j

Book As Passion

prevod&obrada

Book As Passion

Dobri ljudi
podzemlja
I deo serijala

Anđeo u kandžama đavola

Prevod: Book As Passion PS Team
Naslovnica: Sirius
Obrada: Snou & Book As Passion

2
 Book As Passion

PROLOG

Alessio

- Imamo problem - obavestio me je grub glas. Bio je to moj zamenik.

- Dolazim - rekao sam mu. Nije mi se svideo njegov ton glasa. Znao sam da
je nešto priliĉno loše. Njegova nervoza je mene ĉinila nervoznim. Viktor je bio lud
kuĉkin sin i ako ga je nešto razbesnelo, onda je to nešto veliko. Nešto što mi se
neće svideti.
Izašao sam iz svoje kancelarije i video nekoliko mojih momaka kako ĉuvaju
straţu. Pognuli su glave u znak poštovanja kada sam prošao. Kada sam ušao u
tamu hodnika koji vodi do zuĉno izolovanog podruma, telo mi je postalo napeto.
Vazduh oko mene je bio ustajao, koraci su probijali tišinu i pripremio sam se za
najgore.
Kada sam otvorio vrata, video sam Viktora naslonjenog na zid, spuštene
glave u znak poraza. Moj ulazak ga nije zbunio, bio je izgubljen u sopstvenim
mislima. Proĉistio sam grlo i pogledao me je. Na njegovom licu sam video horor i
gaĊenje.
- Loše je - Viktor je rekao, pokazujući u pravcu sobe. Klimnuo sam glavom i
krenuo unutra dok me je Viktor pratio.
Ušao sam i video krvavog ĉoveka vezanog za stolicu. U podrumu nije bilo
niĉega, osim stolice na sredini i stola na kraju sobe. Ĉetiri moja ĉoveka su stajala
oko njega. Bili su moja desna ruka. Nisam prepoznao ovog zarobljenika, ali kada
je pogledao u mene, oĉi su mu bile pune straha. Kako sam mu se pribliţavao, tako
se njegovo već bledo lice grĉilo od bola. Naslonio se na stolicu kada sam stao
ispred njega.
- Jebi ga, šta se ovde dešava? - Glas mi je odjekivao sobom. Nisam skidao
pogled sa ĉoveka i kada je poĉeo da drhti, kroz moje telo je projurilo zadovoljstvo.
Za seronju bi bilo bolje da je prestravljen. Viktor je stao iza ĉoveka. Zgrabio je
zarobljenika za kosu i njegov vrat se bolno izvio unazad. Ĉovek je vrištao i mlatio.

3
 Book As Passion

Podigao sam pogled sa prebijenog zarobljenika i susreo se sa Viktorovim

zgaĊenim.
- Seronja nas je izdao. Ĉuo sam dok govori. Jebeni Italijani. Radi za njih -
Viktor je reţao.
Pogledao sam u ĉoveka ĉije su oĉi bile zatvorene. Odbijao je da me pogleda.
Bes koji je preuzimao moje telo je bio neopisiv. On me je jebeno izdao. Mene.
Jebenog. Kralja. Osobu koja je posedovala njegov ţivot. Niko me nije izdao i
izvukao se. Verovao sam svim mojim ljudima. Bili su moja porodica, ali kada me
moj roĊeni izda, onda plaća krajnju cenu. Smrt. Vrlo bolna smrt.
Duboko sam uzdahnuo umirujući svoje crte lica i okrenuo se od vezanog
ĉoveka.
- Donesite mi stolicu! - Viknuo sam. Video sam jednog svog momka kako
posrće u pozadini radeći šta sam traţio.
- Izvolite, šefe - Phoenix reĉe minut kasnije. Spustio je stolicu iza mene i
polako se udaljio. Seo sam i pogledao u kuĉkinog sina. Otvorio je oĉi i gledao je
direktno u mene. Moj temperament je planuo. Nagnuo sam se i zareţao mu u lice. -
Zašto?
Telo mu se treslo od straha, ali je odbijao da odgovori. Pogledao sam u
Viktora i signalizirao mu. Pustio ga je i otišao do stola na kraju sobe, a zatim se
vratio sa sekaĉem u rukama. Skoro zlobno sam se nasmejao i naslonio na stolicu,
prekrštajući ruke na grudima.
- Uţivaj - rekao sam, klimajući Viktoru.
Dok je radio, vrisci su ispunjavali sobu. Krv je kaptala po podu, ali sam svoj
pogled sve vreme drţao na njemu. Kada je poĉeo da gubi svest, podigao sam ruku.
Viktor je istog trena zaustavio njegovu torturu. Ponovo sam se nagnuo i upitao -
Zašto i ko?
Nasmejao sam se kada me je pogledao. Viktor se nagnuo i udario ga je -
Pokaţi poštovanje.
- Pitaću poslednji put. Zašto i ko? - Rekao sam preteće, grabeći ga za lice.
Prstima sam stiskao njegov obraz sve dok krv nije krenula iz njegovih rana. Kada
još uvek nije odgovarao, pustio sam ga i ustao, odgurujući moju stolicu. Ovog puta
nisam mislio da isprljam ruke. Ali ĉovek vezan za stolicu ispred mene me je

4
 Book As Passion

naterao na to. Mojim ljudima je potrebno da me vide kako ubijam. Trebalo im je da

vide posledice izdaje. Trebalo im je da vide najgore od mene. Kako brutalan mogu
da budem. Izgleda da su zaboravili.
Svi su me se bojali i jebi ga niko me nije izdao.
Otišao sam do stola i uzeo klešta. Kada sam se okrenuo, svi su uzmaknuli po
korak unazad. Viktor se sadistiĉki smejao i odmahivao glavom. - Jebi ga , da. Tako
je.
Viktor je nabio zarobljenikovu glavu na stolicu. Stao sam ispred njega i
zgrabio ga za bradu, ne mareći da li ga povreĊujem. Silom sam mu otvorio usta i
stavio klešta na njegove zube. Pokušao je da vrisne, ali mu nikada nisam dao
šansu. Trebali su mi sati da se zadovoljim. I kada sam završio, on više nije disao.
Lekcija nauĉena.

*****

Ayla

Trĉi, samo trĉi, govorila sam sebi.

Beg nije bio lak. Godinama sam ga planirala. Ali nikada nisam skupila
hrabrost da to i uradim. A veĉeras sam morala da pobegnem iz noćne more u kojoj
sam roĊena.
Oca nikada nije bilo briga. Nije pomagalo ni što sam ga preklinjala da me
sasluša. Uvek me je ignorisao. Moj otac je samo brinuo o svojim profitima. Ipak,
on je bio Bos. Italijani, Famiglia, su ga poštovali. Bio je zastrašujući voĊa.
A ja samo pijun u njegovoj okrutnoj igri.
Nisam imala izbora, niti volju. Bez poštovanja. Bez ljubavi.
Nisam imala ništa.
Moja veridba sa oĉevim zamenikom, takoĊe nije bila moj izbor. Ipak, kakav
sam izbor imala sa šesnaest?
5
 Book As Passion

Sa dvadeset i tri, nakon svih godina muĉenja kroz koja sam prošla sa
Albertom, odluĉila sam da pobegnem. Godinama sam ţelela da moj otac zaustavi
nasilje koje sam doţivljavala, ali to se nikada nije desilo. Alberto je sa mnom radio
šta je hteo.
Bila sam samo igraĉka za zadovoljavanje i bol.
Kada me je ostavio, krvavu i prebijenu nakon još jedne noći muĉenja,
ispuzala sam iz kreveta i popela sam se na prozor. Bez obzira na to koliko sam
razmišljala i planirala moj beg, nije bilo lako. Nikada ništa nije lako.
Ali, još uvek sam trĉala za spas svog ţivota.
Koliko god da je ostalo od mog zdravog razuma, zavisilo je od toga.
- Stop!
Ĉula sam iza sebe viku, koja me je išĉupala iz mojih misli.
- Ne. Ne. Ne - jedva sam progovorila, zadihano. Skoro sam izašla sa imanja i
noge su me pekle dok sam trĉala.
Trebalo mi je još malo vremena, ali muškarci su mi se pribliţavali.
- GospoĊice Ayla. Stanite. Stanite - ĉula sam jednog od njih kako viĉe iza
mene.
Uvlaĉila sam se dublje u šumu i terala se da idem brţe. Napinjala sam se,
trĉeći sve dok se nisam osećala kao da mi se telo raspada. Već sam dosta krvarila.
Sve me je bolelo, ali sam nastavljala dalje. Samo je moj beg bio vaţan.
Nastavila sam da trĉim kroz tamu sve dok muški povici nisu utihnuli. Kada
ih više nisam ĉula, zaustavila sam se i naslonila na drvo. Još uvek nisam bila
sigurna, ali sam morala da se odmorim. Srce mi je lupalo, a noge su mi se tresle.
Ali kada sam ĉula zvuk sa moje leve strane, razrogaĉih oĉi i odgurnuh se od
drvo, praveći par koraka. Zvuci su bili sve glasniji. Više nisam ni pogledala u tom
pravcu, već sam se okrenula i nastavila da trĉim, moleći se da pronaĊem nekoga ko
će mi pomoći. Mora biti još dobrih osoba u ovom surovom svetu.
Kada se zora pribliţila, bila sam previše umorna da bih nastavila. Više nisam
bila u šumi, već pored napuštenog puta. Znala sam da je oĉevo imanje na obodima
New Yorka. Govorio je kako će jednog dana da vlada celim gradom. Ali zasad,
pripadao je nekom drugom. Nekom moćnijem od njega.

6
 Book As Passion

Šepajući pored puta, nastavila sam sve dok nisam naišla na kuće. Izdahnula
sam od olakšanja. Bila sam sigurna. Neko će mi pomoći. Došla sam do jedne kuće
i neţno pokucala na vrata. Starica je otvorila i uzdahnula kada me je videla. Pre
nego što sam išta rekla, zalupila je vrata. Raširila sma oĉi i buljila šokirano u
zatvorena vrata. Šta?
Podigla sam pesnicu da ponovo pokucam, ali krajem oka sam videla nešto
drugo. Albertove ljude. Hodali su unaokolo, traţeći me. Srce mi se popelo u grlo i
brzo sam se sakrila iza kuće. Dok sam pokušavala da smislim sledeći plan, svetla
su se pojavila iza ćoška. Pogledala sam nalevo i videla crno vozilo kako se
zaustavlja. Stajala sam mirno dok je veliki muškarac izlazio iz auta. Nosio je crno
odelo, sliĉno onom koje Alberto i moj otac nose. Nisam ga dobro videla jer mu je
tama sakrivala lice. Ušao je u jednu od kuća.
Pogledala sam u automobil i odluĉila. Uverivši se da Albertovi ljudi ne
gledaju, brzo sam se izvukla iz mog skrovišta i potrĉala prema autu. Povukla sam
ruĉicu na zadnjim vratima. Vrata su se otvorila. Suze olakšanja su mi mutile vid i
štucajući sam spreĉila plaĉ.
Pogledala sam na sve strane, pobrinuvši se da me niko nije video. Put je bio
ĉist i popela sam se u auto i zatvorila vrata za sobom. Sklupĉala sam se izmeĊu
sedišta, pokušavajući da se napravim što neprimetnijom. Oĉi su mi se zatvorile dok
sam pokušavala da umirim disanje.
Posle par minuta, vrata su se otvorila i muškarac je seo. Trgnula sam se kada
je zalupio vratima. Stomak mi se grĉio dok mi se disanje usporavalo. Ruke su mi
se tresle od straha.
Zaĉulo se neko komešanje i onda je poĉeo da govori. - Viktore, dolazim
kući. Pripremi sve.
Telo mi se od napetosti zateglo poput strune, ali kada je auto iznenada
krenuo i ĉovek poĉeo da vozi, izdahnula sam od olakšanja.
Bila sam sigurna. Za sada. I samo je to bilo vaţno.

7
 Book As Passion

I POGLAVLJE

Ayla

Telo mi se treslo zbog napetosti u toku voţnje. Muškarac je bio tih, ali
vazduh oko njega je bio intenzivan i napet. Kada se auto konaĉno zaustavio,
zaledila sam se. Srce mi je preskoĉilo kada je otvorio vrata. Ĉekala sam na njegovu
reakciju. Ali on je samo izašao i zatvorio vrata za sobom.
Zatim, mrtva tišina.
Izdahnula sam od olakšanja i naslonila se na zadnje sedište. Bila sam
sigurna. Saĉekala sam još nekoliko minuta, popela se na kolena i pogledala kroz
zatamnjen prozor. Uzdisala sam šokirano. Lepota iza tog prozora je oduzimala dah.
Dugaĉki, kruţni prilaz za automobile je bio oivĉen borovima i viskoim,
crvenim, staklenim baštenskim ukrasima. Predivno grmlje je okruţivalo ogromnu
fontanu u sredini prilaza. Centralna fontana je bila oĉaravajuća, pravljena od
keramiĉkih ploĉica i okruţena cvećem. U daljini sam primetila drveće koje je
vodilo do glavne kapije. Ovo mesto je bilo spokojno.
Kada sam se uverila da sam sama, brzo sam otvorila vrata i izašla. Kada sam
napustila oĉevo imanje, još uvek je bio mrak, zora se tek pomaljala, ali sada je
sijalo sunce. Morala sam da trepnem par puta da se priviknem na sjaj. Okrećući se,
ostala sam bez teksta.
Imanje je bilo mnogo veće od oĉevog. Beli mermerni stubovi su stajali na
ulazu u rezidenciju. Kule su na vrhu imale srebrne kupole, a zamršeni rad na
kamenu je ukrašavao zidove. Velika, dupla, drvena vrata verovatno koštaju više
nego što mogu i da zamislim.
Moj otac je bio bogat, ali nikada nisam videla ovako nešto. Rezidencija u
kojoj sam ţivela je mnogo manja od ove. Iznenada sam shvatila da ĉovek koji je
mnogo bogatiji od mog oca je verovatno i opasan kao i on, ako ne i opasniji.
Nauĉila sam lekciju. Bogataši su zaslepljeni svojom moći i ne ponašaju se kao
ljudska bića. Nemaju emocija. I nisam htela da rizikujem sa ovim strancem.

8
 Book As Passion

Krenula sam unazad i udarila u auto. Progutala sam pljuvaĉku i zatvorila oĉi.
Moram da odem. Moram da naĊem neko bezbedno mesto. Okrenula sam se i
šokirano ugledala dva muškarca kako idu prema meni. Gledali su jedan u drugog.
Rizikujući, brzo sam se sakrila iza auta. Tresla sam se od straha i poĉela da se
preznojavam.
Moram da odem. Odmah! Ali moja sigurnost je bila kompromitovana. Kada
su muškarci ušli u rezidenciju, telo mi se opustilo od olakšanja, ali je napetost i
dalje tinjala u meni. Strah je bio duboko usaĊen u meni i stomak mi se grĉio.
Zaledila sam se kada sam pogledala prema glavnoj kapiji.
Nije bilo izlaza. Bilo je nemoguće.
Po prvi put, videla sam ĉetiri muškarca kako stoje ispred kapije i ĉuvaju je.
Niko nije ulazio niti izlazio bez da su ga primetili. Isto tako je bilo i na oĉevom
imanju. Ĉuvari su uvek bili na imanju, brinući se da ne bude nekih iznenadnih
napada.
Pogledala sam iza sebe. Srce mi je stalo kada sam videla da se vrata
otvaraju. Izlazak kroz glavnu kapiju više nije bio opcija. A nisam znala teren.
Suze razoĉaranja su mi mutile vid dok sam pokušavala da smislim kako da
se izvuĉem. Krenula sam prema otvorenim vratima, dok mi je srce udaralo po
rebrima. Mogla bih da uĊem unutra. Mogla bih da se sakrijem i verovatno me niko
ne bi ni video. Bila bih sigurna neko vreme, dok ne smislim plan. Pre nego što sam
koraknula prema vratima, neko je viknuo iza mene.
- Hej!
Zaledila sam se kada sam se okrenula i videla dva straţara kako trĉe svom
silom prema meni.
- Ne mrdaj! - Jedan od njih je viknuo sa besnim izrazom lica. Videla sam
kako obojica grabe svoje oruţje i upiru ga u mene. Srce mi je preskakalo i zbog
panike mi se pomutio vid. Bez razmišljanja, okrenula sam se i potrĉala prema
otvorenim vratima. Osetila sam ih iza sebe. Pribliţavali su se i koraci su im
odzvanjali teški i besni. Srce mi je kucalo u grlu. Uzdasi su mi bili plitki i
namirisala sam ga - strah. Strah me je okruţivao.
Vrata su bila tako blizu. Skoro da sam bila unutar rezidencije.

9
 Book As Passion

Pribliţili su se, osetila sam ih na leĊima. Osetivši dodir na ruci, vrisnula sam
i ubrzala korak dok nisam prošla kroz vrata. Trĉala sam naslepo. IzmeĊu sofa,
stolica, stola, a zatim stepenica. Nisam obraćala paţnju gde idem. Samo sam trĉala.
Kada sam došla na drugi sprat, saplela sam se i umalo pala. Na vreme sam
uspela da se pridrţim za ogradu i nastavila sam da trĉim. Sve što sam ĉula bili su
besni povici. Ĉak i kada je nekoliko muškaraca došlo iz razliĉitih pravaca, nisam
prestala da trĉim.
Hodnici su bili ogromni i popunjeni mnogim vratima. Kada sam ĉula
udaljene vriske, naslepo sam prišla jednim vratima i otvorila ih. Utrĉala sam unutra
i zalupila vratima. Telo mi je bridelo od napetosti, kao da se hiljade oštrih noţeva
zabada u moje telo. Srce mi je tuklo brzo poput krila zarobljene ptice. Udaralo je
poput bubnjeva u mojim ušima. Samo sam to mogla da ĉujem. Sklopila sam oĉi i
naslonila se na vrata.
Rezidencija je bila prevelika. Trebaće im vremena da me naĊu. Klizala sam
niz vrata sve dok mi guzica nije dotakla pod. Privukla sam kolena i ĉvrsto ih
prigrlila uz grudi. Stavila sam glavu na njih i pokušala da umirim disanje.
Kada sam konaĉno mogla normalno da dišem, a moji uzdasi više nisu
ispunjavali sobu, podigla sam pogled. Primetivši da sam u spavaćoj sobi, stala sam
na klimave noge i sklonila se od vrata. Soba je bila ogromna. U sredini je bio
kraljevski krevet sa noćnim stoĉićem sa svake strane. Klupa ispred kreveta. Prišla
sam bliţe i spustila ruku na meke jastuĉiće. Sa moje leve strane, uz zid je stajao
kovĉeg. Pogledala sam unaokolo i potraţila gde da sednem. Ispred kamina su bila
dva kauĉa sa stolićem izmeĊu njih. Sa moje desne strane, umesto zida su stajali
veliki panelni prozori, uramljeni zamršenim draperijama. Soba je bila prijatna, ali
mraĉna.
Udahnula sam kada sam ĉula nekog ispred vrata. Kvaka se pokrenula i oĉi
su mi se paniĉno raširile. Srce mi je brţe lupalo. Ne. Ne. Ne.
Traţila sam mesto gde da se sakrijem. Krevet mi je bio najbliţi, pa sam se
uvukla ispod njega. Legla sam na stranu. Skupila sam kolena na grudi, omotala
ruke oko njih i ĉvrsto zatvorila oĉi, moleći se da me ne naĊe, ko god da se nalazi
pred vratima.

10
 Book As Passion

II POGLAVLJE

Alessio

Otvorio sam vrata spavaće sobe i zalupio ih za sobom. Viktor je bio zauzet
klupskim problemima, vodio je raĉuna da svi naši poslovi teku glatko, pa je
obilazak kuće pao na mene. To je bio Viktorov posao i nisam verovao nikom
drugom u vezi sa tim. Pa sam otišao sam.
Klateći se na stopalima, jako sam povlaĉio kravatu sve dok je nisam
otpetljao i skinuo sa vrata. Dok sam skidao sako, telefon je zavibrirao u mom
dţepu.
Izvadivši ga, video sam Phoenixovo ime kako sija na ekranu.
- Šta je? - Reţao sam na telefon.
- Šefe - rekao je paniĉno kao da je bez daha. Umalo da zakolutam oĉima.
- Šta je?
- Šefe..
Nisam ĉuo ostatak reĉenice, već sam ga iskljuĉio.
Raširio sam oĉi kada sam video belu tkaninu kako se širi ispod mog kreveta.
Prišao sam bliţe sa telefonom još uvek na mom uhu. Kada sam došao do platna,
ĉuĉnuo sam i pipnuo ga. Kada sam podigao prekrivaĉ sa kreveta i pogledao ispod,
usta su mi se sama otvorila zbog prizora i bes je proleteo kroz mene. Mogao sam
da osetim kako mi se oĉi suţavaju u proreze.
Devojka. Prljava devojka se krila isod mog kreveta.
- Šefe? Šefe, jeste li tu? - Phoenix je urlao kroz slušalicu.
- Šta? - Proderao sam se i gledao u mog malog uljeza.
Skoĉila je zbog mog tona i poĉela da se trese, brada joj je drhtala, a suze su
se skupljale u uglovima njenih oĉiju. Iskezio sam zube i pokušala je da pobegne od

11
 Book As Passion

mene, ali nije imala nikakve šanse. Zgrabio sam je za belu, iscepanu, prljavu
haljinu i ĉvrsto je drţao. Ne ide ona nigde. Ĉvrsto sam drţao materijal u rukama i
vukao ga sve dok ona više nije bila ispod kreveta.
- Šefe! Neko je provalio na imanje - Phoenix je vikao kroz slušalicu, zvuĉeći
frustrirano.
Nasmejao sam se. Devojka je skupila kolena uz grudi, zatim obmotala ruke
oko glave kao da se štiti od mene. Nasmejao sam se na tu pomisao. Jadnica. Ona
nije svesna u šta se upetljala. Provala u kuću šefa Bratve - Pakhana - a zatim
sakrivanje ispod njegovog kreveta.
- Šefe? - Phoenix je zvuĉao zbunjeno.
- Ja ću rešiti - zareţao sam, gledajući u uljeza. Prekinuo sam poziv pre nego
što je mogao da odgovori.
Vratio sam ga u dţep, zgrabio je za ruku i izvukao napolje. Bolno je jecala, a
njeno šmrckanje je ispunilo sobu. Spustila je glavu, kosa je padala oko njenog lica
poput zavese, zaklanjajući je od mene. Kada sam pokušao da je pribliţim,
odupirala se i pokušala da se otrgne. Stisnuo sam jaĉe njen mali zglob iako sam
znao da je povreĊujem. Njeni trzaji su mi to govorili, ali je nisam pustio.
Da hoću, bez imalo napora, mogao bih da joj polomim ruke na pola.
Puštam je i pomeram se korak unazad. Uradila je ono što sam i oĉekivao.
Potrĉala je pravo prema vratima. Zlobno se smeškajući, izvukao sam pištolj iz
mojih pantalona. Uperio sam ga prema njoj i smireno progovorio.
- Još jedan korak i upucaću te.
Zaustavila se. Telo joj se treslo i znao sam da je od straha. Ono što ona nije
znala je da se ja hranim strahom. Nasmejao sam se i to je zvuĉalo okrutno i za
moje uši. Skoĉila je, ali nije trĉala da spasi ţivot.
- Okreni se.
Nije se okrenula. Crveni, vruć bes je tekao mojim telom. Niko se nije
usuĊivao da me ignoriše. Ipak, ova devojka...
- Okreni se - viknuo sam iza njenih leĊa.
Moj mali zarobljenik je ponovo poskoĉio, ali ovaj put se brzo okrenula. I
dalje je drţala pognutu glavu.

12
 Book As Passion

Ţeleo sam da je vidim. Trepnuo sam na iznenadnu pomisao. Šta?

Odmahujući glavom, nabrao sam obrve dok sam je gledao. Šta je ovde
traţila? Zašto je bila ovde? Po njenom izgledu, nije pripadala ovakvom mestu. Ne
u kući Mafie. Naroĉito ne u mojoj kući.
- Pogledaj me - rekao sam pre nego što sam uspeo da se zaustavim. Prsti su
mi ĉvrsto drţali pištolj dok sam ĉekao da uradi šta joj je reĉeno.
Trebalo joj je duţe nego što sam oĉekivao. Da je jedan od mojih ljudi, već bi
je upucao zbog neposlušnosti. Ali nisam mogao da se pomerim. Zbog nekog
nepoznatog razloga, zbog naĉina na koji je pokrila lice svojom dugom, tamnom
kosom, izgledajući tako mladoliko, grudi su me zabolele.
Šta je jebote?
- Pogledaj me - ponovio sam, ovog puta mi je glas zaškripao. Polako je
podigla glavu i ugledao sam oĉi poput srninih, kako vire kroz kosu. Uvukao sam
vazduh i prišao joj. Dok je podizala glavu, primetio sam mali, okrugli nos, a zatim
ruţiĉaste, pune usne koje su imale osušenu krv na njima. Obrazi su joj bili okrugli,
ali oĉigledno u modricama. Nisam mogao potpuno da joj vidim lice jer je bilo
pokriveno prljavštinom i modricama.
Obmotala je ruke oko sebe dok joj se telo treslo zbog tihe jeze. Mali uljez je
oĉito bio prestravljen. Bila je sitna devojka i osetio sam kako se moje srce grĉi
zbog njenog krhkog stanja.
Koraknuo sam napred i ugledao zelene oĉi kako me posmatraju ispod dugih
trepavica. Kada sam se pribliţio, polako sam spustio pištolj i preteći je gledao.
Kada je ustuknula, osetio sam kako moja odluĉnost popušta. Koraknula je unazad i
zareţao sam - Ne miĉi se.
Ponovo je ustuknula. Srce mi je brzo udaralo u grudima. Jebote, šta nije u
redu sa mnom?
Pribliţio sam se sve dok nam se grudi umalo nisu dotakle. Osetio sam kako
drhti i cmizdrila je od straha. Još jaĉe je zagrlila svoje telo, kao da pokušava da se
sakrije od mene, ĉak i na otvorenom. Pribliţio sam praznu ruku njenom licu.
Trgnula se, ali se nije pomerila. Tihe suze su tekle niz njen obraz, dotaknuo sam
kap i sklonio je. Zaledila se i osetio sam kako je zadrţala dah.
I ja sam se zaledio. Nešto nije u redu sa mnom.

13
 Book As Passion

Pre nego sam uspeo da se zaustavim, ruke su mi krenule prema

pramenovima kose preko njenog lica. Polako sam pomerio kosu u stranu sve dok
joj nisam video celo lice. Moţda je moje srce preskoĉilo na momenat. Ne znam.
Polako je podigla pogled sve dok nije poĉela da pilji u mene tim staklastim,
zelenim oĉima, boje kišne šume.
Teško sam gutao, polako pomerajući palac preko njenog mekog obraza.
Kada se trgnula od bola, pustio sam je, praveći par koraka unazad. Talas emocija je
prošao kroz mene. Prvo tuga, zatim neţnost i na kraju bes. Odluĉio sam da se
drţim besa i pustim ga da me proguta. U mom ţivotu ne postoji mesto za neţnost.
Neţnost te pravi slabim. Svaka emocija osim besa te pravi slabim. A ja ne mogu
biti slab. Imao sam hiljade ljudi iza sebe i hiljade da predvodim.
Zato sam prigrabio bes i pustio ga da teĉe kroz mene sve dok moje telo nije
poĉelo da se trese. Crveni, vrući bes. Pogledao sam je i ponovo uperio moj pištolj u
nju. Širom je otvorila oĉi i zajecala, stavljajući ruku na njene grudi. Stalno je
odmahivala glavom, otvarala i zatvarala usta tiho, kao da ţeli nešto da kaţe.
- Ko si doĊavola ti i zašto si ovde? - Zareţao sam na nju, tihim, ali opasnim
tonom. Mnogo je govorio i bilo je oĉigledno da ga devojka razume. Ako mi ne da
zadovoljavajući odgovor, ubiću je bez razmišljanja.

14
 Book As Passion

III POGLAVLJE

Ayla

Telo mi se treslo od nenormalnog straha dok sam zurila u ĉoveka koji je

stajao ispred mene. Kada me je izvukao ispod kreveta, nisam primetila njegovo
lice. Previše sam se bojala da bih ga pogledala. Ali kada mi je naredio da
podignem pogled, iznenadila sam se. Oduzimao je dah. Prestala sam da razmišljam
o tome da će me ubiti. Prestala sam da razmišljam kako bi trebalo da pobegnem.
Samo sam gledala u te ĉeliĉno plave oĉi, koje su me podsećale na zimsko nebo.
Kada je krenuo prema meni, srce mi je preskoĉilo. Koraĉao je moćno i
ĉvrsto... Samouvereno. Pokušala sam da koraknem unazad, ali me je zaustavio
pištoljem. Njegovo prisustvo je oznaĉavalo voĊu. Opasnog voĊu. Vazduh oko
njega je bio leden.
Kada je stao ispred mene, skoro dodirujući grudima moje, telo mi se
istovremeno treslo od straha i išĉekivanja. Trebalo je da vrištim i potrĉim, ali nešto
u vezi njega me je paralisalo.
Njegov dodir je udarao poput struje. Telo mi je urlalo i više nisam osećala
hladnoću. Njegova topla ruka je milovala moj vrat i poţelela sam da se milujem o
njegov dlan poput maĉeta ţeljnog paţnje.
Shvatila sam koliko je velik. U poreĊenju sa mnom, bio je ogroman. Moja
glava je bila tek na polovini njegovih širokih, mišićavih grudi. Osećala sam se
lomljivo i sitno pored njega.
Ali, iz nekog nepoznatog razloga, moje telo se zagrevalo u njegovoj blizini.
Iako je strah tekao mojim telom, nije mi smetalo što sam blizu njega. Mrzela sam
kada je Alberto bio blizu mene. Mojom koţom su uvek puzali gaĊenje i strah, ali
sa ovim strancem sam se osećala prijatno. Ĉak i sa njegovim pištoljem uperenim u
mene, osećala sam se ĉudnovato sigurnom.
Ali to se promenilo kada mu je lice postalo grubo, a zatim besno. Odskoĉila
sam iznenaĊeno kada je iznenada koraknuo unazad. Celo telo mu se napelo i

15
 Book As Passion

ponovo je uperio pištolj u mene. Oĉi su mi se raširile, a srce je brţe lupalo. Da li je

ovo bila igra? Da li je samo glumio da se opušta kako bi me umirio, a zatim ubio?
Suze su padale niz moje prljave, modre obraze. Njegove oĉi su gledale u
moje suze. Pogled mu je pratio kapi. Kada su stigle do moje brade, videla sam da
se smeška. Usta su mu se uvijala na stranu, ali je njegov osmeh bio opasno zloban.
O Boţe. Ovaj ĉovek će me ubiti.
- Ko si doĊavola ti i zašto si ovde? - Duboko je zareţao, tihim glasom, ali
opasnim i besnim tonom. Znala sam taj ton.
Alberto ga je koristio pre nego bi ubio nekoga. Koristio ga je i na meni, kada
bi me uzimao protiv moje volje... svake noći.
Drhtala sam uţasnuta, dok se moja briga ocrtavala na mom licu i na naĉinu
kako sam se tresla. Osećala sam kako mi puls udara u ušima, blokirajući sve ostale
zvuke osim mog drhtavog disanja.
Osećala sam kako se hladim. Njegove ĉvrste oĉi su probijale kroz moje i
morala sam da skupim kolena kako bih spreĉila samu sebe da napravim korak
unazad. Znala sam da će me ubiti ako se pomerim.
Pomerio se par koraka unazad, sa još uvek uperenim pištoljem u mene i
ĉekao je moj odgovor. Kada je došao do kauĉa, seo je i prebacio desnu nogu preko
levog kolena. Pištoljem je još uvek ciljao u moje grudi.
- Ja.. Ja sam... Moje... - mucala sam, teško izgovarajući. Alberto i moj otac
su imali dosta neprijatelja. Šta ako je on jedan od njih?
- Neću ponavljati, pa bolje poĉni da govoriš. Imaš trideset sekundi -
muškarac je rekao. Gubio je strpljenje. Bilo je oĉigledno jer mu se lice besno grĉilo
sa svakom reĉi.
- Ayla. Zovem se Ayla - brzo sam rekla promuklim glasom.
- Ayla - prošaputao je, kotrljajući moje ime preko jezika kao da je od gume.
Glas mu je bio dubok i vibrirao je mojim telom.
- Ayla - ponovio je. Mrzim da priznam, ali sviĊa mi se kako moje ime zvuĉi
kada ga on izgovara. SviĊalo mi se kako ga je rekao, skoro neţno.
Saberi se, Ayla. Ovaj ĉovek će te ubiti. Glupaĉo, Ayla. Glupaĉo. Skoncentriši
se.

16
 Book As Passion

- Kako se prezivaš, Ayla? I zašto si ovde? - Upitao je, polako ovog puta i
nastavio je da gleda u mene.
Duboko sam udahnula, pokušavajući da shvatim koliko mu smem reći.
Njegov pogled nikada nije pustio moj i kada nisam dovoljno brzo odgovorila,
besno se nagnuo napred.
- Sada, Ayla. Veoma si srećna što sam strpljiv. Ali neću ponovo pitati.
Klimnula sam glavom, ali je nastavio. - Dozvoli da se predstavim. Siguran
sam da si ĉula za mene. Alessio Ivanshov - izjavio je tihim tonom.
Zaledila sam se. Gledala sam u ĉoveka koji je sedeo ispred mene, nema, dok
mi se telo koĉilo. Ne. Nemoguće. Srce mi je tuklo zbog opasnosti dok sam gledala
u njegove nepomiĉne, hladne oĉi. O Boţe. Molim te, ne. Ne moţe biti on.
- Zvuĉi poznato? - Upitao je.
Stomak mi se bolno zgrĉio i vid se zamaglio. Osetila sam kako posrćem.
Brzo, uspravila sam se pre nego što sam licem dotakla pod. Oh, definitivno je
poznato. Ispunili su me strava i uţas. Mislila sam da sam pobegla od opasnog
muškarca, ali ovaj što sedi ispred mene je najopasniji od svih. Svi ga se boje.
Ali najvaţnije, bila sam u zamci jer sam ja njegov najveći neprijatelj. Moja
porodica je njegov najveći neprijatelj. Italijani. Abandatovi. Rusi i Italijani su bili
neprijatelji nekoliko decenija. Ali Ivanshovi i Abandatovi, njihovo neprijateljstvo
je najduţe.
I sada stojim ispred Šefa, koji će me nemilosrdno ubiti ako sazna da sam
Abandonato. Gledala sam u Alessiove oĉi. Pobegla sam od smrtonosnog ĉoveka i
sada o mojoj sudbini odluĉuje drugi. Smrtonosniji i opasniji.
Zatvorila sam oĉi i pokušala da smirim disanje. Razmišljaj, Ayla. Pobegla si
od jednog. Moţeš još jednom. Otvorila sam oĉi i susrela njegov pogled. Telo mi se
treslo od neĉujne drhtavice i uspravila sam se.
- Ayla Blinov. Zovem se Ayla Blinov - polako sam rekla. Nisam bila
spremna da umrem. Pobegla sam jer sam ţelela bolji ţivot kako bih konaĉno bila
svoja. Neću dozvoliti da mi ovaj ĉovek oduzme moju novosteĉenu slobodu.
Zato sam lagala.

17
 Book As Passion

Teško gutajući, nastavila sam. - Nekoliko meseci ţivim na ulici, neki ljudi su
me pronašli i hteli da radim u javnoj kući. Pobegla sam i sakrila se u vašem autu.
Kada su me vaši straţari našli, uspaniĉila sam se i sakrila se ispod kreveta.
Izrekla sam laţ bez imalo napora. Srce mi je tuklo u grudima. Bilo je riziĉno
i nadala sam se, molila se, da će mi poverovati.
Alessio se naslonio spustivši nogu. - Hm... - rekao je, ne skidajući pogled sa
mene. Oboje smo ćutali par minuta, moje telo se napinjalo sve više svake sekunde.
Stomak mi se grĉio od straha. Alessio se opet nagnuo napred sve dok nije spustio
laktove na kolena i prekrstio prste. Tada sam primetila da više ne drţi pištolj.
Pogledala sam sa strane i videla pištolj na kauĉu, pored njegovog kuka. Vratila sam
pogled na njegovo lice i on je i dalje, još intenzivnije, buljio u mene.
Da li mi je poverovao? Alessio Ivanshov je bio ĉovek sa mnogim tajnama.
Mraĉnim tajnama. Osim toga, bio je nepredvidiv.
- Imam predlog za tebe - iznenada je rekao. Skoĉila sam drhteći.
- Imaš tri mogućnosti - nastavio je dok sam stajala i tresla se ispred njega.
- Prva, radićeš za mene - rekao je. Glas mu je bio monoton, pa nisam bila
sigurna šta planira.
- Druga, vraćaš se nazad na ulicu, bez zaštite.
Zaustavio se kada mi se telo ukoĉilo. - Treća, ja ću te ubiti zbog provale -
završio je.
Glasno sam izdahnula kada je prestao da govori. Alessiove usne su se izvile
u maleni smešak dok je ĉekao na moj odgovor. Širom otvorenih oĉiju sam
pokušavala da razmislim. Drhtavom rukom sam neţno trljala grlo, bio je to znak
nervoze i nelagodnosti.
Treća mogućnost oĉigledno otpada. Nisam ĉak ni razmišljala o njoj. Druga
opcija je znaĉila da ću biti beskućnik, bez novca, nezaštićena na ulicama i veoma
lako će me Albertovi momci naći. Prva mogućnost je znaĉila da ću imati novca i
verovatno mesto za ţivot. Ali, postojao je jedan problem.
Biću mrtva ako ikada sazna ko sam.
Razmatrala sam opcije gledajući ga pravo u oĉi. Ali najvaţnije, razmišljala
sam o svom opstanku. I samo mi je jedna mogućnost pomagala.

18
 Book As Passion

- Prva - promuklo sam prošaputala, gledajući Alessia u oĉi. Izgledao je

iznenaĊeno, ali tada su mu se usne razvukle u širok osmeh.
I znala sam.
Tim odgovorom sam mu se predala. Više nisam bila svoja. Pripadala sam
njemu. Alessio je ustao i polako, sigurnim korakom, došao do mene. Kada mi se
pribliţio, uzeo je prljav pramen moje kose.
- Odliĉan izbor, Ayla - Alessio je rekao. Ponovo sam zadrhtala zbog naĉina
na koji izgovara moje ime. Boţe, zašto je njegov glas zvuĉao tako... prisno? Oĉi su
mi se širom otvorile zbog te iznenadne pomisli. Ne. Ne, Ayla. Nemoj da izgubiš
samu sebe.
- Drago mi je da si odluĉila... da radiš za mene - promuklo je šapnuo. Ĉekaj,
šta? Da li misli..? Ne, ne moţe. Ne bi. Oh, ali bi. On je Alessio Ivanshov. Nikada
mi ništa nije bilo uskraćeno. I upravo sam pristala na njegovu ponudu. Moje
disanje i otkucaji srca su bili preglasni. Sigurna sam da ih ĉuje. Alessio se sagnuo
dok mu oĉi nisu bile u nivou mojih.
- Ne brini se. Neću te povrediti.
Progutala sam poljuvaĉku i brzo liznula svoje usne. Pogledom je ispratio
moje pokrete i njegove plave oĉi više nisu bile hladne već vruće. Liznuo je svoje i
šapnuo - Osim ako me zamoliš.
Šokirano sam udahnula, pomerajući svoje grudi uz njegove. Trenje je
nateralo jezu kroz moje telo. Da li je to bilo razumevanje? Ili išĉekivanje?
- Um... šta... šta si... mislio pod... radim? - Tiho sam upitala, spotiĉući se
preko sopstvenih reĉi. Napravio je još jedan korak bliţe, terajući me da se
odmaknem korak unazad. Alessio me je gušio, njegova prisutnost je bila toliko
jaka da sam se osećala slaba i mala.
- Upravo ono što i znaĉi... da radiš - nastavio je promuklo.
O moj Boţe. Molim te, ne. Ne to. Sve osim toga.
- Šta.. šta da radim? - Ponovo sam upitala.
Alessio je buljio u moje oĉi. Plave u zelene.

19
 Book As Passion

Oboje smo gledali jedno u drugo, ne trepćući. Napetost je vibrirala meĊu

nama. Ali nisam mogla da shvatim kakva vrsta napetosti. Ne. Odbijala sam da
shvatim. Odbijala sam da priznam.
Iznenada je koraknuo unazad. Zbog toga sam izdahnula i moji napeti mišići
su se opustili. Alessio se ispravio, gledajući u mene ponovo strogim oĉima.
- Mojim sobaricama je potrebna mala pomoć. Pomagaćeš u ĉišćenju i
kuvanju - ţustro je rekao. Huh? Hoće da ĉistim i kuvam?
Zbunjeno sam gledala u njega. Alessio je verovatno najkomplikovaniji
ĉovek kojeg znam. Zbunjujući, ĉudan i opasan.
- Hoćeš da ĉistim... i kuvam? - zbunjeno sam upitala. Nagnuo je glavu u
stranu, još uvek me gledajući. Tada se nasmejao. Istim zlobnim smehom kao i
malopre.
- Da - rekao je i pribliţio mi se, okupiravši moj liĉni prostor. - Jesi li mislila
na nešto drugo? - Tiho je upitao nametljivim tonom, lagano klizeći prstom po
mojoj desnoj ruci.
Da. Da, mislila sam da govoriš o neĉemu drugom. Mislila sam da ţeliš da
budem tvoja ku...
Mrzela sam tu pomisao. Nemoj ići tamo, Ayla.
Brzo sam odmahnula glavom, prekrivajući kosom lice ţustrim pokretom.
Alessio je podigao ruku i sklonio mi kosu, otkrivajući opet moje lice. Nervozno
sam gutala, ĉekajući njegov sledeći potez. Njegova topla ruka na mom licu je
oterala utrnjenost moga tela. Mrzela sam što je njegov dodir to mogao da uradi.
Mrzela sam što ima takav uticaj na mene. Već je bilo jasno da me jednog minuta
moţe naterati da drhtim od straha, a već sledećeg me zagrejati. Unutra i spolja.

*****

20
 Book As Passion

Alessio

Ţena koja stoji ispred mene sa crnom kosom i zelenim oĉima se zove Ayla.
Sklonio sam ruku sa njenog lica i pomerio se par koraka unazad, prekidajući našu
bliskost. Buljio sam u nju i smeškao se. Mislila je da moţe da me prevari. Tako
nevina devojĉica.
Bilo je oĉigledno da se ne preziva Blinov. Morala je znati. Ja sam Pakhan.
Znam kada neko laţe. Osećam to. A njene laţi su pisale po celom njenom licu.
Bila je grozan laţov i nisam mogao odoleti ruganju njenim ţivcima. Ayla. To je
njeno ime. Znao sam da jeste jer nije zamucala kada ga je izgovorila. To nije
slagala, ali ostalo... sve je laţ. Otkriću istinu, ali to nije razlog zbog kojeg je
zadrţavam.
Zurim u nju dok su njene ruke omotane oko struka. Izgleda tako maleno.
Tako nevina. Jadna devojĉica. Nije znala u šta se uvalila.
Jednu stvar su svi znali. Šta Alessio Ivanshov ţeli, Alessio to i dobije. A
pretuĉena devojka u modricama, koja je ispred mene...
Ţelim je.
Nevino maĉe. Nasmejao sam se zbog toga. Moje maĉe. Sada je pripala meni.
I sviraću je poput violine.
I uţivaće u tome.

21
 Book As Passion

IV POGLAVLJE

Ayla

Kada se Alessio odmaknuo, osetila sam kako mi se telo zagreva od njegovog

ubistvenog pogleda. Kao da ne posedujem sopstveno telo zbog njegove paţnje.
Liznula sam suve usne i primetila kako njegove oĉi prate moje pokrete. Lagano je
liznuo svoje, ne sklanjajući svoje oĉi sa mojih. Izgledalo je tako senzualno da sam
morala skrenuti pogled.
Zašto mi je to radio? Jedne minute je bio spreman da me ubije dok je sledeće
izgledao kao da ţeli da me nerazumno ljubi. Da li je sve ovo za njega samo igra?
Podsmehnula sam se. Naravno, bila je igra. Igrao se. Ĉula sam glasine o njemu.
Maestralno bi se igrao sa tobom, kao da si nota na klaviru. I kada bi završio,
izbacio bi te bez razmišljanja. Ili te ubio. Bila sam mu pijun. I zato sam morala
pametno da odigram. Ako se on igrao, igraću i ja jer na jedan ili drugi naĉin,
moram odavde izaći ţiva.
- Nikolay - Alessio je iznenada viknuo. Njegov promukil glas me je prenuo
iz razmišljanja i poskoĉila sam kada su se vrata iza mene glasno otvorila. Brzo sam
se okrenula i videla ogromnog muškarca na dovratku. Sa raširenim nogama i
širokim ramenima, skoro je zauzeo cela vrata. Imao je jako kratku kosu. Dugaĉak i
dubok oţiljak se protezao od desne strane ĉela skroz do njegove brade. Zbog njega
je izgledao još zlobnije. Nosio je trodelno odelo, sliĉno Alessiovom. Dva pištolja
su bila u futrolama. Osetila sam kako drhtim kada me je pogledao oĉima punim
mrţnje.
- Nikolay, pokaţi Ayli sobu pored moje. Sada je njena - Alessio je rekao
poznatim ĉvrstim tonom. Moj otac i Alberto su koristili taj ton kada bi nareĊivali
ljudima da nešto obave. Znaĉio je momentalnu akciju, bez ikakvih pitanja ili
oklevanja.
- Kada se smesti, odvešćeš je dole kod sluţavki. Radiće sa njima - nastavio
je. Sve vreme Nikolayevo lice je bilo bez ikakve emocije. Bez ikakvog trzaja. I
sigurna sam da ĉak nije ni trpnuo. Kada je Alessio završio, Nikolay je klimnuo i

22
 Book As Passion

ĉekao da se pokrenem. Pogledala sam u Alessia i videla da pilji u mene, ĉeka da

vidi šta ću da uradim.
- Trebam li... um... Šta treba da radim? - Nervozno sam zamuckivala. Sa
dvojicom velikih i moćnih muškaraca u sobi, osećala sam se poput plena. Moţda i
jesam. Alessio je prišao na par centimetara od mene. Nagnuo se i prošaputao mi na
uho - Šta god da ti kaţem.
Brzo sam koraknula unazad dok mi je srce jaĉe kucalo zbog njegovog
pristupa.
- Izvini? - Upitala sam nervozno.
- Zasad će ti sluţavke govoriti šta treba da radiš - rekao je Alessio
pribliţavajući mi se. - Ali ako poţelim da uradiš nešto drugo...
Reĉenica je ostala da lebdi u vazduhu dok me je intenzivno posmatrao. -
Javiću ti.
Te reĉi me nisu umirile. Ĉak su me uĉinile još nervoznijom. Završio je
reĉenicu tako da nisam smela da progovorim. Šta god bude hteo da radim, moraću.
Bez ikakvih pitanja.
- Nikolay, odvedi je. Imam posla - Alessio je zahtevao, skalnjajući se od
mene. Pogled mu je i dalje bio prikovan na mom kada sam osetila da se Nikolay
pribliţava.
Nikolay se toliko pribliţio da sam osetila njegov dah na vratu. Zadrhtavši,
koraknula sam unapred i pribliţila se Alessiu. Svakako sam bila u zamci.
Zarobljena izmeĊu dva opasna ĉoveka, poţelela sam da pobegnem i sakrijem se.
- DoĊi - rekao je Nikolay, parajući mi uši glasom. Gledala sam u Alessia,
koji mi je klimnuo glavom kao da mi daje dozvolu da odem. Nikolay mi je grubo
zgrabio ruku i poĉeo je da me vuĉe iz sobe. Imao je jak stisak i osetila sam kako mi
ruka trne. Sa svim modricama na mom telu, bolelo me je svuda. Slabost je poĉela
da preuzima moje telo i iznenada mi se zavrtilo u glavi. Saplela sam se o sopstvene
noge, ali sam se brzo uspravila kada je Nikolay zareţao. Teško sam gutala i
pokušavala sam da hodam normalno dok me je on prisilno vukao prema sobi pored
Alessiove.

23
 Book As Passion

Kada je otvorio vrata i gurnuo me unutra, neopisivi bol je preuzeo moje telo.
Soba je bila mraĉna, ali odjednom se svetlo upalilo. Ponovo sam uzdahnula, ali
zbog drugih razloga.
Spavaća soba je bila ogromna, barem tri puta veća od moje. Ali najbolji njen
deo je bio veliĉanstveni pogled, koji se protezao preko vrta. Dok sam se
pribliţavala prozoru i virila napolje, obuzeo me je osećaj mira. Na trenutak sam se
osetila slobodnom. Pitala sam se kako je moguće da nešto izgleda tako spokojno
kada se celi svet oko mene ruši - potpuna suprotnost mojoj situaciji.
- Operi se i odvešću te kod sluţavki. Doneće ti odeću - Nikolayev glas se
probijao kroz moje misli. Okrenula sam se i videla ga kako stoji u dovratku.
Prekrstio je ruke preko grudi, ispupĉenih mišića. Jedva sam progutala knedlu u
grlu. Kada sam klimnula glavom, izašao je i zatvorio vrata.
Odahnula sam olakšavajuće kada njegovo intenzivno prisustvo više nije
prevlaĊivalo sobom. Pogledala sam unaokolo i videla krevet, koji je zauzimao pola
sobe. Noćni stolići su stajali sa obe strane kreveta, jednaki sa garderoberom sa leve
strane. Ispred kreveta je bila klupa sa dva jastuĉića na krajevima, skoro isto kao i u
Alessievoj sobi. Prišla sam krevetu i sela na njega, pomalo odskaĉući. Svileni
jorgan je bio mekan pod mojim rukama i sve što sam htela je bio san.
Telo mi je bilo slabo i umor je maglio moj vid. Kada sam zevnula, polako
sam se protegnula na krevetu, a zatim se ušuškala na mekanom madracu i jorganu,
dok mi telo nije postalo mlitavo. Bilo mi je toplo i udobmo i oĉi su mi se lagano
sklopile. Samo par minuta, pomislila sam.

*****

Probudila sam se kada su se vrata treskom otvorila. Udarila su od zid i

skoĉila sam iz kreveta, ţestoko se tresući. Tromo telo mi se lelujalo. Oĉi su mi bile
snene i morala sam par puta da trepnem kako bi se privikla na svetlost. Kada sam
konaĉno progledala, progutala sam knedlu u grlu. Nikolay je stajao, opasno besan.
- Trebalo je da se okupaš - rekao je stisnutih zuba. Nikolay je ušao u sobu
koja je odzvanjala od njegovih koraka. - Slušaj, Šef izdaje naredbe i ti ih pratiš.
Bez ikakvih problema. Jasno?

24
 Book As Passion

Klimnula sam glavom samo zato što nisam mogla da izgovorim nijednu reĉ.
Nikolay me je plašio. Izgledao je kao neko ko ne trpi niĉije gluposti. Najvaţnije,
bio je ubica. I ako sam u pravu, brutalan. Ovde su svi ubice. Ne postoji nevinost u
ovakvom ţivotu.
Bez ijedne reĉi pokazao je na vrata sa moje leve strane. Nervozno sam
krenula prema njima jer mi je telo bilo svesno njegovog prisustva. Otvorila sam
bela vrata i kada sam ugledala kadu, tuš, šampon i sapune, osetila sam kako suze
peckaju moje oĉi. Kada sam pobegla od kuće, mislila sam da ću ţiveti na ulici,
boriti se za sebe, oĉajavati za osnovnim potrepštinama. Ali, stajala sam ispred
predivnog kupatila i imala sam ogromnu spavaću sobu sa udobnim krevetom.
Imala sam posao i hranu. Iako moja situacija nije bila idealna, zahvalnost je
ispunila celo moje telo. Kada sam zatvorila vrata za sobom, primetila sam da nema
ţenskih stvari. Slegnula sam ramenima i prošaputala - Bitno je oĉistiti se.
Pogledala sam se u ogledalo i šokirala.
Bila sam prljava. Garava. Lice mi je bilo crveno od modrica, neke su ĉak
poĉele i da dobijaju zelenu boju. Moja bela haljina je bila prljava i iscepana. Sve
što sam htela je bila kupka, ali mogla sam samo da se na brzinu istuširam. Trgnula
sam se kada sam skinula haljinu. Pogledala sam opet u ogledalo i primetila
ogrebotine na rukama. Izgledala sam strašno. Da li sam stvarno stajala ispred
Alessia i izgledala ovako? Zašto nije bio zgaĊen? Još vaţnije, zašto me je zadrţao?
Uplašila sam se sopstvenog odraza u ogledalu.
Odmahnula sam glavom i ušla pod tuš. Kada se topla voda spustila na mene,
kliznula niz moje nago telo i zagrejala moju ukoĉenost, osetila sam kako me
napetost mišića popušta. Pod vrućom vodom moje modrice su me prvo svrbele,
zatim bolele. Ali posle par minuta, sve što sam osetila je bila toplota. Duboko sam
uzdahnula kada mi se telo opustilo. Podigla sam lice prema tušu i pustila da voda
pada oko mene. Sreća me je obuzela kada sam istisnula šampon na ruku i poĉela da
trljam moju prljavu kosu.
Pustila sam vodu da klizi kroz moju kosu. Prljava voda, lišće i granĉice su
odlazile kroz slivnik. Kada je konaĉno potekla ĉista voda, poĉela sam da perem
telo. Kada sam završila, ostala sam pod vodom još par minuta i pustila da toplota
prodre u moje telo. Izašla sam ispod tuša na klimavim nogama i zadrhtala kada je
hladan vazduh udario u moje telo. Zgrabila sam peškir i osušila kosu i telo.
Umotala sam se u peškir i stala ispred ogledala.

25
 Book As Passion

Izgledala sam mnogo bolje. Modrice nisu izgledale strašne kao pre. Moje
lice više nije bilo bledo. Obrazi su mi bili crveni od tople vode i moje zelene oĉi su
sijale. Nasmejala sam se svom odrazu, otvorila vrata i provirila napolje. Kada sam
videla da nema Nikolaya, izašla sam i otišla do kreveta gde su me ĉekali crna
haljina i komplet veša. Obukla sam jednostavnu pamuĉnu haljinu koja mi je
dolazila do pola butina. Širila se od kukova i perfektno mi je odgovarala,
pokazujući moje obline. Obula sam ravne cipele koje sam našla pored klupe i
vratila se u kupatilo. Otvorila sam nekoliko fioka, traţeći ĉetku za kosu. Kada sam
konaĉno našla jednu, ĉešljala sam upetljanu kosu sve dok nije bila glatka i sjajna.
Štipnula sam se za obraze i ugrizla za usne, praveći ih crvenijima, bila sam
spremna. Krenula sam prema vratima, sigurnim koracima i uspravnim ramenima.
Otvorivši ih videla sam kako Nikolay stoji naslonjen na zid. Kada me je pogledao,
oĉi su mu bljesnule na trenutak od iznenaĊenja.
- ’Ajde - rekao je nakon što je opet maskirao svoje emocije. Lice mu je bilo
grubo i buljio je u mene. Verovatno samo to i zna. Da bulji, reţi i besni.
Nije saĉekao moj odgovor, već je krenuo prema stepenicama. Pratila sam ga.
Bila sam spremna za ovo. Šta god da bace na mene, bila sam spremna. Jer, ovog
puta, borim se za svoju slobodu.

26
 Book As Passion

V POGLAVLJE

Alessio

Naslonio sam se na fotelju, podigao glavu prema plafonu i zatvorio oĉi kada
su se vrata otvorila. Znao sam ko je bez otvaranja oĉiju. Samo jedna osoba se
usuĊivala da uĊe u moju sobu bez dozvole. Otvorio sam oĉi i video Viktora kako
ulazi. Zatvorio je vrata za sobom, naslonio se na njih i prekrstio ruke na grudima.
- Ozbiljno? - Upitao je gledajući u mene, bezizraţajnog lica.
- Treba mi puna provera za Aylu Blinov - ispalio sam, a da nisam odgovorio
na njegovo pitanje. Znao sam o ĉemu priĉa, ali nisam imao ţelju da raspravljam o
tome. Nije bila njegova stvar koga ću ja zadrţati. Ustao sam i prišao mini baru.
- Siguran sam da se ne preziva Blinov, ali ipak hoću proveru u sluĉaju da
nešto pronaĊeš.
Sipao sam dve ĉaše viskija, Viktor je uzeo jednu iz moje ruke i polako
pijuckao. Gledali smo se dok se u vazduhu osećala napetost. Kada je ispraznio
ĉašu, ostavio ju je na baru i okrenuo se prema meni.
- Šta planiraš, Alessio? - Upitao me je uz ĉudan izraz lica.
Slegnuo sam ramenima. - Zašto misliš da nešto planiram?
Viktor se podsmehnuo i odmahnuo glavom. - Zato što nikada ništa ne radiš
bez plana. Devojka je bespravno ušla i ti je zadrţavaš. Meni zvuĉi kao plan. -
Zastao je na sekund, a zatim lagano upitao - Je lʾ ona pacov? Da li je zato
zadrţavaš? Da saznaš za koga radi?
Gledam u njega i odmahujem glavom. Da je neko drugi sumnjao u moje
odluke, već bi leţao na zemlji i previjao se od bolova. Ali Viktor je bio moj
zamenik. RoĊeni smo u dve nedelje razlike. Njegov otac je bio zamenik mom ocu.
Kada sam ja preuzeo, nisam ni razmišljao ko će biti moj zamenik. On je bio moj
brat.

27
 Book As Passion

- Stvarno misliš da bi je zadrţao da je cinkaroš? - Upitao sam kroz stisnute

zube. Ponekad mi ide na ţivce.
- Sa tobom je sve moguće. Zaista, zašto si je zadrţao?
- Šta te briga. Uradi kako ti je reĉeno - oštro sam odgovorio. Viktor je
klimnuo glavom i otišao do bara.
- Obavestiću te šta sam pronašao.
Okrenuo sam se prema velikim prozorima i otpustio ga. Ĉuo sam njegove
korake, a zatim i zatvaranje vrata. Pogledao sam u ĉašu koja mi je klizala po
prstima. - Videćemo šta ćemo dobiti u vezi sa tebom, maĉkice - prošaputao sam,
prinoseći ĉašu usnama.
Zaintrigirala me je. Mojim telom je teklo uzbuĊenje. Lagano ću je otkrivati,
sloj po sloj, dok sve ne saznam. Svaki detalj. I kada završim, uzimaću je sve dok
ništa od nje ne ostane.
Nekoliko minuta kasnije, još uvek sam stajao ispred velikih prozora koji su
gledali u boţanstveni vrt. Telefon u dţepu je zazvonio i brzo sam ga izvadio,
odgovarajući bez gledanja u njega.
- Šta je? - Zareţao sam.
- Nema ništa o njoj - Viktor je rekao. Jaĉe sam stisnuo telefon i zlokobno se
nasmešio.
Znao sam.
- Ona ĉak ni ne postoji u bazi podataka - nastavio je mirnim tonom kao da je
znao da me ta informacija neće iznenaditi. Nasmejao sam se. Pomislio sam na,
naizgled, nevinu devojku koja se sakrivala ispod mog kreveta. Znao sam da je
problem onog momenta kada sam je ugledao i umesto da je izbacim, pozvao sam je
unutra. Zašto?
Jednostavno je. Zaintrigirala me je.
- Ja ću to srediti - rekao sam i prekinuo vezu, ne doĉekavši odgovor.
Pa, ovo će biti zabavno.
Sklonio sam se od prozora i izašao iz sobe.

28
 Book As Passion

******

Ayla

Prateći Nikolaya niz stepenište, konaĉno sam razgledala kuću. Rezidenciju,

ispravila sam se. Imala je najviši plafon koji sam u ţivotu videla, ukrašen
predivnim gipsanim krunama. Dok smo se spuštali niz spiralno stepenište,
primetila sam još jedno sa desne strane. Oba su vodila na drugi sprat i spajala su se
u carskom stilu u sredini. Pridrţavala sam se za drvene rukohvate i pod prstima
osećala koliko su uglancani. Rezidencija je bila besprekorna, sa belim, svetlucavim
mermerom. Sa plafona je visio ogroman luster u venecijanskom stilu, ukrašen
stotinama kristala u obliku suze. Budio je starinski, elegantan osećaj.
Još uvek sam gledala u njega, kada sam iznenada udarila u zid od jakih
mišića. Ukoĉila sam se, a zatim napravila korak unazad. Nikolay se okrenuo prema
meni i besno me pogledao.
- Jesi li slepa? - Zareţao je. Odmahnula sam glavom.
- Onda jebeno pazi kuda ideš.
Klimnula sam ovog puta. Previše me je plašio. Nikolay me je pogledao još
jednom pre nego što se okrenuo. Sišli smo sa stepenica i krenuo je prema levom
hodniku. Ponovo sam se opustila i nastavila da razgledam. I ja sam ţivela u
rezidenciji. Moj otac je bio bogat, ali naše imanje nije bilo ni pribliţno veliko niti
prekrasno kao ovo. Moja kuća je bila obiĉna, hladna i neprivlaĉna. Ko god da je
sreĊivao ovo mesto, imao je odliĉan ukus i oĉigledno je to radio iz ljubavi. Detalji
su bili uglaĊeni i pomešani.
Dok sam pratila Nikolaya, osećala sam strahopoštovanje prema okolini.
Kada se zaustavio, brzo sam se ukopala na par centimetara od njega. Raširenih
oĉiju sam koraknula unazad. Isplazila sam jezik prema njegovim leĊima i ţalosno
iskrivila usne. Nisam htela da me ponovo grdi. Bio je sumoran ĉovek.
- Lena, imam još jednu sobaricu za tebe - rekao je mekim glasom. Otvorila
sam usta, šokirano gledajući u ogromna leĊa. Da li je on to upravo govorio neţnim
glasom? Jesu li moja usta do poda? Nadala sam se da nisu.

29
 Book As Passion

- Oh dragi. Divno. Gde je, slatkišu? - Ĉula sam glas koji pita.
Slatkišu? Da li sam upravo upala u paralelni univerzum?
Nikolayeva leĊa su blokirala moj vidik pa sam koraknula u stranu i širom
otvorila oĉi. Ţena, verovatno u pedesetima, stajala je ispred njega, u sliĉnoj crnoj
haljini koja je bila do ispod njenih kolena. Slatko se smešila Nikolayu, brišući ruke
od belu kecelju. Kada me je ugledala, nasmejala se još jaĉe.
- Ah, tu si - rekla je dok mi je prilazila. - Pogledaj je. Tako lepa, mlada
devojka.
Pre nego što sam išta rekla, odvukla me je od Nikolaya. Uzela me je za ruke
i kroz smeĊa, moderna, drvena vrata, uvela u kuhinju. Kuhinja je bila sliĉna našoj
kod kuće, osim što je bila veća. Veliki ormari su bili beţ boje, a na sredini je stajao
veliki radni sto. Sjajne radne površine su bile od mešavine razliĉitih nijansi braon
boje. Ĉetiri visoke stolice su bile ispred bara i videla sam dve ţene tamo, koje su
imale haljine poput moje. Definitivno su bile mlaĊe od Lene, ali starije od mene.
Izgledalo je da su u srednje tridesetima. Pogledale su u nas. Dok sam se
pribliţavala, pogledale su me od glave do pete, kao da ispituju predmet. Osetila
sam kako mi se dlan u Leninoj ruci znoji dok sam drugom rukom hvatala za kraj
haljine.
- Imamo novu sluţavku - Lena je uzbuĊeno najavila.
- Ne treba nam nova sluţavka - plavuša je odgovorila. Videla sam kako je
Lena otvorila usta da odgovori, ali ju je drugi glas presekao.
- Zapravo, treba vam.
LeĊa su mi se ispravila na zvuk njegovog glasa i telo mi je postalo napeto.
Teško sam gutala i primetila sam kako su se ţenine oĉi raširile. Odjednom su
poprimile vragolast izraz i brzo je spustila pogled. Lena je pustila moju ruku i sa
rukama na kukovima, okrenula se prema uljezu.
Nije bio uljez. U svakom sluĉaju, ovo je bila njegova kuća. Liznula sam
usne i lagano se okrenula i pogledala u Alessiove plave oĉi. Plave i zelene,
sudarale su se dok smo se gledali u tišini. Osećala sam kako mi srce ubrzava dok je
nepokolebljivo drţao pogled na meni. U stomaku mi se grĉilo dok sam se
neprestano meškoljila na mestu. Osećala sam se kao u besteţinskom stanju dok je
neki ĉudan osećaj ispunjavao moje telo. Novi grĉ je buknuo u mom stomaku kada

30
 Book As Passion

je koraknuo napred, glatko se krećući njegovim ogromnim telom. IznenaĊeno sam

progutala uzdah kada sam shvatila da u stomaku osećam leptiriće.
Njegovo prisustvo me je ĉinilo nervoznom. Uplašenom. Vrtoglavo.
- Ayla će raditi ovde sa tobom. Lena, moţeš joj dati radni raspored - Alessio
je ravnomerno govorio. Nekoliko puta sam progutala pljuvaĉku dok sam ponovo
slušala njegov glas. Sklonio je pogled sa mog, ali samo da bi pogledao u moje telo.
Videla sam kako putuje niz moj struk, kukove, a zatim noge. Moje telo je poĉelo
da se zagreva zbog njegovog prouĉavanja. Par sekundi se tu zadrţao, a zatim se
pogled ponovo vratio na moje lice. Zateturala sam se zbog tog pogleda. Zbog te
moje reakcije, njegove usne su se iskrivile u mali, jedva vidljivi, zlokobni smešak.
Ali, bio je tamo. Đavolji osmeh. Seksi, Ċavolji, zlokobni smešak. Odmahnula sam
glavom i brzo zatvorila oĉi, pokušavajući da se kontrolišem.
Bilo je nemoguće. Bez imalo truda, Alessio Ivanshov je uspešno preuzeo
moj um. Otvorila sam oĉi i pogledala u njegove. Pogledao me je kao i pre, jasno ne
pokušavajući da sakrije šta hoće.
Ĉista, nerazblaţena poţuda. Njegove oĉi su bile pune ţelje i gladi.

31
 Book As Passion

VI POGLAVLJE

Alessio

Kad sam video Nikolaya da izlazi iz kuhinje, znao sam gde je maĉkica.
Oštro mi je klimnuo glavom dok sam prolazio pored njega.
Ĉim sam ušao u kuhinju, bio sam paralisan prizorom ispred sebe. Ayla je
stajala pored Lene i bila mi je okrenuta leĊima. Haljina joj se savšeno zategla
preko okruglog dupeta. Kakav pogled, pomislio sam i osmehnuo se.
Odmahujući glavom nakon nekoliko sekundi, duboko sam uzdahnuo. Saberi
se.
Podigao sam pogled i video druge dve sluţavke kako gledaju u Aylu sa
izrazom dosade, oĉigledno nezadovoljne što će im se pridruţiti još jedna.
­ Imamo novu pomoćnicu ­ uzbuĊeno je objavila Lena, skakućući na
prstima. Nisam mogao da se ne nasmejem njenom veselom raspoloţenju.
Lena je radila na imanju tridesetak godina, još pre nego što sam roĊen. Bila
je jedna od prvih sluţavki koje je moj otac zaposlio. Lena je kroz godine pokazala
odanost i postala naša omiljena sluţavka ­ naša majka.
­ Ne treba nam nova sluţavka ­ rekla je Moira zajedljivim tonom.
Izašao sam na svtlost kako bi me videle i rekao - Zapravo, treba vam.
Ne, ne treba. Ali to nije vaţno. Ako sam ja rekao da treba, onda niko ne sme
da me preispituje. Preispitivati me, znaĉi izgubiti posao. Ne bih dva puta razmislio
pre nego što bih ih izbacio. Imao sam nultu toleranciju prema ljudima koji su
zahtevali odgovore od mene. Moja reĉ je bila zakon.
Krenuo sam napred streljajući pogledom dve sluţavke. Istog momenta su
ustuknule i savile glave, izbegavajući moj pogled.
Tako, to je već bolje.

32
 Book As Passion

Lena se okrenula sa rukama na bokovima i pogledala me. Ali nisam gledao u

nju. Nisam mogao zato što je mala, slomljena devojka zaokupila svu moju paţnju.
Telo joj se napelo i nervozno je premeštala noge kad je ĉula moj glas.
Ayla se polako okrenula i istog momenta smo ostvarili kontakt oĉima, njene
zelene oĉi gledale su iznenaĊeno i šokirano u mene. Primetio sam da je zadrhtala
pod mojim nepokolebljivim pogledom.
Definitivno je na nju uticalo moje prisustvo.
­ Ayla će raditi ovde sa vama. Lena moţeš da joj daš njen radni raspored ­
nastavio sam ne skidajući pogled sa Ayle. Teško je progutala i provrpoljila se u
mestu.
Polako sam spustio pogled niz njeno telo. Haljina joj je savršeno pristajala,
pokazujući obline na pravim mestima. A njene noge. Prokletstvo, te noge.
Dok sam joj buljio u noge, jedino o ĉemu sam mogao da mislim je kako bi
bilo imati ih obavijene oko mog struka dok se neumoljivo zabijam u nju. Kad sam
osetio da mi se diţe, brzo sam se trgao iz misli i skrenuo pogled. Podigao sam
pogled i video je kako je oštro uzdahnula. Gledala je u mene uplašenim oĉima i
povukla se korak unatrag. Bilo mi je ispisano na licu koliko je ţelim. Nisam krio.
Dozvolio sam joj da vidi šta ţelim, a zatim mi je lice ponovo postalo bezizraţajno.
Sve je to bio deo igre. Dozvoli im da vide, ali ne previše. Dozvoli im da
osete, a onda im oduzmi.
Oštro sam klimnuo prema njima, i krenuo da izaĊem iz kuhinje. Lena me je
sumnjiĉavo pogledala pre nego što se okrenula prema Ayli.
Otišao sam.
Daću joj nedelju dana da se smesti. Nedelju dana da se sabere.
A onda ću da navalim.

****

33
 Book As Passion

Ayla

Kad je Alessio izašao, ispustila sam uzdah olakšanja. Lena je primetila i

ĉudno me pogledala.
- Je li sve u redu? - Pitala je.
Nisam znala da li da se smejem ili da plaĉem.
Ne. Naravno da nije bilo u redu.
Umesto toga rekla sam tiho - Da.
Lena me je sumnjiĉavo pogledala, ali nije navaljivala. Osmehnula mi se i
okrenula se prema drugim dvema sluţavkama.
­ Ovo je Moira ­ rekla je pokazujući na plavušu koja me je belo gledala.
Klimnula sam u znak pozdrava.
- A ovo je Milena.
Niska ţena, sa tenom boje karamele i crnom kosom skupljenom u punĊu mi
je mahnula i osmehnula se. Nasmejala sam se i ja njoj i opustila se.
­ Dobro došla ­ rekla je Milena tiho.
Makar dve osobe koje nisu delovale kao da ţele da me ubiju.
- Sada kad je upoznavanje gotovo, Milena i Moira, vratite se na posao -
strogo je rekla Lena.
Ni jedna ţena nije ništa rekla pre nego što su izašle iz kuhinje. Lena me je
uhvatila za ruku i neţno gurnula ka stolici.
­ Sedi ­ rekla je. Uradila sam kako mi je reĉeno.
­ Jesi li doruĉkovala? ­ Pitala je Lena dok je gledala po friţideru.
Odmahnula sam glavom, pa onda shvatila da me ona ne vidi.
- Ne. Nisam - odgovorila sam.
- Tako sam i mislila - zatvorila je friţider, ruku punih namirnica. Krenula
sam da joj pomognem, ali je ona odmahnula glavom.

34
 Book As Passion

Sela sam nazad i ĉekala njene instrukcije.

Lena je pripremala doruĉak i sve vreme me zabavljala priĉom. Bila je
uzbuĊena, kao da dugo nije imala s kim da priĉa. Priĉala je o svaĉemu i niĉemu. Po
nekada ništa od toga nije imalo smisla. Govorila mi je o svom iskustvu sluţavke.
TakoĊe sam saznala da sam najmlaĊa sluţavka, što me je priliĉno iznenadilo.
- Hm. Alessio nikad ne zapošljava mlade sluţavke. Kaţe da su nesposobne.
Nisam joj rekla kako je došlo do toga da me Alessio zaposli, a ona nije
pitala. Kako je dalje govorila, osećala sam da se sve više opuštam. Napeti mišići u
ramenima su mi se opustili i ja sam dublje potonula u stolicu. Prekrstivši noge,
stavila sam ruke na šank, spustila bradu na dlanove i slušala Lenu. Smešila sam se
jer me je njen glas umirivao.
Bila je slatka i neodoljiva i bilo mi je ugodno sa njom. Ne znam koliko dugo
sam tako sedela i slušala je, ali najzad je donela tanjir. Nasmejala se i klimnula ka
hrani na tanjiru koji je spustila ispred mene.
- Navali, dušo.
Posluţavnik je bio prepunjen tostom, kajganom, slaninom, prţenim
krompirom i malom ĉinijom sa voćem.
Gledala me je sa neţnim izrazom. Nos je poĉeo da me pecka i osećala sam
tople suze u oĉima. Šmrknula sam i pogledala dole u posluţavnik pun hrane.
Niko mi nikada nije pripremio hranu na ovaj naĉin. Naravno, imala sam
sluţavke na oĉevom imanju i dovoljno hrane. Ali niko mi nikad nije pripremio sa
ljubavlju. Nikoga nije bilo briga da li sam jela ili ne. Prosto, nisam postojala.
Ţivela sam kao senka.
Srce mi se steglo, a ruka, kojom sam drţala viljušku, zadrhtala.
Kad sam uzela prvi zalogaj, suza mi se skotrljala niz obraz. Brzo sam je
obrisala drugom rukom i uzela drugi zalogaj. Pa treći. Sa svakim zalogajem sam
imala osećaj da će mi srce prsnuti svakog trenutka.
Kad me je Lena neţno pomazila po ruci, pogledala sam u nju crvenim
oĉima. Tuţno mi se osmehnula i klimnula glavom, kao da je htela da mi kaţe da će
sve da bude u redu. Lena nije postavljala pitanja. Samo me je prihvatila.

35
 Book As Passion

Okrenula se i nastavila da puni druge tanjire. Pogledala sam ponovo u hranu,

a onda se zabuljila u ruku koju je ona dodirnula.
Ljubaznost nije nešto što sam ĉesto viĊala. U stvari, nikada u ţivotu nisam
iskusila pravu ljubaznost. Dane sam provodila zakljuĉana u sobi, a noći su bile
ispunjene terorom. Nisam znala šta je ljubaznost. U tom Leninom jednostavnom
postupku sam videla ljubaznost po prvi put. Osetila sam je po prvi put.

36
 Book As Passion

VII POGLAVLJE

Ayla

Dok sam ĉistila glatku površinu, zaĉula sam Lenu kako pita ­ Dušo, jesi li
gotova?
Odmakla sam se od šanka i okrenula se ka njoj. Nasmejala sam se i mahnula
krpom za brisanje. ­ Skoro. Samo još da obrišem šank.
­ U redu. Poţuri, završi i gotova si za danas.
Već je prošlo nedelju dana od kako radim na imanju. Nisam znala ništa o
kuvanju i ĉišćenju. U oĉevoj kući imala sam sluţavke koje su to radile dok sam ja
bila zarobljena u svojoj sobi.
Ali Lena mi je pomogla da nauĉim i uvek je bila neţna. Kad mi je
dodeljivala poslove, uvek se trudla sa radim samo ĉišćenje. I uvek sam bila sa
njom kako me druge sluţavke ne bi osuĊivale. Mada sam znala da je kuća puna
ljudi, bila sam iznenaĊena da skoro nikog nisam viĊala, sem po neku sluţavku, kao
da su svi u senkama.
Većinu vremena sam provodila u kuhinji pomaţući Leni oko hrane, a zatim
bih, kad ona završi, oĉistila. Prva tri dana su bila uţasna i sigurna sam da se Lena
slatko smejala neredu koji sam pravila. Ali, napokon, sam pohvatala niti.
Nekoliko minuta kasnije, bila sam gotova. Brišući ĉelo umorno, klonula sam
na pult. Uglavnom sam bila gotova oko sedam, osam uveĉe. Ali imali smo goste,
pa su svi na imanju bili zauzeti. Bilo je blizu ponoći. Brzo sam pogledala po
kuhinji da vidim da li sam sve završila, iskljuĉila sam svetlo i izašla. Ĉim sam
zatvorila vrata, videla sam Lenu da ide prema meni.
­ Zavšila sam ­ izjavila sam i brzo se osmehnula. Prišla je bliţe i zagrlila me.
­ Odliĉno ­ rekla je i odmakla se. Lena je bila ţena puna ljubavi. Za kratko
vreme koliko sam ovde, ona mi je postala majka.

37
 Book As Passion

Moja majka je umrla kad sam imala samo godinu dana. Nisam znala kako
izgleda imati majku koja brine o tebi, pa sam se drţala Lenine neţnosti. Pošto sam
bila usamljeno dete, dozvolila sam svom srcu da prihvati da je nekom stalo do
mene.
Nakon što sam joj poţelela laku noć, klimnula sam glavom i krenula ka
svojoj sobi. Umor me je obuzimao i noge su mi bile teške dok sam se pela uz
stepenice. Zastala sam kad sam videla da su vrata salona otvorena. Salon se nalazi
izmeĊu moje i Alessiove sobe. Pogledala sam okolo. Nervozno sam progutala i
krenula ka sobi. Kad sam prišla bliţe, videla sam da je svetlo ukljuĉeno. Nagla sam
se i provirila.
Nije bilo nikoga.
Ušla sam i otišla pravo do klavira koji je stajao kod velikog prozora. Dva
dana ranije, dodeljeno mi je da ĉistim salon koji je ujedno bio i biblioteka. Kada
sam ušla, prvo što sam primetila bio je veliki klavir.
Muzika mi je oduvek bila uteha. Na imanju svog oca svirala sam
svakodnevno. Pomagala mi je da zaboravim. Jedini naĉin da zaboravim to šta mi je
Alberto radio svake noći je da se izgubim u muzici. U ritmu. U mekim i neţnim
zvucima koji su dolazili od dirki.
Srce je poĉelo brţe da mi kuca kad sam se pribliţila klaviru. Znala sam da
ne bi trebalo tu da budem, ali nisam mogla da odolim. Stala sam ispred klupice,
nagla se napred i poloţila neţno ruku na dirke.
Prsti su me svrbeli koliko mi se sviralo. Samo jednu pesmu.
Ali nisam smela. Reĉeno mi je da ne ulazim u ovu sobu, sem kad treba da je
poĉistim. Neţno sam pomerala prste po dirkama, vodeći raĉuna da ih ne pritisnem.
Sa teškim uzdahom sam se odmakla i ruka mi je pala sa klavira. Još jednom sam ga
tuţno pogledala i otišla dok mi se telo pretvaralo u pustoš. Zatvorila sam vrata
svoje sobe i naslonila se na njih, sklapajući oĉi umorno. Svetla su bila pogašena,
sem male lampe na noćnom stoĉiću.
Kad sam priĉala sa Lenom, shvatila sam da sam jedina pomoćnica koja nije
ţivela u delu za sluţavke. Obe smo bile iznenaĊene, ali zar ću ja da preispitujem
Alessiovu odluku? Ne bih rekla.

38
 Book As Passion

Poĉela sam da se svlaĉim, polako skidajući haljinu sa malaksalog tela.

Bacila sam crnu haljinu na noćni ormarić i ne gledajući posegla za za spavaćicom
koja je bila na krevetu.
Baš kad sam htela da je obuĉem, dubok, hrapav glas se zaĉuo iza mene.
- Moram da primetim da imaš divno telo.
Vrisnula sam i okrenula se ka glasu. Pokušavala sam da uoĉim uljeza, ali se
on bez velikog napora skrivao u mraku.
Nisam morala da ga vidim da bih znala ko je.
Znala sam taj glas. Moje telo ga je poznavalo.
Alessio.
Uplašeno sam zakoraĉila unazad i ĉvrsto priljubila spavaćicu uz svoje grudi
ne bih li se sakrila od njegovog pogleda. Drhteći od glave do pete, teško sam
progutala pljuvaĉku, a stomak mi se zgrĉio od straha - ili moţda malo i od
oĉekivanja.
Odjednom, svetlo se upalilo. Morala sam par puta da trepnem kako bi mi se
oĉi prilagodile. Alessio je sedeo udobno zavaljen u fotelji. Levi ĉlanak mu je bio
preko desnog kolena i drţao je mali daljinski u svojoj ruci, kojim je verovatno
ukljuĉio svetlo.
Nije bio u odelu. Imao je crne pantalone i crnu lanenu košulju, koja je bila
raskopĉana pri vrhu otkrivajući mu malo grudi.
Njegove ĉvrste, mišićave grudi. Oterala sam tu misao.
Pogled mu je bio usredsreĊen na moje telo. Bez srama. Bez nelagodnosti.
Alessio je bio smiren i samouveren dok je šarao pogledom po mom telu.
- Hm - promrmljao je zamišljeno dok me je gledao.
Naslonio se unazad. Mišići su mu se ocrtavali ispod košulje, ĉineći da
izgleda ogromno. Trudila sam se da se ne vrpoljim, ali bilo je teško. Nisam smela
da pokaţem strah. Muškarci kao što je on se hrane strahom. Koriste to kao svoju
prednost. Stegla sam jaĉe prste na košulji. Grlo mi je bilo teško i suvo. Kad je
poĉelo da mi se vrti u glavi, shvatila sam da već dugo zadrţavam dah.
Glasno sam izdahnula i udahnula, ali nije vredelo.

39
 Book As Passion

Njegov uţareni pogled putovao je niz moje telo. Stajala sam zamrznuto i bez
reĉi. Kad je telo poĉelo da mi se zagreva pod njegovim pogledom, zatvorila sam
ĉvrsto oĉi. Ali peckanje nije prestalo.
Skupila sam se kad je ustao i krenuo prema meni. Njegovo tamno prisustvo
je ispunilo sobu i odjednom mi je bilo pretoplo. Kapljice znoja su mi se nakupljale
na vratu i izmeĊu dojki kako mi se pribliţavao.
Kad je stao ispred mene, zadrhtala sam od straha i telo mi se ukoĉilo.
Alessio se pribliţio na santimetar od mene, tako blizu da je nos poĉeo da me pecka
od njegove kolonjske vode i mogla sam da osetim njegov dah na uhu.
Usne su mi se odjednom osušile. Kad sam ih ovlaţila jezikom, Alessio je
ispratio pogledom taj moj pokret. Ako je ikako moguće, njegov poţudni pogled je
postao još uţareniji.
I on je olizao donju usnu, ĉineći to tako duboko senzualno da sam morala da
skupim noge kako bih spreĉila iznenadno treperenje izmeĊu njih.
Šta se to dešava sa mnom?
Alessio je naginjao glavu napred sve dok mu usne nisu bile tik iznad mojih.
Na trenutak, um mi je bio prazan, a telo se ukoĉilo.
Hoće li me poljubiti?
Podigao je ruku i uhvatio moju spavaćicu. Povukao je, ali ja nisam puštala
tkaninu. Namrštio se i povukao jaĉe.
Od straha sam progutala knedlu kad me je prostrelio pogledom. Spavaćica
mi je pala. Povukao se korak unazad i posmatrao me. Sem crnog brushaltera i
gaćica, nisam imala ništa na sebi. Prekrstila sam ruke preko grudi u pokušaju da
sakrijem telo od njega.
- Skloni ruke - naredio je hrapavim glasom. Divlje sam odmahivala glavom i
krenula unazad, ali sam udarila u zid.
Nisam mogla nigde da se sakrijem. Bila sam zarobljena kako se on pomerao
napred. Alessio mi se skroz pribliţio, uhvatio me za zglobove i povukao ih otkrivši
mi grudi. Podigao je ruku do mojih grudi, ali me nije dodirivao. Zadrhtala sam jer
mi je njegov pomni pogled grejao telo. Iako me nije dodirnuo, telo mi je gorelo.

40
 Book As Passion

Kad me je dotakao vrhom prsta, skoĉila sam i raširila oĉi. Gledao me je u oĉi
i povlaĉio prst preko mojih grudi, pa ih zaustavio izmeĊu sisa. Grudi su mi oteţale
i svaki put kad bi mi se sise oĉešale o njegovu košulju, treperavi osećaj izmeĊu
nogu se povećavao. Telo mi se zateglo, vrlo svesno Alessiovog dodira.
Podigao je drugu ruku i putvao njom niz moj vrat. Bila sam sigurna da moţe
da oseti kako mi puls udara od straha - i mrzela sam da priznam, takoĊe i od
išĉekivanja. Moje telo je reagovalo na njegov dodir, ţeljno išĉekujući njegov
sledeći potez. Bez obzira koliko se trudila da spreĉim reakciju, telo me nije slušalo.
- Imaš divnu koţu. Glatku kao svila - promrmljao je dok je neţno prevlaĉio
palcem preko moje pulsirajuće vene. - Tako predivno - onda se namrštio, kao da ne
moţe da veruje da ga privlaĉim. Ili je moţda bio iznenaĊen što je to izgovorio.
Lice mu je bilo bezizraţajno, ali uţareni pogled nije mogao pogrešno da se
protumaĉi. Pokazivao je sve što je osećao.
Ţeleo me je i moje telo je reagovalo u skladu sa tim.
I dalje me gledajući u oĉi, pomerio je ruku koja je bila na mojim grudima na
desnu sisu. Bila sam toliko opĉinjena njegovim ţivahnim, bledo plavim oĉima da
nisam ni primetila kad mi je povukao korpicu brushaltera na dole.
Kad sam osetila hladan vazduh na koţi, raširila sam oĉi i spustila pogled, da
bih videla da mi je sisa gola. Bradavica mi je bila ispupĉena i šokirano sam usisala
vazduh kad je Alessio neţno prešao palcem preko nje.
Naglo sam podigla glavu i susrela se sa njegovim intenzivnim pogledom
kojim je pratio moju reakciju. Trljao je palcem preko moje bradavice, a ja sam
polako sklopila oĉi i uzdahnula. Kad sam zaĉula stenjanje, telo mi se zateglo.
Naglo sam otvorila oĉi kad sam shvatila da dolazi od mene.
Alessiove usne su se razvukle u kez i uhvatio mi je bradavicu izmeĊu palca i
kaţiprsta. Jako me je uštinuo.
Uzdahnuvši, skupila sam se i zacvilela.
O Boţe, šta mi se dešava? Osetila sam da sam se ovlaţila izmeĊu nogu.
- Pst. Ne plaši se, maĉkice. Neću te povrediti.
Ispustila sam još jedan jauk kad mi je uvrnuo bradavicu, prelazeći prstom
preko vrha dok nisam poĉela da odmahujem glavom, a stomak mi se stegao i

41
 Book As Passion

ponovo sam zastenjala. Alessio se nagnuo napred dok mi usnama nije dodirnuo
uho. Puhnuo je, a onda me ugrizao za resicu.
- Ne dok sama ne budeš htela ­ promuklo je prošaputao, izgovarajući iste
reĉi kao i kad smo se prvi put sreli.
­ Šta… šta… šta radiš? ­ Zamucala sam hrapavim glasom.
Nasmejao se i povukao unazad. ­ Šta misliš da radim? Iz tvoje reakcije,
mislim da je priliĉno oĉigledno.
Nemo sam odmahnula glavom. Ne, nije bilo oĉigledno. Igrao se sa mnom.
Ali zašto?
Pokušala sam da se izvuĉem, ali me je Alessio obgrlio oko struka i privukao
sebi. Grudi su mi bile pritisnute uz njegove. Kad su se moje osetljive bradavice
oĉešale o njegovu košlju, nisam mogla da spreĉim stenjanje.
O Boţe. Ne. Spasi me ovoga.
­ Moli… molim te, nemoj da me povrediš.
Telo mu se treslo od tihog smeha. - O dušo. Zadovoljstvo i bol idu ruku pod
ruku ­ Alessio se nagnuo napred i polako mi lizao vrat. ­ Zar ne znaš? Najveće
zadovljstvo dolazi od bola - promuklo mi je prošaputao uz koţu.
Ne. Ja sam poznavala bol. Bila sam naviknuta na njega i osećala ga svake
noći dok me je Alberto nemilosrdno maltretirao. Ne postoji zadvoljstvo u tome.
Teo mi se zamrzlo i poĉela sam da se otimam iz njegovog stiska.
­ Pusti me. Molim te. Molim te, pusti me ­ preklinjala sam dok su mi se oĉi
punile suzama. Pogrešno sam mislila da sam sigurna. Bio je ĉudovište kao i
Alberto. Uzeo bi šta bi hteo i ostavio me da krvarim i sa oţiljcima.
­ Prestani da se otimaš ­ naredio je grubo.
- Ne. Ne. Ne. Molim te ­ odmahivala sam glavom i snaţno se odgurnula od
njegovih grudi, ali bilo je kao da guram zid. Nije se pomerio ni korak.
- Dosta!
Zajecala sam i skupila se. Pustio me je i ja sam se vratila do zida i zalepila se
za njega.

