Amelia Stewart

Čitateljski Raj
1
 Amelia Stewart

Amelia Stewart

Arogantni
Princ
(1. deo serijala "Prinčevi")

Čitateljski Raj
2
 Amelia Stewart

"Prolog"

MAXIMUS

"Lepi..."
"Ne sad, Cordelija!"
"Stigla je nova roba."
Podignem pogled ka svojoj jedinoj pomoćnici.
"Oh, uvedi ih."
Pet devojaka lepih, mladih i jedrih ulazi. Sedim za svojim crnim,
masivnim stolom i procenjujem. Igram se naliv perom na čijem vrhu se
nalazi pečat. Moj lični pečat.
"Moje dame."
"Gospodine."
"Jeste li upoznate sa procedurom? Znate li pravila?"
"Znamo."
Niti jedna me ne gleda. Dobro, za početak nije loše.
"Imate svu slobodu. Možete birati da li ćete živeti ovde ili želite
svoj stan. Poenta je da budete uvek dostupne na poziv. Cordelija će vam
dati dalje upute. Ovo je jedini put da smo se sreli, za sve vam je ona na
raspolaganju, kao i Angus. Sad priđite."
"Ana, Ellena, Clara, Tina, Mila."
Po jedna mi prilazi ali i dalje gledaju u pod.
"Vaši ugovori. Potpisivanje je večeras u 20h. Nakon toga čeka vas
prvi posao. Ovde ne gubimo vreme."

Čitateljski Raj
3
 Amelia Stewart

"Da, gospodine."
"Idite."
"Volim kad si tako hladan."
Cordelija stoji pored stola, prekrstila je ruke na grudima i tako ih
podigla malo naviše.
"Takav sam."
Okrenem joj leđa, zavalim u svoju stolicu i podignem noge na sto.
"Još si tu?"
"Htela sam da te pitam... Želiš li da se igraš? Treba li ti devojka?
Mislim, nisi dugo..."
Cimnem glavu i pogledam je u čudu. Ovakvu drskost nisam
očekivao od nje. Dobra je asistentkinja, ali ništa više.
"Cordelija, šta pokušavaš?"
"Ništa, samo brinem za tebe."
"Shvataš li da si me upravo pitala za seksualni život? Svakako ga ne
delim ni sa kim, pa neću ni sa tobom. Imam ga redovno i hvala, nemoj
brinuti za to. Imaš dovoljno stvari u opisu posla a u to ne spada
zadovoljavanje mene."
"Izvini."
"Vrati se svom poslu i zaboraviću ovaj razgovor."
Zaista, šta sve žene ne rade? Ne razumem jebote. Kod mene je sve
crno-belo. Nikad ne okolišam. Britak sam i oštar na jeziku i sve gotovo
odmah završim. Uzimam, grabim, ali i dajem. Otvorim laptop i rešim da
radim još malo.

Čitateljski Raj
4
 Amelia Stewart

...................…

Gledam na kameri kako Cordelija uzima ugovore od devojaka. Lepe

su i negovane a ovde će im biti još i bolje. Plus, sve je legalno. Nema
laži, nema prevare.
"Tim?"
"Da, gospodine?"
Pozvonim kratko mom čuvaru i prijatelju.
"Jebi se za to gospodine, znaš?"
"Trenutno sam na poslu. Kaži?"
"Devojka u sredini, Ana, u moju sobu za pet minuta."
"Vau, ne gubiš vreme."
"Vredi probati novo meso."
Otvorim vrata svoje kancelarije i pređem u sobu. Na vratima
ugledam devojku.
"Priđi."
"Skini se."
"Ne govori."
"Ja naređujem."
Skinem košulju kada čujem taj zvuk. Čujem taj posebni zvuk. Taj
koji izbegavam.
"Ne mrdaj."
Gledam u devojku kako prekriva grudi. Još uvek ima gaćice na sebi.
Zgrabim telefon koji ne koristim i sledim se.

Moraš da dođeš kući.

Darius je preminuo.

Čitateljski Raj
5
 Amelia Stewart

Moj brat. Jedina spona sa porodicom. Jedina veza sa nekadašnjim

životom. I više ga nema.

Dolazim odmah.

Da je neko drugi u pitanju, jebalo bi mi se. Ali on... Potpuno zdrav,

jak i mlad čovek. Dovraga!
"Obuci se i nestani."
"Ali, gospodine?"
"Odmah. Tim!"
Ne odgovara.
"Tim!"
Uleće i gleda me.
"Spremi helikopter. Moram kući."
"Kući, pravoj kući?"
"Da, jebenoj pravoj kući, na dvor. Umro mi je brat."
Tim izađe i ja krenem prema stolu. U poslednjoj fioci držim sve
zaključano.
Uzmem ključ i izvadim kutiju.

Princ Maximus, drugorođeni iz porodice Orsini.

Čitateljski Raj
6
 Amelia Stewart

"Uvod"

MAXIMUS

Upravo smo pokopali mog brata. Bio sam na korak da se slomim jer
sam mislio da ćemo živeti večno. Nismo se uvek slagali ali Darius je
znao da me smiri. Oduvek je govorio da sam ja taj jedan u porodici koji
je crna ovca i da ga moje ponašanje uopšte ne čudi. Iako smo sva trojica
odgajana isto, mi smo sušte suprotnosti. A Darius je kao budući kralj bio
ono što se uvek očekivalo od naslednika trona. Nikad nisam mislio
drugačije, nikad sanjao, nikad...
"Šta radiš ovde? Traže nas u kabinetu."
"Samo gledam u daljinu. Treba mi par minuta da se saberem."
"Treba da se sabiraš tamo odakle si došao!"
"Casius!"
"Ne trebaš nam ovde! Zašto si sad došao? Jel uživaš u ovome kako
nam se porodica raspada?"
"Nije tako."
Gledam u mlađeg brata, porastao je otkako sam ga poslednji put
video.
"Jebi se!"
Verovatno sam zaslužio ovakvo ponašanje. Nisam bio najbolji brat.
A nakon svađe sa roditeljima otišao sam i nisam se ni osvrnuo. Niko me
nije razumeo, osim Dariusa.
"Gospodine? Mislim, Vaše..."
"Duncane, dobro znamo da smo titula i ja dva pojma."

Čitateljski Raj
7
 Amelia Stewart

"To ste Vi rekli. Očekuju Vas otac i majka."

Udahnem duboko i odem da se suočim sa roditeljima. Stigao sam,
ali po protokolu nikako se nismo zadržavali duže od par minuta. Oni me
ne zovu, ja ne zovem njih, imamo odličnu vezu.
"Princ Maximus je stigao."
"Neka uđe."
Nisam ja mrzeo roditelje, samo ih nisam preterano ni voleo. Sasekli
su u korenu moju želju da budem običan građanin, da živim život
drugačiji od zapisanog. Nikad me nisu pitali šta je to što volim, čemu se
divim i koja su mi zanimanja. Za našu malu kraljevinu, kralj i tri princa
su bila i više nego dovoljna.
Iz inata kada sam otišao počeo sam da radim sve ono što bi ih
zgrozilo.
"Dakle, odbegli princ se vratio?"
Moja majka je prva prekinula tišinu.
"Oče, majko."
"Leticia, ostavi nas."
"Nadam se da ćeš nas udostojiti svog prisustva par dana."
Klimnuo sam, naklonio se i ona je izašla. Nikakav kontakt. Nikad
nismo ni imali bliskost kakvu roditelji imaju sa decom.
"Pa Maxe, kako ide biznis?"
Otac je sedeo u svojoj omiljenoj fotelji. Mislim da ta fotelja ima bez
preterivanja 300 godina.
"Dobro."
"Srećan si tamo?"
"Jesam. Radim i uživam."
"Da li je to što vodiš seks klub i razvratni život bolje od života u
dvorcu među svojima?"

Čitateljski Raj
8
 Amelia Stewart

Dakle, zna…
"Darius ti je rekao?"
"Darius te je štitio do poslednjeg trenutka. I dok je bio na izmaku
snage i borio se junački sa bolešću, nije dao na tebe."
Odem do tatinog mini bara. Oduvek je držao razna pića tu. Naspem
čašu viskija i stučem je u jednom cugu.
"Bio je bolestan? Dovraga."
"Jeste, bio je. Ostavio je po jedno pismo za Casiusa i tebe, da vam
prosledim onog dana kada ga sahranimo."
Stao sam pored prozora i gledao u prostrane drvorede. Neke je
zasadio moj deda, neke moj otac. Sećam se da smo neke mladice sadili
Darius i ja.
"Trebali ste da me pozovete."
"Koliko se sećam, otišao si uz vrlo ružne reči dečko. Pustio sam te
jer sam znao da će te Darius paziti. Iako uvek imam čoveka koji ti je na
raspolaganju a da to i ne znaš."
"Hm... Zato znaš za moj klub."
Otac je ustao i stao pored mene.
"Nikad ne bih dopustio da kompromituješ kraljevinu. Darius je uvek
govorio da znaš šta radiš, pa sam samo pustio verujući mu. Bilo mi je
drago što se nigde nisi pozivao na ime, što si uspeo ni iz čega."
"Ne znam šta da kažem. Čudi me da ti odobravaš."
"Nisam rekao da odobravam, već da mi je drago što si uspeo. To
znači da si sposoban. Bilo je upitno koji će od vas trojice biti
buntovnik."
"Bože, još ne mogu da poverujem da ga nema."
"Ni ja. Vidiš, nikakvi novci ne mogu da pomognu kada dođe sudnji
dan. Samo, trebalo je da budem prvi. Ja da umrem, nikako on."

Čitateljski Raj
9
 Amelia Stewart

Ipak smo svi ljudi, od krvi i mesa. Nikad oca nisam video ovakvog.
Ali, jebeno boli i mene. Mogu misliti kako je njemu koji je upravo
sahranio sina od 40 godina.
"Oče?"
"Povući ću se. Bio je dug dan. E da, pismo za tebe."
Dao mi je koverat sa grbom naše porodice.
Seo sam u očevu fotelju i počeo da čitam poslednje Dariusove reči
upućene meni.

Mom voljenom bratu.

Maxe,
Verujem da se pitaš zašto sam krio bolest od tebe. Nisam želeo da
me vidiš u patnji. Želeo sam da me pamtiš kao zdravog, pravog čoveka.
Kao buduće glave porodice. Vidiš li... Ti si razbludni sin, piješ, pušiš, a ja
umirem od karcinoma pankreasa. Nema pravila dragi moj brate.
Čim čitaš, vratio si se. Znao sam da hoćeš. Pomiri se sa Casiusom.
Sada mu trebaš ti. Dobar je on klinac. Podseća na tebe, samo što on
svoje frustracije leči u boksu.
Trpi oca i majku. Kakvi, takvi, naši su. Uvek ćemo biti njihova deca,
a znam da si im falio.
E sad, na kraju. Pre nego što prevrneš očima želim da znaš da je
trebalo da se oženim.
Trebalo je da uskoro proslavim veridbu. Zašto ti to pričam? Zato
što je Beca posebna. Ona i ja smo postali najbolji prijatelji otkad je
odlučeno. Međutim, ništa seksualno nisam imao sa njom. I ne, nisam gej
dragi moj brate. I da, imao sam i ja žene, diskretno naravno.
Zašto ti ovo pišem...
Nikad te ništa nisam molio. Čuvao sam te od svega i svih. Ali sad...

Čitateljski Raj
10
 Amelia Stewart

Imam utisak da bi Beca bila tvoj idealni par. Upoznao sam je.
Upoznaj je i ti. Ona je odlučna, radna, vredna. Nije neka mutavica, a ni
balavica.
Moraš da odradiš ovo Maximuse. Njoj treba naša pomoć, a tebi
treba dobro ime i još bolja loza.
Veruj svom bratu kao što si uvek to činio. I usliši moju poslednju
želju.
Čuvaj se i čuvaj Casiusa.
Volim te brate.
Zauvek tvoj,
Princ Darius Orsini

Bože Dariuse...
Tek tada shvatim da ga zaista više nikada neću videti.

Čitateljski Raj
11
 Amelia Stewart

"Nemoguće"

REBECA

Nositi se sa titulom nije lako. Pogotovu u vreme kada želiš samo da

budeš običan čovek.
Rođena sam kao Anamaria Rebeca Di Angelis. Veliko ime za malu
ženu. Oduvek sam pokušavala da se otresem pritiska, da se sakrijem iza
drugog imena i jednostavno budem neko drugi. Odgajana sam kao
buduća grofica, trebalo je da me udaju za grofa i sve da bude lepo. Ali...
Moj otac kao da živi i dalje u vremenu balova i bajki, prokockao je
skoro sve. I sada, ja koja ipak živim život koji sam želela, treba da
spašavam stvar.
"Toliko možeš da učiniš za nas?"
"Pobogu, ni manje ni više tražiš da se udam za princa?"
Samo što Darius nije bio običan princ. On je pre svega bio čovek.
Dobar čovek. Nikad neću zaboraviti naš prvi susret. Nikad neću
zaboraviti koliko mi je pomogao i šta je sve još hteo da uradi.
Međutim, Bog ne bira. Namerno uzima dobre ljude kod sebe.
"Malena, nemoj plakati. Na kraju, ispalo je dobro što se nismo uzeli.
Sad bi bila udovica."
"Nemoj tako. Dariuse, šta ću ja bez tvoje pomoći?"
"Ššš, rešiće se to polako. Ti si sposobna mlada žena, pomažeš
ljudima svakodnevno, činiš dobro. Siguran sam da će ti se sve vratiti.
Plus, uplatio sam na račun određenu sumu da ti se nađe."

Čitateljski Raj
12
 Amelia Stewart

"Bože, jesi li lud?"

"Može biti, draga. Beca, obećaj mi kad dođe vreme, da ćeš se udati i
imati decu koju toliko želiš."
"Dariuse..."
Teško je bilo gledati ga. Pred sam kraj nisu mi bile dozvoljene
posete jer nismo još bili vereni, te praktično nisam bila niko. Zavolela
sam Dariusa, bio mi je godinama najbolji prijatelj.
"Doktorka Angelo?"
"Da?"
"Hitno Vas traže."
"Dajte mi telefon."
"Ne. Došli su po Vas."
"Uh, neka uđu."
Moja kancelarija bila je mala. Nisam robovala stvarima, a i nisam
toliko vremena provodila ovde. Samo sam upisivala podatke pacijenata
u elektronski karton u laptopu.
"Dobar dan gospođice."
"Duncane, otkud Vi?"
Upoznala sam batlera tj.pomoćnika kraljevske porodice.
"Možete li poći sa mnom? Kralju je pozlilo, a doktor Preston nije
tu."
"Ovaj, ali ja nisam..."
"Tražili su Vas. Vi ste jedini kome veruju."
"U redu. Samo da uzmem potrebne stvari."
Brzo sam se sredila i krenula.
Ono što sam znala o porodici u koju je trebalo da uđem je da su
totalno svi različiti. Kralj i kraljica bili su hladni, baš poput mojih

Čitateljski Raj
13
 Amelia Stewart

roditelja. Verujem da su našli Dariusu drugu ženu, ali on ih je uverio da

bih ja bila idealna kraljica.
Ja kraljica... Još je to šok za mene. A sad se nosim sa novim šokom,
sa time da Dariusa više nema.
"Uđite."
"Duncane, pobrini se da niko ne sazna da kralju nije dobro."
"Dobar dan gospođice. Priđite."
Naklonim se kako su me nekad učili. Kako se ovo dvoje ljudi
razlikuju od Dariusa.
"Da li Vam nešto treba? Ne moramo da Vam kažemo da ste u
obavezi da ne iznosite izvan ove prostorije informacije?"
"Leticia, dosta. Ako ne znaš ništa bolje da kažeš povuci se."
"Idem da vidim gde je zapeo tvoj čaj."
"Hajde Vaše veličanstvo da Vas pregledam. Za to vreme recite mi
kako se osećate."
Sa kraljem je bilo lako. Njegovo stanje posledica je stresa i
prevelikog gubitka.
"Morate da odmarate."
"Ha! Neće se kraljevina sama voditi."
"Sigurna sam da imate svu potrebnu pomoć. Zar i sami niste rekli da
Vam je došao i drugi sin?!"
"Maximus? Pitanje je dana i časa kad će on pobeći."
Darius mi je pričao o bratu. Njegovog najmlađeg brata sam
upoznala ali srednjeg nikad nisam videla. Taj je bio đavo, kako ga je on
nazivao.
"Zar ne možete da iskoristite Vaš autoritet ili nešto tako? Zaista
biste morali da se pazite sad..."
"Pokušaću. Kako si ti Anamaria?"

Čitateljski Raj
14
 Amelia Stewart

"Dobro sam gospodine. Niko me nije zvao prvim imenom

godinama."
"Znam. Žao mi je što se sve ovako završilo. Ako ti treba pomoć..."
"Ne, molim Vas. Nikako, snaći ću se."
"Tvoj otac ti nije ostavio puno izbora."
"Nije. Nije da sam baš planirala da budem kraljica, ali Darius i ja
smo se nekako našli."
"A ljubav?"
"Volela sam ga."
"Hm...ovaj starac nije slep Anamaria. Nije lepo lagati."
"Bili smo prijatelji."
"Znam. Imam pismo od njega za tebe."
Kralj je izvadio pismo koje je držao ispod jastuka.
"Moja žena ne zna za ovo, ali dušo, razgovaraćemo neki drugi dan.
U redu?"
"U redu. Idem ja sad, čuvajte se. Imate moj broj, šta god treba tu
sam."
"Znam. Dobra si ti devojka."
Klimnula sam i pokucala. Duncan me je sačekao i poveo napolje.
"Kući ili nazad u centar?"
"Kući Duncane. Neću se vraćati danas tamo."
"U redu gospođice."
Propustio me je u auto i dovezao kući.
Živela sam sama. Otac je bio daleko od mene i zahvalna sam mu što
se poneo kao kukavica. Ne znam kako bih reagovala da stane ispred
mene. Verovatno bih ga ubila. Sve je prokockao, moje nasledstvo, sve.
Jedva sam uspela nešto da povratim a da sam se udružila sa Dariusom
povratila bih i celo imanje. To je trebalo da mi bude poklon za venčanje.

Čitateljski Raj
15
 Amelia Stewart

Uh...
Pogledam po svom stanu, nađem omiljenu majicu za spavanje i
odem pod tuš. Jedva čekam da pročitam pismo.

Draga moja Beca,

Nemoj patiti za mnom. Bilo nam je lepo, jel da?

Nemoj se brinuti jer imam plan.
Sada kada pišem shvatam da je možda ovako i bolje. Neka prođe
period žaljenja a onda... Beca, nemoj misliti da sam poludeo ali... Moj
srednji brat Maximus je kao stvoren za tebe. Koristio sam ovo vreme
dok smo se družili i upoznavali da vas uporedim.
Idealni ste. Maximus je malo... Kako da kažem, na svoju ruku, ali u
dubini duše je dobar. Od njega će se sad očekivati da preuzme moju
ulogu. I gle sad... Umesto za mene, zašto se ne bi udala za njega?
Ne Beca!! Nisam lud!! Ne odmahuj glavom pre vremena. Obećaj da
ćeš razmisliti o ovome.

Čitam, čitam i ne mogu da verujem. Da je sada ovde i njega bih

sredila. Onda se setim da ne mogu da se ljutim na njega kad ga više
nema. I počnem da plačem. Suze pročišćuju dušu.
"Hej? Šta se dešava?"
Moja najbolja prijateljica Elena ima neki poseban radar.
"Ništa. Gde si ti?"
"Da li to cmizdriš? Zbog princa?"
I nimalo nije suptilna.
"Naravno. Ovo je velika zbrka El."

Čitateljski Raj
16
 Amelia Stewart

"Znaš šta... Idemo malo među narod večeras."

"Kako to misliš?"
"Jao Becs, lepo mislim. Idemo da se razbijemo od alkohola. Sutra
ne radimo obe."
"Ne mogu da idem. Tugujem."
"Ček, ček, razumem tvoju tugu. Ali brate mili...ništa nisi imala sa
njim! Uostalom, nosiš ga u srcu. Neće ga oprati malo alkohola."
"U pravu si. A i ljuta sam na njega. Pričaću ti."
"Važi. Dolazim po tebe za pola sata."
Ne živim na imanju, već u gradu. Imala sam velike planove sa
imanjem, da ga obnovim i pretvorim u još jedan centar ali ostala sam
bez para. Ostala sam bez ičega, sva je sreća da mi je majka nešto
ostavila mimo oca. Bože, i ona je znala sa kim živi.
"Vau devojko bravo. Ti kad najviše kukaš, najbolje izgledaš."
"Osećam se usrano i ljuto."
"Dečko, dva koktela i samo donosi. Becs, slušam."
Elena i ja smo zajedno završile specijalizaciju i otkad smo počele da
radimo družimo se i van posla. Kada sam otvorila centar, pristala je da
radi sa mnom. Tako da mi je ona i neka vrsta desne ruke.
"Provodadžiše ti za brata! Ne mogu da verujem!"
Sunula sam koktel iz dva puta. Bokte... Al me peče.
"O da. Napisao je to kao svoju poslednju želju. Da razmislim. Kao
da imam o čemu da razmišljam. To je nemoguće. I ne pada mi na pamet
da upoznajem njegovog brata."
"Vidim zašto si takva. Idemo odmah na distrakciju."
"Kakvu distrakciju?"
"Tamo u ćošku sedi jedan tip. Gleda te non stop."
"Ma, jesi li ti normalna?"

