Prvo poglavlje

Beckett Croft se okrećući zaustavio samo na milimetar od sudije, prskajući led

po idiotovim klizaljkama. On je favorizovao Anaheim Ducks otkako je prvi pak
udaren.
Naginjući se, Beckett je napao sudiju sa svom isfrustriranošću koja mu se
skupljala tokom prvog dela igre.
„Mora da me zajebavaš.“ Beckett je suzdržavao svoj glas, ali mu je trebalo više
kontrole nego što mu je ostalo. Ovaj čovek je favorizovao Anaheim Ducks celu
jebenu igru. „Donovan nije bio čak ni blizu. Decker je lažirao taj pad. Mogao si
makar da se pozoveš na preterivanje.“
Kapiten Washington Rough Riders-a, Becket je bio jedini koji je mogao da
priča sa sudijom - ili u ovom slučaju - izaziva sudiju. Normalno, on je stoički
podnosio svoj posao. Postavljanje primera članovima svoga tima je bitan deo
pozicije kapitena, koju je shvatio jako ozbiljno. Takođe je to i bilo veliko sranje.
„Ne govori mi kako da radim svoj posao.“
Sudija je zgrabio pak od drugog igrača njegovog četvoročlanog tima. Pre nego
što je otklizao od njega, upozorio ga je. „Ako ostaneš na ledu, Crofte, zaboravi
na taj stav.“
„Jebeni A. Trepćući je sklanjao znoj sa svojih očiju dok je uklizavao u formaciju
licem u lice.
„Ovo je sranje.“
Tate Donovan, jedan od igrača sa najviše pogodaka, prošao je pored njega na
putu do kaznenog prostora sa rečima: „Moglo je biti i gore Beck.“
„Da znaš.“
Beckett je imao dva glavna posla na ledu - zaštita i kažnjavanje. On je bio
jedan od dva timska izvršitelja. Donovan je bio u pravu, ovo je dobro vreme da
izjednače rezultat, ako ne na tabli gde su već izjednačeni sa njima, onda sigurno
na ledu gde je sudija zakazao.
Postojalo je više od jednog načina za izvršavanje pravde.
Sa preostalih dvanaest minuta u drugom delu igre, Fall Out Boy se čuo sa
zvučnika arene iza voditeljevog glasa dok su Rough Riders stajali u vrsti.
Petnaest hiljada obožavatelja je napunilo njihov gradski stadion u predgrađu
Washingtona i navijali su s čvrstim uverenjem u svoj tim. Beckettov grudni koš
se stezao sa svakom sekundom koja je prolazila.
Njegov tim se približavao sredini svoje sezone i Winter Classic-u. Treba im ova
pobeda da bi imali prednost u finalu. Beckett se već približavao isteku ugovora
sa svojim timom i trebala mu je ova pobeda da osigura koliko lične, toliko i
profesionalne ciljeve.
 Pak je spušten. Savage ga je prosledio Hendrixu, Hendrix dalje Saberu. Saber
ga je gurnuo ka protivničkom golu i prosledio ka Beckettu.
Decker se pojavio na Beckettovom boku, blokirajući go. Bilo mu je već dosta
ovog tipa. Lažirao je pokret na levo pa krenuo desno i proleteo iza mreže
šutirajući ka Savageu.
Savage je odbranio šut. Udarac paka je odjeknuo od led. Zvuk udarca je
nabijao adrenalin kroz Beckettovu krv.
Ducks-ov golman, mladi i talentovani momak iz Kanade je blokirao udarac i
Saber je prihvatio pak dok je Beckett pokušavao blokirati Ducksovog
odbrambenog igrača sa puta svog člana tima. Gurao ga je ka drugom kraju
klizališta taman na vreme da svedoči kako Hendrix prolazi pored jednog igrača,
zatim drugog i kliza ka golu.
Energija je prštala na sve strane između igrača. Navijanje na tribinama je
zastalo i pretvorilo se u belu buku. Sve što je Beckett čuo bilo je svoje disanje i
lupanje svog srca ili povremen poziv timskog igrača. U milisekundama je video
Hendrixa kako se namešta za udarac, gleda oko sebe, zamahuje štapom
unazad. Deckerov ugao prilaska se menja i Ducks je krenuo ka Hendrixu.
Beckett je prizvao svaki delić svoje snage koji je imao u nogama vozeći svoje
klizaljke ka napred. Nije stigao do igrača pre nego što je Decker zakucao toliko
jako Hendrixa za staklo da je igrač Rough Ridersa pao sa nogu, udarajući glavom
od staklo i slomio svoj hokejaški štap.
Sudija je opet ćutao. Nema kazne za grubu igru. Pre nego što je Hendrix uspeo
da stane na svoje noge, Decker se već uputio ka njihovom golu.
Ovo je sjebano. Takođe je bilo dosta. Beckettu je bilo dosta da posmatra kako
njegove članove time obaraju i guraju bez ikakvih posledica.
Bes je dao brzinu Beckettovim klizaljkama. Donovan je odmah iskočio iz
kaznenog prostora i zakucao Deckera u zid. Beckett je krenuo ka kopiletu,
spustio svoja ramena i bacio svih svojih devedeset kilograma, zajedno sa
trenutnom silom na Deckera.
Kolaps opreme je ispunio Beckettove uši u milisekundi pre nego što je Decker
udario u table. Grmljavina od pleksiglasa je protutnjala kroz njegove uši i
mozak, praćena uzbuđenim odobravanjem gledalaca.
Adrenalin je projurio kroz Becketta i okrenuo se da sustigne svoj tim. Izmenio
je pak par puta sa Saberom i Donovanom dok su tražili prolaz između Duckovih
redova. Decker je presreo dodavanje između Hendrixa i Donovana i prosledio
pak ka drugoj strani klizališta. Navijači su razočarano uzviknuli.
„Nema jebene šanse.“ Rekao je tiho.
Požurio je preko leda dok se Deker nameštao za igru. Beckett je video tri
poteza unapred, poput majstora u šahu koji je proučavao svog protivnika sa
tačnom preciznošću. Skupljao je svaki delić svoje snage u noge. Svojim
perifernim vidom, Beckett je video Donovana da mu dolazi sa leve strane.
Savage je bio sa desne. Odlična pozicija da zgrabi pak i nastavi.
Pripremio se i udario jako u Deckera, gurajući ih obojicu ka tablama. Njihova
tela su se sudarila s gromovitom bukom, čineći da izgube pravac i razgale
publiku. Pak je davno nestao, odnet na ledu Beckettovim suigračima.
Deckerova narav je konačno eksplodirala. Umesto da se vrati u igru, on je
zakucao levi kroše u Beckettovu facu. Izbegao je udarac i sila je učinila da se
Decker okrene za devedeset stepeni. Njegova klizaljka je zakačila Beckettovu i
pre nego što je mogao da se snađe, Beckett je udario jako u led dupetom.
Udarac se zakucao u njegovu repnu kost, čineći da se ledeni bol penje niz
njegovu kičmu. Svaki molekul vazduha u plućima mu se zaledio. Beckett nije čak
ni povratio vazduh kada ga je Decker gurnuo unazad. Beckettova kaciga je
udarila u led.
Jako.
Toliko jako da mu je crnilo igralo pred očima, odmah praćeno zaslepljujućim
belim svetlom i probadajućim bolom.
Beckett je pokušao da zbaci Deckera sa sebe, ali ruke nisu htele da mu se
pomere. Naredio je svom telu da se okrene . Ipak, nije se micao.
Njegov mozak ga je boleo. Strašno je boleo.
U glavi mu se vrtelo i bila je lagana. Kao da je lebdela iznad vrata.
Preko glave, sirena za go je odjeknula arenom. Odjeknuo je aplauz koji probija
bubne opne. Iako su zvukovi dolazili ka njemu kao iz daljine, kao da ima pamuk
u ušima, Beckett je osetio zadovoljstvo.
Vodimo, bila je poslednja misao pre nego što je sve postalo crno.

Eden Kennedi se namrštila na jednu od desetina EKG traka kojih je njen šef
prikupio za njeno učenje.
Sedela je prekrštenih nogu naslonjena na cementni zid u donjem nivou
Verizon arene, i držala EKG traku naslonjenu na svesku u kojoj se nalazilo više
vrsta EKG - ova i patologije pronađene u različitim vrstama srčanih udara.
Njen partner u hitnoj pomoći noćas, Gabe, okoreli hokejaški fan je zalepio
svoje lice za staklo koje okružuje klizalište. To joj je dalo vremena i prostora da
se presabere.
Naslonila je lakat na koleno i čelo na ruku. „Ovo je kao da čitam mastilo.“
 Eden je jedva čula svoje misli od razarajuće buke koja se čula sa klizališta.
Postala je prilično dobra kada je bilo potrebno da isključi sve i svakoga, zbog
posla ili škole, ali ova buka joj je rušila koncentraciju i išla na živce. Dok je svaki
sat njenog vremena za učenje za sutrašnji ispit isticao, njen stres je samo
rastao. Sad je bila na nivou čupanja svojih trepavica od nervoze.
„Mislim da imamo nešto.“ Gabeovo vikanje je jedva razaznala od čepića za uši
koje je stavila kad su stizali na stadion.
Eden je podigla pogled sa EKG traka ka Gabeu, koji je stajao metar od nje ali je
i dalje bio fokusiran na klizalište. Jedini razlog zašto je pristala da radi ovu
dodatnu smenu je zato što joj je obećao da se nikad ništa ne dešava. Obećao joj
je da će svo vreme moći da provede u učenju. Pošto nije gledao u nju, Eden ga
je ignorisala. Bilo bi potrebno više od pukog nagađanja da bi ga ona shvatila
ozbiljno.
Glas voditelja se izdigao iznad buke i učinilo joj se da vibrira kroz njeno telo.
Eden se stresla, stiskala je oči zbog buke i stegla glavu sa obe ruke. „Bože,
kako mrzim hokej.“
Njene reči su opet bile utišane zbog haotične buke dvorane.
„Eden,“ Gabe je ponovio njeno ime glasnije, dok se okretao ka njoj. „Mislim
da ulazimo unutra.“
„Sumnjam,“ promrmljala je sebi u bradu.
Timovi su imali svog fizioterapeuta i lekara. Gabe nije lečio nijednog igrača
ove sezone, a već je bio Novembar. To su ipak bili profesionalni igrači hokeja.
Izrez iznad MMA boraca u njenoj knjizi je bio tu jer su oni trebali neke veštine
za mečeve. Uzimajući u obzir njihove brutalne navike, Eden nije mogla da ne
očekuje srčani udar ili kost koja je probila kožu.
„Eden.“
„Isuse.“ Eden je zatvorila svoju knjigu, odgurnula se sa mesta gde je sedela i
krenula kroz tunel da bi sustigla Gabe. Dok se približavala klizalištu, hladnoća ju
je sve više obavijala pa je stegla jače jaknu svoje uniforme.
Stadion se napunio još više nego kad je poslednji put pogledala i more
kraljevsko plave boje je stvaralo tanak prsten oko leda.
„Prokletstvo. Suviše ljudi u našem društvu postoji koji bi platili da gledaju
borbu.“
„Plaćaju da bi gledali hokej,“ rekao joj je Gabe. „Borbe dođu kao prevlast za
teritoriju.“
Kako god. „Ovo sranje je trebalo da bude lagano.“
„Ovo se nikad ne dešava…“ Gledao je dok je čovek u Rough Riders jakni i
cipelama zakoračio na klizalište. Sa sudijama sa svoje obe strane, trčao je preko
leda do grupe koja je bila u udaljenom delu arene. „To mora da je timski
doktor.“
 Pre nego što je Eden mogla da pita šta se dogodilo, nadajući se da je to lažna
uzbuna, šou za navijače, voditelj je progovorio.
„Beckett Croft je imao nezgodan pad u sudaru Ducksovim igračem
Andrewom Deckerom.“
Čulo se mrmljanje kroz publiku.
„Gledaj.“ Gabe joj je pokazivao ka Jumbotronu gde se puštao snimak pada
preko celog ekrana.
Voditelj je nastavio da komentariše. Eden nije razumela hokejaški jezik, ali je
razumela jezik za tuču, nažalost.
Na ekranu, igrač u plavom je zakucao u igrača u belom u staklo sa tolikom
silom i lošom namerom da se Edenin stomak vezao u čvor. Beli je uzvratio,
gurajući nazad plavog, koji se onda sapleo preko kliazljki belog igrača. Plavi je
udario od led jako karličnom kosti. Edenine ruke su instiktivno poletele sa kuka
na dno njene kičme. Onda je beli igrač pratio plavog na led i odgurnuo ga
natrag. Glava plavog igrača je udarila toliko jako od led da je njegova kaciga
odskočila. Sudija se umešao, blokirajući prizor igrača na videu.
Eden je prekrstila ruke, pokušavajući da potisne ružna osećanja iz svog tela.
„Jesam li ti već pomenula da mrzim hokej?“
Gabe nije odgovorio, bio je obuzet snimkom pada.
„Izgleda da postoji sve više posla za obezbeđenje zbog ljudske gluposti,“
promrmljala je.
„Kladim se da će ustati,“ rekao je Gabe, ne skrećući pogled sa leda. „On je
jedan od najžešćih u ligi.“
Rođen i odgajan u Filadelfiji, Gabe je znao sve o zimskim sportovima Istočne
obale i bio je vatreni navijač Rough Ridersa. Kada je hitna pomoć u kojoj radi
osvojila ugovor da prevozi igrače Rough Ridersa u hitnim slučajevima do
bolnice, Gabe je uskočio i prihvatio smena koliko god je mogao da dobije. Onda
je počeo da moli, pozajmljuje i krade ostale smene.
Posle rada u kompaniji skoro dve godine, Eden je bila stariji bolničar ali se
povukla korak unazad i pustila ostale da zasijaju. Nije joj bilo potrebno dodatno
izlaganje nasilju ili gledati kako život može da visi o koncu. Uzdahnula je i
pogledala na tabelu ali nije mogla da razazna šta su brojevi značili. „Koliko još
ima do kraja? Imam još dosta toga da naučim.“
„Izvinite me.“ Gabe i Eden su se okrenuli. Čovek u svojim četrdesetim se
kretao ka njima iz pravca tunela. Nosio je lepe pantalone sa košuljom,
kravatom, kraljevsko plavom jaknom na kojoj je bio logo Rough Ridersa. „Ja
sam Paul, jedan od pomoćnih trenera Rough Ridersa, doktor Danbar želi da
vodite Becketta.“
Savršeno. Eden je zadržala dah i gurnula njene ispite u udaljeni deo mozga.
 „U redu.“ Vratila se ka nosilima, zgrabila ručke i pogurala ih napred, onda se
okrenula ka torbi i uzela okovratnik. „Hajde da završimo sa ovim.“
Misao da je petnaest hiljada očiju uprto u nju dok je smeštala takozvanog
sportistu na nosila, joj je budila leptiriće u stomaku. Ali dođavola, ona je morala
da uradi to što je potrebno, zar ne? I što pre izbaci ovog gubitnika u sobu hitne
pomoći, pre će moći da ode kući i nađe malo mira za učenje.
Pogledala je ka Paulu. „Imate li te klizaljke za nas da možemo da hodamo po -
“
Publika je počela da navija toliko glasno da je buka zaglušila njene reči. Bacila
je pogled ka staklu i videla tog Becketta kako klizi niz liniju uz pomoć timskog
doktora i sudije.
„Šta dođavola radi?“ Eden je trznula rukom u kojoj je bio okovratnik. Njen
optužujući pogled je bio usmeren na Paula. „On ne sme da bude na nogama,
možda ima povredu kičme.“
Osmeh je prekrio Paulovo lice. „Niko ne zadržava Becketta dole ako on sam ne
želi da leži dole.“
Eden je imala do sada prilike da se sretne sa pacijentima koji ne sarađuju, čak i
sa svadljivim pacijentima, ali stvarno nije bila raspoložena za jednog večeras.
Ako je idiot želeo da rizikuje i postane paraplegičar, ko je bila ona da pokušava
da ga spase od samog sebe?
Bacila je torbu i okovratnik na nosila. „Gde da ga pokupimo?“
„Svlačionica,“ Paul im je gestikulirao da ga prate .
Gabe je gurao nosila, a Eden je hodala pored njega.
„Napravi mentalnu zabelešku,“ rekla je tiho Gabeu. „Ne treba nam neka velika
faca da se žali nakon što Beckett završi u kolicima. Želim svaki detalj ovog
poziva u izveštaju.“
Gabe je samo klimnuo glavom. „Razumeo sam.“ Usporili su kad je Paul došao
do vrata, ukucao šifru i ušao unutra. „Hej,“ Gabe je pozvao Eden. „Misliš da bih
mogao da se vozim pozadi sa njim?“
Eden mu je uputila – ne – misliš – valjda – ozbiljno – pogled.
Gabe je slegnuo ramenima i nasmejao se. „Umirem za njegovim
autogramom.“
„A ja umirem za mojom lekarskom dozvolom.“ Dozvola je uključivala određeni
broj pacijenata ili sati na hitnoj pomoći. Eden je uvek radila prekovremeno jer
je njihova hitna pomoć bila jedna od najzaposlenijih hitnih pomoći .
„Daću ti svu zaslugu.“
„Što znači da bi morao da lažeš.“
„Nikada ne bih lagao,“ progurao je nosila kroz vrata i nasmejao se ka Eden.
„Samo bih bio jako pažljiv u biranju reči u izveštaju.“
Namrštila se na njegovo uzbuđenje dok je zakoračila u još jedan hodnik.
 „Dobro sam, jebote!“
Ljudi ispod su nagrnuli iz susedne sobe i njihovi glasovi su odjekivali kroz
cementne zidove, zaustavljajući Eden u mestu. Jeza joj je prešla preko kože.
Strah je bio automatski i došao je kada ga je najmanje očekivala. Sve manje i
manje vremena je prolazilo dok je život bolničarke iscrpljivao nju. Stres je
uništavao njene profesionalne blokade.
Eden je podigla pogled ka plafonu tražeći snagu i strpljenje.
„Ovo je jebeno sranje. Potreban sam im na ledu .Da li ja izgledam kao da mi je
potrebna jebena bolnica? Dođavola!“
Eden je čula bol u muškarčevom glasu i namignula Gabeu. „Još uvek želiš da
se voziš sa njim pozadi?“
Nije čekala na odgovor pre nego što je zakoračila u sledeću sobu, očito glavnu
svlačionicu. Prostor je bio veliki i dobro smešten sa lakiranim plavim klupama
niz zid. Svako ispupčenje je bilo obeleženo sa pločicom sa imenom. Timski logo,
stilizovana konjska glava sa intezivnim likom je bila svuda. Naslikana na zidove,
usečena u tepihe, urezana u drvo. Mnogo novca je uloženo u ovaj prostor.
Bacila je pogled na desetak muškaraca koji su stajali u polukrugu oko Crofta.
Sedeo je na klupi na sredini sobe i držao se za glavu sa obe ruke. Njegova kosa
je bila tamna, čupava i štrčala je u svim pravcima. Skinuo je svoj dres i štitnici za
ramena su stajali pored njega. Njegovi mišići su rastezali crvenu majicu dugih
rukava oko i preko bujnih bicepsa, praveći deltoide.
Eden nije bila mala žena, sa svojih 170 cm nosila je svoje čvrste mišiće. U ovoj
sobi ,okružena ovim muškarcima, bila je u stvari svesna snage koja je okružuje i
to ne samo psihičke snage. Sami Croft je imao značajan uticaj na ove muškarce.
Muškarce koji su sigurno imali svoj autoritet u drugim krugovima. Ova soba je
nabijena snagom,novcem i testosteronom.
Eden je znala sve o tom sranju i nimalo joj nije značilo. Okružila je klupu i stala
između dva čoveka da bi došla ispred Crofta.
„Gospodine Croft,“ rekla je sa profesionalnim ali saosećajnim glasom. „Ja sam
iz hitne pomoći Capital. Posle tog udarca, moramo da osiguramo vašu kičmu što
pre. Ne smete da se pomerate dok vas ne pregleda fizioterapeut. Moj kolega i
ja ćemo vas odvesti u univerzitetsku bolnicu Georgetown.
„Jebem ti,“ njegov bes je presekao Eden preko stomaka. Stajala je čvrsto,
nadajući se da nije nešto zeznula. „Dajte mi jedan jebeni minut. Biću dobro.
Isuse Hriste,svi pravite problem od ničega.“
Svi su imali pravo da odbiju medicinsku pomoć, i što se njenih odgovornosti
tiče, ona može da se okrene i ode čim mentalno sposoban pacijent kaže ne.
Samo što, postojao je veći, etički deo njenog posla. Deo koji je nagonio ljude da
žele ovaj posao, želja da pomažu drugima da brinu o sebi u vremenima velike
traume, stresa ili bolesti. Verovala je da je deo njenog etičkog posla da
prepozna one kojima je stvarno bila potrebna mudrost doktora i da ih navede
u sigurne ruke.
Uzimajući u obzir da ovaj čovek nije bio miran uopšte nakon onakvog pada i
udarca u glavu, definitivno sumnja da može zdravo da rasuđuje.
„Moraš da ideš Beckete.“ Rekao je timski lekar slažući se sa tim što je Eden
mislila. Radilo se o odraslom čoveku, ne o besnom dvogodišnjaku. „To je
protokol za potres mozga.“
„Jebeš protokol!“ Croft je dreknuo, gurajući se da ustane. Njegovih 190
santimetara i najmanje devedeset kilograma učinilo je da se Eden pomeri korak
unazad. „Nisam bio u nesvesti više od…“ njegove reči su odlutale. Njegov
pogled je postao dalek. „Nisam bio… Više od...“
„Gabe…“ Eden je upozorila njega na Croftov neizbežan pad. Gabe se pomerio
iza Crofta, dok je Eden zakoračila bliže i uhvatila mu ruku.
„Gospodine Croft, Vi treba da…“
Zalelujao se, zakolutao očima i njegovo telo je klonulo. Sve u roku od dve
sekunde.
Eden ga je uhvatila za laktove dok se on ljuljao napred nazad. Nije mogla
mnogo, osim da ga navodi unazad ka Gabeovim rukama. Ostali muškarci u sobi
su priskočili pomažući da se Croft spusti na pod da ne bi razbio glavu, ponovo.
Doduše, Eden je mislila da bi mu to izbilo neke glupe ideje iz glave. Sa druge
strane ovo je oduzelo Croftu pravo izbora da li da ide u hitnu ili ne.
Eden mu je izmerila puls na zglobu dok je timski lekar nadgledao, a ostali
muškarci gledali u brizi. Kada je shvatila da je Croftov puls stabilan i jak,
klimnula je glavom ka Gabeu koji je smestio okovratnik oko Croftovog vrata.
„Doktore?“ Neko je pozvao iza njih. „Izgleda da će Kristoff trebati ušivanje.“
Doktor se u neverici okrenuo u tom pravcu. „ Opet?“
„Mi možemo sami,“ Eden mu je rekla, ionako nije pomagao. „Idite slobodno.“
Doktor je krenuo ka svom sledećem pacijentu, a Eden je zakačila trake na
nosila. Pratila je Croftovo lice, očekujući nevolju ako povrati svest pre nego što
ga osiguraju. Podsećao ju je više na boksera nego na igrača hokeja sa tom
ružnom zeleno - žutom modricom preko jednog oka i obrvom kojoj je bilo
potrebno par šavova. Brada od par dana je potamnjivala donju polovinu
njegovog lica i balansirane i čvrste ivice njegovog lica su ga činile bez sumnje
jako privlačnim.
Eden je pritegla traku preko njegovih kukova kad su se Croftove trepavice
pomerile. Srela je Gabeov pogled i podigla svoju bradu ka suprotnoj strani
nosila. „Guraj.“
Njen partner je podigao metalne ručke dok je Eden pričvršćivala zadnju traku
preko Croftovih grudi.
 Otvorio je svoje oči i pogledao okolo, tamne oči su mu bile zbunjene. Panika je
stvorila jezu kroz Edenina ramena dok je pokušavala da ga skroz zaveže pre
nego…
„Šta?“ Croft je protresao nogama ispod traka i bes je preleteo njegovim licem.
Izgled koji je vraćao noćne more i činio da se njoj stomak uvrće.
„Sve je u redu gospodine Croft,“ rekla je, zvučeći iznenađujuće mirno.
„Oslobodićemo Vas ovoga…“
„Odmah.“ Okrenuo se nadesno da bi dohvatio traku na svojim butinama.
„Oslobodićete me iz ovoga, jebeno odmah!“
U svom umu je videla kičmeni stub baš kao što je učila. Videla je moguće
usecanje pršljena u njegovu kičmenu moždinu. Videla je delikatne nervne
završetke skupljene i upresovane dok se on borio i okretao. Momentalno je
uhvaćena između potrebe da psuje na njega ili da odustane i pusti ga da uništi
svoj život.
„Gospodine Croft,“ Gabe se javio ,što bi Eden rekla očinskim glasom. „Vi
morate da legnete.“
Croft očigledno nije imao nikakvog poštovanja niti osećaja za autoritet.
Izvukao je traku iz Edenine ruke.
„Gospodine Croft!“ Gabe je ponovio.
Kopča se zakačila za Edenine prste, bol je prošao kroz njenu ruku i njeno
strpljenje je puklo.
Eden je smestila svoje koleno na nosila pored Croftovog kuka, stabilizovala
sebe sa jednom rukom sa jedne strane na ivici i povukla sebe u njegovoj ravni.
Gurajući njenom rukom njegove grudi, Eden ga je vratila nazad na nosila. Uzdah
se izvukao iz njega i gledao je u nju zbunjen i šokiran.
„Polako, šećeru,“ podigao je svoje ruke, njegove tamne oči su brzo skenirale
njeno telo. „Obično grube stvari čuvam za drugi sastanak, ali pošto si ti tako
dobra u tome, možemo da se dogovorimo.“ Sreo je njen pogled i usne su mu se
podigle u poluosmeh. „Hajde dušo.“
Smeh se prolomio prostorijom. Eden je osetila olakšanje, sram, bes i da
mrvicu uzbudjenja. Jer, ipak je bio prilično seksi kad se nasmeje. Čak i za igrača
hokeja.
Gabe je prešao sa suprotne strane nosila Eden je sa perifernim vidom uočila
nervozu između njih. „Gospodine Croft, ona nije jedna od onih sa kojima treba
da baratate. Ja sam prikladniji.“
I Eden i Croft su podigli pogled ka Gejbu.
Eden je podigla obrvu . „Stvarno?“
Njen kolega se nasmešio. „Samo pokušavam da razbijem tenziju.“
Uspelo je .Kada su ona i Croft ponovo susreli poglede on se kezio. I dođavola,
čovek je imao osmeh koji topi čelik.
 „Da li ste završili sa svađom i glumljenjem idiota?“ Upitala je, daleko manje
borbena nego što je bila sekundama pre, ali dovoljno odlučno da Croft zna da
ne odustaje. „Hoćete li nas pustiti da završimo svoj posao?“
„Obično ne dozvoljavam da neko stane između mene i leda,“ njegov glas je
bio topao, a pogled razigran dok je obmotavao ruku oko njenog zgloba. „Ali
možda napravim izuzetak za tebe.“
Nije stigla da mu kaže koliko se proserava pre nego što je pokušao da povuče
njenu ruku i natera je da sedne. Eden je već balansirala svoju težinu nad njim i
imala je minijaturnu prednost dok je on vezan. „Gledaj, oboje znamo da bi
mogao da me baciš preko sobe da hoćeš, a ja već imam bitnije stvari da radim
nego da se svađam sa Vama gospodine Kroft. Hoću da budete mirni dovoljno
dugo da me saslušate da možete da budete obavešteni .“
Njegove usne su se opet podigle. „Već imam bitnije stvari da radim nego da
slušam Vaš savet.“
„Ako niste do sada kompletno sjebali Vašu kičmu,“ rekla je odmahujući
glavom svakako. „Nastavljajući da se pomerate, zbog povrede možete da
napravite još više štete. Pa,ako stvarno volite hokej i grube stvari na drugom
sastanku, bićete mirni dok Vas ne odvezemo u bolnicu i budemo sigurni da
nemate trajne povrede glave, vrata ili leđa. Povreda kao ta može ne samo da
Vas spreči da radite ono što volite, već i da Vas smesti u invalidska kolica za
čitav život.“
Kada je završila, mir u svlačionici je nastao. Po prvi put otkako je ušla unutra,
njena pluća su se u potpunosti napunila i osećaj za kontrolu povratio.
Njen mozak se razbistrio i skenirala je Croftovo lice kao da ga vidi prvi put.
Tamno smeđa kosa, tamno braon oči, modrice, šavovi, znoj. Čoveče bio je
zgodan na grub, skoro brutalan način.
Zbacila se unazad ali njegova velika šaka je ostala na njenom zglobu.
„Dakle, šta će biti?“ Pitala je. „Nazad na led za još pet minuta? Ili narednih pet
godina na ledu, počevši od sutra?“
Opustio se u nosilima i nije prekidao pogled sa njom. Bore oko njegovih očiju
su joj govorile koliko je zabavljen ovom situacijom. Onda ju je zbunio.
„Želim da pričam sa Donovanom pre nego što odem.“
„Može.“
Neko iza nje je rekao praćen pokretima dok je jedan od muškaraca izlazio iz
svlačionice.
Eden je spustila svoje noge na zemlju ali je ipak nastavila da se naginje preko
nosila sa njenom rukom u njegovom stisku. Njegovo lice je bilo opušteno i
skeniralo je njeno sa takvom intimnošću da koje je tek postala svesna.
„Vi ste pametan čovek,“ rekla mu je.
„A ti si lepi mali vatromet.“
 Lepa? Teško. Išla je bez šminke na posao, dok joj je kosa bila začešljana
unazad u dosadnu punđu. Sve je bilo jako efikasno i korisno, ali definitivno ne i
lepo. Međutim, kompliment je svakako stvorio malu vatru unutar njenog tela.
Pogledala je dole ka njegovoj velikoj strašnoj šaci koja ju je još uvek družala
oko njenog zgloba, iznenađena kako ume da bude tako nežan s obzirom što ga
je videla šta radi na ledu. Znala je takvu vrstu muškaraca i pre. Vrsta muškaraca
koja zna da pomiluje obraz isto tako kao što zna da ga udari.
„Misliš li da bih mogla dobiti svoju ruku nazad sada?“
Umesto da je pusti, prešao je palcem preko osetljive kože njenog zgloba i
toplina joj je prošla rukom.
„Što se tiče onog sastanka…“
„Nije bilo govora o nikakvom sastanku.“
Dohvatila je jednu od slobodnih traka svojom rukom. „Hoćete li me pustiti da
zakačim ovo? Samo dok ne stignemo do kola hitne pomoći?“
„Ako ćeš ići na sastanak sa mnom.“
Čudno je bilo to što je imala više nabacivanja otkako radi kao bolničar, nego
što ih je ikada imala dok je radila kao konobarica.
„Pitala sam iz ljubaznosti. Čuli ste doktora, morate da idete.“
„Prilično si žestoka za devojku,“ pogledao je dole gde je bio zakačen bedž sa
njenim imenom na grudima. „Kennedy. To je ime ili prezime?“
Način na koji je ovaj muškarac uspevao da stvori toplotu u njoj, ničim drugim,
već samo očima ju je nervirao. Još više jer je godinama pokušavala da sagradi
zid koji je on probijao bez trunke truda.
Zategla je zadnju traku preko njegovih grudi i nasmejala se. „Nameravaš li da
se žališ?“
„Jedina žalba koju planiram da uložim je to što me ne shvataš ozbiljno.“
Podigla je metalnu ručku od nosila. „Posle onog udarca, sve što kažeš je
sumnjivo.“
Nakezio se, velikim kezom koji je prošao pravo kroz njeno telo. Njegovi pravi,
beli zubi su davali kontrast njegovoj tamnoj vilici i osvetljavali su celu
prostoriju. „Ne bi to rekla kada bi čula koliko sam puta udario glavu tokom
godina.“
„Ili bih možda rekla da to objašnjava dosta toga .“
„Dobro ti je to.“ Pogled mu se spustio opet do njenih grudi. „Imaš neke veze
sa Kennedyjima?“
„Pff. Da, kako da ne. Ja sam u stvari naslednik Kennedyjevog bogatstva. Radim
ovo da bih našla svrhu u svom životu.“
Croft se nasmejao. Gabe je pogledao Eden sa pogledom koji je govoio - uvek
uspeš da ih osvojiš - i odmahnuo glavom. Sklonio je stopalo sa nosila dok su ga
izguravali iz svlačionice u cementne tunele prema kolima hitne pomoći koja su
čekala na izlazu sa stadiona.
Jedan igrač je protrčao pored njih, još uvek u opremi sa sve kacigom i
klizaljkama. „Usrali smo se od straha zbog tebe.“ Ovo mora da je Donovan.
Izgledao je par godina mlađi od Crofta i hodao je uz njih niz hodnik. „Jesi li u
redu?“
„U redu sam. Jebeni protokol za potrese mozga. Slušaj.“ Croft je jedva
udahnuo dok je njegov pogled susreo Donovanov sa iznenađujućim
intezitetom, uzimajući u obzir da je do malopre flertovao sa njom. „Nemoj
dozvoliti da ovo skrene momke sa puta. Navedi ih da kanališu emocije u igru i
drže se impulsa.“
„Razumeo sam.“
„Bez mene u igru, Ducksi će uvesti Suozan“ rekao je Croft.
„Levak.“
„Isecite ih sve,“ Croft je davao instrukcije. „Ne dozvolite im jedan jebeni
santimetar…“
Nastavio je da savetuje Donovana sve dok nisu stigli do kola hitne pomoći i
ubacili ga u njih. Čak i tad je rekao: „Vodi sa svojim štapovima, vezama i držite
ih dalje od gola.“
Gabe je prošao okolo do vozačevih vrata, a Eden je zadržala zadnja vrata. Pre
nego što ih je zatvorila, pogledala je između muškaraca. „Još nešto da kažeš?“
„Fokusiraj se na igru, Tate. Možeš ti to .Pobeda je vaša, momci.“
Drugi muškarac je klimnuo glavom, pogledao u Eden i nakezio se i onda rekao
Croftu. „Nemoj otežavati posao Kennedyjevoj. Ponašaj se pristojno za
promenu.“
Klimnula je glavom Donovanu pre nego što je zatvorila vrata i nasmejala se
Croftu. „ON mi se svidja.“
 Drugo poglavlje
Becketa je glava nenormalno bolela. Sledeći put kada bude video Deckera na
ledu, taj čovek će da proklinje dan kada se rodio.
Njegov bol nije pomogao da umanji njegovu nervozu zbog male slatkice koja
je pričala o Donovanu. Trebalo bi da obleće oko Becketa, dođavola. Izgleda da
Kennedy nije bila obaveštena o tome.
„Staviću pakovanje leda na tvoju glavu,“ Kennedynin glas je omekšao otkako
je Becket prestao da je maltretira.
Položila je hladni led na obod njegove glave prema leđima gde ga je najviše
bolelo i hladnoća se širila preko njegove besne lobanje vrlo brzo. Becket je
uzdahnuo od olakšanja.
„Za koliko stižemo u bolnicu?“ Upitao je.
„Gabe?“ Pozvala ga je.
„Možda petnaest minuta,“ vozač je odgovorio. „Zavisi od saobraćaja.“
„Ne smeta mi duža, mirnija vožnja, ako znaš na šta mislim,“ Becket je
odgovorio. „Mislim da bi mi sirena raspolovila glavu.“
„Razumem.“
Pogledao je ka Kennedy opet. „Moj telefon je u svlačionici. Imate li jedan da
mogu da pratim tok utakmice?“
Skinula je traku za merenje pritiska sa njegove ruke sa blesavim osmehom.
„Hej Gabe,“ pozvao je. „Možeš li da nađeš prenos utakmice na radiju?“
Smeh se čuo od Kennedy. Sladak, lagani smeh koji je prolazio prijatno kroz
njega. Smeh koji mu je pomogao da misli na nešto drugo osim na bol u glavi.
„Žalim šefe.“ Rekao je Gabe. „Jedini radio koji mi imamo je za vezu sa
bolnicom.“
„To je bezveze.“
Kad ga probode iznenadni bol u glavi on povisi svoj ton. Ali to nije bilo ništa
na šta nije do sada navikao. Ili nešto što se neće ponoviti.
„Pričaj mi o tome,“ složio se Gabe sa njim.
Nakon praćenja njegovog pulsa i krvnog pritiska, Kennedy se sagla preko
njega. „Proveriću da li postoji nešto abnormalno duž tvoje kičme.“
Uhvatila se za suprotnu stranu nosila sa jednom rukom dok je drugu zavukla
između njegovog tela i nosila. Njen pogled je postao dalek dok su njeni prsti
polako pratili celu dužinu njegove kičme od okovratnika do njegovih kukova.
Onda se rastegla preko njega i ponovila isto na suprotnoj strani. Zadirkivanje
nje mu je pomagalo da ne misi o bolnoj glavi. Da ne misli o činjenici da propušta
igru, da ne misli da je sve van kontrole.
„Mislim da si promašila mesto.“
 Podigla je pogled i fokusirala se na njegove oči. Bila je svega par santimetara
od njega i trenutna intimnost između njih mu je prijala. Nakezio se i
odgovarajući osmeh je preleteo preko njenog lica pre nego što je zakolutala
očima.
Skinula je svoju jaknu, ali majica od uniforme je učinila odličan posao
sakrivajući vešto znake njene ženstvenosti ispod. Ovako blizu, Becket je uhvatio
njen suptilni miris nečeg laganog i voćnog.
Njegovi sinusi su očigledno sjebani na ledu jer je hvatao neke nenormalno
seksi vibracije od ove žene. A definitivno nije bilo ništa seksualno spolja kod nje.
Osim možda njenog drskog - ja sam glavna - stava. To je bilo jebeno seksi.
Plus,t o lice. Nemoguće je ne videti tu delikatnu strukturu kostiju i mirnu
simetriju lica. Njena kosa je bila boje slame i vezana u debelu punđu .Njene
jagodične kosti su bile visoke ali nežne. Njene usne su bile blede i pune.
Definitivno nije bila preterano seksi u poređenju sa ostalim ženama. Becket je
obično težio ka takvima. Definitivno se promenio tokom poslednjih godina
jedno milion puta, ali je i dalje bio za jebozovne štikle od deset santimetara.
Uzana haljina, šminka i dobar parfem, takav tip žene.
A Kenedi zasigurno nije bila jedna od njih. U stvari Beket nije mogao da je
zamisli tako u kompletu sređenu, a opet nije mogao da prestane da gleda u nju.
Dugo je prošlo od poslednjeg muvanja sa nekom ženom. Ova godina je bila
brutalna na dodatnim aktivnostima.
„Ne osećam ništa očigledno,“ rekla je, vraćajući se u sedište i uzimajući svesku
da zapiše beleške.
„Onda nisi dodirivala prava mesta.“
Nakezila se zlobno ali ga nije pogledala.
„Misliš li da bi mogla da skloniš trake sa mojih ruku?“
Suzila je pogled gledajući u njega.
„Nema svrhe da stvaram nevolju,“ uveravao je. „Utakmica je završena do
sada, zar ne?“
Posegla je i otkačila kopču koja je držala trake preko njegovog gornjeg dela
tela. Becket je uzdahnuo i pomerio ruke.
„Hvala ti.“
Podigla se i stavila dva prsta u njegovu šaku.
„Stegni.“
Jedva da je počeo kada je ona progovorila. „Dobro je.“
Prešla je na drugu ruku i onda je opet zapisala beleške.
„Da li je Kennedy ime ili prezime? Nisi mi odgovorila.“
„Prezime.“
Opet je stajala u podnožju nosila gde je počela otkopčava njegove klizaljke.
„Ako hoćeš da me skidaš, mogla si početi odavde.“
 Nakezila mu se, pogledala ga zavodljivo. „Volim da uživam polako.“
„A meni se sviđa to što si rekla.“
Kada je skinula klizaljku, Becketov um se prefokusirao.
„Hej ,možeš li da se pobrineš da moje klizaljke ostanu sa mnom?“
Neki lepši osmeh joj je igrao na usnama i Becket se fokusirao na njene usne.
Na njihov divan oblik. Na punoću njenih usana.
„Zvučiš kao moj zadnji pacijent, samo što je on imao šest i želeo je svoje
ćebence.“
„Znači bila bi bolja prema meni da imam šest godina?“
„Ja jesam fina i nekako mislim da veliki deo tebe i dalje ima šest godina.“
Nasmejao se i gledao je kako se njene ruke pomeraju na njegovim pertlama.
Taj prizor je stvorio čudan osećaj u njegovom stomaku. Nije mogao da se seti
da li je ikada video nekog da tako otpertlava klizaljke za njega.
„One su moj omiljeni par klizaljki.“
Skinula je jednu klizaljku i stavila je na nosila pored njegove noge i tek onda
podigla pogled ka njemu. Prvi put da ga je pogledala bez trunke besa koji je
zatamnjivao njeno lice. Njene oči su bile toplo zeleno-plave boje.
„Koliko klizaljki imaš?“
„Hmm..“ Morao je da razmisli o tome. „Nisam siguran. Više od ostalih
momaka. Pet? Šest? Volim da ih zadržim. Sentimentalan sam oko njih.“
„Osam,“ rekao je Gabe. „Čitao sam u Sport Illustrated, tako da mora da je
istina, zar ne?“
Kennedyjeva je pogledala u Becketa i počeli su da se smeju u isto vreme.
Njeno lice je sijalo, a oči su joj zablistale. O da, bila je prava lepotica. I njih dvoje
su podelili momenat koji je probudio nešto u Becketu. Osećaj koji je zaista želeo
da istraži.
Ako je moguće u krevetu.
Kennedyjeva je stavila svoju ruku na njegovu nogu.
„Guraj.“
Nakon što ju je poslušao, ponovila je pokret i sa drugom nogom i onda
povukla klizaljke u njeno krilo gde je zapisivala beleške.
Kada je završila sa beleškama ,uvukla je pertle unutar klizaljki i upitala ga:
„Zašto su ti ove omiljene klizaljke?“
Okrenuo bi se ka vozačevoj kabini ali nije mogao da pomera glavu pa je očima
pogledao u tom pravcu.
„Znaš li ti Gabe?“
„To ne znam.“
Vratio je pogled na Kennediyjevu i mogao je da vidi po njenom lakšem držanju
i blagom osmehu da ju je lagano osvajao.
 „Nosio sam ih kada sam postigao moj dvestoti gol u NHL-u. Takodje imam i
one u kojima sam postigao svoj stoti gol, kao i one u kojima sam postigao svoj
prvi.“
„Sentimentalno.“ Pogledala je ponovo ka klizaljkama i klimnula glavom. „Ko bi
pretpostavio?“ Nastavila je sa pitanjima. „Da li si alergičan na neke lekove?“
Nije pala na dvestoti gol u NHL-u? Šta je potrebno da se ova devojka
impresionira?
„Jedno za jedno,“ rekao je. „Odgovoriću na jedno tvoje pitanje ako ti
odgovoriš na jedno moje.“
„Zaboravljaš na situaciju u kojoj se nalaziš i da si sad pod mojom smenom, u
mojim kolima hitne pomoći.“
Rukama je oblikovala krug i ponovo ga upitala. „Da li si alergičan na neke
lekove?“
„NE,“ odgovorio je. „Da li imaš dečka?“
Njene ruke su joj spale sa notesa i uzdahnula je.
„Ne,“ Gabe je odgovorio umesto nje. „Ne ,nema.“
Becket je počeo da se smeje.
„Hej!“ Kennedyjeva je pokušala da ga upozori pogledom ali se kezila. „Nije
dozvoljeno udruživanje.“
Vratila je pogled na notes. „Da li si imao kakvu operaciju?“
„Pokidao sam desni ligament noge, loš zaokret. Šta nosiš ispod uniforme?“
Kennedyjeva je prevrnula očima. Gabe je bio taj koji se smejao sada.
„Čoveče,“ Becket ga je pozvao. „Ako znaš odgovor na to, vraćamo se na
pitanje o dečku.“
„Vas dvojica ste urnebesni,“ rekla je. „Da li imaš neki drugi medicinski
problem?“
Spor,mračan osmeh je preleteo preko njegovih usana. „Čuo sam da neki ljudi
smatraju erekciju koja traje duže od četiri sata medicinskim problemom“
Gabeov smeh je sada postao još jači.
„U redu.“
Spustila je olovku dole, ali se kezila dok joj je smeh tresao ramena. Becketu se
svidela ta činjenica da je mogao da popravi atmosferu nakon intezivne rasprave
od skoro. Umeo je to. To je bila kao njegova uloga van leda.
„Gotovi smo. Hej, gledaj, evo bolnice. Blago meni.“
„Duguješ mi odgovor,“ rekao joj je. „Da li uvek radiš na utakmicama?“
„Ne. Menjam nekoga večeras.“
„Bezveze.“ Razočarenje koje je osetio ga je nerviralo. „Nisi fan hokeja?“
„Volim hokej otprilike koliko i ti voliš da budeš izvučen sa utakmice da bi išao
u bolnicu.“
„Istina je.“ Dodao je Gabe.
 To je bilo još više bezveze. „Da li si gledala večeras?“ Beckett je
upitao,nadajući se da je videla nešto od njegove impresivne igre.
„Ne,čitala sam.“
Čitala? Umesto gledanja hokeja? Nije uopšte mogao da zamisli to. Posebno jer
je imala jedan od najboljih pogleda na stadionu. „Znaš li da bi mnogo ljudi ubilo
da gleda utakmicu sa mesta gde vi stojite?“
„Tako mi je i Gabe rekao.“
Beckett je mogao i da odustane ovde. Nije bila njegov tip žene,nije obletala
oko njega i ne voli hokej. Tri stvari koje mu ne odgovaraju.
Pošto je Gabe izašao iz kombija, nije mogao da se suzdrži, a da je ne pita. „Da
li imaš isto mišljenje o igračima hokeja kao i o hokeju?“
Zar ovo nije bilo patetično. Pokušavao je da ćaska sa curom koja ga je jedva
tolerisala dok se vozi u kolima hitne pomoći, zarobljen trakama i sa
okovratnikom?
Ali Beckett nije nikada odustajao od izazova.
„Ne mogu to da kažem,“ rekla je. „Ne znam nijednog igrača hokeja.“
„Sada znaš.“
„Teško. Upoznali smo se pre pola sata.“
„Ne samo da smo se upoznali, već smo imali našu prvu svađu i pomirenje, sve
to za trideset minuta. Sledeći korak je uvek seks pomirenje. Zamisli gde bi ovo
moglo da nas odvede ako budemo imali par sati gde nas niko ne prekida.“
Smešila se, njene oči su ga prvi put gledale sa pravim interesovanjem, i onda
je Gabe otvorio vrata. To je pokvarilo trenutak i vratili su se na početak dok je
Becket smišljao način da joj se ponovo približi dok su ga spuštali iz kombija.
„Zašto mi ne daš svoj broj telefona? Možemo da završimo razgovor o ovome
neki drugi put?“
„Hvala, ali propustiću tu priliku. „Kennedyjeva je pogledala Gabea preko
Beketove glave. „Idi ti sa njim dok ja sredim sve pozadi.“
Spustila je pogled ka Beckettu i stegla rukom njegovu nogu sa brzim, iskrenim:
„Srećno, Beckett Krofte.“
Beckett je teško izdahnuo dok ga je Gejb gurao preko parkinga.
„Ne sećam se kada se zadnji put dogodilo da žena ne želi da mi da svoj broj
telefona.“
„Eden definitivno nije većina žena. Bolja je,definitivno mnogo bolja.“
Pogledao je ka Gabeu.
„Sviđa ti se?“
„Jok, samo smo prijatelji. Ali je zaista odlična cura. Vredna je muke ako želiš
da se potrudiš.“
Beckett je pogledao u noćno nebo i pomislio na Lili. Odmah je shvatio da od
muvanja sa borbenom devojkom iz hitne je skoro moguće kao i pronaći posao
u obezbeđenju NHL-a. Zato je prećutao, opustio se u nosilima i upijao
razočarenje na isti način kao što to radi kada odigra lošu utakmicu.
Kada je Gabe prebacio Becketta kod sestre koja je bila na dužnosti, rukovao se
sa Beckettom.
„Hvala. Kada me oslobode ovoga, potpisaću ovaj dres i poslaću ga tebi na
posao.“
„Vau!“ Gabeovo lice se ozarilo. „To bi bilo predobro.“
„Najmanje što mogu da učinim. Zahvali se Kennedy umesto mene, hoćeš li?“
„Hoću. Zove se Eden, Kennedy joj je prezime inače.“
Gabe je otišao iz sobe. Becket je i dalje mislio o Eden i o njenom imenu koje
joj u potpunosti odgovara. To je prva žena koja ga je iskušala u poslednje
vreme. Doktor je došao da ga vodi na skener glave i brzi pregled.
Dok je Becket čekao da ga premeste na radiologiju, sestra mu je dala telefon
da nazove kući. Njegova sestra se javila na drugo zvono i pažljivo rekla: „Halo?“
„Hej, ja sam.“
„Sa kog broja me zoveš?“
„Iz hitne pomoći. Odveli su me sa klizališta pre nego što sam mogao da
uzmem telefon.“
Sara je izdahnula u olakšanju. „Pokušavaš li ti da isteraš svoj mozak iz glave?
Znaš da ti ga nije mnogo ostalo nakon dvadeset i pet godina igranja hokeja?“
„Da, prilično sam siguran da ga skoro i nemam.“ Zatvorio je oči i kroz glavu
mu je protutnjalo. „Ja sam u Džordžtaunu. Kasniću kući.“
„Treba li da dođem po tebe? Mogu da kažem mami da pripazi Lili…“
„Ne,ne... Jedan od momaka će doći po mene. Izvini. Znam da treba ujutru da
radiš. Požuriću kući koliko god mogu.“
Žudeo je da čuje ćerkin mili glas. „Lili verovatno spava,zar ne?“
Sestra mu se nasmejala. „Jedva je izdržala da bude budna za večerom.“
„Znači sviđaju joj se časovi plesa?“
„Pa, napravila je piruetu do kreveta i skoro zaspala dok je to radila, ali da.
Sviđa joj se.“
Slika njegove petogodišnje ćerke dok se vrti po krevetu, njena plava glavica sa
nekoliko loknica koje se pomeraju, je učinila da se nasmeši. Pritisak u glavi ga je
boleo, ali njegovo srce je bilo puno i uzdahnuo je. To dete je bilo nešto najbolje
što mu se ikada desilo. Njegov društveni život je oštećen otkako je Lilina majka
napustila nju pre skoro godinu dana i sada Beckett vodi potpunu brigu o njoj.
Ali za svaki čas koji je propuštao na žene poput Eden, on je razmišljao koliko
propušta sa Lili. „Jesam li ti skoro rekao koliko te cenim?“ Pitao je sestru.
„Govoriš mi to stalno. Ne stvaraj doktorima probleme, pusti ih da te
pregledaju i onda dovlači dupe kući.“
„Da gospodjo.“
 „Beckette?“
„Da?“
„Pobrini se da probudiš Lili i poželiš joj laku noć kada stigneš kući. Obećala
sam joj.“
Nasmejao se. „Uvek je probudim. Ne seća se baš svakog puta.“
„I da, Kim je zvala večeras.“
Na spomen Kim Diksom njegov osmeh je izbledeo. To je objasnilo Sarin
oprezni glas kada mu se javila. Bes i strah su probadali njegovo srce. Lilina
majka je zvala svega tri puta u toku proteklih deset meseci i svaki put je bio u
pitanju novac, ne Lili. Nije se potrudila da poseti ćerku za svo to vreme. Kim,
nije nedostajala uopšte Lili.
Sa druge strane. Lili je bilo potrebno dva meseca da prestane da zapitkuje za
majku. Tri meseca da se privikne na bolest sa kojom je stigla i četiri meseca da
prestane da hoda skoro svake večeri zbog košmara koji su je proganjali.
„Šta je htela?“ Pitao je besan.
„Ne znam. Nisam se javila,“ rekla je Sara sa gađenjem u glasu.
„Videla sam njen broj i pustila sam da se javi sekretarica. Da sam ja pričala sa
njom to bi samo napravilo dodatne probleme.“
Lili je vrlo brzo postala svetla tačka u njegovoj velikoj porodici. Vezala se za
njegove rođake kao da je rođena Croft, a ne upoznata sa Beckettom pre tri
godine kada je već bila dvogodišnjakinja.
Srećom, Kimina veza sa zvezdom Rajdersa je išla dobro, što je značilo da je
Beckettov zahtev za starateljstvo prošao bez problema. Između svega Kim i
Henderseon su otišli na jug, Beckett je znao da se vratila, zahtevajući da joj vrati
Lili i to ne zato što je iznenada imala želju da bude majka. Želela je Lili jer bi to
značilo da ima pristup njegovom novcu. Bez Lili nema novca. A Kim je novac
jedino volela.
„Pobrinuću se za to,“ rekao je.
„Ne misliš valjda da, mislim da bi stvarno mogla…“
Sarin glas koji se lomio ga je probadao u grudima. Setio se kako je Lili
prihvaćena u njegovoj porodici. Ako Kim dobije starateljstvo nazad, ne bi jedino
njegovo srce bilo slomljeno. A da gleda kako mu je porodica povređena to bio
dvostruki udarac.
„Verovatno želi novac. I ja ću da učinim sve što je u mojoj moći da se osiguram
da ostane dalje od Lilinog života zauvek.“ Uveravao ju je.
„Naravno da hoćeš. Žao mi je, vidimo se kada dođeš kući.“
Becket je prekinuo vezu sa sestrom i zamislio se pa potom pozvao svog
advokata.
Fred Henri se javio na treće zvono.
 „Hej, Beck da li si mislio da me nazoveš ili ti se vid pomutio? Udario si prilično
glavu.“
„Ne baš toliko jako. Upravo sam saznao da je Kim zvala kući dok sam bio na
utakmici.“
„Oh.“ Fredov glas se utišao. „Koliko je želela ovog puta?“
„Ne znam .Sara je čuvala Lili večeras i nije htela da se javi na telefon.“
„Pametno. Gde si ti?“
„Univerzitetska bolnica Džordžtaun, ali sam dobro. Slušaj,ne sviđa mi se to što
zove toliko blizu njenog saslušanja za starateljstvo. Možeš li da postaviš Tobija
da je prati?“
Fredov detektiv je bio odličan u kopanju informacija.
„Želim da zna koliko je stabilna njena trenutna veza sa Hendersonom.“
„Razumeo sam.“
„Da li si kontaktirao već njenu tetku?“ Pitao je Beckett. Njegov um se ispunio
slikom stare žene koja se pojavila na njegovom pragu vukući Lili za ruku.
Njegova ćerka je bila prljava i prestravljena. Sećanje na to ga je još uvek bolelo.
„Starački dom u kom je bila je zatvoren, a pacijenti raspušteni. Ne žele da mi
daju informaciju o bilo kome osim ako nisam bliži rođak, tako da Tobi prati
njenu porodicu da sazna gde je otišla.“
Beckett je imao nervozan osećaj baš kao pred velike utakmice gde je bio skroz
napet. „Osećao bih se bolje kada bi mogli da iskopamo nešto o tome. Lili se
lepo privikla na školu, oslobodila se, ima prijatelje, bliska je sa mojom
porodicom, ima njih koji je vole.“
Ona ima moje srce.
„Učini sve što je potrebno da je pronađeš i da snimiš njenu izjavu .Neću pustiti
da moja ćerka ponovo živi kao neželjeni kućni ljubimac.“
 Treće poglavlje
Eden je prošla kroz prednja vrata Capital Ambulance u šest posle podne i
skinula svoju jaknu. Posle celog dana u školi, bila je umorna ali, i dalje uzbuđena
zbog njene smene.
Zgrada se nalazila na uglu u centru Vašingtona, samo par blokova zapadno od
Bele Kuće, u zoni velikih poslovnih zgrada i kuća novije gradnje.
Nekad kuća jedne porodice, zgradu je renovirala kompanija u industrijsku
hitnu pomoć sa sobama za osoblje.
Opustila se u toplini prostora dok je hodala kroz hodnik i ušla u prednju
kancelariju, sobu koja je udvostručena kao sekundarni stambeni prostor za
osoblje. Tori, jedna od njenih omiljenih kolega, sedela je na ručki od klupe i
ćaskala sa Tomijem, jednim od kolega sa kojima će raditi večeras.
Eden je zastala i nasmešila se široko i uzbuđeno.
„Pogodite šta je danas?“
Tori je ustala i podigla ruke u vazduh . „Tvoj poslednji dan. Jes!“
Potrčala je ka Eden, zagrlile su se i onda se nasmejale zbog njihovog
uzbuđenja oko tako male prekretnice. Sve kolege u hitnoj su bile dobre, ali ona
i Tori su postale najbolje prijateljice i Eden je obožavala njihove zajedničke
smene.
„Šta?“
Clint, Tomijev partner od prethodne noći je ušao iz kuhinje, dok je njegov glas
odavao brigu i zabrinutost.
„Eden, ne napuštaš nas valjda?“
Tori se malo sklonila, ali je i dalje držala ruku oko Edeninih ramena.
„Nema šanse. Pa, bar ne još. Danas joj je zadnji dan kada treba da se
kvalifikuje za bolničarski diktatorski nastavni program.“
Okrenula se i nasmešila se Eden.
„Naći ćemo ti poslednjih pet pacijenata večeras pa makar morali da
patroliramo u beskućničkim ulicama zbog njih.“
„Čoveče,“ rekao je Tomi, odgurujući se od kauča. „To zvuči zabavno. Žao mi je
što ne mogu da ostanem. Imam hrčke koje moram da operem.“
Clint je pogledao u tom pravcu, ugurao ruke u jaknu i podigao kaput koji je bio
pored vrata.
„Zar za to služi cveće? Mislili smo da ti je rođendan ili tako nešto.“
Cveće. Eden kao da je primila pesnicu u stomak.
Jeza je prošla kroz nju. Njen dah je nestao i osmeh spao sa lica. Pogledala je
ka Tori i nekako udahnula dovoljno vazduha da pita: „Kakvo cveće?“
Osmeh njene prijateljice je takodje nestao. Tori je odmahnula glavom.
 „Upravo je stiglo ovde.“
Eden je toliko jako stegle šake u pesnice da je zabola nokte u dlanove. Nije
bila obaveštena ni o kakvom saslušanju o uslovnoj, Džon ne bi trebalo da je na
slobodi barem još deset godina.
Pogledala je između Tomija i Clinta.
„Ko… KO ih je poslao?“
„Ne znam.“ Rekao je Clint. „Kylie je bila ovde kada je stiglo.“
Kylie, još jedna radnica hitne pomoći neće raditi do sutra uveče.
Tori je onda rekla: „Moraćemo da istražimo.“
„Cveće je u sobi za snimanje,“ rekao je Tomi podižući ranac sa poda koji je
stajao pored stolice.
Zastao je na vratima sa: „Pokušajte da ne izazovete suviše nevolje večeras,
dame.“
Clint je izašao za Tomijem dok su se dogovarali da se nađu na doručku sledeće
jutro.
Čim su se vrata za njima zatvorila, zaglušujuća tišina je ispunila vazduh u
prostoriji.
„Da li si dobila obaveštenje?“ Upitala je Tori dok joj je glas vibrirao sa istom
tenzijom koja je bila u Eden. „Da li je izašao?“
„Ne.“ Edenino grlo se skupilo. Srce joj se uzlupalo. „Ne znam.“
Kada bi saznao gde se nalazi, morala bi da izvadi zabranu prilaska. Morala bi
da se čuva još više nego sada. Ako bi ispunio pretnje koje je ponavljao dok su se
povlačili po sudnicama, morala bi da se preseli.
Morala bi da stavi svoj život na pauzu, opet. Baš sada kada je bila blizu da
napreduje i nastavi dalje
Tori je stegnula Edeninu ruku .
„Korak po korak, prošla si i pre kroz ovo, proći ćeš ponovo ako moraš.“
Ali ne bi morala, pomisao da mora ju je ispunjavala opštim terorom. Izdahnula
je i klimnula glavom i onda krenula ka većoj sobi u podnožju kuće.
Osoblju je dodeljena ta soba za snimanje jer se tu nalazilo sve za njihovu
zabavu – Televizija, stereo uređaj, filmske kolekcije, Xbox, Nintendo, video
igrice, sto za stoni tenis, tabla za crtanje. Svaki član hitne pomoći je doneo neku
vrstu distrakcije da im brže prođe vreme kada su kući.
Eden je zakoračila u sobu i njen pogled je odmah potražio jedinu svetlu tačku
u sobi. Buket koji je bio na stolu za poker. Stopala su joj se zalepila za pod, a
grudi stegle.
„Jebote.“ Buket je bio složen i ekstravagantan, dosta ljiljana i jorgovana,
delfinijuma i ruža kojih nikad nije videla toliko na jednom mestu.
„O Bože.“ Torin glas je zamaglio Edenin strah.
„To je... Smešno…“
 Eden nije mogla da natera svoja stopala da se pomere. Srce joj je bubnjalo u
ušima. Strah je prolazio kroz nju poput vodopada.
Tori je naslonila ruku na Edenina ramena i ona se trgla.
Sram i bes su joj preplavili lice pa je pogledala ka podu.
„Izvini.“
„Hoćeš da ja otvorim karticu?“
Eden je uzdahnula i onda izdahnula. Suze straha su joj pekle oči. Skupila je
prste zajedno i okrenula svoju ruku, onda je pročistila grlo i rekla: „Molim te.“
Tori je krenula ka buketu , tražeći među cvećem karticu.
Ličilo bi na Džona da je ne ostavi. Posle svih onih buketa koje je poslao
naredno jutro da izgladi stvari, kao da bi latice cveća mogle da izleče posekotine
i modrice, ožiljke na njenoj duši. Znao je da će pretpostaviti da su od njega.
Edene je prebacila jednu ruku na lakat druge, dok je drugu naslonila na svoj
vrat. Ubacila je prste u kosu i vrhovima prstiju dotakla ožiljak koji je bio tamo.
Tori je izvukla mali koverat iz sredine buketa.