42
 Book As Passion

Alessio je gledao u mene bezizraţajno. Tresla sam se, a moje teško disanje
je ispunilo sobu. Noge su me jedva drţale.
Zakoraĉio je napred, ali kad sam vrisnula, zaustavio se.
­ Ti me se plašiš ­ rekao je.
Teško sam progutala, ali nisam ništa rekla. Šta sam mogla sa kaţem? Već je
sam shvatio.
­ Ali takoĊe i uţivaš u mom dodiru ­ nastavio je. Telo mi se ukoĉilo i
odmahnula sam glavom. Oĉi su mu postale ozbiljne i prišao je bliţe.
­ Nemoj da me laţeš. Ako već ne znaš, dozvoli da te prosvetlim ­ rekao je
kroz stisnute zube. ­ Uvek znam kad neko laţe. Zato bi ti bolje bilo da ne radiš to.
Nisam odgovorila. Nisam mogla. Grlo mi je bilo suvo, a jezik oteţao u
ustima. Alessio je pomerio ruku do moje kose i stegao je pesnicom. I mada mu je
stisak bio ĉvrst, neţno mi je nagnuo glavu, pazeći da me ne povredi.
- Sad mi odgovori, maĉkice. Da li ti se svidelo kad sam te dodirivao ?
Pomislila sam da ponovo slaţem , ali šta bi mi to donelo? Ne bi mi pomoglo
u ovoj situaciji. Klimnula sam. Bilo je tako slabo da je lako moglo da mu
promakne. Ali nije.
Alessiu Ivanshovu nikad ništa ne promiĉe.
Na moje klimanje se nasmejao i oduzeo mi dah. Bio je to prvi, pravi osmeh
koji sam videla kod njega. Usne su mu se široko razvukle i videla sam rupicu na
njegovom desnom obrazu. Osmeh mu je skroz promenio lice. Nije više izgledao
strašno.
Delovao je neţno.
Oĉi su mi se raširile, a srce steglo.
- Tako, to smo sad rašĉistili. Hajde da razovaramo o tome zašto sam ovde ­
rekao je, a osmeh je nestao. Nervozno sam progutala i opet klimnula.
Pokušala sam da se pomerim, ali stegao je jaĉe prste u mojoj kosi. Kad je bio
siguran da neću da se pomeram, Alessio me je pustio. Stavio je ruke na zid iza
mene sa obe strane mog lica, zarobivši me svojim telom.
- Ţelim te - rekao je bez oklevanja.

43
 Book As Passion

O, znala sam da to sledi, ali ono što nisam oĉekvala je kako je moje telo
reagovalo na te reĉi. Noge su mi poklekle, a gaćice se se odmah ovlaţile. Moja
donja regija je pulsirala i jako sam zagrizla usnu kako bih spreĉila stenjanje koje je
pretilo da isklizne.
- Šta? - Upitala sam drhtavim glasom.
Alessio se nagnuo napred sa usnama tik do mojih. Jezikom je neţno prešao
preko moje donje usne. Telo mi se ukoĉilo od šoka.
- Baš to što sam rekao. Hoću da te jebem.
Nisam ţelela da priznam, ali mogla sam da vidim sebe kako radim sve što bi
on poţeleo. Znao je kako da se poigra reĉima i kako da pokrene moje telo. Jedino
sam se bojala da bi mogao da me povredi. Odjednom mi je bilo muka.
Ja sam taĉno ono što je Albert govorio. Kurva. Kakva je to ţena koja bi se
napalila od vulgarnih reĉi koje joj šapuće jedan stranac? Verenik me mnogo puta
silovao. A sad sam me je napalilo ĉudovište kao što je on.
- Šta ako ja ne ţelim? ­ Pitala sam pokušavajući da ostanem sabrana dok su
kolena poĉela da mi klecaju.
Alessio se nasmešio. - O maĉkice. Ti me ţeliš. Palim te upravo sada, zar ne?
Mogu to da vidim.
Bio je tako samouveren i arogantan. Mrzela sam to. Liznuo mi je opet vrat i
gricnuo. Zastenjala sam kad je poĉeo da mi sisa koţu.
- Mogu da osetim to - promrmljao mi je uz koţu. Odmahujući glavom,
pokušala sam da se odmaknem, ali mi nije uspelo. - Mogu to da namirišem.
Nije hteo da me pusti. Osećala sam vrtoglavicu. Bilo je nadrealno. Ţelela
sam ga, a u isto vreme sam ţelela da se spustim i da plaĉem.
Odmakao se neznatno, još uvek zauzimajući moj prostor
- Nikada ne bih uzeo ţenu protiv njene volje - rekao je gledajući me u oĉi.
Na te njegove reĉi, srce je poĉelo da mi se smiruje. - Ali, maĉkice, ti me ţeliš. Ja to
znam i ti to znaš. Neću da te jebem dok me ne budeš molila - njegove vulgarne reĉi
su mi prostrujale kroz telo i zadrhtala sam.
Alessio se nagnuo bliţe. Mogla sam da osetim njegov dah na svojim
usnama.

44
 Book As Passion

- Duguješ mi, maĉkice. A ja ne zaboravljam. Posedujem te. Radićeš šta ti

kaţem. Jednostavno je. Da li me ţeliš?
Htela sam da kaţem ne, ali prineo je prst mojim usnama. - I ne pomišljaj da
me slaţeš. Laganje će te samo uvaliti u još veću nevolju.
Teško sam progutala, srce mi je snaţno tuklo u grudima i dlanovi su mi se
znojili. Disanje mi je bilo neujednaĉeno i osećala sam se kao da se gušim.
Alessiove plave oĉi su fiksirale moje.
Plavo i zeleno.
Gledali smo jedno u drugo izmešanih osećanja. Ţelja. Poţuda. UzbuĊenje.
Strah. Išĉekivanje.
O Boţe dragi, u šta sam se uvalila?

45
 Book As Passion

VIII POGLAVLJE

Ayla

Stajala sam, zarobljena njegovim rukama, bez reĉi. Šta sam mogla da
kaţem?
Da je znaĉilo da mu se potĉinim. Znaĉilo je da sam spremna da budem
njegova kurva. Kad sam pobegla od Alberta, obećala sam sebi da nikada više neću
da budem u milosti nekog muškarca.
Pa ipak, eto me, Alessio me je saterao u ćošak i nisam ĉak mogla ni da
kaţem ne.
Gledao me je intenzivnim pogledom nekoliko trenutaka ĉekajući moj
odgovor. A ja sam prkosno ćutala, stegnutih usana, odbijajući da izustim odgovor.
Ne odgovoriti je bolje nego odgovoriti, zar ne?
Tako sam ja mislila. Ali nisam bila u pravu.
Alessio mi se ponovo vraški osmehnuo i ja sam teško progutala knedlu u
grlu. Taj osmeh nije izgledao lepo. I definitivno ne dobro.
Nagnuo se i usnama mi blago oĉešao uho. ­ Voliš da me testiraš, je li?
Tresla sam se. Ali i ispod slojeva straha i ljutnje, moje telo je reagovalo na
njega. Njegov grub, ĉvrst glas slao je drhtaje kroz moje telo. Odbijala sam
spoznaju da nešto osećam. To je bilo pogrešno. Ne treba tako da se osećam. Koliko
god da sam ţelela da budem jaka, osećala sam se slabom. Albertov glas mi je
odzvanjao u glavi, dok sam gledala u Alessiove grudi.
Slabić. Tako patetiĉna. Pogledaj se. Sva slomljena. Nisi ništa drugo nego
jadna, prljava kurva.
Stare uspomene su vrištale kad sam osetila ruku na bradi koja mi je podigla
glavu. Otvorila sam oĉi i pogledala u Alessia.

46
 Book As Passion

Njegovi prsti na mojoj bradi su mi ĉvrsto drţali glavu, pribliţavao se dok

nam tela nisu bila priljubljena. Tako blizu da je bilo nemoguće ugurati i tanku nit
izmeĊu nas. Njegova toplina mi je obavila telo i više mi nije bilo hladno. Srce mi
je snaţno tuklo u grudima i sigurna sam da je to znao. Grubom jagodicom palca
prešao mi je preko punih, mekih usana i uzdahnula sam od zadovoljstva. Njegov
dodir je putovao po mom telu skroz do dole i morala sam da skupim noge.
Zašto? Zašto sam se tako osećala s njim?
Oĉajniĉki sam udahnula vazduh, gledajući bilo gde samo ne u njega. Oĉima
sam lutala po sobi traţeći nešto što će me zadrţati na zemlji.
Misli, Ayla. Misli.
Osetila sa kako se Alessio pomerio, njegova košulja se trljala o moju
osetljivu koţu i zagrizla sam usnu da sakrijem stenjanje. Obavio mi je ruku oko
struka, prikovavši me za sebe, a drugu ruku je polako spustio dole.
- Pa, imamo li dogovor? - Pitao je. Alessio je gurnuo koleno izmeĊu mojih
nogu i razmaknuo ih.
Pomisao da me uzme je bila tako poniţavajuća, ali i uz moje gaĊenje, koliko
god da mi je bilo teško da priznam, ta pomisao je bila i privlaĉna. Alessio me je
potpuno zaokupio. Plašio me je, ali u isto vreme, nisam mogla da spreĉim telo da
reaguje na njegove reĉi i zavoĊenje.
Šta nije u redu sa mnom?
Pre nego što sam mogla bilo šta da kaţem ili da smislim pravi odgovor,
savio se i uzeo mi bradavicu. Zašištala sam zbog njegovog iznenadnog postupka i
onda mi je glava pala unazad i stenjanje skliznulo sa usana.
Sisao mi je bradavicu, snaţno je povlaĉio i neţno kruţio jezikom po vrhu.
Osećala sam grebuckanje njegove kratke brade po svojoj osetljivoj koţi i bez
razmišljanja gurnula sisu napred.
O Boţe, šta mi se dešava?
Pustio mi je kukove, podigao ruku do moje druge sise i draţio moju
ispupĉenu bradavicu kroz tkaninu brushaltera. Stenjala sam i divlje pomerala glavu
levo­desno, pokušavajući da se oslobodim uzbudljivog osećaja izmeĊu nogu.
Pokušala sam da skupim noge, ali me je Alessiovo koleno spreĉilo. ­O.

47
 Book As Passion

Nesvesno sam podigla drhtavu ruku i obuhvatila mu obraz dok me je sisao.

Bez razmišljanja, neţno sam mu mazila obraz, osećajući pod prstima njegovu
meku koţu. Obavila sam mu ruke oko vrata drţeći ga blizu sebe.
Moje telo nije bilo moje. Nisam znala šta se dešava. Sve je bilo brzo.
Stegla sam prste kad sam osetila da je pomerio ruku do mog mokrog
središta. Zagrebla sam ga noktima neţno po koţi. Bilo je to ĉedno i neţno
milovanje, ali ipak erotiĉno. Odmah sam osetila uz stomak kako mu se ukrutio.
Ugrizao me je za bradavicu i ja sam se promeškoljila uz njega, ali taj pokret
je samo uĉinio da se oĉešam o njegovu ukrućenost. Alessio se prigušeno nasmejao
i gurno koleno napred, razdvajajući mi više noge kako bi njegova ruka mogla lakše
da se pomera izmeĊu mojih butina. Polako mi je pomerio gaćice u stranu i
pronašao moj pulsirajući klitoris.
- Oh - uzdahnula sam kad je prešao palcem preko njega. Glasno sam
zastenjala i sruĉila se na njega.
Šta se dešava?
Telo mi se snaţno zateglo, a mišići su poĉeli da mi se grĉe. Osećaj je bio
opojan. Ispunio mi je ĉula. Poĉela sam nekontrolisano da se tresem. Mišići u
nogama su mi se grĉili kako je Alessio trljao palcem preko mog klitorisa. Pritisnuo
je palac na splet nerava i ja sam se trgla, ispuštajući oštar vrisak.
­ Alessio…
Gledao me je u oĉi nekoliko trenutaka. Koţa me je peckala i bila osetljiva.
Bila sam zategnuta kao struna i tresla sam se sa mešavinom bola i intenzivnog
zdovoljstva. Nisam mogla to da opišem. Nisam znala šta je to. Bilo je to nešto što
nikad ranije nisam osetila. Osećaji su me preplavili, a vid se zamutio dok je
Alessio nastavio sporo igranje mojim telom.
­ Šta mi se dešava? ­ Prošaputala sam unezvereno.
Alessio je raširio oĉi i iznenaĊeno udahnuo. Polako je podigao uglove usana.
Nasmejao mi se zloĉesto pre nego što je odgovorio.
­ Upravo ćeš imati svoj prvi orgazam ,maĉkice - rekao je hrapavim glasom. -
Veruj mi. Samo se pusti. Ne opiri se. Biće to najdivnija stvar koju si ikada osetila.

48
 Book As Passion

Odmahnula sam glavom i pokušala da se izvuĉem, ali me je Alessio

obuhvatio oko struka, odbijajući da me pusti. Još uvek me gledajući, protrljao je
palcem preko mog klitorisa još jednom pre nego što ga je polako gurnuo u mene.
Napela sam se oko njega i zastenjala. Oĉi su mi se polako sklopile od zadovoljstva.
- Gledaj u mene - naredio je grubim i promuklim glasom. Naglo sam
otvorila oĉi i zagledala se u njega.
Stegla sam se oko njegovog prsta kako je skliznuo u mene. Gurnuo ga je
dublje kroz moje uske zidove. Bilo je to sve previše. Svaki pokret je pojaĉavao
osećaj i ja sam se nekontrolisano trzala. Podigla sam kukove kad je pomerio prst
duboko i jako u meni. Opet sam zastenjala i stegla ruku oko njegovog vrata, kao da
molim za još. Moje telo bilo je vrlo svesno svakog Alessiovog pokreta. Bila sam
oĉajna. Na ivici. Koţa mi je bila zategnuta, a telo gorelo.
­ O Boţe ­ dahtala sam, a Alesio se prigušeno smejao mojoj reakciji.
Poĉela sam da osećam vrtoglavicu i glava mi je pala unazad na zid. Nisam
mogla da podnesem.
Bilo je previše.
Kad je Alessio gurnuo prst, dublje svršila sam na njegovu ruku. Moji vrisci
odjekivali su kroz zidove dok sam svršavala, moj prvi orgazam me je pogodio tako
jako da mi se vid zamutio i crne taĉke su mi se pojavile pred oĉima.
Alessio se povukao, a moje telo se zaljulalo dok sam pokušavala da se
fokusiram na njega. Ali nisam mogla. Plutala sam, telo mi je bilo tako lagano. Svi
zvuci oko mene su nestali i ja sam klonula. Prineo je prste svojim ustima i olizao
ih.
­ Smatraću da je to da ­ promrmljao je hrapavim glasom koji sam poĉela da
mrzim.
A onda sam se onesvestila.

****

49
 Book As Passion

Alessio

Dok sam lizao njene sokove sa svojih prstiju, video sam kako se nestabilno
ljulja na nogama.
Sirota maĉkica nije uopšte znala.
Sada je bila moja.
Orgazam koji je upravo imala... pa, to je obeleţilo njenu sudbinu.
MOJA, vrištalo je u mojoj glavi. I nisam mogao da doĉekam da uzmem ono
što je moje. Nisam mogao da doĉekam da jebem tu usku piĉkicu. Dok se ona bude
grĉila i stenjala poda mnom. Nisam mogao da doĉekam da je nateram da vrišti od
zadovoljstva i bola.
Moj tvrdi kurac me je molio da uradim to. Sada. Uzmi je. Iskoristi je. Jebi je.
­ Smatraću da je to da ­ promrmljao sam.
Ĉim sam to izgovorio, telo joj se naglo napred i zakolutala je oĉima.
- Jebi ga - prosiktao sam i brzo krenuo napred kako bih je uhvatio.
Ayla je leţala mlitavo u mojim rukama. Sa zatvorenim oĉima, izgledala je
tako smireno. Spokojno. Srećno. Srce mi je preskoĉilo dok sam je gledao.
Tako je lepa, proletelo mi je kroz glavu. Brzo sam zatresao glavom kako bih
oterao glupe misli.
Obuhvatio sam je jednom rukom ispod kolena, a drugom oko leĊa, prineo je
grudima i otišao do kreveta. Neţno sam je spustio, namestio joj brushalter i
povukao prekrivaĉ preko nje. Seo sam na krevet i gledao u nju. Nisam moga da
skinem oĉi sa nje. Nedelju dana sam pokušavao da se drţim podalje. Bila je to
najteţa stvar koju sam ikada uradio, kada je sve što sam ţeleo bilo da je pojebem.
Ali drţao sam se podalje, dao joj vremena da se smesti, posmatrao je, ĉekao
pravu priliku. Ĉim je prošlo nedelju dana, bio sam tu, ĉekao je.
Ayla sada zna šta hoću. Pokušala je da me odbije, ali ja sam je video jasno
kao dan. Ţelela me je. Nije mogla da porekne. Kad sam zaĉuo njeno prvo
stenjanje, znao sam da je to to. Nije bilo povratka.

50
 Book As Passion

Uvek sam dobijao ono što ţelim, a ţeleo sam nju. Niko i ništa me neće
spreĉiti da uzmem ono što ţelim.
Prvi orgazam je bio moj. Pripadao mi je i uzeo sam ga. Sada nije bilo
povratka. Poloţi pravo na nju, vrištalo mi je u glavi. Uzmi je.
Nisam ĉak morao mnogo ni da se trudim. Jedan pokret palcem i ona je
svršila. Taj mali orgazam nije bio ništa.
Smešio sam se dok sam gledao njeno usnulo lice.
O maĉkice, kad se probudiš, pokazaću ti pravu stvar.

51
 Book As Passion

IX POGLAVLJE

Ayla

Polako sam otvorila oĉi. Pogled mi je još bio nejasan od spavanja i zatvorila
sam ponovo oĉi. Okrenula sam se na stranu i zavukla se dublje pod meki pokrivaĉ.
- Hm… ­ zastenjala sam kad su mi se bolni mišići pobunili.
Potreban mi je odmor od posla.
Krevet mi se pomerio i znajući da nije zbog mene, naglo sam otvorila oĉi i
našla se licem u lice sa Alessiom.
Sedeo je na krevetu, ali se nagnuo napred i pribliţio lice mom.
- Dobro jutro - rekao je.
Raširila sam oĉi i vrisnula. Dok sam pokušavala da se iskobeljam iz kreveta,
u ţurbi se pokrivaĉ uvio oko mene i našla sam se na podu. Grudi su mi podivljale
dok sam gledala u njega. Sigurno sam izgledala uplašeno dok je on izgledao
spreman da se ustremi. Okrenula sam glavu kad su sećanja na prošlu noć poĉela da
u divljim talasima naviru u mojoj glavi.
­ O moj Boţe ­ prošaputala sam, pokušavajući da se ispetljam iz prekrivaĉa.
Kada sam konaĉno bila slobodna, ustala sam i krenula unazad, praveći bezbednu
razdaljinu izmeĊu nas.
- Kako si mogao? - Pitala sam.
Alessio je ustao i namestio odelo. Radio je to polako, kao da mu je namera
da me razbesni i produţi neizvesnost.
Kad je završio, pogledao me je bezizraţajno. ­ Kako to misliš?
­ Ti… ­ zamucala sam dok sam traţila reĉi.
Poklonio ti je orgazam, rekao je glas u mojoj glavi.
Protiv moje volje, odvratila sam vrišteći, uţasnuta tom mišlju.

52
 Book As Passion

­ Ja sam šta? ­ Njegov glas mi se probio kroz misli. Podigla sam pogled i
videla ga da ide prema meni.
- Ti… ­ njegovo telo je bilo blizu mog tako da me je toplina obavijala.
- Šta to? - Pitao je Alessio i malo se spustio kako bi nam oĉi bile u istoj
ravni.
Progutala sam, ali nisam odgovorila.
- Reci to - navaljivao je.
Odmahujući glavom, pokušala sam da zakoraĉim unazad, ali je on naglo
ispruţio ruke, uhvatio me oko struka i privukao sebi. - Hoću da izgovoriš to. Kaţi
mi. Šta sam ti uradio sinoć? ­ Prošaputao je, njegove usne opasno blizu mojim.
Stavila sam obe ruke na njegove grudi i pokušala da ga odgurnem, ali nije se
pomerio ni santimetar.
- Gospodine Ivanshov, molim vas, pustite me - preklinjala sam i otimala se,
oĉajniĉki pokušavajući da se oslobodim.
Stegao je ruke oko mog struka. - O maĉkice, mislim da bi trebalo da
ostavimo persiranje iza nas. - Nagnuo se tako da su mu usne bile blizu mog uha i
nastavio. - Nakon onoga što sam ti uradio sinoć, mislim da je bolje da ostanemo na
Alessio - završio je reĉenicu i gricnuo mi ušnu školjku, a ja sam poskoĉila od
iznenadnog dodira.
- U redu. Alessio, molim te, pusti me.
- Hoću kad mi kaţeš šta sam ti uradio sinoć. Reci to - promrmljao je
hrapavim glasom.
Hteo je da me postidi. Koliko bezdušan moţe da bude? On je ĉudovište.
Alessio je zagnjurio lice u moj vrat i kad sam osetila njegove vrele usne na
hladnoj koţi, zadrhtala sam i mlitavo se oslonila na njega. Samo su me njegove
ruke drţale uspravno.
Vlaţnim poljupcima mi je prelazo po vratu. Grickajući i sisajući mi koţu.
Njegove usne su ostavljale vlaţan trag po mom vratu.
Odmahujući glavom, stavila sam mu ruke u kosu i snaţno povukla sve dok
mu lice više nije bilo zagnjureno u moj vrat.

53
 Book As Passion

- Jebo te - glasno je opsovao Alessio.

Naglo je podigao glavu i uspravio se nadvisujući me. Ukoĉio se, a ruke su
mu bile kao ĉeliĉni okovi oko mog struka. Malo sam zašištala dok sam se borila sa
blagom nelagodom i bolom. Podigao je ruku i zgrabio me za bradu pomerajući mi
glavu tako da ga gledam u nepomiĉne, hladne oĉi. Bes je sevnuo iz plavih oĉiju pa
sam se povukla pred pogledom kojim me je streljao.
- Zaista ne volim da se ponavljam, ali ću reći još jednom - rekao je ravnim i
škripavim tonom. - Reci mi šta sam ti uradio sinoć i pustiću te. Jednostavno je.
- Poklonio si mi orgazam - reĉi su mi izletele pre nego što sam razmislila.
Bes u njegovim oĉima je istog trenutka nestao, ali ĉvrst pogled je ostao.
Igrala sam se sa lavom i sad moram da snosim posledice. - I jesi li uţivala?
- To nije bio deo dogovora - prošaputala sam jedva ĉujnim glasom.
Alessio je privukao moje lice i usne su mu se razvukle u mali osmeh. - O
maĉkice. Ja pišem pravila. Ja pravim dogovore i mogu da ih menjam kad god hoću.
Nemaš baš mnogo izbora. Razumeš?
Nemo sam klimnula glavom i pokušala da spustim pogled kako bih izbegla
njegovo intenzivno, okrutno zurenje, ali njegov nepokolebljiv stisak me je
spreĉavao da se pomeram. - Odgovori mi, maĉkice.
- Hm... Ja... - poĉela sam, ali nisam mogla da završim reĉenicu. Kako da
odgovorim na tako nešto? Da li sam uţivala u orgazmu? Ne? Da? I sama sam bila
zbunjena. Nisam ţelela da mi se sviĊa. Nije trebalo da mi se sviĊa, ali jeste.
Zatvorila sam ĉvrsto oĉi, nesposobna da verujem sopstevnim osećanjima.
Nešto ozbiljno nije bilo u redu sa mnom jer me je ĉudovište drţalo u svojoj
rezidenciji protiv moje volje i poklonio mi je orgazam koji nisam ţelela, a meni se
to svidelo.
- Ayla, odgovori mi!
- Da! - Viknula sam.
Kad sam bila blizu njega, telo kao da nije bilo moje. Mozak mi je postajao
haotiĉna mešavina i nisam mogla jasno da mislim.
Majstorski je baratao mojim telom i mislima.

54
 Book As Passion

Drţao je konce, a ja sam postala lutka.

****

Alessio

Omlitavila je u mojim rukama, borba joj je išĉezla iz tela. Priznanje njene

ţelje je bilo sve što sam hteo i to mi je donelo zadovoljstvo. Na kratko. Bila je
uplašena, pa ću joj dati vremena.
Kako god, strpljenje mi je isticalo jer sam joj već dao dovoljno vremena, što
se mene tiĉe. Dok mi je bila tako blizu tela, zver u meni je poĉinjala da besni.
Njena toplina i miris su mi obuzeli ĉula. Sve što sam ţeleo bilo je da je bacim na
leĊa, raširim te duge, bele noge i jebem je dok ne poĉne da vrišti od orgazma i
svršava mi po kurcu.
Iako sam hteo da me se plaši, nisam hteo da zaţali zbog onoga što se desilo.
Nikad nisam uzeo ţenu protiv njene volje i nemam nameru da poĉnem sa njom.
O, ţelela me je, ali je bilo oĉigledno da je prestravljena. Zbunjenost joj je
jasno bila ispisana na licu. Zavodiću Aylu dok me ne bude molila da je uzmem.
Pustio sam joj bradu i neţno joj pomerio kosu sa lica. Drţao sam prste iznad
njenog obraza nekoliko trenutaka, a onda palcem polako pomazio njenu baršunastu
koţu. Zagrejala se pod mojim dodirom i blago rumenilo joj je obojilo blede obraze,
pokazujući kakvo dejstvo ima moj dodir na nju.
- Vidiš? Nije bilo tako teško priznati, je l’ da? - Zurio sam u njene zarumele
obraze, opĉinjen bojom i mekoćom njene koţe.
Ayla je pokušala da se odmakne i ja sam je pustio bez otpora.
Hajde da pustim maĉkicu da malo predhne.
Povukla se nekoliko koraka unazad i poloţila ruku na grudi koje su se
uzdizale. Tresla se, strah je bio oĉigledan.

55
 Book As Passion

Ali zašto je, do Ċavola, tako uplašena? Strah nije bio samo zbog mene. Bilo
je tu još nešto, što još nisam razumeo.
Fascinirala me je, drţala je moju paţnju i nisam imao ţelje da se tome
oduprem. Moţda je ona preduzela prvi korak kad se sakrila ispod mog kreveta, ali
sad sam ja imao kontrolu. Neću da pustim dok ne dobijem šta hoću.
Gledao sam u nju nepokolenljivo i rekao - Vidi, Ayla. Nemoj da se bojiš.
Nemaš ĉega da se plašiš. Jesam li te povredio?
Odmahnula je glavom, prateći svaki moj pokret i reakciju. Stvarno me je
podsećala na maĉkicu koja pokušava da pronaĊe izlaz iz opasnosti. Mala, ćudljiva,
uplašena. I potpuno bespomoćna.
Telefon mi je zavibrirao u dţepu, izvukao sam ga i video sam da Viktorov
broj treperi na ekranu.
- Da? - Odgovorio sam.
- Postoji nešto što moramo da ti kaţemo. Jebano je - brzo je odgovorio.
Zvuĉao je uspaniĉeno. Sranje.
- Šta je sad?
- Trebalo bi da o ovome razgovaramo liĉno, Alessio.
Pogledao sam u Aylu koja je bila prilepljena uz zid i osetio sam kako bes
raste u meni. Viktor zaista ima loš tajming.
- Zauzet sam trenutno - odgovorio sam grubo.
- Vaţno je.
- Dobro. Ĉekaj me u kancelariji - naredio sam pre nego što sam prekinuo
vezu.
Krenuo sam ka Ayli i u tri koraka se našao pred njom. Sagnula se i skupila
odbrambeno ramena. Zacvilela je kao da se uplašila da ću je udariti.
- Smiri se - rekao sam, iznenaĊujuće neţnim glasom.
Povukao sam je napred dok nije udarila u moje telo. Stisak mi je bio lagan i
nagnuo sam se tako da su mi usne bile uz njeno uho.

56
 Book As Passion

- Vratiću se, maĉkice. Još nismo gotovi - prošaputao sam promuklo, a onda
sam umotao ruku u njenu kosu, uvijajući je oko prstiju i povukao joj glavu unazad.
Bez upozorenja, zalepio sam usne na njene. Poljubac je bio grub, brz i bolan, sa
namerom da joj stavi do znanja da mi pripada. Samo meni.
Ayla je isputila uzdah kad sam olizao rub njenih usana. Grizao sam, sisao,
ljubio dok nisam bio siguran da je shvatila. Odmakao sam se i zagledao u njeno
zajapureno lice. Bila je crvena i bez daha. Ţeleo sam da se nasmejem. Nisam je
pošteno ni poljubio, a već je ovako reagovala.
Ayla je prinela ruku svojim nabubrelim usnama i neţno ih dotakla. Video
sam kako se trgla dok me je gledala nevinim oĉima.
Ah, maĉkice. Tako si nevina.
Pogledao sam je uţareno, okrenuo se i izašao, ostavljajući je samu sa njenim
mislima.
Zatvorio sam vrata za sobom uz tresak i otišao pravo u svoju kancelariju u
levom krilu. Kad sam stigao, vrata su već bila otvorena. Viktor, Nikolay, Phoenix i
Artur su već bili tamo. Frustriranost je bila oĉigledna u njihovim izrazima lica.
Ušao sam i zareţao - Šta je bilo?
Seo sam za svoj sto, prekrstio ruke na grudima i naslonio se. Phoenix je
zatvorio vrata pre nego što se okrenuo prema meni.
- Doznali smo da nas neko špijunira - zapoĉeo je Viktor, grubim glasom,
punim besa.
- Šta? - Viknuo sam. Brzo sam ustao i odgurnuo stolicu.
- Da. Za jebene Abandonatoe. Kopilad su znala gde ćemo da otvorimo
sledeći klub. Stigli su tamo pre nas i Alberto je rekao da bi trebalo bolje da
kontrolišemo kome verujemo - Phoenix je zašištao snaţno pokušavajući da zadrţi
sopstvenu iritaciju.
Telo mi se treslo od besa i stezao sam ruke u pesnice dok me nisu zglobovi
zaboleli od pritiska. Zgrabio sam stolicu i bacio je preko sobe. Nikolay je morao da
odskoĉi kako ga ne bi pogodila.
- Ko je to jebem ti? - Zaurlao sam

57
 Book As Passion

Ruke su me svrbele. Hteo sam da prolijem krv, a oĉi su mi treperile dok sam
pokušavao da povratim kontrolu. Ko god da me je izdao, biće polako muĉen do
smrti. Biću nemilosrdan.
- Saznajte ko je to!
Niko se nije pomerio. Video sam da je Viktor nervozno progutao, a Nikolay
je zurio u njega.
Kad nije ništa rekao, Nikolay ga je prostrelio pogledom, a onda se okrenuo
prema meni, brzo ispravivši telo.
- Mislimo da je Ayla - rekao je.

58
 Book As Passion

X POGLAVLJE

Ayla

Alessio me je ostavio i stanju šoka i izašao iz sobe, a da me nije ni pogledao.

Šta je to bilo?
Prsti su mi još uvek dodirivali nabubrele usne koje su me peckale. Nikad me
niko nije tako poljubio.
O, Alberto me je definitivno ljubio, ali sa Alessiom je bilo drugaĉije. Iako je
poljubac bio posesivan i grub, delovao je neţno. Nije me ljubio kao da ţeli da me
povredi. Alessio me je ljubio kao da hoće da ga osetim, kao da ţeli da uţivam. Bilo
je seksi i ĉinilo je da gubim kontrolu.
Bila sam bez daha i nisam mogla da shvatim zašto. Zašto mi nije bio
odbojan?
Pogledala sam bez daha po sobi. Pokušavala sam da prinaĊem nešto, bilo
šta, što bi me prizemljilo i pomoglo mi da razumem šta se dešava. Misli su mi
letele, a telo me peckalo od njegovog dodira. Uticaj koji je imao na mene je bio
opasan. Mogla sam lako da se izgubim u njemu. Nisam mogla ispravno da mislim
u njegovoj blizini.
Bio je zahtevan i oĉaravajući.
Nemilosrdan, a neţan.
Alessio je bio opasan ĉovek, ali kad me je dodirivao, telo mi je odgovaralo
bez straha.
Strah je bio stalno osećanje koje je ţivelo u meni. Strah je bio jedino
osećanje koje sam imala. Ali Alessiov dodir me je oslobaĊao straha. Ĉinio je da
zaboravim da treba da se plašim.
Polako sam potonula na zadnjicu i privukla kolena do grudi obgrlivši ih
odbrambeno. Zatvorila sam oĉi i duboko udahnula.

59
 Book As Passion

Bez obzira koliko jako sam se trudila da ga izbegnem, uvek bi me pronašao.

Nisam mogla da ga odbijem i da ga zaustavim. Ako nastavi da se poigrava sa
mnom, polako ću da izgubim sebe i neće ništa da ostane. Otvorila sam oĉi i
odmahnula glavom.
Ne. Ne mogu da dozvolim da se to desi.
Ustala sam i brzo obukla crnu majicu i farmerice koje mi je Lena kupila.
Pogledala sam po sobi i osetila ubod tuge. Mislila sam na Lenu i osetila vrele suze
kako me peckaju u oĉima. Nedostajaće mi. Bila je malo svetlo u mom tamnom
svetu. I Maddie. Ali nisam imala drugog izbora. Bilo je vreme da krenem dalje. Ne
mogu više da ostanem na imanju. Nisam sigurna kao što sam mislila.
Alessio je bio nova opasnost. Njegov dodir, njegov glas, njegov kontrolišući
pogled.
Pre nego što se slomi šta god da je ostalo u meni, moram da se spasem.

****

Alessio

- Šta? - Zaurlao sam na Nikolayevu izjavu.

Viktor je klimnuo i zakoraĉio napred. - Ima smisla. Ayla je autsajder. Zar ne
misliš da je velika sluĉajnost da, ĉim se ona smestila, Italijani su poĉeli da dobijaju
informacije o nama?
Viktor je delovao malo konfliktno, a onda je odmahnuo glavom i izraz mu je
ponovo postao ĉvrst. - Ne moţemo da naĊemo ništa o njoj. Nemamo pojma ko je.
Na trenutak sam poţeleo da poreknem vrišteći. Nisam hteo da verujem da bi
Ayla mogla da bude špijun, ali kad su Viktorove reĉi poĉele da mi dopiru do
mozga, imalo je smisla.

60
 Book As Passion

Bio je u pravu. Ne znamo ništa o Ayli i previše je sluĉajnosti da me je

pronašla i sakrila se u mojim kolima. A onda nekoliko dana kasnije, jebeni Italijani
poĉinju da dobijaju informacije o mojim planovima.
- Јеbote! - Viknuo sam i udario pesnicom u sto. Provukao sam bolnu ruku
kroz kosu i jako stegao dok mi je bes pulsirao kroz telo. - Та kuĉka!
Phoenix je proĉistio grlo i slegnuo ramenima. - Teško je poverovati. Mislim,
ona izgleda tako nevino, ali ponekad oni najneviniji mogu biti najopasniji. Obiĉno
je onaj stidljivi zmija.
- Samo to dobro kriju - dodao je Nikolay. Sva ĉetvorica mojih ljudi su
izgledala neutešno, kao da ne mogu da veruju da bi Ayla mogla da bude špijun.
Okrenuo sam im leĊa. Gledao sam napolje kroz veliki prozor i dozvolio
mislima da lutaju. Ni ja nisam ţeleo da verujem, ali ako je ona mogući
osumnjiĉeni, ne smem to da previdim.
Kako je tišina ispunila sobu, moj bes se smanjivao, ali mišići su odbijali da
se opuste. Mala maĉkica me je vrtela oko svog prsta. Mislio sam da sam ja majstor,
ali je jasno da me je izigrala.
Odjednom, osetio sam da mi telefon vibrira u dţepu i frustrirano sam
udahnuo i izdahnuo.
- Šta ti, jebote, hoćeš? - Brecnuo sam se u telefon.
- Šefe, Ayla beţi kroz svoj prozor.
Raširio sam oĉi, a bes se vratio punom snagom.
- Drţi je - grubo sam naredio pre nego što sam prekinuo vezu i okrenuo se
prema svojim ljudima.
- Ayla beţi - rekao sam kroz stisnute zube. Istovremeno su opsovali. - Hoću
da kreneš za njom - rekao sam Viktoru.
- Poći ću sa tobom - predloţio je Nikolay. Klimnuo sam mu i oni su poĉeli
da izlaze. Ali pre nego što su zatvorili vrata, dodao sam - Dovedite je u podrum -
glas mi je bio slab i pun otrova.
Video sam da je Viktor uzdahnuo i na sekundu mu je u oĉima sevnulo
ţaljenje, ali je brzo nestalo. Pogledao sam nepokolebljivo u Phoenixa i Artura i
naredio im da izaĊu.

61
 Book As Passion

- Napolje. Zovite me kad bude bila u podrumu.

Klimnuli su bezizraţajnih lica dok su izlazili i zatvarali vrata za sobom.
Stavio sam ruke na sto i nagnuo se napred gledajući u vrata. Zglobovi su mi
pobeleli od pritiska, a vene pulsirale u grlu. Brada mi je bila napeta, a zubi stisnuti
dok sam pokušavao da kontrolišem bes. Ţeleo sam da udarim nešto. Nekoga.
Zver u meni je besnela, zahtevajući da ubijem nekog. Prolijem krv onome,
ko god da me je izdao. Samo tada ću osetiti mir.
Suzio sam oĉi u prorez dok sam gledao u vrata. Polako sam okretao vrat u
pokušaju da smanjim napetost.
Maĉkice moţda misliš da si me prevarila, ali ovo je sada moja igra. Na jedan
ili drugi naĉin, nema veze kako, izvući ću istinu iz tebe.
Nadao sam se, za njeno dobro, da me nije zaista izdala.
Jer ako jeste, neću imati milosti.

62
 Book As Passion

XI POGLAVLJE

Ayla

Srce mi je udaralo jako kao krila prestravljene ptice. Izašla sam kroz prozor,
a kada sam dodirnula tlo, zaklecala su mi kolena. Posrnula sam na trenutak.
Pogledala sam oko sebe, ali nisam nikog videla.
Preplavilo me je olakšanje i poĉela sam da trĉim ka šumi iza kuće. Put je bio
dug, a mišići na nogama su poĉeli da mi gore kada sam potrĉala najbrţe što sam
mogla.
Hajde, Ayla. Hajde. Ne odustaj. Ne sada.
Odjednom, ĉula sam povike iza sebe i srce mi je preskoĉilo. Okrenuvši
glavu videla sam nekoliko straţara kako me jure. Vratila sam pogled ka šumi i
fokusirala se na beg.
Skoro sam ušla u šumu kada su se koraci pribliţili i odjednom me je neko
zgrabio za ruku. Vrisnula sam i pokušala da pobegnem, ali me je neko povukao
dole i seo mi na leĊa. Povukao mi je ruke pozadi i drţao ih ĉvrsto.
Suze su mi se slivale niz obraze. Bilo je beskorisno. Nije bilo vaţno koliko
sam se borila, oni me neće pustiti. Povukao me je gore i stala sam na drhtave noge.
Zatvorivši ĉvrsto oĉi, jecala sam i molila.
- Molim te. Molim te, pusti me. Molim te.
Gruba ruka me je ĉvrsto zgrabila za bradu, a nokti su se usekli u moju koţu.
Drhteći, pokušala sam da se odmaknem, ali stisak je bio prejak.
- Ako poĊeš sa nama mirno, nećemo da te povredimo. A prokleto sam
siguran da ne ţelim da te povredim, Ayla.
Zajecala sam. Poznavala sam taj glas. Otvorivši oĉi videla sam Viktorovo
ljutito lice.

63
 Book As Passion

Pokušala sam da mu se otmem. - Ne pomeraj se - drugi glas mi je zareţao u

uvo. Nikolay. On me je drţao.
- Da li razumeš, Ayla?- Viktor je pitao. Uvek je izgledao tako strašno, a aura
opasnosti ga je okruţivala, baš kao Alessia i Nikolaya.
Dok je zurio u mene ustuknula sam od straha. Izgledao je kao ubica, a glas
mu je bio ispunjen besom.
- Molim te - prošaputala sam.
- Ayla, da li razumeš? - Viktor je zareţao. Klimnuvši glavom, opustila sam
se u Nikolayevim rukama.
- Dobro - rekao je kroz stisnute zube i pustio mi bradu. Koţa mi je gorela i
pekla me je onde gde me je drţao. Pomerajući neznatno vilicu trgnula sam se od
bola.
Zakoraĉivši nekoliko koraka unazad klimnuo je glavom Nikolayu i poĉeo da
koraĉa nazad ka kući. On je išao prvi, a Nikolay me je povukao da krenem. Vukla
sam stopala i oklevala.
- Jebe mu, curo. Ti stvarno ne razumeš.
Pustio me je, ali pre nego što sam mogla da pobegnem, Nikolay me je
uhvatio oko struka. Besno me gledajući, ĉvrsto me je zgrabio i prebacio preko
ramena. Šutirala sam, udarala, šamarala, grebala i vrištala, ali ništa nije upalilo.
Nikolay je nastavio da hoda, a telo mu je bilo tvrdo kao kamen.
Kada smo ušli unutra, umesto da me odvede gore, okrenuo se levo i krenuo
niz mraĉan hodnik. Vazduh je bio hladan i bilo je mraĉno. Momentalno sam se
sledila na njegovom ramenu.
Osećaj uţasa mi se stvorio u stomaku, hladan znoj me je oblio dok mi se
kosa jeţila na potiljku, a usta su mi se osušila. Bila sam paralizovana preko
Nikolayevog ramena. Aura opasnosti me je stegnula.
Zastali smo na trenutak, a onda sam ĉula kako se vrata otvaraju i zadrhtala
sam na taj zvuk. Ĉulo se zveckanje metala, kao da su tu teški lanci. Najeţila sam se
kao da mi se krv ohladila. Skupila sam šake u pesnice i stisnula oĉi uţasnuta.

64
 Book As Passion

Vrata su se zalupila i videla sam svetlo iako su mi oĉi bile zatvorene. Lagano
otvorivši oĉi ponovo, prva stvar koju sam primetila bio je blistavo beli, mermerni
pod. Spustili su me na noge.
Zavrtelo mi se u glavi zbog tog iznenadnog pokreta i posrnula sam, ali
Nikolay me je uhvatio. Pogledavši gore u njegove tamne oĉi, nemo sam ga
preklinjala. Molim te, pusti me.
Ali on je zurio u mene bezizraţajno, hladnim oĉima.
Osetila sam kad me je neko zgrabio za ruku, a onda me povukao unazad.
Otvorila sam usta da vrisnem, ali nisam. Grlo mi se zatvorilo i nisam mogla da
dišem. Panika me je preplavila i osetila sam se ukoĉeno.
Viktor me je povukao do stolice i gurnuo me da sednem. Zavrnuo mi je ruke
unazad. Nikolay je prošao pored mene i stao mi iza leĊa.
Nekoliko minuta kasnije osetila sam nešto oko zglobova i shvatila da sam
vezana.
- Ne! - Moji vrisci su odjekivali sobom. Pokušala sam da se pomerim, ali me
je konopac drţao nepokretnom. Dok sam se koprcala, kanap me je sekao dok mi
koţa nije postala osetljiva i vrela.
- Samo se povreĊuješ. Ako nastaviš da se pomeraš, zglobovi će da ti
prokrvare od kanapa - Viktor je rekao iza mene. - Predlaţem ti da prestaneš.
- Molim te...
Zaĉulo se komešanje iza vrata. Trenutak kasnije su se otvorila takvom
silinom da su udarila o zid. Trgnuvši se zbog toga nagnula sam se unazad dok mi
se telo treslo od straha.
Zaledila sam se od uţasa. Alessio je ušao u sobu praćen dvojicom ljudi.
Jedan od njih je zatvorio vrata dok je Alessio koraĉao ka meni. Nosio je isto odelo
kao kada sam ga zadnji put videla, ali ovoga puta su mu na rukama bile crne koţne
rukavice. Polako podiţući oĉi do njegovog lica, udahnula sam kada sam srela
njegov ţestok pogled. Oĉi su mu sijale sa takvom okrutnošću da sam ostala bez
daha.
Njegovo mraĉno prisustvo me je obuzelo, uţas me je ispunjavao i penjao mi
se uz kiĉmu. Dlaĉice na mojim rukama i na potiljku su se uzdigle dok mi se koţa
hladila.
65
 Book As Passion

Alessio se savio tako da smo se gledali oĉi u oĉi. Zadrhtala sam dok sam
zurila u njegove hladne oĉi. Videla sam ga ljutog i ranije, ali ovoga puta je
izgledao smrtonosno. Plave oĉi su mu bile ispunjene besom, lice crveno, a vilica
mu je pulsirala.
Alessio koji je stajao preda mnom bio je nemilosrdan i mogla sam da vidim
ubicu u njemu, ĉudovište o kome sam slušala.
Bila sam u raljama zveri koje su se svi plašili.
Srce mi je udaralo tako jako da sam mogla da ga osetim u grlu. Zakopala
sam nokte u dlanove, a neznatna bol je bila udobna.
Bol je znaĉila da sam još uvek ţiva, da još uvek dišem.
Ali koliko još dugo?

66
 Book As Passion

XII POGLAVLJE

Alessio

- Šefe, imamo je u podrumu - Phoenix je rekao zadihano preko telefona.

Ugao usana mi se spontano izvio na te vesti.
Hajde da vidimo da li moţeš da pobegneš od istine sada, maĉe.
- Stiţem - odbrusio sam i prekinuo. Oblaĉeći sako, popravio sam kravatu i
otvorio fioku da izvadim moje crne koţne rukavice. Uvek sam ih nosio kada smo
imali problem u podrumu za sluĉaj da moram da isprljam ruke.
Zatvarajući fioku udarcem, hitro sam izašao iz kancelarije. Svakim korakom
bes u meni se ponovo javljao. Obuzeo me je i video sam samo crveno zbog mog
izdajnika. Krv mi je udarila u slepooĉnice i mogao sam da osetim kako mi vene
pulsiraju. Šĉepao sam vatreni bes duboko u meni i izvukao ga na površinu.
Telo mi se napelo, a mišići zgrĉili dok sam ţurio kroz mraĉan hodnik.
Hladan vazduh se odbijao od mog vrelog tela, a jedino su se moji koraci ĉuli dok je
hladna atmosfera postajala smrtonosna. Telo mi se hranilo mirisom smrti.
Ţeleo sam da istisnem ţivot iz nekog. Ţeleo sam da vidim kako ţivot
napušta oĉi moje izdajice dok ne ostane ništa sem leša.
Ĉudovište unutar mene je besnelo, ţeleći da se pusti s lanca. Dugo sam ga
zadrţavao i bilo je vreme da ga oslobodim. Oĉi su joj se raširile kada me je videla i
ustuknula je, preplašena. Moje ĉudovište se nasmejalo i hranilo time. Ţelelo je
više.
Ne skidajući pogled sa preplašene maĉkice, koraĉao sam pravo ka njoj,
zastavši na milimetar do njene stolice. Sagnuo sam se dok nam oĉi nisu bile u
istom nivou i ona je zadrhtala. Savršeno. Baš takvu sam je hteo.
Trgnula se i povukla unazad, pokušavajući da pobegne od mog hladnog,
ljutitog lica. Zurila je u mene nekoliko trenutaka, otvorenih usana dok su neĉujne
suze klizile niz njene okrugle ruţiĉaste obraze. Oĉi su joj bile crvene i nateĉene od

67
 Book As Passion

plakanja i videvši njeno bolno lice moje srce se steglo. Samo malo, ali dovoljno da
oslabi moju odluĉnost.
Ĉudovište je zareţalo, besno zbog mog pokazivanja slabosti. Greblo me je
iznutra i ponovo me je obuzeo zaslepljujući bes. Nije bilo mesta za slabost u mom
ţivotu. Srce mi je bilo hladno i beţivotno i nije imalo pravo da oseća. Nisam ţeleo
da osećam ništa sem besa.
Zgrabio sam je za bradu i ukopao prste grubo u njene obraze. Prostenjala je
od bola i borila se protiv mog stiska.
- Molim te - promrmljala je dok joj je lice postajalo crveno.
- Zašto jebote špijuniraš za Italijane? - Zareţao sam strogim glasom.
Prestala je da se bori na trenutak, izgledajući iznenaĊeno, što nisam
oĉekivao. Nakon par momenata tišine, odmahnula je glavom i onda je ponovo
poĉela da plaĉe, tiho ponavljajući ne iznova i iznova.
- Molim te, ne. Ne. Ja nisam špijun. Molim te. Ne. Ne - govorila je brzo,
odmahujući glavom levo-desno, pokivajući pritom znojavo lice.
Oĉekivao sam takav odgovor. Ko bi bio toliko glup da prizna izdaju? Lagali
bi dok ne bi ostalo ništa što mogu da slaţu. Samo kada vide kako im ţivot prolazi
pred oĉima, samo pre nego što ne ispuste poslednji dah, tek tada priznaju istinu.
Puštajući joj obraz, pomerio sam ruku nadole, produţavajući neizvesnost pre
nego što sam je ĉvrsto zgrabio za vrat i stisnuo. Davila se, mrmljajući i boreći se,
ali nije mogla da pobegne od mog nepopustljivog stiska.
Obrazi su joj se naduli i proizvela je krkljajući zvuk. Kada sam video da je
hvata nesvestica, pustio sam je. Glava joj je pala unazad i pokušavala je da doĊe do
daha, ali to joj je teško polazilo za rukom.
Dahćući i stenjući od bola poĉela je ponovo da moli. - Mo... moli... molim
te. Veruj mi.
Silno se zakašljala, teško dišući, dok joj je pljuvaĉka curila niz bradu. Tresla
se nekontrolisano.
- Go… go... gov... govo... govorim t… ti… is… istinu - Ayla je jecala. -
Ja… nisam… nisam… ni... ništa… uradila.

68
 Book As Passion

- Nemoj jebeno da me laţeš - moj glas je odjeknuo u sterilnoj, hladnoj

prostoriji.
Odmahnuvši ponovno glavom, Ayla me je pogledala pravo u oĉi. - Molim
te, Alessio. Nisam to uradila. Ne znam o ĉemu govoriš. - Zakašljala se ponovo, a
onda je duboko udahnula, grĉeći se od bola. - Veruj mi, molim te. Molim te,
Alessio. Nisam te špijunirala. Alessio, molim te, veruj mi.
Nastavila je da ponavlja to, svaki put sve slabije jer je poĉela da gubi
odluĉnost. Telo joj je postalo mlitavo uz stolicu i jedva je drţala oĉi otvorene.
Reţeći, provukao sam ruku kroz kosu. Šta ako je ona nevina? Moţe li da
bude? Je lʾ vredi muĉiti nekog ko bi mogao da bude nevin? Dosadan glas u mojoj
glavi je insistirao.
Moje ĉudovište se pobunilo. Zareţalo. Ţelelo je smrt. Ubij. Ubij. Ubij. Ona
bi mogla da bude izdajica. Nemoj da je pustiš.
Zbunjen, okrenuo sam Ayli leĊa. Nisam mogao više da je gledam. Njene
suze. Njenu bol. Njenu ranjivost. Molbe. Njen glas kada je izgovorila moje ime.
Uĉinila me je slabim.
To je mom srcu uradilo ĉudne stvari. Nateralo me da… osećam.
Iznenadna bol mi je stegla grudi i mrzeo sam to.
Šta mi se dešava?
Po prvi put u ţivotu, borio sam se protiv mog ĉudovišta. On je ţeleo
slobodu, ali sam ga potisnuo. Borio se i reţao, ali sam nastavio da se borim.
Zašto sam se borio za nju?
Podiţući pogled, video sam kako me Artur i Phoenix gledaju ĉudno,
ispitivaĉki. Zurio sam u njih i iskezio zube besno. Obojica su brzo skrenuli pogled
i lica su im postala ravnodušna.
Ispravljajući se, nisam se okrenuo, odbijajući da pogledam Aylu. Duboko
sam udahnuo i krenuo ka vratima. Artur i Phoenix su me pratili iz podruma i
zatvorili vrata.
- Zadrţite je ovde i nastavite da je ispitujete. Na kraju će da se slomi.
- U redu, šefe - Phoenix je rekao.

69
 Book As Passion

Zakoraĉio sam unapred, ali onda sam zastao. Okrećući se, pogledao sam u
njih i odbrusio smrtonosnim tonom. - Da je niste ni pipnuli.
Ako bi se neko usudio da prekrši moje nareĊenje, onda bi mogao da umre. I
Artur i Phoenix su izgledali iznenaĊeno, ali su onda klimnuli glavama.
Moje nareĊenje je i mene iznenadilo. Nisam znao odakle je to došlo, ali sam
znao da nisam ţeleo da bilo ko pipne moju maĉkicu. To priznanje me je i šokiralo.
Ne pogledavši ih više, otišao sam, stomaka vezanog u ĉvor. Još uvek sam
bio ljut na samoga sebe jer sam pokazao slabost. A bio sam ljut i na Aylu.
Još uvek nisam imao odgovore na moja pitanja. Ţeleo sam da joj verujem,
ali da li sam zaista i mogao to? Moja imperija je bila na meti i ona je bila
potencijalni krivac. Nije bilo vaţno šta sam osećao prema njoj ili zato što je njena
bol bila moja bol. Još uvek sam morao da dobijem odgovore i nije bilo vaţno da li
sam igrao fer ili ne.
Lagano sam osetio kako se moje bolno srce vraća u bezosećajno stanje. U
mojoj spavaćoj sobi, duboko sam udahnuo i zurio u zid, dopuštajući da se hladnoća
nastani u moje telo.
Ona ne moţe da me oslabi. Neću joj to dopustiti.

****

Ayla

Nisam znala koliko dugo su me drţali ovde i nisam bila sigurna da li je dan
ili noć. Sve što sam znala je da sam ţelela da bol prestane. Nisam više mogla da je
podnesem. Glava mi je pulsirala i osećala sam se slabo. Zglobovi su mi pulsirali i
svaki put kada bi se konopci usekli u moju koţu, zadrhtala bih od bola. Koţa je
bila oguljena i krvarila je.
- Koje informacije si dala gadovima? - Viktor me je ponovo pitao. Viktor,
Nikolay i Phoenix su se smenjivali u ispitivanju i poĉela sam da primećujem da su
bili razdraţeni mojim odgovorima.

70
 Book As Passion

- Nikakve - odgovorila sam.

Zašto bih podrţala ĉudovišta kao što su bili Alberto i moj otac? Mrzela sam
ih. Ali Alessio i njegovi ljudi to nisu znali jer im to nisam otkrila. Moj ţivot je već
bio u opasnosti. Priznavanje da sam Alfredova ćerka i Albertova verenica mi ne bi
pomoglo. Istina bi me stavila u još veću opasnost. Bila sam Italijanka i njihov
neprijatelj, pa mi oni nikada ne bi poverovali. Nije bilo vaţno koliko sam ih
preklinjala i jecala jer nisu slušali. Odbijali su da me puste.
- Prokletstvo, Ayla! Laganje te neće izvući odavde! - Nikolay je vikao dok je
koraĉao sobom.
Neće ni istina, pomislila sam dok sam plakala.
Duboko sam udahnula i zgrĉila se koliko mi je grlo bilo suvo. - Molim
vas...Viktore, Nikolay. Nisam to uradila. Verujte mi. Ne znam ništa - prošaputala
sam, promuklim glasom od višesatnog plakanja. Jedva sam mogla i da govorim od
neprestanog pulsirajućeg bola u grlu.
Nikolay je prestao da koraĉa i pogledao me oĉima punim saţaljenja.
Prebacila sam pogled na Viktora i videla isto u njegovim oĉima. Znala sam da sam
ih polako omekšavala. Ţeleli su da mi veruju. Bili su gotovo uvereni da ja to nisam
uradila. Samo nisam znala koliko dugo još mogu da ostanem jaka. Samo sam
ţelela da se vratim u moj krevet i ušuškam u mekano ćebe, zaboravljajući ovu
noćnu moru.
Još uvek smo u tišini zurili jedni u druge kada su se vrata odjednom otvorila.
Trepnula sam nekoliko puta pokušavajući da rasteram maglu iz mojih oĉiju. Srce je
paniĉno poĉelo da mi lupa kada sam na vratima videla Alessia. Nosio je njegovo
standardno trodelno odelo. Ruke su mu bile gole, bez crnih rukavica. Alessio je
zurio u mene nekoliko trenutaka bezizraţajnim oĉima. Ostao je na vratima i
prekrstio ruke preko grudi. Pogledao je u Viktora i klimnuo glavom. Namrštila sam
se zbunjeno kada je Viktor ustao i prišao mi. Ispunio me je strah.
Par sekundi kasnije osetila sam njegove ruke na konopcu. Povukao ih je i
trgnula sam se od nelagode i bola. A onda su moje ruke bile slobodne.
Poverovali su mi? Nisam znala šta da radim ili kako da se ponašam. Jesam li
bila slobodna ili će još da me muĉe?
- Ustani - Alessio mi je naredio grubim glasom. Brzo sam uradila šta je
rekao i naslonila ranjene ruke na grudi.
71
 Book As Passion

- Idi u tvoju sobu. Slobodna si - rekao je istim bezosećajnim glasom. Usisala

sam drhtavo vazduh, zateturala se unazad i udarila u tvrde grudi. Nisam morala da
se okrenem. Znala sam da je to Viktor. Zgrabio me je za ramena i pridrţao dok
moje slabe noge nisu postale stabilne. Toliko sam se tresla da bih mogla da
padnem na pod da nije bilo Viktora koji me je drţao.
- Moţeš li da hodaš? - Pitao me je glasom koji je bio ĉudno neţan, kao da
razgovara sa ranjenom ţivotinjom.
Klimnula sam glavom i on me je pustio. Posrnula sam unapred i polako
krenula ka Alessiu, umornim korakom. Oĉi su mi bile prikovane za njega dok sam
išla ka vratima. Nije se pomerio ni progovorio dok je zurio u mene.
Kada sam prošla kroz vrata, Alessiov hladan glas me je zaustavio. - Nemoj
da ti je palo na pamet da pobegneš.
Nisam ga gledala kada sam klimnula glavom. Beţanje mi nije bilo na
pameti. Znala sam da nisam mogla da pobegnem. Nije bilo svrhe. Njegovi ljudi bi
me jednostavno uhvatili i na kraju bih platila jer nisam poslušala nareĊenje. Nisam
imala ţelju da se vratim u ovaj podrum i osetim Alessiov gnev.
Mogla bih da ţivim kao tiha sobarica i pokušam da postanem nevidljiva
koliko je to bilo moguće.
Ĉula sa Arturov glas. - Šefe, zašto…
Alessio je podigao ruku utišavajući ga. Napetost u ramenima mi je popustila
i htela sam da plaĉem od olakšanja. Pratila sam Phoenixa koji je išao ispred mene.
Popeli smo se uz stepenice i došli na viši sprat. Nisam nikog videla i kuća je bila
potpuno tiha.
- Koliko je sati? - Pitala sam nervozno.
- Pola tri ujutru - Phoenix je odgovorio.
Spotaknula sam se. Skoro sedamnaest sati. Bila sam u tom podrumu skoro
sedamnaest sati.
- Ideš ili ne? - pitao me je kada sam zastala. Klimnuvši glavom pratila sam
ga uz stepenice na putu ka mojoj sobi.
- Istuširaj se i spavaj - rekao je.
- Hvala ti - prošaputala sam, gledajući dole kako bih sakrila suze.

72
 Book As Passion

Ušla sam u sobu i zatvorila vrata. Slepo traţeći prekidaĉ, pritisnula sam ga i
soba se osvetlila. Bila sam umorna, slaba, gladna, pospana i ranjiva. Sve što sam
ţelela bilo je da legnem da spavam i da se nikada ne probudim.
Brzo skidajući odeću, ušla sam pod tuš. Vrela voda je padala po meni i
osetila sam kako polako tera hladnoću iz mog tela. Zubi su mi zveckali dok sam se
prala. Tihe suze su mi klizile niz obraze. Suze olakšanja. Spustila sam se na pod
tuš kabine dok je vrela voda padala niz moje slabo telo. Nisam znala koliko dugo
sam ostala pod tušem, ali kada se moje telo potpuno zagrejalo i suze konaĉno
osušile, ustala sam i izašla.
Kada sam obukla moju crnu pidţame osetila sam kako se smešim.
Odspavaću i zaboraviću na sve. Ali moj osmeh se pretvorio u uţas kada sam videla
Alessija kako sedi na mom krevetu. Zateturala sam se unazad i obgrlila rukama
drhteći od straha. On je brzo ustao sa kreveta kada je video da se krijem iza vrata.
-Šššš, ne plaši se. Nisam došao da te povredim. Neću da te povredim.
Oĉi su mi se raširile od iznenaĊenja kada sam ĉula njegov glas koji je bio
ljubazan i mek. Mora da sam izgubila razum. Sigurno sanjam.
Odmahnula sam glavom i poĉela da mucam. - Ti… ti... ja…
Zavrtelo mi se u glavi kada mi se slatko osmehnuo. Noge su mi se odsekle,
ali pre nego što sam pala na pod, on je poţurio prema meni i zgrabio me za ruke,
privlaĉeći me uz njegovo telo. Privio me je uz njegove grudi, a ja sam instinktivno
omotala ruke oko njegovog vrata i drţala ga, plašeći se da će da me pusti.
- Sve je u redu. Drţim te - prošaputao je, odneo do kreveta i neţno me
spustio. Seo je na dušek i tada sam primetila kutiju sa prvom pomoći na krevetu.
Alessio ju je stavio na krilo i izvadio neke zavoje i antibakterijske maramice.
Podigao je pogled i naše oĉi su se srele. Zaledila sam se kada sam u njegovim
oĉima videla emocije.
Nagnuvši se unapred, Alessio je uzeo moje ruke i stavio ih na njegova
kolena. Izvadio je maramicu i neţno prelazio preko mojih ranjivi zglobova.
Prosiktala sam, a on je tiho promrmljao - Ţao mi je.
Da li je on to zaista rekao?

73
 Book As Passion

Sagnuvši glavu, duvao je u moje zglobove i nastavio da ĉisti rane. Peklo je,
ali je bol polako jenjavala uz njegovu paţnju. Oĉi su mi bile zatvorene dok je
motao zavoje oko mojih zglobova.
- Evo. Gotovo je - prošaputao je, lagano prelazeći prstima po zavoju.
Otvorila sam oĉi i zurila u njega. Zašto je ovo uradio? Srce mi je poskoĉilo
kada je podigao moje ruke i poljubio me u zavijene zglobove. Otvorila sam usta
ĉudeći se. Ovo se zapravo ne dešava, zar ne?
- Ţao mi je, Ayla - Alessio je rekao ne sklanjajući usne sa mojih povreĊenih
ruku. Dah mi je zastao na trenutak. On se meni i zvinjava.
Ruski šef mafije, Alessio Ivanshov, ĉovek koji verovatno nikada nije ni
upotrebio reĉ izvini se upravo meni izvinio.
Ostala sam šokirana. Srce mi je divlje galopiralo u grudima i jedva sam
disala. Pogledao me je i moje telo je poĉelo da se zagreva pod njegovim umiljatim
pogledom. Ovo nije bilo moguće. Bilo je nerealno da Alessio sedi ispred mene i
izvinjava se.
Nemoguće je da bi on mogao da bude... neţan.
- Nije trebalo onako da se ponašam prema tebi. Ne mogu dovoljno da ti se
izvinim. Ali molim te znaj da mi je veoma ţao - rekao je i povukao mi ruke na
njegova kolena. Podigao je ruku i stavio mi kosu iza uveta, puštajući da mu prsti
lebde nad mojim obrazom.
- Verujem ti - Alessio je dodao.
Uzdahnula sam i progutala knedlu u grlu i nastavila da zurim u njega
raširenih oĉiju. Nisam mu ništa rekla, nisam mogla.
- Molim te, oprosti mi za moja uţasna dela. To se neće ponovo desiti. Ovde
si sigurna. Niko više nikada neće da te maltretira - uveravao me je malo grubljim
glasom, ali i dalje dovoljno neţnim.
Zurio je u mene još nekoliko trenutaka, njegove plave oĉi su sjajile na neki
naĉin koji nisam mogla da protumaĉim. Alessio je uvek bio grub, arogantan, zao,
vulgaran i opasan. Ali ova Alessiova strana mi nije bila poznata i protiv moje volje
srce mi je poskoĉilo. Njegova ljubaznost i neţnost su bile neprirodne, ali moje srce
se otvorilo pred njima i zgrabilo ih.

74
 Book As Passion

Kada se ĉovek kao on izvini, onda to mora nešto da znaĉi, zar ne?
Odjednom se povukao, ali onda su mu se usne izvile u osmeh. - Doneo sam
ti hranu. - Klimnuo je ka komodi na kojoj je leţao posluţavnik sa hranom.
Vratila sam pogled na njegovo lice kada je nastavio. - Molim te, jedi. Mora
da se osećaš slabo. Reći ću Leni da sutra nećeš da radiš. Potreban ti je odmor.
Klimnula sam, gledajući ga još uvek u oĉi, u pokušaju da pronaĊem neku
naznaku obmane ili laţi. Ali videla sam samo iskrenost. On je zaista osećao
krivicu.
Još uvek zbunjena novonastalom situacijom nisam ništa rekla. Alessio je
uzdahnuo zbog toga. Ustao je i pogledao me.
- Laku noć - rekao je ljubaznim glasom.
Na licu mu se videla tuga i potištenost. Kao i naznaka ţalosti. Srce mi se
stisnulo i namrštila sam se zbunjeno. Zašto sam se osećala tuţno zbog njega?
Zasluţio je da oseća krivicu i tugu zbog toga što mi je izazvao nepotrebnu bol. Ali
zašto sam se osećala loše zbog toga?
Dok sam pokušavala da shvatim moja osećanja nad svim dešavanjima, on
me je pogledao poslednji put i okrenuo se. Ne govoreći ništa drugo, Alessio je
izašao iz sobe zatvarajući vrata za sobom. Ostala sam na krevetu, bez reĉi i
zbunjena.
Ko je bio ovaj novi Alessio?

75
 Book As Passion

XIII POGLAVLJE

Ayla

Pogledala sam u posluţavnik sa hranom i stomak mi je zakrĉao. Ali kada

sam vratila pogled na zatvorena vrata, srce mi se uzlupalo kao da sam oĉekivala da
Alessio provali i odvuĉe me ponovno u podrum.
Kada se ništa od toga nije desilo, naslonila sam se uz uzglavlje i pogledala u
moje zavijene zglobove. On mi je zavio zglobove, doneo hranu i izvinio se.
Osećanja su mi bila pomešana, bila sam uplašena, ali njegova ljubaznost mi je
zagrejala srce. Da li je bio iskren?
Oh Boţe, nadam se da jeste.
Prelazeći palcem po zavoju, mislila sam na to kako mi je poljubio zglobove
neţno, gotovo kao da se plašio da me ne povredi. Nikada nisam ni pomislila da bi
on mogao da bude neţan, ali mi je dokazao suprotno.
U njegovim oĉima sam videla krivicu i griţu savesti.
Pogledavši ponovo u vrata srce mi se stisnulo.
Ili se zaista iskreno izvinio ili je zaista bio dobar glumac.
Svakakve brige su mi prolazile kroz glavu i nijedna od njih mi nije pomogla.
Sve su me dovele do istog zakljuĉka - Alessio je bio nepredvidiv.
Nisam mogla da mu verujem, ne posle naĉina na koji se poneo prema meni.
Ne kada sam poznavala vrstu muškaraca u koju je spadao i on. Osećala sam se
ranjivo i ponekad sam bila naivna, ali nisam bila toliko glupa.
Ali za sada, bila sam još uvek ţiva. A to je jedino bilo vaţno.
Zatvarajući oĉi, duboko sam udahnula i mišići su mi se opustili. Bila sam
gladna, ozleĊena i umorna. Pogledala sam u posluţavnik i stomak mi je opet
zakrĉao. Nagnula sam se unapred i stavila ga u krilo. Mišići su mi se pobunili zbog

76
 Book As Passion

tog pokreta i prostenjala sam. Jela sam dok nisam osetila da bi stomak mogao da
mi pukne.
Jaja, pirinaĉ, kari, voće.
Uzdahnula sam, osećajući se zadovoljno. Ponekad se ovaj novi ţivot ĉinio
boljim od mog starog ţivota, onog sa Albertom. Vraćajući posluţavnik na mesto,
povukla sam pokrivaĉe preko sebe i ušuškala se.
Zurila sam u vrata, trepnuvši nekoliko puta kada bi mi se pogled zamaglio.
Umor me je stigao i nisam mogla da se borim sa snom. Telo mi je malaksalo i oĉi
su mi se zatvarale.
Kada više nisam mogla da ih drţim otvorenim, bacila sam poslednji pogled
na vrata i zatvorila oĉi, polako se prepuštajući snu. Pre nego što sam utonola u
tamu, ĉudna pomisao mi je prošla kroz glavu.
Nemoj da se zaljubiš u njega.
Ali nisam imala priliku da je analiziram. San me je već sustigao.

****

Alberto

- Još uvek je nismo pronašli.

- Jebemu! - Zareţao sam pre nego što sam razbio telefon od zid.
Gurnuvši stolicu, ustao sam i poĉeo da koraĉam kancelarijom.
Ta kuĉka. Nedelju dana. Nedelju dana otkako je jebeno pobegla. Nedelju
dana otkako je sve prevarila i otišla. I sve ovo vreme, ja sam je traţio. Imao sam
desetine ljudi koji su je traţili. Danonoćno. Ali je još uvek niko nije pronašao.
Gde bi jebeno ona mogla da bude?

77
 Book As Passion

Udarajući pesnicom u zid u besu, osetio sam kako mi kontrola polako puca.
Platiće zato što me je ostavila.
Ona je bila moja, samo moja.
Pripadala je meni. Njeno mesto bilo je u mom krevetu, sa raširenim nogama,
spremna za mene.
Od njene sedme godine sudbina joj je prepletena sa mojom.
Od kako sam je video prvi put, znao sam da moram da je imam. Bila mi je
suĊena. Ali otišla je.
I nateraću je da krvari zbog toga. Zaţaliće za svaki korak koji je napravila
van mog poseda.
Kada su se vrata otvorila, okrenuo sam se i video Alfreda kako ulazi.
- Jesu li je našli? - Pitao je.
Odmahnuo sam, naslanjajući se na zid, gledajući ga kako prilazi.
- Gde bi mogla da bude? Kako je moguće da je nijedan od naših ljudi nije
već pronašao? Oni su naši najbolji tragaĉi - zareţao je provlaĉeći prste kroz kosu.
- Ne znam - rekao sam kroz stisnute zube. Postao sam umoran od starca koji
me je svaki dan ispitivao.
Koraknuvši unapred, Alfredo mi je uputio oštar pogled.
- Ona je bila tvoja odgovornost! A ja sam došao i saznao da je moja ćerka
nestala? Razmišljam o tvom poloţaju mog zamenika, Alberto. Zato bi ti bolje bilo
da je naĊeš, i to uskoro!- Izmarširao je iz sobe i zalupio vrata za sobom.
Taj jebeni starac. Gotov sam sa ovim sranjem.
Zamenik. Kako da ne. Glasno sam se nasmejao.
Ja sam bio jebeni šef.
- Tvoje vreme je isteklo, Alfredo - prosiktao sam, zureći u zatvorena vrata.
Dok sam se okretao ka prozoru, uhvatio sam odsjaj Ayline slike na mom
stolu. Nosila je crnu haljinu i na slici sam je grlio oko struka. Osmeh joj je bio
ukoĉen kao i uvek. Oĉi prazne i neţive.

78
 Book As Passion

Bolje se nadaj da te ne pronaĊem.

Jer u suprotnom zaţalićeš što si se rodila.

79
 Book As Passion

XIV POGLAVLJE

Ayla

Probudio me je zvuk neprestanog kucanja. Vibrira mi kroz uši i zastenjem.

Odgurnem prekrivaĉ sa lica i otvorim oĉi, ali brzo ih zatvorim zbog jake sunĉeve
svetlosti koja ispunjava sobu.
Prethodni dan mi je maglovit i sve deluje nestvarno. Još jednom trepnem i
gledam zbunjeno u vrata. Zašto sam ja u svojoj sobi? Zar nisam bila u podrumu?
Odjednom raširim oĉi kad se prisetim svega. Alessio me je pustio i izvinio
se zbog svog ponašanja. Previo mi je ruke i doneo hranu.
Pustim da mi glava padne nazad na jastuk i glasno uzdahnem. Mora da je to
bio san. Divan san. Kad ĉujem ponovo lupanje na vratima, kaţem bez razmišljanja
- UĊi - ali ukoĉim se ĉim to izgovorim.
O Boţe. Šta ako je to Alessio?
Brzo sednem, povuĉem prekrivaĉ do brade i nestrpljivo išĉekujem. Vidim
kako se kvaka pomera i vrata se polako otvaraju. Zadrhtim od straha i kad Maddie
proturi svoju glavu, mišići mi se opuste i naslonim se na jastuk sa olakšanjem.
Maddie je Lenina ćerka. Starija je od mene nekoliko godina, ali smo se
odmah povezale. Pored Lene, poĉela sam i Maddie da verujem.
- Ayla - prošapuće ulazeći u sobu i zatvori vrata. Dojuri do mene i sedne mi
na krevet sa zabrinutim izrazom lica.
- O moj Boţe, bile smo tako zabrinute! - Uzvikne i uzme me za ruku. Kad
ugleda zavoje, šokrani uzdah joj pobegne sa usana.
- O Ayla - kaţe Maddie šapatom. Grize donju usnu i mršti se.
- U redu je. Dobro sam - promrmljam i povuĉem ruku, ne ţeleći da privuĉem
još paţnje.

80
 Book As Passion

- Ayla, nije u redu. Kako je mogao to da ti uradi? Kada smo ĉule da si

odvedena u podrum, mama je skoro dobila srĉani udar! - Ustane i stavi ruke na
bokove.
Grudi me zabole od pomisli da je Lena toliko brinula i tuţno spustim pogled.
- Mislio je da sam izdajica - prošapućem dok suze poĉnu da mi se skupljaju
u oĉima. Šmrknem i pokušam da ih oteram treptanjem. Ali umesto toga poĉnem da
jecam, ipak, zaustavim se i obrišem suze.
- Znam - odgovori Maddie i ponovo sedne na krevet.
- Ali ja nisam izdajica! - Pogledam je ubedljivo u oĉi, nadajući se da mi
veruje. Ali Maddie se samo nasmeje.
- Mi to znamo, Ayla. Jasno je kao dan da nisi. Ali Alessio je tvrdoglav. Ako
sumnja da si špijun, neće da te pusti.
Klimnem, malo nakrivim glavu u stranu gledajući zbunjeno u Maddie.
- Ali on me je pustio. I izvinio se što je loše postupio sa mnom. Tako da ne
razumem.
Videla sam da su joj se oĉi raširile od iznenaĊenja, a onda se ponovo
nasmejala. Stavi ruku preko moje i neţno je stegne. - Alessio je veoma
nepredvidiv. Ali ako se izvinio, što nikad ne ĉini, i pustio te, znaĉi da zaista tako
misli. Zato nemoj previše da brineš. Sada si sigurna.
Glas joj je neţan i primetim da se opuštam i da sve sumnje brzo nestaju.
- Jesi li sigurna? - Pitam.
Maddie klimne i blago se nasmeje. - Da, sigurna sam. Veruj mi, dušo,
Alessio se nikad ne izvinjava. Mislim, ĉudno je da je uopšte to uradio. To bi
trebalo da izbriše sve tvoje sumnje.
- Izgledao je kao da mu je priliĉno ţao.
Maddie se nasmeje odmahujući glavom. - Eto vidiš. Dobila si svoj odgovor.
Srce mi poskoĉi i usne mi se izviju u mali osmeh. Od Maddienog
uveravanja, osetim olakšanje i padne mi teret sa ramena.
- Hvala - prošapućem i okrenem dlan na gore da je uhvatim za ruku.

81
 Book As Passion

- Nema na ĉemu. Inaĉe, mama je veoma zabrinuta za tebe. Alessio joj je

rekao da danas nećeš da radiš. Poslala me je da proverim kako si - objasni Maddie.
Odgurnem prekrivaĉ izvuĉem se iz kreveta i ustanem. - Hoću da je vidim.
Ne mogu da podnesem da Lena brine zbog mene. Za kratko vreme, postala
mi je druga majka. Nikad me niko nije tešio dok sam plakala. I što je još vaţnije,
niko nikad nije brinuo za mene. Ali Lena jeste i sve što ţelim je da je zagrlim.
Potreban mi je njen utešni dodir i neţan osmeh. Osećam se kao dete kome je
oĉajniĉki potrebna majka.
- U redu - kaţe Maddie, njen glas me vrati u sadašnjost. Pogledam je i vidim
da stoji i popravlja svoju crnu haljinu.
- Vidimo se dole.
Brzo me zagrli i izaĊe iz sobe zatvarajući vrata. Presvuĉem se u svoju crnu
haljinu. Kad operem zube i veţem kosu u ĉvrst rep, siĊem dole. Ĉim uĊem u
kuhinju, Lena glasno uzdahne.
- Moj Gospode. Moje slatko dete. Tako sam brinula! - Zaleti se ka meni i
ĉvrsto me zagrli.
- Lena, ne mogu da dišem - uspem da izgovorim. Odmah me pusti i
odmakne se.
- Daj da te pogledam.
Pre nego što mogu bilo šta da kaţem, Lena mi obuhvati lice rukama i okrene
ga levo-desno, proveravajući ima li modrica. Kad ih nije pronašla, odmakne se
korak unazad i pregleda me od glave do pete.
- Lena, dobro sam - promrmljam dok me knedla u grlu sve više steţe.
Mislila sam da će moje reĉi da je umire, ali kad je ugledala zavoje, oĉi joj postanu
kao oluja.
- Tvrdoglavi ĉovek - prosikće. - Rekla sam mu da si nevina. Dugo mu je
trebalo da shvati svoju grešku -tuţno iskrivi usne.
PriĊem korak bliţe i zagrlim je. Duboko udahnem, a njen parfem mirisa
jasmina mi ispuni nozdrve i umiri me.
- Dokle god misli da nisam izdajica, nemam problema - kaţem. Lena ćuti pa
dodam uveravajućim tonom - Dobro sam. Zaista.

82
 Book As Passion

Nakon nekoliko sekundi, konaĉno klimne glavom i okrene se.

- Sedi. Maddie i ja smo skoro gotove sa ruĉkom - kaţe pokazujući rukom na
stolicu pored šanka. Kad sednem, Maddie mi donese posluţavnik na kom su tost,
jaja i krompir.
- Hvala - kaţem i poĉnem da jedem u tišini i gledam Maddie i Lenu kako
rade po kuhinji.
Polako pijem sok kad Madedie progovori, a od njenih reĉi mi zastane dah u
grlu. - Mama, zašto se Ivanshovi i Abandonatovi toliko mrze? Mislim, znam da
postoji nešto mnogo dublje nego što je rivalstvo dve mafijaške grupe. Ali nikada
nisam pitala zašto.
Skoro se zagrcnem sokom.
Nakašljem se, spustim ĉašu na pult i stavim drhtavu ruku na usta. Maddie i
Lena se zabrinuto okrenu ka meni. Samo odmahnem rukom u znak da sam dobro.
U stvari, nisam dobro. Jedva mogu da dišem.
- O draga, duga je to priĉa - kaţe Lena sa uzdahom.
Ispravim ramena i ţivnem istog trenutka. Znam da se naše porodice ţestoko
mrze, ali ne znam zašto. Nekoliko puta sam ĉula Alberta da govori o Ivanshovima i
kako bi oni zbrisali sve Abandonatove ako bi im se ukazala prilika.
Proĉistim grlo i kaţem - I ja sam se to pitala.
Kad me Lena ĉudno pogleda, brzo smislim izgovor. - Mislim, kad je Alessio
mislio da špijuniram za Abandonatove, bio je zaista besan. Pa sam se pitala zašto.
- Stvarno ih mnogo mrzi.
Obriše ruku u kecelju, priĊe šanku i sedne na stolicu. Maddie i ja sednemo
pored nje, svaka sa po jedne strane.
- Maddie, ti si još bila beba. Tako da se ti niĉega ne sećaš. Postojala je velika
borba izmeĊu porodica. Mislim, uvek su bili neprjatelji, ali posle te noći… - Lena
zastane i tuţno odmahne glavom. - Alfredo je napao imanje. Lyov, Alessiov otac,
nije bio kod kuće. - Suza se slije iz Leninog oka. - Bio je to veliki krvavi haos.
Toliko ljudi je poginulo te noći. I jadna Maria, Alessiova majka. Bila je ubijena.
Alfredo je ubio i ostavio poruku na njenom telu. Pisalo je ,, Neka ti ovo bude

83
 Book As Passion

lekcijaˮ. Bila je trudna - Lena se slomila i poĉela da plaĉe, njeni jecaji su ispunili
prostoriju.
Raširila sam oĉi i osećala se kao da će srce svakog trenutka da mi
eksplodira. Stomak mi se tako bolno okrenuo da sam mislila da ću da povratim.
Telom su mi prošli ţmarci. Osećala sam se kao da sam bila nabijena u malu kutiju.
Skroz sam utrnula.
Oko mene je sve utihnulo i jedine reĉi koje su mi odzvanjale u ušima su bile
Alfredo je ubio Alessiovu majku. Moj otac je ubio Alessiovu trudnu majku.
Osećala sam se kao da sam potonula duboko ispod vode, gušim se dok
oĉajniĉki pokušavam da udahnem vazduh u pluća, ali ona gore od pritiska. Stavim
drhtave ruke na butine i stegnem ih jako, prisiljavajući sebe da ostanem mirna i
saslušam ostatak.
- Bila je peti mesec trudnoće. Lyov i Maria su bili mnogo srećni. Trebalo je
da dobiju devojĉicu. Ali sve je nestalo te noći. A jadni Alessio - nastavila je Lena
promuklim glasom, njene reĉi su mi slamale srce. - Alessio je sve video. Krio se
ispod kreveta. Jadni deĉak, imao je samo sedam godina i gledao je kako mu ubijaju
majku. Ništa više nije bilo isto posle toga. Tama je ispunila kuću. Maria, naše
svetlo, je otišla. Bila je kraljica. To je svima slomilo srce. Konaĉno smo nauĉili
kako da nastavimo. Ali Lyov i Alessio nikad više nisu bili isti.
Obrazi su mi bili mokri od tihih suza. Srce mi se steglo od bola, a grudi su
mi nabrekle od tuge koja me je obuzela.
Kako je moj otac mogao da bude tako okrutan?
Um mi se zamaglio, a usne zadrhtale dok sam pokušavala da se uzdrţim da
ne zaridam glasno. Ovo je previše. Previše bola mi je ispunilo grudi.
Ja sam zaista neprijatelj.
Nema šanse da preţivim ako saznaju istinu.
- Alessio nije govorio tri godine - rekla je Lena. - Nije pokazivao nikakvu
emociju, a Lyov se potpuno zatvorio. Kad je Alessio konaĉno ponovo progovorio,
prve reĉi su mu bile ,, Osvetiću svoju majkuˮ. Od tada, to je njegov cilj. Zakleo se
da će da pobije sve Abandonatove. Da ih natera da plate.
Zagrcnula se od suza i prekrila lice rukama, a prsa su joj se gotovo bolno
nadimala od siline krikova. - Maddie, i tvoj otac je tada poginuo. Umro je
84
 Book As Passion

pokušavajući da zaštiti Mariu. Nisam izgubila samo najbolju prijateljicu, izgubila

sam i muţa tog dana.
Kuhinja je bila tiha nekoliko trenutaka, ispunjavali su je samo naše šmrcanje
i jecaji. Zatvorila sam oĉi i prinela ruku ustima dok sam plakala, telo mi se treslo.
Koţa mi se najeţila, a dah ubrzao.
- Nadam se da će Alessio sve da ih natera da plate - rekla je Lena, podigla
glavu i obrisala suze. - Zasluţuju svi da umru, svi do poslednjeg.
Njene reĉi su mi bile šamar u lice i na trenutak sam se zaledila, zadrţavajući
dah. Glasno sam izdahnula i ustala sa stolice. Stavila sam ruku na stomak i neţno
ga trljala, pokušavajući da oteram osećaj muĉnine. Lena i Maddie su gledale u
mene i verovatno su mislile da sam luda.
Osećala sam se ludo, poĉela sam da gubim razum.
Diši, Ayla, diši.
Grudi su mi se bolno stegle. Ĉvrsto sam stisla pesnice, ţudno udisala vazduh
dok me je obuzimao napad panike.
Oĉi su mi odavale teror i ustuknula sam nekoliko koraka unazad.
- Ayla? - Pitala je Lena, zabrinutim glasom. Telo mi je bilo hladno.
Napolje. Vazduh. Odmah.
Pritisla sam jako ruku na grudi koje su gorele, brzo se okrenula i izjurila
napolje. Ali pre nego što sam mogla da pobegnem, udarila sam u grudi ĉvrste kao
kamen. Odskoĉivši unazad, zateturala sam se kad me je jaka ruka uhvatila i
zadrţala. Vid mi se zamaglio od vrtoglavice i osetila sam kako mi glava polako
pada unazad. Trgnula sam glavu i srela se sa ĉeliĉno plavim oĉima. Samo jedna
osoba ima tako divne, zanosne oĉi. Alessio.
Dok sam gledala u njegove oĉi, Lenine reĉi su mi odzvanjale u ušima
terajući me da zajeĉim od bola i straha.
Zakleo se da će da pobije sve Abandonatove.
A ja sam Abandonato.

85
 Book As Passion

XV POGLAVLJE

Alessio

Viktor je hodao uz mene dok smo prilazili mojoj kancelariji.

- Jesmo li još uvek za proveru kluba veĉeras? - Upitao me je on.
Odgovorio sam mu klimajući glavom.
Kad smo stigli, Artur, Phoenix i Nikolay su već ĉekali. Ustali su kad su me
ugledali i klimnuli u znak pozdrava. Ĉekaju da sednem kako bi zauzeli svoja
mesta.
- Alberto nam je poslao još jedno upozorenje - objavio sam.
- On ţeli drugi klub i nije ga briga koga će ubiti na putu da to ostvari. Ţeli
javnu kuću za sebe. Hoću da najmanje desetak ljudi štiti ovo mesto.
Nisu ništa progovorili, fokusirani na ono šta priĉam, moj glas je odzvanjao
autoritetom.
Nikolay klimne. - Pobrinuću se za to.
- Jebeni Italijani ne odustaju. Mislm da smo ćutali predugo - dodao je
Phoenix kroz stisnute zube dok su mu oĉi kipele od besa.
Naslanjam se u svojoj stolici i stavljam svoju desnu nogu preko levog
kolena. Utišavajući Phoenixa govorio sam neometano. Glas mi je bio spor i tih,
protkan pretnjom. - Italijani mogu da pokušavaju koliko god hoće, ali neće uspeti
da sruše moje carstvo.
Uputio sam oštar osmeh.
- Bezuspešno pokušavaju već godinama - Phoenix uzdahne, nasloni se, znak
predaje.
Odmahnuo sam glavom. Smešan kreten. Svi smo na trenutak ćutali.