Čitateljski Raj
17
 Amelia Stewart

"Što? Ovo ti sad baš treba. Nešto da ti skrene misli... Sve sami
crnjak oko tebe."
"U pravu si. Ček da vidim kakav je."
"Veruj mi."
Pogledala sam u tipa i sledila sam se. To je onaj tip. Onaj koji
svojom harizmom pleni. Nikad ga nisam videla, a nisam ni morala da
bih znala da je opasan. A takav je najbolji za zaborav, jer i on verovatno
traži isto.
"Pa..."
"Elena, ovaj put si pobedila. Odoh."
Uzela sam svoju praznu čašu i krenula ka njemu. Dobro je što sam
obukla ovu haljinu. Stoji mi u ormaru sto godina i izbegavam je ali
večeras igra dobru ulogu.
Muškarac je zaista bio moćan i mračan. Doduše, kako sam prilazila
videlo se iznenađenje u njegovim očima. O da, ne čekam ja tebe dragi.
Ja sam žena za prvi korak, pa šta bude.
"Želiš li društvo?"
"Hm..."
"Ako ti smetam, nemam problem da odem."
"Nemoj da ideš. Imao sam usran dan."
"Ni moj nije bolji. Dakle?"
"Dakle, šta piješ i šta želiš?"
"Direktan si, nema šta."
"Uvek."
"Šta želim? Večeras samo piće i zaborav, a ti?"
"Odlično. I ja isto to želim."

Čitateljski Raj
18
 Amelia Stewart

Bože.... Ne pamtim kad sam brže zbarila frajera. Ne pamtim kad

sam brže krenula. Umesto kod mene, pristala sam da odem u hotel gde je
odseo. Što manje znamo jedno o drugom bolje.

Čitateljski Raj
19
 Amelia Stewart

"Ko je on?"

REBECA

"Dobar dan Johne, kako smo od jutros?"

"Dobro doktorka."
"Kako ste proveli noć?"
"Spavao sam. Vaši lekići su delovali."
"Dala sam nešto da Vam pomogne da se smirite. Sve će biti dobro.
Hajde da izmerimo temperaturu pa će doći Hana da Vas presvuče, važi?"
"Važi."
Svaki dan pomažem ovim ljudima. Pre dve godine uspela sam da
otvorim dom za stara i iznemogla lica i pokrenem ga uspešno.
Honorarno radim i u lokalnoj bolnici, ispomažem kolegama u gradu.
"Oči Vam se sjaje."
"Ma šta kažete?"
"Vidim, vidim. Nešto se kod Vas dešava. Moja Lora je imala takve
oči kad god je mislila na mene."
"Nemate temperaturu Johne, ali morate da ležite bar još dan ili dva.
A što se tiče očiju..."
"Ne morate da mi kažete doktorka. Samo kažem da se primećuje.
Šta god da je doprinelo tome, zadržite to."
Izašla sam iz sobe 25 gde je John ležao sam. Naslonila sam se na
zid. Nemoguće... Tri dana je prošlo otkad sam bila sa misterioznim
muškarcem.

Čitateljski Raj
20
 Amelia Stewart

Nije to bio samo seks. To je bio super seks. Nešto eksplozivno.

Nije tu bilo puno priče, što mi se sviđalo. Niti je on želeo, niti ja.
Tačno smo znali zašto smo u njegovoj sobi. Ono što me iznenadilo jeste
kontrola koju je imao od prvog trenutka.
Nisam baš poslušna osoba, ali njegovo skini se, priđi, pokaži mi se,
raširi noge, suzdrži se napravilo je od mene lutku koju je koristio.
Međutim, nije on samo naređivao i uzimao. On je i davao. Toliko da i
sada osećam sve. Koža mi bridi od njegovog dodira.
"Doktorka?"
"Kaži Hana?"
"Doktorka Mills Vas čeka u kancelariji."
Nisam Elenu videla odonda. Par poziva i poruka uglavnom radi
posla i mislim da je sad došla po detalje. Vreme je doručku.
"Ćao El."
"Pa ćao Becs. Jebote, nikad da mi prođe vreme a znaš da izgaram.
Dakle, idemo da jedemo i da mi pričaš o prljavim stvarima?!"
"Otkud znaš da ima prljavog?"
"Ima, ima, sam njegov pogled bio je prljav."
"Elena, zaboravljaš na moju titulu. Nije mi baš trebalo ovo, ali
ajde."
Krenule smo ka kantini i sele za naš sto. Uvek jedemo sa ostalima,
samo imamo posebne stolove za osoblje.
"Kafa ili čaj?"
"Kafa."
"Dakle? Kao prvo, ti tvoju titulu ne koristiš, dakle samo si obična
žena Rebeca Angelo. Kao drugo, nisi bila ni udata, ni verena za princa
tako i to otpada. Za seks ti ne treba dečko..."
"Da, sa mojim odgojem..."

Čitateljski Raj
21
 Amelia Stewart

"Prestani. Ako želiš da ti se sad obraćam sa grofice di Angelis

mogu."
"Ne. Nikako."
"Onda ne seri, nego se ponovo vidi sa tim muškarcem."
Krckao mi je tost u ustima. Nisam razmišljala da se opet vidim sa
njim. Nismo pričali o tome.
"Becs, imaš li uopšte njegov broj? Molim te,reci da nisi bila ćurka
pa se iskrala ujutru?"
"Zamalo. Imam njegov broj. Sam mi je ukucao. Ne želiš da znaš
kako je napisao."
"Aj da vidim, gorim od želje. Daj Becs, nisam se seksala godinu
dana."
Pružila sam joj telefon i obe smo nastavile da se smejemo.
"Zavidim ti. Mogla sam ja da budem ta, ali tebe je gledao plus si
žalila."
"El, žalim i tugujem i dalje za Dariusom. Nedostaje mi svakog
dana."
"Eh...život je nepredvidiv."
Nakon doručka pokupim sve kartone i krenem u kancelariju. Danas
imam samo dosta papirologije.
"Duncane, ovo Vam prelazu u naviku."
"Izvinjavam se doktorka. Potrebni ste na dvoru."
"Kralj?"
Kralj i ja smo se čuli svakog dana. Uveravao me je da je dobro.
"Dobro je, ali su se prinčevi potukli."
Ma važi!
"Molim Vas doktorka, pođimo."
"Ali ja nisam lekar kraljevske porodice..."

Čitateljski Raj
22
 Amelia Stewart

"Niste, ali ste prijatelj iste. A doktor Preston nije u državi."

"Uh, u redu Duncane. Samo da se javim."
Vrlo brzo stigli smo na dvor. Odmah na ulazu dočekala me je
Leticia, kraljica.
"Doktorka... Par reči prvo."
E dovraga.
"Recite."
"Kada završite sa mojim sinovima doći ćete da potpišete ugovor o
poverljivosti."
"Molim? Uz dužno poštovanje, ako ste imali skorašnju amneziju,
trebalo je da se udam za Vašeg najstarijeg sina! Da me poznajete, da ste
se potrudili da upoznate osobu koja Vam ulazi u porodicu i to ni manje
ni više nego da zauzme Vaše mesto, znali bi da sam ja osoba od
potpunog poverenja, plus zakletva koju sam položila drži mi jezik za
zubima. A sada, da ne gubimo vreme ako su povređeni... "
Jebena ledena kraljica.
"Duncane?"
"Idemo prvo do princa Casiusa."
"Ko je?"
"Zdravo Cas."
"Pih, tebe su zvali."
"Mene. Drugi izbor nemaš. Šta se desilo?"
Ušla sam u njegov salon. Casius je bio razvijen i lep dečko, ali
klinac. Darius je govorio da su on i drugi brat jako slični. Jedini on je bio
smiren, racionalan i privržen kraljevini.
"Šta ti je?"
"Ma ništa. Da te vidim."
Kada se okrenuo ka meni videla sam njegovo lice i njegove ruke.

Čitateljski Raj
23
 Amelia Stewart

"Bože Cas. Da li ti je ovo brat učinio?"

"Jeste, pa šta?! I ja sam njega udesio. Mrzim ga."
"Ne, ne mrziš. Sad sedi da ti očistim rane."
"Mrzim. Kakav brat ode i više ti se ne javi? Šta je on zamišljao? Ja
sam želeo da me zove, da pita kako sam, kako boks a on... Otišao u beli
svet i boleo ga je kurac za nas. I sad... Kad nema više Dariusa, setio se
da dođe i igra se kraljevske porodice. On je licemer. "
"On je... Ah, boli to!"
"Naravno da boli. A sad, ako si se izduvao, ćuti."
Casius je bio samo dečko koji je patio za bratom. Nisam mu uzela
za zlo baš ništa. Momci ionako sve rešavaju pesnicama. Opšte je
poznato.
"A sad teži deo."
"Kako to Duncane? Idem kući."
"Ne, sad idete kod princa Maximusa."
E da. Samo mi je on još trebao.
Međutim, ni on nije drugačije razmišljao.
"Doktorka je tu."
"Odlazite."
"Dozvolite da Vas pogleda."
"Boli me kurac za doktorku. Dobro sam."
"Izvinite na rečniku. Pod stresom je."
"Idemo Duncane. Moje vreme je dragoceno čak i kad je kraljevska
porodica u pitanju. Učinila sam sve što sam mogla. I zaista se nadam da
će se doktor Preston uskoro vratiti."
"Kralj je zamolio da svratite i do njega."
"U redu. Kad sam već tu."

Čitateljski Raj
24
 Amelia Stewart

Molim Boga da se kraljevski doktor što pre vrati. Nisam ja za ovaj

posao.
"Izvolite."
"Anamaria. Izvoli draga."
"Kako ste? Izvinjavam se što nisam došla zbog Vas."
"Znam zašto si došla. Šta da kažem... Njih dvojica su isti. Darius ih
je držao kao malo vode na dlanu, obojicu."
"Nedostaje mi."
"I meni, draga. Jesi li pročitala pismo?"
"Jesam. Da li znate šta piše u njemu?"
Izmerila sam mu pritisak i sela u fotelju pored njega.
"Darius je bolovao. Nije otišao iznenada. Recimo da je planirao..."
"Ne mogu da verujem. Nećete mi valjda reći da odobravate? Pa ja i
ne poznajem Vašeg srednjeg sina. Ne znam ko je on. Ne mogu tek
tako... Ne..."
"Anamarija."
"Molim Vas, zovite me Rebeca. Ili Beca samo."
"Rebeca, sada smo u žalosti. Nećemo ništa siliti... Ali voleo bih da
mi ti budeš snaha više nego cela paleta lepotica koju moja žena ima
spremljene za Maximusa. Darius je računao i na to."
Osećam kako glava počinje da mi pulsira. Ne mogu više ovo da
slušam. Nije realno. Nije normalno.
"Razmisli."
"Kako? Vaš sin mi je tajna, on je nepoznanica za mene."
"Upoznaćete se. Ima vremena. Samo razmisli, važi? Želim da znaš
da ne bih svakog pustio u porodicu."
"Znam to."
Ustanem i naklonim se. Ali ništa ne odgovorim.

Čitateljski Raj
25
 Amelia Stewart

"Kuda?"
"Nazad u centar. Imam još posla."
Čim se smestim, uzmem telefon i počnem da kucam.

Večeras? Već mi je usran dan.

9. I moj je od ranog jutra.
Moj stan ili tvoja soba?
Moja soba, naravno.
Naravno. A

Bar ću se opet zabaviti i rešiti ove napetosti.

Čitateljski Raj
26
 Amelia Stewart

"Svađe i tako to"

MAXIMUS

"Zašto imaš sobu u hotelu?"

Doručkujem sa majkom, dok ona sve vreme priča. Ja nisam rekao ni
reč.
"Otkud znaš za to? Da li me uhode tvoji kerovi?"
"Kao prvo, ne pričaj tako sa mnom, a kao drugo naravno da moram
da znam gde provodiš noći. Ugled kraljevine je sad u pitanju."
"Zbog mene, jel da?"
"Naravno. Činjenica je da smo sa tobom uvek imali problema."
Pričam sa majkom, sa ledenom kraljicom i ženom koja me rodila.
"Majko draga, imam sobu jer imam potrebu da nisam ovde. Ne brini
ništa, znam da se čuvam. Sećaš se, otišao sam i imam svoj biznis
nezavisno od vas."
"Maximus!"
Mrzim kad to radi. Ustane i dođe do mene, a zatim krene da
optužuje.
"Nikako da ti dođe da si završio sa drugim životom, zar ne? Vreme
je da zaboraviš na razuzdanog koji jebe koga stigne i jednom pomisliš na
ovu kraljevinu! Bio si pošteđen, ali više nisi. Otkaži sobu. Toliko od
mene."
Bio sam jebeno besan. Jedino dobro bile su noćne posete
misteriozne cure. U svom haosu pojavila se jedna devojka (ne više njih)
koja me držala zadovoljenog.

Čitateljski Raj
27
 Amelia Stewart

"Opa, nije ni svanulo a već si krenuo da se svađaš."

"Malac oladi."
Od Casiusove i moje tuče prošlo je par dana i ništa se nije
promenilo.
"Moram priznati, dobar si u drkanju majke. Svaki put nakon
razgovora sa tobom sikće na sve nas."
"Ne podnosim je."
"E pa dragi moj brate, to će ti biti svakodnevnica."
"Hoćeš da sedneš ili šta?"
"Hoću. Gladan sam, imao sam trening."
Ne znam kako i kad sam izgubio kontakt sa Casiusom. Ustvari,
obojica smo bili eksplozivni i svaki naš razgovor završavao se
pesnicama. Evo, ni sad nije bilo drugačije. No, sad mnogo bolje udara.
Setim se kako sam dotičnoj devojci rekao ne pali svetlo.
Nisu mi bila potrebna pitanja.
"Trening? Gde treniraš? Primetio sam dobre udarce. Lepo si me
udesio. Profi, nema šta."
"Treniram boks. Odradim ponešto što se od mene očekuje, a za
uzvrat imam svoju dvoranu. Želiš li da vidiš?"
Casius je moj brat. Jedini koji mi je ostao. Darius se nikad neće
vratiti.
"Naravno. Možda mi dopustiš da sparingujemo zajedno. Moram da
izbacim svu negativu iz sebe."
"Mislio sam da imaš žensku za to?"
Jebote, ovde se ništa ne može sakriti.
"Imam, ali ona mi je dostupna samo noću."
"Vau, zaista si takav kakvim te je Darius opisao. Jebe ti se za sve."
"Mhm…"

Čitateljski Raj
28
 Amelia Stewart

................…

Nakon što sam posvetio i više nego dovoljno pažnje Casiusu, vratio
sam se u svoju sobu. Ne mogu radi ovog da zapostavim svoj posao.
Sednem za radni sto i otvorim mejlove od Cordelije. Za divno čudo, sve
je u najboljem redu. Kako i ne bi bilo, kad sam ja Bog i batina, a uz to
itekako dobro plaćam.
"Prinče Maximuse, izvinjavam se."
"Reci Duncane, radim."
"Kralj pita možete li mu se pridružiti u šetnji?"
"Mogu, za par minuta samo da završim nešto. Neka izađe on."
"U redu."
Pošaljem na brzinu samo odgovore na pitanja u vezi devojaka.
Držim strogo do privatnosti, jer i u klub dolaze oni koji ne žele da se
sazna da su bili.

Cordelija, u poslednjem mejlu su dalja uputstva.

Ne znam kada ću se vratiti. M.

Razgovore sa ocem sam mogao da trpim, ali sa majkom nikako.

"Tu si. Kako si danas?"
"Max, moraš malo da popustiš majci."
"Jesi o tome hteo da pričaš?"
"Ne, dođi ovamo."
Krenuli smo iza dvora pa skroz drvoredom prema letnjikovcu.
"Sedi da odmorimo. Dakle, mogao bi da počneš da prisustvuješ
sastancima. Iako smo u žalosti državni poslovi se moraju obavljati."
"Hm..."

Čitateljski Raj
29
 Amelia Stewart

"Nemoj da hučeš Maximuse. Znaš zašto si ovde. Odgovornost je na

tebi. Casius je premlad za ovo. A za razliku od tebe, on se trudi. Ti otkad
si došao ništa. Jedino što si uspeo jeste da se pobiješ sa njim."
"Oče, ne uzbuđuj se. Pozliće ti."
Uslovi, uslovi, uslovi.
"Jeli te to majka napujdala zbog mene i mog ne noćenja u palati?!"
"Dosta! Seti se sa kime razgovaraš!"
"Vrlo dobro znam. Ni ona, ni ti ne morate da me podsećate. Ne
mogu od Vas ni brata da ožalim! Jebena kraljevina i dužnosti."
"Maximuse!"
"Još ako ćeš da kreneš sa ženidbom..."
"Za sada neću. Misliš da samo ti žališ! Da smo mi od kamena. Bili
smo prisutni Maximuse, za razliku od tebe! Ne znaš kako je gledati dete
koje ti umire pred očima! Ali ja sam se rodio kao što je Darius i od
samog početka sam služio kraljevini. A ti... Razmisli dobro, jer ako dođe
do toga, možemo te izopštiti iz kraljevine."
Ustao sam i otišao pravo u Casiusovu dvoranu. Što je dobro kad
imaš mesto pri ruci gde možeš da se izduvaš.

Večeras?
Može u 9.
I eto još jednog mesta.

Naravno da nisam mislio da prekinem sa njom. Može kraljica

Leticia da me poljubi u dupe.
"Hoćeš sa mnom da pogledam neko zemljište?"
"Gradiš nešto?"
"Možda. Vidim dopada ti se moj džak. Aj oladi malo."

Čitateljski Raj
30
 Amelia Stewart

"Dopada mi se bilo šta u šta bih mogao sad da udaram."

"Brate, ti si tempirana bomba."
"Ići ću sa tobom, samo da se istuširam i presvučem."
"Vau, mislio sam da ćeš me odjebati."
"Nemam pametnija posla, a već sam se posvađao i sa majkom i sa
ocem. Moja kvota je ispunjena za danas."

...................…

"Prostrano, lepo imanje. Kuća je propala ali da se popraviti. Šta

misliš?"
"Nije loše. Šta će biti ovde? Zar niko ne živi?"
"Ne. Pripadala je staroj grofoviji ali ga je grof prokockao. Ja
pokušavam da ga povratim."
"Grof, grofica, nemaju potomaka?"
"Imaju, ali ona nije mogla da priušti ovo. Ja želim da joj
pomognem. Dođi, trebalo bi da nam se pridruži."
"Cas, ako pokušavaš sa nekim da me upariš gubiš jebeno vreme."
"Samo na sebe misliš!"
"Dobar dan, izvinite što kasnim."
"Dobar dan, a vi ste? Gde je doktorka Angelo?"
Dakle, Casius se pali na doktorku. Ne vidim zašto bi onda vodio
računa o nečijem imanju. I to na onu koja nas je previjala, tj. njega.
Meni nije bila potrebna.
"Doktorka se izvinjava. Ja sam njen partner, doktorka Elena Melli."
"Maximuse, ideš sa nama?"
"Ne, čekaću ovde. Šetaću."

Čitateljski Raj
31
 Amelia Stewart

Svidelo mi se imanje. Imalo je tu dosta posla, ali moglo se

osposobiti dobrom organizacijom.
"Prinče..."
"Da Nickos?"
"Želite li neko osveženje?"
"Daj mi samo cigaretu, ako imaš."
Nickos je nešto kao moj lični čuvar. Naravno, diskretan i upoznat sa
mojim noćnim posetama. Sve je dobro organizovano.
"Hvala ti. Večeras izlazim."
"U redu. Standardno vreme?"
"Da. 9. Budi spreman."
"Voleo bih da je doktorica bila tu, ipak je ovo njena zemlja."
"Znam. Meni se dopada, nije previše propalo."
"Kako Vaš centar radi?"
"Odlično. Međutim, kapacitet nam je pun."
"Ako treba neka donacija..."
"Prinče Casiuse... Hvala, ali ne. Mislim da znate da je to i njeno
mišljenje."
"Znam. Napravićemo uskoro humanitarnu večeru gde će biti lakše
sakupiti novac bez toga da nas doktorka skrati za glavu."
"Naravno. Hvala Vam na odvojenom vremenu."
Blago se naklonila obojici i otišla.
"Doktorka, grofica, koliko lica ima ta žena?"
"E pa videćeš, dragi moj brate. Idemo nazad?”
"Idemo."
Sedim i pušim u mraku. Iz nekog razloga večeras sam posebno
raspoložen. Iako sam imao ispunjen dan, prazan sam. Navikao sam na

Čitateljski Raj
32
 Amelia Stewart

jedan život, a sad totalno iskačem iz kalupa. O Dariuse... Nikad neću

moći da budem kralj kakav bi ti bio...
"Uđi."
"Hej... Ćao, zašto sediš u mraku?"
"Ostavi."
Spustila je torbu na pod, skinula cipele i došla taman ispred mene.
"Jel ovo neki novi trend sad, jebemo se samo u mraku?"
"Da li ti smeta?"
"Jok, videla sam te na svetlu. Znam kako izgledaš."
"Skini se."
"Znaš... To bih svakako uradila i da mi nisi rekao. Ne treba da mi
zapovedaš za nešto zbog čega sam inače i došla."
"Znam, ali volim kontrolu u svojim rukama."
"Na neki čudan način i ja volim kontrolu u tvojim rukama."
"Eto."
Prelazio sam rukama po vratu, ramenima, rukama, zadržavajući se
napred na grudima. Navikao sam na ovo, da mi se žene podčine.
Navikao sam da uzimam i koristim koliko god i kad želim. Imam
poseban ukus i držim se njega.
Ali ova noćna cura... Nikad nije pitala, nikad tražila, bila je pravo
otkriće.
"Napet si. Da li mogu večeras ja da se pobrinem za tebe?"
Naći ću neki način da se ovo nastavi.
Pa čak i ako budem primoran da se jebeno oženim...ona će ostati...

Čitateljski Raj
33
 Amelia Stewart

"Dužnost"

MAXIMUS

Dužnost, uslovi, dužnost, kraljevina.

Svaki jebeni dan. Ne znam kako je Darius živeo ovim životom.
"Počinje sastanak."
"Idem Duncane."
Počeo sam da prisustvujem kako se od mene zahtevalo. Ali još
nisam počeo da učestvujem. Još uvek pokušavam da pohvatam sve
konce i utvrdim koliko državu vodi kralj, a koliko ostala propratna tela.
Naša kraljevina je mala, ali produktivna. Na hiljade hektara zemlje gde
se ljudi bave uzgojem suncokreta kao i maslina koje kasnije pretvaraju u
ulje.
"Cena je preniska."
"Ministre, činimo sve. Trenutno..."
"Dajte im to što traže."
"Maximuse?"
"Da bi bili zadovoljni i uspešni, povećajte im otkupnu cenu, izađite
u susret. Ovo nije tiranija, ne držimo mi monopol nad svime."
"Znam, ali..."
"Oče, želiš li najfinije ulje od suncokreta i maslina?"
Klimnuo je.
"Povećajte cenu i otkupite sve. Ne želiš da tvoje završi u izvozu?"
Da, znam i ja ponešto o trgovini. Sve se svodi na isto. Novac.