„Jedva sam ga našla u ovoj šumi.“
Pogledala je nervozno ka Eden i onda pocepala koverticu pa izvukla malu
karticu iz nje. Eden je sklopila ruke u pesnice dok je posmatrala Torinu reakciju.
Pogledala ju je kroz spuštene obrve.
„Definitivno mi nešto ne govoriš. Ko je... Beckett?“
To ime ju je odjednom otreznilo. Beckett Croft joj je poslao cveće?
To je bilo još teže za poverovati nego da Džon nađe način da ga pošalje iz
zatvora. Croft se izgledao fokusirao na izazov da Eden balavi nad njim i da bi
mislio na bilo koga drugog nego sebe.
Čak iako je to bio način da se zahvali, cela nedelja je prošla od tada i on se već
vratio u igru. Eden je videla njegov povratak na led na vestima.
Ispustila je uzdah olakšanja , ali je i dalje bila potresena.
„Šta kaže?“
Tori je spustila pogled ka kartici i počela da čita.
„Imali smo nezgodan početak. Želeo bih priliku da ti pokažem moju bolju
stranu. Nekad kuliram U Top Shelfu posle utakmica u rodnom gradu. Ili me
pozovi za privatniji sastanak.“ Okrenula je karticu. „Naš raspored verovatno nije
preterano kompatibilan, ali bih voleo da ukradem poneki momenat sa tobom.“
Tori je pročitala broj telefona. „Ispod piše – Moj privatan broj , molim te ne deli
dalje.“
Čvor u stomaku joj je još malo popustio i Eden je još lakše disala. Usne su joj
se podigle ka gore kada se setila Beckettove lakše strane kada su ga konačno
odvukli sa leda. Onda se setila njegovog čvrstog tela, zgodne face, i odličnog
samopouzdanja. Jeste, fantazirala je o njemu tokom nedelje. Ko ne bi?
„Da ukrade poneki momenat sa tobom?“
 Tori je podigla ruke sa strane sa izrazom na licu koji je govorio: Šta se dešava?
„Kakav nezgodan početak? Koji Beckett? Zašto mi nisi rekla ništa o ovome? On
zvuči kao neko koga bi mogla da sanjaš.“
Jeste zvučao tako prokleto za sanjati. I onaj momenat sa njim, sve dok joj kroz
um nije prošla njegova brutalnost na ledu.
Eden stvarno nije želela da prepričava njen susret sa njim, ali pogled na
Torinom licu... Uzdahnula je.
„On je jedan od Rough Ridersa .Onaj kog smo Gabe i ja doveli u bolnicu.“
Tori je otvorila usta da kaže nešto ali joj je pogled lutao i lutao da bi konačno
uspela da izusti jedno: „Oh.“
Eden je podelila delove njene traumatične prošlosti sa Tori. Uzdahnula je
ponovo. „Baš to.“
Tori se zamislila, stavila je jednu ruku na kuk dok je sa drugom tapkala
karticom po bradi.
„Paa…“ Spustila je pogled ka podu dok su joj se obrve skupile u zabrinuti oblik.
„Hmm..“
Njihovi pejdžeri su se istovremeno oglasili. Eden je bila zahvalna na distrakciji
koju je dobila. „Evo ga jedan od mojih poslednjih pet.“
Izvukla je pejdžer sa svog pojasa i pročitala poziv.
„Žena je pala, Dupont Circle.“
Tori je prošla pored Eden na putu ka vratima i ka njihovim kolima hitne
pomoći, držeći karticu ispred nje.
„Nismo završile razgovor o ovome.“
Eden je stavila karticu u džep od pantalona i pratila je, tražeći adresu njihovog
poziva sa potencijalnim rutama ka lokaciji.
Sela je na suvozačevo mesto i vezala pojas dok je Tori izlazila iz garaže.
„Idi dvadeset trećom ka NWO ka dvadesetoj. Cela jebena mapa je crvena
večeras.“
„Šta je još novo?“
Tori je uključila sirene dok je Eden uzela radio i obavestila dispečera o njihovoj
ruti.
„Znaš da on nije Džon,“ rekla je Tori , nastavljajući njihov razgovor o Beckettu
dok se spuštala niz Q Street ka srcu Vašingtona. „Samo zato što je igrač hokeja,
ne znači da…“
„On je napadač…“ Zadnja reč joj je bila tako neprijatna. „Gabe mi je objasnio.
On je onaj u timu koji...“
„Koji se bori…“ Završila je Tori. „Čula sam.“
„Zamisli.“ Prvi muškarac koji je pokazao interesovanje za nju u zadnje dve
godine i njemu je nasilje u krvi. „Da li sam ja jebeni magnet za takve momke ili
šta već?“
 „Nije baš kao da si se zabavljala sa njih desetak koji su bili nasilnici.“ Tori je
usporila, propratila presretanje i prošla napred. „Sviđa li ti se?“
„Ja njega čak i ne znam.“
„Znaš na šta mislim. Postoji li hemije među vama?“
„Bio je seronja prvih petnaest minuta, besan jer je morao van igre. Kada se
smirio bio je lakši za tolerisati, ali je bio arogantan, samodopadan. Znaš takve
tipove.“
„Naravno, uspešni, prelepi, super građeni. Muškarac koji je dosta postigao i
može da bude samodopadan zbog toga.“
Prišle su raskrsnici gde su auta stajala na crvenom. Tori je stala u sledeću
traku da bi prošla dalje. Kada je ponovo bila na pravoj strani puta, rekla je.
„Morao je da bude koliko toliko tolerantan inače bi ga do sada nazvala
nakazom, kretenom ili luzerom. Hajde da te pitam ovako, da nije igrač hokeja,
da li bi pristala da se viđaš sa njim?“
To je skrenulo Edenine misli u drugom pravcu. Dok je sirena odzvanjala u
pozadini, Beckettov osmeh joj se pojavio u glavi. Način na koji su njegove
smeđe oči sijale kad se smeje. Val želje ju je pogodio. Val koji je rastao u žudnju
dok je razmišljala o fantazijama koje je imala o njemu poslednjih dana.
„Možda, ne znam.“
„Eden,“ Tori je rekla sa suosećajnim tonom. „Prošlo je dve godine. Napustila si
Kaliforniju da bi imala život, ali sve što činiš je učenje i posao,To nije život.“
„Znam,“ nadurila se. Nije živela, samo je postojala. Tako je radila otkako je
pobegla sa istočne obale. Stalno je ponavljala sebi da će se opustiti i smanjiti
posao ili popustiti sa učenjem, ali to se nije desilo. Bila je umorna od izolacije,
stresa, samoće. Svi Njeni prijatelji su bili sa posla ili škole, i sve su to bili površni
prijatelji. Svi osim Tori.
„Ali iskreno pomisao na dečka…“ Stresla se sa averzijom... „Čini mi da se
osećam... Zatvoreno. Čini mi da želim da pobegnem.“
„Jebeš ideju o dečku. Šta misliš o drugaru za seks? On izgleda kao odličan
kandidat za tako nešto. Seksi je, putuje, ima zahtevnu karijeru. Da ne
spominjem da je dobro utreniran, pa znaš da može da izdrži dugo u krevetu,
ako znaš na šta mislim.“
O da, znala je ona na šta je Tori mislila. Ta pomisao joj je stvarala toplotu
između nogu. Prošlo je tako dugo otkako je imala dobar seks. Zabavan,
bezbrižan, zdravi seks. I dođavola, taj deo života joj je nedostajao.
„Hmmm.“ Njen pogled je zamaglio preko ulice kroz vetrobransko staklo dok je
Tori prolazila kroz naseljeni kraj. „Seks varijanta zaista zvuči kao bolja opcija.“
Barem je zvučala dok je bljesak sećanja nije vratio na njegovu zgodnu facu
kako zakucava drugog lika u zid.
 „Možda ne sa ovim tipom. Da si ga videla na ledu, mislim da bi se složila sa
mnom,“ pogledala je broj ulice. „Treća kuća sa leve strane. Ona sa sjajnim
crnim vratima:“
Tori je stala na ivičnjak i ubacila menjač u parking.
„Ne odlučuj ništa sada. Samo mu zahvali za cveće i ostavi vrata otvorena. Vidi
kuda te to vodi.“
Obe su izašle iz kola i otvorile vrata pozadi. Tori je izvukla nosila, a Eden je
bacila torbu odgore, onda je zgrabila bocu sa kiseonikom i pratila Tori do kuće.
„Eden,“ Tori ju je pozvala: „Obećaj mi da ćeš razmisliti.“
„Dobro, obećavam.“
Podigla je nogare od nosila i krenula uz kameno stepenište. Mali deo nje je
odahnuo je jer joj je Tori dala neku vrtu zahteva - Taj zahtev je dao Eden
dozvolu da razmisli o nečemu što njen zdrav razum ne bi dozvolio.
„Razmisliću o tome.“
Stariji Afrikoamerikanac je stajao na tremu dok su vrata bila širom otvorena.
„Moja žena,“ rekao je dok mu je glas bio ispunjen brigom. „Ima problema sa
disanjem.“
I tek tako, misli o stvaranju neke vrste veze sa Beckettom Croftom su
izbledele u pozadini.
 Četvrto poglavlje
Beketovo celo telo je bilo kao kuvana supa dok je ulazio u svlačionicu zajedno
sa saigračima. Njihovi komentari o igri su se mešali sa teškim disanjem i klik-
klak zvukom opreme.
Na svom mestu na klupi, spustio je dupe na drvo, otvorio flašicu hladne vode i
popio je bez pauziranja. Kada su se svi smestili, trener Tremblay je održao
kratak govor čestitajući timu i ukazujući na njihovu snagu tokom igre.
Govor je onda nastavio Rafe Savage, igrač koji je imenovan MVP 1-ijem u
prošloj pobedi. Rafe je izvukao ceremonijalni šešir sa tri roga iz ere revolucije,
simbol koji je predstavljao timsko ime, iz svog ormarića.
Braon koža je bila iznošena, zlatni ukras je bio oštećen zbog mnogo putovanja
šešira zajedno sa timom.
Savage je stajao i vraćao kožu u svoj oblik dok je govorio.
„Predavanje ovoga večeras je lako. Za samostalno upravljanje fondovima
koledža za podršku dece iz Blackhawk tima, predajem ovo Beckettu Croftu.“
Grupni smeh je eruptirao uz zvižduke i uzvike. Savage je prosledio šešir
Beckettu sa kezom: „Dobar način da pobediš, drugar.“
Beckett je osetio svaki od udaraca večeras, ali je stajao kao da ima dvadeset
dve bez ožiljaka i čvrsto je postavio nagradu na svoju glavu, i onda pozirao za
nove slike. S obzirom da je ljubav njegovog života trenutno gledala Diznijev
maraton filmova sa svojom rođakom u bakinoj kući, rekao je: „Pretpostavljam
da ja častim večeras.“
Posle tuširanja i preobuke u stvari u kojima je došao na stadion, Beckett je
došetao do Top Shelfa sa ostalim momcima, odugovlačeći pozadi da nazove
svoju mamu.
Pre nego što je uspeo da pritisne Face Time i konektuje se, ime njegovog
advokata je iskočilo na ekran.
Uzdahnuo je i onda namerno preokrenuo svoje misli u pozitivnom smeru pre
nego što se javio.
„Hej Fred, reci mi da imaš dobre vesti.“
„Imam dobre vesti, i ne tako dobre vesti.“
„Sačekaj sekund.“ Kako su se približili baru, Beckett je spustio telefon. „Hej
momci, stižem odmah. Otvorite račun.“
Kada su njegovi saigrači nestali unutra, Beckett se naslonio na zid, zahvalan
što ledeni vetar nije duvao večeras.

1
MVP – most valuable player – najbolji igrač utakmice
 „Uredu šta si pronašao?“
„Dobre vesti su da je Tobi locirao Kiminu tetku u staračkom domu u Sarasoti na
Floridi.“
„To je odlično.“
„Sačekaj,“ Fred ga je upozorio, gaseći Beckettove nade malo. „Dok je mogla
da svedoči tvojoj priči o Kiminom napuštanju Lili i njenom odlasku bez da se
osvrnula, njeno zdravlje se pogoršalo u toku prošle godine. Ako je njeno stanje
uma loše, ne mogu da garantujem da će to što ona svedoči biti dobro za tvoju
korist.“
Beckett se trgnuo.
„Takođe,“ Fred je nastavio: „Moji izvori kažu da su Kim i Henerson u
turbulentnoj vezi. Mnogo uspona i padova imaju u poslednjih mesec ili dva.“
Beckett je stisnuo oči.
„Hej, stvoriću titanijumski mehur oko tebe i Lili, Beck. Pričam ti o široj slici,
briga, planiranje i kontra napad su moj posao. Tvoj posao je da se fokusiraš na
led. Važno je da osiguraš sledeći ugovor isto kao što je važno da Lili i ti ostanete
zajedno, dalje od Kiminog dohvata. Veruješ mi godinama, moraš da mi veruješ i
sada. Znaš da bi me ubilo da vidim da ta kučka dobije Lili natrag.“
„Znam.“ Beckett je izdahnuo, njegova mišićava vilica se skupila dok su mu se
zubi stisnuli.
„Slušaj, osećaću se bolje ako odemo do kraja sa ovim. Nemoj stati samo na
tetki. Nabavi Lilin medicinski karton, uzmi izjave od Kiminih komšija, prijatelja,
saradnika, pričaj sa bivšim momcima, svakome ko je brinuo o Lili u to vreme.
Želim dokumentovano ne samo kako ju je Kim tada napustila, već i da se
pronađe i šablon njenog prethodnog ponašanja. I ako se taj šablon pokaže
istinitim, to znači da će veza sa Hendersonom propasti. Nadam se da će se to
desiti nakon što mi sudija dodeli potpuno starateljstvo nad Lili ali želim
osiguranje ako ta veza ranije propadne.“
„Beck, znaš da će trebati nenormalno ljudstva za...“
„Ne zanima me koliko košta. Ako je potrebno da staviš Tobija na taj slučaj
puno radno vreme, tri čoveka, pet, šta god je potrebno, uradi to!“
„Okej, okej. Uradiću šta god želiš i uradiću to što pre je moguće, ali Kim nije
napala još uvek, pa mislim da je za sada najbolje da je kuliramo. Kao da smo
sigurni u sve. Kao da ćeš joj davati novac dokle god želi. Što manje brljanja
imamo dok se bliži saslušanje, ona će imati manje vremena i prostora za svoju
odbranu. Moraš da zapamtiš da je imala celu godinu da sakrije Henedersenov
novac. Ne znamo kakve resurse ima za sada. I tu je to da si ti super prilika na
tržištu u Julu.“
 Beckett je spustio svoju ruku i gledao belo u prolaznike na trotoaru. Bože,
pritisak je bio ogroman. Držeći se za Lili, ostajući blizu porodice, osigurati nov
ugovor. Trud , trud i samo trud dok je hokej bio njegov jedini stalni adut.
„Razumem te.“ Rekao je.
Fred je obećao da će ga obaveštavati i Beckett je prekinuo vezu i onda nazvao
kuću svojih roditelja, tražeći neku distrakciju od loših stvari.
Njegova majka se javila, njen poznati osmeh se pojavio na ekranu. Bila je u
kuhinji porodične kuće u brdima Arlingtona. „To je bila jedna od tvojih najboljih
utakmica, sine. Sa trideset i jednom godinom ti postaješ sve bolji.“
„Hvala.“ Njegova majka se molila za njegov uspeh otkako je prvi put stao na
led.
„Bila je teška igra.“
„To je potcenjivanje. Nastavi tako da igraš i nećeš morati da brineš odakle
dolazi sledeći ugovor.“
Nasmešio se za nju.
„To je plan.“
„Žao mi je što nismo mogli da dođemo.“
„I meni, ali posle decenija igranja, videla si dosta mojih utakmica. Imaš bitnijih
stvari sada.“
„Da, imam.“ Ustala je , a onda je krenula da hoda kroz kuću.
„Slušaj ovo.“
Sišla je niz stepenice u njihov sređeni salon u podrumu i smeh je počeo da se
čuje, Beckett se nasmejao i njegov stres je nestao. Ništa nije moglo da ga opusti
kao Lilina ljubav i smeh. U deset kratkih meseci, njena sreća je postala njegov
prioritet broj jedan u životu.
„To je prelepo.“ Rekao je majci.
„Toliko je napredovala Beckette.“ Majčin glas je bio nežan, a lice ispunjeno
ljubavlju. „Skroz je drugačija mala curica od one koja je ostavljena na tvom
pragu prošle godine.“
Nasmejao se, zadovoljan sa njenom transformacijom. „Ona je odlična.“
„Ti si odličan otac. Ne možemo biti ponosniji na tebe.“
Otac.
Stvarnost ga je i dalje pogađala kao pesnica u stomak, čak i nakon tri godine,
otkako je saznao za njeno postojanje. Odgovornost koju je ta titula nosila sa
sobom mu je oduzimala dah i postajala sve što je on. To utiče na svaku odluku
koju donese u svom životu i svaki put kada pomisli na Lili, sve je to bilo
dobrodošlo.
„Pa imao sam odličan uzor, zar ne?“
„Reći ću mu da si to rekao .“
„Reci mu. Mama mogu li da popričam sa Lili na kratko?“
 „Može, ali ne zaboravi na naš dogovor.“
„Stvarno mama?“ Požalio se, sećajujući se neopozivog zahteva za noćenjem
svih Beckettovih ćerki ili sinova. Sa svim što se dešava sa Kim, imao je potrebu
da bude blizu Lili. „Šta ako dođem po nju kada zaspi?“
„Onda će propustiti buđenje sa Rejčel i Ejmi. Propustiće čitavu rutinu
izležavanja u vrećama za spavanje, jedenje doručka dok gledaju crtaće,
oblačenja zajedno, pravljenje frizura.“
„O Bože, u redu.“
Odustao je. Niko se nije raspravljao kao njegova majka, a i to je bilo u Lilinom
najboljem interesu. „Ne brini o tome što ću ja biti sam cele noći. Zašto niste to
zakazali za neko veče kada gostujemo u drugom gradu?“
„Morao je da bude vikend da bi se složilo sa Sarinim, Rejčelinim i Ejminim
rasporedom takodje. Zapamti, ne vrti se sve oko tebe više.“
Uzdahnuo je dramatično. Nikad i nije verovao da se sve vrti oko njega. Njegovi
roditelji su mu stalno trubili o tome.
Kikotanje se čulo u pozadini i sladak poriv se uspinjao u Beckettu. „U redu, u
redu. Šta misliš o ovome, ja ću doći i spavati na kauču. Neće čak ni znati da sam
tu dok se ne probudi i pustiću je da ostane i igra se sa curama. Obećavam da joj
neću kvariti provod.“
„O moj Bože, Beckette!“ Žena ga je sažaljivo pogledala. „Shvataš li da će ona
otići na fakultet jednog dana?“
„Sranje, nemoj mi to raditi!“ Spustio je glavu i prekrio lice slobodnom rukom.
„To je okrutno.“
Majčin smeh je naterao i njega da se smeje.
„Kako izdržiš igre van grada?“
Iscrpljivao se, trenirao još više i nalazio povremeni kres, pošto je to postalo
jedino vreme kada može da se kresne sa ženama u prolazu van Lilinog života.
Što je svakako nezamislivo da nekoga upliće u njen život. Naravno, nedostajala
mu je ona nenormalno. Ali rekao je mami.
„Misli o povratku kući.“
Njegova majka je dodala telefon Lili.
Njene crne oči i maleni nos su ispunili ekran.
„Ćao tatice.“
Beckettov kez mu je ispunio grudi i podigao ga izvan planete.
„Hej lepotice. Kako je bilo u školi danas?“
„Dobro. Bojili smo prstima. Igrala sam se sa Bekom i Kolbijem na ljuljaškama.“
„Šta si crtala?“
„Tebe kako klizaš.“ Njen pogled se namrštio, a nosić skupio. „Ali Kolbi je uzeo
svetlo plavu boju pa ja nisam imala pravu.“
Nasmejao se na njeno zapažanje da pogodi boju njegovog dresa.
 „Siguran sam da je divno. Jedva čekam da vidim crtež. Da li je Beka ozdravila?“
Lilin bes je nestao. „Jeste.“
Nešto joj je skrenulo pažnju i pogledala je na stranu.
„Zabavljaš li se sa Rejčel i Ejmi?“
„Da,“ rekla je dok joj je pogled i dalje odvlačilo nešto sa strane. „Gledaćemo
Frozen.“
„U redu,“ uzdahnuo je. „Pošalji mi poljubac i puštam te.“ To joj je vratilo
pažnju ka njemu. Njeno lice se komično približilo ka telefonu i ekran je
potamneo dok se njene usne u sekundi našle pritisnute uz njega. Onda je
nestala i slika je skakala svuda po sobi dok je trčala da preda telefon baki sa
odsutnim: „Ćao, tatice.“
Kada se majčino lice konačno ponovo pojavilo, Beckett se već osećao
usamljenim.
„Koliko dugo imam pre nego što ode na fakultet?“
„Trinaest godina. Ali počneš da je gubiš sa njenim prijateljima, sportom, a
kasnije i dečkom.“
Beckettovo srce je napuklo. Zarežao je i obesio glavom.
„Hvala mama. Idem da se udavim u svojoj tuzi sada. Uživaj u mojoj ćerci
dovoljno za oboje sada.“
Nasmejala se. „Ne moraš da brineš o tome sine.“
Beckett je prekinuo vezu sa nenormalnom količinom ljubavi koju je imao u
sebi. Ljubav sa primesama usamljenosti. Pogledao je ka vratima Top Shelfa
opet, i njegove misli su odlutale ka Eden. To je još jedno razočarenje koje je
morao da odgurne u zabačeni deo mozga. Poslao je cveće pre nekoliko dana i
još uvek nije dobio odgovor od nje.
Skoro dve nedelje je prošlo otkako su ga odveli u hitnu. Čak i bez bilo kakvog
znanja o hokeju, to je bilo dovoljno vremena da ona shvati ko je on, koliko
novca ima, i svaki intimni detalj njegovog života. Bar sve osim Lili. Lili je skoro,
pa krio od svih dok ne dobije puno starateljstvo. Ali ili Eden nije bilo bitno da ga
potraži ili ono što je pronašla joj nije bilo dovoljno interesantno da nazove jer
još mu nije ništa poslala.
I to je bila velika šteta. Naročito večeras. Pošto bi ona bila savršena žena da
mu ukaže seksualnu prvu pomoć da mu pomogne kroz usamljenost za noćas.
Pošto se to neće desiti, Beckett će morati da se zadovolji sa ponudama koje
dobija svake večeri kada izađe negde. Srećom po njega, hokej je bio popularan
sport i zgodne seksi „hokejaške zečice“ su bile svuda.
Pustiće da noć ide svojim tokom. Ko zna? Možda dobije ponudu koju ne može
da odbije.
 Peto poglavlje
Eden je otključala ekran svog telefona da provjeri vreme i videla je da je
prošlo pet minuta od zadnjeg puta kad je proverila.
Beckettova igra završila je gotovo pre sat vremena. Bila je prilično sigurna u
ovom trenutku da najbliže što će prići Backettu Croftu večeras je televizor iznad
bara. Počela je misliti da je to možda dobro sudeći po sportskim komentarima i
pohvalama Backettovog rada večeras na ledu. U ovom slučaju „rad“ je značilo
desetak brutalnih pogodaka i tri nokauta.
Očigledno, ne samo da je bilo u redu boriti se u hokeju, bilo je poticajno,
podsjećajući Eden da čak i ideja veze verovatno nije bila pametan potez.
Zapravo počela se pitati je li se čak graničila sa patološkim.
Iako, na pola puta druge čaše martinija, Eden nije bila sigurna da joj je stalo.
Upravo sada sve što je želela bilo je valjati se sa vrućim momkom. Želela je
vruće muške usne na sebi. Bol za teškim muškim telom koje je gura na dušek.
Gorela je da oseti rastezanje od tvrdog penisa u sebi. Ono što je stvarno sanjala
kada je došla ovamo večeras je bila ideja o povratku malo tog spontanog
seksualnog oslobađanja žene koja je pre nekoliko godina bila.
Bože, nadala se da još uvek to ima u sebi. Nadala se da nije to uvelo i umrlo
od zanemarivanja. Jer ako je to slučaj, ona je kao prašina u potkrovlju.
Ušao je val mladih, zgodnih muškaraca u odelima i kravatama, pronicljivim
očima koje su skenirale bar, i Edenin puls je skočio. Nekoliko njih je imalo žene
uz sebe, ali većina su bili sami. I oni nisu izgledali kao biznismeni ili kao momci
koji su išli na venčanje da se zabave. Oni su bili neobrijani, njihova kosa je bila
vlažna, i imali su taj samo – opušteno izgled. Ali žene su nosile dresove Rough
Ridersa i osoblje bara ih je pozdravilo, što je Eden dovelo do zaključka da su
članovi tima. Ali to joj nije bilo bitno jer su se vrata zatvorila iza muškaraca i
Beckett nije bio među njima.
Razočarenje joj je prostrujalo tijelom. Iza svog malog stola u senci, proučavala
je muškarce, tražeći ko bi i upola mogao da bude sličan Beckettu, da ga zameni.
Ali uprkos nekoliko finih primeraka koji su stajali u baru, ni jedan je nije
zainteresovao. Beckett ju je inspirisao da se obuče, namesti kosu, čak stavi i
malo šminke i izađe u bar u nadi da će ga vidjeti posle igre. Niko u baru joj nije
dao poticaja da ustane od stola i započne razgovor. Zar to nije bilo savršeno?
Sama, sređena žena zainteresovana za seks sa najgorim lošim hokejašima? Ako
to nije vrištalo - psihički problem - ona nije znala šta jeste. Zbog čega se zapitala
gdje cure idu da podignu sebi samopouzdanje.
Očigledno je univerzum imao ispravniji svoj sjebani put nego što je Eden
imala. Možda je večeras bilo suđeno da ima više lekcija nego akcija. Posle
svega, saznanje da je mogla smiriti živce sa pravim muškarcem je bio dobar prvi
korak – ako je Beckett uopšte bio pravi.
„Ne bi trebao biti,“ okrenula se i pogledom potražila konobaricu da joj donese
račun. „Izvinite,“ ali žena se izgubila u gužvi, a Eden je pustila da joj ruka kojom
je mahala padne i izdahnula.
Ona traži po svojoj tašni – s bolom – se razdvaja od trideset dolara. Nakon što
ih položi na sto, posegne za pićem i popije još jedan gutljaj. Kad je spustila čašu
pogled joj je pao na još jednog muškarca koji je ušao u bar, skidajući kaput.
Ispod njega nosio je odijelo, crno i dobro krojeno spram svoje mišićne građe.
Njegova tamna kosa padala je u pramenovima preko čela, a sa strana je stršala
u nemilosrdnoj bezobraznoj neopreznosti.
Beckett.
Edenin stomak se preokrenuo. Grlo joj se zatvorilo usred gutljaja i morala se
svesno potruditi da proguta piće bez gušenja. Gospode, izgledao je bolje nego
što se sećala.
Vratio je telefon u džep svog šminkerskog odela i pozdravljao druge dok je
išao prema šanku. S laganim osmehom prihvatao je rukovanje i tapšanje po
leđima i zaustavljao se razgovarati sa svakim ko je zatražio njegov minut pažnje.
Potpisao je nekoliko autograma i snimio nekoliko slika sve sa – imam – celo –
vreme – sveta stavom. Odisao je samopouzdanjem i spokojstvom, srećom i
pozitivnošću. Njegovo lice je bilo neobrijano, i način na koji je nosio odijelo…
Dođavola, bio je užasno seksi. U Eden je izazvao sve vrste vrućine, nije se
osećala tako odavno.
Zdravo, živote.
Nakon što je zadovoljio obožavatelje, Backett je zauzeo stolicu za šankom.
Jednu nogu je podigao na sjajnu šipku iznad poda, podlaktice je naslonio na
sjajnu površinu šanka i upustio se u razgovor sa čovekom kojeg je Eden
upoznala kada su ona i Gabe prebacili Backeta u ambulantu. Donovan, ako se
dobro sećala. Beckett se nasmejao, a njegov osmeh napravio je bore na
uglovima njegovih očiju.
Edenin stomak se stisnuo, a grlo je boljelo. I, sveto sranje, prvi bljesak pravog
straha izašao je iz sene i zabo joj se u stomak. Bilo je lakše razmišljati o njemu
kada je to samo bila fantazija. Sada kada je bio ovdje u svom veličanstvenom
telu, ona odjednom shvati da je previše. Previše seksi. Previše samouveren.
Previše harizmatičan.
Njene misli su poletele ka Johnu, jednako seksi, jednako samopouzdan,
jednako harizmatičan. Bio je bolestan osjećaj videti da je privlači opet ista vrsta
muškarca. Vidi kako se loše završilo. Eden bi stvarno trebala da izađe sa nekim
ko je više kao mlakonja i izgradi svoje samopouzdanje odatle.
 Ali njen pogled ponovo je skenirao visinu Beckettovog tela. Njegov sako
pokrivao je čisto belu košulju koja se pripijala uz njegove mišićave grudi,
ukrašenu crvenom kravatom olabavljenom oko vrata. Njegove pantalone grlile
gu mišićave butine. Provela je svoj život okružena muškarcima u odelima, ali je
videla samo šaku njih koja ih je mogla savršeno nositi. I mogla je iskreno reći da
nikada nije videla da neko izgleda tako dobro u odelu kao Beckett Croft.
Zašto su svi igrači nosili odijela bila je misterija. Ali niko od njih nije izgledao
kao bankar, ili računovođa, ili IT momak. Bilo je nešto mnogo drugačije u tim
momcima. Nešto u njihovom držanju, u njihovom stavu, u njihovoj vibraciji.
Sigurno, bezobzirno, neosporno atraktivno razmetanje, nešto što Eden nikada
pre nije doživela.
Tori je bio u pravu. Eden je trebala početi da živi. Ako nastavi da se krije, samo
će nastaviti da dozvoljava Jonu da je kontroliše – dve godine kasnije i tri hiljade
milja daleko. Ako ništa ne pokuša sa Becketom večeras, sve što je učinila da se
povuče iz mraka biće uzaludno.
Eden je udahnula i spustila ruke na sto. Pre nego što je stala na noge dve lepe
žene, nekoliko godina mlađe od Eden, prišle su Beckettu. Izdahnula je i opet
sela. Razočarenje i žaljenje su je u velikoj meri spustile na čvrsto dupe dok se
spremala da ga gleda kako kupi ženu – ili dve – za svoj užitak. Slabost,
isprepadanost preseca deo njene nade da će on prihvatiti njihovu ponudu. To bi
joj omogućilo zvaničan izlaz.
Nakon trenutka razgovora, Becket se okrenuo, pozvao dvojicu svojih saigrača i
upoznao ih sa ženama. Zatim se izvukao iz razgovora i krenuo ka drugom delu
šanka gde je nekoliko momaka gledalo ESPN. Dok je lutao skenirao je bar
pogledavajući preko stolova.
Kada mu se glava okrenula prema Edeninom mračnom uglu zadržala je dah.
Koliko ponižavajuće bi bilo da je pronađe kako sedi sama, čekajući njega, da je
okrzne pogledom, jer ga je čekala predugo.
Odgovor je: previše
Ali šanker je privukao njegovu pažnju pre nego je pronašao njen mali sto.
Beckett je stigao do svojih prijatelja i prihvatio piće od drugog čoveka.
Val olakšanja koji je preplavio Eden doveo je do zaključka da se ona ne može
voziti na ovaj roler-koster. Moral je nešto učiniti
Otvorila je poruke na telefon. Njeni živci bili su jako zategnuti, ruke su joj se
tresle. Ali, htela je da testira vodu pre nego joj se približi, jer istina je bila da bez
obzira koliko ga želela, bez obzira koliko se pretvarala da je jaka, osećala se
prilično prokleto krhko.
Brzo je poslala poruku na broj koji je ostavio na cvećarskoj kartici.
Ćao. Eden je. Hvala za cveće. Izvrsno je i gest je pažljiv. Bilo je to nekoliko
neugodnih dana za mene, ali želim da ti kažem da cenim gest.
 Beckett je pogledavao između svojih prijatelja, televizora, vrata i stolova i
izvadio svoj telefon iz džepa lenjim diskretnim pokretom. Podigao je piće do
usta dok je gledao u ekran.
Ruka mu se ukočila. Njegove oči su upijale poruku. Osmeh se prelio preko
lica.
Pogled na njega doneo je Eden neku vrstu radosti. Onu vrstu koju odavno
nije osetila. Ona koja je bila opasna za njeno blagostanje jer je bila neophodna.
Spustio je piće, odmakao se od svojih prijatelja i opet se nasmešio, kucajući
tekst.
Osmeh joj iskrivio lice i pokušala je da udahne uz neprestalnu nervozu u
želudcu, dok je čekala na njegovu poruku. Kada je telefon zavibrirao pogledala
je dole.
Hej. Drago mi je što si se javila. Drago mi je da ti se sviđa cveće. Hvala što
si se nosila sa mojim usranim raspoloženjem one noći kad smo se sreli.
Stvarno mi je žao što sam bio takav seronja. Sutra napuštam grad zbog
utakmice u gostima. Mogu li te večeras izvesti na večeru?
Nagnula je glavu sa zbunjenim osmehom i odgovorila. Kasno je za večeru,
zar ne? Gledala sam utakmicu večeras. Ne znam ništa o hokeju, ali sportski
komentatori su hvalili tvoju sposobnost udaranja. Ne znam da li se to odnosi
na momke koje si zakucao u zid ili one koje si direktno udario?
Bila je radoznala da vidi kako će odgovoriti na temu. Beckett je hodao do
džuboksa, okrenuo leđa i naslonio se na njega kucajući svoj odgovor. Kasno je,
ali sam shvatio da tvoj raspored nije standardan od 8 do 5. Što se tiče moga
rada na ledu puno više proveravam i guram nego što udaram, ali sa nekim
timovima, kao ovaj što smo igrali večeras borba je neizbežna. Šta kažeš za
piće? Ili desert? Ili, možda, kafu? Doneću ako ne želiš da izađeš.
Provera? Šta je to provera?
Eden ugrize unutrašnjost svog obraza. Da li je želela da provede vreme sa
momkom koji je mislio da udarati i gurati – ili ova stvar koju naziva provera – ne
spada u oblast borbe? Momkom koji je o tome pričao kao o nečemu nebitnom,
a zatim je u sledećem trenutku pozvao na piće?
John joj je uleteo u misli, a crv bola se uvukla duboko u nju. Eden je
proklela. Morala je da pusti prošlost. Mislila je da jeste. Ali kada je pogledala
prema Beckettu i našla ga skoro zamišljenog kako gleda u telefon, čekajući na
njen odgovor, mali glas u glavi je nastavio da pita, zašto? Zašto ja?
Tražila je dve mlade žene koje su mu ranije prišle i pronašla ih sa
Beckettovim saigračima. Bile su lepe i mršave, a Eden nije mogla a da se ne
zapita zašto ih je povezao sa timom umesto da ih zadrži za sebe. Eden zaista
nije znala da li je polaskana što je čovek, koji je bio samopouzdan i lepo
izgledao kao što je Beckett, pokazao interesovanje za nju, ili zabrinuta da je
njegov interes prouzrokovan nekom vibracijom žrtve koju je emitovala.
Eden? Jesam li te izgubio?
Njegova poruka ju je izvukla iz misli. Bože, ona je bila veći nered nego što je
shvatala. Izlazak da sretne Becketta je izvukao njenu nesigurnost koju je mislila
da je prevazišla. I, čoveče, ovo ju je stvarno iznerviralo. Bilo joj je muka od
života kao proklete psiho žene, zaključana u svom malom stanu, osim kada je
bila u školi ili na poslu.
Još sam tu, ona je otkucala, a onda promrmljala: „Udahni Eden.“ A onda
dodala: Da, ako podelimo desert. Šta voliš?
Kada je pogledala u njega videla je da mu se osmeh vratio.
Verovatno bi bilo nepristojno da ti kažem, pa sve sa čokoladom i šlagom bi
bio moj drugi izbor.
Žmarci su joj prostrujali telom. Dobri žmarci. Žmarci koji su učinili da svi
pogrešni osećaji nestanu.
„Oh, Bože,“ šapnula je, a srce joj je brzo i jako udaralo od rebra. Pogurala je
sebe sa: „Tipkaj Eden.“
Onda naručujem čokoladnu puding tortu. Nađi put do mene u uglu kada
budeš spreman da mi se pridružiš.
Udahnula je, prošaputala „ja to mogu,“ i pritisnula Send.
Njegov osmeh je bledeo dok je čitao poruku. Izgledao je zbunjeno, a onda je
shvatio. Dok je konobarica prolazila Eden joj je privukla pažnju i predala
porudžbinu. Beckett je pogledao pravo, njegove obrve su se namrštile pre nego
je pogledao u sve uglove bara i poslednji pogled spustio na nju. Iznenađenje mu
je osvetlilo oči, a usne su se pomerale sa nečim što nije mogla čuti, a što je
izgledalo kao: „Sveto sranje.“
Spustila je bradu na ruku i osmehnula mu se dok joj je stomak pravio
trostruki salto.
On se odgurnuo od džuboksa i krenuo prema njoj sa izrazom uzbuđenja i
odlučnosti, sklanjajući ljude s puta. Eden je ustala da ga pozdravi ali on se
zaustavio nekoliko metara od nje odmeravajući je od glave do pete, svež udar
samosvesti zapecka joj udove.
Ovo je bila odeća za koju ne bi dva puta razmišljala da je obuče pre dve
godine. Odjeća koju je nosila na zabave i događaje na kojima je prisustvovala sa
Johnom u LA-u. Volela je pletenu haljinu zbog njene mekane teksture, lepo
stilizovanog kroja, kratke suknje i načina na koji je pokazivala sve njene obline.
Njene crne čizme sa štiklom od 8cm, podignute iznad kolena i ukrašene sa
šljokicama.
Nekada se osećala lepo i iskreno udobno u ovoj odeći. Ali sad, nije bila
sigurna da je to funkcionisalo – u ovom gradu, u ovom baru, za ovog tipa, ili čak
za ženu koja je postala. I način na koji ju je Beckett gledao – kao da je bio
pogođen pakom između oči – bila je prilično sigurna da je njen originalni osećaj
preterivanja bio precizan.
Pre nego je Beckett progovorio pojavio se mladić sa dva pića. „Buraz, ostavio
si ovo na šanku.“ On je gurnuo jedno u Beckettovu ruku. „Ta tonik voda je
preskupa, i limeta. To sranje je kao zlato.“ Onda je okrenuo svoj osmeh na Eden
i ponudio svoju novo oslobođenu ruku. „Ja sam Tate Donovan. Sreli smo se na
kratko kada ste vozili Becka u ambulantu i on se ponašao kao seronja –“
„Nije joj potreban nikakav podsetnik,“ Beckett je uputio oštar pogled svom
saigraču.
„Backett je u pravu,“ rekla je nagradivši ga osmehom. „Sećam se. Drago mi
je opet te videti.“
„I meni takođe. I, vau, izgledaš neverovatno. Previše dobro za ovoga tipa.“
On je pokazao na Becketta. „Želiš li da se pridružiš…“
„Donovan,“ to je sve što je Beckett morao reći.
„Dobro onda. Pa, ako ovaj tip opet bude seronja, znaš gde da nađeš dobre
momke.“
Dok je odlazio Becket ga isprati pogledom preko ramena i zastade. Eden je
skrenula pažnju sa njegovog veličanstvenog tela i načina na koji je popunjavao
odelo, da prati Beckettov pogled. Pronašla je ostale momke kako ih posmatraju
od šanka, njihovi izrazi su bili ispunjeni veseljem i na ivici nestašluka.
„Nisam dobro razmislio kada sam predložio da se sretnemo ovdje,“ rekao je
Becket udijelivši joj pogled izvinjenja. „Momci su sjajni ali ponekad su kao…“
„Razmažena mlađa braća, koja ti stave bubu u cipelu, a onda se smeju kada
se ti prestraviš.“
Nasmejao se, a njegov smeh je učinio da njen stomak zaleprša. „Zvučiš kao
da si ovo doživela.“
„Od nekoliko bratovih saradnika koji su se dobro ponašali kada su u društvu,
baš kao i tvoji saigrači.“
Beckett je spustio svoje piće na sto. „Onda verovatno nećeš biti iznenađena
ako ti kažem kako me nemilosrdno zajebavaju o tome kako sam se navukao na
tebe te noći kada ste me odvezli u EP.“
Edenini živci su se jače zategli. Živu će je pojesti ako ne odreaguje. Mali glas
u njenoj glavi počeo je da viče i postajao je sve glasniji i glasniji. Živi, Eden. Pa,
uradila je ono što je naučila da radi pre dve godine kada je strah pretio da će je
ugušiti – ona se primorala da ide kroz njega.
„Pa, ajde da rešimo taj problem odma.“ Prešla je dva koraka do njega. Dok
nije osetila njegovu toplinu. Njegov miris – nešto čisto i začinjeno – ispunilo joj
je nozdrve.
Živi, Eden.
 Jednu ruku je zavukla ispod njegovog sakoa i oko struka. Bio je topao i čvrst,
a želja ju je preplavila.
Živi, Eden.
Srela je njegove iznenađene oči, podigla svoju drugu ruku na njegov
neobrijan obraz, a onda lagano kliznula prstima u njegovu kosu.
Živi, Eden.
I povukla njegovu glavu dole za njihov prvi poljubac. Njen prvi poljubac u
dve duge godine.
 Šesto poglavlje
Ona je oduzela Beckettu izbor, nije ni zatvorio oči kada ga je poljubila. Bio je
šokiran, zapanjen i ukočio se kao da je zaboravio šta da radi sa ženom.
Činilo se kao da je vreme usporilo. Njene duge trepavice su se spustile dok joj
se pogled usredsredio na njegove usne, a kada su im se usne dodirnule ispustila
je dah i zatvorila kapke.
Bio je to osjećaj njenog slatkog opuštenog tela, njen stomak, njeni bokovi,
njena bedra sve se trljalo od njega, što je u konačnici učinilo da se Becketove
oči zatvore. Njegovo srce udarilo je u sprint. Njegove ruke su se automatski
podigle, ali nije znao gde da ih položi. Da li da ih omota oko nje? Da li da ih
spusti na njena ramena?
Sranje, zaboravio je šta da radi sa ženom. Da je ovo normalna veza tačno bi
znao šta da radi sa njom. Ali on nije bio naročito zainteresovan za veze, nije
mogao dati više od sebe sa zahtevnom karijerom, Lili, i pitanjem starateljstva…
Dok je bio izgubljen u toj neodlučnosti promašio je poljubac. Eden se
povukla. Vazduh mu je okrznuo usne, a razočarenje pritisnulo grudi.
Ali ona se povukla samo malo da bi mu uputila mali osmeh. „Da bismo ih
ubedili, verovatno bi trebao učestvovati.“
Bože, bio je glupo sranje. Imao je situaciju u svojim rukama. Ali on se skroz
izgubio. Prošlo već cijelih četiri ili pet mjeseci od kada nije imao seks. Pakao,
možda i šest. Nije se mogao ni sjetiti poslednje žene sa kojom je bio, a da nije
bila hokejaška zečice. Čak je i francuska nacionalna – model – jebačica –
glumica sa kojom se redovno viđao pre nego je preuzeo starateljstvo nad Lili,
prvo bila njegov fan, pa ljubavnica.
On se nasmeši, spusti ruke na njena ramena i nasloni čelo na njeno.
„Iznenadila si me. Opet sam imao petnaest na nekoliko trenutaka, najlepša
djevojčica iz škole me je povela ispod tribina i nisam znao šta da radim.“
Smejala se. Lagano, tiho, sa malo kikotanja koje ga je očajnički šarmiralo. A
nagon da je stvarno poljubi ga je preplavio.
Prešao je rukama niz njene, a onda ih podigao uživajući u mekoći njene
haljine, opijen njenom toplinom ispod. A zatim joj je uhvatio lice rukama.
„Pokušajmo to opet.“
Njene ruke su mu zgrabile košulju. Iskra u njenim očima isijavala je vrućinu. A
Beckett je držao njen pogled dok im se usne nisu dotakle. Zatim je zatvorio oči i
istraživao njene usne svojima. Meke, podatne, tople, osjetljive. Za manje od
deset sekundi, lizao joj je usne i tiho tražio da ih otvori. A kada ga je pustila,
Beckettov mozak se malo zavrteo.
 Njihovi jezici su se dotakli, pomilovali. Toplo, vlažno, meko. I njegov se penis
ukrutio, spreman. Imala je ukus limuna, šećera i votke. U njemu je procvetala
slatka vrsta gladi. Ona koju nije osjetio jako dugo vremena. Vrsta koja je
obuhvatala više od njegovog kurca.
Pustio je da jedna ruka klizne u svilenkasto meke pramenove njene kose.
Otvarajući se jače, kušajući dublje, pustio je da mu druga ruka luta preko
ramena i niz leđa, a zatim je lagano stisnuo za bok. Omotavši jezik sa njenim,
privukao je dozvoljavajući joj da osjeti šta mu radi. Njen brz, meki uzdah,
prošao je poput munje kroz njegovo telo.
Povukla se malo, dovoljno da prekine poljubac. Ali čvrsto se držala i
posmatrala ga sa ošamućenom vrstom gladi koja je stisnula Becketta za
prepone i nije ga puštala. „Zar nisi ti jedno iznenađenje posle drugog?“
Polizao je njen ukus sa svojih usana. „I ja sam isto pomislio o tebi.“
Pogledala je preko njegovog ramena. „Izgleda da je jedan od tvojih problema
rešen.“
Još uvek je držeći pogledao je u tom pravcu. Svi momci su se okrenuli ka
šanku i preusmerili se na sopstveni razgovor.
„Dugujem ti.“
Seksi osmeh joj je osvetlio lice. „Planiram da naplatim.“
„Bože, nadam se.“
Gurnuo je obe ruke preko ramena, niz leđa do bokova. Bila je krasna i čvrsta,
sa suptilnim krivinama koje su ga iskušavale, a njegov um je poleteo prema
svim vrstama nestašnih, lijepih, seksi stvari koje se nadao da će se večeras
dogoditi.
„Što se tiče deserta,“ promrmljao je. „Jesi li još uvek za njega? Zato što imam
žudnju koja neće prestati.“
Edenine oči su postale zamišljene. Spustila je pogled, dok joj je jedna ruka
kliznula prednjom stranom košulje ispod kravate da bi se igrala dugmadima.
Jezikom je liznula donju usnicu ostavljajući je sjajnu i stvarajući Backettu tako
prokletu glad.
„Moje telo želi da poskoči. Želi da ukloni sve prepreke i glas razuma i da trči za
onim što imaš na umu.“
Oklevanje u njenom glasu prigušilo je njegovo uzbuđenje. „Ali…?“
Podigla je pogled, a nešto novo je plutalo u njemu. Nešto kao… Nervoza. Ona
se nasmešila, ali i to je bilo usiljeno. „Počnimo sa čokoladom da vidimo kako to
ide.“
To nije bilo prihvatanje koje je očekivao. Nije bilo prihvatanje na koje je
navikao. Mogao je izjebati neku hokejašku zečicu i ići kući kod Lili, ali to ne znači
da njegovi noćni izlasci nisu bili uspešni, puno više ima veze sa onim što su dve
žene koje su prišle njemu ranije nudile – jednu ili dve akcije – bez razgovora,
bez predigre, bez ikakvih obaveza.
Ali Eden nije bila hokejaška zečica, zbog čega je stajao ovde sa njom nakon
što je odbio dve druge žene. Lilino prisustvo u Beckettovom životu promenilo
ga je više od njegove baze poznavanja stvari kao što su obrazovne igrice i
odjeća za djevojčice. Lili je promenila gotovo sve, uključujući i kako se odnosi
prema svima u svom životu – posebno kako postupa sa ženama. I u nekom
trenutku prošle godine, Beckett je – šteta za njegov seksualni život – prevazišao
hokejaške zečice.
Nasmešio se Eden i klimnuo glavom. „Bar jedno od nas ima bistru glavu.“
Konobarica je prošla pored njih i spustila čokoladni desert, a zatim pogledala
Becketta. „Hej, Beck, večeras si ih spržio.“
„Hvala. Kako si ti?“
„Ne žalim se. Mogu li vam doneti još nešto?“
„Meni ne,“ rekao je Beckett, a onda pogledao Edem. „Eden? Još jedno piće?“
„Oh ne. Popila sam pola pića više nego što je moj limit. Voda bi bila sjajna.“
Kada je konobarica nestala iza kuhinjskih vrata Eden je pogledala Becketta.
„Dolaziš ovamo jako često?“
„Uobičajeno je da dođemo posle svake utakmice koju igramo kod nas. Sada,
svratim s vremena na vreme.“
Pogledao je na sto gde je Eden ranije sedela i podigao čašu sa martinijem,
polu punu. Mirisao je piće. Siguran miris limuna učinio je da se osmehne. „I
pomislio sam da imaš ukus kao Lemonhead.“
„Lemonhead?“
„Slatkiš.“
„Oh, vau.“ Nasmejala se. „Nisam razmišljala o njima dugo vremena.“
„Ali ukus je sličan, sladak.“
„I kiseo.“
„Amin. Sigurno ćeš učiniti da mi se zavrti u glavi.“ Vratio je piće na sto i uzeo
novac.
„Ne,“ ona je pokrila njegovu ruku svojom. „To je za…“
„Večeras ja častim,“ omotao je slobodnu ruku oko struka i privukao je sebi.
Čoveče, osećao je izvrsno, toplu i zavodljivu. Dobro je mirisala, mekani cvetni
miris koji je ispunio njegove prepone krvlju. Njegov je pogled skliznuo preko
njenog lijepog lica i zaustavi se na punašnim usnama. „Tvoj dolazak ovde je
jedini doprinos koji si trebala napraviti večeras.“
Kada je pritisnuo novac u njenu ruku u očima joj je zasijala zahvalnost.
„Hvala.“
Spustio je glavu i lagano je poljubio. „Hvala tebi. Videti te opet je vrhunac
moje noći.“
 To je učinilo da joj se osmeh poveća. Dođavola, imala je prelep osmeh. Ova
žena je skupljala poene.
Ali je skrenuo pogled i spustio ga na drugi izbor poslastice za večeras. „Ja
mislim da bih mogao da uplovim u to.“
Eden se smijala: „Rekli su da je za dvoje.“
„Dva gladna hokejaša, možda.“ Ovaj mali sto neće poslužiti za ugodan
razgovor koji je Beckett imao na umu. Zapazio je slobodni separe uglom oka,
podigao desertne tanjiriće u jednu ruku dok je drugom obuhvatio Eden oko
struka. „Smestimo se negde gde je udobnije.“
Spustio je tanjiriće na sto i uputio Eden na postavljeno sjedište separea. Toni
je došla sa pićem koje je Beckett ostavio na stolu i Edeninom vodom. Izvadio je
novčanik i pružio joj kreditnu karticu. „Možeš li ovo spojiti sa ranijim njenim
računima. I ti idioti piju večeras na moj račun.“
Poslala mu je zavarenički osmeh, uzela karticu i udarila ga u rame. „Večeras
si zaslužio MVP.
Beckett je vraćao novčanik u džep kada je Eden rekla: „Zašto svi piju na tvoj
račun?“
„To je tradicija. U svlačionici, nakon svake pobede, MVP iz prethodne pobede
daje ceremonijalni šešir – u našem slučaju to je ružni kožni šešir sa tri roga,
Rough Ridersa iz 1800-tih – onome koga ta osoba smatra MVP-om za tu
utakmicu, večeras sam to bio ja. Budući da izlazimo posle toga, ja plaćam.“
„To je prilično lepo. Zašto si večeras zaslužio MVP?“
„Rekord pogodaka u jednoj utakmici.“
Njena brada se podigla i skroz neinpresionirana rekla je: „Ah.“
Prije nego je i razmislio o tome rekao je: „Upozoriću momke, da će budu li
nam previše dosađivali, to požaliti na treningu.“
Klimnula je glavom i nasmešila se, ali to je bio formalan osmeh, a sjena joj je
zamaglila oči. Trajalo je samo milisekundu ali on je to video.
Beckett je krenuo prema šanku, s neobičnim mislima koje su mu pucale kroz
um, pokušavajući shvatiti sve neobične, mješovite signale, koje je dobijao od
nje. Tijelo mu je govorilo jedno, mozak drugo, a njegova utroba nešto sasvim
različito.
Iako je proveo deceniju u razvoju svojih hokejaških veština, njegovi su uspesi
bili uglavnom u njegovim finesama. Čitanje znakova, proučavanje ljudskog
ponašanja i razumijevanje navika bile su mu važne isto koliko i kontrolisati pak
na ledu, u poslednjih nekoliko godina.
Bio je toliko dobar u tome da je mogao shvatiti šta žene žele od njega za
nekoliko minuta razgovora, mnogi od momaka su ga molili da prouči žene pre
nego se emotivno vežu. Žene su na različite načine posmatrale članove tima.
Neke su vidjele novac, neke tražile slavu u vezi, neke su jednostavno želele
dobro provedeno vreme, prilično ih je bilo suviše ludih za kurcem, a druge su
bile lovci na velike igrače želeći dragi kamen na prst. I, da, morao je priznati,
nekoliko momaka imalo je sreće da pronađu žene koje su zaista bile zaljubljene
u njih, uprkos lošim rasporedima, lošim raspoloženjima i zahtevnoj karijeri.
Ali šta god da je video u Edeninim očima – nije prepoznao.
Stao je pored Donovana i prekinuo njegov razgovor s Hendrixom. „Hej.“
Donovan je pogledao u Becketta i odmah bacio pogled iza njega. „Jesi li je
već izgubio? Tvoji potezi na ledu su sranje kao i moji. Trebaš razmisliti o tome
da nađeš dadilju za Lily. Nikada nećeš pronaći mamu za nju na ovaj način.“
Svi momci su mislili da je to smešno. Mislili su da bi Beckettovo udaranje
Donovana u potiljak bilo još smešnije. Ali Beckett se nije smejao, i njegov glas je
bio tih kada je rekao: „Znate da ne govorimo o Lily u javnosti.“
„Oh, sranje,“ Donovan je rekao gledajući oko sebe da li ih je neko čuo. „Izvini
čoveče. Zaboravio sam.“
Beckett neće moći da zadrži svoju ćerku u tajnosti zauvek, ali dok saslušanje
za starateljstvo ne bude gotovo, Beckett je želeo da zadrži Lily dalje od novina.
„I ja ne tražim mamu za Lily.“ Njegova ćerka je imala dosta divnih žena u
svom životu, Beckettovu mamu i sestru među prvima. „Ali ja planiram provesti
neko kvalitetno vreme sa ovom vatrenom ženom, zato nemojte ni razmišljati o
tome da nas uznemiravate. Dao sam svoju kreditnu karticu Toni. Pokušajte da
ne probijete limit, može?“
„Važi,“ rekao je Savage.
„Nemoj sjebati to,“ Hendrix je dodao. „Trebaš neku dobru pičku da te
održava svežim dok si van grada.“
„Ali nemoj preterati da zaboraviš da dolazim po tebe sutra pre leta,“
Donovan je završio.
„Ako odem odavde pre vas, da li bi neko od vas bio ljubazan da pokupio
moju kreditnu karticu?“
Napravili su gomilu viceva o tome šta su planirali da rade sa njegovom
kreditnom karticom u povratku kući – stvari koje su uključivale striptizete,
dilere drogom, kurve – zbog čega ih je nazvao gomilom glupana i vratio se Eden
praćen gromoglasnim smehom.
Lakat joj je bio na stolu, a glava naslonjena na ruku. U drugu ruku je držala
viljušku i bockala tortu. Kada je podigla pogled i videla ga kako dolazi, podigla je
viljušku do usta i lizala čokoladu u sporom, fluidnom, seksualnom potezu.
Njegove prepone su se zapalile, a u glavi mu je odjekivao Hendrixov glas:
„Trebaš neku dobru pičku.“
Okrutno ali istinito. Njegov novo stečeni status oca nije bio jedini faktor u
njegovom životu koji mu je ometao seks. Istina je da je opušteni seks nosio
veliki rizik za sportiste u Beckettovoj situaciji. Lily i komplikacije oko
starateljstva dokaz su takvih rizika. Međutim bilo je i drugih – optužbe za
zlostavljanje, klevetanje karaktera, tužbe. Dakle, da, njegov seksualni život je
sranje. Veliko. Ali ako je radar na penisu bio tačan, možda je pronašao tačno
ono što mu je bilo potrebno u ovom prelepom Edeninom vrtu.
On je skliznuo u separe pored nje dok je lijeno punila viljušku delikatesom.
„Da li se igraš s tim? Ili jedeš?“
„Po malo od oboje. Čemu se oni smeju?“
Suzio je oči dok je razmišljao o problematičnim likovima koji su sačinjavali
njegovu drugu porodicu. „Dileri droge i kurve nisu počeli primati kreditne
kartice, zar ne?“
„Šta?“ Nasmejala se.
I Beckett se nasmejao i odmahnuo glavom odbacujući misao. „Ništa.“
Žalosno raspoloženje je nestalo kada je podigla viljušku do njegovih usana i
gledala ga kako uzima tortu u usta. Do trenutka kada se povukao i polizao usne
prepone su mu već bile teške i vruće s infuzijom požude. Pustio je da se
čokolada topi u njegovim ustima. Bogata, slatka, vlažna. Oči su mu se zatvorile
od sirovog ukusa delikatesa.
„Mmm.“ Progutao je i nasmešio se. „Dobar ukus, divan.“
Backett je uzeo viljušku i procenjivao njenu poziciju. Pokupio je komadić
torte, umočio tamnu čokoladu u šlag i podigao do njenih usana. „Otvori za
mene Eden.“
Spori, senzualni osmeh je iskrivio njene usne i otvorila ih je. Skliznuo je kolač
u usta i posmatrao one pune usne, koje je želeo na mnogo načina, kako se
zatvaraju oko viljuške. Njeni kapci su se sklopili sa užitkom, a njegov kurac se
ukrutio.
O, da. Ova žena je imala ozbiljno veliki seksualni potencijal. Ako je način na
koji je želeo sada bio ikakav pokazatelj kakav će biti seks, preuzeo bi rizik i
predvideo da će biti eksplozivan.
„Mislim da nisam imao priliku da ti kažem kako večeras izgledaš apsolutno
fantastično.“ Propratio je pogledom način na koji se njena haljina pripijala uz
podlaktice i ramena, preko njenih punih sisa i spuštala ravno preko stomaka.
„Ta haljina me izluđuje.“
„Hvala,“ spustila je pogled. „To je jedna od mojih favorita, ali nisam bila
sigurna…“
„Savršena je. Osim što me tera da prelazim rukama svuda po tebi.“
Ponovo je srela njegove oči sa malim osmehom. „U pravu si. Savršena je.
Pričaj mi o odelima.“ Njen pogled je kliznuo preko njega. „Ovo je poslednja
stvar koju sam očekivala da vidim kako gomila hokejaša nosi posle utakmice.“
„To je deo tradicije,“ rekao je. „Nešto što sva deca rade od svojih prvih
dresova i prvih utakmica. Oni počinju da nose odela u srednjoj školi i ligama. To
je pokazivanje poštovanja – za igru, za tim, za sebe. Simbol koji pokazuje da
ozbiljno shvatamo posao na ledu.“
„Interesantno.“ Podigla je prst do njegovih usana brišući ostatke čokolade.
Beckett je uhvatio njenu ruku i uzeo joj prst u usta sisajući čokoladu s vrha.
Nosnice su joj se proširile,oči potamnele, a jezik joj je dotakao kut njenih usana.
„Mmm,“ promrmljala je posmatrajući kako prelazi usnama preko dlana.
Zatim je stavio njenu ruku između svojih dlanova dok je smišljao kako da joj
kaže da odu odatle, a da ne zvuči grubo. Dok mu nešto pristojno ne padne na
pamet posegnuo je rukom prema kovrdži koja joj je pala na čelo.
Ali pre nego je dodirnuo njenu kožu, trgnula se.
Kretanje je bilo tako brzo, tako suptilno – mali trzaj njene glave, brz treptaj
trepavicama, lagano usisavanje vazduha – Beckett je više osjetio kako se
povukla nego što je vidio. Zaledio se s prstima na milimetar od njenog lica.
Njegove oči su tražile njene. Svaka sumnja na njenu reakciju bila je otklonjena
načinom na koji je skrivala svoje lijepe oči ispod trepavica.
Hladnoća je prodrla kroz njegovu toplinu poput svrdla. Prešao je prstom
preko njenog čela, dodira laganog poput pera, kako je i planirao. I kada je
izdahnula i opustila se i njegova tenzija se malo ublažila.
„Izvini,“ promrmljala je šapćući.
Beckett je misli o odlasku stavio sa strane.
„Hej,“ tiho je rekao, a zatim je sačekao da ga opet pogleda. Kada je to učinila,
žena koju je upoznao u svlačionici Rough Ridersa, bila je na neki način potisnuta
u pozadini. „Nemoj se izvinjavati za…“
On je progutao riječi koje su htele izaći jer su zvučale kao ukor i tražio je u
svojim mislima novi pristup. U tom trenutku vidio je veliku sličnost između
njegovog pokušaja diplomacije sada i svega što je naučio uz Lily o strpljenju,
saosećajnosti i poniznosti od kada je ušla u njegov život.
„U redu,“ rekao je. „Hajde da budemo ozbiljni na minut.“
Povukla se nazad sa – oh – divno – krećemo – izrazom. „Vidi, verovatno bih
trebala samo…“
„Nemoj to da radiš.“ Klizne rukom preko njene. „Došli smo dovde. Voljan
sam da razgovaramo da vidimo da li možemo proći kroz ovo. Mislim da je
vredno toga.“
„Ne poznaješ me dovoljno dobro – “
„Poznajem ženu koja je imala petlju da se nosi sa ljutim hokejašem za
njegovo dobro. Znam ženu koja je preuzela kontrolu nad situacijom na
profesionalan i krajnje saosjećajan način, a onda uspela da stvori prijatelja od
tog bezobraznog hokejaša za vrijeme vožnje do bolnice.“
Ona se nasmejala na zadnjem delu.