86
 Book As Passion

- Šta se dogaĊa sa krugovima prostitucije? - Upitao sam Artura. Alberto ima

takve institucije, koje se razlikuju od mojih u tome što je on imao bezdušan pristup
svojoj robi.
- Neću zlostavljane ţene u bordelima - dodao sam. - One su tamo zato što su
odabrale da tako ţive, ali neću stajati po strani i gledati kako ih zlostavljaju.
- Nema naĉina da to kontrolišemo - kaţe Artur. - Mi ĉak ni ne posedujemo
bordel.
- Da li ti se ĉini da me interesuje da li posedujem ili ne? Ne interesuje me
kako ćeš to da rešiš, ali ovo mora da prestane. Razumeš?
Povukao se momentalno. - U redu. Pobrinuću se za to.
- Još nešto? - Pitam.
- Dobro smo, Alessio - rekao je Viktor.
- Moramo da rešimo ovo sranje. Ne brini, paziću na sve da se ništa ne
izmakne kontrole. Pokrivam te.
Viktor je ĉovek od par reĉi, ali njegovo ćutanje nije njegova slabost. Kada
kaţe da me pokriva, znam da mogu da mu verujem. Ako neko moţe biti
nemilosrdniji od mene, to je Viktor. Svi moji ljudi su opasni, nas petorica protiv
ostatka sveta.
- Onda smo završili - kaţem i odgrnem stolicu da ustanem, popravim odelo i
krenem prema vratima kada me Arturov glas zaustavlja u mojoj nameri.
- Šefe, postoji nešto šta ne razumem. Zašto si pustio Aylu? Nismo imali
dokaze da nije špijun.
- Umukni, Arture - upozorio ga je Nikolay, ali bilo je prekasno. Okrenuo
sam se i nagnuo prema Arturu, uhvativši ga za vrat i snaţno pritisnuo uz zid.
- Jebeno se usuĊuješ da preispituješ moju odluku? - Zareţao sam i stisnuo
njegov dušnik dok mu lice nije poĉelo postajati ljubiĉasto. Oĉi su mu se poĉele
prevrtati, ali nisam puštao sve dok me Viktor nije odvukao pre nego što sam
mogao da ga ubijem.
Svakako, to mi nije bila namera. Ne još. Hteo sam samo da ga upozorim. Za
sada.

87
 Book As Passion

Phoenix mu je pomogao da ustane, a jadno kopile se borilo da udahne.

- I... i... izvini - rekao je Artur drţeći se za grlo.
- Ayla više nije osumnjiĉena - rekoh steţući pesnice. Zapravo, i dalje jeste,
ali oni to ne moraju da znaju.
Muĉenje nije bio najbolji naĉin da se izvuĉe istina iz nje. Postoje i drugi
naĉini, koje ću sam da primenim.
Još jednom sam ih pogledao i napustio kancelariju, glasno zalupivši vratima.
Pokušao sam da smirim disanje. Artur me je razbesneo, ali njegovo pitanje nije
jedin razlog moje ljutnje. Pokušavam da ne razmišljam o Ayli. A onda je on
spomene. Jebo te. Jebena ţena me naterala da izgubim kontrolu.
Šta je to u njoj?
Otkada sam je sinoć pustio da ode, ne prestajem da razmišljam o njoj. Crna
sjajna kosa. Blistave zelene oĉi pune suza dok je vrištala da je nevina. Oh koliko
sam samo ţeleo da joj verujem.
Zarobila me i mrzeo sam to.
Prisetio sam se scene u njenoj spavaćoj sobi. Bila je šokirana mojom
promenom karaktera. DoĊavola, i ja sam bio šokiran.
Njena ranjivost me je dozivala i odjednom sam imao ţelju da je zaštitim.
Kada sam je video u bolovima, i mene je zabolelo.
Zadubljen u misli prošao sam pored kuhinje kada me je Lenin glas vratio u
stvarnost.
- Nadam se da će ih sve naterati da plate. Zasluţuju da umru, svi do jednog.
Zbunjeno sam podigao obrve i prišao bliţe ulazu u kuhinju. Ayla je bila
tamo, sedela je pored Lene za šankom. Hteo sam da priĊem još bliţe, ali sam se
zaustavio kada je ona skoĉila sa stolice. Njeno sitno telo snaţno se treslo, a lice joj
je crveno i nateĉeno od plakanja.
Okrenula se i pokušala da istrĉi iz kuhinje, ali sam joj stajao na putu. Udarila
je u moje grudi i odbila se od mene, zateturala se i ja je brzo dohvatih da ne padne.
Teško je disala.

88
 Book As Passion

Drhtala je u mom naruĉju, podigla je glavu i oĉi su nam se susrele.

Zaustavila je dah od iznenaĊenja. Još mi je bila u naruĉju, i ako ne grešim, zadrţala
je dah. Dok sam je gledao u oĉi, mogao sam reći da je bila skamenjena. Rukama
sam stegnuo njena ramena i ona je uzdahnula od straha.
- Ja...
Duboko je udahnula i poĉela da kašlje. Uhvatila se za vrat i besno ga trljala.
- Ja... ne mogu... da dišem...
Imala je napad panike i borila se da izadje iz mog naruĉja. Pustio sam je.
Odaljila se, a zatim protrĉala pored mene.
Pogledao sam u kuhinju gde su me Lena i Maddie zabrinuto gledale. Nisam
ĉekao objašnjenje. Okrenuo sam se, protĉao sam pored preplašenog maĉeta i
ugledao je kako trĉi prema zadnjim vratima koja su vodila u baštu. Usporio sam
korak i pratio je.
Sunĉeva svetlost je obasjala Aylu dok je sedela na vrhu brda, sklupĉana
pored drveta. Dao sam joj par minuta samoće, a zatim sam se uputio prema njoj.
Rukama je privukla kolena do grudi, pa lice zagnjurila u njih.
Kada sam se pribliţio, ona se trznula. Uzdahnuo sam i seo na travu pored
nje. I dalje je drhtala. Polako je spuštala gard.
Nisam znao zašto sam je pratio i sigurno ne i zašto sedim sada pored nje. Iz
nekih ĉudnih razloga, srce me boli zbog njene boli. Ţeleo sam da joj ponudim
sigurnost.
Umorno sam protrljao lice. Ta devojka. Ĉvrsto sam zatvorio oĉi i frustrirano
štipao vrh svog nosa. Sve mi je u glavi pomešala. Ĉuo sam je kako tiho jeca, ali se
na kraju smirila.
- Zašto si me pratio? - Hrapavim glasom me je upitala.
- Plakala si - grubo sam odgovorio, pa sam proĉistio grlo i pokušao da
ublaţim ton.
- Zašto plaĉeš? - Pokušavam da zvuĉim neţno, ali sam ipak zvuĉao
zahtevno.
Bravo, Alessio. Dobar naĉin da ti se otvori.

89
 Book As Passion

- To nije bio odgovor - odgovorila je jedva ĉujno. Uveren sam da nije

nameravala da to ĉujem, ali ipak jesam. Duboko sam uzdahnuo ne ţeleći da
zvuĉim grubo. Ne ţelim da je uplašim.
- Pa,to je jedini odgovor koji imam - rekao sam, okrećući se prema njoj.
Nisam imao druge odgovore za nju.
Ayla je lagano podigla glavu, stavila je na kolena i pogledala me ravno u
oĉi.
- Lena mi je ispriĉala o tvojoj majci.
Iznenadio sam se i šokirao. Primetila je i ona to i nervozno se ugrizla za
usnu.
- Ţao mi je - promrmljala je dok su joj se oĉi opet punile suzama.
Gutajući knedlu u grlu, slegnuo sam ramenima. - Zašto se izvinjavaš? Nije
to tvoja krivica.
- Znam. Ali mi je ţao zbog tvog gubitka.
Suza joj je skliznula iz ugla oka.
Pratio sam pogledom suzu koja je klizila niz njen ruziĉast obraz. Osetio sam
kako mi srce lupa. Njoj je bilo ţao zbog mene. Plakala je zbog mog gubitka.
Zbunjen sam se zagledao u nju. Ko je ona? I šta mi to radi?
- Dobro - odgovorio sam kratko. Ne bih mogao ništa drugo jer ne znam šta
da joj kaţem.
To što je Ayla bila dobra prema meni je veliko iznenaĊenje. Nikad to nisam
oĉekivao. Uvek se plašila kad bih je video, a sada mi upućuje sauĉešće zbog mog
gubitka majke.
Zatvorila je oĉi i glasno uzdahnula, kao da je odbacila veliki teret sa leĊa.
Video sam da je zadrhtala i ĉvršće se sklupĉala.
Bez razmišljanja sam skinuo svoj sako, blago se nagnuo i stavio ga na njena
ramena. Momentalno se umirila.
- Malo je hladnjikavo danas - rekao sam i odmaknuo se od nje.
Zašto doĊavola se njoj objašnjavam?

90
 Book As Passion

Ustao sam, otresao travu sa svoje odeće izbegavajući da je pogledam.

Unervozio me naĉin kako sam reagovao na nju.
Fokusiraj se, Alessio. Fokusiraj na svoj zadatak. Nemoj se izgubiti u njenim
prelepim oĉima i neţnoj duši.
Stisnuo sam pesnice i, bez da sam je još jednom pogledao, uputio sam se
nazad u kuću.

91
 Book As Passion

XVI POGLAVLJE

Ayla

Kad sam mu rekla da mi je ţao zbog njegovog gubitka, uplašila sam se da će

biti ljut. Bio je u pravu kada je rekao da nije moja krivica. Ali moj otac je ubio
njegovu majku. I da se moj otac nije izvinio za svoje greške i nedela, ja bih. To je
postalo moje breme da ga nosim.
Ţivela sam u Alessiovoj kući, zavisila od njega, ali on nije imao pojma da
sam ja njegov najgori neprijatelj. Moţda sam liĉno nevina, ali moja krv nije.
Ţelela sam da mogu da mu kaţem istinu, ali on to ne bi razumeo. Niko ne bi,
pa ni Lena ili Maddie. Moju porodicu su videli kao neprijatelja, ali ono što nisu
znali i ne bi razumeli bilo je da sam i ja postala ţrtva koje je takoĊe patila.
Nisam ţelela više da trpim. Ţelela sam da budem srećna. Tako da nisam
mogla da im kaţem istinu, ikada.
Razumela sam šta znaĉi izgubiti nekoga jer sam sama izgubila majku. Iako
je nisam pamtila, sve jedno sam tugovala.
Alessio me je zbunjvao. U jednom trenutku je bio ljubazan, a sledećeg
hladan i ljut. Stegla sam njegov sako jaĉe oko sebe. Još uvek se osećala toplina
njegovog tela. Miris njegove kolonjske vode dotakla mi je nos pa uzdahnuh.
Ostala sam na brdu sa kog se pruţao pogled ka velikom zadnjem dvorištu i
poĉinjala da se opuštam. Sa mesta na kom sam sedela pogled je bio zapanjujući.
Vrt je cvetao u raznim bojama, svaki cvet deo scene koji me je podsećao na sliku.
Ogromna fontana, veća od one ispred, dominirala je pejzaţom. Izgledalo je
tako spokojno. Dok sam posmatrala tu veliĉanstvenu lepotu, obuhvatio me je
osećaj mirnoće i osjećala sam se laganom.

Ĉekala sam još nekoliko trenutaka, uţivajući u blaţenom okruţenju, a onda

sam ustala, osećajući se jaĉe nego ranije. Drţeći Alessiovu jaknu ĉvrsto uz svoje

92
 Book As Passion

telo, vratila sam se u kuću. Koraĉala sam lagano i bez ţurbe. Dotakla sam neţne
latice cveća dok sam prolazila pored njih i smešila sam se.
Kada sam stigla do kuhinje, ušla sam i pronašla Lenu i Maddie gde sede
pored bara oborenih pogleda. Lena me je pogledala kad sam ušla i brzo skoĉila sa
svoje stolice. Privukla sam je u svoje naruĉje i ĉvrsto zagrlila, a onda sam se
odmakla i nervozno nasmešila. - Ţao mi je zbog vašeg gubitka. Ţao mi je što sam
reagovala na naĉin na koji sam to uradila. Imala sam napad panike, ja ... - liznula
sam svoje iznenada suve usne i progutala tešku knedlu u grlu. - Ja… i ja sam
takoĊe izgubila majku. To… me ĉini anksioznom. Bilo je jako emotivno ĉuti za
Alessiovu majku i ja sam tugovala zbog njegovog gubitka takoĊe.
Lena se slatko nasmešila oĉiju milih dok me je milovala po obrazu. - U redu
je, dušo. Ti mora da si veoma osetljiva posle svega što se desilo. Zašto ne ruĉaš i
onda odeš da se odmoriš, u redu?
Kad sam klimnula glavom, odmaknula se i okrenula se prema Maddie, koja
me je saţaljivo pogledala.
- Maddie, pozovite ostale sluškinje - rekla je Lena. - Vreme je da posluţimo
ruĉak. Alessio i ostali uskoro će da siĊu.
Maddie je izvadila telefon i brzo otkucala poruku pre nego što ga je stavila
nazad u dţep. Provukla je ruku kroz moju i povukla me prema stolici. - Jesi li
dobro? - Pitala je.
Kimnula sam glavom. - Da, dobro sam. Ţao mi je zbog tog iznenadnog
sloma.
- Ne, u redu je. Potpuno razumljivo - odgovorila je.
Ubrzo su u kuhinju stigle i ostale sluškinje i svaka je odnela po nešto da
posluţi na stolu u trpezariji. Trebalo im je nešto vremena, ali kada su završile,
kuhinja je opet bila tiha. Lena je otišla, a Maddie i ja smo ostale same.
- Gladna? - Upitala je.
Odmahnula sam glavom i naslonila se na stolicu. - Ne baš. Moţda ću jesti
kasnije.

93
 Book As Passion

- Okej - rekla je ljupkim, detinjastim tonom, pre nego što je postavila tanjir
sa hranom za sebe. Sela je preko puta mene i poĉela da jede . Nasmejala sam se
kada sam je ĉula kako je zastenjala na prvi zalogaj.
- Tako je dobro - rekla je. - Do Ċavola, nisam ni znala da sam toliko gladna.
Odmahujući glavom, zgrabila sam njenu salvetu sa stola i bacila joj u lice.
- Zatvori usta kad jedeš.
Poĉela je glasno da ţvaće sa nestašnim izrazom na licu, a onda mi
namignula i ugurala punu kašiku u usta. A onda je glasno zastenjala.
Prekrstila sam ruke preko grudi i prevrnula oĉima. Iza mene neko je glasno
proĉistio grlo. Ispravila sam leĊa i okrenula se prema zvuku samo da bih zatekla
Artura naslonjenog na vrata. Nije me udostojio ni pogleda. Samo je buljio u
Maddie, ĉije oĉi su se raširile kad ga je ugledala, a obrazi postali crveni. Ona je
pocrvenela i odvratila pogled. Skrenula sam pogled prema njemu i videla kako mu
se usne izvijaju u samouveren kez. Kad sam ga videla da namešta pantalone,
posramljeno sam skrenula pogled.
Artur je proĉistio grlo i rekao - Da li je Lena tu? Alessio je traţi.
Maddie je odmahnula glavom i nastavila da bulji u svoj tanjir. Kosa joj je
pala preko lica, skrivajući je od Arturovog pogleda, ali sam videla da joj se sićušan
osmeh pojavljuje na licu.
- U redu onda - rekao je i izašao iz sobe. Maddie je podigla pogled i dok joj
je lice poprimalo razneţen izraz, ĉula sam njen uzdah. Sanjalaĉki uzdah.
- Maddie? - Zahtevala sam, moj ton je bio pun pitanja. Okrenula se prema
meni i ugrizla se za donju usnu pre nego što se zakikotala. Buljila je u mene
nekoliko sekundi pre nego što je klimnula glavom, potvrĊujući moje sumnje.
- Ti i Artur? O moj Boţe, Maddie. Od kad? - Uptala sam, naginjući se
napred u išĉekivanju.
- Sada već oko šest meseci. Nisam mogla više da mu odolim, Ayla. Mislim.
Pogledaj ga samo! Tako je seksi! I Boţe, ispunjenje sna. Savršen je. Ja samo… Ne
znam. Nisam mogla da se zaustavim - slegnu nervozno ramenima. - Zaljubljujem
se, zar ne?

94
 Book As Passion

- Da - odgovorila sam smejući se. Bila je tako slatka.

- Tako je ţestok, Ayla!
Pa, nisam mogla da protivreĉim tome. Zaista dobro izgleda.
- I tako je dobar u krevetu. Mislim, stvarno dobar - dodala je Maddie
naginjući se bliţe kako bi mogla da mi šapne - Prava je zver.
- Maddie! Nisam morala to da znam.
- Samo ti kaţem - promrmljala je
Gledale smo jedna u drugu, a onde se nasmešile pre nego što smo prasnule u
smeh.
Bio je dobar osećaj smejati se. Nisam mogla da se setim kad sam se
poslednji put osećala tako slobodno. Gledajući u Maddieine nasmejane oĉi, moj
smeh je zamro, a nos je poĉeo da me pecka. Osećala sam suze u oĉima, ali nisam
dozvolila da padnu.
Nikada nisam razmišljala da će me sreća uĉiniti tako emocionalnom. Moţda
je to bilo zato što nikada nisam iskusila prijateljstvo, smeh i sreću. Ali Lena i
Maddie su mi pokazale ljubaznost za koju nisam ni pomišljala da postoji. I zauvek
ću im biti zahvalna zbog toga.
Naginjući se napred, dotakla sam joj ruku. - Hvala - prošaputala sam,
pomalo promuklo.
Zbunjeno je nagnula glavu na stranu i upitala - Za šta?
- Samo... Hvala što si mi prijateljica - rekla sam, ne ţeleći dalje da
obrazlaţem. Shvatila sam da sam stekla svoju prvu prijateljicu tek u dvadeset
trećoj godini.
Kako je patetiĉan moj ţivot?
Gledajući dole pokušala sam da sakrijem suze. Ali kada mi je Maddie stegla
ruku, podigla sam pogled. Ona se smešila. - Ne moraš da mi se zahvaljuješ zbog
toga, Ayla.
Stisla sam joj ruku i naslonila se nazad. Tako smo provele narednih
nekoliko sati. Priĉale smo, smejale se i šalile. Kada se kuća smirila i sve aktivnosti
prestale, shvatile smo da je zalazak sunca blizu.

95
 Book As Passion

- O moj Boţe - Maddie je uzdahnula. - Tako mi je ţao, Ayla. Trebalo bi da

se odmaraš, a ja sam izgubila pojam o vremenu.
Ustala je i obrisala pult.
- Hej u redu je. Bilo mi je zabavno. Uţivala sam u razgovoru s tobom.
- Ipak. Trebalo bi sada da ideš da se odmoriš inaĉe nikad neću izaći na kraj
sa mamom - rekla je i prenaglašeno zakolutala oĉima.
- Pa, u pravu si što se toga tiĉe.
Smejući se, kratko sam je zagrlila i ona me je pogurala ka vratima.
- Idi. Idi. Idi.
Kada sam stigla do svoje sobe, zatvorila sam tiho vrata za sobom. Bez
svlaĉenja svoje haljine, uskoĉila sam u krevet i sklupĉala se ispod mekog, toplog
pokrivaĉa.
Mada mi je bilo zabavno sa Maddie, bila sam jako umorna. Sada kada sam
bila u krevetu, telo mi je bilo teško i tromo. Sa srećnim uzdahom sam se okrenula
prema prozoru. Zavese su bile otvorene i imala sam savršen pogled na zalazak.
Posmatrala sam dok je sunce nestajalo iza bašte. Posmatrala sam dok je
nebo menjalo boju od crvene do narandţaste, a onda se izmešalo sa svetlo
ljubiĉastom. Veliĉanstven pogled mi je oduzeo dah. Ovo bi bila divna slika. Već
sam mogla da zamislim veliko platno umrljano primamljivim bojama koje stvaraju
neţan, miran pejzaţ.
Dok je nebo postajalo tamnije, moje oĉi su bile sve teţe. Trepnula sam i
zevnula pospano. Obavijala me je tama dok sam podlegala umoru.
- Pst! Da nisi pisnula - rekao je oštro i preklopio mi usta rukom dok sam se
otimala. - Ne mrdaj. Brzo će biti gotovo. Ĉak nećeš ništa ni da osetiš.
Probala sam da vrisne, ali nikakav zvuk nije izlazio. Borila sam se sa njim,
ali nije bilo svrhe. Nisam mogla ni da ga pomerim.
Ne. Ne. Molim te, nemoj.
Spustio je ruku niz moje gole noge i polako mi podigao spavaćicu. Raširio
mi je noge svojim kolenom i smestio se izmeĊu njih.

96
 Book As Passion

Jecajući, nastavila sam da se borim, ali to nije imalo nikakvog efekrta na

njega. Kada je dosegnuo do mojih gaćica, bez razmišljanja ih je pocepao i ogolio
me pred sobom.
- Ti si moja! Moja! Vreme je da te uzmem! - Prosiktao je ljutito. Ĉula sam
kako otvara rajsferšlus i pokušala sam da skupim noge, ali me je on spreĉio svojim
kolenima.
Njegova ruka je bila preko mojih usta, spreĉavajući da bilo kakav zvuk
pobegne. Legao je preko mene i osetila sam ga na svom meĊunoţju. Ţelela sam da
vrištim.
- Biće uskoro gotovo, ljubavi - rekao je u moj vrat, spuštajući vlaţne
poljupce celom duţinom dok me je istovremeno snaţno ujedao i muĉio moju koţu
svojim zubima.
Otupela sam i prestala da se borim. Kada je primetio da sam omlitavela,
nasmejao mi se u uvo. Osećala sam neopisiv strah. Nisam samo osećala. Mogla
sam da ga namirišem. Bio je svuda oko mene. Srce mi je snaţno tuklo u grudima.
Vrele suze su mi se slivale niz obraze.
Kada sam osetila da prodire u mene, srce mi se slomilo u milion delova.
Bol. Tako mnogo bola. Bila sam zaslepljena bolom. Osećala sam se kao da
krvarim iznutra. Koţa mi je gorela, a celo telo mi se snaţno grĉilo. Sve što sam
osećala bila je snaţna agonija. Urlala sam uz njegov dlan i na svoj uţas shvatila
sam da sam paralisana i ne mogu da se pomerim.
Prodirući dublje u mene, zareţao je. - Jebi ga. Tako si uska. Stvorena za
mene. Posedujem te.
Njegovo glasno dahtanje mi je ispunilo uši i to je bilo sve što sam mogla da
ĉujem. Bolelo je tako jako. Sve je bolelo. Moje telo. Moja glava. Moje srce. Moja
duša.
Kada je prestao da se pomera, nisam ništa više osećala. Moje telo je
otupelo. Osakaćeno od bola i straha. Kada se izvukao iz mene, sklonio je ruku sa
mojih usta i spustio dlanove na dušek sa obe strane mog lica. Nagnuo se i
nasmejao.
- Srećan slatki šesnaesti roĊendan, ljubavi.
Nikada neću zaboraviti taj osmeh. Ostao je zauvek urezan u mom sećanju.

97
 Book As Passion

Probudila sam se pokušavajući da vrisnem i naglo se uspravila u krevetu,

oblivena znojem. Teško sam disala, a srce mi je snaţno udaralo u rebra. Vene u
mom vratu su pulsirale, a glava me je bolela.
Bila sam vrela. Previše vrela. Gorela sam, a telo mi je tresla snaţna
drhtavica. Jedva sam disala. Brzo sam, posrćući, ustala iz kreveta i krenula da
koraĉam po sobi. Nestabilna od nesvestice koju sam osećala, sve se oko mene
zamaglilo. U ušima mi je bila ĉudna buka, a onda se sve utišalo.
­ Košmar. To je samo košmar, Ayla. Samo košmar - rekla sam sebi.
Ali nije bio samo košmar.
Bila je to moja stvarnost. Moja istina. Sve slike su mi odjednom prolazile
kroz glavu i pala sam na kolena. Bilo je to previše. Zatvorila sam oĉi da bih se
odbranila od proboja agonije koja je prolazila kroz moje telo. Zagnjurila sam glavu
u ruke i zajecala. Pritisak mi je rastao u grudima, a u stomaku sam osećala teţinu.
Osećala sam se prazno iznutra.
Suzama nije bilo kraja i poĉela sam da povraćam. Celo telo mi se treslo dok
sam se naginjala napred i dok nisam presušila. Legla sam na pod, sklupĉala se i
nastavila da plaĉem.
Mislila sam da sam pobegla od svoje prošlosti, ali ona me je pratila. I mada
nisam vise bila u Albertovoj zamci, on je i dalje drţao konce.
Ţelela sam da makar jednom mogu da ţivim bez straha. Samo jednom da se
osećam apsolutno slobodno. Ţelela sam da vrištim. Obuzeo me je bes zbog
nepravde. Ali nisam mogla.
Htela sam da zaboravim i glupo sam poverovala da mogu da budem srećna.
Moja stvarnost će me, na kraju, uvek stići. Moj plaĉ se pretvorio u isprekidane
uzdahe dok me je savladavala iznemoglost. Otvorivši oĉi koje su me pekle, prvo
što sam ugledala bila je Alessiov sako na mom kauĉu. Bez razmišljanja, dopuzala
sam do kauĉa i zgrabila sako. Zagnjurila sam lice u tkaninu i tiho plakala.
Kad su mi suze u štucanje konaĉno zamrli, pala sam na kauĉ i duboko
uzdahnula i opet namirisala Alessiovu kolonjsku vodu. Poĉela sam da se opuštam.
Nisam znala kako i zašto, ali njegov miris me je umirivao. Disala sam u
Alessiov sako. Pored njegove kolonjske vode, mogla sam da namirišem i njega. I
to je bilo dovoljno da se opet osetim sigurno.

98
 Book As Passion

Sve što sam ţelela je mir i makar na kratko sam ga pronašla. Nisam
postavljala pitanja. Nisam ţelela. Samo sam prihvatila to.
Leţeći pored kauĉa, sklupĉala sam se u loptu, privukla Alessiov sako na
grudi i zagnjurila lice u njega.
Tako sam ponovo zaspala.
Ovaj put san je bio bez noćnih mora i Albertovog zlog osmeha.
Osećala sam samo spokoj.

99
 Book As Passion

XVII POGLAVLJE

Ayla

Sunĉeva svetlost mi je prešla preko lica i ĉvrsto sam stisnula oĉi zbog jakog
sjaja. Dok sam se okretala, trgla sam se zbog bola u leĊima i zbunjeno naborala
ĉelo. Zašto je moj mekani, udobni kauĉ bio tako tvrd?
Ošamućeno, otvorila sam oĉi i našla se lice u lice sa dnom kauĉa u mojoj
sobi. Protrljala sam oĉi u naporu da se otarasim pospanosti. Lenjo sam zevnula i
zastenjala, padajući nazad na pod, prekrstila sam ruke na grudima.
Okrenuvši glavu na stranu, videla sam da je Alessiov sako pored mog lica.
Zbunjeno sam se namrštila i polako pomerila ruku do sakoa, prelazeći prstima po
mekanoj tkanini.
- Hm - promrmljala sam dok sam pokušavala da se prisetim prošle noći,
osećajući se ĉudno dezorjentisanom.
Zašto drţim njegov sako?
Dok mi je ta misao prolazila kroz glavu, brzo sam ustala i osetila kako
vrtoglavica juri kroz mene. Moje teško disanje je ispunilo sobu i prošla noć mi je
proletela pred oĉima.
Bila sam istrošena, umorna od stalnog razmišljanja o prošlosti. Umorna od
borbe sa svojim demonima.
Osećajući ukoĉenost, prinela sam njegov sako grudima i drţeći ga tako,
zatvorila oĉi. Mrzela sam svoje košmare. Kada sam pobegla, prvih nekoliko noći
bile su uţasne. Jedva da sam imalo mogla da spavam. A onda, dve noći nisam
uopšte imala košmare.
Osetila sam nadu.
Prošle noći svata nada se srušila oko mene. Naivno sam pomislila da mogu
da pobegnem od tako grozne stvarnosti. Odmahujući glavom sopstvenoj gluposti,
ustala sam i oteturala se prema kupatilu.

100
 Book As Passion

Nisam se ĉak ni pogledala u ogledalo. Umesto toga, ušetala sam pravo pod
tuš i pustila toplu vodu da se sliva preko mene. Toplota je poĉela da mi prodire pod
koţu i mišići su mi se opustili. Ostala sam pod mlazom duţe nego obiĉno,
pokušavajući da se priberem. Zatvorila sam vodu i na trenutak mirno stala i
zatvorila oĉi.
Budi jaka. Nemoj da se slomiš. Ne pokazuj slabost.
Izašla sam bez osvrtanja. Alessiov sako je leţao na podu gde sam ga ranije
ostavila. Savila sam se i uzela sako u ruku.
Snaţno sam pokušavala da izbegnem da mislim o onome što sam osećala
prošle noći. Ne postoji naĉin da se to opiše. Ni reĉi. Nikada se nisam tako osećala i
još uvek sam pokušavala da to sloţim u svojoj glavi.
Spokoj. To sam osećala. U sred još jednog napada panike, Alessiov sako mi
je doneo mir.
On mi je doneo mir.
Kako je to uopšte moguće?
Misli su mi bile u neredu dok sam ulazila u kuhinju gde su me Maddie i
Lena ĉekale. Kad sam ušla, obe su me poĉastile iskrenim, srećnim osmehom.
­ Dobro jutro ­ reĉe Lena, stojeći pored sudopere.
- Dobro jutro - promrmljala sam, trudeći se da zvuĉim veselo.
­ Šta radiš sa tim? ­ Upitala je Maddie, pokazujući na sako u mojoj ruci.
Prešla sam rukom pre meke tkanine pre nego što sam odgovorila. -
Zaboravila sm da ga vratim juĉe. Pa, vratiću ga sada ­ osećala sam se kao da sam
omamljena.
Maddie je zagrizla veliki zalogaj jabuke. Gledala me je sa ĉudnim izrazom i
osmehom na licu. Skoro kao da je imala internu šalu sa samom sobom. Izvila je
ţalosno usne, jako se trudeći da sakrije taj osmeh, ali sam ga ja ipak videla.

Stavila sam sako na stolicu i okrenula se ka Leni. ­ Pomoći ću ti da postaviš

sto za doruĉak.
Klimnula je i dodala mi posluţavnik sa voćem.

101
 Book As Passion

Postavljale smo poslednji tanjir kada sam ugledala Alessia i njegove ljude
kako silaze niz stepenice. Svi su bili obuĉeni u crna odela, kao uvek. Da nije bilo
prikaĉenih pištolja, izgledali bi kao poslovni ljudi visoke klase. Ali pištolji su to
nekako oduzeli. Umesto toga, ĉinili su da izgledaju smrtonosno.
Svi su zauzeli svoja mesta u tišini dok smo se Maddie i ja diskretno povukle.
Umesto da odem u kuhinju, zastala sam na ulazu. Nisam znala šta me je spopalo,
ali sam se neznatno okrenula i pogledala u Alessia krajiĉkom oka.
Šokirano sam usisala vazduh kada sam videla da je njegov fokus već na
meni. Viktor je govorio nešto interesantno, ali ga Alessio nije slušao. Njegove oĉi,
sva njegova paţnja je bila usmerena na mene. Nesvesno grizući usnu, drhtaj je
prošao mojim telom i ja sam se naglo okrenula i prekinula kontakt.
- Ayla, poţuri. Hoću da završim ovo - Maddie je pozvala iz kuhinje.
- Dolazim - rekla sam tiho.
Kada sam ušla, zatekla sam Maddie kako jede svoj doruĉak i još jedan pun
tanjir pored nje. Klimnula je prema tanjiru. Brzo smo jele i poĉistile dok su
muškarci još doruĉkovali.
Do trenutka kada je kuhinja bila besprekorna, oni su završili svoj doruĉak.
Kada smo Maddie i ja smo izašle, videle smo ih kako ustaju i svi su se raštrkali po
kući, vraćajući se onome što su radili pre doruĉka.

***

Ušla sam u kuću i ugledala Maddie kako drţi posluţavnik. Ĉim me je videla,
lice joj se ozarilo i široko mi se nasmejla. ­ O Boţe, bukvano si mi spasila ţivot.
Zbunjeno sam je pogledala i odvezala kecelju sa struka. ­ Kako to misliš?
Umesto odgovora, ugurala mi je posluţavnik u ruke. Stavila je ĉašu punu
bele teĉnosti na njega.
­ Šta je to? - Pitala sam.
- Protein. Za Alessia. Treba mi da mu to odneseš - rekla je.

102
 Book As Passion

­ Šta?
Nisam ţelela da ga vidim. A još manje da budem u istoj sobi sa njim. Bio je
previse intenzivan. Morala sam da se drţim podalje.
­ Molim te. Uĉini to za mene - preklinjala je.
Odmahnula sam glavom. ­ Maddie, zašto ne moţeš to sama da ideš?
- Zato - odgovorila je grizući nervozno usnu. ­ Znaš…
- Maddie? - Upitala sam i podigla obrve upitno.
Htela je nešto da kaţe, ali se zaustavila. Okrenula sam se da vidim u šta
gleda i videla Artura kako prolazi.
­ Ayla! ­ Maddie je zacvilela. Pošto se nisam pomerala, nagnula se prema
meni i šapnula mi ­ Ţeli jedan na brzaka.
Uzdahnula sam, ali nisam ništa rekla.
­ Vidiš! Sada shvataš ­ rekla je. ­Hajde, ne mogu ništa da mu odbijem. A i
nismo mogli to da radimo već dva dana. Seksualno sam frustrirana, Ayla.
Nisam mogla da verujem da uopšte vodim ovakav razgovor.
- Zatvori usta, Ayla.
Uradila sam to i odmahnula glavom. - Maddie, ne idem kod Alessia. Nema
šanse - rekla sam.
­ Zašto? Ionako treba da ga vidiš. Treba da mu vratiš sako, zar ne?
Već sam htela ponovo da je odbijem, ali je sklopila ruke i pritisla ih ispod
brade, gledajući u mene velikim oĉima punim nade. ­ Molim te?
Nisam mogla da kaţem ne. Ne kada je napravila takav izraz na licu. ­ Dobro.
Maddie je uzbuĊeno poskoĉila i poslala mi poljubac pre nego što je istrĉala
iz kuhinje. Uzdahnula sam i pogledala u posluţavnik. Boţe, zaista nisam ţelela
ovo da radim?
Balansirajući posluţavnikom u jednoj ruci, uzela sam sako u drugu i izašla iz
kuhinje. Alessiova kancelarija je bila u levom krilu i izgledala je isto kao i ostatak
kuće.

103
 Book As Passion

Prolazila sam niz hodnik prema njegovoj kancelariji i divila se velikim

slikama pejzaţa na zidovima. Bile su predivne. Tako spokojne. Ogromna
suprotnost ljudima koji ţive u ovoj kući. Dok sam se pribliţavala velikim, duplim,
drvenim vratima, videla sam Nikolaya kako stoji ispred. Ruke su mu bile iza leĊa,
noge razmaknute u širinu ramena, sa ukoĉenim leĊima gledao je pravo napred.
Njegove oĉi su bile na meni, prateći svaki moj korak.
­ Došla sam da dam Aless… Mislim, gospodinu Ivanshovu njegovo piće.
Bez reĉi, posegnuo je rukom iza sebe i otvorio vrata. Teško progutavši
knedlu u grlu, stisnuto sam mu se nasmešila i ušla na nesigurnim nogama. Unutar
kancelarije, ogromni prozori gledali su na zadnje dvorište.
Soba je bila svetla. Veliki sto je stajao ispred prozora, a Alessio je sedeo za
stolom, njegova stolica je bila gurnuta unazad, licem okrenut ka vratima. Ali onda
sam videla plavokosu glavu u njegovom krilu.
Ĉekaj ­ šta?
O moj Boţe.
Moje srce je poskoĉilo kad sam videla njenu glavu kako se pomera gore-
dole. Alessiova pesnica je bila stisnuta u njenoj kosi, kontrolisao je njene pokrete
zabacivši glavu unazad ka naslonu stolice dok je uzdisao.
A onda sam ĉula glasno stenjanje.
Zaledila sam se, a on je pogledao u mom pravcu, njegove oĉi u direktnom
kontaktu sa mojim. IznenaĊeno su blesnule, ali se nije pomerio. Videla sam kako
mu se usne izvijaju u zlobni kez. Mrzela sam to.
Nijemu bilo ni malo neugodno. Umesto toga, nastavio je da me gleda pravo
u oĉi dok je svršavao. Bila sam potpuno bez teksta, a kada sam primetila da se
posluţavnik trese u mojim rukama, shvatila sam da mi celo telo drhti.
- Gotovi smo ovde ­ njegov ĉvrst glas naterao me je da poskoĉim. Nije
zvuĉao ili izgledao kao da je na njega uticalo ono što se upravo desilo.
Popustivši stisak u ţeninoj kosi pogurao ju je gore. - Odlazi - naredio je dok
je zakopĉavao rajsferšlus i zatakao košulju pozadi.
Odstupila je od njega i zgrabila svoju tašnu, a onda je gegajući se prošla
pored mene sigurnim korakom. Ĉinilo se da joj nije smetalo što je neko video u

104
 Book As Passion

takvoj poziciji. Zlobni pogled koji mi je uputila rekao mi je sve što je trebalo da
znam. Bila je besna što su prekinuti.
Vrata su se zatvorila iza mene, ali sam ostala mirna.
­ Šta ti radiš ovde? ­ Pitao je Alessio.
Srce mi je udaralo u grudima i iznenada sam osetila vrtoglavicu. On je bio
potpuno smiren i oĉima prelazio preko mog tela dok sam ja praktiĉno
hiperventilirala.
- Pa?
Telo mi je zadrhtalo od njegovog glasa i nervozno sam olizala usne. Kada
sam videla da oĉima prati taj moj pokret, brzo sam uvukla jezik i stisla usne.
- Maddie... Ja... - zamucala sam, a onda zakoraĉila napred i spustila
posluţavnik na stoĉić. - Tvoj protein. - Gledala sam u posluţavnik. Nisam mogla
da gledam u njega, ne nakon onoga što sam upravo videla.
Ĉula sam da kako je njegova stolica zaškripala i krajiĉkom oka sam videla
da ustaje. Nakon što je namestio sako, zaobišao je sto i krenuo prema meni.
Obuzela me je panika i posrnula sam unatrag.
Pognute glave sam spustila njegov sako na kauĉ i u ţurbi promrmljala - I
evo tvoj sako, zaboravila sam juĉe da ga vratim.
- To je... - zapoĉeo je odgovor, ali mu nisam dala šansu da nastavi nego sam
istrĉala iz njegove kancelarije.
Zatvorila sam vrata za sobom i naslonila se na njih. Krv mi jke tutnjala u
ušima, a srce jako udaralo.
- Izvini zbog onoga. Nisam znao da je ona unutra sa šefom - rekao je duboki
glas.
Zaciĉala sam i uplašeno odskoĉila.
- Vau. To sam samo ja - reĉe ĉovek.
Okrenula sam se i videla Nikolaya kako stoji sa podignutim rukama u
pretvarajući se kao da se predaje. Nema šanse da nije znao šta Alessio radi unutra.
- Vidi. Ţao mi je. Ja zaista nisam znao - rekao je to sa primesom saosećanja.

105
 Book As Passion

Zaustila sam da mu kaţem šta mislim o njemu, ali sam se predomislila.

Nisam htela da se kaĉim sa zmijom. Odmahujući glavom otišla sam, a da nisam
uopšte opet pogledala ni u njega ni u vrata.
Završila sam sa nemogućim muškarcima.
Prava je svinja.
Ali zgodna svinja. Iritirajući glas je uzvratio.
Odvratna svinja.
Ţelela sam da lupam glavom u zid.

106
 Book As Passion

XVIII POGLAVLJE

Ayla

Nije trebalo ništa drugo ni da oĉekujem. Alessio je bio šef mafije, kralj.
Nemilosrdan. Hladan. Bezdušan. Bez ljubavi. Nije ga bilo briga šta ljudi misle o
njemu.
Ljudi kao on se ponašaju baš tako. Imala sam iskustva iz prve ruke i trebalo
je da znam, a opet sam, iz glupih razloga, pomislila da je on moţda drugaĉiji.
Oĉigledno nije.
Kad sam sišla, Maddie se pojavila iz ostave pored kuhinje. Kosa joj je bila
razbarušena, haljina je stajala krivo i imala je zadovoljan izraz lica. Kada me je
videla, namignula mi je i otišla u kuhinju. Artur je izašao za njom i buljio je u
njeno dupe dok je odlazila.
- Muškarci - promrmljala sam za sebe.
Gledala sam u pod dok sam prolazila pored njega, ne ţeleći da vidim
poţudu u njegovim oĉima.
- Hej Ayla - rekao je.
Klimnula sam, ali se nisam okrenula. - Dobro jutro.
U kuhinji, Maddie je stajala naslonjena na pult sa ĉašom soka od narandţe u
ruci. Srknula je, a mali osmeh joj je zaigrao na usnama.
- Zašto me tako gledaš? - Pitala sam.
- Zajapurena si. Bez daha - Maddie je spustila ĉašu.
Prekrstila sam ruke preko grudi i odmahnula glavom. - Dobro sam. O ĉemu
priĉaš?
Nasmejala se. Uhvatila me je pod ruku i izvela iz kuhinje. - Nemaš nameru
da mi kaţeš, zar ne? Hm?

107
 Book As Passion

- Ne razumem te, Maddie.

- Prestani da se poigravaš sa mnom! Da li te je poljubio? Je li uradio nešto
više od poljupca?
Razrogaĉila sam oĉi od šoka kad sam shvatila o ĉemu priĉa. Ispustila sam
uzdah i izvukla ruku. - Zašto bi to pomislila?
Umesto odgovora, nasmjala se mom izrazu. Podigla je ruku i uštinula me za
obraz. - Tako si slatka.
Streljala sam je oĉima, ali nisam bila sigurna da je to shvaćeno onako kako
sam ţelela. Ţivela sam bez emocija. U trenutku kad mi je to prošlo kroz glavu,
osetila sam da se zatvaram. Bila sam srećna ovde, ali sam se plašila jer sam na
teţak naĉin nauĉila da sreća moţe u trenutku da bude oduzeta.
Ĉekala sam da mi, kakvu god sreću da sam pronašla ovde, bude oduzeta.
Trenutak kada ću se vratiti u svoju hladnu sobu da, vezana za krevet, ĉekam
Alberta.
Neko mi je stisnuo ruku.
- Gde si odlutala? - Pitala je Maddie.
- Nigde - odgovorila sam i prisiljavajući se na stegnut osmeh, ponovo spojila
naše ruke. Vodila me je prema odeljku za sluškinje. Otvorila je vrata i ušle smo u
udobnu dnevni boravak. Mirisala je slatko, na ruţe. Samo je nekoliko izabranih
sluškinja zapravo ţivelo u rezidenciji. Bio je veliki i lepo ureĊen, za razliku od
odeljka za sluškinje na imanju mog oca. Maddie nije ţivela u odeljku. Imala je
sopstvenu sobu na spratu, isto kao i Lena. Ali uţivala je u velikom ravnom ekranu
u odeljku za sluškinje.
Maddie me je povukla na kauĉ. Podvukla je noge ispod sebe i naslonila se na
stranicu kauĉa okrenuta ka meni. - Pa? Hajde. Hoću sve soĉne detalje - zahtevala
je.
Odmahnula sam glavom. - Maddie, ništa se nije dogodilo. Ozbiljno.
- Laţovĉino.
- Maddie.
­ Priĉaj!

108
 Book As Passion

­ Dobro! Neka ţena mu je… mu je...

Razrogaĉila je oĉi od šoka. ­ Šta? Šta mu je radila?
­ Ona mu je… Znaš.
O Boţe, ovo je tako neprijatno.
­ Ona mu je šta? ­ Osmehivala se zabavljajući se.
­ Znaš…
- Hm? - Glumila je zbunjenost.
U oĉajanju sam bacila ruke u vis i izgovorila kroz stisnute zube. ­ Pu…
pušila mu je!
Ĉim su mi reĉi prešle preko usana, Maddie je zabacila glavu unazad i
prasnula u smeh. Drţala se za stomak i histeriĉno se smejala. Potonula sam u kauĉ
i zatvorila oĉi. Meni nije bilo smešno.
- O Boţe, dušo! Tako si slatka! ­ Rekla je kroz smeh.
- A ti si tako pakosna.
­ Ali me ti svejedno voliš ­ njen smeh je konaĉno utihnuo, ali je još uvek
imala predivni, slatki osmeh.
Slegla sam ramenima. Bila je u pravu. Sve jedno sam je volela. Bila mi je
jedina prijateljica.
­ Pa, ta ţena. Šta se desilo? - Upitala je. Maddie mi se pribliţila i u
išĉekivanju gledala u mene širom otvorenih oĉiju.
­ Ništa se nije desilo. Ušla sam i zatekla ih. Kad je završio, naredio joj je da
ode. Ostavila sam mu protein na stoĉiću i izašla, ne dajući mu šansu da bilo šta
kaţe.
­ Izašla si? Zašto mi je teško da u to poverujem?
- O dobro! Pobegla sam - promrmljala sam.
­ I samo tako je svršio pred tobom. Nije bio ni dovoljno pristojan da prekine
i izvini se?

109
 Book As Passion

Odmahnula sam glavom bez reĉi. Da li je stvarno oĉekivala da prekine? On

je bio najiritantniji i najnepredvidljiviji ĉovek na svetu. Nema teorije da bi on
prekinuo svoje vannastavne aktivnosti i ponašao se pristojno. On nije imao
vremena za pristojnost, u stvari ni za privatnost.
­ Do Ċavola, zaista iritira - rekla je Maddie. - Ko je ona? Kako izgleda?
­ Nisam mnogo zapamtila. Bila sam u šoku i bilo me je sramota, pa nisam
mnogo obratila paţnju. Visoka je i plava. Mršava. Divna je.
- A. To je Nina. Ona uvek dolazi po još. Bez obzira što je Alessio tretira kao
Ċubre kad završi sa njom. On ima svoja pravila i predoĉi ih svakoj ţeni pre nego
što se upusti u bilo šta sa njom. Bez vezivanja, samo jebanje i onda one odlaze. Ali
one i dalje hoće da se upuste u to ­ prevrnula je oĉima.
Zašto dozvoljavaju da budu tako tretirane - i to po sopstvenom izboru?
Ja nikada nisam imala izbora.
Ja sam bila vezivana i tuĉena da bih se pokorila. Bez obzira koliko sam
preklinjala, nikad nisam imala šansu, pa sam morala da prihvatim svoju stvarnost.
Ali druge ţene mogu da imaju bolji ţivot i ljubav u vezi.
Maddeina paţnja je bila usmerena na TV.
- Maddie? - Rekla sam.
- Molim?
­ Zašto ţene prihvataju takvo ponašanje… kad imaju izbora?
Stavila je daljinski upravljaĉ u krilo i okrenula se ka meni. - Ne znam, Ayla.
Moţda i one ţele isto? Moţda ne ţele vezu. Moţda im tako odgovara. To je njihov
izbor. Ali znaš, ĉak i ako se samo jebeš sa bezdušnim šefom mafije, ti si pod
njegovom zaštitom. To znaĉi novac, raskošan ţivot i niko se ne petlja s tobom.
- Hm ­ pokušavala sam da shvatim, ali i dalje mi to nije imalo smisla.
- Zaboravi na to ­ rekla je Maddie i lupnula me po kolenu da mi privuĉe
paţnju.
­ Šta?
­ Pa, kako si se osećala kad si ga videla sa tom ţenom? Jesi li bila
ljubomorna?

110
 Book As Passion

Nisam znala ĉak ni kako izgleda ljubomora jer nikad nisam imala šansu da je
iskusim. Kada su osećanja na poslednjem mestu u tvom ţivotu, zaboraviš šta znaĉi
uopšte nešto osećati.
- Hajde, Ayla. Vidim da se nešto dešava izmeĊu tebe i Alessia. Naĉin na koji
te gleda… ­ mahnula je rukom ispred lica kao da se hladi. ­ Tako vrelo. Bukvalno
te jebe pogledom sve vreme.
- Maddie! - Preklopila sam joj usta rukom. Ona je van kontrole. Osetila sam
nešto vlaţno na dlanu i kad sam shvatila da me je olizala naglo sam povukla ruku. -
Fuj.
­ Sama si stavila ruku preko mojih usta dok sam priĉala. Previše nekulturno?
­ Smešila se i prekrstila ruke preko grudi. ­ Pa, osećaš li nešto prema njemu? Jesi li
bila makar malo ljubomorna?
- Ne znam, Maddie. Kako izgleda ljubomora? - Ĉim sam to izgovorila,
posramljeno sam savila glavu. To je zvuĉalo tako jadno.
Ti si jadna, kuĉko. Jadna kurva. To si ti. Beskorisna. Albertov glas mi je
odzvanjao u glavi. Mrzela sam taj glas. Nikada me nije napuštao. Koliko god da
sam se trudila da ga blokiram, uvek se vraćao.
Osetila sam utešnu ruku na kolenu i ja sam znala da je to Maddie. Nikada
nije preispitivala kada bih pitala nešto glupo. Verovala je da sam neko vreme
ţivela na ulici, pa me je saţaljevala. Bila sam zahvalna što nikada nije postavljala
pitanja jer ja nisam imala odgovore.
­ Pa, opisala bih ljubomoru kao talas. Sruĉi ti se na srce sa mnogo
pomešanih osećanja. Ljutnja i tuga. U većini sluĉajeva nije baš najbolje osećanje i
boli. Osećaš ga taĉno ovde ­ rekla je, stavljajući ruku na srce. - Boli. Grudi ti se
steţu i imaš osećaj da ne moţeš da dišeš. Nekad ti se plaĉe. Ili ljutnju do taĉke
nasilnosti. Kao da bi udarila nekog pesnicom po nosu. Ne znam kako taĉno da je
opišem, ali te priliĉno obuzme.
Stavivši ruku na srce, pogledala sam u svoje grudi. - Ne znam. Nisam osetila
ništa takvo. Bila sam zbunjena, šokirana i zgroţena. Nisam bila ljubomorna.
­ Nisi? ­ Ĉula sam razoĉaranje u njenom glasu i podigla pogled.
- Mislim da ne . Zašto bih bila ljubomorna?

111
 Book As Passion

­ Ne znam. Mislila sam da moţda osećaš nešto prema njemu. Mislim,

vazduh praktiĉno pucketa izmeĊu vas dvoje.
Nisam smela da osećam. To je bilo apsolutno ne. Nisam mogla sebi da
dozvolim da se veţem ili da volim, posebno ne ĉoveka kao što je Alessio.
Vezati se emotivno za nekog znaĉi slomljeno srce. Nauĉila sam da ne
verujem muškarcima. Ne smem. Zato što je Albertov zli osmeh zauvek urezan u
mom sećanju, upropastivši me za bilo kog drugog muškarca.
­ Postoji tako mnogo seksualne napetosti izmeĊu vas dvoje. I ne pomišljaj da
slaţeš. I te kako postoji - zvuĉala je daleko. - Ayla?
Trepnula sam nekoliko puta i shvatila da me drmusa.
- Izvini - rekla sam.
- Jesi li dobro?
Stala sam na nesigurne noge. ­ Ne osećam se dobro. Mislim da ću da idem
malo da se odmorim, pa ću da se vratim kad bude bilo vreme da se posluţi ruĉak.
Kad mi je polako klimnula, prisilila sam sebe na osmeh pre nego što sam
otišla. Bila sam zbunjena. Nisam znala šta i kako se osećam. Sa srcem koje je po
malo preskakalo, otišla sam u sobu osećajući se isceĊeno.
Ali kada sam stigla, oĉi su mi se razrogaĉile i sledila sam se.
- Ayla - rekao je.
Alessio je sedeo na mom kauĉu, sa ĉlankom na suprotnom kolenu. Naslonio
se sa lakoćom, kao da pripada tu.
­ Znaš, jedna od stvari koju apsolutno prezirem je kada neko ne obraća
paţnju kad mu se obraćam. Okrenula si mi leĊa dok sam ti govorio. To je vrlo
nepristojno, maĉkice ­ lenjo je otezao reĉi
Stezalo mi je srce kada me je tako zvao.
I zaista sam to mrzela.
Moje glupo, izdajniĉko srce.
Nisam znala o ĉemu se tu radi u vezi sa Alessiom, ali sam bila radoznala. Još
uvek sam ga se plašila. Ali ispod svih tih slojeva straha, vrlo me je intrigirao.

112
 Book As Passion

U jednom trenutku je bio besan, a u drugom neţan. Toliko pomešanih

signala i svi su zatezali moje slomljeno srce. Ljutilo me je to što ne razumem i
mrzela sam ga zbog toga. Zbog toga što me je naterao da osećam.
­ DoĊi ovamo ­ naredio je savivši prst.
Nisam se pomerila.
Glasno je uzdahnuo i odmahnuo glavom, mali osmeh mu je zaigrao na
usnama. Polako je ustao i bez ţurbe namestio svoje odelo pre nego što je krenuo
prema meni. Ne, prikradao se. Koraci su mu bili dugaĉki, vešti i samouvereni.
­ Znaš, mrzim da ponavljam, ali kad si ti u pitanju uospšte mi nije vaţno.
Stao je ispred mene, zauzimajući moj prostor, kao i uvek. Ali ovog puta sam
bila u znaĉajnoj prednosti. Nisam bila blokirana od pozadi, pa sam brzo zakoraĉila
unazad praveći razdaljinu izmeĊu nas. Ali on je zakoraĉio napred.
On nikada ne odustaje, zar ne?
Napravila sam još jedan korak nazad. Prema oĉkivanju, on je zakoraĉio
napred.
­ Hoćemo li i dalje ovo da radimo? Dosadno je, maĉkice. Hajde da naĊemo
nešto zanimljivije da radimo. Šta misliš? ­ Oĉi su mu lukavo zasjajile.
Odmahnula sam glavom, a kosa mi je pala preko lica dok sam koraknula još
jednom unazad, ali sam se zaledila kad sam došla u kontakt sa vratima.
Alessio se nasmejao i prišao još bliţe dok me nije svojim telom pritisnuo uz
vrata. ­ Vidiš šta se desi kad pokušaš da pobegneš? ­ Napravio je “ccc” zvuk,
odmahujući glavom glumeći saţaljenje.
Nagnuo se napred dok njegovo lice nije bilo uz moje uho. Njegov dah mi je
zagolicao uho, a dlaĉice na vratu su mi se podigle. Drhtaj mi je prošao telom i
stavila sam ruku na njegove grudi kako bih ga odgurnula, ali Alessio mi je zadrţao
ruku i tako me zarobio.
- Ali ja volim ovu poteru - rekao mi je uz vrat. Njegov glas je izazvao da se
zaledim i uzdahnula sam. Alessio se povukao tek toliko da bi me pogledao u oĉi.
- Da li ti se svidelo ono što si videla? ­ Pitao je smeškajući se.

113
 Book As Passion

Na to pitanje, oĉi su mi se raširile, a srce sišlo u stomak. Kakvo je to pitanje?

On je uţasan.
­ Pusti me ­ pokušala sam da kaţem, ali je vise zvuĉalo kao krkljanje.
­ Da li to zaista ţeliš, maĉkice? ­ Pitao je Alessio hrapavim glasom.
Nemo sam klimula sam glavom jer nisam ţelela da se osramotim više nego
što već jesam.
­ Kaţi onda to.
- Pusti m… ­ ali nisam dobila šansu da završim svoju reĉenicu.
I pre nego što su reĉi izašle, Alessio je zakucao svoje usne na moje. Uzeo ih
je grubo, posesivno. Gurnuo me je još snaţnije prema vratima i obmotao ruku oko
mog struka, podiţući me kako bi imao bolji pristup mojim usnama.
Njegovi grubi poljupci haotiĉno su mi uzburkali sva ĉula. Misli su mi
otupele i visila sam tromo u njegovim rukama. Ne razmišljajući, poĉela sam da
pomeram svoje usne preko njegovih dok je on proţdirao moje. Bilo mi je vruće.
Previše vruće. Gorela sam.
Osetila sam njegovu ruku na svojoj butini dok mi je polako povlaĉio haljinu
na gore. Kada mi je njegova ruka dodirnula golu butinu, odmakla sam usta od
njegovih.
Šta to radim? Kako mogu tako vulgarno da se ponašam? Kako mogu da
dozvolim da ĉovek kao što je on moţe toliko da utiĉe na mene?
Naše glasno disanje je ispunilo sobu. Sa svakim udahom grudi su mi bile sve
teţe. Buljeći u njegove plave oĉi, zadrhtala sam od njegovog mrkog pogleda.
Teško sam progutala. Saberi se, Ayla. Ne dozvoli mu da utiĉe na tebe.
Zgrabila sam ruku koja me je još uvek dodirivala i odgurnula od sebe. Oĉi su
mu se blago raširile od šoka zbog moje smelog postupka i podigao je iznenaţeno
obrvu.
- Ne dodiruj me. Ja nisam kao … one ţene - rekla sam teško dišući i jedva
izgovarajući svaku reĉ.
- Kao ko? - Pitao je zabavljajući se. Znao je vrlo dobro šta mislim, ali je kao
i uvek, voleo da me muĉi zbog odgovora.

114
 Book As Passion

­ Kao ta ţena. Ja nisam kao ona. Nemoj da me tretiraš … kao nju ­ zaciĉala
sam, odgurnuvši opet njegove grudi, ali nisam mogla da ga pomerim.
­ Misliš, ti nisi kurva? ­ Upitao je grubim glasom.
Trgla sam se na tu reĉ i ĉvrsto zatvorila oĉi dok su me saletale bolne
uspomene.
Pogledaj je. Slomljena, leţi na podu dok se naše teĉnosti cede iz nje. Baš kao
kurva. To si ti, Ayla.Nemoj nikad to da zaboraviš. Ĉuješ me?
Osetila sam ruku na obrazu. Misli su mi se kovitlale dok sam se vraćala u
sadašnjost. Mrzela sam tu reĉ. Alberto me je više tako zvao nego po imenu.
- Ayla, nikada nisam ni rekao da jesi ­ ĉula sam kako Alessio kaţe. Njegov
glas je bio iznenaĊujuće neţan. ­ Da mislim da si kurva, poslao bih te u jedan od
svojih obruĉa prostitucije. Ali nisam, zar ne?
Nikada nisam ni rekao da jesi.
Njegove reĉi su se ponavljale u mojoj glavi. Nije mislio da sam kurva. Nije
me nazivao tako okrutnim reĉima.
Srce mi je poskoĉilo kad mi je palcem pomilovao obraz. - U redu?
Nisam odgovorila.
Uzdahnuo je, a zatim skliznuo rukom do mog vrata. ­ U redu, neću da te
dodirujem - izjavio je i sklonio ruku sa mog vrata.
Bila sam šokirana njegovim priznanjem i gledala sam u njega sumnjiĉavo.
­ Neću te dodirivati. Ne dok ne budeš sama traţila ­ razjasnio je i blago savio
kolena kako bi nam oĉi bile na istoj visini.
Pa, to se neće desiti. Ikada. Što znaĉi da nikad neće da me dodirne. Mišići su
mi se opustili s olakšanjem, ali sam još bila ispunjena sumnjom.
Za sada ću ga drţati za reĉ.
- U redu?
Klimnula sam i teško progutala knedlu u grlu. Jesmo li gotovi? Nadam se da
jesmo jer ako nastavi tako da se poigrava mojim razumom, slomiću se. A nisam
mogla to da dozvolim.

115
 Book As Passion

Ponovo sam klimnula.

Smeh mu je odzvanjao iz grudi. Pomerio se uz mene i tada sam shvatila da
je njegovo telo još uvek priljubljeno uz moje.
Pogledala sam dole, a onda opet u njegovo lice. Gledao je u mene
zabavljajući se. Proĉistila sam grlo i pokušala da ga odgurnem i ovog puta se blago
odmakao. Ali je još uvek bio u mom prostoru, još uvek me je svojim telom drţao
priljubljenu uz vrata.
­ Ti… ti si rekao da nećeš da me dodiruješ - zamucala sam. Naglo sam
zatvorila usta, uzdahnula duboko i onda nastavila. ­ Ali ti me upravo dodiruješ.
- Stvarno?
Da li je to uopšte bilo pitanje? Njegovo telo je bukvalno prekrivalo moje.
- Da, stvarno.
- U redu onda ­ Alessio se odmakao od mene i razbarušio kosu provlaĉeći
prste kroz nju.
Hteo je nešto da kaţe, ali mu je telefon zazvonio. Frustrirano je naborao ĉelo
i brzo izvukao telefon iz dţepa. Odgovorio je i dalje gledajući u mene.
- Da - bio je tih nekoliko trnutaka. - U redu. Dolazim - rekao je hladnim i
smrtonosnim glasom. Alessio je vratio telefon i krenuo prema meni. Brzo sam se
pomerila od vrata da bih mu oslobodila prolaz. Drţala sam savijenu glavu
izbegavajući da ga pogledam.
Ĉula sam da su se vrata otvorila, ali nisam ĉula zvuk zatvaranja. Zbunjena,
kada sam htela da se okrenem, osetila sam njegov vruć dah na svom vratu. Telo mi
se zaledilo u panici. Kada sam ĉula Alessiov glas, mišići su mi se malo opustili.
­ Neću te dodirivati. Ne dok me ne budeš preklinjala.
Njegove reĉi su me uĉinile napetom. I otkucaji srca su mi se ubrzali. Kad je
to izgovorio, ĉula sam kako odlazi i zatvara vrata za sobom. Prinela sam drhtavu
ruku grudima i teško disala.
Da ga preklinjem?
Podsmehnula sam se njegovoj pretpostavci, otišla do kreveta i legla na leĊa.
To nikada neće da se desi.

116
 Book As Passion

XIX POGLAVLJE

Alessio (kada je imao sedam godina)

Mama je sedela u velikoj fotelji sa knjigom na svom okruglom stomaku.

Izgledala je opušteno i imala je mali osmeh na licu. Sa mesta na podu gde sam
sedeo i slagao delove slagalice, video sam je kako polako, u kruţnim pokretima,
mazi stomak.
Moja sestrica je bila unutra. Mama i tata su je zvali princeza. Zašto mene
nisu zvali princ? Hoću da budem princ!Mada, mama me je nazivala svojim slatkim
deĉakom, tako da je sve u redu.
- Mama mogu li ja da osetim bebu? - Pitao sam neţno. Pogledala me je
oĉima iste boje kao što su moje. Nasmešila se.
- Naravno dušo. DoĊi.
Pokazala mi je rukom da ustanem dok je spuštala knjigu na stoĉić pored
sebe. Brzo sam ustao i otrĉao do nje.Potapšala je svoje krilo i ja sam se popeo, seo
kod nje i ugnezdio joj se na grudima.Uzela mi je ruku i stavila je na svoj okrugli
stomak. Ĉim sam joj dodirnuo stomak, osetio sam snaţan šut. Raširio sam oĉi i
šokirano usisao vazduh.
- Ona snaţno šutira - prošaputao sam.
- Ti si šutirao još jaĉe - odgovorila je smejući se.
- Stvarno - Pogledao sam je širom otvorenih oĉiju.
Klimnula je i promrmljala - Bio si veoma snaţna beba.
- SviĊa mi se da budem snaţan!
Beba se opet ritnula i ja sam se nasmejao. Nisam mogao da doĉekam da
vidim svoju sestricu.

117
 Book As Passion

- Mama, uvek ću štititi princezu! - Rekao sam gledajući u njen stomak sa

strahopoštovanjem. Tata je uvek govorio da, kao njen veliki brat, moram da je
štitim. I ja sam se zavetovao da hoću.
Nikada neću dozvoliti da se nešto desi princezi, razmišljao sam dok sam
svojom malom rukom trljao mamin stomak.
Mama me je poljubila u teme i poĉela da pevuši pesmicu.Volela je da svira
klavir i uvek je pevušila. Bila je to naša svakodnevna rutina. Pred spavanje bi mi
svirala klavir i pevušila. Obiĉno bih zaspao na kauĉu slušajući je.
Sedeli smo tako neko vreme dok nisam zaĉuo kucanje na vratima. Brzo sam
podigao pogled i video tatu kako se smeši dok naslonjen na vrata posmatra mamu i
mene.
- Tata!- Uzviknuo sam i brzo skoĉio iz maminog krila i potrĉao prema
njegovim raširenim rukama. Podigao me je i ĉvrsto zagrlio. Tako mi je nedostajao.
Bio je odsutan nekoliko dana, ali sada je tu.
- Zdravo, moj deĉaĉe. Kako si? - Upitao je.
- Dobro sam. Osetio sam princezine pokrete.
- O stvarno? Hoću i ja da ih osetim - rekao je sa osmehom dok je išao ka
mami. Stao je pored fotelje i nasmejao joj se. Mama je na licu imala širok osmeh
dok je gledala u tatu. Stavio je ruku na njen stomak i upitao - Kako je naša
princeza?
- Dosta se rita u poslednje vreme - odgovorila je mama i stavila svoju ruku
preko njegove.
Tata me je spustio i sagnuo se da poljubi mamu u usta. Ljubili su se neko
vreme potpuno zaboravljajući na mene. Prekrstio sam ruke na grudima i frknuo.
Stalno su to radili.
Tata se odmakao od nje, ali je pritisnuo svoje ĉelo na njeno. - Nedostajala si
mi, anĊele - prošaputao je.
AnĊele. Tako je tata zvao mamu. Ali ja nikada nisam razumeo zašto.
Pomerio sam se napred i stao sa mamine druge strane. - Tata, zašto zoveš
mamu ,,anĊele”?

118
 Book As Passion

Odmakli su se jedno od drugog i pogledali me. Tata se nasmeja, a mamini

obrazi su se zacrveneli. Ĉuĉnuo je pored mene i upitao - Šta je anĊeo?
Zbunjeno sam nabrao ĉelo i slegnuo ramenima. - Zar nije anĊeo neko sa
krilima? Boţji glasnik. To su dobri ljudi. Oni treba da pomaţu drugima.
- Taĉno. Ali anĊeo je i neko ko je ljubazan, neţan, briţan i smiren. Najlepša
ţena na svetu. Neko ko je neverovatan u svakom pogledu. AnĊeo je devojka zbog
koje ti srce brţe zakuca kad je vidiš. Devojka koja ti je potrebna gde god da si.
Zbog koje ţeliš da budeš bolji. AnĊeo je neko ko je tvoja stena. Osoba koju voliš
svim svojim srcem. Osoba bez koje ne moţeš da zamisliš svoj ţivot.
Gledao sam u tatu sa strahopoštovanjem. Bio je ĉovek koji nije mnogo
govorio. Nisam oĉekivao da će mi dati takav odgovor. I dok je priĉao, gledao je u
mamu, a u oĉima su mu se ogledale emocije koje nisam razumeo.
- O - promumlao sam tiho. Nisam znao šta drugo da kaţem. Dok sam gledao
u pod, ĉuo sam kako se prigušeno nasmejao. Mama se takoĊe meko nasmejala.
Osetio sam ruku na svojoj nadlaktici i pogledao u mamu koja me je privukla sebi.
Stao sam ispred nje i ona je provukla prste kroz moju kosu.
- A jednoga dana pronaći ĉeš svog anĊela ­ prošaputala je. Zbunjeno sam
skupio obrve i brzo odmahnuo glavom.
­ Ali ti si moj anĊeo, mama.
Uzdahnula je i nasmejala se. ­ Slatki moj deĉaĉe ­ odmahujući glavom
poljubila me je u ĉelo. ­ Ne, dušo, nisam ja tvoj anĊeo. Tvoj anĊeo te ĉeka tamo
negde. ­ Odmakla se i obuhvatila mi obraz dlanom. ­ I kada je pronaĊeš, nemoj
nikada da je pustiš.
- Jer ako je izgubiš, zauvek ćeš ostati nepotpun- dodao je tata.
­ Hoće li da bude kao ti, mama? - Pitao sam razmišljajući o svom anĊelu.
Kako će izgledati? Hoće li biti lepa i slatka kao mama?
­ O dušo, ona će moţda biti bolja od mene ­ rekla je smejući se.
­ Nemoguće - promumlao je tata sebi u bradu.
­ Ćuti, Lyov ­ prigovorila je mama, pljesnuvći ga šaljivo po ruci.

119
 Book As Passion

ProgunĊao je nešto što nisam razumeo i ustao. Povukao je mamu sa fotelje,

a onda seo i privukao je u krilo. Priljubio je svoj nos na njen vrat i zaĉuo sam
kikot.
Gledao samu njih i uzdahnuo odmahujući glavom. Opet su zaboravili na
mene. Vratio sam se svojoj slagalici. Mama i tata su tiho razgovarali dok sam se ja
igrao. Ne znam koliko dugo smo tako bili, ali nakon nekog vremena je zazvonio
telefon. Podigao sam pogled i video tatu kako odgovara na poziv. Delovao je
frustrirano i ĉuo sam ga kako ljutito mumla. Nakon nekoliko sekundi slušanja
prekinuo je vezu.
­ Šta nije u redu? ­ Umirujuće mu je mtrljala grudi.
- Moram da se pobrinem za neke stvari ­ rekao je odmahujući glavom.
- O, u redu onda - promrmljala je mama i nespretno ustala iz tatinog krila.
Stajali su jedno pored drugog i tata je zagrlio, najbolje što je mogao zbog njenog
velikog stomaka. Sagnuo se i poljubio je ponovo. Dugaĉak, strastan poljubac.
Kada se ispravio ĉuo sam ga kako šapuće ­ Volim te, anĊele.
- I ja tebe volim, Liov ­ prošaputala je i ona, pomalo promuklim glasom. Je
li ona to plaĉe?
Srce mi se malo steglo. Nisam ţeleo da plaĉe.Tata je poljubio u ĉelo, a onda
se okrenuo prema meni. - Alessio, dodji ovamo.
Brzo sam ustao i otišao do njega. Ĉuĉnuo je i pogledao me u oĉi. ­ Moram
da odem na neko vreme - rekao je.
Zbunjeno sam skupio obrve - Opet?
­ Da. Dok me nema hoću da budeš dobar deĉak i da ĉuvaš o mamu i
princezu, u redu?
Klimnuo sam glavom. Sada sam bio veliki deĉak. ­ Da. Hoću.
- Dobro - rekao je, poljubio me u ĉelo i ustao. Klimnuo je glavom ka mami i
onda otišao.
Ĉuo sam kako uzdiše. Sela je i protrljala oĉi.
- Mama, zašto je tata stalno odsutan?

120
 Book As Passion

- To je zbog njegovog posla, dušo. Tvoj tata je veoma zazuet poslovni ĉovek.
Mora mnogo toga da uradi.
Otišao sam do mame i ponovo joj seo u krilo. Pospano sam spustio glavu na
njeno rame i uzdahnuo. ­ Ţelim da budem kao tata. On je tako jak. I svi ga slušaju.
Ţelim da budem snaţan kao on.
Mama je odmahnula glavom. - Ne, Alessio. Ti nisi kao tata.
Obuhvatila mi je lice dlanovima i nastavila - Nisi spreman da se
suprotstaviš svetu. Ti si moj slatki deĉak. Moj neţni slatki deĉak. I ţelim da takav
ostaneš. ­ Poljubivši me u ĉelo, prošaputala je. - Prepusti borbu tati.
Ništa nisam rekao. Mama je uvek znala kako da uĉini da se osećam
posebnim. Uvek ću biti njen slatki deĉak. To se nikada neće promeniti.
Klimnuo sam glavom i zatvorio oĉi. Mama me je umirujuće ĉeškala po
leĊima i ubrzo sam zaspao. I moj san je bio ispunjen crnokosim anĊelom. Sa
zelenim oĉima.
Nisam znao da je to poslednji put da mirno spavam. Naši ţivoti će se zauvek
promeniti.

****

Kada je imao 10 godina

Ušao sam u hladan podrum i zatvorio vrata za sobom kako me niko ne bi

ĉuo. Ĉovek je bio vezan za stolicu na sredini sobe. Lice i odeća su mu bili krvavi.
Bio je oklembešen u stolici i sa mesta na kom sam stajao, ĉuo sam njegovo bolno
cviljenje. Gledajući ga, neopisiv bes mi je kolao telom. Ubilaĉki bes.
Ubij. Ubji ga. Prolij mu krv. Nateraj ga da plati, vrištao je moj mozak, a telo
je poĉelo da mi se trese od siline besa.

121
 Book As Passion

Bio je jedan od njih. Abandonato. Italijani. Još se sećam njegovog lica od te

noći. Osmeha na njegovom licu dok je zajedno sa ostalima muĉio moju majku.
Krenuo sam napred i stao ispred njega. Podigao je pogled i, ako je to uopšte
moguće, njegove nateĉene oĉi su se raširile. Otvorio je usta da nešto kaţe, ali se
ĉuo samo zvuk krkljanja kroz povez na ustima. Stegao sam pesnicu i udario ga
snaţno u lice, nos mu je zakrckao kad su moji zglobovi došli u kontakt sa njegovim
licem.
On je vrisnuo, a ja sam se smejao.
Osećao sam se dobro zbog njegovog bola. Srce mi je uzletelo, ali mi je
trebalo još. Bila mi je potrebna njegova krv. Potrebno da vidim kako pati.
Morao sam da ga ubijem.
Samo tada ću biti zadovoljan.
Otišao sam do stola u zadnjem delu prostorije i pogledao u oruţje koje je
bilo poloţeno. Bilo ga je tako mnogo. Razliĉitih stilova. Veliko i malo. Nikada
ranije nisam bio u podrumu, ali sam ĉuo govorkanja u rezidenciji.
Uzeo sam veliki noţ sa krivim seĉivom i vratio se do ĉoveka. Ĉoveka koga
sam mrzeo svim svojim bićem. Zacvileo je od straha i poĉeo da odmahuje glavom,
pokušavajući da se pomeri, ali nije mogao. Bio je vezan za stolicu i prepušten
mojoj milosti.
Zapravo, nisam imao nameru da pokaţem milost. Milost vise nije bila u
mom reĉniku.
Drţeći ĉvrsto noţ u ruci, snaţno sam ga pritisnuo uz njegov obraz.
Povlaĉeći ga na dole, napravio sam mu duboku ranu. Ponovo je pokušao da
vrisne. Gledao sam u krv i srce mi je brţe pumpalo. Adrenalin me je ispunio i moj
mozak me je preklinjao. Još. Još. Još.
Napravio sam mu još jednu ranu na drugom obrazu. A onda na njegovim
rukama. Veliki, dugi, duboki rezovi. Onda na njegovim grudima. Tako duboke da
sam mogao da vidim kosti.
Više nije mogao da se pomera. Glava mu je visila dok je krvario. Video sam
da brzo gubi svest.
Ali ja nisam završio.

122
 Book As Passion

Još je bio ţiv.

Njegovo srce je još uvek kucalo, a srce moje majke nije.
Morao je da umre. Morao je da oseti bol.
Besno sam zaurlao, povukao noţ, a onda sam ga zario dubokou njegovo
srce, bolno ga okrećući. Nemilosrdno.
Zabacio je glavu i sruĉio se u stolici. Njegove bolne oĉi poĉele su da se
gase, polako gubeći sve znake ţivota.
Nekoliko trenutaka kasnije, više nije disao. Njegove mrtve oĉi bile su
otvorene i buljile su u mene.
Izvukao sam noţ iz njegovih grudi i pogledao dole. Ruke su mi bile
prekrivene krvlju. Nije bilo ni jedne ĉiste taĉke na mojoj koţi. Krv. Bila je svuda.
Na meni. Na mojoj odeći. Zaslepela me je.
Odahnuo sam kad sam shvatio šta sam uradio. Ali nisam osetio ţaljenje.
Osetio sam olakšanje i zadovoljstvo.
Ali nisam bio potpuno zadovoljan. I drugi su morali da plate. I pronaći ću ih
sve, jednog po jednog, i sve ću ih pobiti.
Ĉuo sam da su se iza mene vrata otvorila uz tresak. Okrenuo sam se i video
oca kako utrĉava sa nekoliko svojih ljudi. Razrogaĉili su oĉi kada su me videli i
ĉuo sam oĉev šokirani uzdah.
- Alessio! - Potrĉao je ka meni. Stao je ispred mene i oteo mi noţ, bacivši ga
na pod pored krvavog, mrtvog ĉoveka.
­ Šta si to uradio? O Alessio, šta si uradio?
Pogledao sam ga u oĉi. ­ Osvetiću svoju majku ­ glas mi je bio škripav.
Oĉeve oĉi su se raširile od iznenaĊenja i gledao je u mene potpuno šokiran.
Razumeo sam zašto je bio šokiran. To je bio prvi put za tri godine da sam bilo šta
izgovorio. Od noći kada se sve promenilo. Noći kada sam sve izgubio.
­ Zaklinjem se da ću sve da ih ubijem. Sve do poslednjeg Abandonatoa -
rekao sam. Nisam mogao da prepoznam svoj glas. Zvuĉao je ĉudno u mojim ušima.
Otac prvo ništa nije rekao. Nakon nekoliko trenutaka ispravio se i izraz lica mu se
promenio.

123
 Book As Passion

- U redu ­ glas mu je bio ĉvrst i smrtonosno hladan. Bez emocija.

I samo tako, izašao sam. Nisam pogledao u njegove ljude, nego sam gledao
napred, ispravljenih ramena i visoko podignute brade.
To je sada bio moj ţivot.
Majka nije bila u pravu.
Nisam više bio njen slatki, neţni, tihi deĉak.
Bio sam monstrum.
Dok sam iz podruma ulazio u mraĉni hodnik, brzo sam odbacio misao o
,,mom anĊelu” iz glave.
Nisam imao anĊela jer monstrumi ne mogu da ih imaju.

****

Sadašnjost

Probudio sam se sa sećanjima koja su mi prolazila kroz glavu. Bila su bolna

i brzo sam ih zakopao duboko u sebi. Nisam imao vremena za slabost. Nisam
mogao da mislim o prošlosti.
Nisam znao zašto sam to sanjao ­ zašto se prošlost opet sruĉila na mene, ali
bio sam besan zbog toga.
Zatvorio sam oĉi i smirio se. Zakljuĉao sam osećanja i sećanja.
Bez slabosti.

124
 Book As Passion

XX POGLAVLJE

Ayla

Već sam bila napola zaspala kada sam ĉula kucanje na vratima. Naglo sam
otvorila oĉi i uspravila se dok mi je srce ubrzano lupalo.
- Ayla - ĉula sam Maddie sa druge strane vrata.
Zatvorila sam oĉi od olakšanja i prinela ruku grudima u pokušaju da smirim
svoje srce.
- Evo. Dolazim - odazvala sam se glasom teškim od sna.
- U redu. Poţuri, skoro je vreme ruĉka.
Skoĉila sam iz kreveta i namestila svoju haljinu i kosu.
Kad sam otvorila vrata, Maddie je stajala naslonjena. Nasmejala se kad me
je videla. - Zdravo, spavalice.
Nasmejala sam se i zatvorila vrata.
- Hajdemo. Mama nas ĉeka - rekla je Maddie, zgrabila me za ruku i povukla
niz hodnik.
Dok smo silazile niz stepenice, nigde nisam videla ni Alessioa ni njegove
ljude. Viktor, Nikolay, Phoenix i Artur su uvek bili uz njega gde da je išao. Oni su
bili njegovi saradnici od najvećeg poverenja. Artur je jedini bio prijateljski
raspoloţen. Moţda mi se to tako ĉinilo jer je Maddie bila sa njim. Nikolay je uvek
bio namršten. Mislim da on ĉak i ne zna kako da se nasmeje. Jedino je sa Lenom
bio ljubazan, verovatno zato što je ona majka kuće. Niko sa njom nije razgovara
grubo ili pokušava da bude neljubazan. Ĉak ni Alessio.
Kada smo Maddie i ja sišle niz poslednji stepenik, videla sam da nailazi
Alessio u pratnji svojih ljudi.
Tiho su govorili. Kada me je pogledao u oĉi, Alessiove usne su se zamrzle.
Odluĉno je gledao u mene dok me je odmeravao. A onda, usne su mu se iskrivile u

125
 Book As Passion

kez koji sam mrzela. Odvratila sam pogled i krenula za Maddie u kuhinju. Vreme
je da se radi.
Hrana je posluţena i bila sam na putu da se vratim u kuhinju, kad me je neko
zaustavio.
- Ti i Maddie ostajete ovde ovaj put - rekla je Lila, jedna od sluškinja. Za
svaki obrok, dve od nas ostaju u trpezariji kako bi posluţile muškarce ako im nešto
treba. Poslednja dva dana, Madie i ja smo izbegavale tu duţnost.
- U redu - rekla sam.
Maddie se namrštila. Mrzela je to isto kao i ja. Samo zato što sam morala da
budem u istoj prostoriji sa Alessiom.
- Ayla, dodaj mi hleb sa belim lukom - Alessiov zahtevajući glas mi je
prodro u misli. Naglo sam podigla glavu i pogledala ga zbunjeno.
- A?
- Rekao sam da mi dodaš hleb - ponovio je iznervirano. Maddie mu je bila
bliţa.
Vratila sam pogled na Aslessia, a on je zurio u mene sa išĉekivanjem.
Podigao je obrvu pošto se nisam pomerala. Okrenula sam glavu, progutala i
klimnula glavom ka Maddie. IznenaĊeno je raširila oĉi.
- Maddie, moţeš li molim te da dodaš hleb Alessiu, bliţa si? - Rekla sam što
sam neţnije mogla, tihim glasom.
Zinula je od šoka, a krajiĉkom oka sam videla da me svi muškarci pomatraju
sa izrazom razonode. Ni sama nisam mogla da verujem. Upravo sam se
suprotstavila Alessiu pred svim njegovim ljudima. Zaţalila sam ĉim sam izgovorila
te reĉi.
Maddie je naglo zatvorila usta i zakikotala se sebi u bradu. Pre nego što sam
mogla da se predomislim, zgrabila je korpu i prišla Alessiu sa druge strane stola.
Stavljajući ga ispred njega, zvuĉala je skoro sarkastiĉno. - Izvoli svoj vruć, hrskavi,
puterasti hleb sa belim lukom.
Alessio je skrenuo oĉi sa mene i prostrelio Maddie pogledom. Nasmejala se
široko i odmakla šepureći se. Igrala se vatrom, ali je znala da Alessio njoj neće
ništa da kaţe ili uradi. Alessio, Viktor i Maddie su bili bliski dok su bili mali.

126
 Book As Passion

Odrasli su zajedno. Braća i sestra od razliĉitih majki. Maddie mi je priĉala

anegdote kako su se uvek zajedno igrali i kako ih je svuda pratila i zajedno upadali
u nevolje.
Trgnula sam se iz svojih misli kad sam osetila da me je neko bocnuo.
Okrenula sam glavu na stranu i videla da Maddie stoji pored mene. - Igraš se
vatrom, dušo. Ne ĉaĉkaj zver ako nisi sposobna da izaĊeš na kraj sa njom -
prošaputala mi je u uvo pre nego što je otišla i stala iza Artura.
Uzdahnula sam i poraţeno klonula ramenima. U pravu je. Ne znam šta me je
spopalo.
Stojeći tamo, premeštala sam se s noge na nogu jer sam se unervozila kada
sam primetila da je sva paţnja usmerena ka meni. Videla sam kako se Viktor
smeška pre nego što je nastavio da jede. Alessio je proĉistio grlo i svi su skrenuli
pogled. Nisam gledala u Alessia, ali sam osećala da me posmatra. Kako su minuti
prolazili, ruke su mi bile sve hadnije, a utroba mi se tresla od napetosti.
- Ayla, moţeš li da mi doneseš pirinaĉ? - Pitao je.
Znala sam. Prosto sam znala. Znala sam da će da uradi tako nešto.
Podigla sam pogled i videla da mu oĉi veselo svetlucaju i da je podigao
desnu obrvu izazivajući me. Spustila sam pogled i videla da je ĉinija odmah pored
mene. Ispustivši digaĉak uzdah, uzela sam ĉiniju sa pirinĉem i polako krenula ka
njemu. Nije skidao pogled sa mene, a i kez se vratio. Olizao je usne.
Kada sam mu prišla, spustila sam ĉiniju ipred njega, ali se on nije pomakao.
Alessio je pogleda u mene sa išĉekivanjem, a onda klimnuo ka pirinĉu.
Uzdahnuvši, zgrabila sa kašiku i stavila pirinaĉ na njegov tanjir. Nešto mi je
dodirnulo nogu i uplašeno sam odskoĉila i pogledala dole. Alessio je primakao
svoju nogu mojoj i sada su nam se butine dodirivale. Stegla sam kašiku jaĉe pre
nego što sam je spustila u ĉiniju i brzo se odmakla.
- Hvala, Ayla - rekao je glatkim tonom.
Osećajući se pomalo smeteno, klimnula sam i odmakla se. Ostatak ruĉka je
protekao glatko. Alessio me nije više zvao i nije me gledao.
Kada su se svi razišli, mogla sam ponovo normalno da dišem.
- Vau, dušo, to je bilo... - zapoĉela je Maddie. - Napeto.

127
 Book As Passion

Nije da se nisam slagala s tim.

****

Balansirala sam sa poslednjim posluţavnikom u jednoj ruci dok sam drugom

brzo brisala trpezarijski sto. Ispravila sam se i krenula od stola. Pogledala sam dole
i videla malu mrlju na svojoj haljini.
Još sam gledala dole kad sam se sudarila sa ĉvrstim zidom mišića. Oĉi su mi
se raširile kad sam osetila da padam unazad. Vrisnula sam pokušavajući da se
zadrţim, ali sam brzo padala. Ĉvrsto sam zatvorila oĉi, oĉekujući da telom
dodirnem zemlju. Ali to se nije desilo. Umesto toga, ĉvrsto me je drţala ruka koja
mi je bila obmotana oko struka. Sa srcem u grlu, otvorila sam oĉi.
Alessio.
Telo mi je bilo nagnuto unazad, ali me on ĉvrsto drţao priljubljenu uz grudi.
- Paţljivo. Trebalo bi da gledaš kuda ideš - rekao je.
Srce mi je preskoĉilo, a telo zadrhtalo od njegovog glasa. Grizući nervozno
usnu, klimnula sam glavom. Misli su i bile u neredu kad god je bio blizu i koliko
god se trudila, nisam mogla da razumem zašto.
Pogledala sam u njegovu ruku i setila se šta mi je rekao u sobi. Zbunjeno
sam naborala ĉelo. - Ne bi trebalo da me dodiruješ - rekla sam.
Upravo me je spasio pada na dupe, a ja mu se nisam ĉak ni zahvalila.
Alessiove grudi su zavibrirale od smeha, a oĉi su mu vragolasto
zasvetlucale.
O ne. Nije mi se svideo taj pogled.
- Ups - rekao je.
Odjednom sam bila na podu. Posluţavnik mi je ispao iz ruke i tresnuo.
- Jao! - Rekla sam kad mi je kuk dodirnuo ploĉice.
Drţeĉi se za bolni deo, pogledala sam Alessia šokirano.

128
 Book As Passion

­ Moja greška. Zaboravio sam ­ rekao je razvlaĉeći usne u osmeh.

Podigao je ruke glumeći predaju, kao da hoće da kaţe da više neće da me
dodiruje.
Kreten. Totalni kreten.
Klimnuo mi je glavom i otišao, ostavljajući me na podu zbunjenu. Mogao je
makar da mi pomogne da se ispravim umesto što me je pustio da padnem.
Ali ništa od toga.
Zgrabila sam rukom posluţavnik i ustala, ali sam se trgla od bola u kuku.
Bila sam sigurna da će se sutra tu pojaviti modrica. Gledala sam za Alessiom dok
je odlazio i frustrirano frknula.
Kada sam ušla u kuhinju, Maddie je punila mašinu za pranje posuĊa.
Okrenula se i namrštila mom kiselom pogledu. ­ Šta nije u redu?
- Je li Alessio uvek ovako nepodnošljiv? ­ Pitala sam spuštajući posluţavnik
na pult.
- To si tek sad shvatila? - Nasmejala se. - Da, jeste.
Još sam rukom trljala kuk i Maddie je primetila. Ispustila sam teţak, umoran
uzdah i potonula na stolicu. ­ To je… duga je to priĉa.
- Radi se o Alessiu?
Klimnula sam i njena usta su se rastegla u širok, uzbuĊen osmeh. Dotrĉala
je, izvukla stolicu i sela ispred mene. - Okej. Imamo dovoljno vremena. Poţuri.
Ispriĉaj mi.
Najbolje je bilo da poĉnem ispoĉetka. Samo tako će imati smisla. ­ Poĉelo je
prvog dana kada sam stigla ovde.
Rekla sam joj kako je Alessio pretio da će da puca u mene ako mu ne kaţem
ko sam. Rekla sam joj koje mi je opcije dao. TakoĊe sam joj rekla za poljubac i
orgazam koji mi je podario. I onda sam joj rekla šta je bilo jutros.
Maddie me je mnogo puta prekinula i zapenila bezbroj puta. ­ Prokletstvo…
do Ċavola… šta? Ne znam… ti… kako… Kako si mogla da mi ne kaţeš sve ovo
ranije? - Zgrabila me je za ramena i protresla. - Ayla, ovo je veliko. Mislim,

129
 Book As Passion

stvarno veliko. Ne smeš da kriješ takve stvari od mene! O Boţe, poljubio te je!
Podario orgazam? O Boţe!
- Maddie, smiri se - rekla sam i odgurnula je. Zavalila se nazad u stolicu, ali
su joj kolena poskakivala.
- U redu, smirena sam ­ rekla je i napravila pauzu. Prošlo je par trenutaka, a
onda je odmahnula glavom i rekla. - Ne, nisam.
­ Maddie, nije to bilo ništa. Bio je nepristojan. Ne mogu da verujem da bi
uradio tako nešto, ali je obećao da neće više da me dodiruje. To je dobro, zar ne?
Maddie je tupo gledala u mene, a onda prasnula u smeh. ­ Smešna si. Zaista
misliš da neće više da te dodiruje? Dušo, moţda neće da te dodiruje, ali naći će
druge naĉine. I definitivno će naći naĉin da te natera da ga preklinješ. Šta da ti
kaţem? Vrlo je dovitljiv.
- Zbog toga se uopšte ne osećam bolje ­ rekla sam i zatvorila oĉi dok sam
trljala ĉelo, blago uznemirena. Ovaj ĉovek će me izludeti.
- Izvini, dušo. To je istina. Zainteresovan je za tebe i neće odustati. Kad
nešto ţeli, on to uzme. Nije vaţno koliko je teško doći do toga i kolike su prepreke.
U njegovom reĉniku ne postoji nemoguće.
Na njene reĉi, srce mi je preskoĉilo, a panika mi je prostrujala telom. -
Znaĉi, kaţeš da neće da odustane?
­ Neće.
­ Maddie, ja ga ne ţelim. Zašto ne moţe to da razume? Mrzim to. ­ Osetila
sam suze u oĉima, a nos je poĉeo da me pecka. Zašto sam plakala?
­ Ayla, ţao mi je što sam pogoršala stvari.
- Ne. Radije bih da ĉujem istinu. Samo, nisam pametna.
Obrisala sam suze i ĉvrsto zatvorila oĉi. Duboko sam udahnula i izbrojala do
deset pre nego što sam otvorila oĉi. ­ Izvini. Mnogo sam emotivna pred tobom.
­ U redu je. Razumem, dušo.
- Hvala.
- Nema problema. U redu. Diţi dupe. Ĉeka nas mnogo ĉišćenja pre veĉere.

