1

2
Ljudi kažu da su snovi želje koje nosimo u srcu. Ali ja sam postala opsednuta
svojim košmarima.
Njegovo ime je Michael Crist.
Stariji brat mog momka je poput onih filmova strave i užasa koje gledaš tako
što viriš kroz prste ruke kojom si sakrio oči. Lep je, jak i potpuno zastrašujući.
Zvezda školskog košarkaškog tima, sada profesionalni košarkaš, više je obraćao
pažnju na blato na svojoj cipeli nego na mene.
Ali ja sam njega primećivala.
Videla ga. Čula. Stvari koje je radio, dela koja je krio…Godinama sam sa
nestrpljenjem čekala, ne uspevajući da skrenem pogled sa njega.
Sada sam završila srednju školu i upisala koledž, ali nisam prestala da gledam
u Michaela. On je loš, a ono što sam videla ne želi više da ostane u mojoj glavi.
Zato što me je konačno primetio.

Zove se Erika Fane, ali svi je zovu Rika.

Devojka mog brata je odrasla u našoj kući i uvek je sedela sa nama za stolom.
Skretala bi pogled kad god bih ušao u prostoriju i ukočila bi se kada bih joj prišao
blizu. Uvek sam u njoj mogao osetiti strah i, iako nikada nisam posedovao njeno
telo, znao sam da posedujem njen um. To i jeste bilo ono što sam, zapravo, želeo.
Sve dok moj brat nije otišao u vojnu školu a Rika ostala sama, na koledžu.
U mom gradu.
Nezaštićena.
Prilika je previše dobra da bi bila istinita a vremenski trenutak još bolji. Reći ću
vam zašto. Zato što je, tri godine ranije, smestila nekoliko mojih drugova iz srednje
škole u zatvor, a oni su sada na slobodi.
Čekali smo. Bili smo strpljivi. A sada će se svaki od njenih košmara ostvariti.

3
„Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoje čudovište.“

-Mary Shelley, Frankenštajn

4
 On neće biti ovde.
Nema razloga da se pojavi na oproštajnoj zabavi svog brata, s obzirom
da se ne podnose, tako da…
Ne, on neće biti ovde.
Podigla sam rukave svog laganog džempera, požurila kroz ulazna vrata
kuće Cristovih i užurbano prošla predsobljem idući pravo ka stepenicama.
Krajičkom oka sam primetila batlera kako izlazi iza ugla, ali se nisam
zaustavila.
„Gospođice Fane!” povikao je za mnom. „Veoma kasnite.”
„Da, znam.”
„Gospođa Crist Vas je tražila,” rekao je.
Podigla sam obrve, zastala i uperila pogled u njega preko ograde.
„Da li je zaista,” pogledala sam ga sa podsmehom.
Stisnuo je usne ljutito. „Pa dobro poslala je mene da Vas potražim.”
Prasnula sam u smeh, naginjući se preko rukohvata i spustila kratki poljubac
na njegovo čelo.
„Dobro, sada sam ovde,” uverila sam ga. „Možeš se sada vratiti svojim
važnijim obavezama.” Okrenula sam se i nastavila da se penjem

5
stepenicama, uz put slušajući finu muziku koja je dolazila sa zabave na
terasi.
Da, iskreno sam sumnjala da je Dalia Crist, najbolja prijateljica moje
majke i matrijarh Thunder Baya, naše male zajednice na Istočnoj Obali,
potrošila svoje dragoceno vreme tražeći mene.
„Haljina Vam je na krevetu,” povikao je za mnom dok sam zalazila iza
ugla.
Duboko sam izdahnula, i krenula niz slabo osvetljen hodnik gunđajući
sebi u bradu. „Hvala Edwarde.”
Nije mi bila potrebna nova haljina, već sam imala neke koje sam
obukla samo jednom, i sa svojih devetnaest godina definitivno sam mogla
sama odabrati svoju odeću. Nije kao da će doći, a i kad bi došao sigurno ne
bi gledao u mene.
Ne. Trebala bih biti zahvalna gospođi Crist što misli na mene, i lepo je od
nje što se pobrinula da imam haljinu koju ću obući.
Tanak sloj peska je prekrivao moje noge i stopala, pa sam posegnula da
uhvatim krajeve svojih farmerki da proverim koliko tačno sam se pokvasila
na plaži. Da li mi je potreban tuš?
Ne, već sam kasnila, zajebi to.
Ušla sam u svoju sobu- onu koju su mi Cristovi dodelili kad ostajem da
prenoćim, i na krevetu primetila seksi belu koktel haljinu, i odmah sam
počela da se skidam.
Tanke naramenice haljine nisu činile ništa da ukrote moje grudi, ali je
haljina odgovarala savršeno oblikujući se prema mom telu, čineći moju kožu
tamnijom nego što je bila u stvari. Gospođa Crist je imala izvanredan ukus i
verovatno je bilo baš dobro što mi je nabavila haljinu. Bila sam prezauzeta
pripremama za sutrašnji odlazak u školu da bih se zamarala time šta ću
obući večeras. Požurila sam u kupatilo, isprala noge i stopala od peska koji
sam pokupila u šetnji, brzinski očetkala svoju dugu plavu kosu i nanela sjaj
na usne. Vratila sam se nazad u sobu grabeći cipele sa kaiščićima koje su
stajale pored haljine i požurila hodnikom pa dalje niz stepenice.
Dvanaest sati do odlaska.

6
 Moje srce je udaralo sve jače i jače dok sam žurila kroz predsoblje prema
zadnjem delu kuće. Sutra u ovo vreme biću u potpunosti prepuštena sama
sebi-bez majke, bez Cristovih, bez uspomena.
I najvažnije od svega, ne moram da se pitam, nadam ili strahujem da ću
ga videti. Ili biti na kraj živaca i agonije kad se to desi.
Ne.
Moći ću da raširim ruke i zavrtim se u krug a da ne moram dodirnuti
nijednu osobu koju poznajem. Toplota je prostrujila mojim grudima, i ne
znam da li je to bio strah ili uzbuđenje, ali sam bila spremna.
Spremna da sve ostavim iza sebe. Bar na neko vreme.
Skrenula sam desno, prošla pored kuhinje- jedne za svakodnevnu
upotrebu i druge, pripojene i predviđene za ugostitelje, dok sam išla prema
staklenoj bašti koja se nalazila sa bočne strane velike kuće. Otvorila sam
dvostruka vrata i zakoračila u masivnu, staklenu baštu sa pločicama na podu
i staklenim zidovima i plafonom. Osetila sam kako je unutra toplije. Gusta,
vlažna sparina mi se probijala kroz materijal haljine i lepila po mom telu.
Stabljike ruža su bile iznad i svuda oko mene u tihoj, tamnoj sobi, a
mesečina ih je osvetljavala dok se probijala kroz prozore iznad mene.
Udahnula sam slatkasti miris palmi, orhideja, ljiljana, ljubičica i hibiskusa
koji me je podsećao na orman moje majke i na sve parfeme sa njezinih kaputa
i šalova, pomešanih zajedno u jednom prostoru. Skrenula sam levo, zastala
kod staklenih vrata koja vode na terasu i zavukla stopala u sandale sa
visokom potpeticom, dok sam posmatrala gužvu napolju.
Još dvanaest sati.
Ispravila sam se hvatajući rukom veliki pramen kose i prebacila je preko
ramena kako bih prekrila levu stranu vrata. Za razliku od svog brata, Trevor
će definitivno biti ovde večeras, a on nije voleo kada mi je ožiljak vidljiv.
„Gospođice,” rekao mi je konobar dok je koračao sa poslužavnikom.
Nasmešila sam se i uzela visoku čašu za koju sam znala da je Tom Colins.
„Hvala vam.”
Limunom obojeno piće bilo je omiljeno gospodinu i gospođi Crist, zbog
čega su insistirali da konobari neprekidno kruže, nudeći ga gostima.
Konobar je nestao gubeći se među ostalim gostima, a ja sam ostala
smrznuta u mestu pogledom lutajući po gomili.

7
 Lišće je lepršalo na granama, dok je lagani povetarac u sebi zadržavao
ostatke dnevne vrućine, a ja sam posmatrala gomilu pred sobom koja je bila
obučena u ležerne koktel haljine i sakoe.
Tako savršeno. Tako čisto.
Svetla po drveću i konobari u njihovim belim prslucima. Bazen sa
kristalno plavom vodom ukrašen plutajućim svećama. Svetlost se prelamala
preko sjajnih dragulja na prstenima i ogrlicama dama.
Sve je bilo tako elegantno, razmišljala sam, dok sam gledala u ove ljude i
porodice sa kojima sam odrasla, sa svim tim njihovim novcima i
dizajnerskom odećom, ali sa vrlo očiglednim slojevima boja koje su često
koristili kao masku, kao kada želite bojom prikriti trulo drvo. Oni su mračni
i zlog semena, ali zašto bi bilo važno što se kuća iznutra raspada ako izgleda
lepo spolja, zar ne?
Dok je miris hrane ispunjavao vazduh praćen sofisticiranom muzikom
gudačkog kvarteta, pitala sam se da li bi trebalo da potražim gospođu Crist
i obavestim je da sam stigla, ili da pronađem Trevora, s obzirom na to da je
zabava ipak bila u njegovu čast.
Umesto toga, stegla sam čašu u ruci dok mi se puls ubrzavao, jer sam
pokušavala da odolim potrebi da uradim baš ono što sam želela. Ono što
uvek želim da uradim.
Da potražim njega.
Ali ne, on neće biti tu. On verovatno neće doći.
Mada možda bi se mogao pojaviti.
Moje srce je počelo da preskače a vrat da mi se znoji. I protiv svoje volje
sam pretraživala okolinu prelazeći pogledom preko mase i lica tragajući,
tražeći.
Michael.
Nisam ga videla mesecima, ali sve me je vuklo njemu, naročito ovde u
Thunder Bayu. Slike koje je njegova majka čuvala po kući, njegov miris koji
je ispunjavao hodnike šireći se iz njegove sobe.
Možda bi mogao biti ovde.
„Rika.”
Trepnula sam i okrenula glavu ulevo kada sam čula da me Trevor zove.
Izašao je iz gomile, plava kosa mu je bila kratka kao nedavno ošišana,

8
njegove tamno plave oči su odavale nestrpljenje, a korak mu je bio odlučan.
„Hej dušo, počeo sam da mislim da nećeš doći.”
Oklevala sam osećajući mučninu u želucu. Kada mi se pridružio na
vratima staklenika prisilila sam se na osmeh.
Još dvanaest časova.
Klizio je rukom uz desnu stranu mog vrata…nikad sa leve… i protrljao
palcem moj obraz, a svoje telo prilepio uz moje.
Okrenula sam glavu jer mi je bilo neprijatno i progunđala. „Trevore…”
„Nisam znao šta da učinim ukoliko se ne pojaviš večeras,” presekao me
je. „Da gađam kamenjem tvoj prozor, pevam ti serenadu, možda donesem
cveće, slatkiše, novi automobil...“
„Ja već imam novi automobil.”
„Mislio sam na pravi automobil.” Konačno se osmehnuo.
Zakolutala sam očima i povukla se iz njegovog zagrljaja. Opet se šalio sa
mnom iako je to bilo na račun moje potpuno nove Tesle. Izgleda da električni
automobil nije pravi automobil, ali ipak ću prihvatiti šalu ako će to značiti
da će se konačno prestati ponašati na način da se osećam kao govno zbog
svega ostalog.
Trevor Crist mi je bio prijatelj od detinjstva, ceo život smo išli zajedno u
školu i oduvek su naši roditelji mislili o nama kao o paru. Naša veza je za
njih bila neizbežna. I onda prošle godine sam napokon popustila.
Zabavljali smo se skoro cele prve godine koledža, zajedno smo išli na
Brown, u stvari ja sam upisala Brown, a on me je sledio tamo…međutim to
se završilo u maju.
U stvari ja sam to prekinula u maju.
Moja je greška što ga ne volim. Moja je greška što mu ne želim dati više
vremena. Moja je greška što sam odlučila da se prebacim u školu u koju
znam da me neće slediti.
Takođe je bila moja greška što je popustio očevoj naredbi i na kraju se
premestio na Annapolis, i moja je greška bila što sam poremetila odnose
između naših porodica.
Moja je greška što mi je trebalo prostora.
Ispustila sam dugo zadržavani dah prisiljavajući svoje mišiće da se
opuste. Još dvanaest časova.

9
 Trevor mi se nasmešio, oči su mu odavale toplinu kad me je uzeo za ruku
i poveo me natrag u staklenik. Poveo me je iza stakla, privukao me bliže
držeći me za bokove i prošaputao mi na uho „Izgledaš prekrasno.”
Međutim, opet sam se izmakla, praveći razmak između nas od nekoliko
centimetara.
„I ti takođe izgledaš dobro.”
Izgledao je isto kao i njegov otac, sa peščano plavom kosom, uskom
vilicom, i osmehom koji nikog nije ostavljao ravnodušnim. Bio je obučen
jednako kao gospodin Crist, uglađen sa svojim teget odelom, belom
košuljom i srebrnom kravatom. Tako uredan. Tako savršen. Trevor je sve
činio po propisima.
„Ne želim da ideš u Meridian City,” rekao mi je i pogledao me u oči,
namrštivši se pri tom. „Nećeš imati nikog tamo, Rika. Na Brownu sam ipak
ja bio sa tobom, i Noah je bio na sat vožnje u Bostonu. Imala si prijatelje
blizu.”
Da. Blizu.
Upravo sam zbog toga želela nešto drugačije. Nikad nisam mogla da
napustim siguran krug ljudi oko sebe. Uvek je bilo nekoga…roditelji, Trevor,
moj prijatelj Noah… neko ko bi me podigao kad padnem. Čak i kada sam
pobegla na koledž i umakla roditeljima i Cristovima, Trevor me je sledio. U
blizini sam imala i prijatelje iz srednje škole koji su pohađali obližnje
univerzitete. Bilo je kao da se ništa nije promenilo.
Htela sam da upadnem u male nevolje. Da pokisnem na kiši, da
pronađem nešto što će učiniti da mi srce zakuca jače. I htela sam da znam
kako je to kad se nemaš na koga osloniti.
Pokušala sam da mu objasnim, ali svaki put kad sam pokušala nisam
pronašla prave reči. Spolja je izgledalo sebično i nezahvalno, ali u meni….
Morala sam da saznam od čega sam satkana. Morala sam da otkrijem da
li mogu stati na vlastite noge, bez zaštite mog porodičnog imena, podrške
ostalih, i Trevorovog stalnog nadgledanja. Ako bih otišla u novi grad uz
nove ljude koji ne znaju moju porodicu, da li bi mi dali priliku? Da li bi im
se dopala uopšte?
Nisam bila srećna na Brownu ni sa Trevorom, i iako je moja odluka da se
preselim bila teška i razočaravajuća, to je bilo baš ono što sam želela.

10
 Da saznam ko sam, u stvari.
Srce mi je zaigralo kada sam se setila tih reči Trevorovog brata. Nisam
mogla da dočekam. Još dvanaest časova…
„Ali ipak, pretpostavljam da to baš i nije tačno, zar ne?” pitao me je sa
optužbom u glasu. „Michael igra za Storm, tako da će ti on biti blizu.”
Zacrnilo mi se pred očima, udahnula sam duboko i odložila svoje piće.
„Sa populacijom od preko dva miliona stanovnika, sumnjam da ću često
naleteti na njega.”
„Osim ukoliko ga ne potražiš.”
Prekrstila sam ruke preko grudi i ukrstila pogled sa Trevorovim, ne
dozvolivši mu da me uveče u raspravu.
Michael Crist je Trevorov brat. Malo stariji, malo viši i veoma
zastrašujući. Njih dvojica nisu uopšte bili slični i mrzeli su se međusobno.
Trevor je bio ljubomoran na brata od kad pamtim.
Michael je bio upravo maturirao na Westgate University kada ga je NBA
ugrabila. Igrao je za Meridian City Storm, jedan od vodećih timova NBA,
tako da… da, mogla bih znati bar jednu osobu u gradu.
I to bi mi moglo dobro doći. Michael skoro nikad nije bio zainteresovan
za mene, i kada bi pričao sa mnom obraćao bi mi se kao psu. Nisam planirala
naći se na njegovom putu.
Ne, naučila sam svoju lekciju još odavno.
Moj odlazak za Meridian City svakako nema nikakve veze sa Michaelom.
Bliže sam svojoj kući, tako da mogu češće posećivati majku, a to je bilo jedino
mesto za koje sam znala da Trevor neće doći. Mrzeo je velike gradove, a brata
prezirao čak još više.
„Žao mi je,” Trevor je rekao nežnije. Uzeo me je za ruku, privukao i
ponovo spustio ruku na moj potiljak. „Samo, volim te i mrzim sve ovo. Mi
pripadamo jedno drugom, Rika. Oduvek smo bili mi.”
Mi? Ne.
Trevor nikad nije učinio da mi srce brže zakuca, da se osećam kao na
toboganu emocija. On nije bio u mojim snovima, i nije bio prva osoba na koju
pomislim čim se probudim.
Nije me proganjao.

11
 Zadenula sam kosu iza uha, osećajući na vratu njegove oči. Užurbano je
sklonio pogled, kao da nije video ožiljak. Pretpostavljam da zbog ožiljka
nisam bila savršena.
„Hajde,” navaljivao je, prislonio čelo uz moje i obgrlio me oko struka.
„Dobar sam prema tebi, zar ne? Ja sam ljubazan i uvek tu za tebe.”
„Trevore,” protestvovala sam pokušavajući da se izvučem iz njegovog
stiska.
Ali onda je zalepio usne za moje, miris njegovog parfema palio mi je
nosnice dok se rukama omotao oko mog struka.
Stisnula sam ruke u pesnice na njegovim grudima, odgurnula ga i
otrgnula usne od njega.
„Trevore,” glasno sam protestvovala, „…prestani.”
„Dao sam ti sve što ti je bilo potrebno,” pobunio se ljutitim glasom licem
zaronivši u moj vrat.
„Znaš da ćemo na kraju biti zajedno.”
„Trevore,” napela sam sve mišiće na rukama i odgurnula ga, napokon se
oslobodivši.
Spustio je ruke i odmakao se za korak unazad.
Ustuknula sam dok su mi ruke drhtale.
„Rika,” posegnuo je za mnom, međutim ja sam ukrutila svoje telo i
odmakla se.
Spustio je ruke odmahujući glavom. „Dobro,” progunđao je. „Idi u školu
onda. Pronađi nove prijatelje i ostavi sve iza sebe, ali tvoji demoni će te uvek
pratiti. Ne možeš im pobeći.”
Provukao je prstima kroz kosu, olabavio kravatu dok me je gledao i
zaobišao me na vratima.
Zurila sam za njim kroz prozor dok mi se bes skupljao u grudima. Ma šta
je do vraga on mislio? Nema ničega što me je kočilo i ni od čega nisam bežala.
Samo sam htela slobodu.
Odmakla sam se od vrata, nemoćna da izađem napolje. Nisam htela da
razočaram gospođu Crist iskradajući se sa zabave njenog sina, međutim
svoje poslednje sate nisam želela provesti ovde. Želela sam biti sa mojom
mamom.

12
 Okrenula sam se, spremna da odem, ali sam onda pogledala dole i
najednom stala.
Želudac mi se prevrnuo i nisam mogla da dišem.
Sranje.
Michael je sedeo na tapaciranoj stolici u zadnjem delu prostorije.
Zaključao je pogled sa mojim, jezivo miran i nepomičan.
Michael. Onaj koji nije bio uglađen. Onaj koji nije bio dobar za mene.
Grlo mi se stegnulo, želela sam da progutam pljuvačku, ali nisam mogla
da se pomerim. Samo sam buljila paralizovana. Da li je on bio ovde od kako
sam ja prvi put ušla? Svo vreme?
Utonuo je u masivnu fotelju dok su ga mrak i senke drveća zaklanjale.
Jednu ruku je odmarao na košarkaškoj lopti koja mu je bila u krilu, a drugu
naslonio na rukohvat fotelje, dok je prstima grlio grlić pivske flaše.
Srce mi je udaralo toliko jako da je bolelo. Šta je on radio ovde?
Podigao je flašu do usana ne skidajući pogled sa mene, zbog čega sam na
trenutak spustila pogled jer mi je nelagoda zažarila obraze.
On je svedočio celom sukobu sa Trevorom. Dođavola.
Ponovo sam podigla pogled gledajući njegovu smeđu kosu, oblikovanu
kao da je sišao sa naslovnice magazina, i njegove oči boje lešnika koje su
uvek izgledale kao jabukovača1 posuta začinima. Njegove oči su se činile
tamnijim nego što zaista jesu, skrivene u senci, ali su me probadale do
kostiju, smeštene ispod pravilnih obrva, lagano ukošenih ka unutra, što ga
je činilo još više zastrašujućim nego što je bio. Njegove pune usne su bile bez
nagoveštaja osmeha, a telo mu je ispunilo celu stolicu.
Nosio je crne pantalone, crni sako, i belu košulju čija je kragna bila
otkopčana. Bez kravate, jer je on i inače činio samo ono što je želeo.
I to je bilo sve što su ljudi mogli znati o njemu. Kakva je bila njegova
pojava. Kako je izgledao. Mislim da čak ni njegovi roditelji nisu znali šta se
dešava iza tog pogleda.
Gledala sam kako ustaje sa stolice, odlaže loptu na mesto na kome je
sedeo, i kreće prema meni ne skidajući svoj pogled sa moga.

1
Topla smeđa boja koja ide u gradaciju boje cimeta sa plavim naglaskom

13
 Što se više približavao izgledao je viši od svojih sto devedeset
centimetara. Michael je bio vitak, ali mišićav, i pored njega sam se osećala
sićušnom. Na mnogo načina. Činilo mi se da ide pravo ka meni i zbog toga
je moje srce počelo da tuče, pa sam spustila pogled i ukočila se.
Ali on nije stao.
Blagi miris njegove kupke okupirao mi je čula dok je prolazio pored
mene. Okrenula sam glavu, a u grudima me je stezalo dok je bez ijedne reči
odlazio kroz vrata staklenika.
Zagrizla sam usnu zubima, boreći se sa peckanjem u očima.
Jedne noći me je primetio, jedne noći pre tri godine. Michael je primetio
nešto u meni što mu se svidelo, i baš kada je vatra počela da gori, spremna
da se razbukti i postane požar, ona se ugasila, zarobila bes i vrućinu unutar
sebe, i zadržala je.
Zakoračila sam i zaputila se nazad u kuću, kroz predsoblje, a zatim kroz
ulazna vrata, dok su bes i frustracija obuzimali svaki deo mog tela kako sam
se približavala svom automobilu.
Osim te noći, ignorisao me je veći deo mog života, pa čak i kad bi mi se
obratio, to je bilo na silu. Progutala sam knedlu iz grla i ušla u automobil.
Nadam se da ga neću sresti u Meridian Cityju. Nadam se da nam se putevi
neće ukrstiti i da nikada neću čuti za njega.
Pitam se da li zna da se selim tamo. Ionako i nije bilo važno, čak i da smo
u istoj kući, za njega bi bilo kao da sam na drugoj planeti.
Pokrenula sam automobil, a 37 Stitches od Drowning Poola je odjeknuo
iz zvučnika dok sam ubrzavala niz dugu stazu otvarajući kapiju pritiskom
na dugme. Na putu sam još više ubrzala. Moja kuća je bila samo nekoliko
minuta udaljena i često sam tokom života šetala tim putem.
Trudila sam se da duboko dišem i pokušam da se opustim. Dvanaest
časova. Sutra ću sve ostaviti za sobom.
Visoke kamene zidine imanja Cristovih su ostale iza mene, ustupivši
mesto drveću koje je bilo pored puta. Za manje od minuta pojavile su se
gasne lampe mog doma bacajući svetlost kroz noć. Skrenula sam levo,
stisnula drugo dugme na konzoli i provezla svoju Teslu kroz kapiju, pri tom
posmatrajući kako spoljašnje lampe bacaju meki sjaj na kružni prilaz sa
velikom, mermernom fontanom smeštenom u sredini.

14
 Parkirala sam auto ispred kuće i požurila do ulaznih vrata, želeći da se
uvučem u krevet i što brže dočekam sutrašnji dan.
Ali onda sam podigla pogled, zatim još jednom pogledala i videla sveću
koja gori na prozoru moje sobe.
Šta?
Nisam bila kući još od kasno jutros, i sigurno nisam ostavila sveću da
gori. Bila je boje slonove kosti i stajala je u staklenom svećnjaku.
Koračajući prema ulaznim vratima otključala sam i ušla unutra.
„Mama?” povikala sam.
Poslala mi je poruku ranije da ide na spavanje, ali nije bilo neobično za
nju da ima problema sa spavanjem. Mogla bi još uvek biti budna.
Poznati miris svežih jorgovana koje je držala u kući ispunio mi je
nozdrve, osvrćući se oko sebe bacila sam pogled po velikom predsoblju čiji
je beli mermerni pod u tami izgledao sivkast. Naslonila sam se na stepenište
i pogledala gore u tri jezivo tiha sprata iznad mene.
„Mama,” pozvala sam opet.
Zaobišla sam oko belog gelendera i ustrčala uz stepenice na drugi sprat
skrećući ulevo, koraci su mi bili bešumni dok sam gazila po tepihu plave
boje i boje slonovače, koji je prekrivao drvene podove.
Polako sam odškrinula vrata mamine sobe, uvukla se i osmotrila mračnu
prostoriju koju je osvetljavalo samo svetlo iz kupatila koje je ona uvek
ostavljala upaljenim. Približila sam se njenom krevetu i istegla vrat,
pokušavajući da joj vidim lice koje je bilo okrenuto prema prozoru.
Njena plava kosa bila je rasuta po jastuku pa sam ispružila ruku i
sklonila joj pramen sa lica.
Disala je ujednačeno, pa sam na osnovu toga zaključila da spava.
Osmotrila sam njen noćni stočić na kome je bila napola ispijena bočica
lekova, pitajući se šta i koliko je popila.
Nanovo sam je pogledala i namrštila se.
Doktori, kućna rehabilitacija, terapije tokom godina nakon tatine smrti,
ništa nije pomoglo. Moja majka je samo želela da se uništi tugom i
depresijom.
Srećom, Cristovi su nam dosta pomagali, i zbog toga sam imala svoju
sobu u njihovoj kući. Ne samo da je gospodin Crist rukovodio tatinim

15
imanjem držeći sve pod kontrolom dok ne završim koledž, već je i gospođa
Crist uskočila u ulozi moje druge-majke.
Ja sam im bila beskrajno zahvalna za svu njihovu pomoć i brigu tokom
godina, ali sada... Bila sam spremna da preuzmem kontrolu.
Bila sam spremna da zaustavim druge ljude da vode brigu o
meni. Okrenula sam se, napustila njenu sobu tiho zatvarajući vrata, uputivši
se prema svojoj sobi dvoja vrata niže.
Nakon ulaska sam odmah primetila sveću koja gori na prozoru. Srce mi
je preskakalo, brzo sam pregledala po celoj sobi srećna jer nije bilo nikog u
njoj.
Da li je moja majka upalila? Mora da je ona. Naša domaćica je imala
slobodan dan danas, tako da nikog drugog nije bilo u kući.
Skupivši oči, prišla sam prozoru i tada je moj pogled skliznuo na tanku,
drvenu kutiju na stolu pored sveće.
Nelagoda u meni je rasla. Da li mi je Trevor ostavio poklon? Ali mogao
bi biti i od mame ili gospođe Crist, pretpostavljam.
Otvorila sam poklopac odlažući ga na stranu, i pomerila slamu unutar
kutije kada sam ugledala poput škriljca2 sivi metal, ukrašen rezbarijama.
Iskolačila sam oči i odmah zavukla ruku u kutiju, znajući šta ću u njoj
naći. Stegla sam prste oko drške, nasmejala se i izvukla teški bodež od
damast čelika.3
„Vau.”
Protresla sam glavom, ne mogavši da poverujem. Bodež je imao crnu
dršku sa bronzanim graničnikom, i ja sam stežući ga u ruci podigla oštricu i
posmatrala linije i rezbarije.
Odakle se ovo, do đavola, pojavilo??
Obožavala sam bodeže i mačeve još od kada sam upisala mačevanje u
osmoj godini. Moj otac je govorio da gospodske veštine nisu samo
bezvremene, već i neophodne. Šah će me naučiti strategiji, mačevanje

2
Antracit crne boje
3
Vrsta čelika koja se dobija spajanjem dve ili više vrsta čelika. Naziv je dobio po gradu Damastu (Damasku) u
kome su se kovale čuvene sablje od tog materijala, dimiskije ili demeskinje (katkada nazivane i damaskinja, dimišćija)

16
ljudskoj prirodi i samoočuvanju, a ples da upoznam mogućnosti svog tela. I
sve je to neophodno za svestranu osobu.
Uhvatila sam dršku setivši se prvog puta kad mi je stavio floret4 u ruku.
To je bila najlepša stvar koju sam ikada videla. Podigla sam ruku i prešla
prstom preko ožiljka na vratu, iznenada se osećajući bliže njemu.
Ko li je ovo ostavio ovde?
Vireći u kutiju, izvukla sam malo parče papira sa rečima ispisanim crnom
bojom. Oblizala sam usne i pročitala reči u sebi. Čuvaj se besa strpljivog čoveka.
„Šta?” rekla sam sama sebi, spajajući obrve namršteno.
Šta je to značilo?
Ali onda sam podigla pogled, uzdahnuvši spustila bodež i poruku na
pod.
Zaustavila sam disanje, srce je pokušavalo da mi se probije kroz grudi.
Tri muškarca su stajala napolju, jedan pored drugog zureći u mene kroz
prozor.
„Šta dovraga?” uzdahnula sam pokušavajući da shvatim šta se dešava.
Da li je ovo šala?
Stajali su potpuno mirni, osećala sam kako mi se jeza širi po telu zbog
načina na koji su zurili u mene.
Šta oni rade?
Sva trojica su nosili farmerice i crne vojničke čizme, ali dok sam zurila u
crnu prazninu njihovih očiju, morala sam stisnuti zube da bih sprečila
drhtanje tela..
Maske. Crne kapuljače i maske.
Zatresla sam glavom. Ne. To ne mogu biti oni. Ovo je šala.
Najviši je stajao sa leva i nosio tamno-sivu metalik masku sa tragovima
kandži, masku koja je deformisala desnu stranu njegovog lica.
Onaj u sredini je bio niži i gledao je u mene kroz svoju crno-belu masku
sa crvenom brazdom koja se protezala preko leve strane njegovog lica, i
takođe bila rastrgana i izrezbarena.

4
Vrsta mača

17
 A onaj sa moje desne strane, tip sa potpuno crnom maskom koja se
utopila u isto tako crnu kapuljaču, onaj čije oči nisam mogla razaznati, zbog
njega su mi se grudi stegnule od straha.
Odmakla sam se daleko od prozora i pokušavala da povratim dah dok
sam grabila svoj telefon.
Stisnula sam jedinicu na brzom biranju i čekala da se javi obezbeđenje,
koje je bilo udaljeno nekoliko minuta niz ulicu.
“Gospođo Fane,” čovek je odgovorio.
„Gospodine Ferguson,” uzdahnula sam, približavajući se prozoru za
nekoliko centimetara. „Rika je, da li možete poslati vozilo do…?”
Ali onda sam zastala… gledajući prilaz koji je sad bio prazan.
Nestali su.
Šta?
Zagledala sam levo pa desno, došla do stola i nagnula se preko njega da
vidim da li su blizu kuće. Ma gde su dovraga nestali?
Ostala sam nema, osluškujući zvukove, ali je sve bilo mirno i tiho.
„Gospođice Fane?” Gospodin Ferguson je pozvao. „Da li ste još uvek na
vezi? ”
Otvorila sam usta, i promucala, „Ja... ja… učinilo mi se da sam videla
nešto... kroz prozor.”
„Odmah šaljemo vozilo.”
Klimnula sam glavom. „Hvala vam.” Spustila sam slušalicu i dalje zureći
kroz prozor.
To ne mogu biti oni.
Ali te maske. Oni su bili jedini koji su nosili takve.
Zašto bi došli ovde? Nakon tri godine, zašto bi oni došli ovde?

18
 „Noah,” vratila sam se unazad i naslonila se na ormarić mog najboljeg
prijatelja, Noe dok je menjao knjige između časova. „Da li imaš pratilju za
zimski bal?”
Namrštio se je, „To je za dva meseca, Rika.”
„Znam. Koristim priliku dok je izbor još dobar.”
Nasmejao se, zalupivši ormarić i krenuo niz hodnik. „Znači zoveš me na
sastanak,” zadirkivao me je oholim glasom. „Znao sam da si me oduvek
želela.”
Prevrnula sam očima idući za njim, jer je i moja učionica bila u istom
smeru. „Da li mi možeš malo olakšati, molim te?”
Ali sve što sam čula bilo je njegovo režanje.

19
 Zimski bal je zapravo bio zabava sa plesom poput Sadie Hawkins.5
Devojke su pozivale momke, i ja sam želela izabrati sigurnu opciju
pozivajući druga.
Učenici su jurcali oko nas žureći na časove, i ja sam ga zadržavši torbu
na ramenu, uhvatila za ruku i zaustavila.
„Molim te,” zacvilila sam.
Ali on je sakupio obrve, izgledajući zabrinuto. „Jesi li sigurna da me
Trevor neće prebiti? Gledajući sa strane, on je stalno sa tobom, čudi me da ti
nije postavio lokator.”
To je bilo dobro razmišljanje. Trevor bi se mogao naljutiti što ga nisam
pozvala, ali ja sam želela prijateljstvo, a on je želeo nešto više. Nisam htela
da ga zavlačim.
Pretpostavljam da moja nezainteresovanost za Trevora potiče od toga što
ga znam ceo život, on je previše blizak, kao član porodice… ali i njegovog
brata znam ceo život, a moja osećanja prema njemu nisu nimalo porodična.
„Ma hajde. Budi dobar drug.” Požurivala sam ga, gurkajući ga u rame.
„Potreban si mi.”
„ Ne, nisam.”
Zastao je kod moje učionice koja mu je bila usput, i okrenuo se
probadajući me pogledom. „Rika, ukoliko ne želiš da pozoveš Trevora,
pozovi nekog drugog.”
Uzdahnula sam i prevrnula očima, muka mi je bilo od ovog razgovora.
„Pitaš mene zato što je tako sigurnije,” tvrdio je. „Ti si prelepa, i svaki
momak bi bio oduševljen da izađe sa tobom .”
„Naravno da bi bio.” Nasmejala sam se sarkastično. „Zato pristani.”
Prevrnuo je očima, vrteći glavom.
Noah je voleo da donosi zaključke o meni. O tome zašto nikad nisam
izlazila sa momcima i zašto sam izbegavala pojedine stvari, ali ma koliko da
mi je dobar prijatelj… volela bih da prestane. Jednostavno mi nije bilo
prijatno.

5
Vrsta neformalne zabave sa plesom, koja se održava u srednjim školama i koledžima, u kojoj devojke pozivaju
momke, za razliku od mature ili drugih plesova u kojima je situacija obrnuta

20
 Podigla sam ruku nervozno prevlačeći njom po vratu…po tankom
ožiljku, koji sam dobila u trinaestoj godini.
U saobraćajnoj nesreći kada mi je tata poginuo.
Videla sam kako me posmatra, pa sam spustila ruku jer sam znala o čemu
razmišlja.
Ožiljak se prostirao dijagonalno, oko pet centimetara dug, na levoj strani
mog vrata i vremenom je izbledeo, ali i dalje sam osećala da je to prvo što
ljudi na meni primete.
Još uvek je bilo pitanja i sažaljivih pogleda prijatelja i porodice, da ne
pominjem kretenske komentare koje sam dobijala u srednjoj školi od
devojaka koje su me ismevale. Posle nekog vremena, počela sam da ga
prihvatam kao deo sebe, onaj veliki deo kojeg sam uvek bila svesna.
„Rika,” snizio je glas, a oči su mu poprimile nežniji izraz, „…dušo ti si
prelepa. Duga plava kosa, noge koje nijedan momak u školi ne može da
ignoriše, i najlepše plave oči u gradu. Predivna si.”
Minut kasnije, zvono je zazvonilo i ja sam krenula čvrsto stežući kaiš
torbe.
„A ti si moja omiljena osoba,” izjavila sam. „I želim da idem sa tobom.
U redu?”
Uzdahnuo je, sa poraženim izrazom na licu. Pobedila sam, pomislih dok
sam se borila sa osmehom.
„Dobro,” progunđao je. „Onda je dogovoreno.” Okrenuo se, i uputio na
Engleski 3.
Nacerila sam se, a nervi su mi se odmah opustili. Bila sam svesna da
odvlačim Noah od noćnog provoda sa drugom devojkom, tako da moram
nečim da mu se iskupim.
Ulazeći na algebru, zakačila sam torbu na naslon stolice u prvom redu, i
izvukla knjigu smeštajući se za sto. Moja drugarica Claudia je sela pored
mene, pogledala me i nasmešila se, a ja sam sela i počela ispisivati svoje ime
na praznom komadu papira koje je gospodin Fitzpatrick postavio na svakom
stolu. Časovi petkom su počinjali kratkim testom, pa smo bili pripremljeni
za to.
Učenici su žurno ulazili u učionicu, devojkama su se njihale zeleno-plave
karirane suknjice, a većina momaka je već olabavila svoje kravate.

21
 „Da li ste čuli novosti?” neko iza je upitao, i ja sam se okrenula ka
Gabrielle Owens naslanjajući se preko njene klupe.
„Kakve novosti?” Claudia je upitala.
Snizila je glas do šapata, a uzbuđenje joj se očitavalo na licu. „Došli su!“
Bacila sam pogled na Claudiu, pa ga onda opet vratila na Gabrielle,
zbunjena. „Ko je došao?”
Ali onda je gospodin Fitzpatrick ušao i zagrmeo svojim grubim glasom,
„Sedite svi na mesta!”
Claudia, Gabrielle i ja smo se momentalno okrenule napred i ispravile
se, prekidajući razgovor.
„Molim Vas sedite gospodine Dawson,” profesor je opomenuo učenika
pozadi koji je još uvek stajao pored svoje klupe.
Došli su? Naslonila sam se na stolicu pokušavajući da shvatim na koga je
mislila. Ali onda sam podigla pogled i primetila devojku koja žuri do
gospodina Fitzpatricka i daje mu poruku.
“Hvala,” odgovorio je, otvarajući je.
Posmatrala sam ga kako je sa stisnutim usnama i skupljenim obrvama
menjao izraz lica dok je čitao, od opuštenog pa do uznemirenog.
Ma šta se dešava?
Došli su. Šta to...?
Ali onda su mi se oči širom otvorile dok se nervoza širila mojim
stomakom.
DOŠLI SU. Otvorila sam usta kratko udahnuvši, a vatra i groznica su mi
se proširile telom.
Leptirići su mi zalepršali u stomaku dok sam stiskajući zube zadržavala
osmeh.
Došao je.
Podigla sam lagano oči, pogledala u časovnik, i primetila da je skoro dva
sata posle podne.
I da je trideseti oktobar, noć uoči Noći Veštica.
Đavolja Noć.
Oni su se vratili. Ali zašto? Maturirali su još pre više od godinu dana, pa
zašto onda sada?

22
 „Proverite da li ste napisali svoje ime na papiru,” gospodin Fitzpatrick je
davao uputstva glasom koji je bio na izmaku snaga „i rešite tri zadatka sa
table.”
Uključio je projektor ne gubeći vreme da nam prikaže zadatke na tabli
ispred nas.
„Poklopite svoje testove kada završite,” rekao je. „Imate deset minuta.”
Zgrabila sam olovku, a nervoza i iščekivanje su mi preplavili telo dok
sam pokušavala da se koncentrišem na prvi problem kvadratnih funkcija.
Međutim bilo je preteško. Pogledala sam u časovnik opet. Samo što nisu...
Sagnula sam glavu i primorala sebe da se usredsredim, olovkom sam
kopala po klupi ispod, i treptala očima usredsređujući se na zadatak.
„Pronađi vrh parabole,” šaputala sam u sebi.
Brzo sam rešavala zadatak prelazeći sa jedne stvari na drugu, jer sam
znala da ako stanem makar na sekund, izgubiću koncetraciju.
Ako vrh parabole ima koordinate...Nastavila sam.
Grafikon kvadratne funkcije je parabola, koja se otvara ako.....
Nastavila sam tako da rešavam, završila prvi, zatim drugi i prešla na treći
zadatak.
Međutim tada sam čula tihu muziku i momentalno se sledila.
Olovka mi je zadrhtala u ruci iznad mog testa kada sam čula zvuk gitare
koji se jedva probijao kroz zvučnike. Muzika je postajala sve glasnija i
glasnija, dok sam ja zurila u papir, a vrućina mi se skupljala u grudima.
Šaputanja su se razlegla učionicom praćena uzbuđenim kikotanjem, a
lagani početak pesme koja je dopirala iz zvučnika ustupio je mesto silovitom
napadu bubnjeva i gitara, i ubrzanom, manijakalnom ritmu. Stegla sam prste
oko olovke.
Pesma The Devil In I od Slipknota se razlegla učionicom, i pretpostavljam,
i ostatkom škole.
„Rekla sam ti,” Gabrielle je prasnula.
Podigla sam glavu gledajući učenike koji su sa svojih mesta odjurili na
vrata.
„Da li su oni zaista ovde?” neko je u blizini vrisnuo.