Čitateljski Raj
34
 Amelia Stewart

"Dobro. I neka se zapiše da je prvu zvaničnu odluku doneo princ

Maximus Orsini."
I dođavola, počelo je.
"Prinče, izvinite?"
Ostao sam sam za stolom. Ministar Lohus je prišao.
"Izvolite?"
"Ovaj, hteo bih nešto da pitam... Dajem sebi za pravo, posle Vaše
današnje odluke... Princ Darius je započeo projekat..."
Znam kako delujem na ljude. Dobro da je i ovoliko uspeo da
izgovori.
"Pljuni već jednom čoveče."
"Princ je sakupio sredstva i trebalo je početi renoviranje bolnice u
gradu. Ali, nažalost, nije dočekao početak. Kralj ne želi time da se
bavi..."
"Ko ima ovlašćenje?"
"Mislio sam da bi Vi hteli da pomognete... Za sada vodi princ
Casius."
"Ja?"
"Da. Daću Vam popis i sve papire koje mi je princ Darius prosledio.
Verujte mi, bolnica je jako stara i potrebno joj je novo ruho."
"Pogledaću."
"Možda bi hteli da posetite bolnicu? Princ Casius Vas može
povesti."
"U redu Lohuse, u redu."
Mogao bih da se bavim bolnicom. Sve je bolje, nego sedeti u dvoru
u kome se gušim.
"Mali, da čujem sve o bolnici?"
Upao sam na Casiusov trening.

Čitateljski Raj
35
 Amelia Stewart

"Gotovi smo za danas. Hvala treneru."

"Već bolje udaraš."
"Vežbam brate non stop. Kakva bolnica?"
"Neka u gradu kojoj treba renoviranje."
"Aaa to. Hoćeš da se provozamo do tamo?"
"Može."
"Vau, majka je protiv toga."
"Zašto bi bila protiv renoviranja bolnice? Ne razumem."
"Zato što je sebična kučka. Eto."
"Super, onda ćemo namerno to učiniti. Jebiga, zdravlje ljudi je u
pitanju."
Znao sam da je moja majka sebična i da je briga za ostale, ali ovo
sad prelazi granicu.
"Znam. Max, načuo sam nešto..."
Krenuo sam sa Casiusom ka svlačionici.
"Šta sad?"
"Večeras će doći tri devojke, za tebe."
"Za mene? Ona ne gubi vreme."
"Da, tri cure sa poreklom, pa da biraš."
Bože! Nećemo tako majko.
"Mrzim je."
"I ja, ali je trpim. Hajde, da se sredim i vodim te u bolnicu da
upoznaš doktoricu konačno."
Sat vremena kasnije direktor bolnice nas je vodio u obilazak. Casius
iako mlad, držao je konce u rukama. Malac me oduševio. Ko bi rekao...
Izgleda da sam se ogrešio o njega.
"Eto, zašto ti ne bi vodio kraljevinu?"

Čitateljski Raj
36
 Amelia Stewart

Izašli smo na terasu i ja sam potegao za cigaretom.

"Daj, ne zajebavaj me. Ja radim samo ono što volim, ne mogu da se
zamislim ali tebe mogu."
"Mene?"
"Da, tebe. Darius je, znaš, pred sam kraj govorio da te dovučemo
kako znamo i umemo. Kako si tamo negde ispekao zanat, pokrenuo
biznis i uspeo. I da ćeš sva ta znanja preneti ovde kad bude bilo
potrebno."
"Tako je pričao?"
E Dariuse, Dariuse...
"O da. I rekao je da si arogantan, samoživ, oholi gad i da te voli."
"Baš me je lepo počastio."
"Ne znam zašto nema doktorke. Treba da je upoznaš."
"Cas, mislio sam da se ti pališ na doktoricu?"
Na terasu je izašla doktorka koju sam video prošli put i direktor. I
ona mi se činila nešto poznatom.
"Izvinite, doktorka Angelo nije tu."
"Ne mari."
Nemam vremena da ganjam neku doktoricu kao da je od zlata. Nit
me ona zanima, niti njena titula.
"Cas, odobriću novac za ovo ali me jebeno više ne zavlači sa tom
doktoricom. Imam utisak da se igramo sa njom mačke i miša."
"Hajde Max... Iznenadićeš se. Hoćemo na kafu negde?"
"Zar nemamo dužnosti?"
"Jebote Maximus, imamo i život. Nije ovde baš sve crno. Onako je,
sivo."
Pustio sam Casa da me vodi dok sam u glavi već pravio plan za
večerašnji susret sa misterioznom.

Čitateljski Raj
37
 Amelia Stewart

"Gde ste Vas dvojica?"

Majka nas je dočekala na ulazu u hodnik. Hteo sam da pokupim
Nickosa i izgubim se ali ona se preprečila.
"Majko, obavljali smo nešto."
"Spremite se, imamo gošće. Maximuse, dužnost ti je da se pojaviš."
"Da vidim tvoj izbor za buduću kraljicu?"
"Dosta!"
"Majko draga, možeš svoj izbor nabiti u guzicu."
"Maximuse Orsini!!! U moj kabinet!"
"Dođavola."
"Brate, ne bio ti u koži. Idem ja da vidim šta se nudi."
Kao što rekoh s ocem mogu da pričam i zato krenem u njegov
kabinet.
"Max... Čemu takav rečnik?"
"Oče, već sam ti rekao, ne želim nikakva upoznavanja dok traje
period žalosti. Ne želim žene, ništa."
"Tamo su tri mlade dame koje te sa nestrpljenjem očekuju. Žao mi
je, ali moraš da ih ispoštuješ."
Jebote otkad sam stigao, ovo, ono, dužnosti, ženidba...
"Zašto Casius ne može da te nasledi?"
"Praviću se da ovo nisam čuo. Imaš tačno 15 minuta. Ako te baš
interesuje pozvao sam i Dariusov izbor."
"Bože i dalje si pri tome?"
"Jesam. Rebeca može da ti parira. Ali ako ne želiš da prisustvuješ..."
"Doći ću."
Besno sam izašao iz kabineta i krenuo prema sobi. Jebeno se gušim
ovde.

Čitateljski Raj
38
 Amelia Stewart

Imam neke obaveze, ali trebaš mi večeras?

Da li ti to meni čitaš misli? I ja imam nešto da obavim, ali kasnije
mogu doći.
Javi vreme, poslaću vozača po tebe.
Važi.

Ne mogu da verujem kako sa nekom osobom koju ne poznajem,

koja ništa ne traži, ne postavlja pitanja, mogu za čas da se dogovorim.
"Prinče Maximuse, očekuju Vas. Uskoro serviramo večeru a Vi se
još čekate."
"Idem Duncane, idem."
Presvučem se na brzinu, a ne znam ni zašto se presvlačim.
Imam utisak da bi Beca bila tvoj idealan par.
Otkud sad ovo?
Dariuse, ovo samo zbog tebe radim brate. Ako je dotična Beca neka
gaborka ili ćurka....
"Princ Maximus Orsini, drugorođeni."

...................…

Gušim se. Razmišljam u kojoj je meri moja majka koristoljubiva.

Šta ona radi za državu? Kako je vodi kao kraljeva žena? Jer ovo što je
predstavila kao mogući izbor kosi se sa svime što mi je Darius napisao.
"Cas, ako ne dođe ta doktorka..."
"Šta fali ovima?"
"Šta? Zaista misliš da bih mogao da se oženim devojkom bez
mozga? Pa ove samo trepću i klimaju glavom otkad su stigle. Nisam čuo
dve smislene reči od njih."

Čitateljski Raj
39
 Amelia Stewart

"Izgleda da se neke stvari ne menjaju. Izvini, vibrira mi telefon.

Izvinuću se, da mi majka ne drami što razgovaram ovde."
"Samo ti idi. Sad ću i ja da pobegnem."
Nisam nameravao da se ženim. Bar ne još. Ali svakako kad bih
birao imao bih određene kriterijume.
Ne trpim neradnike.
Ne trpim one koje samo trepću i slažu se sa svime.
Ne trpim trofejne žene.
Ne trpim lažni moral.
Posebno ne trpim kad osoba nema svoje ja.
"Izgledaš nadrkano."
"Gledam Saru, ona je onaj tip koji samo želi da se uda za princa.
Ova druga Kira, valjda se tako zove, ona je onaj tip koji bi slepo slušao
sve što joj se kaže. Klimnula je glavom bar pedeset puta za dva minuta."
"Hm... A ova treća?"
"Ona se kreše sa nekim."
"Otkud znaš?"
"Prepoznajem."
"Pa i ti se krešeš, zar ne?"
"O da. I umesto da sam sad tamo, ja sedim, gledam i gubim vreme.
Bar da je došla ta doktorka, valjda ona ima bar malo mozga da me
zainteresuje."
"E da, javila se. Neće doći. Iskrslo je nešto u domu. Jebi ga, nemaš
sreće brate."
"Samo zamišljam kako ću noćas sve da nadoknadim...i izdržaću još
malo."
"Maximuse dragi... Dođi, baš pričamo o tebi. Bianca, ne daj da te
zaplaši, on je ustvari dobrica."

Čitateljski Raj
40
 Amelia Stewart

Prevrnem očima na ovu majčinu izjavu. Ja dobar??

"Maximus, drago mi je."
"Bianca Gerardo."
"Vidim da se dosađuješ. Priznaj da bi bila negde drugde."
"Molim?"
"Ženo, znam da čitam govor tela. Nisi prisutna ovde. Čini mi se, po
stiskanju tvojih nogu, da jako želiš nekog muškarca, a to nisam baš ja."
"Ovaj..."
"Bez uvrede. Ni ja ne želim tebe. Mislio sam da ste drugarice."
"O ne. Poznajemo se, ali se ne družimo. Uz dužno poštovanje, ne
želim da se udam ovde."
"Mene je teško uvrediti. Dakle, šta kažeš da se izgubimo odavde?"
"Ali sad sam Vam rekla..."
"Veruj mi."
Poveo sam devojku iz sale, majci nije promaklo. O kako si samo
naivna Leticia. Nickos nas je već čekao i odvezli smo prvo Biancu, a
potom se zaputili u hotel.

"Hej, upravo stižem. Da te pokupim negde?"

"Hej, možemo li da odložimo?"
"Zašto?"
"Nisam raspoložena. Imala sam usran dan, tako da…"
"Daj mi adresu."
"Nema potrebe."
"Odmah!"

Čitateljski Raj
41
 Amelia Stewart

"Nickos, voziš na ovu adresu. Ostaću tu večeras. Parkiraj se niz

ulicu."
"Jeste sigurni? Dužnost..."
"Jebe mi se za dužnost! Do juče nisam ni znao šta je to!"
"U redu prinče."
Stavio sam kapuljaču i naočare i krenuo ka zgradi. Mrak je, ali mere
opreza nisu na odmet.
Mene je mislila da otpili? Sad ću joj te bubice izbiti iz glave. Niko
mene ne odbija!
"Hej... Izvoli..."
"Pa..."
Gotovo odmah čim je zatvorila vrata, uhvatio sam je i nabio na ista.
"Da se razumemo lepa, imali smo dogovor."
"Ne mogu, nisam..."
Počeo sam da je ljubim, a ona da mi uzvraća. O da!
"Ne znam ti ni ime!"
"To te muči sad?"
Nabio sam prepone na njene i počeo da trljam na suvo.
"Ne!"
"Ni mene, a znaš zašto? Zato što mi prija ovo, jer sam ceo dan koji
mi je bio sjeban i usran, ja mislio na ono što sledi."
"Uh, uh..."
Ugrizao sam je za rame i počeo da cepam njenu spavaćicu.
"I zato ne pokušavaj da me se rešiš."
Spustio sam pantalone i u jednom potezu se nabio u nju. Divlje,
pohotno, jako, tu uz vrata.
Dođavola i ona, jebeno dobar osećaj!

Čitateljski Raj
42
 Amelia Stewart

"Tako si pun sebe!"

"Bez priče!"
Maximusa Orsinija niti jedna žena nikad nije odjebala.
Ne znam šta može da se desi pa da on poklekne.

Čitateljski Raj
43
 Amelia Stewart

"Ko koga laže?"

REBECA

Boli me glava. Šta boli, rastura. Kako mi je promaklo? Kako sam

dopustila?
"Doktorka?"
"Hej Hana?"
"Treba li Vam nešto, kafa ili čaj?"
"Može čaj, jesi li videla Elenu?"
"Tu je negde. Da je pozovem?"
"Neka, ne treba."
Da li sam umorna, pa mi promiču bitne stvari?
Da li nisam fokusirana? Da li mi muškarac muti pamet pa utiče na
moj sud, moj posao, moj život? Kako je to moguće, a ni ne poznajem
ga?!
"Beca? Nosim čaj."
"Hej El, uđi. Treba mi mir."
"Tako mi je žao dušo. Ni u ludilu ne bih mogla da pretpostavim.
Nikad ne bih mogla da zamislim onakav dekica drag i mio, da je u stanju
sebi da oduzme život."
John se obesio pre dva dana. To je bio šok za sve, za ustanovu, za
mene kao direktora i najviše mene lično kao osobu. Svakodnevno sam
ga obilazila, pričala sa njim, lečila ga i ništa nije moglo da me pripremi.
Ništa.

Čitateljski Raj
44
 Amelia Stewart

"Ali zašto? Šta te nagna da digneš ruku na sebe?"

"Ne znam. Nikad nećemo biti u tim mozgovima."
"Znaš, ironija u svemu je to da nije moje seks mašine ja bih bila
kompletno sjebana. Ovako, samo me on još drži."
I dalje se viđam sa misterioznim tipom iz kafea. Njemu odgovara,
meni odgovara. Još uvek primam pozive iz palate, bila sam pozvana i na
večeru ali nisam mogla da odem. Princ Casius je čak preuzeo i
renoviranje bolnice u gradu.
"Uh... U vezi sa tim..."
Okrenula sam se ka Eleni koja je imala neki čudan izraz lica. A ja
sam znala sve njene izraze.
"Čekala sam da te malo prođe ova frka, ali kao najboljoj prijateljici i
partnerki dužnost mi je da ti kažem."
"El, plašiš me. Ionako me boli glava a po tvom izrazu mislim da će
mi posle biti još gore. Dakle, pevaj!"
Elena je bila jedina sa kojom sam se viđala i izlazila i privatno. Ja
sam više za jednu ali vrednu, nego za njih deset bezveznih.
"Znam ko je tvoj jebač. Mislim, bio mi je poznat i nisam mogla
odmah da se setim... Ali sada sam sigurna."
Prvi put opuštena sam skroz. Otkad sam ušla u tu vezu, rasterećena
sam jer ne očekujem ništa, a opet se uvek iznenadim. Kao ono veče kad
je upao u moj stan, u moj prostor. Ja držim kontrolu, a ovih dana mi ona
izmiče.
Čak počinje i da mi se sviđa. Jer, on svakako zna šta radi.
"Elena, uopšte me ne zanima ko je on. Sasvim mi odgovara ova
inkognito stvar. Čak je nekako napaljujuća jer nikad ne znam šta će dalje
biti."
I dalje mi se nije sviđao njen izraz.
"Becks, ti si moja porodica. I veruj mi, ovo će da te zanima."

Čitateljski Raj
45
 Amelia Stewart

"Dobro, kad si navalila reci mi. Mada, ne vidim da će to nešto

promeniti. Ne planiram sa njim ništa ozbiljno."
Iako me privlačio do 101 i nazad. Ponekad bi mi bila pitanja na vrh
jezika ali shvatila sam da bi to poremetilo čaroliju naših trenutaka.
"Uh, uh, pa on je..."
"Elena, tvoja ideja je da mi kažeš, zato sestro slatka, kaži!"
"On je princ!"
Tišina.
Muk.
Samo smo se gledale.
"K...koji princ? Darius je... Casius... O moj Bože!!"
Moja kres šema je princ!! Onaj odbegli treći sin!!
"Da jebote, princ Maximus. Došao je sa Casiusom u bolnicu. On je
sad zadužen za renoviranje. Nisam bila sigurna zato sam ćutala..."
"O Bože, o dođavola!!! Kako je to moguće El?"
"Ne znam."
Pulsiranje u glavi se sada samo pojačalo. Plus, bila sam iznenađena
ali i besna. Jel on zna ko sam ja? Da li se on igra sa mnom? Bum, bum,
bum, glava mi puca.
"O zemljo otvori se. Od svih muškaraca ja odaberem princa! I to
onog za kog mi njegov mrtvi brat provodadžiše!"
Ustala sam i počela da bacam stvari sa stola.
"Hej, hej, ček... Polako... Smiri se."
"Ja ne mogu da se smirim. Prvo, on je princ, drugo, da li on zna ko
sam pa me iskušava, treće, treće..."
"Saznaćemo. Samo se smiri, moraćeš da popiješ nešto, nisi sva
svoja."

Čitateljski Raj
46
 Amelia Stewart

"Zašto nije mogao da bude neko običan, da bude sve tako kao i do
sad jednostavno?! Zašto život mora da mi se iskomplikuje?"
"Ne zn..."
"I sad? Šta da radim? Da odem u palatu i napravim haos? Da se
pravim da ništa ne znam i čekam da se on prvi otkrije? Elena, princ!"
"Vidiš, ako se udaš za njega bar znaš da ćeš imati dobar seksualni
život. I to je nešto."
"Ne pada mi na pamet da se udam za njega!"
"Dobro, nećemo sad donositi nikakve ishitrene odluke. Idemo da
radimo pa ćemo videti kasnije, kad se smiriš..."
"Kad se smirim? Misliš li da nakon svega mogu da se smirim? Šta
ako me laže? Šta ako zna ko sam pa me testira kao pokusnog kunića?"
A pa ne zna on sa kim ima posla! Sigurna sam da mu neću ostati
dužna.
Ustala sam i vratila se poslu.
Videće princ-jebač.

...................…

Prvo sam htela da se pravim luda i vidim kuda će nas to odvesti, a

onda sam shvatila da ne bih mogla da se pretvaram. Ne sada kada znam.
"Hej Cas?"
"Vau doktorice, ti mene zoveš! Mora biti da će da se promeni
vreme."
"Ha ha sladak si. Kako si? Čujem da ste bili u bolnici."
"Jesmo. Znaš, baš si mogla da se pojaviš na onoj večeri. Brat mi se
smorio, kaže sve ćurke bez mozga."
Dobro, bar ne traži takvu. Hm... Jedan plusić za njega.

Čitateljski Raj
47
 Amelia Stewart

"Pa, bila sam sprečena i žao mi je. I kakva mi je konkurencija?"

Ja sam luda, ali idem do kraja.
Moram da saznam laže li me.
"Gle, nije na meni da pričam ali najveću konkurenciju imaš u nekoj
koju kreše."
"Casius!"
Zamalo se nisam zagrcnula sopstvenom pljuvačkom. Ovi prinčevi
su ludi, svi do jednog.
Dariuse, Dariuse, ti si me upleo u ovu zbrku.
Onda osetim bol. Setim se princa sa kojim sam bila prijatelj a
pristala sam na brak. A sad sam u seks šemi sa drugim a ne želim brak.
Koja zbrka.
"Jesi tu? Ma, ne brini se."
"Što bih se brinula? Kako ti je otac? Cas, ne znam jeli po protokolu
ali htela bih da posetim oca i tebe. Možeš li to da mi urediš?"
"Naravno da mogu. A Maximus?"
"O da. Želim i da upoznam tvog brata. Zvanično."
Jer nezvanično mi se jako dobro znamo.
Pa prinče, krećemo.
"Super. Javljam ti vreme. Znaš doktorice, Max i ti...nešto imam
utisak da će tu biti varnica."
"Čujemo se Cas."
Čuj, varnica?! Daću njemu ja veliki prasak!!!

Čitateljski Raj
48
 Amelia Stewart

"Šokantno"

MAXIMUS

Udaram u džak. Danas sam nešto posebno pun energije. Dan već
prolazi, završio sam sve obaveze i jebene dužnosti, sad i dalje imam
snage. Misteriozna mi se ne javlja.
Hm, valjda joj je jasno da mogu da je pronađem, da mogu da joj
banem kad mi se prohte. Udarac, udarac.
"Skoncentrišite se. Iako nije pravi protivnik, definitivno je važno
kojom snagom i kako udarate. Idemo opet."
Casov trener je završio trening sa njim pa se ponudio da ostane i sa
mnom.
"Izvinjavam se prinče."
"Duncane, kojim dobrom? Vidiš da sam zauzet."
Udarac, udarac.
"Traže Vas otac i brat."
"Ok, dolazim za par minuta."
Udario sam još par puta i ostavio sve. Šta sad hoće od mene?! U
prolazu pokucam na Casova vrata.
"Alo malac! Koliko znam, za danas nemamo nikakvih obaveza. Šta
je sad ovo?"
"Max?"
"Da, šta misliš ko je? Sveti Petar?"

Čitateljski Raj
49
 Amelia Stewart

Caisus je izašao obučen kao za zvanično primanje. Ček, šta sam

propustio?!
"Max, idi se sredi čoveče i dođi u trpezariju. Ako želiš da prođe bez
majke onda požuri jer se još nije vratila."
"Da znaš, uopšte mi ne pada na pamet da se sređujem kao ti."
"Idi bre jebote! Biće ti žao što se nisi uglancao, videćeš!"
Moj odnos sa bratom se popravlja svakog dana. Iako je bio
rezervisan i ljut, i on popušta jer smo sad jedan drugom sve. Ipak, dobar
je klinac, ali i oštrouman i radnik. Ko bi rekao da sam od nas trojice ja
jedini povukao loše crte na majku?!
Setim se da ona nije tu pa požurim da se spremim za ovo
nenajavljeno primanje. I šta mene boli kurac da li je nešto najavljeno ili
je van protokola? Kao da ja držim do tog! Obučem crnu kombinaciju jer
ako majka stigne u međuvremenu znam da će odlepiti. Nerviranje nje je
postala moja zanimacija.
"Princ Maximus Orsini, drugorođeni."
"Daj Duncane, trebaju li ti i fanfare? Čemu to?"
"Kada je upoznavanje po protokolu, potrebno je."
Ma kakav protokol?!
Kakvo upoznavanje?!
Zakoračim u trpezariju, spazim odmah oca i Casa ali i žensku osobu
između njih.
"O stigao si. Priđi Maximuse, da te predstavim devojci kako valja."
Prešao sam od njenih nogu, preko tela skroz do glave kada sam
doživeo šok.
Ma jebeni univerzum, nemoguće.
"Anamaria Rebeca di Angelis, doktorka i grofica, moj sin
Maximus."