130
 Book As Passion

XXI POGLAVLJE

Ayla

Noć je pala i skoro svi su otišli na spavanje. Kuća je bila tiha i mirna. Lenjo
sam se popela na krevet i ĉim mi je glava dotakla jastuk, oĉi su mi bile zatvorene i
već sam bila u polusnu. Zakopavajući se dublje pod pokrivaĉ, uzdahnula sam od
zadovoljstva dok su mišići poĉeli da mi se opuštaju i san je preuzeo moje telo i moj
um.
Bila sam presavijena preko njegovog stola, haljina mi je bila povuĉena do
kukova tako da mi je guza bila potpuno gola za njega. Nikad mi nije bilo
dozvoljeno da nosim gaćice. Rekao je da je to zbog lakog pristupa.
Rekao je da je ţeleo da bude u mogućnosti da me uzima kad god i gde god je
poţeleo. I ako se ne bih pokorila, bila bih teško kaţnjena. Nauĉila sam na
najbolniji naĉin da ne bi trebalo da idem protiv njega.
Osetila sam njegovu grubu, hladnu ruku kako prelazi preko mojih ogoljenih
guzova. I onda je jak pljesak na jednoj strani, toliko jak da sam ustuknula i suze su
se brzo pojavile u mojim oĉima. Drugi pljesak je došao sa druge strane.
Podjednako surov.
- Volim tvoje dupe ovako. Svo crveno od mojih dlanova. Tako prelepo -
hrapavo mi je promrmljao u uho.
Nisam ništa rekla. Nisam se pomerila. Nije mi ni bilo dozvoljeno da to
uradim.
Ĉula sam ga kako otkopĉava svoje pantalone iza mene. Usisala sam dubok
dah dok je strah protekao kroz moje telo. Znala sam šta će biti sledeće.
Ugnezdio se medju moje butine, i kad sam mu osetila vrh na mom
meĊunoţju, zadrhtala sam od gaĊenja. U panici. Bolu. U apsolutnom
osakaćujućem strahu.

131
 Book As Passion

Zatvorila sam oĉi, suze su mi tiho tekle niz obraze. Ugrizla sam unutrašnjost
obraza da se uzdrţim od vapaja kad se zario u mene, zakopavajući se do testisa.
Moja unutrašnjost je gorela. Ĉinilo se kao me seĉe iznutra.
Njegovo stenjanje od uţitka punilo mi je uši dok su mi ĉistoća i dostojanstvo
bili oduzimani. Iznova i iznova. Baš svakog dana.
Jebao me je. Bez milosti. Bolno. Nemilosrdno.
I sve to dok su dvojica njegovih muškaraca gledala.
Ĉula sam i njihove uzdahe zadovoljstva. Otvarajući oĉi, videla da su trljali
sebe, oĉiju punih poţude dok su zurili u mene.
Nisam to mogla više da izdrţim. Poniţena na najgori mogući naĉin,
zatvorila sam oĉi opet i potonula dublje u tamu. Alberto je svršio sa uzdahom i
iskliznuo iz mog tela. Osetila sam njegovu spermu kako klizi niz moje butine, ali
sam ostala mirna dok sam ĉekala na njegovu sledeću naredbu.
- Moja verenica je prelepa, nije li? - Alberto je rekao.
- Jebeno da, šefe. Najseksipilnija ţena koju sam ikada video - jedan od
muškaraca je odgovorio.
- Da, šefe. Moram se sloţiti. Imate jednu prelepu damu - drugi muškarac je
dodao.
- Hm - Alberto je zapevušio dok je prelazio dlanom preko moje guze. Prsti su
mu se zakopali u moju koţu i trgla sam se. - Ja delim, znate? - Rekao je.
Oĉi su mi se otvorile i srce mi je sišlo na dno stomaka.
Ne. Ne. Molim te, Boţe. Ne.
- Da li hoćete da je jebete? - Pitao je, glasa hladnog kao i uvek.
Ne. Ne. Molim te. Recite ne. Molim te.
- Da, ali samo ako nam dozvolite - jedan od muškaraca je rekao.
- Pa, šta ĉekate? Dodjite ovamo, onda.
Osetila sam da se Alberto sklanja i videla sam dva muškarca da ustaju,
hodaju ka meni, oĉiju punih poţude i gladi.

132
 Book As Passion

Došli su oko stola i van mog pogleda. Osetila sam da stoje iza mene i
Alberto je stao ispred mene. Zgrabio mi je bradu i povukao mi glavu naviše tako
da sam mu gledala u oĉi.
- Drţaćeš svoje oĉi na meni dok te budu jebali. I prihvatićeš to kao dobra
devojka - zasiktao mi je u lice. Njegovi nokti su mi boli bradu i trgla sam se.
Puštajući mi bradu, zgrabio mi je obe ruke i povukao ih napred, drţajući me
mirnom. Srce mi je napuknulo kad sam osetila jednog od njih na mojoj vagini.
Celo telo mi se ţestoko treslo i brzo sam postala ukoĉena. Prvi muškarac se zario u
mene. Iznova i iznova. Svršio je sa urlikom. Onda je drugi muškarac zauzeo
njegovo mesto.
Sa svakim potiskom gubila sam deo sebe. Svakim uzdahom gubila sam deo
svojeg slomljenog srca. Svakim stenjanjem, gubila sam deo svoje duše. Više ništa
nisam osećala. Bila sam samo prazna ljuštura. Ĉinilo se kao je u mojim grudima
bila velika rupa i moj stomak se bolno stegnuo kad je muškarac svršio u meni.
Grlo mi se zgrĉilo i pre nego što sam mogla da se zaustavim, povratila sam po
stolu.
Alberto se nasmejao i onda izvukao svoj pištolj i uperio ga iza mene.
Zatvarajući oĉi, pustila sam da mi glava padne na sto, tela slomljenog,
opustošenog i mlitavog. Tiho sam molila za milost.
Ĉula sam dva pucnja.
Oĉi su mi se naglo otvorile i videla sam krv.
Bili su mrtvi.
Poĉela sam da vrištim.Moji krici su mi punili uši dok sam plakala. Moji
vapaji su bili puni bola i straha.
Molim te. Ne više. Ne mogu to da podnesem. Ne više. Molim te.
Probudila sam se uplakana, tresući se. Još uvek mi je zvonilo u ušima od
vrištanja u noćnoj mori. Nisam mogla da dišem. Pritisak u mom srcu je bio bolan.
Teško sam disala, onda duboko udahnula, ali sam se umesto toga zagrcnula.
Telo mi se šestoko treslo i par puta sam povratila na suvo. Spavaćica mi je
bila natopljena znojem. Koţa me je svrbela. Ĉinilo mi se da kao se hiljade mrava
kreće pod njom. Grebala sam i grebala.
Ali ja sam videla krv. Bila sam prekrivena krvlju.
133
 Book As Passion

Ne. Ne. Ne.

Hvatajući se za glavu, povukla sam kosu. Lobanja me je bolela i gorela.
Pogled mi se mutio od suza i vrtoglavica me je obuzimala.
Gorela sam.
Umirala sam.
Srce mi je lupalo tako jako da me je boleo grudni koš. Trbuh mi je zujao dok
su mi se noge grĉile.
Gurajući jorgan drhtavim rukama, posrćući sam ustala sa kreveta i pala na
pod. Noge nisu mogle da me drţe. Pogledala sam u svoje ruke i videla sam da su
ĉiste. Bez krvi.
Dahtajući, odmahnula sam glavom i zatvorila oĉi. Zaškripala sam zubima
dok mi je sevajuća bol prošla kroz lobanju. Disanje mi je izlazilo kroz teško
dahtanje i grudi su mi bilo tako jako stisnute da nisam mogla da udahnem.
Otvarajući oĉi, pogledala sam nadole u svoje ruke da bih videla krv ponovo.
Krv. Njihova krv.
Trljala sam ruke o haljinu, pokušavajući da je se otarasim. Povratila sam na
suvo, tela bolno savijenog napred. Bale su mi se slile niz lice, a suze su mi tekle
niz obraze dok sam plakala padajući na pod.
Ţelela sam da umrem. Nisam mogla više da podnesem.
Bol.
Nisam mogla više da ţivim sa njim.
Ţelela sam mir.
Bio mi je potreban.
Molim te, preklinjala sam. Ko god da je slušao. Preklinjala sam. Molim te.
Nisam znala šta me je obuzelo, ali poĉela sam da puzim ka vratima.
Moji grubi dahtaji ispunili su sobu i kroz zamagljeni vid, stigla sam do vrata.
Povukla sam sebe naviše i otvorila ih. Teško gutajući, posrnula sam napolje i pala
dole. Noge me nisu drţale.

134
 Book As Passion

Vukla sam se do spavaće sobe niz hodnik. Moje šmrcanje ispunilo je hodnik,
a suze su mi neprekidno tekle niz obraze.
Mir.
Samo na trenutak.
Bio mi je potreban.
Bilo mi je potrebno da dišem.
Kad sam stigla do ţeljenih vrata, srozala sam se niz njih. Srce mi se ĉvrsto
steglo. Teško sam disala, pluća su mi se borila protiv vazduha koji sam udisala.
Gušila sam se od sopstvenog daha dok sam pokušavala da ustanem. Drţeći se za
vrata, povukla sam se na gore i stropoštala se niz njih.
- Alessio - prošaputala sam, oĉi su mi se okretale u glavi dok sam poĉinjala
da gubim svest.
Mir.
Alessio je donosio mir.
I meni je bio potreban.
Moja ruka je tresnula o vrata. Jedva sam mogla da ih pomeram, ali
pokušavala sam.
Baš kad sam htela da odustanem i padnem i dopustim svojoj predstojećoj
smrti da mi obuzme telo, vrata su se otvorila i ja sam pala napred. Pravo u njegove
ruke.
Mir.
Steţući pesnice hvatajući se za njegovu košulju, plakala sam.
- Uĉini… da… prestane. Molim te. Ne mogu to da podnesem.
Ridala sam.
- Uĉini da prestane.

135
 Book As Passion

XXII POGLAVLJE

Alessio

Upravo sam krenuo da ugasim svetla kad sam ĉuo lagano kucanje na
vratima. Zbunjeno naborah ĉelo, pridigoh se i pogledah u vrata. Ponovo sam ĉuo
tapkanje.
Bilo je kasno. Ko bi to mogao biti?
Ĉekao sam da opet pokuca, ali do toga nije došlo. Umesto toga, zaĉuo sam
kao da se neko oĉešao o vrata. Brzo koraĉajući prema njima, uhvatio sam kvaku i
širom otvorio vrata. Pre nego što sam mogao da trepnem ili vidim ko je to bio,
neko se srušio napred u moje ruke. Oĉi su mi se raširile. Ayla.
Drhtala je od glave do pete, celo telo joj se treslo toliko ţestoko da se jedva
drţala. Omotao sam moje ruke oko njenog struka i prineo je ka mom telu. Njeni
prsti su uhvatili moju košulju u oĉajni stisak, nokti su joj se zakopavali u moju
koţu. Plakala je. Telo joj se treslo od jecaja i zakopala je svoje lice u moje grudi.
Um mi je bio pun konfuzije i neodgovorenih pitanja dok sam drţao nju
mlitavu u svojim rukama. Dahtala je i gušila se u svojim jecajima.
- Uĉini… da... prestane. Molim te. Ne mogu to da podnesem - jecala je u
moje grudi. Sledio sam se, srce mi je zatreperilo.
- Uĉini da prestane.
- Ayla?
Kada sam pokušao da se odgurnem tako da joj vidim lice, zaplakala je jaĉe i
stegla moju košulju ĉvršće, odbijajući da se pomeri.
- Molim te. Molim. Uĉini da prestane. Ne mogu... Ja ne mogu... da dišem.
Ne mogu to... da... podnesem... više.
- Ayla, o ĉemu priĉaš?
Nije imala nikakvog smisla i nisam znao kako da reagujem na ovo.
136
 Book As Passion

O ĉemu je priĉala? Nikad ne bih oĉekivao da će mi ovako doći. Popustila je

stisak na mojoj košulji i postala potpuno mlitava u mojim rukama. Noge su je
izdale i da nije bilo mojih ruku, pala bi na pod.
- Sranje.
Podigao sam je u naruĉje i drţeći je na grudima, odneo sam je do kreveta i
spustio je na dušek. Kleĉeći pred njom, uhvatio sam njenu bradu u ruku i terao je
da me pogleda. Ayla je odbijala da otvori oĉi. Zacvilela je i podigla ruke do grudi,
skupljajući se. Borila se za vazduh prekrivena znojem. Kosa joj je bila zalepljena
za ĉelo, a obrazi su joj bili mokri od suza.
Drhtala je i kad sam joj prstima jaĉe stisao bradu, odmakla se unazad i
ispustila oštar krik. Oĉi su mi se razrogaĉile od šoka i brzo sam je pustio.
- Jebo te. Neću te povrediti.
Zacvilela je kao odgovor.
- Ayla, priĉaj sa mnom. Šta se dešava? - Nagovarao sam je. Podigla je ruke
do glave, obmotala prste oko kose, a onda zatresla glavom par puta i potom je
ponovo poĉela da plaĉe.
- Boli. Boli tako mnogo. Molim te.
Ponavljala je to opet i opet. Je li imala noćnu moru?
- Ayla...
Oĉi su joj se otvorile, široko od panike i straha i podigla se. Tako puno bola.
Oĉi su joj bile ispunjene tolikim bolom. Srce mi se steglo na taj pogled. Ayla je
pogledala dole na svoje ruke i lice joj se steglo u panici.
- Ne. Ne. Ne - mumlala je bezglasno.
Poĉela je da se ljulja napred-nazad, prsti su joj grebali po rukama, bojeći
koţu u jarko crvenu noktima. Ostavljali su duge crvene linije i ako nastavi ovako,
pustiće krv.
- Pogledaj. Pogledaj - plakala je, gurajući mi njene ruke u lice. - Krv.
Prekrivena sam krvlju…
Šta koji kurac?

137
 Book As Passion

- Ayla, nisi prekrivena krvlju - umirivao sam je, uzeo sam njenu ruku u
svoju i neţno joj prelazio palcem preko koţe.
- Ne! - Zajecala je, otimajući ruke od mene. - Pogledaj. Krv. Uĉini da
prestane. -Ayla je prošaputala gledajuće me suznim oĉima. Pogled koji mi je
uputila mi je slomio srce. Osetio sam probadajući bol u grudima zbog njene
agonije.
- Ti… moţeš... da uĉiniš… da prestane - prodahtala je izmedju plitkih
udaha, zureći u mene, oĉekujući. Preklinjala me je svojim oĉima.
Ali nije mi imala nikakvog smisla i nisam mogao da razumem bol koji mi je
punio grudi. Kako joj nisam odgovorio, video sam da joj oĉi postaju prazne. Video
sam mnogo takvih pogleda. Svaki puta kad bih ubio, zurio sam u beţivotne oĉi i
njene su upravo sad izgledale tako.
Iako je Ayla disala, ţiva, oĉi su joj bile mrtve.
Ramena su joj se opustila i polako je skliznula sa kreveta sve dok joj kolena
nisu udarila o pod ispred mene. Zatvorila je oĉi i povukla noge do brade,
obmotavajuće svoje ruke oko njih. Sedeći tako, izgledala je kao izgubljeno dete.
Izgledala je kao neko ko je bio potpuno slomljen bez ikakve nade.
- Ayla - teško sam progutao od teške knedle u grlu.
Ljuljala se napred-nazad i ĉuo sam da nešto tiho mumla. Naginjući se polako
dok mi je srce divlje lupalo o grudni koš, pokušao sam da ĉujem šta govori. Ono
što sam ĉuo, oduzelo mi je dah.
- Uĉini da prestane. Uĉini da ode. Ne više krvi. Uĉini da ode.
- Ayla, sranje! - Glasno sam opsovao, odmiĉući se dok sam prstima
frustrirano prolazio kroz kosu.
Skupila se od straha od mog izliva i povukla je noge bliţe telu, kao da se
štitila od mene. Kad sam joj se pribliţio, ustuknula je i oĉi su joj se raširile dok je
ĉekala na moj sledeći pokret. Imala je nervni slom. Svedoĉio sam istom kod
muškaraca svaki put kad bi prvi put ubili.
Ispruţio sam ruke, dlanova okrenutih ka njoj.
- Neću te povrediti - rekao sam, polako joj prilazeći da je ne bih uplašio.

138
 Book As Passion

Pratila je svaki moj pokret, ali nije odgovarala, oĉiju beţivotnih i bezdušnih
kao i pre. Kad su nam se naša kolena dotakla, pogledala je na dole i video sam da
je teško progutala pljuvaĉku.
- Ayla - prošaputao sam, pokušavajući da vratim njenu paţnju na moje lice.
-Ayla - rekao sam po drugi put.
Polako se pomerila i prestrašeno me gledala.
- Ima li još krvi na tebi? - Pitao sam, pokazujući glavom ka njenim rukama.
Pogledala je na dole i video sam usamljenu suzu kako joj beţi iz ugla levog
oka. Nastavila je da zuri u svoje ruke i polako klimnula glavom.
- Molim te - prošaputala je.
- Ayla, pogledaj me - rekao sam. Uradila je kako joj je reĉeno. Kada su joj
oĉi susrele moje, nastavio sam. - Otarasićemo se krvi, dobro? Opraćemo te i onda
više neće biti krvi, vaţi?
Obrve su joj se namrštile zbunjeno i ponovo je pogledala dole na ruke.
Pomerala je šake gore-dole po duţini ruke. Izgledala je izgubljeno u mislima.
- Ayla - ponovih. Nije pogledala na gore, ali jeste prestala da trlja ruke tako
da sam znao da me je ĉula. - Dodirnuću te. Da li si ti je to u redu? - Pitao sam,
savijajući glavu tako da sam virio u njene zelene oĉi.
Nije odgovorila. Reĉ nije progovorena. Stavio sam ruku na njeno koleno i
ĉekao par sekundi. Kad nije ustuknula niti se pomerila, pribliţio sam se i omotao
ruku iza njenih leĊa i drugu ispod kolena. Brzo sam ustao, sa njom sklupĉanom do
mojih grudi kad sam ĉuo šokirani uzdah.
- Ššš. U redu je. Drţim te - šapnuo sam u njenu kosu, koraĉajući ka kupatilu.
Ayla je polako podigla ruku na gore i stavila mi je na grudi. Na sopstvenu
saglasnost, ruke su mi se stegle oko nje.
Koraćajući do kade, spustio sam je na ivicu. Stao sam ispred nje. Gledala je
gore u mene, u oĉima su joj se ocrtavale zbunjenost i ĉuĊenje. Pola lice joj je bilo
prekriveno kosom i drhtala je. Ruke su joj bile poloţene u krilu, ali primetio sam
da joj prsti grebu koţu. Nesvesno je radila to. Naginuh se napred i odvojih joj prste
od ruku.

139
 Book As Passion

- Ne radi to - rekao sam tiho, glas mi je zvuĉao malo osorno. Drţala je oĉi na
meni kad sam se pomerio nazad. Šake su joj bile mlitave na krilu i sedele je tu
sledjena.
Malo sam klimnuo glavom pre nego što sam došao do lavaboa. Uzeo sam
mali, beli peškir u ruke, pokvasio ga vrućom vodom, a onda iscedio.
Pratila je svaki moj pokret tiho, ali paţljivo. Zaustavljajući se ispred nje,
kleknuo sam i uzeo njenu desnu ruku u svoju. Pogledao sam na gore i oĉi su nam
se srele. Srce mi je posrnulo na oluju koju sam ugledao tamo. Ali to nije bilo sve.
Video sam i poverenje u dubinama njenih ţivopisno zelenih oĉiju. Ayla je ĉekala
da odnesem njenu bol.
Ne sklanjajući pogled, neţno sam prešao peškirom preko njene ruke.
Namrštila se, ali nije pogledala na dole. Video sam da se trgla malo dok sam trljao
peškirom preko njene koţe. Nastavio sam da joj ĉistim ruku i sa svakim trljanjem
peškira, Aylina stegnuta ramena su poĉela da se opuštaju.
Ni jednom nije skrenula pogled sa mene, ĉak ni onda kad sam poĉeo da joj
ĉistim drugu ruku. Oĉi su nam bile fiksirane dok sam joj donosio mir. Njene
beţivotne oĉi, koje su u mene zurile sa stravom pre, sad su me gledale sa
ĉuĊenjem.
Kad sam završio, progutao emocije koje su me gušile. Usne su mi se
razdvojile, ali reĉi nisu izašle. Nakon što sam proĉistio grlo par puta, rekao sam -
Vidi. Nema krvi sada.
Aylina glava se naglo spustila i uzdahnula je, oĉiju širokih od šoka. Podigla
je ruke na gore i video sam da joj se suze formiraju u oĉima, ĉineći ih staklastim.
- Nema krvi - prošaputala je hrapavo. Glas joj je bio promukao od plakanja.
- Nema krvi.
Prelazila je palacem duţ ruku. Trepnula je i suze koje su se pojavile u oĉima
pale su niz njene ruţiĉaste obraze već prugastih od suza.
Pre nego što sam uspeo da se zaustavim, podigao sam ruku i obrisao palcem
njene mekane obraze, neţno kupeći suze. Brzo je sklonila pogled sa ruku i
pogledala me ponovo. Ayla je par puta teško progutala i shvatio sam da je borila da
naĊe reĉi pa je zato zurila u mene nemo.

140
 Book As Passion

Ruka mi je još uvek obuhvatala njene obraze, pa sam je pomerio malo na

gore i sklonio joj kosu sa lica. Podigao sam peškir i protrljao njime preko njenog
ĉela i obraza. Ramena su joj se opustila od olakšanja, zatvorila je oĉi i uzdah
zadovoljstva joj je pobegao sa usana.
Jebo te. Šta do Ċavola nije u redu sa mnom? Ponašam se kao jebena piĉkica.
Kad sam shvatio šta radim, brzo sam sklonio ruku. Odmahujući glavom
ustao sam i Ayla je zatreptala od iznenaĊenja. Podigla je glavu u znak pitanja, ali
ništa nije rekla.
- Izgledaš bolje -rekao sam.
Olizala je svoje suve usne, ali je i dalje delovala blago zbunjeno. Još uvek se
smirivala od napada panike, tako da ne bi razumela šta se dešavalo.
Uzdahnuo sam i uzeo njene ruke u svoje, povukavši je na gore. Spotakla se i
povukao sam je na moje grudu opet pre nego što smo izašli iz kupatila. Ayla je
poloţila svoju glavu na moje rame sa uzdahom.
Zaustavljajući se pred mojim krevetom, poloţio sam je dole i povukao
prekrivaĉe od nje. Uvukla se ispod crnog jorgana i legla. Povukao sam ga oko
njenog tela i njene oĉi su pospano poĉele da se zatvaraju. Ispravljajući se pogledao
sam dole na Aylu. Izgledala je nevino leţeći tako. Tako krhko i ranjivo.
Nisam uspeo da naĊem naĉin da razumem šta se upravo dogodilo. Je lʾ imala
noćnu moru? Ili je bila progonjena sećanjem?
Ništa nisam znao o Ayli. Njen identitet. Njenu istinu. Njenu prošlost. Ništa.
I bio sam zaintrigiran. To me je navodilo da ţelim da otkrijem njenu
sakrivenu istinu. Uzdahnula je pospano i kad sam pogledao dole, zatreptala je na
mene sa malim osmehom na usnama.
Pošao sam, ali iznenadni paniĉni krik me je zaustavio na putu. Brzo se
okrenuh, sa srcem u grlu, video sam da ustaje u krevetu. Oĉi su joj bile široke od
terora i neopisive panike.
- Ne. Molim te, ne ostavljaj me… samu - zamucala je.
- Ayla - zapoĉeo sam, ali zatresla je glavom. Pomerajući jorgan u ţurbi,
posrnula je iz kreveta.

141
 Book As Passion

- Sranje - promrmljao sam. Brzo sam prišao ka njenom uzdrhtalom telu,

povukao sam je u svoje naruĉje i spustio je na krevet ponovo.
Ĉvrsto me je uhvatila za ruku i zurila u mene sa stravom.
- Molim te. Ne ostavljaj me - preklinjala je, suze su joj tekle niz obraze.
Kad sam hteo da je Ayla moli da je dodirnem, ovo nije kako sam zamišljao
da se to desi.
Koja jebena zbrka.
- Hej, hej, hej - umirivao sam, sedajući dole na krevet ispred nje. Sklanjajući
joj pramenove kose iza ušiju tako da joj je lice bilo potpuno vidljivo, ohrabrujuće
sam joj obuhvatio obraze.
- U redu je. Ovde sam. Ne odlazim.
Štucala je i jecala, a ja stisnuh prste.
- U redu je - ponovio sam. Neţno je uvatih za ramena i poloţih na krevet.
Nakon što sam povukao jorgan preko nje, potapšao sam joj koleno.
- Ovde sam.
Gledao sam je dok sam ustajao. Pratila je svaki moj pokret svojim
nepokolebljivim, ali plaĉnim oĉima. Kad sam se popeo na drugu stranu, Ayla se
okrenula i pogledala me. Zurili smo jedno u drugo, pogledi nam se nisu pomerali
dok smo se nameštali ispod jorgana.
Nisam znao koliko dugo smo ostali tako, ali konaĉno oĉi su poĉele da joj se
sklapaju pospano, njene duge tamne trepavice zalepršale su nad njenom bledom
koţom.
Umor joj je preuzeo telo i omlitavela je. Gotovo neĉujan uzdah pobegao joj
je sa usana dok je tonula u san, telo joj se toplo i bezbedno ušuškalo pod mojim
jorganom i mojim budnim pogledom.
Ono što se desilo noćas, promenilo je sve. Navodilo me je da ţelim da znam
više o njoj. Mogao bih da donesem pretpostavke o tome šta joj se desilo, ali ţeleo
sam da to ĉujem od nje.
Par minuta kasnije, zatvorio sam oĉi i tama me je obavila. Poslednja stvar
koju sam video bilo je Aylino uspavano, mirno lice.

142
 Book As Passion

XXIII POGLAVLJE

Ayla

Osećala sam se dezorijentisano i u glavi mi je pulsiralo. Zatreptala sam da

otvorim oĉi, ali sam ih odmah zatvorila zbog jarkog sunca.
Ćekaj, šta?
Naglo otvorih oĉi pobuĊena pa brzo se ispravih u krevetu. Nisam bila u
svojoj sobi. Pogledala sam dole na mekani crni jorgan. Panika mi je ispunila grudi;
pogledala sam po stranoj sobi. Bila mi je poznata. Okrećući glavu na levo zapištala
sam u iznenadjenju. Alessio je sedeo pored mene, leĊa naslonjenih na uzglavlje
dok me je ćutke gledao kako paniĉim.
Bila sam u njegovoj sobi.
Poslednja stvar koje se sećam je kako umorno padam na krevet dok je san
preuzimao moje telo i um. Ali sve posle toga je prazno.
- Kako sam dospela ovde? - Pitala sam, povlaĉeći jorgan do ramena.
Alessio je podigao obrvu u iznenadjenju.
- Ne sećaš se? - Pitao je, glasa osornog od spavanja.
Odmahnula sam glavom. Zurio je u mene par sekundi, vazduh oko nas je
pucketako do tenzije izmedju nas. Pre nego što je nastavio, napravio je neprijatnu
pauzu.
- Došla si mi sinoć - rekao je.
To nije imalo nikakvog smisla.
- Kako to…misliš?
Uzdahnuo je od iziritiranosti.

143
 Book As Passion

- Imala si napad panike. Došla si u moju sobu, kucala na moja vrata i

preklinjala me da uĉinim da nestane. To sam i uradio i ti si onda zaspala na mom
krevetu - Alessio je objasnio. Kad je završio, zurio je u mene sa oĉekivanjem.
Podigla sam ruku do glave i protrlja svoje ĉelo pokušavajući da ublaţim
groznu glavobolju. Kad sam zatvorila oĉi, iznenadne iseckane slike od prošle noći
udarile su me iza mojih zatvorenih kapaka.
Moja noćna mora. Halucinacije. Plakanje. Preklinjanje Alessia da sve
prestane. Sećam ga se kako ĉisti moje ruke, govoreći mi kako nema krvi na njima.
Oĉi su mi se naglo otvorile i zurila sam u Alessia u šoku.
Podigao je obrvu veselo i coknuo je. - Ah, sad si se setila.
Neprijatnost i sram punili su me dok sam sklanjala oĉi od Alessiovog
prostrelnog pogleda. Grlo mi se osušilo i telo mi je postalo hladno.
Tišina je ispunila sobu. Ni jedno od nas se nije pomerilo.
Nakon par minuta ispunjenih tenzijom, olizala sam usne i poĉela da se
pomeram ka kraju kreveta. Kad Alessio nije ništa rekao, drţala sam oĉi dole i
ogurnula jorgan pre nego što sam ustala.
Samo odšetaj, Ayla. Odšetaj. Skupi svoje misli. Izmisli izgovor.
Skupila sam svoja kolena i nastavila ka svom begu. Kad sam stigla do vrata,
Alessiev glas je ispunio sobu. Napela sam se i ruka mi se smrzla.
- Da li ćeš ozbiljno da odeš, a da ne kaţeš ništa? - Nasmejao se tiho.
To je bio plan. Mislila sam da neće ništa da kaţe, ali oĉito nisam bila u
pravu. Kako naivno od mene što sam i dalje mislila da je dobar tip.
On je jeste dobar tip, doduše, svaĊala sam se sama sa sobom.
- Ayla, okreni se - Alessio je naredio grubim, hladnim glasom.
Ukrutila sam se na njegov ton i okrenula. Glava mi je ostala spuštena i
odbijala sam da se sretnem sa njegovim osuĊujućim, ispitivaĉkim pogledom.
Krevet je zaškripao i uglom oka sam ga videla da ustaje. Po prvi put sam
primetila da je u drugaĉijem ruhu nego obiĉno. Nosio je sivu trenerku i dugu crnu
košulje koja se zatezala preko njegovih grudi.

144
 Book As Passion

Krenuo je ka meni, koraka teĉnog i samouverenog. Kad se zaustavio ispred

mene, srce mi je zadrhtalo od anksioznosti i stomak mi se svezao od napetosti.
Znala sam šta će da pita i nisam imala odgovore za njegova ispitivanja. To nisu bili
odgovori koje bi ţeleo.
Uhvatio je moju bradu izmeĊu prstiju, podiţući mi glavu tako da sam
gledala u njega. Oĉi su mu bile hladne i videla sam bes u njima. Drhtaj je prošao
kroz mene i stegla sam ruke u pesnice, nokti su mi boli koţu dlanova. Blagi bol me
je drţao prizemljenom.
- Objasni - zahtevao je, oĉi su mu bile kao prorezi.
Nisam mogla.
- Nema ništa… da se objasni - promucala sam. Na moje reĉi, prsti su mu se
stegli na mojoj bradi i bes mu je prošao kroz oĉi.
- Ayla, znam kad laţeš. I jebeno mrzim kad me ljudi laţu. Biće bolje za tebe
ako mi kaţeš istinu. Objasni šta se desilo prošle noći.
Besni Alessio je strašan. Telo mu se napelo i oĉi su mu bile smrtno hladne,
pokazujući njegovu pravu liĉnost bezosećajnog mafijaškog bosa.
- Govorim istinu. Bila je to… samo noćna mora.
To je bila delimiĉna istina. Ne bi razumeo celu istinu. Video bi me samo kao
ćerku svojeg najgoreg neprijatelja, ne kao ţrtvu.
- Do djavola - zareţao je dok mi je puštao bradu. - Laţeš, Ayla.
Kad mi je uputio ţestoki pogled, povukla sam se unazad malo i brzo
pogledala na dole. Ali, laganje me je drţalo ţivom. Za sad.
- Ne, govorim istinu - prošaputala sam i nesvesno zakoraĉila unazad.
Primetio je i zakoraĉio unapred.
- Imala si napad panike. Imala si halucinacije o krvi na tebi. Plakala si.
Totalno se gubila. To. Nije. Bila. Noćna. Mora - rekao je, obeleţavajući svaku reĉ
besom.
- Ne - odmahnula sam glavom. -Bila je. Imam veoma ţivopisne noćne more
- brzo sam izmislila izgovor, oĉajniĉki se nadajući da će mi poverovati. I ĉak ako
ne, nadala sam se da će pustiti to.

145
 Book As Passion

Ali to je bio Alessio, nije samo pustio.

- Da li si svedoĉila ubistvu? - Pitao je, tona malo neţnijeg nego pre, ali i
dalje ĉvrstog.
Na njegovo pitanje poţelela sam samo da se skupim i plaĉem. Srce me je
zabolelo na tu misao. Da. Da, svedoĉila sam ubistvu. Ne jednom. Ne na dva. Već
nekoliko ubistava. Alberto ih je ubijao nemilosrdno preda mnom. Nikad ga nije
bilo briga za moje krike od uţasa.
Gledajući Alessia u oĉi, zatresla sam glavom.
- Ne - prošaputala sam. Laţ je ostavila gorak ukus u mojim ustima.
Njegove stroge, plave oĉi su se skupile. Goreći, ĉvrsti pogled izazvao mi je
drhtavicu od nelagodnosti i straha.
- Jebi ga, da li si ti ubila nekoga? Da li beţiš? Je li to to? - njegov oštar glas
zagruvao je oko nas.
Oĉi su mi se raširile i ustuknula sam na njegovu pretpostavku. Zar je stvarno
mislio da bih mogla da ubijem nekoga?
- Ne. Ne - divlje sam odmahnula glavom. - Nisam nikoga ubila.
- Ayla, halucinirala si o krvi na sebi. Dakle, ili si ti ubila nekoga ili si
svedoĉila ubistvu. Koje je istina? - gubio je strpljenje.
- Nisam nikoga ubila, i nisam prisustvovala ubistvu. Govorim istinu. Bila je
to samo noćna mora. I to loša, i ja sam se pogubila. To je sve.
Zurila sam u Alessieve oĉi i videla nevericu u njima. Zato sam pokušala još
ovaj poslednji put.
- Molim te. Veruj mi. Molim te - ovaj put sam preklinjala, nadajući se da ći
imati efekta na njemu.
Pogledao me je i frustrirano prošao prstima kroz kosu.
- Moţda deluješ nevino, Ayla, ali si tako jebeno tvrdoglava.
Zakoraĉio mi je korak bliţe dok nam tela nisu bila udaljena jedva jedan dah.
- Mogu da te zaštitim. Ako mi kaţeš istinu, mogu da te zaštitim. Zato mi
reci - rekao je.

146
 Book As Passion

O, kako sam ţelela da mu verujem. Srce mi se spotaklo na njegove reĉi i oĉi

su mi gorele od suza. Poţelela sam da je to istina. Poţelela sam da stvarno imam
nekoga da me zaštiti.
Ali, Alessio me ne bi zaštitio kad bi znao istinu. Umesto toga, ubio bi me.
Bilo je to tako jednostavno. Nisam mogla više da ga gledam u oĉi. Sram i krivica
ispunili su mi telo. Sram zbog onoga što sam prošla. Nisam bila ko je on mislio.
Nisam bila nevina. I krivica. Krivica jer sam ga lagala u lice i ţivela u njegovoj
kući, ţivela od dareţljivosti koju nisam zasluţila.
TakoĊe sam se osećala zbunjeno jer nisam mogla da razumem zašto sam
otišla njemu sinoć. Zašto sam otišla kod njega kad sam bila na najniţoj taĉki?
Zašto je on bio moj mir?
Alessio je ispustio frustrirani zvuk i pomerio se od mene za korak. Ĉelo mi
se nabralo od zbunjenosti i polako sam podigla glavu da ga pogledam. Zurio je u
mene prazno, potpuno lišen bilo kakvih emocija.
- Dobro - rekao je, glasa ĉudno mirnog.
Šta?
Ovaj ĉovek je voleo da se igra sa mojim umom. Nikad nisam mogla istinski
da ga proĉitam.
- Veruješ mi? - Zapanjeno sam pitala.
Ispustio je oštar smeh. - Verujem ti? Ne, maĉe. Ne verujem ti. Ali prihvatiću
to što govoriš za sad.
Zakoraĉio je unapred i nagnuo se tako da su mu usne bile kraj mog uha.
- Reći ćeš mi istinu na kraju. Samo je pitanje vremena.
Reĉi su mi bile kao trepavice na mom telu. Povukla sam se nazad u šoku i
Alessio je odstupio. Klimnuo mi je glavom i okrenuo se, koraĉajući ka kupatilu.
- Videću te za doruĉkom - rekao je, otpuštajući me bez pogleda.
Zurila sam u njegova leĊa šrazrogaĉenih oĉiju. Zatvorio je vrata kupatila za
sobom, skrivajući svoj pogled od mene i uzdahnula sam od olakšanja. Napeti
mišići su mi se opustili, ali njegove reĉi su mi i dalje odzvanjale u glavi.
Samo je pitanje vremena.

147
 Book As Passion

Okrećući se, otišla sam iz njegove sobe u svoju ošamućena.

Bio je u pravu. Jeste bilo pitanje vremena.
Koliko dugo sam mogla da nastavim da krijem istinu?

148
 Book As Passion

XXIV POGLAVLJE

Alberto

Silazio sam dole u hladni podrum, mišići su mi se opuštali na poznati miris i

osećaj. Kad sam stigao do dna, zastao sam i usne su mi se polako razvukle u zlobni
smešak.
- Zdravo, Alfredo - mirno sam rekao, glasnog glasa koji je vibrirao oko tihe
sobe.
Alfredova glava se naglo podigla i poslao mi je ţestoki pogled.
- Ti jebeno kopile. Koje je znaĉenje ovoga? Pusti me da idem - zareţao je od
besa dok se borio sa lancima oko njegovih ĉlanaka i ruĉnih zglobova.
Zacerekao sam se na njegov neuspešni pokušaj i naslonio se na zid. Bio je
okovan za zid, ĉlanaka i zglobova krvavih od borbe. Glava mu je krvarila tamo gde
sam ga udario pištoljem. Lice mu je bilo prekriveno prljavštinom i znojem. Par
pramenova kose mu je bilo zalepljeno za ĉelo, disao je oteţano od iscrpljenosti.
Znao sam da se borio satima.
Izgledao je kao jadno kopile, bespomoćni muškarac. Nasmejao sam se na tu
misao. Nikad nije bio primeren da bude jebeni kralj. Bio je isuviše slab. I sada je
bilo vreme za njegov kraj i poĉetak moje vladavine.
Morao sam da ga izbacim sa slike, trajno. I moţda bih uţivao u tome.
- De, de... Smiri se - rekao sam.
Lice mu je pocrvenelo i pljunuo je kraj mojih stopala.
- Alberto, upozoravam te… - zapoĉeo je, glasa protkanog besom. Nikad nije
dobio šansu da završi reĉenicu.
Kleknuo sam ispred njega i zgrabio mu lice, prsti su mi bili zakopani duboko
u njegove obraze. Nagnuo sam se bliţe i prosiktao kroz stisnute zube. - Ili šta? Šta

149
 Book As Passion

ćeš da uradiš? Da me upucaš? Alfredo, dopusti mi da te podsetim. Ti si onaj koji je

okovan za zid.
Trgnuo se od pritiska koji sam stvarao na njegovim obrazima i njegova bol
me je gurala. Zakopao sam nokte još dublje i onda pomerio ruke na dole i omotao
ih oko njegovog vrata. Oĉi su mu se raširile kad sam stisnuo ruke jaĉe oko vrata,
gušeći ga. Opirao se, lice mu je postajalo skoro ljubiĉasto i borio se za dah. Kad
sam video da je poĉeo da gubi svest, pustio sam ga.
- Sad, gde smo ono stali? - Pitao sam, pomerajući stolicu u ugao. Seo sam i
nagnuo se unazad, nameštajući svoj levi ĉlanak na desno koleno ĉekajući na njega.
- Z..zašto? - Pitao je kroz kašljanje. Nakon što su reĉi izašle, pogledao je na
gore u mom pravcu, oĉi su mu pokazivale taĉno koliko me mrzi. Odmahujući
glavom na njegov stav, slegnuo sam ramenima.
- Jednostavno je. Ja ţelim da budem bos.
- Ti jebeno govno - Alfredo je zareţao i pokušao da ustane, ali je umesto
toga pao na kolena.
- Posle sve što sam uĉinio za tebe, ovo je kako mi vraćaš?
- Zar nisi ti bio onaj koji me je nauĉio da ne postoji zahvalnost? Zahvalnost
je pokazatelj slabosti, zar ne? Posle svega, radimo ono što nam najviše koristi.
- Dao sam ti sve, Alberto. Postavio sam te kao drugog. Dao sam ti moć. Dao
sam ti svoju ćerku.
Njegovo preklinjanje nije me zbunjivalo. Umesto toga, ĉinilo me je da se
osećam moćno. Njegov ţivot je bio u mojim rukama. Kontrolisao sam sve.
Moć i dominacija prolazili su kroz moje telo dok sam zurio u njega koji se
bori protiv lanaca. Nisam mogao da se ne nasmejem. Zvuĉalo je grubo dok su
udarali po hladnim zidovima podruma.
- Ţeleo sam više, Alfredo. I jednostavno, to ću i uzeti - odgovorio sam pre
nego što sam ustao i polako pošao ka njemu. Prestao je da se bori protiv okova i
pogledao me pravo u oĉi. Video sam mrţnju i gaĊenje tamo. Ali ni jedno od njih
nije bilo bitno. Nije mogao ništa da uradi. Bio je bespomoćan. I znao je to. U
dubini njegovih oĉiju video sam rezignaciju i strah.

150
 Book As Passion

Pomerajući ruku ka ledjima, izvadio sam svoj pištolj i uperio ga pravo u

Alfreda, cev ispred njegovog ĉela, postavljena u izmedju njegovih oĉiju. Video
sam ga kako teško guta, njegova istaknuta Adamova jabuĉica kretala se gotovo
bolno u njegovom grlu.
- Predao sam ćerku ĉudovištu - narogušio se dok mu je pištolj bio uperen u
ĉelo.
Razrogaĉih se kad je spomenuo Aylu i iznenadna srdţba mi je prošla kroz
telo. Povlaĉeći pištolj, gurnuo sam ga napred sa ţestinom i odalamio preko
Alfredovog obraza. Glava mu je odskoĉila na stranu i zaţmurio je od bola, ali nije
ispustio ni zvuka.
- Ti nisi ništa bolji - prosiktao sam, kleĉeći ispred njega. Zgrabio sam ga za
njegovu bradu i naterao sam ga da me pogleda pre nego što sam nastavio.
- Zar si zaboravio na Leilu, tvoju ţenu? Istu ţenu koju si ubio hladnokrvno
zato što je bila jebena Ruskinja?
Alfredove oĉi su se raširile od šoka i nasmejao sam se na njegovu reakciju.
- Ili na Lyovu ţenu? Ah, ta je jedna od najboljih. Napadni im palatu, ubij
pola njegovih ljudi i onda ubij nezaštićenu Mariu. Bila je trudna, zar nije?
Odmahujući glavom, pustio sam mu bradu i gurnuo mu glavu revoltirano.
Lupila je o zid i ovaj put se trgnuo.
- Tako da vidiš, nisi ništa bolji od mene. Nauĉio sam od najboljeg na kraju
krajeva - zastao sam i poslao mu zlobni smešak. - Ali nadmašio sam uĉitelja.
Trebalo bi da budeš ponosan.
Video sam da mu se prsti steţu u pesnice i zareţao je.
- Ti jebeni kuĉkin sine - povikao je.
Bilo mi je dosta. Dosadilo mi je da idem napred-nazad i ponovo sam mu
uperio pištolj u ĉelo. Vreme je za njega da upozna svog tvorca.
- Neka poslednja ţelja? - Pitao sam, podiţući neznatno uglove usana u
zlobni smešak.
Alfredo se borio i pokušao da se trzne, ali lanci su ga zaustavili. - Jebi s...

151
 Book As Passion

Povukao sam obaraĉ i ĉuo se glasni pucanj. Udisaj i onda tišina. Potpuna i
apsolutna tišina.
Zurio sam u Alfreda, njegove crne kao ugalj oĉi su bile otvorene, ali
zastaklenje i beţivotne.
Prazne. Šuplje. Široko otvorene u njegovom finalnim smrtnim letu.
Bio je naslonjen opušteno na zida. I u sred njegovog ĉela bila je sitna rupa
gde je prošao moj metak.
Gusta krv curila mu je niz lice i moj osmeh se raširio na prizor.
Napokon.
Italijani su bili moji, i uskoro, Rusi će mi pripadati takoĊe.
Biću jebeni kralj.

152
 Book As Passion

XXV POGLAVLJE

Alessio

- Pratio sam svaki telefon. I dalje ništa - Viktor je zareţao dok je frustrirano
prolazio svojim prstima kroz kosu.
Sedeo sam za svojim stolom, ruku prekrštenih preko grudi. Viktor je koraĉao
sobom kao zarobljena ţivotinja, njegov bes je bio jasno vidljiv. Phoenix je sedeo
na kauĉu, glava mu je bila zabaĉena unazad sa zatvorenim oĉima. Izgledao je
potpuno istrošeno.
- Ne mogu da jebeno verujem ovome. Kako je moguće da još uvek nismo
pronašli seronju? - Viktor je nastavio.
Phoenix je promumljao - Dobar je. On je veoma dobar. Jebeno kopile zna
kako da ostane sakriven.
Morao sam da se sloţim sa time. Moji ljudi su traţili izdajnika poslednjih
par dana već. Imao sam najbolje tragaĉe i opet, ništa.
Pomerajući glavu levo-desno, pokušao sam da ublaţim tenziju mišića.
Frustrirano sam protrljao svoje ĉelo i nagnuo se, postavljajući laktove na sto.
- U pravu si. Definitivno je dobar. Ali ne moţe da ostane sakriven zauvek -
rekao sam.
- Ali što nam duţe treba da ga pronaĊemo, to više štete prouzrukuje! - Viktor
je brzo odgovorio.
- Pronaći ćemo ga - iako sam izgledao smireno, bio sam sve osim smiren.
Bes koji je tekao iznutra bio je neopisiv. Nameravao sam da ga nateram da
plati. Jako. Krvavo. Bio je srećan da što ga nisam našao još uvek. Dobio je
nekoliko dodatnih dana da ţivi.
Phoenix je otvorio svoje oĉi i buljio u mene. Usne su mu se odvojile i
upravo je pošao nešto da kaţe, ali vrata su se otvorila sa treskom i Nikolay je

153
 Book As Passion

uleteo unutra. Bio je zadihan, oĉi su mu bile široke od šoka i lice mu je bilo
iskrivljeno od besa. Svi su zurili iznenaĊeno u njega, ukljućujući i mene.
Gurajući svoju stolicu, ustao sam. To je bio prvi put da sam video Nikolaya
tako napetog. Grudi su mu se teško podizale sa svakim udahom. Znoj mu se
pojavio na crvenom licu, vene su mu pulsirale na ĉelu i vratu.
- Mrtav je. Seronja je mrtav - zareţao je kroz dahtanje.
Ĉelo mi se naboralo od zbunjenosti i nagnuo sam glavu u stranu u znak
pitanja. Nikolay je teško progutao pre nego što je odgovorio na moje neizreĉeno
pitanje. I njegov odgovor je bio kao pucanj pravo kroz moje srce.
- Alfredo je mrtav.
- Šta si rekao? - Pitao sam, naglašavajući svaku reĉ paţljivo.
- Alfredo je mrtav.
- Jebi ga - Viktor je zareţao.
Bes se gradio poput dubokih vodenih struja u meni. Izašao je brţe nego
magma, ali je bio jednako destruktivan. Telo mi je vibriralo od njega.
Alfredo je bio mrtav. Bio je mrtav, a nisam bio ja onaj ko ga je ubio.
Nisam dobio svoju osvetu.
Osećao sam se prazno dok me je bes jeo. Koţa mi je gorela i postajalo mi je
sve toplije dok se nisam osećao kao da se gušim. Vid mi se maglio od besa i sve
što sam video bile su beţivotne oĉi moje majke.
Naptih mišića, vrata koji se krutio i ukrućenih leĊa, zaurlao sam - Do
djavola!
Nagnuo sam se i gurnuo sve sa stola, krhotine stakla su letele svuda. Gurnuo
sam stolicu o zid i hodao unakolo.
Trebalo je ja da mu oduzmem ţivot. Njegova krv je trebalo da bude na
mojim rukama. Morao sam da osvetim majku.
Ali sada...
Svaki mišić u mom telu se trzao, svrbeo me i goreo.

154
 Book As Passion

Ruke su mi se stegle u šake, tako jako, tako ĉvrsto da su me zglobovi poĉeli

boleti i ruke su mi polako utrnule. Uhvatio sam svoju kosu i povukao je.
- Bio je moj da ga ubijem ja! - Zareţao sam pre udaranja zida gde sam
napravio duboku rupu. Gips na zidu se savio od sile i boja se skidala dok sam
povlaĉio svoju krvavu šaku nazad. Osetio sam ruku na leĊima i okrenuo sam se,
obmotavajući svoju ruku oko vrata te osobe. Viktor je ravnodušno zurio u mene,
ĉekajući da se smirim.
Prsti su mi se lagano stisli, ali njegov izraz lica i dalje se nije promenio.
Pustio sam njegov vrat uz reţanje i gurnuo sam ga. Zateturao se unazad, ali je brzo
povratio svoju ravnoteţu.
- Nemoj me jebeno dirati. Neću biti odgovoran za svoje postupke - zareţao
sam pre nego što sam preteći zakoraĉio ka njemu.
Viktor je ispravio leĊa pre nego što se okrenuo ka Phoenixu i Nikolayu i
klimnuo ka vratima. Izašli su bez da su se osvrnuli. Dok su se vrata zatvarala uz
tresak, nagnuo sam se nad sto.
Bilo je previše besa u meni. Morao sam da ga otpustim pre nego što se
potpuno izgubim. Skinuo sam sako slegnuvši ramenima, skinuo sam kravatu i
povukao okovratnik da ga otpustim. Drhtavom rukom prešao sam preko lica.
Gledajući dole na ruke, polako sam ih skupio u pesnice, zglobovi su mi pucketali.
Uz isfrustrirani uzdah, došao sam do vrata i širom ih otvorio.
Hodnik je bio prazan i moji teški koraci su odjekivali dok sam išao dole ka
teretani. Pogled mi je bio na vrećama za udaranje. Bez i jedne misli, spustio sam
udarac, moji goli zglobovi su pucali od udaraca. Nisam znao koliko dugo sam
nastavio tako. Udarajući. Udarajući. Reţeći od besa sa svakim udarcem. Zglobovi
su mi krvarili, koţa je bila pocepana. Prsti su me boleli i oštar bol prošao mi je
kroz šake i ruke, ali sam nastavio.
Bol. Bio je dobar. Bio mi je potreban.
Ĉuo sam da su se vrata otvorila i zaustavio sam se na pola zamaha.
Postavljajući ruke na vreću zaustavio sam je od toga da me obori. Sikćući kroz
stisnute zube, okrenuo sam se da pogledam na uljeza.
Viktor je hodao napred, koraci su mu bili spori. Zurio sam u njega, prateći
njegove korake nekolebljivim oĉima. Kad se zaustavio na par koraka od mene,
obrve su mi se namrštile zbunjeno.
155
 Book As Passion

Viktor je skinuo sako i bacio ga na pod, pre nego što je zavrnuo rukave
košulje, pokazujući tetovaţe koje su mu prekrivale ruke.
Gledao me je sve vreme i kad je završio sa zavrtanjem rukava, prišao mi je i
otkopĉao prva dva dugmeta svoje bele košulje. Vrteći vratom, zakoraĉio je dva
koraka unapred i onda se zaustavio. Viktor je raširio svoje noge u širini ramena.
Zapucketao je zglobovima prstiju pre nego što je pokazao na mene, a onda uperio
svoj prst u svoje grudi.
- Kreni na mene - naredio je glasa hladnog i ĉvrstog.
Oĉi su mi se lagano raširile i bes je projurio kroz mene. Sa zaglušujućim
urlikom, stopala su mi pošla unapred. Crvena magla besa zamutila mi je vid dok
sam ĉinio prvi udarac. Borili smo se. Udarali. Šutirali. Posrtali uokolo kao
ţivotinje. Viktor mi nije popuštao. Svetio se. Obojica smo se borili za moć, svaki
od nas ispuštao je svoj bes van.
Video sam da mu pesnica ide ka mom licu i brzo je izbegao pre nego što
sam ga udario u stomak. Viktor je zastenjao od bola i spustio se na kolena, drţeći
se za stomak. Nisam ga pustio na miru. Gurajući ga, nastavio sam svoj napad. I
dalje mi je uzvraćao. Kad sam primetio da postaje slabiji, gurnuo sam ga od sebe.
Viktor se doĉekao na leĊa, ruke su mu bile preko grudi dok se borio za dah.
Spuštajući se na dupe seo sam pored njega. Osetio sam krv kad sam olizao
usne.
- Bolje? - Viktor je dahtao okrećući lice ka meni. Zurio je u mene kroz svoje
oteĉene oĉi.
Zatresao sam glavom. - Ni blizu.
Celo telo mi je bilo osetljivo i bolelo me je, ali i dalje nisam mogao da se
otarasim besa.
- Sranje. Mislim da ne mogu da se pomerim - zastenjao je, a onda se trznuo
od bola. Viktor je povukao glavu unazad i proderao se iz sveg glasa. - Nikolay!
Vrata su se otvorila i on je ušao.
- Tvoj je red - rekao je Vitkor, usne su mu se namestile u zlobni smešak.

156
 Book As Passion

Nikolay je klimnuo glavom i onda skinuo svoj sako. Nakon što je zavrnuo
rukave isto kao i Viktor, ohrabrio se i klimnuo mi glavom. Nisam ĉekao na drugi
signal. Dopuštajući besu da preuzme pojurio sam napred.
Pre nego što sam ga stigao da ga udarim, Nikolay se sklonio sa puta i umesto
toga mene, udario u rame. To me je još više iznerviralo. Promenio sam stranu i
udario ga u nogu. Zateturao se, ali je brzo povratio ravnoteţu i tada je ponovo
jurnuo ka meni.
Nastavili smo tako, napred i nazad, stisnutih zuba u besu oboje otkriveni u
svom besu. Kad je Nikolay bio gotov, Phoenix je zauzeo njegovo mesto. Adrenalin
me je gurao da nastavim. Artur je bio sledeći.
Telo mi je eventualno slabilo i jedva da sam mogao da udarim. Nakon što je
Artur pao na pod pored Viktora, Phoenixa i Nikolaya, i ja sam potonuo na pod i
leţao tako, zureći u plafon.
Ovi muškarci ĉuvali su mi leĊa. Bili su moja braća, ne po krvi već po izboru.
- Alessio - Viktor je zapoĉeo, ali prekinuo sam ga brzo.
- Nemoj. Samo nemoj ništa da govoriš - borio sam se da sednem, a onda
uzdahnuo pre nego što sam prošao bolnom rukom kroz znojavu kosu.
Vrteći vratom, trgnuo sam se od bola i onda ustao na drhtave noge. Klimnuo
sam im i izašao iz teretane. Bes u meni, ta zver, ĉudovište unutar mene je napokon
bilo mirno.
Ali koliko dugo? Koliko će proći pre nego što se ponovo izgubim?
Otišao sam pravo uz stepenice. Ali, umesto da odem u svoju sobu, ušao sam
u sobu pored, u onu koja je bila izmedju moje i Ayline.
Gurnuh vrata pa upalih svetla. Pogled mi je pao na veliki klavir u uglu sobe.
Srce mi poskoĉilo od bola na taj pogled i stomak mi se bolno zavrnuo.
Krenuo sam ka klaviru. Kad sam mu se pribliţio, srce me je zabolelo i oĉi su
mi gorele. Zaustavio sam se ispred klavira i polako podigao prste, neţno prelazeći
preko dirki. Nisam mogao da zaustavim sećanja koja su se rušila oko mene.
Glasan tresak probudio me i oĉi su mi bile širom otvorene od straha.
- Mama?- Pozvao sam je. Osetio sam njene ruke i izvukla me je iz kreveta.

157
 Book As Passion

Svetla su bila upaljena i dok sam treptao da se razbudim, ĉuo sam još jedan
tresak. Trgnuo sam se kad sam ĉuo vriskove.
- Mama, šta se dešava? - Pitao sam glasa punog straha.
Kleknula je ispred mene i moja oĉi su se proširile na uţas koje je bio na
maminom licu. Stomak mi se prevrnuo i pluća su mi se stisla.
- Mama - prošaputao sam.
- Alessio, slušaj me paţljivo. Hoću da se sakriješ ispod kreveta. U redu? -
Poĉela je, glas joj je bio tih i drhtav. - Bez obzira na to šta se desi ili šta vidiš ili
ĉuješ, nemoj da izlaziš. Da li me razumeš? - Mama me je zgrabila za ramena i
protresla lagano. Klimnuo sam joj, ali nisam razumeo šta se dešava. Strah na
njegom licu uplašio je i mene. Moja mama nikad nije bila uplašena. Uvek se
smejala i veselila. Nikad nisam video mamu ovakvu. Njeno malo telo se treslo i
video sam joj suze u oĉima. Prošla je rukama gore-dole po mom telu i onda me
povukla na svoje grudi. Ukrasila mi je lice poljupcima, a onda se povukla.
- Mama, a šta sa tobom? Zašto se ja krijem ispod kreveta? - Pitao sam.
- Alessio. Nemoj da mi postavljaš pitanja, vaţi? Molim te, dušo, samo
poslušaj mamu. Sakrij se ispod kreveta i nemoj da izlaziš. Ne dok tata, Lena ili
Isaak ne dodju po tebe - mama je rekla u ţurbi.
Ali zašto?
Baš sam hteo ponovo da pitam, ali zatresla je glavom i suza joj je pobegla iz
oka.
- Molim te, bebo. Obećaj mami da nećeš izaći - preklinjala je.
Brzo sam obećao i ona je zaplakala. Privijajući me na grudi ponovo,
prošaputala mi je uvo - Volim te. Volim te mnogo, moj slatki deĉaĉe. Nemoj to
nikad da zaboraviš.
Razdvojili smo se kad se još jedan tresak zaĉuo ispred sobe. Zvuci su bili sve
bliţi. Zadrhtao sam od straha i mamine oĉi su se raširile od uţasa.
Gurnula me je prema krevetu i ustala. - Idi, dušo moja. Nemoj da izlaziš.
Nemoj da praviš ikakve zvukove. Bez obzira na sve. Da li me ĉuješ? - Mama je
prošaputala, glas joj je bio pun suza dok me je gurala ispod visokog kreveta.

158
 Book As Passion

Osetio sam se loše i grlo mi se stezalo. Zato sam samo klimnuo. Uputila mi
je poslednji pogled pre nego što je povukla posteljinu dole razdvojivši nas. Srce mi
je divlje zalupalo u grudima i pokušao sam par puta da udahnem duboko, ali
nisam mogao. Srce me je bolelo. Bio sam zbunjen. I bio sam uplašen.
Ĉuo sam da su se vrata otvorila i glasno udarila u zid. Lagano sam poskoĉio
i povukao kolena bliţe mojim grudima dok sam leţao pod krevetom. Pokušao sa
virim ispod jorgana i video sam mamina stopala. Kad sam ĉuo ĉudan i nepoznat
glas, ruke su mi se zaledile i srce mi se steglo.
- Maria. Kako je lepo videti te ponovo.
- Alfredo - mama je odgovorila tvrdog glasa.
- IznenaĊen sam da te je Lyov ostavio nezaštićenu.
- Zašto si ovde? - Mama je pitala istim strašnim tonom. To je bio prvi put da
sam ĉuo mamu da tako razgovara.
- Znaš taĉno zašto sam ovde, slatka Maria.
Mama je vrisnula i ja sam ustuknuo. Ne. PovreĊivao ju je. Loši ĉovek je
povreĊivao moju mamu. Oĉi su mi se raširile kad sam video mamu da pada na
pod. Lice joj je udarilo o zemlju i njen veliki okrugli stomak je bio pritisnut o pod.
Mama se uhvatila za stomak dok je vikala od bola. Drţeći se za njega povikala je.
Ne. Princezo! Moj um je vrištao. Zli ĉovek je povreĊivao i princezu. Nisam
to mogao da podnesem. Obećao sam da ću da ih štitim obe. I mamu i princezu. Baš
sam krenuo da izadjem kad je mama otvorila svoje oĉi i napravila kontakt direktno
sa mojima.
Suze su joj tekle niz obraze i odmahnula je glavom lagano. Bilo je tako mali
pokret da sam ga zamalo propustio, ali bio je tu. I njene oĉi su me preklinjale da
ne izlazim.
Nos me je zagolicao, obrazi su mi bili mokri. Shvatio sam da sam plakao.
Mama mi je uputila poslednji pogled i onda se okrenula dok je još uvek drţala
stomak.
- Molim te, ne radi ovo. Preklinjem te. Imaj milosti.
Smeh se razvukao po sobi i ĉovek je kleknuo. Pokušao sam da mu vidim lice.
Bilo je teško, ali uhvatio sam sitan pogled na njega.

159
 Book As Passion

Mrzeo sam ga na prvi pogled. Kako se usuĊuje? Povredio je moju mamu i

princezu.
- Mogu da ti pokaţem milost ako poĊeš sa mnom. Budi moja kurva i onda
bih moţda mogao da ti pokaţem milost.
Nisam razumeo šta je mislio time, ali osetio sam olakšanje. Rekao je da neće
povrediti moju mamu. Oh, hvala Bogu.
Mamine oĉi su se raširile i iskrivila je lice od gaĊenja.
- Nikad - ispljunula je. - Nikad neću dozvoliti drugom muškarcu da dotakne
moje telo. Pripadam samo Lyovu. Radije bih umrla nego da me ti dodiruješ.
Ne! Poţeleo sam da vrisnem. Nemoj to da govoriš, mamice. Molim te,
mama, uradi onako kako kaţe. Neće te povrediti, ţeleo sam da je preklinjem.
Ĉovek je zareţao. - Je li to tvoja konaĉna odluka?
Mama nije odgovorila nego je zadrţala svoje hladne, nepokolebljive oĉi na
ĉoveku.
- Dobro, u redu onda - rekao je.
I onda je uperio pištolj u ĉelo moje mame.
Oh, ne! Ne! Molim te, ne!
- Zašto radiš ovo? - Mama je pitala, glasa koji je lomio.
- Zar ne znaš, Maria? Najbolji naĉin da muškarca spustiš na kolena je
putem njegove slabosti. A ti si, moja slatka, Lyova slabost.
I sa tim glasan prasak je ispunio sobu.
Ĉvrsto sam zatvorio oĉi, srce mi je udaralo o rebra. Vukući kolena bliţe
grudima, omotao sam ruke oko njih. Zakopavajući lice meĊu kolena pokušao sam
zadrţim svoj jecaj. Obećao sam. Obećao sam da neću da ispustim zvuk.
Nisam mogao da prekršim obećanje koje sam dao mami.
Srce me je bolelo tako jako da je polako postajalo ukoĉeno. Ništa nisam
mogao da osetim. Nakon što sam izbrojio do deset, podigao sam glavu i polako
otvorio svoje oĉi.

160
 Book As Passion

Ono što sam video oduzelo mi je dah. Osetio sam vrtoglavicu i pogled mi je
postao zamućen od suza dok su neprekidno padale niz moje obraze.
Glava moje mame se okrenula prema meni, lice joj je bilo prekriveno krvlju.
Oĉi su joj bile otvorene i zurile su pravo u mene. Ali umesto da vidim njeni topli
pogled pun ljubavi koji mi je uvek upućivala, njene ĉeliĉno plavo oĉi bile su
beţivotne.
Srce mi je jaĉe zalupalo. Ne. Ne. Ne. Ne.
Moja mamica. Ovo se nije dogaĊalo.
Mamice.
Mamice.
Ţeleo sam da vrištim. Ali ništa nije izlazilo.
Usne su mi se razdvojile i tihi vrisak je izašao iz njih. Dahtao sam i divljaĉki
se tresao. Drţeći kolena spojenim, ponovo sam zakopao lice u njih, tiho plakajući.
Dok sam plakao, mislio sam o tome kako nisam imao šansu da i ja njoj
kaţem „Volim te“.
Pao sam dole na kolena. Sećanja su se ponavljala, opet i opet u mojoj glavi.
Gušio sam se i prineo sam ruku do grla nasilno ga trljajući. Stomak mi se grĉio dok
sam se borio za vazduh. Pritisak u mom srcu je bio bolan. Pluća su mi se lagano
stisla i pritisnuo sam ruku na svoje goreće grudi pokušavajući da ublaţim bol.
Ali ništa nije upalilo.
Nije radilo.
Moja bol je bila konstantna.
Ţiveo sam sa njom dvadeset i dve godine. Do sad je trebalo da se naviknem
na nju, ali svaki put je bivalo sve gore. Bol nije prestajala. Bio sam okovan za
svoju prošlost.
Drţeći se za stranice klavira, poloţio sam glavu na njega dok su mi suze
tekle niz obraze. Nisam mogao da ih zaustavim.
Padale su slobodno i ĉvrsto sam sklopio svoje oĉi koje su pekle.
- Ţao mi je. Ţao mi je. Tako mi je ţao - prošaputao sam slomljenog glasa.

161
 Book As Passion

XXVI POGLAVLJE

Ayla

- O, Boţe! Pa ovo je urnebesno! - Ciknula je Maddie pored mene. Okrenula

se ka meni još uvek se cerekajući. - Moraš priznati da je ovo bilo priliĉno smešno.
Slegla sam ramenima i nastavila da gledam film. Gledale smo „Mamurluk u
Las Vegasu 2“ . Previše vulgarno za moj ukus.
Doduše stomak me je zaboleo od smeha kada je lik otkrio da se kresnuo sa
muškarcem za koga je mislio da je ţena. Najeţila sam se kada je saznao istinu.
Previše golotinje.
Najzad je Maddie zaustavila film i okrenula se prema meni.
- Dobro. Šta ţeliš da gledaš? Oĉigledno je da ne uţivaš u ovom filmu. Hajde,
izaberi nešto zabavno i to ćemo gledati - predloţila je.
Od noćašnjeg košmara i susreta sa Alessiom jutros bila sam neraspoloţena i
tiha. Konstantno sam ţivela u strahu.
Maddie je to primetila i zaloţila se da mi ulepša dan. Par puta joj je i pošlo
za rukom, bilo je teško ne nasmejati se njenom entuzijazmu i neuspelim
pokušajima. Izblamirala se da bi me nasmejala. Bila sam joj zahvalna zbog toga.
- Priliĉno je kasno - poĉela sam i nasmešila se. - Mislim da bismo trebale na
spavanje. Priliĉno sam umorna.
Napućila je usne i naslonila se na rukohvat kauĉa. - Ali jedva da si se i
nasmešila.
- E tu grešiš. Nasmejala si me bar pet puta što je bilo priliĉno neverovatno u
mom stanju. Ulepšala si mi dan, Maddie - neţno sam joj rekla. Spustila sam joj
ruku na koleno i stisnula ga.
- Hoćeš li da razgovaraš sa mnom? - Odgovorila je mekim i molećivim
glasom.

162
 Book As Passion

Ţelela sam to. Ţelela sam da joj ispriĉam. Bila sam u iskušenju, ali je strah
bio tako jak da me je spreĉio da krenem u tom pravcu.
Zato sam tuţno odmahnula glavom pre nego što sam spustila pogled.
- U redu je - promrmljala je Maddie pre nego što je obavila ruke oko mene. -
Reći ćeš mi kad budeš spremna.
Uzvratila sam joj zagrljaj, klimnula glavom i odmakla se. Osmehnula se i
osetila sam kako mi se usne razvlaĉe u još jedan osmeh. Ustale smo i krenule ka
kuhinji. Upalivši svetlo, zaronila je u friţider i izvukla pomfrit sa sirom i umakom
koji je Lena spremila za uţinu.
- Hoćeš malo? - Pitala je dok je zatvarala friţider.
Zatresla sam glavom a ona je slegla ramenima. Stavljajući punu kašiku u
usta, promumlala je - Hajdemo.
Taman smo htele da poţelimo laku noć jedna drugoj kada smo ĉule da se
vrata otvaraju. Istovremeno smo se okrenule i ugledale Allesia kako izlazi iz
veţbaonice. Oĉi su mi se raširile, a telo zaledilo kada je ušao u osvetljeni deo.
Alessio nije bio obuĉen u kompletno odelo. Umesto toga imao je na sebi
crnu lanenu košulju do pola raskopĉanu, a rukavi su bili presavijeni do laktova. Ali
nije me to iznenadilo.
Bio je u haosu. Krvavom haosu. Imao je posekotine po licu, a obrazi su mu
bili nateĉeni. Levo oko takoĊe je bilo pomalo oteklo, a usne su mu krvarile.
Teturao se, a telo mu je bilo povijeno napred.
- Gospode! - Uzdahnula je Maddie.
Izgledao je izgubljeno, duboko zamišljen. Pridrţavao se za ogradu na
stepeništu i sporo se penjao, vukući noge. Na licu i u pokretima videlo se da ga sve
boli.
Zbunjeno sam nabrala ĉelo i okrenula se ka Maddie. Njen pogled nije više
bio na Alessiu već na vratima veţbaonice.
- Ne ţelim da znam kako oni drugi izgledaju - prošaputala je buljeći. Još nije
ni izgovorila, a vrata su se otvorila i oni su izašli.
Ovog puta ja sam uzdahnula. Izgledali su još gore. Maddie je poţurila ka
njima, a ja za njom.

163
 Book As Passion

- Šta se dogodilo? - Upitala je zaprepašćeno.

- Sranje - rekao je Viktor trljajući umorno lice rukom, ali trgnuo se kada ga
je dodirnuo.
- Alfredo je mrtav - Nikolay je odgovorio, glas mu je bio smrtno ozbiljan,
kao uvek.
Glasno sam izdahnula na ove reĉi. Kao da me je neko udario u stomak. Um
mi se uskovitlao, vid blago zamaglio. Treptala sam i uzdisala, ruka je krenula ka
grlu trljajući ga.
- Šta? - Jedva ĉujno sam prošaputala.
- Alfredo je mrtav - Nikolay je ponovio pre nego što je umorno sklopio oĉi
uzdahnuvši.
Moj otac je bio mrtav.
Prinela sam uzdrhtalu ruku usnama pokušavajući da zaustavim suze. Ne
znam zašto sam plakala. Suze su mi zamutile vid i ja sam sklopila oĉi pokušavajući
da ih odagnam.
- Alessio to nije baš dobro podneo. DoĊavola, ni ja to nisam dobro podneo!
To je trebalo da bude naša osveta - zašištao je Viktor.
- O, dušo - šapnula je Maddie pokraj mene. - Teško mu je, zar ne?
- Priliĉno teško - odgovorio je Phoenix.
Bili su oslonjeni na zid, svi duboko zamišljeni. Ali na licima im se
nesumnjivo ogledao bes.
- Trebalo bi da odete gore i sredite se. Alessio ne sme izgubiti i vas -
predloţila je Maddie.
- I ja treba da odem - šapnula sam. Nisu smeli da vide kako sam se slomila.
Klimnula sam Maddie i brzo otišla pre nego što su stigli bilo šta da
odgovore. Zatvorivši vrata za sobom, samo sam skliznula niz njih i sela. Skupila
sam kolena, spustila glavu na njih i pokušala da dišem.
Oĉi su mi gorele od suza koje nisu potekle, a tiho dahtanje ispunilo je mrak
u sobi. Ne sme biti suza. Ne za ocem koji me je dao ĉudovištu ne obraćajući paţnju
na moju bol. A opet, nisam mogla da zaustavim suze.

164
 Book As Passion

Moje grudi stegle su se od bola, a suze krenule niz obraze. Plakala sam za
njim i zbog boli koju mi je naneo. Plakala sam zbog ljubavi koju sam mogla imati,
ali je nikada nisam iskusila zbog njega. Na kraju, plakala sam zbog sebe.
Oduzeo mi je mir, slobodu, sve. Iako je trebalo da ga mrzim, nisam.
Osećala sam samo tugu. Prazninu. Nedostatak. Slabost.
Nekako sam se našla u krevetu. Zurila sam u daljinu dok je lampa na mom
noćnom stoĉiću slabo osvetljavala sobu.
Ne znam koliko je vremena tako prošlo, ali nikako nisam mogla da sklopim
oĉi. Mislila sam na oca i Alberta. Plašila sam se košmarnih snova. Okretala sam se
po krevetu i traţila udobniji poloţaj, no bezuspešno. Ništa nije uspevalo.
Umorno sam uzdahnula, frustrirano protrljala lice i sela u krevetu. Misli su
mi odlutale do Alessia, a telo je u trenutku postalo napeto. Mogla sam da razumem
njegov bes i njegovu bol. Nakon onoga što je moj otac uradio, ovo je bila
Alessiova osveta.
Prolazio je kroz teţe trenutke nego ja. Kada sam ga videla, njegova se
patnja videla na njemu i duša me zabolela. Bolelo je videti muškarca kao što je
Alessio kako pati.
I ĉudno, ali poţelela sam da ga utešim.
Moţda zato što sam razumela. Je li to bilo saţaljenje ili krivica?
Nisam znala, ali sam kroz svoju bol osetila njegovu. Srce mi se slamalo
zbog muškarca koji je bio moj neprijatelj.
Ironija ţivota. Abandonatova ţeli da pruţi utehu Ivanshovu.
U umu mi se sve komešalo i sve što sam ţelela bio je trenutak tišine.
Sklopila sam oĉi i prva stvar koja je sevnula iza mojih sklopljenih kapaka
bio je moj koncertni klavir. Oĉi su se otvorile istog momenta.
To je bilo to.
Klavir.
Znam da nam nije dozvoljeno da ulazimo tamo, ali svi spavaju. Moţda bih
mogla da se ušunjam. Skoĉila sam iz kreveta, poţurila ka vratima i tiho ih otvorila.

165
 Book As Passion

Pogledah levo, pa desno, da budem sigurna da nema nikoga u hodniku pre nego što
izaĊem.
Polako i na prstima krenula sam ka susednoj sobi, ali sam odmah zastala
ugledavši upljeno svetlo. Vrata su bila odškrinuta te sam se nagla napred i
provirila.
Srce mi je u trenutku poskoĉilo.
Alessio je sedeo na kauĉu, okrenut prema klaviru koji je stajao u uglu.
Drţao je ĉašu u ruci i zurio u klavir. Polako je prineo ĉašu usnama i sasuo ostatak
sadrţaja u grlo.
Jezivo je izgledao.
Dok mi je srce snaţno udaralo u grudima, poĉela sam polako da se
udaljavam od vrata, ali me je njegov glas zaustavio.
- Znam da si tu.
Sledila sam se razrogaĉivši oĉi.
Spustila sam ruku na grudi i nervozno ugrizla usnu.
Treba li samo da odem? Mozak i srce bili su u konstantnom sukobu.
Na kraju sam gurnula vrata i zakoraĉila unutra, ali sam zastala na ulazu.
Alessio me nije pogledao već je nastavio da zuri u klavir.
Nervozno sam se premeštala sa noge na nogu. Progovorio je nakon nekoliko
minuta tišine.
- Dolaziš li ĉesto ovde? - Upitao je tvrdim i grubim glasom. Zadrhtala sam i
brzo odmahnula glavom. Shvatila sam da ne moţe da me vidi, pa sam prošaputala -
Ne.
Zatim ponovo tišina.
Sklonila sam pogled sa njega i zagledala se u veliki klavir. Bio je divan i
istog trenutka osetila sam spokoj.
Obujmivši se rukama, ušla sam u sobu i stala na sredinu. Oĉi su mi još uvek
bile na klaviru, a prsti ĉeznuli da zasviraju. Ţelela sam da osetim njegove neţne
dirke.

166
 Book As Passion

Poraţeno sam opustila ramena. Skrenula sam pogled sa klavira ka Alessiu.

On je mene već posmatrao, pogled mu je bio intenzivan, ali ništa nisam mogla da
proĉitam iz njega.
Zurili smo jedno u drugo, ne skidajući pogled jedno s drugog. Posle par
sekundi progutala sam pljuvaĉku i spustila pogled. Dok sam pogledom prelazila
preko njegovih grudi, uzdahnula sam gotovo naglas.
Šake su mu bile krvave, zglobovi u modricama. Ruke su mu bile
izranjavljene, koţa odrana na zglobovima. Nije oĉistio rane. Srce mi se steglo kada
sam ga videla takvog.
Ponovo sam ga pogledala i videla da i dalje zuri u mene. Nervozno sam
liznula usne i stegla hladne šake u pesnice. Belo me je pogledao, a onda pomerio
pogled ka klaviru.
Ponovo tišina. Nije bilo pokreta, ĉinilo se kao da ĉak ni ne dišemo.
- Sviraš li? - Naglo je upitao.
Zinula sam kada je to pitao. Nisam oĉekivala od njega to pitanje. Dok mi je
srce udaralo kao ludo, progutala sam knedlu koju sam osetila u grlu.
- Da - odgovorila sam.
Tišina. Ĉekala sam da kaţe bilo šta, ali ništa nije rekao. Kao da više uopšte i
nisam tamo. Ali sam i dalje ĉekala. Nisam taĉno znala šta, ali noge nisu htele
nigde.
Ispravila sam nabor na haljini. Šta sam uopšte ĉekala?
Lagano sam se povukla nazad. Alessiu je trebalo da bude sam.
Krenula sam iz sobe, a da ga nisam ni pogledala. Ali pre nego što sam
izašla,zaustavio me je njegov glas. Nesigurno sam zastala ĉuvši njegove reĉi, a srce
mi je uzdrhtalo.
- Ţeliš li da sviraš?
- Mogu li? - Pitala sam vrativši se korak od vrata.
Okrenuo se ka meni. - Ţeliš li?
Klimnula sam, telo mi se treslo od uzbuĊenja. Nisam mogla da zadrţim
osmeh koji se pojavio na usnama. Zavrtelo mi se u glavi.

167
 Book As Passion

Buljio je u mene istim mrtvim pogledom, ali je blago pokazao glavom ka

klaviru. To je bilo sve što mi je bilo potrebno. Pošla sam ka klaviru i stala ispred
njega. Sa lakoćom u srcu spustila sam prste na dirke i sklopila oĉi.
Kada sam pogledala u Alessia, videla sam kako me paţljivo posmatra i
ĉeka. Još smo se posmatrali kada sam pokrenula prste. Mekano. Neţno. A slatka
melodija je potekla. Muzika nas je zapljusnula kao lagani, neţni talas i ja sam se
osmehnula.
Alessiove oĉe su se raširile. Prineo je ruku grudima i pritisnuo je na srce,
kao da ne moţe da diše. Zaţmurila sam i nastavila da sviram. Srce mi se ispunilo
mirom, bila sam potpuno smirena. Sreća je poĉela da mi obuzima telo kako su moji
prsti leteli preko dirki.
To. To je ono što mi je bilo potrebno.
Mir.

168
 Book As Passion

XXVII POGLAVLJE

Alessio

Niko nije dotakao klavir otkako je umrla moja majka. To je bio njen klavir.
Duša me je bolela, srce patilo.
Tako, reĉi su našle put napolje iz mojih usta pre nego što sam uspeo da ih
zaustvim. Iz nekog razloga Aylaino prisustvo me je smirivalo.
Kada su se zaĉuli prvi tonovi, osetio sam razarajući bol u srcu te sam
podigao ruku i snaţno ga pritisnuo. Prošle su 22 godine otkako sam poslednji put
ĉuo nekoga kako svira na klaviru. 22 godine otkako sam poslednji put ĉuo istu ovu
melodiju.
Ayla je otvorila oĉi i pogledala me. Još uvek se smešila, a onda ih je ponovo
sklopila. Nastavila je da svira potpuno zaboravljajući na svet oko sebe. Lice joj je
bilo spokojno, a ona odlutala u muziku. Osmehivala se.
Izgledala je srećno i smireno.
Dok sam je slušao, bol u mome srcu poĉela je da bledi. Još uvek je bila tu,
ali mogao sam ponovo da dišem. Napeti mišići poĉeli su da se opuštaju. Srce mi je
preskakalo, drhtavu ruku prineo sam licu.
Zatvorio sam oĉi i osetio nešto vlaţno na obrazu koji me je boleo. Plakao
sam. Jednom jedinom suzom. Muzika je lelujala, a ja sam obrisao suzu.
- Mama, sviraj mi! - Molio sam.
Nasmejala se i privukla me klaviru. - U redu, dušo.
Sela je i stavila me na krilo. - Evo - rekla je ljubeći me u obraz pre nego što
će se posvetiti klaviru. Mama je neţno prevukla prstima preko dirki, a onda poĉela
da svira. Ĉim se muzika zaĉula, srećno sam uzdahnuo i opustio se u njenom
naruĉju.
Uskoro sam, kao uvek, zaspao.

169
 Book As Passion

Ovo je bio moj omiljeni deo dana. Samo mama i ja, i klavir.
Prisećao sam se sklopljenih oĉiju. Bolelo je, ali moje srce nije bilo stegnuto
od bola kao ranije. Mogao sam disati bez osećaja kao da me seĉe stotine oštrih
noţeva.
Još uvek sklopljenih oĉiju, slušao sam Aylau kako svira. Nakon prve,
svirala je drugu pesmu. A onda je poĉela da pevuši. Otvorio sam oĉi i zurio u nju.
Oĉi su joj bile sklopljene, telo se polako kretalo u ritmu muzike. Osetio sam grĉ u
stomaku, a u srcu me probolo.
Crna kosa u talasima joj je padala na ramena, obrazi su joj bili zaţareni,
haljina bela, samo sam na jednu stvar pomislio.
Pomislio sam na nešto što mi je otac rekao pre mnogo godina. Odmahnuo
sam glavom i stegao pesnice. Osetio sam bol u zglobovima prstiju, ali je to bilo
nedovoljno da me išĉupa iz ovih misli.
Nisam mogao da skinem pogled sa Aylae.
Dok nas je okruţivala neţna, dirljiva, prelepa muzika, obavijen umirujućom
melodijom, mogao sam misliti samo na jedno.
Ayla.
Izgledala je poput anĊela.

****

Lena

Bila sam budna, uzburkanih misli. Bila je to jedna od onih noći u kojima
nisam mogla prestati da mislim na Mariu.
Ţmurila sam, ali kada sam ĉula muziku, ponovo sam otvorila oĉi, ĉelo se
zbunjeno nabralo. Sela sam. Pogledala sam u tavanicu i duboko udahnula. Zvuk je
dopirao iz dnevne sobe. Klavir.
170
 Book As Passion

Ali kako je to moguće? Niko nije smeo da bude u sobi. Osim Alessia.
Ko bi mogao da svira? Uputila sam se ka muzici. Dok sam se pribliţavala,
zvuci su bili divni, mraĉni, a opet umirujući.
Niko nije svirao klavir od Mariine smrti. Lyov i Alessio su zabranili.
Vrata su bila otvorena. Naslonila sam se na zid i provirila. Alessio je sedeo
na kauĉu. Pogled mu bio je prikovan za klavir, ali izraz na njegovom licu me je
ostavio bez daha.
Izgledao je kao hipnotisan.
Nagnula sam se napred, ali sam ovog puta dlanom morala da prigušim
uzdah koji je pretio da izaĊe.
Ayla je svirala, pevušeći sklopljenih oĉiju, sa neţnim osmehom na licu.
Naizmeniĉno sam pogledala ka jednom pa ka drugom. Oboje su izgledali
neizmerno srećni. Ayla je bila izgubljena u sviranju na klaviru, a Alessio je bio
izgubljen u njoj.
Šmrcnula sam dok su mi suze klizile niz obraze. Kako divna slika!
Lagano se udaljavajući od vrata, nasmešila sam se. To je bilo to, trenutak
koji sam ĉekala.
Biće on dobro, pomislila sam.
Pogledavši ka tavanici, tiho sam prošaputala - Biće on dobro. Našao ju je,
Maria. - Suze su mi zamaglile pogled. - Moţeš poĉivati u miru sada. Tvoj deĉaĉić
je pronašao svog anĊela.

171
 Book As Passion

XXVIII POGLAVLJE

Ayla

Pošto sam odsvirala prvu pesmu, nisam se mogla zautaviti, pa sam

nastavila. Jednu od najdraţih, Neću odustati. Nekada sam je svirala svakog dana.
Dok se melodija širila oko mene, osetila sam kako sam poĉela da pevušim.
Glas mi je bio veoma tih, gotovo da ga ni ja nisam ĉula. Moje uzburkano srce
polako se smirilo. Nakon toliko vremena osetila sam mir i ĉudnu ispunjenost
nadom.
Klavir je oduvek bio moj naĉin da pobegnem. Kad god bi me ţivot
izneverio, klavir nije. Uvek mi je pruţao neophodno utoĉište. Uvek donosio spokoj
za kojim sam ĉeznula. Bila sam zahvalna što to ponovo mogu da osetim.
Završila sam i drugu kompoziciju pa sam poĉela i treću, s nadom da me
Alessio neće zaustaviti. Pošto ga nisam ĉula, nastavila sam da sviram. Ovog puta
bila je to pesma Hiljadu godina.
Kako su moji prsti klizili preko dirki i treća pesma stigla do kraja, polako
sam otvorila oĉi i istog trenutka se susrela sa Alessiovim upornim pogledom.
Pogled mu je bio intenzivan, nepokolebljiv, izgledao je kao da je duboko
zamišljen, ĉak moţda pomalo izgubljen.
Ruke su mi još uvek poĉivale na klaviru dok smo se nemo posmatrali.
Osmeh na mome licu polako se gubio dok se nervoza uvlaĉila u moje telo.
Dok sam svirala, nisam obraćala paţnju na to šta se dogaĊa oko mene. Ništa
nije bilo vaţno. Ali sada, dok sam gledala u Alessia, u njegov veĉito nepokolebljiv
pogled, postajala sam uznemirena. Ali iako mu je pogled bio uporan, bio je topao.
Nešto što kod njega nikada nisam primetila.
Pošto ništa nije rekao niti se pomerio, proĉistila sam grlo. Taj iznendni zvuk
uĉinio je da mu se oĉi rašire i on je skrenuo pogled. Provukao je krvave prste kroz
kosu.