23
 Svi su se okupili oko vrata učionice i virili kroz mali prozor na vrhu,
pokušavajući da uoče njihov dolazak niz hodnik. Ja sam ostala na svom
mestu a adrenalin mi je šibao telom.
Gospodin Fitzpatrick je uzdahnuo, iznerviran, prekrstio ruke preko
grudi i okrenuo se, čekajući da se ovaj cirkus završi.
Muzika je odjekivala a glasno oduševljenje ostalih učenika je ispunilo
učionicu.
„Gde… a evo ih!” neka devojka je povikala, a ja sam čula udaranje iz
hodnika koje je zvučalo kao da pesnice udaraju po ormarićima, sve bliže i
bliže.
„Pustite me da vidim,” neki učenik je povikao i odgurnuo ostale sa
strane.
Neka devojka je poskakivala na prstima. ”Pomeri se,” naredila je
nekome.
Ali onda su se odjednom svi povukli, vrata su se otvorila i učenici su
se razlili kao talasi na jezeru.
„Oh, sranje,” neki momak je povikao.
Polagano, svi su se razišli, neki su seli na svoja mesta a neki ostali stajati.
Zgrabila sam olovku sa obe ruke, stomak mi se uvrtao kao tobogan smrti
dok sam ih gledala kako polagano ulaze u učionicu, jezivo smireni i bez
žurbe.
Oni su ovde. Četiri Jahača.
Oni su omiljeni sinovi Thunder Baya. Išli su ovde u srednju školu i
maturirali kada sam ja bila prva godina. Nakon toga su sva četvorica otišla
na različite fakultete. Bili su nekoliko godina stariji, i dok oni nisu znali ni da
postojim, ja sam znala skoro sve o njima. Sva četvorica su zakoračila u
učionicu, prekrivši svojim senkama prostor na podu koji je bio osvetljen
suncem.
Damon Torrance, Kai Mori, Will Grayson III i… skrenula sam svoj pogled
na krvavo crvenu masku, koja je pokrivala lice onome koji ih je predvodio i
bio uvek na čelu… Michael Crist, Trevorov stariji brat.
Okrenuo je glavu na levo i pokazao bradom ka kraju učionice. Učenici
su se okrenuli i posmatrali jednog od učenika koji je krenuo napred,
stisnuvši vilice da mu ne bi pobegao osmeh kojeg je suzdržavao.

24
 „Kian,” pozvao ga je momak glasom ispunjenim humorom, udarivši ga
po leđima dok je prolazio pored njega idući prema Jahačima. „Zabavi se. Ne
zaboravi kondom.”
Neki učenici su se smejali, dok se nekoliko devojaka gurkalo, šaputalo i
smeškalo između sebe.
Kian Mathers, koji je kao i ja bio mlađi, i jedan od najboljih košarkaša
naše škole, iskoračio je ispred momaka, dok ga je onaj sa belom maskom sa
crvenom prugom, uhvatio za vrat i izvukao kroz vrata.
Zgrabili su još jednog učenika Malika Cramera. Njega je Jahač sa
potpuno crnom maskom povukao u hodnik, pa su pošli za ostalom
dvojicom, verovatno prikupljajući još igrača iz ostalih učionica.
Gledala sam Michaela, način na koji je dominirao prostorom a da to nije
imalo nikakve veze sa njegovom veličinom, zatreptala sam dugo i teško,
osetivši kako mi vrelina zagreva telo.
Sve u vezi Jahača je činilo da se osećam kao da hodam po visokoj žici.
Namesti kosu na krivu stranu… ili hodaj prebrzo… ili presporo… pa ćeš
toliko pasti na njihovoj lestvici, da se nikad nećeš oporaviti.
Njihova moć je dolazila od dve stvari: imali su sledbenike, i nisu marili.
Svi su ih idealizovali, uključujući i mene.
Ali za razliku od ostalih učenika koji su nadgledali, sledili i maštali o
njima, ja sam se jednostavno pitala… kako je to biti na njihovom mestu. Oni
su nedodirljivi, zanimljivi i nikada ništa pogrešno nisu činili. Želela sam to.
Htela sam da dosegnem nebo.
„Gospodine Fitzpatrick?” Gabrille Owens je ustala praćena svojom
drugaricom, dok su obe nosile svoje knjige. „Mi moramo do medicinske
sestre. Vidimo se u ponedeljak!” Provukle su se između jahača i nestale kroz
vrata.
Uperila sam pogled u profesora i zapitala se kako ih je tako lako pustio
da odu. Bilo je jasno da ne idu kod medicinske sestre. Odlazile su sa
momcima.
Ali niko - pa čak ni gospodin Fitzpatrick - nije pokušao da ih zaustavi.
Četiri Jahača nisu samo vladala učenicima i gradom dok su išli u školu,
oni su bili glavni i na košarkaškom terenu, i za četiri godine koliko su igrali
nisu nikad izgubili.

25
 Od njihovog odlaska, tim je pretrpeo velike gubitke i prošla godina je
bila ponižavajuća katastrofa Thynder Baya. Dvanaest poraza od dvadeset
utakmica, i već je svima bilo dosta. Nešto je nedostajalo u svemu tome.
Pretpostavila sam da su jahači bili pozvani da se vrate sa koledža za
vikend da bi inspirisali tim ili štagod treba da učine kako bi im pomogli pre
nego krene sezona.
I ma koliko da su se profesori poput Fitzpatricka mrštili na njihovu
pojavu, svakako bi pomoglo da tim postane ujedinjen za vreme njihovog
boravka ovde. Zašto da ne proverimo da li će to opet uspeti?
„Svi sedite dole! Vi momci nastavite,” rekao je jahačima.
Spustila sam glavu. Euforija mi je ispunila telo a želudac mi se popeo do
grla. Zatvorila sam oči, oslobodila um i osetila sam kako se smirujem.
Da, to mi je nedostajalo.
Otvorivši oči, videla sam par dugih nogu u tamnim, ispranim
farmericama koje prolaze pored moje klupe, dolaze do prozora i staju.
Držala sam pogled spuštenim, uplašena da bi mi lice odalo ono što se
dešava u mojim grudima. Verovatno je ionako samo skenirao sobu, tražeći
još nekog igrača.
„Još neko?” upitao je neko od momaka.
Međutim, on nije odgovorio svom prijatelju. Samo je nastavio da stoji
nada mnom. Šta on to radi?
Spustila sam bradu, podigla pogled i videla njegove prste, blago uvijene,
dok je ruke držao sa strane. Pratila sam venu na njegovoj snažnoj ruci i činilo
mi se da je cela prostorija odjednom utihnula, dok mi se stomak prevrtao a
disanje zaustavljalo.
Zašto uopšte samo stoji tu?
Polako sam podigla pogled i odmah se napela, jer su zlatne oči boje
lešnika gledale pravo u mene.
Skrenula sam pogled u stranu i pitala se da li sam propustila nešto. Zašto
gleda u mene?

26
 Michael je spustio pogled, a zbog njegove opake, crvene maske… one
koja je bila replika deformisane i strašne Army of Two6 maske iz video igre-
osetila sam slabost u kolenima.
Uvek me je plašio. Uzbudljiva vrsta straha me je palila.
Stisnula sam noge osećajući pulsiranje između njih, bolno na mestu koje
je bilo prazno uvek kada mi je bio blizu, ali nedovoljno blizu.
Sviđalo mi se to. Sviđalo mi se da budem tako uplašena.
Svi iza mene su sedeli mirno, a on je malo nakrivio glavu u stranu i
posmatrao me. O čemu li razmišlja?
„Ona ima samo šesnaest godina” progovorio je gospodin Fitzpatrick.
Michael je zadržao pogled na meni još par sekundi, a onda okrenuo glavu
i pogledao gospodina Fitzpatricka.
Imam šesnaest godina… do sledećeg meseca, to je činjenica, ali me
svakako nisu mogli povesti sa sobom. Košarkašima nije bilo bitno koliko
imaju godina, ali su zato sve devojke koje su išle sa njima morale imati
osamnaest, kao garanciju školi da one idu svojom slobodnom voljom.
Nije kao da bi me poveli, gospodin Fitzpatrick je pogrešio.
Profesor je ljutito posmatrao, a ja, iako nisam mogla da vidim Michaelove
oči jer je bio okrenut leđima, shvatila sam da je uznemirio gospodina
Fitzpatricka, zato što je ovaj popustio. Spustio je pogled trepćući i povukao
se.
Michael je okrenuo glavu i pogledao me još jednom, dok mi se niz leđa
spuštala kapljica znoja.
Zatim je izašao iz učionice uz Kaia koji ga je pratio, a to sam znala jer je
on nosio srebrnu masku… i zalupio vrata za njima.
Šta se dođavola desilo?
Dok se šapat širio učionicom krajičkom oka sam primetila kako je
Claudia uperila pogled u mene. Uzvratila sam joj pogledom i videla njenu
uzdignutu obrvu sa pitanjem u njenim očima, ali sam je ignorisala i vratila
se svom testu. Nemam pojma zašto je on gledao u mene. Nisam ga videla od
letnjeg raspusta kad je došao kući sa koledža, a i tada me je kao i obično
ignorisao.

6
Video igra, kombinacija ratne i fantasy sa akterima koji imaju maske na licima

27
 „U redu, svi!” Gospodin Fitzpatrick je podviknuo. „Nazad na posao.
Odmah!”
Uzbuđeno brbljanje se stišalo do šaputanja i svi su se lagano vratili radu.
Muzika koja je izbledela u daleki šum je prestala, i prvi put otkako sam ušla
u učionicu pustila sam osmeh koji sam sve vreme zadržavala.
Večeras će biti haos. Đavolja Noć nije samo inicijacija. Ona je posebna.
Ne samo da će zgrabiti igrače iz svih soba, odvesti ih na nepoznatu lokaciju,
malo ih oraspoložiti, napiti već kasnije... jahači će napraviti pustoš i ceo grad
pretvoriti u svoje igralište.
Prošle godine kada oni nisu bili tu bilo je dosadno, ali sada su svi znali
da je to ta noć.
Počinje upravo sada, bez sumnje, kada se momci i nekoliko devojaka
ukrcaju u automobile.
Uzela sam olovku, dišući plitko dok sam cupkala desnim kolenom gore -
dole.
Želela sam da odem.
Vrelina u mojim grudima se lagano hladila, a glava koja mi se pre tri
minuta činila da je viša od drveća, polako se spuštala na zemlju.
Sledećeg minuta sam se osećala isto kao pre nego što je on došao: na dnu,
hladno i nebitno.
Nakon časa, otići ću kući, proveriti mamu, presvući se a onda otići do
Cristovih da budem kod njih. Bila je to rutina koja je počela ubrzo nakon
tatine smrti. Ponekad ostanem na večeri a ponekad se vratim kući da jedem
sa mamom ukoliko je budna.
Onda ću otići u krevet, pokušavajući da ne brinem zbog toga što jedan
brat svakog dana pokušava da me osvoji, i da poričem ono što se budi u
meni svaki put kada je drugi brat u blizini.
Smeh i povici su se čuli kroz prozore, i ja sam pretrnula zaustavljajući
koleno koje je igralo.
Jebi ga.
Zavukla sam ruku ispod klupe, zgrabila svesku iz algebre naginjući se ka
Claudii, i zajedno sa torbom joj je predala, šapućući. „Ponesi ovo sa sobom
kući, uzeću tokom vikenda.”
Obrve su joj se spojile i izgledala je zbunjeno. „Šta…“

28
 Ali joj nisam dozvolila da završi, ustala sam od stola i otišla do profesora.
„Gospodine Fitzpatrick?” prišla sam katedri, sa rukama iza leđa. „Da li
smem da koristim kupatilo, molim Vas? Završila sam zadatak,” lagala sam
tihim glasom.
Jedva me je pogledao, dozvolio mi izađem i odmahnuo rukom. Da, ja sam
bila takva učenica. Oh Erica Fane? Devojka koja je uvek pristojno obučena i
volontira na mnogim događajima, potpuno besplatno. Dobro dete.
Nakon što sam napustila učionicu uputila sam se pravo ka vratima, ne
oklevajući ni trenutka.
Dok u nekom trenutku shvati da se ne vraćam, ja ću otići. Možda ću ipak
upasti u nevolju, ali će već biti kasno da me zaustavi. Delo počinjeno. Trpi
posledice u ponedeljak.
Istrčavši iz škole primetila sam grupu automobila, kamioneta i džipova
skroz levo i prišunjala sam se iza ugla zgrade. Nisam ih planirala pitati da li
mogu poći sa njima, niti dozvoliti da bilo ko primeti da sam tu. Ili bi me
ismejali ili potapšali po glavi i vratili na nastavu.
Ne. Neću dozvoliti da me vide.
Požurila sam prema grupi automobila i primetila Michaelov crni
Mercedes G klase. Prišunjala se iza njega i provirila.
„Svi ulazite u automobile,” neko je povikao.
Primetila sam Damona Torrancea odmah. Imao je crnu masku koja mu je
stajala na vrhu glave dok je koračao kroz gomilu automobila, dobacivši pivo
momku koji je bio u zadnjem delu kamioneta. Njegova crna kosa je bila
zalizana, sakrivena ispod maske, ali sam primetila njegove visoke jagodične
kosti i prelepe crne oči. Damon je bio zgodan.
Međutim, nije mi se sviđao. Još dok sam bila prvak a oni maturanti, i
nisam imala mnogo znanja o njihovom ponašanju u školi, dovoljno sam
saznala u kući Cristovih da shvatim kako sa njim nešto nije u redu. Michael
ga je držao pod kontrolom, ne mnogo, ali je ipak makar nekako bio
kontrolisan, i to sa razlogom. Plašio me je.
Ali ne na način na koji me je Michael plašio, ne na način koji mi se sviđao.
Bilo je oko dvadeset pet ljudi do sada, računajući košarkaški tim i
nekoliko devojaka, ali škola će biti gotova za manje od sata, što znači da će
utovariti još njih koji će se pridružiti zabavi.

29
 „Gde idemo?” jedan od momaka je upitao, pri tom gledajući u Damona.
Ali onda je naišao Will Grayson koji je udario Damona po ramenu dok
je prolazio. „Tamo gde niko neće čuti tvoje vrištanje,” odgovorio je.
Osmehnuo se, a onda je otvorio vrata svog crnog Ford Raptora penjući se
na prag otvorenih vrata, i pogledao preko haube.
Will je držao svoju belu masku sa crvenom brazdom u ruci, od svoje
smeđe kose je napravio čirokanu7, a njegove zavodljive zelene oči su se
smeškale. „Hej da li si video Kylie Halpbern?” upitao je nekog, gledajući
preko Damonove glave.
Virkala sam iza automobile, videvši pri tom Kaia sa njegovom srebrnom
maskom na vrhu glave, i Michaela još uvek skrivenog iza njegove.
„Jebem ti sve, jeste videli te noge?” Will je nastavio. ”Dosta je
napredovala u poslednjih godinu dana.”
„Da, nedostaju mi devojke iz srednje skole,” rekao je Damon otvarajući
suvozačka vrata na Raptoru. „One pokazuju poštovanje i pristojno se
ponašaju.”
Gledala sam Michaela udaljenog na manje od pet metara od mene kako
otvara zadnja, bočna vrata sa vozačeve strane svoje G klase, ubacuje
duguljastu torbu, i na kraju zalupi vratima. Stegla sam pesnice, odjednom
se osećajući slabo. Šta sam dođavola ovo uradila? Nije trebalo ovo da uradim.
Ili ću upasti u nevolju ili ću se osramotiti.
„Michael? Biće ovo duga noć. Da li si ti video nekog ko ti se svideo?”
„Možda,” odgovorio je dubokim glasom.
Zatim sam čula još jedan glas koji se tiho nasmejao. Mislim da je to bio
Kai. „Ortak, izazivam te,” zadirkivao ga je kao da zna nešto. „Ona jeste
prelepa, ali sačekaj bar dok ne postane punoletna.”
„Pokušaću,” čula sam Michaela kako odgovara. „I ona je dosta
napredovala u poslednjih godinu dana. Teško je ne zapaziti.”
„O kome to pričate, momci?” Damon je uskočio.
„Ni o kome,” Michael je odbrusio iznenada, ljutito.
Zavrtela sam glavom otresajući njihove reči. Morala sam da se izgubim
iz vida pre nego me neko vidi.

7
Tip muške frizure gde kosa treba da izgleda jednako sa svih strana i da ide lagano ka gore

30
 „Ulazite svi u automobile,” Michael je naredio.
Grudi su mi se ubrzano podizale i spuštale, duboko sam udahnula i
stisnula ručicu na kamionetu začuvši da su se otvorila, i povukla sam ih.
Ponovo sam bacila pogled na momke, načuljila uši, otvorila vrata i brzo
se ušunjala unutra. Zatvarajući vrata, nadala se da me nisu primetili u svom
ovom ludilu i ukrcavanju u druge automobile.
Ne bi trebalo ovo da radim.
Naravno, obraćala sam pažnju na njih tokom godina. Upijala njihove
razgovore i njihovo ponašanje, primećivala sam stvari koje drugi nisu, ali ih
nikad nisam pratila.
Da li je ovo bio prvi ili drugi stepen uhođenja? Oh, Isuse. Prevrnula sam
očima, bez želje da razmišljam o tome.
„Hajdemo!” Kai je povikao, i vrata automobila su se pozatvarala.
„Vidimo se tamo!” čula sam Willa kako odgovara.
Automobil ispod mene je zabrundao a ja sam širom otvorila oči dok su
se ljudi penjali u Michaelov automobil. Sva četvora vrata su se zatvorila,
jedna za drugim, a tihu kabinu su ispunili smeh i žubor nekoliko muških
glasova.
Terenac je bučno urlao ispod mene, dok sam se ja okrenula na leđa
spustivši glavu na pod, nesigurna da li bi se trebala osećati dobro što nisam
uhvaćena ili biti zabrinuta što nemam pojma u šta sam se uvalila.

31
 „Оvuda, gospođice Fane.” Čovek mi se nasmešio uzimajući pregršt
ključeva, i poveo me ka liftovima.
„Ja sam Ford Patterson, jedan od menadžera.”
Pružio mi je ruku i protresao je.
„Drago mi je što smo se upoznali,” odgovorila sam.
Dok smo koračali, razgledala sam hol moje nove stambene zgrade,
Delcour. To je neboder sa dvadeset dva sprata u Meridian Cityju, sagrađen
od stanova i penthousa, i iako nije bio visok kao zgrade koje ga okružuju,
ipak se isticao. Potpuno crn sa zlatnim detaljima spolja, bio je umetničko
delo, a i unutrašnjost je bila jednako raskošna. Nisam mogla da verujem da
živim ovde.
„Vi ste na dvadeset-prvom spratu, skroz na vrhu,” objasnio je, pri tom

32
zaustavio lift i stisnuo dugme, „I imate neverovatan pogled. Bićete
zadovoljni.”
Zgrabila sam kaiš torbe koja mi je bila preko grudi, i jedva da sam mogla
da sačekam. Ništa mi nije moglo biti lepše od toga da se probudim ujutru sa
pogledom na ogroman grad, zgrade koje na horizontu dodiruju nebo i
milione ljudi koji tu rade i žive.
Dok su se mnogi osećali izgubljeno u velikim gradovima - zbog svetla,
buke i previše akcije - ja nisam mogla da obuzdam uzbuđenje što sam deo
nečeg tako velikog. Ta energija me je uzbuđivala.
Proverila sam telefon opet, da bih se uverila da nisam propustila poziv
moje majke. Još uvek sam bila zabrinuta za nju. I pomalo zabrinuta za sebe,
ali me to nije sprečilo da napustim Thynder Bay jutros.
Nakon što je gospodin Ferguson napustio moju kuću sinoć, ne pronašavši
ništa u i oko objekta, uvukla sam se u mamin krevet i zurila u poruku koja
je bila u kutiji sa bodežom.
Čuvaj se osvete strpljivog čoveka.
Guglala sam i pronašla da je to citat Johna Drydena,8 i znala sam šta to
znači. Oni koji su strpljivi, planiraju. A čuvaj se čoveka sa planom.
Ali plan za šta? I ko su oni što su sinoć bili ispred moje kuće sa maskama
na licu? Da li su to bili Jahači? Da li bi mi oni poslali bodež?
Probudila sam se jutros ignorišući krutu Trevorovu poruku, onu kojom
mi je poručio kako je ljut na mene što sam sinoć otišla ranije, a onda sam
ispitivala mamu i Irinu, našu kućnu pomoćnicu, međutim nijedna nije znala
ništa o mom misterioznom poklonu, niti ko ga je ostavio.
Poruka nije bila potpisana, i niko nije znao kako je kutija dospela tu.
Uhvatila sam mamin zabrinut pogled koji joj je prešao preko lica, te sam
sakrila poruku, a nju ubedila kako je bodež u stvari poklon koji mi je
najverovatnije Trevor ostavio kao iznenađenje. Nisam želela da brine za
mene.
Ali sam ja svakako bila zabrinuta.
Neko je bio u mom domu, tačno ispred maminog nosa.
Jutros u žurbi da što pre krenem na put, ubacila sam tanku kutiju sa
8
Engleski pesnik, književni kritičar i prevodilac, živeo u drugoj polovini 17. veka. Smatra se da je izvršio veliki
uticaj na delo kasnijeg engleskog pesnika T.S. Eliota

33
bodežom u auto, i odvezla se ne znajući zbog čega sam je ponela. Trebala
sam je ostaviti kući.
Mekano zvono je zazvonilo i ja sam pratila gospodina Pattersona u lift,
primetivši da je stisnuo broj dvadeset jedan. Stisnula sam oči primetivši da
iznad toga nema više spratova.
„Mislila sam da ima dvadeset dva sprata,” komentarisala sam dok sam
stajala pored njega.
„Ima.” Uveravao me je klimajući glavom. „Ali na tom spratu se nalazi
samo jedan stan, i on ima privatni lift u holu.”
Okrenula sam glavu opet, shvatajući . „U redu.”
„Vaš sprat ima samo dva stana,” objasnio je, „zato što su stanovi malo
veći. Drugi stan je trenutno prazan, pa ćete uživati u dosta privatnosti.”
Apartmani su bili malo veći na mom spratu? Ne sećam se da je neko to
pomenuo kada sam poslala e-mail upravi, kada sam dogovarala zakup.
„Evo nas,” zacvrkutao je i iskoračio napred sa osmehom, kad su se vrata
otvorila. Podigao je ruku, pozivajući me da krenem prva.
Izašavši iz lifta, pogledala sam levo i desno i videla sam uski, dobro
osvetljen hodnik sa crnim mermernim podom, i zidovima boje zalaska
sunca. Skrenuo je levo dovodeći me do vrata stana, međutim ja sam bacila
pogled na još jedna masivna, crna vrata sa zlatnim brojem 2104 na njima.
To mora da je taj prazan stan.
Stigli smo do drugih vrata- očigledno mojih- kada je upravitelj provukao
ključ i širom otvorio vrata, a zatim ušao unutra.
Gledala sam kako uleće u stan, dok sam smrznuta stajala na pragu.
Hm... U redu.
Ovo nije imalo smisla. Ovaj stan je bio ogroman.
Polako sam ušla unutra sa rukama čvrsto stisnutim uz bokove, dok sam
se kretala ispod visokog plafona, ogromne dnevne sobe i zida ispunjenog
prozorima koji su gledali u dvorište, sa fontanom i prirodnom travom
napolju. Isti crni mermerni pod se nastavljao iz hodnika, ali zidovi su bili
krem boje.
„Kao što vidite,” gospodin Patterson je nastavio dok je išao prema zidu
od prozora, „imate potpuno opremljenu kuhinju, sa vrhunskim aparatima i
svideće Vam se kako plan otvorenog sprata omogućava pogled na grad.“

34
 Provirila sam u kuhinju. Mermerni pult je sijao na sunčevoj svetlosti koja
se prosipala kroz prozore. Hromirani uređaji su bili veoma atraktivni kao
oni kod kuće, luster od kovanog gvožđa- jednostavan, prefinjen i lep- uparen
sa onim koji visi u dnevnoj sobi.
Zatim je nastavio priču o tri spavaće sobe, podnom grejanju i kišnom
tušu, na šta sam ja krenula da odmahujem glavom, zatrpana informacijama.
„Čekajte…“
Ali on me je presekao. „Imate zajedničku teretanu na drugom spratu,
kao i zatvoreni bazen. Sve je otvoreno 24/7, a s obzirom da ste u penthausu
imate i privatno dvorište.”
Moje obrve su se podigle. Ja sam u penthausu? Šta?
„Čekajte,” nasmejala sam se, pomalo izbezumljena.
Međutim on je samo nastavio. „Imate dvoja vrata za vaš stan,” rekao mi
je ozbiljnim glasom.
„Ona druga vode na stepenište u slučaju požara, ali budite sigurni da
uvek budu zaključana.” Pokazao mi je na kraj hodnika, pa sam izvila glavu
da bih videla metalna vrata na dnu mračnog hodnika. „Mi veoma brinemo
o sigurnosti ovde, ali sam ja hteo da znate za izlaz u slučaju nužde.”
Podigla sam ruku i sa čela obrisala tanak sloj znoja. Šta se do đavola ovde
dešava? Stan je bio potpuno opremljen i namešten luksuznim foteljama,
stolovima i uređajima, i sad sam ga posmatrala kako uzima tablet i podešava
zatamnjenje prozora koji su gledali na grad.
„Sada dopustite da Vam pokažem…“
„Čekajte,” ispalila sam, prekinuvši ga. „Žao mi je. Mislim da je došlo do
greške. Ja sam Erica Fane. Ja sam tražila jednosoban stan sa kupatilom- ne
penthaus. Ne znam čiji je ovo stan, ali ja sam tražila nešto manje sa manjim
zakupom.”
Izgledao je zbunjeno i uzeo je svoju fasciklu, verovatno da proveri
informacije.
Iako mi se penthaus dopadao, nisam planirala da trošim hiljade dolara
svakog meseca na nešto što mi nije bilo neophodno.
Osmehnuo se sa olakšanjem, proučavajući papire. „Da, zaboravio sam.”
Pogledao je u mene. „Taj stan je iznajmljen, nažalost.”
Spustila sam ramena, razočarana. „Šta?”

35
 „Došlo je do zabune i veoma mi je žao. Vlasnici su mi predložili da
ispoštujemo ovaj ugovor i izdamo Vam penthaus u znak izvinjenja. Oba
penthausa su bila prazna, tako da nije bilo razloga da Vama ne ustupimo
jedan od njih. Ugovor je još uvek na godinu dana i ostaće po dogovoru
tokom tog vremena.” Držao je ključeve ispred mene. „Niko Vas nije
obavestio?”
Pogledala sam ga, posegnula i uzela ključeve.
„Nije.” Odgovorila sam. „I dalje sam pomalo zbunjena. Zašto biste mi
dali stan sa duplo skupljim zakupom po istoj ceni?”
Osmehnuo se, slegnuvši ramenima. Tako je moja mama radila tokom
mog odrastanja kada bi htela da prestane da odgovara na pitanja.
„Kao što sam rekao,” smirivao me je, „veoma nam je žao zbog zabune.
Prihvatite naše najiskrenije izvinjenje i nadam se da će penthaus ispuniti
Vaša očekivanja tokom studiranja ove godine.” Odmahnuo je glavom.
„Molim Vas da me obavestite ako Vam još nešto bude potrebno, gospođice
Fane. Stojim Vam na usluzi.”
Zatim je projurio pored mene i izašao iz apartmana, zatvarajući vrata za
sobom.
Stajala sam tamo osetivši nervozu u želucu koja mi je izbila dah. Nisam
mogla da verujem. Kako se ovo dogodilo?
Okrenula sam se polako, ušla u sobu upijajući realnost, a najviše od
svega tišinu. Bila sam potpuno sama ovde…. ovako visoko.
I pored toga što je bilo prelepo, ja sam više bila oduševljena idejom da
spavam na dušeku na naduvavanje večeras, pre nego što sutra odem i kupim
svoj nameštaj. Bila sam uzbuđena zbog malog, udobnog stana i novih
suseda.
Međutim, škola počinje za dva dana i sada nemam vremena da tražim
drugi stan. „Do đavola,” progunđala sam u sebi.
Lagano sam koračala hodnikom, lutala po sobama, ulazila i izlazila iz
njih, i na kraju pronašla ogromno kupatilo sa dvostrukim umivaonikom i tuš
kabinu obloženu pločicama od škriljca9. U otvorenom ormanu pored
umivaonika primetila sam peškire i frotire koji su bili složeni i spremni, a

9
Prirodni kamen, granit crn i vrlo elegantan. Od njega se prave visoko kvalitetne pločice

36
pored njih i sunđer za mene.
Zatim sam se uputila u glavnu spavaću sobu primetivši da je bila
opremljena ogromnim krevetom i nameštajem koji se uklapao uz belu
posteljinu i draperije. Takođe je i sat na noćnom ormariću bio podešen.
Neverovatno. Sve je bilo urađeno za mene. Isto kao kod kuće.
Dekor se možda malo razlikovao, krajolik se svakako promenio, ali moj
život nije. O svemu se već neko pobrinuo. Sigurna sam da, ako otvorim
frižider, i on će biti pun.
Mislim da su se majke iz Thynder Baya pobrinule da im jedna od
princeza bude dobro zbrinuta. Ovo nije bio uobičajeni rad odbora za doček
koji ostavlja korpu sa voćem u znak dobrodošlice.
Odmahnula sam glavom i osetila kao da se zidovi skupljaju oko mene.
Žene Thynder Baya su veoma zauzete dame. One su moćne, uticajne i
temeljne, a mi, kao njihova deca, uživali smo u privilegijama. Ja čak i više od
ostalih, jer mi je otac preminuo, a moja majka je bila… slaba.
Kao dete sam cenila sigurnost utočišta koje su pružale, ali sada sam
želela brinuti sama o sebi. Prostor, razdaljina i možda malo nevolje. To je ono
što sam tražila.
Ispustila sam uzdah i spustila ključeve u džep belog džins šorca. Zgrabila
sam rub crnog džempera i povukla ga preko glave, ostavši u sivoj majci
kratkih rukava.
Koračajući kroz stan, prešla sam preko praga i izašla u dvorište. Nožni
prsti u crnim japankama su mi dodirivali travu. Koračajući po proširenoj
oblasti, primetila sam da je dizajnirana u pravougaonom obliku, sa jednom
dugom, otvorenom stranom koja je nudila pogled na grad.
Sa leve strane sam videla još prozora, verovatno od praznog stana sa
kojim sam delila sprat. Onda sam podigla pogled naviše izvijajući vrat da
vidim sprat iznad mene, na kome se stan zakrivljeno prostirao sa ove strane
zgrade, dok su prozori bili delimično vidljivi odavde.
Imao je više od jedne terase kao i savršen pogled na dvorište. Pitala sam
se da li tu živi cela porodica kojoj je potrebno dosta prostora, ali sam se setila
da je gospodin Patterson rekao „on.”
Pustila sam pogled da luta po njegovim prozorima. Nakon svega, ipak
nisam bila sama, ovde gore.

37
 Zatreptala sam pospano, sa izmaglicom sna koja je još uvek bila prisutna,
dok sam ležala na stomaku i grlila jastuk. Načuljila sam uši, osluškujući zvuk
lupkanja koji je dolazio od nekud izdaleka.
Tap, tap, tap...tap...tap
Podigla sam se na ruke pokušavajući da fokusiram pogled.
Da li je to kucanje? Ali ko bi to kucao? Nisam znala da ima nekog ovde,
bar ne još uvek. Ja sam tek danas stigla i nisam imala komšije…
Uostalom… podigla sam pogled na sat na noćnom stočiću… bilo je jedan
posle ponoći.
Okrenula sam se, sela i protrljala pospane oči, polako osetivši kako magla
nestaje.
Mislim da sam čula kucanje. Neko konstantno lupanje.
Pogledala sam oko sebe dok je mesečina bacala svetlost kroz prozore koja
je padala na bele pokrivače. Osluškivala sam u potrazi za bilo kakvim
zvukom u tišini mirnog i tamnog stana.
Ali onda je nešto glasno lupilo tako da sam poskočila i zadržala dah.
Iskočila sam iz kreveta i zgrabila telefon sa noćnog ormarića.
To nije bilo kucanje.
Stisnula sam telefon u ruci polako koračala kroz spavaću sobu,
osluškujući druge zvukove i razmišljala da li sam zaključala sva vrata.
Prednja, staklena vrata koja vode u dvorište i....
Da li sam zaključala zadnji ulaz? Da. Da, naravno da jesam.
Ali onda se udarac ponovio i ja sam se zaustavila. Šta dođavola?
Bilo je bučno i teško, kao da mrtvac pada, i nisam imala pojma odakle
dolazi, iznad, ispod ili pored mene. Projurila sam hodnikom u dnevnu sobu
i pored zalihe boja koje sam kupila danas u toku dana. Možda nisam dobila
maleni stančić koji sam mogla i želela da platim, ili svoje šerpe i lonce, ali
sam ga svakako mogla učiniti svojim sa malo boje.

38
 Tiho sam ušla u kuhinju, zgrabila nož sa ploče i stisnula ga u ruci, i sa
oštricom skrivenom iza sebe polako se približila ulaznim vratima. Još uvek
nisam bila sigurna odakle zvuk dolazi, ali šesto čulo mi je reklo da proverim
sve ulaze.
Provirila sam kroz špijunku a svaka dlačica na telu mi se podigla. Ma
koliko da sam želela biti samostalna, sad sam bila izbezumljena zbog ovoga.
Podigla sam se na prste provirujući kroz rupu, i ugledala lift nekoliko
metara niz hodnik uz odsjaj zidnih fenjera.
Međutim nije bilo ničega i nikoga. Hodnik se činio praznim.
Okrenula sam glavu i pogledala iza sebe, kada se gromoglasni udar
ponovo čuo.
Ponovo sam se oslonila na cela stopala i počela da se šunjam kroz stan
dok sam osluškivala udaranje koje je sad prešlo u konstantni napad. Moja
stopala su pratila zvuk, približila sam mu se, i konačno sam prislonila uho
na vrata koja su vodila u hodnik. Moje srce je ubrzano zakucalo kada mi je
vibrirajući zvuk dodirnuo kožu.
Položivši obraz na površinu, progutala sam knedlu u grlu dok je udaranje
o zid postajalo sve brže i brže.
Neko je bio u praznom stanu. Držala sam telefon u ruci, okrenula broj
kancelarije obezbeđenja dole, ali nije bilo odgovora. Znala sam da je tu noćni
čuvar po imenu Simon ili tako nešto, ali nisam mislila da ima još ljudi koji
noćas rade. Sigurno se udaljio od svog stola.
Nastavila sam da osluškujem, pitajući se da li bi bilo bolje da samo
ignorišem sve, da sačekam do jutra i pitam menadžera o tome… međutim
što sam išla dalje niz hodnik buka je bivala glasnija, sve dok nisam došla do
zadnjeg ulaza.
Otvorila sam vrata izbacujući glavu u hodnik, a pri tom sam teška, čelična
vrata držala dovoljno otvorenim da mogu da istražim.
Pogledala sam desno i videla vrata kao moja. Zatim sam čula glasni
ženski jecaj koji je odjeknuo oko mene, i počela sam ubrzano da dišem.
A onda se začuo još jedan jecaj. Pa još jedan, i još jedan, i....
Da li se ona seksa? Usta su mi se otvorila u čudu i pokušala sam da se ne
nasmejem.
O Bože.