 „A sada,“ nastavio je. „Znam ženu koja, i pored nečega manje prijatnog iz
prošlosti, je ovdje prihvatajući šansu za novu vezu. Dakle, možda ne znam neke
sitne stvari u vezi tebe, kao što su tvoja omiljena boja ili šta voliš da radiš u
subotu uveče, ali znam da imaš karakter.“
„Znaš moju snažnu stranu. To nije baš ono što jesam.“
„Ti poznaješ moju tešku stranu, i ne sviđa ti se, ali još uvek si ovde, daješ mi
šansu. Što znači, da ti kao i ja, veruješ da postoji više strana u jednoj osobi.
Osim, naravno, ti si tako primamljiva za moje telo, spremi se da zaboraviš sve
što mrziš kod mene na par sati da bi iskusila moju božansku seksi snagu.“
Eden je prasnula u smeh. Olakšavajući osmeh je iskrivio Beckettova usta i
ramena su mu se opustila.
„Volim tvoj smeh.“ On je stavio ruku na njeno rame. „Hajde da se
dogovorimo večeras, da bude sve kako ti želiš. Šta radimo, šta ne radimo, koliko
brzo ili sporo idemo, ili ne idemo, sve je na tebi. Kao što sam rekao, već si
ispunila svoj doprinos za večeras samim pojavljivanjem.“
Njen osmeh je bio mekan. Opet je položila bradu na ruku. „Puno si draži
nego što sam očekivala.“
„Ako si očekivala seronju iz svlačionice, zašto si došla?“
„Ja…“ Gledala ga je u oči na trenutak, kao da je tu tražila odgovor.
„Pretpostavila sam da sam spremna da iskoristim šansu. I ja, pretpostavljam, da
sam se nadala da si više od onoga što sam čula na Vestima.“
„Vesti.“ On je pustio da mu pogled skrene na njene visoke jagodice i prešao
je zadnjom stranom dlana preko njene kože zadovoljan što se nije trznula ili
odmakla. Njegov um je pokušao da se sjeti bilo kakvih negativnih vesti o njemu
koje su izašle u zadnje vreme. „U zadnje vreme nisam napravio ništa
neprimereno, bar koliko ja znam. Šta su sada rekli o meni?“
Lagano je odmahnula glavom kao da mu poručuje da nije važna stvar.
„Sportski komentator je impresioniran tvojim brojem udaraca, kao i tvojih
saigrača, ove sezone i večeras. Zapravo, on i voditelj su se divili tvom
nedostatku povreda tokom duge karijere.“
Tačke su se definitivno povezale. On je nastavio iskreno, ali sa oprezom. „Ja
sam oprezan, i dobar sam. Cijeli svoj život sam se trudio da budem oprezan i
dobar. I moram ostati pažljiv i dobar, jer moj učinak kao odbrambeni igrač
određuje moju platu, moje buduće ugovore i dugovječnost moje karijere. I dok
sam možda bio življi dok sam bio mlađi, moj otac me je uvek držao pod
kontrolom. Nikada nisam bio onaj momak koji je udario igrača bez svrhe.“
Misli su joj se ogledale u očima. „Tvoj otac?“
„Da. Trener je decenijama. Bio mi je trener većinu moga života dok nisam
prešao u profesionalce. Čak me je trenirao i u maloj ligi. Stavio me je na
klizaljke kada sam imao dve godine i ostao sa mnom dok nisam dobio ugovor.
Odgovarao sam njemu za svaki udarac posle svake igre. Ako sam zajebao,
morao sam ga gledati u oči i reći mu da sam zajebao i zašto. Izgubio sam
kontrolu brzine, napravio sam lošu procenu, moj tajming je bio isključen, moja
oštrica zapela u ledu – šta god da je bilo, morao sam priznati.“
Nasmejao se, prisjećajući se. „Bože, bilo je grozno. Za stolom za ručavanje,
mi smo se raspravljali o tome je li ili nije nešto bilo neophodno. Ostali članovi
porodice bi – bukvalno – stavili čepiće u uši kako bismo svi zajedno mogli jesti.
Bez šale. Bila je ta plastična kutija sa čepićima za uši na kuhinjskom pultu.
Jednom, moja mama i sestra su probale da ih dupliraju i stave dva u jedno uvo.“
Njen smijeh se pojačao, sjene su nestale i Beckett je bio privučen tom
ženom. „U svakom slučaju,“ rekao je. „Ako se pitaš da li me karakteriše još
nešto osim broja mojih udaraca –“
„Mislim da si odgovorio na to pitanje na mnogo različitih načina.“ I očigledno
joj se dopao odgovor, jer je izabrala još jedan komadić kolača svojim prstima i
podigla ga do njegovih usana. I dok je pustila da joj liže čokoladu sa prsti i
gledala svaki potez njegovih usana upitala je: „Gde tvoja porodica živi? Jeste li
samo ti i tvoja sestra? Jesi li blizak sa mamom i sestrom kao što si i sa ocem?“
Lizao joj je palac kada su njena pitanja dotakla neku žicu u njemu. Nijedna
žena nikada nije htela da zna za njegovu porodicu. Tako isto nijedna žena nije
želela da sluša o Beckettovim početnim danima igre. Želele su da znaju njegovu
sadašnjost i njegovu budućnost. Želele su da znaju o njegovim saigračima i
njihovim djevojkama ili ženama. Želele su da znaju o njegovoj zaradi, njegovim
bonusima za potpisivanje, velikim događajima na kojima je prisustvovao, koje
poznate ljude je upoznao, gde ide i šta radi sa svojim novcem.
Porodica – ko je jebe.
Beckett je pogledao. Te svetle plavo-zelene oči bile su teške i vruće ali
mekane. Kada je izvukla palac iz njegovih usta navila se prema njemu i na
njegovo mjesto pritisnula usne, a onda uzdahnula kao da je oduvek sanjala da
pritisne usne na njegove.
Divlji mali plamen želje spustio mu se niz kičmu. Beckett zatvori oči, kliznu
rukom oko zadnjeg dela vrata, i produbi poljubac. Ona je odgovorila kao da mu
je čitala misli. Jezik joj je kliznuo u njegova usta milujući ga. Ritam njihovog
poljupca je bio brz i gladan i već je podigao Beckettov zainteresovani kurac na
pola. Nagnuo se ka njoj gubeći se u slatkom, erotičnom ukusu vruće žene.
Klizav, gladak dodir njenog jezika. Podatno usisavanje njenih usana. I, Bože,
njeno tiho predenje iz grla teralo je Becketta da je želi još više.
Ona je prekinula poljubac i naslonila obraz na njega, ostavljajući Becketta
omamljenog. „Sigurno možeš učiniti da djevojka zaboravi svoje ime.“ Njeni
nokti su lagano grebuckali njegov vrat, okrenula je glavu i poljubila ga u vilicu.
„O čemu smo pričali? Tvoja porodica… Da. Gde oni žive?“
 „Vau,“ disao je. „To nije ono gdje su moje misli bile.“ Morao se prisiliti da
preusmeri misli. „Svi su oni tu oko DC Metro područja.“
„Tako su blizu.“ Odmaknula se dovoljno da mu se osmehne, svetlo je sjalo u
njenim očima. Ugrizla se za donju usnicu, a zatim se primakla još bliže trljajući
jedno svoje bedro od njegovo. „Dolaze li na tvoje utakmice? A gde su bile tvoje
misli?“
Automatski je pokrio njeno bedro rukom. Njena meka haljina je bila grešno
delikatna. „Dolaze kad mogu. Oni imaju zauzete živote, takođe.“ Nije mogao da
zadrži ruku i stisnuo je zategnutu i toplu nogu preko mekanog materijala.
„Eden, za mene je ovo veoma teško vreme da razmišljam o bilo čemu drugom
osim o tebi upravo sada.“
„Imam isti problem?“ Raširila je dlan na njegovu kravatu i polako je spustala
ka stomaku. „Ali ja barem pokušavam.“
Uzeo je komadić gnjeckavog kolača sa tri prsta i podigao ga približavajući ga
njenim usnama. „Pokušavaš šta? Da ne razmišljaš ni o čemu drugom osim o
meni? Zato što ću podržati tu odluku dvesta posto.“
Smejala se kada su joj se usne otvorile da uzmu čokoladu, ali humor je
nestao čim su se zatvorile oko njegovih prsti. Njena toplina poslala je peckanje
kroz ruku, a zatim nežnim usisavanjem, usnicama stisnula prste.
„Prokletstvo, tako si lijepa.“ Pomerio se napred naslanjajući glavu na njenu.
Gledajući je kako liže i sisa njegove prste učinilo je da se njegov kurac trza i
pulsira, zahtevajući istu pažnju. Ne samo da je prošlo prokleto dugo vremena
od kada je imao pristojan seks, nego mu je ova žena posvetila apsolutnu pažnju.
Tek sad, kada je obećanje te vrste zadovoljstva zasijalo na vidiku, shvatio je
koliko mu je to bilo potrebno.
„Jebi ga, dobra si sa ustima.“ Njegova druga ruka je još uvek na njenom
bedru. Okrenuo je glavu i usnama joj lagano dodirivao uvo šapćući. „Hoćeš li mi
reći šta imaš ispod te haljine večeras.“
Ona je lizala vrh palca. „Mogla bih, ali bi propalo iznenađenje.“
Njegovo srce je preskočilo sa tri na šezdeset otkucaja. Verovatno je gurao
previše kroz njene barijere, ali jebiga nije znao kako drugačije. Bilo je to ono što
je on radio. Bilo je to ono ko je on bio. „Šta ako osjetim? To ne bi bilo kao da
sam vidio.“
Nagnuo je glavu i pravio put od poljubaca duž njene vilice. Njeni prsti su se
uvukli s prednje strane njegove košulje. Liznuo je osjetljivo mesto iza njenog
uva, a Eden je povukla glavu prema njemu i uzdahnula.
„Bože, tako si slatka.“ Podigao je ruku preko naslona separea i sklonio joj
kosu sa vrata da može da je ljubi tamo. Onda je provukao drugu ruku ispod
ivice suknje, dodirujući prstima meku kožu vrha njene čizme, pre nego što
pređe na unutrašnjost njene butine i njenu vlastitu kožu. Njegov dlan osjetio je
toplu golu kožu bedra i šok intimnosti pogodi njegovo telo poput munje. „Jebi
ga.“ Na ovo hladno vreme, nije bio spreman za kontakt kože na kožu. Pritisnuo
je čelo na njen vrat i postio da mu prsti stiskaju savitljivi mišić. „Dušo, toliko me
napaljuješ da će mi pregoreti osigurači.“
Njen smeh je započeo kao kikot i povećavao se sve dok nije potresao celo
njeno telo. Njena sreća je pružala Beckettu radost sve dok se na kraju nije
mogao prestati smejati. I znao je da ovo kratko provedeno vreme sa Eden će
pamtiti kao jedan od najboljih dana u svom životu čak i ako ne dobije ništa više
od ovoga.
Zatim je progovorila i probila još jedan osigurač šapatom. „Nastavi. Diraj
me.“
 Sedmo poglavlje
Eden se nije osećala tako razigrano i slobodno sa muškarcem još od srednje
škole. Srednja škola – kada ništa nije važno osim otkrivanja sebe, otkrivanja
kakav život sve može biti. I dok su Beckettove tamne oči upijale njene, dok je
njegova ruka milovala unutrašnju stranu njenih butina, Eden je shvatila da se
upravo nalazila u takvoj fazi života – otkrivajući ko je sada nakon svega što joj
se dogodilo, koliko daleko može ići posle svega.
Vatreni pogled u Beckettovim očima rekao je Eden da je još uvek atraktivna,
još uvek seksi, još uvek poželjna. I ona se nije osećala poželjno, ili čak vredna da
bude željena, jako dugo, zaboravila je kakav je to osećaj. Beckett je bio prokleto
dobar u tome da je podseti kako osećaji mogu biti stvarno opojni.
Njegov dodir stvarao joj je trnce uz noge, a dok su mu se prsti približavali
gaćicama, ona je postajala sve više otečena, vlažna i pulsirala je. Njena pičkica
se stegnula pripremajući se za tešku ruku. Ali Beckettovi prsti su je jedva
dodirnuli dok ih je prevlačio preko gaćica do gornje ivice na stomaku.
„Stavi ruke oko mene.“ Njegov šapat povukao je Edenin pogled sa njegovih oči
na usne. „To će nam dati više privatnosti.“
Odmah je postala svesna malog prostora oko njih, drugih gosti i konobarica
koje obilaze stolove. Bila je gužva, mračno i svi su bili u svom svetu. Konobarice
su imale mnogo posla da bi obraćale pažnju na njih. A ona i Beckett nisu bili
jedini par koji je bio u mračnom kutu.
Nagnula se bliže, posegnula rukama preko njegovog tela prelazeći preko
tkanine sakoa i utisnula mu lagani poljubac na usne. Dodirnuo ju je jednako
nježno, oči su mu bile teške i zurile u njene,dok su mu prsti istraživali tkaninu
gaćica bez navaljivanja ili žurbe. „Čipka i saten?“ njegove reči su zvučale poput
grubog predenja. „Koje boje?“
Pulsiranje između njenih nogu pojačalo se do nelagodnosti. „Pogodi.“
Ugao njegovih usana se razvukao u osmeh. „Mislim da to zavisi od tvog
raspoloženja.“
„Kako to misliš?“
„One noći kada sam te upoznao mislim da si nosila crne – razbiću – ti – guzicu
– gaćice. Večeras mi se činiš kao neki tip drečavo – roze žene.
Nasmešila se i zagrizla donju usnicu. „Šta više voliš?“
„Oboje.“
„Da li te je zaista tako lako zadovoljiti?“
„Ne obično, ali izgleda da si ti u mogućnosti da me zadovoljiš na sve
neočekivane načine.“ Naslonio je čelo na njeno, a zatim nagnuo glavu i
poljubio je u slepoočnicu. „Je li grudnjak u kompletu?“
 „Njegov šapat raspršuje toplinu po koži i oči joj se zamute. Uzdahnula je i
pomerila bokove. „Šta ti misliš?“
„Mislim da jeste. Znaš li šta još mislim?“
„Hmm?“
„Mislim da si vlažna.“
Treptaj nelagode zagrejao joj je lice i tiho se nasmejala. Bilo joj je sada drago
što je popila to piće. Ne bi mogla da se izbori sa svojom akcioznošću i napravi
ovaj korak, a zaista je trebala sve ovo. Stvarno joj je bilo potrebno da se oseća
lepo i željeno opet.
„Da li si vlažna za mene, Eden?“ Upitao je grubim seksi šapatom od kojeg joj
se grlo steglo.
Njena pičkica se stisnula na njegove reči. „Toliko sam napaljena da boli.“
Poljubio joj je vrat tik ispod uva. „Da li želiš da pomerim ruku i osetim koliko si
vlažna?“
„Da.“ Reč je šapatom kliznula sa usana, a panika je usledila. Otvorila je oči
kako bi ponovo proverila okolinu i pronašla vreli pogled kako je posmatra.
„U redu je,“ promrmlja on. „Niko ne obraća pažnju na nas.“
Držao je njen pogled dok su mu prsti klizili ispod ivice gaćica, a njegova ruka –
velika, topla i jaka ruka – uvek tako nežno pritisnuta između njenih bedara.
Duboko između njenih bedara, dlan se odmarao na njenom brežuljku i dugački
prsti kliznuli su preko njenog otvora.
Beckett je duboko, tiho zastenjao, a oči su mu se zatvorile sa izrazom takvog
blaženstva da je povukao i Eden u tom smeru. Tijelo joj je drhtalo od
očekivanja. Usnice su se razdvojile ali grlo joj se steglo i nije ispustila zvuk.
Osećaj muške ruke na njoj, ruke ovoga čoveka, u sred gužve, a ipak u tajnosti
– bilo je toliko stvari odjednom i ona nije mogla sve definisati. Zločesto.
Dekadentno. Uzbudljivo. I način na koji je otvorio oči i držao joj pogled dodao je
vrlo intiman element koji je učinio da se oseća i izloženo i sigurno u isto vreme.
„Jebiga…“ Šapnuo je. „Tako si mekana.“ Zatim je pomilovao prstima, a ona je
zadrhtala od erotskih senzacija. Tihi smeh mu se kotrljao iz grla, a zvuk je bio
drugačiji od zabavljenog. „I tako vlažna.“
Ispustila je tih drhtav zvuk.
„Sviđa li ti se da te dodirujem?“ Pitao je.
„Bože, da.“
„Nisam mogao prestati da razmišljam o ovome otkada smo se upoznali. Čak je
i bolje nego što sam zamišljao. Jesi li razmišljala o meni, Eden?“
„Da.“
„Reci mi.“
Prsti su mu opet milovali otvor, a Eden je zadržala dah.
„Fokusiraj se Eden. Reci mi kako si me zamišljala.“
 „Ja… Zamišljala sam kako te ljubim.“ Nastavio je da je dodiruje polako,
intimno, pomerajući se malo dublje sa svakim pokretom. Prokletstvo, nije
mogla da diše. Nije mogla da razmišlja. „Kako te… Skidam. Dodirujem. Kušam.
Jebem.“
Nije ni znala šta je rekla. Prsti su joj pravili žmarce i pritisak i vrućinu koja je
ostavljala Eden željnom.
„Šta si zamišljala za sebe?“ Upitao je grubim šapatom. „Da li si zamišljala moje
usne na sebi, moj jezik unutar tvoje pičkice?“ Njegove oči su se zatvorile u čast
čistog zadovoljstva. Vilica mu se stegnula, a nozdrve se rasplamsale. Pogled na
njega je zapalio Edenine vene. „Mmm, jer ako bi bili sami, zamotao bih tvoja
bedra oko moje glave i lizao te dok ne počneš da moliš za olakšanje.“
„Sveto sranje…“ Uzdisala je. „Beck…“
Ostala je bez daha i nije mogla dovršiti njegovo ime. Kako ju je dođavola
doveo na ivicu orgazma, ili šta već? Za pet minuta? Deset minuta? Sa samo
prljavim rečima i dodirom? Prste je gurnuo unutra, samo malo, ali on je
rastezao i plamen je bio izuzetno čudesan.
„Bože…“ Njeno telo se stezalo jače i jače. Užitak se pojačavao više i više.
„Reci mi šta želiš Eden. Ja ću to učiniti.“
Bila je preplavljena željom. Onom vrstom koja je činila da sve zaboravi.
Vrstom koja je ljude činila glupima, kakvu nije odavno osetila, nije ni verovala
da je sposobna ponovo je osećati.
„Ne… Ne mogu… Nikad ništa nisam osećala ovako dobro.“
„Još nisi osetila moja usta na sebi. Nisi me osetila još uvek kako te ispunjavam.
Nisi osetila kako me primaš u sebi opet i opet. Nisi još osetila kako te teram da
svršavaš opet i opet.“
Nije uspela naći ili oblikovati riječi, samo je zacvilela.
„Ima toliko neverovatnih stvari koje bih želio da osetiš.“
„Da,“ jedva je uspela disati. „Bože, da.“ Koristila je svu svoju volju da se
suzdrži. Već je bila svetlosnu godinu izvan zone udobnosti. Nikada nije ni
razmišljala da će raditi ovako nešto. „Gde?“
„Mislim da bi trebali početi ovde.“ Podiže glavu i prisloni je na njeno čelo.
„Tako si blizu, neće trebati ni minut da te pošaljem u oblake. Onda možeš da
precrtaš ’jebanje prstima do savršenstva u prepunom baru’ sa svog spiska
želja.“
Kada je polu-smeh izašao iz nje Beckett se nagnuo i poljubio je dugo i sporo.
Pritisak se proširio kroz njenu pičkicu. Zadovoljstvo joj je zategnulo stomak.
Onda se pomerio i gurnuo dublje sve dok mu šaka nije bila pritisnuta na njeno
središte, a palac na klitorisu. Zvuk iz Edeninog grla zaglušila su Beckettova usta.
Zvuk divljeg, čistog užitka.
 Dok je Beckett nastavio da je ljubi sa umećem Casanove, njegovi prsti su
masirali prednji zid njene pičkice, a palcem joj je trljao klitoris. Jedan čin lagano
ju je vodio do ivice orgazma, ali oba, dok joj je jebao usta jezikom, potpuno je
preplavilo sa više senzacija, više zadovoljstva, više uzbuđenja, nego što je ikada
znala. Eden je mogla da se suzdrži brinući se da se ne sramoti u javnosti. Ali ovo
zadovoljstvo je bilo toliko intezivno, i tako suštinsko u ovom trenutku da je nije
bilo briga za javnost.
Kada je Eden prekinula poljubac da bi uhvatila dah, Beckett je uvukao ruku u
njenu kosu i povukao joj glavu na svoje rame, a lice joj pritisnuo na vrat. Imala
je želju da se podigne, pomeri, savije, ali Beckettova ruka ju je držala mirnom
dok ju je prstenjačio sporo i polako, kako Eden nije nikada do sada doživela.
Nije mogla ni zamisliti da nešto tako može prouzrokovati takvo potpuno
zadovoljstvo.
„Beckett…“ Bila je zadihana, a njen um se raspršio. „Molim te…“
„Da li se osećaš dobro?“ Promrmljao joj je u uvo dok je slobodnu ruku spustio
na zadnjem delu njenog vrata u posesivni kontrolišući gest koji joj, čudno, nije
smetao. Da li ti se sviđaju moji prsti u tebi?“
Izgubila je glas. „Beckett…“
Bila je tako blizu, plutajući na dohvat orgazma, gdje je sve ono o čemu je
mogla da misli bilo kako da ga dosegne, da se otvori i primi taj munjeviti prasak
ekstaze. Prošlo je jako dugo vremena. I bila je jako gladna.
„Volim slušati kada zadihana izgovaraš moje ime,“ promrmlja on. „Ne mogu
dočekati da te čujem kako mi cviliš u usta dok te moj kurac ispunjava. Dok se
nabijam u tebe.“
Erotske slike koje joj je stvorio u glavi samo slale su je više i više do ivice.
„Beck…“
„Želim te videti u krevetu golu, znojnu, napaljenu,podatnu,“ šaputao joj je u
uvo. „Slobodnu da se uvijaš i vrištiš.“
Zacvilela je: „Trebam…“
„Strpljenje.“ Pomilovao je po kosi i spustio ruku opet na vrat. „nema žurbe. Ne
idem nigde večeras. Ja sam tvoj večeras dokle god me želiš. I večeras je sve za
tebe,Eden. Uživaj. Opusti se. Ovo je samo zadovoljstvo koje ti mogu pružiti
vrhovima prstiju. Toliko je toga još što mogu da ti dam.“
Njegova neverovatna velikodušnost izgledala je nestvarno čak i ovom
izmenjenom Edeninom stanju. Ali ona će morati o tome da razmišlja kasnije, jer
je plivala izvan domašaja orgazma zbog čega je postajala besna.
„Tako si blizu,“ zarežao joj je u uvo, a zatim je pojačao pritisak u njoj i gurnuo
je poslednji korak do ivice.
„Ah…“
Ponovo ju je gurnuo.
 Pre nego što je vrisnula Beckett joj je gurnuo lice u svoj vrat. Orgazam je
udario kroz nju u jednom snažnom potresu, stežući joj sve mišiće i pucajući
intezivnu električnu energiju impulsa zadovoljstva nad svakim nervom.
Njeni uzdasi su prigušeni njegovom kožom. Svetla su joj bljeskala ispod
zatvorenih kapaka. I drhtaji koji su joj potresali nutrinu ostavljali su je
potrošenom. U Beckettovom sigurnom zagrljaju oslobađanje je izgledalo
kontrolisano i ublaženo, više je ličilo na emotivno raspadanje nego na orgazam
decenije. Ali unutar svake ćelije njenog organizma bljesnula je eksplozija i
raspršivanje ekstaze sve dok se konačno nije pretvorila u pufnastu masu od
koje je osećala čisto zadovoljstvo.
 Osmo poglavlje
Beckett je uspeo da odvede Eden iz bara bez zaustavljanja nekoga od članova
tima i gubljenja vremena. Ako su ga primetili sutra ga je čekalo mnogo
zajebavanja. Ali on je bio spreman da podnese sva njihova sranja i sve to sa
osmehom.
Zaustavili su se na uglu gde je grupa pješak čekala na crveno svetlo. Već se
naslanjala na njega, ali on je zagrli i povuče kragnu njene jakne da je zaštiti od
vjetra. „Da li ti je toplo?“
Uputila mu je osmeh. Isti osmeh koji je nosila otkada se spustila nazad na
zemlju nakon tog orgazma u baru, osmeh koji je skrivao tajnu. „Mislim da mi
nikada više neće biti hladno.“ Zavukla je ruku ispod njegovog kaputa. „A
razmišljanje o tome kako te skidam čini me još više vrućom. Koža na koži,“ rekla
je napuklim glasom. „Bože, ne mogu dočekati.“
Kosa joj je poletela na lice, a Beckett je podigao ruku da je skloni. Tek kada je
bilo prekasno da se zaustavi shvatio je da je možda delovao prenaglo. Ali ona se
nije uplašila ili izbegla njegov dodir. Po njegovom mišljenju to je bio veliki
napredak.
Iako je napredak bio i njen orgazam u mnoštvu desetine ljudi. Na potpuno
drugačijem nivou. Sama pomisao na to da je odvede u svoj stan, da vidi koji bi
intimni nivo još mogli preći večeras, učinila je da mu kurac pulsira i usta balave.
„Oborila si me tamo večeras,“ rekao je iskreno. „Ne mogu da se setim kada
me je poslednji put osvojila neka žena kao što si ti večeras.“
„Hmm,“ tiho se nasmejala. „Mislim da si ti taj koji je mene oborio.“ Podigla se
na prste, zavukla mu ruku oko vrata i povukla glavu da ga poljubi. I, čoveče,
voleo je kako ga je ljubila.
Sa devedeset posto svoje krvi u kurcu, nije znao tačno zašto je to toliko voleo.
Ali nije ga ni bilo briga. I nije mogao dočekati da je dovede u svoj stan i počne
da upoznaje svaki inč njenog tela.
„Zašto si odbio druge devojke?“ Upita ona povlačeći njegove misli nazad.
„Šta?“
„Dve lepe devojke koje su ti večeras prišle. Ti si ih upoznao sa svojim
saigračima.“
„Oh, dobro. Da. Nisu bile moj tip.“ I zaista nije želeo da zalazi u to zašto. Nije
vidio da će išta dobro ispasti od ovoga razgovora u ovom trenutku. Dotakao joj
je vilicu i pomazio obraz. „Odakle si, Eden Kennedy?“
„California.“
„Vau, prilično si daleko od kuće.“
„Odatle sam, ali to nije moj dom. Ovo je moj dom za sada.“
 „Za sada?“
Slegnula je ramenima. „Ne znam gde će me život odvesti.“
„Da li imaš porodicu?“
„Da, ali moja porodica nije kao tvoja. Nismo bliski.“
„Hmm. Žao mi je.“
Odmahnula je glavom. „Nikada nisam znala za drugačije.“
„Ne znam kako je, ali mogu zamisliti.“ Privukao ju je bliže i poljubio u čelo. „Ne
znam šta bih radio bez moje porodice.“
Sa rukom ispod njegove jakne mazila mu je stomak. „Drago mi je da ih imaš.“
„Bože, slatka si,“ rekao joj je to verovatno već peti put večeras. „Zašto te nije
neki pametan momak već zgrabio?“
Namrštila se. „Živim brzo. Svaki minut mog dana je ispunjen.“ Podigla se na
prste i poljubila ga u vilicu. „Ovo je jedan od retkih trenutaka kada
sam dozvolila sebi malo odmora.“
„Sada se osećam kao dupli srećnik.“ Zatvorio je oči dok mu je poljupcima
pravila put po vratu. „Zar nemaš slobodnih dana?“
„Mhm. Ali u to vreme sam u školi.“ Povukla se i podigla ruku do njegove brade
prelazeći mu palcem po usnama. „Svo moje slobodno vreme provodim učeći.“
On se namršti razmišljajući u nazad. „Jesam li nešto propustio? Ne sećam se
ničega u vezi škole.“
Podigla je pogled na njega, a onda ga skrenula preko njegovog ramena.
„Zeleno je.“ Prešli su ulicu. „Ja sam u medicinskoj školi. Između škole i posla
nemam mnogo slobodnog vremena.“
„Stvarno? Kojoj školi?“ Još uvek je pokušavao da zamisli kako izgleda takav
raspored kada su se približili njegovoj zgradi. Izvadio je novčanik iz džepa i
prislonio ga na elektronsku tablu iznad brave.
„To je preko Johns Hopkisa.“
Beckett je buljio u nju sa nevericom i otvorenih usta kada je brava kliknula.
„Hopkins. Jeez. Zar nisam vidio članak o njima u Newsweek? Jedna od pet
najboljih bolnica u državi ili tako nešto?“
Ponosno se nasmešila. „Treća najbolja. Menja se svake godine, ali Johns je u
prvih pet više od dve decenije.“
„Samo napred curo,“ Beckett je otvorio vrata za nju. „Opet si me
impresionirala, a taman sam mislio da ne možeš više, znaš?“
„Hvala.“ Eden je ušla u toplo mramorno predvorje. „Biti ovde je dobar
osećaj.“ Zatresla je kosom i prošla prstima kroz nju gledajući u tri ukrašena
lustera od kristala koja su osvetljavala predvorje. „Volim ovo mesto. Ovi lusteri
me nateraju da razmišljam o baletskim salama.“
Beckett slegnu ramenima. „Već si bila u ovoj zgradi. Da li sam propustio i taj
razgovor.“
 Nasmejala se. „Posle dve godine patroliranja u Hitnoj DC, kunem se da sam
bila u skoro svakoj zgradi u gradu.“
„Ahhh.“ Nasmejao se. „Tačno.“ Presavio je kaput preko ruke, a onda prišao iza
nje, spustio joj bradu na rame i promrmljao: „Zaboravljam da imaš glavni ključ
najmoćnijeg grada na zemlji.“
Počela se smijati. „Malo preteruješ.“
Provukao joj je ruku oko struka i povukao je nazad. Kretala se spremno,
fluidno oblikujući svoje tijelo spram njegovog. Način na koji je guzom trljala od
njegove prepone ukrao mu je dah i poslao još jedan val topline u kurac. Beckett
joj je pritisnuo usne na vrat i zastenjao. Edenin smijeh se pretvorio u stenjanje
kada se zanjihala uz njega. Uzbuđenje, šok, požuda… Sjedinili su se i skupili u
njegovim lopticama.
„Bože, Eden…“ Pustio je, uhvatio je za ruku i poveo do lifta. „Idemo gore, ja
više ne mogu čekati.“
Pritisnuo je dugme za pozivanje lifta, a jedan se odmah otvorio. Ušao je,
okrenuo se, povukao je u naručje i ljubio. Čim su se vrata od lifta zatvorila
podigao je, a Eden je omotala noge oko njegovog struka. Okrenuo ih je,
pritisnuo je uz zid i uronio u nju. Njena mekoća je držala njegov kurac, a
stenjanje koje je dopustila da se skotrlja preko njenih usana dosegne sve do
Beckettovih prsa i stisne. Jednom ga je rukom uhvatila oko vrata, a drugu je
zavukla u njegovu kosu. Naglo je nakrivila glavu, otvorila mu se i dublje gurnula
jezik, na isti način je on želio jebati.
Beckett je prekinuo poljubac kako bi uhvatio vazduh, udahnuo je, uhvatio je
za dupe i usne spustio na vrat. „Ti si jedan blistavi vrući pak.“
Ona se povukla glupavo se mršteći na njega, i Beckett je shvatio da je koristio
eufemizam čuvan samo za svlačionicu. „Misliš vrući seks (Fuck)?“
„Ista stvar.“ Vrata lifta su se otvorila. Bio je bez daha, a nakon večerašnje
utakmice telo ga je boljelo. Ali ne bi je spustio ni da mu plate i krenuo je na
kratku udaljenost do njegovih vrata.
„Kako je to ista stvar?“ Pitala je.
Uzdahnuo je znajući da ona to nikada ne bi pustila. „Na ledu, kada se
približavamo golu, a naš tim kontroliše pak, kada smo upravo tamo, prolazimo
drugi tim, znamo da ćemo postići poen i da će pogodak biti ekstra sladak, zato
što nas drugi tim i dalje napada ali mi svakako zatresemo mrežu, zovemo to
vrući pak. Momci i ja smo to tako nazvali.“
Kada je stigao do vrata oči su joj sijale, pogled joj je bio vreo, a osmeh
vragolast. „Dakle, to je kao sigurna stvar, ali tako seksi.“
Nasmejao se. „Volim način na koji me shvataš.“
„Ne znam da li bih išla tako daleko.“
 On je stavio svoju guzicu – i svoj novčanik – u blizini elektronske table i vrata
su se sa klikom otvorila.
Eden se smijala. „To je bilo lako. Mora da to često radiš.“
„Aha,“ priznao je unoseći je u svoj stan. „Svaki put kad nosim kese, ili torbu, ili
–“
„Ili mene.“ Poljubila ga je dugo, duboko i mokro. „Odnesite me do Vašeg
kreveta gospodine Croft, jer imam osećaj da nisam ja jedini vrući pak u ovom
stanu.“
Oklevao je na trenutak zaprepašten jer nije želela prvo razgledati. Nije se
želela diviti njegovom stanu. On nije doveo ženu ovdje otkako je dobio
starateljstvo na Lily, ali prije toga su njegove veze bile smešno impresionirane
sa ovim mjestom. Eden, s druge strane, nije ni pogledala okolo. Ponovo mu je
zarobila usta i poljubila ga kao da joj je bio potreban da preživi noć.
Beckett je prekinuo poljubac kada je zamalo udario u zid. „Prokletstvo,“ rekao
joj je. „Stvaraš mi vrtoglavicu.“
„Naravno“ – pritisnula mu je poljubac na čelo, na obraz, na vilicu – „Sve je
moja krivica.“
„Drago mi je što se slažemo sa tim.“
„Želim da te pojedem.“ Njeni zubi su se zatvorili na koži blizu uva, šaljući mu
trnce po vratu. „Želim ljubiti, lizati i gristi svaki centimetar tebe.“
„Isuse. Pokušavaš li da me ubiješ?“ Zastao je naslanjajući se rukama na okvir
od vrata njegove spavaće sobe već teško dišući. Povukao se nazad i pogledao je
u oči. „Shvataš ti da sam se već iscrpeo u onoj večerašnjoj prokleto teškoj
utakmici?“
„Pitala sam se kada će se pojaviti ta tvoja kučkasta strana.“
„Možda se nadam da ćeš opet biti opaka sa mnom.“
„To bi se mogli dogovoriti.“ Uhvatila je obema rukama kravatu i spretno
odvezala svilu. Nešto na šta je Beckett često trošio nekoliko minuta svog
vremena. „Mogla bih biti kreativna sa ovim ako bih htela – nikada nemoj
potcenjivati stručnost medicinskih službenika u hitnim situacijama. Šta mislite o
tome, gospodine Croft.“ Pustila je da kravata slobodno visi i počela otkopčavati
dugmiće na košulji. „O, da, ako ti ruke svežem za ram od kreveta tvoje telo će
biti celo moje, da radim sa njim šta hoću.“
Divlje, erotsko uzbuđenje podizalo se u njemu. „Mislim da će to biti prvo za
mene. Takođe mislim da bi oduvalo moj um na sve moguće načine. Ali, bojim se
da nisam to radio odavno i da neću izdržati dugo. Dakle, u interesu dobijanja
najviše iz malo vremena koje imamo, ja bih preokrenuo tu ideju.“
Izvukla mu je košulju iz pantalona i otkopčala poslednje dugme, a zatim je
pritisnula obe ruke na njegov stomak i gurala ga unazad prema krevetu. Kada
su mu noge udarile u podnožje kreveta Eden je kliznula rukama uz njegova prsa
uhvatila je kravatu jednom rukom, a drugu iskoristila da mu pruži blagi poticaj.
Beckett je dopustio da sedne na krevet.
’Preuzimam inicijativu’ Kennedy se vratila, ali ovaj put joj se pridružila mekša,
senzualnija Eden. Ta je kombinacija stvorila jedinstvenu vrstu seksualnog ludila
unutar Becketta. Onda je Eden pritisnula koleno na dušek i nasmešila mu se,
osmehom koji je govorio – ne mogu čekati da se moje ruke nađu svuda po tebi
– i okrenula Becketa iznutra.
Prebacila je kravatu oko svog vrata, pustila krajeve da vise, i spustila se u
čučanj između njegovih nogu. Beckettu je zastao dah, ali ona je samo odvezala
njegove cipele i odbacila ih. Kada se opet ispravila podigla je bradu pokazujući
na uzglavlje kreveta: „Pomeri se nazad.“
Umesto toga zavukao je ruke ispod njene haljine klizeći dlanovima po zadnjoj
strani njenih butina uz glatku, toplu, napetu kožu do krivine dupeta i stisnuo.
Zvuk želje izašao je iz Edeninog grla, oči su joj se zatvorile, dok joj se
zadovoljstvo prelivalo preko lica. Stisnuo je haljinu na bokovima i povukao je na
gore gurajući joj i ruke dok ih je ona spuštala put dolje mumljajući u
nezadovoljstvu. Prekinuo je poljubac podsećajući je: „Rekla si da imaš
iznenađenje za mene.“
S malim osmehom dopustila mu je da joj svuče haljinu preko glave i on je
spustio na krevet iza njih upijajući očima svaki inč njenog veličanstvenog tijela.
„Jebote,“ izletelo mu je iz usta hrapavim šapatom.
Bila je sve što se nadao… I još mnogo toga. Opet joj je pogledom prelazio
preko tela nije se mogao nagledati. Ona je bila poput prljavog vlažnog sna. Njen
grudnjak i gaćice bili su crvene poput haljine. Obrubljeni crnom čipkom, poput
čizama. Njene grudi su popunjavale grudnjak do savršenstva. Bila je zaobljena
na pravim mjestima, a ravne napete mišiće imala je na svim ostalim. Bila je
zategnuta, savitljiva i ukusna.
Prekrio je rukom mesto gdje je njegovo srce udaralo žestoko. „Ova stvar lupa
kao da će mi slomiti rebra.“
Osmeh joj je zadrhtao na usnama. „Isto.“
„Ti si…“ Odmahnuo je glavom. „Ne mogu pronaći prave reči.“
„To je bilo prilično dobro.“ Pritisnula je poljubac na sredinu njegovih grudi.
„Sada se pomeri nazad,“ rekla je sa nestrpljenjem.
Posegnuo je za njom. „Ali želim…“
„Uh – uh,“ upozorila ga je sa ispruženim dlanom ka njemu. „Moj je red da se
igram vrućeg paka.“
Osmeh se raširio preko njegovog lica, i on se nasmejao, a zatim se povukao
nazad na krevet. Eden ga je sledila na rukama i koljenima, a njen pogled je
puzao po njemu. Kosa joj je malo divlja, u tom seksi donjem rublju i tim jebenim
razbijajuće seksi čizmicama, učinila je da Beckett počne razmišljati kako bi Eden
mogla da bude njegova najvrelija veza do sada. Sedela je na butinama, učinila
nešto sa njegovom kravatom i napravila petlje, a onda je uzela njegove obe
ruke.
„Da li znaš šta radiš?“ Pitao je čudeći se koliko brzo, lako i stručno joj ruke
rade.
„Mmm,“ promrmlja ona, pažljivo zatežući oba kraja petlje oko njegovih
spojenih zglobova. „Koristim ovo u službi ograničavanja celo vrijeme. Ova
metoda je neprocenjiva.“
Kada je završila imao je jedan dugi i jedan kratki kraj. Ona je držala duži kraj i
rekla: „Sada povuci.“
Beckett je povukao ruke unazad i susreo se sa otporom, ali čvor se nije
pomerio ni zategnuo. I sigurno kao pakao nije mogao pomerati ruke. Iskra
nelagode, električnog uzbuđenja potresla ga je. „Sranje.“
Eden se nagnula i poljubila ga u usta. „Ne brini,“ promrmljala je sa vragolastim
osmehom. „Neću učiniti ništa što ti ne bi.“
„To me ne smiruje.“
Podigla se na kolena i nagnula se prema uzglavlju povlačeći mu ruke iznad
glave. A Beckett je imao momenat – U šta sam se to koji kurac uvalio? Ali onda
ga je njeno tijelo pritisnulo dok je vezala kravatu u drugi čvor za uzglavlje.
Beckett je navio glavu unazad da vidi njen napredak i njene grudi su se našle u
nivou njegovih oči. Naginjući glavu, ustima je došao do bradavice, otvorio ih je
jaku i usisao što je više mogao svilenkaste mase.
Iznenada je kriknula, telo joj se trzalo, čelo je naslonila na uzglavlje dok je on
sisao bradavicu između zuba i tretirao je na sadistički način.
Zvuci koje je pravila – iznenađenje, užitak, bol – kurac mu se gurao od
zatvarač pantalona. Kada je zadrhtala pustio ju je i automatski se okrenuo na
drugu ponavljajući postupak. Voleo je kako se njeno uzbuđenje pojačalo kada je
popustio malo i ogrebao tvrdi vrh zubima, on je pulsirao, pulsirao, pulsirao
između njegovih zuba.
„Skini se Eden,“ zapovedio je bez daha. Kao da je bio u položaju da izdaje
naredbe. „Daj mi kožu. Daj mi sirovu kožu, a ja ću učiniti da svršiš samo sa
mojim usnama na sisi.“
Napravila je jednu konačnu proveru na kravati na uzglavlju i odgurnula se,
zadihana. Beckett je odmah ispitao ograničenja, siguran da će se izvući iz njih,
okrenuti je ispod sebe i oduvati ovaj ludi, glupi sporazum daleko.
Ali naišao je na otpor. Nepopustljivi otpor.
„Jebiga.“
„Upozorila sam te.“ Njeni kapci su bili tako teški, skoro zatvoreni. Liznula je
donju usnu i nasmešila se.
 Izbacio je isfrustrirani dah. „Možda bi ovo mogli da sačuvamo za neki drugi
put. Sada sam malo previše nestrpljiv.“
„Ko kaže da ćeš čekati nešto?“ Podigla se na ruke i zagledala duboko u
njegove oči. „Ali sada bih trebala da te upozorim da imam ne tako malu –
malenu oralnu fiksaciju. I nisam mogla da prestanem da razmišljam o sisanju
tvog kurca danas.“
Požuda ga je ubijala. Zabacio je glavu unazad i povukao kravatu.
„Molim te reci mi da voliš da ti se sisa kurac, Beckett.“
Podigao je glavu i susreo njene oči dok joj je jezik klizio preko donje usne.
Sedeći ponovo, pomerila je ruke na njegov kaiš i lako olabavila kožu, a zatim
otkopčala dugme i šlic njegovih pantalona. Sve je to radila brže od Becketta.
„Brza si sa rukama.“
„Skidam ljude spašavajući im život.“
„Huh,“ on se nasmejao. „Nikad nisam razmišljala o tome.“
Kada mu je povukla pantalone i bokserice dovoljno nisko da oslobodi kurac,
Eden je jako udahnula. Lice joj se opustilo, a usta otvorila. „Hvala ti, Bože.
Nikada više neću lagati, sve dok sam živa.“
To je Becketta nasmejalo. Ali onda je Eden obmotala svoje duge prste oko
njegovog nabreklog kurca i lagano pomazila. Pritisak i toplota su mu
eksplodirali u preponama. Beckett se savio i zastenjao.
„Imam još jedno malo priznanje.“
„Isuse.“ Stisnuo je oči jako ih zatvarajući. „Sada nije vreme da mi to kažeš.“
„Godinama sam prosto gladovala. A tvoj kurac izgleda kao veliki odrezak od
svete jebene krave. Mislim da se moja mala – malena fiksacija upravo pretvorila
u potpunu opsednutost.“
Beckett se smijao sve dok vlažna toplota nije okružila glavu njegovog kurca.
Usisao je vazduh i povukao zavezane zglobove. „Jebiga.“
Kada je otvorio oči i pogledao dole, Eden je bila usredsređena na usisavanje
njegovog glavića između usana iznova i iznova. Jednom kada ga je usisala dublje
u usta okrenula je jezikom oko grebena, a zatim se povukla, a hladan vazduh je
prešao preko osjetljive kože.
Drhtavica ga je potresla. Mišići ruku su mu se savili, a tkanina njegove kravate
se zategla. Eden mu je uputila umirujući osmeh pre nego je lizala dugim sporim
pokretima oko osetljivog vrha i oboda.
Beckett je opet zabacio glavu i još nekoliko puta prokleo.
Kada su ga njena usta pustila, Beckett je otvorio oči i našao je kako se nagnula
nad njim da bi došla do jastuka pored njegove glave. On se pridigao i zgrabio
ivicu grudnjaka zubima.
Eden se nasmejala. „Pusti.“
Nasmejao se. „Mhm,“ zatim prigušeno dodao: „Skini ga.“
 Nakon nekoliko trenutaka struganja zubima da bi pokidao tkaninu, Eden je
posegnula i otkopčala grudnjak. Kada se nagnula unazad kliznuo joj je niz ruke i
sise su joj ostale izložene. Oble, pune, predivne sise. Beckett je pustio tkaninu iz
zuba i naredio: „Donesi te lepotice ovamo. I ja sam gladan.“
„Izvini. Moje potrebe prvo.“ Zavukla mu je jastuk ispod bokova. „Naročito jer
si u ovome trenutku malo vezan.“
Beckett je zarežao. Frustracija je gorela kroz njegovo telo.
Eden je zakačila prste za pojas njegovih pantalona i bokserica, i vukla ih preko
butina i listova, a onda je zakačila i čarape i svukla sve u jednu gomilu. Zatim se
zagledala u njegovo telo. Vrući osmeh joj je iskrivio usne. „Veoma dobro,
Gospodine Croft. Zaista, zaista veoma dobro.“
Njeno odobravanje je samo učinilo njenu potrebu hitnijom. „Dođi i reci mi to
u lice.“
Eden se nasmejala njegovom izazovu da je približi, ali ipak mu se približila.
Spustila je glavu i započela gozbu. Samo, ona nije počela sa njegovim kurcem
kao što je očekivao. Umesto toga, gurnula mu je bedra uvis, podigla mu muda i
masirala ih dok je lizala na osetljivom perineumu iza. Beckettu je zastao dah.
Osećaj senzacije je prostrujao kroz njegov kurac, tijelo i sve do ruku. Mišići su
mu se stiskali i povlačili kravatu.
Ali Eden je nastavila zadirkivati sa jakim pritiskom usana i toplim udarcima
jezika, gotovo čineći da Beckett iskoči iz kože. A kada je nežno uzela kožu
njegovih muda između zuba i zagrebala, prokleo je i izvio leđa. Obema rukama
se uhvatio za uzglavlje kreveta kada je Eden stavila usta na perineum i sisala,
sisala, sisala. Becketove oči su se okrenule. Disanje mu se prekinulo.
Zadovoljstvo proželo njegovo telo.
„Jebiga –“
Klizila je jezikom preko muda, a zatim je usisala jedan testis u usta, potez tako
nežan i fluidan i potpuno prirodan. Ali, osećaj koji je zahvatio Becketta zamaglio
je njegov um trepereći kroz njegovo tijelo. Um mu nije funkcionisao. Reči koje
je izgovarao su bile isprekidane i nejasne, bez smisla. Baš onako glatko kako ga
je usisala ona ga je i ispustila, lizala je drugi, a zatim zatvorila usne oko njega i
okrenula ga jezikom poput bombona.
Beckett je ispustio dugo, duboko, izmučeno stenjanje. Jebote, to je bilo tako
dobro, nije imao reči za to. Nije se mogao setiti žene koja je uradila to za njega.
A setio bi se nečega što je oduvalo njegov um.
Pogled na njenu malu ruku kako drži njegov kurac, njenu plavu glavu kako ga
obrađuje između butina, doneo je još jedan potres hitne požude. „Eden, ne
mogu više podneti.“
Ona je uzdahnula, a zvuk je vibrirao kroz muda i u koren njegovog kurca.
Beckettovi kukovi su se izdigli, a on je ugušio stenjanje. Eden je podigla jednu
ruku. Drugu je prinela do usana i gledajući ga u oči polizala palac, a zatim je
nežno omotala prste oko njegove dužine i milovala.
Vatra je prodrla kroz njegov stup i proširila se kroz karlicu. Kada je udahnuo
upitao je: „Jesi li vlažna?“
Klimnula je glavom, a mali osmeh joj je iskrivio usne. Ošamućen pogled u
njenim očima.
„Skini gaćice.“ Kada se nije zainteresovala za njegov predlog dodao je:
„Dozvoli da gledam tvoju slatku pičkicu dok mi ga sisaš.“
Sišla je s kreveta, zakačila palčevima gaćice polako ih skidajući ka dole po
bokovima, butinama puštajući ih da padnu. Njena pičkica je obrijana osim jedne
tanke svetle crte dlačica po sredini.
Beckett je ispustio vazduh koji je zadržavao. „Kako mi se, jebeno, ovako
posrećilo?“ Kad se vratila na krevet i zajahala mu butine rekao je: „Primakni se
ovde, Eden.“ On savije i stisne prste, bolne da je dodirnu. „Dozvoli mi da
probam tu pičkicu.“
„Mmm, ne sada. Imam posla ovde.“ Držala je pogled na njegov, otvorila usta
iznad glave njegovog kurca, a zatim polako uzela tri četvrtine njegove dužine.
Delirijum ga je pogodio. Čisti, istinski, sirovi delirijum. Beckettom um se
pretvorio u belu maglu sjajnih senzacija. Onda je ona zatvorila usta oko njega i
počela sisati. Ogromno uzbuđenje ga je gušilo. „Jebote, tako je dobro.“
Nastavljala je kliziti svojim lijepim ustima po njegovom kurcu, celo vreme ga
gledajući u oči. Oči su joj preplavljene požudom i gladi. I nije žurila. Njena usta
su bila usporena i snažna, jezik lijen i baršunast. Eden ga je izvukla iz usta i
rukom mazila mokru dužinu, šaljući više iskri u vatru. Njegove su se kuglice
osećale tako teške poput stijena. Vrela toplina skupljala se u podnožju kičme
spremna da eksplodira.
„Mogla bih to raditi celu noć,“ promrmljala je gledajući sa oduševljenjem u
njegovu dužinu. „Mislim da si mi dao jebeni fetiš.“
Beckett je bio prilično siguran da nikada nije imao ženu koja mu je
udovoljavala ovako dobro i poželeo je da ima više kontrole. Želeo joj je
dopustiti da to radi satima. Sate u kojima bi je obrađivao prstima i hranio se
njenom pičkicom u pozi 69. Dok je on samo ležao nazad i dopustio da izvlači
zadovoljstvo iz njega.
„Sviđa mi se tvoj fetiš, ali ne mogu to raditi celu noć, dušo. Barem ne
večeras.“
Čelo joj se namrštilo, a donju usnicu je isturila napred.
Beckett se nasmešio. „Dođi ovamo i dopusti mi da vidim kako si mokra.“
Kad je izgledalo kako bi mogla razmisliti o tome Beckett je pogurao. „Dopusti
da kliznem jezikom preko pičkice.“ Liznuo je usne. „Samo se malo pomeri
ovamo gore.“
 Zagrizla je donju usnicu između zuba, a nova vrsta vrućine nastanila se u njene
oči. Dopuzala je na njegova ramena.
„To je to,“ ohrabrio je. „Mmm, jebemti, mogu te namirisati. To je tako vruće.
Dođi ovamo Eden. Ja sam jednako gladan kao i ti.“ Ruke su mu bile savijene,
telo mu se izdizalo, ali nije joj mogao prići dovoljno blizu. „Još malo dušo.
Dopusti da te dodirnem usnama.“
Ona se približi. Beckett se podigao koliko je mogao i isplazio jezik jedva
dodirujući pičkicu. Ali to je bilo dovoljno da je namami bliže. Dovoljno blizu da
zatvori usta na njoj. Dovoljno da je natera da se trlja od njegova usta. Dovoljno
da joj se ruke stisnu. Dovoljno da joj se usta otvore, a oči plamte.
„Raširi bedra, dušo,“ rekao joj je. „Primakni se bliže.“
S rukama čvrsto stisnutim, s pogledom strahopoštovanja i uzbuđenja, s malo
nelagode koja joj je prešla preko lica, ona se primakla još nekoliko inča više,
raširila bedra, stavljajući pičkicu pravo preko njegovog lica.
Otvori je usta i duvao na njene nabore blistave na slaboj svetlosti. Kad je Eden
uzdahnula, Beckett šapne: „Bliže. Primakni mi tu slatku pičkicu.“
Ispružila je ruku i uhvatila se za uzglavlje kako bi se podigla, a potom još više
raširila bedra.
„To je to.“ Sada je morao samo nagnuti i okrenuti glavu kako bi imao cijelu
pičkicu na milost svojih usana i jezika.
Počeo je sa mekim otvorenim poljupcima posvuda. Kada se uhvatila i drugom
rukom za uzglavlje, potražio je osetljive tačke kako bi ih lizao – njen osetljivi
klitoris, perineum i otvor. Kada se počela vrpoljiti, uzeo je deo osetljivog mesa
između zuba i zagrebao, a zatim pomilovao jezikom. Celo vreme glava joj je
visila između ruku i gledala ga je ispod spuštenih trepavica. Becket ju je gledao
kako ga posmatra dok je proždire, a ruke mu vezane i beskorisne. To je bila
najuzbudljivija možda čak i najerotičnija stvar koju je ikada vidio.
I Eden je uživala u njemu. Bokovi su joj se tresli na senzualni ritam usana,
zvuci zadovoljstva ispunili su prostor. I pogled na njenom licu – to je bio pravi
afrodizijak.
„Tako si prokleto…“ Zadrhtala je , a oči su joj se zatvorile kada je kroz nju
prošao val užitka. „Dobar u tome.“
„Volim biti dobar za tebe. Volim način na koji me gledaš. To je tako
osvežavajuće. Nisam bio sa nekim tako seksi već dugo vremena, dušo. Sjedni mi
na usta i jaši ih dok ne svršiš, dušo. Želim gledati kako se raspadaš.“
Eden spusti ruke s uzglavlja kako bi uhvatila Beckettove ruke između letvica i
uplela prste. Njena bedra su se još više raširila i savijala kako se ona pomerala
na Beckettova usta. Sa očima na Eden sisao je i lizao duboko u njoj. Eden je
grizla donju usnicu između zuba, stenjala i ljuljala se na njegovim ustima dok je
Beckett namerno pogađao njen klitoris, gurajući je ka vrhu.
 „Beckett…“ Promrmlja ona hrapavim glasom.
Prekrio ju je celu ustima i zarežao, glasno, dugo, dopuštajući da se vibracije
kotrljaju kroz nju.
I to ju je poslalo preko ivice. Izvila se. Pičkica joj se stisnula i pulsirala. A
Beckett se izgubio u požudi gledajući kako vrhunac izvija Edenina leđa i zateže
joj mišiće.
Dok se Eden polako vraćala, naslanjajući mu lice na vrat i hvatajući dah,
Beckett je pomislio da bi to mogla biti najbolja jebena noć u njegovom životu.
 Deveto poglavlje
Eden se još uvek vrtelo u glavi kada ju je Beckettov glas vratio u stvarnost.
„Dušo mrzim što prekidam tvoj oporavak, ali da li možeš da olabaviš kravatu?“
nije imala pojma o čemu govori. Eden podiže glavu i dalje dezorijentisana.
Nikad nije svršila ovako jako. Niti je ikada bila toliko gladna za svojim
zadovoljstvom. Ali Beckett je to napravio tako lako. Kada se usredotočila na
njegovo lepo lice, njegove pohlepne tamne oči su zadržale zločesto
zadovoljstvo. Ali onda je shvatila da su mu ruke još uvek vezane za uzglavlje.
„Sranje. Žao mi je.“ Oslonila se na kolena i podigla, ali njene ruke nisu
funkcionisale kao pre i osećala je kao da joj treba večnost da odveže čvor. Dok
se borila sa kravatom Beckettova usta su okružila njenu bradavicu, lizao je i
sisao. „Ne pomažeš,“ rekla mu je, ali izgleda da ga nije bilo briga. Kada mu je
oslobodila ruke Eden mu je masirala bicepse i ramena. „Bole li te ramena, jesi li
dobro?“ On obmota ruke oko nje i sede. Njene noge su bile raširene preko
njegovog krila, Beckett joj privuče glavu i spoji usne sa njenim u spor i dubok
poljubac. Naslonila se na njega i bila je nagrađena sa slasnim osećajem kože na
kožu.
Becket se povukao malo unazad. „Možda trebam puno ljubavi i pažnje da mi
pomogne da zaboravim bol u ramenu.“
„Misliš?“
Lice mu je poprimilo ozbiljan izgled. „Mislim.“
Ona je uplela prste kroz kosu i trznula bokovima trljajući pičkicu preko
njegove erekcije. Beckettovo stenjanje je protutnjelo kroz njega kao zemljotres.
Čovek je imao telo Boga, lice mračnog anđela, i dušu ljubavnika. Nije bio onakav
čovek sa kojim se Eden trebala spetljati prvi put nakon toliko godina. Bio je
čovek kojeg je žena ozbiljno shvatala. Vrsta muškarca zbog kojeg je žena
menjala svoj život. A Eden nikada više neće promeniti svoj život zbog muškarca.
„Šta si imao na umu?“ Upita.
U Beckettovim tamnim očima planula je vatra, povlačeći je u nešto duboko i
elementarno u njoj. Pomerio je ruke preko njenih leđa do dupeta i stisnuo.
„Prvo i najvažnije ,“ rekao je glupavim glasom. „Oćeš li nositi ove čizme dok te
jebem? One su tako jebozovne.“
„Mislim da se to da srediti.“ Pičkica joj se stisnula na pomisao kako je jebe.
„Ali, zar ne želiš da završim ono što sam započela, a ti prekinuo? Zato što bih te
volela sisati.“
„Ti si neverovatna. Ali ajde da odložimo to za kasnije. Još uvek imam toliko
toga da istražim.“ Beckett se nagnuo napred i zarobio joj usne sa neutoljivom
glađu. Dok se utapala u poljupcu on ju je okrenuo na leđa. Njegove noge su se
uplele s njenima, usta su mu istraživala preko njenih usana, a rukama je
dodirivao po celom telu zavrtevši joj um.
Zadovoljstvo je bilo toliko neodoljivo da je mogla samo apsorbovati bljeskove.
Osećaj njegovog teškog tela kako je pritiska na dušek. Njegovu toplinu. Njegov
primamljivi seksi miris. Glad joj je strujala preko usana i jezika spuštajući se u
grlo. Zvuk je vibrirao u grudima.
Jedna od njegovih velikih, toplih ruku je kliznula niz butinu i povukla je da se
raširi pružajući mu prostor da klizi erekcijom preko njene pičkice. Senzacija joj
je izvila donji deo tela. Eden je posegla i uplela mu prste u kosu. Beckett je
zastenjao u odobravanju, uhvatio je za guzu, pripijajući je više uz sebe.
„Tako si dobar,“ dahnula je.
Usta su mu lutala preko ključne kosti, ramena, grudi, a zatim se zatvorila
preko bradavice. Zadovoljsto joj je prešlo preko grudi i spustilo se između nogu.
Eden se izvila, zastenjala i povukla ga za kosu. Nije se sećala da je seks bio
ovakav. Ono kako se sećala ličilo je više na nedeljno popodne – blagog, laganog,
umerenog zadovoljstva. Ovo je bio seks na drogama. Intezivan, divlji i vrlo
opojan. Becket je pomerao kukove. Njegova erekcija je klizila duž njenoga pola,
debela, tvrda i vruća.
„Želim te,“ reče ona drhteći. „Tako jako. Odmah.“
Podigao je glavu i zagledao joj se u oči. Pogled mu je bio vruć, izraz lica žestok.
Uhvatio je za struk i navio se na stranu povlačeći je za zobom.
„Beck…“
„Novčanik,“ ispalio je naginući se da dohvati pantalone sa poda. „Treba mi
moj novčanik. U džepu je.“
Izvukao je novčanik i otvorio ga vadeći nešto iz unutrašnje pregradice.
Da.
Edenina pičkica se stisnula. Izvukla mu je paketić iz prstiju, ali on je zagrlio
rukama, prevrnuo se na krevet povlačeći je na sebe. Kradući kondom nazad
otvorio ga je i navukao.
Zatim je opet uhvatio oko struka, otkotrljao je ispod sebe i zarobio je u dug,
spor, vlažan poljubac. Dužina njegove erekcije jednostavno je klizila preko
njenog otvora, a ona mu je stenjala u usta. Dok je njegov jezik milovao rukama
joj je klizio preko bokova da bi je pozicionirao. Prekinuo je poljubac, podigao
glavu gledajući je u oči i gurnuo.
Božanstveni osećaj proširio joj se kroz karlicu. Prstima mu je kliznula u kosu i
uhvatila je u šake.
Beckett je zatvorio oči, a prste je ukopao u meso njenih bokova. „Jebote,“
rekao je tiho, grubo. „Tako je dobro.“
Zadovoljstvo u njegovom glasu potaknulo je Edeninu energiju. I osećaj njega u
njoj potaknulo je njeno telo da se pomera. Zakopala mu je lice u vrat i udahnula
muževan miris mošusa i začina, te je upotrebila snagu u svojim bedrima da se
podigne prema njemu. Isprva polako navikavajući se na istezanje izvukla ga je, a
potom ga primila duboko. Senzacija se širila duž njenih zidova, kroz karlicu, što
ju je teralo da žudi za brže i dublje.
„Bože, Eden…“ glas mu je drhtao, dok se hvatao jednom rukom za uzglavlje
kreveta. „Ti si… Dušo, ja sam…“ Pritisnuo je lice u njen vrat i prugušio riječi.
