspustima odlazila da
posetim svoju majku, i bilo mi je drago što ga vidim.
„Martine!” Pozdravila sam ga raširenih ruku i nakratko smo se zagrlili. „Kako si? Sjajno izgledaš.”
„Baš sam to ja tebi hteo da kažem.” Sa divljenjem je gledao u moju haljinu. „Čuo sam da si se preselila u
Njujork i mislio sam da te potražim. Koliko si već u gradu?”
„Ne dugo. Nekoliko nedelja.”
„Popij šampanjac”, rekao je, „pa da zaplešemo.”
Vino mi je i dalje prijatno grejalo telo kad smo izašli na plesni podijum i zaplesali uz zvuke pesme
Summertime, koju je pevala Bili Holidej.
„I”, rekao je, „radiš li negde?”
Dok smo plesali, pričala sam mu o svom poslu i pitala ga kakvi su njegovi planovi. Nije me iznenadilo kad
je rekao da radi u Stantonovoj firmi i da mu dobro ide.
„Voleo bih da ponekad svratim u tvoj kraj i izvedeni te na ručak”, rekao je.
„To bi bilo divno.” Zakoračila sam unazad kada je muzika prestala i sudarila se sa nekim iza sebe. Ruke su
me uhvatile za struk da me zadrže i kada sam pogledala preko ramena, iza mojih leđa stajao je Gidion.
„Zdravo”, promrmljao je, motreći Martina ledenim pogledom. „Upoznaj nas.”
„Gidione, ovo je Martin Stanton. Znamo se već nekoliko godina. On je nećak mog očuha.” Duboko sam
udahnula i nastavila. „Martine, ovo je čovek koji mi u životu mnogo znači, Gidion Kros.”
„Krose.” Martin se nasmešio i pružio ruku. „Naravno da znam ko ste. Veoma mi je drago što smo se
upoznali. Ukoliko sve bude išlo kako treba, možda ćemo se viđati na nekim porodičnim skupovima.”
Gidion me je zagrlio oko ramena. „Računajte na to.”

145
 Martina je pozvao neki poznanik, pa se nagnuo da me poljubi u obraz. „Zvaću te da odemo na ručak.
Sledeće nedelje, možda?”
„Sjajno.” Bila sam i te kako svesna Gidionove nemirne energije, mada je, kad sam ga pogledala, izgledao
smireno i ravnodušno.
Povukao me je i zaplesali smo uz What a Wonderful World Luja Armstronga. „Nisam siguran da mi se
dopada”, rekao je kroz zube.
„Martin je veoma fin momak.”
„Dokle god ima u vidu da si moja.” Naslonio je svoj obraz na moju slepoočnicu i zavukao mi ruku u
haljinu kroz otvor na leđima, prislonivši dlan uz moja leđa. Nije bilo sumnje da sam samo njegova kada me je
tako držao u naručju.
Uživala sam u prilici da u javnosti budem tako blizu njegovog savršenog tela. Udišući ga, potpuno sam se
predala njegovom zagrljaju. „Ovo mi se dopada.”
„To mi je i namera”, prošaputao je, nežno prislonivši svoj nos uz moj.
Osećaj blaženstva. Trajao je koliko i ples.
Dok smo odlazili sa podijuma za ples, ugledala sam Magdalen kako stoji sa strane. Nisam je odmah
prepoznala jer se ošišala na paž. Izgledala je vitko i otmeno u jednostavnoj crnoj večernjoj haljini, ali bila je
zaklonjena atraktivnom brinetom sa kojom je razgovarala.
Gidion je naglo usporio korak, pa malo zastao, oklevajući, pre no što je produžio. Pogledala sam naniže,
misleći da je hteo da zaobiđe nešto na podu, kada je tiho rekao: „Hoću da te upoznam sa nekim.”
Pogledala sam kud me vodi. Žena pored Magdalen je spazila Gidiona i okrenula se prema njemu. Osetila
sam kako mu se podlaktica pod mojim prstima napregla u trenutku kad su im se pogledi sreli.
A videla sam i zašto.
Ta žena, ko god bila, bila je iskreno zaljubljena u Gidiona. To se jasno videlo na njenom licu, u njenim
svetlim, nestvarno plavim očima. Njena lepota bila je očaravajuća, tako izuzetna, kao iz snova. Imala je kosu
boje crnog mastila, koja je bila puštena, gusta i ravna, skoro do struka. Njena haljina je bila iste ledenoplave
nijanse kao i njene oči, koža boje zlata, preplanula od sunca, telo tankovijasto i savršenih oblina.
„Korin”, pozdravio ju je, glasom još hrapavijim nego inače. Pustio me je u uhvatio je za ruke. „Nisi mi
rekla da si se vratila. Došao bih po tebe.”
„Ostavila sam ti nekoliko poruka na telefonskoj sekretarici u stanu”, rekla je kulturnim i uglađenim
tonom.
„Ah, u poslednje vreme baš i ne provodim mnogo vremena tamo.” I kao da ga je to podsetilo da sam tu
pored njega, pustio ju je i privukao me k sebi. „Korin, ovo je Eva Tramil. Eva, Korin Žiro. Stara prijateljica.”
Pružila sam joj ruku i rukovale smo se.
„Svaki Gidionov prijatelj je i moj prijatelj”, rekla je i toplo se osmehnula.
„Nadam se da to važi i za njegove devojke.”
Pogledala me je znalačkim pogledom. „Naročito njegove devojke. Ako možeš da mi ga ustupiš na
trenutak, htela bih da ga upoznam sa jednim svojim prijateljem.”
„Naravno.” Glas mi je bio smiren; a ja nikako.
Gidion me je ovlaš poljubio u slepoočnicu, pa se primakao Korin i ponudio joj ruku, ostavivši me samu s
Magdalen, koja je zbunjeno stajala pored mene.
U stvari, nje mi je bilo žao, izgledala je tako utučeno. „Lepa ti je ta nova frizura, Magdalen.”
Pogledala me je, stisnutih usana, a zatim ih opustila i uzdahnula, kao da se miri sa sudbinom. „Hvala. Bilo
je vreme za promenu. Vreme za više promena, rekla bih. Osim toga, nema razloga da oponašam onu koja je
otišla sad kad se vratila.”
Namrštila sam se, zbunjena. „Ne razumem.”
„Govorim o Korin.” Proučavala mi je lice pogledom. „Ti ne znaš. Ona i Gidion su bili vereni, više od
godinu dana. Raskinula je veridbu, udala se za bogatog Francuza, i preselila u Evropu. Ali brak se raspao.
Sada se razvode i ona se vratila u Njujork.”