172
 Book As Passion

To me trgnulo pa sam ustala i stala ispred klavira. Odatle Alessio je bio

blizu, samo nekoliko metara udaljen.
Jasno sam mogla videti njegovo modro lice i ponovo sam zadrhtala. Obrazi
su mu bili crveni i brzo postajali blago ljubiĉasti. Na obrvi se videla posekotina, a
na usnama osušena krv.
- Moţeš da ideš - izgovorio je grubim glasom. Zadrhtavši usled nagle
promene njegovog tona, zakoraĉila sam unazad i udarila u klavir. Nervozno sam
guţvala haljinu.
Ponovo je to radio. Od vatre do leda u sekundi.
- Trebalo bi da oĉistiš rane da se ne bi inficirale - rekla sam. I dalje ga
posmatrajući, ĉekala sam njegovu reakciju.
Nije je bilo. Umesto toga okrenuo se ka zidu, vilice su mu bile stisnute.
Moje srce poĉelo je ponovo ubrzano da kuca dok je zabrinutost rasla.
Moţda sam prekoraĉila granicu. Nisam smela da sviram. Nisam smela ni da budem
ovde. I dalje sam nervozno ĉupkala suknju i grizla usnu dok su mi ruke postajale
sve hladnije.
- Rekao sam ti da ideš! - Zareţao je.
Razrogaĉivši oĉi potrĉala sam od klavira. Na vratima sam usporila i bacila
pogled preko ramena. U ruci mu je bila braon flaša u koju je buljio, druga ruka
stegnuta u pesnicu. Pokorno povijenih ramena izašla sam iz sobe.
Znala sam da neće oĉistiti rane. Alessio je bio previše izgubljen u svojoj
boli i ja sam razumela kako se osećao. Duša me je bolela zbog njegove muke jer
sam znala kako je to biti bez nade.
Stigavši do svoje sobe, ušla sam i upalila svetlo. Brzo sam pretraţila fioku i
našla kutiju za prvu pomoć. Prislonila sam je na grudi i ponovo duboko uzdahnula.
Pomalo sam se plašila da se vratim tamo. Ali moţda, ako bude video kutiju
za prvu pomoć, moţda će hteti da oĉisti povrede. Bez predomišljanja sam zatvorila
fioku, brzo izašla iz sobe i uputila se nazad.
Vrata su bila poluzatvorena, onako kako sam ih ostavila. Poĉela sam da
grickam nokte, ali sam se prisilila da spustim ruku. Nakon nekoliko sekundi
stajanja pred vratima i premeštanja sa noge na nogu, gurnula sam vrata.

173
 Book As Passion

Provirila sam unutra i ugledala ga kako još uvek sedi na istom mestu. Ovog
puta glava mu je bila oslonjena na kauĉ, a oĉi zatvorene. Još uvek je drţao bocu na
bedru, samo što je sada bila prazna. Bila je do pola puna kada sam otišla.
Srce mi se steglo pri pomisli kako sam pije do besvesti.
Ušla sam, a oĉi su mu se u trenutku otvorile, iznerviranost i ljutnja jasno su
mu se oĉitavali na licu dok je gledao u plafon, odbijajući da pogleda ka meni.
Drhtavim rukama spustila sam kutiju za prvu pomoć na stoĉić pa zarila prste u
suknju ne bih li sakrila nervozu koja je narastala u meni. Pogled mu se pomerio ka
stoĉiću, a onda je polako zatvorio oĉi, odbijajući moje prisustvo bez reĉi.
Vreme je da odem, pomislila sam gledajući u Alessiovo kameno lice. Iako je
patio, nije to pokazivao.
Za ĉoveka kao što je on osećanja su slabost. A u ovakvom naĉinu ţivota ne
sme biti slabosti. Naša slabost za nas znaĉi samo smrt.
- Molim te, oĉisti rane - tiho sam ga preklinjala. Još jednom sam ga
pogledala nakratko i otišla.
Zatvorila sam vrata za sobom, naslonila se na njih i zatvorila oĉi. Posle
trenutaka provedenih sa Alessiom, bez obzira kako uţasan i ĉudan bio, nisam
ţelela da se sama vratim u sobu. Bojala sam se i košmara. Bojala sam se sećanja
koja su me proganjala ĉim bih sklopila oĉi. Proganjalo me je Albertovo lice.
Osetila sam samo nekoliko trenutaka spokojstva, a onda me je ponovo
skamenila sveproţimajuća zaslepljujuća bol. Uţas me je obuzimao dok sam se
pribliţavala svojoj sobi. Zaţmurila sam i naterala se da otvorim vrata. Samo sam
ţelela da zaspim mirno, bez uspomena koje su me progonile.
Ĉim mi je misao pala na pamet, oĉi su mi se otvorile dok sam se prisećala
scene u mojoj sobi koja se odigrala pre nekoliko noći.
Uspela sam da mirno spavam.
Alessiov sako.
Ĉuvao me je od noćnih mora.
Širom otvorenih oĉiju pogledala sam u pravcu Alessiove sobe. Bila je pored
sobe sa klavirom. Moţda bih, ali samo moţda, uspela da odspavam ukoliko bih
imala njegov sako kraj sebe.

174
 Book As Passion

Zvuĉalo je jadno, ali ţelela sam da spavam. Bez straha, bez boli koja mi je
stezala srce. Brzo sam donela odluku, zatim izašla iz svoje i krenula ka Alessiovoj
sobi. Koraci su mi bili spori, ali odluĉni.
Nije bilo nikoga, pa sam otvorila vrata i uvukla se unutra. U sobi je bio
mrak, pa sam potraţila prekidaĉ. Ĉim sam ga našla, pritisnula sam ga i sobu je
preplavila svetlost. Ne gubeći ni ĉasa, otišla sam do ormara punog odela šivenih po
meri i košulja. Većina njegovih odela bila je tamnih boja, što je potpuno išlo uz
njega. Nisam mogla da zamislim Alessia do nosi bilo šta drugo osim tamnih boja.
Dok mi je srce divlje udaralo, skinula sam crni sako sa ofingera i privila ga
na grudi. Stavila sam ofinger skroz pozadi tako da neće moći da ga vidi. Podigavši
sako, zaronila sam lice u meku tkaninu i duboko udahnula. Poznati miris ispunio
mi je nozdrve. Napeti mišići poĉeli su da mi se opuštaju i ja sam odahnula.
Nisam mogla to da objasnim. Kako to da me je Alessio smirivao? Iako je
strah stalno bio prisutan, na neki ĉudan naĉin umirivao je moje srce.
Poţurila sam iz njegove sobe ka svojoj. Pogleda i dalje prikovanog na ono
što drţim, bezbriţno sam stigla do kreveta i uvukla se pod meki pokrivaĉ. Prinela
sam sako licu i stavila ga na jastuk, drţeći ga ĉvrsto, kao da sam se bojala da će mi
ga neko uzeti.
Oĉi su poĉele da mi se sklapaju. Umorno sam zevnula i udobnije se
namestila ispod pokrivaĉa. Poslednje što sam videla pre nego sam utonula u san
bio je Alessiov sako. Dok sam tonula u san, molila sam se da se bolne uspomene
ne vrate.

****

Sunce je provirilo kroz prozor moje sobe, obasjavajući je kao plameni oreol.
Podigla sam glavu sa jastuka dok mi je crna kosa pala niz leĊa kao vodopad.
Već je bilo jutro.

175
 Book As Passion

Alberto me nije posetio u snu. Ponovo sam zaţmurila, sunĉevi topli zraci
grejali su mi telo. Bilo mi je toplo i iznutra. Odmorna. Osveţena. Moţda pomalo i
zadovoljna.
Setila sam se polupospano prethodne noći i jedino što sam mogla je da se
osmehnem. Alessio mi je dozvolio da sviram klavir. Srce je brţe lupalo, a osmeh
raširio. Alessio, koji je uvek bio grub i hladan. Ponekad neprijatan i zao. Mogao je
biti drag.
Okrenula sam se i ugledala njegov crni sako kako leţi kraj mog lica na
mekom jastuku. Pribliţivši ga, spustila sam glavu na njega. Zbog ovoga sam dobro
spavala, bez ijednog duha prošlosti koji bi me proganjao.
Moţda je ovo bio naĉin da se oslobodim košmara. Pogledala sam njegov
sako, srce je htelo da mi iskoĉi iz grudi. Nakon duţeg gledanja u njega, sela sam u
krevetu, sklopila sako i paţljivo ga stavila ispod jastuka.
- Ti si moja tajna - prošaputala sam i ustala iz kreveta.
Brzo sam protrĉala kroz jutarnju rutinu. Nakon tuširanja vrelom vodom,
uvezala sam kosu u punĊu i obukla crnu haljinu. Vezala sam belu kecelju oko
struka i pogledala se u ogledalu.
Izgledala sam nekako drugaĉije. Obrazi su mi bili ruţiĉasti i puniji. Nije
bilo tamnih kolutova oko mojih oĉiju, ali su umesto njih, moje zelene oĉi sijale
neobiĉnim sjajem. Osmejak mi je poigravao oko usana.
Ĉudno. Moj otac je umro sinoć, a opet sam se osećala zadovoljno.
Prekrstivši ruke, uzdahnula sam. Ko bi rekao? Ţiveći u neprijateljevoj kući,
pronašla sam prijatelje i majĉinsku figuru. Bila sam srećna ovde.
Na putu ka stepeništu prošla sam pored sobe s klavirom. Zastala sam ispred
nje i zagledala se u zatvorena vrata. Radoznalo sam zakoraĉila ka vratima i polako
pritisnula kvaku. Vrata su se otvorila i ja sam osetila napetost.
Provirila sam unutra i iznenaĊeno udahnula vazduh ugledavši prizor pred
sobom. Alessio je još uvek sedeo na istom mestu, krvav i u istoj prljavoj odeći.
Kutija sa prvom pomoći bila je na stoĉiću, netaknuta.
Srce mi je zaigralo kad sam ušla, a nos poĉeo da svrbi. Vid mi se blago
zamaglio zbog suza koje su se pojavile u oĉima. Glava mu je bila oslonjena na
naslon kauĉa, a oĉi zatvorene.

176
 Book As Passion

Disanje mu je bilo mirno, grudi su mu se polako podizale i spuštale. Alessio

je spavao. Posmatrala sam ga kako spava.
Pošla sam napred i stala taĉno ispred njega. Nekoliko pramenova kose palo
mu je na ĉelo i pre nego što sam mogla da se zaustavim, nagnula sam se i neţno ih
sklonila. Bore su mu se videle na ĉelu, pokazujući da ga je i u snu morila bol.
Ali kako sam nastavila da posmatram njegovo usnulo lice, nisam mogla da
ne primetim da je izgledao blaţe. Pogled mi se spuštao niz njegovo telo. Crna
košulja bila mu je raskopĉana na vrhu, otkrivajući mišićave grudi. Rukavi su mu
bili podvijeni do laktova i pogled mi se zaustavio na rukama.
Izgledale su još gore nego sinoć. Sasušena krv pokrivala mu je nateĉene
zglobove i prste. Zadrhtala sam videvši ih. Imala sam osećaj da me neće poslušati,
ali sam se ipak nadala.
Bila sam u iskušenju da mu oĉistim rane, ali nisam ţelela da prekoraĉim
granicu. Nisam ţelela da ga još više ljutim, ne sada kad je prolazio kroz toliko
toga.
Ugrizla sam se za usnu dok sam se povlaĉila nazad, ali sa svakim korakom
dalje od Alessia bivala sam sve nezadovoljnija. Zastala sam i zagledala se u
ranjenog ĉoveka ispred mene.
Ne mogu biti tako bezdušna, zar ne? Ne mogu ga ostaviti u ovakvom stanju
kad mu već mogu pomoći.
Stavila sam ruku na uzburkano srce, grickala usne. Polako sam poĉela da
mu se pribliţavam.
Ne skidajući pogled sa usnulog muškarca, kleknula sam ispred njega.
Pogledom sam prelazila preko njegovog lica, do modrih ruku. Otvorila sam kutiju
sa priborom za prvu pomoć i uzela sredstvo za dezinfekciju i zavoje. Bio je tu i
mali peškir, sklopljen izmeĊu zavoja, te sam uzela i njega. Stavivši ih na stoĉić,
okrenula sam se ka Alessiu.
Dok mi je srce glasno udaralo, spustila sam ruku na njegovu ne bih li se
uverila da spava.
Nije se pomerio.
Odahnula sam sa olakšanjem i uzela njegovu ruku.

177
 Book As Passion

Ponovo sam saĉekala.

Još uvek se nije pomerao.
Uzela sam antiseptik i neţno mu oĉistila ruke. Trudila sam se da mi pokreti
budu neţni i paţljivi kako ga ne bih povredila.
Kada je krvi nestalo, videla sam da su mu zglobovi modri, ali ne previše.
Krv je ĉinila da izgledaju mnogo gore. Prsti su mu bili blago povijeni, ali srećom
nisu bili slomljeni.
Pošto sam mu oĉistila levu ruku, neţno sam je umotala zavojem, trudeći se
da ne bude previše stegnuto. Kad sam završila, povukla sam se unazad i vratila mu
ruku na bedro. Bacila sam pogled na Alessia oĉekujući da još uvek spava, ali nije
bilo tako. IznenaĊeno sam se trgla kada sam videla njegove uporne plave oĉi
upravljene ka meni. Toliko sam se zanela u ĉišćenje njegovih rana da nisam
primetila da se probudio.
- Alessio - prošaputala sam.
Pogledom je prelazio preko mog lica a onda ga je spustio do umotanih ruku.
Oboje smo buljili u njih. Poĉela sam nervozno da se znojim po vratu.
- Ja... videla sam da nisi oĉistio ruke - mucala sam. Duboko udahnuvši, brzo
sam nastavila. - Pomislila sam da bih moţda ja mogla da ti ih oĉistim.
Ĉekala sam njegov odgovor, ali ga nije bilo.
- Mogle su da se inficiraju. Zato sam ih oĉistila - rekla sam.
I dalje nije odgovarao.
O ne. Zabrljala sam. Ozbiljno sam zabrljala.
Ponovo sam poĉela da guţvam ivice suknje. Pogledala sam njegovu drugu
ruku, pa progutala knedlu. I nju je trebalo oĉistiti.
Polako se okrećući, dodala sam - Trebalo bi da oĉistiš drugu ruku.
Izgledao je zbunjeno ne prestajući da gleda u zavijenu ruku. Odahnula sam i
poĉela da ustajem, ali su njegove ruke bile toliko brze, da nisam stigla da
odreagujem. Njegovi prsti zgrabili su me za ruĉne zglobove i sa trzajem me je
povukao nazad tako da sam ponovo kleĉala ispred njega. Ali ovog puta izmeĊu
njegovih raširenih nogu.

178
 Book As Passion

Drţao me je zavijenom rukom. Zabacila sam glavu da bih ga pogledala u

oĉi dok me je on posmatrao sa neopisivom koliĉinom emocija.
Primetila sam da je s mukom progutao pljuvaĉku i onda pogledao dole.
Skupila sam zbunjeno obrve i ja pogledavši dole, a onda sam videla da pruţa
drugu, još uvek krvavu, ruku ka meni.
Shvativši to zabezeknula sam se, srce je poskoĉilo, a ţeludac se uvezao u
ĉvor. Pogledala sam ga upitno, ali Alessio nije odgovorio. Samo je nastavio da me
gleda bez reĉi. Sa oĉekivanjem.
Pustio mi je ruku, a ja sam uzdrhtalo disala. Dok mi je srce divlje udaralo o
rebra, uzela sam njegovu ruku.
Glava mu je bila nagnuta u stranu dok je zurio u mene. Zaboravila sam
koliko je bio mraĉan, koliko je bio zlokoban i ogroman. Kad sam kleknula izmeĊu
njegovih bedara, osetila sam njegovu silnu i opasnu energiju oko sebe.
Pogledala sam ponovo ka njegovoj ruci i bacila se na posao.
Bez reĉi.
Samo tišina oko nas.
Ali i pored tišine bilo je prijatno.
Oĉistila sam mu rane neţno i paţljivo kao ranije, a zatim mu previla i desnu
ruku. Sve vreme bila sam svesna njegovog pogleda na sebi. Mogla sam ga osetiti
na koţi. Od toga mi je bilo vruće. Kada sam završila, pogled mi je ostao na
njegovoj ruci koja je još uvek bila u mojoj. Ni Alessio je nije povukao.
Uhvatila sam sebe kako nesvesno trljam palcem njegov zglob. Kada sam
shvatila šta radim, brzo sam ispustila njegovu ruku. Pala mu je nazad u krilo.
Pogledala sam gore i pogledi su nam se ponovo sreli. Plavo i zeleno. Oba ĉvrsta.
Gledali smo se.
Disali smo. Zajedno.
Kada više nisam mogla da izdrţim njegov pogled, pogledala sam dole.
Nekoliko sekundi kasnije, pre nego što sam uspela da se pomerim, osetila
sam trzaj iza glave i moja kosa se rasula poput talasa na moja ramena.
I videla sam svoju traku za kosu u Alessiovoj ruci.

179
 Book As Passion

IznenaĊeno sam podigla pogled, a njegov pronicljivi pogled i dalje je bio

uperen u mene.
Onda je progovorio. A njegove reĉi pogodile su me pravo u srce. Nisam
mogla da dišem.
- Mnogo si lepša kada ti je kosa puštena - rekao je, glasom promuklim od
spavanja.

180
 Book As Passion

XXIX POGLAVLJE

Alessio

Kad je Ayla donela kutiju sa priborom za prvu pomoć, nisam ţeleo da me

vidi ovakvog slomljenog od bola, pa sam je ignorisao. Već je dovoljno videla.
Osećanja koja nikada nisam ţeleo da osetim proţimala su mi telo i
samoprezir je našao svoje mesto. Osećanja su znak slabosti. A ja sam Ayli pokazao
svoju.
Ne mogu da razmišljam pravilno kada je ona u blizini. Koliko god se trudio
da budem nezainteresovan, uvek je znala kako da probije moje zidove.
Dok je svirala klavir, video sam majku kako sedi tu.
Bol u telu podsetio me je zašto sam u tom poloţaju.
Alfredo. Kakvu god smrt da je iskusio, nije bilo dovoljno. Nije trebalo da
umre lako.
Slika beţivotnog, krvavog tela moje majke proletela mi je iza sklopljenih
kapaka, a bol u srcu postala je nepodnošljiva.
Sve ove godine ĉuvao sam je u sebi. Zakljuĉao sam je, odbijajući da je
osetim.
- A šta ću sada? - Upitao sam se tiho.
Ţiveo sam samo sa jednim ciljem. Ubiti Alfreda, uništiti njegovu porodicu i
njegovo carstvo. Osvetio sam mu se. Ali jedina stvar koja je ostala posle njega je
njegova porodica. Kad budem završio, neće ostati ništa. Svi Abandonatovi do
jednog biće izbrisani sa lica Zemlje. Njegovi saradnici. Sve će biti moje.
To je bila poslednja misao pre nego što sam zatvorio svoje uţarene oĉi. U
nemirnom snu progonile su me slike crnokosog, zelenookog anĊela, nasmejanog i
srećnog. Ali daleko od mene. Bez obzira koliko se trudio da je dosegnem, uvek bi

181
 Book As Passion

mi iskliznula kroz prste. Uvek me je ostavljala ispunjenog osećajem praznine dok

je polako bledela i nestajala.
U jednom momentu ĉuo sam kako se vrata otvaraju.
Kako su se koraci pribliţavali, pojaĉavala se toplota u mom telu. Nisam
morao da otvorim oĉi da bih znao da Ayla stoji ispred mene. Zatvorenih oĉiju,
pravio sam se da spavam, ĉekajući njen sledeći potez. Ţeleo sam da bude daleko
od mene. Njen slatki miris. Njen melodiĉan glas.
Prišla je toliko blizu, da sam mogao osetiti njen šampon od vanile. Zatim je
kleknula ispred mene, a ja sam shvatio da mi je teško da drţim oĉi zatvorene.
Ţeleo sam da je vidim. Potpuno suprotno od onog što sam ţeleo pre nekoliko
sekundi. Moje srce ju je ţelelo u blizini dok je mozak savetovao da je odgurnem
daleko.
Osećajući nedoumicu, drţao sam oĉi zatvorene. A onda su njene male ruke
drţale moje. Odupreo sam se potrebi da se povuĉem. Bila je tako blizu. Dodirivala
me je.
Kontrola. Zadrţi kontrolu, upozoravao sam sebe dok je Ayla svojim prstima
prelazila preko mojih modrih zglobova. Onda sam osetio nešto vlaţno kako trlja
gornju stranu mojih prstiju. Peklo je pa sam se ugrizao za usnu ne bih li zadrţao
reakciju na bol.
Kada se bol okonĉao, naglo sam otvorio oĉi. Pogledao sam ka Ayli i video
da mi previja ruku pošto je oĉistila rane antiseptikom. Lagano i neţno je oĉistila
svaki zglob, a onda i ostatak ruke. Stavila je zavoj, a onda odahnula i odmakla se.
Nisam mogao skinuti pogled sa nje. Bila je tako prokleto lepa.
Na tu pomisao srce mi je poskoĉilo, jedva sam progutao pljuvaĉku.
Saberi se, Alessio.
A onda je ona pogledala ka meni, oĉi su joj se raširile, a usta otvorila u
šoku. - Alessio - moje ime bilo je šapat na njenim usnama.
Blago je pocrvenela, što ju je uĉinilo još lepšom. Sklonio sam pogled sa
njenog lica i pogledao svoje previjene ruke.
- Ja... videla sam da nisi oĉistio ruke - promucala je. - Pomislila sam da bih ti
to ja mogla uraditi.

182
 Book As Passion

Nije imala pojma šta mi je uradila. Oĉistila mi je rane. I dalje se brinula o

meni iako sam bio grub prema njoj.
- Mogle su se inficirati. Zato sam ih oĉistila - nastavila je.
Kada je poslednji put neko brinuo o meni? Srce mi je divlje udaralo.
- Trebalo bi da oĉistiš drugu ruku - rekla je. Uzdahnula je i poĉela da ustaje.
Uhvatila me je panika i pre nego što sam razmislio, pruţio sam ruke i ĉvrsto
je uhvatio za zglobove, drţeći je sve dok ponovo nije klekla. Pala je na kolena
ispred mene. Ţeleo sam je bliţe. Još nisam bio spreman da ode. Ayla je zabacila
glavu i posmatrala me u šoku. Trebao mi je razlog da je zadrţim ovde, pa sam joj
pruţio drugu ruku.
Dok je radila, tišina me je umirila. Ali ono što me je umirivalo još više je
što je Ayla delila tišinu sa mnom. Njeno prisustvo me je smirivalo iako sam
pokušavao da to poreknem.
Kada je završila, nije mi odmah pustila ruku već je neţno svojim palcem
prelazila preko mojih zavijenih zglobova. Onda me je pustila i ponovo se zagledala
u mene, pogledi su nam se sreli, ĉvrsto se povezali. Izgubili smo se jedno u
drugom.
A onda je ona prekinula povezanost. Paţnja mi je prešla na njenu crnu kosu
uvezanu u punĊu. Bila je prelepa ţena, no ţeleo sam da je ponovo vidim sa
puštenom kosom. Pre nego što je uspela da se pomeri, nagnuo sam se napred i
skinuo joj traku sa kose.
Kada sam joj rekao koliko je lepa, znao sam da ko zna koliko dugo nisam
izgovorio toliko iskrene reĉi. Sjajne zelene oĉi, rumene usne, zaţareni obrazi i
duga crna kosa koja joj se spušta niz vrat bile su slika koju je nemoguće zaboraviti.
Pogled koji mi je uputila ubrzao mi je kucanje srca.
Toliko jebeno lepa.
Uvukla mi se duboko pod koţu i morao sam da je izbacim što pre.
Samo je jedan naĉin za to.
Jedno kresanje i odoh dalje.
Ayla neće biti ništa drugo. Morao sam da se pobrinem za to.

183
 Book As Passion

XXX POGLAVLJE

Ayla

Srce mi je poskoĉilo, a stomak se stegao kada sam ĉula njegove reĉi. Rekao
je da sam lepa. Brzo sam pognula glavu.
Nakašljao se, a zatim proĉistio grlo. - Hvala ti što si mi oĉistila rane.
Klimnula sam glavom, a onda podigla pogled. - I ja ţelim tebi da se
zahvalim. Zato što si se pobrinuo za mene pre neko veĉe. - Igrajući se nervozno sa
suknjom, nastavila sam. - Trebalo je da ti se zahvalim ranije, ali nisam imala
priliku.
- Zato si mi previla ruku? - Upitao je Alessio.
- Ne - šapnula sam i brzo odmahnula glavom.
- Onda iz saţaljenja? Ne treba mi tvoje saţaljenje, Ayla - rekao je preteći.
- Ne iz saţaljenja. Samo sam ţelela da ti pomognem.
I to je bila istina. Nisam ga saţaljevala. Ali imala sam osećanja prema
njemu. Osetila sam njegovu bol i srce me je preklinjalo da mu ponudim utehu.
Zato sam uradila ono što sam mogla.
- Zašto je tako strašno što sam ti previla ruku? - Pitala sam.
Alessio me pogledao pa nervozno uzdahnuo.
- Ţelela sam da pomognem, Alessio. Nije bilo saţaljenje. A ĉak i da mi nisi
pomogao onda, opet bih ti oĉistila rane.
Posmatrao me je zamagljenim pogledom i stisnuo vilice. Pomerila sam kosu
iza uva i zagladila je. - Ne mogu reći da potpuno razumem kroz šta prolaziš...
- Nemoj - prošištao je.
- Ali znam kako je kada te boli toliko da ti se ĉini da ćeš umreti. - Bilo mi je
potrebno da razume, da vidi da sam i ja povreĊena. - Tako da, moţda donekle,

184
 Book As Passion

razumem tvoju bol. Zato što je i ja osećam. Uzrok nije isti, ali znam kako je. -
Pogledala sam u njegove zavijene ruke. - To sam uradila da bih ti pokazala da
razumem. Ţelela sam da zauzvrat pruţim utehu. - Zagrcnula sam se kod poslednjih
reĉi.
- Ne treba mi uteha od tebe, Ayla - rekao je kroz stisnute zube.
Na te reĉi sam naglo podigla glavu i odmahnula. - Svakome je ponekad
potrebna uteha.
- Zašto, do kurca, sve moraš da uĉiniš tako teškim? - Povikao je ustajući.
Zbog njegovog naglog pokreta pala sam, ali sam se brzo našla na nogama. Udaljio
se od mene i otišao prema zidu, okrećući mi svoja kruta leĊa.
- Ţao mi je.
Suze su mi zamaglile vid, a u nosu me zagolicalo. Zašto je bio tako
nepopustljiv? Zašto jednostavno ne prihvati?
- Treba da ostaneš u okviru svojih granica, Ayla - upozorio me. Na ove reĉi
sam se sledila od straha. Bio je u pravu. Prekoraĉila sam granicu. Toliko sam se
izgubila u vremenu, izgubila u njegovim slatkim reĉima i neţnom pogledu, da sam
zaboravila ko je on, i ko sam ja.
- Izvini - ponovo sam šapnula, glas mi je drhtao.
- Odlazi - naredio je Alessio.
Ugušila sam jecaj i brzo se okrenula, potom istrĉala, ali sam naletela na
neĉije ĉvrste grudi. Pogledala sam gore i ugledala Nikolayevo ljutito lice. Njegove
oĉi preletele su preko mog lica, a onda se zaustavile iza mene.
- Šta si radila tamo? - Odseĉno je pitao.
- Ja...
- Drţi se dalje od te sobe. - Posmatrao me je pronicljivo. - I odjebi od gazde.
Nema on vremena za tebe. Jasno?
Klimnula sam bez reĉi dok su mi suze tekle niz obraze. Nikolay je bio
nezainteresovan dok je prolazio pored mene i ulazio u sobu sa klavirom. Vrata su
se zatvorila za njim.

185
 Book As Passion

Srce mi se stezalo pri pomisli da Alessio pati u samoći. Oĉajniĉki mu je bila

potrebna uteha, a ipak je odbijao iako mu je pruţana bez ikakvih oĉekivanja.
Zašto nije mogao da vidi moju bol? Zašto nije mogao da vidi da sam kao
on?
Bio je previše zaslepljen sopstvenom prošlošću.

186
 Book As Passion

XXXI POGLAVLJE

Ayla

Obrisala sam suze dok sam ošamućena silazila niz stepenice. Nisam
razumela Alessia. Bio je nepredvidiv i preke naravi i dobro je skrivao osećanja.
Ţeliela bih samo da spusti svoj gard i pusti me unutra. Ţelela bih da znam o
ĉemu razmišlja. Koliko god ĉudno zvuĉalo, ţelela sam da mu pomognem. Ali
svaki put bi me iskljuĉio, prvo blago, a onda nepristojno i bezdušno.
Svaki put kada sam bila sa njim, osetila bih privlaĉenje. Dodir mu je bio kao
vatra, a glas svilen. A njegove oĉi su prodirale u moju dušu.
Trebalo je da ga se plašim. Mislim, plašila sam se, ali ispod slojeva straha,
bilo mi je stalo do njega. Uĉinio je da osećam, ĉak i kada nisam htela. Ni jedno od
nas nije ţeleo da oseća. Oboje smo to pokušali da sakrijemo.
Ušla sam u kuniju u kojoj su bile Lena i Maddie.
- Zdravo - zacvrkutala je Maddie stojeći iza pulta.
Lena se okrenula prema meni i obrisala ruke u svoju kecelju. - Dobro jutro,
Ayla - rekla mi je sa slatkim osmehom.
Nasmejala sam se i ja i zagrlila je. - Dobro jutro - rekla sam i izvuka se iz
njenog toplog zagrljaja. Pomagala sam im u kuhinji pokušavajući da ne mislim na
ono što se dešavalo jutros.
- Poslaću poruku ostalima da postave sto - promrmljala je Maddie i uzela
svoj telefon. Još je kucala poruku kad sam videla da Viktor ulazi u kuhinju, lica
tvrdog i hladnog.
- Šef ţeli doruĉak u svojoj kancelariji - ţustro je rekao pre nego što je
izašao. Nismo imale priliku ni da mu odgovorimo.

187
 Book As Passion

Hoće li Alessio da jede sam? Razmišljala sam o našem susretu ranije tog
jutra, o njegovom besu kad mi je rekao da izaĊem iz sobe i bolu koji mu je
bljesnuo u oĉima pre nego što me je iskljuĉio.
Osetila sam da me neko gurka i trgla se iz svojih misli. Maddie me je
zbunjeno posmatrala.
- Šta je bilo? Celo jutro si tiha - pitala je i naslonila laktove na pult, ĉekajući
odgovor.
Slegla sam ramenima.
Maddie se nagnula napred. - Da li se radi o Alessiu?
Nasmejala sam se. - Ti ĉitaš misli, Maddie.
Oĉi su joj zablistale i namignula je . - Znam. Pa, šta se desilo?
- Pa, prošle noći sam otišla u sobu sa klavirom i Alessio me uhvatio tamo.
Ali kada sam htela da odem, on mi je dozvolio da sviram.
- Šta? - Vrisnula je. - Svirala si klavir? Alessio ti je dozvolio da sviraš
klavir? - Zinula je od šoka.
Klimnula sam.
- Ĉekaj. Svirala si klavir pred Alessiom?
Pre nego što sam mogla da joj odgovorim, nastavila je - Ayla, ovo je krupna
stvar. Nikada nikog ne pušta da svira klavir. To je zabranjeno. Pripadao je njegovoj
majci i od njene smrti nikome nije dozvoljeno da ga svira.
Novost mi je oduzela dah i buljila sam šokirano u nju. Zagrizla sam donju
usnu od frustracije. Alessio me je zbunjivao.
- Mama! Jesi li ĉula ovo? Alessio je dozvolio Ayli da svira klavir! - Glasno
je objavila Maddie, tik uz moje uvo. Trgla sam se i povukla korak unazad.
- Da. Ĉula sam - odgovorila je Lena, glas joj je bio mek. Okrenula sam se
prema njoj i videla je kako mi se smeši, a oĉi su joj veselo sjajile.
Okrenula sam se ka Maddie i nastavila - Ali nije se dobro završilo. Posle
toga mi je naredio da odem. Bio je zaista ljut. Jutros takoĊe.
- Jutros?

188
 Book As Passion

- Svratila sam da vidim kako je, da proverim da li je oĉistio rane. Ali nije.
Pa sam ja to uradila. Bio je fin zbog toga, a onda se opet naljutio - promrmlajala
sam.
- Ĉekaj. Oĉistila si mu rane, a on se naljutio na tebe? - Maddie se blago
narogušila. Kada sam klimnula, stavila je ruke na kukove i nervozno lupkala
nogom o pod. - Boţe, tako je prokleto nemoguć. Šta je taĉno rekao?
Namrštila sam se na njeno pitanje. - Rekla sam mu, otprilike, da nam je
svima po nekad potrebna uteha i da ne treba sam da se nosi sa tim. Na to je zaista
pobesneo i reko mi da ne prelazim granicu. I vikao je na mene da izaĊem.
- Kakvo. Nezahvalno. Đubre - zareţala je Maddie.
- Maddie! Vodi raĉuna kako se izraţavaš - ukorila je Lena.
- Ozbiljna sam, mama. Kako se usuĊuje? Ayla mu je pomogla, a on je tako
tretira?
- Svi znamo kakav je. Alessio ne voli paţnju. Ili utehu. Nije dobar sa
emocijama - Lena mi je poloţila utešno ruku na leĊa.
- Znam - prošaputala sam.
Maddie je još uvek bila ljuta. - Moţda je trebalo da mu ostaviš ruke krvave
kako bi se inficirale. Svakako to zasluţuje. Seronja.
- Maddie! Dosta! - Glasno je ukorila Lena.
- Dobro! - Prekrstia je ruke na grudima. Lena je namršteno pogledala, ali
uopšte nije izgledala preteći. Mislim da ona nikad nije mogla da izgleda ljuto, ĉak
ni kada se baš trudila.
Nakon što je još jednom strogo pogledala Maddie, okrenula se prema meni i
obuhvatila mi lice dlanom. - Ne uzimaj Alessia previše ozbiljno. On je prema
svima takav. Daj mu malo vremena - rekla je meko pre nego što se nasmešila i
izašla iz kuhinje.
Ĉim je Lena nestala iz vidokruga, Maddie je poĉela da psuje - Taj drkadţija.
Srećan je što ja nisam bila tamo. Tresnula bih ga pesnicom što tako razgovara sa
tobom. Seronja. Kreten.

189
 Book As Passion

Nastavila je tako šetajući besno po kuhinji. Tresnula je pun tanjir na

posluţavnik, a onda smućkala ĉašu proteina dok sam ja stajala i posmatrala kako
besni. Kad je bila gotova, gurnula mi je posluţavnik u ruke.
- Odnesi mu to - naredila je.
Je li ona luda? Zašto bi me slala nazad u lavlju jazbinu?
-Šta? Ne.
Gurnula sam posluţavnik nazad.
- No, no devojko. Ideš gore da mu odneseš doruĉak. I ponašaćeš se kao da
se nije ništa desilo.
Pošto se nisam pomerila, uzdahnula je i klonula ramenima. - Uzimajući u
obzir koliko dugo ga poznajem, verovatno sad oseća krivicu. Tako da ćeš ti sad da
odeš gore i nateraš ga da se oseća još više krivo i posrano. Je l’ da?
- Maddie...
- Veruj mi. Verovatno će se ĉak i izviniti. Ali ti ćeš se ponašati nonšalantno
i otići. Nateraj. Ga. Da. Se. Oseća. Krivim - iskezila se.
Pokušala sam da odmahnem glavom, ali ona je već govorila. - Ayla, previše
si slatka za svoje dobro. Što sve ĉini još gorim. Nisi zasluţila da se tako ophodi
prema tebi. Samo mi uĉini, u redu? Molim te.
- Ne - brecnula sam se.
Maddie je frustrirano bacila ruke u zrak.
- Maddie, ne ţelim da ga povredim. Ljut je i ne ţeli da me vidi - odgovorila
sam.
- E to grešiš. Alessio ţeli da te vidi. Pustio te je da sviraš klavir, za ime
Boga! To nešto znaĉi. To mnogo znaĉi. Samo je frustriran samim sobom, pa se
istresao na tebi - Maddie je ţustro objasnila. - Poznajem ga, Ayla. Samo uradi kako
sam ti rekla i sve će biti u redu.
- Ali…
- Ne. Kasniš. Idi odnesi Alessiu doruĉak. - Pošto se nisam pomerala, blago
me je gurnula ka vratima. - Idi. I srećno. Moţeš ti to.

190
 Book As Passion

Dok sam polako izlazila iz kuhinje, ĉula sam Maddie kako govori za mnom,
- Ĉekaću te ovde.
- U redu - promrmljala sam drhtavim glasom.
Prošla sam pored Nikolaya i Viktora dok sam se pela uz stepenice. Dlaĉice
na vratu su mi se nakostrešile jer sam osećala njihov pogled na meni, ali sam
drţala oboren pogled s namerom da ih izbegnem.
Sa svakim korakom kojim sam se pribliţavala Alessiovoj kancelariji, srce mi
je bolno udaralo u grudima. Ruke su mi bile hladne, a kapljice znoja su mi se
slivale niz vrat i izmeĊu lopatica. Stala sam ispred vrata, duboko udahnula i
podigla ruku. Ĉim sam pokucala, ĉuo se Alessiov glas kroz vrata.
­ UĊi.
Kad sam usl, bio mi je okrenut leĊima. Na sebi je imao samo svoju crnu
košulju i crne pantalone. Proĉistila sam grlo, on se naglo okrenuo i raširio oĉi kad
me je video. Odahnula sam kad sam videla da se istuširao. Nosio je ĉistu košulju i
kosa mu je bila mokra. Lice mu je takoĊe bilo oprano od krvi. Primetila sam da se
muĉio da ponovo namesti zavoje.
- Donela sam ti doruĉak ­ rekla sam, iznenaĊujuće ĉvrstim glasom. Gledao je
u mene bez reĉi, bezizraţajnog lica, a onda je klimuo glavom ka stoĉiću.
Spustila sam posluţavnik i ispravila se pre nego što sam pogledala u Alessia.
Gledali smo jedno u drugo par trenutaka, pre nego što sam pogledala u njegove
ruke. Prišla sam korak bliţe i proĉistila grlo pre nego što sam nervozno upitala ­
Hoćeš da ti namestim opet zavoje?
Jasno mi je ranije stavio do znanja da ne ţeli moju pomoć, ali nema ništa
loše u tome da mu je ponudim opet. Zar ne? Njegov je izbor da li će da je prihvati
ili ne.
Alessio je spustio pogled na svoje ruke i odmahnuo glavom. - Ne. U redu je.
Sam ću.
- Jesi li siguran?
- Da ­ odgovorio je ţustro. Pokušavao je da namota zavoj na svoju ruku, a ja
sam stajala mirno i posmatrala kako se bori sa tim.

191
 Book As Passion

Bio je to pravi nered. Bez razmišljanja o posledicama, prišla sam i uzela

njegove ruke u moje. Alessio se ukoĉio i osetila sam njegov dah na ĉelu. Spuštene
glave sam poĉela da mu uvijam zavoj oko ruke. Srce mi je tupo udaralo u grudima,
a stomak mi se nervozno zgrĉio od njegove blizine.
Kada sam završila, odmakla sam se korak unazad i bledo mu se osmehnula. -
Gotovo ­ prošapuatala sam, a oĉi su nam se susrele.
Alessio nije ništa odgovorio. Nisam ni oĉekivala. Nasmejala sam se još
jednom i okrenula se da izaĊem. Kad sam bila kod vrata, njegov glas me je
zaustavio.
- Stani - zahtevao je.
Stala sam. Kad sam ĉula sam njegov uzdah, odluĉila sam da se suoĉim sa
njim. Okrenula sam se i videla ga kako provlaĉi ruku kroz kosu. Spustio je pogled,
naslonio se na svoj sto i prekrstio noge.
­ Što se tiĉe onog jutros ­ zapoĉeo je Alessio i podigao pogled. ­ Nije trebalo
da viĉem na tebe. Bila je to greška.
Bilo mu je malo neugodno. Iako je trebalo da njegove reĉi zvuĉe lepo, lice
mu je i dalje bilo tvrdo i hladno. Ali nisam marila. Reĉi su te koje su bile vaţne.
Nije to bilo izvinjenje, ali je meni bilo dovoljno. Bilo je to sve što je trebalo da
ĉujem. Srce mi je zalepršalo na njegove reĉi i opet sam se nasmešila.
- U redu - odgovorila sam.
Alessio je klimnuo i ako nisam pogrešila, delovao je kao da mu je laknulo.
Maddie je bila u pravu. Jeste osećao krivicu. Bilo mi je drago da mu je moje
prihvatanje skinulo taj teret.
U sobi je opet zavladala tišina i ja sam shvatila to kao znak da treba da
odem. Ali Alessio je opet progovorio. Njegove reĉi su mi oduzele dah, a ruka je
poletela ka grudima.
­ Moţeš i dalje da sviraš klavir ako ţeliš.
Buljila sam u njega zbunjeno, a srce mi je podivljalo. Morala sam da skupim
kolena kako ne bih pala na pod. U srcu mi je procvetala nada zbog njegovih reĉi i
sve što sam ţelela je da plaĉem.
- Mogu?

192
 Book As Passion

Alessio je klimnuo glavom, a njegov izraz se promenio i postao blago

postiĊen. ­ To je moj naĉin da ti se oduţim ­ odgovorio je.
Kako moţe da bude sladak i neţan, a u isto vreme bezdušan i okrutan?
Njegove reĉi su znaĉile jedno, a njegova dela su govorila nešto sasvim
drugo.
Bojala sam se da se nadam… samo zato što moţe da promeni mišljenje dok
trepne okom, a to bi me unuštilo. Ali nisam mogla da spreĉim osećaj sreće koji mi
je strujao telom.
­ Hvala ­ glas mi je bio ispunjen emocijama i zahvalnošću dok mi se pogled
zamutio od suza.
Klimnuo je bez reĉi. Skoro se ĉinilo kao da je nervozno progutao.
Nakon nekoliko trenutaka pošto je izbegavao da me pogleda dok sam ja
gledala u njega, oĉima ispunjenim suzama, zakljuĉila sam da je vreme da odem.
Okrenula sam se i uhvatila se za kvaku, ali nisam otvorila vrata. Umesto toga sam
zastala, obrisala suze i prošaputala ­ Hvala.
Nisam znala da li je ĉuo ili ne, ali nisam mu dala šansu da odgovori. Otvotila
sam vrata i izašla, a telo mi je bilo lagano od zadovoljstva. Preskakala sam
stepenice, jedva se uzdrţavajući da se ne nasmejem.
Ĉim sam stigla u kuhinju, otrĉala sam do Maddie i ĉvrsto je zagrlila. Smejala
se.
­ Pretpostavljam sa su stvari dobro prošle. Iz izraza tvog lica, rekla bih
veoma dobro - rekla je Maddie veselo i ponovo me zagrlila.
Klimnula sam glavom i veselo se nasmejala. - Rekao mi je da mogu da
nastavim da sviram klavir.
Maddiene oĉi su još više smekšale i vedro se nasmejala. ­ Eto. Vidiš, rekla
sam ti.
- Maddie, mislim da sam… srećna.
­ Znam. I ja sam srećna.
Klimnula sam i nasmejala joj se. Obrazi su me zaboleli koliko sam se jako
smejala.

193
 Book As Passion

Kada sam se poslednji put smejala ovako?

Nisam znala. Nije me bilo briga.
Bilo je vaţno samo ono što osećam sada.

194
 Book As Passion

XXXII POGLAVLJE

Ayla, 2 nedelje kasnije

- Maddie prestani! - Kikotala sam se dok me je golicala. - Joj. To boli.

Prestani!
- To dobiješ kad mi baciš slag u lice ­ smejala se.
­ Ti si prva poĉela - uzvratila sam kroz smeh. ­ Aaaa. Prestani… to je
previše… ne mogu da dišem.
- Priznaješ poraz? ­ Zareţala je pokušavajući da imitira Alessiov glas. Zbog
toga sam se još jaĉe zasmejala.
­ Da. Da. O Boţe ­ izdahnula sam dok je polako prestajala da me golica.
Ali ĉim me je pustila, izokrenula sam se i uhvatila je za noge. Pogledala sam
je sa izazovom, zarobila joj noge ispod svojih i poĉela da je golicam.
Bio je red na mene da se smejem.
- Imam te.
Borila se i hvatala vazduh kroz smeh.
- Maddie! Ayla!
Brzo sam prestala kada sam ĉula Lenin glas iza sebe.
­ Uhvaćene ­ prošaputala je Maddie.
Otkotrljala sam se sa nje, ispravila se i namestila haljinu, dok je ona uradila
isto.
­ Šta ste uradile sa mojom kuhinjom? - Uzdahnula je. Uţasnuti pogled na
njenom licu bio je smešan. Podigla sam ruku i i nakašljala se u dlan u pokušaju da
zamaskiram smeh. Maddie nije ni pokušavala da ga sakrije.

195
 Book As Passion

­ Šlag je svuda! Trebalo je da vi, devojke, napravite desert, ne da pretvorite

celu kuhinju u isti - rekla je Lena skoro ljutito, sa rukama na kukovima dok nas je
obe streljala pogledom.
- Izvini, Lena. Poĉistićemo. Obećavam ­ rekla sam sa osmehom i nevino
zatreptala.
­ Ne pokušavaj da deluješ nevino, mlada damo. Maddie loše utiĉe na tebe ­
primetila je.
Maddie se ponovo nasmejala i provukla ruku kroz moju. - Definitivno -
rekla je i namignula. Lena je odmahivala glavom, ali sam videla da joj se osmeh
pojavljuje u uglu usana.
­ Ne brini, mama. Ayla i ja ćemo brzo poĉistiti.
- Bolje bi vam bilo. Hajde. Brzo na posao ­ odgovorila je Lena pre nego što
se okrenula i izašla iz kuhinje.
- Lena je u pravu. Napravile smo nered u kuhinji - rekla sam sa uzdahom i
pogledala oko sebe.
Prošlo je dve nedelje i osećala sam se kao da mi je podaren novi ţivot. Dve
nedelje, a nisam imala košmare, san mi je bio ispunjen spokojem. Dve nedelje
ĉistog smeha.
Osećala sam sreću kakvu nisam nikada ranije. U poĉetku sam se plašila da je
sve ovo moţda samo san. Plašila sam se da će mi sve ovo biti oduzeto. Ali kad bih
se svakog dana probudila i još uvek ţivela ovaj ţivot, poĉela sam da se nadam je
moţda to to.
Ovo je moj novi poĉetak.
- Gotovo? - Pitala je Maddie. Njen glas me trgao iz misli i nasmejala sam se.
Gledajuĉi u ĉiste pultove, klimnula sam glavom.
- Gotovo - odgovorila sam.
- Hajdemo. Ima još oko dva sata do veĉere. Moţemo da odgledamo jedan
film - rekla je veselo i izvukla me iz kuhinje.
Dok smo se pele uz stepenice do moje sobe, ćaskale smo o njenom danu
provedenom sa Arturom. Definitivno je bila izgubljena u njemu. Pitala sam je da li
ga voli , a njen odgovor je bio da ne zna.

196
 Book As Passion

Nisam joj verovala. Bila sam sigurna da ga voli, ali se bojala da to prizna.
Nije imala ĉega da se boji. Po onome što sam videla, Arturu je zaista stalo do
Maddie.
Kada smo stigle na vrh stepenica, ukopala sam se u mestu. Maddie je
takoĊe stala.
- A? Šta je bilo? - Pitala je.
Sve što sam mogla bilo je da šokirano gledam ispred sebe.
Ne opet.
Onda sam ĉula Maddie kako ljutito mrmlja. - Ozbiljno?
Eto ga. Alessio. Ali nije bio sam. Bio je sa Ninom, istom onom plavušom
koju sam videla u njegovoj kancelariji. Alessio ju je pritisnuo uz zid, a njene noge
su bile obavijene oko njegovog struka. Ljubili su se i ĉinilo se da nisu ni svesni da
mi stojimo tu.
- Ozbiljno, frajeru. Ako hoćeš da jebeš, idi u sobu. Tome sluţe sobe -
prosiktala je Maddie glasno.
Alessiova glava se trgla unazad, a oĉi su mu bile proţete poţudom.
Skrenula sam pogled.
- Pa, moţete da odete ako ne ţelite ništa da vidite - Nina je uzvratila.
- Ovo je hodnik. Svako moţe da proĊe, a niko ne ţeli da vidi tvoje
oklembešene sise kako vise, pa zato naĊite sebi sobu - rekla je Maddie, hladnim
glasom, ali punim otrova.
- Znaš... - zapoĉela je Nina reĉenicu, ali nije stigla da završi. Alessio je
otvorio svoja vrata i ušao sa Ninom još obavijenom oko njega.
Okrenula je glavu i nakezila nam se pre nego što je zagnjurila glavu u
njegov vrat. To je bilo poslednje što sam videla pre nego što su se zatvorila vrata.
­ Ta mala kuĉka. Kunem se Bogom, poĉupaću joj te laţne pramenove kose
jednog dana. Ona me ĉini nasilnom. A kunem se, nisam nasilna osoba - pušila se
Maddie pored mene.
- Zašto je toliko mrziš? - Upitala sam dok smo ulazile u moju sobu.

197
 Book As Passion

- Treba li uopšte to da pitaš, Ayla? Ona me tako nervira. Nina misli da je

posebna samo zato što je Alessio jebe. Mislim, kuĉko, on jebe sve što ima sise i
piĉku.
Gledala sam je kako je skoĉila na moj krevet i legla.
- Nina verovatno misli da će je on oţeniti jednog dana. U takvoj je zabludi.
Alessiu ĉak nije ni stalo do nje. Ona je samo suviše laka i uvek dolazi po još. Ako
se ne bi vratila, Alessio ne bi ni okom trepnuo ili išao da je traţi. Ima on još mnogo
ţena koje ĉekaju u redu.
- Hm - rekla sam i ispruţila se pored nje.
- Ali mrzim je jer ljulja moj brod.
Zbunjeno sam naborala ĉelo na njene reĉi. - Šta misliš pod tim?
Maddie je na trenutak raširila oĉi i odmahnula glavom. Ugrizlla se za donju
usnu i slegla ramenima. - Ništa.
- Kakav brod? O ĉemu priĉaš?
- Ma ništa - rekla je Maddie i sela. Nagnula se preko mene i uzela daljinski
upravljaĉ. - Šta ţeliš da gledaš?
Gledala sam u nju trenutak pre nego što sam se okrenula ka televizoru koji
mi je Arturo instalirao pre par dana. Maddie je definitivno promenila temu, a ja
sam baš bila radoznala da saznam šta je mislila.
Ali odluĉila sam da pustim. Izvući ću to iz nje kasnije.

****

- Laku noć - mahnula sam Maddie. Smešeći se krenula sam uz stepenice.

Veĉera je odavno završena i nakon što smo poĉistile trpezariju i kuhinju,
odluĉile smo da je vreme da se rastanemo.
Zastala sam ispred sobe sa klavirom, ali nisam pokucala. To je bila moja
rutina. Pa, naša rutina. Alessio i ja bismo se izbegavali preko dana, ali uveĉe bih

198
 Book As Passion

mu svirala pre nego što bismo odlazili svojim sobama. Bio je to naš prećutni
dogovor.
Alessio je bio sladak i neţan samo uveĉe. Preko dana bio bi hladni Alessio.
A i zafrkant. Ponovo sam bila „maĉkica“. Ako bismo se sluĉajno sreli, pogledao bi
me uţareno. Zadirkivao bi me slabašnim dodirima, a onda odlazio kao da se ništa
nije desilo.
Ali danas, nakon onoga što sam videla u hodniku, bila sam malo uplašena.
Stomak mi je bio uvezan u ĉvor. Bila sam posramljena za oboje. Znala sam da
njega nije briga, ali mene jeste. Osećala sam se ĉudno što sam ga zatekla u takvom
kompromitujućem poloţaju.
Ali sam takoĊe ţelela i da sviram klavir. To je postala moja opsesija. Nije to
bio samo klavir. Bio mi je dragocen taj mali, neţni i tihi momenat koji smo Alessio
i ja delili svake veĉeri. Jedva da smo razgovarali. Ja sam svirala, on je slušao. A
onda bismo otišli da spavamo. Svejedno, to mi je bilo vaţno.
Tako da, podigla sam ruku i pokucala na vrata.
Kad me je pozvao, otvorila sam vrata i ušla sam. Veĉeras je Alessio sedeo
na kauĉu kao i uvek, ali je ovoga puta imao svoj laptop. Besno je tipkao, ali kada
sam prišla, prestao je i podigao pogled.
Ja sam se nasmejala, on nije. Kao i uvek.
Alessio je zatvorio svoj laptop i spustio ga na stoĉić, pre nego što se
naslonio na kauĉ i ispruţio noge. To je znaĉilo jednu stvar. Bio je spreman da me
sluša dok sviram. Nasmejala sam se još jednom, otišla do klavira i sela. Zatvorila
sam oĉi i pokrenula prste. Slatka melodija se razlegla i moji mišići su se opustili.
Svirala sam tu pesmu svako veĉe i tiho pevušila reĉi uz nju.
Nakon dve pesme, otvorila sam oĉi i pogledala u Alessia. I kao i svake
veĉeri, njegove tople plave oĉi su me fiksirale dok sam svirala.
Svirala sam treću pesmu kad su nam se pogledi zakljuĉali. Gledali smo se.
Disali. Ja sam svirala. Ja sam pevala. On je posmatrao. I to je bilo nešto najlepše
što sam iskusila do tad.
Stala sam posle treće pesme. Alessio je zadrţao pogled na meni dok sam
ustajala. Krenula sam polako prema njemu i zastala na nekoliko koraka ispred
njega.

199
 Book As Passion

- Laku noć - prošaputala sam.

- Laku noć - rekao je.
I svako veĉe, to su bile jedine reĉi koje bismo izgovorili.
Meko sam se nasmejala i izašla iz muziĉke sobe. Zatvorila sam vrata za
sobom i naslonila se na njih. Moje srce je nastavilo da dobuje u ritmu muzike.
Otišla sam u sobu sa osmehom na licu. Kad sam bila unutra, na brzinu sam
svukla svoju crnu haljinu i obukla laganu roze spavaćicu koju mi je Lena kupila.
Uvukla sam se u krevet i zatvorila oĉi. Pomiĉući ruku ispod jastuka, potraţila sam
Alessiovu jaknu.
Ali napipala sam samo dušek. Naglo sam otvorila oĉi i sela u krevet.
Odgurnula sam jastuke i potraţila jaknu. Nisam mogla da je pronaĊem.
Ne. Ne. Ne.
Skoĉila sam iz kreveta i poĉela da preturam po sobi oĉajniĉki traţeći
njegovu jaknu. Moj mir.
Nisam mogla da spavam bez nje.
Potrebna mi je!
Ali nigde nisam mogla da je naĊem.
Teško sam disala. Kosa mi je bila rašĉupana. Podigla sam ruku i prinela je
grudima dok mi je panika obuzimala telo.
Milena je ĉistila moju sobu jutros. Mora da je pronašla i uzela. Ispala sam
tako glupa. Trebalo je da znam. Ali potpuno sam zaboravila. Potonula sam na
krevet, suze su mi zamaglile pogled i slobodno se slivale niz moje obraze.
Ne mogu da spavam bez nje. Košmari će se vratiti.
Legla sam i prinela kolena grudima, jecajući u jastuk.
­ Da li si ga ţelela? A? Odgovori mi! ­ Prosiktao je Alberto dok je
nastavljao da sipa udarce biĉa po mojim golim leĊima.
­ Ne! ­ Plakala sam dok me je bol zaslepljivala. LeĊa i noge su mi goreli.
Bila sam gola i vezana, raširenih ruku i nogu. Lanci koji su visili sa plafona bili su
obavijeni oko mojih zglobova drţeći me uspravno. Prsti su mi jedva dodirivali tlo.

200
 Book As Passion

­ Video sam kako ga gledaš! Htela si da te jebe, zar ne? Htela si njegov
kurac u sebi, a?
Divlje sam odmahivala glavom i vrisnula kad je biĉ ponovo ostvario kontakt
s mojim leĊima. ­ Ne ­ uzdahnula sam. ­ Nisam ništa uradila. Ne ţelim ga.
To je bila istina. Ĉovek me je ĉudno gledao celo veĉe. Ĉak je pokušao i da
me dodirne, a sam se trudila najbolje što sam mogla da se drţim podalje od njega.
Jedva da sam ga i pogledala. Jeţila sam se od njega.
Ali Alberto je bio Alberto i verovao je samo u ono u šta je hteo da veruje.
Ako me je muškarac ţeleo, bila je to moja greška. Izazivala sam ga. Bilo je
to moje telo. Ja. Za sve sam ja bila kriva.
I morala sam da platim zbog toga.
Zato što sam ga izdala. Moje telo ga je izdalo.
- Alberto, molim te.
Ali bio je neumoljiv. Nije imao milosti prema meni.
Zgrabio me je za kosu i naglo povukao glavu unazad. Trgla sam se od bola
koji mi je prošao kroz vrat. Ošamario me je jako po licu i osetila sam krv na usni
gde me je posekao prstenom.
­ Laţljivice ­ pljunuo mi je u lice.
- Molim te. Veruj mi - preklinjala sam.
­ Ti si moja! Moja! Tvoje telo je moje. Tvoje usne su moje. Tvoja piĉkica je
moja. Tvoje dupe je moje. Razumeš?! Sve je moje! - Alberto je siktao kroz stisnute
zube. Prsti su mu se zarili u moje obraze kad me je zgrabio za bradu i okrenuo
glavu nateravši me da ga gledam pravo u oĉi.
Brzo sam klimnula i sloţila se, nadajući se da će to zaustaviti muĉenje mog
tela. - Da. Da. Tvoja sam, Alberto. Pripadam tebi. Samo tebi. Moje telo je tvoje.
Molim te. Ţao mi je. Ne ţelim ga ­ jecala sam.
Telo mi je gorelo. Obrazi su me boleli. Srce mi je tuklo. Moje srce se
slamalo.

201
 Book As Passion

- Moram da te nauĉim lekciju. Tada ćeš razumeti ­ rekao je i pustio mi

bradu. Podigao je biĉ visoko i trgla sam se pre nego što je ostvario kontakt s
mojim telom. A kad jeste, onda sam vrisnula u agoniji.
Kada je bio gotov sa zlostavljanjem mog tela, ispustio je biĉ i poĉeo da
otkopĉava rajsferšlus. Kurac mu je već bio tvrd.
Zatvorila sam oĉi i ĉekala ono što sledi.
Bez obzira koliko sam pokušavala da pripremim sebe, bol je uvek bio isti.
Uvek sam osećala kao da me seĉe iznutra. Vrisnula sam kad se zabio u mene, a
prsti su mi se potpuno odvojili od tla. Bolno se zario u mene nekoliko puta, a onda
je zaurlao i svršio. Dok se izvlaĉio iz mene, zgrabio me je za bradu.
- Pogledaj me! - Naredio je grubo.
Naglo sam otvorila oĉi i zagledala se u njegove besne, crne oĉi. Zakucao je
usne na moje i ja sam se trgla. Bolelo je. Povlaĉeći se unazad, zario mi je nokte u
obraze.
- Ti si moja, Ayla. Nikad ne zaboravi to.
Otvorila sam oĉi. Sedeći u krevetu, osećala sam muĉninu, a telo mi je
gorelo. Imala sam osećaj kao da sam upravo izbiĉevana. Stomak mi se divlje
zgrĉio i iskobeljala sam se iz kreveta. Oteturala sam se do kupatila i pala pored
šolje pre nego što sam povratila.
Ridala sam. Povraćala. I plakala.
Nekontrolisano sam se tresla, a nesvestica mi je zamutila vid dok sam
nastavljala da jecam. Bol. O Boţe. Pritiskao mi je grudi i nisam mogla da dišem.
Sve je bilo savršeno. Ovo je trebalo da bude moj novi poĉetak. Imala sam
nadu. Mislila sam da mogu da nastavim dalje.
Kakva je to greška bila.
Nije bilo nade, ni mira.
Sve je bio san. Fantazija. Laţna nada. Jadna nada.
Ţivela sam u konstantnom košmaru.
Koja je poenta ţiveti? Koja je poenta nastavljati kad je sve što sam osećala
bol, neopisiv bol?

202
 Book As Passion

Podigla sam pogled i videla brijaĉ koji mi je Maddie dala. Bio je na pultu.
Odmah pored mene, kao da je bio ostavljen tamo da ga iskoristim u ovom trenutku.
Podigla sam se na kolena i dohvatila ga. Drţala sam ga drhtavim rukama, a moje
teško disanje je nastavilo da ispunjava kupatilo.
Ruke su mi se tako tresle da mi je brijaĉ skoro ispao, ali ja sam ga ĉvrsto
stegla. Pomerila sam se unazad, sela uz kadu, privukla kolena grudima i gledala u
brijaĉ.
Ţelela sam tišinu.
Nisam više ţelela da me boli.
Suze su mi se slivale niz obraze, dokazi moje prošlosti i mog bola.
Nisam znala šta radim. Nisam mogla ispravno da razmišljam.
Sve što sam ţelela je mir. Albertov glas u glavi me je izluĊivao.
Ispruţila sam zglob i drţala brijaĉ uz njega. Zatvorila sam oĉi, a glava mi je
pala unazad na kadu. Ništa nisam osetila kad sam ga snaţno pritisla na koţu i
povukla na gore. Otvorila sam oĉi i videla crvenu liniju. Krv.
Curila je iz reza koji sam napravila. Ali i dalje nisam ništa osećala.
Zašto nisam osećala da gori?
Zašto nisam osećala bol?
Iznervirana, pritisla sam brijaĉ na drugi zglob i jako prtisnula, uvijajući ga u
koţi. Napravila sam sliĉan rez i na drugom zglobu.
Ispustila sam brijaĉ i zagledala se u nered koji sam napravila. Koţa mi je
bila otvorena i svuda je bilo krvi. Prekrila je moje ruke. Moju spavaćicu. Pod.
Kupatilo je plutalo ispred mene, a vid mi je bio toliko zamućen da skoro
ništa nisam videla. Glava mi se otkotrljala unazad, a telo potonulo na pod. Pala
sam na stranu, a glava mi je udarila u tvrd pod. Pojavile su mi se crne taĉke ispred
oĉiju i poĉela sam da trnim. Nisam osećala ništa.
I za jedan kratak trenutak bilo je predivno.
Oĉi su poĉele da mi se zatvaraju i dok sam tonula dublje u tamu, nasmejala
sam se.

203
 Book As Passion

Tišina. Postojala je samo tišina.

I to je bilo sve što mi je potrebno.

****

Maddie

- Mmmm… ­ promrmljala sam uz Arturove usne.

­ Nedostaješ mi ­ odgovorio je pre nego što me je brzo poljubio.
Kikoćući se, gurnula sam mu prste u kosu i privukla njegove usne do mojih,
ljubeći ga ţestoko. ­ Video si me sinoć.
­ Nedostajala si mi ĉim si otišla.
­ Prestani da budeš tako sladak ­ odgovorila sam grizući donju usnu.
­ Samo za tebe, dušo.
Bio je tako sladak ponekad. Ayla je bila u pravu. Jesam ga volela. Ali sam se
bojala. Je li ovo prava stvar? Da li je on zaista onaj pravi?
Oduvek sam ţelela epsku ljubav. Da li je ovo moja epska ljubav?
Bio je sladak, briţan i neţan. Ali nikada nije rekao da me voli. Bila sam
svakim danom sve više oĉajna jer nije bilo priznanja.
Osetila sam njegove ruke na dupetu i privukao me je bliţe. Sedela sam na
kuhinjskom pultu sa nogama obavijenim oko njegovog struka. Mogla sam da ga
osetim uz svoje meĊunoţje.
­ Ne ovde ­ prošaputala sam. ­ Mama će da nas ubije.
­ Znam ­ zareţao je Artur. Neznatno se povukao i napućio. ­ Jebi ga, dušo,
potrebna si mi.

204
 Book As Passion

­ Posle doruĉka?
­ Muĉenje ­ uzvratio je. Udarila sam ga po grudima u šali i odgurnula od
sebe. Taman sam htela da sklonim noge sa njegovog struka, kad sam videla mamu
iza Artura.
O sranje.
Uhvaćena.
­ O Boţe. Ne na pultu. Molim vas, ne na kuhinjskom pultu! - Uzdahnula je
mama.
Brzo sam odgurnula Artura i skoĉila sa pulta. ­ Kunem se, samo smo se
grlili. Ne bismo išli tako daleko.
Arturovi obrazi su bili blago crveni, a osetila sam i sama da sam
porumenela.
- Maddie - upozorila me je mama.
­ Znam. Znam. Neće se ponoviti - uzdahnula sam.
- Pa, moram da idem. Vidimo se na doruĉku ­ rekao je Artur pre nego što je
otišao. Pre nego što je izašao iz kuhinje, namignuo mi je.
Kukavica. Ne mogu da verujem da me je ostavio da sama rešavam ovo.
Mama me je streljala pogledom, a ja sam se napućila i sloţila svoju najbolju
nevinu facu.
­ Mama. Kunem se, nismo imali nameru ništa da radimo na kuhinjskom
pultu. Ĉist je ­ rekla sam.
­ Maddie, koristiš li zaštitu? Molim te, reci da si zaštićena.
Evo krećemo ponovo.
- Mislim da sam se pobrinula za to.
- U redu. Samo proveravam.
Slegnula je ramenima i prišla rerni. ­ Gde je Ayla?
To je bilo dobro pitanje. Kasnila je.
- Ne znam. Nisam je videla - rekla sam i malo se zabrinula.

205
 Book As Passion

Mama je prestala sa radom i pogledala me, takoĊe zabrinuto. ­ Hoćeš li da je

proveriš?
- Da, trebalo bi ­ sloţila sam se pre nego što sam izašla iz kuhinje. Brzo sam
se popela uz stepenice i stala ispred njene sobe. Ali nije odgovarala kad sam
pokucala. Zabrinula sam se još više i sa panikom koja mi je prolazila kroz telo,
otvorila sam vrata i ušla.
- Ayla? - Pozvala sam je. Nije bilo odgovora. Nije bila u svojoj sobi.
Je li bila sa Alessiom?
Njih dvoje su tako divni. Ako uskoro ne budu zajedno, moraću da se
pobrinem za to. Oboje su suviše tvrdogavi.
Definitivno im je trebalo pomoći.
Baš kad sam htela da se okrenem nazad, primetila sam svetlo u kupatilu.
Zbunjeno sam skupila obrve i krenula prema njemu. Verovatno ga je ona ostavila.
Gurnula sam vrata, ali prizor koji sam videla mi je oduzeo dah, a srce mi
sišlo u stomak. Vrišteći sam utrĉala u kupatilo i pala pored onesvešćene Ayle. Bila
je prekrivena krvlju.
­ Ne. Ne. Ne ­ paniĉno sam šaputala.
Privukla sam njeno telo sebi i videla duboke rane na njenim rukama.
­ O Boţe! ­ Plakala sam. ­ Ayla! Zašto? ­ Uzdahnula sam, a suze su mi se
slivale niz obraze.
Utroba mi se stisla i osećala sam muĉninu. Srce mi je bilo teško kao da ga
nešto nevidljivo snaţno pritiska
- Ne! - Privukla sam je bliţe, njena krv je prekrila moju haljinu.
Vrisnula sam. - Mama!
Milujući Aylinu kosu, nastavila sam da plaĉem.
- Alessio!

206
 Book As Passion

XXXIII POGLAVLJE

Аlessio

- On preti ljudima. Uplašeni su - rekao je Phoenix dok smo izlazili iz moje

kancelarije. Pokušavao sam da zadrţim bes pod kontrolom, ali on je strujao mojim
telom sa takvom ţestinom da sam se sav tresao.
Od kad se proširila vest da je Alberto ubio Alfreda, moji ljudi bili su
uplašeni. Obzirom da je ubio Šefa i preuzeo organizaciju, znali su da su njegove
pretnje ozbiljne.
- Koji ti je plan? - Upitao je Viktor pored mene.
- Neće doći do mojih ljudi. Pobrinuću se za to. Arture, ţelim da svakoga
drţiš na oku. Pobrini se da Straţari rade svoj posao i da redovno o svemu
izveštavaju - odgovorio sam smirenim glasom iako sam bio sve samo uznemiren.
- Razumem, šefe - odgovorio je brzo pre nego što nam je klimnuo glavom i
otišao.
Okrenuo sam se Phoenixu i klimnuo ka njemu - Obavesti glavne familije da
ćemo da ih posetimo. Hoću liĉno da razgovaram sa svakim.
Klimnuo je i odmah izvadio telefon iz dţepa. Nakon nekoliko trenutaka
ţestokog tipkanja, vratio ga je u dţep.
- UraĊeno - rekao je Phoenix.
Ako je Alberto stvarno mislio da moţe da me nadvlada i oduzme mi moje
carstvo, grdno je pogrešio. Gradio sam ovo carstvo svojim jebenim, golim rukama
skoro deset godina. Pola svog ţivota posvetio sam stvaranju najjaĉe mafijaške
porodice. Neću odustati sada i sigurno neću izgubiti od tog drkadţije.
Silazili smo niz stepenice kad nas je iznenadni vrisak zaustavio u koraku.
Nikolay je već izvukao svoj pištolj, a video sam da su Phoenix i Viktor posegli za
svojim. Oĉi su mi se raširile kad sam ĉuo svoje ime. Posegao sam iza leĊa i
izvukao svoj pištolj.
207
 Book As Passion

- To je Maddien glas - prosiktao je Phoenix, ali ja sam već trĉao nazad gore,
preskaĉući po dve stepenice.
Kada sam stigao na vrh stepenica, zastao sam i pogledao levo-desno,
pokušavajući da shvatim gde je. Ponovo sam zaĉuo vrisak i sa srcem koje mi je
tutnjalo u grudima, okrenuo sam se ka njenom glasu.
- Sranje - prošaputao sam. Dolazio je iz Ayline sobe.
Vrata su bila otvorena. Uperio sam pištolj napred i drugom rukom otvorio
šire vrata. Bacio sam pogled preko ramena i video svoje ljude u sliĉnoj poziciji.
Oštro sam klimnuo glavom pre nego što sam ušao. Bili su odmah iza mene.
Ulazeći dublje u sobu napeo sam se kad nisam ništa video. Soba je bila prazna,
samo se ĉulo neĉije jecanje. Okrenuo sam se i video da su vrata kupatila otvorena,
a svetlo ukljuĉeno. Pre nego što sam se pomerio, Phoenix se progurao do vrata i
širom ih otvorio.
­ O sranje! Sranje! Jebi ga! ­ Uspaniĉio se i uleteo unutra.
Srce mi je divlje tuklo, a stomak se prevrnuo kad sam ĉuo Maddien plaĉ.
Krenuo sam za Phoenixom i kad sam prišao bliţe, miris krvi me je zapuhnuo.
Ukljuĉio mi se alarm i utrĉao sam unutra. Prizor me je gotovo bacio na kolena.
Maddie me je pogledala uplakanim oĉima i zajecala. ­ Ayla. Ona…
Ayla je bila prekrivena krvlju. Oĉi su joj bole zatvorene i bila je smrtno
bleda. Prizor kakav nikada nisam ţeleo da vidim. Poţurio sam napred i pao na
kolena pored Maddie.
­ Evo ­ ĉuo sam Viktora pored sebe. Podigao sam pogled i video da mi
dodaje peškire. ­ Moramo da joj pritisnemo rane da zaustavimo krvarenje.
Bio je u pravu. Moramo da zaustavimo krverenje.
- Zovi Sema! - Oštro sam naredio ne skidajući pogled sa Aylinog lica. Uzeo
sam peškire od Viktora i pritisnuo ih neţno na rezove. Nije se pomerila. Nije se
ĉak ni trgla. Maddie je još uvek tiho plakala, a grudi su joj se podizale sa svakim
tihim jecajem.

208
 Book As Passion

Nagnuo sam se napred, uzeo Aylu iz njenog naruĉja i pruvukao je na svoje

grudi, ne mareći ni malo što me prekriva krv. Podigao sam ruku i obuhvatio njen
hladan obraz.
- Ayla? - Prošaputao sam, glas mi je zvuĉao promuklo i ĉudno.
Nije odgovarala. Leţala je mlitavo i mirno u mojim rukama. Ali disala je.
Bilo je slabo, ali je postojalo. Ayla je bila ţiva i ja sam primoravao svoj mozak da
prihvati tu ĉinjenicu, iako sam se osećao kao da mi je srce prepuklo na dva dela.
Pritisak koji je tu rastao je bio nepodnošljiv, a stomak mi se bolno zgrĉio.
Poslednji put sam se ovako osećao kad sam bio svedok majĉine smrti.
Muĉno sam uzdahnuo na tu pomisao i odmahnuo glavom. Ne. Ovo se ne
dešava ponovo. Neću to da dozvolim.
Obavio sam ruke ĉvrsto oko Ayle i ustao. Gledao sam u nju dok sam izlazio
iz kupatila i prilazio krevetu. Neţno sam je spustio na dušek, seo pored nje i
povukao joj ruke napred kako bih mogao da pritiskam rane i dalje.
Sa zatvorenim oĉima, bledim licem i crnom kosom rasutom po jastuku,
izgledala je tako krhko. Ranjivo. I tako slomljeno. Od tog prizora me je srce
zabolelo i zatvorio sam oĉi pred naletom bola.
Nije trebalo ovako da se osećam, ali me je bolelo da gledam Aylu u ovom
stanju. I nisam mogao da razumem zašto je to uradila. Delovala je srećno. Otvorio
sam oĉi i gledao u njene ruke. Zašto bi pokušala da se ubije?
Iako sam sto puta postavio sebi to pitanje u glavi, nisam mogao da pogodim
odgovor. A hteo sam da znam pravu istinu. Nisam ţeleo više da pretpostavljam.
Blago sam se nagnuo i sklonio nekoliko pramenova koji su joj prekrivali
lice. Zadrţao sam tako prste, nadajući se reakciji od nje. Kad je nije bilo, uzdahnuo
sam i pomerio ruku.
Ayline grudi su se sporo podizale i spuštale, disanje joj je bilo teško. Osećao
sam se bespomoćno dok sam je posmatrao. Preusmerio sam pogled na Viktora koji
je stajao pored mene. Lice mu je bilo tmurno i zabrinuto.
­ Gde jer Sam? ­ Zareţao sam.
Sam je bio naš liĉni lekar koji je ţiveo na imanju. Bolnica nije uvek bila
dobar izbor pa nam je bio potreban neko ko bi nam bio pri ruci i ne bi postavljao

209
 Book As Passion

pitanja. Najbolja opcija je bila neko ko ţivi na isti naĉin. Sam se savršeno uklapao
u ulogu.
- Ovde sam ­ rekao je Sam i poţurio napred.
Lutao je pogledom po Ayli. ­ Prokletstvo ­ prošaputao je. Sam se nagnuo
prema Ayli i ja sam je sa ţaljenjem ispustio i sklonio mu se s puta.
Seo je na moje mesto, pomerio peškir sa Ayline ruke i tiho zazviţdao na
prizor.
­ Da li je loše? Koliko je loše? ­ Pitao sam dok su mi ţmarci puzali uz noge.
Još više sam se uspaniĉio kad sam video Samovo zamišljeno lice.
Odmahnuo je glavom i prošaputao dok je pregledao Ayline rane. - Moram
da oĉistim krv da bih mogao da vidim koliko je loše. Disanje joj je plitko, ali
dobro. Ni otkucaji srca joj nisu loši.
To je dobro. Trebalo bi da je dobro. Ponavljao sam to u glavi iznova i iznova
kako bih smirio sebe.
Sam je oĉistio nešto krvi sa Ayline ruke i videli smo dugaĉak vertikalan rez.
Ţeleo sam da zaurlam. Nisam mogao da zamislim bol kroz koji mora da je
prolazila. Na pomisao da ona prolazi kroz tako nešto, osećao sam se kao da mi
nazubljena oštrica prelazi preko srca.
­ Hvala Bogu ­ ĉuo sam kako je Sam izdahnuo.
­ Šta? ­ Upitao sam naginjući se napred.
­ Rez nije dubok. Vertikalni rez moţe biti fatalan, ali ona nije mnogo pritisla
kad je sekla, pa ni jedna glavna arterija ili vena nije oštećena ­ objasnio je. ­ Ima
sreće da je još uvek ţiva. Oĉigledno je izgubila nešto krvi, ali ne mnogo. NaĊena je
priliĉno brzo. Voleo bih da mnogu da iskoristim lepak za koţu. Bilo bi manje
bolno, ali najbolja opcija su šavovi. ­ Pogledao je u mene oĉekujući odgovor.
Šta je, jebote, ĉekao?
­ Samo uradi to. Prestani da gubiš vreme!
Klimnuo je i prionuo na posao. Trebalo mu je nekoliko sati da oĉisti rane,
zašije ih i stavi paţljivo zavoje. Sve vreme sam nestrpljivo koraĉao po sobi. Nisam

210
 Book As Passion

mogao da se otresem nelagodnog osećaja. Kako su minuti i sati prolazili, bez

obzira koliko se trudio, nisam mogao to da sakrijem.
Bio sam zabrinut. Uplašen. I bespomoćan.
Maddie je još uvek tiho plakala. Phoenix je obavio ruke oko nje
pokušavajući da je umiri. Nikolay i Viktor su stajali naslonjeni na vrata,
pokušavajući da izgledaju nezainteresovano, ali po izrazima na njihovim licima,
bilo je jasno da su zabrinuti. Nikolayevo hladno lice bilo je pepeljasto i nije skidao
pogled sa Ayle, dok se Viktor vrpoljio okolo, jasno pokazujući nervozu.
I Lena. Skoro se onesvestila kad je ušla u sobu. Viktor je morao da je izvede.
- Gotovo - uzdahnuo je Sam sa svog mesta pored Ayle.
Prestao sam da koraĉam po sobi i pogledao prema njoj.
­ Hoće li biti dobro? - Pitala je Maddie, glasom tihim i hrapavim od suza.
- Ako pitas za rane, da. Zaustavio sam krverenje. Ima dobro disanje. Ali
emocionalno i mentalno, ne znam. Ovo bi mogao da bude pokušaj samoubistva, ali
ako jeste, sekla bi dublje. Dokle god je u nesvesti, necemo dobiti odgovore. Ono
što je vaţnije je da shvatimo zašto kako bismo mogli da joj pomognemo.
- Ali sve je bilo u redu sa njom - usprotivila se Maddie i izvukla iz
Phoenixovog zaštitniĉkog zagrljaja.
- Da li je pokušala ovo ranije? - Pitao je Sam.
­ Ne koliko ja znam ­ odgovorila je Maddie. Prišla je bliţe i sela pored Ayle.
­ Moţe biti mnogo faktora u igri. Najveći od svih je depresija. Oĉigledno je
nešto dovelo do ovoga. Da li ima noćne more?
Oĉi su mi se raširile. ­ Ayla ima noćne more. Ĉak je i halucinirala da ima krv
po sebi.
­ Noćne more, halucinacije i pokušaj samoubistva - reko je Sam, njegov
pogled još na Ayli. ­ Moja najbolja pretpostavka je posttraumatski stresni
poremećaj.
- Jebem ti - opsovao sam i frustrirano provukao prste kroz kosu. Bilo mi je
isped nosa. Bilo je tako jebeno oĉigledno, a ja ipak nisam ništa primetio.

211
 Book As Passion

Ili moţda nisam ţeleo da vidim. Odbijao sam da priznam da kod nje postoji
bol.
Video sam kako se Nikolay odmakao od zida i krenuo napred zauzimajući
zaštitniĉki stav. Prekrstio je ruke preko grudi i gledao u Sama sa nestrpljenjem.
­ PTSP? ­ Upitala je Maddie. ­ Misliš, nešto joj se dogodilo?
­ Jedino to ima smisla. Moţe da bude bilo šta. Silovanje, zlostavljanje ili je
svedoĉila neĉemu ­ objasnio je Sam. ­ Nešto se dogodilo što je dovelo do taĉke da
ima noćne more, halucinacije i otišla je tako daleko da je ĉak i pokušala da se
ubije.
­ Nikada ništa nije rekla ­ prošaputala je Maddie.
­ Mnogo PTSP pacijenata ništa ne govori. Ayla nas ne poznaje dovoljno.
Mora da postoji veliko poverenje izmeĊu pacijenta i osobe sa kojom bi on ili ona
podelili svoje iskustvo.
- Kako da se nosimo sa ovim? Kako da pomognemo? Ne moţemo da
dozvolimo da ţivi ovako ­ Maddie je ponovo poĉela da paniĉi, glas joj se povisio
za oktavu.
­ Pomoći ćemo joj ­ rekao je Nikolay iza mene. To su mu bile prve reĉi od
kad smo pronašli Aylu kako krvari na podu.
- Ali kako? - Povikala je glasom ispunjenim strahom.
- Prvo, budite strpljivi i puni razumevanja sa njom. Ne navaljujte da bilo šta
kaţe. Moţete da je podstiĉete, ali ne previše. Najbolji naĉin da postupate sa PTSP
pacijentkinjom je da joj pokazujete što više ljubavi. Pokaţite da vam je stalo do nje
i da je podrţavate. Ne dozvolite da se oseća usamljeno. Šalite se sa njom.
Oraspoloţite je. Potrudite se da bude srećna - sugerisao je Sam.
Mora da je postojao okidaĉ. Trljao sam frustrirano vrat otpozadi, bezuspešno
pokušavajući da se oslobodim tenzije koja se tu skupljala. Mišići su mi bili
zategnuti i napeti. U glavi mi je udaralo. Bilo mi je muka i srce me je bolelo.
Izgubio sam se u mislima dok sam gledao u Aylino mirno telo i skoro
propustio šta je Sam govorio.
­ Prepisaću joj antidepresiv. To neće izleĉiti njen PTSP, ali za sada će je
smiriti i uĉiniti da se oseća manje tuţno, zabrinuto ili na ivici. Daću joj i pilule za

212
 Book As Passion

spavanje. To bi moglo da zadrţi noćne more na odstojanju. Samo se pobrinite da ih

ne uzme previše odjednom ­ rekao je Sam. ­ Predloţio bih da drţite pilule dalje od
nje tako da im nema pristup. Jedan od vas bi trebalo da joj daje pilule u propisano
vreme.
­ Ja ću ­ rekla je Maddie.
­ Dobro. O njoj mora da se vodi raĉuna. Budite neţni.
Neţni. To nije bilo u našem reĉniku. Mi nismo znali šta znaĉi neţno.
­ Šefe? Mogu li da idem? - Pitao je Sam posle nekoliko trenutaka tišine.
Klimnuo sam bez skretanja pogleda sa Ayle.
­ Maddie, treba da se oĉistiš ­ ĉuo sam Phoenixa iza sebe.
­ Daj da prvo presvuĉem Aylu. Prekrivena je krvlju. Promeniću i posteljinu
pa ću da idem da se presvuĉem ­ rekla je Maddie.

****

Pošto je Maddie insistirala da svi izaĊemo iz sobe, ĉekali smo pred vratima.
Niko od nas nije progovarao.
Ja sam šetkao. Svaki minut proveden bez Ayle je bio ĉista agonija. Nisam
ţeleo da budem daleko od nje dok je u ovakvom stanju. Od te pomisli mi se
plakalo. Sve emocije koje su mi strujale telom su mi bile nepoznate. Ayla je ĉinila
da gubim kontrolu.
Jebote, već sam izgubio kontrolu, a nisam to ni primetio. Bila mi je duboko
pod koţom. Ayla je uĉinila da moje hladno, bezosećajno srce… oseća. Osećao sam
bol. Osećao sam tugu. Sve zbog nje.
Nalsanjajući se na zid, poraţeno sam lupio glavom i zatvorio oĉi. Kada sam
ĉuo da se vrata otvaraju, naglo sam otvorio oĉi i odmakao se od zida.
­ Da li se probudila? ­ Pitao sam. Maddie je utuĉeno odmahnula glavom.

213
 Book As Passion

­ Ja ću da pazim na nju ­ rekao sam glasom koji nije trpeo prigovor i ušao u
sobu. Zatvorio sam vrata, pomerio drvenu stolicu do kreveta i teško se spustio na
nju.
Morao sam da je dodirnem, da je osetim. Morao sam da se uverim da je
zaista ţiva, da diše i da je stvarna. Nagnuo sam se napred u stolici, neţno palcem
prelazio preko njenih prstiju i onda ga pomerio na unutrašnjost njenog zgloba koja
nije bila prekrivena zavojima. Gladio sam neţnu koţu i prelazio palcem preko
stabilnog pulsa.
Nauĉio sam kako da prikrijem emocije i osećanja, a ipak ova ţena je znala
kako da sve to promeni. Za kratko vreme koliko sam je poznavao uĉinila je da
osećam više nego za dvadeset dve godine.
Povukao sam ruku i provukao je kroz kosu. Nije bilo vremena za slabosti. A
emocije su definitivno bile slabost. Samo bi me ubile.
Pokušavao sam da usadim to sebi u glavu dok sam sedeo pored Ayle i ĉekao
da se probudi. I kad se konaĉno probudila, imao sam svoje emocije pod kontrolom.
Trenirajući svoje lice da bude ravnodušno, ispravio sam se u stolici kad sam video
da se pomera u krevetu.
Zatreptala je oĉima i pogledala u plafon, zbunjena. Video sam kako se trgla i
polako se okrenula da me pogleda. Oĉi su joj se raširile i ispustila je šokirani
uzdah.
- Dobro jutro - rekao sam.
­ Dobro… jutro…
- Kako se osećaš?
Naborala je ĉelo i duboko se zamislila. ­ Ne znam. Ĉudno. Glava me boli.
Podigla je ruku i opet se trgla. Razrogaĉila je oĉi kad je ugledala zavoje oko
svojih ruku. Ukoĉila se, a ruku je još drţala u vazduhu.
­ Da li se sećaš? ­ Upitao sam naginjući se napred.
Nekoliko trenutaka je ćutala, a onda je polako i oprezno klimnula glavom.
­ Ayla, zašto si to uradila? ­ Trudio sam se da mi glas bude neţan kako je ne
bih prestrašio svojim pitanjem.

214
 Book As Passion

Ali nije odgovorila. Uzdahnula je i ruka joj je pala na dušek. Ponovo je

gledala u plafon u nameri da izbegne kontakt oĉima sa mnom.
­ Ako ne razgovaraš sa nama, ne moţemo da ti pomognemo, Ayla. A mi
ţelimo da ti pomognemo ­ prošaputao sam. ­ Reci nešto ­ molio sam je kad nije
ništa odgovarala.
Bilo je kao da ja više nisam tu. Pomerio sam ruku blizu njene, prsti su nam
bili udaljeni jedva nekoliko santimetara.
- Ayla - duboko sam udahnuo pokušavajući da smirim ubrzan rad svog srca.
- Mogu da pretpostavim šta se desilo. Mogu da pogaĊam. Ali ja ne ţelim da
pretpostavljam. Ţelim da ĉujem pravu istinu od tebe. Kaţi nešto. Bilo šta.
Nije izustila ni reĉ.
Ništa.
Tvrdoglavo je ćutala.
Umorno sam drugom rukom protrljao lice i uhvatio se za koren nosa pre
nego što sam frustrirano izdahnuo.
Ovo je bilo teţe nego što sam mislio.
Nakon nekoliko minuta potpune tišine, nagnuo sam se bliţe. - Ti vrediš više
nego što misliš - neţno sam prošaputao nadajući se da će te reĉi imati neki uticaj
na nju. - Ti donosiš sreću drugima. Ti donosiš svetlo, Ayla. Imaš ljude kojima je
stalo do tebe. Ljude koji ţele da ti pomognu. Dozvoli nam.
Ali ona nije reagovala. Telo joj je i dalje bilo ukoĉeno i gledala je u plafon,
skoro ne trepćući.
Mrzeo sam nepravdu kroz koju je Ayla prolazila. Ţeleo sam da znam istinu.
Ne, oĉajno mi je bila potrebna istina. Morao sam da znam ko je ona i ko ju je, do
Ċavola, povredio.
Pogledao sam u naše ruke. Stajale su jedna do druge, ali se nisu dodirivale.
Pribliţio sam prste njenima i osetio kako se velika napetost i teskoba kotrljaju od
nje u talasima.
- Mogu li da te dodirnem? - Upitao sam.