Čitateljski Raj
50
 Amelia Stewart

Doktorka?
Grofica?
Darius?
Ženidba?
Beca?
Paralisan sam. Ostao sam bez reči. Ja?
"Počastvovana sam prinče."
Pruži mi ruku.
Njena haljina bila je u boji njene kose, neka braon mesingana boja.
Dugačka, vezana oko vrata. Sve se sijalo na njoj, čak i lice.
Prelepa ženska i to baš moja. Dođavola.
"Ja sam počastvovan i očaran Anamaria, ako mogu tako da Vas
zovem."
"Možete me zvati Rebeca ili Beca, ako bude bilo potrebe za
oslovljavanjem."
Držao sam i dalje njenu ruku, pa je po protokolu poljubio.
"O biće, verujte mi."
Krenuo sam da je vodim prema stolu. Večera, zato se mali picanio.
Za moju doktoricu. E pa nema šanse.
"Casius sedi pored Rebece. Ti pored mene Maximus."
Ma jebeno sam bez teksta. Uhvatim sebe da zurim u nju dok ona sa
lakoćom priča i sa ocem i sa Casom. Jedino ja ćutim kao mula. Saberi se
Maximus! Moraš ovo dobro da odigraš. Da li je misteriozna znala ko
sam ja? Da li me koristila želeći da vidi kako je biti sa princem makar i
tajno? O tek ćemo se mi igrati malena Beca.
"I šta Vi mislite prinče?"
"Molim?"
"Počeli su radovi zahvaljujući Vama."

Čitateljski Raj
51
 Amelia Stewart

"A da. Naravno, to je bila Dariusova želja. Ja samo nastavljam gde

je on stao."
O da, ima još njegovih želja. E Dariuse, Dariuse kad bi samo znao.
"Vi ispunjavate želje? Nisam baš čula tako."
Igraš se vatrom, Misteriozna.
"Maximus se uči Rebeca. I sam vodi veliki privatni posao. Nije mu
stran rad."
Otac me brani.
"Da, doktorice, ne brini, radi i udara dobro. Videla si kako me
udesio jadnog."
"Casius."
"Samo kažem. Ja sam za."
Svi smo gledali u Casiusa. Mali odjednom vodi glavnu reč, otac
klima glavom. A ona... Pravi se naivna, osećam to.
"Za šta si za? Ne razumem."
"Pa za venčanje. Sad ste se zvanično upoznali, radimo na
renoviranju bolnice, išli smo da gledamo njenu zemlju koja bi joj
venčanjem bila vraćena i tako... Šta?"
"Izvinjavam se."
Naglo je ustala od stola i odjurila.
"Jesi li mogao da budeš malo suptilniji?"
"Dovraga Casius. Ona je pod stresom, u njenom domu jedan čovek
je sebi oduzeo život. Nije u redu da sad iznosimo naše ponude."
"Da Cas, zamisli nisam ja sjebao. Idem da se pobrinem za nju."
Kada sam izašao Duncan mi je pokazao ka vrtu. Bože, hvala na tom
svestranom čoveku.

Čitateljski Raj
52
 Amelia Stewart

Iako sam šokiran, iznenađen, stajao sam na vratima i posmatrao je.

Nikad ne bih rekao da je ona ta doktorica, a još manje i devojka sa
titulom.
"Pa, Misteriozna, eto nas."
"Da."
"Izvinjavam se u bratovo ime."
"Nema potrebe, ne ljutim se na Casiusa. Samo, osetljiva sam..."
"Načuo sam nešto. Žao mi je."
Trebao bih biti ljut. Ne znam zašto je tu? Ali nisam. Stao sam pored
nje i uhvatio je za vrat. Gotovo, dodir njene kože...
"Otkud ti ovde?"
Naglo je cimnula glavu ali nisam je pustio. A ne, sada mi nećeš
pobeći.
"A odakle ti ovde? Odakle od svih mesta na svetu baš ovde?"
"Duga je to priča Misteriozna. I pričaćemo je. Ali ne sada."
"Znaš šta? E baš sada ćemo! Jesi li znao ko sam ja? Malo si želeo da
probaš pa šta bude? Pročitao si bratovo pismo pa da vidiš ko je jadnica
za koju ti privodadžiše!"
Molim? Pa ona jebeno izvrće moje reči.
"Ne! Možda si ti znala ko sam ja pa si želela da probaš princa?
Možda si želela da se omrsiš da vidiš šta te čeka u braku, pošto sa
Dariusom nisi mogla?!"
Bam.
Ošamarila me je.
"Ti si takvo đubre! Kako te nije sramota da u takvom kontekstu
pominješ mrtvog brata!"
"Polazi!"

Čitateljski Raj
53
 Amelia Stewart

Uhvatio sam je i vukao. Na licu me još peklo mesto. A bio sam...

Besan, frustriran, pa na kraju i napaljen od ove žene.
"Neću sa tobom da idem nigde!"
"O hoćeš, hoćeš. Kad prođemo pored Duncana nasmešićeš mu se,
jasno?"
Vukao sam je.
"Idemo da se dama osveži. Nemojte nam smetati."
"U redu prinče."
Otvorio sam vrata svoje sobe i uvukao je unutra.
"Ovo je nečuveno. Tvoj otac i brat nas očekuju. Ne možemo da
budemo ovde, nije po protokolu."
"Znaš... Jesi li čula možda da ovog princa zabole za protokol?”
Uhvatio sam je za grudi preko haljine i stisnuo.
"Možeš da glumiš ljutnju, bes, ali ovo ne možeš da porekneš!"
"Tako si arogantan!"
"O da."
Navalio sam na nju kao gladan na plen. I zaboravio sam ko je na
koga ljut tu, ko koga zna ili ne zna.
Ono pravo događa se upravo. To je to, ona i ja.
"I pun si sebe!"
"O i to jesam."
Ugrizao sam je za vrat dok sam povlačio vezice haljine.
"I tako si... Oh.."
Naravno da sam sve to.
Čim sam joj ogolio grudi navalio sam na njih. Ona je drhtala i
stenjala. Da, dvoje nas je definitivno. Vukla me je za kosu.
"Ne!"

Čitateljski Raj
54
 Amelia Stewart

"Molim?"
"Privlačiš me, ali ovo menja stvari!"
"Kakve stvari Rebeca?"
"Ne poznajem te. Lakše mi je bilo kad nisam znala ko si. Mnogo
lakše. Sad.. Ti, tvoja titula, tvoja porodica, sve je to previše za mene."
"Da, da, bla, bla i šta predlažeš?"
"Predlažem da se raziđemo."
Šok. Sve sam mogao da očekujem osim ovog. Počela je da namešta
haljinu i popravlja kosu.
"Ti nisi ni svesna da je ovo početak, da sam ja zajeban igrač dušo."
Kada je otvorila vrata okrenula se da mi dobaci.
"A ti nisi ni svestan da sam ja ozbiljna žena sa mozgom i stavom."
Zalupila je vrata.
Dođavola! Misteriozna me oduvala.

Čitateljski Raj
55
 Amelia Stewart

"Zbrkano"

REBECA

Moj se život od vođenja doma, rada u bolnici i povremenog seksa

sveo na izbegavanje te iste osobe. Zar je baš morao da bude princ? Zar
nije mogao da bude neki obični smrtnik ovako kao ja?!
Iako sam imala titulu, ne osećam je uz sebe. Davno sam prestala
njome da se služim.

Ručak?
Ne.
Večera?
Ne.
Seks?
Ne. I nemoj me uznemiravati, radim.

Arogantni princ me nije pustio niti dana. Međutim, nije ni dolazio.

Uglavnom su to bile poruke koje su se završavale prostim rečima i
impliciranjem seksa.
Ono što sam se prisećala iz Dariusove priče nije mu išlo baš u
korist.
Bio je sve ono što ne tražim u čoveku. Ne znam kako je i zašto
Darius mislio da bi se mi slagali. Da li seks i to super, eksplozivni seks
može da bude osnova za bilo kakvu vezu? Ne, nikako.

Čitateljski Raj
56
 Amelia Stewart

"Hej? Da čujem, dala sam ti vremena Becks."

"Znam."
Nakon zvaničnog upoznavanja i večere koja je završena neslavno
kada se kraljica Leticia pojavila i napravila haos jer joj nije rečeno da
sam tu, ja sam se povukla. Nije mi problem da budem sama, da šetam,
čitam. Kad odrasteš u bezveze okruženju, vrlo brzo nađeš sebi utehu u
nekim jednostavnim stvarima. Ko bi rekao, fakultet je nešto
najuzbudljivije što mi se dogodilo. I naravno, sad princ.
"Kako je reagovao? Iznenadio se?"
"Jeste, šta znam... I on tvrdi da nije znao ko sam ja, ali svejedno sam
ga ošamarila."
"Ti si šta?"
"Šamar. Govorio je ružne, pogrdne reči i ruka je sama poletela. Znaš
da nekad umem da budem brzopleta."
"Vau, ne mogu ni da zamislim kako je reagovao."
"Ne možeš, čovek se napalio od šamara! On je jebena seks mašina.
O El, koja zbrka!"
"Ma kakva zbrka Becks, upala ti je kašika u med."
"Stvarno? Opet ćeš sa tom pričom da kreneš?"
"Što da ne? Sviđa mi se on. Ima neki stav. Posmatrala sam ga kad je
dolazio sa Casiusom, ima oko za detalje."
"Da, ali to ne znači da je dobar čovek! Za Dariusa sam mogla da
dam ruku u vatru, da se zakunem u njegovu dobrotu, a za ovog... Ne
znam."
"Becks, ne poznaješ ga. Ako želiš, testiraj ga. Plus, znaš li da on ima
već devojke za ženidbu koje mu je majka servirala? Dakle, nisi jedina
kandidatkinja."
Možda sam kao mala sanjala da budem princeza, no uvek je to bio
samo san. Iako je grof Di Angelis nekada davno bilo zvučno ime, ja se

Čitateljski Raj
57
 Amelia Stewart

mojim prefiksom nikad nisam koristila. Zato sam za sve bila samo
obična Rebeca Angelo.
"El, koliko imaš ušteđevine?"
"Ne! Nemamo novca za tvoju zemlju. Znaš da smo tek skoro dom
dovele na nulu, ne možemo se ponovo zaduživati."
"Jeste, a najbolje rešenje je udaja za princa! Nema šanse! On čak i
ne želi da se ženi, čula sam."
"Ćuti tu. Pokazaćemo mu mi pravu tebe. Tu što ga je ošamarila."
"Elena, a šta ćemo kad ispliva ona devojčica koja nema nikog?!"
Sedele smo u mom stanu i jele voćnu salatu koju nam uvek pravim.
Elena je došla sa trčanja, a ja sam samo sedela u stanu. Danas je bio taj
dan, za izležavanje a izgleda i za razmišljanje.
"Becks, ta devojčica je porasla u divnu, odlučnu, srčanu mladu
ženu. Ne znam bolju osobu koja bi mogla da se nosi sa tim arogantnim
princem osim tebe. Čula sam da je Cas pomenuo da su te devojke
glupače, znači u startu ih jedeš za doručak. Već znamo da voli tvoje telo,
dakle... Ostaje nam samo da ga zaludimo toliko da on sam tebe zaprosi."
"Ma daj!"
"Mislim da je to odlična ideja. Kad ti bude jeo iz ruke, bićeš kraljica
za poželeti. I plus ćeš imati sjajan seks. Gde ćeš bolje."
"Mislim da si se zaigrala."
"Ok. Ja ću razmisliti umesto tebe. Becks, ja imam samo tebe, tvoja
sreća mi je najbitnija. Podržala sam te u tvojoj ludoj ideji da se udaš za
Dariusa iako sam znala da ga ne voliš kao muškarca."
"Znam."
"Idem ja. Vidimo se na poslu."
Uzela je svoje stvari, zagrlila me i poljubila u obraz.

Čitateljski Raj
58
 Amelia Stewart

"I sama znaš šta znači ulazak u kraljevsku porodicu. Zašto onda da
tvoj muž ne bude tvoj zaštitnik, tvoj oslonac?"
Iako Elena i ja ne živimo zajedno, puno njenih stvari je tu. Sa
trčanja gotovo uvek dođe kod mene, istušira se i onda zajedno kuvamo
ili gledamo neki program.
"Elena, šta si zaboravila?"
"Mislio sam da nikad neće otići."
Definitivno moram početi vrata da zaključavam. Samo što je Elena
otišla princ pun sebe je ušao.
"Nisi valjda bio tu sve vreme?
"Naravno da jesam. Ja sam tu stalno, samo me ti ne vidiš Rebeca."
Dođavola. Na sebi imam samo kratku majčicu i još kraći šorts. A
vidim, već me je snimio.
"Dakle prinče? Čemu ova čast?"
"Izbegavaš me, recimo da sam ti dao malo vremena."
Čovek samo uđe i popuni moj stan. Ponovo je obučen u crnu
kombinaciju ali sad primetim da to nije odelo, već majica i trenerka.
Jedino svetlo što ima jeste sat i to neki skupoceni i prsten.
"Jel to kraljevski prsten?"
"Da. Nisam ga nosio godinama."
"Kada si već čekao i ušao, reci Maximuse."
Ne mogu da odagnam reakciju svog tela na njega. Još u onom kafeu
privukao me je na prvi pogled, a svaki sledeći put samo je raspirivao već
upaljenu vatru.
Kako sad da je odjednom ugasim?!
"Rebeca, strpljivost nije moja jača strana."
"Hm..."

Čitateljski Raj
59
 Amelia Stewart

Ja krenem, a on me prati u stopu. Tačno osećam šta čini. Iskorišćava

svoj uticaj na moje telo. Čita reakcije koje su u sukobu sa rečima koje
izgovaram.
"Hoću da mi objasniš zašto ne želiš više da se viđamo?"
Bam.
"Misliš na seks?"
"Da, na to mislim Rebeca."
"Zato što to nije dobra ideja. Sve je zbrkano. Ti si princ, uskoro
imaš obaveza i oko dvora i oko ženidbe."
Stao je tačno iza mene i dahnuo mi u uvo.
"Misteriozna, upravo si izrekla gomilu gluposti. Možemo da
nastavimo gde smo stali, bez obzira ko smo. Plus, još nije vreme da
pričamo o mojoj ženidbi. Zašto da ne iskoristimo to vreme?"
Povukao mi je majicu i obuhvatio grudi. O Bože, mrzim što mi
nedostaje njegov dodir.
Počne da ih gnječi, mesi, dok usnama prelazi po vratu, ostavljajući
mokre tragove.
"Ovo između nas ne može da se ignoriše. Ali znaš, može da se
zameni."
U jednom trenu želim da ga ošamarim, a već u sledećem želim da
me poljubi.
Ipak, svoje želje stavljam pod kontrolu, jača sam od svoje slabosti.
Odmaknem se i popravim odeću. Iako svuda po telu osećam bridenje,
čvrstog stava stanem ispred njega.
"E pa, onda me zameni."
"Igraš se opasno. A ja opasno volim."
Mislila sam da će samo otići. Ali ne, on uvek ima zadnju reč.

Čitateljski Raj
60
 Amelia Stewart

Uhvatio mi je glavu tako naglo da sam mislila da padam. Zatim me

poljubio poljupcem koji briše svaku prethodnu misao, dok je fizički bio
na odstojanju.
Kada me pustio isto tako naglo, videla sam samo kako izlazi uz
tresak vrata.
Kakva je ovo zbrka?
Pipnem usne koje peku.
Pipnem kožu koja i dalje bridi.
Pipnem grudi koje me bole.
A on želi samo seks.
E neće moći.
Obučem se na brzaka i krenem kod Elene. Odlučim da se borim za
arogantnog princa.
Samo što sam ja ceo paket. Žena sa karijerom, samim tim i
mozgom. Misteriozna je bila samo telo. Dok smo bili nepoznati jedno
drugom bilo je lakše. Sad kad smo pokazali lica, vreme je za borbu. A
prosto znam da neće biti lako.
"Otkud ti?"
"Hoću da ga izludim. Hoću da ga nateram da se zaljubi u mene."
"To curo, upadaj."

Čitateljski Raj
61
 Amelia Stewart

"Misteriozna"

MAXIMUS

Znam šta ženama čini kad kažeš da su zamenljive. Znam kako im to

utiče na stanje svesti, na samopouzdanje, na sve. Doktorka koja više nije
nepoznata, za mene i dalje je misterija.
Zašto do kog kurca ne želi ništa sa mnom? Šta se menja? Moja
jebena kruna joj smeta?
"Izvinjavam se."
"Duncane, radim."
"Uh, majka Vas čeka u vrtu. Kaže da je hitno."
Prevrnem očima na njenu hitnost, ali ipak krenem. Protokol.
"Duncane, neću ti zameriti ako mojoj majci kažeš da nisam tu
sledeći put."
"U redu."
Ne znam, ali sa njom nikako na zelenu granu. Kada sam zvanično
upoznao doktorku, majka se potrudila da nam ta večera ipak presedne.
Ne, nije bila prisutna ali njen dolazak pred sam kraj večeri prouzrokovao
je da Rebeca pomisli da je ona svemu kriva. A nije.
"Izvoli mama."
Sarkastično sam joj se obratio, ali pre toga zapalio cigaru. Bar neko
zadovoljstvo da imam dok je slušam.
"Maximuse, znaš da mi smeta dim. Htela sam da te pitam šta misliš
o Kiri?"

Čitateljski Raj
62
 Amelia Stewart

"Molim? Majko, radio sam, a ti si me izvukla da pričamo o nekoj

praznoglavici."
"Kako se to izražavaš? Ona je divna devojka, sa još boljim
poreklom."
"Da, da, sva je divna."
"Ne, nego je ona doktorica divna? Znaš li ti da ona nema ništa?
Njena titula je imaginarna."
"Stvarno, ne mogu da verujem u ovo što čujem. Nudiš mi glupaču,
meni!!! Zašto to radiš? Da bi ti mogla njome da upravljaš, da
manipulišeš? Uostalom rekao sam ti da me ženidba još ne zanima. Bolje
bi ti bilo da malo žališ za sinom, ne izgledaš mi kao ucveljena majka."
Naravno da od daljeg rada nema ništa pa krenem do Casiusa. Na
hodniku sretnem oca, naklonim se ali i on me zaustavi.
"Max."
"Tata, na ivici sam živaca."
"Ne tražim da razumeš."
"Gle, mogu da razumem da si se oženio po moranju, ali ne mogu da
razumem da si mogao da je trpiš ceo život."
"Navikneš se."
"Ne bih mogao. Previše volim svoju slobodu, a ako bi mi je neko
već uzeo mora da bude dovoljno dobar da mi parira."
"Rebeca? Stvarno je dobra cura."
"Ne znam. Ona je jedna veoma posebna priča. Molio bih te da o njoj
ne pričaš majci."
"U redu. Samo želim da znaš da mi se ona sviđa."
Klimnuo sam mu i nastavio dalje. Pa, sviđa se i meni ali me ne
sluša.
"Gde ćeš sad ti? Mislio sam da sparingujemo malo."

Čitateljski Raj
63
 Amelia Stewart

Casius je izašao obučen ponovo u svečano odelo. Kada se tako sredi

uopšte ne izgleda kao klinac od dvadesetak godina.
"Idem na večeru. Kako izgledam?"
"Dobro. Sa kim ideš?"
"Sa doktorkom."
Bam. Malac zaista ne zna sa kim se kači.
"Sa Rebecom?! Zašto ideš sa njom? Kako? Sami vas dvoje?"
"Au brate mili, ne. Idem sa njom i onom drugom doktorkom. Da
nisi takav seljak i gledaš samo sebe, video bi pozivnicu na kojoj je i
tvoje ime. Brate, brzo se obuci ako misliš da ti ne ukradem žensku."
Moju žensku? On da ukrade? Samo ga udarim u rame.
"Dalje od nje."
"Usrao sam se od straha. Zaboravljaš da treniram boks. Idi, čekam
te u autu."
Ne znam otkud ta večera.
Naravno, ona me nije pozvala.
Dođem do svoje sobe i potražim odela. E sad, nešto svetlije.

Dom za stara i napuštena lica Vas poziva na druženje i večeru

upoznavanja sa pokroviteljima.
Nas ne bi bilo, da nije Vas.
REBECA & ELENA.

Druženje sa starim licima? Dođavola. Ipak uzmem tamno, skoro

crno odelo.
"Au, ala su brz. Ne brini se, ja ti nisam suparnik."
Zapalio sam cigaru u autu. Nickos nas je vozio, on mi je jedini
dozvoljavao pa pušim u autu. U limuzini je bilo strogo zabranjeno.