146
 Vereni. Osetila sam kako mi se krv sliva u noge, a pogled kreće ka mestu gde je čovek koga volim stajao sa
ženom koju je sigurno nekada voleo, i čija je ruka lagano dodirnula njena leđa da je pridrži kad se nagnula
prema njemu, smejući se.
Dok mi se želudac grčio od ljubomore i bolesnog straha, setila sam se kako sam nagađala da nikada nije
imao ozbiljnu ljubavnu vezu pre mene. Koja sam glupača. S obzirom na to koliko je privlačan, nije mi jasno
kako sam uopšte pomislila nešto tako.
Magdalen me je dodirnula po ramenu. „Trebalo bi da sedneš, Evo. Veoma si bleda.”
Znala sam da ubrzano dišem i da mi srce opasno brzo tuče. ,,U pravu si.”
Prišla sam najbližoj slobodnoj stolici i sručila se u nju. Magdalen je sela pored mene.
„Voliš ga”, rekla je. „Nisam znala. Žao mi je. Žao mi je i zbog onog što sam ti rekla kad smo se prvi put
srele.”
,,I ti ga voliš”, odgovorila sam ukočeno, tupo gledajući uprazno. ,,A u to vreme to nisam znala. Ne još.”
„To me ne opravdava, zar ne?”
Sa zahvalnošću sam prihvatila ponuđenu čašu šampanjca i uzela još jednu za Magdalen pre nego što je
konobar produžio dalje. Nazdravile smo u čast ženske solidarnosti. Želela sam da odem. Htela sam da
ustanem i odem odatle. Htela sam da Gidion shvati da sam otišla, ne bi li bio primoran da krene za mnom.
Poželela sam da i on oseti makar i deo mog bola. Glupe, nezrele, bolne maštarije zbog kojih sam se osećala
jadno.
Utehu mi je pružila Magdalen, koja je ćutke sedela pored mene i delila moju tugu. Znala je kako je to voleti
Gidiona i toliko ga želeti. Shvatanje da se i ona oseća jadno kao i ja pokazalo je kolika bi pretnja Korin mogla
da bude.
Je li moguće da je sve ovo vreme patio za njom? Je li se zbog nje tako zatvorio i ne dopušta nijednoj drugoj
da uđe u njegov svet?
„Tu si.”
Podigla sam pogled kad me je Gidion pronašao. Naravno, Korin ga je i dalje držala podruku, i videla sam
kako izgledaju kao par. Bili su naprosto neverovatno lepi zajedno.
Korin je sela pored mene, a Gidion me je pomilovao po obrazu. „Moram da razgovaram sa nekim”, rekao
je. „Želiš li da ti donesem nešto?”
„Votku i brusnicu. Duplu.” Trebalo mi je nešto žestoko. Očajnički.
„Dobro.” Ali se namrštio na moj zahtev pre nego što je otišao.
„Veoma mi je drago što sam te upoznala, Evo”, kazala je Korin. „Gidion mi je mnogo pričao o tebi.”
„Nije moguće da je već stigao tako mnogo da ti ispriča.”
„Razgovaramo skoro svakodnevno.” Osmehnula se i na njenom licu nije bilo ničeg izveštačenog ni podlog.
„Dugogodišnji smo prijatelji.”
,,I više od toga”, istakla je Magdalen.
Korin ju je mrko pogledala, i shvatila sam da to nije trebalo da saznam. Ko je odlučio da je bolje da mi to
ne kažu? Ona, Gidion ili oboje? Zašto prećutkivati nešto ako nema šta da se sakrije?
„Da, to je tačno”, nerado je priznala. „Mada je od toga prošlo već nekoliko godina.”
Okrenula sam se kako bih je pogledala u lice. „Još uvek ga voliš.”
„Ne možeš da me kriviš zbog toga. Svaka žena koja provodi vreme s njim zaljubi se u njega. Lep je i
nedodirljiv. To je neodoljiva kombinacija.” Blago se nasmešila. „Rekao mi je da si ga ti podstakla da počne da
se otvara. Zahvalna sam ti na tome.”
Zaustila sam da kažem Nisam to uradila radi tebe, a onda mi je kroz misli proletela mračna slutnja, pa je rana
u mojoj duši zabolela još jače.
Jesam li to, ipak, radila radi nje, a da toga i nisam bila svesna?
Vrtela sam dno čaše za šampanjac na stolu bez prestanka. „Hteo je da se oženi tobom.”
„Da, i napravila sam najveću grešku u životu tad kad sam ga ostavila.” Spustila je ruku na grlo, i nemirno
dodirivala vrat tankim prstima kao da se igra ogrlicom koja bi inače bila tu. „Bila sam mlada i na neki način
me je uplašio. Bio je tako posesivan. Tek kad sam se udala, shvatila sam da je posesivnost mnogo bolja od
ravnodušnosti. Makar za mene.”

147
 Pogledala sam u stranu, boreći se sa mučninom koja mi se penjala u grlo.
„Užasno si tiha”, rekla je.
„Šta tu ima da se kaže?”, dobacila je Magdalen.
Sve tri smo ga volele. Sve smo mu bile dostupne. Na kraju će on izabrati neku od nas.
„Trebalo bi da znaš, Evo”, započela je Korin, gledajući me onim svojim kristalnoplavim očima, „... rekao
mi je koliko mu značiš. Trebalo mi je vremena da skupim hrabrosti i da se vratim ovamo i vidim vas dvoje
zajedno. Čak sam bila otkazala let koji sam rezervisala pre nekoliko nedelja. Prekinula sam ga usred govora
koji je držao na nekom dobrotvornom događaju kako bih mu rekla da dolazim i zatražim da mi nađe neki
smeštaj.”
Sledila sam se, imala sam osećaj da će mi se srce raspući. Ona sigurno misli na dobrotvornu večeru
interesne grupe, one večeri kad smo Gidion i ja prvi put vodili ljubav. One večeri kad smo overili njegovu
limuzinu i kada se odmah potom povukao u sebe, a zatim me iznenada ostavio.
„Kada me je nazvao”, produžila je, „rekao mi je da je upoznao nekog. Da bi želeo da nas upozna kad
stignem u grad. Kukavički sam ustuknula. Nikada ranije nije tražio od mene da upoznam neku ženu u
njegovom životu.”
Gospode bože. Pogledala sam u Magdalen. Gidion me je te noći u žurbi ostavio zbog nje. Zbog Korin.