215
 Book As Passion

Podigao sam pogled taman na vreme da vidim kako su joj se oĉi raširile od
šoka na moje pitanje. - Mogu li da te drţim za ruku? - Promrmljao sam ţeleći još
neku reakciju od nje.
Ali Ayla je ostala nema. Njene zelene oĉi ponovo su izgubile fokus. Ako je
ikako moguće, postala je još napetija i zabrinuo sam se da sam je prejako pritisnuo
i previše brzo.
Ayla je polako pomerila svoju ruku, radije nego da odgovori. Ali nije je
pomerila ka meni, već je udaljila i stavila preko stomaka.
To je bio sav odgovor koji sam dobio. Ali je to govorilo mnogo.
Zatvarala se i odbijala bilo kakvu utehu.
Ispustio sam oštar uzdah i ustao. - Samo ţelim da znaš da si voljena. Vaţna
si. Maddie. Leni - zastao sam i teško progutao. I meni. Ali to nisam glasno
izgovorio.
Tišina.
Ayla je zatvorila oĉi, efikasno me iskljuĉujući. Povukla se. Ne reaguje.
Pogledao sam je još jednom pre nego što sam se okrenuo i izašao. Svaki
korak koji me je udaljavao od nje je bio bolan, ali sam naterao sebe da izaĊem.
Bilo joj je potrebno da bude sama. Da razmisli i pomiri se sa tim što se
desilo. Samo se nadam da je ĉula šta sam joj rekao.
Zato što je to bila istina.

216
 Book As Passion

XXXIV POGLAVLJE

Ayla

Prethodna noć mi je bila u magli. Stidela sam se što su me Alessio i ostali

našli u takvom stanju. Videli su me u momentima moje najveće slabosti.
Alessio je nastavio da mi postavlja pitanja. Nagovarao me je da otkrijem
istinu. Imala sam osećaj kao da mi telo pluta, a njegove reĉi su zvuĉale kao da
dolaze ispod vode.
Molio me je. UbeĊivao. Zvuĉao je oĉajno. Rekao mi je da vredim više nego
što mislim, a ja ipak nisam mogla da odgovorim.
Nije bio u pravu. Nisam vredela ništa. Bila sam kurva. Prljava. Iskorišćena.
Bila sam samo prazna ljuštura.
Njegove reĉi su bolele jer je lagao.
Ţelela sam da vrištim. Mrzela sam ga. Prestani da laţeš, molim te. Srce me
je bolelo. Tako mnogo je bolelo. Ja nisam donosila sreću. Nisam bila svetlost. Bila
sam tama. Nikome nije stalo. Bila sam sama.
Alessio se nagnuo bliţe i osetila sam njegovu toplotu pored moje ruke koja
je bila poloţena na krevetu. Njegova ruka je bila blizu moje. Tako blizu, a ipak se
nismo dodirivali.
- Mogu li da te dodirnem?
Ukoĉila sam se. Ne. Ne sme da me dodirne. U ovom trenutku ne bih
podnela dodir muškarca. Ili bilo ĉiji dodir.
Imala sam osećaj da ću se raspasti i nestati.
Molim te, odlazi. Molim te, idi. Ostavi me.
Ĉula sam kako je oštro izdahnuo i ustao, odgurnuvši stolicu. Odlazio je.

217
 Book As Passion

- Samo ţelim da znaš da si voljena. Vaţna si. Maddie. Leni - promrmljao je

neţno Alessio.
Njegove reĉi su bile kao oštar noţ kojim mi je neko sekao srce.
Zatvorila sam oĉi i ćutala. Nisam ništa rekla. Nisam mogla.
Bolele su me njegove reĉi. Volela bih da nisu, ali njegove laţi su slomile
moje već napuklo srce. Verovala sam mu, a on me je hranio laţima.
Dok je odlazio, njegovi koraci su jenjavali dok ga više uopšte nisam ĉula.
Kad sam ĉula da su se vrata zatvorila, uzdahnula sam i nastavila da drţim oĉi
zatvorene.
Protrljala sam prstima preko neravnina na zavoju i nos je poĉeo da me
pecka dok su se suze formirale iza mojih zatvorenih kapaka. Nikada nisam mislila
da ću da preduzmem takav korak. Ĉak se i ne sećam da se to desilo. Bila sam tako
izgubljena, tako daleko, da nisam ni znala šta radim.
Ali sećala sam se tišine koja me je okruţila kad sam se onesvestila. Bio je
dobar osećaj. Moćan. Osećala sam da imam, makar jednom, kontrolu nad svojim
osećajima. Kako god, znala sam da je pogrešno.
Jedna suza mi se slila niz lice i povukla sam pokrivaĉ do brade. Okrenula
sam se na levu stranu prema prozoru, ali sam i dalje drţala oĉi zatvorene. Brišući
tragove suza, uzdahnula sam i dozvolila umoru da me savlada.
Nekoliko trenutaka kasnije, ponovo sam spavala. A Alessiov glas me nije
napuštao.
- Vrediš više nego što misliš.

****

Kad sam ĉula da se vrata otvaraju, naglo sam otvorila oĉi i brzo zatreptala
da oteram pospanost. Telo mi se ukoĉilo.
Nekoliko trenutaka kasnije, osetila sam kako mi se krevet pomera i parfem
mirisa ruţe mi je zagolicao nozdrve.
Maddie.

218
 Book As Passion

Podigla sam pogledi videla je kako tuţno gleda u mene. Oĉi su joj bile
crvene i naduvene i izgledala je ispijeno.
- Zdravo - prošaputala je.
- Zdravo - odgovorila sam meko.
Gledala je u mene u tišini nekoliko trenutaka, a onda je šmrknula. Raširila
sam oĉi kad sam videla da su njene pune suza.
- Nikada više da nisi uradila tako nešto - rekla je i brzo obrisala suze koje su
se slile niz obraze.
- Maddie...
Grudi su mi se stegle kad sam je videla da plaĉe.
- Znaš li... kako je... bilo teško... videti te takvu? Naći te u takvom stanju?-
Plakala je.
Zatvorila sam oĉi dok mi je krivica obuhvatala srce i telo.
- Ne smeš nikada više to da uradiš, Ayla. Ne smeš.
- Ţao mi je.
Maddie je odgurnula kosu sa lica i obrisala prolivene suze.
- Ayla, mi moţemo da ti pomognemo. Samo treba da kaţeš. Priĉaj sa
mnom. Molim te. Ne mogu da te gledam takvu. Ti ne zasluţuješ to. Dozvoli nam
da ti pomognemo - prošaputala je i polako pomerila ruku i poloţila je na moju
glavu. Odsutno me je mazila po kosi i gledala u mene. - Izvini.
Izvini? Zašto se ona izvinjavala? Zbunjeno sam zatreptala, a ona je tuţno
odvratila pogled.
- Trebalo je da znam. Trebalo je da primetim, a ja sam dozvolila sebi da
verujem da si srećna. Trebalo je da budem tu za tebe.
- Grešiš. - Kad sam se konaĉno podigla da sednem, uzela sam Maddienu
ruku u svoju. - Bila sam srećna - priznala sam. - Srećnija nego ikad. Vi ste mi to
pruţili. Ti. Lena. Alessio.

219
 Book As Passion

Zbunjeno je gledala u mene, a u oĉima joj se videla sumnja. Izgledalo je kao

da traţi nagoveštaj da laţem. Ali nisam. Bile su to najistinitije reĉi, koje sam ikad
izgovorila.
Teško sam progutala i zgrabila mrvicu odluĉnosti u sebi. - Sinoć sam imala
noćnu moru.
Moţda mogu da joj kaţem. Ne kompletnu istinu. Ali delove nje. Moţda će
tada razumeti.
- Ne sećam se mnogo, ali bilo je strašno. Bilo je loše. Mnogo je bolelo -
prošaputala sam. - Ĉak i kad sam se probudila, nije me napuštala. Samo sam ţelela
da nestane. Samo sam ţelela tišinu.
Oĉi su joj bile raširene, usta otvorena od iznenaĊenja. - Da li imaš mnogo
košmara? - Neţno je upitala, lica mekog, dok me je gledala tuţnim oĉima.
Gledala sam u nju, a zapravo pored nje dok su mi slike mog košmara letele
pred oĉima. - Da. Uglavnom - prošaputala sam, a glas mi je bio pomalo izgubljen.
Taĉno tako sam se osećala. Izgubljeno. Nisam više znala gde pripadam. Nisam
znala šta da osećam ili ţelim. - Nisam ih imala neko vreme. Ali sinoć su se vratili -
priznala sam. Jedino zbog ĉega nisam imala noćne more bilo je zbog Alessia. Zbog
njegovog sakoa. Ali moj mir je bio otet od mene.
- Da li postoji razlog zašto odlaze i vraćaju se ponovo? - Maddie je oprezno
pitala. Prsti su joj bili obmotani oko mojih i neţno ih je milovala.
Slegla sam ramenima i skrenula pogled, izbegavajući kontakt oĉima. To je
bila moja tajna. Nisam mogla da joj kaţem. Zvuĉalo je patetiĉno ĉak i u mojoj
glavi. Mogu samo da zamislim kako bi njoj loše zvuĉalo.
­ U redu ­ rekla je. Bila sam joj zahvalna što nije navaljivala. ­ Hvala što si
mi rekla.
Stisnula mi je ruku utešno. Nemo sam klimnula glavom.
­ Ayla, uvek moţeš da razgovaraš sa mnom. Ovde sam za tebe.Tako da, kad
god budeš bila spremna, ja ću ĉekati. Neću da navaljujem. To je tvoj izbor. Ali znaj
da sam ovde za tebe. Ne samo ja, već i mama i Alessio takoĊe. I svi ostali. ­
Maddie se nagnula napred i poljubila me u ĉelo. ­ Uvek postoji svetlo na kraju
tunela ­ prošaputala je pre nego što se povukla nazad.
­ Maddie ­ šmrknula sam.
220
 Book As Passion

- Pst, ovde sam - rekla je i obavila ruke oko mene. Zagnjurila sam glavu u
njeno rame i plakala. Plakala sam zbog godina bola koji sam morala da trpim.
Plakala sam zbog ţivota koji sam morala da ţivim. Plakala sam zbog svog
beznaĊa. I plakala sam zbog neţnosti koja mi je ukazana. Trebalo je da oni budu
moji neprijatelji, ali umesto toga ukazali su mi više dobrote nego što sam doţivela
tokom celog svog ţivota.
­ Hvala ­ gušila sam se dok me je Maddie umirujuće gladila po leĊima.
­ U redu je. Sve će biti dobro. Ti ćeš biti dobro ­ šaputala je neţnim glasom
punim saosećanja.
Ne znam koliko je vremena prošlo. Kad su mi suze presušile, osećala sam se
potpuno isrpljeno. Ali lakše. Srce me nije toliko bolelo i lakše sam disala. Bila sam
smirenija.
Odmakla sam se od Maddie, obrisala suze, a ona mi se ohrabrujuće
nasmešila.
- Mora da si gladna - promenila je temu. Bila sam joj zahvalna na
razumevanju. Klimnula sam i poloţila ruku na stomak.
- Malo - odgovorila sam.
­ U redu. Sedi mirno. Doneću ti doruĉak.
­ Ĉekaj ­ pozvala sam je kad je bila blizu vrata. Maddie je stala i ponovo se
okrenula ka meni.
Grizući nervozno usne, odgurnula sam nekoliko pramenova sa lica. ­ Gde je
Lena? ­ Pitala sam, konaĉno izgovorivši glasno pitanje koje sam se bojala da
postavim.
Maddie je prestala da se smeši. ­ Mama je dole. Kada siĊem, reći ću joj da si
budna. Popeće se dok trepneš.
­ Je li ljuta? ­ Znala sam da sam ih razoĉarala i povredila svojim postupkom.
Ali nisam ţelela da Lena bude ljuta na mene.
Maddie je brzo odmahnula glavom, a oĉi su joj se raširile na moje pitanje. ­
Ne - uzdahnula je. - Nikada. Ayla, mama je bila jako zabrinuta. Biće srećna što si
se probudila. Ona nikada ne moţe da bude ljuta na tebe.
- U redu - odgovorila sam, a srce mi se smirilo.

221
 Book As Passion

Maddie mi se ponovo nasmešila i namignula. ­ Vraćam se brzo.

- U redu.

222
 Book As Passion

XXXV POGLAVLJE

Ayla

Izbegavala sam da pogledam blizu kade dok sam gasila svetlo i izlazila iz
kupatila. Bilo je besprekorno ĉisto, ali nisam ţelela da se vrate uspomene. Vratila
sam se do kreveta i sela na ivicu. Sunce je zalazilo i bacalo narandţasti sjaj u sobu,
ispunjavajući je spokojem.
Iako sam prespavala veći deo dana, još uvek sam osećala umor. Nakon što je
Maddie donela doruĉak, Lena je došla. Izraz njenog lica mi je slomio srce. Grdila
me je. Plakala je. Zajedno smo plakale.
I nakon svega toga me je poloţila u krevet i njeno slatko pevanje me je
uspavalo. Njene ruke su me utešno milovale po kosi dok sam tonula u san, a mali
osmeh mi se širio na usnama.
Moţda je Alessio bio u pravu.
Moţda jesam voljena. Oĉajniĉki sam ţelela da verujem u to.
Kucanje na vratima me je trglo iz misli. ­ Da? ­ Pozvala sam gledajući ka
njima.
Vrata su se polako otvorila i ja sam zinula kad sam ugledala Nikolaya da
ulazi.
­ Kako se osećaš? ­ Pitao je, njegov ton bezizraţajan, kao i uvek
­ Dobro…
Šta on radi ovde?
- Jesi li zaista? - Nakrivio je glavu i gledao u mene upitno. Spustila sam ruke
na krevet i odsutno pratila šaru na njemu. Njegovo prisustvo je uĉinilo da soba
deluje manja, a njegov tamni pogled izazivao mi je trnce niz kiĉmu.

223
 Book As Passion

­ Osećam se… bolje ­ ispravila sam sebe. Klimnuo je i zadţao svoj pogled
na meni. Nikolay se zamislio na trenutak pre nego što je krenuo napred i stao
ispred mene.
Kapljice znoja su mi curile niz leĊa kako mi je nervoza rasla. Zašto je on
ovde? Je li došao da me ismejava? Od te pomisli mi se plakalo.
Gledali smo se u tišini, a onda se pomerio. Zadrţavajući pogled na meni,
skinuo je svoj sako i stavio na stolicu pored mene. Zatreptala sam kad sam videla
da je poĉeo da otkopĉava košulju.
­ Šta… to…
­ Znaš li kako sam zadobio ovaj oţiljak? ­ Pitao je i podigao ruku pokazujući
na lice. Skrenula sam pogled sa njegovih grudi i pogledala gore. Oĉi su mu bile
prazne, a usne razvuĉene u ravnu crtu.
Uglavnom nisam ni obraćala paţnju na oţiljak na njegovom licu. Verovatno
zbog toga što sam izbegavala da gledam u njegovo hladno i ljutito lice. Ali sada
kada je pokazao na svoj oţiljak, ja sam zurila. Oţiljak se pruţao od njegove desne
obrve do brade. Bio je dubok i izgledao je kao kosi nabor.
Mora da je mnogo bolelo. Trgla sam se na tu pomisao i zapitala se kako ga
je dobio.
Kad sam konaĉno odmahnula glavom na njegovo pitanje, klimnuo je i
nastavio da otkopĉava košulju. Nikolay se okrenuo od mene ka zidu, pokazujući
mi leĊa. U trenu, skinuo je košulju. Prekrila sam rukom usta i uzdahnula na prizor.
­ O moj Boţe ­ uzdahnula sam.
LeĊa su mu bila prekrivena oţiljcima. Delovali su staro, ali ni jedan nije
izbledeo. Neki su bili dugaĉki i duboki. Mora da je prošao kroz agoniju.
Videla sam kako mu se mišići na leĊima napinju na moj uzdah. Nikolay se
okrenuo prema meni i ja sam zacvilela i oĉi su mi se ispunile suzama zamagljujući
mi vid.
Grudi i stomak su mu takoĊe bili prekriveni oţiljcima.
- Kako? - Zagraktala sam.
­ Pre šest godina oteli su me Italijani. Drţali su me zarobljenog skoro ĉetiri
nedelje, muĉeći me danonoćno. Hteli su informacije.

224
 Book As Passion

Na njegove reĉi srce mi je preskoĉilo i pokušavala sam da smirim disanje.

Italijani? O Boţe. Ne. Ne još jedan.
Koliko ljudi je moja porodica uništila?
­ Jesi li? Mislim, jesi li odao nešto? - Prošaputala sam dok sam gledala u
njegove oţiljke. Kad sam ĉula njegov podsmeh, naglo sam podigla pogled. Gledao
me je kao da sam izgubila razum. Odmahujući glavom, uzdahnuo je. ­ Ne Ayla,
ništa nisam odao. Primio bih metak za Alessia. Zaista misliš da bih ga izdao?
Ne, nisam mislila da bi ga izdao. Nikolay je bio hladan i tvrd. Delovao je
bezosećajno, ali iz onoga što sam videla, za vreme mog kratkog boravka ovde, bio
je odan. I zaštitniĉki nastrojen prema Alessiu.
Kada je rekao da bi primio metak za Alessia, verovala sam mu. Delovao je
ponosno kad je izgovorio te reĉi.
­ Bio sam jedva ţiv kad su me Alessio i ostali pronašli. Zbog velikog gubitka
krvi, oštećenih nerava i oteĉenog mozga bio sam u komi tri nedelje. ­ Nikolay je
zastao i duboko uzdahnuo. ­ Kad sam se probudio, morao sam ponovo da uĉim da
hodam. Nakon dva dana dijagnostikovan mi je PTSP.
Srce mi se slomilo od njegovog priznanja. Nikad to nisam oĉekivala. Iako
mu je izraz lica ĉvrst, videla sam da mu je bol mu je sevnuo u oĉima. Suze koje su
se nakupljale u oĉima, slobodno su pale niz moje obraze. Nikolay je raširio oĉi kad
je video moje suze, a grlo mu se bolno pomeralo kad je teško progutao.
­ Košmari, halucinacije, dubok bes, depresija i samoprezir. Postali su stalni u
mom ţivotu ­ nastavio je odvraćajući oĉi od mojih.
Njegov bol mi je sve rekao. Zato što sam znala kako to izgleda.
­ Sećam se da sam uperio pistolj sebi u glavu, ţeleći da okonĉam sve to ­
rekao je.
Ne.
- Ali Alessio me je odgovorio. Viktor. Phoenix. Artur. Lena. Svi su bili tu.
Bilo im je stalo. Danas sam ţiv zahvaljujući njima - rekao je.
Kada mu je izraz smekšao, hladan pogled je nestao sa njegovog lica.
Duboko sam udahnula.

225
 Book As Passion

­ Sigurno se pitaš zašto ti sve ovo govorim? ­ Grubo se nasmejao pre nego
što je odmahnuo glavom. ­ Govorim ti jer ţelim da znaš da razumem. Kroz sve što
prolaziš razumem. Mi razumemo. Niko nije savršen u ovoj rezidenciji. Neki od nas
imaju bolnu prošlost, neki manje bolnu. Ali znamo. Razumemo. I ţelimo da
pomognemo.
Nikolay je bio ĉovek koji nije mnogo govorio i sve ovo što mi je rekao,
oduzelo mi je dah.
Moţda bi oni razumeli, ali ja sam i dalje bila ćerka neprijatelja. Moţda da
sam neko drugi, da nisam Abandonato, onda ne bi bilo vaţno. Ali, da li bi se isto
osećali kada bi znali da sam Alfredova ćerka? Italijanka? Ista ona porodica koju su
toliko mrzeli.
­ Ne znam kroz šta si prošla. Ali ako si ovako daleko dogurala, znaĉi da si
borac. Nisi slabić ­ nastavio je iznenaĊujuće mekim glasom.
Nikolay mi se polako pribiţio i stao na par santimetara od mene. Bio je tako
blizu da su nam se noge skoro dodirivale. Nervozno sam progutala i pošto sam
sedela, morala sam da nagnem glavu unazad da bih ga pogledala. Bio je tako visok
da mi je glava dosezala tek do njegovog stomaka. Nikolay se nagnuo nada mnom,
a ja sam gledala u njega suznim oĉima.
Njegove crne oĉi bile su intenzivne i prodorne, nemoguće je bilo proĉitati
bilo šta iz njih i bile su obasjane zalaskom sunca.
Raširile su mi se oĉi kad sam osetila nešto toplo na ruci. Pogledala sam dole
i videla kako je neţno poloţio svoju ruku preko zavoja. Gladio ih je palcem što je
uĉinilo da mi stomak poskoĉi.
­ Vrediš više od ovoga ­ prošaputao je.
Njegove reĉi su me podsetile šta je Alessio rekao jutros. Njegov glas
odzvanjao mi je u ušima. ­ Vrediš više nego što misliš.
Podigla sam ruku i prekrila usta kad se probio jecaj.
- Ti si borac, Ayla. Nastavi da se boriš. Nemoj sada da odustaneš.
Još jednom mi je pomilovao ruku pre nego što se odmakao i povukao se
korak nazad.

226
 Book As Passion

Tiho je izašao, a ja sam nastavila da plaĉem, oĉiju još uvek fiksiranih na

zavijenu ruku.
Nikada nisam mislila o sebi kao borcu. Bila sam slaba. Slomljena.
Ali on me je nazvao borcem. Bio je u pravu, dogurala sam ovako daleko.
Pretrpela sam godine muĉenja, pa zašto bih sad osustala?
Legla sam na krevet i gledala u plafon dok su mi se suze i dalje slivale niz
obraze.
- Vrediš više nego što misliš - ponavljao je Alessiov glas u mojoj glavi.
Imala sam Maddie, Lenu, Alessia… i Nikolaya. Razumeli su me. Nisu postavljali
pitanja. Jednostavno su prihvatali.
Moţda im zaista znaĉim, mislila sam.
Nisam znala koliko je vremena prošlo, ali još uvek sam bila izgubljena u
svojim mislima kada sam ponovo zaĉula kucanje na vratima. Sela sam na krevet i
pozvala ­ UĊi.
Vrata su se otvorila i Maddie je ušla sa velikim osmehom na usnama. U
rukama je imala ogroman buket roze cveća.
­ Kako se osećaš? ­ Veselo je upitala.
­ Dobro ­ odgovorila sam gledajući u cveće. Bilo je predivno. Pokazujući na
njega, pogledala sam upitno Maddie. ­ Šta radiš sa tim?
Njene bademaste oĉi su blistale i još jednom mi se nasmešila. ­ Za tebe je,
ludice.
- Za mene? - Zapanjeno sam upitala.
­ Aha. To su ruţiĉasti ljiljani ­ odgovorila i prišla noćnom ormariću. Maddie
je izvadila drugo cveće kako bi stavila ovo.
- Tako su divni.
Nisam mogla da odvojim oĉi od njih.
Maddie je zastala i okrenula se prema meni. - Od Alessia su za tebe - rekla je
polako. ­ Poruĉio ti je da brzo ozdraviš.

227
 Book As Passion

LeĊa su mi se ispravila na njene reĉi. Šokirano sam je pogledala, a oĉi su mi

bile pune pitanja. Nasmejala se i klimnula.
Izvukla sam ruke i prošaputala ­ Mogu li da ih uzmem?
Dala mi je cveće. Ĉim su mi se prsti obavili oko stabljika, prinela sam ih
bliţe i udahnula slatki miris. Mirisali su sveţe. Slatko.
Ali nije to uĉinilo da mi se srce ubrza.
Niko mi nikada ranije nije dao cveće. Niko.
A Alessio mi je kupio cveće. Bio je prva osoba koja mi je poklonila cveće.
Najlepše cveće ikad.
Srce mi je poskoĉilo i nisam mogla da zadrţim mali osmeh koji mi se širio
usnama. Bio je mali i slab, ali ipak osmeh.
­ Tako su divni ­ opet sam prošaputala, drţeći buket na grudima.
- Znam ­ odvratila je Maddie šapatom.
Pogledala sam je i ona se nasmejala gledajući me pravo u oĉi. ­ Makar
jednom, slaţem se sa njegovim izborom.
Promrmljala je nešto sebi u bradu što nisam shvatala, ali nisam obraćala
paţnju. Sve do ĉega mi je stalo bio je buket u mojim rukama. Ponovo sam ga
prinela licu i udahnula slatki miris.
Voljena si. Ljudima je stalo do tebe.
Alessiov glas mi je odzvanjao u glavi dok sam zatvarala oĉi.
Kada mi je prvi put to rekao, mrzela sam ih. Mrzela sam njega. Prodrle su
duboko u moje srce, povreĊujući me. Ipak u ovom trenutku, te iste reĉi, donosile su
mi mir.

228
 Book As Passion

XXXVI POGLAVLJE

Alessio

Hodao sam uzduţ kancelarijom, u glavi mi je bila Ayla. Ona je bila sve o
ĉemu sam mogao da razmišljam tokom ĉitavog dana. Nisam mogao da se otarasim
njenog lica. Dok sam drţao njeno krhko telo u naruĉju, njena krv nas je okruţivala.
Zakljuĉao sam se u kancelariju da ne bih bio u iskušenju da odem do Ayle.
Potrebno joj je vreme, rekao sam sebi. Ali to je bila borba da se udaljim od nje dok
sam jedino ţeleo da joj pruţim utehu.
Samo sam ţeleo da se otvori, a ona je ipak ostala tvrdoglava.
Kada sam ĉuo kucanje na vratima, zareţao sam na osobu koja je ulazila.
Vrata su otvorila, okrenuo sam se i video kako Nikolaya ulazi.
- Pa? - Pitao sam kada je zatvorio vrata. - Da li je rekla nešto rekla?
Nikolayevo lice je bilo prazno, obrve su mu se skupile dok me je
bezosećajno posmatrao. Odmahnuo je glavom na moje pitanju, a onda je udahnuo.
Kada se Ayla zatvorila, odbijajući da sasluša i jednu reĉ koju sam joj
govorio, mislio sam da bi nešto moţda htela Nikolayu da kaţe ako bi joj rekao šta
je prošao. Bio je ćutljiv ĉovek. Nije ţeleo da priĉa o onome šta se dogodilo, ali sam
znao da me neće odbiti. Ĉim sam izneo svoje mišljenje, Nikolay je klimnuo
glavom i otišao ne rekavši ništa.
Nadao sam se da će se Ayla moţda otvoriti. Ako ne meni ili Maddi, moţda
Nikolayu. Ali oĉigledno nije.
- Ništa uopšte? - Koraknuo sam unazad naslonjavajući se na sto i prekrstio
sam ruke preko grudi.
- Ne, šefe. Pokušao sam, ali ona nije spremna. Mislim da skoro neće biti
spremna - odgovorio je Nikolay.

229
 Book As Passion

Osetio sam nagoveštaj razumevanja iz njegovog glasa. Trebalo mu je više

godina da konaĉno prevaziĊe svoj posttraumatski sindrom i ĉak i sada, nije se u
potpunosti oporavio.
- Samo treba da joj damo vremena - nastavio je, a glas mu je malo omekšao.
Ako postoji neko ko je u potpunosti razumeo Aylu, onda je to bio Nikolay.
Opsovao sam sebi u bradu i nervozno prošao rukom kroz kosu.
- Ne smemo je previše pritiskati.
- Znam to - rekao sam mu, besno ga gledajući.
- Šta ćeš sada da uradiš? - Radoznalo je upitao.
To je bilo pitanje na koje nisam imao odgovor. Nisam znao šta da uradim i
kako da se ophodim prema Ayli. Bila je toliko osetljiva da sam se plašio da
napravim bilo šta što bi je na kraju povredilo. Ili još gore, da se još više povuĉe u
sebe.
- Ne znam - odgovorio sam iskreno. Ućutao je posle mog odgovora. Soba je
bila ispunjena tenzijom, a ja sam pogleda ka velikom prozoru koji je gledao na
dvorište iza kuće okrenuvši leĊa Nikolayu.
- Ali, otkriću to - rekao sam sa ubeĊenjem.
- Da li ti treba još nešto od mene? - Nikolay je pitao.
Odmahujući glavom, pustio sam ga da ode - Ne. Moţeš ići.
Stavio sam obe ruke na sto i nagnuo se napred. - Šta ću da radim sa tobom,
Ayla? - Prošaputao sam, dok sam se zagledao u prozor.
Nakon nekoliko minuta zurenja u daljinu, uspravio sam se i slegnuo
ramenima pre nego što sam napustio prostoriju. Plan mi je bio da odem dole na
veĉeru, ali umesto toga sam prišao stepenicama posrtajući. Gledajući udesno, zurio
sam u hodnik koji je vodio ka Aylinoj sobi. Bilo je primamljivo. Ceo dan sam
proveo bez nje, a sada sam stojao samo par koraka dalje od nje.
Ali šta ako ne ţeli da me vidi?
Osećao sam se frustrirano i nervozno, stisnuo sam prste u pesnicu i koraknuo
niz stepenice, ali sam onda stao.

230
 Book As Passion

- Jebeš to! - Prosiktao sam pre nego što sam krenuo nazad prema Aylinoj
sobi. Zaustavio sam se ispred vrata, duboko sam udahnuo i brzo izdahnuo pre nego
što sam pokucao na vrata. Srce mi je poĉelo malo brţe udarati dok sam ĉekao njen
odgovor.
Prokletstvo! Da li sam bio nervozan?
Teško gutajući, shvatio sam da je ovo bila loša ideja. Koraknuo sam dalje od
vrata i bio sam spreman da odem dok nisam ĉuo njen mili glas.
- UĊi.
To je uĉinilo svoje. Ta reĉ i njen meki glas su bili dovoljni da me zaustave
od odlaska. Stavljajući ruku na kvaku, polako sam otvorio vrata i ušao
unutra.Našao sam Aylu kako sedi na krevetu, noge su joj bile pokrivene jorganom
dok je zamišljeno zurila u zid. Naglo je trgla glava ka meni dok sam ulazio u sobu.
- Alesio - šapnula je, usne su joj se jedva pomerale.
- Ayla.
Gledali smo jedno u drugo, oboje gubeći moć govora. Instinktivno sam
prišao korak bliţe i stao pored njenog kreveta. Njene zelene oĉi su iznenaĊujuće
treptale i nervozno je liznula usne.
Proĉistio sam grlo, pa neţno upitao - Kako se osećaš?
- Bolje - brzo je odgovorila. Iznenadio sam se da je ipak odgovorila. Nisam
mislim da hoće. Nakrivio sam glavu na stranu i upitno je posmatrao. Odvratila je
pogled i spustila ga u svoje krilo, prstima uvijajući prekrivaĉ.
- Da li si jela? - Pitao sam je kada sam osetio da se oko nas širila nekakva
neprijatnost. Ţeleo sam da je vidim, ali nisam znao šta da kaţem. Ništa o ovoj ţeni
nije imalo smisla, a moje reakcije prema njoj takoĊe nisu bile razumne. Moja
konfliktna osećanja su samo napravila još više konfuzije.
Ayla je klimnula glavom. - Ruĉala sam malo kasno. Zbog toga nisam
gladna.
- U redu.
Ayla je ponovo utihnula i ovog puta nisam znao šta da kaţem. Pa nakon što
sam još jednom proĉistio grlo i poĉeo da odlazim od njenog kreveta, trznula je

231
 Book As Passion

glavom i video sam kako se njeno telo pomalo pomera napred. Zaustila je nešto da
kaţe, ali je na kraju odustala.
- Samo sam hteo da vidim kako si - neţno sam rekao, zadrţavajući oĉi na
njoj. - Trebalo bi da idem. Treba da se odmaraš.
Ayla je slegla ramenima i klimnula glavom, a oĉi su joj postale tuţnije.
Spojio sam obrve na njen izraz lica. Zar nije ţelela da odem? Ali kada ništa
nije rekla, uzdahnuo sam i okrenuo se.
Ĉim sam koraknuo dalje od nje, njen glas me je zaustavio. - Ĉekaj - neţno je
rekla. Napravo sam zaokret i ponovo sam se okrenuo ka njoj.
- Da? - Zbunjen njenim iznenadnim pozivom, samo sam klimnuo u njenom
pravcu, znatiţeljno oĉekivajući njene reĉi.
Prekrila je rukom usta, a zatim je par pramenova kose zadenula iza uveta
dok su joj se ruke nervnozno tresle. Vidio sam da je nekoliko puta uz napor
progutala knedlu u grlu, pokušavajući da ponovo pronaĊe svoj glas. Ĉekao sam,
iznenaĊujuće strpljivo.
- Ja... ţelela sam da se zahvalim... mislim... - zapela je na reĉima, mucajući
za svakom reĉju. Ayla je brzo zatvorila usta formirajući ĉvrstu liniju. Obrve su joj
se nabrale i izgledala je nekako isfrustrirano.
Ayla je zatvorila oĉi i uzela nekoliko dubokih udaha. Izdahnula je i ponovo
otvorila oĉi. - Hvala za cveće - rekla je tako brzo da sam zamalo to propustio.
Njeni obrazi su se obojili u prelepu nijansu crvene boje dok je skretala
pogled. Ĉekajući, prelazila je rukama po pokrivaĉu.
Ali ja sam bio potpuno izgubljen.
Cveće?
O ĉemu ona jebeno priĉa?
- Cveće? - Ponovio sam jer nisam bio siguran šta je upravo rekla. Zašto mi
se zahvaljivala za cveće?
- Da - rekla je, klimnuvši glavom ka noćnom ormariću. Pratio sam njene oĉi
i ugledao ruţiĉaste cvetove u vazi. Bili su lepi.
Ali nisu bili od mene.

232
 Book As Passion

- Maddie mi je rekla da si ih uzeo za mene. Tako su lepi - Ayla je neţno

promrmljala, terajući me da se ponovo okrenem ka njoj.
Medi? Jebi ga. Ta devojka. Šta je doĊavola mislila? Vilica mi se trgnula od
besa. Ovog puta je prekoraĉila svoje granice.
- Hvala ti mnogo - Ayla je ponovo šapnula i pogledala u mene. Njen pogled
mi je oduzeo dah. Zelene oĉi su blistale, njeno lice je omekšalo dok su joj se obrazi
zarumeneli.
Zbog njenih slatkih reĉi i naĉina na koji je to rekla, nisam mogao da joj
kaţem istinu.
- Da, tako je. Cveće. Drago mi je da ti se sviĊa - rekao sam.
- Jako - udahnula je gledajući ponovo u cveće, mali osmeh se pojavio u
uglovima njenih usana.
Ayla je zurila u cveće, a kada se nije okrenula, polako sam poĉeo da se
udaljavam. - Trebalo bi da idem.
- U redu - šapnula je.
- U redu.
Nakon što sam je poslednji put pogledao, sklonio sam pogleda sa nje. Brzo
sam izašao iz njene sobe i ĉim su se vrata za mnom zatvorila, pustio sam besu da
izaĊe iz mene.
- Maddie - prosiktao sam.
Brzo odlazeći od Ayline sobe, otišao sam dole niz stepenice pravo u kuhinju
gde sam znao da ću naći Maddie.
Sa svakim korakom, bes je u meni rastao zbog laţi kojim je ona hranila
Aylu. Ulazeći u kuhinju, glasno sam se proderao iznerviranim, neugodno besnim
glasom. - Maddie!
Skoĉila j,e naglo se stresla, okrećući se ka meni, a ruke su joj završile na
grudima u šoku. Oĉi su joj bile široke, ali kada me je videla, ramena su joj opustila
u olakšanju. - Usrala sam se od straha.
- Alessio, šta nije u redu? - Pitala je Lena stajući pored svoje ćerke.
- Moram da razgovaram sa Maddie - zareţao sam.

233
 Book As Passion

Lenino ĉelo se naboralo dok se zbunjeno suoĉila sa Maddi. - Šta ti znaš?

- Ja? Nisam ništa uradila - odgovorila je skiĉećim glasom glumeći nevinost.
Zakoraĉio sam napred, zgrabio je za ruke i poĉeo da je izvlaĉim iz kuhinje.
Ĉuo sam kako Lena uzdiše i gunĊa - Ponovo poĉinjemo.
Gurnuo sam Maddie uz zid, a prstima sam još jaĉe stegao njenu ruku. -
Alessio, to me boli.
Pustio sam je, a ona je trljala ruke besno buljeći u mene. - Ovde ću sutra
imati modricu.
Uopšte me nije bilo briga.
- Ne testiraj me sada, Maddie. Zašto si lagala Aylu? - Odbrusio sam joj u
lice.
- Aha, to.
Prevrnula je oĉima.
Široko se osmehujući, stavila je ruku na moje grudi i potapšala me. - Sve je
u redu. Ostavi to meni. Sve sam isplanirala. Venĉanje. Bebe.
Zareţao sam u šoku. - Maddie - upozorio sam je.
- Alessio.
- Dosta! Završio sam sa vašim sranjima.
Uperivši prst u nju, pogledao sam u svoje telo koje je i dalje drhtalo proţeto
besom.
- Ne. Ti prestani! - Prigovorila je i jednostavno me ţestoko pogledala. Da je
bila jedna od mojih ljudi, već bih je zadavio. Imala je sreće što sam je smatrao
sestrom, a ne nekim ko je radio za mene. Maddie je znala da bi mogla da se izvuĉe
sa bilo ĉim, pa je iskoristila to kao svoju prednost. Svaki. Put.
- Zašto si tako tvrdoglav? Šta pokušavaš da sakriješ? Svoja osećanja? -
Ljutito je siktala. - Pogodi šta? Prekasno je. Trebao si o tome ramišljati pre neko
što si dozvolio Ayli da pipne klavir. Ĉim je svirala za tebe, dao si joj sebe.
Svaka reĉ je bila kao da mi zabija noţ u srce. I to me je razbesnelo. Pokušao
sam da je prekinem, ali je nastavila, glasom koji se tresao od besa.

234
 Book As Passion

- Misliš da ne znam? Svako veĉe svira klavir. Za tebe. Stalo ti je, Alessio, a
ipak pokušavaš to da sakriješ. Prestani. Samo stani i jebeno priznaj da ti je stalo.
Zašto je to tako teško? Prestani da se skrivaš iza svog besa.
Mrko sam je pogledao i proderao se, - Maddie.
Glasnije sam rekao nego što sam hteo, a njene oĉi su se raširile. Prekrstila je
ruke na grudima i naglo zatvorila usta. - Ne govori mi šta da radim. To se tebe ne
tiĉe i ne ţelim da se u to mešaš.
Ostala je tiha, njena usta su se razvukla u taknu liniju. Odmakao sam se od
nje i besno pritisnuo vrh nosa pre nego što sam dugo izdahnuo. Njene reĉi su mi
još više razljutile zato što su bile istinite. Bila je to istina koju nisam hteo da
priznam, ali je Maddie to naglas rekla, ne dajući mi izbora osim da se suoĉim sa
tim.
Stalo mi je. Mrzeo sam to da priznam, ali stalo mi je. Ayla je uspešno
napravila put u mojom srcu što me je uĉinilo ţivim posle mnogo godina.
- Trebao si joj videti lice kada sam joj rekla da si joj ti doneo cveće -
prošaputala je Maddie. - Naĉin na koji joj se lice ozarilo, oĉi zasijele i naĉin na koji
se osmehnula.
Nakon ovih reĉi, osetio sam da bes polako napušta telo moje. Uzdahnuo sam
i naslonio se na suprotni zid. - Daješ joj laţnu nadu, Maddie. Ona će na kraju biti
povreĊen. Ja nisam ĉovek za nju.
- Ali...
- Ne. Prestani sa svim što misliš i planiraš. Venĉanje? Bebe? Maddie, da li si
luda? Nemoj biti u zabludi. U ovom ţivotu nema ništa od toga.
- Ali ako pustiš da se to dogodi, onda moţda...
Rugajući sam se nasmejao, šta mi je drugo preostalo da uradim? Da li je
zaboravila šta se desilo pre dvadeset i dve godine?
- Moj otac je dozvolio da se to dogodi i vidi gde nas je to odvelo - rekao
sam, zastrašujućeim tonom.
Trgla se spuštajući se niz zid, a spustila je i pogled. - To ne znaĉi da će se to
uvek tako završiti. Moţda ti treba samo da vidiš svetlost i da to prihvatiš.

235
 Book As Passion

- Ne. Tu si pogrešila. Ono što ja osećam je slabost. A slabost koja će na

kraju povrediti samo Aylu. Ne radi se o meni. Radi se njoj.
Uz to sam se okrenuo ne peti i odmakao se od nje, ali pre toga sam video
kako se u porazu Maddiena ramena spuštaju.

****

Veĉera je bila najbolnija. Postojala je samo tišina. Niko od nas nije govorio.
Samo buka našeg pribora struganjem po tanjirima je ispunjavalo prostoriju. Svi su
bili izgubljeni u sopstvenim mislima. Ali je bilo oĉigledno da svi razmišljamo o
istoj stvari. Ayli.
Posle razgovora sa Maddie u grudima sam osećao napetost, u srcu mi je bilo
teško. Ţeleo sam da spustim svoj gard, ali nisam mogao. To je bila agonija koja se
zadrţavala iznutra, kada je sve što sam ţeleo bilo da odem gore i da Aylu drţim u
naruĉju.
Kada je veĉera završena, tiho sam odmaknuo stolicu i ustao. Klimnući
ljudima otišao sam bez reĉi i krenuo uz stepenice. Hteo sam da odem u moju sobu
kada sam video da su vrata muziĉke prostorije otvorena.
Podigao sam obrve i namrštio se dok sam se pribliţavao prostoriji. Zaustavio
sam se ispred vrata, gurnuo sam vrata kako bi ih jaĉe otvorio i koraknuo napred.
Srce mi je preskoĉilo kada sam video da Ayla sedi za klavirom.
Kako se nije pomerala, nakašljao sam se, obaveštavajući je da sam prisutan.
Glava joj se okrenula, a oĉi upozoravajuće bljesnule. Njen stav je odmah postao
odbrambeni, ali kada me je videla, video sam kako joj se ramena spuštaju u
olakšanju, a panika u njenim oĉima nestaje.
- Šta radiš ovde? - Mirno sam je pitao kako je ne bih uplašio.
Ayla je trepnula i pogled sa mene skrenula na klavir. - Ţelela sam da sviram.
To je bilo logiĉno, ali zašto nije svirala?

236
 Book As Passion

Njene sledeće reĉi su mi oduzele dah i morao sam da zatvorim oĉi kada je
talas emocija prošao kroz mene.
- Ĉekala sam tebe.
Otvarajući oĉi, pogledah u njene. - U redu - odgovorio sam ulazeći dublje u
prostoriju. Nisam mislio da mogu bilo šta da joj ne ispunim.
Kada sam zauzeo mesto na kauĉu, oslonio sam se i noge ispruţio ispred sebe
ĉekajući da poĉne da svira.
Poĉela je. Ali ovog puta nije zatvorila oĉi. Umesto toga, Ayla je zadrţala
pogled na meni. Svirala je drugaĉiju pesmu koju nisam prepoznao, ali je svakako
bila prelepa. I ta osoba koja svira sa svojom slatkom lepotom, njenim neţnim
oĉima... osetila je moje neosećajno srce. Moje hladno srce je ubrzavalo sa svakom
sekundom u njenom prisustvu. Bila je tako prokleto prelepa. Baš kao anĊeo.
Tu misao nisam izmislio i nije me ljutila. Samo sam se izgubio u njoj.
A kada se treća pesma završila, Ayla je ostala da sedi kao da ne ţeli da ode.
Šokantno ili ne, ni ja nisam ţeleo da odem.
- Da li si umorna? - Upitao sam je.
Odmahnula je glavom.
- Šta ţeliš da uradim? - Moj glas je bio tik iznad šapata, oĉi su nam bile
fokusirane jedno na drugo.
Ayla je slegla ramenima i pogled spustila u krilo.
I ja skrenuh pogled i pogledah po prostoriji dok mi pogled nije pao na police
koje su bile ispunjene knjigama moje majke.
Duboko sam udahnuo i pitao sam, - Da li voliš da ĉitaš?
- Da - odgovorila je ona.
Pokazao sam joj police. - Ovde ima puno knjiga.
Bilo je teško pronaći reĉi. Ulazila je sve dublje i dublje u moj ţivot. Klavir i
knjige. Nisam znao zašto sam je pitao o knjigama. Reĉi su samo izašle iz mojih
usta i pre nego što sam o njima jasno razmislio.

237
 Book As Passion

Ĉuo sam da se Ayla pomerila i uglom oĉiju, video sam je kako stoji. - Mogu
da koristim ove knjige?
Kada sam potvrdno klimuno, ona je brzo došla do polica. Ayla je nekoliko
trenutaka birala knjige i kad je izabrala i uzela, okrenula se ka meni. - Da li mogu
da pozajmim ovu?
- Ayla, moţeš ĉitati koju god ţeliš.
- Hvala - rekla je. Ayla je sela na kauĉ pored mene, noge je prekrstila ispod
sebe. Poloţila je glavu na naslon kauĉa i otvorla knjigu.
Prostorija je bila ispunjena tišinom. MeĊutim, to je bilo prijatno. Posle
nekoliko minuta pogledao sam i povukao laptop koji je stajao na stoĉiću pored
mog krila. Ona je ĉitala dok sam ja radio, pokušavajući da se zaposlim. Ali jedva
da sam se skoncentrisao na mejove.
Moj pogled je nastavio da se vraća na Ayla. I poĉeo sam je gledati kako
polako pada u san. Njene zelene oĉi su se zatvorile, njeno disanje se izjednaĉilo jer
je podlegla umoru i zaspala.
Kada sam vratio laptop na sto za kafu, ustao sam i prišao prema upavanoj
Ayli. Uzeo sam knjigu sa njene ruke i stavio je pored laptopa. Naginjujući se,
paţljivo sam obmotao jednu ruku oko njenih leĊa, a drugu ispod kolena. Neţno
sam je povukao ka sebi i smestio je na grudi, proveravajući da se nije probudila.
Pospano je zevnula, a zatim je poloţila glavu na moje rame. Oĉi su joj bile
još uvek zatvorene i bio sam siguran da još uvek u spava.
Ušao sam u njenu sobu i stavio je na krevet. Ayla se odmah šćućurila i
navukla prekrivaĉe preko tela. Odmakao sam se i zagledao se u njeno uspavano
lice. Izgledala je tako krhko. Malo. Osećaj da je zaštitim je prostrujao mojim
telom.
Duboko sam uzdahnuo, pokušavajući da umirim otkucaje srca. Pogledao
sam u Aylu poslednji put, pre nego što sam izašao i polako zatvorio vrata za
sobom.
Trebalo je da budem oprezniji sa njom od samog poĉetka. Nisam smeo da
dopustim da uĊe pod moju koţu toliko duboko. Sada je bilo prekasno.

238
 Book As Passion

XXXVII POGLAVLJE

Ayla

- I dalje se jasno sećam. Ponašao se kao seronja, ali onda se sledećeg minuta
potpuno promenio - Maddie se smejala. Bila je opruţena na krevetu ispred mene
dok sam ja leţala na boku.
- Stvarno? - Nasmejala sam se njenoj priĉi.
Prošlo je tri dana od kako sam doţivela slom i nanela sebi povrede. Pokušala
sam da shvatim sebe tokom ova poslednja tri dana. Jedva da sam ostajala sama.
Maddie je bila sa mnom veći deo vremena. Ako ona nije bila, onda je tu bila Lena.
Provodila sam većinu veĉeri sa Alessiom.
To je bilo najbolje vreme mojih dana. Svake veĉeri, ţeljno sam ĉekala vreme
kada bih otišla u muţiĉku sobu. Posle veĉere, otišla bih i ĉekala Alessia. Svirala
bih klavir dok bi on u tišini zurio u mene iz daleka. A onda sam ĉitala dok je radio
na svom laptopu.
Ti trenuci su bili ispunjeni spokojem. Bila sam zahvalna što su me drţali pod
kaznom.
- Da. I Alessio je samo stajao tu umruću od smeha. Ali Viktor je bio Viktor,
ponašao se kao da se ništa nije desilo - Maddien glas je prekinuo moje
razmišlajnje.
- Hm - pevušila sam sa sa osmehom. Uvek mi je priĉala priĉe o njenom
detinjstvu, vremenu koje je provela sa Viktorom i Alessiom. I to me je uvek
nasmejavalo. Bili su tako nestašan i smešan trio.
Maddie je otvorila usta da nastavi, ali kucanje na vratima ju je zaustavilo.
Pogledala je i povikala - Napred.
Vrata su otvorila i Milena je ušla. - Hej.
Ranije mi je donela doruĉak. Uzimajući prazan posluţavnik u ruke, blago mi
se osmehnula.

239
 Book As Passion

- Reci mami da ću uskoro sići dole - rekla je Maddie. Klimnula je glavom i

poĉela da odlazi, ali onda se zaustavila par metara od mog kreveta.
Okrenula se oko sebe i upitno zurila u mene. - Već neko vreme ţelim ovo da
te pitam, ali nisam imala priliku - poĉela je Milena.
Na te njene reĉi, otvorila sam oĉi i poĉela da paniĉim.
- Zašto je Alessiov sako pod tvojim jastukom?
Iako sam znala šta će pitati, još uvek mi je bilo teško da izdahnem i
progutala sam knedlu dok se jeza širila mojim telom.
- Šta? - Maddie je iza mene upitala sa nevericom.
- Našla sam Alessiov sako ispod Aylinog jastuka kada sam ĉistila prostoriju
pre nekoliko dana - objasnila je Milena dok je njen intezivan pogled i dalje bio na
meni ĉekajući odgovor.
Nisam morala da se okrenem prema Maddie da znam da šokirano bulji u
mene. Osetila sam kako mi njen pogled pali koţu. Panika je rasla sa svakom
sekundom. Prstima sam jaĉe stisnula prekrivaĉ. Okrećući glavu na stranu, gledala
sam u Maddie u strahu, preklinjući je oĉima da me spase od ovoga. Mora da je
videla oĉaj u njima, jer se njeno lice ukrutilo i zagledala se u Milenu.
- To se tebe ne tiĉe. Odlazi - oštro je naredila. Milena je uzvratila pogled i
besno huknula pre nego što je otišla zatvarajući vrata jaĉe nego inaĉe.
Maddie je okrenula glavu ponovo ka meni, njene oĉi se omekšale dok je sa
oĉekivanjem zurila u mene.
-Ayla, šta radiš sa Alessiovim sakom? - Pitala me je.
- Maddie... - skrenula sam pogled. Nisam mogala da je slaţem. Ne posle
svega što je uradila za mene.
Gutajući pljuvaĉku teško pogledala sam u Maddine oĉi pune razumevanja.
Ona me je razumela. I bila je tu za mene kada mi je bila najpotrebnija. Moţda bi i
ovoga puta razumela.
- Ne moraš da...
- Spavam sa njim - rekla sam.

240
 Book As Passion

Maddie je širom otvorila usta u šoku dok je zurila u mene sa širom otvorenih
oĉiju.
- Šta? - jedva je prozborila.
- Spavam sa njim.
Ĉvršće sam stegla upletene prste dok skoro nisu skroz pobeleli. - To me drţi
dalje od noćnih mora - tiho sam izgovorila dok su se sramota i stid širili telom.
Maddie mora da misli kako sam patetiĉna, mislila sam da su mi suze
zamaglile pogled.
- Alessiov sako ti spreĉava noćne more?
Klimnula sam i onda sam osetila njenu ruku na ramenu.
- Ayla, pogledaj me - naredila mi je.
Zagledala sam se u njene saosećajne oĉi boje lešnika. Nisu bile osuĊujuće,
naprotiv, bile su blistajuće, ispunjene razumevanjem.
- Ayla, jesi li zbog toga imala noćnu moru pre tri noći? Da li je to bio
okidaĉ? Jer nisi imala jaknu?
Osetila sam kako mi nestaje boja sa lica dok mi je telo trnulo, a mišići mi se
grĉili od njenih reĉi.
- Da - bilo je teško izgovoriti tu reĉ. Duboko sam udahnula, pokušavajući da
umirim ludaĉke otkucaje srce.
- O, Ayla. DoĊi ovamo - pre nego što sam uspela da se pomerim, privukla
me je bliţe i ĉvrsto rukama obmotala oko mojih ramena. Premestila je ruku na leĊa
kako bi me umirila, a ja sam se davila u jecajima. - Izbaci to iz sebe. Ovde sam.
Bilo je dobro konaĉno biti shvaćen. Imati rame za plakanje. MeĊutim, nisam
plakala ovog puta. Trepćući i terajući suze samo sam dopustila Maddie da me
zagrli i ponudi utehu.
Milujući mi obraze pogledala me je direktno u oĉi. - Moram te nešto pitati.
Odgovori mi iskreno, molim te - poĉela je. Progutala sam knedlu na njeno
priznanje, ali sam klimnula glavom. - Da li njegov sako tera noćne more ili je to
on?

241
 Book As Passion

Od njenih reĉi srce mi je preskoĉilo i zatvorila sam oĉi. Istina je bila

oĉigledna. Nisam ţelela u to da poverujem. Nisam ţelela to da priznam, ali je bilo
tu i nisam više mogla to da skrivam.
- On - prošaputala sam, promuklim glasom od suza.
To je bila istina. Alessio me je doneo mir. On je bio taj koji je sve uĉinio da
sve nestane. Dao mi je ţivot. On je taj koji me je naterao da... osećam.
Alessio je bio moj mir.
Otvarajući oĉi, pogledala sam u Maddie, samo da bi je videla kako mi se
nelegodno smeši. - To je sve što sam ţelela da znam. Zašto mu to ne kaţeš?
- Ne! - Rekoh, a glas me izdao. Stresla sam glavom i zgrabila sam njene
ruke. - Ne. Ne moţeš mu reći. Molim te, obećaj mi. Nemoj mu reći. Ne smeš.
Bila sam obuzeta panikom, strah je rastao u meni.
Alessio nije mogao da sazna. Nije mogao. Nisam ţelela da drugaĉije
razmišlja o meni. Nisam ţelela da misli da sam glupa ili jadna.
Iako sam bila iznad toga, nisam ţelela da on to misli. Moţda je već to i
mislio, ali istina bi to samo pogoršala.
Maddie me je neţno umirilia. - Neću ništa reći. U redu je. Smiri se. U redu
je.
- Obećaj - prošaputala sam, teško dišući.
- Obećavam.
Maddie mi je protrljala ruke, a onda pokazala glavom ka kupatilu. - Zašto se
ne ne bi opustila u vrućoj kupki? Moram da pomognem mami sa ruĉkom, a onda
ću se odmah vratiti.
- U redu - sloţila sam se i shvatila koliko mi je to potrebno. Klimnula je
glavom i saĉekala da prva siĊem sa kreveta pre nego što je i ona uradila isto.
- Videćemo se kasnije - rekla je sa osmehom.
Otišla sam u kupatilo. Zatvorila sam vrata iza sebe i otvorila slavinu,
puštajući kadu da se napuni vodom. Odbacila sam spavaćicu i pokupila kosu u
punĊu.

242
 Book As Passion

Nakon punjenja kade, ušla sam unutra i pustila da mi voda okruţi moje
hladno telo. Postarala sam se da mi ruke budu na ivici kade, da ne budu potopljene
u vodi. Doktor je rekao da ne treba kvasiti šavove da se rane ne bi inficirale.
Toplota je poĉela da prodre u moje pore i ja sam se opustila i zatvorila oĉi.
Osećala sam se tako dobro. Nisam znala koliko dugo sam ostala tako, ali kada je
voda poĉela da se hladi, isprala sam se i izašla, brzo obmotavajući peškir oko tela
zadrţavajući hladan vazduh od sebe.
Brzo sam se obukla i izašla iz kupatila. Dok sam se kretala prema krevetu,
krajiĉkom oka sam nešto primetila ne njemu. Koraci su mi posustajali i glasno
sam izdahnula.
Alessiov sako. Potrĉala sam ka njemu i zaustavila sam se ispred kreveta,
zgrabila sam sako povlaĉeći ga na svoje grdu. Prsti su mi bili ĉvrsto okomotani oko
materijala, teško sam disala dok sam pokušavala sa njim omotati glavu. Pogledala
sam na njega, moj um, disanje i telo instinktivno se smirivalo.
Maddie.
Mora da je to bila ona. To je bila jedina opcija. Srećne suze su mi zamaglile
vid, a ja sam joj poslala tihu zahvalnicu.
Hvala ti. Oh, hvala, mnogo ti hvala.
Nisam mogla da doĉekam da je vidim kako bih joj se liĉno zahvalila.
Osećala sam se kao da mi je nazad vratila ţivot. Moj mir. To je bilo sve što mi je
bilo potrebno.
Drţala sam sako ĉvrsto na grudima kada sam ĉula kucanje na vratima. Trgla
sam se od zvuka kucanja, nagnula sam se napred povlaĉeći jorgan kako bih sako
sakrila ispod njega. Ispravljajući se, tiho sam rekla - UĊi.
Vrata su otvorila i na njima je bio Alessio. Srce mi je zatutnjalo na taj prizor.
Ušao je unutra i nije zatvorio vrata, umesto da ostane na vratima.
- Da li si sada zauzeta? - Upitao je.
Odmahnula sam glavom, a on je takoĊe klimnuo glavom zadovoljan mojom
reakcijom.
- DoĊi. Ţelim nešto da ti pokaţem - neţno je naredio.
Zbunjeno sam nabrala obrve i nisam se pomerila.

243
 Book As Passion

Alessio je koraknuo ka meni. - Da li mi ne veruješ?

Nisam mogla da poverujem da me je tako nešto pita. Zar nije bilo
oĉigledno? Iako ne bi trebala da mu verujem, ja mu ipak verujem. On je bio moj
neprijatelj, ali sam mu ipak više verovala nego ikome drugom.
Krenula sam ka njemu, srce mi je jako udaralo kao i uvek kada je on u
blizini. Zaustavljajući se pred Alessiom, zagledala sam se u njega kroz svoje guste
trepavice i primetila blagi trzaj njegovih usta i slabo pojavljivanje rupice na
njegovom obrazu.
- Verujem ti - prošaputala sam.
- Dobro.
Klimnuo je, a ugao njegovih usana polako se pokrenuo u lagani osmeh.
Jedva da je bio tamo. Tako slab da bih ga propustila da se nisam obraćala paţnju.
- Idemo - rekao je Alessio, okrećući se. Nije pogledao nazad da vidi da li
sledim, ali je znao da hoću. Tako sam i uradila. Bez ikakvih pitanje, pratila sam ga.
Spuštali smo se stepenicama u tišini, a kada me je odveo napolje u zadnju
baštu, pokleknula sam. - Kuda idemo? - Pitala sam.
- Saĉekaj i videćeš. Ne ţelim da uništim iznenaĊenje - promrmlajo je.
Rezignirano sam uzdahula i klimnula u znak slaganja.
Ali sam bila radoznala, pomalo ushićena, a pomalo uzbuĊena. Moje
uzbuĊenje se brzo isparilo kada nas je odveo u šumu iza svog imanja. Dok smo
šetali dalje, nervoza je poĉela da me ispunjava. Lišće i granĉice su puckali pod
nogama dok sam u tišini pratila Alessia. Izgledao je odluĉan u svom voĊstvu.
To nije bilo dobro. Uopšte nije bilo dobro.
Oĉi su mi se raširile i prestala sam da hodam. Alessio mora da je to osetio jer
se okrenuo i sa nestrpljenjem me gledao.
- Šta nije u redu? - Zapitao je, nakrivivši glavu na stranu.
- Zašto... Gde... Jesmo li... idemo? - Zamuckivala sam u strahu i panici.
- Rekao sam ti da je to iznenaĊenje. Hajde. Skoro smo tu. - Kada se nisam
pomerila, on je izdahnuo. - Ayla, veruj mi. Vaţi? Neću te povrediti.
Tim njegovim reĉima strah se polako smirivao, ali je i dalje bio tu.

244
 Book As Passion

Glupo ili ne, ja sam ga i dalje pratila. A kada sam konaĉno saznala šta je
hteo da mi pokaţe, bilo mi je drago što sam ga pratila.
Kada je šuma poĉela da postaje manje gusta, oĉi su se zaustavile na otvoru
gde je svetlost probijala u šumu, donoseći ţivot i lepotu drveću koje dodirne. I
jasno sam ĉula zvuk ţuboruće vode. To je bilo osveţavajuće i ubrzala sam korak
kako bih se našla odmah iza Alessia.
Kada se konaĉno ĉistina pojavila iza drveća, Alessio se zaustavio. Skoro sam
naletela u njegova leĊa, ali brzo sam se zaustavila. - Ovde smo - neţno je
promrmljao.
Obrve su mi se upitno izvile i otišla sam na stranu, tako da sam stajala pored
njega njega. A kada sam konaĉno videla šta je ţeleo da mi pokaţe, glasno sam
izdahnula. Rukama sam pokrila usne u šoku dok sam gledala u veliĉanstvenu
lepotu ispred mene.
- Oh, moj Boţe - šapnuh sam u potpunom šoku.
Uĉinila sam oklevajući korak ka potoku koji je išao u sredini šume. Kamenje
je blistalo u više nijansi braon, crnoj i crvenoj. Voda se na njima presijavala pod
sunĉevom svetlošću. Prelepi i ţivopisni divlji cvetovi okruţivali su ivicu potoka.
Bilo je mnogo razliĉitih boja. Ljubiĉaste, ţutih, crvenih, belih. Oni su se samo
proširivali zadivljujuću lepotu koja je oduzimala dah. Sa druge strane potoka bilo
je polje ispunjeno istim cvećem.
Jedini zvuk koji sam mogla da ĉujem je zvuk ţubora potoka i slatko pevanje
ptica. Bila sam potpuno odušvljena i ostala sam bez reĉi. To je bila najlepša stvar
koju sam ikada videla. Nisam mogla da skrenem pogleda sa toga.
Osećala sam se lako i slobodno. Stomak mi se stegao i osetila sam leptriće u
njemu dok sam se široko osmehivala.
- Ovo je tako divno - udahnula sam. Osetila sam da mi se Alessio pribliţava.
Bio je tako blizu da sam osetila njegova toplotu kako prodire u moje telo.
- U pravu si - neţno se sloţio.
Ćutali smo nekoliko minuta, oboje uţivajući u lepoti.
- Dolazim ovde kada ţelim da sredim misli - rekao je on. Skidajući pogled sa
potoka i livade, okrenula sam se ka njemu. On je već gledao u mene, oĉi mu
blistale na sunĉevoj svetlosti.
245
 Book As Passion

Zadrţavajući pogled na mom, lagano je nastavio - Mislio sam da bi ti moţda

ţelela ovo da vidiš. Potrebno ti je više nego meni.
- Hvala ti.
To me je uĉinilo vrlo srećnom.
- Mislio sam da će ti to pomoći. Ne znam kako da uĉinim da se bolje osećaš.
Ne znam, ali moţda ti ovo moţe dati mir koji ti je preko potreban. Ĉak i samo
nakratko - priznao je Alessio, gledajući me malo nervozno.
On nije znao da mi je već doneo mir. Ono što mi je upravo dao bilo je više
nego što sam ikada mogla da traţim. Nije znao, ali on je bio moj mir.
- Hvala - rekla sam opet, a grlo mi se zatvorilo. - Ovo je zaista prelepo.
Alessio je klimnuo i ućutao, njegov pogled nije se pomerio od mog. Ali ja
sam bila ta koja je prekinula vezu. Okrećući se okolo, zurila sam ponovo u potok i
livadu, drugi osmeh se protezao mojim usnama. Okrenula sam lice ka nebu i
sunĉevoj svetlosti. Zatvarajući oĉi, uţivala sam u vedrini i toplini koja mi je
dodirivala koţu.
Uvek sam bila zarobljena u oĉevoj palati. Nikada mi nije bilo dozvoljeno da
odem. Jedino mi je bilo dozvoljeno da šetam po dvorištu, ali nikada dalje od toga.
Kada sam pobegla, to je bio prvi put da sam bila izvan kapija u stvarnom svetu.
Drţeći oĉi zatvorenim, osetila sam da me Alesio posmatra. Naterao me je da
se osećam toplo i srećno. Otvorila sam oĉi, ali nisam pogledala u njega. Umesto
toga, gledala sam ravno ispred sebe.
Nisam znala koliko dugo smo tako ostali. Ja sam se divila lepoti dok je
Alessio gledao u mene. Ali nakon izvesnog vremena, noge su poĉele da me bole i
osetila sam Alessia pored mene.
- Trebalo bi da se vratimo. Skoro je vreme za ruĉak - neţno je rekao.
Okrenula sam se ka njemu i razoĉarano trepnula. - Moţemo da se vratimo
sutra - predloţio je.
Klimnula sam, osvrnula se i ponovo pogledala potok. - Hajde - poţurivao
me je. Kada sam osetila da je Alessio otišao, iznenadna panika napunila mi je
grudi. Okrenula sam se da i videla ga okrenutog leĊima.

246
 Book As Passion

Nisam znala šta mi je bilo, ali sam se nagula napred i zgrabila ga za jaknu
zaustavivši njegovo kretanje. Alessio je bacio pogled ka meni, njegove obrve su se
upitno izvile zbunjeno. Ruka mi se tresla i nisam znala zašto.
Ţelela sam... ne... Trebalo mi je nešto, ali nisam znala šta je to. Moji prsti su
se ĉvršće stegli na tkanini njegove jakne, a on ih je pogledao. Alessio se okrenuo i
nisam imala izbora nego da ga pustim. Osećala sam se praznom.
Diţući ruku, stavila sam je iznad grudi, pokušavajući da smirim ludaĉke
otkucaje mog srca.
- Ayla? - Upitao je.
Njegove oĉi su bile uperene u moje dok je ĉekao da nešto kaţem. Duboko
uzdišući pribliţila sam mu se. Oĉi su mu se malo proširile i nagnuo je glavu na
stranu, ĉekajući. Zaustavila sam se i sputila pogled.
- Moţeš li da me zagrliš? - Neţno sam pitala.
Alessio mi je dao ovu lepotu, ali mi je trebalo nešto više. Trebala mi je
njegova toplina. Njegove ruke oko mene, sigurno me grleći. Bio mi je potreban
mir, koji mi je samo on mogao pruţiti.
Jednostavno mi je trebao on.
Kada sam osetila da se Alessio pribliţava, srce mi je preskoĉilo. Zaustavio
se samo jedan centimetar od mene. Osetila sam njegov prst na bradi i polako mi je
podigao glavu tako da sam zurila u njegove oĉi. Izgledao je iznenaĊeno.
- Da li si sigurna? - Pitao je. Progutala sam knedlu i potvrdno klimnula
glavom. To je bio jedini odgovor koji Alessio trebao. Okomotao je ruke oko mene
i neţno me je uvukao u svoje telo, ĉvrsto me drţeći u zagrljaju.
Glava mi je bila taĉno preko njegovog srca i zatvorila sam oĉi. Srce mu je
tuklo jako i brzo, isto kao i moje. Stavljajući ruke na njegove grudi, šćućurila sam
se u njegovom telu, tonući u njegovu toplinu, u neţni zagrljaj.
Prsti su mi se stegli oko njegove jakne dok sam se drţala, nikada ne ţeleći
da ga pustim. Njegova toplina me je okruţivala, sve dok nisam mogla da osetim
njegov miris, njegovu dušu i njegove misli.
Ostali smo ovako ĉitavu veĉnost. A kada je poĉeo da se povlaĉi, nisam
ţelela da ga pustim. Zato i nisam. Moji prsti su bili umotani u tkaninu dok sam

247
 Book As Passion

naginjala glavu kako bi pogledala u Alessio. Namignuo mi je i videla kako podiţe

ruke. Prstima mi je mazio obraze, a ja sam uzdahnula od zadovoljstva.
Alessiov pogled je bio neţan i topao dok mi je neţno dodirivao obraze. Malo
se savio, usne mu bile tik iznad mojih. Srce mi je poskoĉilo na pomisao na njegove
usne na mojim. Prstima sam još jaĉe stisnula njegovu jaknu i instinktivno smo se
pomerili još bliţe jedno drugom dok naša tela nisu bila pritisnuta jedno uz drugo.
Nisam osećala odbojnost. Umesto toga, sve što sam osećala je bio... mir.
Alessio se zagledao u moje oĉi i onda se mu se pogled preselio na moje
usne. Videla sam ga kako guta sa naporom i ponovo se osvrće na moje oĉi. Znala
sam šta je ţeleo. Zato sam mu dala mali znak.
Oĉi su mu iznenaĊeno bljesnule, ali su tada njegove usne vrlo neţno
pritisnule moje. Dahtala sam od punoće njegovih usana i opustila sam se u
njegovom zagrljaju. On me je neţno drţao, kao da sam naĉinjena od stakla i kao da
se plašio da će me razbiti. Usne su mu bile jako meke.
Alessio je bio izuzetno neţan dok je istraţivao moja usta. Usne su mu se
nalazile preko mojih, skoro kao pero, a onda je stvorio najmanji pritisak.
To je bilo opojno. Osećala sam uzbuĊenje koje nikada pre toga nisam i
nisam ţelela da se to okonĉa. Dok je nastavio da me ljubi, njegov jezik se lagano
oĉešao preko mojih neţnih usana. Osetila sam kako prstima miluje moje obraze, a
zatim je samo malo produbio poljubac.
Kada sam pustila još jedan uzdah, malo se povukao, usne mu samo
centimetar bile dalje od mojih. Teško je disao, a grudi su mu se izdizale ispod mog
dlana. Osećala sam se potpuno isto kao i on.
Gledajući u njega, zatekla sam ga kako gleda u mene sa široko otvorenim
oĉima, ispunjenim emocijama koje nisam mogla da razaznam.
Kada sam rukom dodirnula svoje meke usne, noĉi su mu još više omekšale.
Ono što on nije shvatao jeste, da je ovo bio poljubac...
Ovaj poljubac je bio moj prvi pravi poljubac.

248
 Book As Passion

XXXVIII POGLAVLJE

Alessio

Aylin pogled je bio usmeren u lepotu ispred nje dok sve što sam ja mogao da
vidim je bila ona. Mali, ali slatki osmeh koji se protezao preko njenih usana je
obasjao njeno celo lice. Njene ţivopisne zelene oĉi su blistale sa uzbuĊenjem i
ĉistom srećom. Njeni obrazi su bili malo blago zajapureni i nisam mogao da
skinem oĉi sa nje.
Sve o ĉemu sam mogao da razmišljam bilo je kako je predivno izlgedala u
tom trenutku.
Okrenula je glavu prema nebu i zatvorila oĉi. Prišao sam korak bliţe, a zatim
se zaustavio. Teško gutajući knedlu od emocija koja se stvorila u mom grlu,
skrenuo sam pogled sa nje i zurio ravno ispred sebe.
Oboje smo neko vreme ćutali. Iz nekog razloga sam se osećao nervozno.
Ovo mesto je bilo sveto. Nakon smrti moje majke, dolazio sam ovde skoro svaki
dan, oĉajniĉki pokušavajući da proĉistim misli.
Ĉinilo mi se kao da sam joj dao sve što sam imao. Sve što sam drţao blizu
srca, to je sada bilo njeno. I nisam znao šta osećam povodom toga.
Bio sam zbunjen. Naĉin na koji mi je srce preskoĉilo kada sam je pogledao.
I naĉin na koji sam se uvek pronalazio u njenoj izgubljenosti. Nisam razumeo te
emocije. Voleo bih da znam kako da se izborim sa njima. To me je samo nerviralo.
Duboko sam udahnuo, spustio sam pogled i proĉistio grlo.
- Trebalo bi da se vratimo. Skoro je vreme ruĉka - neţno sam rekao. Osetio
sam da se Ayla pomerila iza mene i pogledao sam je taman na vreme da vidim
kako se okreće prema meni.
Delovala je razoĉarano, a osmeh sa usana joj je nestao. - Moţemo da se
vratimo sutra - rekao sam.

249
 Book As Passion

Ponovo je bio tu. Taj predivan osmeh. Klimnula je i ponovo pogledala u

potok.
- Hajde - pozvao sam, udaljavajući se za korak od nje okrećući se ka stazi
koja vodi do potoka.
Ali sam sam se iznenada zaustavio kada sam osetio da me je povukla za
jaknu. Namrštivši se, pogledao sam ka njoj i ugleao Aylnu kako me gleda sa
panikom u oĉima.
Okrećući se kako bih mogao da je pogledam u lice, Ayla je polako puštala
moju jaknu. Podigla je ruku i stavila je preko svojih grudi. Vidio sam da diše teţe
nego ranije, njeno lice je bilo ispunjeno neizvesnošću i nervozom.
- Ayla? - Zabrinuto sam je pitao.
Duboko je udahnula i zatim mi se pribliţila. Razrogaĉio sam oĉi pri njenom
hrabrom potezu i šokirano udahnuo. Ayla je spustila pogled i ĉekala, srce mi je
jako lupalo. Njene sledeće reĉi bile su moja propast.
- Moţeš li da me zagrliš? - Pitala je neţno, jedva šapćući.
Nisam oĉekivao da će izgovoriti te reĉi. Kada sam doveo Ayla ovde, sve što
ţeleo je da joj dam taj mali mir. Ali nikad ništa nisam oĉekivao zauzvrat. Nisam
shvatio koliko sam jako ţeleo da je drţim u naruĉju. Sve dok nije rekla te reĉi.
Sa srcem u grlu, koraknuo sam ka Ayli dok nismo bili samo centimetar
udaljeni. Bili smo tako blizu, mogao sam da osetim njenu toplinu. Ona je još uvek
gledala dole, namerno izbegavajući moj pogled. Ali ţeleo sam te divne zelene oĉi
na meni.
Podiţući ruku, stavio sam joj prst ispod brade i podigao joj glavu sve dok se
njene tople oĉi nisu srele moje. - Da li si sigurna? - Pitao sam je, ţeleći njenu
potvrdu. Bio sam uplašen. Uplašilo sam se da će odustati, ostavljajući me
beznadeţnim.
MeĊutim, ona je tada potvrdno klimnula. I to je bio odgovor koji mi je bio
potreban. Bez traćenja vremena obmotao sam ruke oko Aylinog struka i neţno je
povlaĉio ka svom telu dok je nisam imao ĉvrsto zagrljenu u rukama.
Osećala se tako mala u odnosu na mene. Tako krhka. A ja sam se osećao
snaţno, zaštitniĉki. Blago sam stegnuo ruke oko nje dok je njega glava odmarala
na mojim grudima, baš preko mog ubrzanog srca. Ayla mi je stavila ruku na grudi i
250
 Book As Passion

uvila se uz moje telo, udobno se nameštajući. Zatvorio sam oĉi i dozvolio da njena
toplina i slatki miris ispune moja ĉula.
Kada je bio poslednji put da sam nekoga drţao u naruĉju?
Nikad.
Kada sam se zadnji put ovako osećao? Tako mirno. Tako ţivo.
Kao da mi je Ayla udahnula ţivot.
Sa njom u rukama, nisam se ţeleo micati. Nisam ţeleo da se ovaj momenat
završi
Nisam znao koliko dugo smo ostali tako izgubljeni, izgubljeni jedno u
drugom. Izgubljeni u ovom savršenom trenutku. Ali znao sam da mora da se
završi.
Polako sam se odmakao i pogledao u Aylu. Prsti su joj još bili umotani oko
moje jakne, odbijajući da me pusti. Podigla je glavu, zureći u mene. Trepnuo sam,
potpuno oĉaran njome.
Svaki put kada sam pokušao da uspostavim kontrolu nad sobom, naterala me
je da je izgubim. Ayla nije ni morali ništa da uradi. Jedan njen pogled i ja sam u
potpunosti izgubljen.
Bez razmišljanja, prineo sam ruku i prstom prešao preko njenog mekog
obraza, lakim dodirom skoro kao pero. Zadovljno je uzdahnula, a malim osmeh je
zaigrao na njenom licu, privlaĉeći mi paţnju na njene usne.
Mogao sam osetiti da gubim i ono malo samokontrole koju sam imao.
Mazeći neţno njene obraze, savio sam se glavom prema njoj dok nam usne nisu
bile samo centimetar udaljene. Stao sam. Ayla se pribliţila meni dok naša tela nisu
bila priljubljena jedno uz drugo. Moje srce je preskoĉilo, ali je ipak nisam dodirnuo
usnama. Pogledao sam joj u oĉi i saĉekao.
Obećao sam Ayli da je neću pipnuti dok to od mene ne bude traţila. Dok ne
budem imao njenu dozvolu. Ovog trenutka sam ţeleo da to bude njen izbor.
Ţeleo sam da izabere. Ţeleo sam njeno prihvatanje.
Aylin pogled je omekšao i blago je klimnula glavom. Nisam joj dao šansu da
se predomisli, nego ĉim sam video njeno klimanje, već sam spuštao glavu i neţno
pritisnuo svoje usne na njene.

251
 Book As Passion

Ĉekao sam da se Ayla povuĉe, ali kada sam spazio da joj se oteo uzdah uz
moje usne i kako se istopila u mojim rukama, srce mi je preskoĉilo na takvu njenu
reakciju. Neţno sam je drţao, kao da bila dragoceni dragulj. Usnama sam
istraţivao njene, vrlo sporim tempom. Poljubio sam je kao da smo imali svo vreme
ovoga sveta.
Usne su mi se neţno pomerale preko njenih, uzimajući svu njihovu slatkoću.
Kada sam napravio najmanji pritisak, produbljavajući poljubac, osetio sam da su
joj prsti još jaĉe stegli moje odelo.
Nisam teţio ka još.
To je bio samo poljubac. Mali, slatki poljubac.
To je bilo to. Ništa više. Ipak, to je više znaĉilo.
Kada je Ayla ispustila još jedan uzdah, odmaknuo sam se. Oboje smo teško
disali. Mogao sam da osetim kako joj srce ubrzano kuca. To se podudaralo sa istim
ritmom mog.
Aylini obraze su bili zajapureni, usne malo nateĉene i crvene od mog
poljubca. Trepnula je ka meni i pogled u njene oĉi... to mi je oduzelo dah. Oĉi su
joj bile tople i neţne. Ali to nije bilo sve. To je bio pogled ĉistog oboţavanja i to je
bilo ono što mi je oduzelo dah.
U tom momentu sam shvatio da je to prvi put da sam je poljubio.
I ranije smo se ljubili. Dva puta, da budem precizan. Ali ti poljupci... Uzeo
sam ih. Bez razmatranja njenih osećanja. Sve do ĉega mi je bilo stalo sam bio ja.
Ono što sam ja ţeleo.
Ali ovaj poljubac... dao sam joj se svim srcem. Pogled u njenim oĉima, ja
sam joj to dao.
Oĉi su joj bile ispunjene strahom kada je prinela ruku i stavila prst na svoje
usne. Na njenu reakciju osetio sam da se još više omekšavam.
Godinama sam ţiveo u mraku bez emocija. Postao sam neosećajan.
Ipak, sa jednim pogledom na Ayla, sve sam osetio.
I to me je uplašilo.

252
 Book As Passion

Kad god sam nešto osjetio prema Ayli, Alfredov glas mi je odjekivao u
glavi. Nikada neću zaboraviti reĉi koje je rekao mojoj majci.
Najbolji naĉin dovesti ĉoveka na dno je iskoristiti njegovu slabost.
Ono što sam rekao Maddie je bila istina. Nije bilo vezano za mene. To je
bilo za Aylu i ono šta je bilo najbolje za nju.
Pustio sam je da ode, trepnula je i bila je iznenaĊena kad sam koraknuo
unazad, prisiljavajući je da me pusti.
- Treba da se vratimo - rekao sam okrećući se, odbijajući da pogledam njen
zbunjeni izraz lica.
- U redu - prošaputala je, slabim glasom iz kog se nagoveštavala njena tuga.
Oboje smo se ćutali na povratku u rezidencija. Kako smo se pribliţavali,
zvuk ţubora vode je poĉeo da bledi dok ga odjednom više nismo ĉuli. Izlazeći iz
šume duboko sam udahao dok smo ulazili u baštu iza kuće.
Ayla je bila tu odmah iza mene, njeni koraci su bili toliko blizu mojih, da se
skoro spotakla. Kada smo ušli unutra, usporio sam i okrenuo se ka njoj.
Ona se takoĊe zaustavila i nervozno zgrabila porub njene haljine. - Vidimo
se kasnije - promrmljao sam. Ayla je klimnula i otišla bez ijedne reĉi.
Osetio sam mi se obrve nabrale od zbunjenosti kada sam je video kako hoda
prema kuhinji. Brzo sam krenuo napred, zgrabio njen lakat, zaustavljajući njeno
kretanje. Šokirano je udahnula i naglo okrenula, suoĉavajući se sa mojim
razrogaĉenim oĉima.
- Kuda ideš? - Zahtevao sam, puštajući joj ruku.
- U kuhinju - odgovorila je Ayla.
Prekrštajući ruke preko grudi, sravnio sam je pogledom. - Zašto?
Nagnula je glavu na stranu, kao da se dvoumi šta da mi kaţe. - Da
pomognem Maddie i Leni.
- Trebalo bi da se odmaraš, Ayla. Nema posla za tebe.
- Ali, već tri dana se odmaram. Mogu da radim. Osećam se dobro.
- Ne - rekao sam.

253
 Book As Passion

- Ali, to je dosadno. Ţelim da pomognem.

- Ne, Ayla. Idi gore da se odmaraš.
- Ali...
- Ne. Prestati da se prepireš.
Zatvorila je usta i nakostrešila se. Njen predivan osmeh je nestao.
Nije mi se dopadao njen tuţan izraz.
Frustrirano sam prošao prstima kroz kosu i skrenuo pogled. Jebi ga.
- Dobro. Moţeš da ideš. Samo nemoj preterivati. Ne ţeliš da pokidaš te
šavove - rekao sam.
Ali vredelo je toga jer kada sam se okrenuo da je vidim, zurila je u mene
blistavim zelenim oĉima, a onda se preko njenih usana ponovo pojavio veliĉansten
osmeh
- Hvala ti - rekla je pre nego što se okrenula i brzo otišla. Ostao sam zaleĊen,
oĉi su mi ostale zalepljene na njenim leĊima.
Jebem ti. Gubio sam se.

****

Ostatak dana sam proveo izbegavajući Aylu. Ostao sam zakljuĉan u

kancelariji, a onda sam otišao u teretanu da bih izbacio frustracije iz sebe na dţaku
za udaranje.
Naslonjen na zid, pokušao sam da povratim dah.
- Ubićeš nas jednog dana - rekao je Viktor.
- Previše ste tvrdoglavi da umrete - rekao sam mu, bez daha.
- Pa, moram da se sloţim sa tim - slegnuo je ramenima.
Odgurnuo sam se od zida i otišao do klupe kako bih zgrabio peškir.
- Da li se Artur i Phoenix vraćaju sutra? - Pitao sam se, brišući lice
peškirom.
254
 Book As Passion

- Trebalo bi da se jave. Sutra idemo kod Marka - Nikolay je odgovorio

pribliţavajući se vratima.
- Imali vesti o klubovima? - Pitao sam.
Nikolaj je odmahnuo. - Ne. Mark je rekao da će nam dati detalje kada se
budemo sreli.
Od kada je Alberto preuzeo vlast, zacrtao je sebi zadatak da preuzme moje
klubove. Do sada je bio neuspešan, ali svi su uveli dodatne mere predostroţnosti.
Mark je bio jedan od mojih vrhunskih menadţera, rukovodeći preko mojih
klubova, bordela i podzemnih lanaca.
Klimajući glavom u pravcu Nikolaya i Viktora, napustio sam teretanu. Bilo
je kasno u noć, a većina svetala je bila iskljuĉena.
Nakon što je Ayla svirala klavir i povukla se u njenu sobu, nisam mogao da
odem da spavam. Sedeo sam par sati, buljeći u ništa ispred sebe i osećajući se
frustrirano. Kada više nisam mogao to podneti, otišao sam dole i proveo još više
vremena u teretani.
Kada sam se ponovo vratio, zaustavio sam se ispred spavaće sobe. Umesto
da uĊem, okrenuo sam se ulevo i zagledao se u vrata Ayline sobe.
Znao sam da je kasno i da će spavati, ali se nisam mogao zaustaviti.
Napravio sam nekoliko koraka, prolazeći pored sobe sa klavirom, dok nisam bio
ispred njene sobe. Stavljajući ruku preko kvake, polako sam okrenuo i otvorio
vrata.
Soba je bila mraĉna. Samo je mala lampica pored njenog kreveta bila
ukljuĉena, jedva osvetljavajući prostoriju. Ušavši unutra, zaustavio sam se pored
Ayle. Bila je na njenoj strani, sklupĉana u prekrivaĉ oko njenog struka. Oĉi su joj
bile zatvorene, disanje ujednaĉeno dok je mirno spavala.
Lampa je bacila tanak sjaj na njeno lice, ĉineći je tako mirnom.
Naginjajući se napred, lagano sam prstom pomazio njen mek obraz,
sklanjajući par pramenova kose. Na moj dodir, uspavano je zastenjala i blago se
pomerila. Zamrznuo sam se, ĉekajući da se probudi, ali umesto toga, nastavila je da
spava.

255
 Book As Passion

Uzdahnuo sam sa olakšanjem i osetio sam kako mi se na usnama pojavljuje

mali osmeh gledajući je kako spava. Oĉi su mi se pomerile sa njenog lica sve do
njenih ramena, a zatim i grudi.
Drţala je moj sako na grudima, ĉvrsto prstima stezajući tkaninu.
Nisam mogao da se ne nasmejem na taj prizor. Znaĉi, istina je.
Izašavši iz sobe, otišao sam u Aylinu, odluĉuivši da je proverim. Ali kad sam
video Milenu da izlazi, izgledajući uplašeno, ukopao sam se u mestu. Izgledala je
iznenaĊeno kada me je videla, ali je onda spustila glavu kako bi mi iskazala
poštovanje pre nego što je prošla pored mene, bez i jedne izgovorene reĉi.
- Koji kurac? - Promrmljao sam za sebe, pre nego što sam nastavio ka
Aylinoj sobi. Zaustavio sam se tik ispred vrata nameravajući da ih otvorim i ĉuo
sam Maddien glas.
- Ayla, šta radiš sa Alessiovim sakoom?
Na njene reĉi, zamrznuo sam se, šokirano šireći oĉi.
Koji kurac?
Naginjajući se napred, stavio sam uvo na vrata, nadajući se da niko niće
lutati hodnikom.
Ĉekao sam odgovor, ali umesto toga sve što sam ĉuo je bila tišina.
- Ne moraš da... - rekla je Maddie.
- Spavam sa njim.
- Šta? - Maddie je šorikano zapitala. Imao sam istu reakciju.
- Spavam sa njim - rekla je Ayla, ĉineći otkucaje mog srce sve jaĉim.
Njene sledeće reĉi su bile dovoljne da padnem na kolena. Prislonio sam
stisnute šake u pesnice na vrata i zatvorio oĉi.
- To drţi noćne more dalje od mene - priznala je mekim glasom koji sam
jedva i ĉuo. Ali jesam. Ĉuo sam to kao da mi je šapnula.
Trljajući lice rukama, koraĉao sam ispred njenih vrata, pokušavajući da
shvatim šta sam upravo ĉuo.

256
 Book As Passion

Širiko sam otvorio oĉi kada sam ĉuo da je Maddie kod vrata, rekavši Ayli da
će se uskoro vratiti. Poţurio sam u sobu sa klavirom i brzo zatvorio vrata iza sebe.
Naslanjajući se na vrata, zatvorio sam oĉi i zabacio glavu, ne znajući kako da
postupam sa ovim novim otkrićem.
Kada sam osetio da se Ayla pomerila pod mojom rukom, to mi je prekinulo
tok misli. Sigurno sam znao jednu stvar.
Ako je moj sako pomagao Ayli da se reši noćnih mora, to je bilo ono
najvaţnije.
Pre nego što sam otišao, još jednom sam palcem pomazio njen obraz. Ayla
je uzdahnula u snu, a mali osmeh se pojavio preko njenih usana.
- Lepo sanjaj - šaputao sam.
Pogledao sam je poslednji put, okrenuo se i izašao iz sobe paţljivo
zatvarajući vrata za iza sebe.

****

Zurio sam u beţ zidove. Markova kuća je bila dom. Igraĉke su bile raštrkane
preko tepiha.
- Za sada, Alberto nije krenuo na klubove o kojima se ja brinem - rekao je
Mark. Vratio sam paţnju na njega dok se vraćao na svoj kauĉ. - IznenaĊen sam. To
su najpopularnija mesta. Ako je hteo da ide na veliko, to bi mu bile prve mete.
Alberto je imao nekakav plan, ali me je svaki trag koji su moji ljudi pratili,
dovodio u ćorsokak.
Svaki put kada mi napravimo potez, on bude spreman. Ko god da je insajder,
brzo je odavao informacije Albertu, jedva nam davajući šansu da planove
sprovedemo u delo.
- Šta ćeš uraditi? - Mark je pitao.
Osmehnuo sam se. - Pitanje bi trebalo da bude, šta neću uraditi?
Podigao je obrvu i zatim se nasmejao. - Pa, definitivno imaš nešto
isplanirano.