„Jebote.“
Zadovoljstvo u njegovom glasu je ispunilo Eden sa euforijom koju nikada nije
doživela. „Želim osetiti kako svršavaš, Beckett.“ Ruka joj se spustila na njegovo
rame, stisnula ga i umirila se dok se on počeo brže kretati. „Svrši sa mnom.“
Zarežao je, podigao glavu i ljubio joj obraz i oči. „Svrši sa mnom.“
Pritisnula je čelo uz njegovo. „To bi bilo jebeno previše.“
Nasmejao se, a zatim joj prekrio usta i poljubio je duboko. Jednu ruku je
spustio ispod guze i podigao je ka sebi, držeći je i dalje dok se kretao napred
nazad, napred nazad, dodavajući tako mnogo više pritiska na njen klitoris nego
što je mogla podneti.
I Bože, taj osjećaj dok je ispunjava držeći je, pokušavajući tako jako da joj
udovolji…
Obema rukama joj je podigao guzi. Povlačeći je još više ka sebi, gurajući jače i
dublje. Njegov kurac je udario u nešto u njoj što je potaknulo uzbuđenej kroz
donji dio njenog tela. Vrisak joj je eruptirao iz grla, a ruka joj se stegnula na
ramenu.
„Volim taj zvuk,“ Becket je zarezao. „Vrišti za mene, Eden.“
Kad je ponovo gurnuo, prasak boli prethodio je eksploziji užitka, glasno je
vrisnula. Jače.
„Oh,da,“ pohvalio je Beckett. „Bože, to je dobro. Svršiću jako zbog tebe Eden.“
„Da,“ dahtala je uzdrhtala od ekstaze koja teče njenim telom. „Da.“
Oboje su se znojili, a Edenin stisak na njegovom ramenu je stalno proklizavao.
Nastavljao je snažnije i dublje i brže sve dok je Eden vrištala i u prekidima
izgovarala 'Beckett' ili 'da'.
„Daj mi sve, srećo,” zahtevao je u mraku, promuklog glas koji se omotavao
oko Eden sa životinjskom strašću.
„Svrši sa mnom.”
Ona je zajecala. On se zabijao. Zabijao. Zabijao. I Eden se raspala vrišteći i
drhteći. Beckett je svršio u isto vreme. Njegovo snažno telo se ukočilo i trznulo.
Nastavio je, kočio se i trzao. Pomahnitali ponavljajući pokreti su trljali sve
Edenine tačke zadovoljstva baš na pravi način, izvlačeći još orgazama na
površinu.
Do trenutka kada ja Becketta orgazam totalno iscrpeo, Eden se znojila i
iscrpljivala, mlitavo se raširila u Beckettovom krilu. Bila je držana u njegovom
zagrljaju i ispunjena njegovim telom. I osetila je neobjašnjivu težinu na svojim
prsima. Osećaj da je posjedovana u osnovnom, temeljnom načinu koji nije
mogla objasniti, od ovoga muškarca kojeg je planirala samo iskoristiti da se brzo
vrati u život.
Prisilila se da podigne glavu. Želela je brzo se očistiti i nestati. Definitivno prije
nego on spomene da ode kući. Htjela je sačuvati ponos da se ne razbije.
Ali kada ona popusti stisak na njegovom ramenu i nagne se malo unazad,
glava joj padne.
Beckett prođe rukom kroz kosu i lagano joj pritisne glavu prema naprijed.
„Ostani.“ Ubrzano podizanje i spuštanje njegovih prsa pomiješano sa teškim
otkucajima srca. „Ovo je... Odlično. Ti si tako... Odlična. Samo još jedan minut.“
Jedna njegova ruka krene praviti krugove po donjem delu njenih leđa. Druga
se igrala sa pramenom njene kose. Njegov obraz je bio na njenoj ruci. Ostali
njegovi uzdasi su se utišali. Zadovoljni, smireno i tiho.
Toplina se provukla kroz Edeninu odbranu te se opustila pored njega.
U tim trenucima, činilo se da su se svi njeni osećaji vraćali. Zatvorila je svoje
oči da zapamti otkucaje njegovog srca koji su udarali pored njenog uha. Duboko
je udahnula da osjeti miris njegove kože i njihovog seksa. Klizila je rukom preko
njegovog ramena, voleći toplinu njegove kože.
I bila je više nego iznenađena kako je to neverovatno imati muškarca koji je
ponovno drži u zagrljaju. Ali nije se mogla setiti niti jednog muškarca da je drži
ovako... Možda nikada, ne ostavljajući je nakon seksa.
Beckett je napokon duboko udahnuo i izdahnuo, ali se nije pomaknuo. „Ovo je
bilo jebeno neverovatno, Eden.”
Meke reči i njegov duboki glas ulazili su dublje i palili je pored rebara. Nije
znala šta da mu na to odgovori. Nije pokušavala opisati ovo iskustvo, šta je
značilo za nju, te je odlučila ostati tiho, prislonila je svoje usne na njegove i
utisnula meki poljubac. Da se oslobodi pritiska između nogu, sada više uočljivije
nakon što je intenzivno zadovoljstvo izbledelo, Eden se polagano podigla na
kolena, odmičući se od njegovog tela.
Ali on ju je držao blizu i povukao nazad u svoje krilo, tražeći joj lice. „Jesi li
dobro?”
Nasmejala se malo. „Bolje sam od dobrog.”
Njegova zabrinutost se promenila u taj ubitačan osmijeh. „Da?”
„Ooo, da.” pomilovala mu je lice i odlučila biti iskrena. Tu stvarno nema
nikakvog rizika. On je već imao ego veličine Teksasa. A ona neće ovo ponoviti.
„Nikada pre nisam imala ovakav seks.”
Njegov osmeh je izbledeo, oči omekšale, rukom joj je pomilovao obraz.
„Drago mi je,“ reče tiho potom klimnu glavom. „Stvarno mi je drago.“
 Ljubio ju je lagano, polako, dopuštajući da je jezikom okusi, u mračnim
potezima koji su stvarali iskru duboko u njoj i raspirivali je. Povukao se i
osmehnuo gledajući je u oči. „Očistiću se, onda ćemo moći da odspavamo, i
probudiću te za sat ili dva na nezaboravan način.“
Edenine usne su se otvorile, ali pre nego je uspela formulisati reči, Beckett je
pribio na leđa, ponovo je poljubio, a onda ustao sa kreveta i odšetao u kupatilo.
Vrata su se zatvorila, svetlo je nestalo, a začuo se zvuk tekuće vode.
Eden je zastenjala, rukama je prekrila oči, a onda se počela smejati. Pokrila je
rukom usta i zagledala se u plafon. Šta je ta penušava stvar koja je naterala da
se ovako kikoće. „Isuse.“
Humor je nestao, realnost se ušunjala. Šta je, dođavola, uradila?
Eden se podigla na laktove i prva stvar koju je videla bile su njene kožne
čizme, koje su još uvek pokrivale donji deo njenih nogu. Osmehnula se. Beckett
je učinio sve da zaboravi da skine svoje čizme.
Još je jače izvila usne gledajući po sobi gde joj je odeća. Tada je prvi put
stvarno osmotrila sobu. Po ulasku stekla je opšti utisak o velikoj spavaćoj sobi
sa standardnim francuskim krevetom, noćnim natkazima i ormarom. Ali
propustila je najveću jedinstvenu karakteristiku – jedan zid je bio u staklu od
poda do plafona. Samo slepac ih nije video – u centru grada sa pola miliona
stanovnika.
„Sranje,“ promrmlja ona.
„To su ogledala.“
Njegov glas je natera da poskoči. „O, moj Bože!“
Pritisnula je ruku na prsa i nekoliko puta kratko udahnula kako bi usporila
iznenadno ubrzano lupanje srca.
Posegnuo je i dodirnuo joj golo rame. „Izvini.“
„Ne.“ Odmahnula je glavom i skupila koljena. „Ne, ja sam…“ Pokazala je
prema prozorima. „To sam potpuno propustila.“
Njegov osmeh bio je brz, vruć. Legao je na krevet pored nje i poljubio je u
rame. „Primetio sam.“ On spusti svoju toplu ruku niz njenu i nasloni bradu na
rame. „Rekao sam da su prozori ogledala. Možemo da vidimo kroz njih, ali niko
ne može da vidi nas, što volim, jer je to moja omiljena stvar u vezi apartmana.
Način na koji mesečina i svetla grada ispunjavaju sobu noću.“
Ustao je na kolena i nagnuo se, ispravljajući jednu njenu nogu.
„Šta to radiš?“ Upita ona.
„Seksi su kao sam vrag, ali mislim da će ti biti mnogo udobnije da spavaš bez
njih.“
Pronašao je zatvarač sa unutrašnje strane njene butine, spustio ga niz čizmu, a
onda je povukao i izuo. Zatim je to isto ponovio sa drugom, dok je Eden
pokušavala razrešiti čudna previranja u sebi. Da li može spavati pored
muškarca? Je li čak i želela to? Mnogo pre nego što je imala odgovore, Beckett
je spustio čizme na pod, i ljubio joj telo vraćajući se nazad.
Eden je promenila svoje mišljenje o odlasku, kada je svojim usnama dodirnuo
šupljinu iza njenog koljena. I do trenutka kada se on ispružio iza nje dok je bila
okrenuta ka prozorima, nogu prebacio preko njenih, ruka mu je bila čvrsto oko
njenog struka, dok joj se glava nalazila ispod njegove brade, Eden je shvatila da
je u velikoj nevolji.
Ugnezdio se i uzdahnuo, zvučeći tako opušteno, tako zadovoljno. Ali to je
imalo suprotan efekat na Eden i napetost se skupljala u njoj. Njene emocije su
potpuno izmicale kontroli, suze su joj zapekle oči. To je učinilo ljutom. Ali ona
se nije mogla usredotočiti na to, glupe emocije su se uključile kada je on
podigao glavu, pritisnuo lice na njen vrat i poljubio je tamo.
„Seks obično nije ovakav za mene,“ rekao je mekanim šapatom, a zatim je
podigao glavu podupirući je rukom. „Zapravo, nisam imao puno vremena za
seks tokom ove godine.“
To je iznenadilo, podigla je glavu da ga pogleda preko ramena. „Zašto je to
tako?“
Slegnuo je ramenima i dopustio da mu pogled odluta kroz prozor. „Zauzetost.
Ovaj posao… Tokom sezone sve uzima.“
Teško je poverovati na nije imao ševu na jednu noć, nešto brzinsko, ali ona
sigurno neće da iskopava ispod te stene. „Da li sutra napuštaš grad, ili je to bio
samo način da me se rešiš?“
Osmeh mu je podigao usne. „Ja stvarno napuštam grad. Nisam lažljivac. Radije
bih rekao i čuo istinu nego laž. Imamo oko pet utakmica na Zapadnoj obali
počevši od sutra naveče u Los Angelesu.“ Utisnuo joj je poljubac na usne,
spustio glavu i opet uzdahnuo. „Ugrabi sna koliko god možeš, lepotice.
Planiram uzeti što više tvoga seksi tela, koliko god mi možeš dati.“ Glas mu se
pretvorio u žamor. „Večeras uzimam sve i nosiću to sa mnom iduću nedelju
kroz ove teške utakmice.“
Njegovo disanje se produbilo i izjednačilo za nekoliko minuta, i Eden je ostala
sama, zamotana u ruke stranca, da gleda kroz prozor ulične svetiljke i rešava
sve kontradiktornosti koje je otkrila u ovom seksi hokejašu.
 Deseto poglavlje
Beckett je plutao na površini svesti, a osmeh mu je odmah podigao usne.
Njegova ramena i leđa su bila bolna kada se okrenuo prema Eden, ali je već
znao da ona može da učini da bol od hokeja bude zaboravljena. Činjenica, Eden
Kennedy je mogla da učini da Beckett zaboravi na sve njegove probleme –
njegovo starateljstvo nad Lily, njegove godine, kako bi uspeh ove sezone
usmerio na narednih pet do deset ili možda čak petnaest godina njegovog
života.
Kada je posegnuo za njom, ruka mu je kliznula preko praznih čaršafa.
„Kennedy,“ viknuo je ka kupatilu. „Donesi svoju seksi guzu ovamo. Imam nešto
za šta je potrebna hitna intervencija.“
Nasmejao se sam sebi zamišljajući reakciju koju će dobiti od nje. Prvo – zvao
je po prezimenu, drugo – naređivao joj je da uradi nešto, treće – sugerisao je da
je obavezna da reši njegove potrebe. Oni su zbijali šale celu noć. Noć koja će
ostati u Beckettovom sećanju. Opustio se u krevetu sa osmehom.
Napolju, jutarnje sunce je provirivalo i prvi put se osećao srećno i pun nade u
poslednje vreme. Nije mogao da čeka da ponovo vodi ljubav sa Eden.
Onda ide kod svojih roditelja, i ukrašće Lily daleko od svojih rođaka i babe i
dede, da provede neko vreme sa svojom devojčicom, pre nego se ukrca u avion
sa svojim timom i otputuje na pet intezivnih utakmica u nizu.
Život je bio jebeno savršen.
Tako savršen, želeo je da ga podeli. Razmišljanje o upoznavanju Eden sa Lily
donelo je mešavinu nelagodnosti i uzbuđenja. Eden je bila prirodna. Bila bi
neverovatna sa decom bez sumnje. A Lily je bila balon ljubavi. Njegova ćerka je
plela mrežu ljubavi sa svima koga bi upoznala. Beckett nije brinuo o tome da ih
upozna. Brinuo se o tome da se dobro slažu. Jer ako stvari ne bi funkcionisale
između njega i Eden nije želeo da razmišlja o drugoj ženi koja nestaje iz Lilynog
života.
I, vau, odakle je to došlo. Ali, dođavola, to razmišljanje ga je odvelo do zauvek
sa ženom sa kojom je planirao da provede samo jednu noć. Postojalo je vreme
kada je mislio da će on i Vivian moći da uspiju. Nekada kada mu deca čak nisu
bila ni na pamet. Nekada kada je imati najveći ugovor i najlepše žene bilo
njegov glavni prioritet. Nekada kada je verovao da je opstanak važniji od
strategije.
On je bio samo jedna glupa budala, koja bi ovekovečila negativan pogled na
sve igrače hokeja. Ali svi moraju jednom da odrastu. Eden je učinila tu ideju
izuzetno privlačnom.
Uzdahnuo je i okrenuo se prema kupatilu. „Eden, šta dođavola ti radiš…“
 Kupatilo je bilo mračno. Zagledao se u vrata koja su bila otvorena. Pojavila se
panika u želudcu. Ako je lutala stanom videla je Lilynu sobu. Videla je Lilyne
stvari. Prokletstvo, nije bio spreman za to. Njegova domaćica je izvrsno
obavljala posao oko Lily svaki dan. Beckett je uvek znao da bi mogao doći kući s
poverenjem da niko ko nije poznavao Lily ne bi mogao pogoditi da ona ovde
živi. Tako je hteo da ostane. Za sada.
„Eden?“ Sjeo je i bacio čaršafe. Panika se pretvorila u strah. Što je manje ljudi
koji znaju za Lily to bolje. Zaustavio se na vratima i pronašao dnevni boravak i
kuhinju prazne. Pogled mu je pao na vrata Lilyne sobe. Ranjivost mu je svezala
crijeva i prošaputao je: „Jebiga.“
Beckett se vratio u spavaću sobu i podigao bokserice sa poda. Ovo nije bio
razgovor koji je mogao obaviti go. Ali dok ih je podizao primetio je sve. Odeća
na podu je bila samo njegova. Ništa nije ostalo od Eden. Ni haljina, ni veš, ni
čizme.
„Šta dođavola?“ Izašao je iz spavaće sobe prešao preko dnevne prema Lilynoj
dozivajući Edenino Ime sa totalnom konfuzijom u glasu. Koristio je ton koji je
koristio kada se pripremao da prekori jednog od momaka. Osetio je istu tegobu
u crevima koju je osetio kada je sudac napravio loš poziv od njegovog tima. Ali
on to nije razumeo.
Nije shvatao dok se nije našao u Lilynu sobu i pronašao je u uobičajenom
stanju kako je Mimi uvek ostavljala. Netaknutu i praznu.
Još uvek ne verujući, podigao je glas i napravio poslednji pokušaj: „Eden!“
Stan je bio tih. Previše tih. I stvarnost ga je pogodila. Otišla je.
Stajao je u Lilynoj sobi sa rukama na kukovima, buljio u tepih sa gadnim
vrtlogom panike i ljutnje i čudnim osećajem povređenosti koji je udario u sve
vrste osećaja u njemu. Mentalno je preispitivao njihov razgovor. Nije morala da
radi danas. Danas nije imala časove. Rekla je da planira da uči danas. Rekla je
nešto o sastanku studenata popodne.
Prokletstvo, pristala je da doručkuje sa njim u njegovom omiljenom Irskom
pabu. Slinila je na njegovom opisu Francuskog tosta sa Irskim likerom.
Odvratan osećaj se naselio u njegovim crevima. Vratio se u dnevnu sobu
gledajući okolo kao da će naći razlog za njeno nestajanje. Ali netaknutost stana
kako ga Mimi ostavi kada ode je bila uznemirujuća.
Beckettovo raspoloženje od dobrog na loše prešlo je za dve minute. Provukao
je prste kroz kosu i ispustio umoran dah na svom putu do frižidera. Sada je
njegov um pretraživao njihovu noć za nečim što je pošlo po zlu. Nešto što je
pogrešno uradio, a ona mu nije rekla. Osim što mu nije dala adresu ili mu rekla
kada će je opet videti.
Ali, dok je otvarao frižider i zagledao se unutra, nije mogao da se seti ničega
lošeg. Sve što je bilo između njih bilo je neverovatno. Iako su oboje ostali
daleko od iznošenja previše ličnih stvari, nikada nisu prestali razgovarati osim
kada su im usta bila zauzeta na drugi, veoma ugodan način.
Oči su mu se zatvorile sa čežnjom i njegov um ju je video kao poslednji put.
Kada mu je masirala bolna mjesta. Kako joj je šaputao na uvo. On ju je
promatrao u mutnom staklu zida dok je spavala, zurio je sve dok nije zaspao.
„Dođavola.“ Otvorio je oči i pokupio narandžasti sok sa police. Prevrnuo je
kartonsku kutiju da ga promućka, okrenuo poklopac i prineo unama. Otpio je
nekoliko dugih gutljaja, ali hladna, sveža tekućina nije poboljšala njegovo
raspoloženje.
Becket je tresnuo kartonsku kutiju na pult i tečnost se prelila preko vrha.
Proklinjao je i zgrabio kuhinjski ubrus da obriše mrlje. Tada je video poruku na
traci.
Njegovo srce je poskočilo i zgrabio je papir.
Lijepim, urednim, elegantnim rukopisom napisala je Hvala na neverovatnoj
noći i potpisala je sa E.
Zurio je u to napola očekujući neku dodatnu poruku da iskoči iz vazduha. Kada
se to nije dogodilo prevrnuo je papir, ali našao ga je praznim.
„Koji kurac?“ Bez objašnjenja. Bez onoga nazovi me. Bez, uradimo to opet.
Bez, ne mogu dočekati da te vidim kad se opet vratiš u grad.
Ništa.
Udario je papir. „Ona je jebeno napustila mene?“
Samo tako? Nije verovao. Žene nisu napuštale njega. Čak i Vivian, koja mu je
ostavila Lily i otišla, se vratila posle nedelju dana puzeći sa svim mogućim
izvinjenjima, pokušavajući pregovarati. Kada su žene napuštale njegov krevet,
njegovu sobu, njegov život bilo je to kada ih je on ispratio na vrata.
Počeo je gužvati poruku, ali je papir zaokupio njegovu pažnju i prestao je.
Napisala je to na jednom papiru iz Lilynog notesa sa malim ponijem. I olovka
koja je ležala na pultu bila je ispunjena sa malim kristalima koji plutaju u
tečnosti. Neonski rozi i ljubičasti kristali. Bila je u kompletu sa notesom, poklon
njegove sestre Sarah za Lily.
Beckett je zamišljao Eden kako je ustala da pije, prošla kroz stan i pronašla
Lilynu sobu. I ostavila ga na cedilu brzo isto kao Vivian. To ga je povredilo i
naljutilo. Zgužvao je papir i bacio lopticu u sudoperu. „Jebiga.“
Beckett se vratio u sobu izvadio odeću iz fioke i krenuo pod tuš. Nije mu
trebala žena u njegovom životu. Lily je popunila svaki kvadratni milimetar
njegovog srca. Dugi vrući tuš ga je oslobodio bolova, preporodio Beckettov
unutrašnji pejzaž samohranog oca, opakog hokejaša i on se odvezao u
roditeljsku kuću samo sa trunkom tinjajućeg ogorčenja. Samo je razmatrao da
pozove Eden i da se suoči sa njom nekih desetak puta.
 Do trenutka kada je okrenuo iza dugog zavoja puta ka roditeljskoj kući, na
padini Arlington sa pogledom na Potomac, bio je jedva blago uznemiren s
obzirom kako mu je jutro počelo. Sat vremena provedenog sa Lily će sve da
popravi. Jedan sat usredsređenog vremena na Lili moglo je da popravi sve loše
u Beckettovom životu. I ostavljajući je na nedelju dana nije mu baš prijalo.
Parkirao se iza Lexus SUV njegove majke i krenuo ka kući. Hor smeha je izbijao
negde iz kuhinje i lebdeo ka Beckettu. Sreća je ispunila Beckettovo srce.
Udahnuo je dug, dubok udah svežeg vazduha Virginie i utopio se u tišini sela.
To je bilo sve što mu je trebalo da ga podseti da je njegov život jebeno savršen.
Sam sebi je bio smešan što se toliko napalio na jednu ženu koju je jedva
poznavao. I dok se on popeo uz stepenice i uhvatio za ručku od vrata znao je da
će sve u njegovom svetu biti kako treba.
Beckett je otvorio teška drvena vrata i ušao u široko predvorje. _U
neposrednoj blizini ogromna dnevna soba pružala je pogled na roditeljsko
imanje i Potomac. Sinoć je sniježilo, a snežna prašina se još uvek zadržala na
drveću i grmlju. Za razliku od njegovog stana, roditeljska kuća je imala život.
Troje unučadi se zakopalo dole u podrumu koji su njegovi roditelji pretvorili u
igraonicu. Njegova majka, otac i sestra su čavrljali u kuhinji.
„Nešto mnogo dobro miriše,“ reče Beckett kretajući se ka njima da ih
pozdravi. Svo troje članova njegove porodice okrenuli su se sa osmehom sedeći
iza kuhinjskog stola. „Šta si mi spremila za doručak?“
Njegova majka je sijala. Uvek je sijala kad su joj unučad bila tu. „Lily je pojela i
svoje i tvoje.“
„Čoveče da li raste,“ rekla je Sarah. „Kunem se da je dva inča viša nego kada
sam je videla prošle nedelje.“
Becket nije mogao prestati da se smeška. „Da, definitivno naglo raste. Moraću
joj kupiti novu odeću za par nedelja ako nastavi ovako.“
Njegova sestra i majka su razmenile poglede. „Kupovina sa Becketovom
kreditnom karticom.“ Sarah je podigla pesnicu uvis. „Da!“
Beckett se nasmejao kada su se sve tri devojčice popele stepenicama, a zatim
se provukle kroz dnevnu sobu i u kuhinju, gdje su njihovi visoki vriskovi
odjekivali od pločice i naterali sve da zakukaju. Sve četvoro odraslih isprobavali
su razne varijacije da ih smire, ali devojčice su protrčale oko stola i skrenule u
unutrašnjost kuće veličine stotinjak kvadratnih metara.
Becket je zurio u njih sa rukama podignutim sa strane. „Koji đavo? Da li mi na
čelu piše nevidljiv ili tako nešto?“ Onda je viknuo: „Lily Nicole Croft vrati se
ovamo i pozdravi svog oca.“ Ali devojke su samo nastavile da se jure i cvile. I po
prvi put u godini Lily nije došla trčeći k njemu. Srce mu je palo u pete.
 Da bi prikrio onaj udarac od jutra i svoju istinsku srčanu bol zbog Lilyne
neovisnosti dramatično je položio dlan na prsa i spustio glavu. „O, moj Bože.
Mislim da je moje srce upravo slomljeno.“
Majka mu je ustala iza stola. „Lily je razbila tvoje očinsko srce.“ Zastala je kako
bi stisnula Beckettovu ruku i nasmešila se. „Provela je noć bez loših snova.
Probudila se i nije se bunila što nisi bio tu. Ona napreduje, Becket. Majka je
nestala u dnevnoj sobi u isto vreme kada je zazvonio kućni telefon. Otac je
viknuo: „Ja ću se javiti,“ i otišao je ostavljajući Sarah i Becketta u kuhinji.
„Hvala što si ostala sa devojčicama,“ rekao je Becket.
„Bilo kada. Svi se tako dobro zabavljaju. Mogu čitati, plesti i gledati TV emisiju
bez prekida. To je kao odmor.“
Beckett se nasmešio, ali bio je povređen. „Nije lako podizati ih sam.“
Sarah je udata za marinca koji je bio na dugoj turneji u inozemstvu. Osim
njegove majke – i možda Eden, koja je odustala, i nikada neće imati priliku da
sazna – Sarah je bila najjača žena koju je poznavao.
Prekrila mu je ruku sa njenima i stisnula. „ Ti si neverovatan otac. Činjenica da
ona više ne plače celo vreme, dokazuje koliko je dobar posao koji si uradio s
njom. I nije ti bilo lako. Podizati je sam, mislim. Ali ti je sada mnogo lakše kada
si je dobio, zar ne?“
Beckett se trgne prisećajući se koliko je slomljena njegova devojčica bila.
„Stotinu puta lakše.“
Pustila mu je ruku i uputila mu onaj – ajde – da – pričamo – o poslu – pogled.
Zastenjao je. „O, Bože. Šta?“
„Nika me je sinoć nazvala.“
Nika Kristoff je bila mlada supruga najnovijeg i najmlađeg člana tima. Par je
imao devetnaest, odnosno dvadeset jednu godinu, tek doselili u SAD, sa celom
svojom porodicom u Rusiji. Već su imali dvogodišnjeg sina i još jednu bebu na
putu. Da bi Andre bio usredsređen na ledu, Becket je uspostavio mrežu podrške
za Niku, koja je uključivala Sarah.
„Šta? Zašto? Andre me nije zvao. Jesu li dobro?“
„Dobro su,“ Sarahin mirni ton ga je ubedio i opustio. „Zvala je jer je Dmitri
zalepio žvaku u kosu i nije mogla da je odlepi.“
On se nasmejao razmišljajući o dvogodišnjem paru. „Lepo.“
„Jednostavno rešeno. Kikiriki puter za sve tvoje buduće informacije.“
„Dobro da znam. Nadam se da nikada neću morati da koristim tvoje usluge.“
„U svakom slučaju, kada sam pitala Niku kako je Dmitri zalepio Žvaku u kosu,
rekla mi je da je kuvala za neku Rusku tradiciju, ne znam koju, i dok je bila
zauzeta u kuhinji Dmitri je bio bez nadzora petnaest minuta jer je Andre krenuo
kući sa utakmice i usput završio u Top Shelfu.“
 Beckettov osmeh je nestao, dok je ovaj razgovor išao u pogrešnom pravcu.
„Uh… Huh…“
Sarah se nasloni. „Bio si neverovatno diskretan sa ženama od kada je Lily
došla u tvoj život. Pa, kad sam čula šta si radio prošle noći, učinilo je da moja
sestrinska antena vibrira.“
Ah, jebiga. „Razlog za koji misliš da sam bio diskretan sa ženama prošle godine
,“ rekao joj je. „Jeste zato što ih nije ni bilo.“
„Ozbiljno? Očekuješ da u to poverujem. Ja znam za celu tu stvar sa hokejaškim
zečicama. Znam kako jako žene žele da te obore.“
„Pogrešno sam se izrazio,“ rekao je namerno držeći svoj temperament pod
kontrolom. „Nije bila nijedna od njih. Mogao sam se nekoliko puta poševiti
posle utakmice, ali to je to. Ne mogu poljubiti nikoga u oblasti Metroa?“
„Zvučalo je kao da si radio mnogo više od ljubljenja, brate,“ Sarah je podigla
ruke da zaustavi argument koji bi očigledno mogao da dođe i nastavila. „Ja
kažem da si sada otac. Otac koji se bori za puno starateljstvo nad devojčicom.
Ne bi trebao da praviš takva sranja u javnosti. Imaš svako pravo da se zabaviš,
ali ako se želiš zabaviti iznajmi sobu.“
Beckett je jako izdahnuo. Imao je trideset i jednu godinu, a njegova velika
sestra mu je držala predavanje jer je uhvaćen da ljubi ribu u javnosti. Ok, da,
radio je više od ljubljenja, što drugi možda pretpostavljaju, ali niko nije siguran.
U svakom slučaju verovatno je bila upravu. Izgubio je glavu sa Eden.
„Sada, reci mi nešto o njoj,“ rekla je Sarah, uzbuđenje je zamenilo cenzuru u
njenom glasu. „Ako se nisi mnogo bavio ženama, mora da postoji nešto
posebno u vezi ove. Isuse, Beck, vreme ti prolazi.“
„Ne počinji. Svestan sam svojih godina. Podsetim se svaki put kada izađem na
led, ili kada tim uzme sveze meso poput Andrea. I već imam savršenu
petogodišnjakinju. Šta bih još mogao da želim?“
Šta kažeš na savršenog brata za tu savršenu petogodišnjakunju?“
Njegov otac se vratio u kuhinju. Beckett dobaci svojoj sestri – zatvori – usta –
pogled. Sarah zakoluta očima i nasloni bradu na ruku.
„Sinoć si igrao sjajno,“ rekao je njegov otac. „Kako se osećate u vezi vaše igre
protiv Sharks sledeće nedelje?“
Beckett nije želeo da razgovara o hokeju sada. Posle trideset šest sati bez Lily,
on je samo želeo da se fokusira na devojčicu. Ali još jedan talas smeha došao je
iz nekog udaljenog mesta u kući, tako da, umesto da prekine Lilynu igru, da
ispuni svoje sebične potrebe, Beckett je razgovarao sa svojim ocem, dok je
Sarah skupljala tanjire.
Lupkanje malih stopala privuklo je Beckettovu pažnju baš kad se Lily lansirala
na njega. Njegovi refleksi su se pokazali na delu i uhvatio je. „Isuse, Lily…“
 Njen smeh se infiltrirao u njegovo srce i istopio iritaciju koja je došla sa
šokom. Zato je golicao, a njen smeh se prosipao i ispunjavao kuhinju.
I Beckettov celi svet je bio savršen. Ceo svet mu se preokrenuo na sunce i
Hello Kitty i Little Pony i leptire i duge. Totalno je bio izgubljen u svom detetu.
„Ti majmunče,“ rekao je smejući se. „Postaješ velika da bi radila te stvari.“
„Tata prestani.“ Reči su izašle iz nje dok se smejala. „Tata.“
Podigao ju je u krilo, gledajući je u lice. Podigao je jedan njen kovrčavi pramen
i lagano povukao ispred njenih očiju.
„Šta se to ovde događa? Sve ti se zapetljalo. Čoveče, baka i teta su ti popustile
malo.“ Pusti kovrču da poskakuje i uštipne svoju ćerku za slatki rumeni obraz.
Ljubav ga je preplavila. Ponekad se njegova ljubav prema Lily jako oseća, bojao
se da će ga obuzeti. „Jesi dobro spavala?”
„Uh-huh.“ Jasno klimne glavom, njeni dečji zubići sjaje. „Gledali smo filmove i
jeli kokice i bojali i igrali smo se.“ Njena veselost naglo izbledi. „Baka je rekla da
ideš danas.“
Srce ga zaboli. „Idem.“
Ona obavije svoju malu ručicu oko njegova dva prsta, kao da se pokušava
držati za njega. „Na utakmicu?”
„Da.”
„Mogu ja doći?”
Sranje. Poljubi je u čelo. „Oprosti srećo. Nema porodice na poslovnim
putovanjima.“
„Koliko dugo te neće biti?“
Bože. Hoće li ikada postati lakše?
Pomaknuo je loš par kovrča sa njenog čela. „Imam pet utakmica. Sve su na
West Coastu. Reći ću ti ekipu i ti ćeš da kažeš odakle su.“ Lice joj se malo
ozarilo.
„Kay.“
„Da vidim.“
Prekrio je njena koljena svojim rukama i preokrenuo očima. „Daću ti nešto
lakše za početak. Ducks.“
„Anaheim,“ odmah je odgovorila. Ništa čudno. Često su igrali tu igru.
„A gde je Anaheim?“
Zabacila je svoje ruke u zrak, njeno preslatko malo lice se namršti u besan
smešak. „Disneyland.“
Beckett, Sarah i njihov otac se nasmejaše. „I gde je Disneyland?“ Beckett
upita.
„California.“
Prošao je još četiri tima i sve je pogodila. „Ok,” kaže. „Dodaj mi četku i traku
za kosu. Ja ću da raspetljam ovaj nered.“
 Spusti se iz njegovog krila. „Možeš da mi napraviš riblju kost danas, tatice?“
Malo se trznuo. „Znaš da nisam najbolji u tome.“
„Oh da. Ok. A vodopad? To je takooooo lepo.“
„Šta? Ja nikada nisam čuo za vodopad.” A Beckett je znao svaku moguću
pletenicu koja je postojala. Jer Lilyna kovrčava kosa je bila često zapetljana,
pletenice su sprečavale njene suze i Becket je zapeo na njima.
Bio je majstor pletenica i nije ih pravio samo na Lily, nego i na Amynoj i
Rachelinoj kosi, takođe.
„Našla sam na YouTube. Izgleda super lako.“
Njegova obrva se podigne. „YouTube?“ Baci pogled na sestru. „YouTube?“
Ona se zlobno nasmeši. „Super pametan YouTube.“
„O moj Bože.“ Beckett se nagne napred, stavivši svoje laktove na kolena i
priđe rukom po licu. Cela težina svega treba tek doći sa njegovom ćerkom što
ga ponekad zastrašuje. Na sreću, Lily mu nije dala misliti o tome gde je YouTube
može odvesti. Zgrabila ga je za ruku i povukla.
„Hajde tatice. Imamo i novi lak za nokte. Puno različitih boja. Naći ćemo jedan
i za tebe, a da se slaže za Duckse ili Coyotse ili...“
Dok je njegova ćerka recitirala imena klubova sa kojima će on da igra u
sledećih pet dana, Beckett je ustao i preko ramena pogledao u svoju sestru.
Ulovila je njegov pogled i klimnula mu.
„Biće spremno za tebe.“ Odahnuo je što će Sarah imati aceton i vatu spremnu
na vratima prije nego šta bude vreme da ulovi let, Beckett se opustio i sledio
svoju ćerku do sobe koju je njegova majka uredila za Lily. Zatim se smestio na
pod sa njom u krilu i četkom u ruci. I sav se raznežio u osećaju da mu je dete
utopljeno i sigurno u njegovom zagrljaju, njena svilenkasta kosa je padala kroz
njegove prste dok je pokušavao napraviti taj vodopad i slušao je njen živahan
glasić dok je Lily pričala i pričala o provedenoj noći sa rođacima dok je
preslagivala kutiju sa lakovima za nokte.
Njegov život je bio jebeno sjajan. „Šta kažeš na crveno, tata? Da li ijedan tim
sa kojim igraš ima crveno? Jer onda nećemo da koristimo crveno.”
Crveno, crveno, crveno. Eden mu se ugurala u misli. Ok, Njegov život je bio ...
Većinom... Jebeno savršen.
 Jedanaesto poglavlje
Eden se popela na suvozačevo sedište ambulantnog vozila, povukla sigurnosni
pojas i izvukla iPad na krilo. Otvorila je aplikaciju sa izveštajem dok je Gabe
skliznuo za volan.
„Tori ti duguje dosta vremena.“ Gabe je okrenuo ključ i počeo da se izvlači sa
parkinga bolnice. „Nismo stali celu prokletu noć. Umirem od gladi. Želiš li da
posetimo Dairy Queen na putu do kuće.“
„Sladoled? Dupla porcija?“ Eden ga je počela zadirkivati, ali njena iscrpljenost
je uništila efekat. „Jesi li trudan?“
„Hajde. Nismo čak imali vremena ni da jedemo. Moraš biti gladna.“
Eden je odustala od izveštaja, poklopila je iPod i naslonila glavu nazad na
sjedište zatvarajući oči. Beckett se pojavio u njenim mislima. Beckett u svojem
golom sjaju. Beckett i one tamne oči koje nisu prestale da je gledaju, nisu
prestajale tražiti način da joj stvore zadovoljstvo. I dobri Bože, visina
zadovoljstva koju joj je mogao pružiti…
Toplota joj je preplavila karlicu, i njeno središte je pulsirao sa žudnjom i
nemirom. Još uvek je bila bolna i nakon dvadeset četiri sata najučestalijeg
erotskog i najboljeg seksualnog iskustva i životu. I ne jednom, nego celu
prokletu noć. Eden nije proveravala sat ali kladila bi se da je taj čovek budio
svaka dva sata da bi proveo sat seksualnog istraživanja.
Ali nije bilo zbog seksa to što joj je srce zaigralo svaki put kada bi pomislila na
njega. To je bilo kada bi se prisetila načina na koji je zadirkivao i izazivao. Načina
na koji je ljubio posle, dugo i sporo, poput uživanja u desertu nakon savršenog
obroka. Ili način na koji je golicao dok nije obećala da će spavati u njegovim
rukama. Ili način na koji se probudio i našao je van dosega, zgrabio je velikom
mišićavom rukom, privukao je i ušuškao, pre nego je opet zaspao.
Da, ta su sećanja uznemirila njeno srce.
„Nadam se da je Torin otac dobro.“ Izvadila je telefon iz džepa da proveri
nove poruke. Eden je pokrila Toriine smene u zadnji trenutak kada je otac
njene koleginice stigao u bolnicu sa srčanim problemima. Ali nije bilo novih
poruka. „Nije ti ništa poslala, zar ne?“
„Pre će tebi poslati poruku nego meni,“ rekao je Gabe dok je skretao u
bulevar. „Imamo Taco Bell hamburgere za poneti…“
„Šta god ti želiš, Gabe.“ Otvorila je oči i zagledala se napolje u mračne ulice.
„Moj želudac bi mogao iskoristiti nešto…
Pejdžeri su zapištali.
„Jebeni kučkin sin!“ Gabe udari rukom u volan. „Je li pun mesec ili tako nešto.
Nisam imao noć poput ove mesecima.“
 Eden je bila previše umorna da bi se ljutila. Izvukla je svoj pejdžer i pročitala
teško uzdahnuvši. „Žena dole.“
„Kakav roman,“ Gabe je rekao, glas mu je bio ispunjen dubokim sarkazmom.
„Ja bih voleo kada bi mogli ubaciti malo originalnosti u ovo. Žena dole – makaze
u nosu, na primer. Ili, čovek dole – sekira u grlu.“
Čak i pregorela, Eden nije mogla zaustaviti smeh. „Prestani. Previše sam
iscrpljena da bih se smejala.“
Njeni trbušni mišići su je takođe boleli, ali to je bilo zbog toga što je Beckett
naterao da s njim prođe sinoć. Nikada nije gledala na seks kao na trening, do
Becketta.
„Samo reci.“ Gabe je upalio sirene, a Eden je pročitala adresu i uključila
navigaciju na svom telefonu.
„Oh sjajno,“ rekao je Gabe. „Poslednji put kada smo bili u tom naselju bilo je
zbog borbe sa više žrtava. Nikada nisam video toliko krvi. Bilo bi lepo znati da li
je i sada ista situacija? Jesam li u pravu?“
Da, imao je pravo, ali Eden nije htela Gabea prestravljenog večeras.
Pretraživala je kartu imenujući ulice po incidentima. Htela je nasloniti glavu
nazad i zatvoriti oči kada joj je telefon zazvonio sa porukom.
Od Becketta.
Spavaš li?
Njen stomak je skočio i okrenuo se. Bilo je jedanaest naveče na Zapadnoj
obali. Verovatno je završio igranje svoje prve utakmice, i sama je htela da zna
kako je prošla i ko je pobedio. U sledećoj sekundi zapitala se, da li je večeras
svratio u bar i pokupio drugu ženu, i poveo je u svoju hotelsku sobu pružajući
joj sve što je pružio Eden onu noć. Naravno da jeste, glupo pitanje. Verovatno
je bilo smenjivanje više žena u jednom trenutku od kako je ušao u pubertet.
Izdahnula je i pogledala kroz prozor, pokušavajući, bezuspešno, odgonetnuti
poruku.
Kada je napisala oproštajnu poruku bez ikakve naznake zainteresovanosti za
daljnju komunikaciju, glava joj je bila ispunjena seksualnom sumaglicom koja je
počinjala u baru kao prvom mestu. Videla je njihovu situaciju kao ono što je i
bila – slučajni sastanak, iskra, prilika da ugasi tu želju. I njen prvi korak prema
ponovo romantičnom susretu sa muškarcem.
Ali nije želela ovo. Nije želela imati glavobolju zbog nekoga tako privlačnog
kao Beckett, koji je iskušava i odvlači od njenog cilja. Nije želela tugovati za
nekim ko nije imao vremena za nju kao što bi htela. Nije želela stres
pokušavajući učiniti nešto tako nemoguće radi samo dobrog seksa na neko
vreme. I ona stvarno nije želela biti zabrinuta dal’ je on vara. Ili laže. Opet.
Nije odlučila želi li ili ne započeti dijalog sa njim pre nego su stigli na određenu
adresu, tako da je ubacila telefon u džep i nije odgovorila.
 Beckett je kliznuo prema klupi u sred treće četvrtine, na taj način
dozvoljavajući da Savage zauzme njegovo mesto na nekoliko sekundi protiv San
Jose Sharksa. Zabacio je nogama preko polovine zidića i spustio guzicu na klupu
pored Donovana.
„Ludilo,“ rekao je Donovan ne skidajući pogled sa leda.
„Ti zarađuješ svaki peni te pozamašne plate ovom igrom. Počinjem da mislim
da kad si besan vredi ako tvoje raspoloženje daje ovakav rezultat.“
Na ledu, Andre Kristoff je presekao prolaz između Sharksa, okrenuo, provukao
pak iza leđa i nadmudrio trojicu iz Sharksa koji su ga pratili.
„Da!“ Beckett je povikao.
Andre se jako gurnuo na njegovim klizaljkama i zaletio se prema golu Sharksa.
Beckett je ustao, naslanjajući se na zid rukama. „Do kraja. Do kraja.“
„Jebiga, brz je,“ rekao je Donovan pored Becketta.
Jedan od odbrambenih igrača Sharksa je stisnuo Andrea, drugi se nagnuo na
njega i jako brzo zatvorio, momak nije imao šanse. Sharksi su zgnječili Andrea o
ivičnjak kao bubu na vetrobranskom staklu, momak je ustao na noge, onda
udario o led sa njegovim rukama i kolenima. Otkotrljao se opet na noge i
posegnuo za pakom, ali je drugi Shark već usmerio niz led.
Beckett je pogledao u sudiju, iščekujući grubi zvižduk, ali nije dobio ništa.
„Pičke,“ rekao je Beckett, napetog tela i spremnog štapa.
„Ulazi, Croft,“ zarežao je Tremblay.
Beckett je bio preko zida u deliću sekunde, kližući direktno prema
odbrambenom igraču koji je udario Andrea. Ubrzavajući, Beckett se bacio na
manjeg igrača, dodajući dobro pozicioniran lakat tokom vožnje.
Tip je udario o led rokćući, i sa „Jebeni A.“
Stojeći iznad odbrambenog igrača, Beckett je rekao, „Ja sam zaštitnik sitnih
momaka.“
Dole na ledu, Beckettovi saigrači su se otimali za gol. Pojurio je u tom pravcu,
sekući led i odgurujući krilo Sharksa s puta. Savage je šutirao i poentirao. Buka
je procurela tribinama. Zvučni signal se oglasio, završavajući utakmicu i
dodajući četvrtu pobedu u grupi Rough Ridersima.
Backett je slavio sa ekipom grleći se na ledu pre nego je krenuo kroz
standardne rituale razgovora sa trenerom u svlačionici nakon utakmica,
intervjua nakon utakmica i konačno, tuširanje.
 Zato što je najduže koristio tuš od svih u timu, nakon što je završio sa
zagrevanjem, ispiranjem i izvlačenjem njegovih bolnih mišića, Beckett je sedeo
na njegovoj klupi sa peškirom oko struka kada su ostali momci već skoro bili
obučeni.
Izvukao je svoj telefon iz torbe dok je gomila momaka pričala o uzimanju neke
hrane u hotelskom baru. Ali kada je Beckett video da ima jedan propušten poziv
od Kim i dva poziva od njegove sestre, zvono za uzbunu je momentalno
isključilo sve ostalo. Bilo je skoro dva posle ponoći na Istočnoj obali, ali je
svakako pozvao.
„Hej ti,“ Sarah je odgovorila. „Drago mi je da si pozvao. Imam ovde nekoga ko
ima male probleme sa spavanjem večeras. Mislim da bi mogla da upotrebi par
minuta tatinog vremena.“
„Šta nije u redu?“
„Hm... Ne mogu da kažem.“
Što je značilo da su morali igrati dvadeset pitanja. „Je li Kim opet zvala?“
„Da.“
„Da li je Lily razgovarala sa njom?“
„Ne.“
„Jesi li ti razgovarala sa njom?“
„Ne.“
Beckett se zamislio o načinima na koji je Kim mogla uznemiriti. „Je li ostavila
poruku?“
„Bingo. Dobar si u ovoj igri.“
Beckett je uzdahnuo i sklopio oči. „Da li je tražila pare?“
„Verovatno, ali nije to rekla na glas,“ rekla je zagonetno. „Mislim da ručak
zvuči sjajno. Hajde da to uradimo kada dođeš kući.“
Što je prevedeno da Kim želi da vidi Becketta. „Jebeno me zezaš.“
„Ne.“
Zarežao je da se sabere, onda rekao: „U redu, uključi video poziv.“
Nagnuo se napred, naslanjajući laktove na kolena, i sekundu kasnije, Lilyno
anđeosko lice se pojavilo osvetljeno ekranom telefona. Bila je priljubljena u
krevetu pored Sarah.
„Ćao, tata.“
Melanholični ton njenog glasa, slomio je Beckettovo srce.
„Hej, dušo,“ rekao je nežno, pokušavajući da zvuči pozitivno. „Imaš problema
sa spavanjem večeras?“
Klimnula je glavom i privukla čvršće plišanog medu.
„Žao mi je. Reći ću ti šta, ako odeš uskoro da spavaš, pozvaću sutra ujutro i
možemo provesti neko vreme zajedno u Klubu Pingvina.“
Njeno lice se ozarilo kao iskra u mraku. „Stvarno?“
 „Stvarno.“ Nasmejao se, srce mu je zatreperilo. „Još uvek moram da te
prebijem u karateu.“
Ona se nasmejala i malo uspravila. Novo uzbuđenje je ispralo senke. „A ja
imam dovoljno novca da ostanem u Puffle Hotelu.“
Podigao je obrve. „Da?“
„Da. I poneću moje Puffle na bazen i u saunu. A prodavnica poklona ima
najslađe Puffle ikada.“
„Ikada?“ Beckett je upitao.
Momci oko njega su mu se smejali, a njega nije bilo briga. Njegova ćerka se
smejala.
„Ikada.“ Nedvosmisleno je klimnula glavom. Onda su joj se oči ustremile oko
ekrana. „Gde si ti? Ko se smeje?“
„Ja sam u svlačionici. Upravo smo završili utakmicu.“
„Kada ja mogu doći na utakmicu?“
Beckett je uzdahnuo i prošao rukom kroz njegovu mokru kosu. Nije mu se
dopadala ta ideja. Činjenica da pokreće sva njena pitanja o tome zašto je on
toliko važan na ledu mu nije bila privlačna. „Uh...“
„Da li ja to čujem glas Gospođice Lily?“ Upitao je Andre.
„Ko je to?“ upitala je Lily, škiljeći u ekran kao da će moći još nekoga da vidi.
„Ne možeš da kažeš po glasu?“ Rekao je Andre.
„Hm...“ Njeno lice se mrštilo dok je razmišljala. „Nekako zvučiš kao Gru iz
’Grozan ja’.“
Sarah se zacerekala u pozadini.
Andre je pogledao u Becketta podignutih ruku i dlanova na gore, kao u fazonu
ko je dođavola to? Beckett je odmahnuo glavom. Ali je nekoliko momaka
prasnulo u smeh.
„Ona je u pravu,“ rekao je Emet. „Zvuči.“ Emet Mattheson je imao četvoro
dece do osam godina i gledao na druge u timu kao na mlađe klince. „Znaš taj
film sa minionima? Mali žuti momci?“ Kada su ostali prepoznali opis, Emet je
dodao: „Tata malih curica, Gru.“
Prepoznavanje je udarilo njihove face, i svi su se počeli smejati.
Andre je smestio ruke na bokove. „Pih.“ Pokazao je Beckettu da mu pruži
telefon. „Daj da ja razgovaram sa tom malom kraljicom.“
„Ona mora da spava, Andre. Mislim da ne –“
Andre je uzeo telefon od Becketta. „Zdravo, solnče.“
Lilyn smeh je odzvanjao preko telefona. „Zdravo, Andre.“
Zatresao je komično prstom na ekranu. „Sada kapiraš, svi će imati novi
nadimak za mene zbog tebe.“
„Koji nadimke?“ Upitala je.
 „Gru,“ rekao je svojom ruskom melodramom. „Sada će me uvek zvati Gru ovo
i Gru ono,“ još Lilynog smeha se iskotrljalo iz telefona. „A ime je toliko savršeno
za rimovanje, nemam pojma šta će ovim momcima sledeće pasti na pamet.
Moram pogledati taj – grozni film. Da li će se svideti Dmitriju, šta misliš?“
„Da, Dmitriju će se svideti.“
„Onda u redu. Možda ćemo te pozvati da gledamo zajedno preko video
poziva, nas četvoro i po.“
Još smeha. „Četvoro i po?“
„Da, da, znaš za bebu u Nikinom stomaku. Još uvek je pola.“
„Andre,“ Beckett je konačno rekao, podižući svoju ruku za telefonom.
„Tamo je sredina noći.“
„Oh, tvoj tata.“ Andre je prevrnuo očima. „Pokvari celu zabavu. Ok, samo
slatki snovi, kraljice. Obećaj mi.“
„Obećavam.“
Andre je pružio telefon Beckettu sa tihim ’Nema na čemu’. Ali pre nego je
Beckett mogao dohvatiti telefon, Savage ga je oteo i onda se izmakao iz
Beckettovog dosega.
„Hej, kolačiću, stari američki Rafe ovde.“
Još smeha. „Zdravo, Rafe.“
„Dakle,“ snizio je glas do zavereničkog žamora: „Nemoj da kažeš ovim ostalim
prostacima, ali ja znam ponešto o Klubu Pingvina. Vidi, moja nećaka je velika, i
stvarno mislim velika, u Pufflesima.“
„Stvarno?“ Lilyn glas je sadržavao tu fantastičnu kvalitetu neverice koja je
ostavila bez daha i nade, umotanu u jedno. „Ima li ona višebojnu Puffle?“
„Ne, ali ja imam.“
Beckett je spustio glavu u njegove ruke i zarežao kada je njegova ćerka
vrisnula i svlačionica je prasnula u smeh.
„Jesi li otišao na put?“ Lily je upitala, bez daha.
Beckett je ustao i zakoračio ka Savageu. Savage, smejući se kao malo govno, je
napravio korak nazad.
„Uh – uh,“ rekao je, pomerajući se u redu između klupa u sred svlačionice
zadržavajući Becketta u poteri.
„I voleo bih sve da ti ispričam“- Beckett je posegnuo za telefonom, ali je
Savage poskočio i pobegao iz dometa - „o tome kada se budemo videli sledeći
put.“
Beckett je sada saterao Savagea u ćošak, i upotrebio tih ton kada je rekao:
„Vraćanje duga je kučka.“
Ali očigledno nedovoljno tih.
„Tatice? Jesi li rekao ružnu reč?“
Momci su pukli u prvoklasni „ahaaaaaa“ praćen sa još smeha.
 „Telefon, Savage. Ne teraj me da te povredim.“
„Tatice...“ Njen glas je sadržavao pola cenzure, pola zabrinutosti.
Savage joj je poslao poljubac: „Laku noć, kolačiću.“
I bacio je telefon Beckettu. On ga je uhvatio obema rukama i zagledao se u
Savagea. „Kretenu. Jesi li ti upravo bacio moju ćerku preko svlačionice?“
Svi su prasnuli u smeh. Svi sem njegove ćerke.
„To nije lepo, tatice. Mislila sam da su oni tvoji prijatelji.“
Momci su se izvlačili iz svlačionice, i Beckett je opet seo, fokusirajući se na Lily.
„Večeras su bili jako dosadni.“
„Pomislila sam da su fini. Osećam se bolje.“
„Pa, to je jedino važno. Misliš da možeš večeras sanjati Puffles u duginim
bojama?“
Osmeh je obrisao njenu namrštenost. Zevnula je i bacila se nazad na krevet.
„Pokušaću.“
„Volim te, dušo,“ rekao je Beckett, osećajući emocije sve do njegovih nogu.
„Volim te, tata.“
Rekli su laku noć i Beckett je porazgovarao na trenutak sa Sarah pre nego je
prekinuo vezu. Uzdahnuo je i pogledao oko sebe da vidi ko je otišao.
Donovan je i dalje stajao naslonjen leđima na okvir vrata.
„Šta se dešava sa Kim?“
„Nisam siguran. Verovatno želi novac, ali ga još uvek nije tražila. Kaže da želi
da me vidi.“
„Razumem te, čoveče. Znam da si u lošoj situaciji, ali davati joj novac je kao
hranjenje galebova. Jednom kada namirišu hranu, nikada te ne prestaju
kljucati. Sledeće što saznaš, u primerku si Hitchcockovih „Ptica“.“
To je tačno ono kako je Beckett počeo da se oseća. „Izgleda da ću shvatiti
kada se vratim.“
„Obuci tu svoju lenju guzicu. Totalno će te izglasati kao najsporijeg glupog
seronju u timu u ovoj godini.“
„Neću do bara. Idi bez mene.“
Donovan se nije pomerio. Beckett je ustao i počeo da se oblači.
„Još uvek ti nije odgovorila na poruku?“ Upitao je.
Beckett je znao da je Donovan promenio temu i sada govorio o Eden.
Odgurnuo je njegovu oklevajuću bol i zakopčao pantalone dok se prisećao kako
ih je brzo Eden otkopčavala. „Ne.“
„Jesi li pokušao da je pozoveš?“
Kliznuo je u njegovu košulju i okrenuo se da se suoči sa Donovanom. „Brate,
nisam dobio odgovor na tri različite poruke. Odustajem. Shvatam znak.“
 Donovan se podsmehnuo. „Ti čak i ne znaš kako znak izgleda. Pokupiš svaku
ribu koju želiš. Ti kažeš lezi, one pitaju gde. Samo si trebao to da otkačiš ove
godine.“
Beckett je okrenuo leđa Donovanu i zakopčao svoju košulju.
Znao je da je bio šupak u vezi ovoga, ali nije mogao da pomogne sebi. Ona mu
jebeno nije dugovala ništa. Nikada nije obećala ništa van njihove noći – osim
doručka. Doručak mu je obećala.
„Nije važno.“ Beckett je uvukao svoju košulju, zakopčao kaiš i nabacio kravatu
oko vrata. „Ne mogu sada ni sa kim da se petljam. Lily je dovoljno jaka da se
bori sa mnom kada nikoga ne viđam. A tu je i ovo neugodno sranje sa Kim.
Uvlačenje žene u sred ovog...“ Odmahnuo je glavom. „Previše nesigurnosti. Nije
fer prema Lily“
„Ko je pričao o uvlačenju? Ko je rekao bilo šta o uvlačenju Lily? I zašto toliko
daleko skačeš ispred sebe?“
„Ti si za razgovor. Ozbiljnost je sve što radiš.“
„Mi ne pričamo o meni. Pričamo o tebi i poslednji put kada sam pogledao,
ozbiljne stvari iz tvog života nisu uticale na žene.“
Beckett je seo kako bi navukao svoje cipele. Iste one koje je Eden odvezala i
skinula sa njega skoro pre nedelju dana. Bože, činilo se kao večnost. Kao
fantazija.
„Ona očigledno nije za ulazak u nešto ozbiljno,“ Donovan je nastavio,
nemilosrdno. Ta osobina ga je činila neverovatnim na ledu. Ali upravo sada,
Beckettu se nije sviđala. „Ako se smuvaš sa njom još par puta, ova opčinjenost
će verovatno nestati. Uvek nestane.“
Podigao je pogled. „Zar ne ideš sa momcima?“
„Stići ću ih. Hteo sam da na minut porazgovaram sa tobom. Lily je fantastična i
neverovatna, i sviđa mi se šta je učinila za tebe kao ličnost. Ali ona isto tako od
tvog života pravi haos. Imaš toliko odgovornosti na svojim ramenima ove
godine. Mislim da je za tebe važno da imaš odušak za stres i frustraciju. Ako
Eden neće napraviti sledeći korak i ti nećeš preduzeti korak, možda je vreme da
potražiš novu kombinaciju.“
Beckett je navukao sako i pomislio na žene sa kojima je spavao godinama.
Iskreno je mogao da kaže da ga niko nikada nije doveo do toga da poželi da ih
opet vidi kao što je to Eden učinila.
Nasmejao se, zatvorio ormarić, i nabacio njegovu torbu na rame. „Da budem
potpuno iskren, ako neću da se viđam sa Eden, nema drugog mesta na kojem bi
radije bio nego ležao u mom krevetu u hotelskoj sobi, ukrašavajući igloe i
oblačeći pingvine sa Lily.“
Pljesnuo je Donovana po ramenu i okrenuo ga prema vratima.
Ali hvala što brineš, druže.“
 Dvanaesto poglavlje
Eden je četkala svoju mokru kosu dok je izbegavala Torin pogled u ogledalu u
spavaćoj sobi ambulante. Njena prijateljica je došla u rano jutro da je zameni, a
zatim je pratila Eden u ženskim prostorijama, kako bi razgovarala o subjektu
kojeg je Eden cele nedelje izbegavala.
„Nisi odgovorila ni na jednu njegovu poruku?“ Upita Tori čela namrštenog u
frustraciji. „Kunem se, ti napraviš jedan korak napred dva nazad.“
Eden je bacila četku u svoj neseser i prstima prošla kroz kosu protresajući je.
„Kako dva koraka nazad?“ Gunđala je. „Ako sam ugazila nogom u okean to ne
znači da želim plivati sa morskim psima.“
Tori je bocnula prstom. „Upravo je to tvoj problem.“
Eden podigne ruke sa strana. „Šta je moj problem?“
„Još uvek vidiš muškarce kao morske pse.“
Prevrnula je očima. „To je bila – “
„Greška pri izgovoru.“
„Metafora,“ Ispravi je Eden okrećući se od svoje prijateljice i ubaci uniformu u
torbu. Mrzela je tu temu. To joj je vraćalo mnoge probleme koje je mislila da je
rešila – do sada. Do Becketta.
„Ti si stereotip i ti to znaš. Da je Beckett izvođač radova, bi li ga opet videla? Ili
mehaničar? Ili vatrogasac? Doktor?“
Eden se namrštila, nije mogla zamisliti Becketta u bilo kojoj od tih uloga. „Ne
znam.“ Frustracija joj je nagrizala već izgubljene živce. „Može biti.“
„Stereotipiraš ga, i ti to znaš. Beckett je hokejaš, samim tim je i nasilan.“
Okrenula se ka Tori spremna iskočiti iz kože. „Upoznala sam ga, OK? Nisam ga
izbrisala sa spiska bez razmišljanja.“
„Ha, tvoj spisak. Ta ti je dobra. Videla sam te na delu. Videla sam te kako radiš
sa gangsterima, policajcima, pakao videla sam te kako doktorima govoriš da
izvuku glavu iz guzice i odrade posao nećeš me uveriti da se bojiš jednog
prokletog hokejaša.“
„Radim sa tim ljudima. Nisam u vezi sa njima.“
„Za izuzetno razumnu, racionalnu ženu, uopšte nemaš smisla.“
Sada se ljutito okrenula ka Tori. „Hokej je drugi posle fudbala u svojoj razini
nasilja, i postoji četrdeset posto povećanja nasilja u porodicama među
fudbalerima. Zašto, zašto bih se ja stavila u veći rizik nakon onoga što sam
preživela?“
„Trebala bi sve te svoje ludorije pospremiti u ladicu medicine u svom mozgu,
jer verujem da nisi baš dobro proučila sve te informacije.“
„Šta to znači?“
 „To znači da sam i sama malo istraživala, jer brinem o tebi, i zato što te ne
želim poticati u lošu situaciju. Otkrila sam da NHL uvodi novu politiku o
porodičnom zlostavljanju koja uključuje potrebnu obuku za sve članove.
Ozbiljno shvataju.“
„Nakon što sam prošle nedelje gledala nekoliko Beckettovih utakmica, ta
politika neće učiniti da bolje spavam.“ Eden je masirala čelo. „Videla sam kako
igra. Videla sam njegove udarce, njegovu borbu. Videla sam kako je agresivan,
koliko silovan, koliko nasilan. Nije me briga šta govore statistike. Videla sam
sirovi bes na njegovom licu kada su se sve kamere usredsredile na njega. On je
intezivan i ponekad me plaši, u redu.“
„Znaš šta Eden, i ti mene ponekad plašiš.“
„Šta?“ Ona baci ruke sa strana. „Šta to, dođavola, govoriš?“
„Kad se suočiš sa ljudima na terenu pre nego stigne policija. Stalno to radiš. I
ponekad me plašiš.“
Eden je uznemireno skenirala sećanja. „Ja to radim zato što sam imala obuku i
zato što to drži rastojanje između nas i ludaka. Dajući im do znanja da nećemo
trpeti njihova sranja drži sigurne i nas i naše pacijente.“
„To je upravo ono što Beckett radi na ledu. I on je imao obuku. I uverava se da
drugi timovi znaju da će biti posledica ako previše navaljuju na njegove igrače,
što svakoga čini sigurnim. Ne donosiš neprijateljstvo kući. Ne prepireš se sa
slučajnim prolaznicima na ulici. Sigurno ne iskaljuješ svoj bes na one najbliže
sebi. Zašto pretpostavljaš da će Beckett?“
Uzdahnula je, prekrstila ruke i zagledala se u pod. Suze su joj napunile oči.