Čitateljski Raj
64
 Amelia Stewart

"Gle malac, da nešto raščistimo, ja nemam suparnika. A pogotovu

ne tebe. Recimo da mi je Rebeca interesantna i misteriozna, da me
zanima ali ništa više."
"Hm, ne znam dal misliš da sam glup ili slep, al nek ti bude."
Sat narednih vremena hteo sam da počupam kosu od dosade.
Prilazili su mi razni starci, ljubili ruke kao da sam nešto učinio. Rebecu
nisam uopšte video, samo njenu prijateljicu.
"Nadam se da Vam nije previše dosadno, prinče?"
"Moram priznati, onako. Ovo ipak nije moj fah, a ne volim da se
pretvaram. Gde Vam je koleginica? Zar ne bi trebalo da je i ona ovde sa
nama?"
"O Beca, samo što nije stigla, bila je na još jednom događaju pre
ovog. Eee, evo je."
Okrenuo sam glavu ka ulaznim vratima i stao okamenjen. Ona nije
sijala, nego je sjajila. Nešto je radila sa kosom, ne preterano ali jeste.
Obukla je ovaj put diskretniju haljinu ali sa velikim izrazom, kada hoda
noge joj dolaze do izražaja. Nešto je drugačije na njoj, oko nje.
I shvatim. Ona nije sama. Ruka nekog muškarca počiva na njenim
leđima. O ne ne.
"Pa brate moj, dok se ti nećkaš ona se snašla."
"Ćuti i donesi mi nešto za piće."
Casiusu je zabavno. Sa svakim stane, pozdravi se i popriča. Ja
nisam takav. U stanju sam da satima stojim, sedim sa strane i samo
posmatram.
"Dobro veče prinče. Hvala što ste došli."
"Uvek Rebeca, ja nisam čovek koji odustaje."
"Izvini dragi moj da te upoznam, princ Maximus Orsini, Marco
Novelli."

Čitateljski Raj
65
 Amelia Stewart

Ni ne gledam u njega dok mu pružam ruku. Gledam u nju i šta

izvodi. Vraća mi što sam hteo da je zamenim.
"Rebeca, samo par minuta tvoje pažnje."
"Zaista ne mogu, tek sam stigla. Moram da se pozdravim i održim
govor."
"Samo minut, dva."
Pokušam da je uhvatim za ruku, ali ona je otrgne.
"Ne! Ovo je moja teritorija i moraš da me poštuješ. Ovi ljudi su mi
preči od tebe. Ako hoćeš čekaj, ako ne, baš me briga."
Odstupim i ipak se nasmejem.
Srčana ženska očarava me na svakom koraku.

....................

"Šta ti misliš ko si?!"

"Ja dobro znam ko sam. I evo upravo sad potegao sam prvi put za
svojom titulom zbog tebe. Nisam znao da je onaj Marco toliko vezan za
tebe."
"Već sam ti rekla. Slobodan si da radiš šta želiš..."
Sedeli smo u kolima. Casius je ostao, a Rebeca i ja se vozimo.
Tačnije, ugurao sam je silom u auto.
"Danas si posebno lepa. Zračiš."
Znam sa ženama, pogotovu sa onim koje ne žele da priznaju žudnju
i strast kao primarne osećaje. Plus, nas dvoje previše dugo nismo imali
seks...
"Hvala ti. I ti isto. Iako moram priznati da je i Casius izgledao
dobro. Mislim da će on biti veći zavodnik od tebe."

Čitateljski Raj
66
 Amelia Stewart

Povukao sam se do nje i uzeo joj obe noge u krilo. Ne, ovaj put neću
koristiti silu, zavodiću je polako i lagano.
"Dobar je on klinac. E sad, ko je Marco?"
"Prijatelj."
Skinuo sam joj cipele i počeo sa masažom stopala.
"Hm... Prija, stalno sam na nogama."
"Kakav prijatelj Rebeca?"
Malo sam jače stisnuo pa raširio haljinu i krenuo ka listovima.
"Vrlo dobar prijatelj, lekar. Maximuse, ljudi mogu biti i prijatelji.
Zaboravljaš da je i tvoj brat bio moj prijatelj."
Nešto najgore je pominjanje Dariusa. Da je živ, ja bih Rebecu
upoznao verovatno kao kraljicu a ona bi već bila njegova. Mučno mi je
od same pomisli na to.
"Moj brat nije sa nama Rebeca. Verovala ti ili ne, nedostaje mi
svakog dana. Iz tog razloga nastojim da se približim Casiusu. Shvatio
sam da je svaki trenutak dragocen."
Stigao sam do kolena i opasne zone. Dalje ne smem. Polako
masiram i vraćam se naniže.
"To je lepo. Cas je dobar momak."
"A zašto ja nisam dobar momak Anamaria Rebeca? Šta te koči da
pogledaš u mene?"
"Ti si nekako... Zastrašujuć."
Žena sa stavom, karijerom i mozgom plaši se mene.
"Kad pogledaš mene, vidiš princa. Do pre par dana, videla si samo
dobrog jebača i nisi se bunila. Ne, ne govori ništa."
Uzeo sam svaki prst i počeo da ih istežem. Znam da se to ženama
posebno sviđa. Mnogo nervnih završetaka smešteno je upravo tu.
"Imam jedan predlog za tebe."

Čitateljski Raj
67
 Amelia Stewart

"Predlog?"
"Aha. Moram da otputujem na par dana zbog posla. Pođi sa mnom
da vidiš gde živim i šta radim kad nisam princ, a onda mi sudi."
"Zašto želiš da idem sa tobom? Šta sam tebi ja?"
"Ti si za mene misterija koju želim da rešim. Evo, stigli smo."
Obuo sam joj sandale i izašao iz auta. Nickos je ostao u autu,
pokazao sam mu da ne izlazi.
"Vau, mislila sam da ćeš me zaskočiti u autu. Kako si me
odvukao..."
"Beca, odvukao sam te jer si me ignorisala celo veče a to ne trpim.
Pod dva, više od svega voleo bih da te zaskočim jer mi je kurac dignut
zbog tebe non stop i kao treće, odloženo zadovoljstvo je najbolje, ali o
tom potom..."
Polako samo sam joj prošao prstima kroz kosu i stavio prst na usta.
O da, i dalje sam imao kontrolu nad njenim telom a ona je ratovala sa
glavom.
"Imaš jedan dan da mi javiš."
"Ne zn.."
"Jedan dan. Laku noć."
Nisam je više dirao. Nisam poljubio. Ništa. A osećao sam se
napaljen do ludila.
"Nickos, kod Casiusa u arenu."
Jedini način da izbijem suvišni adrenalin je trening.
A već u mislima spremam zadatke za Cordeliju, šta sve da mi
spremi kad dođem sa Rebecom.
Pristaće. Znam da hoće, bar iz radoznalosti.
A onda ću je ščepati i pokazati joj ko sam ja, ko je Max Orsay,
običan biznismen. O jedva čekam.

Čitateljski Raj
68
 Amelia Stewart

"Obrt"

REBECA

"Neću da idem."
"Hoćeš."
"E baš neću."
"Becks, znamo da hoćeš."
"A zašto? Šta on misli? Da može tek tako da mi ponudi put i ja sam
gotova? On je toliko samouveren, tako pun sebe."
"Hej, neću da ga branim, ali smatram da je lepo od njega što te
pozvao. Hoće da ti pokaže život van onih zidina. Stalno se pitaš ko je on,
e ovaj put će ti dati odgovore."
"Ne znam."
Sedela sam u sobi sa otvorenim koferom na krevetu. Celu noć i ceo
dan razmišljam o Maximusovom predlogu. Verujem da želi da mi
pokaže svoj svet, ali isto tako verujem da on jako dobro zna šta radi.
"Beca, kako ćeš ga zavoditi ako je on tamo, a ti ovde? Moraš biti
stalno prisutna u njegovom životu. Jesi videla kako je poludeo na
Marca? Shvatio je da je i on lako zamenljiv. Niko nije besmrtan."
Elena mi je ispričala kako me je na večeri pomno čekao. Sve smo
isplanirale tako da se ja pojavim nakon što svi dođu i to sa Eleninim
rođakom. Marcu sam se dopadala ali sasekla sam u korenu. Nisam bila u
fazonu da se zabavljam sa kolegom. Trebao mi je neko jači, neko kao...
"Dobro, ići ću. Ček da mu javim."

Čitateljski Raj
69
 Amelia Stewart

Ići ću sa tobom.
Kad budeš spremna, Nickos je ispred tvoje zgrade.
Zaista?
"Eto! Pun sebe! Uh... Kako ga mrzim!"
"Ne mrziš i bićeš divna kraljica."
Naša kraljevina nalazila se između Francuske i Italije. Bilo je to
malo, slatko ostrvo ali koje je vekovima bilo pod dinastijom Orsini. O
imali smo mi i predsednika i ministra, ali za sva ključna pitanja pitao se
upravo kralj.

.................…

Nickos me je odveo do mesta za uzletanje daleko iza dvora.

Naravno, idemo njegovim helikopterom.
"Ovo je moj privatni helikopter. Skini taj smrknuti izraz. Neko bi
rekao da te vodim na klanje. Opusti se, uživaćeš."
Toga se i bojim. Ne želim da padnem prebrzo, a imam utisak da sam
odavno pala. No, u padu želim da povučem i njega sa sobom.
"Nisam putovala nikad ovim čudom."
"Tim, moja verenica Rebeca."
Šta? Ubiću ga!
"Jesi se smestila? Stavi ove slušalice, odmah polećemo."
"Maximuse?"
"Beca, pričaćemo kasnije."
Klimnula sam i smestila se. Ćuti Rebeca i opusti se. Šta još može da
se desi?

Čitateljski Raj
70
 Amelia Stewart

Leteti za London preko cele Evrope bilo je jako uzbudljivo. Zaista,

o Maximusu nisam znala ništa. Znala sam o princu koji je otišao,
odmetnuo se ali nikad nisam saznala šta se krije iza te priče. Maximus
kao običan smrtnik bio je misterija za mene. Sad kada sam ga videla u
palati nisam mogla da ga zamislim van zidina.
"Izvoli. Dobrodošla u moj dom."
Vau. Njegov stan pa bio je kao moj. Ništa preterano. Već u startu
sam ga osudila.
"Rebeca, izgledaš blago šokirano."
"Ovaj, mislila sam da živiš u nekom ogromnom stanu sa ogromnim
sobama i ogromnim krevetom."
Stvarno Beca? Krevetom?!
"Dođi. Šta će mi veliki stan kad i nisam u njemu? A veliki krevet
svakako imam, jer sam ja veliki...svuda."
Uzeo me za ruku i poveo po stanu. U drugoj ruci nosio je moju
torbu. Krajičkom oka spazila sam njegovog prijatelja koji nas je dovezao
da je tu, još uvek.
"Raskomoti se, moram da se dogovorim sa Timom. On je moj
Nickos ovde, jedini koji zna za mene i pomaže mi oko privatnosti."
"U redu."
Ušla sam u spavaću sobu koja je bila lepa i praktična iako
jednostavna. Jedino što je bilo svojstveno Maximusu su tamne boje.

Stigla sam. Nadam se da se neću pokajati.

Nećeš. Opusti se i uživaj. Gledaj na to kao na mini odmor.
Važi. Čujemo se El.
Zbari ga devojko!

Čitateljski Raj
71
 Amelia Stewart

Nakon što sam se presvukla i pregledala stan, nisam znala šta da

radim. Ja koja inače uživam u tišini i miru, sada mi se to činilo suvišnim.
"Izvini, potrajalo je. Tim živi u stanu ispod mene, tako mi je uvek
dostupan."
"On ti je prijatelj?"
"Jeste. Jedini. Kao što je tebi doktorica Melli."
"Vau, mislila sam da imaš puno osoba oko sebe."
"Dođi."
Prvi put videla sam čoveka.
Poveo me ka maloj kuhinji. Uzeo vino i natočio nam.
"Izvoli. Dobrodošla mi."
"Bolje te našla."
Polako sam pila i pustila da me ta crvena tečnost obuzme. Volela
sam vino, a i on izgleda.
"Rebeca, otkad sam došao ovde nepoverljiv sam i oprezan. Nemam
prijatelje jer ne puštam ljude blizu iz predostrožnosti. Tim je prošao
mnogo dok nije dobio status dobrog prijatelja."
"Razumem te u potpunosti. Veruješ samo njemu, isto kao ja Eleni.
Da li smo mi zato siromašni? Zato što imamo malo prijatelja oko sebe?"
"Ne mislim to. Mi smo osobe koje su izabrale takav život, ne mislim
da smo zakinuti. Evo, ti si upoznala Dariusa i Casiusa i pustila si ih blizu
sebe."
"Mhm... Da."
"Samo mene držiš dalje. Zašto? Ja ti nisam neprijatelj."
Gledali smo se preko stola. Energija između nas bila je gotovo
opipljiva.
"Znam. Evo ovde sam, zar ne?"
"Jesi. Da li si gladna? Večeras izlazimo."

Čitateljski Raj
72
 Amelia Stewart

"Izlazimo? Ali nisam ponela ništa..."

"Ne brini, imam sve za tebe. Idemo u moj klub."
"Klub?"
"Jesi li gladna?"
Ko može da brine o hrani kada sam čula reč klub. Kakav klub on
pominje, jedva čekam da vidim.
"U sobi u levom delu imaš kompletnu presvlaku. Imaš više
kombinacija, slobodna si da odabereš koju želiš."
Kao dete, ne znam zašto, otrčala sam nazad u sobu. Nisam
očekivala balsku haljinu ali definitivno nisam ni ovo. U ormaru su
stajale razne kožne stvari. Bilo je tu svega, korseta, haljina, suknji,
pantalona i nekih stvari što nisam mogla ni da definišem.
Bože, šta je ovo?
Zbari ga, devojko.
E dovraga Rebeca, vreme je da kreneš u realizaciju svog plana.
"Rebeca, krećemo za par minuta."
"U redu. Gotova sam."
Gledala sam u svoj odraz u ogledalu i bila zapanjena. Čak i da želim
da ga zavodim, on je mene već zaveo samim ovim činom. A opet, jesu li
ovo stvari samo za mene ili ih tu ima kad zatreba?
"Beca?"
"Jesi li nestrpljiv da me vidiš?"
Potrudila sam se. I vredelo je. Izraz njegovog lica bio je
neprocenljiv. Vilica mu je bukvalno pala.
"Znao sam da će ti pristajati. Predivno."
Obukla sam sve minimalno. Ako već zavodim, previše garderobe je
suvišno. Korset koji je prekrivao samo grudi i kratka suknja koja jedva

Čitateljski Raj
73
 Amelia Stewart

da je prekrivala nešto. Ako već imam ovo u ponudi zašto ne iskoristiti?!

Takođe prvi put skupila sam svu kosu.
"Pa... Daj da te vidim Maximuse."
Prišla sam i samo ga gricnula za uvo. U hodu prešla sam rukom
preko njegovog tela, neobavezno preko velike izbočine napred. O da,
idemo se igrati prinče.
"Uh Rebeca, polazi."
Ponovo, Maximus je bio u crnom. Iako mu dobro pristaje, ne znam
zašto nikad ne nosi svetlije boje. Ima tamnu kosu i oči i verujem da bi
mu i nešto svetlije pristajalo.
Kada smo došli do staklene zgrade, Maximus je izašao i otvorio mi
vrata. E da, nije mi dao da izađem baš tako skoro gola, pa tako preko
kože imam i mantil. Sve je za njegove oči.
"Tim, slobodan si."
"Ok, kad želite nazad, zovi."
"Hajde Rebeca, vreme je da vidiš ko sam ja."
Kako je od princa došao do vlasnika seks kluba?
Bože, fascinirana sam.
"Skini mantil. Nema potrebe da se stidiš. Ti si moja i nećemo se
odvajati. Jednostavno, takav je kodeks ponašanja. Cordelija..."
"O dragi!!! Konačno! Oh, imaš novu robu?"
Robu? Šta ona zamišlja?
"Cor..."
Znam sama da se branim.
"Pazi kako se izražavaš blajhana! Ovde sam sa Maxom, kao njegova
devojka. Druge insinuacije ne trpim. Idemo dragi? Jedva čekam da
vidim sve ovo."
On me oblikuje po sebi.

Čitateljski Raj
74
 Amelia Stewart

Otkad smo se prvi put sreli i videli, radio je sa mnom šta je hteo.
Bio je iskusan, a sada znam i zašto.
"Beca, to je moja upravnica, bezopasna je."
Smeškao se.
"Aha, znam taj teleći pogled. Ona je više od toga ili bi htela da
bude. Nisi valjda toliko naivan?"
Uhvatio me za ruku i vodio. Kakav klub.
"Zašto me vučeš?"
"Zato."
"Pa hoću da vidim."
"Videćeš."
"Gde idemo?"
"Tamo gde ću te konačno celu skinuti. Dosta je bilo igre Rebeca."

Čitateljski Raj
75
 Amelia Stewart

"Ko će koga"

MAXIMUS

Dakle, nisam se prevario. Rebeca ili Misteriozna stvorena je za

ovo. Pripada ovde, uz mene i ovaj život. Praktično, ona se uklapa svuda.
Kao kameleon je, menja boje gde god se pojavi.
"Ne mogu više trezveno da razmišljam. Ovo odmah mora da leti."
E sad, samo je treba ubediti da smo isti. Sve što prija meni, prija i
njoj. Sve stvari koje joj radim, radi i ona meni. Ovde nije stvar moje
kontrole u pitanju, ona treba da shvati da i ona može imati kontrolu nada
mnom.
"Max..."
"Prvo moram da te jebem, da te osetim, a posle možemo da
probamo šta želiš."
Cordelija je sredila i moju kancelariju ali i sobu. Bio sam
zadovoljan videvši i novi krevet. Može biti da ima teleći pogled, ali
vraški dobro zna kako razmišljam.
"A ne... Polako.."
"Polako? Jebeno se šališ!"
"O ne. Ti ćeš da sedneš ovaj put, a ja ću sve da radim. Valjda želiš
da vidiš ove krpice?"
"Radije bih da vidim ono ispod njih."
"I to ćeš, vremenom."
Brzo uči.

Čitateljski Raj
76
 Amelia Stewart

Seo sam na krevet, stavljajući se pod kontrolu. Sve je u glavi, a u

mojoj je haos i gornjoj a i donjoj.
"Beca."
"Ne budeš li dobar, kazniću te."
Raskopčala je korset i grudi su joj se oslobodile. Jebene, prelepe
sise.
Oblizao sam se i čekao.
"Tako ćemo?"
"Tako. Recimo da ću posle da ti dam da mi radiš sve što poželiš."
"Pa Misteriozna, ko bi rekao da si ovakva? Našao sam biser u
ogromnom okeanu. Tvoj sam."
Odjednom, počele su da me opsedaju razne misli, ona je doktorka,
grofica sa zaboravljenom titulom, ona je sposobna, vatrena, strastvena i
pokorna kad treba. O Bože, moj mrtvi brat, da li mi je čitao misli na
daljinu?
"Šta nije u redu? Nešto ne radim kako treba? "
"Sve je u redu, otvori mi se Beca."
Opustio sam kočnice i sve misli. Dozvolio sam prvi put ženi da vodi
glavnu reč, jer kako saznati da li ti neko stoprocentno odgovara? Rebeca
me je intrigirala i privlačila. A sad kada sam je video ovde... Želeo sam
sve od nje.
Nisam čak hteo ni sam da se skidam. Hteo sam njene ruke na sebi. I
dovraga ako me opet nije iznenadila.
"Imam dve želje."
"Znaš li da sam te previše pustio? Samim tim što miran sedim i ništa
ne činim... Rebeca, ne igraj se."
Skinula se i stala ispred mene.
"Želim da te probam i da te jašem."

Čitateljski Raj
77
 Amelia Stewart

Ako sad nisam svršio u gaće, nikad neću.

Jebem ti, stvorena je za mene.
Otkopčao sam dugme na pantalonama i pozvao je da priđe.
"Misteriozna, ispuniću sve tvoje želje a sad me uzmi jer ne mogu
više da čekam."
Naslonio sam se i opustio.
I već sam u glavi pravio planove za dalje.
Čim sam osetio njene usne na svom kurcu, sve sam zaboravio.

.....................…

Gledati jednu ženu kako se transformiše u drugu bilo je

interesantno.
"Max, tri devojke nisu zadovoljne tretmanom."
"Zašto?"
Rebeca i ja smo sedeli na krevetu, dok je Cordelija stajala i iznosila
sve detalje u vezi posla. Ako sam obećao da će videti ko sam i šta sam,
nemam šta da krijem. Moj posao možda je za nekog loš, ali ilegalan nije.
Becine noge bile su prebačene preko mog krila i skrivale su ponovnu
erekciju. Šta mi ova žena čini?
"Ne znam. Ne mogu da uđem u trag sa kim su bile."
"Siguran sam da ćeš uspeti. Ako ih neko zlostavlja ili ne ispunjava
uslove ugovora znaš da ih moramo sankcionisati."
"Kako to radite?"
Rebeca se zanimala i pomno je pratila naš razgovor. Mada, pažnja
joj je više bila usmerena na Cordeliju i njen tzv.teleći pogled.
"Izbacujemo ih iz kluba, plus u kontaktu sam i sa drugim vlasnicima
pa i njih upozorim tako da... Retko kad mogu da nađu zabavu, ponovo."

Čitateljski Raj
78
 Amelia Stewart

"Ako je to sve gospodine..."

"Jeste, za sad. Slobodna si."
"Vau, dakle imaš seks klub!?"
Okrenuo sam se ka njoj, mazeći je po butinama.
"Sad ćeš me pitati o tome, pola sata nakon seksa?"
"Što da ne?"
"Recimo da večeras želim da nadoknadimo izgubljeno vreme, kada
si me izbegavala i govorila da nismo jedno za drugo."
Lagano, rastvorio sam mantil koji je obukla preko golog tela i
pomazio je po intimnom delu.
"Sada je red na mene."
"Ne."
"O da."
Zbacio sam mantil i nju polegao na krevet. Vreme je da joj konačno
pokažem ko je Max, njegovo pravo lice.
"Raširi noge Rebeca, kasno je za stid. Ovo sve je moje."
Za manje od pet minuta oboje se izgubimo u vrtlogu eksplozivne
strasti.

.....................…

Dva naredna dana proveo sam pokazujući Rebeci London danju a

klub noću. Niti jednog momenta nije se grozila mog posla, niti jednog
trenutka nije osuđivala. Ne znam kako jedno čisto biće iz čistog sveta
kakav je doktorski može da uživa u ovome zabranjenom, ali sebičan sam
i čuvam je za sebe.
"Zašto devojke zoveš robom? One su živa bića."
"To je kao kod, šifra."

Čitateljski Raj
79
 Amelia Stewart

"Mislim da trebaš da nađeš drugu šifru."