39
 Ali mislila sam da je stan trebalo da bude prazan.
Zakoračila sam napred sa nožem u ruci… za svaki slučaj, i tiho se
prišunjala do drugih vrata podižući pogled, a onda sam ugledala male
kamere celom dužinom zida, verovatno ugrađene kada su i stanovi građeni.
Prislonila sam uho na vrata prisluškujući, i opet čula bam, bam, bam kako
nešto udara u zid, a devojka iznova glasno jeca.
Zagrizla sam usnu zubima, prekrivajući osmeh rukom.
Ali onda je žena povikala. „Ne! O Bože! Molim te!”
Uozbiljila sam se, čuvši strah u njenom glasu. Kratki, oštri krici su sada
bili drugačiji. Zvučala je uspaničeno i uplašeno, a njeni krikovi su bili mučni.
Usta su mi se odjednom osušila dok sam slušala.
„Ah!” zajecala je opet. „Ne, molim te, stani!”
Odmakla sam se od vrata. Više mi ništa nije bilo smešno.
Međutim, nešto je udarilo u vrata sa druge strane, baš glasno i ja sam se
trznula unazad. „Sranje!” progunđala sam, zadihano.
Podigla sam pogled do kamera, i zapitala se da li su povezane sa
obezbeđenjem dole ili sa bilo kim ko je u stanu. Da li oni znaju da sam ovde?
Okrenula sam se i potrčala do mojih vrata, zgrabila bravu i pokušala da
je otvorim.
Ali bila je zaključana.
„Prokletstvo!” progunđala sam. Jebena stvar se sigurno zaključava
automatski.
Još jedan glasan udarac o vrata se čuo, na manje od metra od mene… tako
blizu… i bacila sam pogled prema njima, a disanje mi se ubrzalo toliko da je
postalo bolno.
Povukla sam bravu na vratima, uvrtala i okretala, ali nije ni mrdnula.
Još jedan udarac je odjeknuo o vrata, a ja sam ustuknula i ispustila nož.
„Sranje.”
Spustila sam se da pokupim nož, ali tada sam čula neka vrata kako se
otvaraju, i sleđena od straha zaletela sam se na stepenište i sakrila se iza
vrata, potpuno zaboravivši na nož.
Jebem ti!
Zajebi ovo. Ko god da dolazi iz praznog stana, sigurno je neko koga ne
želim da sretnem. Sjurila sam se, preskačući stepenik dok mi je vrisak zastao

40
u grlu a strah stezao grudi.
Udarci su odjekivali iznad mene, podigla sam pogled na kratko i videla
ruku koja klizi gelenderom kao da je neko preskakao više stepenika
odjednom.
O, moj Bože. Trčala sam, preskačući stepenike jedan za drugim dok mi se
niz vrat spuštala kap znoja. Koraci su bili sve bliži, noge su mi se grčile od
napora, ali davala sam sve od sebe. Uzdahnula sam sa olakšanjem videvši
vrata na kojima je pisalo PREDVORJE. Otvorila sam ih i uletela unutra, pri
tom se okrenuvši da bacim pogled da li je on- ili ona- iza mene.
Ali tada sam se zabila u neki zid i tiho vrisnula, kada su me neke ruke
zgrabile za nadlaktice. Pogledala sam naviše i zadržala dah kada sam videla
Michaela Crista kako se nadvija nada mnom suženih očiju.
„Michael?” izdahnula sam vazduh, smrznuta od zbunjenosti.
„Šta ti radiš ovde, do đavola?” Podigao je obrvu, pomerio me od sebe i
pustio mi ruke.
„Jedan je posle ponoći.”
Otvorila sam usta, ali ništa nije izašlo iz njih. Zašto je on bio ovde?
Stajao je ispred lifta, ne onog kojim sam se popela jutros, obučen u crno
odelo, kao da je do sad bio u klubu ili tako negde. Mlada crnka je stajala
pored njega, prelepa, u tesnoj, tamno plavoj koktel haljini koja joj se spuštala
do polovine bedara.
Odjednom sam se osetila izloženom, obučena u moj svileni šorc za
spavanje i crnu majicu na bretele, kose verovatno zamršene u čvorove.
„Ja…,”pogledala sam preko ramena ponovo, i primetila da ko god me je
pratio niz stepenice nije izašao kroz vrata još uvek.
Zabacila sam glavu, gledajući u Michaela. „Čula sam nešto na mom
spratu,” rekla sam mu. Zatim sam protresla glavom, još uvek zbunjena. „Šta
ti radiš ovde?”
„Ja živim ovde,” uzvratio je i momentalno sam prepoznala taj, uvek
prisutni kruti ton, kojim mi se svaki put obraćao.
„Živiš ovde?” upitala sam. „Mislila sam da živiš u porodičnoj zgradi.”
Zavukao je ruku u džep, odmahnuo glavom i pogledao me praznim
pogledom kao da sam glupa. Zatvorila sam oči i uzdahnula. „Naravno,”
odmahnula sam glavom, kada sam konačno shvatila.” Naravno. Ti si onaj

41
što živi na dvadeset-drugom spratu.”
Počela sam da sklapam kockice: odvojeni lift ispred koga su on i devojka
stajali, usamljeni gospodin koji živi iznad mene, gospođa Crist koja mi je
poslala link za Delcour kao predlog, a pri tom mi nije rekla da je zgrada
vlasništvo njihove porodice…..
Luksuzan stan, za mene samu, potpuno opremljen, samo čeka da se u
njega uselim.
Gospođa Crist… najverovatnije i njen suprug, pobrinuli su se da ja na
kraju završim ovde. Da bi me držali blizu i pod svojom kontrolom.
„A ko je ovo?”
Pogledala sam preko njegovog ramena i videla ženu sa kosom boje
čokolade i prodornim očima, uglađenu poput filmske zvezde u noći
premijere.
Michael je pogledao napred, usana lagano iskrivljenih. „Devojka mog
mlađeg brata.”
„Oh…,” odgovorila je.
Skrenula sam pogled, povređena.
Devojka njegovog mlađeg brata. Nije mi čak mogao ni ime izgovoriti.
A i nisam više bila Trevorova devojka. Nisam bila sigurna ni da li on to
zna, ali prošli su meseci od tada. Mora da je u njihovoj kući nekom izletelo u
toku razgovora.
„Šta si čula?” upitao je, te sam ga pogledala i primetila kako zuri u mene.
Oklevala sam, nesigurna da li treba da mu kažem o buci ili ženinim
jecajima. Nisam se osećala sigurnom tu sa njim i htela sam potražiti
upravitelja, ali mi Michael nije dao vremena da reagujem.
Verovatno ne bi ni slušao ono što bih mu ispričala.
„Ništa,” na kraju sam odgovorila, uzdahnuvši. „Zaboravi.”
Proučavao me je na trenutak, a zatim ispružio ruku i provukao belu
karticu ispred senzora na zidu. Vrata njegovog privatnog lifta su se odmah
otvorila. Okrenuo se devojci. „Nemoj previše da se opuštaš. Dolazim gore
za minut.”
Klimnula je glavom sa malim osmehom koji joj je zaigrao na usnama, dok
je ulazila u lift i pritiskala dugme, a vrata se brzo zatvorila za njom.
Michael me je ignorisao, odšetao je do recepcije i popričao sa čovekom iz

42
obezbeđenja. Čovek je klimnuo glavom i predao mu nešto što mi se učinilo
kao ključevi, a zatim se vratio do mene dok su njegova visina i atletska građa
činili da mi se usta osuše opet.
Bože, tako je lep.
Nakon svih ovih godina, celog života koji sam provela prateći ga
pogledom, moje telo bi uvek bilo toplije kada bi on bio u blizini. Prekrstila
sam ruke na grudima pokušavajući da utišam udare mog uzbuđenog srca.
Nisam želela da budem blizu njega. Ne nakon što me je odgurivao skoro
celog mog života, i nakon toga kako se uvek prema meni ponašao.
Podigla sam ruku do vrata i odsutno klizila prstom preko zadebljale
linije.
„Simon će prekontrolisati stepenište i tvoj sprat,” rekao mi je.
„Hajde, ja ću te odvesti gore.”
„Rekla sam zaboravi,” insistirala sam, odbijajući da se pomerim. „Nije
mi potrebna tvoja pomoć.”
Ali on je svakako krenuo prema drugom liftu, a ja sam primetila čuvara
kako otvara vrata stepeništa i nestaje iza njih.
Protiv svoje volje sam pratila Michaela, zakoračila u lift bosih nogu i
gledala kako pritiska dugme sa brojem dvadeset-jedan.
„Ti znaš na kom spratu živim?” upitala sam ga.
Međutim nije mi odgovorio.
Lift se pokrenuo, a ja sam stajala odmah pored njega i pokušavala da
ostanem mirna. Nisam želela da dišem ubrzano i da se vrpoljim. Oduvek
sam bila neverovatno svesna Michaelovog prisustva, i plašila sam se da on
to ne primeti. Možda, ako bih pomislila da me vidi kao običnu, ne bih brinula
o tome šta on misli.
Međutim, kako sam spustila ruke i pogledala pravo napred, neznatni
protok vazduha koji je dolazio iz ventilacije pokrenuo mi je kosu koja je
zaigrala preko mojih grudi i vrhova mojih dojki. Obliznula sam usne,
osećajući njegovu magnetsku privlačnost na samo par centimetara od mene.
Grudi su mi se podizale i spuštale, vrućina se pela uz moj vrat, i onda sam
osetila kako mi se bradavice ukrućuju, a vatra koja se širila po mojoj koži
dopire do stomaka, a onda se smešta među moje noge. Odjednom, šorc za

43
spavanje mi je postao tesan a u stomaku sam osetila prazninu i bol, kao da
danima ništa nisam jela.
Isuse.
Podigla sam ruku, zagladila kosu iza uha i osetila njegov pogled na sebi.
Međutim, nisam se usudila da ga pogledam. Nakon što sam videla kakav
je komad priveo noćas, sve što sam mogla je bilo da ispravim leđa, slegnem
ramenima i prihvatim to.
Kao što sam radila i svih ovih godina.
Lift je stao, vrata su se otvorila i Michael je izašao prvi, očito ne glumeći
džentlmena kakav je gospodin Patterson bio. Koračao je pravo ka mom
stanu, a ja sam ga pratila obraćajući se njegovim leđima.
„Kada mi je gospodin Patterson pokazivao sprat, rekao mi je da je taj stan
prazan.” Pogledala sam prema vratima navodno praznog stana. „Ali sam
čula buku malo ranije.”
Okrenuo se prema meni, očiju uperenih u vrata. „Kakvu vrstu buke?”
Uzglavlja kreveta koja udaraju u zidove, jecaje, vriske, dahtanje, ljude
koji imaju seks....
Progutala sam pljuvačku, odlučivši da budem neodređena. „Samo neku
buku.”
Izdahnuo je vazduh kroz nos, iznerviran. Zaobišao me je, krenuo ka
dugom stanu grabeći bravu na vratima i drmajući je, a kada to nije upalio,
pokucao je nekoliko puta. Vrata su se otvorila, a ja sam raširila oči u neverici.
Međutim, pojavio se isti onaj čuvar odozdo.
„Nema ničega ovde, gospodine. Proverio sam i stepenište, nema znakova
da je neko nešto dirao.”
„Hvala Vam,” uzvratio je Michael. „Zaključajte stan i vratite se dole.”
„Da, gospodine.”
Posmatrala sam čuvara kako zaključava ulazna vrata i zatim čeka lift.
Michael se vratio do mene držeći ključeve u ruci dok su njegove oči boje
lešnika izgledale još nestrpljivije.
Očešao se o mene u prolazu i otključao moja ulazna vrata.
„Kako si znao da sam se zaključala sa suprotne strane vrata?” pratila sam
ga dok je ulazio u stan.

44
 „Nisam znao.” Stavio je ključ u džep pantalona. „Ali sam pretpostavio
da jesi. Nisi imala ključeve od sobe, a zadnja vrata stana koja vode na
stepenište se automatski zaključavaju. Zapamti to.”
Prevrnula sam očima, gledajući kako pregleda po mom stanu. Pre tri
godine… ma, do pre pet dana… volela bih da budem u njegovom prisustvu.
Da priča sa mnom, da pazi na mene....
Ali to nije ono što je on sada radio. Još uvek sam za njega bila nevidljiva,
poput vazduha koji je udisao. I mnogo manje bitna od vazduha.
Jedna noć. Još uvek je živela u mom sećanju, živopisna i divlja, i volela
bih da je se i on seća. Ali ta noć se svakako pretvorila u sranje, isto kao i način
na koji se odnosio prema meni.
Prekrstila sam ruke na grudima, potpuno smirena, i gledala negde na
drugu stranu, jednostavno čekajući da ode.
Proverio je sobe, zadnji ulaz, vratio se nazad i gurnuo staklena vrata da
proveri da li su zatvorena.
„Nije neobično za osoblje da provodi pauze u nekom od praznih
stanova,” objasnio je ravnim glasom. „U svakom slučaju, sada je sve mirno.”
Klimnula sam glavom i naterala sebe da ga prkosno pogledam. „Kao što
sam rekla, nije mi potrebna ničija pomoć.”
Čula sam kako se tiho nasmejao, i kada sam podigla pogled videla sam
mu snishodljiv osmeh u očima.
„Ne treba ti, a?” odgovorio je sarkastično. „Ništa ti nije promaklo? Imaš
sve pod kontrolom?”
Prkosno sam podigla bradu i nisam mu odgovorila.
Krenuo je unazad, gledajući u mene arogantno i zabavljeno. „Ovo je lep
stan,” prokomentarisao je, gledajući oko sebe. „Mora da si naporno radila da
zaradiš novac da ga možeš platiti, kao i račune za te kreditne kartice u tvom
novčaniku ili taj lepi novi auto koji si tek dobila.”
Stisnula sam zube. Obuzela me je silina osećanja kojima se nisam mogla
odupreti. Mrzela sam to što je govorio. Nije bilo baš sve tako jednostavno, i
nije bilo fer.
Stao je ispred mene i pogledao me skupljenih očiju. „Pobegla si daleko
od mog brata, moje porodice, tvoje majke pa čak i od svojih prijatelja,”
napomenuo je, „ali šta ako jednog dana saznaš da sve sigurnosti koje si

45
uzimala zdravo za gotovo… tvoja kuću, novac, i ljudi koji te vole… više nisu
tu?”
„Da li će ti tada biti potrebna pomoć? Da li ćeš tada napokon shvatiti
koliko si slabašna bez svih tih pogodnosti za koje sada misliš da ti nisu
potrebne?”
Buljila sam u njega stežući svaki mišić kako ne bih odala ono što osećam.
Da, naravno. Uživala sam u novcu. I možda, da sam bila stvarno rešena
brinuti sama o sebi, onda bih ga odbacila. Kreditne kartice, auto, novac za
školarinu.
Pa da li sam ja zaista onakva kao što je on natuknuo? Kukavica koja samo
priča u prazno, a nikada nije spoznala pravu bol i patnju, i nikad se nije borila
ni za šta?
“Ne, mislim da ćeš biti dobro,” rekao je niskim, pohotnim glasom dok je
uzimao pramen moje kose i mazio ga između prstiju. „Lepe devojke uvek
imaju čime da trguju, zar ne?”
Podigla sam pogled, ukrstila svoj sa njegovim i odgurnula mu ruku. Šta,
jebote, nije u redu sa njim?
Ugao usana mu se iskrivio u osmeh, a zatim me je zaobišao i krenuo ka
vratima „’Noć, Malo Čudovište.”
Okrenula sam se i videla ga kako izlazi kroz vrata i zatvara ih za sobom.
Malo Čudovište. Zašto mi se obratio tako? Nisam čula taj nadimak tri
godine.
Ne od one noći.

46
 Nemoj biti nasamo sa njom.
Moje jedino pravilo. Jedina stvar koje sam se držao i obećao sebi, a sada
sam je prekršio.
Disao sam teško sa rukama prekrštenih preko grudi, i gledao ispred sebe
u brojeve na zidu lifta. Niko je nije poznavao.
Ne onako kako sam je ja znao. Ja sam znao bolje. Znao sam koliko je ona
dobra.
Erica Fane je svoje različite uloge igrala dobro. Odgovorna, požrtvovana
ćerka za svoju majku, prijatna, popustljiva devojka za mog brata, sjajna
učenica i lepotica naše rastuće primorske zajednice. Svi su je voleli.
Ona je mislila da mi ne znači ništa, da je nebitna i nevidljiva. Toliko
mnogo je želela da otvorim oči i da je vidim ponovo, da nije shvatala da već

47
jesam. Znao sam da se ispod svog tog njenog savršenog sjaja krije prevrtljiva
pizda, i nisam mogao to da zaboravim.
Zašto sam, jebi ga, morao da je odvedem do njenog stana? Zašto sam
morao da se uverim da je sigurna? Njeno prisustvo me je teralo da
posustanem. Učinilo da zaboravim.
Izletela je kroz vrata stepeništa, uplašena i rumena, i izgledala tako
maleno i krhko da se zaštitnički instinkt u meni odmah pokrenuo.
Da, ona je svoje uloge igrala dobro.
Nemoj biti nasamo sa njom. Nemoj nikad više biti nasamo sa njom.
Vrata lifta su se otvorila i zakoračio sam direktno u svoj hodnik, zašao iza
ugla u zatamnjenu dnevnu sobu, i tada sam primetio devojku na koju sam
skoro zaboravio.
Sedela je na sredini sobe, zajahavši drvenu stolicu.
Potpuno gola.
Suzdržavao sam osmeh, iznenađen njenom kreativnošću. Većina žena je
čekala instrukcije.
Suzio sam oči i prišao stolici, a njene su se usne izvile u maleni osmeh.
Podlakticama se odmarala na vrhu naslona stolice, dok su joj noge bile široko
raširene, a stopala u cipelama sa visokim potpeticama postavljena na podu
sa obe strane stolice.
Zaustavio sam se ispred nje i pustio pogled da luta njenim izloženim
telom: izvajanim, otvorenim i spremnim za mene. Grudi su joj bile savršene
i okrugle, i dok sam klizio pogledom preko njenog preplanulog stomaka,
dopuštajući da se spusti na njenu golu pičkicu, zapitao sam se da li je već
vlažna.
Pružio sam ruku i dodirnuo joj obraz nadlanicom, a ona se naslonila na
nju gledajući me razigrano, dok joj je duga, svilena kosa padala preko grudi.
Onda je iznenada uhvatila moj palac između zuba i počela nežno da ga
gricka.
Zurio sam u nju i čekao da vidim šta će uraditi sledeće. Da ga sisa? Poliže?
Možda ugrize jače? Voleo sam kada sam dobijao isto onoliko koliko sam
davao. Kada žena pokaže vatru u sebi, umesto da sedi skrštenih ruku.
Međutim, onda je odustala, ponudila mi stidljivi pogled i prebacila loptu
na moju stranu terena. Moj je posao bio da napadnem a njen da bude voljan

48
komad mesa, pretpostavljam. Bože, baš mi je bilo jebeno dosadno.
Podigao sam joj bradu i naredio nežnim glasom. „Ne pomeraj se
odavde.”
Trebao mi je predah da mi se vrati raspoloženje za nešto što više nisam
želeo.
Prošao sam pored nje, pa uz stepenice, skidajući sako dok sam se peo.
Ušao sam u spavaću sobu koja je bila ogromna, sa krevetom kraljevske
veličine i dovoljno prostora za opuštanje. Krenuo sam prema tuš kabini koja
je bila postavljena između spavaće sobe i kupatila koje joj je pripadalo. Bila
je otvorena i potpuno vidljiva iz kreveta. Ponekad mi je to išlo na ruku, kada
bih doveo neku devojku, ili možda dve, i želeo da ih gledam dok se igraju.
Skinuo sam svu odeću, bacio je na pod i zakoračio ispod tuša, bez žurbe
da se vratim dole.
Pljusak je padao odozgo, kvasio mi kosu i razlivao svoju toplotu preko
mojih ramena i leđa. Želeo bih da mogu reći da su mi napetost u glavi i telu
izazvali sati provedeni u teretani, moj lični trener koji želi biti siguran da sam
spreman za sezonu ili stalne vežbe koje smo imali od kako su nam napravili
program vežbanja, ali sam znao da nisu. Imam dvadeset-tri godine, u
najboljoj sam formi u životu, i pridržavam se pravila po kojima živim skoro
celog svog života.
To nije bilo zbog košarke. To je bilo zbog nje.
Nakon tri duge godine, ona je bila ovde, oni su bili ovde, i teško da sam
mogao misliti o bilo čemu drugom.
Pitam se da li će me i dalje želeti kad sve bude rečeno i urađeno. Nakon
svih godina dok me je posmatrala i verovatno želela da je dodirnem, zar neće
biti jebeno ironično da me prezre, kada je konačno uzmem u naručje i
prislonim svoje telo uz njeno?
Da, bićeš u mom krevetu dušo, ali ne pre nego poželiš da si me mrzela.
Ispustio sam uzdah, pognuo glavu i zatvorio oči.
Isuse. Omotao sam ruku oko kurca osećajući kako udara i pulsira, dok
raste debeo i tvrd pri pomisli na nju.
Prevukao sam palcem preko vlažnog vrha, razmazujući spermu koja je
bila samo maleni deo onoga što se spremalo da izađe.
Dođavola.

49
 Bila mi je dovoljna pomisao na nju i na to kako sam se zamalo odao u liftu
ranije.
Baš je bila zabavna. Kako se trudila da ne izgleda kao da ne gubi jebeni
razum pored mene. Kako je plitko disala, zbog čega su joj se sise podizale i
spuštale, a bradavice se probijale kroz njenu tanku majicu izazivajući me da
uzmem jednu od njih između zuba, i naučim je da tako dobro vrišti moje ime
da će ga i u snu izgovarati.
Ta zlatna koža potamnela od leta u Thunder Bayu izgledala je kao gozba,
a ta njena kosa… plava i ravna, koja joj je dodirivala lice i vrat dok se spuštala
niz njena leđa, izgledala je tako mekano da nisam mogao da odolim da ne
dodirnem te svetle niti.
Prilično uspešno sam je ignorisao čitavog svog života, u početku zato što
je bila premlada za mene da bih mario, a zatim zato što sam morao biti
strpljiv.
Sada je trenutak bio savršen, ona je bila ovde, a i ja sam.
Samo ja nisam bio sam.
A najbolje od svega? Ona nije znala da mi znamo. Ona nije znala da
dolazimo po nju.
Isključio sam vodu, udahnuo i izdahnuo, moj kurac je bio bolan i na
granici pucanja… i trebalo mi je olakšanje. Omotao sam peškir oko kukova,
prošao prstima kroz kosu, izašao iz spavaće sobe i spustio se stepenicama
dole.
Alex, mlada žena koju sam poveo na timsku žurku večeras, još uvek je
poslušno sedela na stolici, a njeno srcoliko dupe je izgledalo nešto
privlačnije, sada kada mi je bio dignut.
Međutim, još uvek nisam bio potpuno spreman. Sipao sam sebi piće,
odšetao do prozora i posmatrao grad. Svetlost i energija su ispunili noć,
čineći ga da liči na more zvezda koje plutaju ispred mene, i to je bila prva
stvar koju sam naučio kao dete kada sam prvi put posetio ovo mesto.
Meridian City je bio nadahnjujući, posmatran iz daljine. Kao i većina drugih
stvari, što sam shvatio tokom života.
Što si bliže bio nečem lepom, ono je postajalo manje lepo. Misterija je bila
primamljiva, ne sam izgled.
Spustio sam pogled i primetio Riku kroz njene prozore. Njen stan se

50
nalazio na spratu ispod… ali ne direktno ispod mog, tako da su moji prozori
pružali odličan pogled, kako na njeno dvorište, tako i na njen stan. Suzio sam
pogled, gledajući je kako juri po stanu, i pitao se šta radi.
Raširila je komad platna pored zida, dok su na podu dnevne sobe bile
kantice boje. Popela se na merdevine, pa na vrhove prstiju, pokušavajući da
dohvati mesto gde se zid spaja sa plafonom i da na njega nešto stavi.
Verovatno traku za krečenje. Bilo je skoro dva ujutru. Zašto sada kreči?
Njeno lepo, malo dupe je bilo istrćeno, a crna čipkana traka koja se
nalazila na porubu njene majice, podigla se, otkrivajući kožu njenog
stomaka.
Vrućina se razlila mojim grudima slivajući se do prepona, dok mi je srce
zalupalo jače. Rika ima fenomenalno telo, iako nema pojma kako da ga
koristi.
Mekane, hladne ruke su prešle preko mog ramena kada je devojka stala
iza mene, potpuno gola. Staklo nije bilo zatamnjeno, ali ni svetla nisu bila
upaljena, tako da Rika ne bi mogla da vidi ništa ako bi pogledala ovde gore.
Alex je pogledala kroz prozor, verovatno videvši ono u šta sam gledao, a
zatim se okrenula prema meni i skliznula rukom ispod peškira.
„Mhhh...,” zastenjala je osetivši koliko sam tvrd. „Sviđa ti se.”
Ostao sam miran, gledajući Riku dok me je devojka mazila. ”Ne sviđa
mi se.”
Jednom sam pomislio da mi se sviđa. Na nekoliko sati, nekada davno,
videli smo svet istim očima, i pomislio sam da joj mogu verovati.
To je bila greška koja je moje prijatelje koštala slobode.
„Ali želiš je,” nastavila je, trljajući me brže, a da je pri tom tačno znala šta
je uzrok moje erekcije.
Pustio sam je, ali nažalost nisam imao želju da pružim ruku i dodirnem
je. Gledao sam dole u Riku kako silazi sa merdevina, spušta se na ruke i
kolena i lepi traku preko ukrasne lajsne na zidu izvijenih leđa, mameći me.
Zastenjao sam, osetivši ubrzane pokrete devojke.
„Da,” provocirala me je. „Tako slatka i nevina, zar ne?”
Progutao sam kroz suvo grlo i uperio pogled dola na Riku. „Nije ni jedno
ni drugo,” progunđao sam sebi u bradu.
„Možda nije,” zadirkivala je. „Jer one stidljive obično ispadnu najgore od

51
svih.”
Onda se nagnula, zarila svoje usne na moj vrat i prošaputala, „Kladim se
da ti brat može reći koliko je ona loša devojčica.”
Isuse.
Postavio sam ruke na prozor i naslonio se na njega, kada je Rika sela opet
na kolena i pogledala u zid, koji je sada, čini mi se, bio spreman za krečenje.
Nadao sam se da to nije tačno. Samo dve stvari sam želeo, da je moj brat
nije toliko pripitomio koliko se hvalio, i da je Rika imala borbenosti u sebi
onoliko koliko sam se nadao.
„Da,” stenjala je devojka, ljubeći me duž vilice. „Kladim se da on baš
tačno zna šta ona voli.”
Odmah sam se uspravio, okrenuo glavu i rukom joj podigao bradu,
čvrsto je držeći. „Moj brat je poslednja osoba koja zna o njoj bilo šta,”
procedio sam dok sam gledao u nju. „Sada idi kući. Nisam raspoložen.”
Odgurnuo sam je, a iznenađeni uzdah joj je pobegao kad je skupljala
obrve, potpuno zbunjena.
„Ali ti si....,”negodovala je, pokazujući na moj kurac koji je napravio
šator na crnom peškiru.
„To nije zbog tebe, i ti to dobro znaš.”
Okrenuo sam se prozoru, zategnuo peškir oko struka i gledao Riku kako
podiže kosu i vezuje je u konjski rep, a onda se naginje da podigne konzervu
boje.
Međutim, tada sam čuo zvono lifta iza mene, označavajući da se spušta
da pokupi onoga ko ga je zvao, te sam brzo bacio pogled preko ramena i
video da devojka još uvek gola stoji u mestu.
„Bolje ti je da požuriš,” upozorio sam je, „neko društvo mi dolazi a oni
bi najviše od svega voleli da te zateknu tako.“
Spustio sam pogled niz njeno telo, ističući da se to odnosi na njenu
nagost.
Šarala je pogledom tamo ovamo, oklevala i izgledala je nezadovoljno.
Nisam znao da li je bila razočarana ili samo uvređena.
U stvari, baš me i nije briga. Već sam joj platio, svakako.
Napokon se pokrenula, žureći da pokupi odeću koju je svuda redom
razbacala, te sam čuo šuštanje dok se oblačila.

52
 Pogledao sam opet naniže, video Riku kako sipa boju u kofu, a zatim
uranja valjak i boji ga u crveno.
Moju omiljenu boju.
Ta boja je bila hrabra i samouverena, ali isto tako i agresivna i nasilna.
Nisam bio siguran zbog čega sam je favorizovao, ali jesam, oduvek.
Zvono lifta je zazvonilo opet, te sam se uspravio i pomerio od prozora, a
zatim začuo duboke glasove koji su se širili penthausom.
Okrenuo sam se i video devojku, Alex, kako navlači drugu cipelu i grabi
svoju torbicu, pre nego je požurila u pravcu liftova.
Ali bez obzira da li je obučena ili ne, ona ne može biti neprimećena.
Damon, Will i Kai su se pojavili iza ugla, smejući se nekoj zajedničkoj
šali, obučeni u slična crna odela, dok su se upravo vraćali iz nekakvog
provoda.
Alex je brzo koračala pokušavajući da se progura pored njih, ali Damon
ju je uhvatio i omotao ruke oko njenog struka.
„Hej, gde ti misliš da si pošla?” zadirkivao je, pojačavajući svoj stisak,
uprkos njenom lažnom opiranju. „Da li je Michael već iskoristio svoj puni
sat?”
Will se nasmejao i odmahnuo glavom, dok su on i Kai nastavili svojim
putem ulazeći u stan.
Damon ju je gurao unazad, vraćajući je opet u dnevnu sobu, dok joj je
jednom rukom stiskao guzu.
Nagnuo sam se preko stolice i dohvatio pantalone sa učkurom, koje sam
jutros tu bacio. Ugurao sam noge u nogavice, navukao ih a zatim skinuo
peškir i bacio ga na pod.
„Samo je ostavi na miru,” rekao sam mu.
Međutim njegove tamne oči, skoro crne, okrenule su prema meni… i
toliko sam bio jebeno umoran od toga da u njima neprekidno vidim taj
izazivački pogled.
Njegove usne su se izvile u osmeh, zavukao je ruku u džep vadeći štos
novčanica.
„Biću nežan,” prošaputao je sa usnama na njenom obrazu, držeći novac.
Okrenula je glavu i pogledala me, verovatno se pitajući kakav je protokol.
Da li je trebalo da iskoristi priliku iako je prethodni klijent još uvek tu?

53
 Nisam mario šta će uraditi. Ona je bila dostupna, i ako ćemo realno
govoriti, to je za nju bio posao, a ne zadovoljstvo. Meni je večeras bila
potrebna pratnja za privatnu zabavu, a Will ju je poznavao dovoljno dobro
da zna da je diskretna i lako dostupna.
Samo mi je bilo više muka od Damonovih ispada.
Međutim, ona se okrenula ka njemu i polako uzela novac.
A on nije oklevao. Spustio joj je gornji deo haljine do struka, a zatim je
podigao i zakačio njene noge oko svojih bokova.
„Lagao sam,” rekao je, iskezivši zube negde blizu njenog uha. „Ja nikad
nisam nežan.”
Nagnuo se i prekrio joj usta svojima dok ju je nosio niz hodnik u rezervnu
spavaću sobu.
Izdahnuo sam bučno kroz nos, iznerviran stalnim sukobima sa njim.
Nikada ranije nije bilo ovako.
Moji prijatelji i ja smo se sukobljavali tokom našeg prijateljstva. Naravno.
Svako od nas je imao specifičnu narav, poroke, i različite osećaje za to šta je
dobro a šta loše.
Ali tada su nas te razlike činile jačima. Kao pojedinci smo imali slabosti,
ali kao Jahači, bili smo nepobedivi. Svako od nas je sa sobom nosio nešto
različito, i šta je jednom nedostajalo, drugi su to nadoknađivali. Mi smo bili
jedinica, na terenu i van njega.
Više nisam bio siguran da to još uvek važi. Stvari su se promenile.
Kai je seo na kauč dok je Will otišao do frižidera zgrabivši ostatak
sendvič sa tanjira i flašu vode.
Okrenuo sam se i uhvatio košarkašku loptu koju sam osvojio nakon što
smo pobedili na državnom takmičenju srednjih škola, i bacio je na Willa,
udarivši ga u nadlakticu.
Trgao se ispustivši flašu vode i zabuljio se u mene usta punih sendviča.
„Jaoj,” zakukao je i raširio ruke. „Šta je tvoj problem?”
„Jesi li ti bio u 2014?” ispalio sam, iako sam već znao odgovor.
Postojao je razlog zašto smo Riku smestili na dvadeset-prvi sprat. To ju
je izolovalo od ostalih suseda. Međutim, bio sam potpuno svestan da moji
prijatelji verovatno neće dozvoliti da mogućnost korišćenja susednog
praznog stana… ili mogućnost zajebavanja sa njom… propadne.

54
 Oni nisu živeli u zgradi, ali su nekako došli do ključa.
Will je skrenuo pogled, ali sam uhvatio kez na njegovom licu. Progutao
je hranu i okrenuo se ka meni sležući ramenima. „Pa možda samo doveli
nekoliko devojaka iz kluba,” priznao je. „Znaš kakav je Damona. Stvari su
malo izmakle kontroli.”
Uputio sam pogled Kaiu, prijatelju za koga sam znao da nije učestvovao,
ali me je svakako ljutilo to što ih nije sprečio.
Provukao sam prste kroz vlažnu kosu i presekao Willa pogledom.
„Erika Fane je možda mlada i neiskusna, ali nije glupa,” naglasio sam i
pogledao u njega i Kaia. “Zabavićete se sa njom. Obećavam. Ali nećete
uspeti ako nam umakne pre nego je imamo onde gde je želimo.”
Will se sagnuo da dohvati košarkašku loptu. Sa svojih sto osamdeset tri
centimetra visine, bio je niži od nas ostalih, ali je bio podjednako snažno
građen.
„Kai i ja smo napolju već nekoliko meseci,” optužio me je, stisnuvši loptu
između dlanova ispred svojih grudi posmatrajući me dok je prilazio.
„Pristao sam da sačekam, tako da i Damon može da učestvuje, ali sada mi je
već dosta jebenog čekanja, Michaele.”
Njegovo je strpljenje bilo pri kraju, to sam već neko vreme znao. On i Kai
su dobili lakšu kaznu na osnovu optužnice, ali da bi bili fer prema Damonu,
nismo ništa preduzimali dok i on nije izašao.
„Kao ona smicalica od sinoć?” dobacio sam im. „Kad ste se pojavili
ispred njene kuće sa maskama?”
Smejao se sam sebi, sav zadovoljan. „To je bilo za dobra, stara vremena.
Ne prigovaraj nam.”
Ali ja sam odmahnuo glavom. „Bili smo strpljivi ovoliko dugo.”
„Ne,” odgovorio je. „Mi smo bili strpljivi. Ti si bio na koledžu.”
Stao sam ispred njega, dobrih deset centimetara viši, i zgrabio loptu iz
njegovih ruku. Fiksirao sam ga pogledom, pomerio loptu na stranu i pustio
je da isklizne iz mojih prstiju. Video sam Kaia kako je hvata jednim brzim
pokretom, pre no što je pala na pod.
„Želeli smo da bude u Meridian Cityju,” rekao sam Willu, „i ona je ovde.
Bez prijatelja i bez cimera. Želeli smo da bude u ovoj zgradi, sa svima nama,

55
i evo je.” Naslonio sam glavu na prozor iza sebe, gestikulirajući. „Jedino što
nas razdvaja od nje su vrata. Ona je laka meta, a to čak i ne zna.”
Suzio je svoje zelene oči, slušajući me i dalje.
„Mi tačno znamo šta ćemo da uzmemo od nje, pre nego uzmemo i nju,”
podsetio sam ga, „Tako da nemoj da zajebeš ovo. Sve ide po planu, ali neće
ići ukoliko ona oseti opasnost pre nego dođe pravo vreme.”
Sklonio je pogled i sakrio oči još uvek iznerviran, ali očigledno je rešio
da odustane. Duboko je uzdahnuo, skinuo svoj crni sako bacajući ga na sofu,
i napustio sobu zaputivši se niz stepenice na privatni košarkaški teren pored
dnevnog boravka.
Nakon nekoliko sekundi, čuo sam odjek košarkaške lopte koja udara o
parket.
Kai se podigao sa sofe, došetao do prozora, prekrstio ruke na grudima i
u tišini gledao napolje.
Stao sam pored njega. Prislonio sam dlanove o prozorsko staklo i sledio
njegov pogled, tako da smo obojica gledali u Riku kako povlači valjak gore
dole, dok je jednom beli zid postajao krvavo crven.
„Sama je.” Prošaputao sam. „Sada je potpuno sama. I uskoro neće imati
ni šta da jede osim naše dobre volje.”
Podigao sam pogled prema Kaiu koji je suženim pogledom proučavao
nju. Stisnuo je vilicu i pomislio sam kako je poneki put opasniji od Damona.
Kod Damona se barem sve unapred znalo.
Ali Kai, sa njegovim neumoljivim, tamnim očima i čvrstim izrazom lica,
njega je oduvek bilo teško odgonetnuti. Veoma retko je govorio o sebi.
„Da li se predomišljaš?” upitao sam ga.
„Predomišljaš li se ti?”
Nastavio sam da gledam kroz prozor, ignorišući njegovo pitanje. Bez
obzira da li sam želeo ili voleo bilo šta od ovoga, to nikad nije bilo sporno.
Pre tri godine, radoznala mala Erica Fane želela je da se igra sa dečacima,
pa smo joj udovoljili, ali nas je ona izdala. Nije bilo šanse da to zaboravimo.
Nakon što dug bude isplaćen, moji prijatelji mogu pronaći svoj mir.
Kai je držao pogled prikovan na njoj dok je govorio. „Damon i Will
igraju na slepo, Michael. I nakon tri godine, to se nije promenilo. Oni deluju

56
i reaguju nagonski, ali ako su nekada verovali da novac i moć mogu da ih
izvuku iz bilo čega, sada znaju da to nije istina.”
Okrenuo je glavu i pogledao me u oči. „Tamo niko nije igrao igre. Tamo
nije bilo pravih prijatelja. Niti oklevanja. Reaguj i obavi posao. To su tamo
naučili.”
Ponovo sam pogledao kroz prozor. Tamo. To je Kai govorio za zatvor,
kad bi ga nekad pomenuo, otkad je izašao.
Ni ja nisam pitao. Možda nisam, jer sam znao da će pričati onda kad bude
bio spreman, a možda sam i osećao krivicu, jer sam znao da je to bila moja
greška. Ipak sam je ja poveo sa nama te noći. Ja sam joj verovao. Za sve to
sam ja snosio odgovornost.
Ili možda, samo možda, nisam ništa pitao zato što nisam želeo da znam
kakve su mojim prijateljima bile poslednje tri godine. Šta su izgubili. Koliko
su čekali. Koliko su se promenili.
Protresao sam glavom pokušavajući da zanemarim njegovo upozorenje.
„Oni su oduvek bili takvi,” tvrdio sam.
„Ali su uvek mogli biti kontrolisani,” usprotivio se. „Bili su umereniji.
Sada nemaju granicu, i jedina istina koju razumeju jeste da samo sebi mogu
verovati.”
Pa šta je on to govorio? Da oni možda imaju svoje sopstvene planove?
Pustio sam da mi pogled padne na nju dok je energično radila i valjkom
nanosila crvenu boju.
Nešto se uzburkalo u meni, okretalo i stezalo sve dok me grudi nisu
zabolele.
Šta ću učiniti ukoliko krenu na svoju ruku? Ako preduzmu sopstvenu
akciju? Nije mi se sviđala ta ideja.
Tokom prethodne tri godine bio sam prinuđen da je viđam u mojoj kući,
slušam o njoj, i trošim svoje vreme, dok je sve što sam želeo bilo da postanem
njena noćna mora. Sada je bila ovde, a mi smo bili spremni.
„Ne možemo prestati,” gotovo sam šapnuo. „Moći ćemo da kontrolišemo
Willa i Damona. Oduvek smo mogli.”
„Ja ne želim da stanem,” uzvratio je, tamnih očiju uperenih u nju. „Ona
zaslužuje sve što će je stići. Ali govorim ti da stvari ne idu uvek po planu.
Zapamti to.”

57
 Podigao sam času viskija koju sam odložio i nagnuo je, progutavši
ostatak tečnosti u jednom gutljaju. Žestina mi je gorela na dnu jezika, a grlo
mi se stezalo dok sam spuštao čašu.
Zapamtiću, ali neću da brinem o tome. Najzad je bilo vreme da se malo
zabavimo.
„Zašto ona kreči u dva ujutru?” upitao me je, kao da je tek sada shvatio
šta ona radi.
Samo sam odmahnuo glavom, gledajući dole u nju, jer nisam imao pojma.
Možda nije mogla spavati nakon Damonove i Willove ludorije iza susednih
vrata.
Kai je izdahnuo, gledajući dole u nju, dok mu je lagani smešak izvijao
usne. „Postala je prava lepotica, zar ne?” Glas mu je postao nežan ali je
zadržao preteći ton. „Prelepa koža, hipnotizirajuće oči i usne, zategnuto
telo…”
Da.
Rikina majka, rođena u Južnoafričkoj Republici, a poreklom iz Holandije,
udajom je našla put ka bogatstvu i moći, koristeći lice i telo, a da pri tom ni
upola nije bila lepa koliko njena ćerka. Rika možda jest nasledila majčinu
plavu kosu i plave oči, njene pune usne i očaravajući osmeh, ali sve ostalo je
bila sama Rika.
Preplanula, sjajna koža, noge snažne i mišićave od mačevanja koje je
trenirala godinama, način na koji je uvek izgledala primamljivo i slatko, ali
sa tračkom nestašluka u očima.
Kao beba vampir.
„Hej!” Will je povikao odozdo. „Jebote, šta radite momci? Hajde da
igramo!”
Kai se nasmejao, spustio ruke i okrenuo se ka terenu.
Ali ja sam oklevao, još uvek razmišljajući o njegovom upozorenju.
Bio je u pravu. Damon i Will su vrebali i čekali pravi trenutak da krenu i
da ubiju. Ali šta je sa Kaiem?
Koliko daleko je spreman da ide sa njom?
Mi smo imali pravila, način na koji je ovo trebalo da se odigra. Nećemo
da je povredimo. Hoćemo da je uništimo. Znao sam da će Damon i Will
pokušati da prekrše ta pravila, ali šta je sa Kaiem? Da li bi uskočio i zauzdao

58
ih na način na koji je to činio do sad?
Ili će ih slediti ovog puta?
„Šta je bilo sa tobom?” najzad sam ga upitao i naterao da zastane. „Da li
je zatvor promenio i tebe?”
Okrenuo se i pogledao me, jezivo smiren. „Pretpostavljam da ćemo to tek
videti.”