148
 21.
„IZVINITE ME.” Odgurnula sam se od stola i otišla da potražim Gidiona. Videla sam ga za šankom i
prišla mu. Baš se okretao od šankera sa dve čaše u rukama, kad sam ga presrela. Uzela sam svoje piće i iskapila
ga, a zubi su me zaboleli kad su se sudarili s kockicama leda.
„Evo...”, rekao je pomalo prekorno.
„Odlazim”, rekla sam odsečno, pa obišla oko njega kako bih spustila svoju praznu čašu na šank. „I ne
smatram to bežanjem jer te unapred obaveštavam i dajem ti mogućnost da odlučiš hoćeš li da pođeš sa
mnom.”
Glasno je uzdahnuo i videla sam da razume zašto sam takva. Znao je da znam. „Ne mogu da odem.”
Okrenula sam se.
Uhvatio me je za ruku. „Znaš da neću moći da ostanem ako ti odeš. Ljutiš se bez razloga, Evo.”
„Bez razloga?” Zurila sam u njegovu šaku, koja me je čvrsto držala. „Upozorila sam te da se lako naljutim i
da sam ljubomorna. Ovog puta si mi dao dobar razlog za to.”
„To upozorenje bi trebalo da opravda i kad se ponašaš smešno i nerazumno?” Lice mu je bilo opušteno,
glas smiren i tih. Niko izdaleka ne bi primetio napetost između nas, ali ja sam je videla u njegovim očima.
Vrelu požudu i ledeni bes. Tako je dobro umeo da spoji to dvoje.
„Ko se ponaša smešno i nerazumno? A šta je bilo sa Danijelom, ličnim trenerom? Ili Martinom, nećakom
mog očuha?” Nagnula sam se bliže njemu i prošaputala: „Ja se nisam jebala ni sa jednim od njih, a kamoli
pristala na brak! Takođe se ne čujem s njima svakog jebenog dana!”
Iznenada me je zgrabio za struk i snažno privukao uz sebe. „Jebanje ti treba sada”, kazao mi je na uvo
šištavim glasom i gricnuo ga. „Nije trebalo da dozvolim da čekaš.”
„Možda si to unapred isplanirao”, uzvratila sam. „Čuvao si se za slučaj da se stara ljubav odnekud vrati u
tvoj život, ona koju bi radije povalio.”
Gidion je iskapio svoje piće, a zatim me čvrsto privio uz sebe i čeličnom rukom zagrlio oko struka, pa
poveo ka vratima kroz gužvu. Izvadio je smartfon iz džepa i tražio da limuzina dođe po nas. Kad smo stigli do
ulice, taj dugački elegantni automobil već nas je čekao. Gidion me je ugurao u limuzinu kad nam je Angus
otvorio vrata i rekao mu: „Vozi unaokolo dok ne kažem drugačije.”
A zatim je ušao odmah za mnom, tako blizu da sam mogla da osetim njegov dah na svom golom vratu.
Pošla sam da se premestim na sedište preko puta, čvrsto rešena da uteknem od njega...
„Stani”, prosiktao je.
Spustila sam se na kolena na pod prekriven tepihom, teško dišući. Mogla sam da pobegnem i na kraj sveta,
ali ipak ne bih uspela da pobegnem od činjenice da je Korin Žiro bolja za Gidiona od mene. Ona je tako
opuštena i smirena, prijatno društvo čak i za mene, osobu koja panici i šizi zbog nemile činjenice da ona uopšte
postoji. Da je moj najcrnji košmar.
Uvio je šaku u mojoj puštenoj kosi, obuzdavajući me. Raširio je noge oko mene i povukao me za kosu tako
jako da sam glavom dodirnula njegovo rame. „Daću ti ono što nam je oboma potrebno, Evo. Tucaćemo se
koliko god je potrebno da ublažimo nervozu dovoljno da preguramo večeru. I nećeš brinuti zbog Korin, jer
dok je ona u plesnoj dvorani, ja ću biti duboko u tebi.”
„Da”, prošaputala sam, oblizujući suve usne.
„Zabravljaš ko je pokoran, Evo”, kazao je osorno. „Odrekao sam se kontrole radi tebe. Povio sam kičmu i
prilagodio ti se. Učiniću sve da te zadržim i usrećim. Ali neću dopustiti da me ukrotiš niti da budeš na meni.
Nemoj da brkaš popuštanje sa slabošću.”
Progutala sam pljuvačku dok mi je krv gorela za njim. „Gidione...”
„Uhvati se čvrsto obema šakama za dršku iznad prozora. I ne puštaj dok ne kažem, jesi li razumela?”
Uradila sam kako je naredio i provukla šake kroz tu kožnu omču. Kad sam se čvrsto uhvatila, telo mi je
oživelo i shvatila koliko je u pravu kad kaže šta mi je potrebno. Tako me je dobro poznavao, taj moj ljubavnik.
Gurnuo je šake u moj korset pa stegnuo moje bujne bolne sise. Dok mi je stezao i čupkao bradavice,
naslonila sam glavu na njega i napetost me je brzo popustila.

149
 „Gospode.” Ljubio mi je slepoočnicu. „Tako je savršeno kad mi se tako predaš... odjednom, kao da je to
veliko olakšanje.”
„Jebi me”, preklinjala sam jer sam silno želela da se spojimo. Trebalo mi je to. „Molim te.”
Pustio mi je kosu, pa mi zavukao ruku ispod haljine i svukao gaćice niz bedra. Njegov je sako proleteo
mimo mene i pao na sedište; zatim mi je gurnuo ruku među noge spreda. Jeknuo je kad je video da sam
ovlažila i da mi je pica natečena. „Stvorena si za mene, Evo. Ne možeš dugo da izdržiš da ne budem u tebi.”
I dalje me je pripremao, prelazeći veštim prstima po mom međunožju, šireći vlažnost po mom klitorisu i
usminama. Gurnuo je dva prsta u mene, ukrstivši ih, pa raširivši, pripremajući me za prodor svog dugog
debelog penisa.
„Zar me ne želiš, Gidione?”, upitala sam promuklo, u potrebi da jašem te njegove prodorne prste, ali
nisam mogla jer sam morala da se držim za ručku.
„Više od života.” Prelazio mi je usnama preko vrata pa i ramena, njegov topli meki jezik zavodljivo je
klizio po mojoj koži. „Ni ja ne mogu dugo bez tebe, Evo. Ti si moja zavisnost... moja opsesija...”
Nežno mi je zagrizao kožu, ispoljavajući životinjsku potrebu grubim zvukom požude. Sve to vreme tucao
me je prstima, a istovremeno mi je drugom šakom masirao klitoris i dovodio me do vrhunca iznova i iznova.
„Gidione!”, prošaputala sam, dahćući kad su vlažni prsti počeli da mi klize s kože.
Podigao je šake s mene i čula sam erotično otvaranje njegovog šlica. „Pusti i lezi na leđa raširenih nogu.”
Legla sam na sedište i raširila se, nudeći mu telo u drhtavom iščekivanju. Pogledi su nam se sreli, lice su
mu nakratko osvetlili hirovi u prolazu.
„Ne boj se.” Legao je iznad mene i smestio svoju težinu na mene vrlo oprezno.
„Suviše sam napaljena da bih se bojala.” Uhvatila sam ga, pa se povukla naviše da se priljubim uz njegov
tvrdi penis. „Želim te.”
Gurnuo mi je glavićem usmine. Pomerio je bokove, pa prodro u mene, i oboma nam je zašištao dah kad
smo se spojili. Telo mi je omlitavilo na sedištu, a prstima sam se jedva držala za njegov vitki struk.
„Volim te”, prošaputala sam, gledajući ga u lice kad je počeo da se pomera. Svaki milimetar moje kože
goreo je kao da sam na suncu, a grudi su mi se toliko stegle od želje da sam jedva disala. ,,I trebaš mi,
Gidione.”
„Imaš me”, prošaputao je, ulazeći i izlazeći iz mene. „Potpuno sam tvoj.”
Uzdrhtala sam i zgrčila se, pomerivši bokove u susret njegovim odmerenim pokretima. Svršila sam uz
krik, drhteći dok se ekstaza u talasima širila kroz mene, i cedila ga dok nije zastenjao i počeo da svršava u
mene.
„Evo.”
Zanjihala sam se uz njegove žustre bokove, podstičući ga da nastavi. Uhvatio se za mene, jašući me jako i
brzo. Mlatila sam glavom i besramno stenjala i jaukala, uživajući u njegovom dodiru, u tom dekadentnom
osećaju da me neko poseduje i nemilosrdno zadovoljava.
Podivljali smo jedno za drugim, tucali smo se kao životinje, a mene je ta naša iskonska požuda toliko
napalila da sam mislila da ću umreti od siline orgazma koji je rastao u meni.
„Tako si dobar u ovome, Gidione. Tako dobar...”
Uhvatio me je za guzu i povukao u susret njegovom sledećem pokretu, pa prodro do samog kraja i od toga
sam bolno jauknula. Ponovo sam svršila, grčeći se na njemu.
„O bože. Evo.” Grubo je zastenjao, pa silovito svršio, preplavivši me svojom vrelinom. Prikleštio mi je
bedra, pa se trljao uz mene, prazneći se što je dublje u meni mogao.
Pošto je završio, duboko je glasno udahnuo, pa skupio moju kosu u šake i poljubio mi znojavi vrat. „Voleo
bih da znaš šta mi radiš. Voleo bih da mogu to da ti kažem.”
Čvrsto sam ga držala. „Šta ću kad sam glupa koliko sam luda za tobom. Jednostavno je previše, Gidione.
Previše je...”
„... nekontrolisano.” Ponovo je počeo, prodirući ritmično. Lagano. Kao da imamo sve vreme ovoga sveta. I
svaki put kad bi ponovo ušao u mene i izašao, bio mu je sve duži i širi.
,,I potrebna ti je kontrola.” To njegovo spretno milovanje ostavljalo me je bez daha.