257
 Book As Passion

- Uvek. Ţelim da paţljivo paziš na sve klubove. Svaki od njih. Ako ne

moţeš sam, poslaću jednog od mojih ljudi da pomognu - rekao sam.
- Mogu da se izborim sa tim. Ovo radim već godinama, šefe. Ali mislim da
bi bilo bolje da pošalješ drugog ĉoveka. Na taj naĉin moţemo da odrţimo bolju
straţu.
Potvrdno klimajući sedao sam na kauĉ. Tada je jedna mala devojĉica utrĉala
u dnevnu sobu sa blistavim osmehom na licu. Nosila je ljubiĉasto odelce, njena
kratka crna kosa joj je visila na vratu. Nasmešila nam se.
- Sophia - Mark je neţno opomenuo. - Ne bi trebalo da ulaziš ovde.
Ali devojĉica nije obraćala paţnju na oca. Imala je samo dve godine. Sva
njena paţnja bila je na Nikolayu, koji je stajao pored mene. Sophia priĊe korak
bliţe njemu i stade tik pred njim. Podigao sam pogled i video kako mu se vilica
trza i kako škrguće zubima. Spustio je pogled na malu devojĉicu ispred sebe i
video sam da teško guta. Sophia je podigla ruke i rekla - Gore.
Kako se Nikolay nije pomerao, Sophia je izgubila svoj osmeh i ponovo
zatraţila - Gore. Gore.
Mark se digao. - Ţao mi je, šefe.
Bilo mu je neprijatno. Ali baš pre nego što je hteo da pomeri Sophiu,
Nikolay se sagnuo i povukao devojĉicu u svoje ruke.
- Koji kurac? - Viktor promrmlja pored mene, izraţavajući ono što sam i ja
mislio.
Sophia se zakikotala. - Zdravo - rekla je.
Nikolay nije odgovorio, umesto toga je buljio u devojĉicu u svom naruĉju.
Ali Sopiha nije bila pogoĊena njegovim pogledom.
Umesto toga, usmerila je paţnju ka njegovim oţiljcima, a ruku je stavila na
njegov obraz, maleni dlan taĉno preko njegovih oţiljaka.
- Sranje - promrmlja Mark.
Ali umesto da iz Nikolaya izbi erupcija besa zbog devojĉicinog dodira, on je
ostao miran, napet, ali potpuno miran.
- Boo... boli? - Pitala je Sophia.

258
 Book As Passion

Ĉuo sam uzdah i okrenuo se kako bih video Bree, Markavu ţenu, kako stoji
na vratima širom otvorenih oĉiju. Ali brzo sam vratio paţnju na Nikolaya i Sophiu.
Kada on nije odgovorio, Sophia je ponovila svoje pitanje.
- Ona pita da li to boli - Bree je prevela. Nikolay je jako teško progutao i
onda je odmahnuo glavom.
- Ne. Ne više - rekao je on.
- Dobro. Nije povreĊen - odgovorila je ona sa osmehom, a onda je poĉela da
se vrti u njegovim rukama oĉito ţelići da se spusti dole.
Nikolay ju je spustio, a onda je ona otrĉala do majke, koja nam je dala
ograniĉen pogled. - Ţao mi je. Bila sam zauzeta i pobegla je pre nego što sam
mogla da je zaustavim.
- U redu je - rekao sam. Ustao sam, a Viktor me je sledio. - Videćemo se
sledećeg meseca - rekao sam Marku.
- Naravno, šefe. Redovno ću te izveštavati.
Nikolay je još uvek bio vidno potresen onim što se upravo dogodilo. Jebi ga,
ĉak sam i ja. To nas je sve iznenadilo.
Skoro smo bili na vratima kada mi je nešto privuklo paţnju. Zaustavljajući
se, bacio sam oko na to. Cveće. Bili su drugaĉiji od onog što je Maddie dala Ayli,
ali su me ipak podsećali na nju.
- Lepo cveće - suvo sam rekao, pokušavajući da izgledam nezainteresovano.
Bree se nasmejala. - Hvala. Mark mi ih je dao za našu godišnjicu.
Klimajući, skrenuo sam sa cveća pogled i izašao, praćen Viktorom i
Nikolayem.
Dok nas nas je Viktor vozio na imanje, razmišljao sam o cveću. I prelep
Aylin osmeh na licu kada ga je gledala.
Cveće. Aylin osmeh. I Maddiene reĉi.
Uzdišući, glasno sam pitao - Gde nabavljate cveće?
- Šta? - Viktor je zbunjeno upitao.
- Gde kupujete cveće? - Ponovo sam pitao.

259
 Book As Passion

- Cveće? Šta jebeno ţeliš da uradiš sa cvećem? - Bacio je pogled prema

meni preko retrovizora pre nego što je vratio pogled na put.
- Nikolay - rekao sam, grubim glasom.
- Da, šefe - klimnuo je vadeći svoj telefon. Video sam ga kako kuca nešto i
posle nekoliko minuta, dodao mi je telefon.
- Već sam zvao broj - rekao je.
Stavljanjem telefona na uvo, ĉekao sam da se neko javi.
- Zdravo, Starbright cvetni dizajn. Kako vam mogu pomoći? - Rekla je jedna
ţena.
- Ţelim cveće - naglo sam rekao. Ĉuo sam Viktora kako se smeška na
prednjem sedištu i samo sam ga pogledao u potiljak.
- U redu.
Ĉekao sam, ali nije rekla ništa drugo. - Rekao sam, ţelim cveće.
- Da. Ĉula sam vas, gospodine. Ali koju vrstu cveća?
- Bilo kakvo cveće - nestrpljivo sam promrmljao.
- Bilo koje cveće? Ali, gospodine...
- Samo mi dajte najbolje cveće koje imate - odbrusio sam.
- U redu. Koliko?
Štipajući se za vrh nosa od besa naslonio sam glavu na sedište. Zašto je
jebeno poruĉivanje cveća tako, tako komplikovano?
- Dvadeset, trideset... - zareţao sam u telefon.
- Potreban mi je taĉan broj, gospodine - ţena je zvuĉala nestrpljivo. To je
bilo nepotpuno izraţavanje onoga što sam osećao.
- Prokletstvo, samo mi daj trideset.
- U redu. Kada ţelite ispor...
- Za sat vremena.
- Sat? Gospodine, ne moţemo to za sat vremena...

260
 Book As Passion

- Rekao sam, ţelim to za sat vremena.

- Dajte mi samo minut.
Ĉuo sam je kako priĉa u pozadini i onda se vratilaa. - U redu, gospodine.
Dajte mi vašu adresu.
Brzo i uznemireno sam izdiktirao adresu i zatim prekinuo poziv, bacajući
telefon na sedište pored mene.
- Dakle, cveće? - Rekao je Viktor.
- Ne sada! - Zareţao sam u znak upozorenja pre nego što sam zatvorio oĉi.
Kada se automobil potpuno zaustavio, ispred kapije se nalazio kombi. Reĉi
Starbright cvetnog dizajna su bile ispisane na strani kombija.
- Dobar tajming - rekao sam kada je vozaĉ izašao iz kombija. U rukama je
imao veliki buket ruţiĉastog i belog cveća.
Prilazeći mu, pozdravio me klimanjem glavom. - Gospodine, jeste li vi taj
koji je poruĉio cveće?
- Da - grubo sam odgovorio.
- Izvolite. Morate ovde da se potpištete.
Gurnuo mi je papir u ruku. Nakon potpisivanja, pruţio mi je buket. Baš
veliki buket.
Znatiţeljno sam ga pogledao. - Da li sam stvarno toliko naruĉio?
Ĉuo sam Viktorov kašalj pored sebe. - Ako se dobro sećam, naruĉio si
trideset. To mi izgleda kao trideset.
Buljeći u njega, shvatio sam da sam to pitao na glas. Upro sam prstom u
njega i klimnuo glavom ĉuvarima da otvore kapije.
Nije me bilo briga da li je bilo pet ili trideset, sve dok ih je Ayla volela. To
je ono što je jedino bilo vaţno.

261
 Book As Passion

XXXIX POGLAVLJE

Ayla

Leţala sam u krevetu potpuno izgubljena u knjizi koju sam ĉitala kada su se
vrata otvorila bez kucanja. Podiţući se u sedeći poloţaj ispustila sam knjigu.
Bešumno je pala na madrac dok mi je srce u prsima glasno tuklo.
Maddie je ušla unutra, lice joj je bilo vedro i u njenim rukama je bio veliki
buket ruţiĉastog i belog cveća. - Alessio ti je doneo cveće!
Ponovo?
Oĉi su mi se raširile kada mi se pribliţila i kada sam bila u stanju da bolje
pogledam u cveće. Ispruţivši ruku, srce mi je uzbuĊeno kucalo. Maddie mi je dala
cveće i ja sam uzdahnula.
Bili su tako lepi. Cvetovi su bili još lepši od onih koje mi je već dao. I to je
bio jako veliki buket.
Privlaĉeći ih na grudi, nasmejala sam se Maddie. - Kako se ovi zovu?
- Boţuri. Prelepi su, zar ne?
Klimnula sam glavom jer sam ostala bez teksta. Oduzimali su dah. A tek
mešavina boja je od kojih je buket napravljen, ĉinila ga je prelepim.
Nisam jednostavno mogla da se suzdrţim. Toliko sam se nasmejala da mi se
sa usana oteo kikot. - Ne mogu da verujem da mi je opet doneo cveće - šaputala
sam.
Srce mi je divlje tuklo u grudima, a stomak mi je bio pun leptirića. Drţeći
cveće blizu grudi, zadovoljno sam udahnula.
Dok sam drţala cveće, sve što sam ţelela da vidim je bio Alessio. Ţelela
sam da je on bio taj koji mi ih je dao. Ţelela sam da je ovde, da mogu da mu se
zahvalim. Ţelela sam da je ovde, kako bi mogao da vidi koliko me je usrećio.

262
 Book As Passion

Gledajući u Maddie, videla sam je kako se smeši. - On moţe da bude

romantiĉan, ponekad - zadirkivala je i namignula mi.
Ĉula sam sebe kako se ponovo kikoćem. Ja se kikoćem. Neverovatno.
Stavljajući ruku preko usta, pogledala sam dole na cveće i onda se smirila.
- Poljubio me je - priznala sam, moj osmeh je bio toliko širok da su me
obrazi boleli.
Maddie se zaprepastila. - Šta? - Ciknula je.
Stidljivo sam pognula glavu i ugrizla se za usne dok je Maddie ludela pored
mene.
- Poljubio te je? Alesio te je poljubio? Kada? Kako?
Zatvarajući oĉi, udahnula sam slatki miris cveća. - Juĉe. Kada me je odveo
do potoka.
Još uvek mogu da osetim njegove usne na svojim, kako se neţno kreću dok
me drţi u naruĉju. Poljubac i naš prelepi momenat kod potoka, to je bilo sve o
ĉemu sam razmišljala od kako se to dogodilo. I nikada ne bih zaboravila naĉin na
koji me je drţao ili poljubio. Kao da sam mu nešto znaĉila. Kao da sam dragocena.
Zauvek ću ga ĉuvati u svom srcu.
- Oh, Ayla - rekla je Maddie tik pored mene. - Ne mogu da verujem u to.
Nemaš pojma koliko sam srećna.
- I ja sam srećna. Neizmerno sam srećna - šaputala sam ţmureći. - On me
usrećuje, Maddie
Otvorila sam oĉi i zagledala se u nju. - Trebalo bi da mu se zahvalim za
cveće!
- Sada? - Pitala je Maddie.
Zaneseno sam klimula. Nasmejala se, a zatim se pomerila. - Napred, mala.
Bio je dole poslednji put kada sam ga videla.
- Hvala - brzo sam odgovorila obuvajući cipele i dalje drţeći buket u svojim
rukama. Istrĉala sam iz sobe, osećala sam se veoma uzbuĊeno. Srce mi je napravilo
nekoliko preskoka.

263
 Book As Passion

Usporila sam se kada sam sišla niz stepenice i videla Viktora i Nikolaya
zauzete u ţuĉnoj raspravi. Zaustavili su se na pola reĉenice kada sam im prišla.
- Ayla - rekao je Nikolay kao pozdrav. Viktor je klimnuo, a onda pogledao
u cveće u mojim rukama, obrve su mu se izdigle u iznenaĊenju.
- Da li znate gde je Alessio? - Neţno sam zamolila.
Videla sam da su Nikolayeve obrve nabrale pre nego što je odgovorio. - On
je u svojoj kancelariji.
- Oh. U redu, hvala ti - osmehnula sam se obojici pre nego što sam krenula
nazad.
- Ĉekaj - Viktor me je pozvao.
Kada sam se zaustavila, okrenula sam se ka njemu. - Da?
- Kuda ideš? - Rekao je Nikolay.
- U Alessiovu kancelariju. Ţelim da mu se zahvalim za cveće.
Oĉi su im se raširile u ĉuĊenju i meĊusobno su se pogledali.
- Ne - Nikolay je odbrusio.
- Ha? - Trgnula sam se zbog njegovog tona. Na moju reakciju njegov izraz
je omekšao i postiĊeno me pogledao.
- To ne bi bilo dobra ideja - rekao je Viktor, nervozno gutajući. O ĉemu oni
to priĉaju?
- Neću ga uznemiravati, obećavam. Samo ću reći hvala, a onda ću otići. To
je sve. - Zaista sam ţelela da ga vidim. Osetila sam se... oĉajnom. I ĉudno,
nedostajao mi je.
- Moţda moţeš da odeš kasnije. On je trenutno zauzet - tvrdio je Nikolay.
Viktor je ubrzo potvrdno klimuo, a izraz lica mu je bio gotovo bolan.
Ramena su mi se slegla u porazu i pogledala sam u cveće. - U redu -
prošaputala sam. Gledajući nazad, videla sam Nikolaya i Viktora kako uzdišu u
olakšanju. Zašto izgledaju toliko napeto?
Slegnuvši ramenima, ponovo sam se nasmejala. - Ići ću kasnije.

264
 Book As Passion

- Da. Kasnije - sloţio se Viktor. Okrećući se, vratila sam se gore, osećajući
se iscrpljeno. Volela bih da ga odmah vidim.
Podiţući cveće ponovo do grudi, odmahnula sam glavom. - Pa dobro.
Videću ga kasnije - mrmljala sam, pre nego što sam zagnjurila lice u buket. Osećaj
poraţenosti me je napustio i ponovo sam bila nasmejana.
Kada sam stigla do vrha stepeništa, okrenula sam se levo prema mojoj sobi,
ali nešto mi je zapalo za oko desno od mene.
Alessio.
Okrećući se ka njemu, pre nego što sam htela da ga pozovem, videla sam
nekog drugog. Ne bilo koga. Ninu.
Osmeh mi je trenutno nestao.
LeĊa su mu bila okrenuta tako da me nije video. Ali Nina me je videla i ona
se nasmešila. Bio je to Ċavolski osmeh. Podigla je ruku, spustila na Alessiovu i
prišla mu bliţe.
- Alessio - pevušila je dovoljno glasno kako bih je ĉula.
Nešto joj je govorio, ali ga nisam ĉula. Sve što sam videla je bilo to koliko je
blizu Nine. Ona je praktiĉno bila zalepljena uz Alessiovo telo.
Stomak mi se skoro bolono zgrĉio i koranula sam unazad. Ruke su mi padale
pored tela koje me je peklo. Sva sreća, sve što sam osetila pre samo nekoliko
sekundi je isparilo, ostavljajući me praznom.
Ali tada sam osetila nešto što pre toga nikada nisam osetila, nešto što je
kljuĉalo u meni, poput talasa koji me mrvi. Grudi su mi se stiskale dok sam
nastavila da idem unazad.
Zašto je to uradio?
Pustio me je da sviram klavir. Svirla sam za njega svake noći. Podelioi+ je
potok sa mnom. Poljubio me. Drţao me je u naruĉju. I dao mi je cveće. Mislila
sam da imamo nešto posebno.
Mislila sam da to nešto znaĉi. Mislila sam da mu ja nešto znaĉim.
Shvatila sam da plaĉem. Obrisala sam suze.
Srce me je bolelo.

265
 Book As Passion

Stavljajući ruku preko usta, prigušila sam zvuke koji su se mogli pojaviti.
Opisala bih to kao talas. Srušava se u tvom srcu sa toliko pomešanih
osećaja... To boli.
Maddien glas se probio kroz moj um dok sam zurila u Ninu i Alessia. Kada
sam ih videla kako odlaze u njegovu kancelariju, brzo sam se okrenula i trepnula
kako bih oterala suze koje su bile posledice iznerviranosti. Stavila sam ruku na
grudi gde mi je srce besno kucalo.
Nisam mogla da shvatim. Da li je Maddie bila u pravu?
Da li sam... ljubomorna?

266
 Book As Passion

XL POGLAVLJE

Ayla

Ispod svog bola i razoĉarenja, bila sam ljuta na Alessia i sebe.

Zašto me je briga?
To je bilo strano i ĉudno osećanje koje mi je prolazilo kroz telo. Bes. Ne
sećam se kada sam poslednji put sebi dozvolila da osetim toliko koliĉinu emocija.
Nauĉila sam kako da iskljuĉim sve svoje emocije i tako otupim na sve oko mene.
Ipak, osetila sam se povreĊeno, razoĉarano, ljutito i ljubomorno.
Alessio mi je pruţio radost, osmeh i mir. A sada, u mom srcu je ostao samo
bol. Osećala sam se kao da mi je sve to oduzeo. Nisam se trebala brinuti, ali bez
obzira koliko sam se god trudila da se emocionalno iskljuĉim, nisam uspela.
Gledajući dalje od vrata, zagledala sam se u buket u svojoj ruci. Ispustila
sam depresivni uzdah, okrenula se od njegove kancelarije polako krećući ka mojoj
sobi. Ušavši unutra, našla sam Meddia kako sedi na mom krevetu, sa knjigom na
krilu. Uspravila je glavu kada me je ĉula.
- Ayla? - Maddie je upitala, sa zbunjeno podignutim obrvama. Ostavljajući
knjigu na krevetu, dala mi je znak da priĊem. - Šta nije u redu? Mislila sam da si
otišla da vidiš Alessia.
Teško gutajući knedlu od tuge, odmahnula sam glavom i prinela cveće bliţe
svojim grudima. - Bio je sa Ninom.
Prvo je vladala tišina, a zatim je buknula. - Šta? - Rekla je ona, ljutito
ustajući sa kreveta mog kreveta. - Ta mala...
- Nisam imala priliku da razgovaram sa njim. Nije me video.
Njihova slika je bljesnula pred mojim oĉima, uzrokujući iznenadni talas besa
u meni. Pogledala sam cveće i onda bez razmišljanja, bacila ga na krevet.

267
 Book As Passion

- Ah, dušo... - ĉula sam da Maddie šapuće, gotovo umirujućim glasom.

Okrenula sa se ka njoj stavljajući ruku preko grudi.
- Kakav je to osećaj? Mrzim ga. Da li to tako izgleda? Ljubomora? Ako je
tako, uopšte mi se ne sviĊa.
Maddiene oĉi su odavale izraz simpatije i razumevanja. Prišla je bliţe i
stavila obe ruke na moja ramena. - Kako to izgleda?
- To boli. Osećam se bespomoćno. Tuţno. A onda i besno. Moţda i na sebe
jer mrzim ovaj osećaj.
Gledajući u cveće koje sam bezbriţno odbacila, osećala sam se krivom. Još
jedan zbunjujući osećaj. Naginuvši se napred, zgrabila sam cveće i ponovo ga
stavila blizu svojih grudi. Zagnjurivši lice u meke latice, zatvorila sam oĉi i
uzdahnula. Suza je pobegla iz ugla mog oka, padajući na latice.
- Mislila sam da mu je ono što smo zajedniĉki delili znaĉilo nešto.
- Jeste. Znam da jeste. On je previše tvrdoglav da bi to priznao - tvrdila je
Maddie.
Odmahnula sam glavom kao odgovor ne njenu konstataciju. Umorno je
udanula i tada sam osetila njenu ruku na mojim ramenima.
- Reci mi nešto - prošaputala je. - Zašto misliš da se ovako osećaš?
Slegnula sam ramenima.
Maddie se nasmejala mom odgovoru. - Osećaš nešto prema njemu -
samouvereno je izjavila.
Oštro sam udahnula, srce mi je poskoĉilo od tih reĉi dok se moj stomak
ĉudno uvijao. Njene reĉi su bile šokantne, ali istinite.
Maddie je bila u pravu. Osećala sam nešto prema Alessiu. Kad god je bio
blizu, moj mozak i telo su osećali kao da više nisu moji. Kada je bio blizu, osećala
sam se lagano i slobodno. A kada je bio daleko, moje srce ga je dozivalo, ţeleći da
ponovo bude blizu.
Nisam ţelela to da priznam, ali Alessio je postao razlog moje sreće. Pruţio
mi je sreću kakvu do sada nikada ranije nisam osetila. Naterao me je da se
osmehujem iako nije ni pokušavao. U srcu mi je vladao mir kada bih bila sa njim.

268
 Book As Passion

Odbila sam da priznam da je Maddie bila u pravu. Slabo se osmehnula dok

su joj oĉi nestašno blistale.
- Da li mi veruješ? - Upita ona.
Zaprepašćena iznenadnim pitanjem, polako sam klimnula glavom. - Da.
Naravno.
- Da li ćeš uĉiniti sve što ti kaţem?
Zbunjeno gledajući je, pitala sam je jedno pitanje. - Na šta misliš?
- Samo mi veruj, u redu? Ja ću ovo rešiti. Prepusti se i uradi sve što ti budem
govorila da uradiš.
Klimnula sam i ozbiljno je pogledala. - Maddie, o ĉemu to govoriš?
- Zaista mi je ţao. Stvarno mi je ţao. Izviniću se kasnije.
Nervnozno je ugrizla usne i izgledala je izuzetno krivom. Videla sam kako
se trza i zatim sam osetila sam oštar bol u mom ĉlanku. Da li me je upravo šutnula?
- Jao! - Viknula sam, presavivši se.
- Izivni - Maddie mi je uzela buket iz ruke i gurnula me na krevet, tako da
sam sela.
Trgnula sam se od bola i nagnula se napred, rukom trljajući preko mog
bolnog ĉlanka. Bacila sam pogled prema Maddie, a ona se napućila.
- Za šta je to bilo? - Pitala sam, potpuno zapanjen.
- Veruj mi, u redu? Samo se nosi sa bolom. Odmah se vraćam - rekla je ona,
odlazeći. Pre nego što sam stigla da odgovorim, ona je otrĉala iz sobe.
Maddie je bila potpuno luda. Šta je sada naumila?

****

269
 Book As Passion

Alessio

Sedeći na fotelji, gledao sam Ninu kako spušta njenu tašnicu na sto i seda na
kauĉ taĉno ispred mene.
- Dakle? - Nestrpljivo sam je upitao. Taman kad sam se spremao otići da
vidim Aylu, Nina se pojavila. Trebala je da me izvesti, ali sam potpuno zaboravio
na to. Jedino sam razmišljao o Ayli. Ĉak i sada, sve što sam hteo da znam je da li
joj se dopalo cveće.
- Ništa se nije desilo - rekla je Nina. - Alberto i njegovi ljudi još uvek loše
tretiraju ţene. To je još uvek isto. Ništa se nije promenilo. Ima više moći sada, tako
da će biti teţe zaustaviti zlostavljanje u bordelima i klubovima.
Poslao sam je da nastavi da nadgleda klubove, glumeći kurvu, da bi mogla
da me izvesti sa internim informacijom. Do sada se ništa nije promenilo.
Frustrirano uzdahnuvši, provukao sam ruku kroz kosu. - Jebem ti.
- Ţao mi je. Volela bih da sam mogla više da pomognem, ali...
- Uradila si više nego dovoljno. Ali hoću da odmah izaĊeš iz toga. Postaje
preopasno i svaki put kad odeš tamo, stavljaš se u rizik. Tvoje mi usluge više neće
biti potrebne - rekao sam joj.
Izgledala je zbunjeno na trenutak, a onda je klimnula glavom. - Šta sada da
radim?
- Slobodna si da radiš šta god poţeliš. Ne ţelim te nigde blizu klubova, da li
si shvatila? - Odgovorio sam, strogim tonom.
Nina je potvrdila, spuštajući pogled sa poštovanjem. Naslanjajući se na
naslon kauĉa, prekrstio sam ruke preko grudi.
- Moţeš da ideš - naredio sam.
- Oh - Nina je otvorila usta u šoku. Znao sam šta je oĉekivala, ali ona nije
mogla to da dobije. Ne danas. Ne nikad više.
Njene oĉi su se raširile u sekundi, a onda se nasmejala, izraz lica joj se
pretvorio u zavodljiv i vreo. Oblizala je usne i zatim krenula napred, a njena
kratka suknja se sve više uzdizala dok su joj bedra bila jedva prekrivena.
270
 Book As Passion

- Alessio - šaputala je, ustala je sa kauĉa i krenula oko stoĉića prema meni.
Stisnuo sam zube, od nervoze zbog njenog oĉajniĉkog pokušaja da me zavede.
Pre nekoliko dana bih prihvatio njeno udvaranje, nagnuo bih je preko stola i
stavio kurac u nju za samo nekoliko sekundi.
Ali trenutno, jedino o ĉemu sam razmišljao je bila Ayla. Njen slatki osmeh,
njeni rumeni obrazi i njene oteĉene usne posle mojih poljubaca. Oduzela mi je moć
razmišljanja i skoro sva ĉula, ĉineći da sve i svi ostali izgledaju kao senka u
poreĊenju sa njom.
Podigao sam ruku da spreĉim Ninino udvaranje kada se nagnula napred,
pokazujući mi jedva pokriven dekolte.
- Nina... - pre nego što sam završio, vrata su se se naglo otvorila, zapanjujući
nas oboje. Okrećući glavu, video sam Maddieno ludaĉki upad.
- Ayla - jedva je prozborila. - PovreĊena je.
Moje oĉi su se raširile i brzo sam se uspravio zbog ĉega je Nina izgubila
ravnoteţu i posrnula.
- Šta se desilo? - Zahtevao sam odgovor, paniĉnim glasom.
Maddie je duboko udahnula i zagledala se u Ninu pre nego što mi je
odgovorila. - Uganula je ĉlanak veoma gadno i ne moţe da hoda. U svojoj sobi je.
Psovao sam dok sam ţurio iz svoje kancelarije. Napravio sam put do Ayline
sobe i zatekao sam već otvorena vrata.
- Ayla.
Ušao sam unutra. Leţala je na krevetu ali je brzo sela na kada me je ĉula.
- Alessio - rekla je i onda sam video kako se trgnula i kako joj se ĉelo
nabralo od nelagodnosti.
Potrĉavši ka njoj, zaustavio sam se tik ispred nje. - Da li si dobro?
- Dobro sam - rekla je.
Pogledao sam u njen crveni ĉlanak, zatim sam kleknuo pred nju, ali je nisam
dodirnuo, bojeći se da je još više povredim.

271
 Book As Passion

Kada je premestila stopala bliţe krevetu, a dalje od mene, stavio sam joj
ruku na koleno, zaustavljajući je.
- Ne miĉi se.
Neţno sam uzeo njeno stopalo u ruku kako bih ga pregledao. - Da li te boli
kada ga pomeraš?
- Malo.
Pogledao sam u Aylu. Gledala je u mene, naizgled zbunjena. Ustajući,
sagnuo sam se i stavio jednu ruku iza njenih leĊa, a drugu ispod njenih kolena i
krenuo da je podiţem kako bih je privukao ka svojim grudima.
- Šta to radiš? - Upita ona.
- Vodim te kod Sama. On će znati da li si dobro ili ne - odgovorio sam,
noseći je dole u Samovu spavaću sobu.
Ayla je bila tiha u mojim rukama. Kada smo se pribliţili, ĉuo sam njenu
uzdah.
- Kako znaš da sam se povredila? - Pitala me je.
- Maddie mi je rekla da si uganula ĉlanak. Rekla je da ne moţeš hodati -
odgovorio sam.
- Oh - mali osmeh se pojavio na njenim usnama. Bilo je mali i kratak, ali je
definitivno bio tu.
Stao sam ispred Samove sobe i Ayla se nagnula kako bi pokucala na vrata.
Otvorila su se za nekoliko sekundi i Sam se pojavio na njima. Oĉi su mu se raširile
kada je pogledao Aylu u mojim rukama i brzo se pomerio unazad, pokazivajući mi
da uĊemo unutra.
- Šta se desilo? - Zapitao je.
Stavio sam Ayla na krevet i stao pored nje. - Uganula je ĉlanak.
Sam je klenuo ispred Ayle i pregledao joj ĉlanak. Usne mu se zamišljeno
iskrivile i postavio je Ayli nekoliko pitanja dok sam ja obletao oko nje, uznemiren i
zabrinut. Pomisao na to da je nešto boli nije uopšte bila prijatna.

272
 Book As Passion

Prvo što sam osetio prema njoj je bio zaštitniĉki osećaj. Potreba da bude
sigurna i srećna je bio moj jedini nagon. Svakim danom je sve više jaĉao, pre nego
što mi je to postalo najvaţnije.
- Nije toliko strašno. Nema niĉega zabrinjavajućeg. To je samo malo
uganuće koje neće boleti više od dva dana - Sam je objasnio.
Podigao je pogled i ljubazno se nasmešio Ayli, njegove braon oĉi blistale su
u uglovima. - Daću ti kremu za ublaţavanje bolova. Samo je namaţi dva puta na
dan preko zgloba dok bol ne bude prestao - rekao je.
Ayla je klimnula i srameţljivo me pogledala dok joj je rumenilo jurilo u
obraze. Kada me je videla kako buljim u nju, nervozno je skrenula pogled.
Sam se vratio sa malom tubom u ruci. - Izvoli. Ovo bi trebalo da pomogne
oko bola. Lagano ga utrljaj preko bolnog dela i to bi trebalo da odradi posao.
- Hvala - rekla je.
Maddie je ušla u prostoriju. - Dakle? - Upitala je, krećući se pravo ka Ayli.
Ayla ju je ĉudno pogledala i odmahnula glavom. - U redu sam - odgovorila
joj je pre nego što je nešto promrmljala više za sebe.
Ustala je, blago se zagegala, a ja sam instinktivno obmotao ruku oko njenog
struka, privlaĉeći je bliţe sebi.
Stavila mi je ruku na grudi i pokušala da se udalji iz mog zagrljaja, ali samo
sam je jaĉe stisnuo i nisam joj to dozvolio.
- Mogu da hodam - rekla je, blago je bila zadihana.
- Ne bi trebalo da previše opterećuješ svoj ĉlanak.
Ayla pogleda u Maddie. - Ona moţe da mi pomogne. Sigurna sam da imaš
druge obaveze o kojim moraš da se brineš.
- Taĉno. Pomoći ću joj. Ne ţelim da te ometamo u poslu i svemu ostalom -
Maddie je dodala, zureći u mene.
Pre nego što sam stigao da odgovorim, Maddie je već odvukla Aylu od mene
i nisam imao izbora nego da je pustim. Kako je izašla iz mog zagrljaja, iznenada
sam osetio prazninu i već mi je nedostajlo njeno malo telo uz moje.

273
 Book As Passion

Kada ih više nisam video, klimuo sam Samu i krenuo uz stepenice. Ugledao
sam Ninu na vrhu stepenica. Vedro se nasmejala blistavim oĉima.
- Alessio - šapnula je.
- Treba da ideš - naredio sam, oštrim i nepokolebljivim glasom.
- Šta? - Jedva je rekla, šireći oĉi.
- Taĉno ono što sam rekao. Idi. Ne ţelim te više ovde.
Nina je bila dobra u poslu. Bila je korisna, ali mi više nije trebala, osim
njenog rada na terenu.
- Ali, Alessio...
- Rekao sam ti, tvoje usluge mi više neće biti potrebne - rekao sam kroz
stisnute zube, naglašavajući svaku reĉ da bi shvatila znaĉenje.
Zinula je šokirano. - Misliš...?
- Ĉula si ga. Ne ţeli više da te jebe. Zato se gubi.
Na Maddien glas, iznervirano zaţmurio i dodirnuo vrh nosa. Uzimajući par
dubokih uzdaha, otvorio sam oĉi i video kako nas oboje gleda.
Ninino lice se smraĉilo, postalo olujno i ljutito je iskrivala usne, a onda
pogledala ka meni, ĉekajući. Hladno sam je pogledao i prekrstio ruke na grudima,
upitno podiţući obrvu.
- Idem - odbrusila je. Njen izraz je bio hladan dok je prolazila pored mene.
Nina je bila kuĉka hladnog srca i volela je isto tako. I Maddie je morala biti
paţljiva kako se ne bi našla u nevolji.
- Zbogom, Felicia - Maddie je rekla dok je prevrtala oĉima.
Kada sam stigao do gornjeg stepenika, Maddie je stala ispred mene,
blokirajući mi put.
- Kunem se Bogom... Ako se igraš sa Aylom... - upozorila me je, u oĉima joj
je blistao bes.
- Zašto jebote misliš to? - Zareţao sam i napravio korak unapred, potpuno
ogorĉen njenim pitanjem.

274
 Book As Passion

Pokazala je gde je Nina stajala pre nekoliko trenutaka. Kada sam shvatio
poentu, bes me je napustio i jasno sam krenuo u razmišljanje.
- Ništa se nije desilo - rekao sam.
Maddie me sumnjiĉavo pogledala. - Ayla te je videla kako ideš u kancelariju
sa Ninom. Mislila je... bila je potpuno slomljena, Alessio.
Krivica mi je prošla kroz telo i opsovao sam u jednom dahu.
- Zamisli kako bi se ti osećao kad bi video Aylu sa drugim ĉovekom -
Maddie je dodala.
Od te pomisli pao mi je mrak na oĉi. Stisnuo sam šake u pesnice dok me
zglobovi nisu zaboleli. Škrgutao sam zubima.
Podigla je obrvu. - Upravo - promrmljala je pre nego što se je krnula ka
Aylinoj sobi.
Zagledao sam se u njena leĊa, a zatim sam se naslonio na ogradu stepeništa,
dok su mi se umom širile opasne misli.
Kada sam prvi put video Aylu i predloţio joj da radi za mene, ovo nije ono
što imao na umu. Trebala je da radi za mene, a ja sam je drţao blizu jer sam je
ţeleo pojebati. To mi je bila namera. Ali više se nije radilo o poţudi. Nije više bilo
reĉi o jebanju i o tome da završim sa njom.
Bilo je više, nešto što nisam mogao da izbacim iz glave. Osećaj koji nisam
razumeo.
Ali više nisam bio protiv toga. Pustio sam sebe da uţivam u ovoj meni
stranoj emociji, ĉekajući da vidim gde će me to odvesti, nadajući se da to neće
uništiti ni jedno od nas dvoje.
Uzdahnuvši, provukao sam ruku kroz kosu. Mislio sam da sam ja jedini koji
oseti to što je izmeĊu nas. Ali Ayla je to takoĊe osetila i ja sam je povredio.
Tako duboka veza, neopisiovo prelepa, a istovremeno proganjajuća i opasna.
Donela nam je mir, ĉak i kroz bol.

275
 Book As Passion

XLI POGLAVLJE

Alessio

Ĉekala me je sedeći za klavirom, pogleda uperenog u zid, potpuno

izgubljena u svojim mislima. Nasmešila se kad me je ugledala, seo sam na kauĉ
ispred klavira, ni trenutak ne skidajući pogled sa nje.
Nisam imao prilike od jutros da razgovaram sa njom. Ako ne grešim, ona me
izbegava. Ĉim bi me ugledala, odlazila bi na drugu stranu ili bi se pravila da me ne
vidi. Kad bi nam se pogledi sreli, lice bi joj bilo bezizraţajno, a usne skupljene u
tanku liniju.
Pošto sam nastavio da gledam u nju, samo je klavir stajao izmeĊu nas, ĉudno
me je pogledala, a onda joj je lice ponovo postalo bezizraţajno i spustila je pogled
na dirke.
Dok sam slušao lepu potresnu, muziku, osetio sam se potpuno paralisan
njenom lepotom i mirnoćom na njenom licu. Sve što je trebalo je da sedi u tišini i
već je imala moju punu paţnju.
Stala je posle tri pesme i pogledala me direktno u oĉi. Nasmejao sam se,
pokušavajući da izgledam neţno koliko god je to moguće, ali me je ona ignorisala i
prišla polici sa knjigama. Trebalo joj je mnogo vremena da izabere knjigu, ĉineći
me svakom sekundom sve nervoznijim. Zgrabila je knjigu i sela na kauĉ pored
mene. Sve je to radila u tišini i ne gledajući me.
Ĉekao sam da nešto kaţe. Ne znam koliko je vremena prošlo tako.
Pokušavao sam da nešto radim, ali su mi misli bile preokupirane Aylom.
Pogled mi je stalno lutao ka njoj i uhvatio sam je par puta da me gleda
krajiĉkom oka, ali bi svaki put brzo skrenula pogled kada bi videla da je gledam.
Ĉak sam video i da se mršti na knjigu i nervozno izvija usne.
Kad više nisam mogao da podnesem izluĊujuću tišinu, proĉistio sam grlo i
pomeškoljio sam se nekoliko puta ne bih li privukao Aylinu paţnju.

276
 Book As Passion

Ali ona je bila tvrdoglava. Ponovo sam proĉistio grlo i zaustio da nešto
kaţem, ali sam brzo zatvorio usta jer sam shvatio da ne znam šta bih rekao. Buljio
sam iznervirano u zid, ali mi je paţnju privukla slika. Bio je to divan pejzaţ polja
sa ţivopisnim, šarenim cvećem.
To je to, pomislio sam.
- Da li ti se svidelo cveće? - Pitao sam, prekinuvši bolnu tišinu.
- Bilo je u redu - odgovorila je ukoĉeno i vratila pogled na knjigu.
Kakav je to odgovor?
- Znaĉi, svidelo ti se?
Ayla je slegla ramenima. - Nije bilo loše.
- O - promrmljao sam i razoĉarano opustio ramena.
Nije joj se svidelo.
Teško sam progutao i naslonio se na kauĉ. Ayla je bila tako srećna zbog
cveća koje joj je Maddie dala, pa sam mislio da će da joj se svidi.
Protrljao sam lice rukama i umorno zatvorio oĉi. Zabrljao sam pokušavajući
da je oraspoloţim. Nakon nekoliko minuta, shvatio sam da me gleda. Ukoĉila se i
brzo spustila pogled. Video sam prkosno mrštenje na njenom licu.
Iznenada je ustala i krenula.
- Gde si pošla? - Ustao sam i ja. Posrnula je i okrenula se prema meni.
Hrabro je zabacila ramena i pogledala pravo u mene, njene zelene oĉi bile su
ţivahne i ispunjene emocijama koje je bilo nemoguće proĉitati.
- Idem da spavam - rekla je. - Kasno je.
To je to? Proĉistio sam grlo i klimnuo glavom. ­ U redu. Laku noć.
Nekoliko trenutaka smo se gledali u tišini. Klimnula mi je nemo, okrenula se
i izašla. Gledao sam u njena leĊa, bez reĉi.
Šta se, jebote, upravo desilo?
Zakoraĉio sam unazad i udario u kauĉ.
Ayla nije rekla ni laku noć.

277
 Book As Passion

****

Prošlo je tri dana. Besno sam zareţao i odgurnuo papire. Tri dana da je Ayla
jedva progovorila sa mnom.
Naslonio sam se na naslon stolice i okretao glavu na jednu pa na drugu
stranu pokušavajući da se oslobodim tenzije.
Ne znam šta sam uradio pogrešno. Sve sam pokušao, a ona je i dalje
rezervisana. Znam da nije takva sa drugima. Video sam je kako ţivahno priĉa sa
Maddie, stalno se osmehuje i oĉi joj sijaju.
Ali kad sam ja u pitanju, mršti se na mene i frkće. Ili joj je lice potpuno
bezizraţajno.
Postajem oĉajan. Hteo bih da mi se nasmeje, samo jednom. Voleo bih da
vidim kako joj oĉi srećno zaiskre kad me pogleda. Isto kao na potoku ili kad je prvi
put svirala klavir.
Ĉvrsto sam zatvorio oĉi, protrljao ĉelo i umoran uzdah mi je pobegao sa
usana. Kad sam ĉuo da se vrata otvaraju, naglo sam otvorio oĉi i video da Maddie
ulazi.
Zatvorila je vrata i tiho se naslonila na njih.
­ Šta je? ­ Pitao sam i naslonio laktove na sto, ĉekajući njen odgovor.
- Šta je Ayla tebi? ­ Pitala je Maddie i prišla bliţe.
Bio sam potpuno zateĉen njenim pitanjem. Odgurnuo sam stolicu, ustao i
zaobišao sto. ­ Kakvo je to pitanje?
­ Ono koje je vaţno.
Nisam bio raspoloţen za raspravu. Hladno sam je pogledao. - Vidi...
- Ayla nije neko s kim bi trebalo da se igraš. Zato, ako misliš da je samo
pojebeš, nemoj. Nemoj da je povrediš, Alessio. Ona to ne zasluţuje i ona nije jedna
od kurvi koje jebeš okolo ­ ispljunula je Maddie.
- O ĉemu priĉaš? - Zareţao sam. - Nikada ne bih tako tretirao Aylu!
Kad sam krenuo napred, samo je prkosno zabacila ramena.

278
 Book As Passion

- Šta osećaš prema njoj? - IzluĊivala me je Maddie.

- Nije tvoja stvar - prosiktao sam.
- Da, jeste! Jer ako je povrediš...
- Neću da je povredim!
Spustila je ramena i uzdahnula. - Ayla je stvarno bila povreĊena kad te je
videla sa Ninom.
- Znam - promrmljao sam.
- SviĊaš joj se, Alessio. Mnogo. Već se emocionalno vezala.
Srce mi je ubrzalo, a u stomaku sam imao ĉudan osećaj. Knedla mi je zastala
u grlu, a grudi su mi se nepodnošljivo stegle. Srce mi je podivljalo od pomisli da se
Ayla oseća, makar malo, kao ja.
Strah je stalno bio prisutan. Nisam ţeleo da ovo zabrljam, ali nikad nisam
znao kako da se nosim sa svojiim osećanjima. Kad god bi ih bilo previše, ja bih ih
ugušio. Nisam hteo da to utiĉe na Aylu. Hteo sam da je zaštitim od bola.
- Ako ne osećaš isto, pusti je. Nemoj da je povrediš - dodala je Maddie.
Progutao sam i skrenuo pogled. - Ono što osećam prema Ayli… ne
razumem. Ali ne mogu da podnesem da je vidim povreĊenu ili tuţnu. Kad sam sa
njom, potpuno sam zaokupljen. Ona je sve o ĉemu mogu da mislim.
Razrogaĉila je oĉi od šoka.
- Neću da je povredim, Maddie. To je poslednje što bih ţeleo da joj uradim.
Zablistala je. Zatresao sam glavom prema njoj i nasmejao se.
- Jesi li zbog toga došla? Da saznaš šta osećam prema Ayli?
Maddie je klimnula. - Samo sam zabrinuta. Ona nije neko s kim se treba
igrati. Nevina je i krhka. Treba da joj se udvaraš neţno i strpljivo.
- Znam.
Maddie je pljesnula rukama i poskoĉila.
- U redu - rekla je.
- Je li to sve?

279
 Book As Passion

- Aha. Moţeš da se vratiš poslu sada.

Maddie mi se još jednom osmehnula i krenula da izaĊe.
- Ĉekaj - rekao sam.
- Da?
Kako, do kurca, da ovo sroĉim, a da ne delujem kao kompletni idiot?
Teško sam progutao.
- Kakvo cveće ţene vole?
Ĉim sam to izgovorio, poţeleo sam da udarim sebe.
Maddie me je gledala nekoliko trenutaka bez reĉi. A onda je prasnula u
smeh. Prostrelio sam je pogledom i ona je brzo prikrila smeh kašljem.
- Izvini!
Prekrstio sam ruke preko grudi i nestrpljivo ĉekao odgovor.
Maddie je odmahnula glavom.
- Vi muškarci ste tako blesavi - rekla je.
- Mislim da se Ayli nije svidelo cveće koje sam joj dao - uzvratio sam u
svoju odbranu.
Umesto da mi odgovori, okrenula se i otvorila vrata. ­ Oboţava to cveće,
Alessio.
Onda mi je namignula i otišla, zatvorivši vrata za sobom.
Ostao sam bez reĉi, zapanjen.
Ayla oboţava cveće?
Kad mi je stiglo do mozga, naslonio sam se na sto i prigušeno nasmejao.
Ah, znaĉi maĉkica se igra, pomislio sam sa kezom.

280
 Book As Passion

XLII POGLAVLJE

Ayla

- Koliko dugo treba da teram sa ovim? - Pitala sam.

Maddie je legla pored mene i zagledala se u plafon. - Moraš da ga nateraš da
se pomuĉi.
- Nisam sigurna da mogu da zadrţim ovu fasadu još dugo.
- Samo još malo.
Posle drame sa Ninom, Maddie mi je satima drţala predavanje kako treba i
kako ne treba da se ponašam sa Alessiom. Svakodnevno sam se borila da budem
nonšalantna prema njemu.
Svaki put kad bi mi se osmehnuo, a ja njemu nisam, osećala sam krivicu.
Videla sam da gubi nadu i postaje svakim danom sve nervozniji. Nadala sam se da
će Maddiein plan uspeti i da ova drama neće biti za dţabe.
Sela sam, privukla kolena grudima i stavila bradu na njih. - Maddie, ne
razumem. Kako će ovo da uspe? On… mi … se sviĊa… - zamucala sam kod
poslednjih reĉi. Teško je bilo priznati, ali to je istina.
- Kako to misliš? Ako hoćeš da i on oseća isto, šta onda tu ima da se
razmišlja?
Uzdahnula sam, ustala sa kreveta i prišla prozoru.
- Kako veze funkcionišu?
Ono što sam imala sa Albertom nije bila veza. Ne znam kako da budem u
vezi. O vezama, o kojima sam ĉitala ili sam ih videla na TV­u, mogu samo da
maštam. One nisu nikad bile moja stvarnost.
- Nikada nisi bila u vezi? - Pitala je Maddie.

281
 Book As Passion

Ĉvrsto sam zatvorila oĉi pred naletom bola. Spustila sam glavu na staklo i
pokušavala da smirim sebe.
- Bila sam u jednoj - rekla sam šapatom.
Maddie je zbunjeno naborala ĉelo i gledala me, strpljivo ĉekajući da joj
objasnim.
- Ali nije bila kao ta tu - rekla sam i pokazala rukom prema knjizi koju je
drţala. - Ne znam da li se moţe nazvati vezom. Mnogo me je povredio.
Suze su mi zamaglile pogled. Nikada nisam pomislila da ću da priznam tako
nešto. Dok sam ţivela sa Albertom, mislila sam da veza treba tako da izgleda. Iako
sam znala da je poglrešno, prihvatala sam. Ono što sam imala sa Albertom je bilo
poremećeno.
Uništio me je. Srce, telo i dušu.
Ali za kratko vreme koliko ţivim sa Alessiom, poĉela sam da verujem da
mogu da se oporavim. Da mogu da budem srećna.
Moţda mogu da budem srećna sa Alessiom.
- Ayla - Maddie je ustala i prišla mi. Htela sam da obrišem suze, ali je ona to
uradila za mene.
Nagla se i poljubila me u ĉelo, obavijajući svoje ruke oko mene.
Odmakla se od mene i nasmejala, pokušavajući da popravi raspoloţenje.
- Veza… hm… - oĉi su joj zaiskrile. - Rekla bih da je veza kad se oba partnera
podrţavaju, teše se, usrećuju jedno drugo i smeju se zajedno. To je povezanost
ispunjena ljubavlju, prihvatanjem i razumevanjem. Ne moraš nekog da voliš da bi
bila u vezi. Ponekad ljubav doĊe kasnije. Alessio je tvrdoglav ĉovek, ali je lud za
tobom. Mogu da mu vidim to u oĉima. Tako je oĉigledno. Osećanja su tu, samo ga
treba malo podstaći. Ne znam kakva će biti veza sa Alessiom, ali on voli duboko.
Voli srcem. To je nešto ĉega se boji. Ali ti moţeš to da promeniš. Moţeš da budeš
njegova snaga.
- On je moj - prošaputala sam. - On je moja snaga.
- Alessio će to uskoro shvatiti. I kad se to desi, neće moći da se drţi podalje
od tebe. Jebote, on ni sad ne moţe da se drţi podalje. Vidiš li ga? Stalno te prati,

282
 Book As Passion

ko kuĉence. O moj Boţe, to je bilo tako loše poreĊenje. Alessio nije ni blizu
kuĉencetu.
Nasmejala sam se.
- Ĉekamo da on povuĉe potez - rekla je Maddie.
­ Povlaĉio je poteze protekla tri dana.
Nekoliko puta je pokušao da priĉa sa mnom.
­ Pa, onda mora da povuĉe bolji potez. Ako znaš na šta mislim.
Nestašno je mrdala obrvama.
- Maddie!
Slegla je ramenima. - Ne, ozbiljno. Moţda bi trebalo opet da ti donese cveće.
Ili da te opet poljubi. Taj ĉovek će me izludeti.
Ne znam šta da radim sa Maddie. Uvek je znala kako da me oraspoloţi.
- Onda ĉekamo - rekla sam sa osmehom.
Namignula mi je i nasmejala se.
Ĉekaću… jer mi je potreban.

****

Ušla sam u salon da saĉekam Alessia. Nikada nije kasnio. Uvek je bio tu
taĉno u deset. Mogla sam da sviram i ako Alessio nije tu, ali nisam. Htela sam da
sviram za njega. Ţelela sam da uţivam u njegovom toplom pogledu dok sviram.
Uzdahnula sam i pogledala u telefon da vidim koliko je sati. Stići će svakog
trenutka. Nešto mi je zapalo za oko. Skrenula sam pogled ka fotelji na kojoj sam
obiĉno sedela i glasno uzdahnula.
IznenaĊeno sam podigla ruku i prinela je ustima. Nisam mogla da spreĉim
da mi osmeh zaigra na usnama.
Jedan beli boţur je bio poloţen na sedište.
283
 Book As Passion

Blago sam se savila, uzela boţur i prinela ga grudima. Ispravila sam se i

drţala ga tako.
Alessio.
Tako je sladak.
Nisam mogla da verujem da je ostavio tako boţur za mene. Nije to bio veliki
buket. Samo jedan boţur, ali imao je istu vrednost i znaĉenje. Srce mi je
preskoĉilo, a obrazi su me boleli od širokog osmeha.
- Mogu, za sigurno, da pretpostavim da ti se sviĊa boţur.
Raširila sam oĉi, naglo se okrenula i videla da Alessio stoji naslonjen na
vrata, sa rukama prekrštenim preko grudi. Nagnuo je glavu na stranu i smeškao se.
Ţelela sam da mogu da kaţem da mrzim taj smešak… ali istina je, da ga ne
mrzim.
Pokušala sam da sakrijem osmeh. - Ja… - zastala sam i uzdahnula. Nisam
mogla da laţem. ­ Divan je. Oboţavam ga.
Gledajući me intenzivno, polako mi je prišao. Dok mi se pribliţavao, srce mi
je podivljalo, a stomak mi se zgrĉio od leptirića, kao i svaki put kad je blizu mene.
Alessio je stao ispred mene. Mogla sam da osetim njegovu toplinu na svojoj
koţi. Pogledala sam ga u oĉi. Tako je visok. Spustio je pogled, pun ţelje, na moje
usne i ja sam ih instiktivno liznula. Prišao mi je još korak bliţe i jedva da smo bili
santimetar razdvojeni. Uzdahnula sam duboko i grudima se oĉešala o njegove.
Podigao je ruku i prešao prstom po mojoj goloj ruci. Zadrhtala sam i stegla
prste oko cveta.
- Alessio…
- Ayla - prošaputao je i spustio glavu.
Gledali smo se i on se nagnuo napred dok nam se usne nisu skoro dodirnule.
- Poljubiću te - rekao je.
­ U redu…
Videla sam smešak na njegovom licu i onda je sustio glavu i zarobio mi
usne. Zadrţala sam dah. Usnama je neţno prelazio preko mojih pa uzdahnuh.

284
 Book As Passion

Alessio je polako pomerao jezik preko mojih usana, strpljivo ĉekajući da

otvorim usta. Mamio me je polako, bez ţurbe. Uzdahnula sam kad mi je blago
pritisnuo usne. Iskoristio je priliku i skliznuo jezikom u moja usta. Meko je
jezikom klizio po mom, ljubeći me polako, uţivajući u poljupcu.
Ovog puta sam mu hrabro uzvratila poljubac. Skupila sam svu svoju
hrabrost i stavila sve na kocku. Mislim da je ljubljenje sa Alessiom nešto od ĉega
nikad neću da se umorim. Imala sam utisak da sam gladna njegovih poljubaca.
Stavio mi je ruku na vrat, odmah iza uva, raširio prste i obuvatio mi bradu.
Drugu ruku mi je upleo u kosu i nakrenuo mi glavu kako bi imao bolji pristup
mojim usnama.
Stavila sam obe ruke na njegove grudi i nagla se napred, dopuštajući da me
njegova toplina obavije. Osećala sam se sigurno u njegovom zagrljaju. Osećala
sam se ţeljenom.
Alessio nije ţurio i dozvolio mi je da diktiram poljubac. Uzdahnula sam kad
mi je liznuo ivicu usana. Tako neţno, tako toplo, tako slatko.
Bila sam pijana od njegovih poljubaca.
Neţno me je gricnuo za donju usnu, a onda mi ponovo preuzeo usta. Ovog
puta mu je poljubac bio grublji i zahtevniji.
I ja sam mu dopustila.
Oboje smo teško disali kad se odmakao. Alessio je naslonio svoje ĉelo na
moje dok je hvatao dah.
­ Mislim da nikad neću da se umorim od ljubljenja tebe - rekao je hrapavim
glasom.
Podigla sam pogled i videla da on gleda u mene. Pogled mu je bio neţan i
ispunjen divljenjem, pogled koji mi je ukrao dah. U dubini njegovih oĉiju videla
sam njegovu ţelju za mnom.
Bila sam potpuni paralisana njegovim pogledom. Spustio je ruku sa mog lica
na kukove. Obuhvatio me je oko struka, privukao me i prikovao za sebe. Srce mi je
divlje udaralo i osetila sam slabost u kolenima od ţara u njegovim oĉima.
Drţao me je kao dragocenost. Gledao me je kao da sam jedino što vidi.
Osećala sam se lepom.

285
 Book As Passion

­ Alessio ­ rekla sam. Nisam znala šta drugo da kaţem.

Nagnuo se i kratko me poljubio pre nego što se odmakao. Klimnuo je ka
klaviru sa osmehom. - Hajde - podsticao me je.
Klimnula sam, razvukla usne u osmeh i poţurila ka klaviru, još uvek drţeći
cvet u rukama.
Gledali smo se dok sam prelazila prstima po dirkama, oboje opĉinjeni jedno
drugim.
Ni jednom nisam zatvorila oĉi. Nisam skrenula pogled sa Alessia.
Kad sam završila, ruke su mi ostale na dirkama i teško sam progutala,
odjednom sam bila nervozna zbog njegovog prodornog pogleda.
- Zar veĉeras nećeš da ĉitaš? ­ Pitao je.
- O - nasmešila sam se i ustala.
Krenula sam prema njemu, zaustavila se ispred stoĉića i uzela svoju knjigu. ­
Hoću. Na polovini ove knjige sam. Ne mogu da doĉekam da je završim.
Nasmejao se. ­ Zvuĉiš uzbuĊeno zbog toga.
- I jesam - odgovorila sam i sela na fotelju pored njegove. - Ovo je zaista
dobra knjiga.
- Drago mi je da ti se sviĊa.
Otvorila sam je, osećala sam Alessiov pogled sve vreme dok sam ĉitala. Bilo
mi je jako teško da prestanem da virim ka njemu.
I mnogo puta sam izgubila tu bitku.
Kad god bi nam se oĉi srele, Alessio bi mi se nasmešio i ja bih mu uzvratila.
Moje srce je pravilo salto. Stomak mi je bio pun leptirića. Osećala sam se
lako i euforiĉno. I obuzeo me je osećaj spokoja.
Ţelela sam da ostanem baš ovako. Ali onda sam zevnula.
- Trebalo bi da ides na spavanje - rekao je Alessio zvuĉeći ĉeţnjivo.
- Hm. -

286
 Book As Passion

Zatvorila sam knjigu. Alessio se nagnuo napred i sklonio mi par pramenova

sa lica, puštajući da mu ruka ostane na mom obrazu duţe nego što je potrebno.
Oĉešao mi je bradu palcem i iznenada se nagnuo. Ispustila sam meki jecaj kad je
pritisnuo usne na moje. Brzo me je poljubio i izmakao se puštajući me. Gotovo
odmah sam osetila nedostatak njegovog dodira.
Spustila sam knjigu na stoĉić, ustala sam i stala ispred Alessia. Nasmešila
sam mu se i šapnula - Laku noć.
- Laku noć - odgovorio je.
Grizući donju usnu, osetila sam razoĉarenje na pomisao da ću da budem
daleko od njega, nakon što sam provela tako divno vreme sa njm.
Pogledala sam ga još jednom i krenula da izaĊem, ali sam osetila ruku oko
struka koja me je povukla nazad. Ciknula sam kad sam pala u Alessiovo krilo.
Raširila sam oĉi i pogledala ga izneneĊeno.
Ovlaš me je poljubio i onda se povukao sa vragolastim osmehom na licu.
Nisam mogla da se ne zakikoćem.
Oštro je uzdahnuo. Spustio mi je prst na ugao usana i potpuno zapanjeno
prošaputao. - Ovo je prvi put da te ĉujem da se smeješ.
PostiĊeno sam spustila glavu i stavila ruku na njegove grudi. Stavio mi je
prst ispod brade i podigao mi glavu.
- Trebalo bio to ĉešće da radiš. - Prešao mi je prstom preko usana. - Divno se
smeješ.
Pre nego što sam mogla bilo šta da kaţem, njegove usne su prisvojile moje,
ovoga puta gotovo posesivno. Povukao mi je donju usnu, zahtevajući ulaz. Jednom
rukom me je drţao u ĉeliĉnom stisku, a drugom mi je obuhvatio bradu.
Ljubio me je takvom ţestinom, da mi je srce preskakalo i sva sam se
istopila.
Uzdahnula sam kad je konaĉno usporio poljubac. Oĉi su mi bile intenzivne
od ţelje. Dodir mu je bio vatren, a poljupci opijajući.
Bio je sve o ĉemu sam mogla da mislim.
Zatvorila sam oĉi i izgubila se u njegovim poljupcima i slatkim, neţnim
milovanjima.

287
 Book As Passion

XLIII POGLAVLJE

Ayla

- Oni odlaze! - Durila se Maddie dok je ulazila u moju sobu. - Artur kaţe da
će biti odsutni nekoliko dana.
Ispravila sam se i pogledala Maddie raširenih oĉiju. - I Alessio ide?
Klimnula je i napućila se. -Aha.
Ništa nije rekao. Videla sam ga sinoć i nije rekao ni reĉ. Na pomisao da ću
da budem bez njega srce me je zabolelo.
Prošlo je nedelju dana od kad me je prvi put poljubio u salonu. Ponekad,
tokom dana, bi me odveo do potoka. A onda bismo proveli većinu noći zajedno.
Uvek bi se sagnuo i glasno mi poljubio usne. Krao bi poljupce dok ĉitam.
Ponekad bi me privukao u krilo. Naslonila bih glavu na njegovo rame i ĉitala, a on
bi se igrao mojom kosom. Nikad nije navaljivao za više.
To su bili najlepši dani. Svakog dana, srci mi je bilo sve ispunjenije. Alessio
je prokrĉio put do mog srca i nisam htela da ga pustim. Umesto toga, ja sam ga
prigrlila.
I sada sam se osećala uznemireno na samu pomisao da provedem makar i
jedan dan bez njega.
- Koliko dugo neće biti tu? - pitala sam.
- Ne znam. Artur kaţe nekoliko dana.
- O - promrmljala sam gledajući dole u moje ruke koje su bile ĉvrsto
upletene.
Ustala je. - Hajde, idemo.
- Gde? - Pitala sam.
- Verovatno će sad da krenu. Hajde da se pozdravimo sa našim muškarcima.

288
 Book As Passion

Nasmejala se kad sam brzo ustala na njene reĉi. Srce mi je snaţno tuklo dok
sam izlazila za njom i dok smo išle niz hodnik.
Kad smo sišle, videle smo muškarce u dnu stepeništa. Nikolay i Viktor su
razogvarali dok je Artur stajao naslonjen na zid. Alessio je gledao u telefon. Kad
nas je ĉuo, podigao je oĉi i videla sam kako mu pogled postaje neţniji kad me je
video. Maddie se sjurila niz ostatak stepenica i skoĉila Arturu u naruĉje.
Nastavila sam da silazim polako, ne skidajući pogled sa Alessia. Nasmešio
mi se kad sam zastala na poslednjoj stepenici, osećajući se nervozno.
Spustila sam stidljivo glavu i igrala se sa rubom haljine. Osetila sam kako mi
se pribliţava i staje ispred mene. Alessio mi je stavio prst ispod brade i podigao
glavu sve dok nisam gledala u njegove neţne plave oĉi.
- Taman sam hteo da doĊem gore da se pozdravimo - rekao je.
- O.
- Nešto je iskrslo i moram da se pobrinem za to. Biću odsutan nekoliko dana.
Klimnula sam glavom. - Razumem.
Sišla sam niz poslednju stepenicu i stala pored njega. Videla sam da je Artur
presavio Maddie nisko i ona se smejala. Spustio je glasan poljubac na njena usta.
Pogledala sam gore prema Alessiu i videla da me gleda. Podigao je ruku i
neţno me pomazio prstom po obrazu. Prešao mi je palcem po usnama i šapnuo -
Vidimo se kasnije.
- Zdravo - prošaputala sam.
- Zdravo.
Alessio se odmakao, pogledao me još jednom, okrenuo se i otišao. Ostali
muškarci su krenuli odmah za njim, a Maddie je prišla i stala pored mene.
Potišteno sam uzdahnula i stavila ruku na grudi.
Već mi je nedostajao.
Kako su dani prolazili, shvatala sam koliko mi je Alessio potreban. Postala
sam zavisnik od njegovog prisustva. Njegovog dodira. Njegovih poljubaca.
Njegovih plavih oĉiju. Njegovih neţnih milovanja. Njegovih osmeha. Sve vezano
za njega je bilo duboko ukorenjeno u meni.

289
 Book As Passion

****

Alessio

Prošla su tri duga, muĉna dana bez Ayle. Svake noći sam ţeleo da sam sa
njom.
Dok sam ulazio u rezidenciju, osetio sam olakšanje u grudima što sam
ponovo blizu nje.
Stalno mi je bila u mislima.
Pogledao sam na sat i video da je skoro dva sata noću. Verovatno spava.
Srce mi je potonulo od razoĉaranja dok sam se peo uz stepenice.
- Sutra - prošaputao sam.
Ali kad sam se popeo na drugi sprat, osetio sam potrebu da je vidim. Biti
tako blizu nje, a ne videti je - sama pomisao je bila bolna.
Moram da je vidim, ĉak i ako spava. Samo pogled na njeno lepo lice i biću
srećan.
Dok sam išao ka njenoj sobi, stao sam kao ukopan kad sam video da su vrata
salona otvorena. Da li je Ayla još budna?
Srce mi je preskoĉilo na tu pomisao i ušao sam unutra. Posrnuo sam kad sam
video da spava sklupĉana u fotelji.
Ali nije to ono što mi je oduzelo dah i nasmejalo me. Nije spavala u svojoj
fotelji, već je bila sklupĉana u mojoj. Prišao sam bliţe i stao ispred uspavane
lepotice.
Imala je mali osmeh na usnama, a lice joj je izgledalo smireno dok je
spavala. Sagnuo sam se, uzeo joj knjigu iz ruke i spustio je na stoĉić.
Okrenuo sam se i podvukao ruke ispod njenih leĊa i kolena i neţno je
podigao, vodeći raĉuna da je ne probudim. Zastenjala je pospano i instiktivno
naslonila glavu na moje rame.

290
 Book As Passion

Nasmejao sam se i izneo je iz salona. Gurnuo sam vrata, ušao i spustio je na

sredinu njenog kreveta. Ali kad sam zakoraĉio unazad, osetio sam da me je nešto
steglo za rever i zaustavilo.
Aylini prsti su bili oko moje košulje. Bili su slabo stegnuti, ali sam ih
sklonio, sve vreme gledajući u nju. Kad sam video da su joj se obrve skupile,
uzdahnuo sam i seo pored nje.
Nisam mogao da nateram sebe da odem. Umesto toga, iznenadio sam sam
sebe kad sam legao pored Ayle. Obavio sam joj ruku oko struka i privukao je bliţe.
Zagnjurila se u moje grudi, traţeći toplinu i utehu koju joj nudim. Stegla je prste
oko moje jakne i ĉvrsto se pribila uz mene.
I ja sam isto bio zadovoljan što je drţim ĉvrsto zauzvrat.
Poljubio sam je u teme i pogledao u njeno uspavano lice. Dugo vremena sam
leţao tako grleći je dok joj je glava bila uvuĉena ispod moje brade.
Samo još trenutak, reko sam sebi. Samo još nekoliko minuta.

291
 Book As Passion

XXXIV POGLAVLJE

Ayla

Mogla sam da osetim toplotu sunĉeve svetlosti, ali sam odbijala da otvorim
oĉi. Umesto toga, priljubila sam se uz toplinu pored sebe. Bilo mi je previše
udobdno i bila sam previše slaba kako bih se premestila.
Tako toplo, pomislila sam, obavijajući ruke ĉvršće oko ,,toplineˮ. Krajnje
zadovljno sam uzdahnula i zakopala lice u grudi pored sebe.
Ali, dok sam se pribliţavala, ĉudna misao mi je prošla glavom. Oĉi su mi se
otvorile i brzo sam trepnula kako bih otklonila pospanost. Zatekla sam sebe kako
buljim u široke, jake grudi.
Ispunila me je panika i brzo sam podigla pogled dok mi je srce jako kucalo.
Tada sam ispustila maleni uzdah.
Alessio.
Izgledao je tako smiren u snu, totalno drugaĉije nego kada je bio budan.
Njegovo lice je bilo meko, a usne su mu bile blago otvorene. Nisam mogla da
izdrţim, a da se ne nasmejem prizoru ispred sebe.
Pokušala sam da se pomerim, ali sam osetila nešto ĉvrsto oko mojih bokova.
Spustila sam pogled kako bih videla da je njegova ruka okomatana oko mene.
TakoĊe sam videla da sam jednu nogu prebacila preko njegove tako da sam nas
upetljala.
Osećajući se potpuno poniţeno, polako sam pomerila nogu dalje od njega i
pokušala da se izvuĉen iz njegovog zagrljaja, ali je njegov stisak bio nepopustljiv.
Zbog toga sam odustala, udahnula i ponovo pogledala gore ka njegovom uspavom
licu.
Prinela sam ruku ka njegovom licu zadrţavajući je tik iznad njegovog
obraza.

292
 Book As Passion

Pomisao na kontakt moje ruke sa njegovom koţom, dodirujući ga slobodno

bez straha, bila je primamljiva. To je bila privlaĉna slika koja je lebdela u mojoj
glavi i dok sam nastavila da zurim u njegovo lice, otkrila sam da se više nisam
mogla zaustaviti.
Neţno sam stavila ruku na njegov obraz, gledajući bilo kakav nagoveštaj da
će se on moţda probuditi. Kako se nije pomerao, palcem sam mu pomazila obraz,
osećajući blagu dvodnevnu bradu pod svojim prstima.
Pratila sam liniju njegovog ĉela, zatim dole niz nos, a onda preko njegovih
punih usana. Osetila sam kako mi se obrazi zagrevaju dok sam ga mazila po donjoj
usni, a zatim i po krivini njegove vilice i preko njegovih obraza.
Osmeh mi protegao usnama dok sam nastavila da prstima kruţim gore sve
dok se nisam srela sa par pramenova njegove kose koji su mu padali preko ĉela.
Moj dodir je bio lagan i neţan dok mi je srce divljalo u grudima. Ono što
sam radila bilo je zabranjeno. Ali u isto vreme me je uzbuĊivalo. Da imam malu
moć nad Alessiom. Da mogu da ga dodirujem tako slobodno.
Ali najviše od svega, bila sam srećna što sam mogla da dodirujem ĉoveka
bez osećaja gaĊenja i da moje telo ne drhti od straha.
Ostavila sam mu ruku na obraz, sa uzdanom zadovoljsta i zatvorenim oĉima
dozvoljavajući sebi da osetim njegovu toplinu dok me je okruţivao. Ali sledeći put
kad sam otvorila oĉi, oĉi su mu bile otvorene i gledao je u mene.
- Dobro jutro - grubo je prošaputalao sanjivim glasom.
Otvorila sam usta kako bih nešto rekla, ali sam ih ubrzo zatvorila.
Pogledavši moj dlan koji mu je leţao na obrazu, nervnozno sam zagrizla usne.
Oh ne, uhvaćena sam.
Prst su mi bili savijeni na njegovom obrazu i htela sam da pomerim ruku
dalje kada je iznenad njegova ruka završila iznad moje, zarobljavajući mi dlan uz
svoj obraz. Udahnula sam i buljila u njegove hipnotišuće oĉi.
Kada su se Alessiove usne iskosile u mali osmeh, stidljivo sam pognula
glavu dok su mi se obrazi zagrevali od neugodnosti. Dok sam skrivala lice u
njegovim grudima, osjetila sam podrhtavanje sa prigušenim smejanjem.
Bio je tako teţak ĉovek. Nisam mogla da verujem da se smeje.

293
 Book As Passion

Pokušala sam da opet da premestim ruku, ali ju je on ĉvrsto drţao,

ispreplićući prste sa mojim.
- Nisam ĉuo da si rekla dobro jutro. Maĉe, to je nepristojno - Alessio je
promrmljao u moje uvo.
I tako, ponovo sam bila maĉe.
- Dobro jutro - promrmljala sam. Nasmejao se i oslobodio mi ruku. Pokušala
sam da se udaljim od njegovog utešnog zagrljaja, ali se njegova ruka još jaĉe
stegnula oko mog struka, ne dozvoljavajući mi da se pomerim ni za centimetar.
Umesto toga, privukao me je bliţe dok mi grudi nisu pritisunle njegova prsa.
Mogla sam sve da osetim. Ĉak i njegovu erekciju na svom stomaku. Bila sam
potpuno prestrašena. Ĉvrtso stisnuvši oĉi, duboko sam udahnula kroz nos.
- Ayla, pogledaj me - zahtevao je Alessio.
Odmahnula sam glavom i snaţnije sam pritisnula njegove grudi.
- Znaš da te neću pustiti dok mi ne daš ono što ţelim - zadirkivao me je.
Kada nisam odgovorila, neţno je pritisnuo prste u moje kukove. - Hm... ili
moţda ţeliš da te i dalje grlim.
Na te njegove reĉi, naglo sam otvorila oĉi i brzo podigla pogled, široko
zureći u njegove. Još jedno prigušeno smejanje je duboko izviralo iz njegovih
grudi na moju reakciju. Oĉi su mu blesavo blještale i namiguo mi je.
- Tu si - šaputao je tako neţno da me je to toliko dirnulo. - Ne skidaj ponovo
pogled sa mene.
Potvrdno sam klimnula. Nisam mislila da ću ikada moći da skrenem pogled
ĉak kada bih i pokušala. Alessio je potpuno zadobio svu moju paţnju.
Sa obzirom da su naše oĉi još uvek bile u meĊusobnoj zamci, osetila sam da
mu je ruka kojom me je drţao oko struka poĉela popuštati sve dok me nije više
grlio. Duboko sam udahnula i malo se pomerila, testirajući svoju slobodu.
Ali kad sam se odmakla, shvatila sam da mi se to ne dopada. Više mi se
sviĊalo dok me je drţao. Kad su mu ruke bile obavijene, sigurno i neţno oko mene.
Tako suprotstavljena osećanja.

294
 Book As Passion

Gledajući u Alessia poslednji put, već sam sedela, povlaĉila pokrivaĉ do

brade i skrenula sam pogled.
- Ponovo skrećeš pogled sa mene - promrljao je on.
Toliko me je nervirao.
Besno izdahnuvši, okrenula sam se ka Alessiu i pogledala ga pravo u oĉi. -
Eto - rekla sam
- Bolje.
- Zašto si u mojoj sobi? - Pitala sam, podiţući kolena do grudi.
Videla sam da su se Alessiove oĉi iznenaĊeno raširile kao da je tek tada
shvatio gde se nalazi. Brzo je seo i proĉistio grlo. - Zaspala si za klavirom i ja sam
te odneo u tvoju sobu.
Ćutala sam, ĉekajući da on nastavi. Videla sam kako je nervozno progutao i
sišao je sa kreveta.
- Dok sam te smeštao u krevet, nisi htela da pustiš moju jaknu. A ja nisam
hteo da te probudim - Alessio je gunĊao. Skrenuo je pogled i onda ponovo
proĉistio grlo. - Vidimo se na doruĉku.
- Vaţi.
Alessio me je pogledao krajiĉkom oka i zatim je otišao ne rekavši ništa više.
Pala sam nazad u krevet ĉim su se vrata za njim zatvorila.
Alesio me je ĉuvao u sigurnom zagrljaju, terajući sve moje loše uspomene.
Bila sam uĉaurena njegovom toplinom i dok sam legala na krevet, osetila sam se
neobiĉno prazno. Okrenula sam se ka strani na kojoj je Alessio spavao. Stavila sam
dlan na dušek i klizila gore, dole po njemu, taĉno gde je on bio samo par trenutak
ranije.
Srce mi je plesalo isti ples kao i da je Alessio u blizini dok se moje telo
osećala ispunjeno. Stavljajući drugu ruku na grudi, zatvorila sam oĉi.
Kakav je to osećaj?

****

295
 Book As Passion

Nakon što su svi muškarci sposedali za sto, Maddie i ja smo stale iza nijh,
spremne da im ponudimo pomoć ukoliko im bude bila potrebna. Prstima sam se
igrala sa rubom crne haljine dok sam cupkala u mestu.
Nisam mislila da će mi to toliko izluĊivati. Biti toliko blizu Alessia, ali
izbegavajući kontakt oĉima sa njim. Bili smo na par metara udaljeni, a ipak mi se
ĉinilo kada da je tik pored mene. Mogla sam da osetim kako me gleda. Njegov
pogled je pekao moju koţu, obeleţavajući me.
- Ayla.
Alessov glas je prekinuo moje misli. Zadirkivajuće se osmehuo, a zatim
pokazao glavom u ĉiniju koja se nalazila na sredini stola.
- Moţeš li mi je dodati?
Pogledala sam u Maddie i videla njen prikriveni osmeh iza ruke. Sa
iznerviranim uzdahom, uzela sam ĉiniju i donela je Alessiu.
Nakon što je sipao, htela sam da odem, ali njegove sledeće reĉi su me
zaustavile. - Hvala ti, maĉe.
Usta su mi se otvorila. Nisam mogla da verujem da me je tako nazvao pred
svima. Njegove reĉi su bile tihe, ali ipak... Nadala sam se da ostali nisu ĉuli. Kada
se ĉinilo da nisu obraćali paţnju, uzdahnula sam u olakšanju.
Ništa nisam rekla i stavila sam ĉiniju na sredinu stola.
Ostatak doruĉka je bio jednoliĉan. Alessiove oĉi su većinu vremena bile na
meni, ali sam ga izbegavala. Kada su se svi muškarci ustali i krenuli da napuštaju
sto, ramena su mi se konaĉno opustila. - Zašto je tako... - krenula sam sam da
pitam Maddie, ali nisam mogla da pronaĊem odgovarajući Alessiov opis.
- Bezobrazan? Dosadan? Frustrirajuć? Zgodan? Seksi kao greh? - Rekla je
Maddie.
Zagledala sam se u nju. - Prva tri.
- Voli da te zeza, ali mislim da je to osveta.
- Osveta?
Maddie je klimnula. - Jer si ga ranije ignorisala.
- Tako je bezobrazan - gunĊala sam dok sam pomagala Maddie da oĉisti sto.

296
 Book As Passion

- Znam.

****

Maddie je zaneseno priĉala kada smo ĉuli kucanje na vratima. Obe smo se
okrenule ka njima sa zbunjenim izrazom.
- UĊi - rekla sam.
Vrata su se otvorila i Alessio je stajao na pragu. Raširila sam oĉi i brzo sam
se uspravila dok je Maddie pokušavala da izgleda zauzeto i sa knjigom u rukama.
- Da li hoćeš da odemo do potoka? - Pitao je, a pogled mu se lagano
prebacio na Maddie.
Srce mi je brţe zakucalo i klimnula sam smešeći se. - Da.
- Ĉekaću te dole - rekao je, izlazeći i zatvarajući vrata za sobom.
Stavljajući ruku preko usta, pokušala sam da sakrijem kikot koji je pretio da
mi isklizne sa usana.
- Preslatka si za svoje dobro, Ayla. - Maddie se smejala.
Brzo sam skoĉila sa kreveta i već sam skoro bila kod vrata kada me je
Maddien glas zaustavio. - Saĉekaj.
- Šta?
- Zašto se ne presvuĉeš? Umesto da nosiš uniformu? - Predloţila je, sedeći
na mom krevetu.
- Zaista nemam nikakvu drugu odeću - rekla sam. - Osim jednih farmerica i
bele košulje koju mi je Lena dala.
- To ne predstavlja problem. Daj mi minut.
Maddie je sišla sa kreveta i protrĉala pored mene ka vratima. Dok sam
ĉekala, postajala sam sve nervoznija i nestrpljivija.
Posle nekoliko minuta, utrĉala je u moju sobu drţeći haljinu. Jedva je disala
i u ruke mi je ugurala nju. - Poţuri. Presvuci se.

297
 Book As Passion

Buljeći u haljinu, koraknula sam korak unazad. - Šta...

- Ne postavljaj pitanja. Trošiš vreme. Poţuri - Maddie je odbrusila.
Otišla sam u kupatilo i presvukla se, a onda se zagledala u odraz u ogledalu.
- Opa - rekla sam.
Belo ĉipkasta haljina bila je jednostvana, a opet elegantna. Spuštala se do
mojih butina, a oko struka je bio braon kaiš. Prošlo je dosta vremena od kako sam
nosila svetlu boju, ali ova haljina je bila apsolutno prelepa. Povukla sam rukom po
mom konjskom repu.
Izgledaš lepše sa spuštenom kosom.
Alessiov glas mi je prošao kroz glavu i nervozno sam grizla usne dok me je
nadvlaĊivao osećaj vrtoglavice.
Bez previše razmišljanja, izvukla sam traku za kosu, dopuštajući joj da mi
padne u talasima na moja leĊa. Alessio me je polako izluĊivao i nije bilo naĉina da
ga zaustavim. Umesto da se borim protiv toga, dopustila sam da se to dešava.
Nisam imala snage da se više borim sa svojim osećanjima.
Izašla sam iz kupatila, a Maddie je aplaudirala.
- Definitivno izgledaš lepše u toj haljini nego ja - rekla je namignuvši. -
Alessio neće moći da skine pogled sa tebe.
- Ućuti - promrmljala sam, stidljivo spuštajući pogled.
- U redu. Idi odmah. Alessio je nestrpljiv ĉovek. Ne voli da ĉeka.
Nasmejala sam se dok je ljutito prevrtala oĉima. - Znam.
Brzo sam istrĉala iz svoje sobe i niz stepenice. Bio je napolju.
Dok sam izlazila, zatvorila sam oĉi i duboko udahnula. Sladak miris cveća i
sveţ vazduh ispunio mi je nos, opuštajući me u istom trenutku. Okrenula sam sa na
stranu i videla Alessio naslonjenog na zid.
Oĉi su mu se proširile kada me je spazio. Pogledom je odmerio celo moje
telo, duţe zadrţavajući oĉi na mojim nogama pre nego što me je pogledao u lice.

298
 Book As Passion

Pod njegovim prodornim pogledom, osetila sam kako mi se toplota i blago

podrhtavanje šire kroz telo. Odmakao se od zida i krenuo da mi prilazi pre nego što
je zastao.
Alessio proĉisti grlo i pokaza glavom ka šumi. - Hajde da krenemo - rekao
je. Udaljavajući se od zida, vodio nas je dole niz put ka prelepom potoku.
Talas razoĉarenja srušio se na mene kada nije rekao ništa više. Pratila sam
ga u tišini dok su granĉice i lišće krckale pod naših koracima. Ušli smo dublje u
šumu izvan pogleda na kuću, jedno pored drugog. Disanje mi je zastalo kada me je
uhvatio za ruku. Podigla sam pogled i zurila u njegovo lice.
Mali osmeh se pojavio na mojim usnama. Alessiov dodir je bio blag i neţan.
Njegovi prsti su se pomerali preko moje ruke, laki kao perca. A onda su mu se
polako prsti upleli sa mojim, drţeći mi ruku ĉvrsto u njegovom, vodeći me do
potoka.
Srce mi je poskoĉilo u u grudima. Instinktivno, stezala sam prstima oko
njegovih i on mi je neţno stisnuo šaku, pokazujući mi da se oseća isto kao i ja.
Zakljuĉala sam sliku u mislima i srcu jer ću je uvek ĉuvati kao blago. Moja
mala bleda šaka je bila zaštićena u Alesisovoj gruboj i mnogo većoj šaci. Slika je
predstavljala mnogo više od dve šake koje su meĊusobno drţe jedna za drugu. Bila
je to veza koju smo delili u najmraĉnijoj i najslabijoj taĉki naše duše.
- Skoro smo stigli - rekao je Alessio.
Zadovoljno sam pevušila.
Konaĉno smo se oslobodili drveća.
Pustila sam mu ruku, zaustavila se ispred potoka i kleknula na travu.
Naginjajući se napred, šake su mi nekoliko sekundi lebdele nad tekućom vodom
pre nego sam prste zaronila u potok. Voda je bila hladna, ali umirujuća. Nacrtala
sam krugove i neke ĉudne šare u vodi, potpuno izgubljena u trenutku.
- Nije hladna voda? - Upitao je, stupajući iza mene.
- Nije tako loša. - Uzevši malo vode u šake, ustala sam. - Evo - rekla sam,
krećući se ka njemu.
Pogledao je u vodu u mojim šakama. - Nije loše - prošaputao je, osećajući
temperaturu vode. Pustila sam vodu da mi klizi kroz prste.

299
 Book As Passion

Kada sam pogledala gore, Alessio me je fiksirao. Htela sam da koraknem

unazad, pokušavajući da napravim distancu izmeĊu nas, ali je Alessio obmotao
ruke oko mog struka, ĉvrsto me povlaĉeći uz njegovo snaţno telo.
Moj šokirani uzdah odjekuno je oko nas i osmeh mu se pojavio na usnama,
stvarajući rupicu na obrazu. Istopila sam se u njegovom zagrljaju, osetila sam
slabost u kolenima dok je on nastavio da zuri u mene istim intenzivnim, plavim
oĉima.
Alessio je podigao ruku i uzeo moju dugu crnu kosu, lagano je obavijajući
kaţiprstom. - SviĊa mi se tvoja kosa. Kada je spuštena.
Glas mu je bio neţan. Zbog njegovih reĉi borila sam se da suzbijem osmeh
na svojim usnama. Njegove reĉi su bile mile i jednostavne, ali su pogaĊale direktno
u srce. Donele su ţivot u moje slomljeno srce. Tako jednostavna istina... bilo je
dovoljno da sastavi oštećene komade duše.
Svakim danom, Alessio je polako sastavljao slomljene delove mog srca.
Samo sa neţnim milovanjem i slatkim reĉima, ponovo je udisao ţivot u mene.
- Trebalo bi da ĉešće da je puštaš - nastavio je on, neţno pomiĉući prste po
mojoj vilici.
- U redu.
U tom trenutku sam bila spremna da uradim sve što je traţio.
Alessio je polako savijao glavu dok se nije njegovim ĉelom oslonio na moje,
a njegove usne su bile samo centimetar od mojih. Sve što sam trebala da uradim je
to da se malo pomerim napred i naše usne bi se dodirnule.
Ali nisam.
- Alessio - šaputala sam.
- Da?
- Šta je ovo? - Pitala sam, jedva skupivši snage da ga to pitam.
Alessio je naborao obrve zbunjeno i povukao je ĉelo dalje od mog, ali me je
i dalje ĉvrsto obuhvatao rukama. - Šta?
- Ovo izmeĊu nas. Šta je ovo? Kako će ovo funkcionisati?

300
 Book As Passion

Dok ga nije bilo, ista pitanja su me progonila danju i noću. Alessio se

nastanio u mojim mislima i srcu. On je bio jedino o ĉemu sam mogla da
razmišljam, ali sam takoĊe bila i uplašena. Nesigurnost me je polako terala da
poĉnem da gubim kontrolu.
Trebalo mi je da znam šta je on zaista ţeleo.
Alessio za zagledao u moje oĉi, lice mu je na trenutak postalo bezosećajno.
Stomak me je zaboleo, izdubljujući prazninu kada sam videla izraz njegovog lica.
Srce mi je preskoĉilo. Osetila sam suze u ulgovima oĉiju, ali tada su mu oĉi
smekšale i usne su mu se razvukle u osmeh, stvarajući ponovo rupicu na obrazu.
- Ne znam - prošaputao je. Raširila sam oĉi, ali je nastavio da priĉa. - Ne
znam šta je ovo. Ne mogu da mu dam ime jer ne postoji naĉin da se ovo opiše
reĉima. Sve što znam je to da te ţelim i ne mogu da te pustim da odeš. Ĉak i kada
sam pokušao, nisam mogao.
Oštro sam udahnula na njegovo priznanje, osećala sam da mi se srce topi od
njegovih reĉi. Zaista nisam oĉekivala ovakve reĉi od Alessia kada sam mu
postavila to pitanje. Ali on mi je rekao više nego što mi je trebalo.
Dao mi je nadu.
- Ţelim da vidim kuda ovo ide. Ţelim da pokušam - Alessio je stavio ĉelo
nazad na moje dok je prstima je pleo moju kosu.
Oĉi su mi bile zatvorene i napravila sam pauzu pre nego što sam ih ponovo
otvorila, duboko gledajući u njegove oĉi. - I ja ţelim da pokušam - šaputala sam.
Igrala sam se sa vatrom. Na kraju sam mogla izgoreti, ali ponekad kada se
vatra razgori, ne moţeš da pustiš to tek tako. Nisam ni ja mogla. Oĉajniĉki sam to
ţelela, iako sam znala da će nas vatra na kraju spaliti.
Alessiove oĉi su se bljesnule, kao da sam mu dala samo jedinu stvar koju je
ţeleo. Oĉekivala sam da me poljubi, ali nije se pomerao. Umesto toga ruke su mu
ostale na oko mog struka kao ĉeliĉni pojas, njegovo ĉelo se odmaralo na mom dok
su mu usta bile samo ne centimetru od mojih.
Pogledala sam mu u oĉi zbog nagoveštaja da će me poljubiti. I videla sam
potrebu, ali kako on nije ništa uĉinio, postajala sam zbunjena.
Oĉi su mu se spustile ka mojim usnama, a ruke su mu se ukoĉile oko mog
struka. Kada sam shvatila šta se dešava, zgrabila sam mu jaknu kao oslonac i u
301
 Book As Passion

meni je rasla nervoza. Prsti su mi se stegli oko tkanine i osetila sam kako teško
gutam.
Krećući se napred dok se naša tela nisu spojila, podigla sam glavu ka gore i
podigla se na prste. Gledali smo se u oĉi dok nisam neţno pritisnula svoje usne na
njegove, a oĉi zatvorila.
Ĉula sam grmljavinu iz njegovih grudi, a onda je jaĉe pritisnuo usne na
moje, zahtevajući pristup. Udahnula sam i on je iskoristio priliku kako bi sliznuo
jezikom unutra. Polako je istraţivao moja usta. Na poĉetku sam odugovlaĉila, ali
kada me je ugrizao za usne, a zatim posisao jezik, postala sam odvaţna.
Puštajući njegovu jaknu, pomerila sam ruke gore dok prste nisam uplela u
njegovu kosu. Kad sam i ja povukla njegov jezik, prsti su mu se stegli oko mog
potiljka, a stenjanje je izviralo iz njegovih grudi. I ja sam zastenjala.
Alessio mi je liznuo usne i ja sam se najeţila i prstima mu još jaĉe povlaĉila
kosu. Lagano se povukao i opsovao - Jebem ti.
Oboje smo teško disali. Videti ĉoveka kao on kako se otima je bilo šokantno
za mene.
Pre nego što sam mogla da kaţem bilo šta, njegove usne su se opet obrušile
na moje. Ovog puta je posesivno uzeo moje usne, kao da gladuje za mnom. I ja
sam mu uzvratila poljupce sa istim zanosom.
Alessio me je pritisnuo na drvo i drţao me ĉvrsto uz sebe. Ni na sekund nije
prekinuo poljubac. Umesto toga, on je osvajao moje usne, obeleţavajući me kao
svoju. OslobaĊajući mi struk, ruka mu je poĉela da se pomera na dole dok nije bila
na ivici moje haljine. Povukao se unazad, a zatim mi je polizao oteĉene usne. Bila
sam u magli, njegovi poljupci su me izluĊivali.
- Da li sam ti rekao kako lepo i seksi izgledaš u ovoj haljini?
Njegove reĉi su zvuĉale kao da su bile izgovorene pod vodom, ali sam ih
razumela. Klimunla sam glavom. Alessio se nagnuo bliţe dok mu usne nisu bile
odmah pored mog uva.
Ugrizao me za ušnu školjku. - Izgledaš jebeno prelepo u ovoj haljini - grubo
je šaputao je, a glas mu je bio hrapav i prepun ţelje.
Pokreti su mu bili spori, ali sam zadrhtala kada sam osetila kako pomera
moju haljinu na gore. Alessio je ponovo uzeo moje usne.
302
 Book As Passion

Previše. To se prebrzo dogaĊalo. U glava mi se vrtilo. Koţa me je pekla.