„Stvarno mi se sviđa,“ reče tiho. „I stvarno se bojim toga. Razumem šta
govoriš, ali ni jedna statistika nikada neće učiniti da se osećam sigurno kada je
nasilje način života za njega. A možda to samo znači da još nisam spremna.“
Tori je slegnula ramenima. „Samo ti možeš odlučiti.“
Eden je prepoznala sažaljenje na njenom licu i nije je mogla kriviti zbog toga.
Otvorila je vrata spavaonice, a glasovi iz kuhinje su signalizirali promenu smene.
Podigla je torbu na rame, a Tori ju je pratila u prednju sobu, gde se Eden
pozdravila sa drugo dvoje kolega.
Tori je izašla iz predvorja zajedno sa Eden. „Moraš biti sigurna u svoju odluku,
i ponekad moraš da proširiš svoju zonu ugodnosti.“
Eden je udahnula i slegnula ramenima. Njen um je već razmišljao o tome da li
da hoda do Metroa ili da uhvati autobus na uglu. Pogledala je prema ulici kako
bi proverila saobraćaj, a pogled na ivičnjak zadao joj je udarac šoka u stomaku.
Beckett se naslanjao na auto. Čekao je.
Srce joj je udarilo u dvostruki ritam. Strah joj je svezao creva i zategnula je
mišiće na ramenima. Eden je refleksno napravila korak nazad. Bacila je pogled
na sve strane, proučavajući okolinu i pamteći najbliže izlaze.
 Tori se zaustavila pored nje. „Je li to –“
„Da,“ ona je gotovo prosiktala.
Tori se namršti. „Da li si znala –“
„Ne.“
„Dođavola,“ reče Tori. „On je tako vruć.“ Tori baci pogled na Eden, a onda se
okrenu da se u potpunosti suoči sa njom suženih očiju. „Eden prestani.“ Prekor
u Torinom glasu prekinuo je Edeninu rastuću paniku. „Pogledaj me.“ Eden je
skrenula pogled sa Becketta i fokusirala se na Tori. „On nije Džon. On je velika
javna ličnost koja će trpeti užasne posledice ako zlostavlja ženu. On je ovde
zato što je zagrejan za tebe, i zato što nisi odgovorila na njegove poruke.“
Eden se borila da odagna paniku iz glave.
„Udahni.“
Eden je duboko udahnula osećajuci se kao da se vratila iz prošlost.
„Dobro sam.“
„Dobro, jer ako malo bolje pogledaš,“ Torin osmeh se vratio uz iskreno
uzbuđenje u njenim očima. „Videćeš da se naslanja na porshe.“
Nije videla porshe pored Becketta, ali sada kada joj je Tori razbistrila glavu,
Eden se usredsredila na osmeh koji mu je iskrivio usne. Skinuo je sunčane
naočare i uvukao jednu ručicu u okovratnik dresa sa bojama Rough Ridersa.
Bože, izgledao je tako sjajno. Tako zgodan i veseo. Ni traga besu koji je
pokazivao na ledu. Nikada nije očekivala od njega da se ovoliko trudi da je
ponovo vidi.
Ispravio se od SUV-a al se nije približio.
Ona je morala doneti odluku. Morala je da mu kaže da je jedna noć završena,
da ne želi više da ga vidi. Ili… Ili je u stvari morala pokušati dati životu malo
truda nego samo jednu noć.
Opsovala je ispod glasa.
Tori se namrštila. „Kako ti je dođavola uspelo da završiš sa njim u krevetu.“
„Usamljenost, očaj i alkohol?“
Tori je prevrnula očima, potom je krenula ka Beckettu pružajući ruku. „Ja sam
Tori.“
Beckett je protresao Torinu ruku. I njegov osmeh… Njegov osmeh učinio je da
se Eden oseća kao da se kotrlja niz strmu padinu.
Približila se, pokušavajući da, dođavola, ne primeti kako je užasno atraktivan,
sa jutarnjim suncem koje pravi zlatne niti na njegovoj kosi i naglašava
jednodnevnu bradu na njegovoj vilici. Izgledao je tako viši, jači i mišićaviji nego
što se sećala. Nosio je farmerice, patike i svoj dres. Eden je morala priznati da je
povremeni pogled malo opustio i dopustila je da joj se noge kreću prema
njemu.
 Tori je pustila Beckettovu ruku. „Bolje da vidim ima li kakvih problema unutra.
Drago mi je što sam te upoznala Beckett.“
„I meni,“ rekao je.
Tada je Edenina zaštita otišla, a ona je stajala licem u lice sa Beckettom
Croftom.
Njegov osmeh se proširio i omekšao. „Hej.“
Pokušala je da odgovori na njegov osmeh, ali je bila previše svesna njega.
„Hej.“
„Uplašio sam te, a?“ Čelo mu se namrštilo u zabrinutosti. „Dolazeći ovako
iznenada.“
Spustila je pogled. „Bilo je malo iznenađujuće da te pronađem ovde.“
„Bojao sam se toga.“ Zakoračio je prema njoj, posegnuo, i skliznuo s prstom
ispod podlaktice, a zatim ga zakačio za njen mali prst. „Oprosti. Nisam znao
kako drugačije doći do tebe.“
„Da.“ Klimnula je. „Znam.“
„Ovako stoje stvari, Eden,“ pomilovao joj je nadlanicu sa palcem. „Ja nisam tip
čoveka koji sedi i čeka da mu se stvari dogode. Ja sam tip čoveka koji izađe i
učini da se stvari dogode. Moja mama to zove ADHD ili OCD 2 ili obično staro
pravljenje problema, ali kako god, niko nije savršen, zar ne?“
To je učinilo da se Eden nasmeje i malo opusti.
„Istina je da nisam prestao razmišljati o tebi zadnjih šest dana,“ rekao je.
„Tako da nisam mogao prihvatiti zahvalnicu, bilješku ili poruku kao dokaz da
nisi zainteresovana. Morao sam doći i vidjeti te i lično se uveriti u to.“
„Da,“ lagano se osmehnula. „Pretpostavljam da ti se to nije dešavalo često,
zar ne?“
Trgnuo se i nasmejao. „Joj. Je li neko proučavao moju biografiju?“
„Šest dana je dugo vremena za razmišljanje o nečemu.“
„Veoma istinito. Izgledalo je kao prokleti mesec.“ Upleo je prste sa njenima i
pogledao je pravo u oči ozbiljnog izraza. „Reci mi da te ne zanimam i ja ću otići.
Obećavam da ti neću ponovo dosađivati.“
Tako šarmantan. Tako iskren. Oh, šta bi ona dala da bude u mogućnosti da
prihvati čoveka normalnih vrednosti. I mogla je. Samo je trebala da odabere da
to uradi.
„Bila sam –“
„Zauzeta.“ Klimnuo je glavom ozbiljnog izraza na licu. „Znam. Nastavio sam da
govorim sebi da imaš važnijih stvari. Za oboje naši životi su već prenatrpani. Bilo
je i sto drugih razloga koji su mi govorili da odem jutros kući sa aerodroma, a ne
ovde.“

2
ADHD – poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću. OCD – opsesivno kompulsivni poremećaj
 Udahnula je. „Istina je… Nisam sigurna u ovo. Sve u meni mi govori da je to
loša ideja.“
„Dovoljno pošteno.“ Činilo se da uzima to u razmatranje. „Ni ja nisam siguran
u ovo. Ono u šta sam siguran je da si mi obećala doručak i ispalila me.“
Prasnula je u smeh. „Istina.“
„Pa, dopusti da te sada povedem,“ predloži pa doda: „Osim ako ne moraš u
školu.“
„Ne, do poslepodne.“
„Doručak? Negde na veoma javnom mestu? Tako se možemo upoznati bolje?
Možemo čak ići tvojim autom ako ti je ugodnije.“
„Moj auto je Metro.“
Vilica mu je pala na sekundu, ali je brzo jako stisnuo. „Mogu da idem
Metroom.“
Nasmejala se. „Oh, ta tvoja prestrašena faca je bila neprocenjiva.“
Tako je bio dobar osećaj njegove ruke u njenoj. Velika i topla. Šest kratkih
dana i već je zaboravila kako je bio dobar osećaj kad je dodirne. Stegnula je
prste oko njegovih, a prsa su joj se ispunila sa osećajem ispravnosti.
Potražila je onu prokletu zaštitnicu i stereotip i strahove, način na koji je Tori
predstavila. I pronašla je čvrsto tlo.
Da, stvarno je želela videti kuda ovo vodi.
Eden je klimnula i nasmešila se. „U redu, doručak.“
 Trinaesto poglavlje
Beckett je stisnuo gas dok se kretao ulicama Washingtona ka centru grada.
Creva su mu se svezala, na isti način kao kada bi sa klupe gledao kako njegovi
momci igraju bez njega.
„Pobednička serija od pet utakmica,“ reče Eden vraćajući pogled nazad od
prozora.
Kosa joj je bila raspuštena. Ona je izašla iz zgrade Hitne pomoći samo u
tamnim farmericama, dukserici sa kapuljačom, i bez imalo šminke. I izgledala je
divno.
„Mmm – hmm.“ Hteo je pitati je li gledala utakmice ili je samo uhvatila kratki
prenos na vestima. Hteo je pitati da li su se njeni osećaji prema igri promenili.
Hteo je da je pita da li je nakon što ga je dodirnula posle šest dana osetila isto
što i on.
Bože, bio je pravi šupak.
Namerno je čekao ispred njenog posla znajući da će je verovatno preplašiti.
Planirao je ovaj doručak iz istog razloga. Nije to znala, ali ovo neće biti ono što
očekuje. Opravdavao se time što je hteo da vidi je li imala ono što je trebalo da
se uklopi u ljude koji su mu bili važni. Želeo je znati može li se nositi sa
konstantnim promenama koje su bile svojstvene njegovom životu. Ali istina je
da je tražio razlog da je izbaci iz misli. Izgovor da je gurne u pozadinu uma i
krene dalje.
Ali to je bilo pre nego je izašla iz zgrade i zaključala pogled sa njegovim. Pre
nego ga je bizarno grizodušje udarilo. Pre nego što se osmehnula i pristala da
mu pruži još jednu šansu, čak i nakon što je bio gad i skoro je proganjao. I sada
je bio zaglavljen sa svojim glupim planom, koji je već pokrenuo, jako svestan
kako će to u potpunosti da mu se obije o glavu.
„Nisam znala da je Porche napravio SUV-a.“ Njen osmeh je osećao kao šećer i
sunce uvijene u jedan snop koji mu je probio grudi. „neshvatljivi, zar ne? Kada
pomisliš na Porche pomisliš na sportska kola. Porche SUV je samo… Mislim…
Lijep je.“
Zaustavio se na semaforu i stisnuo joj ruku. „Nemoj se ustručavati. Iskrena,
sećaš se.“
„Dobro. Nisam htela da…“
„Nisam toliko osetljiv.“
Izgleda da joj se to svidelo. Osmehnula se i oči su joj zaiskrile. „U redu.“
Gledali su se jedan dug, vruć trenutak.
 „Bože, tako si lijepa.“ Reči su izletele pre nego što je Beckett shvatio da je čak
to i pomislio. „Oprosti. Nikada nisam bio stvarno dobar u tome da zadržim svoje
misli za sebe.“
„Hvala,“ tiho je rekla, a zatim je odmahnula glavom i vratila pogled kroz
prozor.
„Gde idemo? Na ovom području nema restorana. Jesi li se izgubio? Znam
svaku ulicu u ovom gradu.“
Naravno da je znala. Kako je to zaboravio.
Nervozno je udahnuo. „Uh…“ zašištao je. „Skoro smo stigli.“
„Ne zvučiš srećno zbog toga, kao kad si bio kada si me pokupio.“
Prešao je zadnju ulicu i usporio. „Da, pa to je zato što sam mislio da postoji
velika šansa da me odbiješ.“
Smešno mu se namrštila. „To nema smisla.“
Beckett se zaustavio na parkiralištu YMCA gde su baloni i letci za prikupljanje
sredstava leteli. „Stigli smo.“ Sakrio je uzbuđenje dok se okretao… Pakao, nije
znao šta da očekuje. Ljutnju, razočarenje… „Iznenađenje?“
„To je Y,“ rekla je, a u glasu joj je osjećao dio čega dođavola, dio humora.
„Da pogađam, bila si ovde jednom ili dva puta.“
„Ili deset.“ Pogledala je okolo YMCA primećujući balone i letke, suzila je oči.
Na kraju odmahne glavom. „Ne, ne mogu ovo sama dokučiti. Moraćeš da mi
pomogneš.“
„Palačinke za doručak pravimo jutros. Prikupljamo sredstva u Y. Doniramo
stvari za aukciju, pravimo doručak, a onda lutamo okolo dok ljudi jedu i
fotografišu. Potpisujemo autograme. Novac ide na ljetnji školski program, tako
da roditelji koji rade ne moraju da ostavljaju svoju decu same. Ovo je naš peti
događaj ove godine.“
Okrenula je glavu polako ka njemu. „Tokom radnog dana?“
„To je zato da možemo dobiti korporativne donatore. Mnogi navijači Rough
Ridersa rade u gradu i ostaju do kasno da gledaju utakmice, ali žive u okolini
grada. I otkrili smo da je više ljudi došlo i mi smo prikupili više novca kada smo
to organizovali radnim danom, jer niko ne želi da se vrati u grad u subotu ili
nedelju.“
„Dakle kažeš mi da ćeš da praviš i poslužuješ doručak? A ja ću da radim… Šta,
zapravo?“
Pobedio je.
Uzdahnula je. „Pa ovo je svakako javno. Što se tiče drugog dela da se
upoznamo bolje…“ Slegnula je ramenima.
„Izgledalo je kao dobra ideja kada sam prvi put razmišljao o tome.“
Podigla je obrve. „Da li si zato tako dobar u hokeju? Ideš sa prvom idejom?“
Nasmejao se i ugrabio priliku da promeni temu. „Misliš da sam dobar?“
 „Tako ljudi kažu.“
Izgubio je.
„Očigledno nisam tako dobar u drugim stvarima.“
„Ne znam za to.“ Ispustila je dah, naslonila se na vrata i zagledala se u njega.
„Ti si tako slatko manjkav.“
Donovan, Savage i Kristoff izašli su iz zgrade i uočili njihov auto. Beckett je
zastenjao.
Eden je pratila njegov pogled. „Ovo mora biti da je za nas.“
„Ako želiš da te vratim sada je pravo vreme da kažeš.“
Dok su se muškarci približavali Beckett je stisnuo dugme, a kada je Donovan
zaobišao do Edeninih vrata sa velikim osmehom zaključio je da su zaključana.
„Hej, rekao si da učinimo sve da se oseća dobrodošlo.“ Nasmešio mu se pa
prstom pokazao na bravu gledajući Becketta. „Ovo nije dobrodošlica.“
Eden se počela smejati. „Baš je sladak.“ Pogledala je Becketta sa iskrom u oku.
„Ima li devojku?“
„Ej, čekaj, stani malo.– “
„Za Tori.“
„Oh, pa, onda, ne. Ali je prošao kroz loš razvod nedavno, pa…“
„Oh…“ Njen izraz bio je nečitljiv. „Hoćeš li me moći vratiti kući do dva? Imam
čas u tri i treba mi sat vremena da stignem do tamo.“
Beckett je morao pokupiti Lily iz škole u tri. I on je već pretio smrću svima ko
napravi ispad i spomene joj ime u slučaju da se Eden danas pojavi. „Apsolutno.“
Uzdahnula je. „U redu onda. Idemo kuvati.“
Eden je pritisnula dugme i otključala bravu, a Donovan je bio tamo da joj
otvori vrata i ponudi joj ruku kako bi joj pomogao, kao da izlazi iz jebene
magične bundeva kočije, ili tako nešto.
Možda je proveo previše vremena u zemlji devojčica. Princeze, magične kočije
od bundeve…
„Brate,“ pozvao ga je Savage, a zatim mu podigao dvostruki palac. Eden je već
hodala prema Y između Donovana i Kristoffa, razgovarajući i smejući se.
„Dolaziš?“
Beckett je izašao iz auta i okrenuo se kako bi izvukao donacije za aukciju, dok
je Eden nestala unutra. Nekako ga to nije iznenadilo. Ono što ga je iznenadilo je
to koliko je bio srećan što je pristala ostati.
 Četrnaesto poglavlje
Eden je stajala u velikoj kuhinji u Y, nosila je dres Rough Ridersa tri broja veći,
na kojem je na leđima pisalo Croft. Dok su se palačinke pekle na šporetu,
ubacivala je borovnice u usta i gledala kako Beckett čuči ispred dečaka od oko
sedam – osam godina. Dečak je takođe nosio dres sa natpisom Croft preko
leđa. Mnogi ljudi koji su dolazili i odlazili u poslednja dva sata bili su Beckettovi
fanovi.
Jedan od momaka je spojio telefon na zvučnik, a električna mešavina
alternativnog roka, moderne muzike, hip-hopa i repa svirala je kroz prostor. Y je
otvorio svoju veliku kuhinju koju su koristili za časove kuvanja i događaje,
zajedno sa nizom drugih prostorija gde su bili postavljeni stolovi za večeru.
Stotine pokrovitelja prošlo je kroz liniju gdje su danas služili doručak sedmorica
Rough Ridersa, a zatim se fotografisali, razgovarali, potpisivali i donirali.
„Ovo je poslednja kanta.“ Ženski glas je privukao Edeninu pažnju. Faith,
devojka Granta Sabera, spustila je kantu od pet litara napola punu testom za
palačinke na pult pored Eden.
Uzdahnula je. „Oh, juupiii.“
Faith se počela smejati i Eden se nasmeši. Žena je bila lepa i imala je dodatnu
slatkost u sebi. Sa dugom plavom kosom i plavim očima, privukla je veliku
pažnju većine, koje nije ni bila svesna.
„Jesi li sigurna da će to zamrznuti?“ Upita Eden. „Shvatam da ih ne žele
otpisati, ali… Zamrznute palačinke?“
„Naravno. Samo se podgreju u mikrotalasnoj ili tosteru.“
„Ako ti tako kažeš.“ Eden je slegnula ramenima. „Ne jedem puno toga što nije
kuvano ili napravljeno isti dan.“
„Prava si. Ne bih bila toliko blaga da me Grant nije tako predstavio timu.“
Faith misli na druge Rough Riderse i Eden je skenirala gomilu između sipanja
smese za palačinke na tiganj i bacanja šake borovnica. Narukvice napravljene za
ovaj događaj klizile su joj na podlaktici. Ona i Faith su nosile svaku različite boje
i videvši da prave dugu Eden je bila srećna.
Faith je pevala zajedno sa Train’s ’’udaj se za mene’’ vrativši se poslu koji je
radila pre nego je odnela palačinke da se zamrznu. Muški glas joj se pridružio
dolazeći iza njih.
Grant je pritisnuo poljubac u Faithin vrat, a ona se nasmešila preko ramena
tamnokosom Rough Ridersu.. Bio je malo mlađi od Becketta, a ljubav koja je
zračila u Faithinim i Granthovim očima omekšala je Edenino srce i uplašila je na
neki način.
Grant je doneo dve stolice. „Odmorite se, dame.“
 „O, Bože, hvala ti.“ Eden je skliznula na stolicu i uzdahnula.
Tate je došao do grila i još uvek je nosio isti osmeh koji je nabacio pre dva
sata, kada ga je prvi put videla. „Nije li ti lice umorno? Osmehujući se toliko
dugo?“
Posegnuo je pored nje i zdrabio šaku borovnica. „Dobija više mišića…“
„Nego mrštenjem,“ završila je s njim zatim dodala: „Prkosi sili gravitacije,“ dok
je on ubacivao borovnice u usta.
„Pametnjakovićka.“ Andre je prišao do Tatea i zgrabio olovku sa pulta. Njegov
grubi ruski naglasak uvek je nasmejavao Eden bez obzira šta je govorio. „Šta,
dođavola, radiš sa Beckettom?2
„Hvala,“ rekao je Tate Andreu. „Ja sam to želeo znati, ali imam previše
američkih manira da bih pitao.“
„Nema na čemu,“ reče Andre ozbiljno. „Svaki put kad ti zatreba moja debela
Ruska lobanja samo treba da pitaš.“
Smejući se Eden baci borovnicu u Tatea. Brzinom munje otvorio je usta i
uhvatio bobicu. „Vau,“ reče Eden iskreno inpresionirana. Nasmešio se, savio
prste i okresao nokte od dres.
„Baci mi jednu,“ reče joj Andre.
Eden je bacila visoko bobicu. Andre se savio u kolena, otvorio usta i ciljao
savršeno mesto da je uhvati. U poslednjoj sekundi tate je udario drugog čoveka
u rame i gurnuo ga sa puta kako bi uhvatio borovnicu.
Faith, Grant, Eden i Tate su se smejali. Andre se nasmeši kada je gurnuo
Tatea. „Prevarantu. Vi Amerikanci ste gomila prevaranata.“ Okrenuo se ka
Eden. „Drugu. Pokazaću ovoj varalici kako se igra.“
„Neka igra počne,“ reče Tate.
Obojica su se namestila u stanje pripravnosti, izvan glavne kuhinje. Pre nego
što je Eden čak i bacila prvu borovnicu, muškarci su se gurali ramenima i smejali
se kao idioti. Eden nije mogla sebi da pomogne, smejala se dok je gledala dva
odrasla muškarca kako se pretvaraju u četvorogodišnjake dok se bore da
uhvate plodove u usta. I ona je imala drugačiji pogled – pozitivan pogled – na
takav takmičarski duh koji je otelotvorenje svih ovih muškaraca. Naravno, oni
su računali bodove i nastavili su da nadmašuju – 3:5, 5:7,7:9 – sve dok Eden
nije nestalo borovnica.
Kada su se Andre i Tate borili za poslednju bobicu, raskošan aplauz je
iznenadio Eden, a dok su se Andre i Tate poklonili publici Eden je gledala u njih
sa neprijatnom toplinom u obrazima. Ali kada je pronašla Becketta u gomili,
gledao je sa istim velikim osmehom kao da je pronašao njeno maloljetničko
ponašanje sa Andreom i Tateo zabavno, baš kao i drugi. Kada je zaključao oči sa
njenim imala je tri zapanjujuća i velika otkrića – prvo, nije bio ljubomoran
čovek, – drugo, nije mu smetalo da podeli pozornicu, – treće, zadovoljstvo mu
je da vidi kako i sama uživa.
Sve to je bilo problem u njenom životu od kada pamti, bilo sa ocem, dečkom
ili obojicom.
„Mmmm,“ Faith je pevušila pored nje. „Znam taj pogled.“
„Šta?“ Upita Eden skrećući pogled sa Becketta sa leptirićima u stomaku.
„Kakav pogled?“
Tate i Andre su odlutali u publiku nastavljajući sa fotografisanjem i
potpisivanjem. Eden se fokusirala na palačinke koje je Faith spasila dok je ona
igrala ulovi borovnice.
Faithine plave oči poletele su u Becketta i nazad. „Onaj. To je ono što vidim u
Garetovim očima.“
Eden se skoro zadavila sa bobicom koju je stavila u usta. „Ne. To –“ Pogledala
je u Becketta. „Nije čak ni blizu toga –“ Pokazala je očima na Gareta koji je prao
suđe.
„Možda još ne. Ali to –“ rekla je bacajući još jednom pogled na Becketa – „je
kako počinje.“
„Pff,“ je bio Edenin odgovor.
„Dobro je to videti i bilo je prokleto vreme,“ reče Faith, a zatim nastavi pre
nego što je Eden odgovorila. „Pogledaj ga, izvlači gotovinu od gospodina
Smootha.“
Zbog toga se Eden nasmejala. Beckett se jednom rukom rukovao sa čovekom,
dok je drugom uzimao ček, njegov osmeh je bio pun entuzijazma. „U nekim
stvarima je dobar, izgleda.“
„Oh, zaista?“ Interesovanje u Faithinom glasu je privuklo Edeninu pažnju.
„Reci. Nikad ne dobijam dovoljno prljavštine o tom čoveku.“
Eden je podigla obrve. „Teško je poverovati.“
„Zašto?“ Upita Faith.
Eden slegnu ramenima. „Pretpostavljam zbog onoga što radi na ledu.“
„To je posao. Oni ga ne nose kući.“
Njen pogled se vratio na Faith. „Ne?“
Napravila je facu i odmahnula glavom. „Uh – uh. Sjajna, moćna gomila ljudi.
Definitivno kao druga porodica.“ Pogledala je okolo i osmehnula se dok je
ulazila u sobu. „Moj otac je umro nekoliko meseci pre nego sam upoznala
Granta…“
„Oh, žao mi je.“
Odmahnula je glavom. „U redu je. Dugo je bolovao. Bio je spreman. Ja nisam.“
Završila je motanje šest palačinki i zastala da gleda u mnoštvo sa nežnim
osmehom na licu. „On je bio moja jedina porodica. „Mama je otišla kad sam
bila mala, a nisam imala braće i sestara. Grant je imao napeti odnos sa svojom
porodicom, pa smo bili samo nas dvoje. Sve dok me nije doveo u ovu porodicu.
Čoveče, stvarno su jedinstveni. I sve su bolji. Mislim da njihova povezanost i
njihov uspeh ima mnogo veze sa Beckettovim rukovanjem. On je sveobuhvatan.
Smešno velikodušan sa svojim vremenom, resursima i podrškom.“
Faith se nasmešila i zamotala još palačinki. „On je regrutovao svoju sestru,
koja ima dve male ćerke, da bude kontakt podrške Andreovoj ženi Niki. Oni su
tako mladi i već imaju jednog sina, drugo je na putu. Nika mi je nekoliko puta
rekla da Andre obožava Becketta, svo slobodno vreme je odvojio da mu bude
mentor. I znam da bi Nika bila izgubljena bez Sare.“
Faith je uzdahnula. „Ova grupa je ispunila moj život na način za koji nisam ni
znala da ga je bilo potrebno ispuniti.“
„Hej.“
Beckettov glas je uplašio Eden, i ona je poskočila. Stavila je ruku direktno
preko srca i šapnula. „Sranje.“
„Izvini,“ njegov glas je bio mekan i rukom je kliznuo uz njenu. „Moram da se
pobrinem da budem bolji u ovome. Da saplićem stopala ili nešto tako. Jesi
spremna da krenemo?“
„Sada? Ne želim da napustim Faith…“
„Ja ću pomoći Faith,“ Grant je došao sa Edenine strane i uzeo joj špatlicu iz
ruke. „Beckett je rekao da nisi mnogo spavala u svojoj smeni. Hvala ti što si
došla.“
„Hvala što ste me primili.“ Eden je zagrlila Faith i rekla zbogom ostalim Roudh
Ridersima. Onda je Beckett povukao uz sebe dok su hodali do auta. Držala ga je
za ruku koju je prebacio preko njenog ramena i igrala se sa crvenom
narukvicom koju je dobio kad su došli.
„Pa,“ rekao je. „Na skali od jedan do deset, koliko je bilo loše?“
„Zavisi. Da li pitaš za skalu datuma, ili skala – upoznajmo jedno drugo, ili skala
– obično uživanje, ili…?“
„Postavljaš tako teška pitanja.“
„Pa, stvarno su mi se svideli tvoji suigrači i Faith, tako da je to bilo deset.
Zabava bi morala biti negde ispod šest, ali uzmi to sa rezervom. Da sam
naspavana taj rezultat bi možda bio veći. I mislim da sam puno naučila o tebi,
iako ti nisi naučio ništa o meni, pa moram staviti i to na pet.“
„Nije istina. I ja sam saznao puno o tebi.“
„Kao to da mogu da flipujem palačinke?“
„Kao to da si opuštena i imaš odličan smisao za humor. Spontana i fleksibilna.
Ne držiš se predrasuda o momcima, i čini se gde god da ideš sklapaš
prijateljstva.“
„To je prilično dosta s obzirom da smo malo razgovarali u poslednja dva sata.“
 „Posmatranje.“ Stigli su do kola i otvorio joj je vrata. „Takođe sam primetio da
si ostala podaleko od dece. Zar ne voliš decu?“
„Deci nije mesto blizu vrućeg šporeta.“ Ona je okrenula razgovor u drugom
smeru. „Zar nisu trebali biti u školi.“
Događaj se smatra javnim, tako da su deca koja su mogla doći sa roditeljima
dobila školski kredit.“
„Čoveče, baš ste na sve mislili. Da li ste dobili neke dobre donacije?“
„Mnogo. Nećemo znati sve do sutra, ali se stvarno osećam dobro u vezi
ovoga.“ Držeći vrata jednom rukom pitao je: „Šta si shvatila o meni?“
Duboko se zamislila gledajući kroz vetrobransko staklo. „Shvatila sam da ti
dupe u farmericama izgleda mnogo bolje nego u pantalonama.“
Nasmejao se i pogledala je u njega. „Shvatila sam da ste tvoji suigrači i ti
vesela skupina braće.“
Njegov osmeh je omekšao i klimnuo je glavom.
„Takođe sam saznala da ovde postoji sakriveno veliko srce.“ Potapšala mu je
grudi.
„Kako to?“
„Bio si neverovatno strpljiv i pažljiv prema navijačima. I kada nisi bio u kuhinji
sa vrućim šporetom provodio si mnogo vremena sa decom i zaista si dobar sa
njima.“
Nasmejao se. „Volim decu.“
„Čula sam i kako je tvoje rukovodstvo povuklo tim zajedno u jedinstvenu
zajednicu i da ste na vrhu sezone. Sve u svemu moram da kažem da sam
impresionirana, gospodine Croft.“
Pomilovao joj je obraz, a njegov se pogled zadržao na njenim usnama. „Možda
ipak nije bila tako loša ideja za sastanak.“
„Ne,“ rekla je. „I dalje je loša ideja.“
To ga je nateralo da se nasmeje, a umesto da zatvori vrata izvukao je
sigurnosni pojas i nagnuo se da ga zakopča. Slatko mučenje se uvuklo u nju i
ona uplete prste u njegovu kosu. Mirisao je dobro i bio je topao.
„Eto ga,“ promrmljao je i povukao se.
Eden mu je uhvatila lice sa obje ruke. „Ti možda imaš sumnjiv ukus za lokacije
sastanka, i ja sam mislila da je pojavljivanje na mom poslu bilo jezivo ispočetka,
ali uspeo si da se popraviš i sve učiniš zabavnim. Zato hvala što si me spasio od
samoga sebe i napravio taj dodatni korak i učinio sve zabavnim.“
Nasmejao se. „To mora da je najčudnija i najslađa zahvalnost koju sam ikada
dobio.“
„Volim da budem drugačija.“
Povukla ga je k sebi za poljubac i u trenutku kada je usnama pritisnuo njene,
uzdahnula je. A onda joj je trebalo više. I on joj je dao sve, sve što je zatražila,
sve dok nisu imali upetljane prste jedno drugom u kosu i Eden se povukla
unazad bez daha. Naslonio je čelo na njeno. „Dušo, ti si definitivno drugačija.“
Pre nekoliko sati je bila spremna otpisati ga. Pre nekoliko sati, učinio ju je
toliko nervoznom da nije mogla govoriti. Ali sada, žudnja za njim bila je toliko
snažna, osećala je u svojoj srži. Sada, htjela ga je skinuti i osjetiti ga u sebi.
„Da li trebaš negde da budeš?“ upita ona.
„Ne, do popodneva.“
Ponovo je poljubio, prisilivši se da se odmakne i zatvori vrata. Onda se
zaustavio na trenutak, ruke je naslonio na auto, spuštenog pogleda kao da
razmišlja. Odmahnuo je glavom, pogledao ju je kroz prozor i stavio šaku na
njega, držeći je tako dok se činilo da se opet na sekundu izgubio u mislima. Na
kraju, njegovi prsti su skliznuli i zaobišao je auto do strane vozača.
Nakon što je upalio motor pitao je: „U redu, gde te vozim? Nazad na posao, ili
sam se iskupio za faktor iznenađenja dovoljno da mi dozvoliš da te odvedem
kući.?“
„Kući.“
„Da,“ reče on. „Konačno radim nešto ispravno.“
Stavila je adresu u telefon i uključila navigaciju tako da se mogla opustiti i
upijati ga. With Siri pomaže Becketu da nađe put do njene kuće, a Eden je
ispružila ruku zavlačeći je u njegovu kosu i masirajući mu potiljak. Iznenada, bilo
je tako mnogo toga što je želela znati o njemu da nije znala odakle početi.
Razmišljala je o porodici sa kojom je bio tako blizak i njegovom timu koji ga je
smatrao centrom svega. Mislila je o onome što joj je Faith rekla o toj grupi koja
ju je prihvatila i postala njena druga porodica. I, mada Eden nije bilo žao što je
otišla od svoje porodice pre dve godine, njen intimni pogled na Beckettov lični
život je učinio da se oseća usamljeno.
„Imaš sreće,“ reči su lebdele, melanholične. „Stvorio si zaista neverovatan
život za sebe.“
„Osećam se neverovatno srećnim, ali to nije samo zbog života koji sam
izgradio. To je više zato što su mi svi pomogli da ga izgradim. Ponekad mislim da
je učestvovalo celo selo da napravi NHL igrača.“
„Kako to?“
„To je ogromna posvećenost,“ rekao je glasom umornim i opterećenim. „U
početku su me roditelji vodili svaki dan na klizanje, putovali su sa mnom
vikendom i tokom leta. Kada sam pokazao da obećavam bili su potrebni
posebni treneri, kampovi, oprema, a to košta pakleno mnogo novca. Postoje
žrtve koje vaš brat ili sestra učine, roditelji zapostave brak i karijeru jer se
posvete tebi. Tu su i medicinski troškovi, duga čekanja u ER, povremeni boravak
u bolnici. To je sve pre nego sam otišao u profesionalnu ligu.“
 Pogledao je u nju, a zatim nazad na put. „Proveo sam samo godinu dana u
maloletnicima pre nego me je pokupio Roudh Riders. Sada imam divan tim
stručnjaka koji mi pomažu da napredujem. U hokeju imam trenere, pomoćne
trenere, sportske psihologe koji su uvek tu da me guraju i podržavaju. Imam
ljude koji drže stvari pod kontrolom za mene, tako da mogu da se fokusiram na
igru – menadžeri opreme, lekari, fizioterapeuti, nutricionisti, organizatori
putovanja.“
„Isuse.“ Ovo joj je otvorilo novi pogled na njegov život.
„A tu je privatni život,“ nastavi je on. „Da bi sve bilo organizovano i savršeno u
njemu ja imam agenta, poslovnog menadžera, finansijskog planera,
knjigovođu. Imam domaćicu, koja je često i moj kuvar i ostavlja mi zdrave
obroke nekoliko puta nedeljno, tako da ne iscrpim i zanemarim svoje telo.“
On odmahnu glavom. „Dakle, ne, ne radim sve sam. Ovaj savršeni život je u
velikoj meri zbog moje porodice. Drugi deo je zbog moje profesionalne
podrške. Negde iznutra, da ja sam rođen sa nekim talentom. I da potrošio sam
većinu mladosti na ledu. Pravio sam i sranja, i nastavio sam da ih pravim. Ali,
iskreno, ništa od ovoga ne bi bilo važno bez svih ovih drugih ljudi. Oni su ti koji
su stvorili savršenu oluju.“
„Savršena oluja,“ ponovila je osmehujući se. „Sviđa mi se to.“
„Tako se osećam. Ima puno talentovanih hokejaša tamo, ali nemaju svi mrežu
podrške koja im je potrebna da dođu do ovoga nivoa. Kad se osvrnem, kunem
se, zvezde i planete su se morale uskladiti kako bih bio ovde gde jesam. Dao
sam sve od sebe da nadoknadim mojoj porodici za njihove žrtve na ovom putu,
ali nikada ne osećam da je dovoljno, barem ne za moju porodicu. Mogu platiti
moje pomoćno osoblje, ali bez obzira šta radim ne mogu dati mojim roditeljima
ono vreme koje su potrošili na mene. Ne mogu dati mojoj sestri propuštenu
pažnju mojih roditelja.“
„Pa šta onda radiš za njih?“
„Od moje prve plate kao profesionalca kupio sam roditeljima kuću. Lijepu
kuću, znaš? Sve što su oduvek želeli.“ On se nasmeja. „I, čoveče, koja je jebena
borba bila sa njima da mi to dopuste. Pomislila bi da ih teram da se okupaju u
ključaloj vodi. Stavio sam novac za fakultet na račune mojih sestričina.
Pomogao Sarah i njenom mužu da kupe kuću – još jedna bitka. Provodim
praznike sa njima, povedem ih na igre onoliko često koliko to mogu. Izvan
sezone pokušavam uzeti sestričine od Sarah kad god to mogu.“ Pogledao ju je.
„Njen suprug je u inozemstvu, teško je podizati devojke sam.“ Slegnuo je
ramenima. „Pokušavam da ublažim neke od njihovih stresova i zabrinutosti gde
mogu. Dakle, to je bila duga verzija onoga da je potrebno selo da napravi NHL
igrača.“
 Ona je uzdahnula i ponovila reči koje je on njoj rekao pre nedelju dana.
„Taman kada pomislim da me ne možeš više impresionirati, ti to uradiš.“
Mora da ih je prepoznao i nasmejao se, i osmeh koji se proširio na njegovom
licu učinio je lude stvari unutar nje. Ludo – neprijatne, uzbudljive, zastrašujuće
stvari. Onda je pružio ruku i stavio je na njenu butinu stisnuvši je malo. Izgleda
da je crvena narukvica još uvek bila na njegovom zglobu, stvarajući kontrast na
njegovoj koži, moških dlaka i mišića njegove ruke. Nekako, ta glupa narukvica ju
je dirnula. Kao da mu treba bilo kakva pomoć.
Bila je sigurna da je on mislio da je to bio sladak gest, ali toplota joj je
putovala kroz butine i proširila joj se između nogu. Eden je bila prokleto sigurna
da nikada nije želela ni jednog muškarca kao što je želela Becketta sada.
Pomerajući se u svom sedištu, savila je jednu nogu ispod sebe, i iskoristila
koljeno da se podigne dovoljno da se nasloni preko konzole i pritisne usne na
njegovu vilicu. Beckett je izdahnuo, a mali zvuk je lebdeo kao muzika oko njih.
Rukom joj je stisnuo butinu.
„Croft,“ promrmljala je uz njegovu kožu. „Izluđuješ me.“ Ljubila je put do
njegovog vrata.
„Ale – jebena – luja.“ Njegovo režanje zavibriralo mu je u grlu i ona se
nasmešila. Gricnula mu je uvo, a zatim usisala ušnu resicu, Beckett je zadrhtao.
Ovaj jaki, zastrašujući, veliki igrač hokeja je drhtao.
„Moram da te pitam nešto,“ rekla je pritiskajući poljubac na njegov vrat.
Zastenjao je. „Dobre stvari retko počinju sa tom izjavom.“
„Želim da znam da li si klaustrofobičan?“
„Ummmm…“ Dobacio joj je neizvestan osmeh. „Ne, koliko ja znam. Zašto?“
„Zato što je moj stan stvarno mali. Mali kao kutija. Ako hoćeš da
hiperventiraš, hoću da to bude zbog onoga što ti radim, a ne zbog malog
prostora.“
Podigao je ruku sa njenog bedra i uhvatio je za zadnji deo vrata, a zatim se
zaustavio sa strane ulice. Okrenuo je glavu i zarobio joj usne svojima. Njegov
jezik je utonuo i pomilovao je. Nakon čega je usledio uzdah potreba stvoren
duboko u Eden.
Povukla se. „Vozi. Na pola ove ulice skreni levo.“ Ali Eden mu je nastavila
ljubiti i lickati i grickati vrat, on joj je držao ruku u kosi dok je vozio.
„Stigao,“ objavio je Siri.
Parkirao je kola na parking, a Eden je bila prestrašena sa očekivanjem. Spustila
je ruku, otkopčala sigurnosni pojas i pronašla ga kako je svoju pažnju usmerio
kroz prozor. Eden je pratila njegov pogled. „Šta?““Nisam shvatio gde idemo, bio
sam ometen razgovorom… Ti, zavrtela si mi mozak.“ Pogledao ju je. „Eden ovo
je najgora četvrt u Metrou.“
Nasmejala se. „Misliš da to ne znam?“
 Izgledao je iskreno uznemiren. „Koliko dugo živiš ovde?“
„Oko godinu dana.“ Pokušala je opustiti situaciju. „I mogu ti reći da je to
poboljšanje u upoređenju sa poslednjim mestom.“
Posegnuo je preko sedišta kako bi joj stisnuo butinu. „Znam da su kirije ovde
skupe, ali jesi li razmišljala da potražiš drugi stan u sigurnijem susedstvu?“
Nešto u njoj se zagrejalo. „Ali ako to učinim ne bih mogla videti sve one loše
plesne pokrete koje prave dileri kada ne prodaju, ili mi ne bi noćne more bile
prekinute pucnjavom. Ovo susedstvo ima svoje prednosti. Dođavola, mogla bih
ostati u svojoj pidžami i papučama dvadeset četiri sata dnevno sedam dana u
nedelji. I, dođavola, sa mojim rasporedom, ne možeš staviti cenu na tu vrstu
zabave ili udobnosti –“
Poljubio ju je da je utiša, i opet joj se zagledao u oči. „Ja sam ozbiljan.“
Nasmešila se i prešla palcem preko njegovih otvorenih usana. „I ja sam
ozbiljna u nameri da te izvučem iz te odeće.“ Otvorila je vrata zatim pogledala u
njega pokazujući na auto. „Oh, ali… Ovo ima alarm, zar ne? I Osigurao si ga, zar
ne? I“- Podigla je glavu – „Osiguranje sve pokriva? I točkove?“
„Isuse Hriste, Eden –“
Iskočila je i zatvorila vrata. Dao joj je najsjajniji pogled, polu frustriran, polu
zabavljen. Eden je hodala unazad prema stepenicama koje su vodile u njen stan
u podrumu, pozivajući ga prstom.
„Izlazi iz auta, Croft. Potrebno nam je malo više pokretljivosti za ono što sam
planirala.“
Izašao je iz auta i zaključao ga dok je pratio Eden. Ali ukrao je malo slatkog
vremena da skenira suženim očima svaki žalosni stan, svaki oronuli smeštaj,
svako jedva pokretno vozilo na ulici.
Čekala ga je na vratima. Beckett je bio na vrhu, omeo ga je automobil vozeći
sa vrištećom rep muzikom i basovima tako jakim da se tresao. Rastućeg
nestrpljenja, Eden se popela tri stepenice zgrabila ga za dres i povukla ga dolje
u stan.
„Da li ćeš se osećati bolje ako znaš da je gradski dom u vlasništvu male starice
koja ima osamdeset i šest godina?“ Upita ona. „I da je njena porodica iznajmila
podrum meni ispod svake cijene da mogu biti ovde ako Willi nešto treba?“
„Ne baš.“
Pritisnula je svoje telo na njegovo, popela se na prste i zagrlila ga rukama oko
vrata. „Slabo čuje.“ I poljubila ga onako kako želi da ga jebe – duboko, sporo, i
vruće. Stajao je, obmotao ruke oko nje i povukao je bliže. Na kraju, njegov um
je bio na pravom mestu. Ona je prekinula poljubac da uhvati kvaku od vrata.
Usne su mu skliznule na njen vrat, šaljući trnce preko njenih ramena. Petljala je
da otvori vrata i povuče ga u stan. Izgledalo je kao da su se sve njegove brige u
vezi susedstva istopile na vrućini koja je strujala među njima. Uzbuđenje se
kovitlalo u njoj.
Odvojila se od njegovih usana da mu skine dres preko glave, a onda je ljubila
put preko njegovog torza dok je radila na kaišu i farmericama.
Beckett je povukao dres koji joj je on dao, zavukao ruku ispod grudnjaka koji
je nosila ispod dukserice sa kapuljačom, i uhvatio njene gole grudi ispod
pamuka.
Ali čim mu je otkopčala farmerice, Eden se spustila na koljena, povlačeći
farmerice i bokserice dovoljno nisko da bi ga oslobodila i odmah usisala celu
njegovu dužinu u usta.
Beckettovo celo telo se streslo i opsovao je. Kada je Eden počela da se kreće i
istražuje, obujmio joj je vilicu prstima, pomilovao je po kosi i sklonio joj je sa
lica. Eden je bila izgubljena u oštrom, bezumnom ukusu muškarca. Od
svilenkasto glatkog osećaja njegovog kurca u njenim ustima, na njenom jeziku,
klizeći preko njenih usana. Bože o tome je fantazirala cele nedelje. Oh, kako je
volela da se izgubi u strasti, u zadovoljstvu, da pobegne.
Nagnula se ka njemu uzimajući ga duboko i sporo dok nije udario u grlo.
„Bože, Eden…“
Grube, požudne reči privukle su joj pogled. Gore preko njegovog tela, preko
njegovih stisnutih trbušnjaka, preko njegovih širokih mišićavih prsa, do očiju,
tamnih i vatrenih koje je posmatraju. Držala je pogled na njegovom kada se
gurnula i usisala ga. Držala je pogled dok ga je primala duboko, duboko u usta.
Držala je pogled dok ga je vatra sagorevala iznutra, dok je njegova vilica
pulsirala, dok nije konačno zabacio glavu unazad sa: „Prokletstvo…“
Onda se nagnuo nad njom, pritisnuo usne na kosu i promrmljao: „Tako dobro,
dušo. Dođi ovamo.“
Uhvatio je oko bicepsa i lagano je povukao na noge gde je odmah poljubio,
milujući je jezikom, sisajući joj usne dok je vodio do kreveta. Podigao je i
obomotala je noge oko njegovog struka. Uplela je prste u njegovu kosu i
naslonila čelo na čelo.
Seks nikada nije bio ovakav za nju. Ona nikada nije čak ni zamišljala takav seks.
Tako tečan. Tako vruć. Tako sveobuhvatan. Tako lak. Tako ispravan. „Toliko te
želim.“
Stenjući, pokrio je njeno telo svojim. Osećaj njegove težine kako je pritiska na
krevet naterao je da zajeca. Podigla je kukove ljuljajući ih ka njemu. Beckett je
povukao njen grudnjak dovoljno da usisa bradavicu u usta dok je gnječio drugu
sa jakom velikom šakom. Toplota i zadovoljstvo su strujali kroz njene grudi, a
Eden se meškoljila ispod njega, dok je on uzimao vreme držeći je svojim
jezikom, grickajući zubima tvrdi vrh.
„Mmm, Beckett…“ Negodovala je.
 Njegova ruka napustila njenu sisu spuštajući se lagano preko stomaka između
njenih nogu. Ali to nije bilo dovoljno.
„Koža.“ Pritisnila je stopalo na krevet i okrenula ga ispod sebe pritiskajući ga
na krevet. „Treba mi koža na kožu. Trebaš mi ti. Treba mi oboje odmah.“
Gurnula se s kraja kreveta, pronašla mu noge i povukla farmerice niz njih. On
je vrhovima prstiju skunuo svoje patike, a ona je skinula njegove farmerice.
Zatim je pritisnula ruke na njegove noge pomerajući ih uz njegovo telo dok se
pela na njega. „Saaaa – vršeno.“
„Nije savršeno.“ On je okrenuo i otkopčao joj grudnjak skidajući ga. Ljubio je i
grickao prateći put niz trbuh dok joj je otkopčavao farmerice, a zatim se
ispravio i skinuo joj patike povlačeći joj farmerice i gaćice. „Sada je savršeno.“
Pomilovao joj je šakom stomak, između nogu, i skliznuo dva prsta u nju.
Eden je uzdrhtala. Mrdala se prema njemu. „Mmm, da.“
Omotao je slobodnu ruku oko zadnjeg dela butine i povukao je do ivice
kreveta. Raširio joj je butine i pao na kolena, pokrivajući je ustima. Vrućina,
pritisak i vlaga su je šokirale ekstazom. Ona vrisne, izvije se, i izgubi razum dok
se nije povukao. Okrenula je glavu u stranu i pronašla ga kako je posmatra.
Njegov jezik je klizio nad njom opet i opet. Eden ga je željela u sebi, ali on joj
dao ni trenutak da udahne. Posmatrajući je vrelim pogledom, palacao je vrhom
jezika koji je dražio sve više i više, onda je poljubio, liznuo je, opet poljubio…
„Beck…“
Širio ju je prstima, a mišići su se trzali. Podigla se na laktove, čvrsto stiskajući
plahte, i posmatrala kako kruži vrhom jezika oko njenog klitorisa, polako,
nežno, izluđujuće, beskrajno uzbuđujuće. Vizija je bila grešno erotična
dolijevajući benzin na vatru.
A kada je krenula prema vrhuncu, poljubio ju je, liznuo i ponavljao postupaka,
beskrajno strpljivo je izluđujući. Zastenjao je na njenoj pičkici i vibracije su
zapalile njenu nutrinu.
„Ah, Bože…“ Njena glava se okretala sa jedne strane na drugu, trbušni mišići
su se trzali i drhtali.
Beckett je prestao zadirkivati i počeo je proždirati. Punih usta je usisavao,
čvrst pritisak jezika na njenom klitorisu. Eden se presavila ka njemu u
delimičnoj krizi. A onda je Beckett zarežao, uzeo joj klitoris između zuba i –“
Orgazam je bljesnuo kroz nju. Vrući, divlji talas ekstaze koji ju je izbacio iz
njenog tela. Njeni mišići su se stegnuli, povlačeći je napred, a onda je bacajući
nazad. Savila se u luk stiskajući butinama Beckettovu glavu. Opet ih je raširio i
nastavio je ljubiti, lizati, proždirati, a ona je stenjala, treperila, dahtala.
Njen je mozak još uvek lebdeo negde usred bele sumaglice kada je Beckett
skliznuo uz njeno telo i ljubio je posvuda. Uokvirio joj je lice rukama i povukao
je u vruć poljubac. Imao je ukus muškarca i uzbuđenja, a Eden ga je trebala u
sebi da je ispuni, da je kompletira.
Posegnula je za svojim farmericama na podu i Beckett je otpetljao svoje noge
kako bi joj se sklonio s puta. Okrećući se na stranu izvukla je novčanik iz džepa,
a zatim se naslonila na podlaktici kako bi izvadila kondom iz njega. Taman ga je
izvukla kada joj se Beckettovo tijelo pripilo uz leđa zadirkujući joj usnama vrat
i ramena.
Kada je ispustila novčanik Beckett se naslonio na nju okrećući je na stomak.
Prekrio joj je ruku svojom i uzeo joj kondom ali se nije potrudio da ga stavi.
Umesto toga oslonio se na ruke i podigao svoju težinu sa njenih leđa. Upotrebio
je jedno koleno da joj raširi butine, potom je povukao za bokove podižući joj
guzu, ljuljao se nad njom gladno stenjući. Sklonio joj je kosu u stranu i pritisnuo
usne na zadnji deo vrata. Navio je glavu preko njenog ramena posežući da joj
uzme usta u gladnom poljupcu, dok je vrućim kurcem milovao njenu kožu.
Zatvorila je oči upijajući vruće senzacije. Toliko toga – fizički i emocionalno –
nije mogla sve razumeti, nije mogla sve kategorizirati. Jedino je znala da je
učinio da se oseća intezivno seksi, poželjno i potpuno prelepo. I sve je to
pojačalo divlju želju u njoj.
Prekinula je poljubac moleći: „Molim te. U meni.“
Zvuk koji mu se kotrljao u grlu odjeknuo je sa pravim kvalitetom paleći vatru
između Edeninih nogu. Sjeo je. A zvuk cepanja folije prenio je zadovoljstvo kroz
Edenino telo. Podigla se na jedan lakat i zaokrenula se da ga posmatra. Pogled
na njegovu veliku mušku ruku koja navlači kondom na penis pojačao je njenu
napaljenost. Zatim je pogledao i ponovo se nagnuo napred pritiskajući svoje
telo na njeno.
Poljubio ju je pre nego se odmakao i polizao prste. Njegova ruka je uklizala
između njenih nogu i pomazio je. Eden je oštro udahnula. Zatvorila je oči
rukama stiskajući čaršafe. Beckett je kliznuo glavićem svog kurca preko
natečenih, glatkih nabora, i nesigurno stenjanje je izašao iz njenih usta.
Pritisnuo se u nju, a stenjanje se produbilo u grlu. Gurnula je kukove nazad.
„Hoćeš više?“ pitao je glasa promuklog i gladnog.
„Bože, da.“
Zgrabio joj je kukove i podigao guzu ulazeći polako. Tako polako.
„Čoveče, ovo je najbolje mjesto na svetu. Tako je jebeno vruće.“ Zarežao je
polako se izvlačeći i polako opet gurajući. „Želeo bih gledati ovo celu jebenu
noć.“
Eden je zacvilela i zagrizla usnice.
Beckett je preselio ruke sa kukova na guzu, zakopavajući prste u njene guzove
sve dok joj nije prostrujala slatka bol. Ponovo, opet i opet gurao je u nju, potom
izvukao, protrljao je prstima, a onda ga opet gurnuo lagano. Centimetar po
centimetar, svaki jebeni izuzetni centimetar.
„Želiš više, Eden?“
„Da,“ žalila se.
Istežući se, Beckett je klizio obema rukama uz leđa hvatajući je za ramena.
Držeći je na mestu, gurnuo je duboko. Pritisak se proširio kroz kukove. Eden je
usisala vazduh kroz stisnuto grlo. Rastezanje je zapalilo i ispunio ju je potpuno,
kompletno na najadekvatniji najuzbudljiviji način. Njene oči su se zatvorile i ona
je opsovala. Zatim je ispustila stenjanje koje je došlo iz njenog stomaka i
naglasilo kako se osećala potpuno iznenađeno.
„Da li je to ono što si htela?“ Pitao je bez daha, zahtevno. Ali nije mogla da
odgovori. „Da li je to dovoljno duboko?“ Mračna seksi nota obojila je njegov
glas. „Zato što mislim da mogu da te jebem dublje.“
Pre nego što je Eden mogla razbistriti svoju glavu, Beckett je iskoristio svoja
koljena da joj još više raširi butine. Uhvatio je za struk obema rukama, gurajući
je ka napred izvlačio je svoju dužinu. Taj potez joj je savio leđa i podigao karlicu
više.
Bez upozorenja ponovo je gurnuo. Njegov kurac zapalio je put pravo kroz
centar nutrine i udario joj grlić materice. U Eden se pomešalo zadovoljstvo i
nelagodnost. Senzacije su se mešale i preplavile je. Njena glava je pala uz jecaj.
Ruke su joj se grčile u čaršafe. Ovo je bio njen prvi pogled na to kakav bi zavisni
seks mogao biti.
Animalistički zvuk zadovoljstva u Beckettovom grlu dodao je toplinu između
njenih nogu. Bez oslobađanja struka, nagnuo se da joj šapne na uvo: „Mislim da
mogu i dublje. Još uvek imam dobar centimetar dok ne pritisnem jaja na tebe.“
Sveto. Jebeno. Ali sve što je izašlo bilo je duboko stenjanje u grlu.
„Mislim da te to uzbuđuje. Tvoja pičkica stiska moj kurac.“
„Da…“
„Šta?“ Nagnuo se bliže, i savio svoje kukove gurajući ga dublje čineći da se
Edenine oči prevrnu. „Da, šta? Šta želiš, Eden?“
„Sve… To,“ prisilila se da progovori. „Daj mi… Sve.“
Njegovo režanje je bilo nerazumljivo, vruće, zadovoljno. Držao joj je kukove u
tom istom uglu polako se izvlačeći dok mu vrh nije skliznuo iz nje ostavljajući joj
osećaj praznine. Pomilovao joj je kurcem vlažni otvor sve do klitorisa, Edenin
stomak je treperio. Vratio ga je na otvor i jednim zamahom se nabio duboko u
nju.
Nabijanje.
Nabijanje.
Nabijanje.
 Eden se tresla i grebala plahte kada je izvadio i opet trljao svoj kurac od njenu
pičkicu.
„Je li to dobro?“ hteo je znati, glas mu je bio gladno režanje na njenom uvu.
„Tako… Dobro.“
Ljuljala je bokove kada joj je trljao kurcem po klitorisu, stenjući na kontakt.
„Želiš li da nastavim da te jebem?“
„Molim te, jebi me.“
Lagani smeh mu se kotrljao iz grla. „To je tako vruće.“ Ugrizao je za rame, a
zatim lizao bolno mesto. „Te reči iz tvojih usta čine me tako tvrdim.“
Okrenula je glavu i pogledala ga preko ramena.
„Becket,“ udahnula je. „Umukni i jebi me.“
Njegove oči su bile tako mračne izgledale su skoro crne. Želja ugravirana u
njegovom izrazu učinila je Eden potrebitijom da je ispuni. Klizio je prstima kroz
njene nabore, Eden je udahnula. Onda je razmazao vlažnost po kurcu i gurnuo
ga unutar nje. Onda se zabio.
Bol i zadovoljstvo mešali su se u centar Edeninog tela, i ona je zajecala. Sa obe
ruke oko njenog struka, držao je mirnom za svaki prodor, osiguravajući da
njegov kurac ulazi duboko. Glavićem je udario nešto u njoj, zbog čega je htela
da izleti iz svoje kože ka vrhuncu. Njegova jaja su udarala u njen perineum,
nadražujući je sa malim žalcem prilikom svakog nabijanja. Beckettove ruke su
volele da lutaju po njenom dupetu, ovlažio je prste u ustima, mazio je njen
perineum i njen anus sa laganim, ludo razdražljivim, beskrajnim krugovima.
Eden je stiskala jorgan objema rukama uvijajući ga u čvorove, Gurala se
kukovima nazad dočekujući njegove nasrtaje pre nego je počela moliti.
„Beckett… Bože… Molim te…“
Stenjao je. „Ali, jebiga, tako je dobro.“
Eden je pritisnula lice u jorgan i cvilela, apsorbujući svaki vatromet užitka. „Ne
mogu… Čekati…“
Beckett se zabio duboko, prtisnuo joj prsima leđa i umirio se. Spustio je ruku
niz njenu pronalazeći joj prste i uplićići ih sa svojima. Kada je okrenula glavu,
našla se kako bulji u njihove udružene ruke. Njihovi zglobovi bili su vezani
narukvicama sa događaja. Njegova druga ruka je bila ispružena iznad njene
glave mrseći joj kosu. Njegova težina je utonula u nju i natjerala ga da uđe još
dublje, a on se umirio previše dugačak trenutak, teško dišući, njegovo srce je
brzo udaralo na njenim leđima.
Strah je gorio vruće i brzo. Eden je čekala klaustrofobiju da je napadne. Ali
Beckettovi prsti su se savijali oko njenih, stiskajući i popuštajući, a nežnost je
odagnala njen strah. Zatvorila je oči i natapala se osećajem da je tako
celokupno… Uzeta. Dakle, potpuno… Posedovana. Nešto što nije verovala da
može sebi opet da dozvoli.
 „Ne mogu se setiti… Da je seks ikada bio ovako jebeno dobar,“ rekao je
zadihano. „Ovo je sve na šta sam mogao misliti celu prokletu nedelju. Da te
gledam, da pričam sa tobom, da te osećam. Da budem u tebi. Jebote, ovo je
ludo.“ Okrenuo je glavu i pritisnuo usne na vrat.
Emocije su se nakupljale i suze su joj zapekle oči. Suze sreće. Suze zahvalnosti.
Suze zbog saznanja da ona nije bila potpuno slomljena kao što je verovala.
Iznenadna i žestoka naklonost prema Beckettu je procvetala. Beckett i njegovo
samopouzdanje, njegova slatkost, njegovo strpljenje. Provela je dve godine
skrivajući se od života. Njen strah je jedino Beckett bio u stanju da uništi,
nateravši je da se vrati u život. Stvarno se vrati u život.
Njegov uzdah joj je zavibrirao preko kože, i počeo je da se opet kreće. Ali ovo
je bilo drugačije. Ovo je bilo senzualno, duboko prodiranje koje je ukralo njen
dah baš tako intenzivno kao pomahnitalo nabijanje od ranije. I, kao i prve noći
koju su proveli zajedno, ritam je jednostavno zauzeo svoje pravo mesto. Eden
se podigla da ga pogleda, a on je zarobio njene usne u gladnom nezasitnom
poljupcu. Dok se njihova strast produbljivala, kretao se sve jače i brže, čekanje
je bilo poznato, ali je strujalo sveže zadovoljstvo kroz njeno telo.
„Eden… Jebi ga, dušo…“ Zubima joj je grebao rame. „Želim da osetim kako
svršavaš. Želim da te osetim svu mokru. Želim da osetim kako se stiskaš oko
mene. Bože, osećam te tako jebeno dobro.“
Njegove reči gurnule su je još jedan korak bliže orgazmu. Izgledalo je da
shvata svaki njen zvuk, intenzivirajući snagu i brzinu vozio ju je direktno do
ivice.
Njeno telo je dosegnulo, zategnulo se i stisnulo. Prokletstvo to je bilo tako
intenzivno. Tako sveobuhvatno. Njena slobodna ruka je stiskala njegovu
podlakticu.
„Oh, da,“ hrapavo joj je šapnuo na uhu sa seksualnim uzbuđenjem u tonu.
„Osećam to. Mmmmm, dolazi. Bože, voleo bih da osetiš ono što mi radiš.
Otvori mi se i prepusti. Opusti se.“ Pritisnuo je usta na njeno uvo. „Dopusti mi
da te uzmem, Eden. Celu tebe.“
Opustila se, oslobodila je mišiće, a njegov sledeći potisak je delovao kao
bomba. Orgazam je eksplodirao duboko u njoj. Ona je plakala dok je njeno telo
zapljuskivala ekstaza. Gušila se i stenjala. Podizala i previjala. I izgledalo je da
zadovoljstvo ide dalje i dalje.
Orgazam je još uvek strujao i tresao kroz nju kada se Beckett slomio. Sa
njegovim licem pritisnutim na vrat kukovima je pumpao u žestokom nizu.
Njegovo režanje vibriralo je preko njene kože, njegova vilica se stisnula
izbacujući niz psovki kroz zube. Njegovo zadovoljstvo ga je opustošilo u potresu.