150
 „Potrebna si mi ti, Evo.” Pogled mu je bio žestok na mom licu dok se pomerao unutar mene. „Potrebna si
mi ti.”

GIDION se nije maknuo od mene, niti je dopustio da se ja maknem od njega ostatak večeri. Desnom
rukom držao je moju levu ruku sve vreme za večerom, izabravši ponovo da jede jednom rukom umesto da me
pusti.
Korin — koja je sela s njegove druge strane za naš sto — čudno ga je pogledala. „Ako se dobro sećam, bio
si dešnjak.”
,,I sad sam”, rekao je, pa podigao naše spojene šake ispod stola i poljubio mi vrhove prstiju. Osetila sam se
glupo i nesigurno kad je to uradio — i bila sam svesna da nas je Korin posmatrala.
Nažalost, taj romantični gest nije ga sprečio da tokom čitave večere razgovara s Korin, ne sa mnom —
zbog čega sam bila nemirna i nesrećna. Imala sam mnogo više prilika da gledam u njegov potiljak umesto u
lice.
„Bar nije piletina.”
Okrenula sam glavu ka čoveku koji je sedeo pored mene. Bila sam toliko usredsređena na prisluškivanje
Gidionovog razgovora da uopšte nisam obratila pažnju na ljude koji su sedeli s nama za stolom.
„Ja volim piletinu”, rekla sam. A dopala mi se i tilapija poslužena za večeru - počistila sam tanjir.
„Nije žilava, to je sigurno.” Osmehnuo se i najednom mi se učinio mnogo mlađi nego što bih zaključila
sudeći po njegovoj sasvim sedoj kosi. „Ah, eto ga osmeh”, promrmljao je. ,,I to lep.”
„Hvala.” Predstavila sam se.
„Doktor Terens Lukas”, rekao je. „Ali više volim da me zovu Teri.”
„Doktore Teri. Drago mi je što smo se upoznali.”
Ponovo se osmehnuo. „Samo Teri, Evo.”
Tokom narednih nekoliko minuta koliko smo razgovarali, poverovala sam da doktor Lukas uopšte nije
mnogo stariji od mene, već samo da je prevremeno osedeo. Osim toga, lice mu je bilo lepo i glatko, bez bora, a
njegove zelene oči pametne i mile. Računala sam da je u srednjim, najviše u kasnim tridesetim.
„Izgledaš kao da ti je mnogo dosadno, a i ja se upravo tako osećam”, rekao je. „Ovakvi događaji skupe
znatnu količinu novca za sigurnu kuću, ali znaju da budu dosadni. Hoćeš sa mnom do šanka? Častiću te
pićem.”
Savila sam šaku pod stolom da vidim koliko me čvrsto Gidion drži. Stegnuo je šaku oko moje. „Šta to
radiš?”, promrmljao je.
Pogledala sam preko ramena i videla da gleda u mene. Zatim sam videla kako mu se pogled podigao kad
je doktor Lukas ustao iza mene. Gidionov pogled ispunila je primetna hladnoća.
„Ide da ublaži dosadu jer je zanemarena, Krose”, kazao je Teri, pa spustio šaku na naslon moje stolice,
„tako što će provesti malo vremena s nekim i više nego radim da pokloni pažnju tako lepoj ženi.”
Netom me je ispunila nelagoda, jer sam bila svesna varnica neprijateljstva koje su prštale između ta dva
muškarca. Povukla sarrf ruku, ali Gidion nije hteo da me pusti.
„Odlazi, Teri”, upozorio je Gidion.
„Toliko si zaokupljen gospođom Žiro da nisi ni primetio kad sam seo za tvoj sto.” Terijev osmeh poprimio
je dozu oštrine. „Evo. Hoćemo li?”
„Da nisi mrdnula, Evo.”
Uzdrhtala sam od hladnoće u Gidionovom glasu, ali bila sam potresena, pa sam odgovorila: „Nije čovek
kriv što je u pravu.”
Gidion mi je stegao šaku toliko čvrsto da je zabolelo. „Ne sad.”
Terijev pogled preselio se na moje lice. „Ne moraš da trpiš da tako razgovara s tobom. Sav novac ovog
sveta nikome ne daje za pravo da zapoveda drugome šta da radi.”
Razjarena i užasno posramljena, pogledala sam u Gidiona. „Krosfajer.”
Nisam bila sigurna mogu li da upotrebim šifru van spavaće sobe, ali oslobodio me je kao da sam ga
opekla. Odgurnula sam se od stola i bacila ubrus na tanjir. „Izvinite me. Obojica.” Uzela sam svoju torbicu i
udaljila se od stola, lakim opuštenim korakom. Zaputila sam se najkraćim putem ka toaletima, u nameri da

151
popravim šminku i da se priberem, ali utom sam ugledala svetleći natpis koji je označavao izlaz i poslušala
nagon za begom.
Izvadila sam smartfon kad sam stigla na trotoar i napisala poruku Gidionu:
Ne bežim. Samo odlazim.
Uspela sam da zaustavim taksi u prolazu i krenula kući da izlečim bes.