59
 Auto je skrenuo, bacakajući me napred-nazad po podu G Klase, a vožnja
se od udobne pretvorila u truckavu. Tlo ispod guma je odjednom zazvučalo
kao brusilica, tako da sam znala da se sada vozimo po šljunku.
Treštala je muzika iz automobila i čula sam zavijanje, što mi je govorilo
da je parada bila u punom jeku. Zaustavili smo se, i pre nego sam saznala
šta se dešava, vrata su se otvorila, motor je prestao sa radom i zavijanje je
odjeknulo vazduhom kada su se putnici pridružili ostalima napolju.
Ostala sam mirna, oduprevši se potrebi da virnem kroz prozore i nadala
se da Michael nema razloga da otvori zadnja vrata da bi nešto uzeo iz kola.
Nakon nekoliko minuta, galama i smeh su počeli da blede a onda su potpuno
prestali.
Polako sam se podigla, držeći glavu nisko, dok sam virila kroz prozor.
Posmatrala sam predeo. Čistina na kojoj su svi bili parkirani bila je
ispresecana viskom drvećem. Automobili, kamioneti i džipovi su bili

60
parkirali svuda po prazanom prostoru, a ja sam skupila oči primećujući da
smo u šumi.
Zašto smo, do đavola, bili ovde?
Zatim sam okrenula glavu i odmah primetila masivnu, kamenu
građevinu ispred sebe.
Nagnula sam glavu unazad, prateći pogledom oštre vrhove stare,
napuštene crkve koji su virili kroz gole, jesenje grane drveća, dok je stajala
slomljena, mrtva i nema usred šume.
Katedrala Svetog Killiana. Nikad nisam bila ovde, ali sam je znala sa slika
koje sam viđala u novinama tokom godina. Bila je to stara znamenitost,
napravljena početkom osamnaestog veka, kada je Thunder Bay bio prvi put
naseljen.
Međutim, 1938. godine je pretrpela velika oštećenja tokom uragana, tako
da su je tada zatvorili i nikad više nije otvorena.
Svi su verovatno nestali unutra.
Bacila sam još jedan odvažni pogled oko sebe da bih bila sigurna da nema
nikog, brzo se prebacila preko zadnjeg sedišta otvarajući jedna od zadnjih
vrata i iskočila napolje.
Prohladni oktobarski vazduh me je udario po nogama a po bosim
gležnjevima me je golicalo suvo, opalo lišće. Bila sam u suknji koja je bila deo
moje školske uniforme i u baletankama, bosih nogu, tako da mi se hladnoća
probijala kroz celo telo.
Potrčala sam preko čistine, videvši masivna drvena vrata katedrale koja
su bila zatvorena, zašla iza ugla i uputila se ka bočnoj strani. Trava je bila
prepuna korova, a kamenje iz temelja bilo je povađeno i slomljeno i ležalo je
uz zidove katedrale.
Muzika se probijala napolje kroz slomljene vitraže. Podigla sam ruku i
uhvatila se za donji deo prozora, a zatim se popela na jedan od lukova koji
je bio skoro tri metra visok i uklesan u donji deo crkvenog zida. Uzdigla sam
se, provirila u crkvu i osmehnula se.
Prokletstvo.
Zvučnici su bili postavljeni svuda po prostoriji i muzika je treštala iz njih,
dok su se dva momka… jedan od njih Kai, bez majice i bez svoje maske…

61
borili bez bokserskih rukavica na sredini prostranog poda, okruženi
gomilom učenika i učenica koji su bodrili njega i tog drugog momka.
Sudeći po ljudima koji su bili sasvim opušteni i cereku na Kaievom licu
dok je udarao svog protivnika, pretpostavila sam da ovo nije bila prava
borba.
Više kao neko zezanje.
Dok je muzika treštala, grupice učenika su se motale naokolo, pričali su,
smejali se i pili pivo, a onda sam videla kako neki od njih nestaju iza oltara i
silaze niz nekakve stepenice.
Da li stare zgrade kao ova imaju podrume? Ili- ne - pomislila sam u sebi,
katedrala Svetog Killiana ima katakombe. Čula sam za njih.
Podigla sam pogled i primetila ogroman prostor iznad sebe, balkonski
deo stare crkve koji je formirao polukrug, natkriljen iznad mesta gde se
nekada nalazio oltar. Većina drvenih klupa je bila odvaljena i bačena na
gomile po sobi, dok je stari luster od kovanog gvožđa, podsetnik na
srednjevekovna vremena sa držačima za sveće i kitnjastim dizajnom, još
uvek visio nad razvratnim prizorom tuče i nalivanja alkoholom koji se
odigravao ispod njega.
Primetila sam Milesa Andersona i njegovu devojku kako se ljube na
klupi i momentalno spustila glavu dole. Nisam volela ni njega ni nju i nisam
želela da me vide.
„Ne bi trebalo da budeš ovde.”
Otvorila sam oči širom a stomak mi vezao u čvor, kada sam okrenula
glavu na desno.
Michael je stajao nekoliko metara od mene, podignute brade i gledao me
kroz masku.
Zamrzla sam se u mestu, osetivši kako mi srce tutnji. „Ja...” počela sam
da govorim ali je bilo baš glupo da kažem bilo šta. Znala sam da nije trebalo
da dođem. „Želela sam da vidim.”
Nakrivio je glavu, ali nisam imala pojma o čemu razmišlja. Volela bih
kad bi skinuo tu prokletu masku.
Zadržavala sam dah dok sam gledala kako se penje iza mene i hvata se
za prozorsku dasku tako da sam se nalazila zarobljena između njegovih
ruku, a svoje crne čizme postavlja na dva luka sa moje leve i desne strane.

62
 Šta je on to radio?
Vrelina njegovog tela mi je prekrila leđa. Podigla sam oči i videla ga kako
gleda kroz slomljeni prozor katedrale, prateći šta ja gledam.
Progutala sam knedlu koja mi je stajala u grlu i konačno progovorila…
„Ako želiš da odem...”
„Da li sam to rekao?”
Zatvorila sam usta, gledajući kako njegovi prsti stežu flašu Kirina10 koja
mu se nalazila u ruci.
Michael ima velike šake, kao i većina košarkaša, ali nisu bile toliko velike
kada uzmemo u obzir njegovu visinu. Bio je skoro trideset centimetara viši
od mene i nadam se da je završio sa rastom. Već sam morala da zabacujem
glavu kad ga gledam.
Zatvorila sam oči na sekund, očajna od želje da se samo naslonim na
njega, da se opustim, ali sam se uzdržala. Umesto toga, ukopala sam nokte
u kamen, prisilivši svoje oči da gledaju Kaia i onog drugog momka koji su
bili na tlu i rvali se kao MMA borci na betonskom podu.
Michael je podigao pivo do svojih usana i sigurno je sklonio masku jer
sam ga čula kako otpija piće. Ali onda su mi se obrve podigle kada se flaša
pojavila ispred mene, u visini mojih grudi.
Zbunjena, oklevala sam samo na trenutak pre nego sam uzela flašu,
nasmejala se u sebi, podigla je i otpila gutljaj. Držala sam je između usana,
zadržavajući gorki ukus na jeziku, pa tek onda progutala.
Kada sam pokušala da mu vratim flašu, odmahnuo je rukom. Opustila
sam se, uzela još nekoliko gutljaja, zadovoljna što me nije oterao. Još uvek.
„Ta vrata vode u katakombe, zar ne?” upitala sam, pokazujući unutra na
učenike koji su se uputili kroz zamračena vrata iza svetilišta.
Držala sam bocu na grudima a glavu okrenula prema Michaelu.
Potvrdno je klimnuo glavom.
Ponovo sam okrenula glavu ka prozoru i gledala dva momka i devojku
kako nestaju. „Šta oni rade tamo dole?”
„Zabavljaju se na druge načine.”

10
Marka svetlog piva poreklom iz Japana

63
 Stisnula sam vilicu iznervirana njegovim kratkim, zagonetnim
odgovorom. Želela sam da uđem unutra.
Ali onda se on nakratko tiho nasmejao i osetila sam kako me grebe
maskom po uhu, dok mi njegov tihi glas šapuće, „Niko ne zna za to, zar ne?”
Namrštila sam se, pitajući se na šta misli. Uzeo je flašu iz mojih ruku i
spustio je na prozorsku dasku.
„Ti si tako dobra devojčica, zar ne Rika? Dobra za mamicu, dobra za
profesore...” zastao je, pa nastavio, „Ti si dobra devojka spolja, ali niko ne
zna ko si, do đavola, ti u stvari, je l’ da?”
Stisnula sam zube i buljila u prazno ispred sebe.
Njegov vreli dah mi je prljio kožu obraza dok je govorio. „Ja znam šta ti
želiš da gledaš Rika,” procedio je. „Znam da voliš da gledaš mene.
Srednjoškolke ne bi trebalo da budu toliko nevaljale.”
Zaprepašćena, udahnula sam, odgurnula se od prozora kako bih se
izvukla između njegovih ruku i skočila na zemlju.
Lice mi je bilo vrelo od sramote dok sam jurila ka parkiralištu, ali neka
ruka me je odjednom zgrabila i povukla u suprotnom pravcu.
„ Michaele,”prošaputala sam, grla stegnutog od straha. „Pusti me.”
Približio mi se. „Kako znaš da sam ja Michael?”
Zatreptala sam i oborila glavu, nesposobna da ga pogledam. Pogled mi
je pao na njegovu ruku kojom je držao moju. Koža mi je gorela tako jako da
nisam bila sigurna da li je to od vreline ili hladnoće.
Progutala sam knedlu iz grla. „Osećam da si to ti.”
Ali on se nagnuo, učinivši da moje podivljalo srce zalupa još jače i
prošaputao. „Ti ne znaš kakav je osećaj biti sa mnom.”
Zatim je podigao ruku i zgrabio moju školsku kravatu, toliko grubo da
mi se telo cimnulo, a onda ju je olabavio i skinuo mi je preko glave.
„Šta to radiš?” uzdahnula sam.
Ali nije mi odgovorio.
Suzila sam oči, posmatrajući ga kako razvezuje kravatu, odlazi iza mene
i stavlja je preko mojih očiju.
Međutim ja sam je spustila i okrenula se da ga pogledam. „Zašto?”
Zašto mi treba povez za oči?
„Zato što ćeš videti više sa zatvorenim očima,” odgovorio je.

64
 Stajala sam mirno, dok je pričvršćivao kravatu oko mojih očiju a prstima
mi dodirivao kosu.
Sklonio je ruke sa nje, ali sam još uvek osećala njegove grudi uz moja
leđa pa sam se odmakla za dva-tri centimetra, osetivši kako gubim
ravnotežu. Gotovo da sam se htela osmehnuti, osećajući leptiriće u stomaku.
„Michaela?” rekla sam nežno.
Međutim on je ostao tih.
Počela sam disati ubrzano, preplavljena osećajima. Miris četinara i
crvenog javora, pomešan sa hladnim morskim vazduhom, preplavio me je
dok mi je lagani povetarac hladio vrele obraze.
Bradavice su mi se ukrutile, a svaka dlaka na telu podigla. Šta on to radi?
„Michaele,” rekla sam mnogo tiše. Počela sam se osećati glupo.
Ali on još uvek nije rekao ni reč.
Srce mi je počelo udarati, stisnula sam rub suknje dok sam se borila sa
vrelinom između bedara. Sa teškoćom sam progutala pljuvačku, polako se
okrenula i podigla ruke kojima sam pronašla njegove grudi a zatim svoje
dlanove spustila na njih.
„Ne možeš me uplašiti,” rekla sam mu.
Osetila sam kako rukom sklanja moje dlanove sa svojih grudi. „Već
jesam.”
Zatim je prešao ispred mene i povukao me za sobom. Nesigurno sam
prešla nekoliko koraka, zatim stala uz njega i uhvatila ga za ruku,
pokušavajući da ne posrnem dok smo se kretali kroz korov, kamenje i
preko neravnog tla.
Stegla sam prste oko njegove ruke a gruba koža njegovih dlanova mi je
prijala. Kako li bi izgledalo osetiti ih na drugim delovima tela?
„Tu su stepenice,” upozorio me je, prekidajući tok mojih misli. Usporila
sam, zakoračila i pronašla oslonac.

„Hajde,” požurivao me je, vodeći me napred. Nakon nekoliko koraka,

sunčeva svetlost je prestala da se probija kroz povez, tako da sam znala da
smo ušli unutra.
Vlažni miris kiše i truleži od godina zapuštenosti me je okružio, a ja sam
okrenula glavu i pokušala da lociram odjeke glasova svuda okolo. Pratila

65
sam Michael i hodala polako jer sam shvatila da je pod prekriven ostacima
srušenih delova zgrade i smećem.
Glasno navijanje muških glasova čulo se s leva, a ja sam osluškivala i čula
smeh i dobacivanje. Zatim je sledilo gunđanje i stenjanje, zbog čega sam
nagađala da je borba još uvek u toku.
Pratila sam Michaela, još uvek se držeći za njega, ali sam podigla drugu
ruku i dodirnula povez. Nije mi se sviđalo što nisam bila u mogućnosti da
vidim i nisam znala da li mi neko prilazi ili ne. Osećala sam kao da svi zure
u mene.
„Zašto mi ne daš da vidim?” upitala sam dok sam zastajala pored njega.
„Da li bi ti to bilo uzbudljivije?”
Okrenula sam glavu ka njemu iako ga nisam mogla videti. „Da li je to
što si mi stavio povez preko očiju za tebe uzbudljivije?”
Ali onda sam opet okrenula glavu napred, zaprepašćena koliko sam
zvučala lakomisleno. Oduvek sam bila nervozna u Michaelovoj blizini i bila
sam šokirana… a možda i malo ponosna… što sam to tako lako izgovorila.
Čula sam kako je nekoliko puta brzo udahnuo i pomislila da se smeje,
ali nisam bila sigurna.
„Želim da učiniš nešto za mene.” Pustio mi je ruku i osetila sam kako mi
je očešao rame dok je prelazio da stane iza mene. „ Želim da zadržiš povez
na očima i da ga ne skidaš. Ja ću se vratiti.”
„Vratiti? Šta?” Podigla sam obrve zbunjeno, osetivši kako se hladnoća širi
mojim telom a zabrinutost mi grči stomak.
Osetila sam kako me dodiruje po sredini leđa, a njegov dah prelazi preko
moje slepoočnice. „Pokaži mi koliko si jaka.”
A zatim me je gurnuo.
Udahnula sam, posrćući napred a moje baletanke su zagrebale po
prljavštini i kamenom podu prekrivenom prašinom. Mahala sam rukama,
pokušavajući da sprečim pad, dok sam ubrzano disala.
„ Št…“ gušila sam se. „Michaele?” dozivala sam ga i okretala glavu sa
jedne strane na drugu.
Gde je on, do đavola? Podigla sam ruku i zgrabila povez. Jebeš ti to.
Međutim onda sam se umirila, dok su mi njegove reči odjekivale u glavi.
Pokaži mi koliko si jaka.

66
 On me je testirao. Ili se igrao sa mnom. Udahnula sam duboko i umirila
se.
Mogla sam još malo sačekati. Dobro si. Možeš ti to. Još uvek neću odustati.
Udarci i povici borbe bili su udaljeni svega na metar od mene i mogla
sam čuti ljude kako pričaju i smeju se. Nisam bila sigurna da li je zbog mene
ili borbe, ali mi je lice gorelo od srama, koji me je terao da poželim da se
sakrijem. Imala sam utisak da je na meni hiljadu pogleda koji prate svaki moj
pokret.
Donja usna mi je zadrhtala i ispružila sam ruke, dok su mi se grudi
ubrzano podizale i spuštale, pokušavajući da otkrijem da li je neko blizu
mene. Osećala sam se izloženom, i to mi se nije sviđalo.
Koračala sam sitnim koracima, rukama hvatajući ništa sem vazduha, dok
sam pokušavala da opipam prostor ispred sebe.
„Michaele,”pozvala sam opet, dok mi je jecaj stezao grlom, ali mu nisam
dozvoljavala da iz njega pobegne.
„Ah jebote!” neko je povikao, oslušnula sam i pretpostavila da ima neke
veze sa borbom.
Čula sam lupanje i udarce koji su pljuštali, a zatim su se oglasili navijači
čiji su povici odjekivali u praznom prostoru iznad.
„Uaaaa!” muški glas je povikao dok su se drugi smejali.
Čula sam nekoliko devojaka kako se kikoću nedaleko od mene i uvukla
sam brzo vazduh kada sam začula korake blizu sebe.
„Nisam sigurna šta su planirali sa tobom medena,” ženski glas me je
zadirkivao, „ali sam ljubomorna.”
Druga devojka se nasmejala a ja sam se namrštila ispod poveza, dok mi
je bes zagrevao kožu.
Ispravila sam leđa i dodirnula povez u želji da ga strgnem.
Međutim, stegla sam šake oko tkanine, odupirući se. Ako ga skinem, on
će pobediti. Michael ga ne bi skinuo zato što ga nije briga. Ko gleda u mene?
Da li šapuću o meni? Da li se meni smeju? Michael ne bi mario za to.
Mogu ja ovo.
Spustila sam ruke i ispravila ramena, osećajući kako mi puls udara u grlu.
Sve je bilo u redu. Bila sam posramljena, nesigurna i bilo mi je neprijatno,
ali je to sve bilo u mojoj glavi.

67
 Sve dok neko nije očešao moje rame, pa sam se ukočila od straha kad je
nečija ruka stisla moju guzu.
„Mmh ja te poznajem,” muški glas je rekao. „Rika Fane, Trevorova
devojka, je l’ tako?”
Ne, nije tako. Odmah sam pomislila. Ali onda sam se zamrzla u mestu,
prepoznavši zločesti ton koji je uvek zvučao dvosmisleno, bez obzira šta
rekao.
Damon.
„Šta ti radiš ovde bez svog dečka?” podsmehnuo se. ”I ko te je to tako
vezao?”
Koža na rukama me je zasvrbela i želela sam da strgnem povez. Nije mi
se sviđalo da me gleda kada ja nisam mogla njega da vidim.
Pored Damona nisam bila bezbedna.
Progutala sam knedlu iz grla, ne dozvoljavajući mu da me zbuni. „Trevor
nije moj momak.”
„Šteta. Volim da se igram sa stvarima koje nisu moje.”
Zatim je svojim prstom okrznuo moju donju usnu, a ja sam okrenula
glavu. „Prestani,” zahtevala sam.
Ali on je omotao šaku oko mog vrata i približio me sebi. „Ti spavaš
ponekad kod Cristovih, zar ne?” procedio je tiho a njegov dah mi je prljio
usne. „Imaš svoju sobu tamo?”
Postavila sam svoje dlanove na njegova prsa, pokušavajući da ga
odgurnem, ali me je zgrabio za bok drugom rukom i zadržao me u mestu.
„Damone!” začula sam grmljavinu iza njega. „Odjebi i ostavi je na miru.”
To nije bio Michaelov glas.
Damon je uzdahnuo i odvratio tonom koji je pokazivao dosadu. „Ja
uzimam ono šta ja hoću, kad ja hoću, Kai. Nismo više u srednjoj školi.”
Zaškrgutala sam zubima pokušavajući da se izborim protiv njega, ali on
je omotao obe ruke oko mog struka, kao čelični pojas, a na uhu sam osetila
njegov šapat.
„Kako bi bilo da ja posetim tvoju sobu večeras, a?” Spustio je ruke na
moju guzu, a ja sam pokušala da se izmigoljim, odgurujući se od njega,
međutim bio je previše snažan.
„Da li ćeš mi otvoriti vrata?” šaputao je na mojim usnama. „Da li ćeš

68
otvoriti još nešto za mene?”
Zatim je spusti ruku između nas, skliznuo njome između mojih nogu i
protrljao me preko suknje. Vrisnula sam, ali on je zaustavio moj vrisak,
prekrivajući mi usta njegovima. Nisam mogla da dišem, trzala sam se i
plakala, ali je zvuk bio prigušen njegovim usnama.
Michaele, gde si jebote?
Stisnula sam pesnice odupirući se o njegova prsa, zgrabila njegovu donju
usnu između zuba i zagrizla jako sve dok me nije oslobodio i pomerio se.
„Jebem ti!” povikao je a ja sam udahnula vazduh, pružajući ruke ispred
sebe jer nisam znala gde je i da li se vraća kod mene.
Osetila sam malo strujanje vazduha i pretpostavila da još neko dolazi.
„Rekao sam ti da odbiješ od nje!” Kai je vikao i zvučalo je kao da je ispred
mene.
„Ugrizla me je!” Damon je pobesneo.
„Onda si dobio manje nego što si zaslužio!” Kai mu je uzvratio. „Idi dole
i daj sebi malo oduška. Biće ovo duga jebena noć.”
Posegla sam, zgrabila povez jer sam želela da vidim, ali umesto toga sam
spustila ruke, stegnuvši pesnice u besu.
„Jesi li dobro, Rika?” Kai me upitao.
Disala sam ubrzano, dah za dahom, a telo mi se je ljuljalo dok mi je glava
plutala.
Ugrizla sam ga. Odjednom sam poželela da se smejem. Ruke su mi
zadrhtale i ispravila sam leđa osetivši se malo jačom.
„Voleo bih reći da je on kao pas koji laje a ne ujeda, ali...” Kai je zastao,
dopuštajući da sama zaključim na šta misli.
Da. Oboje znamo da to nije tačno.
Udahnula sam i osetila opojni miris njegove kupke, kroz koji se jedva
probijao tračak mirisa znoja. „Dobro sam,” odgovorila sam. „Hvala ti.”
Uzmakla sam i okrenula se udesno, jer mi je dosadilo da ovde stojim kao
meta.
„Gde si pošla?”
„U katakombe!” odgovorila sam.
„Ne možeš tamo.”
Stisnula sam usne i okrenula glavu da se suočim sa njim. ”Ja nisam

69
klinka. Kapiraš?”
„Da, kapiram.” Njegov duboki glas je bio prošaran humorom. „Ali
krenula si u pogrešnom smeru.”
Uvukla sam kratko dah, osetivši kako me hvata za ramena i okreće malo
dalje ka desnoj strani.
„Oh,” mrmljala sam, dok mi je sram grejao lice. „U redu. Hvala ti.”
„Nema problema, malecka,” rekao je glasom koji je pokušavao da
suzdrži smeh.
Ispružila sam ruke samo malo i dalje sam odbijala da skinem masku i
dozvolim Michaelu da pobedi, dok sam oprezno gazila napred. Ali onda
sam stala i okrenula opet svoju glavu prema njemu.
„Ti znaš moje ime,” izjavila sam, setivši se da me je nazvao Rika. U stvari
i Damon me je pozvao po imenu, takođe.
„Da.” Kai mi je prišao sa leđa. „Zašto ne bih?”
Zašto ne bi?
Zašto ne bi? Nikad nisam pričala sa ovim momcima. Imalo je smisla da
Michael zna mene, jer sam provodila mnogo vremena u njegovoj kući, ali
sam bila sigurna da me drugi nisu nikad primetili.
„Treniraš mačevanje,” Kai je počeo, „Nasledićeš ogromno bogatstvo u
dijamantima i bila si najbolja učenica od kada znaš za sebe.”
Nasmejala sam se u sebi, pronašavši da se lakše nositi sa njegovim
sarkazmom nego Damonovim rukama.
„Takođe,” nastavio je iza mene, sada tišim glasom, „Prošlog leta, nosila
si predivan crni kupaći na proslavi Četvrtog jula na plaži. Gledao sam duže
nego što sam smeo.”
Obrazi su mi porumeneli. Šta je on sad upravo rekao?
Kai Mori je lep kao i Michael i podjednako se dopadao ženama. Mogao
bi da ima bilo koju. Zašto bi me on primetio?
Nije da sam se nadala da bi. Naravno, on nije bio Michael.
„Michael ti nije smeo dozvoliti da dođeš ovde,” Kai je me je upozorio. „I
mislim da ne bi trebalo da ideš dole.”
Osetila sam kako mi osmeh razvlači usne. „Znam. To je ono što bi mi
svako rekao.”
Okrenula sam se i dodala sama za sebe, „Osim Michaela.”

70
 Držala sam ruke na nekoliko centimetara ispred sebe, raširila prste i
koračala polako napred, približavajući se zvuku muzike i povicima koji su
se čuli odozdo.
Nisam mogla ići dole potpuno sama.
Kai je poslao Damona dole i premda nisam bila sigurna da li će opet
nešto pokušati, znala sam da nisam bezbedna pored njega.
Michael je rekao da sačekam-da će me voditi dole- ali...
Ali nešto u meni je mrzelo da budem u bilo čijoj milosti. Nisam želela da
pratim, nisam želela da čekam, i nisam želela da pitam. Sve te stvari su činile
da se osećam neprijatno, kao da me je neko vodao naokolo kao da sam debil,
a ja nisam volela da budem kontrolisana.
Zbog toga sam se divila Jahačima. Oni su uvek sve kontrolisali i svi su
ih uvek primećivali. Zašto da čekam Michaela kada mogu sama da odem?
Hladan vetar je prešao preko mojih bosih nogu, te sam udahnula miris
zemlje, vode i starog drveta koji se probijao kroz vrata katakombi. Bila sam
blizu.
Ali onda je neko zgrabio jednu od mojih ispruženih ruku, a ja sam brzo
udahnula, postavila oba dlana na njegova prsa i dodirnula mekani materijal
njegove dukserice.
„Michaele?” pomerila sam ruke naviše, primetivši da su njegova ramena
u visini moje glave. „Da li si bio ovde sve vreme?”
Međutim nije se oglasio.
Pokušavala sam da dubokim disanjem smirim otkucaje srca. Cela dužina
njegovih nogu i torzo bili su prilepljeni za svaki centimetar moje kože, te mi
se koža zagrejala.
Odmakla sam se.
„Zašto si to učinio?” upitala sam. „Ako si bio ovde sve vreme, zašto si
dozvolio da Damon postupa tako sa mnom?”
“Zašto ti nisi skinula povez i pobegla?”
Ispravila sam leđa i ukrutila se. Da li je on to želeo? Da odustanem
i pobegnem odavde? Da li me je testirao?
Nije važno. Kako je mogao samo stajati tamo… videti šta se dešava… i ne
umešati se? Kai jeste zaustavio sve, ali mislim da Michael...

71
 Spustila sam glavu, uplašena da bi mogao videti moje lice koje je
porumenelo. Izgleda da sam mislila na Michaela više nego što je trebalo.
Podigla sam opet bradu i pokušala da zvučim ravnodušno. „Ne bi
trebalo da ti je tek tako svejedno.”
„Zašto?” izjavio je. „Ko si ti meni?”
Stegla sam pesnicu.
„Ojačaj malo,” prošaputao je dok mu je dah prelazio preko mojih obraza.
„Ti nisi žrtva, a ja nisam tvoj vitez. Pobrinula si se sama za to. Kraj priče.”
Šta je njemu, dođavola? Šta je želeo od mene? Mislila sam da će
pokazati zabrinutost. Isuse.
Svi muškarci u mom životu… moj otac, Noah, gospodin Crist, pa čak i
Trevor, strepili su nad mojim životom još od kako sam učila da hodam kao
beba. Nikad nisam marila za njihovu brigu, i čak me to i gušila ponekad, ali
da Michael brine...to bi mi se moglo dopasti. Makar samo jednom.
Stavio je prst ispod moje brade, podigao mi glavu i rekao nežnije. „Dobro
si uradila. Da li si se osećala dobro? Kada si mu uzvratila?”
Uhvatila sam tračak zabavljenosti u njegovom glasu i osetila leptiriće u
stomaku.
Michael je bio u pravu. Nisam bila žrtva i čak pomisao na to da se on
pojavi kao moj vitez koji će me spasiti i dati mi nadu da oseća nešto prema
meni, u stvari me podsetila da ja nikad nisam htela da budem neko ko ne
može sam da vodi svoje bitke.
Dođavola, jeste, osećala sam se dobro.
Osetila sam da se odmakao, ali su njegovi prsti skliznuli između mojih.
„Znači želiš da ideš dole?” upitao je tihim glasom.
Usne su mi se izvile u osmeh, uprkos mojoj uznemirenosti.
Pustila sam ga da me vodi putem u smeru koji mi je Kai pokazao. Uzvici
su odjekivali odozdo, a grudi su mi se stegle od iščekivanja.
Bilo koja naznaka svetlosti sa druge strane poveza je nestala, sve se
zatamnilo, a vazduh oko mene postao je hladniji, gušći i ispunjen mirisom
zemlje i vode, kao pećina.
„Tu su stepenice,” upozorio me je.
Odmah sam usporila korak. „Mogu li onda da skinem povez?”
„Ne možeš.”

72
 Pustila sam bes da ključa ispod površine i ispružila drugu ruku,
pronašavši grub i neravni kameni zid sa moje desne strane. Michael je
usporio, puštajući me da oprezno napipam svoj put naniže niz stepenice,
dok smo se spuštali kružno.
Naslage prljavštine su greble đonove mojih baletanki a hladnoća se širila
mojim telom, podsećajući me da postaje sve hladnije i mračnije....
I da sam bila potpuno nesvesna svog okruženja.
Nisam znala ko je bio ovde dole, niti šta su tu radili, a u zavisnosti od
toga koliko duboko zađemo u lavirint, možda ne budem mogla pronaći
izlaz.
Michael mi je veoma jasno pokazao da, iako me je sada držao za ruku,
neće me čuvati od drugih. Pa zašto me onda ništa od toga nije zaustavilo?
Pravila sam oprezne korake niz stepenice, putujući sve dublje i dublje i
pri tom osetivši kao da mi se zidovi približavaju. Udahnula sam duboko, a
redak vazduh ispod zemlje je opterećivao na mojoj kožu poput teškog
pokrivača.
Michael je napravio još jedan korak a ja sam ga pratila, stajući pored
njega kada se konačno zaustavio.
Pesma Love the Way You Hate Me od Like a Storm se čula svuda oko
mene, pa sam shvatila da su svi tuneli bili ozvučeni zvučnicima a muzika je
verovatno ispunjavala svaku sobu.
Ali onda se kroz muziku probio neki vrisak i ja sam naglo okrenula glavu
na desnu stranu, začuvši glasan jecaj koji je kroz vazduh stigao do mene.
Prigušeno šaputanje se odbijalo od zidova, stenjanje i uzdasi plutali oko
mene, a onda sam okrenula glavu na drugu stranu, kada sam začula povike
i navijanje sa svoje leve strane.
Kliznula sam stopalom napred po zemlji, osetivši prašinu umesto
kamenja i osluškivala bilo koji zvuk koji sam mogla da raspoznam.
Ženini jecaji su se širili tunelom, vibrirali zidovima, a ja sam obliznula
usne i počela da dišem ubrzano.
Druge vrste zabave.
Michaelova ruka je skliznula u moju ponovo, učinivši da mi koža gori.
„Dakle koliko daleko želiš da ideš?” upitao me je teškim i hrapavim glasom.

73
 Devojka je zajecala opet, glasno i euforično, a nakon toga je usledio smeh
i stenjanje.
Trljala sam dlanom gore dole po butini, pokušavši da skrenem misli
od vrućine koja mi se skupljala između nogu. Bože, šta su joj radili?
Izvukla sam ruku iz Michaelove. Koliko daleko ću ići?
Ispružila sam ruke, zakoračila ka zvukovima i zapitala se, ne koliko bih
daleko išla, već da li bih se uopšte i zaustavila.
Znala sam sa slika da su katakombe mali sklop tunela i lukova ili soba,
ispod crkve i nisam čekala pozivnicu, niti dozvolu od njega da krenem. On
me je doveo ovde dole, on je želeo da se igra mojom mozgom, ali ja više
nisam htela u tome učestvovati. Sve ću sama uraditi.
Izgleda da je najzad to shvatio. Uhvatio me je sa unutrašnje strane lakta i
povukao nazad. Tiho sam jauknula kada sam se spotakla.
„Ne pomeraj se od mene, jesi čula?”
Ostala sam mirna i tiha, progutala knedlu iz grla. Odjednom je postao
posesivniji nego što je bio tamo gore. Zbog čega?
Uhvatio me za ruku i povukao nežno duž tunela. Noge su mi se počele
smrzavati, ali vrat i lice su mi goreli kako su stenjanje i duboki, muški glasovi
postajali bliži i glasniji.
Michael je skrenuo, vodeći me sa sobom, kao da smo zašli iza ugla- ili
prolaza, nisam mogla biti sigurna- i usporili, a vazduh se iznenada
promenio, zamirisao je na znoj, glad i muškarce. Srce mi je udaralo u
grudima toliko jako da je bolelo i nisam mogla usporiti disanje. Jecaji neke
mlade žene, i zadihani, zadovoljstvom preplavljeni uzdasi, ispunjavali su
vazduh i odmah sam dotakla povez, jer je potreba da ga strgnem bila
prejaka.
Ipak sam se suzdržala. Nisam želela da mu dam izgovor da me pošalje
gore.
Spustila sam ruku i dozvolila Michaelu da me povede dublje u sobu.
Makar sam mislila da je to neka soba. Zaustavio se i oboje smo se suočili sa
zvucima a celo lice mi se zagrejalo od sramote. Okrenula sam glavu i nosom
dodirnula rukav njegovog duksa.
„Ah, Bože,” momak je stenjao. „Jebote, kako je dobro. Sviđa ti se to, dušo,
zar ne?”

74
 Čula sam njen seksi, požudan smeh kao i otežalo disanje, a želudac mi se
okrenuo kad sam čula zvukove odobravanja i smeha u celoj sobi.
Od svih muškaraca. Oh ,Bože.
Zanemela od šoka, tiho sam upitala Michaela. „Da li je povređuju?”
Pitala sam, jer sam znala da on može videti sve što se dešava.
„Ne.”
Obliznula sam usne, slušajući mrmljanje i ljubljenje, dahtanje i stenjanje.
Da li ona bila jedina devojka tu?
Suočila sam se sa zvukovima opet. „Da li se oni....?” odustala sam,
nesigurna kako da pitam ono što sam htela da znam.
„Da li se oni šta…?” Michaelov duboki glas je zadirkivao.
Otvorila sam pa zatvorila usta, nervirala me je zabavljenost koju sam
primetila u njegovom glasu. Smejao mi se.
Pročistila sam grlo. „Da li se oni...”prišla sam mu još bliže, „Da li se oni
jebu?”
Stvarno sam retko upotrebljavala tu reč, ali mi se u ovom trenutku činila
prikladnom.
Zvuk udaranja kože o kožu, jakog i brzog, ispunio je sobu, uz zvuke
devojčinog stenjanja koji su odgovarali njegovom ritmu, tako da sam
stisnula zube, pokušavajući da zaustavim jecaj koji mi se stvarao u grlu dok
sam osećala kako toplota između mojih nogu postaje sve veća i veća.
„Michaele?” pozvala sam ga kada mi nije odgovorio. Ali on je još uvek
ćutao.
Osećala sam vrelinu njegovog pogleda na mom levom obrazu, pa sam
okrenula glavu da se suočim sa njim.
„Da li gledaš u mene?” prošaputala sam.
„Gledam.”
Disanje mi je postalo pliće, pa sam malo bolje namestila svoju ruku u
njegovoj, nesigurna čiji znoj sam osećala, moj ili njegov.
„Zašto?” upitala sam.
Oklevao je na trenutak, pre nego što je odgovorio. „Iznenadila si me,”
prošaputao je tiho. „Da li često koristiš reč jebanje?”
Slegnula sam ramenima. Da li sam bila previše gruba?
„Ne,” priznala sam, skrenuvši pogled. „Ja…“

75
 „Zvuči dobro kada je ti izgovoriš, Rika,” prekinuo me je, umirivši me.
„Koristi je češće.”
Uzbuđenje mi je prostrujalo ispod kože i nisam bila sigurna da li ću
ispuniti njegov zahtev, ali sam se svakako osmehnula. Nije me bilo briga da
li je video.
Muškarci u sobi su počeli da viču i nisam bila sigurna šta se dešava, ali
su postajali sve više uzbuđeni.
„To rade, je li tako?” upitala sam opet, ali mi stvarno nije trebala
Michaelova potvrda.
Ako dahtanje i vulgarne reči nisu bile dovoljne da potvrde, nisam mogla
da ne primetim zadovoljstvo u njenim vrelim, slatkim jecajima koji su ustalili
ritam, postajući sve brži i glasniji, dok su posmatrači oko mene jasno
pokazivali svoje uzbuđenje. Mogla sam samo da zamišljam šta se sa njom
dešavalo.
„Zašto ih ljudi gledaju?” upitala sam.
„Iz istog razloga iz koga ti želiš,” odgovorio je. „To nas pali.”
Zastala sam, razmišljajući o tome. Da li sam želela da gledam?
Ne.
Ne, nisam želela da gledam nju izloženu kao na tanjiru, za svakog ko je
hteo da gleda. Nisam želela da gledam sve te momke- i nekoliko devojaka,
sudeći po glasovima koje sam čula- kako gledaju nešto što bi trebalo biti
intimno. I ne, nisam želela da znam ko je ona ili momak sa kojim se jebe, tako
da mi to bude prvo na šta ću pomisliti svaki put kad naletim na njih u
hodnicima škole.
Ali...
„Jebote,” prošaputala je zvučeći očajno i napaljeno. „O, Bože. Jače.”
Ali možda je Michael bio pomalo u pravu. Možda sam želela da vidim
kako ona izgleda i šta joj je ispisano po celom licu. Možda sam želela da
vidim muškarce koji je gledaju, jer sam htela da znam šta ih to pali, da vidim
požudu u njihovim očima i da osetim koliko požudno u mene gledaju.
I možda sam htela da vidim Michaela kako je gleda. Da vidim da li i kod
njega budi potrebu i glad, i koliko bi ga uzbuđivalo to da sam ja ona a da me
on tako posmatra.
Da li bih želela da me neko jebe ispred gomile ljudi? Ne. Nikad.

76
 Ali sam htela da skinem povez i vidim nešto od onoga što tek treba da
iskusim. Da doživim to kroz nju i zamišljam kako se oseća.
I da zamišljam da su to Michaelove ruke na meni.
Klitoris je počeo da mi pulsira jako te sam zagrizla donju usnicu da bih
sprečila potrebu da se naslonim na njega.
„Seks je neophodna potreba.” Michael je govorio tiho uz mene. „Da li
znaš šta to znači?”
Odmahnula sam glavom, izmorena da uradim bilo šta drugo.
„Ne treba nam seks da preživimo, ali nam treba da bismo živeli,”
objasnio je. „To je najvažnija, i jedna od nekoliko stvari u životu gde je svih
pet čula maksimalno iskorišćeno.”
Osetila sam da se očešao o moju ruku i znala sam da se premestio iza
mene, a vrelina koja je isijavala iz njegovih grudi mi je obgrlila leđa.
„Oni je gledaju,” šaputao mi je na uho još uvek me ne dodirnuvši, „to
prelepo telo koje se kreće i dahće pod njim dok je jebe.”
Počela sam otežano da dišem, stisnuvši pesnice oko ruba suknje.
„Oni čuju njene uzdahe,” nastavio je, „i to je kao muzika, zato što
pokazuje da joj se sviđa sve što joj se trenutno dešava. On može da oseti miris
njene kože, da oseti njen znoj i okusi njena usta.”
Naslonio se na moja leđa, pritisnuo svoje grudi na mene, ali još uvek
nisam osetila njegove ruke. Stisnula sam oči zatvorene povezom. Dodirni me.
„To je gozba za njegovo telo,” Michaelov napaljeni glas mi je šaputao na
uho, „I upravo zbog toga je, pored novca, seks jedna od stvari koja
upravljaju svetom, Rika. Zbog toga oni gledaju. Zato i ti želiš da gledaš. Ništa
ne može da se poredi sa posedovanjem nekoga na taj način, pa makar bilo
samo na kratko.”
Polako sam okrenula glavu, govoreći mu. „A šta je sa ljubavlju?”
izazivala sam.” Zar nije bolja od seksa?”
„Da li si nekad imala seks?”
„Da li si ti ikad bio zaljubljen?” uzvratila sam.
Nije odgovorio, zapitala sam se da li se opet poigrava sa mnom ili nije
hteo da mi odgovori sa da. Ignorisala sam drugo i odabrala da verujem u
prvo. Molim te reci mi da da nikad nisi bio zaljubljen ni u koga. Ili da nikoga
ni sada ne voliš.

77
 Osetila sam da se pomerio pored mene i hladnoća se proširila mojim
telom jer je ostalo bez njegove topline.
„Zar se ne plaši da će ljudi saznati?” upitala sam tiho. „U školi, na
primer?”
„Da li misliš da bi trebalo da se plaši?”
Dobro, znam da ja bih. Možda sam ja neiskusna, ali to ne znači da sam
naivna. Stvari urađene u kasnim noćnim satima, iza zatvorenih vrata, ili
kada te trenutak ponese pa ne razmišljaš, izgledaju sasvim drugačije ujutru
na dnevnom svetlu i sa bistrom glavom. Postoje stvari koje želimo, impulsi
koje osećamo, ali postupanje u skladu sa tim željama povlači posledice koje
ne želimo uvek da prihvatimo. A možda ima posledica koje i ne treba da
prihvatimo, međutim, one svakako postoje.
Devojka, ma ko ona bila, postupala je po svojim pravilima, ali patila bi
prema pravilima svih ostalih.
Što je bez veze.
Možda je to ono što je Michael želeo da vidim. Ovde dole, u mraku, u
podzemnoj grobnici sa njim, da osetim ukus drugačije stvarnosti. Stvarnosti,
u kojoj su pravila samo ona koja su tabu, i da vidim sve druge stvari koje se
ljudi usuđuju da urade u okruženju gde su potpuno slobodni.
Podigla sam ruku i zavukla prste ispod kravate, pričvršćene oko moje
glave, spremna da je skinem, ali me je on uzeo za ruku, sklonivši mi je sa
lica.
Okrenula sam glavu, govoreći mu dok je stajao pored mene. „Želim da
vidim.”
„Ne.”
Izdahnula sam dugo zadržavani dah, okrenula se opet napred i slušala
jecaje devojke koji su bili sve češći i glasniji. „Ti misliš da sam premlada,”
izjavila sam okrenuvši glavu pored sebe da mu se obratim. „Ali nisam.”
„Da li sam ja to rekao?” prasnuo je, a glas mu je odjednom ogrubeo.
„Neprekidno mi stavljaš reči u usta.”
„Zašto si onda dozvolio da dođem ovde dole?”
Zastao je, pa onda odgovorio ravnodušno. „Ko sam ja da ti bilo šta
zabranim?”