"Rebeca"
"Ne, Maximus, one su nečije ćerke, sestre. Neću da ulazim u to šta
ih nagna da se bave ovim poslom, ali mislim da treba da im se obraćaš
kao prema živim bićima, a ne stvarima."
Prvi put u mom stanu, kuvalo se. Rebeca je insistirala da spremi
večeru pre nego što i večeras odemo i zaglavimo u klubu. A s obzirom
da ne skidamo ruke jedno sa drugog ostanemo gladni.
"U redu. Kuvaš?"
"O da. Volim da kuvam i jedem. Obično dolazi Elena pa kuvam za
obe."
Rebeca nije bila mršava, bila je popunjena taman kako treba i gde
treba. Imala je sve što sam voleo, dobre sise, dobar struk, dobro dupe, od
fizičkog izgleda i naravno sve što dolazi sa glavom, inteligenciju,
spremnost, pamet, borbeni duh.
"Žao mi je što se sutra vraćamo. Lepo je ovde."
"Možemo da dođemo kad god poželiš."
"Uh, imam puno posla Maximus. Ova tri dana su luksuz koji sebi
retko dozvolim."
"Znam, ali sve moje ti je na raspolaganju."
Seo sam na svoje mesto i sipao nam vino. Kada nam je sipala u
tanjir, dodao sam joj čašu.
"Hvala, ali ne želim. Treba da se vratimo našim životima. Tamo si ti
princ, a ja obična doktorka."
"Ne seri! Dođi ovamo."
"Ne."
"Da, Rebeca!"

Čitateljski Raj
80
 Amelia Stewart

Razbio sam čašu, nisam ni trepnuo. Taman kad je ustala sa stolice,

uhvatio sam je i zalepio za zid.
"Ne znam kako sa tobom. Pokazao sam ti sebe i nisi pobegla. Dao
sam ti kontrolu i nisi pobegla od moje. Kako ne shvataš da mi se jebe što
sam princ, a da se razumemo ti svakako nisi obična, zato ne seri i shvati
da si moja!"
Oboje smo ubrzano disali. Ja besan, ona uplašena.
"Tvoja? Tvoja roba?"
"Moja žena, Isuse!"
Poljubio sam je i shvatio šta sam upravo rekao.
Rebeca di Angelo će izgleda biti moja princeza.

Čitateljski Raj
81
 Amelia Stewart

"Zaluđena"

REBECA

Sedim u svojoj kancelariji u domu. Pre dva dana Max i ja smo se

vratili iz Londona, pre dva dana rekao je da ću mu biti žena. Jasno i
glasno. Pre dva dana pokazao je da mi je mesto uz njega i nigde drugde.
Iako sam krenula ja njega da zavodim, na kraju opet sam ja zavedena.
"Hej dušo, gde si odlutala? Zovem te već pet minuta."
"Uđi El. Gde? Još me pitaš? Sva sam smetena, vratila sam se još
zaluđenija i zbunjenija. Ja zavodnica, Bože me sačuvaj."
"Alo, alo, smiri se. Zar nisi rekla da te obeležava gde stigne, da niko
ne sme da pogleda u tvom pravcu, da niko ne sme da ti se obrati a da ga
on ne oduva? Zar nisi rekla da je rekao da si ti njegova žena?"
"Jesam."
"Pa šta hoćeš, on je gotov, pečen, šta bilo. Beca, još korak, dva i
ješće ti iz ruke. Ne propusti to."
"Ne znam. Sve mi ovo liči na opasnu igru."
"Idi kući Becks, ja ću te pokriti."
"Ma ne dolazi u obzir."
Ustala sam, popravila svoj mantil i krenula da izlazim. Kakva kuća,
tamo će mi biti još gore samoj?!
"Becks, niko nije rekao da će biti lako. Ući u kraljevsku porodicu
znači prvo imati čelične živce a onda i muda. Zamisli samo, spletke,

Čitateljski Raj
82
 Amelia Stewart

intrige... Misliš da kod njih toga nema? Ali Maxu treba baš takva žena!
Vas dvoje biste održali kraljevinu živom. Zapamti to."
Nisam više mislila na Elenine reči. Što više sam gledala u tom
smeru, sve sam više bila u tome. Tonula sam, padala, gubila se. A sve je
značilo samo jedno, pod hitno se moram dozvati pameti. Previše me je
obuzeo princ Maximus.
"Doktorka?"
"Kaži Hana, spremam se da idem. Neki problem? Nekome je
pozlilo?"
"Ne, traži Vas jedna devojka. Malo mi je neprijatno..."
"Zašto? I zašto me ovde traži?"
"Zato što je to ona poznata, kako da Vam kažem, manekenka i
grofica."
"Jao, ma stvarno? Evo i ja sam grofica pa vidi me radim! Pusti je,
neka uđe."
Bože, šta me neće snaći? Taman sam htela da izađem. Jako mi je
potreban svež vazduh.
"Dobro veče doktorka. Ja sam Kira Leoni."
"Izvolite Kira, ja sam Rebeca Angelo, ali to već znate. Da li ste
došli ovde da smestite nekog?"
Pogledala sam u lepoticu preko puta sebe. Prava današnja mršavica,
sve na svom mestu ali nekako providna.
"Ma ne, došla sam privatno. Dobila sam dojavu, a i neke slike da ste
viđeni u društvu princa Maximusa."
"Šta se to Vas tiče? Ne razumem."
"Ovako, verujem da se igrate sa njim tj.on sa Vama. Ali da znate da
je princ veren tj.zauzet."
MOLIM?

Čitateljski Raj
83
 Amelia Stewart

VEREN?
Možda je veren, ali sa mnom! Neće moći curo.
"Da li se princ i ja viđamo, to apsolutno nije Vaš problem."
"U pravu ste, nije me briga. Čekamo da prođe period žalosti pa da
objavimo. Njegova majka je obećala..."
Znala sam. Poznavala sam Maxa i znala sam da on nije pristao na
ovo.
"Gle malecka, da ti kažem nešto ovako na ti jer si još zelena u ovom
svetu. Ne poznaješ princa jer da ga znaš, znala bi da on nikad ne bi
pristao da mu neko potura mišljenje a pogotovu ako je taj neko njegova
majka, kraljica. Ne zanosi se da ćeš biti princeza, jer ćeš dobiti veliko
razočarenje. Bolje se sama povuci jer kad princ sazna, ovako lepo da ti
kažem, najebala si. "
"Kako to pričaš sa mnom?"
"Lepo, prvo na mom si posedu. Drugo, i ja sam grofica i imam
jednaka prava kao ti, kao treće školovana sam, a ne izvatavam na duge
noge i veštačke trepavice. Dakle.... Lepo se vrati odakle si došla, što se
mene tiče možeš i kod mamice kraljice da oplačeš, savršeno me zabole
kurac!"
Bože sveti, šta je sa mnom? Odlepila sam ili samo i ja obeležavam
teritoriju.
"Videćeš ti, ovo nije gotovo. On je moj, ja ću se udati za njega!"
Izašla je uz tresak a ja ostala da stojim kao kip. Kada sam čula
kucanje, dobro da nisam nasrnula na čoveka od adrenalina.
"Nickos?"
"Izvinjavam se. Čekao sam ali niste se pojavili, pa sam došao da
vidim ima li problema."
"Nema Nickos. Ništa sa čime ne mogu sama da se izborim."
"Izvinite, pregledavao sam okolinu. Jel sve u redu?"

Čitateljski Raj
84
 Amelia Stewart

"U redu je. Idemo. Gde je Max?"

"Kod Vas kući."
Naravno, odomaćio se. Da pitam odakle mu ključ, glupo je.
U autu sam smišljala da li da mu kažem za posetu i što da ne. Ima
prava da zna šta mu majka radi iza leđa.
"Nickos, kako uspevate sve ovo?"
"Radim ono što volim. Moja porodica generacijama služi
kraljevini."
"Da li je teško držati privatni život prinčeva daleko od sveta?"
Znam da Nickos zna za nas. Glupo je praviti se, kad je čovek vozio
Maxa još na samom početku kad nismo znali ko smo.
"O doktorka, Vi mislite da ste daleko od sveta, ali niste. U pitanju su
ljudi koji čine sve da tako bude."
"Uh..."
"Ne brinite. Sasvim Vam dobro ide. Video sam Leonijevu, hteo sam
da reagujem ali sam znao da ćete moći sami da rešite. Jesam li bio u
pravu?"
"Jeste."
Iako sam planirala da kažem Maxu, on je već znao. Bože, svi sve
znaju, i pre mene.
"Da čujem? Šta je htela? Jebena devojka."
"Može li prvo poljubac, dragi?"
U mom stanu Max se izgleda osećao kao kod kuće. O Bože, jel on
kuvao?
"Rebeca, ludim ovde."
Prišla sam i zagrlila ga, pa poljubila u bradu. Čovek je sav napet,
nema šta.
"Sve je u redu."

Čitateljski Raj
85
 Amelia Stewart

"Beca, odmah!"
Može on biti princ i naviknut da se radi sve što kaže, ali ako ću biti
princeza i njegova žena, i ja imam zahteve i potrebe. A sad mi treba
poljubac i dodir.
"Ako me ne poljubiš onako da mi pamet stane, možeš da se okreneš
i odeš."
"Čikaš me?"
Volim kad me čvrsto uhvati, jer to znači da mu je stalo i da me neće
pustiti. Volim da ispitujem njegove granice, kao što on čini sa mojim.
"Malo. Jel pali?"
"Pali, ali nakon toga želim kompletan izveštaj."
Povuče me za kosu, ali ne ljubi grubo. Prvi put Maximus je nežan i
to je ono neočekivano.
Nije me zakucao, već me lagano grli, prelazi po ramenima i leđima.
Totalna je suprotnost od njegovog trenutnog raspoloženja.
"A sad, klopa i pričaj."
Neko kaže da je savez između muža u žene nešto najbolje. Da, osim
ljubavi poverenje čini najsnažniju vezu. Vrtela sam film i nisam mogla
da se setim vremena provedenog sa Dariusom. Kako sam mogla da
pristanem da budem njegova princeza? Kakva bi to greška bila!
"Čuće me ona. Tebe ne sme niko da maltretira. I da, znam da možeš
sama."
"Max, u redu je. Da vidim šta si mi to spremao."
"Pošto dolaziš sa posla, jedi. Drago mi je što ne gladuješ. Volim
ješne žene."
"Mnogo radim, po ceo dan. Kako misliš da funkcionišem gladna?
To ne ide kod mene. Čak sam i Elenu navukla. O lazanje..."

Čitateljski Raj
86
 Amelia Stewart

Bilo je lepo biti bar na kratko opušten. Znam da to nije život,

pogotovu ne princa naslednika, ali lepo je uživati u večeri bez ikakvih
trzavica.
"Hoćeš li primiti krunu? Jesi li odlučio?"
"Mislim da otac može još da vlada. Još nisam odlučio ni da li ću
ostati ovde."
Kako? Misli da ode?
"Rebeca, ti i ja, to je gotova stvar."
"Gotova?"
"Da. Ne interesuje me ni Kira, ni bilo koja druga lepotica,
mirazdžika, progonjivačica. Dobro sam razmislio i ti si idealna za tu
ulogu."
"Ulogu?"
"Da, ulogu princeze Orsini."
"Misliš?"
"Da. Možda ne primećuješ, ali ja te posmatram. Nisam razmišljao o
ženidbi, ali sa tobom mi svakako neće biti dosadno."
Moj Bože, dosadno?
"Maximuse, evo ovako... Lepo te molim da u miru napustiš moj
stan. Da ti još malo dočaram kako ti neće biti dosadno!!! Neću da se
udajem da bih tebi grejala krevet i da bih te zabavljala."
"Beca, izvini..."
"Možda ja imam jezik i mozak, možda imam diplomu i titulu,
možda volim seks sa tobom ali ti arogantni prinče, ja sam isto samo žena
sa osećanjima koja ne može da se isključi, pa ti vidi sad."
"Ali"
"Napolje."

Čitateljski Raj
87
 Amelia Stewart

"Mesto"

MAXIMUS

"Privredni rast je 4%, sa ovim budžetom održaćemo pozitivu i

naredne godine. Trenutno treba uložiti u kulturu, zdravstvo smo već
pokrili. Kako napreduje renoviranje bolnice Maximuse? Maximuse?"
Nisam prisutan. Prošla su tri dana otkako me je Rebeca izbacila iz
kuće.
"Izvinjavam se. Što se bolnice tiče radovi su započeli i očekujemo
za mesec dana da bude gotovo."
"U redu. Ministre?"
"To je sve za sad."
I dalje sam sedeo za stolom u kraljevskom kabinetu kad su svi
izašli.
"Šta te muči?"
"Ništa."
"Imam duplo godina više nego ti, a i iskustva. Dakle Max, možda
mogu da ti dam neki savet sine."
"U vezi nje, ne verujem. Ona je totalno nepredvidiva."
"Anamaria?"
"Postali smo bliski, ako razumeš. Čini mi se da smo se povezali a
onda bum."
Otac je nasuo po dve čaše burbona i predao mi.

Čitateljski Raj
88
 Amelia Stewart

"Max, ženi moraš naći žicu. Svaka od njih je jedinka za sebe. Nju
znam od malena, da je samo bila starija nikad ne bi izgubila imanje.
Takva je bila odlučna. Mislim da je tvoj brat dobro znao šta radi kad vas
je spojio."
"Nije mene Darius spojio sa njom, već sudbina."
"Onda sine, budi muškarac i uzmi sudbinu u ruke."
"Hoću."
Popio sam tečnost i pozdravio se sa ocem.
"Duncane?"
"Izvinite prinče, Vaš buket se ponovo vratio."
"Kome kupuješ cveće?"
Casius se pojavio sa modricama na licu.
"Na šta to ličiš? Zar se tako vežba?"
"Ajde bre, ja se ne igram boksa. Šta, malo smo se zaneli. Proći će.
Nego, cveće?"
"Ma ništa."
"Au Maximuse, da li je to tebe Rebeca zaludela?"
Krenuo sam za njim ka njegovoj sobi.
"Duncane, nastavi da šalješ."
"Čoveče, kakvo cveće? Ona uopšte ne deluje da možeš da joj se
time dodvoriš. Šta si sjebao majke ti?"
"Kao prvo, majku ne pominji. Kao drugo, nisam razmišljao i lupio
sam glupost, kao treće ona me izbacila iz stana."
"Jebote Max, sviđa mi se ona. Ono baš, baš. Ja sam je viđao ali
nisam uočio takvu njenu stranu. Izgleda da ti izvlačiš iz nje i najbolje i
najgore. Uh, malo me boli lice. Da je zovemo?"
"Zovi odmah."
Nisam mogao da dočekam. Nadao sam se da će doći.

Čitateljski Raj
89
 Amelia Stewart

"Veliki brat traži pomoć od malog brace. Idem da se istuširam i

zovem je. Samo da znaš, duguješ mi."
Ostavio sam Casa i zaputio se u svoju sobu. Ali... Setio sam se jedne
osobe sa kojom se još nisam suočio.
"Duncane!"
"Da?"
"Gde je kraljica majka?"
"U vrtu, sadi cveće. Mislim da danas nije raspoložena."
Uh, baš me zabole za njeno raspoloženje.
"Majko?"
"Maximuse? Čemu dugujem ovu čast? Znam da nisi lud za cvećem,
osim ako šalješ bukete."
"Majko, samo sam hteo da te upozorim. Ne poznaješ me, ne znaš
kako funkcionišem i na šta sam sve spreman. Zato, ja ti nisam Casius ili
te tvoje lepotice pa da manipulišeš. Ne pravi se luda, znam šta radiš."
Sa ženom koja me rodila nisam osećao nikakvu povezanost. Nikad
me nije bodrila, nikad bila uz mene. Ja kao srednji sin bivao sam
najzapušteniji sa njene strane. I Darius kao prvorođeni i Casius kasnije
kao treće dete dobijali su više pažnje od mene. Nije me sprečila da
odem, nije se ni pomerila.
"Ne znam o čemu pričaš, ali svakako neću da ti dopustim..."
"Već sam ti rekao i to fino. Ne interesuje me ni Kira, niti bilo koja
druga. Odabrao sam."
"Molim? A koga to? Ženu čiji je otac alkoholičar i kockar, ženu čija
je majka umrla pod nerazjašnjenim okolnostima? Ženu koja ima
ogroman kredit u našoj banci i stalno se zadužuje?! Ona je bruka za dvor
i krunu Maximuse i ja nikad neću pristati na to."

Čitateljski Raj
90
 Amelia Stewart

"Jebi se majko. Možeš da me izopštiš, ja i nisam želeo da se vratim.

A verovala ili ne, ja ljude ne cenim materijalno i po tituli. Živimo u
21.veku i samo cenim ljudskost i mozak. A Rebeca ima obe osobine."
"Maximus!"
"Budem li još nešto čuo... Reći ću ocu, pakujem se i odlazim,
zauvek i naravno, vodim Rebecu sa sobom."
Toliko sam bio besan da nisam primetio Casiusa kako stoji na
vratima.
"Misliš da sam ja njena marioneta? Ja sam živeo ovde, dok si ti bio
u belom svetu. Ne znaš kako mi je bilo! Ti si sebičnjak Max."
Dođavola!
"Vidiš šta radiš!"
Vikao sam na nju.
"Unosiš jebeni nemir u dvor, šta sa tobom nije u redu?"
Urlao sam kroz ceo hodnik. Još je falilo i otac da izađe pa da bude
kompletan doživljaj.
"Casius! Cas!"
"Idi u kurac! Vrati se odakle si došao."
"Cas, otvori mi."
"Otvoreno je, idiote."
Jebi ga. Meni je jezik brži od misli. Tako sam sjebao sa Becom,
tako sam na putu i sad da bratom. A ne mislim tako.
"Izvini brate. Znam da ti nije bilo lako."
"Slabo sam viđao Dariusa, stalno je bio zauzet. Zato sam se okrenuo
boksu, morao sam negde da izbacim svu svoju negativnu energiju."
"Kad smo kod toga..."
"Zvao sam je i doći će. Samo da znaš, upotrebio sam svoju moć,
malo sam je uslovio. Baš je ljuta na tebe. A i cveće je nerviralo."

Čitateljski Raj
91
 Amelia Stewart

Jebem ti. Svaka druga žena voli da dobije cveće, a ja sam morao da
naletim na onu koja ga ne voli.
"Rekao sam da nisi tu. Morao sam."
"Kako nisam?"
"Pa improvizuj nešto, otkud ja znam. Nemam ni devojku, kako da
znam šta treba da radiš. Dal znaš šta ona voli?"
Rebeca definitivno nije svakidašnja devojka. Ne robuje niti voli što
vole obične devojke, a opet puna je iznenađenja.
"Neka te prvo pregleda pa ću ja kao doći slučajno."
"Jebote Max, ladno te je uhvatila. Doktorka te ukrotila."
Ja volim svoju slobodu. Isto tako volim i svoju zemlju i kraljevinu.
Iako ne odobravam neke postupke ja sam deo nje. Možda bih mogao da
oblikujem kraljevinu po sebi, uz dobru ženu.
"Šta ti znaš!"
Otišao sam u svoj kabinet i čekao. Znao sam da je došla, čuo sam
kad je Duncan najavio. A znam i da je majka rospija tu.
"Znam da nisam porodični doktor visosti, ali nikad neću odbiti da
dođem kada me pozovete. Molim Vas da mi se ne mešate u posao i da se
odaljite da bih mogla na miru da pregledam princa."
Definitivno je to moja cura. Kako sam mogao da budem tako glup!
Kako sam mogao da joj kažem da nije dosadna?! Ona je sve. Rebeca je...
"Prinče, princ Casius Vam je dao znak."
A ja sam providan i spetljan.
"Ne možeš tako da se ponašaš. Ne kad je lice u pitanju Cas. Kako će
ovo lice vladati ako ga upropastiš?"
"Brineš li se to za mene Beca?"
"Normalno."
"A za mog brata?"

Čitateljski Raj
92
 Amelia Stewart

Zastao sam kod vrata. Totalno neprimereno, dao sam Duncanu znak
da se skloni. Ne mogu više da podnesem najavljivanje u sopstvenoj kući.
"O... On je, ma nemam reči. Kako mogu da ga volim i mrzim u isto
vreme Casius?"
"Vau, to je ozbiljna izjava. I da ti kažem, totalno se slažem da
tobom što si ga izbacila."
Vidi malog!
"Međutim, Max je takođe pravi muškarac. Znam da znaš da ga
majka kapariše za Kiru, ali isto tako još mnogo njih je očarano njime.
Nemoj propustiti priliku. Ja kad porastem želim biti kao on. Da imam
svoj stav, da mogu da odem i ne okrenem se. Zamisli koliko je tu
potrebno hrabrosti?"
Bravo klinac, dugujem ti.
"Znam. Ali ja nisam otirač Cas. Ničiji."
"Zna on to. Ooo zdravo veliki brate."
"Zdravo Rebeca. Kako si?"
"Gle Maximus, došla sam kod Casiusa, ne kod tebe. Ako misliš da
nisam znala da je ovo tvoje maslo, varaš se. Dakle, misliš li da sam ja za
okačiti na čiviluk? Žena za trofej, da me pokazuješ? Ljubavnica za
krevet, kad ti dođe da se jebeš i igraš?"
"Brate, slušaj je. Ja nju obožavam. Beca, udaj se za mene. Zajebi
ovog seljaka!"
Ono što nikad nisam dopuštao sebi je da pred nekim izgubim
kontrolu. A sada jesam, ne znam na koga sam više bio besan i ljut, na
sebe ili nju. Opravdano ili neopravdano. Prišao sam Rebeci i na prepad
je uhvatio. Prebacio sam je preko ramena i poveo u svoju sobu.
"Ti si lud! Ti si divljak! Arogantna budala! Spusti me odmah!"
"Ne."