ČEZNULA sam za vrelom kupkom i bocom vina kad sam stigla do svog stana. Gurnula sam ključ u bravu,
pa okrenula kvaku i zakoračila u porno film.
U tih nekoliko sekundi zaprepašćenja, koliko je trebalo mom mozgu da pojmi šta vidi, stajala sam
skamenjena na pragu, ispunjavajući hodnik iza sebe treštavim elektropopom. Bilo je toliko delova tela da sam
stigla brže-bolje da zatvorim vrata za sobom pre no što sam ih sve povezala u celinu. Jedna žena je ležala na
podu raširenih ruku i nogu. Lice druge žene bilo je na njenim preponama. Keri ju je žestoko tucao dok je njega
drugi muškarac pumpao u dupe.
Zabacila sam glavu unazad i kriknula iz sveg glasa, sita svih ljudi u mom životu. A kako sam se
nadmetala sa saund sistemom, izula sam cipelu i gađala ih njom. Ce-de je preskočio, pa se četverac u akciji na
podu moje dnevne sobe trgnuo i primetio da sam tu. Odšepala sam do sterea i stišala ton, pa se okrenula
prema njima.
„Gubite se iz moje kuće”, prosiktala sam. „Smesta.”
„Ko je to, kog vraga?”, upitala je crvenokosa na dnu gomile. „Tvoja žena?”
Na Kerijevom licu na časak je zatitrala posramljenost i krivica, a zatim mi je uputio bezobrazan osmeh.
„Moja cimerka. Ima mesta za još, dušice.”
„Ne izazivaj me, Keri Tejlore”, upozorila sam. „Ovo mi zaista, ali zaista nije dobra noć.”
Tamnokosi muškarac na vrhu odvojio se od Kerija, pa ustao i opuštenim korakom krenuo ka meni. Kad se
primakao, videla sam da su mu smeđe ženice neprirodno raširene i da mu žila u vratu silovito pulsira. „Ja ti je
mogu ulepšati”, ponudio je, požudno me gledajući.
„Ma miči se od mene, pizda ti materina.” Zauzela sam odbrambeni položaj, pripremajući se da ga
zaustavim i fizički ako ustreba.
„Ostavi je na miru, Ijane”, rekao je oštro Keri, pa se pomučio da ustane.
„Hajde, dušice”, nagovarao je Ijan i bilo mi je odvratno što me naziva Kerijevim nadimkom odmilja.
„Treba ti malo dobrog provoda. Ja ću ti ga pružiti.”
U jednom trenutku bio je samo nekoliko milimetara udaljen od mene, a u drugom je odleteo na kauč uz
vrisak. Gidion je uleteo između mene i ostalih, drhteći od jarosti. „Vodi to u svoju sobu, Keri”, procedio je. „Ili
ih vodi negde drugde.”
Ijan je cičao na mojoj sofi, a iz nosa mu je prštala krv iako ga je držao obema rukama.
Keri je zgrabio svoje farmerke s poda. „Nisi mi majka, jebote, Evo.”
Obišla sam oko Gidiona. „Zar ti ono što si danas sjebao stvar s Trejom nije bila dovoljna lekcija, idiote
jedan?”
„Ovde nije reč o Treju!”
„Ko je Trej?”, upitala je pijana plavuša dok se dizala na noge. Kad je dobro pogledala Gidiona, vidno se
isprsila, pokazujući uistinu lepo telo.
Njena nastojanja nagradio je pogled toliko pun prezira i nimalo zadivljen da je naposletku imala makar
malo pristojnosti da pocrveni i pokrije se izazovnom i oskudnom zlatnom haljinicom koju je podigla s poda. A
pošto nisam bila dobre volje, rekla sam: „Nemoj to da primaš k srcu. On više voli smeđokose.”
Gidion me je ošinuo ubitačnim pogledom. Mahinalno sam se odmakla korak unazad. Žestoko je opsovao,
pa provukao obe šake kroz kosu.
Najednom, sasvim iscrpljena i beznadežno razočarana u muškarce u svom životu, okrenula sam se. „Vodi
ovaj metež iz moje kuće, Keri.”
Zaputila sam se kroz hodnik, pa usput izula i drugu cipelu. Skinula sam i haljinu pre no što sam stigla do
svog kupatila i ušla pod tuš ni minut posle toga. Sačekala sam da se voda najpre zagreje, pa stala pravo pod