78
 Oštro sam udahnula a ljutnja mi je napela svaki mišić u telu. „Muka mi
je više od tvojih nejasnih odgovora,“ prosiktala sam. „Zašto si dopustio da
dođem ovde?”
Šta je želeo od mene? Zašto me je gurao da uradim ono što želim i suočim
se sa sobom, a onda me opet ograničavao i držao na kratkom povocu?
Da li je uopšte znao šta radi?
Zajebi ovo. Nije mi bila potrebna njegova dozvola.
Podigla sam ruku i strgnula povez. Ali umesto da osmotrim sobu i prizor
ispred sebe, kao što sam prvobitno htela, istog trenutka sam se okrenula i
stala direktno ispred njega, podižući pogled.
Njegove oči boje lešnika, jedino što je bilo vidljivo iza njegove, grimizne
maske i što je moje srce ispunjavalo strahom, netremice su me posmatrale,
bez treptaja i bez reakcije.
„Zašto si me doveo ovde?” navaljivala sam, tražeći bilo kakav znak
emocije u njegovom pogledu. „Da li si mislio da će ti to biti zabavno? Da će
ti se svideti da me nerviraš i izazivaš da bi video koliko vremena će mi biti
potrebno dok ne odlučim da pobegnem?”
Ali on je samo nepomično stajao. Nije govorio, nije se pomerao, pa čak je
izgledalo kao da ne diše. Bio je kao mašina.
Odmahnula sam glavom, dok mi se bol ocrtavao u očima. Nakon godina
jebenog čekanja da pogleda u mene i konačno me primeti, on mi je dao nešto
- samo jedan mali deo jednog dana- i sada mi ga oduzima kao da sam ja neka
praznina koja je pred njim. Bila sam providna kao vazduh, i bila sam neko
bez posledica. Nisam znala šta se dešavalo u njegovoj glavi, i najzad sam
shvatila da nikad neću ni saznati.
„Sama ću pronaći izlaz,” rekla sam mu, okrenula se i uputila prema
vratima, pre nego što vidi kako mi usne podrhtavaju.
Ali tada me je uhvatio za unutrašnji deo lakta i povukao nazad, a ja sam
uzdahnula kada su se moja leđa zabila u njegove grudi.
„Ne idi.” Glas mu je podrhtavao.
Suze su se mi se skupile u očima a on je omotao ruku oko mog struka i
držao me prislonjenu uz svoje grudi, dok nas je vodio desno, žureći da uđe
u drugu, mračnu sobu koja je bila prazna.

79
 Šarala sam pogledom oko sebe, ali sam jedva mogla videti bilo šta jer je
jedina svetlost u prostoriji bila ona od sveća iz susedne sobe.
„Michaele, prekini,” zadahtala sam. Sve se dešavalo tako brzo. Šta je,
dođavola hteo od mene?
Poveo nas je preko sobe, a ja sam ukopala pete da ga sprečim da me
odvuče, ali je bilo prekasno. Pritisnuo me je uz zid tako da su mi se grudi
zalepile za kamen i odjednom sam osetila kako je nešto udarilo u moje
stopalo. Pogledala sam dole i videla njegovu crvenu masku kako leži na
zemlji dok je on stajao iza mojih leđa.
Otvorila sam usta da se pobunim, ali onda sam se zamrzla u mestu,
osetivši njegovu ruku kako me steže oko struka i njegov dah koji me miluje
po vratu, preko ožiljka. Prestala sam da dišem, dopustila da mi se zatvore
oči dok mi je koža gorela a glava plutala u izmaglici zadovoljstva. Njegovo
lice i usne su se priljubili uz moju kožu dok me je držao zarobljenom između
sebe i zida, ali nije činio ništa drugo. Nije me ljubio, nije me milovao, samo
me je grlio dok je disao uz moju kožu.
„Hoćeš da znaš zašto si ovde?” upitao me je, a njegov glas u mom uhu je
zvučao napeto. „Ti si ovde zato sto si ista kao ja, Rika. Ti si ovde zato što
postoji mnogo ljudi koji nam uporno govore šta treba da radimo i koji
pokušavaju da nas drže zarobljenima u kutiji.”
Usne su mu klizile po mom vratu dok je govorio. „Oni nam govore da je
put kojim želimo ići pogrešan i da je sloboda prljava. Oni vide haos, ludilo i
jebanje kao ružno, i što si stariji, dobijaš sve manju kutiju. Osećaš kako se već
zatvara, zar ne?”
Pluća su mi se stegla i najzad sam udahnula vazduh, primoravajući sebe
da nastavim da dišem. Spustio je ruku sa zida i uhvatio me za prednji deo
vrata, privlačeći me uz svoje telo.
„Gladan sam, Rika,” rekao je pritiskajući svoje čvrsto telo uz moja leđa,
dok su mu usne lebdele iznad mojih. „Želim sve ono što mi kažu da ne smem
da imam i vidim tu istu glad i u tebi.”
Trepnula sam, pokušavajući da razaznam konture njegovog lica u
gotovo mrklom mraku, ali sve što sam mogla videti je bio njegov pravilni
nos i ugao njegove snažne vilice.

80
 „Ima previše ljudi koji pokušavaju da nas promene,” nastavio je, „i
nedovoljno malo onih koji žele da budemo ono što u stvari jesmo. Neko me
je nekad naterao da to vidim i ja sad želim to dati i tebi.”
Gledala sam u njega dok mi je srce preskakalo, ali sam bila toliko srećna
da sam mogla zaplakati. On je znao. On je razumeo šta sam želela više od
svega.
Slobodu.
„Budi ono što jesi,“ naredio mi je. „I ne izvinjavaj se zbog toga. Da li
razumeš? Budi ono što jesi, inače će drugi ljudi napraviti od tebe ono što oni
žele.”
Obuzeo me je osećaj olakšanja. Po prvi put u mom celom životu, neko mi
je rekao da je u redu da želim ono što sam želela. Da upadam u nevolje i
radim stvari bez razmišljanja.
Da se malo jebeno zabavim pre nego umrem.
Spustila sam ruke sa zida i polako se okrenula, osetivši kako njegov
stisak oko mog struka popušta da bi mi dozvolio da se krećem.
„Da li je to sve što si hteo da mi daš?” upitala sam tiho.
Spustio je glavu, a njegova toplina i miris su bili samo nekoliko
centimetara udaljeni od mene.
„Nisam siguran da si spremna za više,” rekao je prigušenim glasom.
Dah mi je zastao kada sam osetila vrhove njegovih prstiju kako klize
mojim bedrima i povlače moju suknju sa sobom. Prsti su mu okrznuli
intimnu krivinu na kojoj se noga spaja sa kukom i ja sam zacvilela stežući
njegovu duksericu.
Daj mi sve što imaš.
„Rika!”
Udahnula sam i otreznila se, čuvši svoje ime.
Ko... Pokušala sam da provirim preko Michaela ali je bio previsok i držao
me je zarobljenom.
I nije ni pokušao da se pomeri, stojeći ispred mene dok su mu se prsti
odmarali na koži moje karlične kosti.
Ali nakon kraćeg vremena, spustio je ruku i odmakao se, okrenuvši se
da mi da prostora kako bih mogla videti ko je iza njega.

81
 Na osvetljenom prolazu između dve sobe, stajao je Trevor i verovatno
prisustvovao javnom nastupu u drugoj sobi, pre nego što je ušao ovde.
Još uvek je nosio školsku uniformu, kaki pantalone sa svetlo plavim
sakoom i teget-zelenom kravatom.
„Rika, šta si, dođavola mislila?” Uleteo je unutra je i zgrabio me za ruku
a ja sam posrnula dok me je vukao ka sebi. „Tvoja majka se razbolela od
brige. Odvešću te kući.”
Ali pre nego što sam dobila priliku da kažem bilo šta, on je stao ispred
Michaela. „I drži se jebeno dalje od nje,“ naredio je. „Ovde ima desetak
drugih devojaka. Ona nije tvoja igračka.”
Ne sačekavši Michaelov odgovor, Trevor me je stisnuo za ruku i povukao
u pravcu vrata. Okrenula sam se, bacivši poslednji pogled na Michaelove oči
koje su posmatrale kako odlazim.

82
 Telefon mi je vibrirao… tiho sam zastenjala dok sam otvarala oči i
posegnula iza glave, tražeći ga na kraju stola. Grabeći ga skinula sam ga sa
punjača i zevnula, a onda sam otključala ekran i videla propuštene pozive.
Tri propuštena poziva, u stvari. Trevor, Noah i gospođa Crist.
Isuse. Zašto ovoliko rano? Međutim trepnula sam opet, protrljala oči i
videla koliko je sati u gornjem desnom uglu telefona.
Deset sati!
„Sranje!” Povikala sam podižući glavu iz kreveta. „Dođavola!”
Skočila sam na noge znajući sam da nemam vremena za tuširanje. Trebalo
je da se sastanem sa mojom savetnicom upravo sada.
Jebiga! Mrzela sam da kasnim.

83
 Utrčala sam u hodnik, ali onda sam se zaustavila kada sam primetila
ogromnu površinu crvene boje ispred sebe i setila se šta sam radila prošle
noći.
Zbog toga sam bila budna toliko dugo. Ispravila sam se, posmatrajući zid koji
sam bojila i dekorisala.
Nakon sto je Michael odjurio odavde, bila sam toliko ljuta da sam imala
histerični napad. Ali kao što deca plaču, vrište i šutiraju, ja krečim,
zakucavam i tako se izmorim. Nisam čak bila sigurna da li mi je dozvoljeno
da menjam boju zidova, ali nisam marila.
Michaelova samozadovoljna pretpostavka da sam u milosti svih u mom
životu i da sam slaba, zabila mi se pod kožu, pa sam morala nešto promeniti.
Možda je mislio da sam još uvek srednjoškolka, naivna i neiskusna, ali nije
me prozreo tako dobro kao što je mislio.
Nadala sam se da ga neću videti danas. Ili da ga uopšte neću ni viđati
tako često.
Gledala sam u boju koja me podsećala na Božić i jabuke, ruže i drvorede
crvenog javora koje sam viđala kao dete. Na vatru i trake za kosu i majčine
večernje haljine.
Okačila sam na zid i fotografije koje sam ponela sa sobom, kao i bodež od
damaskus čelika. Nisam mogla da se otresem sumnje da je to poklon jednog
od Jahača. Ili od svih četvorice. Misteriozni poklon zajedno sa njihovim
iznenadnim pojavljivanjem u Thunder Bayu je bio suviše velika slučajnost.
Ali zašto su mi ga ostavili? I da li je Michael imao nešto sa tim?
Telefon je označio da imam govornu poruku i trgnula sam se, setivši se
koliko je bilo sati.
Sranje.
Utrčala sam u sobu, navukla na sebe neku odeću i vezala kosu u konjski
rep. Zgrabila sam moju braon, kožnu školsku torbu, novčanik i telefon,
istrčala iz stana i požurila u lift, bacivši uz put kratki pogled na vrata drugog
stana u hodniku.
Nisam čula nikakvu buku nakon što je Michael otišao sinoć, ali neko je
bio u tom stanu. Moram pronaći upravnika danas. Nisam se osećala
bezbedno, naročito nakon što me je neko jurio stepeništem.

84
 „Dobro jutro, gospođice Fane,” gospodin Patterson me je pozdravio čim
sam izašla iz lifta.
„’Jutro,” odgovorila sam i blago mu se nasmešila dok sam prolazila
pored recepcije, kako bih izašla napolje kroz okretna vrata.
Izašla sam direktno na trotoar i odmah bila uhvaćena u gradsku vrevu i
buku. Ljudi su išli sa ili na posao ili nastavljali svoje dnevne obaveze, brzo
obilazeći sporije pešake i prelazeći preko ulice kroz zvuke taksi sirena i
zvižduke.
Oblaci iznad moje glave su visili nisko i izgledali zadimljeni sa nijansom
tamno ljubičaste, a duvao je prohladan vetar, bez obzira što je bio kraj
avgusta. Udahnula sam miris zemlje iako su svuda oko mene bili cigla i
beton. Skrenula sam desno i požurila u pravcu Trinity univerziteta.
Nakon dubokog izvinjavanja, nagovorila sam savetnicu da me ubaci
između sastanaka i uspele smo da napravimo moj raspored, kao i dugoročni
plan. Časovi počinju za nekoliko dana tako da mi je bilo lakše što sam prošla
kroz osnovne stvari sa njom i što mogu započeti godinu kako treba.
Nakon toga sam posetila knjižaru zbog nekoliko knjiga koje sam dodala
na moju listu za čitanje, kupila kafu i istraživala okolinu, zevajući u izloge i
lepotu tamnog grada na ovaj neobično svež dan.
Sviđalo mi se ovde.
Ova živahna metropola nije ličila ni na jednu drugu, sa svojom kulturom,
bibliotekama i muzejima. Raznovrsna hrana služena u restoranima
zadovoljavala je svačiji ukus, a svima se dopadalo i drveće koje je stajalo na
trotoarima, biljke i živice koje su bile u cvetnim alejama oko zgrada. Bilo je
zaista zapanjujuće i jedinstveno.
Ali je bilo i neke mračne aure oko svega toga.
Način na koji su neboderi blokirali svetlost. Kako su se krošnje drveća u
parku nadvijale nad travom, pretvarajući njenu zelenu boju u skoro crnu.
Kako su tihe uličice jutrom bivale obavijene maglom i terale te da se zapitaš
šta se tamo nalazi, jer si znao da nikada nećeš biti dovoljno hrabar da vidiš
sam. Mislim da je mračna strana Meridian Cityija ono što mi se najviše
svidelo kada sam ga prvi put posetila kao dete.
Telefon je zazujao uz moju nogu, pa sam posegnula u svoj ranac dok sam
šetala trotoarom i izvukla mobilni telefon.

85
 Videla sam nepoznati broj i duboko udahnula, pri tom nagađajući ko je
najverovatnije.
Trevoru nije dozvoljen mobilni na akademiji pa sam nagađala da je
nepoznati broj sa govornice. Imala sam dovoljno iskustva tokom njegovog
letnjeg treninga kadeta.
„Jesi li to ti kadetu?” odgovorila sam i pokušala da ga zadirkujem.
Sigurna sam da ću viđati Trevora tu i tamo tokom života- jer su naše
porodice bliske- i htela sam da ostanem u dobrim odnosima s njim.
„Kakav je tvoj prvi dan u velikom gradu?” upitao je, zvučeći rasterećenije
nego na zabavi.
„Odlično,” bacila sam šolju od kafe u kantu za đubre pored koje sam
prolazila i nastavila hodati. „Bila sam u knjižari da uzmem ostatak
literature.”
„Super, a kakav ti je stan?”
Izdahnula sam, na kratko se zacerekala, vrteći glavom. „Veliki. Sigurna
sam da znaš. Volim tvoju mamu, Trevore, ali stvarno je mogla malo da me
pusti samu, znaš?”
„O čemu pričaš?”
„Stan je u tvojoj porodičnoj zgradi...” nagovestila sam.
Sigurno je znao za to jer je pretpostavljao da ću viđati Michaela.
„Kako to misliš, u mojoj porodičnoj zgradaiglas mu je postao oštar.
„Delcour,” rekla sam. „Nisam znala da je to zgrada Cristovih.”
„Jebem ti,” zagrmeo je. „Ti živiš u Delcouru? Zašto mi to nisi rekla?”
Nisam odgovorila, zbunjena zbog čega mu je na prvom mestu to bilo
bitno. Tokom leta ja sam samo pomenula da sam našla stan, ali ne i detalje.
A on nije pitao.
Da li je postojalo nešto pogrešno u vezi Delcoura? Osim da sam dobila
priliku tamo da živim igrom slučaja.
„Rika,” Trevor je počeo, zvučeći odlučno. „Nađi nešto drugo.”
„Zašto?”
„Zato što te ne želim tu.”
„Zašto?” ponovo sam upitala.

86
 Njegovi roditelji su me prevarom namamili u stan, ne govoreći mi da je
ovo njihova zgrada, a sad mi je Trevor naređivao da se iselim. Dosta mi je
bilo ljudi koji su mi govorili šta da radim.
„Da li stvarno to treba da pitaš?” pukao je. „Uzmi svoje stvari i idi u hotel
dok ne nađeš neko drugo mesto. Najozbiljnije to mislim. Nećeš živeti u
Delcouru.”
Stajala sam u mestu širom otvorenih usta, ne shvatajući koji je njegov
problem.
Delcour pripada njegovoj porodici. Uostalom, zbog čega ne bi želeo da
ostanem tu? I zar je mislio da mi može samo tek tako naređivati? Dobro je
znao da sa mnom ne može tako.
„Slušaj,” rekla sam mirnim glasom, „nemam pojma šta se dešava, ali
zgrada ima odlično obezbeđenje i iako nije ono što sam planirala, škola
počinje za dva dana. I ne želim da se selim usred časova.”
Ne ukoliko ne moram, u svakom slučaju.
„Ne želim te tamo,” ponovio je, vičući svoju naredbu. „Da li razumeš?”
Stisla sam zube. „Ne,“ procedila sam. „Ne razumem, jer ne želiš da mi
objasniš. I koliko znam, ti mi nisi otac.”
Čula sam njegov ogorčeni smeh na drugom kraju veze. „Ti si sve ovo
najverovatnije planirala, zar ne? Tačno si znala šta radiš?”
Odmahnula sam glavom i zatvorila oči. Nisam imala pojma o čemu priča,
ali više nisam ni marila. „Ne selim se. Ne želim.”
„Ne. Naravno da ne želiš.”
„Šta to treba da znači?” povikala sam.
Ali onda je moj telefon opet zapištao, te sam ga sklonila sa uha videvši
Poziv Prekinut. Spustila sam glavu, totalno iznervirana. Šta dođavola?
Zašto me Trevor ne želi u Delcouru? Mrzeo je Meridian City, ali kakve
je Delcour imao veze sa tim?
A onda sam podigla bradu i sklopila oči kada sam konačno shvatila.
Michael. Trevor je mrzeo Michaela a Michael je bio u Delcouru. On nije
hteo njega u mojoj blizini.
Ali ukoliko mi Michael nije poklanjao pažnju kod kuće, ništa drugačije
neće biti ni ovde. Do đavola, da nisam sinoć naletela na njega, ne bih ni znala
da živi u Delcouru. Nema potrebe da mislim da ću ga viđati redovno.

87
 Ispustila sam dugo zadržavani dah, prešla prstima po čelu i obrisala sam
tanak sloj znoja. Svađa me je zagrejala.
I napunila energijom, koju moram potrošiti.
Zgrabila sam telefon, osetivši potrebu da držim dršku oštrice u šaci, a
njena silina me je pokrenula. Podigla sam telefon i u pretraživaču ukucala
„mačevalački klubovi.”

„Zdravo,” prišla sam recepciji Hunter -Baileya, videvši kako se glava

recepcionera podiže. „Videla sam na internetu da imate mačevalački klub pa
sam se pitala da li radite i noću.”
Skupio je obrve, sasvim zbunjen. „Izvinite?”
Premeštala sam se s noge na nogu od neprijatnosti. Hunter-Bailey je imao
reputaciju kao jedan od najaktivnijih mačevalačkih klubova u državi sa
privatnim časovima i velikim prostorima za grupne treninge I to je bila
jedina lokacija u gradu koja je nudila mačevanje.
Ustanova je bila malo intenzivnija od Thunder Bay Rekreativnog Centra
u koji sam išla, mislim. Masivne prostirke ukrašavale su drvene podove, dok
su stepenice i sav nameštaj bili od tamnog drveta. Tapacirung je bio u
tamnim tonovima poput šumsko zelene, crne i tamno teget, a mesto je bilo
staro, mračno i veoma muževno. Takođe sam primetila kad sam ušla i
fantastični plafon sa kupolama od mermera i vitraže na prozorima.
„Mačevanje,” pojasnila sam, gledajući mladog čoveka obučenog u odelo.
„Tražim klub. Platiću i članarinu ukoliko je potrebno.”
Nisu mi bili potrebni časovi. Trenirala sam skoro celog svog života. Ali
sam htela da imam šansu da se povežem sa ostalim mačevaocima, da se
uparim sa nekim kako bih vežbala i da steknem nove prijatelje. Ali momak
me je gledao kao da govorim japanski.

88
 „ Rika,” duboki glas me je pozvao, pa sam okrenula glavu i ugledala
Michaela kako ulazi u hol kroz ulazna vrata.
Šta on radi ovde?
Prišao mi je, obučen u široke farmerke i teget majicu, a to što je nosio je
samo još više naglašavalo njegove grudi, ruke i njegovu visinu. Sportska
torba za teretanu mu je visila preko ramena sa crnim džemperom
prebačenim preko nje.
„Šta želiš?” Njegov oštar ton je ujedao.
Otvorila sam usta. „Ja...hm…“
„Poznajete ovu mladu damu, gospodine Crist?” upitao je službenik,
uskočivši u razgovor.
Michael je zurio u mene i izgledao nezadovoljno što je na mene naleteo.
„Da.”
Službenik je pročistio grlo. „Dobro, ona je zainteresovana da se pridruži
našem mačevalačkom klubu, gospodine.”
Ugao Michaelovih usana se iskrivio u osmeh i on je klimnuo glavom
službeniku. „Ja ću to srediti.”
Gledala sam kako službenik odlazi pozadi, ostavljajući nas same u tišini,
dok su se kroz zatvorena vrata probijali udaljeni glasovi.
Uhvatila sam se za kaiš koji mi je ležao preko grudi. „Nisam znala da
mačuješ.“
„Zbog čega misliš da mačujem?“
Pogledala sam oko sebe, naglašavajući gde se nalazimo. „Pa, nalaziš se u
mačevalačkom klubu.“
„Ne,“ razvukao je, izgledajući zabavljeno. „Ja sam u klubu za gospodu.“
Klub za gospodu. Kao striptiz klub?
Međutim, razgledala sam oko sebe i ništa mi nije dalo naznake da tu ima
striptizeta, privatnih soba ili da se ovde izvodi ples u krilu.
Hunter Bailey je prestižan, elegantan i star kao muzej gde vam kažu da
budete tihi i ništa ne dirate.
Protresla sam glavom, zbunjena. „Totalno sam pogubljena. Na šta
misliš?“
Uzdahnuo je, spustio bradu i pogledao me kao da mu je strpljenje pri
kraju.

89
 „Ovo je Hunter-Bailey, ekskluzivni klub za gospodu, Rika,“ objasnio je.
„Mesto gde muškarci odlaze da vežbaju, plivaju, daju sebi oduška, piju i
sklanjaju se od sranja koja ih smaraju.”
Sklanjaju od sranja koja ih smaraju?
„Kao što su žene?“ nagađala sam.
Samo je zurio u mene, držeći kaiš torbe sa glavom malo zabačenom.
„Pa onda...“ pogledala sam okolo pa onda opet u njega, „ženama u stvari
nije dozvoljen pristup, zar ne?“
„Nije.“
Prevrnula sam očima. „To je potpuno besmisleno.“
Nije ni čudo što me je službenik gledao zabavljeno. Zašto onda nisu
napolju postavili znak Ženama ulaz zabranjen?
Ali pretpostavljam da bi to verovatno žene teralo da još više žele da uđu.
Michael je stao ispred mene. „Kada žene žele da imaju posebno žensko veče,
ili privatni trening u teretani, to je u redu, ali kad muškarci žele svoj prostor
onda je to staromodno?“
Držala sam pogled prikovan za njegove zlatne lešnike, zlatni jantar u
njima mi se podsmevao i igrao sa mnom, kao mačka sa mišem. Imao je pravo
i znao je to. Sasvim je u redu da muškarci imaju svoj prostor. Nema nikakvih
problema u tome. Nikakve greške.
Ali razljutilo me je to što su nudili nešto u čemu sam uživala, a bila sam
isključena iz toga.
Slegla sam ramenima. „Ja sam samo želela da mačujem, a ovaj grad je
ograničen što se tiče takvih objekata, pa...“
„Pa, meni je žao što žene nisu pokazale više interesa za pravljenje
ženskog kluba,“ uzvratio je ravnodušno i pri tom zvučao kao da mu nije ni
najmanje žao. „Sada napolju pada kiša. Da li ti treba vožnja nazad do
Delcoura?“
Spustila sam pogled na njegova ramena, primetivši tamne mrlje. Kiša
mora da je počela nakon što sam ušla unutra. Odmahnula sam glavom jer
mi je bilo jasno da pokušava da me otkači.
„Dobro.“ Prošao je pored mene i otišao do dvostrukih vrata, a ja sam
krenula korak napred, spremna da odem. Ali onda sam primetila kačket od
tvida, koji je stajao na gomili starih knjiga na vrhu ormarića. Nasmejala sam

90
se, zagrizla donju usnu i nisam mogla da odolim. Bez oklevanja, bacila sam
torbu na zemlju, otrčala do tamo, zgrabila kapu i potrčala stepenicama,
preskačući sve po dve, dok sam kapu stavljala na glavu. Uvukla sam konjski
rep ispod kako bih sakrila kosu.
„Erika!“ Michaelov glas je eksplodirao iza mene.
Ali nisam se zaustavila. Srce mi je udaralo, stisnula sam pesnice jer su se
od adrenalina tresle. Stigla sam na drugi sprat, zašla iza ugla, brzo sakrila
sve zalutale vlasi kose ispod kape i požurila niz hodnik. Čula sam krckanje
stepenica iza sebe i bacila pogled unazad, ali nisam videla Michaela već
samo čula njegove korake dok mi je pristizao.
Sranje. Skoro sam se nasmejala kada sam se setila kako me je pre mnogo
godina pronašao u katakombama. Voleo je tada moju radoznalost, čini mi se
da ga je čak i zabavljala. I onda odmah posle te noći se povukao kao da se
ništa nije desilo.
Možda će se setiti.
Požurila sam niz hodnik, čuvši šale i smeh oko sebe dok sam prolazila
pored nekoliko otvorenih vrata. Ali nisam stala da pogledam.
Dva čoveka u odelima, od kojih je jedan držao cigaretu, naišla su u mom
pravcu kroz hodnik, smejući se međusobno. Spustila sam glavu, mada sam
znala da moja figura ne ostavlja mesta sumnji da sam žena.
Dok sam prolazila pored njih, videla sam krajičkom oka kako me je jedan
od njih dvojice dva puta pogledao, ali me nije zaustavio. Kad sam stigla na
kraj hodnika, otvorila sam jedna vrata, ušla unutra pa ih zatvorila za sobom.
Ispustila sam dugo zadržavani dah. Nisam znala da li je Michael video
gde sam otišla, ali nisam imala ništa protiv toga da me pronađe. To je i bila
poenta, nakon svega.
Okrenula sam se i primetila bokserski ring na sredini prostorije. Bio je
okružen različitom opremom i bokserskim vrećama, a bilo je tu i petnaestak
muškaraca koji su vežbali, sparingovali i ćaskali. Brzo sam zakoračila iza
jednog od mnogobrojnih stubova raspoređenih po sobi i pogledala iza ugla
da se uverim da me niko nije video.
Vrata iza mene su se otvorila i okrenula sam glavu, ugledavši Michaela
kako ulazi unutra sa đavolskim besom na licu.

91
 Zatvorio je vrata, ispravio se i ošinuo me pogledom koji mi je govorio da
sam najebala. Savio je prst i pokazao mi njime da mu priđem, dok je usnama
oblikovao reči „dolazi ovamo“ i lagano mi prilazio, verovatno pokušavajući
da sakrije moj nestašluk da ga ne bih osramotila.
Pokušala sam da sakrijem osmeh, ali sam znala da ga je video.
Umesto toga, nastavila sam sa igrom. Okrenula sam se, krećući se
obodom sobe i vodeći računa da ostanem skrivena iza stubova. Zatim sam
skliznula kroz druga vrata i videla ga kako kreće za mnom stisnutih usana,
pre nego sam ih zatvorila ispred njega.
Međutim kad sam pogledala dole i videla pločice od škriljaca i čula vodu
koja teče, znala sam da sam sjebana.
„Sranje,“ prošaputala sam.
Oklevala sam, razmišljajući da se vratim nazad ali sam znala da Michael
dolazi istim putem.
Spustila sam glavu, nastavila kratkim hodnikom, prošla parno kupatilo,
saunu i dva velika đakuzija, osećajući pri tom poglede na sebi, a zatim sam
zadržala dah dok sam prolazila pored nekoliko momaka koji su odmarali na
kaučevima oko bazena. Zavirila sam u susednu svlačionicu, podigla pogled
i videla mladog, plavokosog muškarca kako ide u mom pravcu, pa sam
skrenula levo, krenula niz prazni hodnik u kome sam čula još glasova. Stala
sam i sakrila se na kraju reda sa ormarićima.
Vrata su se zalupila sa moje leve strane, dva muškarca su razgovarala sa
moje desne, a Michael samo što nije stigao
Naslonila sam se na hladni metal, razgledala okolo i pokušala da shvatim
gde bi mogao biti izlaz. Ukoliko je uopšte i postojao neki drugi.
A onda sam poskočila jer su se vrata svlačionice zalupila a vibracije od
udarca me pogodile u leđa.
„Gospodine Torrance,“ muškarac je pozvao. „Ovde nema pušenja.“
„Odjebi.“
Hladnoća se momentalno spustila niz moje ruke učinivši da mi srce
preskoči za otkucaj. Umirila sam se, bojeći se da se pomerim.
Taj glas mi je bio poznat. Gospodin Torrance.
Polako sam okrenula glavu, uvila telo i približila se kraju reda sa
ormarićima.

92
 Provirila sam iza ugla taman dovoljno da vidim ono što sam se nadala
da neću videti.
Knedla mi je zastala u grlu. „O sranje,“ prošaputala sam.
Damon Torrance.
Sedeo je u naslonjači, glave zabačene i očiju zatvorenih, dok su mu se
kapljice vode presijavale na vratu, rukama i golim grudima jer je na sebi
imao samo peškir zavijen oko struka.
Stisnuo je cigaretu između prstiju i prineo je svojim usnama, a zatim
povukao dim, zbog čega se kraj cigarete zažario i obojio u narandžasto.
A onda je, baš kao što se sećam, lagano izbacio dim iz usta, puštajući ga
na gore umesto da se spušta ka podu. Više je ličio na maglu nego na dim,
dok se raspršivao u vazduhu iznad njega.
Želudac mi se okrenuo kada sam osetila smrad koji mi je vraćao
uspomene od te noći. Morala sam se dva puta tuširati da bih skinula miris
sa sebe.
Možda sam se pomalo loše osećala zbog onoga što se desilo njegovim
prijateljima, ali zbog onoga što se desilo njemu... ne baš mnogo.
Iznenada, neka ruka mi je prekrila usta i uvukla sam kratko dah,
naslanjajući se na nečije čvrste grudi.
„Nemam vremena za ovo,“ Michael me je upozorio, govoreći mi u uho.
Oslobodio me je, pa sam se okrenula i pogledala ga. Njegove oči su
sevale od besa i pretpostavila sam da moj plan nije upalio. Uopšte mu nije
bilo zabavno.
„Kako to da nisam znala da su ti prijatelji izašli iz zatvora?“ upitala sam
tiho.
„Zašto je to tebi bitno?“
Zašto je meni bitno? Pa bitno je, u stvari. Ja sam bila sa svima njima noć
pre nego su uhapšeni.
I još mnogo toga se desilo kasnije te noći, čega Michael verovatno nije
svestan.
„Samo… mislila sam da će to biti velika stvar,“ rekla sam snizivši glas.
„U Thunder Bayu, bar. Nisam čula ništa o njihovom izlasku, što mi se čini
čudno.“

93
 „Čudno je to što ja još uvek stojim ovde i gubim vreme sa tobom.“
Spustio je glavu i približio se. „Da li si završila?“
Pogledala sam napred a pogled mi je bio u visini njegovih grudi.
Namrštila sam se, pokušavajući da zaustavim bol koji mi se krio iza očiju.
Otvorila sam usta i progovorila nežno. „Ne moraš biti tako...“ zastala
sam, nesposobna da ga pogledam.
„Tako šta?“
Stisnula sam vilice da bih sprečila da mi se brada zatrese, kad sam
pogledala u njega. „Da pričaš tako sa mnom. Ne moraš biti tako zloban.“
Nastavio je da zuri u mene a celo lice mu je bilo skamenjeno i zamrznuto.
„Nekada davno,“ nastavila sam, ublažavajući svoj izraz lica, „bilo je
trenutaka kada si voleo da pričaš sa mnom. Da li se sećaš? Kada si me
primetio i gledao me i…“
Ućutala sam, videvši njegovo lice centimetar bliže, dok je postavljao ruke
na stub iza moje glave.
„Postoje neka mesta koja nisu za tebe,“ rekao je polako, naglašavajući
svaku reč, kao da govori detetu.
„Kad si poželjna, onda si pozvana. Ako nisi pozvana, onda nisi poželjna.
Da li razumeš?“
Gledao je u mene i izgledao kao da mi objašnjava zašto moram jesti
povrće pre deserta.
Zapravo, to je veoma jednostavan princip, Rika. Zašto ne možeš da shvatiš? On
mi je govorio da sam mu se isprečila na putu i da ga gnjavim. Nije me želeo
ovde.
„Ne pripadaš ovde i nisi dobrodošla. Da li razumeš?“ upitao je ponovo.
Zaškrgutala sam zubima udišući vazduh kroz nos, a svaki mišić u telu
mi je bio jebeno napet dok sam pokušavala da se ne raspadnem pred njim.
Munja mi je sevnula iz očiju, izazivajući mi bol i vatru u njima i ne sećam se
da sam se nekad osećala ovako. Ignorisao me je, prigovarao i vređao
povremeno, ali ovakva surovost je prevazišla reči.
„Obraćam ti se na engleskom, Rika,“ zagrmeo je, nateravši me da
poskočim. „Psi su poslušniji od tebe.“

94
 Suze su mi napunile oči a brada mi je zadrhtala. Progutala sam knedlu iz
grla, osetivši da me je zaboleo stomak i imala sam želju da potonem u rupu,
da nestanem, da zaboravim.
Da mu ne bih pružila zadovoljstvo da me vidi kako se raspadam pred
njim, jurnula sam, odgurnula njegovu ruku i zaplakala dok sam trčala,
vraćajući se putem kojim sam i došla. Sve u mom vidokrugu se zamutilo,
dok sam prolazila pored bazena ponovo i žurila napolje, boreći se protiv
jecaja u grlu.
Kačket mi je skliznuo sa glave, pao na zemlju i oslobodio moj konjski
rep. Protrčala sam kroz dvoranu za boks, ne hajući ko bi me mogao videti i
otvorila susedna vrata, brišući suze dok sam jurila hodnikom i niz stepenice.
Ali onda sam se na pola puta na dole zabila u neku drugu osobu, pa sam
zastala, podigla glavu i smrzla se od prizora preda mnom.
„Kai?“ skoro sam šapnula, zapanjena što ga vidim.
I zbunjena.
Damon je ovde. Kai je ovde. Da li je i Will tu? Da li su oni svi u Meridian
Cityiju? Nisam bila sigurna ni da je Michael ostao u kontaktu sa njima dok
su bili u zatvoru, međutim sada je bilo očigledno da jeste.
Kai je nakrivio glavu, izvukao ruku iz džepa crnih pantalona i stavio je
na moju mišicu kako bi me pridržao.
Ali sam ja povukla ruku.
Zurio je u mene, obučen u uredno opeglanu belu košulju i crni sako, zbog
čega je izgledao jednako dobro kao i uvek, mada je bio mnogo mišićaviji
nego kada sam ga poslednji put videla.
Čula sam bat koraka iza sebe, okrenula glavu i videla Michaela kako
dolazi iza ugla.
Opet su svi bili zajedno?
Zaobišla sam Kaia, sišla niz stepenice i zgrabila torbu sa poda pre nego
sam izašla kroz vrata.
To sa Michaelom je bilo nešto između nas dvoje i nikako nisam želela biti
u blizini njegovih prijatelja.
„Rika!“ čula sam Michaela kako viče za mnom.
Međutim vrata su se zatvorila i blokirala ga, pa sam pojurila niz stepenice
dok mi je hladna kiša kvasila kosu, lice i ruke.

95
 Podigla sam torbu iznad glave i ignorisala vratara koji je držao kišobran
iznad mene.
„Da li Vam je potreban taksi, gospođice?“
Odmahnula sam glavom i skrenula desno, uputivši se trotoarom dok su
mi kapljice padale po rukama.
„Dovezite mi auto!“ čula sam kako neko viče iza mene pa sam se
okrenula i videla Michaela kako se dere na vratara.
Pomerio je glavu u mom pravcu i pogledao me pravo u oči. Okrenula
sam se i požurila da odem što pre od njega.
„Stani!“ naredio je.
Okrenula sam se na peti ka njemu i krenula unatraške, dovikujući,
„Otišla sam! U redu? Šta više hoćeš od mene?“
Okrenula sam se opet i požurila niz trotoar.
Ali onda je Michael zgrabio kaiš moje torbe i povukao ga iznad moje
glave a vrat mi se izvio dok ga je skidao.
Trznula sam se. „Šta to, do đavola radiš?“
Međutim, bez reči se udaljio od mene, noseći moju torbu i prišao svom
automobilu, a vratar mu je dodao ključeve.
Michael je otvorio jedna od zadnjih vrata, bacio unutra moju torbu u
kojoj su bili moj telefon i ključevi od stana, zatim zakoračio do prednjih
suvozačevih vrata i širom ih otvorio.
„Ulazi!“ zapovedio je dok mu se bes ocrtavao na licu.
Disala sam teško, odmahujući glavom. Šta jebote? Bila sam napola
spremna da molim menadžera za novi set ključeva i da kupim jebeni telefon,
samo da mu dokažem.
Ali moje knjige su bile tamo i moj raspored časova, a da ne pominjem
krštenicu i karton vakcinacije, koji sam morala da donesem administraciji da
naprave kopije nakon što sam napustila savetnicu.
Namrštila sam se a suze su ustupile mesto ljutnji.
Došla sam do auta, uskočila na mesto suvozača, otrgla vrata iz njegovog
stiska i zalupila ih sama. Čim sam videla da je krenuo obići auto sa prednje
strane, uputivši se ka mestu vozača, okrenula sam se, zgrabila torbu sa
zadnjeg sedišta, otvorila vrata i pokušala da izađem.
Nisam stigla daleko.

96
 Pre nego mi se dupe odvojilo od sedišta, Michaelova ruka se zabila u
moje rame, zgrabila me za kragnu i uvukla me opet nazad.
Zajecala sam, a on mi je skinuo torbu i bacio je na zadnje sedište još
jednom.
„Gospodine Crist, da li treba da pozovem pomoć?“ Vratar se pojavio kod
mojih vrata i zvučao je zabrinuto. Michaelova ruka je bila na mojoj ključnoj
kosti dok me je držao prilepljenu za sedište, a lice mi se ponovo iskrivilo i
suze su opet potekle.
„Gospodine,“ vratar je pružio ruku ka meni dok mu se zabrinutost
očitavala na licu. „Mlada dama...“
„Ne diraj je,“ Michael je zarežao. „Zatvori vrata.“
Vratareva usta su se otvorila na trenutak, izgledalo je kao da želi da se
suprotstavi, ali onda je odstupio i zatvorio vrata.
„Rekla sam ti da mi ne treba vožnja,“ procedila sam. „Hteo si da odem,
pa me onda pusti da odem.“
Upalio je auto dok su mu se mišići na vratu stezali a kosa mu se
presijavala od kiše.
„Poslednja stvar koja mi treba je da mi moja majka popuje zato što si
otišla plačući,“ ispljunuo je.
Grudi su mi se napele i stegle, ljutnja ključala ispod kože pa sam se
okrenula, postavila kolena ispod sebe i nagla se ka njemu
„Mnogo sam snalažljivija nego što ti misliš,“ povikala sam, „tako da
možeš da se jebeš!“
Okrenuo se ka meni, omotao ruku oko mog potiljka i povukao me k sebi.
Zacvilela sam jer sam u temenu osećala vatru od njegovih prstiju koji su mi
potezali kosu.
„Šta želiš od mene? Šta?“ upitao je, dišući otežano dok me je probadao
pogledom.
„Šta vidiš u meni što je tako jebeno zadivljujuće?“
Drhtala sam, držeći njegov pogled. Šta vidim u njemu? Odgovor je bio
veoma jednostavan i nisam uopšte morala da razmišljam o tome. To je bila
ista stvar koju je on video u meni pre tri godine u katakombama.
Glad.