Osećala sam se lagano i bilo mi je vruće... pretoplo. Osetila sam da mi kolena
podrhtavaju i prigrlila sam njegova ramena, ĉvrsto ga stistakjući. Alessio je
prosiktao.
Kako se nije pomerao, ponovo sam uplela prste u njegovu kosu i poĉupala
ga. Alessio je tuţno zastenjao, ali je strgnuo usne sa mojih. Naše hrapavo disanje je
ispunjavalo tihu šumu i ja sam se borila za vazduh.
- Previše brzo? - Pitao je Alessio.
- Malo - odgovorila sam, uzdiţući grudi.
- U redu.
Ponovo je stavio ĉelo na moj moje pa sam otvorila oĉi, gledajući ga direktno
u njegove. Blago mi se osmehnuo, pre nego što se sagnuo i spustio slatki neţni
poljubac na moje nateĉene usne.
Alessio me je pustio kada se pomerio. Nedostajala mi je njegova toplota
skoro odmah. Pogled u njegove oĉi mi je rekao da se i on osećao isto.
Podigao je ruku i prstom me pomazio preko usana. - SviĊaju mi se tvoje
usne ovako... oteĉene i crvene od poljubaca.
- Alessio...
Nasmešio se, a zatim se sagnuo da me poljubi pre nego što pobegnem. -
Moraću ĉešće da te ljubim da bi tako izgledala.
Ovaj ĉovek je bio nemoguć.
Nisam mogla da se ne zakikoćem kada sam ĉula njegove reĉi i pogledala
njegovo lice. Stidljivo sam spustila glavu i nasmejala se. MeĊutim, Alessio nije
imao ništa od toga. Stavio je prst pod moju bradu i podigao je gore.
- Šta sam ti rekao? - Pitao je on, oĉi su mu bile ljute.
Ustima sam formirala „O” i okrenula glavu na stranu. - Rekao si mi da
nikada ne skrećem pogled sa tebe.
Alessio je sklonio par vlasi koje su mi pale na lice iza mog uva pre nego što
je pritvorio moju vilicu, neţno i posesivno palcem mazeći njenu krivinu. - Dobro.
Zapamtila si to, maĉe.

303
 Book As Passion

- Hm - nasmešila sam se.

- Idemo. Hajde da se vratimo nazad - rekao je.
Ovoga puta nije išao ispred mene. Umesto toga, uzeo mi je ruku u svoju,
ĉvrsto uplećući naše prste pre nego što smo se udaljili od potoka. Naši koraci su
bili lagani, gotovo da smo se izgubili u našim mislima.
Ali, iskreno, izgubili smo se jedno u drugome. Oboje nikada nismo ţeleli da
se taj prelepi trenutak završi.
Sreća ne bi mogla da bude reĉ kojom bih opisala ono što sada osećam.
Unutra, moje osećanje je bilo radosno. Osećala sam se vrtoglavo. Toplo i potpuno
euforiĉno. Obrazi su me boleli od širokih osmeha, ali pre svega moje srce... bilo je
celo. Lepršalo je svaki put kada su se moji prsti stezali oko Alessiovih. Plesalo je
sa radošću svaki put kada sam pomislila na naš poljubac. I pevalo je od Alessivih
intezivnih pogleda.
Dok smo šetali prema rezidenciji, samo sam se molila da ova sreća ili šta
god da je bilo izmeĊu nas, ne izgori pre nego nego što se zapali.

****

- Laku noć - prošaputala sam Alessiu, a glava mi je bila na njegovom

ramenu dok sam mu sedela u krilu.
- Laku noć - promrmljao je odvrativši.
Ali smo odbijali da se meĊusobno pustimo.
- Trebalo bi da idem.
- Trebao bi.
- Umorna sam - rekla sam.
- Znam. I ja sam - odgovorio je on, mekim reĉima.
- Zaista bi trebala da idem - moj glas je bio jedva šapat dok sam vukla glavu
ka gore i gledala u Alessiove oĉi. Klimnuo je i udahnuo, oslobaĊajući me svog
stiska.

304
 Book As Passion

Da li se on to durio? Bilo je to jedva vidljivo, ali je definitivno postojalo. Ali

onda je nestalo. Mislila sam da je to samo moja izmišljotina, ali sam to videla.
- Mrštio si se - rekla sam.
Alessio se zagleda u mene i onda progunĊao nešto jedva ĉujno. - Bunovna si
od nedostatka sna, maĉe. Idi na spavanje. Potrebno ti je.
- Nisam.
Ponovo mi je pogledao. - Ayla.
Uz udah, sišla sam mu sa krila i stala pred njega. - Laku noć.
Zagledao se u mene, a zatim se nasmejao. - Laku noć, maĉe.
Dok sam izlazila i zatvorila vrata, promrmljala sam za sebe - Definitivno se
mrštio.
Nakon što sam brzo oprala zube i umila se, zatvorila sam slavinu i osušila
lice. Kada sam se presvukla u svoju svetlo rozu piţamu, otvorila sam vrata od
kupatila i i izašla iz njega. Zaustavila sam se kada sam videla da je Alessio sedeo
na mom krevetu.
- Alessio? - Koraknula sam bliţe njemu i zastala.
Drţao je sako, onaj koji sam drţala pod mojim jastukom. Poĉela sam da
paniĉim, stomak mi se bolno uvrtao u ĉvorove dok mi je srce divlje kucalo u
grudima. Uzela sam nekoliko dubokih uzdaha pokušavajući da se smirim.
- Mogu objasniti - šaputala sam i oĉajniĉki se nadala da će razumeti.
Alessio je ustao, još uvek je drţao sako. Naše oĉi su se srele. Pogled mu je
bio intenzivan dok je moj bio ispunjen strahom. Alessio se pribliţio za korak bliţe,
a onda bacio sako na moj kauĉ. Drţeći oĉi na meni, šaputao je svoje sledeće reĉi.
One su mi oduzele dah. Ovog puta mi je ubrzao srce, ali iz drugaĉjeg razloga.
- Ovo ti više neće trebati.

305
 Book As Passion

XLV POGLAVLJE

Ayla

Zurila sam otvorenih usta u Alessia, potpuno šokirana. Skrenula sam pogled
sa Alessiovog lica i pogledala sofu na kojoj je leţao njegov sako.
- Kako? - Okrenuh se prema Alessiju koji je gledao u mene dobro poznatim
pogledom. Shvativši situaciju, moj ţeludac se okrenuo. Prinela sam ruku vratu i
nervozno ga trljala. Oĉima je pratio moje pokrete, a zatim je proĉistio grlo.
- Ti si taj koji je tu ostavio sako? - Pitala sam ga, jedva ĉujnim glasom.
Postavila sam pitanje, ali odgovor je već bio jasno ispisan na njegovom licu.
Allessiovo lice se smekšalo zbog mog pitanja i jedva da je klimnuo glavom.
Odmahujući glavom, pokušala sam da se otarasim zbunjenosti. - Ali kako?
Alessio je blago izdahnuo i prošao prstima kroz kosu, a to je bio znak
nervoze, razoĉarenja ili besa. Ali u ovom trenutku nisam znala šta je taĉno osećao.
- Ĉuo sam da ste ti i Maddie priĉali. Kada te je pitala za moj sako. - Njegove
obrve su se malo namrštile kada je koraknuo unazad.
- Ayla... - zabrinuo se.
I to nije bilo nešto što nisam oĉekivala od Alessia. Ne od ĉoveka koji je
trebao biti nemilosrdan, bezdušan i ubica.
Suze su mi zamaglile pogled i teško sam progutala knedlu koja se formirala
u mom grlu. Ovaj tenuttak se ĉinio nerealnim. Kao delić moje mašte.
MeĊutim, bio je stvaran.
Otvorila sam usta kako bih nešto rekla. Bilo šta. Samo nisam ţelela da ovaj
trenutak nestane. Nisam ţelela da izgubim taj osećaj koji je procvetao u mom srcu.
Ali, kada sam konaĉno progovorila, moje reĉi su bile optuţujuće. -
Špijunirao si me? - Pitala sam.

306
 Book As Passion

Trepnula sam od svog vlastitog tona i videla kako se Alessiove oĉi šire pre
nego što se uspravio u ukoĉeno drţanje.
- Nisam - odgovorio je, izgledajući veoma uvreĊeno. - Ĉuo sam tebe i
Maddie kada sam prolazio hodnikom. - Zastao je, a zaim se poĉešao po vilici glupo
me gledajući. - Dobro, zaustavio sam se kada sam ĉuo da te je Maddie pitala u vezi
sa sakoom. Bio sam znatiţeljan.
Slegnuo je ramenima i krenuo ka meni, zaustvljajući se taĉno ispred mene.
Podigao je ruku i povukao prst niz moj obraz, brišući suze. - Nemoj me kriviti.
Svako bi bio radoznao.
Stezajući mi obraze šakama, Alessio mi je podigao gore glavu. - Ayla, zašto
plaĉeš?
- Dao si mi svoj sako - šaputala sam slomljeno, a zatim zatvorila oĉi.
Zvuĉala sam tako patetiĉno.
- Jesam - sloţio se on. Osetila sam njegov palac taĉno ispod mojih oĉiju
kako me neţno miluje. Instinktivno sam podigla ruku i uhvatila se za njegovu
jaknu, ĉvrsto je drţeći kao da mi od toga ţivot zavisi, kako bi mi bio što bliţe.
Alessio je bio moje mirna luka.
- Otvori oĉi - promrljao je. Još jaĉe sam ga stegla i otvorila oĉi na njegovu
neţnu komandu.
- Ali, više vam ti ne treba - rekao je Alessio. Njegove reĉi su odzvanjale i ja
sam zadrhtala u njegovom zagrljaju.
- Kako to misliš? - Promrmljala sam. Osmehao se na moje pitanje, savio se
lagano i neţno spustio usne preko mojih.
- Pre bih ti pokazao - šaputao je uz usne pre nego što ih je osvojio ţestokim
poljupcem. Pustio mi je lice i spustio je ruke dole, kako bi ih obmotao oko mog
majušnog struka i pribliţio me bliţe njemu.
Telo mi se utopilo u njegovo. Ĉvrsto nasuprot mekom. Njegov zagrljaj je bio
nepokolebljivo ĉvrst dok sam mu uzvraćala poljubac istim intenzitetom. Izgubila
sam se u njemu, a kada se udaljio, stenjući sam protestvovala.
- Pst, drţim te - promrmljao je kao kroz maglu koja mi je pomutila misli.

307
 Book As Passion

Alesio se sagnuo, klizeći rukama iza mojih leĊa i kolena pre nego što me je
podigao u naruĉje, pibliţavajući me na njegove grudi.
- Šta? - Rekla sam.
Prigušeno se nasmejao tik pored mog uha i tu me poljubio. - Opusti se, Ayla
- umirio me je dubokim i hrapavim glasom.
Na njegove reĉi, odmah sam se opustila u njegovim rukama i obmotala mu
ruke oko vrata. - Gde me vodiš?
- Postavljaš previše pitanja - rekao je.
Alessio je pogledao u mene, a na usnama se pojavio mali smešak dok su mu
oĉi blistale sa istim intenzitetom koji me je ĉinio slabom u kolenima i zbog koga
mi je srce ĉesto preskalo otkucaje.
- Ali...
Njegovo ruke me stisnule jaĉe, upozoravajući me. Dok me je Alessio nosio
hodnikom i zaustavio se ispred njegove spavaće sobe, nisam morala da postavim
nijedno pitanje. Nije me pogledao kada je otvorio vrata, ali sam videla osmeh na
njegovim usnama. Ušao je unutra i nogom zatvorio vrata. Ĉim smo bili na sredini
sobe, spustio me je dok stopalima nisam osetila pod. Alessio me je okrenuo prema
njemu.
- Više ti neće trebati moj sako jer ćeš spavati sa mnom.
Znala sam šta dolazi. Znala sam šta će reći, ali su me te reĉi ipak iznenadile.
-Alessio - prošaputala sama, pribliţavajući mu se. Zgrabio mi je vilicu i palcem
pratio njenu krivinu. Pritisnula sam obraz uz njegov dlan i zadovoljni uzdah je
napustio moje usne.
- Ali zašto? - Pitala sam ga, ţeleći da ga bolje razumem.
Alessio se široko osmehivao i naslonio ĉelo na moje. - Sinoć sam najbolje
spavao - rekao je on.
Pribliţila sam se. Bio je kao i ja. Ja sam se stopila sa njegovim telom, sa
njegovim slatkim reĉima, mekim oĉima i neţnim dodir koji je preuzimao sva moja
ĉula.

308
 Book As Passion

- To je jednostavno. Potreban sam ti, a na neki naĉin, i ti si meni potrebna -

nastavio je Alessio intezivno me gledajući. Progutala sam i prinela ruku stavljajući
je na njegovu. - Ti... smiruješ me.
Baš kao što je bio moj mir... Imala sam isti efekat na njega.
Podiţući drugu ruku, stavila sam je na njegov obraz. - Donosiš mi mir. Ne
znam kako. Ali ti to radiš. Ĉiniš da sve nestane. Bol. Tama. PovreĊenost. Osećam
se spokojno kada sam sa tobom.
Videla sam Alessiov osmeh i kako polako prinosi svoje usne na moje. -
Znam - prošaputao je pre nego što je uzeo moje usne. Prebacio je ruku na moj
potiljak, ĉvrsto me drţeći. Njegov poljubac je bio neţan i sladak.
- Trebalo bi da odemo na spavanje - rekao je, povlaĉući se. Njegov glas je
bio hrapav i grub. Zbog naĉina na koji su mu oĉi opasno blistale na svetlosti, znala
sam da je to poslednja stvar koju je ţeleo da uradi.
Ali bila sam zahvalan što je tu stao. Nisam bila spremna za više. Šta god da
je bilo izmeĊu nas u ovom trenutku... to je već bilo previše.
Alessio me je pustio i ja sam se pomerila. - Moram da se presvuĉem.
Udobno se smesti - pokazao je glavom ka krevetu.
Gledala sam ga kako ulazi u kupatilo i zatvara vrata za sobom. Ĉim ga više
nisam videla, vratila sam se nazad na njegov krevet.
Još se sećam kada smo se prvi put sreli, njegove oĉi su bile pune besa i
njegov pištolj je bio uperen u mene. Sve što sam sada videla bila je naklonost u
njegovom blagom pogledu. Sve što sam osećala bila je neţnost i briga. On više nije
bio ubica kojeg sam prvi put srela.
Moţda je bio ĉudovište, ali za mene je bio spasilac. Moj oslonac.
Par trenutaka kasnije, vratio se samo u sivoj trenerci golih grudi.
- Oh - moja usta su bila otvorena kada sam ga ugledala, moj pogled je
završio na njegovom mišićavom telu. Vitak, velik i ĉvrst. Bio je kao izvajan,
prelepo izdefinisan. Intenzivan, mraĉan, opasan.
Na njegovom savršeno preplanulom telu još je bilo kapljica vode. Ali ono
što mi je najviše privuklo paţnju su bile krivudave tetovaţe duţ njegovih ruku,

309
 Book As Passion

završavajući tik iznad laktova. Najistaknutiji su izgledali keltski i gotovo

plemenske tetovaţe, ali nisam mogla da ih u potpunosti razaznam.
Bilo je mraĉno, napeto i ţestoko... baš kao i on.
Alessio je hodao prema meni, a pogled mi je lutao po njegovim širokim
ramenima i grudima. Zaustavio se ipred mene i morala sam nagnuti glavu prema
gore. Bio je tako velik i moćan.
- Da li bi ti smetalo da ovako spavam? - Pitao je on. - Obiĉno spavam go, ali
sam mislo da ti neće biti ugodno. Mogu proći sa trenerkom, ali mrzim da spavam u
majicama.
- Hm... vaţi - tresući glavom, pokušala sam da pronaĊem svoj glas. - Mislim,
da. Ne smeta mi.
Alessio je podigao ruku i povukao prst od moje vilice do uha, pomerajući
kosu na stranu. - Dobro.
Nagnuo se napred sve dok usne nisu bile pored mog uha. - Hajde da
spavamo - rekao je, stavljajući poljubac pre nego što se udaljio. Imao je smešak
na licu koji nije pokušavao da prikrije. Njegove plave oĉi su Ċavolski blistale i
klimnuo je ka krevetu.
Umesto da stojim, odgurnula sam se unazad na krevet i puzala dok nisam
bila na desnoj strani kreveta, blizu prozora. Alessio je pratio svaki moj pokret,
njegove oĉi su postale sjajnije i intezivnije.
Prsti su mi se stegli oko pokrivaĉa i teško sam progutala, telo mi se treslo
pod njegovim ţestokim pogledima. Mora da je video moju nervozu jer je proĉistio
grlo i skrenuo pogled.
Okrenula sam se prema prozoru i tako se namerno otkrenula od njega. Ĉula
sam ga kako vuĉe noge po sobi, a zatim su se svetla iskljuĉila. Mrak je ispunio
sobu sa malim sjajem koji je dolazio iza mene.
Hvala Bogu. Mrzela sam spavanje u mraku.
Krevet se pomerao pod njegovom teţinom kada je legao u njega. Pokrivaĉ se
pomerio i tada sam osetila njegovu toplinu pored sebe. Oboje smo ćutali, ne
pomerajući se. Samo naše sporo disanje je ispunilo prostoriju. Stavila sam ruku na
grudi, pokušavajući da se smirim srce, nadajući se da nije ĉuo njegove otkucaje.

310
 Book As Passion

Zatim se pribliţio. Srce mi je preskoĉilo dok sam ĉekala njegov naredni

pokret. Blago sam se ugrizla za usne kada sam osetila njegovu ruku oko mene.
Alessio me je povukao bliţe svom telu dok mi leĊa nisu bila pored njega,
zamršavajući njegove teške noge sa mojim dok mu se ruka u potpunostio obmotala
oko mog tela.
- Alessio - šaputala sam, a srce mi je divljalo u grudima.
Prineo je lice tik pored mog i osetila sam njegove usne na slepooĉnici. Kako
ništa nije rekao i dah mu je bio izjednaĉen, stavila sam ruku preko njegove, one
koja je bila obmotana oko mog stomaka.
- Alessio?
Njegova ruka je pooštrila stisak oko mene i ĉvrsto me je stisnuo. - Spavaj -
naredio je, neţnim, ali ipak zahtevnim tonom. Snaţno sam stisnula njegovu ruku
dok sam razmišljaja o onome što se upravo dogodilo.
- Ayla, prestani da tako razmišljaš. Spavaj.
Od njegovi reĉi sam opušteno uzdahnula, nameštajući se u njegovom
zagrljaju.
I tako sam zaspala. Sa Alessiom koji se obmotao oko mene kao vinova loza,
sa njegovim usnama na mojoj slepooĉnici i našim isprepetanim rukama.

****

Nedelju dana kasnije

Prošlo je tri nedelje od kako sam se povredila i moje poslednje noćne more.
Trebala sam ukloniti šavove pre nekoliko dana, ali Sam je rekao da je bolje
zadrţati ih malo duţe kako bismo bili sigurni da je posekotina zacelila.
Toliko toga se desilo u ove tri nedelje.

311
 Book As Passion

Moja veza sa Alessiom svakim danom je sve jaĉa. Njegovo strpljenje i

neţnost su mi unosili radost u srce. Bio je obziran i nikada me ni na šta nije
prisiljavao. Moja osećanja prema njemu bila su neopisiva, a Maddie je bila na
sedmom nebu.
Konaĉno sam shvatila šta je mislila kada je rekla da njen brod plovi. Tresući
glavom, nasmejala sam se. Bila je tako blesava, najveći moj prijatelj, pa sestra koju
sam mogla zatraţiti. Da ona nije bila tu, ne bih ni ja bila tu, ovako srećna.
Gledajući na sat, rekla sam - Skoro je vreme. Rekao mi je da ga potraţim pre
ruĉka.
- Ţeliš da krenem sa tobom?
- Naravno. Oĉekujem to od tebe - odgovorila sam, stavljajući iseĉeno povrće
u ĉiniju pored sebe.
- Šta je sa Aleasiom? - Upita ona.
- Rekao je da je zauzet - promrljala sam.
Ĉuo sam njen uzdah i to me je neteralo da podignem pogled.
- Artur je u poslednje vreme bio priliĉno zauzet. Nešto nije u redu sa
klubovima iz onoga što sam ĉula.
Klimnula sam glavom i obrisala ruku o kecelju. - Alessio je bio pod stresom
u poslednje vreme. Uvek izgubljen u svojim mislima. Pokušala sam da ga
nagovorim da priĉa sa mnom, ali on je rekao da ne ţeli da brinem o njegovim
problemima.
Maddie je odmahnula glavom sa jednim uzbuĊenim uzdahom. - Artur je
rekao istu stvar. Muškarci. - Oprala je ruke. - Idemo.
Sam nas je već ĉekao u svojoj ordinaciji. Blago nam se nasmešio dok smo
ulazili.
- Kako se osećaš? - Upita on.
- Odliĉno sam - rekla sam.
- Bilo kakve noćne more?
Odmahnuvši glavom, pokazala sam mu ruku jer je sve spremio. - Ne. Nema
više košmara.

312
 Book As Passion

Klimnuo je i uzeo ruku u svoju šaku. - Dobro. Da li uzimaš svoje lekova na

vreme? - Ovog puta je pogledao u Maddie.
Potvrdno je klimnula i stavila šaku na moje rame. - Dajem joj lekove na
vreme. Sve je u redu.
- Ako ti bude malo neugodno zbog uklanjanja šavova, samo odvratite
pogled. Brzo ću biti gotov - sugerisao je Sam.
- U redu - rekla sam, sklanjajući pogled.
Dok je Sem radio na uklanjanju mojih šavova, Maddie je govorila. Sam se
ponekad ukljuĉivao, nasumiĉnim šalama. Nisam ni shvatila kada je rekao da je sve
gotovo.
- UraĊeno - rekao je Sam, naginjajući se napred i gurajući stolicu dalje od
mene. Pogledla sam u svoje ruke.
Bile su bez šavova, ali ne i bez oţiljaka. Tamo gde su nekada bili šavovi,
sada su bile mutne ruţiĉaste linije.
Sam je primetio šta gledam. - Proći će neko vreme dok oţiljci ne izblede.
Te reĉi su me zabolele. Moţda je priĉao o oţiljcima na rukama, ali te reĉi su
mi više znaĉile.
Biće potrebno izvesno vreme da se moji oţiljci postepeno smanje. Moji
fiziĉki oţiljci i moji emocionalni oţiljci. Nisam znala koliko će mi trebati vremena
da ih se u potpunosti rešim.
Konaĉno sam ţivela ţivot, ali su oţiljci bili suviše duboki. Ponekad, pitala
sam se, da li ću ih ikada zaboraviti i da li ću moći da u potpunosti nastavim svoj
ţivot?
- Kakao puter je odliĉna stvar za oţiljke. Predlaţem da ga maţeš na oţiljke
svakog ili svakog drugog dana. Zavisi od tebe. Prepisaću ti i tubu preparata za
izbeljivanje koţe. To takoĊe moţe pomoći - rekao je Sam.
Klimnula sam. - U redu. Hvala.
- MeĊutim, biće potrebno izvesno vreme. Ĉak i godina - dodao je on.
- Znam - odgovorila sam konaĉno podiţući pogled. Osmehujući, nastavila
sam - Bar će izbledeti, zar ne? Ĉak i ako bude bilo potrebno više godina.

313
 Book As Passion

Maddiena ruka je pooštrila stisak na mom ramenu.

- To je duh - rekao je Sam.
- Tvoji oţiljci su tvoja snaga - dodala je Maddie i pogledala sam u nju.
- Oni pokazuju kroz šta si prošla i da si još uvek ovde, da se i dalje boriš.
Oni su deo tebe.
- Rasplakaćeš me - našalila sam se iako su mi njene reĉi mnogo znaĉile.
MeĊutim, tada je tom miksu dodat još jedan glas. Ovog puta sam zaplakala.
- I to pokazuje da si sada jaĉa.
Pogledao sam kroz suzne oĉi i videla Alessio kako stoji na vratima.
Prelepo mi se osmehnuo, onako kako samo on to zna i ušao je u prostoriju.
- Ţao mi je što kasnim. Zadrţali su me do poslednjeg momenta.
- Sve je u redu - rekla sam kada se zaustavio ispred mene. Sagnuo se i brzo
me poljubio u usne pre nego što se uspravio.
- Sve je u redu? - Upita on.
- Savršeno - odgovorila sam.
- Dobro. Ovde smo završili - Sam je proĉistio grlo. Maddie mi je još jednom
stisnula rame i onda me pustila.
- Vidimo se kasnije - rekla je i namignula mi pre odlaska.
Alessio je obmotao ruku oko mog struka i privukao me svom telu. Poljubio
me je u ĉelo pre nego što se okrenuo ka Samu. - Hvala ti - rekao je on. Sam je
klimnuo i Alessio me je izveo iz prostorije.
- Kako se osećaš? - Pitao je.
- Dobro. Drago mi je što su šavovi izvaĊeni. Bili su jako neprijatni i grebali
su mnogo.
Alessio se namešio i poljubio me dok sam se durila. - Znam. Ţalila si se na
njih danima.
Kada se povukao, nije mi se to svidelo. Izdigla sam se na prste i prinela sam
usne njegovim i poljubila ga. To je bilo brzo i onda sam se povukla. - Pravi si

314
 Book As Passion

gnjaveţ - Alessio je zareţao, stegnuo me je rukom tako da mi je skoro napravio

modricu.
Mali kikot je pobegao sa mojih usana na te njegove reĉi i slegnula sam
ramenima. Stavljajući ruku na njegove grudi pogledala sam u njegove blistave
plave oĉi. - Otišao si pre nego što sam se jutos probudila - rekla sam.
Alessio je sveĉano klimnuo. - Morao sam da se pobrinem za neke stvari.
Izgledala si tako smireno dok si spavala i nisam ţeleo da te probudim.
- Nedostajao si mi.
Moje priznanje nas je oboje iznenadilo. Oĉi mu opasno plamtile i drhtala
sam u njegovom zagrljaju.
- Dobro, jebi ga - ošto je šapnuo pre nego što je zarobio moje usne.
Gurnuo me je uz zid, dok su njegove usne proţdirale moje. Strasno sam
prihvatila njegove poljupce, kao da sam ga gladna. Ruke su mu se ukopale u moju
kosu i ĉvrsto je stegao šaku naginjajući mi glavu unazad.
Prste sam zabola u njegova ramena i zastenjala sam kada mi je usisao jezik,
duboko me ljubeći. Njegovi poljupci su bili grubi i zahtevni, kao da je me je
oznaĉavao.
A onda odjednom više nije bio u mojim rukama. Naglo se povukao i
napravio nekoliko koraka od mene, teško dišući, a u oĉima mu je blistala potreba.
- Ako sada ne prestanemo, ja kanije neću moći da prestanem. A mi smo u
hodniku - završio je.
- U redu - odgovorila sam.
- Vidimo se na ruĉku - rekao je Alessio, a oĉi su mu pokazivale oĉajniĉku
glad za mnom i jedva se suzdrţavao. Zbog mene. Sve zbog mene. Sve što je do
sada uradio... bilo je za mene.
Klimnula sam bez reĉi, brzo se okrenula i krenula da odlazim. Kada ga više
nisam videla, naslonila sam se na zid i obmotala ruke oko sebe jedva se drţeći na
nogama.
Znala sam šta je Alessio ţeleo. Bilo je jasno u njegovim oĉima i svaki put
kada bi me pogledao. Uzdrţavao se, ĉekajući da napravim sledeći korak. Njegova

315
 Book As Passion

potreba za mnom je svakim danom bila sve jaĉa. Videla sam je svaki put kada bi
izgubio kontrolu.
Ali nisam bila sigurna da li sam spremna.

316
 Book As Passion

XLVI POGLAVLJE

Ayla

Kada sam ĉula da je zvuk tuša utihnuo, uzdahnula sam sa olakšanjem i

zatvorila sam knjigu, okrećući se prema vratima iz kojih sam ĉekala da on izaĊe.
Prošlo je skoro pola sata i još uvek je bio unutra.
Zaustavio se kada me je video na kauĉu. - Još nisi u krevetu? - Promrmljao
je, brišući kosu peškirom. - Zar nisi pospana?
Odmahnula sam glavom i pogled spustila na knjigu u svom krilu. - Ţelela
sam da završim knjigu pre nego što odem na spavanje. A i nisam toliko pospana.
- Hm - Alesio je bacio peškir na plišanu klupu ispred kreveta, pre nego što je
seo na krevet, okrenut ka meni.
- Koliko stranica ti je preostalo? - Pitao je.
Proverila sam, otvarajući knjigu pre nego što sam ga ponovo pogledala. - 32
stranice. Ostala su mi dva poglavlja.
- Hajde, nastavi. Proĉitaj i onda ćemo ići na spavanje.
- Da li ćeš tako da me gledaš dok ĉitam? - Zadirkivala sam ga dok sam se
blago osmehivala.
- Da li je to problem, maĉe?
- To je malo jezivo.
- Volim da te gledam. Zakljuĉio sam da ne mogu da skinem oĉi sa tebe kad
smo u istoj prostoriji.
Nasmejala sam se i pogled spustila na knjigu. Morala sam svaki pasus da
proĉitam dva puta zato što nisam razumela ono što sam ĉitala.
Moj um... moje telo je bilo veoma svesno Alessiovog pogleda. Sa svakim

317
 Book As Passion

minutom, moje telo se zagrevalo pod njegovim prodornim progledom. Kada sam
konaĉno završila knjigu, naglo sam je zatvorila i ostala naslonjena sofu.
- Završila? - Alesio je postavio pitanje.
Klimnula sam glavom i zatvorila oĉi. Ali osetila sam da mi se pribliţava, sve
bliţe i bliţe dok ga nisam osetila tik ispred mene. Njegova toplota mi je pokrenula
srce i ja sam nervozno liznula dok sam oĉi draţala širom otvorene.
- Tako si lepa, znaš li to? - Šaputao je, nagnuo se napred i dodirnuo mi usne.
Prešao je palcem preko njih i onda se preselio na moje obraze, povlaĉeći prst
prema gore. Pogledala sam ga pravo u oĉi.
- Ustani - neţno je naredio. Moje telo je zadrhtalo kada sam ga poslušala.
Toliko mnogo osećanja... nepoznatih osećanja je prošlo kroz moje telo kada sam
stala ispred njega.
- Ove usne, nikada se neću umoriti od ljubljenja - nastavio je on, njegove
usne su bile samo centimetar od mojih.
- Molim te - nisam znala za šta sam molila. Sve što sam znala jeste da mi je
on trebao. On je to razumeo.
Alessio je prineo svoje usne do mojih neţno i slatko me poljubio. Obmotao
je ruke oko mog struka i povukao me bliţe njegovom telu, a moje ruke su se
instinktivno našle na njegovim grudima, u kontaktu sa njegovom koţom.
Poljubio me je dok sam istraţivala svaki milimetar njegove gole koţe, moje
ruke da se pomerile od njegovih grudi ka ramenima, a zatim niz njegove bicepse i
uzduţ njegovih ruku.
Što sam ga više dodirivala, poljubac je postajao sve jaĉi i dublji. Naši jezici
su zajedno plesali, u savršenoj harmoniji. Ljubili smo se meĊusobno kao da smo se
godinama ljubili. Dodirivali smo se kao da su se naša tela navikla jedno na drugo.
Njegov stisak se pojaĉao i povukao me je još bliţe svom telu dok nisam bila
potpuno u njegovom zagrljaju. Naša tela su se zajedno udruţila. Udruţili smo se
kao da smo suĊeneni jedno drugom.
Mogla sam da osetim kako mu srce lupa i osmehnula sam se njegovim
poljupcima. Naša srca su plesala kao da su prepoznala svoje partnere.

318
 Book As Passion

Na tu pomisao, istopila sam se u Alesiovom zagrljaju i spremno doĉekala

njegove poljupce. Bila sam nervozna, ali nisam bila uplašena. Ne od Alessia.
Nastavio je da me poljubi sa istim zanosom. Grizao je, sisao i grickao moje usne.
Posedovao me je.
Klizio je rukama dole niz moje telo dok nisu došle do kraja moje spavaćice i
lagano je povukao na gore, zaustavljajući se na sredini butina. Alesio se malo
povukao i ja sam zastenjala kada sam ga izgubila.
- Ayla, ovo je vreme da kaţeš ne. Ako nastavimo sada, ne mislim da ću biti
u stanju da se zaustavim. Toliko si mi potrebna - šaputao je.
Zurila sam njega kroz mutne oĉi i prislonila ruku na njegov obraz. Pomazio
mi je šaku i videla sam mali osmeh koji mu se pojavio na usnama, osetila sam
rupicu koja se pojavila na njegovom obrazu. Blago sam je pomilovala. Pronalazeći
hrabrost u sebi, pogledala sam mu u oĉi i uzvratila šapatom, izraţavajući sopstvenu
potrebu. - Ja ne ţelim da prestaneš.
Alesiove oĉi su se raširile u iznenaĊenju i on se nasmejao. Njegove ruke su
nastavile da se podiţu zajedno sa mojom spavaćicom, ali nije je skinuo. Umesto
toga pogledao me je u oĉi, traţeći dozvolu.
To mi je bilo simpatiĉno jer je on bio tako ljubazan, neţan i paţljiv. Kada
sam mu potvrdno klimnula, više nije trošio vreme. Za tren oka, moja spavaćica je
bila skinuta i baĉena na pod pored nas.
Hladni vazduh je poljubio moju golu koţu i ja sam se stresla pod Alessiovim
intenzivnim pogledom. - Jebeno si predivna - promrmljao je, prilazeći korak bliţe.
Stavio je ruku na moja leĊa i osetila sam prste na kopĉi grudnjaka. Njegove ruke su
takoĊe drhtale. Bilo je šokantno videti da je Alessio nervozan.
Kada mi je otkopĉao grudnjak, polako ga je sklonio sa mojih grudi, svlaĉeći
sa mog tela i puštajući ga da padne na pod pored naših tela. Kada sam se našla
gola, instiktivno sam pokušala da sakrijem svoje telo.
- Ne. Nemoj se sakrivati od mene - rekao je neţno. Alessio je zatim pruţio
svoje ruke ka mojim i paţljivo mi povukao ruke nazad. Srce mi se stisnulo i jedva
sam progutala knedlu u grlu.

319
 Book As Passion

Kada sam videla kako mu oĉi sjaje od zadovoljstva dok je uzimao moje golo
telo, moja hrabrost se vratila. Osećala sam se moćno. Osećala sam se poţeljno i
lepo pod njegovim pogledima.
Alessio se nagnuo i ponovo me poljubio. Njegovi poljupci su bili mešavina
posesivnost i neţnosti. Ne prekidajući poljubac, poveo je prema krevetu dok mi
noge nisu udarile u dušek. Gurnuo me unazad, a njegovi prsti su mi se stegli oko
kukova.
- Lezi - grubo je naredio, promuklim glasom napetim od ţelje. Uradila sam
kako mi je reĉeno i legla sam na sredinu kreveta samo u svojim crnim gaćicama.
Alessio se zagledao u mene, a njegov pogled je bio ispunjen
poţudom. Poţuda mi nije bila strana jer sam gledala u te poţudne oĉi sedam
godina. Alberto me je gledao kao ĉovek odluĉan da me poseduje, da mi isĉupa
identitet dok nisam postala njegova kurva. On je ţelo da me ima... moj um, telo i
dušu.
Ali, kako je Alessio gledao u mene, bilo je drugaĉije. Mogla sam da vidim
poţudu, ali takoĊe sam videla i neţnost. Njegov pogled je bio blag dok mi se
primicao. On je gledao u mene kao da sam mu sve. Gledao me je kao da sam ja
jedina koju je mogao da vidi.
Njegovi pogledi su mi rekli sve što mi je trebalo da znam. Brinuo je. Nisam
bila samo igraĉka ili neĉije vlasništvo. Nisam bila kurva u njegovim oĉima.
Alessio me je pogledao kao da sam dragoceni dragulj, nekog koga bi pazio i voleo.
I ja sam se utopila, ĉuvala sam taj momenat blizu mog srca, uţivajući u
svakom pogledu, svakom dodiru, svakom prelepom šapatu. Srce me je bolelo na
lep naĉin.
Njegove oĉi su i dalje bile na meni, brzo je svukao trenerku i bokserice,
stajao je potpuno go preda mnom. Imao je tvdru erekciju. Stidljivo sam pognula
glavu i osećala sam kako mi obrazi plamte na taj prizor. Alessio se nasmejao i tada
sam osetila kako krevet popušta kada je seo pored mene. Stavio je ruku na moj
obraz.
- Tako slatko - šaputao je pre nego što me je opet poljubio. Alessio me je
povukao na stranu tako da sam bila okrenuta prema njemu.

320
 Book As Passion

Dok me je ljubio, osetila sam da mu se ruke pomeraju preko tela dok se nisu
zaustavile na mojim grudima. Bradavice su oĉvrsle i molile za njegov dodir. Ţelela
sam ga. Moja potreba za njim je moćna i neodoljiva kao i njegova za mnom.
Moje telo je bilo preosetljivo na svaki njegov dodir dok je prstima gladio
moje grudi, a zatim prstima kruţio po mojim nateklim bradavicama.
Ispustila sam glasan uzdah uz njegove usne. On je kleknuo i jezikom klizio
od moje vilice do ušne školjke i dalje se igrajući mojim bradavicama. Majstorski se
igrao sa njima, izluĊivao me dok su moji krici odzvanjali sobom.
Uzvrpoljila sam se pod njegovim rukama, glava mi je pala nazad, dajući mu
bolji pristup mom vratu. Okrznuo je zubima krivinu mog vrata, pronalazeći moje
slatko, osetljivo mesto koje je izmamilo još jedan moj nekotrolisani uzdah.
Zadrhtala sam uz njegove usne, a ruke su mi se podigle dok prste nisam
uplela u njegovu kosu. Usne su mu nastavile dole, ostavljajući topao i vlaţan trag
na mojoj koţi. Poljubio je moju kljuĉnu kost, a onda je zastao tik ispred krute
bradavice.
Alessio je dunuo preko nje, a moji prsti su mu još jaĉe upleli u kosu u
išĉekivanju šta sledi. Lizao mi je ispupĉeni vrh bradavice i ja sam uzdahnula,
povlaĉeći moja leĊa unazad i gurajući grudi ka njemu, zahtevajući više. Omotao je
usnama moju bradavicu, snaţno je sisao. Glasno sam stenjala zabijajući nokte u
koţu temena. Lizao je, sisao i draţio, dovodeći me do ludila sa svakim pokretom
njegovog jezika preko moje bradavice.
- Alessio...
Zatim se preselio na drugu bradavicu, pridavajući joj istu paţnju. Bila sam
već odavno vlaţna i drhtava, stiskajući svoje butine. OslobaĊajući bradavicu uz
zvuk cuclanja, lizno je poslednju put pre nego što se izdigao na laktove. Alessio se
skotrljao iznad mene, oslanjajući se na lakove kako me ne bi zdrobio svojom
teţinom. Prineo je šaku sve do mog grla i polako klizio prstom niz moj stomak.
Kruţio je po stomaku dok sam ja podrhtavala i stenjala od njegovog dodira.
- Imaš najmekšu koţu. Prelepa je - šaputao je. A onda su i njegove usne
pratile istu liniju kao malo pre njegov prst. Za vrlo kratko vreme skinuo je moje
gaćice i bio sam potpuno gola pred njim.
Alessio je iskoristio svoje ruke kako bi raširio moje butine, smeštajući šake
izmeĊu njih dok je nastavio da ljubi moje grudi i moj stomak. Kada se nije
321
 Book As Passion

zaustavio na tome, moje oĉi su se razgoraĉile od uzbuĊenja i naglo sam pomerila

glavu.
- Alessio. Ne. Šta to radiš?
Kleknuo je nisko i pritisnuo rukom moj stomak. - Lezi, Ayla. Pusti me da ti
pokaţem kako se to radi.
Poĉela sam da se bunim, ali je on gricnuo moj stomak.
- Pst... Pobrinuću se da ti se dopadne - šaputao je pre nastavka.
Kada sam osetila da su Alessiovi prsti na mojoj vagini, bestidan uzdah je
pobegao preko mojih usta i glava mi je pala na jastuk. Širio je moju vlaţnost preko
nabora i na novi nadraţaj sam ponovo zastenjala.
- Veoma si vlaţna - hrapavo je prostenjao.
Prsti su mu se zavukli u moj klitoris i ja sam se trgla, puštajući oštar uzvik.
- Oh Boţe...
Moji prsti su stegli pokrivaĉ dok je neopisivo zadovoljstvo ispunilo moje
telo. Kada je spustio glavu dole, uzdahunula sam, a prste sam instiktivno stavila u
njegovu kosu.
Oţiveo je moja ĉula. Izgubila sam moć razmišljanja. Dodiri, njegove usne su
me izluĊivale od zadovoljstva. Nekad sam bila sredstvo za zadovoljstvo drugih.
Ipak, Alessio je uspeo u svojoj misiji da mi pruţi ovaj novi osećaj.
Osetila sam njegov jezik preko svog meĊunoţja, izvila sam leĊa i izdigla
kukove podiţući ih sa dušeka kako bih se jaĉe pritisnula na njegove usne.
- Tako jebeno reaguješ - prostenjao je, pokrećući jezik po mom meĊunoţju,
a zatim je lizao pokretima gore-dole kako bi pokupio svu moju vlaţnost koja se tu
skupljala.
Nekotrolisano sam se tresla, moji prsti su još jaĉe stiskali njegovu kosu.
Gurnuo je moje noge na gore dok mi tabani nisu bili na krevetu, a ja bila širom
otvorena za njega i njegovu majstorska usta. Alessio je lagano gurnuo prst u otvor
dok je nastavio da liţe uski ulaz.
Zastenjala sam kada je gurnuo prst u mene, a njegov jezik se zaigrao. I onda
je stavio još jedan prst u mene, ovog puta gurajući sve dublje i pomerajući ga sve

322
 Book As Passion

brţe. Moji kukovi su se klatili pod njegovim ustima i prstima dok sam se
nekotrolisano trzala. Uzdahnula sam i jako zastenjala dok nam se uzadasi nisu
pomešali. Kada se ponovo ustrelio na moj klitoris i jako ga usisao, iste sekunde
gurajući i treći prst u moj ulaz, kukovi su mi se podigli prema gore, uz neobuzdani
krik.
Ova senzacija unutar mene je rasla, veoma snaţno i brzo. Stisnula sam se
oko njegovih prstiju, pomerala sam kukove pod njegovima dodirima i to je
povećalo slatko muĉenje.
- Alessio... - pustila sam uzdah, dok je još jaĉe i brţe širio moj zid.
Zatvorila sam oĉi dok se moje telo iznova savilo i pustilo još jedan uzdah.
- Alessio - vrisnula sam. Bila sam napeta kao zategnuta ţica u mešavini bola
i intenzivnog uţitka koji mi je ispunio telo i um.
- O... molim te... - prešla sam preko ivice, upala u ekstazu i moje se ţestoko
treslo pod njegovim.
- Imam te, Ayla - rekao je tiho dok je uklonio prste, zamenivši ih svojim
jezikom. Moji zidovi su se stisnuli oko njegovog jezika, ţeleći više. Zavrteo je
jezikom oko mog otvora, a zatim skliznuo unutra.
Oĉi su mi bile širom otvorene, uzdahnula sam, a potom sam i glasno
zajeĉala. Pustivši krik, ĉvrsto sam stegla butine oko njegove glave. Trgla sam se
ispod njega, ali nisam imala priliku da razmislim jer je on pritisnuo prste na moj
ulaz u isto vreme.
- Ah... - zastenjala sam, kukovi su mi se izdigli iznad dušeka i telom mi je
prostrujao orgazam, telo mi se trzalo dok sam jako svršavala. Ĉula sam njegovo
stenjanje i zacvilila.
Podigao je glavu gledajući me vrelim, plavim oĉima. Njegova bradu je bila
vlaţna od mojih sokiva i moje telo je zadrhatalo od pogleda na to. Nikada nisam
osetila takvo zadovoljstvo. Pruţio mi orgazme i ranije, ali nijedan nije bio kao ovaj
koji me je poslao preko ivice razuma.
Alessio je rukom obrisao bradu i smirio se. - Jebeno si prelepa dok svršavaš.
Tvoje lice se zarumenelo, tvoje oĉi su bile mutne od zadovoljstva...
Razdvajajući moje butine, pozicionirao se izmeĊu njih nadnoseći se nada
mnom. - Ali još uvek nisam završio - hrapavo je šaputao.
323
 Book As Passion

Oĉi su mi se ponovo raširile i zgrabila sam njegova ramena. Osetila sam ga

na ulazu i zastenjala. Njegove ruke su zgrabile moje butine, još malo ih šireći.
Alessiove oĉi su potamnele, ali se u njima ocrtavala glad. Pomerao je penis gore-
dole po mom otvoru i time podmazivao svoj ud sa mojim sokovima.
Moje telo je zadrhtalo ispod njegovog... u ţelji, išĉekivanju i blagom strahu.
Stiskajući jednom rukom moj bok, drugu je obmotao oko mojih bedara dok
je polako gurao unutru, ispunjavajući me potpuno.Ali ĉim je bio u meni, uzdahula
sam, moje oĉi su se širile dok je mrak padao na mene.
Ne, ne, ne, vrištala sam u glavi. Ne sada. Molim te, ne sada.
MeĊutim, bilo je prekasno.
Umesto Alessia...
Ugledala sam Alberta.
Sve što sam osetla je bio bol u mom telu i srce mi se slomilo u milion
komada. Suze su me zaslepile vid i telo zamrzlo. Setila sam se Albertovih reĉi.
Njegov zli osmeh, njegovo lice dok me je više puta uzimao protiv moje volje... sve
se srušili oko mene.
Bio je savršen momenat, a sada sam se vratila u noćnu moru koja me je
zaslepila. Alessio je ponovo ušao u mene, nesvestan onoga što se dogaĊalo duboko
u mojoj duši. Alessiovo stenjanje se zamenilo sa Albertovim stenjanjem i uzdasima
zadovoljstva. Telo me je zabolelo, srce mi se steglo u grudima dok sam traţila
vazduh... milost.
Osećala sam kako se ošamućujem, moje telo i um su polako zatvarali. Jako
je bolelo. Krvarila sam iznutra. Bol je bio kao hiljade oštrih noţeva po mojoj koţi.
Sve što sam videla, Alberto je osećao. On je bio taj koji se uselio u mene,
koji me je nemilosrdno i neumoljivo ispunjavao.
Molila sam, preklinjala. Neka nestane.
Kako je drhtanje preuzelo moje telo, napustila sam ovaj svet. Nisam više
bila tu. Otišla sam. Moj duša je nestala, slomljena na hiljadu komada.

324
 Book As Passion

XLVII POGLAVLJE

Alessio

Ulazeći drugi put u Aylu, zastenjao sam. Jebo te, bila je tako uska. Nisam
mislio da mogu izdrţati još dugo, a jedva da sam bio u njoj nekoliko sekundi.
Neverovatno je uzvraćala dok sam jeo joj picu. Kada je svršila, mislio sam
da ću se izgubiti kao neki jebeno napaljeni tinejdţer.
Spremao sam da se vratim unutra kada sam primetio njene oĉi. Bili su
ispunjene suzama i primetio sam promenu ispred sebe. Njene divne zelene oĉi
polako su se gasi, praznile... ukoĉila se. I tada sam shvatio da je ona zaleĊena ispod
mene.
- Ayla - šaputao sam promuklim glasom.
MeĊutim, ona nije odgovorila.
Srce me je gotovo bolno zablelo u grudima pri pogledu ispod mene. Buljila
je u mene kao da me ne vidi. Kao da nisam ni bio tamo.
Oh ne, ne, ne, ĉuo sam u svojoj glavi, brzo povlaĉeći moj penis iz njene
vlaţne toplote.
- Ayla? - Pokušao sam opet, moje ruke su se tresle dok sam ih prinosio
njenom licu neţno gladeći njene obraze.
Ustuknula je od mene i jedna suza je isklizla iz oka, padajući niz njen obraz,
ostavljajući jedan mokar trag. Taj prizor mi je slomio srce. To me je rasparĉalo dok
mi je telo trnulo od bola i besa.
Okrenula se na bok, prinoseći kolena do grudi kako bi se sklupĉala, a zatim
je tiho jecala. Gladeći rukom po svom licu, osetio sam nešto vlaţno na obrazima.
Jebi ga, seo sam na dupe dok su mi se suze besramno slivale niz obraze.
To se nije dogodilo. To ne moţe biti istina. Ne mojoj Ayli. Ne mojoj slatkoj
i prelepoj Ayli.

325
 Book As Passion

To nije moj anĊeo.

- Ayla - šaputao sam, pribliţavajući joj se, oĉajniĉki pokušavao da je
dovedem do mene, ali ona je cvilila od straha i bola. Ispustila je ranjeni zvuk i još
jaĉe se sklupĉala. Zaustavio sam svaki pokret, moje srce se rasplasnulo na njen bol.
Povlaĉeći drhtavu ruku gore, stavio sam je preko svojih usta dok sam se
gušio u svojim suzama.
Tama se nastanila oko nas, bacajući nas nazad u ponor bola. Zatvaranjem
oĉiju, potopio sam glavu u svoje šake.
Nisam hteo da poverujem u to. Nisam hteo da verujem da je moja Ayla
morala da proĊe kroz ovaj bol. Ali koliko god sam mrzeo to da priznam, koliko
god sam ţeleo da to nije istina... Moja pretpostavka je bila taĉno sve vreme.
Ayla je bila silovana.

326
 Book As Passion

XLVIII POGLAVLJE

Alessio

Ţeleo sam da gada udarim posred lica. Ko god da je bio, platio bi na najgori
mogući naĉin.
Znakovi su bili ispred mojih oĉiju. Video sam ih. Svi smo ih videli, ali
nismo ţeleli da razmišljamo o najgorem. Nismo hteli da verujemo u to da Ayla
morala da proĊe kroz to.
Ali sam znao kroz šta je prošla. Moje hladno, neosećajno, jebeno srce je
osetilo to. Njen bol.
Aylino malo telo se snaţno treslo zajedno sa njenim plaĉom. I dok je bila
ĉvrsto sklupĉana sa zagnjurenom glavom u jastuk, moje grudi su se nadimale.
Bolelo me je srce jer je izgledala tako slomljeno.
Ali osim bola koji je ispunjavao moje grudi, osećao sam i ogroman bes.
Duboki bes i ozlojeĊenost prema gadu koji je doveo do suza u njenim oĉima.
Bio je mrtav ĉovek koji hoda. Hteo sam da ga uskoro uzmem u ruke. Ali ne
pre nego što ga izmuĉim dok me ne bude molio za sopstvenu smrt. I onda bih ga
rado poslao doĊavola.
MeĊutim, u tom trenutku, ono što je najviše bilo bitno je Ayla.
Bes bi kasnije popustio. Kasnije bih prosipao krv.
Još uvek nisam mogao da pustim ĉudovište napolje. Morao sam da se
suzdrţim u potrebi da ga ubijem.
Pribliţavjući se njoj, spustio sam ruku da je dodirnem, ali ona je ustuknula i
snaţnije zaplakala. Jaĉe se pritisnula na dušek i ĉuo sam kako mrmlja nešto
nepovezano. Njene reĉi su se gubile u njenom plaĉu.
- Ayla - šaputao sam neţno, pokušavajući da je utešim.

327
 Book As Passion

Ali moje sledeće reĉi bile su naglo iseĉene kada sam je video kako joj se
ruke slepo pomeraju ispod jastuka. Njene oĉi su bile ĉvrsto zatvorene kao što je
nešto traţila, njen pokreti mahniti i gotovo oĉajni.
- Ne, ne, ne, ne... Molim vas... - mumlala je izmeĊu jecaja, prsa su joj se
uzdizala od glasnog štucanja dok je nastavila da plaĉe.
Kada sam shvatio šta je traţila, brzo sam skoĉio sa kreveta.
Sako. Jebeni sako.
Brzo sam se kretao ka fotelji, sa nje svukao svoju trenerku i vratio se nazad
u krevet, leţući pored Ayle. Leţeći, pomerio sam se malo bliţe.
Nije otvorila oĉi, ali je bila potpuno mirna dok sam se pribliţavao, njeni
mišići su se vidno zategli od straha i napetosti.
- Pst... - umirivao sam je tihim glasom. - Neću te povrediti.
- Sako. Treba mi moj sako. Molim te... ne mogu... potreban mi je - jedva je
izgovorila kroz suze.
Nije ga mogla dobiti. Umesto toga, dobiće će mene. Ovog puta sam hteo da
joj otklonim njene noćne more i njen bol. Ţeleo sam da je vratim nazad i ja ću biti
taj koji će joj obrisati suze.
Ne moj sako, nego ja.
Hteo sam to da promenim prazan pogled i ukoĉen izraz.
Vratiću moju Aylu.
Prišavši malo bliţe, šapnuo sam joj - Ayla, otvori oĉi.
Na moje reĉi, ona se trgla. Stisnula je šake u pesnice i povukla se unazad,
ali sam brzo obmotao ruke oko njegog struka, povlaĉeći je ka sebi. Ayla pusti opor
jecaj. Jedan koji je bio ispunjen strahom i panikom. Ali ĉim je njeno telo dotaklo
moje, ona se zaledila, a njene ruke su sletele ravno na moje grudi.
- Ovde sam. Tu sam, Ayla. Neću dopustiti da ti se nešto dogodi. Ja sam
upravo ovde - rekao sam joj u kosu, mekim i škripavim glasom dok sam se borio sa
suzama. Stavljajući poljubac na njeno teme, zadrţao sam ih tamo. - Molim te,
pogledaj u mene.

328
 Book As Passion

MeĊutim, ona je odbila da otvori oĉi. Umesto toga, pomerila se bliţe mom
telu i uvila se u moj zagrljaj, kao da se skriva. Ruke su joj drhtale na mojim
grudima, a ja sam podigao ruku grabeći njenu i ĉvrsto je drţao uz moju koţu.
- Ja sam. Alessio.Tu sam. Ja sam sa tobom, Ayla, i ne odlazim. Proći ćemo
kroz ovo zajedno. Ovde sam - nastavio sam umirujućim glasom. - Da li osećaš to?
- Pitao sam je, drţeći joj ruke preko mog ludaĉki kucajućeg srca.
Trebalo mi je malo vremena da je vratim iz ponora i bolnih sećanja u koje
ponovo bila baĉena. Tešio sam je satima. Ayla je nastavila da plaĉe, svaka suza mi
je dodatno razarala srce. Punio sam joj glavu sa neţnim, mekim reĉima, nadajući
se da će to doneti promenu. Oĉajniĉki se nadajući da ću ponovo vratiti Aylu.
Nisam znao koliko je prošlo, ali sam video promenu. Neznatna promena
koja je uĉinila da moje srce poskoĉi sa ĉistim ushićenjem i silnim olakšanjem.
Njeni jecaji su se polako smenjivali u tiho štucanje, a ona je zarila svoje lice u
moje grudi ostavljajući obraz na našim isprepletanim rukama.
Ayla je ispustila jedva ĉujan i lak uzdah i osetio sam kako se njeni napeti
mišići poĉinju opuštati. Potpuno se opustila u mojim rukama, dozvoljavajući
svojim krutim ramenima da se opuste uz još jedan uzdah.
Jaĉe sam je stegnuo oko struka i poljubio je u ĉelo. - Sigurna si. Nikada više
neću da ti se išta dogodi.
Te reĉi su bile zakletva koja je došla iz mene, iz mog hladnog srca,
slomljenog srca. I te reĉi su za zavet koji nikada neću prekršiti.
Ayla je bila moja. Moja slatka, nevina Ayla.
I ja štitim ono što je moje, pomislio sam, gledajući je u mojim rukama.
Njene oĉi su bile zatvorene, a ona naslonjena na moje grudi. Mogao sam
osetiti to da se Ayla u potpunosti opustila i da će ubrzo zaspati, od umora i
duševnog stresa. Obrazi su joj bili crveni i prošarani suzama.
Uklanjajući ruku sa njenih kukova, brzo sam joj obrisao suze, a zatim je
ponovo umotao u moje ruke. Mumala je nešto tiho i onda uspavano uzdahnula.
- Alessio - moje ime je bio šapat sa njenih usta.
A onda, na moje krajnje iznenaĊenje, na njenim prelepim usnama, crvenim
bujnim usnama se mali, jedva vidljivi osmeh pojavio. Bilo je kao da sanja, njen um

329
 Book As Passion

je bio negde drugde. Na njenom mirnom i uspavanom izrazu, nepodnošljiva

teskoba u mojim grudima je polako jenjavala dok nisam mogao ponovo normalno
da dišem.
Poljubiši još jedanput njenu slepooĉnicu, ostavio sam usne na njoj dok sam
zatvorio oĉi, dopuštajući sebi da se opustim pored nje.
- Spavaj, anĊele. Ja ću paziti na tebe - šaputao sam joj.
Za samo nekoliko sekundi, njeno disanje se izjednaĉilo, grudi se joj se
polako pomerale gore-dole dok je puštala da podlegne svojoj postaspanosti.
Ali ja nisam spavao.
Nisam mogao.
Jer svaki put kada sam zatvorio oĉi, sve što sam video je da su Ayline oĉi
postale prazne, a njeno lice se iskrivilo u bolu. To je sve što sam video i pomisao
na to da se nalazila u agoniji dovodila me je do ludila.
Bes je bio utisnut duboko u meni.
I jedva sam ĉekao da ga se oslobodim na kretenu koji je povredio moju
Aylu.

****

Ayla

Glava me je rasturala i svi mišići su me boleli. Osećala sam se malaksalo

dok sam treptala i pokušala oĉi da drţim otvorenim, a lice sam jaĉe pritisnula uz
jastuk, pokušavajući da se prisetim onoga što se juĉe dogodilo.
Sve je bilo zamućeno i osećala sam se kao da nedostaju komadići slagalice.
Triljajući oĉi, okrenula sam se u krevetu i zakljuĉila da sam sama. Alessio je već
nestao. Shvatila sam da sam potpuno gola, hladan vazduh na golim grudima i
sećanja su poĉela da se vraćaju.

330
 Book As Passion

Ne sećam se mnogo nakon što smo poĉeli. Da li je Alesio primetio? Je li

nastavio dalje?
Ta misao me zamalo ugušila i jedna suza se slila niz moj obraz.
Od svega što sam zapamtila je da sam iznenada osećala mir dok sam padala
u san. Osećaj mirnoće me je okruţivao.
Pogledala sam oko kreveta i nigde nisam videla sako. Padajući ponovo na
jastuke, tiho sam plakala kada sam se setila.
Alessio...
To je bio on.
Sinoć me je smirivao. Vratio me je iz tame.
Još uvek sam bila izgubljena u mislima kada su vrata kupatila otvorila. Moje
oĉi su se raširile i ispravila sam se u šoku kada je Alesio izašao, nosivši belu
nezakopĉanu košulju i crne pantalone.
Oĉi su nam se susrele i videla sam kako šapuće moje ime. Kada je koraknuo
napred, zgrabila sam pokrivaĉ, sakrivajući se od njega.
Alessio je vidno progutao knedlu i pogledao dole, steţući vrh svog nosa.
Duboko je uzdhanuo nekoliko puta, a zatim se ponovo zagledao u mene. Nervozno
sam pognula glavu stideći se što je sinoć morao da me vidi u takvom poloţaju.
Osećala sam kako se pribliţava, a onda se krevet pomerio pod njegovom
teţinom. Ĉvrsto sklapajući oĉi, još ĉvršće sam pojaĉala stisak prstiju na pokrivaĉu.
- Evo. Obuci ovo - rekao je Alessio.
Moja spavaćica je leţala ispred mene. Progutala sam knedlu, malo se stresla
kada je kleknuo i jednom rukom neţno sklonio prekivaĉ dok je paţljivo posmatrao
moju reakciju.
Morala sam da zurim u njegovo lice, a on je brzo navukao spavaćicu preko
moje glave i saĉekao da provuĉem svoje ruke. Nijednom nije skrenuo pogleda sa
mog lica. Nije ĉak ni pogledao moje gole telo.
Umesto toga, sklonio je pogled odavajući mi poštovanje.
Poštovanje... nešto što nikada ranije nisam imala u ţivotu. Ipak, Alessio je
bio ovde, bio je neţan, ljubazan i tako paţljiv da me je srce zabolelo.

331
 Book As Passion

Gledajući ga u oĉi, provukla sam ruke kroz spavaćicu, a Alessio ju je povuka

nadole kako bi mi je obukao, i najzad kako bi sakrio moje golo telo od njegovih
oĉiju.
Polako je podigao ruku i neţno mi pomerio kosu sa lica, sklanjajući par
pramenova iza ušiju kako bi mi lice bilo potpuno vidljivo za njega. Alessio me je
uhvatio za vilicu i palcem pomilovao po obrazu, a zatim tik ispod mojih oĉiju.
- Ayla - promrmljao je, njegove oĉi su mi pokazivale iskrene emocije.
Nisam mogla da pogledam u njegove modre oĉi. Tamo sam videla bol. Bes. Oĉaj.
Tugu. Ţalost. Slomljeno srce.
Skrenula sam pogleda sa njegovi oĉaravajućih oĉiju. Sklonila sam pogled
pre nego što sam videla gaĊenje.
Zato što bi to trebalo da bude tamo, zar ne?
Zašto me je uopšte dodirivao? Zašto je bio tako ljubazan i neţan?
Zar me se nije gadio?
Albertove reĉi su mi odjekivale u ušima, a ja sam ĉvrsto zatvorila oĉi
pokušavajući da ih uklonim.
Nijedan muštakar te bi ţeleo.
Moţda je bio u pravu.
Ko bi me ţeleo?
Ne posle onoga što je Alberto uĉunio. Ne nakon što me je uništio.
- Ayla, pogledaj me. Nemoj to raditi oĉima.
Protresla sam glavom i odbacila misli. - Moram do kupatila.
Morala sam da izaĊem odatle. Daleko od njega, njegovih neţnih reĉi i
njegovih oĉiju punih razumevanja.
- Ayla - ponovo sam protresla glavom.
- Alessio, molim te - zamolila sam ovog puta, promuklim glasom boreći se
sa suzama. Uzdahnuo je puštajući moju vilicu. Brzo sam izašla iz kreveta i izašla iz
njegove sobe na drhtavim nogama.

332
 Book As Passion

Ĉim sam bila u svojoj, zatvorila sam vrata i otišla pravo u kupatilo, usput
brišući suze. Nisam se pogledala u ogledalu. Umesto toga, drţala sam oĉi podalje
od toga dok sam prala zube i umivala se, uklanjajući dokaze plakanja.
Nakon što sam se presvukla, mehaniĉki sam zaĉešljala kosu osećajući se
ĉudno i slabo. Posle toliko vremena, imala sam nervni slom. Skoro sam zaboravila
kako sam se osećala. Izgubila sam se u sreći zaboravljajući bolnu istinu koju sam
sam skrivala od Alessia i svih ostalih.
Ja sam i dalje bila neprijateljeva ćerka. Albertova verenica. Bila sam
napuštena.
Odmahujući glavom zbog sopstvene gluposti, naslonila sam se uz lavabo
dok je novi talas suza potekao iz mene. Bila sam previše umešana da bi se sada
povukla.
Ĉak i da sam pokušala da zaboravim ono što sam imala sa Alessiom...
Nisam mogla da zaboravim. Sećanja su se duboko urezala u moje srce i dušu.
Njegovi dodiri. Njegova neţna milovanja. Meki i posesivni poljubci.
Njegove slatke reĉi. Njegove plavkasto sive oĉaravajuće oĉi. Naši trenuci
zajedno... Nisam mogla da zaboravim.
Jer sam to osetila. Svakog dan. Svakog minuta. Svake sekunde. Osetila sam
duboko u svojoj duši.
Suze su mi se slivale niz obraze i prislonila sam šaku na usta kako bih
zaustavila jecaj koji je preteći ţeleo da izaĊe. Umesto da pobegnem, završila sam u
klopci.
Plakala sam zbog jezivih uspomena koje su i dalje napadale moj um. Onda
sam plakala zbog snova i budućnosti koju sam oĉajniĉki ţelela da zadrţim...
meĊutim, to je izgledalo nemoguće.
Nakon što su mi se suze osušile, ispravila sam se i ponovo oprala lice. Brzo
sam uplela kosu u francusku pletenicu i potom sam izašla iz kupatila. Posrnula sam
i zamrzla se kada sam videla da Alessio šeta po mojoj sobi.
Sigurno me je ĉuo jer se brzo okrenuo ka meni, a njegova ramena su se
spustila u olakšanju. - Trebalo ti je toliko dugo. Zabrinuo sam se - rekao je.
Koraknuo je ka meni, ali se zaustavio kada sam ustuknula. - Ayla. - Obrve su mu
se nabrale. - Ayla, ne radi to.

333
 Book As Passion

- Molim te, idi - grĉevito sam prošaputala.

Odmahnuo je glavom i ponovo koraknuo prema meni. - Ne idem nigde.
- Alessio, odlazi. Molim te. Ne ţelim te ovde.
- Ne.
Od rastuće frustracije zbog njegove tvrdoglavosti, glava mi je pukla i ja sam
se zablenula u njegove oĉi. - Zašto me ne ostaviš na miru? - Vrisnula sam.
- Ne ostavljam te ovakvu. Nisam te ostavio sinoć i neću te ostaviti ni sada.
- Alessio... molim te... ne radi to. To sada ne mogu da uradim.
Umesto da mi usliši moju molbu, on je pošao napred i zasutavio se tik ispred
mene. Alessio je obmotao ruke oko mene i privukao me na njegove grudi. - Ne
puštam te da ideš.
Moje ruke su instinktivno podigle gore i ĉvrsto sam ga uhvatila za košulju. -
Zašto to stalno radiš? - Zajecala sam.
- Zato što ne mogu da te vratim u tvoj ponor. Trebaš mi ovde - odgovorio je
neţno. Savio se obmotavajući jednom rukom moj struk, a drugu stavljajući iza
mojih nogu pre nego što me je podigao do njegovih grudi.
Poloţila sam glavu na njegovo rame dok me je nosio na krevet. Alessio je
seo drţeći me u toplom i zaštitniĉkom zagrljaja, dok me je smeštao u njegovo
krilo.
- Ayla, priĉaj sa mnom - rekao je on posle nekoliko minuta tišine. Kada mu
nisam odgovorila, uzdahnuo je steţući svoju ruku oko mene. - Molim te.
- Alessio, šta ţeliš da da ti kaţem? - umorno sam šaputala, zadrţavajući
svoje lice ukopano u njegovom vratu.
- Bilo šta. Samo priĉaj sa mnom. Nemoj me iskljuĉiti.
- Šta ţeliš da znaš? Istinu već znaš, ali ako ţeliš da ti kaţem, ja ću ti to i reći.
Bila sam silovana, Alessio. Eto. Ja sam silovana - ogorĉeno sam rekla, oštro se
povlaĉeći. Borila sam se, ali njegov stisak je bio ĉvrst.
Uzeo mi je obraze u šake, naginjući mi glavu prema njegovom licu. - Ayla,
da li znaš koliko si jaka? Ti si najjaĉa ţena koju sam ikada upoznao. Tvoja snaga je
jaĉa od bilo koga.

334
 Book As Passion

- Alessio... - ni za milion godina ne bih pomislila da bi mi Alessio Ivanshov

izgovorio takve reĉi. Dao mi je nadu.
- Ne znam taĉno šta se desilo, ali te više neću prisiljavati. Moţeš mi reći
kada budeš spremna. Ja ću saĉekati - rekao je on. - Ali te molim da me ne
iskljuĉuješ. Nemoj me terati od sebe.
Oboje smo ćutali nekoliko sekundi. Poljubio me je u ĉelo, ostavljajući usne
da tamo ostanu. - Nisam oĉekivao da ćeš išta reći, ali sada kada si rekla, molim te
reci mi ko te jebeno povredio da ubijem pizdu.
Zagledala sam se u njegove oĉi.
Blistale su od besa takvim jezivim intenzitetom da mi je oduzeo dah. U
njima sam takoĊe videla povreĊenost i bol. Ali ono što me je najviše iznenadilo
bilo je to što nisam videla gaĊenje. Nije me gledao kao da me mrzi.
Sećajući se njegovog pitanja, protresla sam glavom. Oĉi su mu izgubile
svetlost i uzdahnuo je. Nisam mogla da mu kaţem. Nisam ţelela da se ovaj san
sada okonĉa. Ţelela sam da nastavim da ţivim u ovome svetu.
- Ayla...
- Molim te, ne pitaj me o njemu. Ne ţelim da priĉam o njemu. Molim te,
Alessio.
Na sekund me je gledao u oĉi pre nego što je nevoljno klimnuo glavom. - U
redu. Kada budeš spremna.
Stavila sam mu glavu na rame i zatvorila oĉi dok su se njegove ruke ponovo
obmotavale oko mog struka. Oboje smo neko vreme ćutali. Samo naše disanje je
moglo da se ĉuje i osetila sam da mu srce lupa pod mojom rukom koju sam
poloţila na njegove grudi. Oboje smo bili zadovoljni, drţali smo jedno drugo u
tišini.
- Alessio.
- Da?
- Da li tvoje mišljenje o meni promenilo? Zbog onoga što se desilo? - Moj
glas je bio tih, samo šapat dok sam izgovorila te reĉi. Moje ruke su se tresle.
Alessiova ruka se još jaĉe stisnula oko mene i poljubi me je u glavu. Izvukao
se, primoravši me da dignem glavu sa njegovog ramena. Naše oĉi su se susrele.

335
 Book As Passion

Plave i zelene. Svet se na trenutak zaustavio i on je bio sve što sam mogla da
vidim.
Milujući mi obraze, uputio mi je mali osmeh. - Ne. Nema šanse, Ayla. Ta
misao mi nikad nije ni pala na pamet. Ono što se dogodilo nije bila tvoja krivica.
Silovanje nikada nije opravdano. Ti si ţrtva i taj gad zasluţuje da umre.
Naslonivši ĉelo na moje, nastavio je istim tihim glasom. - Da. Mislim o tebi
drugaĉije. Ali ne na naĉin na koji misliš. Sada, mislim da si jaka. Podnela si ovo,
još uvek si ovde, boriš se. To je jedino bitno. Ono što ti se desilo nikada ne bi mi
promenilo moj mišljenje o tebi. Nikada. - Poljubivši mi nos, nasmejao se. - Mislim
da ništa ne bi moglo da promeni moja osećanja prema tebi.
Obrazi su mi bili vlaţni i tada sam shvatila da ponovo plaĉem. Šmrkajući
stavila sam ruku na njegov obraz. Nasmešio se malo šire. Palcem sam mu
pogladila rupicu na obrazu, a suze su mi tekle niz lice.
- Nisam dovoljno dobra za tebe, Alessio - prošaputala sam. - Nisam te
dostojna.
Srce mi se stisnulo zbog mojih reĉi.
- Ayla, ne! - Rekao je Alessio, a oĉi su mu se proširile.
Tuţno se osmehujući, neţno sam ga pogladila sama po obrazu. - To je istina.
Previše si dobar. Previše prihvataš. Ti si dobar ĉovek, sa dobrim srcem, ali ja
nisam dobra za tebe.
Zato što nisam ono što misliš da jesam, nastavila sam u glavi.
- Stani - ukorio je on, besno odmahujući glavom. - Ne govori to, Ayla.
- Ja nisam za tebe. Misliš da znaš celu istinu, ali ti ne znaš - nastavila sam,
prstima sam pratila obrve, a zatim i ĉelo. - Volela bih da sam neko drugi. Volela
bih da nisam imala prošlost koju sam imala. Ti i ja... nikad ne moţemo da biti
jedno.
Ĉvrsto je zatvorio oĉi, telo mu se lagano treslo proţeto snagom emocija. -
Ne govori to, Ayla.
- Mrzeo bi me kada bi znao istinu - šaputala sam. Reĉi su izletele iz mojih
usta, a srce mi se slomilo.

336
 Book As Passion

- Ono što ti se desilo nije bila tvoja krivica. Nemoj kriviti sebe. To mi nije
vaţno. Sve što ţelim si ti - priznao je, neţno pritiskajući usne na moje.
Da je samo znao celu istinu. Ne bi mi govorio sve to.
- Samo ću te na kraju povrediti, Alessio - mrmljala sam uz njegove usne.
- Iskoristio bih svoje šanse - rekao je.
- Alessio...
Presekao me je strastvenim poljupcem. Zatvorivši oĉi, prihvatila sam njegov
poljubac i pomerila svoje usne uz njegove.
Blago se povlaĉeći, njegovi prsti su stiskali pletenicu. - Ja sam taj koji te nije
vredan, Ayla. Imam krv na rukama. Ubio sam toliko ljudi da sam izgubio broj. Ja
sam ĉudovište, Ayla. Nisam dobar ĉovek. Ali ti... ti si savršena. Ti si anĊeo.
Uzdahnula sam od njegovih reĉi i polako otvorila oĉi.
- Moţeš ga preokrenuti. Šta god da kaţeš, suprotno je - nastavio je on.
- Ja sam vatra. Na samom kraju ću te spaliti - mrmljala sam.
Nasmejao se. - Vatra u tom sluĉaju besni. Ne znam da li ću izgoreti na kraju
ili ne. Ali ne ţelim odustati od nas. Ako izgorim, otići ću sa osmehom znajući da
imam ovaj mali trenutak sa tobom. Ĉak i da je to malo vremena.
- Ne radi to, Alessio.
Opet me je poljubio. Nisam mogla da ga odbijem. Bila sam slaba od
njegovih reĉi. Bile su to reĉi koje sam ţelela da ĉujem... što mi je oĉajniĉki trebalo,
pa sam se zadrţala, ĉak i kada sam znala da ne bih trebala.
Nisam mogla da ga gurnem od sebe. Povukla sam ga prema meni, i ljubila
ga sa istim ţarom. Poljupcem smo oterali svu bol dok su se naša srca spajala u
jedno, spajajući nas veoma snaţno da nismo mogli da se odbranimo.
Ta neopipljiva veza... osetila sam je duboko u duši.
- Neću odustati od tebe, Ayla. Nemoj ni ti da odustaneš od nas - mumlao je
pre nego što je ponovo obuhvatio moje usne.
I u ovom trenutku, bila sam zahvalna što sam se našla u njegovom
automobilu.

337
 Book As Passion

Jer mi je obnovio slomljeno srce i slomljenu dušu.

Alessio je udahnuo novi ţivot u mene.

338
 Book As Passion

XLIX POGLAVLJE

Ayla

Izlazila sam iz sobe kada sam ugledala Alessia kako posrće na stepenicama,
lice i ruke su mu bile krvave.
- Alessio! - Uzviknula sam u panici.
Napravio je grimasu. - Ayla, mislio sam da si dole - promrmljao je bolnim
glasom.
- Bila sam u svojoj sobi. Krenula sam dole da pomognem Leni i Maddi sa
veĉerom - rekla sam. Podiţući ruku, htela sam da mu dodirnem lice, ali sam se
zaustavila, uplašila da bih ga još više povredila. - Šta se desilo? - zabrinuto sam ga
pitala.
- Ništa. Upravo sam sparingovao sa Viktorom i Nikolayem - stisnuo je
pesnice i nonšalantno slegao ramenima, kao da to nije vaţno.
- Sparingovao? Sav si krvav i povreĊen. Kakav je to tip sparinga bio? -
Uzela sam njegovu ruku i povukla ga ka njegovoj sobi. - Oĉistiću ti rane.
- Ne, u redu je. Moraš pomoći Leni. Ja ću to uraditi.
Pokušao je da povuĉe ruku od mene, ali sam ja jaĉe stegnula prste. Kada je
siknuo od bola, brzo sam ga pustila.
- PovreĊen si, Alessio. Dozvoli mi da ti pomognem - rekoh mu, dok mi se u
grudima širio bol gledajući ga takvog. Nasmejao se i savio se, spuštajući brz
poljubac na moje usne.
- Dobro sam. Stvarno. Samo izgleda loše jer se nisam oĉištio. Nisam ĉak ni
povreĊen.
- Ali...
Prekinuo me je još jednim poljupcem - Ayla. Idi. Prestani toliko da brineš.

339
 Book As Passion

Namignuo mi je i ušao u sobu, zatvarajući vrata iza sebe.

Većinu dana sam provela na Alessiom. Zajedno smo doruĉakovali u mojoj
sobi, a onda smo otišli do potoka. Nakon naših ispovesti ovog jutra, nismo više
razgovarali o tome.
Mislila sam da mogu da ga pustim, ali nisam mogla.
Samo sam se nadala da me neće zamrzeti kada bude saznao celu istinu.
Posle vezivanja kecelje oko struka, krenula sam iz svoje sobe, ali sam se
zaustavila kada sam videla Viktora i Nikolaya ispred mojih vrata sa neĉitljivim
izrazima lica. Bili su ĉisti u poreĊenju sa Alessiom, ali sam mogla videti masnice
na njihovim licima i rukama.
- Mogu li da vam pomognem? - Nervozno sam upitala.
Nikolay je ostao miran, pa je Viktor odgovorio. - Ne. Samo smo ţeleli da
vidimo kako si.
Zbunjena, igrala sam sa sa rubom haljine. - Dobro sam.
Glelali smo jedno u drugo u napetoj tišini, ali zatim je on proĉistio grlo.
- Dobro. Ĉuli smo da nisi bila baš dobro jutros. Drago mi je da vidim da se
ponovo smeješ.
Oštro sam udahnula od njegovih reĉi i klimnula glavom. - Hvala ti.
Tada mu je zazvonio telefon i on se javio. - Da? - Sušao je za trenutak, a
njegovo lice je bivalo sve više frustrirano. - U redu. Oĉisti nered pre što policija
doĊe.
- Da li je to bio Phoenix? - Pitao je Nikolay kada je Viktor prekinuo poziv.
Potvrdno je klimuo glavom. - Da. U klubu se izbio nered. Idem da proverim.
Phoenix ĉisti...
- Dolazim - rekao je Nikolay.
Viktor se nasmejao i odmahuo glavom. - Pustimo deĉka samog. Ja mislim da
on to moţe da reši bez tebe kao mama kvoĉke.
Kvoĉka? Nikolay?
Kašljom sam sakrila smeh.

340
 Book As Passion

- Ja nisam jebena kvoĉka - Nikolay je zareţao sevajući oĉima prema Viktoru

pre nego što mi je uputio sliĉan pogled. Moj smeh je brzo zamro, ali osmeh je dalje
bio tu.
- Onda se ne ponašaj kao jedna - Viktor se smejao, odlazeći brzo.
- Jebi se.
Nikolaj se poĉešao po licu ispuštajući isfrustrirani zvuk.
- Da li je Viktor uvek takav? - Pitala sam.
- Jebeno dosadan? Da - odgovorio je on.
- Mislim da je duhovit - rekah slegajući ramenima.
- To mu nikad nemoj reći. Onda nikada neće prestati.
Ovog puta sam se nasmejala, vrteći glavom.
Njegov izraz lica se smekšao, a onda je klimnuo glavom. - Drago mi je da te
vidim takvu.
Stidljivo sam pognula glavu i muljajući brzo rekla hvala.
Oboje smo ćutali i uglom svog oka sam videla kako se naslonio na zid iza
mojih vrata. Nikolay je uzdahnuo, a zatim proĉistio grlo. - Nakon incidenta u
kupatilu, imali smo nekoliko nagaĊanja, ali nikada te nismo pitali zbog toga što
nismo ţeleli da te opterećujemo - rekao je. - Znam šta se dogodilo
- Ja...
- Ne govorim ti ovo da te osramotim. Govorim ti ovo zato što ţelim da znaš
da niko ne misli drugaĉije samo zbog onoga što ti se desilo. Svi mi ovde imamo
prošlost. Svi mi imamo tajne tako da ti ne moţemo suditi. Jedina stvar koju ćeš
naći ovde je da te niko nikada osuĊivati. Svi smo sjebani, znaš to.
Njegove reĉi su mi donele suze u oĉima i brzo sam trepnula kako bi ih
suzbila. Nikolay je svaki put dokazao da grešim. Sećam se kada sam ga prvi put
upoznala. Bio je tako strašan, zao i nepristojan. Izgledao je bezosećajno, surovo i
bez emocija. Isto kao i Alessio.
- Posebno Alessio - nastavio je on. - On je dobar ĉovek.
- Da li ti je Alessio rekao? - Šaputala sam.

341
 Book As Passion

- Ne. Nije morao. Kada je došao u teretanu i sparingovao sa nama, njegovi

pokreti su bili dovoljni da znamo.
Brišući suze koje su se slivale, pogledala sam ka stopalima. - Zašto se vi
momci ovako borite?
- Ayla, mi ubijamo ljude. Mi smo deo Bratve koje se svi plaše. Ponekad,
kada ne moţemo proliti krv onima kojima ţelimo, moramo iskaliti bes negde
drugde.
- Oh - promrmljala sam.
- Tako. Sada ću te prepustit tvom poslu - rekao je, odmaknuvši se od zida.
- Saĉekaj - zaustavila sam ga. Okrenuo se i pogledao me, a njegovo lice je
bilo bezizraţajno kao i uvek. - Rekao si da je Alessio dobar ĉovek... - Prišla sam
mu i stavila ruku na njegovo srce. - I ti si dobar ĉovek.
Dah mu ga je zastao u grlu, ali je ostao nem.
- Znam razliku izmeĊu nekoga ko je loš i ko je dobar. I ti... ti si dobar.
Brineš, iako ti pokušavaš da sakriješ - rekla sam.
Nikolay je ĉovek koji se krio iza maske besa, kao i Alessio. Ali duboko u
sebi, bili su briţni.
Podigla sam ruku i stavila na njegov obraz, baš iznad oţiljka. Trgnuo se, ali
se nije odmaknuo. - Skrivate se iza svojih oţiljaka. Koristite ih kao barijeru,
misleći da će vas drţati podalje od ljudi. Upalilo je, zar ne?
- Ayla - rekao je, a njegov glas je bio ispunjen bolom.
- Mislite da su ruţni. Mislite da predstavljaju slabost. Ali oni to nisu. Tvoji
oţiljci predstavljaju tvoju snagu - rekla sam, Maddine reĉi su slile sa mog jezika.
Nadala sam se da će imati isti efekat na Nikolaya kakav su imale na meni.
I jesu. Videla sam kako mu se oĉi smekšale i proĉistio je grlo. - Ayla, imaš
plemenito srce.
Blago sam se nasmejala, gladeći prstom preko njegovog oţiljka. - Znaš...
oţiljci te ne ĉine ruţnim... ĉine da izgledaš... - zastala sam na trenutak,
pokušavajući da smislim reĉ koju bi Maddie koristila da opiše Nikolaya. Kada mi
je konaĉno pala na pamet, brzo sam to rekla. - Seksi.

342
 Book As Passion

Njegove oĉi su se proširile u šoku.

Jesam li to upravo rekla?
Sklonila sam ruku sa Nikolayevog lica i povukla se korak unazad. Podigao
je obrvu gledajući me.
- To bi bila Maddie.
- Znaĉi, ne misliš da sam seksi?
- Šta? Ne. Ti si seksi. Ĉekaj, ne, mislim, tvoji oţiljci ne izgledaju ruţno.
Mislim, izgledaš dobro sa njima. Da... - Spetljala sam se sa reĉima, lupetala sam
dok sa pokušavala da ispravim ono što sam rekla, ali umesto toga, napravila sam
gore.
Naglo zatvarajući usta, nemo sam buljila u Nikolaya. Desni ugao usana mu
zgrĉio u nešto nalik bolnoj grimasi, kao da je imao problem da se nasmeje. Oţiljak
mi je dosezao do usana i pitala sam se da li je to zbog toga što nije mogao da se
nasmeje.
- Samo nemoj reći Alessiu da si me nazvala seksi - zezao me, a njegove oĉi
su se vragolasto sijale.
- Taĉno. Trebala bi da idem na posao. Dovoljno vremena sam protraćila -
rekla sam.
- Da. Slobodno. - Nikolay se pomerio sa mog puta i ja sam brzo otišla.
Dok sam silazila dole, imala sam osmeh na licu. Upravo sam shvatila da sam
okruţena sa toliko puno ljubavi.

343
 Book As Passion

L POGLAVLJE

Nikolay

Gledajući za Aylom dok je odlazila, odmahnuo sam glavom. Bila je suviše

nevina. Previše ljubazna i slatka da ţivi u ovom svetu. Ona ne bi trebalo da bude
ovde.
MeĊutim, Alessio je već smatrao svojom. Gazda je već bio duboko u tome,
da je sada pusti. Previše mu je stalo. Mnogo je voleo, ĉak i da to nije video ili
shvatio, bilo je tamo. U njegovim oĉima.
Ljubav ne bi trebalo da postoji u ovom ţivotu. Bilo je previše opasno. Na
kraju bili smo bili spaljeni. Nismo mogli imati nikakve slabosti.
To je bilo Alessiovo pravilo.
Nema ljubavi. Bez slabosti.
Ali, Ayla je sada Alessiva slabost.
Kako je odmicala iz mog vidokruga, opet sam se naslonio uz zid. Rekla je da
sam dobar ĉovek. Toliko lakoverno.
Zazvonio mi je zvonio u dţepu i odgovorio sam na poziv, a da ne pogledam
broj pozivaoca.
- Moram odmah da te vidim - zahtevao je.
- U redu - odgovorio sam pre prekidanja veze.
Ayla je pogrešila. Nisam bio dobar ĉovek. Uĉinio sam grozne stvari, a nisam
osećao krivicu zbog toga. Bio sam hladnokrvni ubica. Bezdušan. Nemilosrdan.
Izdajnik.
Ulazeći u Alessiovu kancelariju, zatekao sam ga kako sedi za stolom.
Pogledao je ka meni kada sam ulazio i klimnuo glavom.
- Moram da se pobrinem za neke stvari.

344
 Book As Passion

Alessio je buljio u mene nekoliko sekundi, prodornim pogledom. - U redu -

rekao je. Okrenuo sam se, ali pre nego što sam hteo da izaĊem, njegov glas me je
zaustavio. - Trebao bi oĉistiti ruku.
Pogledao sam u pesnicu i video krvave tragove. Na pesnici kojom sam
upravo udario u zid pre nego što sam došao u njegovu kancelariju.
- Hoću - odgovorio sam glasom bez emocija.
Zatvarajući vrata iza mene, otišao sam u moju sobu i brzo se presvukao.
Noseći crne pantalone i crni dţemper, izašao sam sa imanja i seo u auto.
Kada sam stigao na destinaciju, povukao sam vrata iznad glave, skrivajući
veći deo lica dok sam izlazio iz auta. Dva muškarca su me pozdravila. - On te ĉeka
u njegovoj kancelariji.
Bez odgovora sam ušao u klub. Vrata od njegove kancelarije su bila već
otvorena, ĉekajući moj dolazak. Kada sam ušao, zatvorio sam vrata i prekrstio ruke
na grudima, ĉekajući da se on digne.
- Nikolay - grubo je rekao.
Zagledajući se u njegove braon oĉi, klimnuo sam glavom. - Alberto.

Kraj prvog dela

345