152
mlaz. Kako sam bila preumorna i nisam mogla da stojim, klonula sam na pod i samo sela i pustila da voda
pada na mene, sklopljenih očiju i kolena obgrljenih rukama.
„Evo.”
Zgrčila sam se kad sam čula Gidionov glas, pa sam se još više sklupčala.
„Prokleta bila”, rekao je oštro. ,,U stanju si da me razljutiš kao niko na svetu.”
Pogledala sam u njega kroz veo od mokre kose. Koračao je tamo-amo po mom kupatilu, ispasane košulje.
„Idi kući, Gidione.”
Zastao je i pogledao me u neverici. „Jebote, ne pada mi na pamet da te ostavim ovde. Keri je totalno
odlepio! A onaj napaljeni šupak bi te napao da se ja nisam pojavio.”
„Keri mu ne bi dozvolio. No, u svakom slučaju, ne mogu da se nosim i s njim i s tobom istovremeno.”
Nisam htela da se nosim ni s jednim od njih, zapravo. Samo sam htela da budem sama.
„Onda ćeš se nositi samo sa mnom.”
Sklonila sam kosu s lica nestrpljivim pokretom ruke. „Ma nemoj? Trebalo bi da mi ti budeš prioritet, je li?”
Trgnuo se kao da sam ga udarila. „Imao sam utisak da smo oboje jedno drugom prioritet.”
„Da, i ja sam to mislila. Do večeras.”
„O Isuse! Hoćeš li se već jednom okanuti Korin?” Široko je raširio ruke. „Ovde sam s tobom, zar ne? Jedva
sam stigao i da se oprostim s njom zato što sam jurio za tobom. Opet.”
„Jebi se. Nemoj da mi činiš nikakve usluge.”
Gidion je ušao pod tuš tako odeven. Pridigao me je na noge i poljubio. Jako. Njegova usta proždirala su
moja, šakama mi je čvrsto stezao nadlaktice da se ne bih odmaknula.
Međutim, ovoga puta nisam smekšala. Nisam popustila. Čak ni kad je pokušao da me nagovori sočnim
sugestivnim lizanjem.
„Zašto?”, promrmljao je dok su mu usne klizile niz moj vrat. „Zašto me izluđuješ?”
„Ne znam kakav imaš problem sa doktorom Lukasom i, iskreno, jebe mi se za to. Međutim, on je bio u
pravu. Korin je dobila previše tvoje pažnje večeras. Uglavnom si me ignorisao sve vreme za večerom.”
„Nemoguće mi je da ignorišem tebe, Evo.” Lice mu je bilo napregnuto i žestoko. „Kad si u istoj prostoriji
sa mnom, ne vidim nikog drugog.”
„Čudno. Svaki put kad sam te pogledala, gledao si u nju.”
„To je glupo.” Oslobodio me je i sklonio mokru kosu s lica. „Znaš šta osećam prema tebi.”
,Je li? Želiš me. Trebam ti. Ali voliš li Korin?”
„O jebote. Ne!”Zavrnuo je slavinu, pa me pribio uz staklo obema rukama. „Hoćeš da ti kažem da te volim,
Evo? Je li o tome reč?”
Želudac mi se zgrčio kao da me je udario pesnicom iz sve snage. Nikad pre nisam osetila takav bol, niti
sam znala da postoji. Oči su me pekle, pa sam spustila glavu ispod njegove ruke da ne vidi ako zaplačem. „Idi
kući, Gidione. Molim te.”
„Ali ja sam kod kuće.” Zagrlio me je iza leđa i zagnjurio lice u moju mokru kosu. ,,S tobom sam.”
Upinjala sam da se oslobodim, ali bila sam suviše iznurena. Fizički. Emotivno. Suze su potekle u bujici i
nisam mogla da ih zaustavim. A mrzela sam da plačem pred drugima. „Odlazi. Molim te.”
„Volim te, Evo. Naravno da te volim.”
„O gospode bože.” Udarala sam ga nogama. Bila sam spremna da učinim sve kako bih utekla od čoveka
koji je postao tako ogroman izvor bola i tuge. „Ne treba mi tvoje jebeno sažaljenje. Želim samo da odeš.”
„Ne mogu. Znaš da ne mogu. Evo, prestani da se opireš. Saslušaj me.”
„Sve što ti govoriš boli, Gidione.”
„To nije odgovarajuća reč, Evo”, nastavio je tvrdoglavo, sa usnama kraj mog uva. „Zato to nisam rekao. To
nije odgovarajuća reč za tebe i ono što osećam prema tebi.”
„Umukni. Da ti je iole stalo do mene, samo bi umuknuo i otišao.”
„Bio sam voljen i pre — volela me je Korin, volele su me druge žene... Ali šta one, kog vraga, znaju o
meni? U šta su to one, kog vraga, zaljubljene ako ne znaju koliko sam sjeban?Ako je to ljubav, to nije ništa u
poređenju sa onim što ja osećam prema tebi.”

153
 Umirila sam se, drhteći, pogleda na svom odrazu u ogledu. Maškara mi je bila razmazana po licu, a mokra
kosa pokraj Gidionove sirove lepote. Na licu su mu se videla burna osećanja dok je stajao iza mene i čvrsto me
grlio. Izgledali smo kao da uopšte nismo jedno za drugo.
A ipak sam razumela tu otuđenost, znala sam kako je biti s ljudima koji te zapravo ne vide onakvog kakav
si ili ne žele da te vide. Bio mi je poznat taj samoprezir koji ispuni čoveka kad shvati da je prevarant, da
pokazuje drugima lice kakvo bi želeo da ima, a ne ono što zaista stoji iza njega. Bio mi je poznat i strah od toga
da bi tvoji voljeni mogli da ti okrenu leđa ako ikad spoznaju tvoje pravo lice.
„Gidione...”
Dodirnuo mi je usnama slepoočnicu. „Mislim da te volim od trenutka kad sam te ugledao. Zatim smo
vodili ljubav prvi put u mojoj limuzini i to je preraslo u nešto drugo. Nešto više.”
„Kako god. Odbacio si me te večeri i ostavio me da bi se postarao za Korin. Kako si mogao, Gidione?”
Pustio me je samo načas kako bi me uzeo u naručje i odneo do mog bademantila, koji je visio na vratima.
Umotao me je, poseo na rub kade, pa otišao do lavaboa i izvadio maramice za skidanje šminke iz fioke.
Kleknuo je ispred mene, pa me milovao njima po licu.
„Kad je Korin nazvala tokom one dobrotvorne večere, bio je savršen trenutak da napravim neku glupost.”
Pogled mu je bio nežan i topao na mom licu umrljanom suzama. „Ti i ja tek što smo vodili ljubav i nisam
trezveno razmišljao. Rekao sam joj da sam zauzet i da sam s nekim, a kad sam čuo tugu u njenom glasu, znao
sam da treba da raščistim sve s njom kako bih mogao da nastavim napred s tobom.”
„Ne shvatam. Ostavio si me zbog nje. Kako to može da znači napredak za nas?”
„Uprskao sam stvar s Korin, Evo.” Podigao mi je bradu da mi obriše crnilo oko očiju. „Upoznao sam je na
prvoj godini na Kolumbiji. Primetio sam je, naravno. Bila je lepa i mila i nikad nije imala ni ružnu reč da kaže
ni za koga. Kad je počela da me juri, dopustio sam da me uhvati i s njom sam imao prvo dobrovoljno
seksualno iskustvo u životu.”
„Mrzim je.”
Na te moje reči malo se osmehnuo.
„Ne šalim se, Gidione. Trenutno mi je zlo koliko sam ljubomorna.”
„To s njom je bio samo seks, anđele. Ma koliko grubo da se ti i ja tucamo, to je i dalje vođenje ljubavi. Svaki
put, od prvog puta. Ti si jedina koja je ikada doprla do mene na takav način.”
Odahnula sam. „Dobro. Sad mi je malo lakše.”
Poljubio me je. „Pretpostavljam da bi se moglo reći da smo se zabavljali. Nismo imali druge partnere i
često smo išli na ista mesta kao par. Pa ipak, kad mi je rekla da me voli, bio sam iznenađen. I polaskan. Bilo mi
je stalo do nje. Voleo sam da provodim vreme s njom.”
„I dalje voliš, očito”, progunđala sam.
„Slušaj me.” Prekorio me je tako što mi je lupnuo vrh nosa prstom. „Mislio sam da ću možda i ja nju moći
da zavolim, na svoj način... jedini koji sam tad poznavao. Nisam hteo da bude s drugim. Zato sam pristao kad
me je zaprosila.”
Trgnula sam se iznenađeno i odmakla malo da ga pogledam. „Ona je tebe zaprosila?”
„Nemoj da si toliko zaprepašćena”, rekao je jetko. „Povreduješ mi ego.”
Olakšanje me je preplavilo toliko brzo da mi se zavrtelo u glavi. Bacila sam se na njega i zagrlila ga iz sve
snage.
„Hej.” Uzvratio mi je jednako snažnim zagrljajem. „Jesi dobro?”
„Da. Jesam, sve bolje.” Odmakla sam se, pa mu obujmila bradu šakom. „Nastavi.”
„Pristao sam iz sasvim pogrešnih pobuda. Posle dve godine zabavljanja, nikad nismo proveli čitavu noć
zajedno. Nikad nismo razgovarali o stvarima o kojima ti i ja razgovaramo. Nije me poznavala, ne u suštini, a
ipak sam ubedio sebe da treba da se uhvatim za to što me neko voli. Ko bi drugo to dobro uradio, ako ne ona?”
Posvetio je pažnju mom drugom oku, čisteći crne muzge. „Mislim da se nadala da će nas veridba odvesti
do sledećeg nivoa. Da ću se možda više otvoriti. Da ćemo možda provesti noć u hotelu — umesto da se
raziđemo rano uveče zato što ujutro imamo časove. Ne znam.”
Pomislila sam da to zvuči strašno usamljeno. Jadni moj Gidion. Tako dugo je bio sam. Možda ceo život.