 Kada je konačno srušio svoju punu težinu, Eden je potonula u dušek bez
prigovora. Dozvolila je sebi da joj svest odluta, plutajući ka blaženstvu koje je
izgledalo kao da karakteriše i Becketta.
 Petnaesto poglavlje
Duge, tihe minute su prošle dok je Beckett lovio svoj dah i smirio otkucaje
srca. Ali glava mu je još uvijek lebdela dok se maknuo sa Eden, prebacio u
stranu i povukao nju za sobom. Obmotao se oko nje, zapleo je svoje ruke sa
njenim, te zagnjurio glavu u njenu kosu.
„Dušo,“ prošapće. „Jebeno si me uništila.“
Promrmljala je i ruka joj je kliznula njegovom podlakticom, zaustavivši se da
zavrti narukvicu par puta oko njegovog zgloba. Njena ruka je još uvijek imala
nekolicinu narukvica različitih boja.
Bože, srce mu se osećalo prevelikim za njegova prsa. Zabolelo ga je ispod
rebara. Svaki put kada ju je video, naučio je nešto novo, kao da se još jedan sloj
skida. Čini se da su se njegovi osjećaji za Eden množili zastrašujućom brzinom.
Skrenuo je pogled prema satu na njenom noćnom ormariću. Još uvijek imaju
vremena prije nego ona mora ići. Poljubio ju je u glavu i prošaptao: „Želiš da se
zajedno istuširamo?“
Kada nije odgovorila, niti se pomaknula, podignuo se na lakat i nagnuo preko
nje. Zaspala je.
Srce mu se stegnulo i osmeh mu se pojavio na usnama. Beckett je ponovo
zagnjurio svoje lice u njenu mekanu i mirisnu kosu, pokušavajući shvatiti zašto
mu se zbog ove žene stomak pokreće, srce lupa i telo žudi.
Protresavši glavom, Beckett se polagano podigne, pokušavajući je ne
probuditi. Pogledao je po sobi – stvarno pogledao – po prvi put. I čak je bilo i
gore nego na prvu. To nije bila soba, to je bila ćelija.
Podrum je imao betonske zidove, sa dva mala prozora na kraju kuće i dva još
manja prozora sprijeda – svi su bili sa rešetkama. Vidljive vodovodne cijevi na
stropu koje su se križale i koristan tepih na čak niti cementiranom podu. Jedini
nameštaj je bio krevet na kojem su bili oni, drveni noćni ormarić, željezni sto i
stolica i jedna polica za knjige. I svaki komad je bio prastari. Eden je očito
pokušavala srediti prostor koliko god je mogla.
Uprkos prigušenom svetlu, zatvarajući celokupni osećaj prostora, bilo je čisto i
uredno, te je mirisalo, prostor je bio ispunjen opuštajućim cvetnim mirisom.
Zidovi su bili ofarbani u svetlo žuto, dodavajući malo svetlucanja. Sve njene
knjige su bile uredno posložene. Sve na stolu je imalo svoje mesto osim jedne
otvorene bilježnice na sredini stola. Nije bilo kuhinje, samo ploča za kuvanje,
mikrovalna i mali frižider. Čudna slabost mu se pojavila nakon sexa. Ustao je i
krenuo prema jedinim vratima za koja je smatrao da vode u kupaonicu.
Odgurnuvši napola otvorena vrata upalio je svetlo. Da, kupaonica. Ali... Čovječe,
stvarno ništa više nego toalet i sićušna tuš kabina u kojoj se ona jedva može
okrenuti, te jednostavan umivaonik čije su se cevi videle ispod njega.
Težak osjećaj se pojavio Beckettu u stomaku. Zatvorio je vrata pokušavajući je
ne probuditi i započeo sa čišćenjem, nadajući se da će saznati više o njoj iz ovog
ambijenta. Složeni ručnici su stajali na vodokotliću, zajedno sa njenim toaletnim
stvarima, jer je bilo očito da ih nema nigde drugo staviti. Kada je otvorio vodu,
izašla je smeđa, te je ostavio neko vreme da curi dok se stare cevi ne pročiste.
Kada se očistio, bio je i zbunjen i... Ushićen. Poznavajući je, ne bi nikada mogao
pogoditi da živi u ovakvim uslovima. Bila je inteligentna i dobro načitana i tako
nekako prisebna. Sumnjao je da je iko ubacio u Johns Hopkins bolničarski
program. I, iskreno, takođe je posumnjao da je ona upala jer ima novaca.
Možda zato jer nikada nije pravila frku zbog njegovog apartmana ili auta.
Možda jer nikada nije spomenula njegove ugovore ili koliko zarađuje. Možda
zato jer nikada nije ništa tražila niti očekivala od njega.
Posušio je ruke i obrisao telo. Nakon samo trenutka oklevanja, otvorio je njen
medicinski ormarić. Pasta za zube, četkica za zube, labelo, Tylenol, Advili
vitamini. Na donjoj polici bila je jedna maskara, mala bočica pudera i rumenilo.
To je to? Stvarno? Žene koje je poznavao nosile su više od celog sadržaja
njene kupaonice svuda sa sobom.
Ugasio je svetlo i polagano otvorio vrata. Eden se nije pomaknula. Još uvijek je
bila sklupčana na svojoj strani, telo joj je bilo golo, svilenkasto i prekrasno.
Kosa joj je bila razbarušena, prostirući se preko čvrstog žutog jastuka koji je
bio usklađen sa zidovima. Beckett je pogledao na vreme, nagnuo se preko nje i
sklonio joj kosu sa čela. Kada se nije trznula, on se nasmejao.
Tako ga je mogla lagano odbiti ispred njenog posla. Ili mu je mogla reći da je
odveze kući kada je skrenuo ka Y. Takođe ga je mogla prekinuti u čavrljanju i
zamoliti ga da ode.
Ali nije napravila ništa od toga. I gledajući oko sebe, počinjao je shvatati da se
Eden borila isto toliko koliko i oni kojima je pomogla da danas skupe novac. Ali
ostala je na svojim nogama satima da kuva nakon svoje duge noćne smene.
I nikada nije tražila ništa. Nikada nije dala ni najmanji znak da nešto treba.
Nikada nije imala tu pohlepnost u očima na koje je on navikao da dolazi kod
žena. Osećaj u njemu se pojačao. Čoveče, on je prokleto cenio ovu ženu. Bar
ono šta je znao o njoj. Nije mogao verovati koliko jako se osećao zbog nje za
tako kratko vreme. Ali nakon toliko pogrešnih žena, ne bi trebao biti genijalac
da shvatiš kada se prava pojavi na njegovom putu, što je dobro, jer on nije
genijalac. Beckett je obukao bokserice i krenuo prema njenoj polici za knjige da
čita naslove. Njena bilježnica je bila na vrhu police.
Naslovi su uključivali anatomiju, psihologiju, napredna prva pomoć,
oživljavanje, medicinska terminologija, hitna pomoć na cesti, napredna srčana
pomoć, napredna pedijatrija, farmakologija i lekovi, upravljanje traumom, hitno
porodiljstvo, psihijatrijska pomoć.
„Isuse,“ prošaptao je. Zadobio je glavobolju samo čitajući naslove. Definitivno
je sada shvatio njenu inteligenciju.
Približio se drugoj polici. Mozak, um i telo: lečenje od traume. Sledeća knjiga:
Moć oslobođenja.
Namrštio se. Ove nisu zvučale kao da se uklapaju u program. Izvukao je knjigu
i pogledao u naslovnicu, pročitao je naslov: Za žrtve i preživele porodičnog
nasilja. Način na koji se ona trznula te noći u baru prošao je kroz Beckettovu
glavu i stomak mu se zaledio. Koža na zadnjoj strani vrata ga zapeckala i dlačice
na rukama su se naježile. Čudan intenzivan poriv odbrane je prošao kroz
njegovo telo. Znao je da su njeno trzanje i preplašenost od nečega neugodnog
u njenoj prošlosti, ali videvši ovo mu je zamutilo misli, grube reči porodičnog
nasilja učinile su ovo stvarnijim, puno ružnijim, što ga je mnogo razbesnilo.
Stisnuo je zubima i čitao ostale naslove sa police.
Knjiga preživljavanja porodičnog nasilja. To je sada moj život, novi početak
nakon porodičnog nasilja. Posttraumatski stresni sindrom. Od tuda, naslovi su
se promenili. Lečenje nakon gubitka: dnevna meditacija, hvatač anđela,
putovanje gubitka i sećanja. Iza suza: pronalaženje svetla nakon gubitka.
Beckettov stomak se zgrčio, vrućina mu prošla telom, zatim hladnoća, pa
ponovo vrućina. Mozak mu je pokušavao povezati sve ove knjige. Eden mu se
nije činila kao žena koju treba žaliti što je otišla od zlostavljača. Nije mogao ni
zamisliti da je Eden oplakivala nekoga ko bi je mogao povrediti. Ali možda je taj
gubitak u njenoj porodici, kada je otišla iz Californije, bio teži nego šta je mogla
podneti.
Poravnao je knjige i zahvalno je prstom prelazio preko njih što su joj pomogle
na neki način da postane snažna žena kao što je danas. Žena koja je privučena
njemu na deset različitih načina.
Korice su zašuškale, zatim je njen lijen glas promrmljao, „Sranje. Koliko je
sati?“
Beckett je stajao. „Tek jedan i petnaest. Opusti se. Neću dopustiti da
prespavaš.“
Sklonila je kosu sa svog lica. „Izvini. Nisam se ovako opustila već duže vreme.“
Ta činjenica da mu je verovala toliko da se opustila mu je dala više od
uzbuđenja nego šta je trebalo. „Siguran sam da ti je trebao odmor.“
Sedajući kraj nje, povukao ju je sebi u naručje, naslonio se na nekoliko jastuka
i ponovo povukao sebi na prsa.
Ona je uzdahnula, prislonila svoje čelo njemu na vrat i poljubila ga, zatim
naslonila glavu na njegovo rame.
„Odmori još malo.“ Prošao je rukama po njenim leđima. „Da li ti je hladno?“
 „Nije sada.“ Zvučala je pospano i srećno. „Ti si kao peć.“
Nasmešio se i zagrlio je jače, želeći da može maknuti svu ružnoću koja joj se
dogodila u prošlosti. Na isti način je želeo da može da obriše sve strahove koje
još uvek vidi na površini Lilynih očiju, sada i tada.
Razmišljao je o sličnosti između Lily i Eden kada je ona rekla, „Beckett?“
Čim se fokusirao na sadašnjost, osetio je tenziju u zraku. „Hmmm?“
„Da li je ovo… Nešto više?“ rekla je mekanim i nesigurnim glasom. „Ili... Nije
ono?“
Nasmejao se, ali mu je i dalje haos u stomaku. „Pa, ovo je definitivno nešto.
Pa, da, mislim da je ovo ono. Bar se nadam da je ono, jer se već pitam kada te
mogu opet videti.“
Ostala je tiho neko vreme i Beckett joj je dao vremena da to sve svari. Imao je
i on mnogo toga da svari. Kao kada da joj kaže za Lily. Kao koliko dugo želi da
čeka sa upoznavanjem nje i Lily. Kao pokušati da shvati kako se on i Eden mogu
viđati sa ovim ludim rasporedima.
Kao zašto ona živi u ovoj rupi.
Ali prvo po redu. „Da li želiš da ovo bude ono nešto?
Nasmejala se, slatki, skoro skriven osmeh koji ju je činio mlađom, ali još uvek
su postojale sene u njenim očima. „Čoveče,“ kaže skoro nečujno u šapatu.
„Ja...“
Kada je skrenula pogled, on je podigao ruku na njenu bradu, zatim joj okrenuo
glavu te je pogledao u oči. „Reci šta osećaš, Eden. Neću da te silim ili uveravam
u nešto šta ne želiš. Stvarno želim da znam šta se događa u toj tvojoj lepoj
maloj glavici. Vidim da se mnogo premišljaš i kako skrećeš očima levo-desno.“
Jedva je udahnula zrak. „To me... Plaši.“
Srce mu se iščupalo, osetio je bol celim telom.
„Znam. Želeo bih da ti mogu olakšati.“
„Nije zbog tebe.“
„I to znam.“
Oči su joj skrenule, posramljeno je klimnula glavom.
Čoveče, šta je bilo u toj njenoj ranjenoj duši što ga je teralo da je želi stisnuti
jače?
Trenuci kao ovaj su ga naterali da shvati kako ga je u stvari Lily promenila. Pre
godinu dana, čak i sama pomisao na dramu ga je nateralo da beži što dalje.
Njene oči su se polagano zatvorile, kao da se premišlja. „Ja stvarno, ali stvarno
želim da ovo bude nešto.“ Da je i desetak flastera držalo njegovo srce
zatvorenim, svi bi se sada skinuli i otvorilo bi se njegovo srce. Nasmejao se i
poljubio je, zatim ju je povukao nazad, njene oči su sijale i nisu više bile
mračne.
 „Čujem da postoji ‘ali‘,“ kaže on. „Ali praviću se da ga nema. Tako imam
priliku da te pitam da li si razmislila da dođeš na utakmicu? Možda da povedeš
Gabea ili nekoga drugog ko gleda hokej? Tako da ti može objasniti pravila
uživo.“
Njen pogled je postao zainteresovan i malo oprezan. „Tebi stvarno ne smeta
ako dovedem tipa?“ Beckett je učio prepoznati škakljive stvari ispod te Edenine
vanjske maske. Samo na sekund je pomišljao pokrenuti temu i pitati direktno
Eden šta joj se to dogodilo, čega se toliko bojala. Ali je takođe dobio jasan
dojam da ako bi je pritiskao, ona bi se zatvorila i izgubili bi i ovo malo bliskosti
šta su izgradili.
A on stvarno nije želeo izgubiti ovo.
„Momci obično znaju više o hokeju nego devojke. Ali ako će te to potaknuti da
dođeš na utakmicu mene gledati kako igram, sve šta trebaš je da mi kažeš
koliko karata želiš i ostaviću ih za tebe da te čekaju na ulazu. Možeš da dovedeš
i celu ekipu sa posla ako želiš.“
Lagan osmeh joj je omekšao pogled. „To bi bilo ipak malo previše. Ja se
odmah zatvorim u sobu kada oni prebace na ESPN.“
„ESPN? Zašto ne gledaju NHL?“
Smejala se. „Oh, gledaju. Gabe je huškač.“
„Znao sam da mi se sviđa taj tip.“
Podigla je ruku na njegovo lice. „I ja znam da se meni sviđa ovaj tip.“
Naginjući se, poljubila ga je ponovo i čeznuo je za tom slatkoćom. Ali kada se
povukla unazad, rekla je: „Mogu da razmislim o tome?“
Njena reakcija je bila strana Beckettu kao i 90% predmeta koje je ona
studirala. Da li smo mi previše različiti da bi ovo funkcionisalo? Prošlo je kroz
njegovu glavu pre nego je rekao, „Apsolutno.“ Zatim je promenio temu. „Reci
mi o ovom mestu. Moraš da priznaš da je malo neuobičajeno, naročito za ženu
u ovom susedstvu. Posebno mi se ne sviđa ideja tebe da hodaš ulicama do ovde
od Metroa.“
„To je sve što mogu da sebi priuštim sada.“ Nije zvučala uznemireno ili ljuto
zbog toga, to je samo bila činjenica. „Oprezna sam. Nosim najjači šoker koji
možeš da nabaviš. I godinama sam učila samoodbranu i borbu. Takođe sam
prošla putem odavde do metro stanice da upoznam ljude koji ovde žive. U neku
ruku pazimo jedni na druge. Ne verujem da ću biti ispitana o tipu sa Porsheom
prije kraja ove sedmice.“
Nekako mu to nije ublažilo njegove misli. „Znaš da su šokeri ilegalni u okrugu
Columbije?“
Zlobno se nasmejala, mali buntovnik je zasjao. „Biram radije da platim kaznu i
budem sigurna od alternative.“
 Uzdahnuo je. „Pretpostavljam da moja ponuda male pomoći da nađeš
sigurnije mesto za život—“
„Tvoja porodična otpornost ne bi mogla podneti moje hirove.“
Nasmejao se i pomilovao je po licu, zatim joj utisnuo poljubac u čelo. „Volim
taj čvrsti napad. Samo bih želeo da nije povezano sa tvojom sigurnošću. Jesi
uvek bila takva?“
„Rođena sam takva. Nažalost, većini ljudi iz moje prošlosti se to nije svidelo,
ostavljajući me samu im je bilo draže.“
„Da li ti zbog toga tvoja porodica ne pomaže sada? Ili si ne mogu to priuštiti?“
Ugušila se skoro od smeha. „Ah, mogu si priuštiti. Ali oni troše svoj novac uvek
na sebe. Moj otac bi platio za poslovnu školu. Ništa drugo, samo poslovnu
školu. Upala sam u jednu vrlo cenjenu školu, ona koja je njemu odgovarala, u
Columbiji. Smešna stvar u svemu tome je da ja nisam ta koja se prijavila. On me
je prijavio. I kada sam odbila tu poslovnu školu, pa...“
Slegnula je ramenima i uzdahnula. „Više nema veze. Najvažnija stvar je da me
ovaj posao naučio kako je život neverovatno lomljiv. I kratak. Kako možeš biti
živ i u sledećem trenutku si mrtav. Samo... Nestaneš. Nema druge prilike, nema
povratka nazad. To je to.“
Njen glas je bio jako emocionalan i Beckett ga nije mogao razumeti. Postojala
je neka vrsta realne tuge ali i nečega drugoga. Nečega jako bolnog.
„Pa drago mi je da nisam pala,” nastavila je. „Sama pomisao na teške
trenutke, neki su bili baš teški, a ja sam potrošila previše godina pokušavajući
naći načine da se iskupim za taj ogromni neuspeh u očima mog oca. I
ispostavilo se da sam samo sve pogoršala.“
Znači bio je u pravu da dolazi iz bogate porodice. To ga nije nateralo da se
oseća bolje zbog drugih slutnji koje je imao. „Je li to razlog zbog kojeg ne želiš
da pričaš sa njima vise?“
„Jedan od mnogih razloga. Nakon više od dve decenije njihove kontrole,
neodobravanja i nemogućih standarda, prerezala sam uže. Došla ovde. Počela
ispočetka.“
To bi mogao da bude deo priče, ali Beckett je uočio kako je predugo zastala
između nemogućih standarda i rezanja užeta. Bio je siguran da je ovo šta mu je
pričala samo mali vrh ogromne sante leda.
„I sve sama radiš?” pitao je. „Plaćaš školu, troškove, sve sama? Sa novcem koji
zaradiš u bolnici?“
„Mmm-hmm. Tesno je, ali uspevam. Ne trebam mnogo.“
Ne, definitivno joj nije trebalo više, čak je i zahtevala manje.
„Da li ti nedostaje? Novac, udobnost? Ja nisam išao na fakultet, jedva sam
završio i srednju, ali ovo se ne čini udobnim ili sigurnim ili produktivnim za
učenje. Ili čak za život, to je bitnije. Nije baš da bi ovde mogla da se družiš sa
drugarima.“
„Zavisi od drugara.“ Podigla je glavu prema njemu i lagano se nasmejala. „Ti si
ovde.“
Nasmejao se. „Imaš pravo.“
Prošla je svojim palcem po njegovoj čeljusti. „Draži mi je ovaj oskudni,
nezavisni život od raskošnog koji je ucena. I ne, ne nedostaju mi materijalne
stvari. One te ograničavaju, kao najbolje i kao najgore postaješ njihov
zatvorenik. Materijalne stvari mi više nisu važne, ni ime, slava ili novac.“
Nabacila mu je smešak. „Izvini vatreni. Prilično sam luda za tobom zbog tebe. I
kada razmislim, luda za tobom i uprkos svim tim tvojim svečanim odelima.“
To uzbuđenje koje je prošlo kroz Becketta ga je šokiralo. Povukao ju je bliže,
podigao joj bradu i prekrio njene usne svojima. Otvorila mu se, ljubila ga sa
glađu da mu se opet svaka dlaka na koži dignula.
Beckett se odmaknuo sa režanjem. „Šta bi mogao da dam za nekoliko
neprekinutih dana sa tobom?“
Pomislila je da je to smešno. „Za sada je to nemoguće u mojoj realnosti. Čak ni
ne znam kako bi to izgledalo. Volim da mislim da bih mogla uzeti nešto
slobodnog vremena nakon škole i između poslova, ali to je najverovatnije
nerealno.“
„Nećeš da ostaneš u Capital ambulanti?“
„Ne nude dodatno životnu potporu. Oni su klasična ambulanta. Kao
bolničarki, plata će da mi se duplo poveća.“
„Pa gde ćeš onda da radiš?“
„Mogu da radim u drugoj bolničkoj firmi koji zapošljavaju bolničare ili da
uletim u bolničko osoblje vatrogasnog odeljenja. Ostaću u Capital sve dok ne
nađem neki bolnički posao, ali sva dobra mesta teško da su slobodna. Ne želim
da radim kao transporter, gdje sve šta radiš je vodiš ljude sa jednog mesta na
drugo. Želim posao gde direktno radim sa ljudima koji trebaju pomoć.“
„Prvi redovi.“
„Tako je.“
Zasmejao se. „Imaš malo adrenalinskog ovisnika u sebi.“
„Mislim da nisam nikada na to tako gledala.“
„Ja živim tako, zato i mogu da prepoznam znakove bolesti.“
Nasmejala se. „Nisam ni približno bolesna kao šta si ti.“
To ga je nateralo da se smeje. „Istina. Ja sam okoreli ovisnik.“
„Ne, dve godine na ulicama DC-a su mi dale dovoljno sranja. Ne bi mi smetao
malo usporeniji tempo. Nekako i uspem uloviti dva sata spavanja između
smena.“
„Metro je baš dosta naseljen. Gde ćeš da nađeš to?“
 Nije odmah odgovorila. „U stvari, toliko sam zaposlena da idem korak po
korak i nisam gledala tako daleko.“
Njen glas je bio pažljiv kako je shvatala da bi lokacija njenog posla mogla
dobro smetati u vezi ovoga šta su počinjali. Za Becketta to je bila velika briga.
Delimično za njega, definitivno. Nije želeo da napokon nađe ženu u koju bi se
mogao zaljubiti i onda da njeno seljenje utiče na njihovu vezu. Ali više i za Lily. A
lazi sa cenom raznoraznih emocionalnih ucena da razgovaramo u četiri oka
kako se Beckett nije osećao dobro da upozna Eden sa Lily, kako bi ova veza i
bila veza?
„Takođe sam razmišljala da nastavim sa školom,“ kaže tiho Eden, kao da bi
ove ideje sve popravile što su do sada jedno drugome rekli.
„Za šta?“ pitao ju je.
Slegnula je ramenima i pogledala u stranu i čak prije nego je progovorila, on je
znao da će ona ići ostvariti svoje snove. „Mislila sam o tome da nastavim sa
medicinom. Možda da postanem asistent doktora. Moji instruktori su me
pokušavali nagovoriti da nastavim i da diplomiram na medicinskoj školi, ali
to...“ Klimnula je glavom. „Iskreno, to je nemoguće.“ Nasmejala se i nastavila:
„Vidiš zašto ne gledam unapred. Postane zamršeno.“
To je definitivno tačno. Ipak, nakon godine koju je proveo da usadi
samopouzdanje u Lily i hrabri je za njen san, bio je siguran da neće da sedi ovde
i govori Eden išta suprotno.
Pomaknuo joj je glavu unazad, podižući njen pogled prema svom. „Ništa nije
nemoguće. Posebno ne za ženu sa takvom inteligencijom i borbenošću. Idi gde
te srce vodi. Imamo samo jedan život, zar ne?“
Njen pogled mu je ubrzao rad srca. Ona je imala najluđi način zavođenja
prema te tri reči koje on nikada nije rekao nekoj ženi. Često je verovao da
nikada neće da nađe ženu kojoj će želeti to da kaže. Eden mu je utisnula
poljubac na usne, te naslonila svoje čelo na njega. „Bolje da krenem sa
oblačenjem.“
Kada se odmaknula, on je brzo upitao: „Mogu da te ostavim kod škole?“
Nasmejala se. „Baš si sladak. Hopkins je u Baltimoreu, zgodni.“
„Oh, imaš pravo.“ Sat vremena vožnje u jednom smeru. Ne bi mogao da
stigne i pokupi Lily.
„Ali možeš da me odbaciš na Union stanicu. Uskočiću na Acela u dva. Dovede
me na predavanje tačno na vreme.“
Prisilio se da se nasmeje, iako je bio prilično siguran da će rastanak isto biti
bolan između njih i kada će da stoji ispred ambulante ovo jutro. „Dogovoreno.“
 Beckett je prolazio kroz stari grad DC-a prema kući svoje majke kada mu je
zazvonio telefon koji mu je bio spojen preko zvučnika na autu. Kimino ime se
pojavilo na ekranu. „Sranje.” Izletela mu je reč u strahu, odlučujući da više ne
može da je izbegava, te pritisnuo dugme da joj odgovori. „Hej Kim. Šta ima?“
„Pa napokon,“ kaže sa stavom. „U gradu sam, želela bih da se nađemo.“
Napravio je jednu od onih faca ne-znam-kako-da-se-ja-uklopim-u-to. „Ovo je
luda nedelja—“
„U vezi Lily je.“ Znala je kako sa njim i kako da mu pritisak digne.
„Ona je dobro, hvala na pitanju,“ rekao je, još uvek optimističan. „Odlično. U
stvari, slušaj, da li je ovo nešto što možemo da diskutujemo preko telefona?
Jer—“
„Radi se o saslušanju za starateljstvo. Tako da ne, mislim da bi bilo najbolje u
četiri oka. Sada sam u gradu.“ Pomenula je ime kafića. „Ili mogu da uzmem
taksi i da dođem gde tebi odgovara.“ Bila je samo šest ulica udaljena. Možda bi
mogao da ode i završi zauvek sa time.
„Ne, uredu je. Tamo sam za petnaest minuta.”
Beckett je prekinuo i promenio smer. U vožnji je razmišljao o prilazu i tome
koje taktike da ima sa Kim. Probao je da nazove Freda, ali njegov advokat je bio
na sastanku. Do momenta kada je parkirao, sva sreća i relaksacija koju je Eden
stvorila je nestala. Otvorio je glavni pretinac i izvukao školske crteže koje je Liliy
donela kući pre par dana, te krenuo unutra. Kim je sela blizu prozora,
prekrštenih nogu, lagano ljuljajući stopalo. Kada su se vrata zatvorila za njim,
pogledala je prema njemu i nasmejala se. Sedeći ispred, položila je ruke lagano
na obraze i nastavila da ga gleda dok joj je prilazio. Setio se zašto ju je smatrao
atraktivnom svih tih godina pre. Za početak, bila je prekrasna Barbi brineta sa
smeđim očima. Takođe je činila tako da se muškarac pored nje oseća kao jedini
čovek na svetu, način koji je sad upotrebljavala sa Beckettom, nikada nije
micala svoj pogled sa njega niti za milisekundu. Onda pre, imala je čudne
seoske kvalitete brucošice sa tankim naramenicama, rupičastim farmericama i
sintetičkim majicama. Sada je diplomirala u sofisticiranu vruću ženu, obučena u
dizajnirane traperice sa printom koje su joj isticale duge noge i majicu koja je
pokazivala sav njen dekolte. Beckett se kladio da je imala više nakita i šminke
na sebi nego šta Eden posjeduje.
„Hej,“ rekao je, povlačeći stolac preko puta nje. „Dugo je prošlo.“
„Izgledaš odlično.“
 Ne, nije bio dirnut. Umesto toga, podigao je kovertu. „Doneo sam Lilyine
poslednje školske crteže.“
Prošla je pogledom preko koverte, zatim se zasmejala. „Kako slatko. Ko bi
ikada pogodio da bi takav opasan hokejaš omekšao zbog deteta?“ Njena
neosetljivost ili pokušaj poigravanja ili šta god da je to bilo, ni najmanje ga nije
smetalo.
Činjenica da je Kim ignorisala slike su Becketta više brinule.
„Pa, šta ima?“ pitao je, sklanjajući slike u stranu.
Podigla je svoju ruku i spustila na njegovu. „Kako si, Beckett?“
Nežno je povukao ruku prema sebi, ali odvratnost mu je ostala na koži.
„Dobro sam, ali nemam mnogo vremena. O čemu si htela da razgovaramo?“
Uzdahnula je i njen osmeh je izbledeo. „Znam koliko mnogo ti Lily znači.“
„Uh-huh.“
„I znam da je onaj starateljski problem mnogo važan za tebe.“
„Važan je jer je to najbolja stvar za Lily.“
„I spremna sam da se složim sa tvojim zahtevom, ako ćeš ti biti spreman da se
složiš sa mojim.“
Strpljenja. Strpljenja.
„To nije zahtev, Kim. Složili smo se prošle godine kada sam je uzeo da brinem
o njoj.“
„To je bilo onda. Ovo je sada. Stvari su se promenile.“
„Možda će da ti bude teško da uveriš porotu u to s obzirom u kojem stanju si
je ostavila.“
„Stvarno ne želim sa ovim na sud, Beckett.“
Ljutnja mu je stvorila kamen u grlu. „Šta želiš?“
„Pet miliona,“ rekla je to tako opušteno. „I potpisaću ti predaju za
starateljstvo nad Lily. Trajno.“
Beckett se skoro ugušio od smeha kada je čuo apsurdan broj. „Pet miliona?
Gde si dovraga izvukla taj broj?“
„Ne ponašaj se kao da je to za tebe puno novca.“ Odjednom bila je zgrožena.
„Ja nisam idiot. Ovako kako igraš, te pare ćeš da zaradiš samo u dodatnim
bonusima koje ćeš zaraditi kroz ovu godinu.“
Klimnuo je glavom. „Čak i da zaradim, neću da kupujem Lily od tebe. Lily nije
stvar i ovo nije neki dogovor. Ovo je o Lilynoj skrbi. Najbolje za Lily. Lilyno
zdravlje i sreća—“
„Nemoj da mi sereš o tome. Znam da ne odgajaš Lily. Znam da imaš dadilju
koja obavlja sav posao. A ti verovatno obrađuješ dadilju sa strane. Verovatno si
dobio školovanje u inozemstvu za Lily i već platio sve. Ne želiš da ti smeta u
tvom načinu života ništa više nego šta ja želim nju da smeta mom.“
 „U vezi tvog načina života,“ Beckett kaže. „Šta Henderson misli o tome da
bude otac deteta drugog muškarca?“ Kim spoji usne u ravnu crtu i obrazi joj se
podignu. „Tako sam i mislio.“ Pokupio je svoj telefon i još jednom joj ponudio
kovertu. „Da li bi želela ijedan od Lilynih crteža?“
„Ne, ne želim njene crteže,“ Kim ljutito ispljune. „Ne želim ništa što ima veze
sa njom. Ali ćeš morati da mi platiš ako me želiš snimiti kako ove reči
ponavljam.“ Beckett je izašao iz kafea, gledajući u svoj auto i želeći da večeras
ima utakmicu kako bi mogao razbiti neke igrače u one plastične zidove.
Obzirom da ne može, proveo je ostatak vožnje do svoje majke pričajući sa
Fredom, koji ga je smirio dovoljno da može da uđe u kuću sa samo malom prije
dvadeset minuta. Čuo je sestrin glas u dnevnoj sobi i krenuo u tom pravcu. Ona
je bila na telefonu, gledajući devojčice kako igraju na igralištu kroz prizor.
Snizujući svoj glas, šapnula je Beckettu, „Griff.“ Beckett je mogao da vidi po
njenom osmehu da je Sarah pričala sa njenim suprugom. „Pozdravi ga od
mene.“ Zakoračio je van, pozdravljajući devojke i seo na stepenište.
Vrisnule su jednoglasno ali nisu mu potrčale i Beckett se pokušavao setiti da je
to dobar znak, iako mu je sada taj zagrljaj bio mnogo potreban.
Uzbuđenje i toplota u Sarahinom glasu dok je pričala sa Griffom je učinila
Becketta da se seti Eden. I dok je gledao u Lily, Rachel i Amy koje su se igrale u
lišću koje je njegov otac sakupio na hrpe po dvorištu, njegove nade za blisku
budućnost su potonule.
Lilyno hihotanje se širilo zrakom i oko Beckettovog srca je bilo toplije. Uvek ga
je mogla nasmejati. Vrata iza njega su se zatvorila i Sarah je sela pored njega,
obgrljujući svoja kolena rukama, telefon joj je visio iz ruke.
„Kako je Griff?“ Beckett pitao.
„Dobro.“ Njen osmeh je bio isti kao i od Becketta kada misli na Eden. „Još
samo tri nedelje.“
Blago njoj. „Čoveče, to će biti lepo kada ti se vrati na neko vreme.“
„Na duže, dobio je unapređenje. Bitće stacioniran u Pentagon.“
Pentagon je mnogo blizu autom ili metroom od Arlingtona, gde su Griff i
Sarah kupili svoju kuću. „Hej, pa to je odlično.“ Beckett je obgrlio Sarah i zagrlio
je. „Čestitam. Da li devojke znaju?“
Sarah je klimnula glavom i fokusirala se na decu. „Pričekaću dok se on ne vrati
kući pa ćemo da im kažemo. U suprotnom će da me pitaju milion pitanja na
koja ja ne znam odgovore.“
„I tako možeš da kažeš, ’Idite pitati oca‘.“
„Pogodak. Pošteno upozorenje: on će želeti imati sezonske karte.“
„Budem ih zamotao za njega za Božić.“ Pogledao je van prema devojčicama.
„Nadam se da ću da budem na ledu sledeće godine, a ne da gledam sa njim na
tribinama.“
 „Bićeš.“ Ćušnula ga je lagano svojim ramenom. „Imaćeš neverovatnu godinu.“
Nasmejao se i klimnuo, jer, ooo da, na ledu je znao kako da se ponaša i
njegova igra je bila na mestu. Van leda… Njegova igra je bila naopaka.
„Moraćeš da se izvučeš kada završe,“ Beckett joj kaže. „Ili će otac da bude
ovde? Gde su on i majka otišli?“
„Mislila sam da ću da ih tebi ostavim. A oni su izašli van na ručak.“
„Odlično seko.“ Bio je pravi pakao da njihovi roditelji izađu malo van kuće i da
se maknu od unučadi, ali on i Sarah su se složili da i oni trebaju vreme za njih
same.
Sedili su neko vreme u tišini dok su devojke skakale po penjalici. Ali Beckett je
mislio na Eden i njegovom osećaju da je držan za ruku osim ako ona nije želela
sex. Šta je bilo ironično, uzimajući u obzir da je to stvarno bilo jedino šta je
ikada radio sa ženama. I ta misao ga je dovela nazad do Kim i to ga je jebeno
isprovociralo.
„Sve je ok sa timom?“ Sarah je pitala.
„Hmmm?“ Beckett je pogledao prema njoj i uočio njenu brigu.
„Oh, da, odlično.“
„A Kim?“
Trudeći se da smiri Sarahine živce, odlučio je da joj da informacije koje je
dobio u autu koje su njega osobno smirile. „Pričao sam sa Fredom na putu
dovde. Rekao sam mu da izađe van sa svime, da izvadi svu municiju koju ima, za
svaki slučaj. Imao je nekoga ko je uzeo izjavu od tetke.“
„Oh, to je dobro, zar ne?“ Beckett je klimnuo. „I u procesu su ispitivanja ljudi
iz njene prošlosti i sadašnjeg života i moguće su neke informacije. Prikupio je
Lilyjinu medicinsku dokumentaciju i čini mu se da ako Kim ne pristane
dobrovoljno da potpiše, biti će oduzeta od nje.“
Sarah je izdahnula. „Koje olakšanje.“
Malo olakšanje, ali nakon dve i po godine boreći se sa Kiminom
manipulacijom, Beckett je mogao da oseti da će da bude još problema. A
njegova sestra nije trebala još briga od ovih šta je imala, tako da je promrmljao
potvrdno. „Mmm-hmm.“
Još neko vreme su bili u tišini kada je Sarah upitala, „Šta te to onda muči?“
Odmaknuo je glavu i gledao kako Lily kako se spušta i pada u hrpu lišća.
„Možda bih trebao da je upišem u gimnastiku.“
„Nema vremena za gimnastiku. Već si joj napunio raspored.“
Frknuo je nosom. „Previše je natrpan? Ne želim da je opterećujem previše.“
Sarah se zasmejala. „Da li ti ona izgleda da je previše opterećena?“
Njena rođaka je sledila Lily do blagog nagiba i sada su tri devojčice bile jedna
na drugoj i samo su se smejale. Smešak se pojavio na Beckettovom licu. „Ne.
Deluje buntovno.“
 „Onda mislim da imaš odgovor, ali i dalje nema vremena za gimnastiku. Onda,
šta te muči?“
Beckett je teško uzdahnuo i naslonio se na jedan terasni stup. „Nije ništa.“
„Ona je, zar ne? Ona iz hitne.“
Šmrknuo je. Klimnuo glavom. Beckett nije znao kako da sve šta je mislio
sastavi u rečenice. Čak još nije ni sve posložio u svojoj glavi.
„Stvarno ti se sviđa.“ Iznenađenost u Sarahinom glasu je skrenula Beckettovu
pažnju.
„Zašto zvučiš tako šokantno kao da riba udiše zrak?“
„Zato šta je ovo drugačije. Mislim da te nisam videla ovakvog još od kada te
ostavila Stacy Dickler na maturskoj večeri zbog tvog slomljenog nosa. Izgledao
si užasno.“ Zakolutao je očima.
„Ali sada ne izgledaš užasno i praviš takav novac da te žene ne love, nego
proganjaju. Pa, koji je problem?“
Da, to proganjanje je bio problem, ali ne od Eden.
„Nju boli briga za novac.“
„Već mi se sviđa,“ Sarah kaže. „Ali to ne objašnjava problem.“
Slegnuo je ramenima. „Ne znam koji je problem. Slažemo se zajedno. Stvarno
se slažemo. Nemamo mnogo zajedničkog u našim poslovima – ona nije hokej
fan – ali imamo iste stavove, isti smisao za humor. Ona je pametna i seksi i ne
trpi nikakva sranja. Da,“ rekao je dok je izdahnuo, misleći na sve nematerijalne
nijanse nje koje su ga duboko dirnule. „Stvarno mi se sviđa.“
„Čekaj. Boli je briga za pare i ne voli hokej? Pa zašto izlazi sa tobom?“
„Ha. Dobro pitanje.“ Ali Becketta je to bacilo u razmišljanje. Možda ga je
stvarno želela samo zbog seksa. I nije li to smešno?
„Kako se zove?“ Sarah je pitala. „Nisam čula od Lily da spominje ikoga.“
„Eden, i nije upoznala Lily.“
„Zašto nije?“
„Zato šta ne znam da li će ovo da funkcioniše i ne želim da upoznam ženu sa
Lily koja će onda samo da nestane, kao Kim.“
Sarah je buljila, obrva joj je bila podignuta kao da mu govori dovraga-kako-to-
tvoj-mozak-funkcioniše.
„Šta?“ upitao ju je frustrirano.
„Način na koji sve ovo gledaš nema baš smisla. Lily sa svojom osobnošću je
nestabilna. Tvoj posao, kao primjer, je totalno nestabilan. Možeš da budeš
prodan i premešten na drugu stranu obale sledeće sedmice. Cela naša obitelj
može da izgubi Lily, što bi nas totalno rasplakalo i to znaš. Ali to nas ne sprečava
da je volimo.“
Mahnula je rukom. „I onda, ovdje je i Kim. Sve dok ne dobiješ njen potpis na
papirima za starateljstvo, može da se predomisli i traži Lily nazad. I uzimajući u
obzir da joj je trebalo dve godine da ti kaže da Lily uopšte postoji, zatim te
forsirala da daš sve od sebe u posetama sledeće dve godine, sumnjam da bi Kim
bila zainteresovana u stvaranju veza između Lily i njene šire porodice.“
Beckett je protrljao svoje oči i klimnuo, ali bio je toliko fokusiran na moguću
krivnju da će povrediti svoju porodicu ako izgubi od Rough Ridersa ili ako Kim
dobije starateljstvo nad Lily tako da nije mogao da shvati šta mu je Sarah
pokušavala da kaže.
„I kakve to ima veze sa Eden?“ upitao je gledajući u povećanje Sarahine
frustracije Njegova sestra je bila razočarana. Široko je raširila ruke. „Kako
dovraga tvoj mozak može da brzo razmišlja na ledu? Ne razumem.“
„Sarah.“
Duboko je udahnula. „Ako ne rizikuješ, onda nećeš ni da imaš situaciju u kojoj
bi mogao da se boriš, ali takođe propuštaš potencijalnu lepotu veze. Za sebe i
Lily. Osim toga, ne imajući vezu jer te strah da ne povrediš Lily je već
povređivanje Lily. Kakav je ovo model odgoja? Da li želiš da Lily stavi svoj život
na čekanje na isti način?“
Razmislio je o tome. „Ne.“
„Ne. I iskreno, sve dok si u Lilynom životu, to je sva stabilnost što joj je
potrebna. Vidi mene i Griffa i devojke. Griff ode na duže vreme svaki put. Svi
živimo u strahu da će da dođe dan kada će nam biti rečeno da se on nikada više
neće da vrati. Ti dođeš i odeš iz života devojaka na sedmičnoj bazi. I eto, one su
dobro. One su srećne i dobro prilagodljive i uspešne jer sam ja njihova
konstanta.“
„Misliš da je tako?“
Nasmejala se i rukom pokazala prema devojkama koje su trčale prema hrpi
lišća i kotrljale se po njemu. „Tamo je tvoj dokaz.“
Beckett je zamislio upoznavanje između Lily i Eden i nasmejao se.
Klimnuo. Uzbuđenje mu se pojavilo u centru njegova tela.
Lily se bacila na vrh lišća, otkotrljala se i ustala. Nasmejala se od uva do uva,
jesenje lišće joj je zapelo u njenim plavim uvojcima, te ga je pogledala. „Jesi
vidio, tatice?“
Beckett se smejao, zatim rekao Sarah, „Možda si u pravu.“
„Samo napred, Beck.“ Pljesnula je rukama i nagnula unazad sa vragolastim
smeškom. „Ako ne iz nekog drugog razloga onda zbog toga da mogu da
upoznam ženu koja te je napokon odvukla iz grupnjaka tako da bi ti mogao da
se družiš sa antihokej devojkom u ćošku. Mora da je posebna.“
Beckett će morati da porazgovara sa novim Rusom o tome da se ne priča šta
tim radi po barovima. „Jebeni Andre.“
 Šesnaesto poglavlje
Eden je hodala u Verizon areni, osećajući se u mnogo čemu kao kad je prvi put
ušla u kola hitne – ispunjena mešavinom iščekivanja, uzbuđenja i nade, sve
pomešano sa strašnom silom straha.
Prevazišla je strah i napredovala. Eden se nadala da je mogla učiniti istu stvar i
sa Beckettom. „Prošetajmo okolo,“ rekao je Gabe pored nje, njegovo
uzbuđenje je bilo opipljivo. „Zagrevanje neće početi još deset minuta.“
Šta god da je zagrevanje podrazumevalo. Eden nije previše zapitkivala. Već je
bila preplavljena. Danas je htela dobiti opšti osećaj za ovaj ogromni deo
Beckettovog života. Jednostavno donošenje bitne odluke da ga povede svojoj
kući, pokazavši mu ko je ona zaista bila, i otvoreno ga voleti je bio veliki
napredak u njenom životu. Sada, ona se oporavlja sitnim koracima.
Dvorane su bile ispunjene morem navijača u kraljevsko plavim Rough Riders
dresovima. Uzbuđenje je pucalo u vazduhu. Suparnički štandovi su zauzimali
jednu stranu dvorane, dok su na drugoj bili štandovi za domaće navijače. Pratila
je Gabea za štand gde je podigao Rough Riders šal. Dok je čekala, Eden je
pronašla dres upravo onakav kakav je obukla ranije sa Beckettovim
prezimenom preko leđa.
„Zar ti nije drago što sam te naterao da ga obučeš?“ Upita Gabe, prilazeći joj.
Nasmešila se. Kada ju je pokupio bila je u standardnom džemperu. Raspravljali
su se deset minuta da obuče Beckettov dres, dok Gabe nije odbio da je povede
na utakmicu u bilo čemu drugom.
„Sviđa li ti se taj momak, ili ne?“ pitao je Gabe.
„Da, sviđa mi se,“ priznala je. „Ali to ne znači da ja želi da njegovo ime bude
na mojim leđima kao da označava vlasništvo.“
„Ne radi se o vlasništvu,“ tvrdio je Gabe strastveno. „Radi se o podršci,
ponosu, timskom duhu. Radi se o nošenju imena momka koji te izluđuje svojom
posvećenosti i talentom.“
To je bio argument koji je pobedio Eden. Jer kada je ona odbacila svoje
strahove, Beckett Croft je impresionirao do pakla – na više načina nego što je
mogla da nabroji.
Sada je popustila. „Da, drago mi je što si me naterao da ga nosim.“
Gabe se nasmešio i prebacio novi šal oko vrata. „Idemo naći naša ubitačna
mesta.“ Prošao je kroz prolaz i krenuo dole stepenicama kroz redove. „Ne da
ćeš ti to ceniti, recimo,“ pogledao je preko ramena. „Kao što nisi cenila ni prošla
mesta.“
„Možda sam trebala povesti nekoga od drugih momaka,“ ona mu dobaci.
 „Nemoj čak ni da pomišljaš na to.“ Konačno je stao i pokazao na red. „Ovde.“
Zatim je pogledao u klizalište koje je bilo udaljeno svega deset redova ili oko
trideset stopa. „Neverovatno.“ Dobacio je Eden ozbiljan pogled. „Želim da se
udaš za ovoga tipa. Čuješ li me?“
Eden se nasmejala.
„Ozbiljan sam Eden,“ rekao je Gabe.
„Znam. To je tako smešno. To i činjenica da ja neću nikada da se udam.“
Njihova mesta su bila na kraju reda, seli su i svetla su se ugasila. Obojeni
reflektori obasjavaju led i spiker najavljuje Rough Riderse. Gomila je podivljala,
zvukovi su odjekivali, dim je pucao iz plafona, tim je izašao iz hodnika koji je bio
ispod njihovih tribina, direktno ispred njih na led. Izašao je i protivnički tim,
svaki se zagrejavao na suprotnim krajevima igrališta.
Svetla su se upalila, gomila je utihnula, muzika je svirala preko razglasa dok su
igrači klizali, prolazili, i generalno podivljali.
Eden je tražila Becketta, ali svi igrači su izgledali isto pa je potražila broj
dvadeset dva. Pronašla ga je kako puca u mrežu. Zamahnuo je iza gola, zatim se
okrenuo i skrenuo nazad u velikom krugu. Njegova lakoća, gracioznost i
fluidnost ukrali su Eden dah. Njegovi pokreti izgledali su bez napora i elegantni,
za razliku od onoga što je očekivala. Za razliku od svega što je videla u onim
video snimcima što je gledala. Tamo, njegove veštine su bile oštre, šokantne i
brutalne.
Eden je osećala kao da su samo oni bili na ledu u trenucima pre nego su se oni
vratili do svlačionice i kada je spiker omeo navijače sa reklamnom
prezentacijom i statistikom igrača Rough Ridersa na velikom ekranu. Gabe je
posmatrao veliki ekran sa statistikom igrača i isključio se dok su igrači kretali na
svoje pozicije, Eden to uopšte nije interesovalo. Još uvek je bila u čudu kojom
su se brzinom popunjavala mesta.
Tako mnogo navijača.
Gabe je objasnio da je ovaj stadion koristio još jedan lokalni NHL tim, Capitals.
Van sezone to je bio domaći teren za lokalni profesionalni košarkaški
Washington tim, i često su bili domaćini glavnog muzičkog spektakla.
Gabe je govorio nešto o Beckettu i Eden je načula nešto od njegovog dijaloga.
Okrenula se prema njemu i pitala: „Šta?“
Gabe je udahnuo sklapajući kapke u frustraciji. „Rekla si da želiš naučiti. Ako
ne želiš, u redu. Zatvoriću usta i uživati u igri.“
„Jesam. Žao mi je. Sve ovo mi je malo neodoljivo.“
„Rekao sam da je ovo važna godina za Becketa. Njegov ugovor s Roudh
Ridersima je do kraja sezone. Postaće neograničeni slobodni agent – “
Eden je odmahnula glavom i podigla dlanove ka njemu.
 „To znači,“ nastavio je Gabe. „Da ako razbije ove sezone, on će biti glavno
meso, da se grabe za njega prvoga Jula. On dobija sada prilično dosta novca, ali
to bi ga dovelo do stvarno mnogo novca. Vidio sam kako timovi vatreno
licitiraju za odbrambenog igrača poput njega. On će moći da dobije svoje
uslove za narednih četiri do osam godina, što je važno u njegovim godinama. I
svi se slažu da je ovo bila njegova najbolja sezona. Priča se da će biti izabran u
muški Olimpijski tim.
Pored nje, Gabe je bio zaokupljen, bodreći igrače, komentarišući strategije i
pokušavajući sve to objasniti Eden. Ali igrači i pak su se tako brzo kretali, Eden
se našla kako ih stalno gubi, pitajući se za šta su svi navijali ili zviždali.
Ponovo je izgubila Becketta kada je stadion eksplodirao aplauzom, bukom i
svetlima. Svi oko nje su skočili na noge, a Eden nije mogla ništa da vidi.
Pogledala je Gabea koji je pljeskao i nešto govorio, ali one pištaljke i sirene su
bile tako glasne, nije mogla da ga čuje. Konačno je seo i uhvatio je za ruku, a
lice mu je bilo sjajno od uzbuđenja.
„Beckett je poentirao! Čoveče kakav šut!“
Ljudi koji su sedeli po sredini reda su se približili prolazu, a ona i Gabe su ustali
da im dozvole da prođu. Što je nateralo Eden da pogleda okolo. Videla je da se
svi izvlače iz redova preplavljujući stepenice. Kad je opet pogledala u led igrača
nije bilo. „Šta je ovo?“
„Pauza,“ Gabe je krenuo. „Idem uzeti pivo. Želiš li nešto?“
Eden je uzdahnula i sjela nazad. „Ne, hvala.“
Pogledala je okolo po hali osećajući se frustrirano i čudno izostavljeno. Na
terenu je izašla gomila dece koja su igrala hokej. I, Bože, izgledali su tako sitno
na ogromnom klizalištu. Pomisao na Becketta na klizalištu u starosti od dve
godine olakšalo je malo iritaciju.
Onda je njen pogled pao na devojčice par redova dolje. Njihova mama im je
donela šećernu vunu, a one su čupkale pahuljaste komadiće i punile šećerom
usta, dok su svi plesali uz muziku koja je svirala iz zvučnika stadiona.
Eden uzdahne. Bile su lepe. Dve starije devojčice imale su dugu tamnu kosu.
Mlađa je imala na glavi pješčano plave lokne. I to je bila najmlađa koja joj je
vezala srce u čvor. Verovatno zato što je bila tako mala. Ili zato što je bila plava.
Većina mesta između Eden i devojčica su bila prazna zbog pauze, i nije imala
ništa što bi je odvuklo od posmatranja. Ništa što bi je odvuklo od razmišljanja
kakav bi joj život bio da je samo jedan dan pre napustila Johna.
Najmlađa devojčica plesala je u krug dok je jednu ružičasti pahuljastu
bombicu ubacivala u usta sa svojim sitnim prstićima. Njen pogled je uhvatio
Edenin i zadržao ga. Veliki osmeh obasjao joj je lice. Devojčica je izgledala kao
mali kerubin i sjajila kao anđeo. Eden se osećala kao da joj je neko zabio
pesnicu unutar nje i stiskao je proširujući gubitak kroz nju, dubok i gorak.
 Onda je devojčica pružila ruku prema Eden. „Želiš li malo?“ Njen glas je bio
sjajan kao i lice.
Uprkost povređenosti, surova nevinost devojčice učinila je da se Eden
osmehne. „Ne, ali hvala, dušo.“ Žena sa devojčicama pogleda preko ramena i
nasmeši se Eden.
„Prekrasne su,“ rekla je drugoj ženi.
Ona proširi osmeh. „Hvala ti,“ pogledala je devojčice. „Šta se kaže?“
„Hvala,“ rekle su starije devojke u glas i nasmešile se.
Onda ih je mlađa pratila sa preteranim i pjenušavim: „Hvala.“
Njihova majka je bila lepa, a dve starije devojčice izgledale su baš kao ona.
Mlađa ne toliko. Devojčice su nastavile da se zabavljaju i prave krugove sa
nitima šećerne vune. Eden je nastavila da gleda zarobljena u situaciju u kojoj ne
bi inače izdržala. Kada se bavila sa decom na poslu, njen um je već bio fokusiran
samo na rad, obično ne bi potrošila mnogo vremena na njih i bila je prezauzeta
da pusti svoj um da luta. Ovo… Ovo je bilo mučenje. Možda da su ove lepotice
bile dečaci, njeno srce se ne bi slamalo, a suze joj ne bi stiskale grlo.
Čoveče, Tori je bila u pravu, Eden je morala da izlazi i živi više. Škola i rad joj
nisu davali izloženost koja joj je potrebna da se suoči sa prošlošću. Sigurno se
nije mogla skrivati od odnosa i dece zauvek.
Gabe se vratio nudeći joj jako potrebnu distrakciju. Navijači su popunili mesta
između Eden i devojčica.
Igra je počela ubrzo nakon toga, vraćajući Eden osećaj ravnoteže, iako
poražavajući. Za ostatak utakmice jako se trudila usredsrediti se na igru, na
Becketta, na Gabeova objašnjavanja. Tokom druge pauze Eden je otišla u toalet
tako da ne bi zurila u devojčice. A kada se završila treća pauza i Rough Ridersi
pobedili Eden je mislila da bi mogla razumeti igru. Svakako je imala bolji osećaj
za igru.
Kako bi izbegla da naleti na devojčice Eden je brzo uskočila u gužvu
obožavatelja koji su se kretali korak po korak. Ostala je blizu Gabea dok su
kretali ka vratima i dok nije iskoristila propusnicu kako bi ih pustili kroz ulaz sa
ograničenim pristupom ispod stadiona, gde su se žene i devojke – Wag-ovi –
kako ih je Gabe nazivao, okupile kako bi sačekale svoje muškarce sa utakmice.
Eden nije volela da spada u grupu koja se zove WAG-ovi, ili sebe da vidi kao
nekoga ko je čekao „svog muškarca“, ali druge aranžmane će ostaviti za drugi
put jer je sada bila upravo ovde.
Kada su bili unutar hodnika Gabe je upitao: „Pa gde idete?“
„Na večeru. Ne znam gde. Nadam se negde blizu. Umirem od gladi.“
„Zabavi se. Zahvali se Beckettu za ulaznice i sjajnu igru.“
„Hvala ti što si došao, Gabe.“
Nasmejao se i ponudio oduševljeno: „Uvek.“
 Osoblje stadiona lutalo je hodnicima, a druge žene i nekoliko djece počeli su
se okupljati na velikom hodniku. Eden je krenula prema kraju hodnika i
zagledala se u stepenište koje vodi na parking, to joj je pružalo udobnost. Ovaj
hodnik nije bio puno daleko od onoga kojim su vodili Becketta do ambulantnih
kola.
Setila se te noći osmehujući se samoj sebi kada su mali glasovi odjeknuli od
betonske zidove. Eden je pogledala u tom smeru i pronašla ženu koja je sedela
pet redova dalje od nje zajedno sa tri male dragocene devojčice koje su Eden
gotovo dovele do suza.
Četiri žene sa Croftovim imenom na leđima.
Edenin um se vratio nazad i shvatila je da sa njom nije bilo muškarca. Nije bilo
muža, oca, brata, ujaka.
I one su čekale tamo gde su žene i devojke čekale svoje muškarce posle
utakmice. Nosile su dresove sa Croftom.
Sranje.
Panika joj je puzala preko ramena prelivajući joj se u stomak. Olovka i blokčić
u Becketovom stanu, bljesnuli su u Edenin um. Te noći pomislila je da je to
mogla biti šala od njegovih saigrača. Zatim je čula o njegovim nećakinjama i
pretpostavila da su olovku i blok zaboravili kad su bili u posetu. Ali sada…
O, Bože.
Ne, ne, ne!
Devojčicama su se pridružili par dečaka i oni su se nastavili igrati smejući se i
zadirkujući jedni druge, dok su se njihovi veseli glasovi odbijali i odjekivali. Žena
sa tri devojčice prekrstila je ruke i posmatrala ih kako se igraju sa vedrim
osmehom na lepom licu. Druga žena došla je iza ugla, a njih dve su se upustile u
lagan razgovor.
Edenin mozak zaokruživao je odgovore. Njegova sestra? Može li biti njegova
sestra i njegove nećakinje. Ali rekao je da ima dve, a ne tri. Iako je najmlađa
mogla biti drugarica od devojčica. Ili bi žena mogla biti dadilja detetu.
Bilo je desetak različitih objašnjenja koja su odgovarala ovom scenariju.
Logični, Eden je to znala. Ali emocionalno, njen mozak je imao sumornu sumnju
u nju, jer iskreno, kako je Eden mogla znati da Beckett nije oženjen?
Koliko je pouzdano bilo brzo pretraživanje interneta? I sa koliko ljubavnica je
John paradirao ispred nosa predstavljajući ih kao koleginice? Što se toga tiče,
koliko je finansijskih prevara John pokrio kao legalno poslovanje? Koliko je laži
John predstavio kao istinu?
Koliko se puta John posle batina zakleo da se neće ponoviti?
Ono što je Eden mislila je da će sada bolje prepoznati laži nego što je tada.
 Žena je pratila devojčice dok su trčale niz hodnik. Njen pogled je uhvatio
Edenin i zadržao ga. Nakon trenutka podigla je ruku i mahnula. Eden se osećala
ukočeno i hladno kao metal, ali je podigla ruku i uzvratila mahanje.
Metalna vrata su se otvorila, a članovi tima su izlazili u malim grupama. Eden
se strateški smestila u blizini stepenica, spremna da nestane. Njen um je sada
bio intezivna borba između logike i straha. Faith ne bi prećutala, na doručku sa
palačinkama, ako je Beckett bio oženjen. Bi li? Onda opet, Eden je znala manje
o Faith nego o Beckettu. Ali Gabe, Gabe nikada ne bi zavaravao Eden. Ali Gabe
je znao samo o igri, a ne o privatnom životu. On ne bi čak ni znao da li je
Beckett bio oženjen ili ne.
Ipak, nije imalo smisla da Beckett pozove Eden ovde, a da zna da će njegova
žena i ćerke biti tu da ga čekaju. Dođavola, možda su trebale biti izvan grada i
došle su da ga iznenade. Ili je možda znao da će biti ovde i to je bio njegov trik
da njegova žena postane ljubomorna. Eden je podigla ruku na čelo da zaustavi
okretanje i šapnula. „Ili je možda samo njegova sestra.“
Više ništa nije znala. Samo je mogla čekati. Sačekati da se ovaj pesak pod
nogama promeni i baci je na dupe, ili se stvrdne u beton i zadrži je na noge.
Eden je zadržala dah dok je još jedna grupa muškaraca izašla kroz vrata. I
druga. Ljudi su se pozdravljali i grlili, šalili, razgovarali i pravili planove. Deca su
se igrala i smejala. Par momaka koji su bili u YMCA-u ranije su pozdravili Eden
dok su trčali stepenicama ka parkingu. Nisu bili začuđeni. To je bio dobar znak,
zar ne?
Nije brojala, ali bi se mogla zakleti da je većina igrača izašlo iz svlačionice. Gde
je dođavola bio Becket?
„Trebala bih otići,“ šapnula je sebi, bacajući pogled na stepenice dok joj se
stomak stiskao. „Trebalo bi da odem.“
Vrata su se ponovo otvorila i Eden ako vidi da to nije Beckett, ona odlazi.
Kada je okrenula pogled Beckett je prošao kroz vrata sa Tateom nekoliko
koraka iza njega. njegov pogled se odmah usredsredio na Eden i veliki osmeh
mu je obasjao lice.
„Tu ste,“ rekla je žena.
Beckettov pogled se okrenuo prema njoj, zatim prema tri devojčice i zaustavio
se u mestu. Njegov osmeh je nestao u šoku.
Eden je udahnula vazduh i zadržala ga.
„Čoveče ti još uvek izlaziš poslednji iz svlačionice,“ rekla je žena. „Devojke,
konačno je ovde.“
Tri devojčice su se okrenule. Dve starije su stale pored žene, ali mala, malena
je bacila ruke u vazduh, viknula je „tata“, i potrčala punom brzinom u Becketta.
Eden je stajala smrznuta kada je Beckett ispustio torbu i uhvatio devojčicu
drhteći: „Isuse, Lili…“
 Tata?
Tata.
Eden se okrenula i požurila stepenicama. Nije mislila samo se kretala. Dalje,
dalje, dalje. Ne, ne, ne. Kako se to dogodilo? Kako se to dogodilo?
„Eden!“
Beckett je udario u njeno srce ubacujući ga u petu brzinu, stresla se, podigla je
ramena i stisnula pesnice. Prisiljavala je sebe da ne trči, ali jurila je duž ograde
parkirališta. Bez ikakve ideje kuda je krenula, usredsredila se samo na to da
napravi veliko rastojanje između nje i Becketta i njegove porodice, prenego što
joj um počne da radi.
„Eden.“ Uplašio je ženski glas, ali Eden nije prestala da se kreće. Bila je iza
Eden, brzo se krećući. „Eden, čekaj.“
Ruka joj je dodirnula rame. Eden se okrenula i povukla. „Izvini.“ Reči su izašle
bez daha. „Nisam znala. Kunem se da nisam – “
„Ja nisam njegova supruga,“ reče ona, izraz lica joj je bio nežan kao i njen
mekani glas. „Ja sam njegova sestra. Sarah.“
Olakšanje je prošlo kroz Eden. Kolena su joj se savila i ona je uhvatila ogradu
parkirališta kako ne bi pala i zagledala se u crni pločnik. „Oh, hvala Bogu.“
„I dve od tih devojčica su moje,“ reče ona. „Moje ćerke Rachel i Amy“
Što je značilo…
U njenom umu, ona je videla kako taj mali slatki anđeo trči Beckettu. Videla je
Becketta u njegovim pantalonama, košulji i kravati, sa kosom i dalje vlažnom od
tuša, kako ispušta torbu i hvata devojčicu kao da je to uradio milion puta.