97
 Potrebu da se osamostalim, želju da pronađem makar jednu osobu na
planeti koja će me razumeti, žudnju za svim onim stvarima za koje nam kažu
da ih ne smemo imati.
Znala sam kakva sam i znala sam kako sam se osećala usamljenom dok
sam odrastala, i kako sam tražila nešto što ne mogu rečima opisati, a kada je
on bio u mojoj blizini, nisam bila toliko izgubljena.
Jedino tada se nisam osećala izgubljeno.
Odmahnula sam glavom i spustila pogled dok mi je suza klizila niz lice.
„Ništa,“ skoro sam prošaputala a očaj mi je stezao grlo. „Ja sam samo
jedno glupavo dete.“
Udaljila sam se za centimetar, osetivši kako popušta stisak u mojoj kosi.
Izvukla sam stopala ispod sebe, sela na sedište i progutala ogromnu knedlu
iz grla, namestila kragnu oko vrata i pokrila njegovu levu stranu.
Nije želeo da me upozna. Nisam mu se sviđala.
I želela sam da me ta činjenica prestane boleti. Bilo mi je toliko muka od
maštanja. Muka od forsiranja veze sa Trevorom, zato što sam mislila da će
me on vratiti na pravi put i muka od želje za košmarom koji me je tretirao
poput psa.
Muka mi je bila od obojice.
Ispravila sam leđa i buljila u svoje krilo, trudeći se da oteram umor iz
svog glasa.
„Želim da prošetam do kuće,“ rekla sam mu, zgrabila torbu otpozadi i
uhvatila se za ručicu na vratima.
Zatim sam zastala ali i dalje nisam gledala u njega. „Žao mi je što sam se
ušunjala unutra. To se više neće se ponoviti.“
Otvorila sam vrata i izašla na pljusak, a grmljavina je odjekivala nad
mojom glavom dok sam išla dugim putem ka kući.

98
 Bože, šta mi to ona radi?
Da li ona stvarno misli da je samo glupavo dete? Zar ona stvarno ne vidi
da je svaka jebena osoba u Thunder Bayu obožava?
Otežano sam disao, oslobađajući vrat od kragne koja me je davila. Do
đavola, čak sam i seronju od mog oca uhvatio kako je gleda jednom ili dva
puta tokom godina. Svi su mislili o Riki sve najbolje, ali zašto se ona ponašala
kao da joj je jedino bitno moje mišljenje?
Umarširao sam u Realm, noćni klub u donjem delu grada i zaputio se
pravo, videvši moje suigrače kako vise oko balkona VIP lože iznad. Večeras
je bio neki događaj za medije, ali to je bila poslednja stvar na koju sam se
mogao fokusirati, iako sam znao da moram. Trebalo mi je da mi mozak
razmišlja o nečem drugom.

99
 Uputio sam se ka baru, naslonio ruke na šank i pokretom glave pozvao
šankera. Klimnuo mi je glavom, znajući šta treba da donese. Damon, Will i
Kai su već bili ovde, Realm nam je bio omiljeni.
Spustio sam glavu, zatvorio oči i pokušavao da se smirim.
Gubio sam se. Kada sam u njenoj blizini, sve se činilo nevažnim i sve što
mi je bilo bitno je bila samo ona. Sve godine bede koju je prouzrokovala
mojim prijateljima nisu bile bitne, fokus bi mi se zamaglio i izgubio bih iz
vida šta je učinila i koliko su moji prijatelji patili.
I kako je trebala da plati za to.
Mrzim je.
Moram da je mrzim.
Nije trebalo da je prisiljavam danas da uđe u auto. Nije me briga zbog
suza u njenim očima ili zato što me nije mogla pogledati u oči pre nego što
je izašla iz auta.
Nisam želeo da joj obrišem bol i tugu, nisam želeo da je dodirnem i nisam
želeo da opet vrišti na mene, zbog toga što nikad u životu nisam bio tako
napaljen.
Izašla je iz auta ostavivši me iza sebe i prema rečima portira nije
napuštala Delcour od kako se popodne vratila kući.
Dobro je. Neka se navikava na taj kavez.
Barmen je stao ispred mene noseći hladnu flašu Johnny Walker Blue
Label i čašu sa ledom koju je spustio ispred mene. Sipao sam duplu dozu,
nagnuo čašu i ispio sve u jednom cugu.
„Gde si dođavola bio?“
Napeo sam se, čuvši Kaijev glas pored sebe.
Međutim, samo sam nasuo još jedan dupli i nisam mu odgovorio.
Ja sam samo jedno glupavo dete.
Grudi su mi se ubrzano podizale i spuštale, pa sam i drugo piće ispio u
cugu.
Spustio sam čašu i dugo treptao.
„Isuse. Da li si dobro?“ upitao je i pri tom zvučao više zabrinuto nego
ljuto.
„Dobro sam.“

100
 Naslonio se obema rukama na šank dok je zurio u mene. „Šta je ona radila
tamo danas?“
Eksirao sam treću čašu i počeo da osećam vrelinu u stomaku, dok mi je
otrov kolao venama. Obrisi su počeli da mi se magle ispred očiju i osećao
sam trnce u vrhovima prstiju.
Odmahnuo sam glavom i spustio čašu. Od svih ljudi u mom životu- mog
oca, brata i prijatelja- ona me je jedina naterala da opet pijem. Njene jebene
oči, koje idu od prkosnih do zlobnih, zatim do vatrenih da bi na kraju bile
slomljene.
Ne budi nasamo sa njom.
„Michaele?“ Kai me opomenuo.
Duboko sam uzdahnuo i prešao prstima preko glave. „Da li možeš
samo...“procedio sam, „jebeno da umukneš na pet minuta i pustiš me da
sredim misli?“
„A zašto ti misli već nisu sređene?“ zahtevao je. „Zato što znaš da imamo
plan. Da joj oduzmemo sve, a onda da uzmemo i nju ali sve što vidim je kako
se ti zajebavaš.“
Momentalno sam se ispravio i ispružio ruku, uhvativši ga za kragnu.
Odgurnuo mi je ruku u stranu, odmahujući glavom i podsmevajući mi
se. „Ne radi to. Želim da naše malo čudovište sa svojim velikim očima srne
kleči na kolenima preda mnom i ne želim više da čekam. Voleo bih da i ti
učestvuješ u ovome ali mi nisi neophodan.“
Neće čekati više. Ona je tek stigla! Zbog mene je bila u Meridian Cityju.
Zbog mene u Delcouru. Izolovana je zbog mene.
I postoji još samo nekoliko stvari da joj oduzmemo. Nisu čekali dugo. Ali
onda sam skrenuo pogled. Ipak jesu. Čekali su čak i predugo.
Odgurnuo sam čašu i flašu . „Gde su oni?“ upitao sam ga.
Kai je ćutao i još uvek je izgledao besno ali se okrenuo i poveo me.
Pratio sam ga a glasni bas muzike mi je vibrirao pod nogama dok smo se
kretali kroz klub prema privatnim sobama pozadi.
Kai i ja se nikad nismo sukobljavali u prošlosti. Nije trebalo da se
obrecnem na njega.

101
 Ali iz nekog razloga me je stalno provocirao pa mi je sada bio dalji nego
dok je bio u zatvoru. Šta se, dođavola, dešavalo? Očekivao sam da me
napadaju Damon i Will. Ne Kai.
Na mnogo načina bio je kao i uvek. Onaj koji uvek razmišlja, onaj koji je
razuman, brat koji je uvek pazio na nas ostale. Ali i na mnogo načina se
promenio do neprepoznatljivosti. Više se nije smejao, prihvatao je akcije koje
ne bi prihvatio u srednjoj školi, čak iako je znao posledice, i nisam ga
nijednom video da čini nešto zarad sopstvenog zadovoljstva od kako je
izašao. Damon i Will su partijali, pili, pušili i zakopavali se u pičkice, prve
dve nedelje kada su izašli na slobodu.
Kai, sa druge strane, nije popio nijedno piće niti odveo neku ženu u
krevet. Bar ne da sam ja znao. Dođavola, mislim da ni muziku nije slušao
više.
Trebalo mu je da izgubi kontrolu, jer je počelo da me zabrinjava to i sve
ono što ga muči.
Idući za njim u delimično privatnu oblast sa sofom u obliku slova L i
stolom, primetio sam pozadinu Willove glave naslonjene na kauč i Damona
kako se opušta preko puta njega sa rukom koja je odmarala između butina
neke devojke.
Damon je bio Kaieva sušta suprotnost. Retko kad je razmišljao o onome
što je radio i ako bi neko stavio zid na njegov put, sa razlogom ili bez, on bi
se zabio u njega bez oklevanja i kajanja. To nam je bilo veoma korisno u
našem srednjoškolskom košarkaškom timu. Njegova reputacija se pročula i
sama njegova pojava je protivnički tim terala da piša u gaće od straha.
Takođe je nadoknađivao sve poroke kojima Kai nije podlegao.
Zastao sam pored kauča i Damonu dao znak bradom da se otarasi
devojke. Pomerio se, izvukao ruku koja je bila zavučena između njenih nogu,
potapšao je po butini i oterao je.
Kai je zauzeo mesto i Will se uspravio pa su svi svoje poglede usmerili ka
meni. Nestrpljenje i uznemirenost se jasno očitavala u njihovom stavu a ja
sam prekrstio ruke na grudima jer sam odjednom osetio kao da stoji zid
između njih i mene.
Zato što su, nakon tri godine, oni imali povezanost koja me nije
uključivala. Sve je bilo sjebano zbog nje.

102
 Uperio sam pogled u Kaia. „Možeš li da voziš?“
„Zašto ne bih mogao?“
Klimnuo sam glavom, zavukao ruku u džep i izvukao svoje ključeve.
„Onda idemo.“ Rekao sam im.
„Momci, jeste li spremni?“
Will se trznuo, gledajući u mene iznenađen. „Majka?“
Opet sam mu klimnuo glavom.
Bacio je pogled na Damona, smeškajući se.
„Na koji način želimo da je se otarasimo?“ upitao je Kai i ustao, iznenada
se vrativši u igru.
„Da je sahranimo,“ odgovorio sam. „Ne želim da ima Faneovih kojima
Rika može da odjuri. Večeras idemo za Thunder Bay.“
„Vi momci idite,“ Damon je zadirkivao, naslonivši se i stavljajući ruku
iza glave. „Ja ću ostati da pripazim na Riku. Ona je mnogo zabavnija za
posmatranje.“
„Da li si video njenu majku?“ podigao sam obrve a zabavljeni cerek mi je
podigao uglove usana. Christiane Fane je još uvek bila mlada i prilično
jebeno prekrasna. Nije bila kao Rika, ali je ipak bila veoma lepa. „Ideš sa
nama.“
Nije bilo šanse da mu verujem da ostane ovde sam sa Rikom.
Posegao sam u unutrašnji džep moje crne jakne i izvukao malu vrećicu
koju sam bacio Damonu. Podigao je svoju slobodnu ruku i uhvatio vrećicu,
posmatrajući okolo da li ga neko gleda.
Zatim ju je podigao, ispitujući sadržaj, a onda su se i Kai i Will takođe
zainteresovali.
Iznenada su se Damonove usne razvukle u široki osmeh te me je
pogledao kao da sam mu upravo ulepšao noć.
Da, pretpostavljao sam da će Damon znati šta je to. Jebeni bolesnik.
Rufinol je poznat i kao droga za silovanje, koja se koristi da žrtve učini
povodljivim i slabim za najviše petnaest minuta. Začudo, nisam uopšte imao
problema da je nabavim. Nekoliko mojih saigrača su bili na nečemu
nelegalnom, bilo da je rekreativno ili za ojačavanje tela, te jedino što je
trebalo da učinim je bilo da kontaktiram njihovog dilera i nabavim tablete.

103
Ukoliko ne pronađemo Rikinu majku pijanu kao inače, jedna od ovih tableta
će je učiniti voljnom za saradnju.
„Daj mi to.“ Kai je pogledao direktno Damona i ispružio je ruku tražeći
vrećicu. Damon je podigao obrvu, ne reagujući.
„Odmah,“ Kai je insistirao, još uvek držeći ispruženu ruku.
Damon se nasmešio, otvorio vrećicu i stavio tabletu u Kaievu ruku.
„Potrebna ti je samo jedna tableta za mamu. Ove stvari su prilično
učinkovite.“
Will se nasmejao i odmahnuo glavom ali nije zvučao kao da ga ta šala
zabavlja. Čak je i on imao granice.
Imao ih je i Damon. Samo nismo zasigurno znali koje su. Da smo ga ikada
videli da koristi bilo šta takvo, ubili bismo ga, ali takođe nam nikad nije
odavao utisak da nije baš toliko sjeban.
Za sada smo zauzeli stav „ukoliko nismo videli, onda to nije problem.“
Kai je seo sa tabletom u ruci i gledao u Damona a zatim je skočio i istrgao
mu vrećicu iz ruke.
Damon se nasmejao, ustao i zagladio svoju crnu jaknu. „To je bila šala,“
progunđao je. „Ti stvarno misliš da moram žene uzimati na silu?“
Kai se uspravio i ubacio vrećicu u unutrašnji džep. „Pa, bio si u zatvoru
zbog toga.“
„O, Bože,“ izdahnuo sam, provukavši rukom kroz kosu. „Šta je sa vama,
jebote?“ Zurio sam uporno u Kaia dok je Damian bio okrenut ka njemu,
stisnute vilice koja je poigravala i crnih očiju koje su pokazivale želju da ga
rastrgne.
Ali se Kai nije povukao. Stajali su licem u lice, obojica iste visine, dok su
se gledali međusobno.
„Nisam je silovao,“ Damon je procedio.
Odmahnuo sam glavom. Zašto je, do vraga, Kai na tome potencirao?
„Znamo mi to,“ odgovorio sam umesto Kaia, odgurnuvši Damona.
Devojka je bila maloletna, a Damon je imao devetnaest godina. Nije to
trebalo da uradi, ali je svakako nije prisilio.
Nažalost, zakon je smatrao drugačije. U očima zakona, maloletnici nisu
mogli dati pristanak za bilo šta i Damon je jednostavno sve sjebao. Ali nije
bilo silovanja.

104
 Kai je zurio u Damona ali onda se povukao, spustio pogled i progovorio
između plitkih udaha. „Izvini,“ tiho je prošaputao. „Na ivici pucanja sam.“
Drago mi je bilo da je primetio.
„Dobro. Upotrebi to večeras,“ rekao sam, zagrlivši ga rukom oko vrata
dok sam ga povlačio unutra. „Tvoj košmar je završen. Njen tek počinje.“

Vreli mlaz vode iz tuša udarao me je po ramenima i leđima, pa sam

zatvorio oči pokušavajući da isključim svu galamu ostalih igrača u
svlačionici. Zadnjih nekoliko dana su bili skroz bez veze. Činio sam sve što
sam mogao da ostanem daleko od Delcoura, osim da prespavam u njemu,
ali bilo je teško. Nisam želeo da budem na bilo kom drugom mestu.
Majka je bila sređena i neće proći mnogo vremena pre nego Rika to
primeti, ali upad u Hunter-Bailey pre neki dan me je izbacio iz koloseka.
Znao sam da za sada moram održavati distancu.
Jedna od stvari koje sam naučio o tome kako ostati jak, jeste da
prepoznam i priznam bilo kakve slabosti, a zatim ih preokrenem u
prednosti. Nisam mogao biti blizu nje.
Još uvek ne.
Kada sam otišao na koledž, nije bilo toliko teško. Daleko od očiju, daleko
od srca. Ili bar od mojih prvih misli.
Ali saznanje da sada mogu naleteti na nju svakog trenutka, pogledati
naniže i videti je u njenom apartmanu, uhvatiti njen pogled dok se
mimoilazimo u holu… Nisam dobro promislio o tome kako će biti viđati je
svaki dan. Imati nju u blizini je bilo ogromno iskušenje.
Ona više nije imala šesnaest godina i borba koju sam vodio da bih se
suzdržao nije više bila potrebna. Ona je bila žena, bez obzira na nervozni
pogled, drhtave usne i detinjasto ponašanje kojim se predstavljala. Nisam
mogao da dočekam.

105
 Udaljena je samo sprat od mene i imao sam ključ njenog stana koji je
progorevao rupu u mom džepu. Bila mi je potrebna na rukama i kolenima
da uzimam šta god poželim, bilo kada i onoliko jako koliko želim. Poludeću.
„Sranje.“
Mogao sam da osetim kako mi se kurac ukrućuje, spustio sam pogled i
ugledao kako stoji prav i spreman.
Dođavola. Uzdahnuo sam i ugasio tuš, zahvalan što sam ovde sam.
Bilo je tu nekoliko igrača koji su lutali svlačionicom i jedan pomoćni
trener koji je danas zakazao specijalne treninge sa nekolicinom nas, ali ja se
nisam žurio sa odlaskom kući pa sam sebi dao vremena da uživam u
tuširanju.
Omotao sam peškir oko struka, zgrabio drugi i obrisao grudi i ruke dok
sam išao ka svom ormariću. Video sam nekoliko drugih igrača, ali i dalje
sam osećao da mi je kurac krut pa sam smestio peškir ispred sebe, jer nisam
želeo da iko to vidi.
Kopajući po policama, izvukao sam telefon i primetio nekoliko poruka
od momaka. Pošto je Rikina majka sređena, bili su spremni za drugu fazu.
Bacio sam peškir na pod i skliznuo u bokserice i farmerice, a zatim uzeo
sat i stavio ga oko zgloba.
Telefon mi je zazvonio. Podigao sam ga i video ime na ekranu.
Stisnuo sam vilice, iznerviran. Razgovor sa mojim bratom me je uvek
nervirao. Mada, retko kad je i zvao, tako da me je radoznalost bockala.
Prevukao sam prstom preko ekrana i odgovorio na poziv.
„Trevore,“ rekao sam, dok sam držao telefon na uhu.
„Znaš, Michael...“ počeo je, a da nije rekao „zdravo“. „Oduvek sam
mislio da će se ta bratska povezanost koju bi trebalo da imamo ti i ja na kraju
ipak formirati.“
Prevrnuo sam očima, zureći napred u jednu tačku dok sam slušao.
„Mislio sam da ćemo kada odrastem, imati više zajedničkih stvari ili da
ćemo progovoriti više od dve reči jedan sa drugim,“ nastavio je. „Pokušavao
sam da krivicu prebacim na tebe. Ti si bio hladan i udaljen i nikad nam nisi
dao šansu da budemo braća.“
Stegao sam telefon u ruci i stajao zaleđen u mestu. Glasovi igrača oko
mene su izbledeli.

106
 „Ali onda se desilo, znaš li šta?“ upitao je, sa oštrom bojom glasa. „Kada
sam imao šesnaest godina, shvatio sam nešto. To nije bila tvoja krivica.
Najiskrenije, i ja sam mrzeo tebe koliko i ti mene. Zbog jednog istog razloga.“
Stisnuo sam zube i podigao bradu.
„Zbog nje.“
„Nje?“ provocirao sam ga.
„Znaš o kome pričam,“ izjavio je. „Ona je uvek imala oči samo za tebe,
želela te.“
Podsmehnuo sam se, odmahujući glavom. „Trevore, tvoja devojka je tvoj
problem.“
Ne da je bila i dalje njegova devojka- čuo sam za raskid- ali mi se sviđalo
da mislim o njoj kao njegovoj. To će ovo učiniti mnogo slađim.
„Ali to nije tačno, zar ne?“ upitao je. „Zato što, kada sam bio tinejdžer,
shvatio sam da nije samo ona u pitanju. I ti si, takođe.“
Bacio sam pogled napred.
„I ti si je želeo,“ insistirao je, „I mrzeo si što sam ja uvek u njenoj blizini,
i definitivno si mrzeo što je ona namenjena meni. Nisi mi mogao biti brat
zato što sam ja imao jedinu stvar koju si želeo,“ zastao je pa nastavio „A ja
sam te mrzeo, jer je jedina stvar koju sam imao, želela tebe.”
Srce mi je zakucalo jače.
„Pa kada je to počelo?“ upitao je ležernim glasom, dok se moj stomak
vezivao u čvor. „Kada smo bili deca? Kada se njeno telo popunilo i kada si
video koliko je jebeno seksi? Ili možda... je to bilo kada sam ti rekao prošle
godine da je njena pička nešto najtešnje što sam ikada osetio?“
Stisnuo sam telefon u ruci.
„Bez obzira na sve“ podrugljivo se nasmejao, „Ja ću uvek to imati za
sebe.“
Stisnuo sam pesnicu tako da me je zabolela svaka kost u ruci od toga.
„Pa sada kada si je doveo u Delcour,“ nastavio je, „konačno samo za sebe,
da joj uradiš bilo šta što si planirao, zapamti da ću je vratiti sebi i da ću ja
biti onaj koji će staviti prsten na njen prst i zadržati je zauvek.“
„Misliš da ćeš me time povrediti?“ procedio sam.

107
 „Nećeš biti ti onaj koga želim da povredim,“ uzvratio mi je. „Ako ta
drolja raširi noge za tebe, budi siguran da će joj brak sa mnom biti košmar
od života.“

108
 Trevor nije razgovarao sa mnom od kad me je dovezao kući iz
katakombi. Takođe se ponašao kao seronja u autu i jedini razlog što sam
otišla s njim je bio taj što sam se plašila da će reći mojoj mami.
Ili još gore. Reći gospođi Crist i dovesti Michaela u nevolju.
Michael. Još uvek sam osećala vrućinu na ruci gde me je držao danas.
Stajala sam u kuhinji Cristovih, stavljala kašikom hranu u tanjir i
premotavala celo popodne u svojoj glavi. Da li je stvarno mislio sve ono što
je rekao danas? Šta bi se desilo da Trevor nije naišao?
Izdahnula sam dugo zadržavani dah a vrućina mi se stvarala u stomaku.
Šta će se desiti dalje? Da li će završiti ono što je započeo?
The Vengeful One od Disturbed odjekivao je kroz kuću, verovatno se čulo
sa košarkaškog terena gde sam znala da Will, Damon, Kai i Michael odlaze
da igraju košarku. Već se smračilo i, uskoro, oni će se uputiti u noćni izlazak.

109
 Čula sam da mi telefon vibrira, pa sam bacila pogled na pult gde ja stajao
i videla na ekranu da je moja mama.
„Ćao,“ odgovorila sam, omotavajući aluminijumsku foliju oko tanjira sa
hranom koji je gospođa Crist insistirala da odnesem mami kada bih ručala
kod njih.
„Ćao, srce,“ zacvrkutala je trudeći se da zvuči živahno. Znala sam da je
sve samo to ne, ali se ipak trudila da uvek bude pozitivna preda mnom.
Između antidepresiva koji su joj kontrolisali tugu i činjenice da skoro nikad
nije napuštala kuću, znala sam da je krivica pritiska i da već prerasta u
depresiju.
„Biću uskoro kod kuće,“ rekla sam joj, zahvalivši gospođi Haynes,
kuvarici Cristovih i ostavivši tanjir na pultu dok sam odlazila iz kuhinje.
„Hoćeš li biti budna za film večeras? Možemo opet gledati reprizu Thora.
Znam da voliš njegov čekić.“
„Rika!”
Zacerekala sam se, ušavši u trpezariju i videvši sto već postavljen za
večeru. „Dobro, onda odaberi novi film da skinemo,“ predložila sam. „Mi
ovde još nismo jeli, ali čim završimo, ja ću se presvući i poći kući. Doneću ti
tanjir hrane.“
Iako znam da neće ništa od toga pojesti. Njen apetit je jedva da je više
postojao.
Trevor me je odbacio kući ranije ovog popodneva, ali nakon što sam
proverila mamu, opet sam se uputila ulicom niže do Cristovih na večeru.
Moja majka je bila svakako uvek dobrodošla, ali sam im se samo ja
pridruživala. Niko nije želeo da jedem sama, pa je moja mama, da ne bi
osećala krivicu, dozvolila da imam obroke ovde, kao i malo razgovora i
smeha. Cristovi su mi mogli pružiti ono što ona nije mogla.
Ili šta je odbijala da mi pruži.
Tokom vremena, moja potreba da budem ovde je postala veća. Više od
toga da večeram ili da igram video igre sa Trevorom dok smo odrastali.
Bilo je i zbog udaljenog zvuka košarkaške lopte koja je udarala o pod
negde u kući ili načina na koji mi je telo zujalo i svaka dlačica na njemu
stajala uspravno kada bi on ušao u sobu. Ja sam jednostavno volela biti ovde

110
ako je i on bio tu, uprkos Trevorovoj posesivnosti koja je svakim danom sve
više rasla.
Čula sam majku kako uzdiše dok sam koračala ka ogledalu koje je bilo na
zidu.
„Ja sam dobro,“ insistirala je. „Nije potrebno da mi donosiš hranu
večeras. Izađi sa svojim prijateljima. Molim te.“
Otvorila sam usta da progovorim, ali tada je udarajući ritam muzike u
kući utihnuo, pa sam okrenula glavu ka ulazu u dnevnu sobu i začula
glasove i smeh koji su dolazili odnekud u kući kako se približavaju.
Pogledala sam se u ogledalu i namestila kragnu školske uniforme,
uverivši se da je moj ožiljak većinom pokriven.
„Ne želim izlaziti,“ rekla sam, uputila se ka stolu i sela.
„Ja želim da izađeš.“
Ispružila sam se preko stola, zgrabila zemičku i stavila je na tanjir pre
nego što ih momci sve uzmu. „Mama…“ počela sam da se bunim.
Ali ona me je prekinula. „Ne,“ rekla je neobično strogo. „Petak je veče.
Idi zabavi se. Ja ću biti dobro.“
„Ali...“ pobunila sam se, odmahujući glavom. Da li je ovo bila njeno
nadoknađivanje propuštenog ili nešto slično? Ona je dosta dobro znala da
izlazim, samo ne onoliko koliko bi ona htela.
„Dobro,“ procedila sam. „Nazvaću Nou i videti...“ Ali onda sam zastala,
začuvši grmljavinu kako tutnji hodnikom.
Moje srce je preskočilo otkucaj, pa sam okrenula glavu u pravcu buke.
Glasovi, smeh i nekoliko urlika je stiglo do mene, a stopala mi preplavilo
vibriranje poda.
Stisla sam telefon u ruci, govoreći ubrzano, „U redu“ odgovorila sam.
„Videću sa Noahom da li je planirao nešto za večeras, ali ako mi zatreba
novac za kauciju ili dođem kući trudna, samo ćeš ti biti kriva.“
„Verujem ti,“ odgovorila je i pri tom zvučala veselo. „ I volim te.“
„Volim i ja tebe.“ Prekinula sam vezu i spustila telefon na sto.
Trevor je ušao prvi u trpezariju a prethodno je bio u kućnom bioskopu, i
verovatno me čekao da mu se pridružim kao što sam često činila. Smatrao je
da ima pravo da bude ljut, ali šta god da je on mislio da ima između nas, mi

111
smo bili samo prijatelji. Nije imao pravo da me odvuče otuda danas i više mi
je bilo muka od toga da pravi predstavu svima o tome kako mu ja pripadam.
Uzeo je stolicu do mene, kao i obično, izvukao je i spustio se na
nju. Odmah je počeo da grabi hranu i gomila je na tanjiru.
Gospođa Crist je ušla sledeća, obučena u tenisku suknjicu i belu polo
majicu. Verovatno je upravo stigla iz kluba. Nasmešila mi se i dodirnula po
ramenu dok je koračala ka svom mestu. „Kako je Christiane?“ upitala je.
Klimnula sam glavom i postavila salvetu na krilo. „Dobro. Polako
prelazimo sve filmove Chrisa Hemswortha.“
Nasmejala se i počela da se služi hranom kada su glasni povici ispunili
sobu.
„Već se smrkava,“ čula sam Willa kako govori zvučeći zadihano.
Podigla sam pogled i videla Michaela i sve njegove prijatelje kako
pristižu u trpezariju. Srce mi se ubrzalo i ukočila sam se, a ogromna
trpezarija je izgledala deset puta manja sa njihovim velikim telima koja su
ispunila prostor.
Bili su znojavi i teško disali, upravo pristigli sa zatvorenog terena. To je
bila promena koja je napravljena u kući za Michaelov četrnaesti rođendan,
kada je njegova majka shvatila da se ne šali u vezi sa košarkom pa je njegov
otac popustio. Obožavao je tu igru, na zgražavanje gospodina Crista, čak i
previše.
„Ne budi u takvoj prokletoj žurbi.“ Damon je gurnuo Willovu glavu
napred dok je prolazio iza njega. „Želim da uživam večeras.“
Stali su oko stola, nadvijajući se nad nama dok su grabili svoje tanjire -
Michael je spustio na pod košarkašku loptu koja se polako otkotrljala do zida
blizu kamina… i trpali hranu kao vukovi, nesvesni da mi ostali čekamo da
vidimo šta će ostati.
„Rika, uzmi svoje mleko,“ gospođa Crist je šapatom povikala, pa sam je
pogledala i obe smo se nasmejale toj šali. Ona je zadužila kuvaricu da kupuje
čokoladno mleko za mene, ali je ono uvek misteriozno nestajalo pre nego
sam mogla popiti i čašu od njega.
Brzo sam zgrabila tetrapak, nagnula ga i sipala mleko u čašu, pre nego
što sam opet sela.
„Gde je tata?“ Trevor je upitao.

112
 „Nažalost, još uvek u gradu,“ njegova majka je odgovorila.
„Da, sigurno.“
Podigla sam pogled na šapat koji sam čula i videla Michaela kako se
naginje nada mnom da dohvati čokoladno mleko ispred mene.
Nije bila tajna da je njihov otac imao nekoliko ljubavnica. U stvari, bila je
tajna. Ona koju su svi znali, ali niko nije govorio o tome. Uključujući i
Michaela. Njegova majka je bila jedina osoba za koju sam zasigurno znala da
je ne bi nikada povredio i zbog toga sam ja bila jedina koja je čula njegov
sarkastičan komentar.
„Dođavola, da,“ Will je posegnuo za slatkim krompirom koji je gospođa
Haynes spustila, dok je trpao mrvljeni sir na ogromnu gomilu u svom
tanjiru.
„Dodaj mi dva,“ Damon je držao svoj tanjir ispružen ka Kaiu koji je vadio
kuvana jaja. Nisu sedali, što je značilo da će sigurno svoju hranu odneti u
kućni bioskop zbog privatnosti. Bez sumnje su imali planove za večeras o
kojima će pričati.
Ali nisu odmakli daleko.
„Michaele? Sedite svi za sto odmah.” Gospođa Crist je naredila, uperivši
prst u njih. Momci su stali, nasmejali se između sebe, vratili se nazad i
zauzeli mesta oko stola, udovoljavajući joj.
Michael je seo na čelo stola, na mesto njegovog oca, njegovi prijatelji sa
njegove desne strane, a Trevor između njega i mene sa njegove leve strane.
Svi su navalili na hranu.
„Verujem da nemam zbog čega da brinem ove noći,“ gospođa Crist je
upozorila, podižući svoju viljušku i pogledala uokolo sve momke. Michael
se podsmehnuo, nagnuo moje čokoladno mleko i pio direktno iz ambalaže,
ne odgovorivši joj.
„Nemamo drugog izbora nego da sve držimo na nižem nivou,“ Kai je
uskočio i odgovorio, a glas mu je bio obojen humorom. „Michael će izgubiti
svoje mesto u timu ukoliko osvanemo u vestima.“
„Ponovo,“ Will je završio a ponos se jasno ocrtavao u njegovim zelenim
očima dok je prepunu kašiku krompira gurao u usta.

113
 Dok ostali tinejdžeri mogu provesti Đavolju noć omotavajući kuće toalet
papirom, bušeći gume i razbijajući bundeve na ulicama, za Jahače su se širile
glasine da su njihove podvale mnogo ozbiljnije.
Požari, provale, vandalizam i uništavanje imovine su bili pripisani njima
iako nikad nije bilo dokaza, jer su im lica bila pokrivena maskama.
Ali smo svi oduvek znali ko je to bio. Čak mislim da su i policajci
verovatno znali. Ali kada si rođen sa blagoslovom pravog imena, veze i
novca, onda to i koristiš.
Damon Torrance, sin medijskog mogula.
Kai Mori, sin uticajne pripadnice visokog društva i uspešnog bankara.
William Grayson III, unuk senatora Graysona.
I Michael Crist, sin bogatog investitora.
Momci su možda izbegli krutost i očekivanja svojih roditelja, ali su
maksimalno uživali pod okriljem njihove zaštite.
„Da li vam je drago što ste se vratili nazad?“ gospođa Crist je pitala dok
je sekla salatu. „Znam da vam mora biti teško što ste razdvojeni na različitim
koledžima.“
„Teško je,“ rekao je Will žalosno. „Ali ja pozovem jednog od momaka
kada je mom srcu potreban zagrljaj.“
Stisnula sam usne, pokušavajući da sakrijem osmeh dok je Damon frknuo
od smeha preko puta nas.
„Zapravo,“ Kai je započeo, naslonivši se u stolici. „Razmatram da se
prebacim na Westgate. Dosadno mi je na Braeburnu a i Westgate ima mnogo
bolji plivački tim, tako da…“
„Odlično,“ Trevor ih je prekinuo. „Ti i Michael možete sada nastaviti
vašu bratsku-romansu.“
„Au,“ Will je dobacio, gledajući preko stola u Trevora. „Osećaš se
izostavljeno? Dođi ovamo, lepotane. Ja ću ti posvetiti malo pažnje.” Zatim se
naslonio na svoju stolicu, tapšući svoje bedro da mu Trevor sedne u krilo.
Zagroktala sam od smeha, spustila glavu i osetila poglede na sebi.
Verovatno Trevorov besni pogled.
Podigla sam viljušku da počnem jesti, ignorišući ga. Trevor nije podnosio
Michaelove prijatelje ništa manje nego što je podnosio svog brata.

114
 Podigla sam pogled i videla gospođu Haynes kako prolazi kroz vrata
kuhinje držeći fiksni telefon u ruci i šapuće nešto gospođi Crist.
„Izvinite me na trenutak,“ gospođa Crist je ustala, gurnula svoju stolicu
i prošla pored stola, nestajući kroz vrata.
Čim je otišla, Trevor je skočio sa svoje stolice, pa sam podigla pogled
naviše i videla ga kako se mršti na brata.
„Drži se dalje od nje,“ zapovedio je.
Sklopila sam oči i spustila bradu. Nelagodnost mi je zagrejala obraze i
mogla sam osetili poglede svih, uperene u mene.
Isuse, Trevore.
Niko nije rekao ni reč nekoliko trenutaka, ali sudeći po tišini i nedostatku
pokreta dok sam ja zurila u svoj tanjir, svi su čekali Michaelovu reakciju.
„Koga?“ konačno sam ga čula kako pita.
Teško sam progutala, čuvši nekoliko tihih cereka koji su kružili stolom.
„Rike,“ zarežao je Trevor. „Ona je moja.“
Čula sam Michaela kako se cereka i uglom oka sam ga videla kako
udaljava stolicu od stola i ustaje. Bacio je salvetu na tanjir i zgrabio mleko.
„Koga?“ upitao je ponovo.
Will je pognuo glavu, smejući se ovog puta toliko glasno da mu se celo
telo treslo. Podigla sam pogled i pogledala Damona koji se široko osmehivao
i izgledao samozadovoljno.
Htela sam da propadnem u zemlju i nestanem. To me je zabolelo.
Sigurno sam bila zabavna danas. Trenutna distrakcija za Michaela, a
sada se opet vraćamo na staro gde se samo mimoilazimo u prolazu po kući.
Trevorov bes je došao do usijanja, pa sam zurila napred slušajući kako
ustaju sa stolica, smeju se i likuju dok su pratili Michaela van iz trpezarije.
Nisam bila sigurna na koga sam više ljuta: na Trevora ili na njih. Makar
sam tačno znala šta je Trevor želeo. On se nije poigravao sa mojim umom.
Trevor se zavalo u stolici, teško dišući a grudi su mu se ubrzano podizale
i spuštale.
Odgurnula sam tanjir jer više nisam bila gladna. „Trevore...“počela sam,
osetivši krivicu, ali nisam znala šta da radim više sa njim. „Ja nisam tvoja.
Nisam ničija.“

115
 „Jebala bi se sa njim bez razmišljanja, samo kada bi malo obratio pažnju
na tebe.“
Namrštila sam se i stisnula zube. Bilo mi je muka od toga da me svi
maltretiraju. Odmakla sam stolicu, ustala i izjurila iz trpezarije.
Oči su mi sevale od besa kod sam žurila niz hodnik, primetivši da su
vrata garaže otvorena. Podigla sam pogled i videla Michaela kako dobacuje
Kaiu crni zamotuljak, koji je on smestio u G-klasu.
Okrenuo je zamaskirane oči prema meni ali je odmah nakon toga spustio
pogled i nastavio da tovari auto kao da nisam tu.
Ustrčala sam uz stepenice i požurila niz hodnik do svoje sobe.
Zalupivši vrata koja su se zatvorila za mnom, teško sam disala, tresući se i
prolazeći prstima kroz kosu, pokušavajući da ne zaplačem. Morala sam da
odem odavde.
Kuća Cristovih je postajala kavez. Konstantno sam morala da se
odbranim od jednog brata, dok sam postavljala zid nezainteresovanosti
ispred drugog i trebalo mi je malo zabave.
Noah. On će bez sumnje večeras posetiti skladište. Nazvaću ga i videti
kada ide.
Izula sam baletanke i strgla svoju uniformu, otvorila garderober i
iskopala neku odeću koju sam čuvala ovde. Otkopčala sam brus bacajući ga
na pod. Koža mi se ježila dok sam navlačila majicu i farmerice, ne želeći ništa
drugo nego da vrištim iz petnih žila.
Seronje. Svi oni.
Navukla sam neke patike, zgrabila crni duks sa kapuljačom sa kuke u
ormaru i požurila niz stepenice, začuvši tuš koji je radio u kupatilu dok sam
prolazila. Momci su se verovatno pripremali za polazak.
Zgrabila sam telefon i ključeve sa stola na ulazu i otišla kroz ulazna
vrata, navukavši kapuljaču na glavu i smestivši ruke u prednji džep
dukserice.
Tek je trideseti oktobar a već je hladnoća u vazduhu ujedala. Skoro
svo drveće je bilo golo, a braon, žuto, narandžasto i crveno lišće koje je opalo,
sada je krasilo travnjak. Gospođa Crist nikada nije dozvoljavala da ga
baštovani uklanjaju, znajući da je to poslednji nagoveštaj boje u kome ćemo
uživati pre nego sneg počne da pada za nekoliko nedelja.

116
 Hladnoća me je potpuno obuzela i polako sam počela da se smirujem,
koračajući prilazom.
Grančice koje su se nadvijale, poput vena na nebu, preplitale se,
stvarajući golu, mrtvu nadstrešnicu preko prilaza koji je izgledao kao kuća
iz nekog filma Tima Bartona. Skoro da sam očekivala da nekakva jeziva
magla počne da se odiže od zemlje ka meni.
Lampe od bundeva su bile poređane po prilazu, sijajući vatrama koje
su gorele u njima a ja sam udahnula miris nagorelog drveta koji je odnekud
dolazio. Bilo je više vatri zapaljenih večeras i svi su ili uživali u nestašlucima
ili učestvovali u njima.
Takođe je bilo i nekoliko žurki, pa sam se nadala da je Noah spreman za
neku od njih večeras. Trebalo mi je nešto da mi skrene pažnju.
Stigavši do velike kapije, gurnula sam svoj ključ u pripojena vrata koja su
omogućavala onome ko je išao pešice da uđe ili izađe, bez potrebe da
uznemirava batlera Edwarda da otvara veliku kapiju. Često sam ih koristila
jer je moja kuća dovoljno blizu da pešačim do tamo i nazad i Michael ih je
koristio jer je išao na trčanje van imanja.
Zatvorivši manju kapiju-ona se automatski zaključala iza mene- skrenula
sam levo i hodala ivičnjakom, dok sam išla ka kući.
Kosa mi se izvukla van kapuljače i spustila niz grudi sa obe strane, dok
sam žurila niz crni trotoar. Već je pao mrak, ali ulice nisu bile kompletno bez
svetla. Lampioni sa imanja Cristovih sa druge strane kamenog zida i-uskoro-
svetla sa mog porodičnog imanja, pružala su malo utehe od straha što sam
bila napolju sama. Naročito kada u pustoši nema ničeg više, osim šume sa
desne strane.
Kada si uplašen, tvoja čula postanu osetljivija. Svici u noći mogu izgledati
kao par očiju, a vetar u krošnjama drveća zvuči kao šapat. Požurila sam,
osetivši hladnoću koja mi se probijala kroz farmerice.
Ali kada sam pogledala napred, primetila sam neka svetla kako
obasjavaju mračnu ulicu. Okrenula sam se i videla auto koji usporava i staje
odmah iza mene.
Namrštila sam se a srce mi se ubrzalo u grudima dok sam koračala
unazad.
Šta oni to rade? Na pogrešnoj su strani puta.