154
 ,,A možda, kad je raskinula zaruke posle godinu dana”, produžio je, „možda se nadala da će me to
prodrmati i nagnati da počnemo iznova. Da ću se više potruditi da je zadržim. Umesto toga, laknulo mi je jer
sam počeo da shvatam da ne bih mogao da živim u istoj kući s njom. Kakav sam izgovor mogao da smislim
kako bih spavao u odvojenoj sobi i imao vlastiti prostor?”
„Nikad nisi pomišljao na to da joj kažeš?”
„Ne.” Slegnuo je ramenima. „Dok tebe nisam sreo, uopšte nisam mislio da mi moja prošlost zadaje nevolje.
Da, uticala je na neke stvari koje sam radio, ali sve je imalo svoje mesto i nisam bio nesrećan. Zapravo, mislim
da sam vodio lagodan i jednostavan život.”
„O čoveče.” Namreškala sam nos. „Zdravo, gospodine Lagodni, ja sam gospođica Komplikovana.”
Lice mu se ozarilo osmehom. ,,S tobom nikad nije dosadno.”

155
 22.
GIDION JE BACIO tupfer za skidanje šminke u smeće. Zatim je dohvatio peškir i bacio ga preko barice
koju je napravio na podu, pa nogom izuo cipele. Na moje veliko zadovoljstvo počeo je da skida mokru odeću
sa sebe.
„Grize te savest jer te još uvek voli”, rekla sam, gledajući ga s ushićenjem.
„Da, grize. Poznavao sam njenog muža. Bio je dobar čovek i bio je lud za njom, dok nije otkrio da ona ne
oseća isto prema njemu i sve se raspalo.”
Gledao me je dok je skidao sa sebe košulju koja mu se zalepila za kožu. „Nikako mi nije bilo jasno zašto je
dozvolio da mu se to desi. Oženio se devojkom koju je hteo, živeli su u drugoj zemlji, daleko od mene, u čemu
je bio problem? Međutim, sad ga potpuno razumem. Da ti voliš nekog drugog, Evo, to bi me kidalo svakog
dana. Ubilo bi me čak i kada bi bila sa mnom, a ne s njim. Ali za razliku od Žiroa, ja tebe ne bih pustio da odeš.
Možda ne bi bila samo moja, ali bi ipak bila moja, i zadovoljio bih se onim što imam.”
Uvijala sam prste na krilu. „To me i plaši, Gidione. Ti i ne znaš koliko vrediš.”
„Znam zapravo. Dvanaest milija—”
„Umukni.” Zavrtelo mi se u glavi i pokrila sam oči vrhovima prstiju. „Ne bi trebalo da te čudi to što se
žene zaljubljuju u tebe i posle nikako ne mogu da se odljube. Jesi li znao da je Magdalen puštala kosu u nadi
da će te tako podsećati na Korin?”
Bacio je pantalone na pod i namršteno me pogledao. „Zašto?”
Uzdahnula sam pošto mu'očigledno ništa nije bilo jasno. „Zato što misli da želiš Korin.”
„Onda ne obraća dovoljno pažnje.”
„Misliš? Korin mi je rekla da se čujete skoro svakodnevno.”
„Ne baš. Često sam nedostupan. Znaš koliko posla imam.” U pogledu mu je zaplamtela ona dobro znana
strast. Znala sam da razmišlja o intimnim trenucima sa mnom kada su mu ruke uistinu bile pune posla.
„To nije normalno, Gidione. Da te zove svaki dan. To je proganjanje.” Što me je podsetilo da mi je rekla
kako je i prema njoj bio posesivan kao i prema meni. Te njene reči neprestano su mi odzvanjale u ušima.
„Na šta zapravo ciljaš?”, upitao je, glasom koji je odavao da ga taj razgovor zabavlja.
„Zar ne shvataš? Ti dovodiš žene do ludila jer nema boljeg od tebe. Ti si premija. Ukoliko žena ne može
tebe da ima, zna da će morati da se zadovolji nečim manje vrednim. Zato ne mogu da prihvate da nećeš biti
njihov. Već smišljaju sulude načine da te se dočepaju.”
„Osim žene koju ja želim”, odbrusio je jetko, ,,a ona uglavnom juri u suprotnom smeru. Bežeći od mene.”
Bestidno sam zurila u njega, gutajući ga očima dok je obnažen stajao ispred mene. „Reci mi samo ovo,
Gidione. Zašto želiš baš mene, kada možeš da odabereš savršenu? Pri tome imaj u vidu da ovim ne
pokušavam da izmamim komplimente niti uveravanja. Iskreno te pitam.”
Uzeo me je u naručje i uneo u spavaći sobu. „Evo, ako ne prestaneš da misliš da je ovo među nama samo
privremeno, prebaciću te preko kolena i đavolski ću se potruditi da ti se to dopadne.”
Smestio me je na stolicu i počeo da pretura po mojim fiokama.
Gledala sam ga kako izvlači donji veš, helanke i top. „Zar si zaboravio da s tobom spavam gola?”
„Nećemo ostati ovde.” Okrenuo se prema meni. „Nisam siguran da Keri neće dovesti još nadrogiranih
morona kući, a kad zaspimo, ja ću verovatno biti pod dejstvom leka koje mi je prepisao doktor Pitersen, pa
neću biti u stanju da te zaštitim. Tako da idemo kod mene.”
Pogledala sam naniže u sklopljene šake na svom krilu, misleći kako će mi možda trebati neko da me zaštiti
i od Gidiona. ,,I ranije sam prolazila kroz ovakve stvari s Kerijem, Gidione. Ne mogu samo tako da se sakrijem
kod tebe i čekam da se on sam izvuče iz ovoga. Potrebna sam mu, a u poslednje vreme sam retko kad tu za
njega.”
„Evo.” Doneo mi je moju odeću i čučnuo ispred mene. „Znam da treba da pomogneš Keriju. Sutra ćemo da
smislimo kako.”
Obujmila sam mu lice šakama. „Hvala ti.”
„Znaš, i meni si potrebna”, rekao je tiho.
„Potrebni smo jedno drugom.”