Čvor se vezao pod njenim rebrima. Podigla je glavu i pogledala Sarah. „On
ima… ćerku.“
Sarah je klimnula glavom. „Lili. Ona je neverovatna. Tako mi je žao što smo te
iznenadili ovako. Nisam znala da ćeš doći večeras i nisam rekla Beckettu da
ćemo i mi biti ovde. Bilo je to jedna od onih stvari u poslednjem trenutku…
Bože, osećam se tako loše…“
Lily.
Čak je i njeno ime slamalo srce Eden.
„Nije tvoja krivica.“ Eden je pustila ogradu. „Moram da idem.“
Okrenula se.
„Eden čekaj.“ Sarah je zaobišla i stala ispred nje. „Ne idi. Odvešću devojčice
kući. Obećala sam im sladoled u svakom slučaju. Ti i Beckett još uvek možete…“
„Ne.“ Reč je izašla kao bolni šapat. „Ne, mi ne možemo.“
 Sedamnaesto poglavlje
Beckett prekrsti ruke na kolenima i nasloni čelo na njih. Hladnoća od
betonskih stepenica ispred Edeninih vrata probila mu se kroz pantalone i
smrznula dupe pre pola sata. Ali on će i da spava ovde ako je to bio jedini način
da mu otvori.
Posle četrdeset i pet minuta neuspelog razgovora sa njom, sada je svakih pet
minuta podsećao da je tu. Da je znao da će to biti način na koji će provesti noć
stao bi i kupio ćebe i flašicu vode. Podigao je glavu. „Još uvek sam ovde.“ Nije
čak ni čekao odgovor samo je vratio glavu dole.
Čuli su se koraci na pločniku iza njega. Dlačice na vratu su mu se nakostrešile.
Ah, jebi ga. Podigne glavu i pogleda preko ramena. Dva čoveka su stajala tri
metra od njega. Bilo je skoro osam sati popodne i svetlo ulične svetiljke sijalo
im je iza leđa, tako da ih Beckett nije mogao videti.
„Šta ima?“ Upita on ležerno kao da stalno sedi na stepenicama u svom odelu.
„Ko si ti čoveče? I zašto sediš ovde?“
„Edenin prijatelj.“ Uzdahnuo je i okrenuo se da nasloni leđa na željeznu
ogradu. „I sam sebe to pitam već neko vreme.“
„Prijatelj te pusti unutra. Ne sviđa nam se da visiš ovde. Ovo je naša teritorija.
Uzmi svoje fensi stvari i idi.“
„Žao mi je, ne idem nigde.“ Još uvek ležerno, rekao je. „Ne brinite, ostaću
ovde dole. Ne želim da dođe policija da pokvari moju zabavu.“
„Uhodiš,“ reče manji momak. „Možeš ići u zatvor za to.“
„Čekam,“ reče Beckett. „Velika razlika.“
„Jebeš ovo, čoveče.“ Viši momak je preskočio preko Beckettovih nogu, trčeći
niz stepenice i zalupao na vrata. „Ej, Eden. Hoćeš li da se ja i Arturo otarasimo
ovoga tipa za tebe.“
„Da,“ došlo je iza vrata. Prva reč koju je čuo za više od sat vremena.
Visoki momak se zaustavio na dnu stepenica sa rukama na bokovima. „Čuo si
je.“
„Reci mi nešto,“ reče Beckett. „Kad se ti i tvoja devojka svađate, slušaš li sve
što kaže?“
„Ne.“
„I zar oboje ne kažete stvari koje ne mislite?“
„Aha!“
Beckett je slegnuo ramenima...
Visoki momak se okrenuo prema vratima. „Eden, jesi li sigurna da ne želiš da
izađeš i razgovaraš sa ovim tipom? Bio je ovde jako dugo vremena, a dvadeset
devet stepeni je.“
 „Da.“ Reče ona. „Sigurna sam.“
„Dvadeset pet, a osećam se kao da je devet,“ ispravi ga Beckett. „I ja nisam
doneo svoju opremu za kampovanje.“
„Hoćete li me svi ostaviti na miru,“ viknula je. „Neki od nas moraju sutra
raditi.“
Promuklost u njenom glasu rekla je Beckettu da je plakala.
„Jao,“ rekao je visoki momak.
„Uh-huh,“ dodao je manji. „Šta si uradio da je naljutiš? Uvek je dobro
raspoložena.“
„Baš sam poseban.“ Beckett zagladi kosu koja je strčala na sve strane. Zatim
viknu prema vratima: „I tek je osam sati.“
Svi su gledali u njena vrata duže vreme, i kad se nisu otvorila, visoki momak je
prekstio ruke i upitao Becketta, „Šta radiš u životu da bi kupio taj otmeni
Porshe?“
„Igram hokej.“
„Hokej?“ pomaknuo se i nagnuo glavu da ga bolje pogleda. „Kako to da te ne
prepoznajem?“
„Verovatno zato što nosimo kacige, krećemo se brzo i obično smo prekriveni
posekotinama i modricama.“ Ispružio je ruku. „Beckett Croft.“
Izraz na licu visokog momka je prešao od skeptičnog do – ne seri – za
sekundu. Nasmejao se i uzeo Beckettovu ruku. On je napravio nekakvo tajno
rukovanje i opalio Becketta po ramenu, smejući se: „Pogledaj ovo, Arturo.
Beckett Croft je u našem kvartu. Odigrao si sjajnu utakmicu večeras, brate.“
A razgovor je odatle napredovao. Ali samo na oko dva minuta.
Edenina vrata su se otvorila. „Stanite. Jebeno već jednom prestanite.“
Kosa joj je bila svezana u rep, a ona je bila u trenerci i majici. I definitivno je
plakala. Lice joj je bilo crveno, oči natečene.
Beckettovo srce je potonulo u stomak. Trebao ju je pustiti. U njenom životu
nije bilo mesta za ovu vrstu previranja. Ni u jednom od njih nije.
„Robby i Arturo, hvala vam što ste me proverili, a sad se gubite odavde.“
Onda se okrenula unutra, ostavljajući vrata otvorena.
Robby je zazviždao kroz zube:“ „Srećno sa tim, bro.“
Beckett je uzdahnuo i zagledao se u vrata dok su drugi momci odlazili.
„Dvadeset pet, osećam se kao da je devet,“ doviknula je iznutra. „Uđi ili ostani
vani, ali zatvori prokleta vrata.“
Kennedy se vratila. Jaka riba koja ga je postavila na svoje mesto još prve noći.
Beckett je uzdahnuo, zakoračio u stan i zatvorio vrata za sobom.
Sedela je za svojim stolom, leđima okrenuta njemu, laktove je postavila na
radnu površinu, ruke su joj bile podignute u visini usta. „Lagao si.“ Zatresla je
glavom. „Ne mogu da podnesem laži.“
 Sada je zvučala polu – jaka. I polu – nesigurna. „Dušo, nisam lagao.“
Pogledala ga je preko ramena.
„Kunem se da sam ti htio reći za nju večeras uz večeru.“ Skinuo je sako i
prebacio ga preko kreveta, a zatim je seo na ćošak. Sa podlakticama na
kolenima, sklopio je ruke. „Šta se stvarno dešava, Eden? Ova reakcija je stvarno
ekstremna. Razumem početni strah koji si imala da sam oženjen, ali kada se to
razjasnilo…“
„Ti prvi. Zašto ona nije bila prva stvar za koju si mi rekao? Zašto ona nije
jedina stvar o kojoj si pričao?“
Način na koji je to rekla dala mu je do znanja da je Eden mislila da je Lily treba
biti centar njegovog sveta. Bilo mu je drago da su delili isto mišljenje, ali u
svemu tome nedostajao je veliki komad slagalice, slika koja je sačinjavala Eden
Kennedy.
„Podneo sam zahtev za puno starateljstvo nad Lily i saslušanje je uskoro.
Njena majka to do sada nije osporavala, a ja ne želim da bilo šta to promeni,
tako da ja držim Lily skrivenu od medija dok se saslušanje ne završi, i spor
okonča.“
„Jesi li bio oženjen?“
„Ne. Njena majka je bila žena sa kojom bih proveo ležernu noć kad nije bilo
nikoga, ili ništa da radim. Ja sam bio na putu ka profesionalnom sportisti,
zvezda u usponu. I to mi je bilo dobro.“
„Zašto se ona ne bori za vas?“
Beckett je odmahnuo glavom i pogledao u ruke. „Kim želi ono što i mnoge
žene koje jure profesionalne sportiste žele – novac, slavu, taj način života. Lily
nije bila planirana, a dete je stalo na put mnogih stvari. Za Kim, Lily je stajala na
putu da pronađe šećernog tatu. Sada ima veoma bogatog fudbalera. Uzimanje
Lily nazad bi ugrozilo sve to.
Edenino lice stisnulo se u agoniji i ona je protrljala oči: „Bože, ponekad mrzim
ljude.“
Beckett je to shvatao. U njenom poslu, samo je mogao da zamisli šta ona
svakodnevno vidi. „To čak i nije najgore.“
„Šta to znači?“
„Nisam znao da Lily postoji sve dok joj nije bilo dve i po godine, i Kim se
pojavila na mom pragu tražeći alimentaciju za dete. Kada je mislila da sam ja
niko, nije bilo smisla tražiti me. Ali nakon što je izašla vest da sam potpisao lep
ugovor, bila je svuda oko mene. Rekao sam joj da želim test očinstva, ali jedan
pogled na Lily, i ja sam znao. Izgledala je kao moje nećakinje kad su bile bebe.
Rekao sam Lily da ću priznati dete bez advokata, ako mi dozvoli posete. Bila je
previše srećna da preda Lily nekome drugom. Kasnije sam saznao da je to često
radila. Na duži vremenski period.
 Kada je stigao test očinstva, potvrđujući da je Lily moja ćerka, već sam bio
zaljubljen u nju. Predao sam za zajedničko starateljstvo, ali morao sam se boriti
sa Kim, ne zato što je želela Lily, nego zato što je želela moj novac. Kada je Lily
bilo skoro četiri godine, Kim i ja smo imali teško razdoblje zbog poseta. Ona je
nalazila izgovore zašto ne mogu videti Lily – vreme za igranje, rođendani,
odmor. Nisam je video mesec dana kada se stranac pojavio na mojim vratima
sa Lily.“
Beckett nikada neće zaboraviti taj dan. Nikada neće zaboraviti kako je njegova
kćerka izgledala. Samo sećanje ga je razbesnelo. „Nosila je pocepanu, prljavu
odeću.“ Pokušao je biti pažljiv i ne uznemiriti Eden. Osećao se nesposoban isto
kao kada je video Lily. „Imala je ogrebotine na kolenima, rukama i licu, čvorove
kroz njene lokne, zeleno joj je curelo iz nosa i kašljala je kao da se guši.“
„Sranje,“ šapne Eden i pritisne rukom čelo.
„Žena koja ju je dovela ispostavilo se da je Kimina tetka, i rekla mi je da je Kim
ostavila Lily kod nje pre tri nedelje i nestala bez reči. Kada sam odveo Lily
doktoru imala je bronhitis, upalu pluća, infekciju oba uha, ružičasto oko, i bila je
toliko dehidrirana da je morala biti hospitalizovana dva dana. Opet, posle toga,
pronašao sam Kim u Vegasu, uhvatila je argentinskog fudbalera, zato mi je
stalno govorila da ne mogu da vidim Lily.“
Stao je i proučavao ruke. „Rekao sam Kim da ako pokuša da uzme Lily nazad,
prijaviću je zbog zanemarivanja i ugrožavanja deteta.“ Njegov stomak je bio
zamršen. „Misliti tako za Lilynu majku još uvek mi je muka, ali ja bih to učinio i
mnogo više samo da držim Lily dalje od nje.“
Prošao je trenutak tišine. Soba je bila ispunjena tugom i nemirom. „To je
ružna, teška stvar, a već imamo puno izazova sa kojima se suočavamo. Ne želim
da odustanem i pustim te. Lud sam za tobom. Ali te isto tako ne želim
povrediti.“
Udahnula je duboko, a vazduh joj je zapeo u plućima, način na koji je i Lily
radila kada je plakala. Srećom, to se nije desilo već dugo vremena.
„Ovo“ – pokazala je na sebe – „nije sve tvoja krivica.“
Glas joj je bio tih ali ravan, kao da je otupela. „Mislim, većina. Nije tvoja
krivica.“ Nije ga pogledala. Pogled joj je spušten na radnu površinu i udžbenik,
prsti su joj se poigravali sa uglovima stranica. „Moj poslednji dečko… je bio
nasilan.“ Podigla je ramena kao da odbacuje užasnu izjavu. „Ali to nije ono što
me najviše zadržava. Da je samo zlostavljanje, ja bih do sada nastavila dalje.“
Disanje joj je postalo plitko, a iz ugla oka kapnula je suza. Beckett je bio u
potpunosti izgubljen, bez ideje kako upravljati sopstvenim iznenadnim besom,
a istovremeno je pomislio i na to kad je prvi put uzeo Lily u svoje ruke.
Beckett se nagne napred i posegne za njom, ali Eden podiže ruku u gestu
zaustavljanja. „Moram da izbacim ovo.“
 „U redu.“ Sklopio je ruke između koljena.
„Bila sam…“ – pročistila je grlo – „pre…“ Njen glas je pukao. Zatvorila je oči i
pokušala ponovo. „Trudna. Bila sam… Trudna.“
Zastala je da uzme dah kao da su reči bile prevelike da izađu. Poslale su
hladne kapljice straha niz Beckettovu kičmu.
„Mi se nismo venčali, ali on je bio porodični prijatelj, kolega moga tate. Moji
roditelji su ga voleli, bili smo u vezi više od godinu. Mislila sam… nije važno.
Pogrešila sam. Hteo je da abortiram. Ja sam odbila. Tada me je prvi put udario.“
Polizala je usne. Uzdahnula. „Pripisala sam to stresu, šoku. Mislila sam da je to
samo faza da on želi abortus i da će ga proći. Ali dok sam čekala, on je pio.
Kada je pio, svađali smo se. A kad smo se svađali…“
„Udario te,“ Beckett je završio jedva uspevajući da zadrži svoj bes pod
kontrolom.
Eden je klimnula glavom i duboko, drhtavo udahnula, a onda izbacila vazduh
na način na koji bi sprinteri nakon teškog trčanja. Kao da je sve to uzelo njenu
energiju da ga izbaci. Ruke su joj se tresle. Becketta je bolelo da je uzme u
naručje, ali je stisnuo ruke tako čvrsto da su mu prsti otupeli.
„Trebalo je da ga ostavim ranije.“ Beckett je video sledeći udarac ali ništa nije
mogao da učini. „Moji roditelji su ga obožavali. I napokon sam u njihovim očima
pronašla tračak odobravanja.“ Zatresla je glavom. „Predugo sam čekala.
Pakovala sam stvari kada je od došao ranije sa poslovnog puta. Započeli smo
staru raspravu oko abortusa. Da ga skinem s vrata rekla sam da je suviše kasno
za njega. Bio je besan. Nikada nisam videla nekoga tako ljutog. On… Udario me
u lice, a ja sam pala niz stepenice…“
Glas joj je nestao u boli i Beckett nije mogao to da podnese. Pao je na kolena,
pokrio joj bedra rukom i nežno stisnuo. Onda je čekao dok se ona povratila
dovoljno da nastavi.
„Posteljica je oštećena,“ reče ona tiho. „I beba je umrla.“
„Eden…“ Nije imao reči i na kraju je pritisnuo lice na njenu ruku.
„Bila sam trudna preko pet meseci, pa i ako nije preživela, morala sam da je
rodim. I pustili su me da je držim. Bila je,“ Eden je otvorila šaku sa dlanom
prema gore. „Noge su joj bile do ručnog zgloba. I, Bože…“ Ona zatvori oči. „Bila
je savršena. Tako savršena.“ Otvorila je oči i na usnama joj se pojavio maleni
osmeh. „Čak je imala i kosu, malenu krunu plave…“ Pokrila je Beckettovu ruku
svojom uplićući prste sa njegovima, pogleda izgubljenog. „Nazvala sam je
Summer, jer je trebala biti rođena u julu.“
Nakon trenutka, kada nije nastavila, Beckett je podigao ruku do njene glave
povlačeći je ka sebi. Poljubio joj je kosu. „Dušo, tako mi je žao.“
Klimnula je glavom. Trenutak tišine se rastegao pre nego je ona rekla:
 „Lily je sedela pet redova od mene i Gabea na utakmici. Nastojala sam da je
ignorišem, ali nisam mogla. Tako je mala, i plava, i Bože, tako blistava… Stalno
sam razmišljala kako bi Summer sada mogla imati dve godine…“
Povukao se nazad. „Bože, voleo bih da sam znao da moja sestra planira
dovesti devojčice večeras. Tim obezbeđuje određeni broj porodičnih ulaznica.“
Eden ga nije gledala u oči. „Žao mi je. Mislila sam da sam naučila kao da se
nosim sa tim i nastavim dalje. Ali je očigledno da nisam. I Lily… Ona je takođe…“
bol joj je urezao na čelu. „Nisam spremna...“
„Čekaj.“ Uhvatio joj je prstima bradu i podigao joj glavu da im se pogledi
sretnu. „Ne moraš odmah donositi odluku. Nisi je ni stvarno upoznala. Još
nisam sreo nekoga ko je upoznao, a da ga nije smotala oko malog prsta,
uključujući i svakog prokletog člana moga tima.“
Osmeh je zadrhtao na Edeninim usnama, ali je sledećeg trenutka nestao.
„Naporno si radio da bi je doveo na dobro mesto, Beckett. Ne želim da to
upropastim.“
Uvukao je ruku u njenu kosu. „Nećeš. Ne možeš. Moja porodica i ja smo
stvorili najjaču bazu koja joj je ikada bila potrebna. Ona je jaka, sigurna i srećna,
čak i sa svim previranjima u pozadini. Čak i sa mojim ludim rasporedom. Ona
nije previše krhka. A nisi ni ti.“ Kada ga je Eden pogledala, rekao je: „Ti si jedna
od najjačih žena koje poznajem. I ne moraš dalje da prolaziš sama kroz to.“
Uzdahnula je, ali se nije protivila, dajući Beckettu nadu.
„Zašto ne pođeš sa mnom po nju?“
Pogledala ga je zainteresovano i skeptično.
„To bi mi stvarno pomoglo sa mojom sestrom,“ reče Beckett molećivo. „Bila je
tako besna kada sam se sastao sa njom nakon što je otišla za tobom.“ Stresao
se, prisećajući se. „Da devojke nisu bile sa nama, prilično sam siguran da bi me
oborila.“
Eden je izrazila iznenađenje, zabavljajući se. „Šta?“
„Rekla je da sam trebao da ti kažem za Lili. Rekla je da sam sjebao nešto što je
moglo biti posebno. Ona te stvarno zavolela.
„Nije mogla. Razgovarale smo dva minuta.“
„U kratkom vremenu ostavljaš velike impresije. Pomisli na naše prve minute
zajedno.“
To je učinilo da stres na njenom licu omekša i prvi pravi osmeh, koji je video
za celu noć, osvetlio joj je lice. „Tu je moja cura. Znao sam da je tu.“ Poljubio ju
je u čelo. „Šta kažeš? Ideš sa mnom da upoznaš moju porodicu?“
„Ne mislim…“
„Do sada, Sarah je verovatno učinila da moji roditelji popizde na mene.“
Podigao je obrve sa najvećom nadom. „Hajde, budi spasilac, dušo.“
„Ne mogu. I to je – “
 „Hej, dogovorili smo se da imamo nešto ovde.“
„Ja mislim da smo se složili da oboje želimo da bude nešto, a ne da je već
nešto.“
„Ovo je definitivno nešto, a kad ljudi imaju nešto upoznaju porodicu i
prijatelje. Zato ih upoznaj. Ako ne ispadne dobro, ili se osetiš čudno, ili ako Lili
bude izazivala još uvek bol u tebi nakon što provedeš neko vreme sa njom,
onda ćemo, znaš, prekinuti ovo nešto. I moći ćeš reći da si pokušala. Stvarno
pokušala.“
Imala je bolan izraz na licu. „Tvoja porodica će misliti da sam – “
„Lepa, slatka, pametna –“
„Izgubljen slučaj,“ uzvratila je, nasmejavši ga.
„Veruj mi, ja poznajem svoju porodicu. I oni ćete voleti.“
 Osamnaesto poglavlje
Eden je zurila kroz prozor u Potomac obasjan mesečinom dok su prelazili
preko mosta. Nije znala šta je, dođavola, mislila kada je pristala na ovo.
„Ne razmišljaj o tome,“ reče Beckett privlačeći njen pogled. „Imaš li pojma
koliko je hladna voda sada.“
Njegova aluzija na misli o skakanju u Potomac izmamila joj je osmeh. „Moraš
priznati da to nije loša ideja.“
„U pravu si. To je užasna ideja.“ Ispružio je ruku i uhvatio njenu podigao je do
usana i poljubio. Omotao je prste oko njenih i naslonio ih na središte konzole.
„Opusti se, dušo. Mi smo super – opuštena porodica.“
Odmahnula je glavom. „Nisam u svom najboljem izdanju.“
„Da, jesi,“ rekao je ozbiljno. „Jednostavno ga ne možeš videti.“
Eden ponovo pogleda kroz prozor suvozača, preplavljena Beckettovim
prihvatanjem njene prošlosti. Nije se sramio nje ni pred najvažnijim osobama u
njegovom životu. Ova poseta njegovoj porodici je bila rizična za njihovu
sadašnju vezu kao lavina za skijaša. A Beckett je bio ludak koji je gledao preko
svog ramena i smejao se dok je planina padala za njim.
„Gde je sada tvoj bivši?“ Upita on, trzajući Eden iz misli u potpuno drugačiji
smer. „Da li mu se nešto dogodilo? Mislim legalno?“
„Da.“ Na ovo je mogla odgovoriti sa zadovoljstvom i ponosom. Ništa neće
vratiti Summer, ali je Eden bar pokosila pravdu za nju. „On je u zatvoru služi
kaznu od četrnaest godina za drugostepeno ubistvo.“
Beckettova glava se okrenula ka njoj, razjapljenih usta.
„Ozbiljno? To je... Ne mogu da kažem sjajno, jer ništa u vezi ovoga nije sjajno,
ali je osvežavajuće čuti da je sistem stvarno funkcionisao.“
„Kada ga ti prisiliš.“
„Što znači?“
„Moj otac ima značajan uticaj na okružnog tužioca, i oba moja roditelja su
stala uz mog bivšeg.“
„Molim?“
„Rekli su da nisam smela zatrudneti. Onda su rekli da sam trebala pobaciti.
Onda su rekli, pa, šta sam očekivala izlažući ga tom pritisku?“
„Isuse Hriste,“ ispljunuo je Beckett. Naslonio je njegov lakat na obod prozora i
protrljao čelo.
Eden je cenila Beckettov bes zbog nje, ali nije mogla da dozvoli sebi da je to
uvuče i potopi kao kamen.
„Zato sam otvorila moj fond da angažujem advokata dovoljno moćnog da
zaobiđem očeve veze, i on je ubedio okružnog tužioca da dopuni tužbu. I kada
sam saznala koliko jako će se John boriti, i koliko su bili ograničeni izvori
okružnog tužioca, iscedila sam moj fond da zadržim advokata na slučaju. Obavio
je istragu i sastavio propratnu dokumentaciju neophodnu da John dobije
maksimalnu kaznu. Moj advokat je sve uradio ali u stvari presudio je slučaj.“
„Stvarno je sranje što si morala da upotrebiš novac, koji bi ti sada koristio, da
bi smestila to kopile tamo gde pripada. Ali u drugu ruku –“
„Bilo je zadovoljstvo iskoristiti novac mojih roditelja za to,“ dovršila je.
„Tačno.“
I, dođavola, zbog ovoga je bila u automobilu, vozeći se da upozna njegovu
porodicu. Imao je. Želeo je. Prihvatio je, mane i sve.
Naslonila je glavu na sedište i utapala se u prizoru njegovog prelepog profila
dok su prolazili kroz Arlington do predgrađa. „Voliš li biti tata?“
„Oh, čoveče.“ Odmahnuo je njegovom glavom. „Volim da budem Lilyn tata. To
dete je apsolutna svetlost mog života. Okrenula je moj svet naopačke, i ne
mogu je se zasititi. Sve što uradim, ili ne, vrti se oko onog što ona treba, što je
najbolje za nju.“
Ogromna radost u njegovom glasu ispunila je mračni prostor u Edeninom srcu
i naterala je na osmeh.
„Ipak, ne bih uspeo sam bez moje porodice. Oni je paze kada sam ja na putu.
Pomažu mi da ide na posebne časove dok sam ja na treningu. Oni dolaze kod
mene i spremaju je u krevet kada sam na utakmicama kod kuće. Ja pokrivam
jutra i vodim je u školu, i većinu vikenda provodimo zajedno, zavisno od mog
rasporeda.“
„Gabe je rekao nešto o tome da ti ističe ugovor? Šta će se onda dogoditi?“
„Da.“ Uzdahnuo je na samu reč od stresa. „Ovo je poslednja godina u mom
ugovoru sa Rough Ridersima. U srednjim sam godinama i imam još dosta dobrih
godina. Ali što bolje budem igrao ove godine, biće mi bolje opcije za nadolazeće
godine. A ono što želim je osmogodišnji ugovor sa Rough Ridersima. Ako ne
mogu taj da dobijem, uzeću onaj sa Capitalsima, jer je moj prioritet da ostanem
ovde kako bi Lily ostala bliže našoj porodici.“
„Šta ako ga ne dobiješ?“
Usisao je vazduh između zuba i odmahnuo glavom. „Ne mogu sada tako da
razmišljam. Živim kao da ću nastaviti da radim ono što radim dok ne
prestanem.“
Napravio je nekoliko skretanja u luksuznom kraju sa velikim kućama na
ogromnim, ograđenim parcelama, onda konačno krenuo uz dugi prilaz. „Stigli
smo.“
Kuća na kraju puta, smeštena na blagom brežuljku, bila je poput onih koje su
punile naslovnice Architectural Digesta. Višespratnica, mnogo stakla,
zakrivljeno glavno stepenište, i dupla, izrezbarena drvena ulazna vrata,
podsetila su Eden na kuće kroz koje je ona prolazila bez da je primećivala sve
prekrasne detalje. Vanjska rasveta, sređeni okoliš i kamene ploče stvarale su
elegantnu ali smirujuću dobrodošlicu.
Eden je sigurno negde nešto propustila. Kuća poput ove ovde košta najmanje
milion ako ne i više. „Ovo je kuća koju si kupio za njih?“
„Mmm-hmm. Čekaj dok vidiš trem za zadnje strane. Neverovatan pogled na
Potomac. Mogao bih da sedim tamo po ceo dan.“
Zastao je ispred ulaza u trostruku garažu.
„Zar nisi rekao da si iskoristio svoj prvi profesionalni ček za ovo?“
„Da. Tada nisam toliko zarađivao ali je bonus od potpisivanja pomogao.“
Sklonila je pogled sa kuće i pogledala u Becketta otvorenih usta ali
pomućkanih misli. „Hokejaši zarađuju mnogo više nego što sam mislila.“
Susreo je njen pogled sa pogledom koji ona nije mogla pročitati. Pomalo
zabavljen. Malo ispitivački. Možda malo sarkastičan? „Ti ne znaš koliko ja
zarađujem?“
Namrštila se. „Kako bih ja to mogla znati?“
„To je javno. Sve što treba je da izguglaš moje ime i NHL ugovor i videćeš
detalje iz mog ugovora.“
„To je glupo. Zašto je javno? To nije ničija stvar.“
Usta su mu se podigla u najslađi iskrivljeni osmeh koji je ikada videla.
Nasmejao se i nagnuo preko konzole, utiskujući nežan poljubac na njene usne.
Njegove su bile tople i nežne i tako se dobro osećale na njenima. Želela je da
utone u njih i ostane tamo. Kada se povukao, susreo je njen pogled i
promrmljao: „Jesam li pomenuo koliko sam lud za tobom?“
Edenino srce se izvrnulo. Emocije i razum su se upleli. I zastenjala je.
Beckettov osmeh je svetlucao u tami. „I ti si luda za mnom.“ Opet je poljubio.
„Hajde,“ nagovarao je tim niskim seksi glasom koji je stvarao toplinu između
njenih nogu. „Priznaj.“
„Pfff.“
Opet je poljubio, obuhvativši njenu glavu na način od kojeg se osećala
dragoceno. Otvorio je usta preko njenih terajući je da otvori njena. Gurnuo je
jezik unutra i milovao njen dok nije zastenjala i nagnula se ka njemu.
„Mmm.“ Polako se povukao od poljupca, ostavljajući Eden pomalo vrtoglavu i
jako gladnu. „Hajde da uđemo unutra pre nego se predomislim o poseti i vratim
te kući.“
Okrenuo se i izašao iz auta, ostavljajući Eden sa svežom količinom šta –
dođavola – radi nervoze koja je ključala na površini. Ovo je bio zaludan napor.
Ona nije želela ozbiljno. Nije želela vezu i obaveze. Ona sigurno nije želela
jebenu porodicu.
Panično treperenje se zakačilo za njen stomak kada je on otvorio vrata.
 Kada se okrenula prema njemu, pomilovao joj je ruku. „Hej, opusti se.
Stvarno, ovo ne mora biti velika stvar. U koliko mesta si ušla, komunicirala sa
ljudima, i izašla? Stotine? Hiljade?“
„Ne hiljade.“ Duboko je uzdahnula i naterala se na osmeh. „Ali u pravu si.
Dobro sam.“
Dok su hodali do vrata, zagrlio je oko ramena i privukao bliže. „Upozoravam
te, biće bučno i haotično. Moja majka će pokušati da te hrani, a moj tata će te
pokušati naterati na alkohol.“
Smešila se dok se penjala elegantnim zakrivljenim prednjim stepeništem. Pre
nego su stigli do prednjih vrata, začula se vriska odnekud iznutra, praćena
horom osmeha.
Beckett joj se nasmejao. „Rekao sam ti.“
Nasmejala se, ali čvor se već formirao u njenom stomaku i stisla je šake u
pesnice.
Nagnuo se napred da otvori vrata, a njegov osmeh se pretvorio u cerek. „Isto
tako ću dobiti ’Beckett Thomas’ čim uđemo.“
Vrata su se otvorila, i nežni signal se začuo odnekud u blizini, označavajući
njihov ulazak. Spustio je ruku nisko na njena leđa i poveo je u predsoblje.
Jedva da je zatvorio vrata kada je žena povikala, „Beckett Thomas...“
Zvučala je starije od Sarah, i njen glas je jasno ukazivao na to da je on u
nevolji.
Beckett je uzdahnuo, onda povikao: „Sarah, ti si takva brblji –“
„Tata!“ Uzbuđeni glas je stigao zajedno sa Lily koja je trčala mermernim
pločicama u punoj brzini.
Beckett je čučnuo i uhvatio svoju ćerku na isti način kao i ranije u hodniku,
glatko, olako. Bacio je u vazduh, izvlačeći turu smeha, onda je smestio u
njegovo naručje.
Lily je sklonila kosu sa njenog oka i pogledala u Eden sa osmehom kao čisto
sunce. „Zdravo!“ imala je neugodnost od ženskog glasa koji se kretao kroz
susednu sobu, a Eden je nije mogla videti.
„Nemoj ni pomisliti da je uhvatiš i uskočiš u auto, Beckett.“ Njen glas je bio
strog ali ne i ozbiljan. „Moramo da imamo –“ Došla je iza ugla u široki otvoreni
prostor.
Njen pogled se smestio na Beketta, onda skočio na Eden. „Oh.“ Zastala je,
namestila ruke na bokove, i nakrivila glavu.
„Zdravo.“
Eden se nasmejala ženi. Bila je lepa, kao njena ćerka, sa kratkom,
stepenastom srebrno zlatnom kosom i svetlim očima.
Što bi moglo objasniti Lilynu plavu kosu. „Zdravo.“
 Sarah se pojavila iza njene majke, pogledala u Eden, onda se nasmejala
Beckettu, odmahujući glavom. „Oh, čoveče. Izvukao si se.“ Pogledala je u Eden.
„On ti duguje.“
„Sigurno,“ njegova majka se složila zadovoljno gledajući Becketta pre nego je
ponudila Eden ruku. „Ja sam Tina.“
„Eden. Drago mi je.“
Druge dve devojke koje su ranije bile sa Sarah su uletele, i ona ih je
predstavila kao njene ćerke Rachel i Amy.
„Sarah mi je rekla da si u hitnoj službi,“ rekla je Tina.
„Šta je hitna služba?“ Lily je želela da zna.
„Eden radi u hitnoj pomoći,“ rekao joj je Beckett. „Ona pomaže bolesnim i
povređenim ljudima i vodi ih u bolnicu.“
Njegova majka je još uvek držala Edeninu ruku kada je ošinula pogledom
Becketta, onda rekla Eden, „Kladim se da ti nije rekao da sam ja bila medicinska
sestra dvadeset godina.“
„Oh... ne, on...“ Eden je pogledala u Becketta i videla ga da se smeje.
Osmehujući se od uha do uha sa bljeskom onog rekao sam ti.
Njegova majka je provukla Edeninu ruku oko njenog lakta i povela je kroz
predsoblje u mali hodnik. „Provela sam nekoliko godina i u Urgentnom. Nismo
još sklonili večeru. Jesi li jela?“
„U stvari, ne, ali sam u redu. Nisam baš –“
„Glupost. Ima dosta. Voliš li pitu? Napravila sam od jabuka i brusnica.“
Nasmejala se, i Eden je istog trenutka znala odakle je došao Beckettov osmeh.
„Idem na časove kuvanja u Sur la Table, tako da uvek koristim porodicu kao
zamorčiće.“
„Nemoj dopustiti da te zavara.“ Duboki muški glas privukao je Edeninu pažnju
prema kuhinji, i njena procena vrednosti kuće je porasla sa milion dolara na dva
miliona. Bila je ogromna i zapanjujuća. Svetlucave kvarcne radne ploče,
najsavremeniji nerđajući aparati, drveni podovi, popunjeni kabineti i visoki
rekla je. „Videla sam te na tatinoj utakmici.“
„Lily, ovo je moja prijateljica, Eden.“
„Zdravo, Lily.“ Eden se nasmejala, i sada kada je Beckett držao, Eden je mogla
da vidi sličnosti na njenom lepom licu. Imala je njegove tamne oči, njeno lice
istog nežnog trouglastog oblika. I dragi Bože, ona je bila prelepa. Njene plave
kovrdže su bile divlje oko glave, i njeni mali zubići su blistali kada se nasmejala.
Bol koju je Eden očekivala da će probosti njeno srce nije došla. Čvor u njenom
stomaku je i dalje bio tamo, ali je njena pažnja bila preusmerena na plafon.
„Ona je neverovatna kuvarica.“ Beckettovo otac je bio nekoliko centimetara
niži od njegovog sina i otprilike istih godina kao i njegova žena. A Backett je
nasledio njegove tamne oči. „I trebaće ti vino uz pitu. Da li više voliš desertno
vino ili nešto drugačije? Imamo lep Bordeux i Chardonnay koji sam upravo
otvorio.“
Pre nego je Eden mogla da odgovori ili se predstavi, Lily je rekla: „Bako, želim
pitu.“
Zvučala je tako drugačije nego kada su tek ušli, Eden se okrenula da pogleda
devojčicu. Glava joj je bila zavučena ispod Beckettove brade, i zevala je. Nežno
je ljuljao na način koji su mnogi roditelji nesvesno radili. Slika je bila vredna
naslovnice Sports Ilustrate sa naglaskom na članak o ljudskoj strani
najbrutalnijih igrača NHL.
Svaka nežna emocija unutar Eden iskočila je na površinu. Njeno srce se stislo i
iskrivilo.
„Zvuči kao da neko nije večerao,“ rekao je Beckett.
„Ni ja.“ Njena patetična namera da se svađa izvukla je osmehe u celoj kuhinji.
„Jedva,“ Tina je rekla sa neverovatnom ljubavlju u njenim očima. „Želiš li još
nekoliko zalogaja ćuretine? Ja ću staviti šlag na tvoju pitu.“
Lily je zacvilela.
Beckett se nasmejao. „Mislim da će zaspati sa licem u šlagu pre nego i malo
stavi u njena usta.“
„Srušiće se,“ rekla je Sarah, izvlačeći stolicu za kuhinjskim stolom i uzimajući
jednu od njenih ćerki u krilo. „Tata, ja mogu uzeti toplu čokoladu i Baileys.“
Podigla je obrve prema Eden. „Da li to zvuči dobro? Kladim se da bi ti dobro
došlo piće. Beckett ima taj uticaj na ljude.“
Eden i Tina su se nasmejale. Backett je prevrnuo očima. Njegov otac se
nasmejao.
„To zvuči neverovatno.“ Eden je pogledala u Beckettovog oca. „Ako ih ti
praviš. U drugom slučaju, bilo koje vino je savršeno u redu.“
„Irska topla čokolada za dame,“ rekao je, i ispružio ruku preko svetlucave crne
kvarcne radne ploče. „Jake.“
Uzela je njegovu ruku u čvrsti stisak. „Eden.“
„Dobro došla, Eden.“
Jedva je pustila Jakeovu ruku pre nego je Tina izvukla stolicu za nju. „Dođi
sedi. Volela bih čuti o tvom poslu. Za koju abmulantnu kompaniju radiš?“
Sve su oči bile fokusirane na Eden, a ona nije mogla da se seti poslednjeg puta
kada se osetila tako samosvesno. Presvukla se u farmerice i džemper i svezala
kosu u punđu pre nego je ušla u Beckettovo auto. Čak se malo naprskala i sa
pet godina starim parfemom. Ali bez obzira kako se spremila, znala je iznutra,
večeras je bila prosečna.
Sarahine ćerke su se vratile u dnevnu sobu, gde je bio uključen film. I Eden je
uspela da opušteno ćaska o njenom poslu i Tininoj službi kao medicinska sestra.
Beckett je otvorio vrata koja su vodila u nesigurno.
 „Eden je u medicinskoj školi,“ rekao je, smirujući se u stolici sa Lily u njegovom
krilu.
Njegova majka je uzdahnula od zadovoljstva, a njene svetle oči su zasvetlucale
sa odobravanjem. „Stvarno. Kako uzbudljivo. Šta te je navelo da želiš na teren?“
Pitanje je udarilo sa obe strane. Nije to bilo ono koje su je ikada pitali i ono
koje nije očekivala. „Uh, imala sam nesreću, i bolničar koji je bio tamo je
stvarno napravio situaciju koja menja život. To me nateralo da poželim da
budem tamo za druge ljude.“
Pogledala je u Becketta, nadajući se da će započeti razgovor i usmeriti ga
negde drugo tako da nije morala odgovoriti na bilo koje detaljnije pitanje o
nesreći. Inače, moraće početi lagati, a ona je grozna u laganju.
Susreo je njen pogled i dodao: „A program je kroz Johns Hopkinsa.“
Ponudila je osmeh zahvalnosti, koji je uzvratio.
„Oh Bože,“ rekal je Tina, zaprepaštena. „Taj program uzima samo najbolje.
Tvoji roditelji mora da su jako ponosni. Odakle si, Eden?“
Kriminalno. Zbog ovoga je zaglavila sa školom i poslom.
Jer su razgovori sa novim poznanicima vodili do njene prošlosti koju je želela
da zaboravi.
„Kalifornija.“ Nasmejala se Beckettovoj majci.
„Nažalost, moji roditelji i ja nismo bliski kao vi i vaša deca.“
Njena obrva se spustila. „Oh, kakva šteta.“ Odmahnula je glavom i kucnula
Eden po ramenu. „Njihov gubitak, dušo. Ti si divna.“
Težina joj je opteretila stomak, a tama se uvukla u njeno srce. Bila je
izvežbana i uređena da bude divna. I, da, mogla je izvući te osobine i manire po
volji. Ipak to nikada nije bilo dovoljno za njene roditelje. I njen nastavak da
pokuša da im udovolji završio je koštajući je života njene vlastite ćerke. Tako da
se ona nije osećala ni najmanje divna. Osećala se kao potpuna varalica pred
divnim ljudima.
Ali je ponudila skromno „Hvala.“
„Sine,“ Jake je pozvao iz kuhinje. „Šta mogu tebi da donesem?“
„Četku.“ Trag frustracije u njegovom glasu je privukao Edenin pogled. „I neke
makaze. K vragu, šta ste vi žene ovaj put učinile sa njenom kosom?“
„Ne, tata.“ Lily je pljusnula obema rukama po glavi, blokirajući prstima pre
nego je on mogao izvući prvi svetlo obojeni feder. „Sviđaju mi se.“
„U redu, u redu. Neću ih ukrasti, dušo. Samo ih popraviti pre nego zaspiš.
Inače ćeš se probuditi sa kosom u čvorovima oko gumica. Seti se poslednjeg
puta kada se to dogodilo?“
Lily je zacvilela, i njene ruke su kliznule sa njene glave i pale u krilo u
iscrpljujućem pokretu.
 Beckett se nasmejao Eden, i čista, sirova radost koja je zasijala, oborila je.
„Šezdeset naspram nula za 3,2 sekunde.“
Uprkos čvorovima koji su stezali Edenin stomak i srce, nasmejala se.
„Bako, mogu li dobiti pitu? Molim te?“ Lily je upitala, na pola moleći, na pola
cvileći, terajući svakoga u sobi na osmeh.
„Jedno parče ćuretine?“ Tina je slatko upitala.
Lily se naljutila i napućila. „Dobro.“
Osmeh za koji Eden nije znala da nadolazi zakotrljao se iz nje, privlačeći sve
poglede. Prekrila je usta. „Izvinjavam se. To je sve zbog Becketta.“
Što je nateralo ostatak njene porodice na osmeh. I kada je pogledala u
Becketta, izraz na njegovom licu, njegova surova naklonost i otvorena radost,
izvrnule su Eden naopačke.
Ostali su tamo u kuhinji, ćaskajući o Edeninim planovima za budućnost,
Sarahinom učenju, Jakeovom podučavanju, i svoj deci dok im čaše nisu bile
prazne, pita je odavno pojedena i Lily je spavala u Beckettovom naručju.
Eden je udobno zapala u malu fantaziju o tome kako bi bilo pripadati porodici
poput ove kada je Beckett rekao: „Kasno je. Bolje da odvezem Eden kući i ovu
malu smestim u krevet.“
Zdravo, stvarnosti. Zdravo, prljavi podrumu, pucnjavo u dva ujutro, nevidljivi
podignuti zidovi u školi i na poslu i dugi sati sama sa sobom, gurajući
informacije u njen mozak.
Ovo nije bila njena porodica. Nije joj pripadala. Sat će uskoro napasti ponoć, a
Edenin Porsche će se vratiti u podzemnu.
Na prednjim vratima, njegova porodica je još jednom iznenadila Eden ne
govoreći zbogom već je grleći. Čak je i Beckettov otac zabacio ruku oko njenih
ramena i povukao je da je stisne na brzinu i prošaputao: „Sada ga drži na trasi.“
Obukli su se i Eden je pratila Becketta do njegovog auta. Otvorio je zadnja
vrata i izvukao sedište jednom rukom, dok je drugom držao Lily do svog tela.
Kada je namestio stolicu na zadnje sedište na suvozačevoj strani, Beckett je
zakopčao Lily, ušuškavajući je ćebetom. Eden je prekrstila ruke preko grudi zbog
hladnoće i posmatrala ga, diveći se koliko je bio pažljiv i nežan i sladak kada je
bio sa njom.
Kada je zatvorio vrata i okrenuo se prema Eden, ona je rekla: „Možeš li me
odbaciti do Foggy Bottom stanice metroa? Ne mogu podneti ideju da je Lily u
autu dok voziš kroz moj komšiluk. Znam da se šalim o tome koliko je loše, ali ja
sam jako svesna kriminala, a ti si meta za krađu auta. Čak i pomisao na –“
Obuhvatio je njeno lice rukama i poljubio je. Eden se odjednom nije mogla
skoncentrisati ni na šta sem na toplinu njegovih usana.
Osećaja njegovih prstiju koji joj miluju obraze.
 „Mmm.“ Uplela je prste u prednji deo njegove jakne i nagnula se na njega.
Bože, ovo je bilo jako opasno. On je bio jako opasan.
Polako se povukao od poljupca i samo toliko da prošaputa: „Želim te toliko da
nisam mogao ni o čemu drugom razmišljati zadnjih pola sata.“
Onda je opet poljubio, gladno, klizeći jezikom u njena usta. Otvorila se da ga
prihvati, da uzvrati, momentalno natopljena potrebom. Nakrivio je glavu i
produbio poljubac dok je prekrivao jednu njenu ruku svojom navodeći je do
njegove erekcije. Osećaj njega, vrelog i tvrdog ispod njegovih pantalona,
nateralo je Eden da žudi da oseti kako je ispunjava, i ona je automatski zategla
njene prste oko njega. Beckett je zastenjao u njena usta.
Jebiga, ovaj čovek je žurio.
Povukao se od poljupca i pogledao dole u nju sa tom pohotnom iskrom u
njegovim očima. „Ne planiram da vozim kroz tvoj komšiluk. Priča da te
odvezem kući je bila za moje roditelje. Ja planiram da te odvedem u moj krevet
nakon što Lily uvučem u njen.“
Nakon bolnog, burnog dana, Eden se istopila na pomisao da bude umotana u
Beckettove ruke, zagrejana njegovim telom, i odvedena na nivoe užitka od koji
joj mozak stane – prestane razmišljati, prestane brinuti, prestane nagađati.
Do trenutka kada joj je pomogao do suvozačevog sedišta, njen um se raščistio,
i pre nego je išta mogla da kaže, on je zatvorio vrata i prošao na vozačevu
stranu. Sačekala je dok nije pokrenuo auto pre nego je rekla: „Iskreno, ne
postoji mesto gde bih radije bila nego provela noć u tvom krevetu, ali neću
spavati sa tobom dok je Lily kući.“
Pogledao je preko njegovog ramena nazad i podigao obrvu na nju: „A zašto
ne?“
„Kako to misliš zašto ne? Uvek imaš seks u kući dok je tvoja ćerka u susednoj
sobi?“
„Ona nije u susednoj sobi, ona je skroz preko puta u svom apartmanu. A ti si
prva žena koju sam doveo kući otkako sam preuzeo potpuno starateljstvo nad
Lily. Osim toga, parovi imaju seks sve vreme dok su im deca u kući. Kako misliš
da su napravljeni braća i sestre?“
Otvorila je usta ali zastala na argument. Imao je pravo.
„Nisi imala puno iskustva sa decom,“ rekao je, njegov ton je bio i zabavljen i
sladak. Posegnuo je preko konzole i stegao njenu butinu. „Igrala se sa svojim
rođacima celi dan. Neće se probuditi dok je ne gurnem ujutro za školu. Ni kada
je iznesem iz auta. Ni kada je presvučem u pidžamu. Ni kada je smestim u
krevet. Ona je završila za noćas. Kada ostaje sa mojom sestrom ili mojom
mamom, ponekad je nemirna, ali kada je kući sa mnom, nikada se ne budi
noću. Veruj mi, radio sam ovo stotinu puta protekle godine. Znam.“
 Eden se okrenula i pogledala u Lily. Povremena ulična svetla osvetljavala su
njeno slatko lice kroz prozor.
„Ona je neverovatna, Beckett.“
„Hvala, slažem se. Ona mi sve znači.“
„A tvoja porodica...“ Povukla je pogled sa Lily i pogledala u Beckettov profil
dok je vozio. „Vidim zašto si ispao tako sjajan.“
„Nisam uvek bio sjajan. U stvari, bio sam egoistični šupak tokom mojih prvih
nekoliko godina u Rough Ridersima. Nezreo sa mnogo novca i svima koji su mi
govorili kakav opaki seronja sam bio. Bio sam pomalo drkadžija, i previše zauzet
da mnogo viđam moju porodicu, što je sve činilo još gorim jer su oni bili ti koji
su me zadržali prizemnim.“ Uputio joj je osmeh. „I govoreći o mojoj porodici,
zavoleli su te, baš kao što sam i rekao da hoće.“
„Oni su baš slatki.“ Posegnula je i pomilovala njegov obraz prstima. „Sigurna
sam da im se sviđaju sve devojke koje dovodiš da ih upoznaju.“
Pokrio je njenu ruku svojom i prineo njene prste usnama za poljubac. „Dušo, ti
si prva devojka koju sam doveo kući otkako sam naučio da vozim u srednjoj
školi.“
„Molim?“ Njeno srce je zabavljeno poskočilo. „Zašto?“
Krenuli su preko mosta, i mesečina na Potomacu se reflektovala na autu,
osvetljavajući Beckettovo prelepo lice.
Slegnuo je ramenima. „Bio sam previše zauzet hokejom u srednjoj školi da bih
imao devojku. Prebačen sam u NHL pre mog dvadesetog rođendana. Bio sam
divlji godinama. A ovaj posao, čini veze teškima. Teško za pronaći i teško za
zadržati. Nikada nisam hteo da prolazim kroz glavobolje koje sam video da
drugi momci imaju.“
„Kao na primer?“
„Svađe, prevare, razdvajanja, razvodi, borbe oko starateljstva nad decom,
iako sam zaglavio u jednom u svakom slučaju. Stres zbog posla, usponi i padovi
sezone, nesigurnost posla, konstantna putovanja i raspoloženja koja dolaze sa
svim tim, gruba su prema svakome. Nemoj me pogrešno shvatiti, ne postoji
bolji posao za mene na svetu, i on ima svoje povlastice – novac, slava, potpunu
zabavu igranja hokeja. Ali iskreno, ostalo je sranje. I posebno je sranje za
porodice igrača.“
Eden je razmišljala o svemu tome kada je Backett prošao pored Metro
stanice. „Beckett –“
„Kažem ti, ona se neće probuditi.“
„Ako se probudi, ja odlazim.“
Vatreno joj se osmehnuo i snizio glas. „Ne mogu dočekati da te skinem golu.“
 Devetnaesto poglavlje
Beckett je odneo Lily u njenu sobu i spustio je na rozi satenski prekrivač ispod
rozeg baldahina.
„Oh moj Bože.“ Edenin šapat je došao kroz vrata, gde je stajala gledajući po
sobi.
Backett je morao priznati, bilo je dana kada mu je bilo malo previše, ali imao
je vremena da se navikne.
„Da.“ Okrenuo se prema ormaru i izvukao spavaćicu – Lilynu omiljenu rozu sa
šljokicama na prednjem delu – iz donje fioke. „Pustio sam mamu i Sarah da je
urede. To je poslednji put da sam im dao slobodu sa mojom kreditnom
karticom kada kupuju za Lily.“
Kleknuo je na pod pored kreveta i skinuo Lilyne cipele, onda povukao njene
pantalone i oslobodio njene ruke iz jakne i majice. Kada joj je obukao spavaćicu,
spustio je prekrivače, onda je podigao i nežno spustio njenu glavu na jastuk,
onda zagurao njeno mekano ćebe pored nje i pokrio je prekrivačima.
Ispravio se i zagledao dole u nju. Lily je ispunila njegovo srce na puno načina.
Nije mogao zamisliti život bez nje. Ako Kim navali, oslobodiće svoj bes i uskratiti
joj novac.
Eden se pomerila do podnožja njenog kreveta. „Ne mogu da verujem koliko
čvrsto spava. Zar ne mora da ide u toalet?“
Odmahnuo je glavom. „Sve devojke prestaju da dobijaju piće u osam uveče.
Skoro svaku noć je piškila u krevet kada sam je dobio. Prestala je otprilike u isto
vreme kada je prestala da plače svaku noć.“
Eden je pomilovala rukom njegova leđa i nagnula se ka njemu. Pritisnula je
glavu na njegov biceps. „Ti si tako sjajan tata. Ona je srećna što te ima.“
Toplina se nakupila u njegovom srcu. Okrenuo se i kliznuo rukama oko nje.
„Nisi mi mogla uputiti veći kompliment. Čak ni da je bio u vezi hokeja.“ Otpratio
je nazad prema vratima, šapućući, „Osim ako nije kako dobro vodim ljubav sa
tobom.“
Jednom rukom je zatvorio Lilyna vrata iza sebe. Onda se nagnuo, stežući ruke,
i podigao Eden. Obmotala je noge oko njegovih kukova i ruke oko njegovog
vrata.
„Jesi li siguran?“ pitala je i dalje šapućući. „Stvarno mi ne smeta da idem kući.
Možemo naći neku drugu priliku –“
Opet je poljubio, pokazujući joj koliko je bio siguran.
A Eden se otvorila prema njemu, utonula u poljubac i zastenjala.
Beckett se napalio kao upaljena šibica. Bila je tako sirova. Tako ranjiva, ipak
tako jaka. Složena kontradiktornost na mnogo načina. I upravo sada, želela je
njega. Znajući to želja je porasla tako intenzivno da je vrela potreba prostrujala
njegovim venama.
Spustila je ruke niz njegovu košulju i pozabavila se dugmićima. Zatvorio je
vrata od njegove sobe, i umesto da je polegne na krevet, odneo je do strane
sobe gde su prozori bacali lagano noćno svetlo preko sobe. Pustio je dovoljno
da klizne niz njegovo telo dok joj stopala nisu dodirnula pod, onda povukao
njen džemper preko glave, zajedno sa majicom ispod. Ljubio je put od njenog
uha do ramena, otkopčao joj grudnjak i pustio ga da padne sa njenih ruku.
Mesečina se prelila preko njenog prelepog lica, njenih punih dojki i ravnog
stomaka.
„Bože, prekrasna si.“ Pustio je da mu usta pređu preko mekanih brežuljaka
njenih dojki, i uhvatio zubima njenu bradavicu dok nije uzdahnula. Onda je
pustio i zavrteo jezikom oko čvrstog brežuljka dok nije zastenjala. I opet
započeo sve ispočetka na drugoj strani.
Voleo je način na koji bi zadrhtala, način na koji stegne njene ruke u njegovoj
kosi, zvukove izgladnjele mačke koje je pravila. Voleo je njen miris, osećaj nje,
njen ukus. I dok se bavila skidanjem njegove odeće, gurnula je ruku u njegove
pantalone, i sklopila prste oko njegovog kurca, definitivno je voleo način na koji
je rukovala sa njim.
Vatra je planula kroz njegove prepone i raširila se. Pritisak se nagomilao preko
njegovih kukova i nakupio u dnu kičme. Beckett je spustio njene farmerice i
gaćice niz noge, što je pomerilo njenu ruku i omogućilo mu trenutak olakšanja.
Skinula je čizme i iskoračila iz farmerica.
Čučnuo je i podigao pogled prema njoj. „Izgledaš prekrasno na mesečini.“
Nasmejala se i prošla obema rukama kroz njegovu kosu.
Beckett je ljubio put uz njeno telo i kada je ona uzela njegova usta sa toliko
strasti da se Beckett utopio u njega, žurba se usekla. Izvukao je novčanik iz
zadnjeg džepa i prekinuo poljubac da bi izvukao kondom iz folije.
„Pusti mene ovaj put,“ rekla je Eden pre nego ga je uzela od njega i pocepala
paketić. Njene ruke su bile mirne i sigurne, tačno onako kako je očekivao od
bolničarke. Ali ni najmanje nije bila bolničarka kada je polako pomilovala njegov
kurac dok je navlačila kondom preko njegove dužine, terajući ga da vidi zvezde.
Kada su njeni prsti dodirnuli koren njegovog kurca, uhvatio je za struk i
povukao je na sebe. Njen donji stomak je ležao na njegovoj erekciji, stvarajući
slastan blagi pritisak. Dok je jednom rukom držao blizu sebe, drugu je uvukao u
njenu kosu. „Jebeno me izluđuješ, Eden. Samo želim još i još i još.“
„Uzmi sve što želiš,“ rekla je, njene oči su isijavale istom požudom,
raspaljujući Becketta do srži. „Tvoja sam.“
Njegovo srce je preskočilo otkucaj.
Glas mu je šapnuo u uho, Da.
 Pre nego je mogao i da pomisli da se skine, Eden ga je odvukla do ivice
kreveta. Spustila je obe ruke na njegov stomak i spustila ga dole. „Lezi.“ Reči su
bile više kao sugestija nego naredba, i pogled u njenim očima je odgovarao
glasu, dolivajući benzin na njegovu vatru. „Danas si oštro igrao.“
Nagnula se na njega dok Beckett leđima nije bio na dušeku, a ona lebdela
iznad njega naslonjena na laktove i kolena. Posegnuo je do njene kose i nežno
povukao gumicu koja je držala njenu pundžu. Gusta masa je pala oko njenog
lica, terajući je na osmeh, i Beckett je pogurao nazad obema rukama. Onda je
povukao na sebe i poljubio je, njene usne i dalje uvijene ispod njegovih.
Njegov život je bio savršen. Baš u ovom trenutku, igrajući za Rough Riderse,
živeći blizu njegove porodice, Lily sretna i bezbedna u njenoj sobi preko puta,
Eden vodi ljubav sa njim u njegovom krevetu – njegov život je bio jebeno
savršen.
Šteta što je svaki od tih elemenata bio na rubu promene.
Beckett je nagnuo glavu i otvorio se Eden sa potrebom da se drži za to. Drži za
nju. Pročitala je njegovu potrebu, i njena spremnost se istopila kada je unela
jednaku strast u njihov poljubac. Voleo je način na koji se činilo da je znala šta
je želeo ili trebao bez potrebe da pita. Način na koji je upotpunjavala njegove
želje. Način kakva je bila sada, milujući njegov jezik svojim dok je klizila jednom
rukom između njihovih tela i trljala njegovu erekciju.
Namestila je svoje telo preko njega i nagnula se, gurajući glavić kurca u njenu
vrelinu. Beckett je otvorio svoje oči i našao njen pogled na njemu dok ga je
primala dublje. Stegao je zube i zastenjao. Njegove ruke su se spustile niz njeno
telo i uhvatio je za kukove, gurajući je polako i čvrsto na kurac.
Edenine oči su se prevrnule pre nego su se zatvorile na „Bože.“
Malo pregovaranja sa njihovim telima, i on je bio usađen duboko u njoj,
okružen čvrstom, vlažnom vrelinom od koje mu se dah ubrzao, a srce lupalo. I
večeras se nešto što je raslo između njih rasulo preko Becketta.
Ceo njegov život, seks je bio seks. Seks je bio ubacivanje kartice A u slot B,
neprestano. Naravno, neke žene su ga napaljivale više od drugih. Neke žene su
bile razigranije ili kreativnije ili nevaljalije od ostalih. Ali na kraju, seks je i dalje
bio seks.
Sve do sada. Jer kada se Eden ispravila preko njega, sa kosom koja joj je
padala oko lica i mesečinom i gradskim svetlom koji su sijali preko njenog
prelepog tela, Beckett je znao da je ovo bilo drugačije. Eden je bila drugačija. I
nešto što je Grant rekao kada se vratio sa Božićne pauze prošle godine sa Faith
pored njega, sada se vratilo Beckettu.
„Seks je samo seks dok nemaš seks sa nekim koga voliš. Onda pričaš o
potpuno drugačijoj hokejaškoj utakmici. Onda pričaš o Stanley Cupu seksa.“
 I dok je Eden ljuljala njeno prekrasno telo da bi on pumpao unutra i van njene
sočne vreline, emocije su se uvrtale unutar njega podižući njegovo telesno
uzbuđenje, gurajući ga prema orgazmu eksponencijalnog nivoa.
Podigao se u sedeći položaj, obmotao jednu ruku oko nje, a drugom uhvatio
njen vrat i poljubio je. Duboko. Nežno.
„Bože, Eden...“
„Mmm.“ Njeni kukovi su ubrzali. Pritisnula je lice o njegov vrat. „Beckett,“
prošaputala je. „Tako je dobro.“
Ovo je bilo ludo. Ništa ga nije tako brzo gurnulo preko ruba.
Ništa osim osećaja Edenine pičkice koja se steže oko njegovog kurca.
Ubod njenih noktiju na njegovim ramenima. Vibracije njenog zadovoljstva na
koži njegovog vrata.
Mora da je i ona to osetila jer se brzo podizala. Bokovi su joj ubrazali, njena
stenjanja produbila. I za nekoliko minuta, stegnula je njegov kurac.
Beckettov orgazam se razbio kroz njega kao bomba u njegovoj karlici.
Eksplodirao je duboko u njegovom telu, lansiralo se uz njegovu kičmu, kroz
njegov kurac i niz njegove noge. Zadovoljstvo je razbilo njegov mozak na sitne
komadiće koji su svetleli bleštavo belom i natopilo njegovo telo dok svaki
centimetar njegovog tela nije peckao.
Eden je zadržala jednu njenu ruku oko njegovog vrata, njen dah je bio vreo i
ubrzan na njegovoj koži. Bila je tiha, i Beckett je osetio da se nešto promenilo
između njih. Činilo se da kao da ozbiljnost otežava vazduh.
Nikada pre nije bio zaljubljen, ali nekako je znao da je ovo bilo to osećanje
koje je momke oko njega teralo da rade glupe, lude stvari. Jer, da, mogao je
zamisliti sebe kako radi glupe, lude stvari da bi zadržao Eden. Da je zadrži za
sebe.
Samo njegov život nije više bio njegov vlastiti. Imao je Lily da brine o njoj.
I zato, umesto da je pustio reči da se otkotrljaju kao što je želeo, Beckett se
povukao, obuhvatio njeno lice rukama, i poljubio je, onda prošaputao: „Ti si
tako neverovatna, pokoravaš me.“
I ona se nasmejala. Jednostavan prizor ga je preplavio emocijama.
Oh, dođavola, da. On je definitivno bio zaljubljen.
 Dvadeseto poglavlje
Eden i Tori su se izvlačile sa bolničkog parkinga kada su im opet zapištali
pejdžeri.