117
 Zagrizla sam donju usnu, držeći ruku preko očiju da ih zaštitim od jakih
svetla farova. Nastavila sam da odmičem, spremna i da potrčim ukoliko je
potrebno, ali sam stala kada sam videla da se otvaraju vozačeva vrata i da
crne čizme staju na pločnik. Michael je zakoračio ispred farova, obučen u
farmerice i istu crnu duksericu sa kapuljačom od danas.
Šta on to radi?
„Ulazi u auto,“ naredio je.
Stomak mi se okrenuo na njegovu komandu. Da uđem u njegov auto?
Okrenula sam pogled ka prozorima auta i videla tri tamne prilike unutra.
Kai, Will i Damon.
Ipak sam se umirila jer mi je za danas bilo dosta trzavica od Michaela.
Najzad mi je rekao više od dve reči, a onda se okrenuo i ponašao kao da mi
ni ime ne zna.
„Nema potrebe,“ rekla sam mu, bez pokušaja da sakrijem svoj sarkazam.
„Mogu sama otići kući.“
Zatim sam se okrenula i uputila svojoj kući.
„Ne vodimo te kući,“ rekao je mračnog glasa.
Zaustavila sam se i okrenula glavu dok mi je srce kao ludo udaralo u
grudima. Njegova svetlo braon kosa, još uvek vlažna od tuširanja, sijala je
na svetlu i videla sam izazov u njegovim očima. Okrenuo se, prišao do
zadnjih vrata, odmah iza vozačevog sedišta, i otvorio ih.
Zaokrenula sam celo svoje telo i suočila se sa njim.
Glas mu je bio mek i privlačan. „Ulazi unutra.“

Zarila sam prste u butine pokušavajući da sprečim sebe da se vrpoljim

od nervoze izazvane prisustvom četiri muškarca, koji su svi bili viši od sto
osamdeset centimetara i teži od devedeset kilograma, a koji su sedeli unutar
Michaelovog terenca.

118
 On je sedeo ispred mene i vozio, dok je Kai sedeo pored njega na
suvozačevom sedištu. Will je sedeo sa moje desne strane i mogla sam da
osetim njegov pogled na sebi.
Ali Damon je bio iza mene i zbog njega mi je svaka dlaka na vratu stajala
uspravno. Pokušavala sam da ignorišem tenziju, ali nisam mogla da odolim.
Okrenula sam bradu do ramena i pogledala u njega dok je sedeo na klupi iza
mene.
Momentalno sam poželela da se sakrijem.
Njegove mrtve oči su me posmatrale dok je dim klizio između njegovih
usana i plutao iznad njega, a na smrt me je preplašilo to koliko je bio smiren.
Obe ruke je držao na naslonu svog sedišta i malo je spustio glavu, netremice
me posmatrajući.
Brzo sam se opet okrenula napred i primetila Willa pored sebe kako
žvaće žvaku i cereka mi se u facu kao bahato samouvereno govno koje je
znalo da ću se upišati od straha.
Pitala sam se da li su znali zbog čega me je Michael povezao.
Let the Sparks Fly od Thousand Foot Krutch je treštala iz zvučnika,
utiskujući se u moje uši, pa sam prisilila sebe da se smirim, udahnuvši
vazduh, polako i duboko.
Vozili smo se kroz grad, prošli pored restorana i lokalnih mesta za
izlazak koja su vrvela od tinejdžera i nastavili put izvan grada. Nakon
dvadeset minuta, koji nisu bili ispunjeni ničim drugim osim glasnom
muzikom, Michael je ugasio radio i skrenuo mračnim makadamom dok se
njegov terenac lagano peo uz padinu prema drveću.
Gde to, dođavola, idemo?
Nismo više bili u Thunder Bayu, ali takođe nismo bili ni daleko izvan
grada. Nikad nisam bila ovde gore niti se družila sa nekim ko je iz nekog
manjeg mesta.
Will je stavio ruku u crnu torbu i kopao po njoj, izvlačeći maske.
Gledala sam kako je Damonu bacio njegovu crnu, dodirnuo Kaia po
ramenu, dodavši mu njegovu srebrnu i stavio Michaelovu crvenu masku na
konzolu između njega i Kaia.
Will mi se nasmejao a oči su mu plamtele kao malom đavolu pre nego je
navukao užasnu belu masku preko lica.

119
 Isuse, šta mi to radimo?
Molila sam se da ne moram da gledam kako zaskaču nekog jadnog
momka koji ih je greškom uvredio ili da svedočim pljački zlatare. Nije baš
da sam nekad čula da su uradili tako nešto, ali stvarno nisam imala ideju
zbog čega je sve ovo.
Definitivno sam znala da nećemo samo omotati automobile toalet
papirom ili bojiti ulične znakove sprejom u boji.
Ili možda nema „nas“. Možda oni nisu hteli da ja radim bilo šta sa
njima. Ko je znao zašto sam ja ovde? Možda sam bila vozač za slučaj
bekstva. Možda stražar.
Možda mamac.
„Hej, Michaele?“ čula sam Willov promukao glas. „Ona nema masku.“
Podigla sam pogled prema retrovizoru i videla Michaelov pogled koji
susreće moj dok mu se na licu video nagoveštaj osmeha.
„A-ha“ podsmehnuo mi se a Kai pored njega se nasmejao. Prekrstila sam
ruke preko grudi, trudeći se da ne izgledam nervozno.
Zaustavili smo se u nekoj napuštenoj ulici. Virila sam kroz staklo i videla
male, stare kuće- razrušene, trošne i mračne- sa polomljenim prozorima i
urušenim krovovima.
„Kakvo je ovo mesto?“ upitala sam Michaela kad je ugasio auto.
Damonovo veliko telo se popelo sa zadnje strane i pratio je Willa dok je
ovaj izlazio iz auta i pre nego sam se snašla, ostala sam sama.
Nakrivivši glavu, ugledala sam ih kako staju na opusteli travnjak ispred
kuće, a i Michael je takođe stavio svoju masku.
Da li ima ljudi ovde? Malena zajednica je izgledala napušteno, zašto onda
nose maske?
Oklevala sam trenutak, pre nego sam uzdahnula i otvorila vrata.
Kapuljača mi je bila podignuta na glavi, ali sam je za svaki slučaj
spustila preko očiju.
Lagani povetarac mi je nosio kosu dok sam išla oko auta, a kada sam
podigla pogled, videla sam Willa koje je nosio torbu u kuću dok su ga
Damon i Kai pratili.
Nije bilo vrata.

120
 Gurnula sam ruke u srednji džep i zaustavila se pored Michaela koji je
samo gledao u trošnu građevinu. Kapuljača mu je bila navučena i pokrivala
mu je kosu, a samo maleni tračak svetlosti koji je dolazio od mesečine
prikazivao je crveni profil maske. U kući sam videla treperenje svetlosti.
Momci su sigurno imali svetiljke.
Napipala sam malu kutiju u džepu i čula kako u njoj zveckaju drvene
šibice.
Zaboravila sam da sam ih stavila u džep poslednji put kada sam nosila
duksericu.
Michael je okrenuo glavu i spustio pogled na mene a oči su mu bile skoro
samo crne praznine koje sam jedva mogla da razaznam. Srce mi je poskočilo
do grla i osetila sam se kao da me je neko okrenuo naglavačke.
Ta prokleta maska.
Posegao je u džep moje dukserice a ja sam izvukla ruke, pitajući se šta li
to radi. Izvukao je kutiju šibica i držao je na svom dlanu.
„Zašto ih imaš?“ upitao je. Mora da ih je i on čuo kako zveckaju u mom
džepu.
Slegnula sam ramenima i uzela kutiju šibica nazad. „Moj tata je sakupljao
kutije šibica iz restorana i hotela kad je odlazio na poslovna putovanja.“
rekla sam mu, otvorivši kutiju i prinoseći je nosu. “Sviđa mi se kako mirišu.
To je kao...“
Bez razmišljanja sam zatvorila oči i udahnula kroz nos, a miris sumpora
i fosfora me istog trenutka oraspoložio.
„Kao šta?“
Zatvorila sam kutiju i podigla pogled, osetivši se lakšom iz nekog
razloga. „Kao Božićno jutro i novogodišnje prskalice zajedno. Držala sam
kolekciju blizu sebe nakon što je...“
Nakon što je umro.
Čuvala sam sve malene kutije šibica u staroj kutiji od cigara, ali nakon što
je umro počela sam nositi po jednu sa sobom.
Vratila sam kutijicu u džep, shvativši da nikome do sada nisam ovo
rekla.
Zagledala sam se u njega, suzivši pogled. „Zašto si me večeras poveo sa
vama?“

121
 Okrenuo je glavu napred, zureći opet u kuću. „ Zato što sam mislio ono
što sam rekao danas u katakombama.“
„Nije baš tako zvučalo za večerom,“ raspravljala sam se. „Poznajem te
celog svog života a ti se ponašaš kao da mi jedva ime znaš. Šta je to sa tobom
i Trevorom i zašto imam utisak da...“
Zurio je napred, bez ikakvog pokreta. „Da šta?“
Spustila sam pogled, razmišljajući. „Da to ima neke veze sa mnom.“
Michael me je danas najzad primetio. Rekao mi je neke stvari koje sam
samo mogla sanjati da čujem i sva moja osećanja je pretočio u reči.
A onda za večerom, sa Trevorom, opet se povukao. Isto kao stari
Michael. Za njega kao da nisam ni bila u sobi. Da li to što se on i Trevor ne
slažu ima neke veze sa mnom?
Ali onda sam odmahnula glavom. Ne. To bi bilo smešno. Nisam baš toliko
važna Michaelu.
Njegovi i Trevorovi problemi su poticali od nečeg drugog.
Ćutao je, ništa mi ne odgovorivši, i obrazi su mi se zagrejali od sramote.
Nije trebalo to da kažem. Ja sam samo jedno glupavo dete.
Nisam čekala da mi odgovori ili da nastavi da me ignoriše. Popela sam
se malom uzbrdicom do dvorišta i zakoračila na trem koji je zaskičao kao
životinja u smrtnom hropcu pod Michaelovom težinom, kada se popeo iza
mene. Požurivši u kuću, primetila sam momke kako osvetljaju svojim
lampama uokolo i istražuju razne sobe.
Oštar, otužan miris mi je ispunio nos pa sam se namrštila dok sam
razgledala staru kuću
Na ovom mestu niko nije mogao živeti .
Stari nameštaj, išaran i pocepan, bio je razbacan posvuda dok su gomile
drvenih krhotina koje su izgledale kao da su nekad bile stolice i drugi
nameštaj, stajale u uglu. Verovatno čekajući da ih neko upotrebi za potpalu.
Koliko sam mogla da vidim, svi prozori su bili slomljeni, a kada sam
pogledala u pod videla, sam đubre i barice, staklene bočice, špriceve i igle.
Stisnula sam usne, sigurna da već mrzim ovo mesto.
Zašto bi Michael želeo da dođe ovde? Nisam mogla da poreknem draž
tame i opasnosti koja se širila, ali ipak, stari smrdljivi madraci pobacani po
podu i zamazani ko zna čime i prljave igle razbacane po čitavoj prostoriji?

122
 Mesto je bilo ružno. Nisam želela da budem ovde.
Odmahnula sam glavom, pogledala ispred sebe i videla pravo napred
jedna otvorena vrata. Kada je jedan od momaka zaigrao svetlom svetiljke
preko sobe, nejasno sam razaznala boju iz spreja na belom zidu unutar
vrata. Izgledalo je kao ulaz u podrum.
I sigurno nisam htela da idem tamo dole.
Ali tada sam posrnula napred jer je nekakvo telo prošlo pored mene i
zakačilo me u rame.
„Ne bi trebalo da budeš ovde,“ Will me upozorio, dok je prolazio i gledao
me preko ramena. „Ova kuća nije bezbedna. Pre nekoliko meseci je
devojka napastvovana ovde.“
„Silovana,“ Damon se rugao, zašavši okolo da bi stao ispred mene i uneo
mi se u facu. Odmah sam se povukla unazad.
„Bila je drogirana i odvučena dole.“ Pokazao je glavom iza sebe, u pravcu
podruma, sa uzbuđenjem u pogledu
Uznemireno sam disala dok sam gutala knedlu iz grla.
Devojka je napadnuta ovde? Namrštila sam se a strah mi je ubrzao
disanje.
„Da,“ čula sam Kaiev glas iza sebe, „zavezali su je, svukli golu...Ne mogu
ti reći koliko momaka ju je silovalo. Čekali su u redu.“
Okrenula sam se i pomerila u suprotnom pravcu, dok mi je Kai prilazio
sa čudnim pogledom u očima.
Ali onda sam leđima naletela na drugo telo i stala. Ovog puta je to bio
Will, čije su zelene oči gorele dok je naginjao glavu ka meni u izazovu.
Šta oni to rade dođavola?
Pogledala sam oko sebe i videla da je i Damon prišao, dok su njegove
crne oči izgledale kao praznina u tami njegove maske.
Kai je podigao pogled i upitao Willa tihim glasom, „Ja čak mislim da ih
nisu ni uhvatili, zar ne?“
„Nisu,“ Will je odgovorio zaigrano, „Mislim da se neki od njih još uvek
motaju ovuda.“
„Možda četvorica njih.“

123
 Čula sam pretnju u Michaelovom glasu, pa sam okrenula glavu i raširila
oči, kada je prišao do mene tako da su me sada njih četvorica zagradila sa
svih strana.
Sranje. Pluća su mi ostala bez vazduha, srce kao ludo udaralo u grudima,
a krajičkom oka sam ugledala prljavi madrac koji leži na podu.
Osetila sam mučninu u grlu.
Ali onda, iznenada se prolomio kikot, a kada sam podigla pogled, videla
sam kako im se tela tresu od smeha dok su se udaljavali od mene.
„Ovo je samo napuštena kuća, Rika,“ Michael me uveravao. „Niko ovde
nije silovan. Opusti se.“
Šalili su se? Prekrstila sam ruke preko grudi, mršteći se.
Seronje.
Stomak mi je bio zavezan u čvorove i duboko sam udahnula nekoliko
puta da dovedem svoje nerve pod kontrolu.
Posmatrala sam ih dok su prosipali kerozin po zidovima, podovima,
svuda okolo po krhotinama, i nisi morao biti genije da pogodiš šta rade, ali
sam svoje brige zadržala za sebe.
Nisam baš bila sigurna da mi je sve ovo zabavo, ali nisam htela da se
svađama sa njima ili da pokušam da ih zaustavim i time izgubim mesto u
njihovoj družini koje sam nekako stekla.
Bar ne još uvek.
„Zapali!“ Michael je povikao. „Vreme je da se raščisti đubre.“
Svi su došli i stali pored mene, okrenuti licima ka kući i gledala sam kako
su upalili šibice, dok je sjaj tih malenih vatri osvetljavao njihove maske.
Michaelove oči boje lešnika su bljesnule na svetlosti, a moje srce je
poskočilo.
Kopajući po srednjem džepu, izvukla sam svoju kutiju šibica i upalila
jednu a plamen je buknuo i zahvatio vrh.
Nasmejala sam se sama sebi, pogledala okolo svo to sranje po podu i
pomislila na sve one loše stvari koje su se verovatno desile u ovoj kući.
Sudeći po količini otpada od drogiranja koji je ležao uokolo, pretpostavljam
da je i nasilje isto tako proizišlo iz njega. Ljudi su verovatno bili zlostavljani
ovde.
Možda čak i deca.

124
 Okrenula sam glavu na desno i videla Michaela kako me posmatra.
Pogledavši ulevo, videla sam Kaia i Damona kako isto tako zure u mene.
Will je držao mobilni telefon, verovatno snimao ono što će se desiti.
Pogledala sam napred, svesna onoga što su čekali.
Bacila sam šibicu a mali žar je prerastao u plamen visok skoro metar i po
na zidu. Izdahnula sam dugo zadržavani dah, osetivši toplotu na svom telu.
Zatim su svi momci bacili svoje šibice i mala kuća se pretvorila u žuto- crveni
pakao. Vrelina je potekla mojim venama i ja sam se nasmejala.
„Uuuhuu,“ Will je glasno zavijao, snimajući svaki centimetar dnevne
sobe koju je gutao u plamen. Polako, svi smo se okrenuli i izašli iz kuće a
Damon je nosio torbu koju je Will uneo, jer su sada njegove ruke bile previše
zauzete snimanjem spektakla.
Da li bi treblo to da radi? Naposletku, ko još želi da naokolo kruže dokazi
o tome kako si prekršio zakon.
„Obavi poziv.“
Podigla sam pogled i videla Michaela kako dobacuje Kaiu telefon, dok
smo svi koračali niz stepenice.
Kai je uzeo telefon i otišao dok sam ja brzo bacila pogled oko sebe, držeći
glavu spuštenom da bih bila sigurna da nema svedoka.
Susedstvo je još uvek izgledalo mrtvo.
Gledala sam Kaia koji se udaljio šest - sedam metara i podigao svoju
masku kako bi telefonirao.
„Da li već znaš šta ćeš uraditi?“ Michael je upitao Willa.
Ugasio je telefon, prekinuo snimanje i stavio ga u svoj džep. „Još uvek
ne,“ odgovorio je, dok je Damon prolazio pored njega i smeštao torbu pozadi
u Michaelov auto.
„U redu, onda će Kai, pa onda Damon,“ Michael mu je rekao. „Ti dotle
odluči.“
Odluči?
I odjednom sam shvatila. Kai, Damon i onda Will. Što znači da je Michael
završio svoje.
Okrenula sam se, zureći u kuću u kojoj je plamen već bio vidljiv kroz
prozore na drugom spratu.

125
 „Znači, svako od vas izvede po jednu smicalicu na Đavolju Noć, a ovo je
bila tvoja,“ izjavila sam konačno shvativši o čemu je pričao. „Zašto?“
Netremice me je posmatrao ispod maske i pitala sam se zbog čega je
uopšte nije skidao. Ostali su skinuli svoje sada kad je delo bilo gotovo.
„Ne podnosim drogu i mesta u kojima se droga prodaje,“ priznao je.
„Droga je štaka za ljude koji su previše glupi da bi umeli sami sebe da
dovedu do uništenja.
Namrštila sam se. „Šta pod time misliš? Zašto bi na prvom mestu bilo ko
hteo da samog sebe uništi?“
Držao je svoj pogled prikovan za moj i mislila sam da će mi odgovoriti
na pitanje, ali onda me je samo zaobišao i otišao do automobila.
Odmahnula sam glavom, razočarana što izgleda da nisam razumela šta
mi je pokušavao reći.
„Hajdemo!“ povikao je i svi su se popeli nazad u auto. Bacila sam
poslednji pogled na kuću i videvši kako osvetljava noćno nebo, nasmejala
sam se, nadajući se da je Kai pozvao vatrogasce dok je telefonirao.
Popeo se na vozačevo sedište a ja sam otvorila vrata iza njega, spremna
da se popnem na svoje mesto, ali me je neko povukao nazad i zalupio mi
vrata ispred nosa. Dah mi je stao grlu kada mi je, narednog trenutka, ta ista
osoba pribila leđa o auto iza mene.
„Zašto te je poveo sa nama?“
Damon se mrštio na mene a ja sam ga gledala, potpuno zbunjena,
nesposobna da shvatim.
„Šta pričaš?“ procedila sam.
„I zašto te je danas doveo u katakombe?“
Ma šta je njegov problem?
„Zašto njega ne pitaš?“ uzvratila sam. „Možda mu je dosadno.“
Skupio je oči dok me je posmatrao. „O čemu ste vas dvoje danas pričali?“
Šta mu je, dođavola?
„Da li ispituješ svaku osobu koja priča sa Michaelom?“ izazivala sam ga.
Uneo mi se u lice i glasno prošaputao. „Nikad ga nisam video da neku
vodi za ruku da joj pokaže kako se neko jebe u katakombama. Ili da je vodi
na Đavolju Noć. To je naša stvar i zato te pitam, šta ćeš ti ovde?“

126
 Ćutala sam i stezala zube. Nisam imala pojma šta da kažem ili čak šta da
mislim. Bila sam pod utiskom da Damon, Will i Kai nisu imali ništa protiv
kada me je Michael ranije pokupio.
Da li su i Will i Kai bili ljuti?
„Nemoj da misliš da si nešto posebno,“ podsmevao mi se. „Mnogo žena
ga ima. Nijedna ga ne zadrži.“
Izdržala sam njegov pogled da mu ne bih dozvolila da vidi kako
posustajem.
„Rika,“ Michael me je pozvao. „Dolazi ovamo.“
Damon je držao svoj pogled na meni još jedan trenutak a onda se
odmakao, dozvolivši mi da odem. Uvukla sam dah, shvativši da mi srce
udara kao bubanj. Prošla sam iza auta da se sretnem sa Michaelom na
suvozačevoj strani.
Otvorio je vrata i popeo se, dodajući masku Willu, a zatim skrenuo
pogled na mene.
On ne vozi?
„Dođi ovamo.“ Ispružio je ruku.
Prišla sam bliže i onda uzdahnula kada me je povukao u auto na njegovo
krilo i prebacio moje noge preko njegovih.
Šta? Zakačila sam ruku oko njegovog vrata da bih se zadržala kad mi je
dupe posadio na svoje butine.
„Šta to radiš?“ upitala sam ga, šokirana.
„Treba nam mesta pozadi,“ odgovorio je, zalupivši vrata.
„Zašto?“
Ispustio je otežani uzdah. „Tvoja jebena usta se nikad ne zatvaraju, zar
ne?“
Čula sam Kaia kako frkće, podigla pogled i videla ga kako se smeška dok
je palio auto.
Zašto su zamenili mesta? Mogla sam sesti i Kaiu u krilo.
Nije da se nešto žalim.
Pustila sam Michaela da privuče moja leđa uz njegove grudi i treptala
dugo i sporo, upijajući sve ono što mi je jurilo pod kožom.
Ruka mu se odmarala na mojoj butini dok je drugom kucao poruku na
svom telefonu. Njegov palac je kucao neverovatnom brzinom.

127
 „Hajdemo,“ rekao je Kaiu. „Požuri.“
Vilica me je zabolela koliko sam se osmehivala, kada je Kai poleteo.
Nisam imala pojma šta je sledeće, ali iznenada, silno sam se zabavljala.

128
 Antropologija kulture mladih.
Došla sam na svoje prvo predavanje i već sam unapred sebe pripremila
za neuspeh. Ili ću se previše vezati za temu, ili nedovoljno.
Sigurna sam da sam za vreme svog kratkog dosadašnjeg života videla
mnoštvo primera kulture mladih. Recimo, Jahači u srednjoj školi i hijerarhija
koju su postavili. Mentalitet mase povezan sa utakmicama košarkaškog
tima, ili sve ono što se dešavalo u katakombama.
To što su momci spletkarili isto koliko i devojke, i to što smo na neki
način bili ogledala naših roditelja, nekoliko vođa i mnogo sledbenika, a
jedini način na koji možeš biti jak je da nisi sam.
I onda je tu bila i Đavolja noć. Način na koji su se mnogi građani
pretvarali da ništa ne primećuju, i dozvoljavali mladima da imaju to jedno
veče puno nestašluka.

129
 Kultura mladih u Thunder Bayu je bila kao zmijsko leglo. Lagano gazite
bez naglih pokreta ili će vas neko napasti. Ukoliko, naravno, niste bili jedan
od Jahača.
Ali to svakako nije značilo da sam stvarno znala nešto o kulturi mladih.
Populacija mog rodnog grada je bila uglavnom imućna i imala jake veze. I
to ne prosečno. Koliku pretnju bi nekome mogli predstavljati ako biste bili
bez novca, veza i tatice? Da li bi sve u životu bilo više izjednačeno kada ne
bi bilo tih povlastica?
E to je ono što sam pokušavala da otkrijem. Šta mogu da postignem a da
se ne oslanjam na svoje porodično nasleđe, novac, veze i zaštitu?
Zbog toga sam i napustila Brown i Trevora, i kulturu na koju sam navikla
dok sam odrastala. Da saznam da li sam sledbenik ili vođa. I sumnjam da ću
se zaustaviti dok ne dokažem da sam ovo drugo.
Sišla sam niz stepenice prekrivene tepihom u auditorijumu, i gledala
tamna sedišta u potrazi za mestom za sedenje. Što je bilo teško.
Učionica je bila napravljena za minimum sto učenika sa sedištima
postavljenim po nivoima, kao u bioskopima, i bila je dupke puna. Kada sam
se prijavila za ovaj predmet, rečeno mi je da se on nudi svake druge godine,
pa je izgledalo da se puno ljudi prijavilo kada su imali priliku.
Pogled mi je pao na nekoliko praznih mesta raštrkanih okolo, ali onda
sam stala jer sam primetila devojku sa dugom, svilenom, crnom kosom,
obučenu u tanki beli kardigan. Koračajući dalje niz stepenice, bacila sam
pogled na njen profil i zastala, prepoznavši je.
Oklevala sam, stežući kaiš svoje torbe. Nisam nešto naročito želela da
sedim sa njom.
Ali pogledala sam naokolo i videla da se mesta popunjavaju, pa pošto je
bilo nekoliko praznih mesta u njenom redu, pretpostavila sam da nisam
morala sedeti baš pored nje.
Koračala sam niz red, provlačeći se pored nogu ostalih studenata i sela
u stolicu, ostavljajući prazno mesto između mene i momka sa moje desne
strane, i isto između mene i crnke sa moje leve strane.
Ona je bacila pogled na mene i kratko se nasmešila.
Uzvratila sam osmeh. „Hej ti si bila sa Michaelom pre neko veče, zar ne?“
započela sam. „Kod lifta. Nismo imale priliku da se upoznamo.“

130
 Ispružila sam ruku, a ona je suzila oči, izgledajući zbunjeno.
Ali onda se opustila, klimnula glavom i rukovala se sa mnom. „Oh da,
tako je. Devojka mlađeg brata.“
Uzdahnula sam sa osmehom, ne trudeći se da je ispravim. Nije morala da
zna moju biografiju.
„Rika,“ rekla sam joj.“ U stvari je Erica, ali me svi zovu Rika.“
„Rii-ka?“ ponovila je, protresavši moju ruku. „Hej ja sam Alex Palmer.“
Klimnula sam glavom, pustila njenu ruku i okrenula se opet napred
prema razredu.
Profesor Cain je ušao, čovek sede kose, u braon odelu i sa naočarama, i
odmah počeo da raspakuje svoju torbu, vadeći papire i nameštajući
projektor. Spustila sam torbu na pod, izvadila svoj iPad, uspravila ga i
naslonila tako da mogu da položim tastaturu i hvatam beleške.
Trudila sam se da gledam napred, ali nisam mogla da odolim da ne
uhvatim Alex krajičkom oka. Ona je stvarno bila prelepa. Njene zelene oči
su bile egzotične i prodorne, nosila je uske farmerke i tanku majicu ispod
svog otkopčanog kardigana. Njeno telo je savršeno i seksi, a njena
preplanula koža je sijala.
Zataknula sam kosu iza uha i pogledala svoju odeću. Crne helanke,
braon-kožne čizme do kolena, i prevelika bela košulja sa bordo šalom,
labavo vezanim oko vrata.
Uzdahnula sam. Nije bilo važno. Čak i kada bih se obukla
provokativnije, i dalje ne bih izgledala kao ona.
„Mrdaj,“ duboki glas je naredio.
Trznula sam glavu naviše i nešto me je istog trenutka stegnulo u grudima
jer sam ugledala Damona Torranca kako stoji iznad mene.
Šta, dođavola, on traži ovde?
Gledao je u Alex, a njegova crna kosa je bila oblikovana gelom, dok mu
je majica bila crna isto kao i njegove oči i kosa.
Čula sam njeno gunđanje, okrenula glavu i videla je kako skuplja svoje
stvari i pomera se nekoliko stolica dalje.
Usta su mi se širom otvorila i suzila sam oči. „Šta to radiš?“ upitala sam.
Ali me je ignorisao i seo sa moje leve strane, na Alexino mesto.

131
 „Hej, Rika,“ još jedan glas me pozvao, pa sam se okrenula udesno i videla
Willa Graysona koji je zauzeo prazno mesto sa moje druge strane. „Kako si?“
Obojica su se naslonila u svoje stolice, a ja sam ih osećala kao zidove oko
sebe. Nisam sa njima progovorila tri godine i zato sam gledala napred, jer
nisam znala šta se jebeno ovo ovde dešava.
Deža vi. Oni su se vratili. I znali su da sam ja ovde. Nakostrešila mi se
svaka dlaka na rukama i izgledalo je kao da vreme uopšte nije prošlo. Danas
je bilo isto kao pre tri godine.
Stisnula sam pesnice, primetivši da profesor ustaje i obraća se grupi.
„Zdravo svima,“ pozdravio je i provukao kravatu kroz prste.
„Dobrodošli na Antropologiju Kulture Mladih. Ja sam profesor Cain, i...“
Pomerila sam pogled a glas profesora je izbledeo kada sam osetila
Damonovu ruku na naslonu mog sedišta.
Cain je nastavio da govori, ali strah me je pritiskao kao cigla u stomaku.
„Šta vi to momci radite?“ upitala sam ih, utišavši glas. „Zašto ste ovde?
„Došli smo na nastavu,“ Will je zacvrkutao.
„Ovde studirate?“ upitala sam, zureći u njega sa nevericom pre nego
sam se okrenula ka Damonu.
Njegove oči, tako hladne, ali u isto vreme tako vrele, bile su na meni kao
da profesor i učenici nisu bili tu.
“Pa, moglo bi se reći da jesmo izgubili prilično vremena,“ Will se
zamislio šapućući. „Moram da ti kažem da mi je slomilo srce to što od tebe
nismo dobili ni jedno jedino pismo dok smo bili odsutni. Poslednje noći kada
smo bili na slobodi, baš smo se lepo zabavili, zar ne?“
Ne, nismo se lepo zabavili. Disala sam teško kroz nos, žurno spustila svoj
iPad i dohvatila torbu spremna da odem.
Ali Will me je zgrabio za zglob i povukao nazad. „Ostani,“ rekao je tihim
glasom, a ja sam se mogla zakleti da je to bila naredba. „Može nam dobro
doći prijatelj na času.“
Povukla sam svoje ruku dok mi je koža gorela na mestu gde me zgrabio.
Odgurnula sam radnu površinu u stranu, zgrabila svoje stvari i ustala sa
stolice.

132
 Ali onda je Damon zgrabio zadnji deo moje košulje, i srce mi je preskočilo
kada me je povukao i zalepio mi dupe za stolicu, a zatim prošaputao, „Još
jednom ustani i ubiću ti majku.“
Raširila sam oči, dah mi je postajao sve plići dok mi se strah probijao kroz
kožu. Šta?
Momak koji je sedeo u redu ispred nas je okrenuo glavu, verovatno
uhvativši niti razgovora, i skupio obrve sa zabrinutim izrazom na licu.
„Šta ti gledaš, jebote? Damon se namrštio.
Zabrinutost na momkovom licu je zamenio strah i brzo se okrenuo
napred.
O moj Bože. Spustila sam svoje stvari i samo sedela, pokušavajući da
shvatim šta treba da uradim. Da li se šali? Zašto bi rekao nešto tako?
Ali onda sam se umirila setivši se da moja majka nije kod kuće.
Otputovala je. Pokušala sam da je nazovem nekoliko puta prošlog vikenda,
a onda opet pre neki dan, i na kraju mi je stigla poruka da se pridružila
gospođi Crist na njihovoj jahti na krstarenju u narednih mesec dana. Ona je
bila na putu ka Evropi, a naša domaćica je iskoristila priliku da ode da poseti
porodicu van grada. Kuća je bila potpuno prazna.
Ispustila sam uzdah olakšanja, opustivši se. Nije je mogao povrediti čak
i da je hteo. Svakako bar ne sada. Samo se zajebavao sa mnom.
Njegova ruka se omotala oko mog vrata ponovo i povukao me je nazad
u moje sedište. Ukočila sam se kad me je privukao bliže sebi.
„Ti nikad nisi bila deo naše grupe,“ njegov besni šapat je ispunio moje
uho. „Ti si bila samo pičkica koju smo pripremali za sebe.“
A onda mu je druga ruka kliznula sa unutrašnje strane moje butine i
stisnula je.
Uzdahnula sam šokirano i zgrabila njegovu ruku skidajući je sa sebe.
Opet je posegao za mnom, ali ja sam pokazala zube i odgurnula ga.
„Šta se to pozadi dešava?“
Zaustavila sam se, čuvši profesorov glas. Okrenula sam se napred i
pogledala ispred sebe osetivši mnoštvo pogleda na nama, ali sam odbila da
odgovorim.

133
 „Izvinite gospodine,“ videla sam kako Damon poravnava svoju crnu
majicu dok se zavaljuje u svoje sedište. „Dao sam joj ga jutros lepo i kako
treba, ali njoj izgleda nikad nije dosta.“
Smeh se prolomio učionicom, čula sam i Willov tihi, samozadovoljni
hihot pored mene.
Lice mi se zagrejalo od sramote, ali to nije bilo ništa u poređenju sa
besom koji mi se stvarao pod kožom.
Šta, dođavola, oni rade? Ovo nema nikakvog smisla. Ovo je moje. Ovaj
fakultet, ovo predavanje, ova nova šansa da budem srećna... Nek’ sam
prokleta ako im dozvolim da me oteraju.
Profesor nas je pogledao iznervirano, a onda se vratio na lekciju o
tehnologiji i njenom uticaju na mlade. Will i Damon su se zavalili u svoje
stolice i ćutali.
Ali ja nisam mogla da se skoncentrišem.
Trebala sam samo proći kroz ovaj čas. Samo mi je trebalo da odem
odavde, i vratim se u svoj stan i...
I šta onda?
Kome da se žalim? Michaelu?
Michael. On je živeo u Delcouru, samo jedan sprat iznad mene. Momci će
biti tamo. Često, verovatno.
Sranje.
Nakon godina u zatvoru, mislila sam da će odavno otići jer su već izgubili
tako mnogo vremena.
Ali oni su ovde. Verovatno im je ovo bilo zabavnije?
Spustila sam pogled i ugledala tetovaže koje su se širile preko Willove
leve ruke. Poslednji put kada sam ga videla, nije ih imao. Bacila sam pogled
sa strane na Damona i videla da su njegove ruke još uvek bez tetovaža. Ne
znam zbog čega sam se pitala da li su se momci promenili ili ne, jer jedno je
bilo sigurno. Još uvek su bili isti.
Minuti su prolazili i u nekom trenutku, Damon je opet prebacio ruku
preko naslona mog sedišta. Ostala sam zamrznuta, dok sam se fokusirala
napred i pokušavala da slušam predavanje koje se pretvaralo u raspravu.
„Problem sa vašom generacijom je,“ profesor je izlagao, stavivši ruke u
svoje džepove „prenaglašeni osećaj da na sve imate pravo. Osećate da sve

134
posedujete i hoćete sve odmah. Zašto biste trpeli slatku agoniju gledanja
televizijskih serija da biste saznali ono veliko otkriće koje ste čekali
godinama, kada možete sačekati da se čitav serijal pojavi na Netflixu i
odgledati pedeset epizoda za tri dana, zar ne?
„Baš tako!“ momak na drugom kraju prostorije je dobacio. „Radi
pametnije, ne teže.“
Svi su se nasmejali na momkovu upadicu.
Prenaglašeni osećaj da na sve imamo pravo. Šta?
„Sanjao sam o tim usnama,“ Damon je prošaputao na moje uho vrativši
me u stvarnost. „Jesi li već naučila kako da sisaš kurac, Rika?
Ustuknula sam, stomak mi se uzburkao. Ali on me je opet privukao sebi.
On se samo zajebava sa tobom. Ignoriši ga.
„Ali naporan rad gradi karakter,“ profesor je nastavio raspravu sa
studentom. „ Niste rođeni sa uvažavanjem i poštovanjem. Učite se strpljenju
i vrednostima kroz borbu.“
Primoravala sam sebe da slušam, ali onda mi je dah zastao u grlu kada
mi je Damonova ruka zgrabila kosu na potiljku, i držala me čvrsto i u mestu.
„Jer kad ti ga gurnem niz grlo,“ šaputao je na mom obrazu, „bolje bi ti
bilo da ga primiš i da ti se svidi.“
Odgurnula sam glavu od njega, zarežavši ispod daha. Bolesnik.
„Sve što je vredno ne dolazi lako,“ neka devojka je rekla, podržavajući
profesorovu tvrdnju.
„Upravo tako,“ složio se, upirući prstom uzbuđeno.
Isuse. Protrljala sam lice dlanovima, nemoćna da pratim. Ima nešto što
sam htela reći, ali nisam mogla da se setim šta je to bilo.
Dođavola, o čemu je profesor govorio?
Uzdahnula sam i odmahnula glavom.
„Da?“ čula sam profesora da pita.
Kad niko ništa nije odgovorio, a Will i Damon su ćutali, polako sam
podigla pogled i videla Caina kako gleda direktno u mene.
„Ja?“ upitala sam. Nisam ništa rekla.
„Čini mi se da si nešto nervozna. Da li želiš da doprineseš raspravi da ne
bi ometala čas sa svojim momcima?“

135
 Srce mi je potonulo. Pored mene Will se tiho nasmejao, ali je Damon ćutao
sa moje druge strane.
Mogla sam samo da zamislim šta su svi mislili.
Prešla sam pogledom s leva na desno, pokušavajući da se prisetim o
čemu dođavola profesor priča, i onda sam se setila prve tačke koja mi se
pojavila u glavi pre nego mi je Damon prvi put nešto prošaputao u uho.
„Vi...“ duboko sam udahnula i srela profesorov pogled. „Vi ste govorili
o nezahvalnim generacijama čiji se životi vrte oko tehnologije koju ste nam
vi dali. Ja samo...“ zastala sam.
„Ja samo mislim da to nije ispravna perspektiva.“
„Pojasnite.“
Uspravila sam se na svom sedištu, pomerajući se daleko od Damonovog
dodira.
„Pa, to je kao da povedete svoje dete na auto plac da mu kupite auto, a
onda se ljutite zato što je odabralo neki,“ objasnila sam. „Mislim da nije u
redu da ih osuđujete zato što koriste pogodnosti koje su im stavljene na
raspolaganje.“
On je govorio o mojoj generaciji sa „prenaglašenim osećajem za pravo na
posedovanje svega“, ali koreni toga su bili mnogo dublji.
„Ali oni ne cene dovoljno te pogodnosti u svojim životima,“ profesor
Cain se ubeđivao sa mnom.
„Zato što to nije pogodnost za njih,“ uzvratila sam, osetivši se jačom. „To
je za njih normalno, jer je njihov referentni okvir drugačiji od onog koji je
postojao kada ste vi odrastali. I mi ćemo se slično ponašati kada naša deca
budu imala stvari koje mi nismo imali. Ali opet, to za njih neće biti
pogodnosti. To će biti njihova normalnost.“
Damon i Will su ostali nepomični pored mene.
„Takođe,“ nastavila sam, „ova rasprava nije korisna, jer ništa neće
promeniti. Vi ste ljuti, jer je vaša generacija omogućila mojoj tehnološki
napredak, a onda nas krivite za izmenjenu stvarnost? Ko u tom slučaju snosi
odgovornost?“
Will se tiho nasmejao pored mene, dok je ostatak prostorije, uključujući i
Damona, sedeo u tišini… kao da su čekali šta će se sledeće dogoditi.