156
 Uspravio se. Vratio se do ormara, izvukao svoju fioku i zgrabio odeću za sebe.
Ustala sam i počela da se oblačim. „Slušaj...”
Navukao je farmerke s niskim strukom. „Da?”
„Mnogo mi je lakše sad kad sve znam, ali Korin će mi i dalje predstavljati problem.” Zastala sam, držeći
bluzu u rukama. „Moraćeš da sasečeš sve njene nade u korenu. Zaboravi grižu savest i počni da je odvraćaš od
sebe.”
Seo je na kraj kreveta da obuje čarape. „Ona mi je prijatelj, Evo, i prolazi kroz težak period. Bilo bi surovo
da je sad odgurnem od sebe.”
„Dobro razmisli, Gidione. I ja imam bivše momke. I ti mi sad daješ primer kako da postupam prema
njima. Ugledam se na tebe.”
Ustao je, namrgođen. „Ti to meni pretiš.”
„Radije bih to nazvala vršenjem pritiska. U vezi je sve uzajamno. Nisi joj ti jedini prijatelj koga ima. Treba
da nađe nekog prikladnijeg na koga bi se oslonila u teškim trenucima.”
Uzeli smo šta nam treba i vratili se u dnevnu sobu. Videla sam nered koji su ostavili iza sebe -
tirkiznoplavi grudnjak ispod stočića i kapljice krvi po mojoj bež ugaonoj garnituri - i bilo mi je krivo što Keri
nije tu da ga naučim pameti.
„Raščistiću ovo sutra s njim”, procedila sam između stisnutih zuba, zabrinuta i ljuta. „Proklet bio! Trebalo
je da ga nokautiram dok sam imala priliku. Trebalo je da ga hladnokrvno zveknem, pa da ga zaključam u
njegovu sobu dok mu mozak ponovo ne proradi.”
Gidion me je nežno pomilovao po leđima ne bi li me smirio. „Biće bolje da to uradiš sutra, kad bude sam i
mamuran. Biće delotvornije.”

ANGUS nas je čekao kad smo sišli. Pošla sam da uđem na zadnje sedište limuzine, kad je Gidion opsovao
sebi u bradu i zaustavio me.
„Šta je?”, upitala sam ga.
„Zaboravio sam nešto.”
„Daj da uzmem svoje ključeve.” Pružila sam ruku da uzmem torbu iz njegovih ruku, u kojoj se nalazila
moja tašna.
„Nema potrebe. Sedi.” Uputio mi je širok osmeh bez trunke kajanja kad sam ga upitno pogledala.
„Umnožio sam ih ih pre nego što sam ti ih vratio.”
„Ozbiljno?”
„Da si obratila pažnju”, rekao je i poljubio me u teme, „možda bi primetila da nosiš ključ od mog stana u
svom svežnju otkako sam ti ga vratio.”
Gledala sam za njim otvorenih usta dok je žurno prolazio pokraj domara i ulazio u zgradu. Setila sam se
ona mučna četiri dana kad sam mislila da smo raskinuli i tuge koja me je ispunila kad su mi ključevi pali na
dlan iz koverte koju mi je poslao.
Sve to vreme imala sam ključ koji mi je omogućavao da budem s njim.
Odmahnula sam glavom, pa se osvrnula oko sebe, gledajući u svoj novi grad. Dopadalo mi se sve u njemu
i bila sam zahvalna na tom ludom izvoru sreće koji sam u njemu pronašla.
Gidiona i mene čekalo je još mnogo truda i rada. Ma koliko da smo se voleli, to nije bio garant da ćemo
opstati i prebroditi duboke rane iz prošlosti. Ali komunicirali smo, bili smo iskreni jedno prema drugom i
suviše tvrdoglavi da bi odustali bez borbe.
Gidion se vratio baš kad su naišle dve velike lepo isfrizirane pudlice sa svojom jednako lepo negovanom
vlasnicom.
Ušla sam u limuzinu. Dok smo se udaljavali od ivičnjaka, Gidion me je privukao na krilo i privio uz sebe.
„Imali smo tešku noć, ali pregrmeli smo je.”
„Da, jesmo.” Zabacila sam glavu unazad i ponudila mu usne. Uslužio me je sporim slatkim poljupcem —
jednostavnom potvrdom naše dragocene, komplikovane, izludujuće i neophodne povezanosti.
Obujmila sam mu zatiljak i provukla prste kroz njegovu svilenu kosu. „Jedva čekam da te ponovo
odvučem u krevet.”

157
 Iz grudi mu je doprlo tiho seksi režanje, a zatim mi je napao vrat golicavim nežnim ugrizima i poljupcima,
oteravši naše duhove i njihove senke.
Makar nakratko...

158
 BELEŠKA O PISCU
Sudeći po top-listama dnevnih novina New York Times i USA Today, Silvija Dej je najprodavaniji autor više
od dvanaest romana. Njena radna biografija sadrži mnoštvo različitih radnih mesta, od zaposlenja u zabavnom
parku do položaja ruskog lingviste/ispitivača u Obaveštajnoj službi Vojske Sjedinjenih Država. Trenutno je
pisac s punim radnim vremenom. Publishers Weekly Silvijino delo naziva „uzbudljivom avanturom”, a Booklist
piše da je „bezobrazno zabavno”. Njene priče su prevedene na nekoliko jezika. Nagrađena je sledećim
nagradama: RTBook Reviems Revieiver's ChoiceBest Book, EPPIE Award, National Reader Choice Aivard, Readers
Crown i više puta nominovana za finalistkinju za prestižnu nagradu RITA Award of Excellence za najboljeg
autora ljubavnih romana u Sjedinjenim Državama. Trenutno vredno radi na delu Reflected in You, nastavku
romana Obnažena pred tobom, ali volela bi da je posetite na njenoj internet-stranici
wwv.SylviaDay.com,
na Fejsbuku na www.facebook.com/AuthorSylviaDay
ili na Tviteru na www. twitter.com/SylDay.

Lista pesama za “Obnažena pred tobom”

1. Adele - Chasing Pavements
2. Frank Sinatra - Come Fly With Me
3. Billie Holiday – Summertime
4. Louis Armstrong - What A Wonderful World
5. Duffy – Mercy
6. Amy Winehouse – Rehab
7. Hinder - Without You
8. Justin Timberlake – Sexy Back

159