Čitateljski Raj
93
 Amelia Stewart

"Idem kući! Misliš da je cveće rešenje? Onda misliš da me zaludiš i

seksom skreneš misli? E ne može!"
Nema seksa u palati.
Još.
"Dođavola ženo, saslušaćeš me. Ne pravi scenu ovde."
"Gle ti... Ti..."
Morao sam je poljubiti. Obožavam njenu strastvenu prirodu.
Obožavam da provodimo vreme zajedno. Ma sve.
"Uh ti poljupci. Neću. Razmisli dobro Maximuse Orsini šta sam ti ja
i gde mi je mesto."
"Znam Rebeca."
Držao sam je zalepljenu za sebe, čak iako je bila besna nije me
odgurnula. Čisto sumnjam da se tako lako predala.
"Dođi sutra na večeru. Popričaćemo, stavićemo karte na sto. Šta
misliš?"
"Može."
Sve što pruža uzeću.
Lagano sam je ljubio po vratu i obrazima namerno obilazeći usne.
"Odvešće te Nickos. Hvala što mi pružaš šansu."
"O prinče, naplatiću ja tebi, ne brini."
"Ne sumnjam."
Dugo sam mislio o njenim rečima. Imam dovoljno godina i
iskustva. Žene mi se bacaju pod noge ali nikad nisam sreo neku koju bih
poželeo za stalno. Nisam sreo neku koje me zapali i ohladi u isto vreme.
Nisam upoznao devojku koja ide i gura bez obzira na sve, postiže
sve sa svojih deset prstiju. Tako sposobnu i angažovanu, svestranu. A
sve sam sasvim slučajno našao i to u jednoj ženi. I to gde, nego u svojoj

Čitateljski Raj
94
 Amelia Stewart

zemlji, svojoj kraljevini. Došao sam do toga da mi nedostaje i da mislim

stalno na nju.
Vreme je da joj zaista kažem kako se osećam.

Čitateljski Raj
95
 Amelia Stewart

"(Ne) plašim se"

REBECA

Mogu da kažem da sam za ovo kratko vreme upoznala sve Maxove

strane. Takođe, pobornik sam toga da odmah u startu budemo otvoreni
da ne bi došli u situaciju da budemo kao njegovi roditelji. Sa kraljem još
i mogu, ali kraljica mi nikako ne leži. Njena bezdušnost prema rođenoj
deci nema granice. Nije važno da li si kralj, princ, običan čovek i
smrtnik, dete ti valjda treba biti na prvom mestu. Za njega treba da
napraviš sve bez obzira kako se zvao. Nikad to ne bih mogla da učinim
rođenom detetu.
"Prate nas."
Nisam ni primetila da Nickos vitla vozilom.
"Leo, da. Crni terenac, ne vidim registraciju. U redu. Obavestite
princa."
"Ne! Nickos, molim te nemoj. Napraviće scenu. Još ne znamo da li
je opasno."
Naravno da je opasno, niko te ne prati bezveze.
"Takav je protokol. Neću dozvoliti da Vam se išta desi. Princ bi mi
odrubio glavu."
"Preteruješ."
Bum, udarac.
"Držite se čvrsto."

Čitateljski Raj
96
 Amelia Stewart

Smatrala sam kraljevinu mirnom i tihom. Nikad nije bilo većih

problema. Ali nikad i nije bilo ovako. Jedan princ je preminuo i nestao,
drugi se naprasno pojavio. Nikad nije bilo ovako turbulentno a ja sam u
sredini. Ovo je sve zbog mene.
"Nickos!"
"Sada će nam se pridružiti Leo. Jeste li dobro?"
Bum, drugi udarac.
"Ne brinite, ovo vozilo je dosta otporno."
"Ko je Leo?"
"On vodi računa o Vama i Vašoj kući."
Okrenula sam glavu i videla crni zatamnjeni terenac koji se nabijao
na nas. Ne plašim se smrti. Plašim se samo da neću više videti Maxa i
Elenu.
"Leo, deluj! Dovraga, ne znam koliko ću moći da balansiram. Dobar
je, ko god da je."
"Prolazno vreme tri minuta. Išao sam po princa."
Znam da uvek postoji druga strana medalje. Jasno mi je to. Darius
mi je pričao i o problemima, o mutnim poslovima. Međutim, nikad
nisam sanjala da ću se naći usred svega toga. Znam da će me Max
spasiti. Jednostavno, imam vezu sa njim.
Osećam ga.
Volim ga.
A neko mi ne da da mu to kažem.
"Voziš me kući, zašto toliko traje?"
"Zato što sad pokušavamo da izbegnemo ubistvo. Više nismo na
putu Vašoj kući. Zavlačimo ga dok se Leo ne ispreči."
Bam, treći udarac.
Sa njim sam već udarila glavu.

Čitateljski Raj
97
 Amelia Stewart

....................…

"Rebeca? Beca, Isuse. Kaži nešto."

Otvorila sam oči. I dalje sam bila u autu. Šta se to desilo?
Max je stajao iznad mene, dozivao me, pipao svuda po glavi, telu.
"Hej?"
"Evo je. Ženo, nakratko si izgubila svest. Kako se osećaš, daj da te
iznesem iz auta."
Zbunjeno samo sam klimnula. Ma dobro sam.
"Mogu sama. Nije to ništa. Dobro se osećam."
Učinila sam jedan korak i zamalo da padnem. Noge su mi izgleda
otkazale poslušnost. Izgleda da sam ipak u šoku.
"Možeš, đavola. Rebeca, neću da se raspravljam. Dopusti mi da
vodim računa o tebi. Hoćeš?"
"Ok."
"Nickos, izveštaj i sastanak za pola sata u palati. Leo, vozi nas
nazad."
"Neću nazad. Neću u palatu. Uz dužno poštovanje..."
Držala sam se za Maxa, koji me smestio u drugi auto. Gledala sam
Nickosa kako ostaje u daljini pored našeg auta.
"Max, sve je u redu. Malo čukanja u glavu neće napraviti od mene
cmizdravicu. Uostalom, ja sam doktor, valjda znam."
"Bez rasprave. Može doći Elena da te pogleda."
Sedeo je pozadi sa mnom i držao me za ruku. Povremeno me je
stiskao, povremeno gledao. Ali uglavnom je bio zamišljen. Mogu da
zamislim šta mu sve prolazi kroz glavu.
"Da, ali šta ću ja tamo? Nemam ni stvari."

Čitateljski Raj
98
 Amelia Stewart

"Rebeca, rekao sam bez rasprave. Čim te smestim u krevet možeš

pozvati Elenu da dođe i donese ti stvari. Dok ja rešim sa Nickosom i
Leom ona će biti sa tobom. Kako sam ovo dopustio?"
Cimnula sam ga za ruku da me pogleda. Njegove su oči isijavale
brigu. Isto kao što me gledao pun želje i strasti, sada me je gledao
zabrinuto i nekako tužno.
"Nisi ti ništa dopustio. Ovo je život, tvoj, moj, naš."
"Moraš da odmaraš. Doživela si udarac i šok."
"Max, jesi li ti išta čuo šta sam ti rekla? Neću se slomiti."
Bez pitanja, bez reči, uzeo me u naručje. Dok sam trepnula njegove
su usne zaposele moje.
"Znam. Ti si jaka žena, Beca. Ali mora biti po mome, potrebno mi
je."
Max me je osvajao sve više. Nakon što sam priznala sebi da sam
zaljubljena u njega, vrtoglavom brzinom počela sam da ga volim i da se
ta ljubav samo povećava...da raste...
"U redu, neka ti bude. Ali nakon ovog, jednaki smo. Neću plakati i
neću se plašiti jer sam sa tobom sigurna."
"O Rebeca."
Sad sam ja potencirala bliskost. Odjednom htela sam sve od ovog
čoveka. Bila sam na korak da tu u autu, ja njega zaprosim. Romantična
sam, nema šta. Dođavola kraljevina i prokleta kruna!

..................…

"Ne mogu da verujem. Sad si dobro?"

"Jesam El i prestani da me pipkaš više. Ista si kao Max!"
"Zato što te volimo i brinemo!"

Čitateljski Raj
99
 Amelia Stewart

"O on me baš voli?!"

Otkad je Elena stigla Max se povukao. Ipak, grmi cela palata od
njegovog glasa. Nije se ni potrudio da se ne čuje.
"O voli te, sigurna sam da će ti posle ovog i reći. Vidiš kako se dere,
mogu misliti kako im je sad."
"Jaka stvar, malo čukanje."
Samu sam sebe ubeđivala da nije ništa strašno i da sam jača od toga.
"Malo? Jebote, nisi još ni ušla u porodicu a već te napadaju? A znaš
li da je to isto kao da su napali i samu kraljevinu."
"Ma daj, preteruješ."
Elena je sedela na krevetu pored mene. Max me tu smestio, Duncan
doneo sve potrebno, čaj, kekse i lekove. I bila sam u njegovoj sobi.
Preko protokola.
"Becks, kako ne kapiraš? Vas dvoje ste stvoreni jedno za drugo. Svi
ovi događaji samo pokazuju i jačaju vas. Sada pogotovu kada uvidi da si
potencijalno u opasnosti, sve će ići mnogo brže."
Mislila sam o njenim rečima. Imam utisak da niko ne žali za
Dariusom kako bi trebalo. Razumem obaveze i dužnosti. Takođe,
razumem da se svako nosi kako ume sa svojim bolom.
"Hoćeš li pozvati oca?"
"Zašto bih?"
"Pitam samo, ne ljuti se. Ipak ta tvoja titula..."
"El, otkad se znamo da li si u meni videla titulu? Nisi. Da li si od
mene čula da tražim zvanično oslovljavanje, nisi. Zato molim te, ne
pominji mi ni oca i breme koje nosim na leđima. Imala sam, više nemam
i kraj."

Čitateljski Raj
100
 Amelia Stewart

"OD SAD NITI JA, NITI REBECA NE IDEMO BEZ PRATNJE.

KADA SAZNAM KO JE UMEŠAN, BOLJE DA VAS NEMA! TO
VAŽI I ZA TEBE, DRAGA MAJKO JER IMAM UTISAK DA IMAŠ
PIPKE U OVOME. KRALJEVINA NEĆE FUNKCIONISATI NA
SPLETKAMA, SLOBODNI STE!"

"Au, samo od njegovog glasa da se napališ."

"Elena!"
Gledala sam oko sebe i mislila kako sam dospela ovde?! Da li ću
zaista postati princeza i da li ću se ipak udati iz ljubavi? Jako sam bila
vezana za Dariusa ali između nas nikad nije bilo iskre. Ponekad sam
mislila da mu trebam kao paravan za neke stvari ali me bilo strah da
pitam. Prema meni je bio dobar i divan i svojom ćutnjom sam to
poštovala.
"Kako ste moje dame? Beca?"
"Dobro i molila bih te bar do ujutru da me to ne pitaš."
"Jel ona oduvek ovakva?"
Max se trudio da bude opušten, ali znala sam da nije.
"Aha. Sa njom dobiješ realno stanje, nema laži, nema prevare. Idem
ja sad. Ako vam zatrebam zovite."
"Nickos, doktorica odlazi."
Prišla je krevetu i zagrlila me.
"Reci mu, što pre to bolje."
"Hoću."
Poljubila me i Max je izašao da je isprati. Naravno, usput da
priupita još nešto.
"E tako, konačno smo sami."

Čitateljski Raj
101
 Amelia Stewart

Ljubav je kao nežan cvet koji treba negovati da se rasveta cvetom

lepih boja. Ljubav je kompromis koji treba praviti, ljubav je strast koju
treba živeti, vatra koju treba rasplamsavati.
Ljubav je osećanje u kojoj te sve vezano za drugu osobu pogađa i
boli.
"Danas sam završio sa svima, osim sa tobom. Večera će nam biti
servirana ovde."
"Max, znaš da nije prikladno da budem ovde. Nezvanično."
Skidao je svoje odelo, jedan po jedan sloj. Sve vreme gledao me u
oči. Njegove su bile pune želje i nade, moje pune ljubavi.
"A ti bi trebalo već da znaš da mi se jebe za zvanično."
Polako kada je ostao u boksericama došao je i legao pored mene.
Mislila sam da će ponovo vikati, da će pretiti, da će ponovo obeležavati
teritoriju.
Ali nije. Samo me je gledao. Bili smo tako blizu, a nismo se
dodirivali.
"Zabrinuo sam se Beca."
"Znam da jesi."
Podigla sam ruku i prešla po njegovoj kosi.
"Nisam osoba koja voli da mu nešto izmiče a ovde sam te pustio."
"Nisi ti kriv Maximuse. Ja se ne plašim, nemoj ni ti."
Podigao je svoju ruku i prešao po mom čelu, nosu, obrazima.
"Boli li te?"
"Ne, jača sam od toga."
"Jesi. Rebeca?"
Približio se, pa spustio ruku na moje rame i kuk.
"Ne znam kako da ti kažem... Kada su mi javili da vas prate, hteo
sam da ubijem Lea koji mi je bio pri ruci. Osećao sam se bespomoćno

Čitateljski Raj
102
 Amelia Stewart

jer nisam pored tebe. Susrećem se sa raznim osećanjima kada si ti u

pitanju."
"I ja isto Maximuse."
Nagnuo se ka meni i lagano me poljubio. Tek ono da su nam se usne
dotakle a dovoljno da osetim svuda u telu.
"Volim te tako puno, jako, kako god se kaže Rebeca Anamaria. Uh,
koliko te volim."
Izgubila sam se u poljupcu, u njegovoj sposobnosti da me ponovo
osvoji. Prebacila sam se preko njega i ljubila ga svuda po licu.
"Volim što si takav. Volim sve tvoje faze, sva tvoja lica. Volim te
kao osobu, ne kao titulu i volim misterioznog muškarca koji me očarao.
Volim te Maximuse, tako puno, jako, duboko, kako god se kaže."
"Dođavola Beca, savršena si. Hoćeš li biti moja princeza?"
Nekad samo sudbina i nevidljiva sila može da vam preokrene život.
Onda shvatite da niste ni znali šta tražite, da niste znali koji vam deo
fali.
Ponekad kada se desi osetite olakšanje, jer se poslednja slagalica
konačno postavila na mesto. Nikad nisam gledala tako, ali upravo ovog
momenta u moćnoj palati, još moćnije kraljevine Orsini, ja sam deo koji
je nedostajao.
"Hoću."

Čitateljski Raj
103
 Amelia Stewart

"Ovo smo mi"

MAXIMUS

Mislio sam da će se nešto značajno promeniti nakon što Rebeci

priznam svoja osećanja, ali nije. Ona je prihvatila i uzvratila. Ispalo je da
nije teško kao što sam strepio. Od samog početka Beca i ja smo se našli.
I sada mi je drago zbog toga. Došao sam zbog brata, a našao sam ženu.
Potpuno neočekivano i neverovatno.
"Znao sam da ću te ovde naći."
"Da. Veruj ovde nalazim mir, plus svakodnevno zahvaljujem bratu."
"Znaš Max, Darius je znao da ga voliš. I kad se nisi javljao on je
jedini tvrdio da si dobro i da ćeš uspeti."
"Nedostaje mi. Ne znamo šta imamo i koliko smo sretni, dokle god
to ne izgubimo."
"Upravo tako sine. Nema veće istine od te."
Šetao sam imanjem i došao do porodične grobnice. Izgleda je i otac
činio isto.
"Želim da se nađem sa Di Angelisom."
"Zašto?"
"Želim lično da mu kažem za Rebecu pre nego što damo zvanično
obaveštenje. Želim da ga isplatim i predam imanje Rebeci kao svadbeni
poklon."

Čitateljski Raj
104
 Amelia Stewart

"Neverovatno koliko si se promenio za par nedelja sine. Odobravam

tvoj izbor iako znam da tebe ne bi bilo briga i da ga ne odobravam. Ipak,
Anamaria je prava za tebe."
"Oče, ne želim zlu krv među nama ali nešto moraš znati. Neću dati
na svoju ženu, makar to značilo da idem protiv tvoje."
Nisam mogao da se otrgnem mišljenju da u napadu na Rebecu
majka ima umešane prste.
"Ne znam kad smo se odaljili. Jednostavno, nisam ni primetio. Imao
sam utisak da ste je vas trojica promenili. Trudila se, ali nedovoljno. Na
kraju čim ste odrasli i stali na noge ona je okrenula leđa."
"Znam. Više sam viđao Nani nego nju."
Nani je bila sredovečna žena koja je bila dadilja sve trojice.
Nažalost, umrla je kada je Cas napunio četiri godine.
"Ne znam šta bih radio da saznam da ima udela u tome. Jedno je
kad samo pričaš a drugo je kad te priče sprovedeš u delo."
"Znaš da ne voli Rebecu. Ja sam spreman na sve opcije. Idem sad da
vidim kako je ona. Ti?"
"Ja ću ostati još malo."
Nisam dao par dana da ide na posao. Tih par dana iskoristio sam da
joj pokažem palatu, imanje, sve. Uvodio sam je lagano u život koji će
sutra postati njen.
"Leo?"
"Inspektor Vas čeka u kabinetu."
Činio sam sve da saznam ko se krije iza napada na Rebecu. Znam
da smo mi kao kraljevi i prinčevi konstantno u opasnosti, ali ona neće
biti. Jedan od mojih zadataka biće i da je štitim. Više od sebe, ako treba.
"Gde je Nickos?"
"I on je tamo."

Čitateljski Raj
105
 Amelia Stewart

U palati je pojačano obezbeđenje. Majka se protivila Rebecinom

prisustvu ali ko je jebe.
Izlazili smo kad ona nije bila tu, šetali kad smo znali da je izašla.
Iako je tvrdila da je dobro, samo zbog Rebece odlagao sam veliki susret
sa njom.
"Da čujem?"
"Vaša visosti... Uhapsili smo vlasnika auta. Sve nam je priznao."
"Dakle, samo me jedno zanima, jedno a to je ko stoji iza toga?"
Namirišem nelagodu, nevolju za čas. Unapred znam kad mi se nešto
neće dopasti. Studirao sam to i tako izgradio svoj veliki biznis. Čitam
ljude jako dobro.
"Grof Leoni."
"Molim? Grof? Ko je on?"
"Izvinjavam se prinče, ja ću Vam pojasniti. Grof Leoni je otac Kire
Leoni. Ona je znate kandidatkinja Vaše majke za princezu."
Znao sam. Jebeno sam znao. Ona ne preza ni od čega. Ali čuće me.
Svi će me čuti.
"Želim sastanak sa njima. Svi da se pojave ovde u roku od sat
vremena. Za to vreme, moram nešto da obavim."
Izleteo sam kao furija.
"Ne znam kako si živeo sa njom, ali od ovog momenta ona je mrtva
za mene."
"Šta pričaš Maximuse?"
"Majka stoji iza svega... Shvataš li da je potencijalni ubica?"
"Ne verujem u to. Hajde, idemo kod nje. Rešićemo."
"Oče, uz dužno poštovanje..."
"Odmah Maxe."
"Da oče."

Čitateljski Raj
106
 Amelia Stewart

Otac je možda bio slabijeg zdravlja, ali i dalje je bio kralj i njegova
se reč poštovala.
"Leticia"
"O otkud vi? Kako nam je uspavana lepotica danas?"
"Dosta ženo, ti nemaš meru! Sram te bilo."
Ja sam hteo da krenem ali me je otac preduhitrio. Nisam ga skoro
video tako besnog.
"Molim? Pazi na ponašanje Demetrios."
"Hoću da čujem odmah i sad zašto si to uradila? Jesi li potplatila
Leonija ili si mu samo nešto obećala, a da on sam obavi prljavi posao
umesto tebe!? Znaš li šta će sada biti Leticia?"
"Nemam nikakve veze sa njim. Da ne odobravam Maxov izbor,
imam pravo na to."
"Majko, ti ne odobravaš, ti mrziš moj izbor ali slušaj me. Ja sam
budući kralj, a Rebeca moja kraljica. Ovo ti je zadnja opomena, jer ja
neću biti slab kao otac. Nakon mene brojaćeš ovce na livadi."
"Dosta Max."
"Nije dosta! Ako je takva sada kada Rebeca nije primila dužnosti,
ne smem ni da zamislim šta će kasnije biti. Dakle, kloni se moje žene i
mene."
"Maximus…"
"Toliko, prijatan dan."
I kako da živiš među njima? Kada ne znaš šta te čeka iza ćoška i ko
ti sve može zabiti nož u leđa?
"Hej?"
Ušao sam u sobu.
"Šta to radiš?"

Čitateljski Raj
107
 Amelia Stewart

"Radim. Ušla sam u kartone pacijenata da vidim šta sam propustila

dok sam ovde. Dobro mi je Max, zaista."
Iako je pričala da je dobro i dalje sam video modricu i čvorugu na
njenoj glavi. Iako je tražila da radi, svaki dan je ostajala u mojoj sobi.
Duncan je uneo čak i radni sto, da može tu pisati i raditi. Sada, ležala je
sa laptopom u krilu. Prišao sam i sklonio ga, pa sam legao na nju.
"Šta to radiš? Jebote Max, dan je, svi su u palati."
"Nek se nose u kurac svi!"
Pritisnuo sam je svojim telom pa poljubio. Isprva se bunila, a potom
prestala i uzvratila.
"Ovo je klasično skretanje pažnje i ja ga volim... Ali nešto nije kako
treba. Šta se dešava?"
To mi se sviđalo kod nje. Koliko god sam želeo da je ometem uvek
je sve zapažala. Bila je pronicljiva i apsolutno joj ništa nije moglo
promaći.
"A šta... Kralj, kraljica, kraljevina..."
"Vau..."
"Beca, majka je umešana. Još uvek ne znam direktno ili indirektno...
Ali, samleću je."
"Ššš, polako. Gle Max, ne verujem da je htela da me ubije bilo ona
ili bilo ko drugi. Mislim da su hteli da nas zaplaše, mene prvu. Samo su
zaboravili da ja nisam takva osoba."
Ljubio sam je po licu i vratu, pa se lagano spustio do grudi. Moram
je imati što pre.
"Mi smo jači od toga, jesmo se tako dogovorili? I već kršimo
protokol... Ah..."
"Ćuti, samo malo."
Rebeca i ja nismo imali seks u palati. Nije dala pošto već živimo u
grehu i van protokola, tvrdila je da ćemo navući neku bedu na vrat ako

Čitateljski Raj
108
 Amelia Stewart

to učinimo. Nakon napada želeo sam je jako, ali sam se i sam suzdržao
jer sam se plašio. Danas... Pa danas ću je definitivno odvesti u njen stan i
tamo sve nadoknaditi i naplatiti.
"Ovo smo mi Rebeca. Čuvaću te, svaki napad na tebe je napad i na
mene. Meni niko nije važan osim Casa i tebe."
"Maximus, postao si tako rečit."
Još malo sam se igrao sa njenim grudima ali kako sam i sam
postajao sve više napaljen, rešio sam da se udaljim. Jebena žena, prava
čarobnica. Samo ona može od mene da načini i slabića i heroja.
"Šta ću. Beca, večeras idemo na večeru."
"Izvodiš me?"
"Da. A potom te vodim u tvoj stan. Dosta mi je ovih suvih
trenutaka."
"Volim te Max, tako puno."
"I ja tebe dušo. Idem sada na sastanak. Vidimo se kasnije."
Narednih sati bolela me je glava od svih. Nickos i Leo su bili iza
mene, a razmišljao sam da je vreme da pozovem i Tima. Treba mi što
više ljudi kojima verujem. Nakon grofa Leonija i njegove porodice na
red je došao Di Angelis.
"Uđite. Ja sam princ Maximus Orsini. Sedite."
Rebeca nije imala sličnosti sa ocem.
"Znam ko ste, Vaša visosti. Ali zaista ne razumem zašto sam ovde."
"Koliko?"
"Šta koliko, ne razumem?"
"Vidite ovako. Mrzim ljude koji odbace decu zarad ličnog
zadovoljstva. Upoznat sam sa Vašom situacijom, kao i sa tim da držite i
dalje imanje a ne želite da ga prepišete Rebeci."