Eden je popunjavajući izveštaj na suvozačevom sedištu uzdahnula i sklopila
oči. Tori je opsovala.
„Postala si totalni maler,“ rekla je Tori. „Svi se slažemo. Svaki pomak iz pakla
ima jednog istog primatelja: tebe.“
„Opa, daješ mi puno zasluga.“ Eden je sklopila iPad i izvukla njen telefon zbog
uputstava za poziv. „I dok ja duboko cenim poverenje, da imam takvu moć,
iskoristila bih univerzum da organizuje moj život na potpuno drugačiji način.“
Podigla je radio da kaže dispečeru da su na putu ka još jednoj ženi koja je
pozvala. Onda je rekla Tori, „Ništa od odlaska u Ritz.“ Sa nekoliko pritisaka na
njen telefon, Eden je izvukla slike kuće. I između Siriinih upustava, Edeen je
rekla, „To je velika kolonijalna kuća od cigle okružena belom ogradom. Na
sredini ulice sa desne strane.“
Tori je skretala ulicama po centru Washingtona, pokrećući opet temu od pre:
Beckett. „Pa kada vas dvoje opet izlazite?“
„Sutra uveče,“ rekla je, smejući se na pomisao. Probudila se i istuširala rano
jutros sa Beckettom, odlazeći na posao pre nego se Lily probudila. „Večeras ima
utakmicu, onda ide kući kod Lily. Sutra je slobodan. Izlazimo sa nekoliko drugih
momaka iz tima i njihovim devojkama i ženama na večeru.“
„Jako sam srećna zbog tebe,“ rekla je Tori, ulazeći u imućno naselje
Washingtona, Spring Valley.
„Ja sam... Oprezno optimistična. Moram sebe prisiliti da ne uskočim sa obe
noge. Teško je. On je tako primamljiv na mnoge načine. Ali cela ova stvar me i
dalje plaši.“
„Mislim da je to normalno. I mudro.“
Eden joj se nasmejala pre nego je prišla na kućni prilaz i otišla do gepeka kako
bi izvukla opremu. Ali je znala da je svačija tema za razgovor. Već je odlepila za
Beckettom, što je nateralo da se usere od straha. Ali zadržavati njene osećaje je
bilo kao poukušati dati infuziju narkomanu.
Napunili su kolica opremom i prišli trotoaru. Vanjska svetla su sijala zlatnom u
noći, a svetla ambulantnih kola pucala su crveno i plavo preko cigli, Eden je
usporila kada je prišla kapiji. „Sačekaj.“
Posle kratkog pogleda po komšiluku, skenirala je dvorište ograđeno ogradom.
Ogromni rododendroni i hortenzije bili su razbacani između različitih stabala i
žbunova. U mraku, nije mogla da kaže da li je i stražnje dvorište bilo prilazno, ali
nije videla ogradu koja ga je razdvajala na pola.
 Prebacujući bocu sa kiseonikom u drugu ruku, prodrmala je ogradu, zveckajući
željezom dok je pratila pomeranje senki.
„Šta to radiš?“ pitala je Tori.
„Proveravam raspoloženje psa.“
„Kojeg psa?“
„Pogledaj u druge kuće. Ja mogu da vidim samo još jednu ogradu. Ako ima
ograda, obično postoji razlog.“ Eden je ponovila isto, dodajući zvižduk. Nikakav
pas se nije pojavio. Ali niko nije izašao ni iz kuće. I Edenin alarm za opasnost je
zasvetlio narandžasto. Odvezala je kapiju i otvorila je. „Ostani ovde na
trenutak,“ rekla je Tori. „I pazi na ovaj izlaz.“
Eden je bila na stepenicama, taman da zakorači prema prednjim vratima, kada
je začula nisko režanje sa njene desne strane. E sada je alarm za opasnost
svetleo crveno. Strah joj je zaronio niz vrat i natopio grudi. Okrenula se prema
zvuku i ugledala psa koji iskače iza ugla kuće.
Eden je posrnula unazad, držeći bocu sa kiseonikom ispred nje. Pas je bio velik
i crn. Ali njegovo svirepo lajanje je udarilo niz njenu kičmu i podigao dlačice na
rukama.
Naglo je skočio, otkrivajući zube i režeći. Eden je bacila bocu u njega, udarajući
psa i obarajući ga. Ali u trenutku je bio na njegovim nogama, još besniji.
„Sranje.“ Pobegla je do Tori sa metalnom bocom držeći psa na razdaljini dok
se nije provukla kroz kapiju. Tori je zalupila iza nje, a Eden je posrnula na ulicu,
savijajući se i drhteći, srce joj je lupalo u ušima.
Pas je skočio na ogradu, lajući i režeći. Bio je to Rotvajler, i njegovi beli zubi su
svetleli u mraku. Edenin adrenalin je bio poput oktana u njenom krvotoku kada
je muškarac izašao iz kuće i povikao: „Šta radite ovde? Mojoj ženi treba
medicinska pomoć.“
Bio je srednjih godina i arogantan. Eden je mogla da čuje – radite – za – mene
– stav u njegovom glasu. I nakon što je skoro povredio njegov pas, da, to je
iznerviralo.
„Sklonite vašeg psa iz prednjeg dvorišta, kako bi mogli proći, Gospodine.“
„Ne budi glupa. Nema ništa loše u vezi psa. Samo uđite.“
Glupa? Edenin bes je bio upregnut. „Svežite psa. Ne ulazimo dok je on na
slobodi.“
Pre nego je uspela dati instrukcije Tori, njena partnerka je bila na vezi sa
dispečerom i tražila podržku zakona.
„Kako se zovete, Gospodine?“ upitala je Eden.
„Kakve to ima veze?“
Sjajno, bogati arogantni šupak. Više je zabrinut da kontroliše nego za stanje
njegove žene. To je tako poznato Eden.
 „Gospodine,“ rekala je Eden, smirujući se, „Molim Vas dođite po psa i
odvedite ga pozadi kako bi se mogli pobrinuti za Vašu ženu.“
„Oprostite.“ Glas drugog muškarca sa Edenine desne strane joj je skrenuo
pažnju sa kuće. Bio je u njegovim ranim pedesetima sa sedom kosom i
prijateljskim licem. „Zdravo. Ja živim pored. Butcher me zna. Ja ga hranim kada
su oni na odmoru. Ja ga mogu odvesti pozadi.“
„To bi bilo sjajno,“ rekla je Eden.
„Darrel je pravi seronja,“ rekao je muškarac, tihim glasom, „ali njegova žena je
stvarno dobra osoba i draga prijateljica moje žene. Molim vas pobrinite se za
nju.“
I sa tim se okrenuo prema ogradi, popričao sa psom, i uspeo da ga uhvati za
ogrlicu pre nego je otvorio kapiju, onda odveo psa u stranu.
Eden je pogledala u Tori. „Idemo.“
„Hoćeš da otkažem podršku?“
„Ne.“ Eden je imala loš predosećaj sa ovim.
Dok su se opet približavale stepenicama, muškarac se vratio u kuću gunđajući:
„Bilo je jebeno vreme.“
Eden je ušla na vrata, i momentalno zapazila raskoš. Tamni i tvrdi podovi,
svetli nameštaj, sve na svom mestu. Izložbeni prostor. Njena tenzija na nivou.
„Gde je Vaša supruga, Gospodine?“
„Kuhinja.“ Trznuo je rukom negde prema stražnjem delu kuće, onda izvukao
njegov telefon i okrenuo broj. Zatim je otišao u dnevnu sobu umesto da nas je
poveo do svoje žene.
Den je pogledala u Tori i bez reči su razmenile mišljenje.
Dovoljno lako su pronašli njegovu ženu, položenu na kuhinjskom podu,
okrenuta pola na leđima, pola na boku.
„Gospođo?“ Eden je čučnula i pritisla prstima ženin vrat, laknulo joj je kada je
pronašla puls. „Možete li me čuti?“ Pogledala je u Tori. „Puls je slab.“
Tori je čučnula pored ženine glave i okrenula uho prema ženinim ustima.
„Diše.“ Zgrabila je mobilnu kragnu i pogledala u Eden. „Jesi li videla njegovu
ruku?“
Eden je klimnula glavom, pogledavajući Darrelove izguljene članke i isprskanu
krv na rukavu njegove košulje. Izvukla je lampicu iz džepa kada je Tori spustila
ploču kolica na pod.
„Gospođo, možete li da me čujete?“ Nagnuta iznad žene, Eden je pregledala
njeno lice gde je posekotina krvarila preko njenog levog obraza, i jedna u uglu
usana. Povrede koje je Eden jako dobro znala. Uključila je lapmicu, podigla
pacijentove kapke da proveri zenice, i videla da su nejednake i ne reaguju. Loše,
loše vesti.
„Povreda glave. Idemo.“
 Tori je zakopčala kragnu na mesto, i zajedno su, pažljivo prevrnule ženu na
ploču nosila.
Eden je skupila njihove torbe dok je Tori osiguravala ženu na ploči.
„Koje je vreme dolaska vlasti?“ Eden je upitala.
Tori je podigla glavu, njen pogled se okrenuo prema prednjim vratima.
„Mislim da su stigli.“
„Hvala Bogu.“ Uhvatila je jednu stranu ploče, Tori je uzela drugu, i podigle su
ženu na kolica. „Idemo.“
Na izlasku su pronašle jednog policajca kako razgovara sa mužem, koji je jedva
pogledao u ženu na nosilima. Drugi policajac je prišao ambulantnim kolima dok
su je ubacivale unutra i pružio Eden komad papira sa beleškama na njemu.
„Šta je ovo?“
„Njeni podaci. Ime je Margaret Baxter. Trideset i dve.“ Lice mu je bilo
namršteno. „Bili smo ovde mnogo puta. Njen muž vam neće dati nikakve
informacije, i on se pobrine da se ona ne probudi neko vreme. Do trenutka dok
ovo dođe do okružnog tužioca, Bexter će sve imati podmazano rukujući se i sa
osmehom.“
Edenin želudac je pao, a njena glava se napunila uspomenama na Johna i
njenog oca.
Policajac je odmahnuo glavom. „Samo čekam dan kada ću pronaći istražitelje
umesto hitne pomoći.“
„Mi obavljamo naš deo da se uverimo da to nije danas.“ Tori je zalupila
jednim od stražnjih vrata. „Vi obavite vaš da se uverimo da to ne bude sutra.“
Onda je odsekla policajčev pogled lupajući drugima.
Edenin um se malo razbistrio. Tori je uskočila na vozačevo mesto, uključila
motor i pokrenula sirene.
To je raščistilo Edeninu glavu. Podigla je mikrofon radija jednom rukom dok je
držala prste druge ruke na Margaretinom pulsu na vratu. Prateći Margaretino
disanje, Eden je kontaktirala lokalnu hitnu službu. „Capital za bazu.“
„Baza. Izvolite, Capital.“
„Imamo tridesetdvogodišnju belkinju koju smo pronašli na licu mesta bez
svesti.“ Premestila je prste na Margaretinom vratu da dobije bolje otkucaje dok
se strah utapao u njen želudac. „Prvi pregled je pokazao posekotine i modrice
na licu. Zenice nejednake i ne reaguju. Otkucaji srca pedeset i dva i slabi.
Disanje deset i –“
Margaretine grudi su prestale da se pomeraju, i Eden je prekinula, čekajući.
Nakon sekunde koja se činila kao minuta, Eden je jako uhvatila za ruku i
protresla. „Margaret.“
Bez disanja. A otkucaji srca ispod njenih prstiju su nestali.
Eden je ispustila njen radio i rekla Tori. „Ona nema puls.“
 Izvukla je velike makaze iz pojasa na njenom struku i prerezala Margaretinu
bluzu po sredini, hvatajući njen grudnjak usput. Raširila je materijal i pronašla
niz modrica na Margaretinoj koži, neke stare, neke nove.
Tori je podigla radio sa vozačevog sedišta i nastavila komunikaciju dok je
vozila. Refleksi su naterali Eden da posegne za opremom bez razmišljanja.
Otvorila je kutiju defibrilatora, uključila ga i spustila ploče na Margaret.
Nameštajući lopatice dijagonalno preko njenog srca, Eden je zakucala dugme za
puls.
Zzzzzzzp.
Margaretina prsa su se podigla za delić centimetra. Eden je pomerila jednu
ruku na ženinu karotidu. „Hajde, Maragret.“
Lagani udar je dodirnuo njene prste, i olakšanje je opustilo Edenina ramena.
„Imam puls. I dalje nema disanja. Počinjem sa veštačkim.“
Tori je prosleđivala informacije dok je Eden pokrivala Margaretina usta i nos
sa maskom koja je disala umesto žene. Proverila je puls između udaha.
„Skoro smo stigli.“ Torine reči su i dalje visele u vazduhu kada je prošlo mnogo
milisekundi između udaraca na Margaretinom vratu.
Razočarenje je odzvonilo kroz Edenino telo. „Jebeno opet ne diše.“
„Prilazim na parking.“
„Moraćeš me povesti sa njom.“ Nema vremena za defibrilator. Eden se
odgurnula na njene noge, nagnula nad Margaret, naslonila dlan na ruku i
nagnula njenu težinu da pumpa.
Jedan, dva, tri... Brojala je tiho za sebe, više da bi ostala fokusirana, kako bi
zadržala um podeljen da bi mogla funkcionisati, nego nastaviti pratiti. Sada se
radilo o tome da krv nastavi da teče kroz Margaretino srce, telo, i mozak dok
doktori ne budu mogli izvući veliku opremu.
„Hajde, Margaret...“ Rekla je ženi kada se Tori zaustavila. Eden se popela na
nosila, opkoračujući Margaret sa njenim kolenima dok je nastavljala
kompresije. „Ne daj mu da pobedi.“
Osamnaest, devetnaest, dvadeset.
Do trenutka kada je Tori otvorila stražnja vrata, Edenine ruke su gorele,
ramena bolela, a znoj se nakupio na njenim leđima.
„Izlazimo,“ Tori je upozorila.
Trideset jedan, trideset dva, trideset tri.
Eden je njenim umornim mišićima na butinama balansirala kada je Tori
povukla nosila sa platforme, onda potrčala prema urgentnom centru.
Četiri sestre i dva doktora su ih susrela na vratima i odvukli u najbližu šok
sobu. Sestra je spustila naslon na jednoj strani nosila. Druga je spustila još ploča
na Mragaretine grudi. Jedan od doktora je pripremio lopatice defibrilatora.
Šezdeset pet, šezdeset šest, šezdeset sedam.
 „Reci mi kad,“ rekla je Eden.
Doktor je klimnuo glavom. „Sad.“
Sela je nazad i otkotrljala se sa nosila. Tori je momentalno zaustavila.
„Sklonite se,“ rekao je doktor pre nego je spustio lopatice na isti način kao što
je i Eden. Tišina dok su svi gledali monitor.
Bip... bip... bip.
Edenini mišići su se opustili. Savila se u struku i naslonila njene dlanove na
kolena. Tada je shvatila da se tresla od umora. Zadihana od napora. Bila joj je
muka od olakšanja.
„Dobar posao, devojke,“ jedan od doktora je rekao Eden i Tori.
Klimnule su glavom i izašle iz šok sobe, bacajući jedna drugoj peticu.
„Predahni, uzmi malo vode,“ rekla je Tori. „Ja ću spakovati stvari.“
„Hvala.“
Eden je ispljuskala lice vodom u toaletu. Povukla je gumicu i skupila kosu koja
je ispala, vežući je opet u čvor na njenoj glavi.
Kada se pogledala u ogledalo, Eden je pronašla poznato lice koje je zurilo u
nju, rumenih obraza, sjajne kože od posla. Ipak i dalje se nije sasvim
prepoznala. Osećala se kao da je gledala u stranca. Ipak ne. Više kao u poznatog
stranca. Šta je dođavola bio poznati stranac?
Odmahnula je glavom i spustila pogeld na unoformu dok joj je mozak prelazio
preko poslednjih dvadeset minuta, a emocije ključale do površine. Emocije koje
nije mogla identifikovati.
Ovaj zamršeni nered i vantelesna osećanja su se ponekad javljala nakon
intenzivne situacije kao što je ova koju je upravo doživela. Dolazila su kada bi se
suočila sa opasnim ljudima ili kada bi za malo izbegla opasnu situaciju ili kada bi
neko umro, a ona ga oživi. Ili kada samo umru.
Osećajući se na način dok se oblačila na način kako se oblačila, sa
odgovornošću koju su joj poverili, naterali su je da se oseća kao varalica. Kao
ovca u odeći superžene.
Eden je sklopila oči, duboko udahnula, i izbacila nesigurnost iz glave. Izašla je
iz kupatila, i proverila Margaret. Kada je videla da su je doktori stabilizovali,
Eden je krenula prema izlazu. Ali je Tori zaustavila u jednoj od praznih soba za
preglede i stala je na vratima, zureći u televizor u ćošku.
„Spremna sam,“ rekla je iza Tori. Kada je njena partnerka pogledala preko
ramena, pogled na Torino lice joj je stegao želudac. „Šta je?“
Tori je ušla dublje u sobu i pokazala na televizor. „Beckett.“
Edenina prva emocija je bila strah. Strah da je bio povređen u njegovoj
utakmici. Kanal je bio podešen na NHL, i Beckettov tim je bio na ekranu. Druga
slika je bila objavljena nasuprot Beckettove, jedna sa prelepom brinetom.
Naslov ispod je glasio: Croftova bivša devojka tvrdi da je zlostavljana.
 Eden se zaledilo u želudcu. Prekrstila je ruke. „Možeš li to da pojačaš?“
Tori je podigla daljinski sa praznog kreveta i pojačala.
„... oni očigledno imaju zajedničko dete,“ jedan voditelj je govorio drugom,
„ćerku za koju je Croft dobio starateljstvo pre skoro godinu dana. Croft je to
krio, i morate se zapitati zašto.“
Edenin stomak se umotao od napetosti.
„Otkrili smo da je slučaj starateljstva bio na sudu,“ drugi voditelj je nastavio,
„što pokazuje da će Croft tražiti potpuno starateljstvo nad detetom. Žena u
ovom slučaju, Kim Dixon, trenutno živi sa jednim od bekova Raidersa,
Hendersonom Mitchellom. Ona navodi da je dok se viđala sa Croftom pre šest
godina, on bio nasilan. Kada je saznala da je trudna, raskinula je jer se plašila za
bezbednost deteta.“
„Ne.“ Eden je odmahnula glavom.
„Naravno,“ nastavio je komentator, „ova priča se tek pojavila, i moraćemo
sačekati na komentar Becketta Crofta jer se trenutno bori sa Boston Bruinsima,
i verovatno igra jednu od najboljih utakmica u njegovoj sezoni. Ovo ne bi bio
prvi put da je sportska ličnost postala nasilna van terena ili, u ovom slučaju, van
leda. Međutim, Croft nema istoriju nasilja, a Dixon sama po sebi nikada nije
prijavila zlostavljanje, iako ima sliku na putu do hitne pomoći nakon navodne
svađe sa Croftom dok su se zabavljali.“
Brinetina prelepa fotografija je bila zamenjena sa onom u bolničkoj spavaćici.
Pogled na njene povrede naterao je Eden da oštro uzdahne. Imala je
posekotinu i otečenu usnu, modricu i otečeno oko, posekotine na jagodici i
obrvi. I ono što je izgledalo kao otisci prstiju oko njenog vrata.
„Sranje,“ prošaputala je Tori, podižući ruku do njenog vlastitog vrata.
„Skoro je,“ rekao je prvi komentator, „Dixon prijavila da nakon što mu je
Dixon omogućila da upozna ćerku, sada pokušava da joj oduzme ćerku tvrdeći
da je ona nepodobna majka. Dixon se našla sa Croftom pre neki dan u kafeu u
Washingtonu da razgovaraju o njihovom starateljstvu. Dixon tvrdi da je Croft
pokušao podmititi, nudeći joj pet miliona dolara da mu potpiše puno
starateljstvo nad njihovom ćerkom. Dala je fotografiju kao dokaz o njihovom
susretu.“
Snimci su nestali, i slika Becketta kako sedi preko puta stola od Kim se
pojavila. Po stilu i dužini Beckettove kose, Eden je pomislila da je izgledala kao
skorija fotografija. Nosio je njegov dres, nešto što je činio samo za događaje...
Njen um je krenuo nazad do YMCA dobrotvornog događaja. Na njega u tom
dresu taj dan. I Eden je opet pogledala u fotografiju.
Pogled joj je kliznuo niz ispruženu ruku i njegovu šaku kako drži fasciklu, i
crvenu narukvicu oko zgloba.
 Ova fotografija je snimljena nakon što je on napustio njen krevet. Nakon što je
odbacio do Union stanice. Žalac od izdaje je ubo u stomak pre nego je mogla da
uspostavi realnost da je zaustavi. Rekao joj je da je imao nešto da završi to
popodne. Ono što je on imao da završi nije bila njena stvar.
Osim ako je nije sve vreme lagao. Osim ako nije bio sposoban da zlostavlja
žene. Ni u jedno nije verovala da je moguće. Ali Eden je svaki dan na ulici
gledala stvari za koje nikada nije verovala da su moguće. Nikada nije verovala
da je John sposoban za mržnju, zlostavljanje i na kraju ubistvo. Nikada nije
verovala da su njeni roditelji sposobni za izdaju i napuštanje. Nikada nije
verovala da je sposobna da se suprotstavi najvažnijim ljudima u njenom životu,
odlazeći od svega, počevši iz početka sa ničim.
Možda nije želela da poveruje da je Beckett bio sposoban da zlostavlja ženu,
ali i sam je rekao da je bio potpuno drugačiji muškarac dok se zabavljao sa Kim,
i da ga je promenilo saznanje o Lily. U stvari, Eden je bila prilično sigurna da je
sebe nazvao sebičnim drkadžijom.
Eden je čvršće prekrstila ruke, zbunjena.
„Eden?“
Torin glas je povukao nazad. „Molim?“
„Jesi li dobro?“
Odmahnula je njenom glavom. „Ja... ne znam.“
„Jesi li znala za nju?“
„Da.“ Eden je opet pogledala u ekran, gde je njenu pažnju ukrala slika
Becketta i Kim u kafeu. Imao je kovertu u ruci i pružao je Kim, čiji je izraz lica i
ponašanje jasno govorio da nije želela šta god da je bilo u njoj. „Ali njegova
verzija događaja je potpuno drugačija od njene. On je rekao da mu je Kim rekla
da će dobiti podršku za Lily. Rekao je da će se morati boriti za delimično
starateljstvo, i da je ona ostavila Lily na Backettovom pragu pre godinu dana. Ja
nisam znala za ovaj susret. Ne znam ništa o dogovoru. I sigurno nije ništa
ispričao o njenoj optužbi za zlostavljanje. Rekao je da su imali šemu za jednu
noć, i to je bilo to.“
„U šta ti veruješ?“
Njemu. Ona je verovala njemu. Sve u njenoj utrobi joj je govorilo Eden da je
Beckett bio prava stvar, od načina na koji se ophodio prema svojoj ćerki do
načina na koji je voleo svoje saigrače.
Ali njena utroba je grešila pre. Doduše, bilo joj je strašno gledati kroz laži i
obmane, pogotovo kada su uključivale muškarca do kojeg joj je stalo.
„Ja...“ Bol u njenim grudima je naterao da napravi grimasu. „Ja ne –“
Zasvirali su im pejdžeri.
Tori je strgnula njen sa opasača. „Mora da me jebeno zajebavaš.“
Eden je izdahnula i okrenula se od sobe. „Idemo.“
Gurnula je kolica prema izlazu. „Moraću ostati zauzeta večeras.“
 Dvadeset prvo poglavlje
Beckett je imao ovo. Imao je. Kada bi mogao skinuti s kičme ovo jebeno desno
krilo Bruinsa.
Sa još dve minute koje su ostale u ovoj teškoj utakmici, Beckett je zamahnuo
iza Bruinsove mreže. Naginjući se prema cevi, odsekao je krilo. Drugi lik je
kliznuo iza Becketta i prišao mu sa desne strane. Još jedan Bruin je stigao sa
leve Beckettove strane.
Razbijao je svoje srce od ove proklete utakmice. Nije želeo da uđe u jebene
produžetke.
Dodao je Kristoffu, koji je učinio ono što klinci uvek rade, jebeni mađioničar, i
prevario dva druga Bruinsa, omogućujući mu da doda Hendrixu. On je opalio
pak nazad prema Beckettu koji je zamahnuo iza mreže u suprotnom pravcu.
Beckett je video rupu. Oštro se okrenuo. Okrenuo je pak preko golmanovog
ramena.
I poentirao.
Trijumf se probio kroz Becketta. Stadion je oživeo. I stegao je pesnicu u šaku
pre nego su ga druga četiri saigrača okružila za grupni zagrljaj. Kucnuli su
njegovu kacigu i čestitali jedni drugima na sjajno obavljenom poslu.
Ali kada se vratio na klupu, Tremblay nije izgledao srećan, i nije uputio ni
njegovu uobičajenu pohvalu za pobedu. I kada su momci stali u kolonu na putu
do svlačionice, Tremblay je zaurlao: „Beckett. Moja kancelarija. Odmah.“
Savage i Donovan su se namrštili na Backetta. „Šta si dođavola uradio?“
Beckett nije imao pojma. Podigao je ruke sa strane. „Ništa.“
„Nešto se dogodilo van leda tokom drugog poluvremena,“ rekao je Hendrix.
„Paul je preneo poruku i od tada je Tremblay bio neraspoložen.“
Jebiga. Beckett je dodao njegovu palicu, kacigu i rukavice Savageu i uputio se
prema Tremblayevoj kancelariji, pretražujući po svom mozgu šta je mogao
uraditi u poslednja dvadeset četiri časa da je moglo raspizditi trenera do ove
faze. Ali nije bilo ničega. Čak ni prošle nedelje. Dođavola, ni zadnjih mesec
dana. Bio je primer hokejaškog igrača, i ovo je bila najbolja prokleta sezona u
njegovoj karijeri.
Kada je zakoračio u Tremblayevu kancelariju po kojoj je njegov trener hodao i
naredio Beckettu da zatvori vrata, onda da sedne, klupko mučnine se formiralo
u Beckettovom stomaku. Uradio je kako mu je rečeno, ali je njegov um
poskočio na LIly. Na njegovu porodicu. Na Eden. Na to kako bi se njegov
fenomenalni život raspao ako ga je njegov trener dovukao da mu kaže da su ga
prodali...
Trmblay se okrenuo prema Beckettu. „Ispričaj mi o Kim Dixon.“
 Beckettov um je kliznuo, pa zastao. Izvrnut da ima smisla – Nema jebene
šanse.
„Ona je šema za jednu noć od pre nekoliko godina,“ rekao je Beckett. „Šta sa
njom?“
„Ona je napravila mnogo jače optužbe nego da je bila samo šema za jednu
noć.“
Strah je preplavio Becketta poput potopa. „Prokletstvo.“ Prešao je rukom
preko njegovih usta. „Šta priča?“
„Da je Lilyna majka. Da je prekinula vezu jer si bio nasilan. Onda si joj skoro
hteo isplatiti pet miliona za potpuno starateljstvo nad Lily.“
„Opa. Ništa nakon toga da je ona Lilyna majka nije istina. Nikada je nisam
dodirnuo nakon te noći, jebeno je sigurno da je nikada nisam povredio, i našla
se sa mnom u kafeu prošle nedelje da mi kaže da će potpisati starateljstvo nad
Lily ako ja platim njoj pet miliona, ni na jedan drugi način.“
„Šta je sa optužbama za zlostavljanje? Ted će istraživati kada čuje za ovo.“
Vlasnik tima je bio krajnje konzervativan čovek koji je pratio ponašanje svih
igrača na ledu. Onaj koji ne trpi da iko ukalja ime kluba.
„To je sranje,“ rekao je Beckett, postajući besan. „Nikada nisam udario ili
povredio ženu. Imam majku, sestru, dve nećake i ćerku. Poznaješ me. Znaš da
nikada ne bih – “
„Bio si prilično neobuzdan kad si bio mlađi, Beck. I ljudi rade glupe stvari kada
previše popiju i budu preterano stimulisani dobrom ili lošom igrom.“
Izjava je udarila Becketta u stomak. „Možda sam bio malo divlji, ali nikada
nisam izazvao nikakav problem. Hoćeš da kažeš da ti veruješ u to sranje? Nakon
sedam godina sa mnom? Ti veruješ da sam ja sposoban za to?“
Tremblay je uzdahnuo. „Ne. Ne verujem. Ali ne znam ni kako ću uveriti Teda u
to. Zato je bolje da ispraviš ovo sranje, jer mogu samo toliko učiniti u tvoje ime.
Ako se ova optužba ne raščisti, obojica znamo da nećeš videti ponudu u julu.“
„Ovo je jebeno sranje.“ Bol se izmešala sa besom. Beckett je ustao, gurajući
tako jako stolicu da je pala. „Igrao sam za tebe i Teda sedam jebenih godina.
Dao sam vam sve i više od toga. Onda se pojavi jedna žena sa lažima, i ja treba
da budem onaj koji će povratiti moj kredibilitet?“ Podigao je prst u vazduh. „To
je sranje.“
Izašao je, puštajući da se vrata širom otvore i udare u zid kancelarije. Besan.
Bio je besan. Poludeo od besa. Proveo je ceo svoj život održavajući svoj
integritet. Možda je bio divlji nekoliko godina, ali ništa više od bilo kojeg drugog
klinca. I daleko manje od mnogih drugih sportista. Kako se usuđuju da dovedu u
pitanje njegov kredibilitet. A Kim. Ta kurva je htela da ga navuče da plaća za
njihovu ćerku? Jebeš to. Jebeš nju.
 Ušao je u svlačionicu sa crvenim pogledom. Srce mu je lupalo u ušima. Znoj se
skotrljao niz njegovo lice, njegova leđa, njegove ruke. Otvorio je svoju torbu i
izvukao telefon. Pre nego je mogao da pozove Freda, na desetine poruka je
iskočilo – tekstualnih i glasovnih poruka od njegovih roditelja i Sarah kao i
Freda.
Kim je namerno pustila ovu priču dok je on bio na ledu. Ta prokleta zla -
„Henderson je šutnuo.“
Donovanov glas ga je trznuo iz očaja. Okrenuo je glavu i pronašao ozbiljan
pogled njegovog prijatelja na sebi. „Molim?“
„Zato je i izvukla ovaj štos,“ rekao je Donovan, niskim glasom, presecajući
pogledom svlačionicu pre nego se vratio do Becketta. „Proverio sam.
Henderson je raskinuo sa njom i izbacio njeno dupe iz njegove kuće. Ona živi u
hotelu. Sigurno misli da je ovo njen tiket do malo brzog keša.“
Backett je stisnuo oči i zube da spusti glas. „Ta narcistička kučka.“
Hendrix je izašao ispod tuša i prosušio kosu peškirom, onda ga spustio oko
vrata. „Svi mi plaćamo za igru, Beck. Tvoj je red.“
Beckett se okrenuo prema Hendrixu, tipu sa kojim je igrao četiri godine. Tipu
čija je porodica poznavala Beckettovu porodicu. Momak kojeg je smatrao
bratom. „Šta dođavola to znači?“
Hendrix je slegnuo ramenima. „Hej, opusti se. Samo kažem –“
„Ti kažeš da misliš da je istina. Ti kažeš da samo zato što je žena izašla u eter i
izbacila sranja da je istina.“
Njegov saigrač je nabacio tu glupavu facu i slegnuo ramenima.
„Pa, ne prolaze kroz to samo iz zabave.“
„Ne, idiote, prolaze kroz to zbog love. I manipulacije. Isuse, nabio si glavu u
svoju guzicu.“
Postajući sve besniji, okrenuo se i video da svi u svlačionici gledaju u njega.
Raširio je ruke.
„Želi li još neko da kaže ono što zna o meni radeći rame uz rame sa mnom
godinama o jednoj tvrdnji kopača zlata?“
„Isuse, Beck,“ rekao je Hendrix. „Smiri se –“
„Tebi je lako da to kažeš, zar ne?“ okrenuo se prema Hendrixu.
„Ti nemaš decu u opasnosti, zar ne?“
To je Hendrixu začepilo usta. U stvari, celoj svlačionici.
Beckett se u tišini obratio svima u svlačionici: „Ubuduće, ako iko od vas
sumnja u moj karakter, voleo bi da budete dovoljno muškarac i kažete mi to u
lice, a ne da pričate o tome iza mojih leđa. To se zove poštovanje, za one koji
vole da tračaju kao male curice. Ja se prema vama ponašam sa poštovanjem, i
očekujem da i vi mene tretirate tako. Ako saznam da se ponašate drugačije,
raspravićemo to napolju, nakon posla. Jesam li bio jasan?“
 Kombinacija prigušenog „Da, kapitenu,“ „Razumeli, kapitenu,“ „Jasno,
kapitenu,“ preplavilo je svlačionicu i momci su se vratili njihovom poslu.
Beckett je uzeo telefon i krenuo niz hodnik, gde je tim često vežbao i ostavljao
njihovu opremu. Okrenuo je Sarah šetkajući se.
„Zdravo,“ odgovorila je, glasa napetog od straha.
„Je li kontaktirala ikoga iz porodice?“ upitao je Beckett.
„Ne, ali novinari su pokušali, i već su napolju, poredali su se po ulici i
komšiluku. Ali još gore, Lily je bojila u dnevnoj sobi dok smo mi gledali
utakmicu, i kada se to pojavilo, mi smo svi bili toliko šokirani da nismo prebacili
pre nego je ona previše čula.“
„Jebiga.“ Stomak mu se prevrnuo. Sklopio je oči i napeo se. „Ja nisam video
vesti. Kako je ona to podnela?“
„Uh... Ne baš dobro. Shvatila je ono što je čula kao strah da Kim dolazi da je
vrati i ozbiljno se uplašila. Kao, potpuni napad panike od straha. Nikada je
nisam takvu videla.“
Beckettu se srce slomilo za njegovom ćerkom. „Mora li u hitnu?“
„U nekom trenutku smo razmišljali da je odvedemo, ali smo razgovarali sa
njom i opustili je, i devojke su je zabavile sa igricama. Ali mislim da ćeš je sutra
morati odvesti kod lekara. Ona živi u ovom užasnom stanju straha, hvatajući se
za sve. Čak je i gore nego kada je Kim napustila prošle godine.“
Zvuk se prigušio u Beckettovom grlu, a suze su ga zapeckale u očima.
„Prokletstvo.“ Uzdahnuo je. „Doći ću čim budem mogao.“
Prekinuo je vezu, zbunjen od svog besa. Cela godina doslednosti i finesa i
strpljenja i terapije pala je u prašinu za minut samo zato što Kim nije pronašla
svoj put.
Beckett je stvarno morao da celi svoj bes dovede u red pre nego je okrenuo
Eden. Nije odgovorila, što ga nije iznenadilo. Znao je da je radila večeras. Kada
se njena govorna pošta uključila, utopio se u zvuk njenog glasa. Nije shvatao
koliko mu je očajnički trebala njena podrška do sada. Koliko je jako želeo da je
čuje da mu kaže da će se sve srediti, da neće izgubiti Lily ili njegov ugovor ili
poštovanje njegovog tima zbog ove iznenadne, neosnovane laži dok nije čuo
njen glas.
„Hej, ja sam,“ rekao je. „Znam da si verovatno zauzeta, ali ako budeš imala par
minuta slobodno, možeš li me pozvati? Stvarno bi mi značilo da čujem tvoj glas
večeras, i moram o nečemu da razgovaram sa tobom. Nije važno koliko je
kasno. Hvala. Zdravo.“
Onda je spustio njegov telefon, uzdahnuo i okrenuo Freda mrmljajući, „Vreme
je da pustimo pse.“
 Eden je sela u ugao njenog kreveta sa telefonom u rukama. Još uvek je bila u
njenoj uniformi i stvarno želela da se povuče i zaspi. Imala je dva sata odmora
na poslu, i nije mogla da prestane da razmišlja o Beckettu i njegovom
prokletom skandalu otkako je čula za to u hitnoj. Preslušala je njegovu poruku
noć pre oko jedanaest ali se nije osećala spremnom da uzvrati poziv bez
dodatnih informacija, koje, naravno, nije imala vremena da iskopa. Do sutra
ujutro.
A ipak je našla sebe u predvorju pakla. Jer iz onog što je uspela da sazna o
celoj situaciji, i Kimina verzija priče i Beckettova su bile verodostojne. Kao žena
koja je bila zlostavljana i naterana da se oseća kao da je to bila njena greška,
Eden je osetila određenu obavezu da preuzme tvrdnju svake žene da je
zlostavljana kao potpuno iskrenu.
Samo, u ovom slučaju, to je značilo sumnjati u čoveka u kojeg se zaljubila u
nekom trenutku u toku zadnjih par nedelja. Čoveka koji joj je pružio sigurnost i
uverio je da bi trebala da pruži životu još jednu šansu.
Spustila je dlan na čelo i sklopila oči. Bože, bila je tako zbunjena.
Podigla je glavu na kucanje na vratima. „Eden?“
Beckettov glas je poslao udar straha kroz nju. Onda je istog trenutka osetila
krivom zbog njene ishitrene reakcije. Ipak, želudac joj se stisao kada je ustala i
prišla vratima – ne uzbuđena kao i obično u iščekivanju da vidi Becketta.
Otvorila je vrata, i on se okrenuo od zurenja ka ulici. Pogled na njegovo lice joj
je slomilo srce. Oči su mu bile bezizražajne i bolne. Njegove lepe crte lica su bile
izgravirane umorom i očajem. Nosio je farmerice i majicu ispod jakne sa
kapuljačom, a ramena su mu bila pogrbljena od hladnoće.
„Oh, Beckett...“ Izašla je i uhvatila rukama njegovu jaknu. „Jesi li dobro?“
Obmotao je ruke oko nje i utisnuo lice u njenu kosu.
„Kakav jebeni nered.“
Glas mu je bio težak i grub i izvrnuo Eden naglavačke. Mirisao je čisto i
muževno i poznato, i pomisao da ga izgubi, rastrgala je.
„Gde je Lily?“ upitala je Eden.
„Kod mojih roditelja.“ Opustio je njegove ruke i pogledao je. „Novinari su
posvuda, čak i u njenoj školi. Nisam mogao da je pošaljem čak i da je želela. Što
nije jer se plaši da će je Kim odvesti.“
Eden se okrenuo želudac, i utisnula je ruku na bol. „Želiš li da uđeš?“
 Odmahnuo je glavom. „Moram da se vratim kod Lily. Samo sam želeo da te
vidim. Nisi me pozvala. Mora da si imala napornu noć.“
Eden je klimnula glavom, i Beckett je opet privukao, držeći je kao da je crpeo
energiju iz nje. Bože, srce je bolelo. A njen um se borio, jedna strana je
pokušavala ubediti da ga je mogla voleti čak iako je Kimina priča istinita, jer je
on sada stvarno bio drugačiji muškarac. Ali druga strana joj je rekla da je bila
glupa i slaba i izložila se tome da opet postane žrtva.
„Je li istina?“ Snage koje su se borile u njoj gurnule su reči iz njenih usta.
Povukao se, oči su mu se zamaglile od zbunjenosti. „Šta?“
„Bilo šta od onoga što Kim govori?“
Bljesak neverice je prošao kroz njegove oči u deliću sekunde pre nego
nedefinisana oštrina očvrsnula njegov izraz lica. Njegove ruke su se zategle na
njenima. „Pitaš me jesam li pokušao otkupiti Lily od nje? Ili me pitaš jesam li je
udario?“ zastao je samo na trenutak. „Ili me pitaš i jedno i drugo?“
Ljutnja u njegovim očima je paralisala. „To je bilo davno. Bio si drugačiji čovek,
i sam si to rekao. Ljudi imaju drugačije poglede na stvari. Možda se čak i ne
sećaš da se događalo na taj način –“
Spustio je ruke sa njenih. „Zato što se nije dogodilo.“
Njegov povik je naterao da se žacne, i napravila je jedan veliki, oprezni korak
nazad.
Panika se rasplamsala u njenoj utrobi. „Beckett –“
„Ti me poznaješ,“ rekao je, bolno, ozbiljno i ljutito. „Ti znaš ko sam ja, Eden.
Ceo svoj život sam ti otvorio. Upoznala si moju porodicu. Videla si me sa mojom
ćerkom.“
Sramota se pretopila u nered od emocija koje su se vrtele u njoj.
„Ne mogu samo ignorisati –“ Pustila je da ostale reči ispare njenim izdahom,
znajući da bi ih pogrešno shvatio dok je ovako uznemiren. „Da li možeš da uđeš
na par trenutaka? Možemo li da porazgovaramo o ovome? Stvarno želim da
popričamo o ovome.“
„U čemu je smisao? Ne postoji ništa što bih ti mogao pokazati, a da to već nisi
videla. Ništa što bi ti mogao ispričati što već nisi čula. Već me poznaješ. Ti od
svih ljudi – Kako si uopšte mogla pomisliti –“ Odmahnuo je glavom i podigao
ruku prema njoj. „Nema veze. Ne želim čak ni da znam.“
Toliko boli i razočarenja je ispunilo njegov glas, njegov izraz lica, da je
pocepalo Edeninu utrobu. „Beckett, molim te –“
Okrenuo se prema ulici. „Zbogom, Eden.“
Prešao je stepenice do trotoara u dva velika koraka. Pre nego se Eden mogla
oporaviti od udarca oproštaja, Beckett je bio u njegovim kolima, povlačeći se od
ivičnjaka.
I otišao iz njenog života jednako brzo kao što je ušao.
 Dvadeset drugo poglavlje
Beckett je zurio u njegove prste lupkajući po rukonaslonu stolice.
Pitao se da li je Eden radila večeras. Pitao se kako je prošla na velikom testu iz
psihologije koji je imala juče. Pitao se da li joj je nedostajao, ili je i dalje verovala
u najgore o njemu i zahvalila njenim sretnim zvezdama što je on pustio.
„Beck.“
Misli o Eden su se raspršile, i Beckett se fokusirao na Freda za njegovim
širokim kancelarijskim stolom. „Da.“
„Jesi li čuo išta što sam rekao?“
Backett je protrljao lice obema rukama i uzdahnuo. „Izvini. Nisam puno
spavao.“
Između Lilynih nemirnih noći i Beckettovog žaljenja za Eden, bio je ozbiljno
lišen sna.
„Pa, to ne šteti tvojoj igri.“
Ne, njegove utakmice su bile njegova šansa da izbaci svoje frustracije. Njegova
prilika da odgurne sve njegove probleme u stranu i fokusira se na nešto što
može kontrolisati. I igrao je jače nego ikada. Ali poslednja nedelja bez Eden u
njegovom životu je bila dovoljno duga za njega da shvati da je dobro zajebao.
Što je očekivao da će ona stati iza njega dan nakon Kiminih izjava bila je
nerazumna i beznačajna.
„Čuo sam te kroz deo o Kiminoj konferenciji za štampu.“
„Onda si propustio moj komentar o tvom brilijantnom potezu da pozoveš
Hendersona. Njegovo potvrđivanje informacija koje smo dobili od drugih je
zakucalo i poslednji ekser u Kimin kovčeg.“
Beckett je odmahnuo glavom. „Drago mi je da ovo nije otišlo na sud.“
„Slažem se,“ rekao je Fred. „Imaću sve legalne dokumente završene do kraja
nedelje. Kada Kimina konferencija završi, ovaj nered će biti iza tebe. Ti i Lily
možete da krenete napred bez da brineš da će se Kim pojaviti u budućnosti.
Rough Ridersi mogu potpisati sa tobom bez brige o tvom imidžu.“
Beckett je uzdahnuo i ustao. „Ne mogu ti dovoljno zahvaliti, Fred.“ Posegnuo
je preko stola i rukovao se sa advokatom. „Ne znam šta bih radio bez Lily.“
Fred se nasmejao. „Drago mi je što nikada nećeš morati saznati.“
Beckett je izašao iz Fredove kancelarije želeći da nikada neće morati saznati ni
šta bi radio bez Eden.
 Eden je hodala betonskom stazom iza ulaza u tunel koji su igrači koristili da
izađu iz Verizon arene, čekajući Becketta.
Dvadeset tri igrača su već prošla pored nje, pola od njih je sada već poznavala
i pozdravila ih. Ali sa svakim trenutkom koji je prolazio, njeni živci su pomalo
postajali zategnutiji. Ne samo da je počela razmišljati da je dolazak ovamo bila
stvarno glupa ideja, ali dolazak u jednoj od najhladnijih jebenih noći ove zime je
bilo i više nego glupo.
Namestila je šal da pokrije malo više njenog lica i nastavila da hoda. Još pet
minuta. Dala mu je još pet -
Vrata su se opet otvorila i Edenin želudac se okrenuo.
To je bilo to. I nakon što je početna eksplozija živaca prestala, opustila se u
iščekivanju da se otarasi ove užasne krivice. Dva para koraka su odzvanjala kroz
tunel zajedno sa prigušenim šumom muških glasova.
Eden se vukla prema tunelu dok su se oni približavali i susrela Becketta i Tatea
na ulazu. Oba muškarca su zastala. Nije mogla da pročita Beckettov izraz lica.
„Hej,“ rekla je.
„Hej, Eden.“ Tate je prišao i zagrlio je.
„Lepo je videti te.“
Zahvalnost joj je zagrejala grudi. „I tebe.“
„Kasnije,“ Tate je rekao Beckettu, koji je podigao bradu u znak odgovora.
Tate je produžio do parkinga, a Eden i Beckett su ostali sami, zureći jedno u
drugo.
Konačno, nežan osmeh je podigao njegove usne. „Zdravo.“
Nervozan osmeh je pobegao kao šapat vazduha. „Zdravo.“
Još jedan trenutak tišine dok su držali jedno drugom pogled.
„Ne izgledaš iznenađen što me vidiš.“
„Momci su mi poslali poruku da si ovde.“
„Ah.“ Nasmejala se. „Tačno.“
„Eden –“
„Ja samo –“
Progovorili su u isto vreme. Ali je Eden nastavila. „Znam da verovatno ne želiš
da čuješ šta ja imam da kažem, i shvatam da te sada nije ni briga, ali mislim da
je važno da znaš da možda možeš pronaći vrednost u nečemu ako se osvrneš.“
Zastala je dovoljno dugo da udahne vazduh. „Ja sam ovde da se izvinim zato što
sam sumnjala u tebe.“
 Zakoračio je napred i otvorio usta da progovori.
Eden je podigla ruku. „Ja ne očekujem da mi oprostiš. Bilo je pogrešno i jako
bolno. Nije trebalo tako da ispadne, ali ni to nije bitno, jer znam da je to onako
kako se osećalo. I bio si u pravu, ja te poznajem. Moje srce te poznaje. Ali
dozvolila sam da me moja glava vodi jer sam se plašila da poverujem mom
stomaku. Ali ja znam da je moj stomak bio u pravu. I meni je jako žao što sam te
osudila i osudila te pogrešno. Zato, da, želela sam da znaš da ja ne sumnjam u
tebe, bez obzira šta Kim kaže.“
Morala je da se okrene. Morala je da ode. Morala je da ga pusti da krene
dalje.
Okrenuti se. Otići. Nastaviti.
Grizući unutrašnji deo njene usne, Eden je spustila pogled na beton i vanjsko
svetlo koje se mutilo po zemlji dok su se suze skupljale u njenim očima.
Krenula je da se okreće, ali je Beckettova ruka uhvatila njenu.
„Moj red,“ rekao je.
Ispustio je torbu i tako čvrsto obmotao ruke oko nje da je podigao sa njenih
nogu. Polu smeh joj je izleteo iz grla, i obmotala je ruke oko njegovog vrata.
Utisnuo je lice u njenu kosu i promrmljao emotivno, „Jebeno si mi
nedostajala.“
To je to. Suze su joj se prolile preko trepavica, i jecaji koje je zadržavala cele
nedelje su se pokrenuli. I ništa na svetu nije bilo bolje nego imati Beckettove
ruke oko nje kada joj je bio potreban.
Spustio je na noge ali nastavio čvrsto da je drži i miluje njenu kosu dok se nije
smirila.
„Hteo sam da dođem kod tebe posle utakmice, jer sam i ja pogrešio.“ Nagnuo
se nazad i obuhvatio njeno lice rukama, brišući suze palcem. „S obzirom na to
ko si, kroz šta si prošla, nisi pogrešila što si se pitala. I želim da znaš da koliko
god ti je potrebno da se osetiš prijatno da mi veruješ, čekaću. Nije me briga ako
ti treba nedelja ili mesec ili godina, daću ti vremena da pronađeš istinu, jer te
volim, Eden. Volim te, i ne želim da živim bez tebe isto kao što ne želim da živim
bez Lily.“
Još jedan jecaj je proključao iz njenog grla, ovaj od izobilja ljubavi. Kliznula je
rukama oko njegovog struka i čvrsto ga držala, nesposobna da izbaci reči iz
njenog zadebljanog grla.
„Imam celokupnu pravnu dokumentaciju u autu,“ nastavio je Beckett.
„Kim drži konferenciju za štampu u ponedeljak, odbacujući njene optužbe.
Potpisuje trajno starateljstvo za Lily prema meni u zamenu za povlačenje
optužbe. I ne dobija ni centa. Možeš da pročitaš njenu izjavu –“
„Ne moram da je čitam. Ne sumnjam.“ Podigla je pogled prema njegovom i
uzela njegovo lice u ruke. „Moje srce zna.“
 Povukla je njene usne do njegovih za poljubac i promrmljala, „I moje srce zna
da te volim. Jako puno.“
 Dvadeset treće poglavlje
Tri meseca kasnije
Ako Eden klizne još centimetar, njena guzica će pasti sa sedišta.
Jedna ruka joj je bila sklupčana u pesnicu, druga uvijena oko Lilynog struka
gde joj je devojčica sedela u krilu.
„Hajde, hajde, hajde...“ mrmljala je, gledajući Becketta kako prebacuje pak
ispred i iza oštrice njegove palice dok ubrzava niz led.
Udario je na malo otpora centra Indiansa i dodao Rafu. Levo krilo je oduzeo
pak od Rafa, ali je Beckett već zamahnuo iza mreže i ispucao ga u staklo, opet
oslobađajući pak Rafi.
Svi igrači su se zatvorili, napetost je porasla i ljudi u prednjim redovima su
ustali.
„Eden,“ Lily je zacvilela, naginjući se levo i desno, „Ne vidim.“
Eden je ustala, podigla Lily u ruke, a zatim je podigla na njena ramena. Nema
sumnje da neće biti omiljena ljudima iza njih, ali pošto su svi stajali, devojka
mora da uradi ono što mora da bi videla svog muškarca. A njegova ćerka da vidi
tatu u akciji.
„Eden,“ rekla je Tina pored nje. „Povredićeš se.“
„U redu sam,“ rekla je Tini bez skidanja pogleda sa akcije. „Ona nije ništa u
poređenju sa pacijentima koje podižem na poslu. Vidiš li sada svog tatu, Lily?“
„Da, vidim ga. Vidim ga,“ vriskala je od uzbuđenja. „Ima pak.“
„Dve minute,“ Sarah je rekla sa Edenine druge strane, čvrstog glasa.
„On ima ovo,“ rekao je Jake pored Tine.
Sa tridesetak sekundi koliko je ostalo, odbrambeni igrač Indiansa je jako
oborio Becketta. Eden je uzdahnula i namrštila se. Ali dok je padao, Beckett je
posegnuo sa njegovom palicom, gurajući pak prema Tateu, koji ga je pokupio i
odbacio u mrežu. I poentirao.
Celi stadion je skočio na noge. Zvona i sirene i svetla i dim su ispunili prostor.
Momci su klizali u krug na ledu. Eden, Lily, Rachel i Amy su pokrili uši. Po
završenom drugom delu, navijači su krenuli prema stepenicama i kafeima i
toaletima. Timovi su klizali na ledu. A Eden je sela nazad, okružena
Beckettovom porodicom i njegovom ćerkom i dalje u svom krilu.
Eden je umotala Lily u medveđi zagrljaj i ljuljuškala je.
„Tvoj tata večeras ubija na ledu, dušo.“
Nasmejala se i pogledala preko svog ramena. „Znaš šta to znači.“
Eden se nagnula i nasmejala, i ona i Lily su zajedno odgovorile, „Sladoled.“
Onda su jedna drugoj dale petaka.
 Ali je Eden isto tako znala da je to značilo nešto posebno i za nju večeras.
Nakon utakmice – pobedili ili izgubili – Beckett uvek unese više energije u
spavaću sobu. I celo Edenino telo je zapeckalo od iščekivanja.
„Ako ste krenuli po osveženje,“ voditelj se začuo preko zvučnika, „možda bi
želeli da sačekate, jer imamo nešto jako posebno isplanirano za večerašnje
poluvreme.“
„Oooh,“ rekla je Eden, privlačeći Lily. „Šta misliš šta je?“
„Oprostite, Gospođice Kennedy?“ Eden se okrenula prema prolazu gde je
jedna od Rough Riders navijačica stajala, sa velikim osmehom na njenom
mladom licu. „Možete li Vi i Lily da pođete sa mnom?“
„Uh...“ Pogledala je u Sarah, onda u Tinu i Jakea, tražeći reakcije. Kada nije
dobila ni jednu, okrenula se prema devojci.
„Ne, ne bih rekla. Hvala.“
„Eden.“ Sarah se nasmejala, iznenađena njenim odbijanjem. „Idi.“
„Mmm, ne.“ Odmahnula je glavom. „Ja nisam htela da odem na led da
prebacim dupe tvog povređenog brata na nosila. Sigurno sada neću da idem.“
Navijačica je nastavila da nagovara Eden.
Glas voditelja je zatutnjao preko zvučnika. „Izgleda da naš učesnik treba malo
podrške, narode.“
Na ogromnom ekranu, Edenino ime je bljesnulo svetlucavim svetlima, a masa
je zapevala zajedno sa pojavljivanjem njenog imena.
„E-den, E-den, E-den...“
Edenina usta su pala otvorena, i opet je pogledala u Beckettove roditelje.
Tinine oči su svetlucale sa njenim osmehom. „Idi, Eden. Nemoj da fanovi
čekaju.“
„Oh, Bože.“ Prekrila je oči. „Ubiću Becketta.“
„Hajde, Eden.“ Lily je kliznula iz njenog krila i povukla Eden za ruku.
Uzdahnuvši je popustila, prolazeći pored Sarah sa, „Tvoj brat je tako mrtav.“
Čim se Eden pojavila pored ograde, fanovi su zapljeskali, i ona se zapitala da li
su znali šta će se dogoditi čak iako Eden nije. Iako nije mogla da zamisli kako.
Ona i Lily su stajale na vratima koja su vodila na klizalište od centra najduže
strane dok je još navijačica odmotavalo tanki crveni tepih, koji je završavao na
centru leda.
„Samo idite do kraja tepiha, Gospođice Kennedy,“ rekla je jedna od navijačica,
dok su se sve osmehivale.
Eden je spustila pogled na to mesto na tepihu, objašnjavajući sebi da će
Beckett biti njen seksualni rob narednih mesec dana da joj se oduži za ovaj štos
i duboko uzdahnula. Lilyna ruka se zategla u Edeninoj dok je drugom držala oko
butine.
„Eden?“
 Kada je pogledala dole, Eden je videla da se i Lily unervozila.
„Dođi ovamo, dušo.“
Eden je podigla i pažljivo ostala na crvenom tepihu dok je izlazila na led.
Kada je stigla do kraja, Lily je rekla, „Sada mogu da siđem.“
Eden je spustila Lily na njene noge ali je čvrsto držala za ruku dok je voditelj
pozdravljao Eden i Lily kao Beckettovu devojku i ćerku. Navijači su zaurlali –
zbog čega, Eden nije imala pojma.
„Sada, molim vas pozdravite povratak na led,“ voditelj je najavio dramatično i
originalno, „našeg Becketta Crofta.“
Beckett je kliznuo na led sa suprotne strane klizališta – bez rukavica, palice i
kacige – i masa je podivljala. Napravio je krug zahvalnosti oko arene, mašući
fanovima, njegov osmeh je bio širok i bezbrižan. Olako je poskočio na tepih i
završio krug dok je voditelj citirao Beckettovu statistiku i tvrdio da je ovo
najbolja godina u Becettovoj karijeri sa rekordom lige i mogućnostima na
dohvat ruke.
„Ovo je Beckettova sedma godina sa Rough Ridersima,“ voditelj je rekao, „i
sedam je definitivno njegov sretan broj. Pre samo par dana, primio je vest da je
odabran za muški američki Olimpijski tim.“
Publika je podivljala, i ovaj put, Eden je pustila Lilynu ruku da bi i ona
aplaudirala. I dalje se osećala počašćeno što je bila sa njim taj dan kada je
primio tu uzbudljivu vest.
„I večeras,“ voditelj je nastavio, „Croft je odabrao da kompletira njegovu
trojku savršenstva sa onima koje najviše voli, Eden i Lily.“
Svetla su se prigušila, i reflektori su upereni u Eden, Lily i Becketta.
Edenini nervi su se podigli do površine njene kože i uznemirila se. Želudac joj
se stegao u čvor. Sa udaljenosti od dvadeset koraka, Beckett je napravio još
jedan lagani krug i krenuo nazad prema njima. Sa deset koraka udaljenosti, pao
je na jedno koleno i klizao ostatak razdaljine, zaustavljajući se ispred njenih
nogu.
Lily je prekrila njena usta, cerekajući se. „Zdravo, tata.“
Njen glas se začuo preko zvučnika, i lagani smeh je zatreperio kroz publiku.
„Zdravo, princezo. Jesi li spremna?“
Klimnula je glavom.
Raširio je ruke, i ona se popela u njegovo krilo.
Sada Eden nije imala šta da radi sa njenim rukama. Gorela je, što bi trebalo da
je nemoguće kada je stajala na ogromnoj ploči leda. I njen želudac je
poskakivao kao da je progutala žabu kreketušu. Ali s obzirom da je znala da će
se sve što kaže čuti preko razglasa, nije progovorila ni reč.
Beckett je posegnuo i uzeo njene ruke u svoje, onda je Lily dodala njene na
vrh, i pogled na njene male ruke sa njihovima snažno su povukle Edenino srce.
 Eden je zavolela Lily tokom nedelja koje je posvetila Beckettu.
Nasmejao joj se, njegove oči su bile nežne i prepune emocija. „Eden,“ Tišina
koja se proširila stadionom postala je zaglušujuća. Becket je konačno rekao,
„Učinila si me srećnijim nego sam ikada bio.“
Lily je klimnula glavom. „I mene isto.“
Još jedan krug smeha je došao sa tribina, i suze su se nakupile u Edeninim
očima. Zagrizla je donju usnu da ostane pribrana.
„Volim te celim mojim srcem,“ rekao je Beckett.
„I ja isto,“ Lily je dodala.
Eden nije mogla zadržati smeh, što je poguralo njene suze preko trepavica.
„Oh ne, tata,“ Lily je prošaputala, okruglih i zabrinutih očiju. „Ona plače.“
Još smeha sa stadiona.
Beckett se nasmejao i izvukao malu kutijicu negde ispod njegovog dresa.
„Mislim da su to suze radosnice, dušo.“
Edenin pogled se zadržao na maloj kockastoj crnoj kutijici, i njen želudac je
napravio trostruki salto kao prokleti gimnastičar. Onda je pogledala u Becketta.
I on se smejao. Smejao na onaj nežni način koji je Eden govorio da je u istinu
voleo sa svim što je imao. Svim što je bio.
Jebeno sranje.
Jebeno. Sranje.
Lily je uzela kutijicu i Beckett joj je pomogao da je otvori. Raskošni dijamantski
prsten je zaiskrio iz crnog baršuna, oduzimajući Eden dah. Podigla je ruke i
prekrila usta, drhteći od emocija. „Oh, moj Bože.“
Njen šapat je zadrhtao kroz stadion.
Beckett je držao Edenin pogled kada je upitao, „Hoćeš li zauvek ostati sa
nama, Eden? Hoćeš li se udati za nas?“
Lily je podigla pogled u nju istim onim nežnim, čeznutljivim izrazom lica kao i
njen otac i rekla, „Hoćeš li se udati za nas?“
Emocije su je preplavile, i kada je pokušala da odgovori, upala je u malu
hiperventilirajuću epizodu. Prošlo je nekoliko bolnih sekundi ispunjenih
drhtavim rukama i uplakanim očima pre nego je Eden iskontrolisala njen glas
dovoljno da zakrešti, „Da.“ Još jednom je uzdahnula i ponovila, „Da, da.“
Čučnula je i obmotala ruke oko njih. „Ja vas volim oboje, jako puno.“
Ali njene reči su se utopile u ludački aplauz koji je podizao krov, pa se Eden
okrenula i poljubila Becketta. Koliko god da je želela da ga proždere pred svima,
bila je jako oprezna zbog porodice i publike, da ne pominjemo njegovu vlastitu
ćerku upravo tu.
Sada njihovu ćerku.
Kada se povukla, Beckett je uzeo kutijicu iz njene ruke, izvukao prsten i
navukao ga na njen prst,onda je opet poljubio. „Volim te, Eden.“
 Njih troje su se zajedno podigli na noge. Beckett je držao Lily u jednoj ruci i
drugom podigao Edeninu ruku iznad glave prema gomili ljudi. Nasmejala se na
Lily, čiji osmeh je bio toliko sjajan i čist, da je Edenino srce poraslo.
„Ove žene,“ povikao je fanovima, „čine me boljim na svaki način. Čine me
jačim, čvršćim i bržim. Ko je spreman za treći deo, fanovi Rough Ridersa?“
Tutnjava koja je eruptirala kroz zgradu zatresla je pod kao zemljotres i
naterala Lily da prekrije njene uši.
Sa osmehom i poljupcem, Beckett je pružio Lily Eden i otklizao nazad prema
tunelu koji je vodio do svlačionice.
Eden je stala iza zida sa Lily u rukama i pozdravljena od strane Beckettovih
roditelja, sestre i nećakinja sa još mnogo zagrljaja i ljubavi.
Preko leda, Beckett je podigao pesnicu u vis, uzvikujući, „Oslobodimo –“
U isto vreme ceo stadion mu se pridružio sa „Furiju!“