Čitateljski Raj
109
 Amelia Stewart

Video sam kako se iznenadio. Ali, to je bio kratki bljesak znatiželje,

sada će krenuti da traži. Takav je on, ljigavac.
"Anamaria je sama birala svoj put."
"Onaj na koji ste je naterali. Onaj na kome nije imala podršku i
potporu. Onaj put na kome je isplaćivala Vaše dugove a ni sama nije
imala sredstva."
"Moja titula iziskuje takav život..."
"Vaša titula nažalost nije ništa. No, ne zanima me ona. Mene u
ovom trenutku zanima za koliko ćete mi prodati imanje!?"
"Molim? Nudite mi novac? Šta vi imate sa Anamariom?"
O da, vreme je za završni udarac.
"Takav otac ne zaslužuje ćerku kakva je ona. Ja sam njen budući
muž, a kao što pretpostavljate ona je moja princeza, buduća kraljica.
Mene ne zanima Vaša jebena titula ali iz nekog sentimentalnog razloga
ona je vezana za imanje.
Dakle? Suma? I da Vas više ne vidim i ne čujem. Kao i do sada,
pravite se da ne postojimo. "
"Ali ja sam njen jedini rod. Ja mogu da se popravim..."
Znao sam.
"Apsolutno ne dolazi u obzir. Ona je tu u palati ali neću vam dati da
je vidite. Kada Rebeca uzme moje prezime Vaša titula i loza će se
ugasiti. Bolje uzmite novac i obezbedite se."
Mrzeo sam što radim njoj iza leđa ali sa ovakvim ljudima i ne može
se drugačije. On je takva sorta, jednom kockar, uvek kockar. Sutra bi
kompromitovao kraljevinu, a to ne smem da dopustim.
"Izvinite prinče."
"Duncane, šta je sad?"
"Tata?"

Čitateljski Raj
110
 Amelia Stewart

E jebi ga.
"Šta radiš ovde? Došao si da prosiš?"
"Anamaria... Dete..."
"Koje dete? Imam 30 godina, odavno već nisam tvoje dete."
"Rebeca? U redu je, ja sam ga pozvao."
"Maximus, on želi samo novac. Molim te, ne čini to."
Pozvao sam je da dođe do mene.
"Beca, pusti da ovo završim kako sam zamislio. I veruj mi. Ništa ne
činim da ti naudim. Znaš to?"
"Znam. On je moj otac, ali..."
"Becks, on te ne određuje. Ja sam ko si. Kako si i sama rekla, ovo
smo mi. Idi bolje nađi haljinu za večeras. Sandra ima ovlašćenja da te
sredi, važi?"
"Važi."
"Ana…"
"Nisam odavno tvoja Ana. Ne, otkad si mene zamenio kockom.
Našla sam kome sam bitna ja, a ne titula i novac. Našla sam nekog ko
me hoće zbog mene same."
I zato je volim. Zato što kaže šta misli. Zato što ne laže i sa njom si
stalno načisto. Zato što je odabrala mene.
"Dakle grofe, čekam. Obezbediću Vas novčano u zamenu za imanje.
Pristajete?"
Gledao sam kako vaga. Nažalost, takve ljude novac lako motiviše.
"Pristajem."
Prelako i prestrašno.
Bože, nadam se da neću biti takav otac.
Čim je otišao počeo sam da pravim plan za večeras.
"Da?"

Čitateljski Raj
111
 Amelia Stewart

"Doneo sam šta si tražio."

Gledao sam oca kako mi pruža kutijicu.
"Ovo pripada prvoj princezi. Vidiš Darius je govorio kako će ga
Rebeca sigurno nositi i bio je u pravu. Ponekad nas drugi poznaju bolje
nego sami sebe što znamo."
"Hvala ti."
"Sve je spremno za večeras i sretno."
Voleo bih da je sve savršeno, da smo mi sretna porodica i da Beca
ima istu.
Ali, mi smo samo ljudi u nesavršenom svetu koji su pronašli jedno
drugo.
Kako ona kaže ovo smo mi i to je jedino važno, jer ćemo nas dvoje
stvoriti sopstvenu porodicu.

Čitateljski Raj
112
 Amelia Stewart

"Princeza"

REBECA

Videla sam oca. Takvi se ne menjaju, došao je zbog novca ne zbog

mene. Znam. Odavno sam ga precrtala.
"Max će ga srediti."
"Tako mi je delovalo. Ne bih htela da pomisli..."
"Hej Beca, znaš Maxa. Veruje ti bezuslovno. Neće dozvoliti da ga
pređe, ne brini."
"Znaš. Ne brinem. Ipak teško je. To mi je otac, jedini krvni
srodnik."
"Znam, ali sada imaš novu porodicu."
"Koja je isto tako sjebana. Max i ja smo baš kombinacija."
"Dušo, Max i ti ste odlična kombinacija. Jedva čekam kraljevsko
venčanje. Biću sva bitna, jebote."
"Hej, hej, alo gde žuriš El? Samo me je pitao, nismo ništa pričali,
niti me je zvanično zaprosio, prsten i to."
"Biće, biće, vidiš da si tu non stop. Hajde, idi spremaj se. Lepo se
provedi, zaslužila si."
"Važi, obećaj da ćeš doći sutra da prošetamo."
"Doći ću."
"Ćao El."
Iako smo stalno zajedno, Max i ja nikad nismo izašli na večeru.
Preskakali smo mnoge korake. Tako da sada idemo unazad i radujem se

Čitateljski Raj
113
 Amelia Stewart

tome. Posebno se radujem onome što sledi nakon večere. Da je do mene,

od početka bih bila u svom stanu, Max bi bio pored mene i Elena bi me
čuvala. Ali shvatam njegovu brigu, kao i da želi svima da pokaže ko sam
i šta sam u njegovom životu. Zato sedim i ćutim. Radim odavde i sa
Elenom sam u stalnoj vezi. Ne pamtim kad sam bila na odmoru pa mi
ovo odsustvo i prija, isto kao i ono u Londonu.
Takođe, pokušavam da ga poduprem u svemu što radi, da budem uz
njega i kad je nervozan i kad je zadovoljan. A znam da je posebno
nadrkan zbog odsustva seksa. Jebi ga i meni fali. Iako se svako veče
ušuškam uz njega, dobijem toplinu koju nikad nisam sanjala, fali mi ona
iskra strasti kojoj se oboje predajemo. Fali mi da budemo bez kočnica.
Ali ovo je jebena palata Orsinijevih, a ja još nisam princeza i deo
nje.
"Zdravo, ja sam Sandra, stilista kraljevske porodice. Imam zadatak
da Vas sredim za posebno veče."
"Rebeca, drago mi je."
Ubrzo sam zaboravila na sve. Sandra je činila čuda i konačno sam
postala svesna da će ovo biti moj život uskoro.
"Oh, svaka ti čast. Izgledam... Pa magično."
"Zato što jeste magični. Biće mi čast da Vas oblačim. Lepoj ženi sve
lepo stoji, ali Vi ste izuzetni."
Prvi put sam obukla pravu večernju haljinu. Dovoljno diskretnu, a
opet dovoljno izazovnu. Posebno što se ističe su ta gola leđa zbog kojih
će Max odlepiti.
"Izvolite. Kralj je ostavio ovo za Vas."
Pružila mi je kutijicu. U njoj su se nalazile predivne naušnice.
"O, ne mogu ovo da nosim."
"Anamaria?"
Kralj je ušao kao da je osetio da se dvoumim.

Čitateljski Raj
114
 Amelia Stewart

"Sandra, predivan posao."

"Hvala. Povući ću se."
"Divna si. Nikad ti nisam rekao, ali da imam ćerku voleo bih je kao
ti."
"Nemojte tako."
Uzeo je minđuše i predao mi ih.
"Dobićeš još porodičnog nasledstva moje majke. U porodici je
tradicija da ih dobije prva princeza. Oduvek sam znao da ćeš to biti ti."
"Zaista?"
"Da. Darius je to lepo uredio. Ipak, brak iz ljubavi, a ne zahvalnosti
je najbolji."
Gledala sam kralja kako se gubi. Lice mu je upalo a oči skupljene
zasuzile.
"Jeste li dobro? Da Vas pregledam?"
"Dobro sam dušo. Tako... Setim se svojih početaka sa Leticiom i ne
znam kada se pretvorila u hladnokrvnu kučku. Ako te na bilo koji način
ugrozi, molim te da mi kažeš."
"Hoću, ako ćete se osećati bolje. Inače, znate da mogu sama da se
nosim sa njom."
"Ti ćeš biti odlična princeza. Hajde sada da ne zakasniš. On te čeka.
I hvala što si Maximusu dala priliku."
Uzela sam ogrtač i tašnu pa došla do kralja i poljubila ga u obraz.
"On je svoju šansu sam zaslužio. Kod mene nema ništa tek tako, na
lepe oči. Vidimo se sutra."
"Vidimo se Anamaria."
Bila sam ubeđena da me Maximus tu čeka ili bar u autu, ali nije bilo
tako. Leo i Nickos su postali moji čuvari, sada više nego ikad i oni su me
odveli u restoran.

Čitateljski Raj
115
 Amelia Stewart

Samo, to nije bio običan restoran. To je bio samo naš restoran. U

njemu bio je postavljen samo jedan sto, pored koga je stajao Max. Prvi
put videla sam ga u kraljevskoj nošnji. Dođavola, taj čovek da obuče
džak ja bih se zaljubila.
"Želiš da me ubiješ, izgledaš vau?"
Max je samo stajao i upijao moju pojavu. Mogu slobodno reći i ja
sam na njega isto delovala.
"Pa... Rebeca, mogu samo uzvratiti. Izgledaš... Predivno.. I znaš
zašto me to raduje?"
"Zašto?"
"Zato što si samo moja i zato što samo ja vidim ovo i ono ispod."
Max je bio pažljiv. Osvajao me na svakom koraku. Od povlačenja
stolice da bih sela, do ljubljenja ruke. Nije bilo drugog kontakta a ja sam
već gorela. Doneli su nam vino, a ja sam već bila opijena. Ako se ne
obrukam do kraja večere, biće dobro.
I ovo će biti moj život. Neosporno primio on kraljevsku titulu ili ne,
ovako će izgledati dalje.
"Beca, šta je sa tobom?"
"Ništa, ništa..."
"Valjda me toliko znaš, nema potrebe da se pretvaraš. Pričaj sa
mnom, šta te muči?"
Dovraga, dobar je. Čita me. Bojim se.
"Šta ako ja ne budem dobra princeza? Šta ako se ne snađem,
obrukam te i slično."
"Dosta."
"Max?"
Uzeo je moju ruku preko stola i čvrsto je stisnuo.

Čitateljski Raj
116
 Amelia Stewart

"Ti si apsolutno sposobna da se sa svime uhvatiš u koštac. Ja sam

očaran tobom i time šta si sve sama postigla. Ja ću te podupirati na
svakom koraku jer više nisi sama. I zato nema razloga za brigu i strah.
Voliš li me?"
Njegove su oči zagonetno sijale. Volela sam jer sam znala da iza
toga stoji neki poklon.
"Naravno da te volim."
"Onda je to sasvim dovoljno. Izvoli."
I dalje mi je držao jednu ruku, dok mi je drugog predao belu
kovertu.
"Ono što sam naumio, to sam i ostvario. Šta će dalje biti, samo je
tvoja odluka."
Brzo sam otvorila i ugledala ugovor.
Anamaria Di Angelis, vlasnica

"Šta si uradio?"
"Vratio ono što ti pripada. Ti si jedina naslednica i logično je da ta
zemlja bude tvoja."
"Ali otac... Uzeo ti je ogroman novac sigurno!"
"Beca, pogledaj me. Nisam mislio na njega, već na tebe. Znam
koliko si žalila za tim imanjem i koliko si želela da ga imaš. Ništa mi
drugo nije važno. Ti ćeš odlučiti da li ćemo ga renovirati i ostaviti kuću
ili ćeš napraviti dom za stare koji si planirala."
Kako da ga ne volim? Muškarca koji misli unapred, muškarca koji
pored svojih potreba misli i na moje. Muškarca koji je prozreo mog oca,
okorelog kockara, a ipak se sastao sa njim i isplatio ga ko zna kojim
sumom, zbog mene.
"O Bože!"

Čitateljski Raj
117
 Amelia Stewart

"Ni slučajno nemoj plakati. Idemo plesati. Čeka nas još toga. Nisam
ni krenuo."
Još?

.....................…

Veče je bilo uzbudljivo i lepo. I tako je brzo prošlo. Jeli smo, pili,
plesali. Nisam ni znala da Max pleše, pa mi je i to čak izgledalo seksi.
Saberi se Rebeca, još samo malo.
"Divna si tako rumena."
"I najela sam se, a i napila. Mislim, pripita sam. Ako si želeo da me
napiješ pa skineš...znaš da bih se skinula i sama pred tobom. Odmah."
"O da. Nisam te napio, već smo pili zajedno. Trebalo mi je snage."
"Tebi treba snage? Zašto Maximuse?"
Držala sam čašu u ruci kada je Max ustao i došao ispred mene. I
jebote, kleknuo.
"Pa...ja nisam čovek koji ostaje bez reči ili se plaši, a sada sam se
usrao od straha. Dakle, grofice Anamaria di Angelis, doktorice Rebeca
Angelo i seksi misteriozna lepotice, hoćeš li primiti ovaj prsten i udati se
za mene?"
"O Max...toliko te volim."
Nisam mogla da zadržim suze. Nikad slično nisam doživela. Nikad
ustvari nisam puštala da me emocije preplave.
"Hoću. Naravno da ću biti tvoja princeza."
Stavio mi je prsten i poljubio me poljupcem punim zahvalnosti.
A ja ne želim takav poljubac.
"Ako smo završili sa formalnim stvarima i ne želiš da se skinem
ovde na sred restorana, vodi me kući. Ne mogu više da izdržim."

Čitateljski Raj
118
 Amelia Stewart

Ustala sam i ponovo ga poljubila, jače, žešće, silnije. E tako želim.

"Idemo. Ništa više ne želim nego da vodim ljubav sa tobom."
Ljubav? O da, sve je moguće. Upravo proživljavam svoju bajku.
Trebamo verovati u čuda.
Trebamo verovati u ljubav.
Trebamo verovati u živeli srećno do kraja života.
Jer bez vere i snova mi ostajemo obični, nezadovoljni ljudi koji su
zarobljeni u svojoj ljušturi.
Princeza Rebeca Orsini. Dođavola da!!

Čitateljski Raj
119
 Amelia Stewart

"Epilog"

MAXIMUS

Pet godina kasnije

Neko bi rekao da sam lud, da sam previše zaštitnički nastrojen. Ja

mislim da sam samo ludo zaljubljen u svoju ženu. To me tera da činim
razne ludosti ali i da uživam u njoj. Još uvek smo obični smrtnici, princ i
princeza. Otac se nakon venčanja oporavio i rekao da ga je Rebeca
vratila u život. Zato on vlada. Što se nas tiče, to nam daje još prostora i
vremena za nas, van palate.
"Šta radiš to jebote? Špijuniraš rođenu ženu?"
Sedim u sobi za nadzor u klubu u Londonu. Ne znam kako, ali
Casius je saznao i morao sam da ga povedem ovaj put. Znam da više nije
klinac, znam da upada i sam u razne nevolje, ali ne osećam se lagodno
sa saznanjem da je u klubu i zabavlja se.
"Ne, samo uživam."
"Aha, mogu misliti. Jebote, šta sve imate ovde? Trebaće mi dani da
sve obiđem i isprobam!"
"Zar ti nisi večeras bebisiterka?"
"O nou, večeras je Elenin red."
Stephanos je rođen pre godinu i po dana, dve godine nakon
venčanja.
Jebeno najlepši dan u mom životu. Nikad se nisam osećao tako
ispunjeno, tako ponosno. Kada sam uzeo maleni smotuljak u ruke,
mislio sam da sam osvojio svet. To čudo smo Beca i ja stvorili. Moj se

Čitateljski Raj
120
 Amelia Stewart

svet pre pet godina okrenuo naopačke. Rebeca je uletela i od mene

napravila čoveka kakav sam danas. Izvukla je najbolje delove mene koje
nisam ni znao da posedujem.
"Previše me koristite, ali opraštam vam jer je malac isti ja."
Cas se uključio u čuvanje kao i Elena. Samo su se utrkivali ko će ga
nositi, hraniti, voditi u šetnju. Jedino je majka, kao što smo i očekivali,
ostala uzdržana. No, nije nam falila. Imali smo dovoljno ljubavi.
"Cordelija, da li su spremni apartmani?"
"Jesu gospođo."
"Šta sam rekla za gospođo?! Prošli smo to odavno."
"Razumem."
"Kako su devojke?"
"Oduševljene su. Rasterećene."
"Odlično. Sutra počinjemo sa sistematskim. Koliko je novih?"
"Nećete verovati, dvadeset. Pročulo se da je nova uprava i bolji
uslovi. Mislim, i pre je bilo dobro..."
"Ma daj! Kako u redu, kad ste cure zvali robom?"
"Ja ovaj..."
"Tvoja žena je carica. Jasno mi je zašto si joj prepustio posao."
"Ja samo obavljam prljavi posao Cas."
"Ona sve stiže i može. Kada budem tražio ženu, želim da bude
takva."
"Aha, imaš li nekog u planu?"
"Ma kakvi. Neću se ženiti bar još deset godina. Zašto bih? Vi ste
već sve obavili.."
Gledao sam i dalje Rebecu kako Cordeliji daje instrukcije. Jedva
sam čekao da završi jer sam imao planove za ovo veče. Imali smo celu
noć pred nama jer su Elena i Casius čuvali neizmenično Stephanosa.

Čitateljski Raj
121
 Amelia Stewart

"Jesi li videla Maxa? Znaš li gde je?"

"O, on je u sobi za nadzor. Idem ja da sve pripremim."
"U sobi za nadzor. O Maximuse..."
Okrenula se prema kameri.
"Šta ona to radi? Mislim da se tvoja žena upravo skida."
Šta? Ona nije normalna, nisam sam jebote?!
"Napolje!"
"Oooo imaćeš privatni šou."
"Napolje Cas, nećeš gledati moju ženu. Bolje idi da čuvaš dete,
obećao si."
Vatao sam na Stepha jer sam znao da tako mogu sve da postignem.
Voleo ga je, ponekad mislim i previše. Razmaziće ga.
"Dragi, voliš da gledaš... Zaboravila sam kako je to napaljujuće."
Čim sam video da počinje da skida bluzu, pogasio sam sve monitore
i krenuo do nje.
"Cordelija, do daljnjeg nismo dostupni."
Kada sam ušao, ugledao sam je u kompletu koji sam joj skoro
kupio. Čak i posle godinu i po dana, još uvek se video trag porođaja ali
nisam mario za to. Moja je žena meni najlepša.
"Jedva sam čekala ovo."
"I ja isto princezo moja."
Danas ne mogu da zamislim da živim bez ovog što imam.
Naučio sam mnogo od Rebece, ali sam i ja nju učio i učim i dalje.
Naša je veza čvrsta. Biće još čvršća kad se kroz par godina
krunišem.
Ja sam njen arogantni princ, a ona moja misteriozna lepotica.

*KRAJ PRVOG DELA*

Čitateljski Raj
122
 Amelia Stewart

O piscu

Amelia Stewart piše na Wattpadu i pod nadimkom Profesorka28.

Počela je da piše pre tri i po godine i od tada se nižu mnoge priče. Kao
što znate napisala je više od 20 priča raznih tema i skoro sve imaju i
elektronske tj. pdf izdanje.
Dve sportske romanse Divlji i Razuzdani štampane su, kao i duet sa
još jednom autorkom sa Wattpada SanyBrezz, Medena & sponzor.
Knjige možete poručiti i preko autorki, direktnim kontaktom u inbox.

Autorku možete pratiti na njenom Facebook profilu, njenoj stranici

Amelia Stewart-autor, kao i Wattpad profilu gde i dalje aktivno piše.

Facebook profil: https://www.facebook.com/poca.bemillija.3

Facebook stranica: https://www.facebook.com/ameliabooks1/
Wattpad profil: https://www.wattpad.com/user/profesorka28

Živi i radi u Beogradu.

Arogantni princ prvi je deo serijala Prinčevi.

Ostali delovi su :
Tajanstveni princ
Kontroverzni princ i
Odbačeni princ.

Čitateljski Raj
123