136
 Profesor Cain je zurio u mene suženih očiju, dok se teška tišina omotavala
oko prostorije kao gumene trake, čineći je sve manjom i manjom i manjom.
Osećala sam kao da svi gledaju u mene.
Ali dok sam čekala da mi se koža zagreje od srama, to se nije desilo.
Umesto toga, koža mi je zujala od adrenalina, i morala sam da zauzdam
osmeh, dok sam gledala u profesora.
Ovo baš prija.
Možda je to bilo zbog ovog sranja sa Damonom i Willom ili zbog susreta
sa Michaelom, ali kraj mog konopca je bio u mojoj ruci dok sam se hvatala
za niti. A sada je bilo vreme da ih pustim.
Nisam spustila pogled. Nisam pocrvenela. Nisam se izvinjavala.
Bio je to samo moj trenutak.
Prekrstila sam ruke preko grudi i zavalila se na sedištu.
„Postavila vam je pitanje,“ Damon je progovorio, zbog čega se Cainovo
lice uozbiljilo.
Zatreptala sam iznenađeno. Šta on to radi?
Ali Cain nije odgovorio, samo je ispravio leđa i zaobišao oko svog stola.
„Razmislite svi o tome do sledećeg puta,“ povikao je, zalepivši osmeh na
lice za prisutne, izbegavši raspravu. „I ne zaboravite, zadatak za čitanje
postavljen je na mom web sajtu. Spremite ga za sredu.“
Učenici su počeli da ustaju i ja nisam oklevala. Zgrabila sam svoj iPad,
žureći da pobegnem, ali Damon me je zaustavio unevši mi se u lice kada je
ustao sa svog mesta.
„Niko osim nas se ne zajebava sa tobom,“ upozorio me je sa zlobnim
osmehom.
Stisla sam vilicu skupljajući svoje stvari u ranac i skočila sa stolice.
Toliko dugo nisu bili tu, toliko toga su izgubili, i sada kada su izašli oni
ovo prvo rade? Gube vreme sa mnom?
Zabacila sam ranac preko ramena i pogledala ga. „Tvoj smisao za humor
je sranje,“ procedila sam ljutitim šapatom. „Malo je rano za nestašluke
Đavolje Noći. I ako ikad ponovo budeš pretio mojoj majci, čak iako je u šali,
pozvaću policiju.“

137
 Okrenula sam se da odem, ali on me je uhvatio za potiljak, pa sam se
zabila u njegova prsa. Uzdahnula sam, dah mi je uzdrhtao dok su studenti
odlazili, potpuno nesvesni onoga što se dešavalo.
„Ko kaže da se šalim?“ šaputao je preko moje jagodice.
Osetila sam telo koje se oslanja na moja leđa i znala sam da je to Will, i da
su me zarobili kao u kavezu. Pogledala sam u Damona strogim pogledom.
„Šta želite?“ izazivala sam. „Ha?“
Oblizao je usne… osetila sam Willa kako mi diše u potiljak.
„Šta god je to što želimo,“ nasmejao se, „mislim da ćemo i dobiti.“
Odmahnula sam glavom, pokazujući dosadu. „Čak i dete može pauku
otkinuti noge,“ podsmehnula sam se. „Šta još imate da pokažete?“
Spustio je pogled na mene. „Bićeš nam jako zabavna, Rika.“
Oslobodio me, pa sam ga odmah odgurnula, okrenuvši se i proguravši
pored Willa. Požurila sam niz stepenice prolazeći pored drugih studenata
dok sam bežala, na kraju sam izletela kroz vrata i ušla u hodnik.
Šta se dešava, dođavola?

Will, Kai, i Damon su izašli iz zatvora… svi su u Meridian Cityju… Will

i Damon me uhode. Zašto?
Zar nisu napravili dovoljno veliku štetu pre tri godine? Zar nisu do sada
naučili svoju lekciju? Dobili su ono što su zaslužili i ne mogu reći da mi je
bilo žao. Oni su me zajebali i razljutili, tako da je svaka simpatija prema
njima, ona koju sam stekla tokom godina bila svedena na minimum.
Prosto sam poželela da su još malo ostali u zatvoru. Oni su mislili da sam
laka meta, zamenili su moju mirnoću sa slabošću, ali ja više neću biti njihova
igračka.
Oni treba da nastave dalje.
Danas nisam imala više časova pa sam pojurila iz kampusa i pohitala
preko Commonsa ka mom stanu, nekoliko blokova niz prometnu gradsku

138
ulicu. Ušavši u Delcour primetila sam Alex, devojku sa časa i od pre neko
veče, kako čeka lift.
„Hej,“ pozdravila me je, okrenula se ka meni i podigla svoje naočare na
vrh glave.
„Da li si dobro?“ Sigurno me pitala zbog Damona i Willa.
Mlako sam se osmehnula, sakrivši pogled. „Mislim da jesam. Nekad sam
išla u školu sa njima i bila veoma radoznala o tome ko su oni bili. Sad samo
želim da opet budem nevidljiva za njih.“
Sklonila sam pogled primetivši plava svetla koja označavaju dolazak
lifta.
„Pa, ja ne poznajem tako dobro Damona i Willa,“ izjavila je, „ali mogu sa
sigurnošću reći da za njih nikad nisi bila nevidljiva.“
Pogledala sam je videvši kako njene oči lutaju niz moje telo.
Ona ih poznaje?
Pa dobro, pretpostavljam da to ima smisla. Ako se viđa sa Michaelom,
onda sigurno sreće i njegove prijatelje.
Što me podsetilo...
„Zar ti ne koristiš drugi lift za njegov penthaus?“ upitala sam je,
pokazujući palcem preko ramena na Michaelov privatni ulaz.
„Čiji penthaus?“ upitala je.
„Michaelov.“
Lift je zazvonio i vrata su se otvorila. Ona je ušla, a ja sam je odsutno
sledila.
„Da, koristim, ali sada ne idem tamo,“ odgovorila je. „Živim na
šesnaestom spratu.“
Gledala sam kako pritiska dugme sa brojem šesnaest dok su se vrata
polako zatvarala.
Ona živi u zgradi.
„Oh,“ odgovorila sam. „Pa dobro pretpostavljam da je to zgodno za
viđanje sa njim.“
„Ja viđam mnogo muškaraca.“
Podigla sam obrve. Uuuuuredu. Šta god to značilo.
Ispružila sam ruku i pritisnula dvadeset-jedan, stisnuvši kaiš torbe na
ramenu, kada je lift stigao do svoje prve zaustavne tačke.

139
 „A i mnogo žena,“ dodala je, sasvim samouvereno.
Ukočila sam se osetivši vrelinu njenog pogleda na mom potiljku.
„Da li ti voliš žene?“ odvažno me je upitala.
Iskolačila sam oči, a smeh mi se zaglavio u grlu. „Oh,“ gušila sam se. „Pa,
to mi nikad zapravo nije palo na pamet.“
Dođavola. Moram joj odati priznanje. Ona zna kako da mi skrene pažnju
sa momaka.
Okrenula je glavu, pogledala u vrata lifta i zacerekala se. „Javi mi ako ti
ikad padne na pamet.“
Vrata su se otvorila, ona je izašla i izazivačkim tonom mi dobacila preko
ramena, „Rika, nadam se da ćemo se viđati.“
I nestala je niz hodnik dok su se vrata zatvarala za njom.
Odmahnula sam glavom, pokušavajući da je razbistrim. Dođavola šta je
ovo bilo?
Kada su se vrata opet otvorila izašla sam i otišla pravo do svog stana.
Čim sam ušla unutra, zaključala vrata i izvukla telefon iz svoje torbe pre
nego sam je bacila na sofu.
Nema propuštenih poziva.
Svakog drugog dana sam pričala sa majkom, a ako nije imala signal, na
jahti je postojao satelitski telefon. Zašto mi nije uzvratila poziv? Damonova
pretnja me je sada zabrinula. i htela sam da se uverim da je ona na sigurnom.
Pithom, motorna jahta Cristovih, obično je bila usidrena u Thunder Bayu.
Dok smo odrastali, na njoj su pravljene mnoge zabave, ali je takođe bila
savršeno sposobna da podnese duga okeanska putovanja. Tokom jesenjih i
zimskih meseci, gospodin i gospođa Crist su umesto da putuju avionom,
često odlazili njom u Južnu Evropu. Pretpostavljam da je gospođa Crist ove
godine otišla pre svog supruga, i povela moju majku sa sobom.
Okrenula sam broj a poziv se odmah preusmeravao na govornu poštu.
„U redu, mama,“ rekla sam uznemirenim glasu. „Prošlo je nekoliko dana.
Ostavljala sam ti poruke, ali sada me već brineš. Ako si planirala da odeš na
putovanje, zašto me nisi nazvala?“
Nisam planirala da vičem, ali sam već bila iscrpljena. Prekinula sam vezu
i ostavila telefon.

140
 Moja majka je bila nepromišljena i nimalo nezavisna, ali mi je uvek bila
dostupna. Uvek smo bile u kontaktu.
Došetala sam do frižidera, birajući broj kancelarije gospodina Crista i
stavila telefon između ramena i uha dok sam vadila Gatorade11 i odvrtala
zatvarač.
„Kancelarija Evana Crista,“ žena je pozdravila.
„Ćao, Stella.“ otpila sam gutljaj i ponovo zatvorila. „Ovde Erica Fane, da
li je gospodin Crist tu?“
„Rika, žao mi je,“ odgovorila je. „Već je otišao. Da li želiš broj njegovog
mobilnog?“
Uzdahnula sam spustivši bocu. Stella radi za Cristove i lična je sekretarica
gospodina Crista skoro celog mog života. Dobro sam je poznavala, zato što
je ona upravljala većinom finansijskih sredstava moje porodice za gospodina
Crista. Makar dok ne završim fakultet.
„Ne, imam njegov broj,“ rekla sam joj. „Samo nisam htela da mu smetam
u slobodno vreme. Da li možete da ga zamolite da me nazove kada mu je
zgodno, sledeći put kada se čujete? Nije hitno, ali je nekako važno.“
„Naravno draga,“ odgovorila je.
„Hvala.“
Prekinula sam vezu i zgrabila Gatorade, pomerivši se ka prozoru da
gledam u dvorište i grad iza.
Sunce je krenulo da zalazi, tanke niti njegove svetlosti su se probijale
između nebodera, dok sam gledala u vedro nebo i ljubičaste nijanse u daljini.
Napolju, u bašti, lampe su osetile nestanak sunčeve svetlosti i iznenada su
se upalile i ja sam podigla pogled ka prozorima Michaelovog penthausa.
Bili su zamračeni. Nisam ga videla nekoliko dana, od one epizode u
Hunter-Baileyu, i pitala sam se da li je na treningu ili van grada. Košarkaška
sezona će početi kroz nekoliko meseci, i nije bilo neobično da imaju
egzibicione i promotivne utakmice pre nego počne redovni raspored. On će
biti veoma zauzet, i najverovatnije većinom odsutan u periodu između
novembra i marta.

11
Vrsta sportskog, energetskog pića različitih ukusa koje u sebi sadrži elektrolite i ugljene hidrate koji pomažu da
se povrati snaga i hidrira organizam

141
 Uključila sam muziku-Silence od Deliriuma- skinula šal i šutnula čizme i
čarape dok sam na kuhinjskom pultu otvarala svoj laptop, radeći na
zadacima koje sam sakupila danas.
Osim predavanja iz antropologije, danas sam imala i statistiku, kao i
kognitivnu psihologiju.
Još uvek nisam imala ideju čime bih htela da se bavim, ali pošto sam već
započela toliko mnogo kurseva na Brownu i Trinityju, onih koji su se
fokusirali na psihologiju i sociologiju, bila sam sigurna da ću se za njih
izjasniti kao za glavne predmete.
Jedinu stvar koju sam znala zasigurno bilo je da mi se sviđa učiti o
ljudima. O načinu na koji njihovi mozgovi funkcionišu, koliko je to hemijska
reakcija a koliko društvena, a želela sam i da razumem zašto činimo stvari
koje činimo. Zašto smo donosili određene odluke, a ne neke druge.
Nakon što sam završila sa čitanjem obeležavajući gotovo čitav tekst,
uradila sam zadatke iz statistike, a zatim napravila Cezar salatu sa piletinom
dok sam završavala nekoliko poglavlja za sutrašnji čas istorije.
Dok sam bila gotova, sunce je zašlo, pa sam prepakovala školsku torbu
za sutrašnje časove, i priključila svoj iPad da se napuni. Otišavši do prozora,
nazvala sam opet majku i gledala napolje u grad koji je blistao, pun života.
Poziv je odmah otišao na govornu poštu pa sam prekinula, i odmah
nakon toga nazvala gospođu Crist.
Ali ni ona mi se nije javila. Ostavila sam poruku zamolivši je da me
nazove i poraženo bacila telefon na stolicu. Zašto ne mogu da dobijem svoju
mamu? Zvala je skoro svakog dana dok sam bila na Brownu prošle godine.
Podigla sam pogled i primetila da je Michaelov stan ceo osvetljen. Bio je
kod kuće.
Iskrivila sam usne u stranu, razmišljajući. Nisam mogla da dobijem
gospođu Crist, a njen muž je zauzet čovek. Mrzela sam da mu smetam čak i
kada sam morala. Michael je verovatno manje zauzet i sigurno je imao broj
Pithomovog satelitskog telefona.
Okrenula sam se i uputila ka ulaznim vratima bosih stopala, pa sišla
liftom u predvorje.
Neću ga zvati. Samo će me otkačiti. Imam više šansi ukoliko ga pitam
lično.

142
 Izašla sam iz lifta primetivši Richarda, vratara, kako stoji napolju, pa sam
brzo pogledala oko sebe tražeći recepcionera. Bilo je kasno noću, pa je retko
ko prolazio kroz predvorje, ali sam bila sigurna da mi treba propusna kartica
kojom bih ušla u Michaelov lift.
Otrčala sam do ulaznih vrata kako bih slatkorečivošću naterala Richarda
da mi da karticu, ali onda je lift zazvonio iza mene, pa sam se okrenula i videla
dva visoka gospodina kako izlaze iz Michaelovog lifta. Bili su ogromni, bar
desetak centimetara viši od njega, a on je bio baš visok. Malo su se smejuljili
između sebe, a malo igrali svojim telefonima dok su išli predvorjem, a jedan
od njih dvojice mi se osmehnuo u prolazu.
Mora da su košarkaši. Verovatno Michaelovi suigrači.
Bacila sam pogled prema liftu i videla da je još uvek otvoren, pa nisam
čekala. Požurila sam ka njemu, ušla unutra i pritisnula dugme za zatvaranje
vrata. Nisam čak ni proverila da vidim da li me je Richard primetio, suviše
uplašena da ću izgledati kao da radim nešto pogrešno.
Vrata su se zatvorila i lift je odmah počeo da se penje, pa sam ukrstila
ruke iza leđa, prsnuvši u smeh zbog ovolike žurbi.
Činilo mi se da je vožnja trajala čitavu večnost, želudac mi se stisnuo a
srce udaralo kao ludo, ali kada je lift konačno stao, bilo je kao da ni malo
vremena nije prošlo. Bila sam tu.
Vrata su se otvorila i podigla sam pogled, ohrabrujući samu sebe.
Bilo je mračno. Kao u pećini.
Ispred mene je bio sivi zid, i uprkos bubnjanju u grudima, zakoračila sam
na crni drveni pod i polako krenula na levo, jer je to bio jedini put kojim sam
mogla ići.
Mirisalo je na njega. Začin, drvo i koža, i još nešto što nikad nisam mogla
da odredim. Nešto što je bio on sam.
Dok sam polako koračala malim hodnikom, čula sam kako penthausom
odjekuje Inside Yourself od Godsmacka… zakoračila sam u ogromni dnevni
boravak, uživajući u lepoti i tami svuda oko sebe.
Bilo je samo prigušenog svetla, a plava neonka je sijala iza crnih ploča
koje su bile zakačene duž zidova. Dnevna soba je bila spuštena i on je imao
ceo zid od prozora kao i ja, ali je njegov bio duplo veći od mog celog stana.

143
Hiljade gradskih svetiljki se prostiralo ispred mene, i zbog veće visine sam
mogla videti sve više i više u daljinu. Pogled se pružao u nedogled.
Sve unutra je bilo crno i sivo, i sve je blistalo.
Ušetala sam u dnevnu sobu i prešla vrhovima prstiju preko dugog, crnog,
staklenog stola koji je bio smešten nasuprot zidu, osetivši trnce duboko u
svom telu.
Ali to je prestalo kada sam čula udaranje košarkaške lopte. Zvuk mi je
zagrejao krv, vraćajući toliko mnogo uspomena. Dok je odrastao, Michael je
uvek driblao loptu. Mogao si uvek čuti taj zvuk kako odzvanja kroz kuću.
Pratila sam zvuk koji me je vodio do ograde koja je bila van dnevne sobe.
Naravno.
Privatni, zatvoreni košarkaški teren nalazio se ispod, u jednoj prostoriji
koja je bila na nižem nivou od dnevne sobe, i premda nije bio velik kao
prosečni teren ili njegov teren kod kuće, sigurna sam da je svakako služio
svrsi. Imao je dva obruča, netaknut sjajni parket na podu i mnoštvo
košarkaških lopti uokolo.
Bio je pravo remek delo, kao i sve ostalo u ovom stanu, i ne znam kako
mi uopšte nije palo na pamet da bi Michael mogao imati teren za košarku u
svom stanu. Kad nije igrao košarku, skoro uvek je nosio loptu sa sobom.
Jedino vreme kad se smejao, bilo je dok je igrao.
Moj pogled je pao na njega dok je trčao i driblao, a onda bacio loptu koja
je sletela pravo kroz obruč. Nosio je dugi, crni mrežasti šorc bez majice, a
sveži sloj znoja je blistao na njegovim širokim, preplanulim grudima i
čvrstim trbušnjacima, dok sam gledala kako se okreće oko svoje ose, grabi
još jednu loptu sa stalka pored i nastavlja sa svojim vežbama.
Mišići na njegovim širokim leđima su se savijali, a ja sam gledala kako
mu se ruke zatežu, svaka debela vena mu se definisala dok je podizao ruke
ponovo i bacao loptu, šaljući je da leti kroz vazduh.
Iza mene se začulo zvono pa sam odvojila oči od njega i bacila nervozan
pogled preko svog ramena jer sam se setila da ne bi trebalo da budem ovde.
Sranje.
Ispravila sam noge, spremna da bežim... ali je bilo prekasno. Kai, Will i
Damon su ušli unutra i odmah usporili kada su me uočili. Pogledali su u
mene, a srce mi je potonulo u stomak.

144
 „Da li si dobro, Rika? Kai je upitao, a njegove oči koje su pre tri godine
imale nežan pogled, sada su bile hladne i neumoljive.
Progutala sam pljuvačku. „Dobro sam.“
Ali njegove usne su se iskrivile u sveznajući osmeh. „Ne izgledaš dobro.“
Nastavio je da mi prilazi, a ja sam gledala kako Damon i Will zauzimaju
mesto na kauču, stavljajući ruke na njegov naslon. Damon je izdahnuo oblak
dima dok sam se ja povukla skroz do ograde, odjednom se osetivši kao da
sam u kavezu.
Mnogo je vremena prošlo od kad sam ih videla zajedno. Htela sam da
odem.
Iz nekog razloga sam mislila da će se razdvojiti tokom godina, ali evo ih
zajedno, kao da se ništa nije promenilo.
Svi su bili obučeni u crna odela, izgledalo je kao da su se zaputili negde
u provod. Zadenula sam kosu iza uha, pokušavajući da progovorim.
„Samo sam iznenađena, to je sve,“ rekla sam mu, uspravivši se uz
ogradu. „Prošlo je dosta vremena.“
Polako je klimnuo glavom. „Da, prošlo je dosta vremena od te noći.“
Trepnula sam, pokušavajući da odvratim pogled, ali nije bilo načina da
sakrijem svoju nervozu. Već je znao da mi je neprijatno.
„Samo treba da razgovaram sa Michaelom,“ rekla sam brzo.
Nagnuo se ka meni, naslonjen rukama na ogradu sa obe moje strane i
povikao preko moje glave. „Michael! Imaš posetu.“
Njegov duboki glas mi je poslao trnce niz kičmu. Nisam morala pogledati
iza sebe da bih znala da me je Michael primetio. Čula sam kako loptu udara
u tlo, a ona se odbija od poda sve brže i brže, dok se na kraju nije zaustavila,
ne praveći više buku.
Kai je spustio pogled na mene, lice mu je bilo na centimetar od mog dok
me je proučavao.
„Nisam znala da ste svi vi u Meridian Cityiju,“ rekla sam pokušavajući
da smanjim napetost.
„Pa, kao što možeš da zamisliš,“ rekao je, odgurnuvši se od ograde i
pridruživši se svojim prijateljima na kauču, „nismo želeli mnogo pažnje ni
pompe. Trebalo nam je privatnosti da se polako vratimo u normalu.“

145
 Zvučalo je razumno. Čitav grad je žalio zbog hapšenja i zatvora, i uprkos
dokazima o onome što su učinili, niko ih nije mrzeo zbog toga. Nije prošlo
mnogo vremena pre nego su njihova dela bila zaboravljena i svima su
mnogo nedostajali. Skoro svima.
„Dođi. Sedi.“ Will je navaljivao. „Nećemo te povrediti.“
Damon je zabacio glavu duvajući dim i smejući se mračnim, tihim
smehom, verovatno se setivši svojih današnjih pretnji u učionici.
„Dobro mi je ovde“ izjavila sam, prekrstivši ruke preko grudi.
„Da li si sigurna?“ zabavljeni izraz je prešao preko Willovog lica. „Zato
što se odmičeš od nas.“
Lice mi se snuždilo pa sam se zaustavila, shvativši da se zaista odmičem
od njih.
Pomerala sam se dalje niz ogradu, prema zidu.
Sranje.
Michael se popeo stepenicama sa svog košarkaškog terena, brišući
peškirom lice i grudi. Kosa mu se presijavala od znoja, a mišići stomaka su
mu se pomerali kako se on pomerao. Jače sam stisnula ruke preko grudi.
„Šta hoćeš?“ procedio je.
Čini mi se da se nije ohladio od svađe u Hanter-Baileyu pre neki dan.
Duboko sam udahnula. „Nisam se čula sa svojom majkom i pitala sam se
da li bi mi mogao dati broj satelitskog telefona na Pithomu.“
Michaelove grudi su se još uvek ubrzano podizale od treninga i bacio je
peškir na stolicu, dok je išao ka kuhinji.
„Oni su na sred okeana, Rika. Ostavi je na miru.“
Zgrabio je bocu vode iz frižidera, otvorio je i popio celu.
„Ne bih te gnjavila da nisam zabrinuta.“ Ljutito sam pogledala u Damona
zato što mi je usadio sumnju. „Nije u pitanju to što ne mogu da je dobijem.
Čudi me to što ni ona nije mene zvala.“
Michael je završio sa vodom i stavio bocu na pult, postavivši ruke na
radnu ploču ispred sebe. Podigao je glavu i pogledao me, skupivši oči kao
razmišlja o nečemu.
„Pođi sa nama na zabavu,“ naredio je.
Čula sam začuđeni smeh iza sebe i zbunjeno stisnula obrve.
Da li se on igra sa mnom?

146
 „Ne,“ odgovorila sam. „Samo želim broj satelitskog telefona.“
Začula sam nekakvo pomeranje iza sebe, a onda su njih trojica došli do
nas, stali oko mene i posmatrali.
Michael je stajao preko puta mene, dok su Kai i Will naslonili podlaktice
na ploču sa moje leve i desne strane. Bacila sam pogled bočno i videla
Damona kako, sa rukama prekrštenim na grudima, stoji naslonjen ramenom
na zid između dnevne sobe i kuhinje, i gleda u mene.
Oni se samo zezaju sa mnom. To je ono što oni rade. Oni pritiskaju,
zastrašuju, ali su naučili lekciju. Neće preći granicu.
„Dođi na zabavu,“ Kai je uleteo. „I možeš dobiti broj.“
Odmahnula sam glavom, gorko se osmehnuvši. „Da dođem na zabavu i
dobiću broj?“ ponovila sam. „Pa, ovo nije Thunder Bay i ja nisam više tako
laka za zajebavanje kao što sam bila tada, u redu?“ I onda sam skrenula
pogled ka Michaelu. „Jebi se. Uzeću broj od tvog oca.“
Okrenula sam se i izašla pa skrenula levo niz hodnik prema liftu. Vrata
su se otvorila čim sam stisnula dugme, pa sam zakoračila unutra,
pokušavajući da smirim srce koje je udaralo kao ludo.
Još uvek su me zastrašivali.
I uzbuđivali. I izazivali me. I činili nervoznom.
Ja sam nekako i želela da idem na zabavu, ali ne sa njima.
Vrata su počela da se zatvaraju ali upravo tada, neka ruka je upala u lift
a ja sam poskočila, videvši da se vrata ponovo otvaraju. Uvukla sam dah,
zureći širom otvorenih očiju kada je Michael posegnuo unutra, zgrabio
jednom rukom kragnu moje košulje i izvukao me iz lifta.
„Michaele!“ povikala sam.
Posrnula sam ka njemu i pre nego sto sam shvatila šta se dešava, zgrabio
me je za zapešća i stisnuo ih zajedno iza mojih leđa, pribio se uz mene i
naterao me da idem unazad niz hodnik, kako bi me vratio u kuhinju.
„Pusti me!“ zahtevala sam a usne su mi dodirivale vrh njegove brade.
„Ne znam šta da kažem, momci,“ zadirkivao je iznad moje glave, „ali ona
mi i dalje deluje prilično jebeno laka za zajebavanje. Šta vi mislite?“
Kada me je silom vratio u dnevnu sobu, dočekao me je njihov smeh.
Vatra je zahvatila svaki mišić u mom telu, a vrhovi nožnih prstiju su mi
uporno udarali o đonove njegovih patika.

147
 Uvrtala sam svoje telo, pokušavajući da se oslobodim njegovog stiska.
„Šta radiš, do đavola?“
Gurala sam ga u grudi i pomerila se ulevo, istrgnuvši se iz njegovih ruku,
koristeći svaki mišić koji sam imala.
Zateturala sam se, izgubila ravnotežu i pala unazad, prosuvši se po podu.
Bol je sevnuo kroz moju zadnjicu pa zatim niz noge, a pad mi je izbio vazduh
iz pluća.
Sranje!
Stavila sam ruke iza sebe na podu odgurnuvši se i savila kolena, gledajući
kako mi se približava.
Prišao mi je i onda zaustavio, nadnoseći se nada mnom. Istog trenutka
sam počela da pomeram ruke i stopala, puzeći unazad, što dalje od njega.
Ali onda sam iza leđa osetila nešto i zaustavila sam se. Okrenula sam
glavu i videla nogu u tamnim pantalonama ali nisam znala da li je to Damon,
Will ili Kai, što i nije bilo bitno. Bila sam zarobljena.
O, ne. Polako sam podigla pogled, videvši Michaelove usne kako se
izvijaju u zločesti smešak. Prestala sam da dišem kada sam videla kako
spušta svoje telo do poda, stavlja kolena između mojih savijenih nogu, a ruke
sa obe strane mog tela.
Savila sam vrat unazad, kada se njegovo lice nadnelo nad mojim, ali sam
pokušavala da se smirim koliko god sam mogla, bez obzira koliko je njegovo
telo bilo blizu.
„Mislio sam da si jedna od nas,“ prošaputao je, njegov dah je okrznuo
moje usne. „Mislio sam da ćeš moći da se igraš.“
Umirila sam se, zureći u njegove oči.
Ti si sada jedna od nas. Te davne noći mi je Will to rekao.
Michaelove jantarne oči su pretraživale moje, a onda se spustile na moje
usne, disanje mu se produbilo dok zurio je u mene kao da će me pojesti.
Došlo mi je da zaplačem. Šta se, dođavola, dešava?
Pre tri godine to je bila skoro najsrećnija noć u mom životu, a ubrzo je
postala najgora. I od tada Michael se ponašao ne kao da ne postojim, nego
kao da je želeo da nikad nisam ni postojala.
Sada su momci bili slobodni i opet su svi bili zajedno. Šta ja mogu da
učinim u vezi sa tim? Šta on želi od mene?

148
 „Ja ne znam ovu igru,“ rekla sam mu, jedva čujno.
Zurio je u moje oči i razmišljao o nečemu dok me je proučavao. „Sve što
trebaš da znaš,“ konačno je odgovorio,“ jeste da se ne možeš izvući.“
A onda je spustio svoje telo preko mog, zarobivši mi usne i istovremeno
pritiskajući svoje bokove o moje.
Zajecala sam, ali taj jecaj se izgubio u njegovim ustima. Oh, moj Bože.
Svaki nerv pod kožom mi se zapalio od elektriciteta, a njegov kurac se
trljao između mojih bedara. Mogla sam da osetim koliko je bio debeo i nisam
mogla sprečiti svoje telo da reaguje na njega.
Čvrsto sam zatvorila oči, osećajući kako mi nešto pulsira u klitorisu dok
se trljao o mene i izazivao me. Žestoko je pritisnuo svoje usne na moje,
proždirući me, dok su me njegovi zubi grizli i uzimali sve moje.
Disala sam teško između poljubaca, uživajući u osećaju njegovog jezika
kako dodiruje moj. Zastenjala sam i čvrsto se oslonila na svoje ruke, odigavši
se od poda kako bih mu se još više približila, i uzvratila poljubac a onda sam
ga ugrizla za donju usnu, žudeći za još više bliskosti.
Michael me je zgrabio za kosu i zabacio mi glavu unazad a onda je počeo
da spušta poljupce duž mog grla.
Polako sam otvorila oči i ukočila se. Kai je zurio u mene sa
samozadovoljnim izrazom na licu.
Strah me je preplavio. Kako sam mogla da zaboravim da su oni tu?
Ali pre nego sam mogla odgurnuti Michaela od sebe, on je udaljio usta
od mog vrata i nadneo se nada mnom, blokirajući Kaia i sve ostale.
„Idemo na zabavu pored bazena,“ rekao je a njegov glas, koji je samo
sekundu ranije bio pun žudnje, sada je bio leden. „Pokupićemo te za deset
minuta, zato obuci kupaći kostim.“
Grlo mi je bilo suvo i nisam mogla da progutam.
„Ako ne budeš spremna, mi ćemo te spremiti, ako treba, sva četvorica.“
zapretio mi je. „I onda ću, možda, kada se noć završi, razmisliti o tome da ti
dam broj telefona.“
Sišao je sa mene i ustao i ja sam osetila kako se nečije ruke omotavaju oko
mojih i podižu me sa zemlje.
Trgla sam se, kada sam osetila kako mi se ruka obmotava oko vrata i vuče
me unazad na nečije čvrste grudi, a onda sam začula šapat u uhu. „Ti si

149
napaljena mala kučka,“ Damon je kipeo od besa. „Umalo si ga pojebala
upravo ovde ispred svih nas.“
Stegla sam zube i gledala ispred sebe.
„Mada, baš je bilo slatko kad si se, navodno, branila od njega,“ rekao mi
je sa sarkazmom u glasu. „Šta još imaš da pokažeš?“
A onda je stavio svoju ruku na moja leđa i gurnuo me napred, a ja sam se
saplela i zamalo pala.
Ubrzano sam disala, stomak mi je podrhtavao a nervi pucali.
Šta još imaš da pokažeš? Bacio mi je moje sopstvene reči u lice. Kučkin...
Ispravila sam ramena i uputila se ka liftu, bez osvrtanja.
Njihova igra se promenila. Nisam znala zašto i nisam znala šta sledeće
da uradim, ali sam sam znala da moram razmišljati brže.
Mnogo brže.

150
 „Kako ti je sa njom u krilu, brate?“ Damon je povikao od pozadi. „Može
da dođe i sedne sa mnom, ako želi.“
Čula sam Willov glasan smeh i osetila kako mi Michaelova ruka čvršće
stiska struk, dok sam sedela u njegovom krilu.
Ali nije odgovorio. Michael nikada ne bi odgovorio. Iz onog što sam do
sada videla, on je retko obraćao pažnju na Damonove dečije hirove.
Kai je ubrzao i letimično me pogledao, dok mu je brada bila spuštena.
„Ne znam zašto bi. Izgleda da joj je prilično udobno tamo gde je,“ rekao je
Damonu.
A ja sam samo zurila kroz prednje vetrobransko staklo, prevrćući očima
na njih obojicu. Nisam uživala biti predmet sprdnje. Uostalom, nisam tražila
da sedim tu.
Ali ne mogu reći da sam žurila da se vratim na svoje prethodno mesto.
Leptirići su mi lepršali po stomaku, vrelina prekrila vrat, i nisam imala želju
da budem bilo gde drugde. Srce mi je udaralo toliko jako da je bolelo.

151
 Svaki centimetar moje kože je preklinjao da oseti njegovu i želela sam da
se okrenem i zajašem ga da bih saznala kakav je osećaj imati ga između nogu.
Zgrabila sam potpornu ručicu na strani prozora, i opustila na njegovim
grudima, koje su se podizale i spuštale iza mene.
Nastavio je da kuca poruku na telefonu levom rukom, ponašajući se kao
da nisam tu, ali napetost u njegovoj ruci koja je bila omotana oko mog struka
je govorila drugačije.
Primetila sam Kaia kako krišom gleda u mene, a u pogledu mu je bilo
nešto što nisam umela protumačiti.
„Da li si odlučila šta bi volela da uradiš?
Okrenula sam glavu unazad i pogledala u Michaela. „Ja? Kako to
misliš?“
Završio je kucanje poruke, spustio pogled na mene a njegov vreli dah je
pao na moje lice. „I ti takođe treba da izvedeš podvalu.“
Will se približio od pozadi, vireći preko Michaelovog sedišta. „Recimo,
nešto kao u filmu Vrana,“ naglasio je. „Možemo da opljačkamo neke radnje,
spalimo grad, ubijemo mladi par...“
Namrštila sam se, ne nalazeći ništa zabavno u tome.
Damon je progovorio sa zadnjeg sedišta. „Ona je jebeno laka kategorija.
Nisam prešao dug put nazad u grad ovog vikenda da bih jajima gađao
automobile.“
Will je sakrio oči, smeškajući se. „To je tako tipično za 2010-tu. Siguran
sam da može smisliti nešto bolje od toga.“
„Sigurna sam da neće biti teško,“ zadirkivala sam. „Niste baš postavili
visoke standarde.“ I onda sam ih sve pogledala, zabavljenim osmehom na
usnama. „Znači, ovo je sve što Jahači rade na Đavolju Noć? Jer, ako je tako,
moram vam reći da niste ni približno opasni kao što se priča.“
„Ohhhh, šta je sad rekla!“ Will je urlao, smejući se.
Michael se seksi osmehnuo mom izazovu. „Vidi, vidi! Izgleda da Erica
Fane nije impresionirana, gospodo.“
Damon je ćutao, ali sam videla varnicu kada je zapalio cigaretu. Kai se
nasmejao, fokusirajući se na put ispred sebe, ali je slušao.
„Nije ti se svideo požar?“ Michael me gurkao, gledajući me pogledom
punim nestašluka.

152
 „Bilo je kul.“ slegnula sam ramenima. „Ali to je mogao bilo ko da uradi.
Koja je bila svrha?“
Bila sam opuštena i uživala u razgovoru iako je to bilo samo zadirkivanje.
Naravno, nisam pokušavala da ga uvredim.
Michaelove oči su se suzile, gledajući u mene. „Koja je bila svrha?“ upitao
je, ali sam mogla reći da samo razmišlja na glas.
„Hej?“ Michael je povikao. „Ona želi da zna koja je bila svrha.“
Čula sam smeh i okrenula se ka Kaiu koji je držao volan u čeličnim
stiskom, dok smo ubrzavali niz ulicu.
Gledao je u mene, mrdajući obrvam a onda je naglo cimnuo volan u
desno, pa sam vrisnula kada smo se svi zalepili za svoja sedišta. Ispružila
sam ruke hvatajući se njima za sigurnosnu ručicu, dok smo krivudali sa
jedne strane na drugu. Auto je na kraju skrenuo na mali, uski put od
makadama.
Otvorila sam usta da kažem nešto, ali nisam znala šta reći. Šta je,
dođavola, to radio?
Odjednom je zaustavio auto, ugasio motor i isključio farove. U
unutrašnjosti automobila je zavladala potpuna tišina.
„Šta je to, dođavola?“pukla sam. „Šta to radiš?“
„Šta mi to radimo?“ Michael me je ispravio.
Kai je okrenuo glavu ka meni i pritisnuo prst na svoje usne.
Bojala sam se da dišem.
Sedeli smo tamo nekoliko sekundi i ja sam bila veoma zbunjena, ali nisam
htela da ih smaram sa još pitanja. Šta smo radili tamo, u mraku, skriveni na
seoskom putu? I još uvek nisam razumela zbog čega sam bila u
Michaelovom krilu.
Onda sam načuljila uši, čuvši ih.
Sirene.
Svi u automobilu su okrenuli svoje glave ka zadnjem prozoru, i za
nekoliko sekundi bljeskovi crvenih, plavih i belih svetala proleteli su na delu
auto puta koji smo mogli videti. Dva vatrogasna kamiona i pet policijskih
vozila.
Will se počeo smejati, njegovim dubokim glasnim smehom kao da je
Božićno jutro.

153
 Vozila su prošla, nastavljajući niz autoput, a šuma je opet postala mračna
i tiha.
Skrenula sam pogled ka Kaiu. „Ti si ih zvao? To je ono što si radio na
telefonu.“
Nacerio se, klimnuvši glavom. „Oni naravno misle da ima pet požara koji
su u toku umesto jednog.“
Pet? Zašto bi lagao kada je prijavio?
Michael je sigurno video zbunjeni pogled na mom licu. „Potrebno nam je
što je moguće više policije tamo.“
„Zašto?“
Ali on je samo prevrnuo očima na mene, okrenuvši se ka Kaiu. „Pokaži
joj.“
Kai je pokrenuo motor, a ja sam opet zgrabila potpornu ručicu, dok se
maksimalnom brzinom izvlačio sa uskog puta.
Poskakivala sam u Michaelovom krilu, dok nije opet omotao svoju ruku
oko mog struka, držeći me u mestu.
Kai je ubacio auto u prvu brzinu i legao na gas, ubrzavajući niz mračni
put dok je Bullet With a Name od Nonpoint ispunio automobil.
Prebacivao je u treću, četvrtu, a onda i u petu brzinu i za nekoliko sekundi
primetila sam četiri ogromna svetla ispred nas. Prišla sam bliže prozoru i
videla da su to kamioni.
Dva kamiona za smeće.
Willov uzbuđeni glas se čuo od pozadi kada su Michael i Kai spustili
svoje prozore. Bacila sam nervozni pogled na Michaela i nisam mogla
objasniti šta sam videla u njegovim očima. Strast. Uzbuđenje. Iščekivanje.
Njegov pogled je pao na moje usne, a stisak oko mog struka se pojačao.
„Drži se,“ rekao mi je nežno.
Skrenula sam pogled grabeći potpornu šipku dok sam gledala kako
prednji deo automobila proklizava po sredini puta.
Šta to Kai radi?
Disanje mi je postalo plitko, pa sam širom otvorila oči gledajući kako se
dva kamiona razdvajaju od sredine prema van, vozeći napola po putu a
napola po bankini.

154
 Njihova svetla su sijala sve jače i jače, a ja sam disala otežano, gledajući
kako se približavaju sve bliže i bliže.
A onda sam iznenada raširila sam oči, kada sam osetila kako mi
Michaelov prst klizi po stomaku, napred i nazad, lepo i polako.
O, Bože.
Nisam mogla da odolim. Izvila sam leđa, prislonila zadnjicu na njega i
gledala u kamione koji su išli pravo na nas.
Začula sam njegovo stenjanje, a onda osetila kako me njegov telefon
udara po članak, jer ga ispustio. Sklonio je ruku sa mog stomaka i podigao
je, pa je omotao sa prednje strane mog vrata i privukao me k sebi, dok me je
drugom rukom uhvatio za struk.
„Prekini sa tim,“ prošaputao je zadihano na moje uho. „Izluđuješ me.“
Stisnuo me je rukom za vrat, a ja sam zagrizla donju usnu, osećajući kako
mi puls toliko glasno udara u vratu da mi odzvanja u ušima.
Jebem ti. Trgla sam se uprkos njegovom upozorenju.
Kamioni su počeli da trube a svetla su bljesnula ka nama. Zajecala sam,
dok mi strah jurio kožom a stomak se uvrtao iznova i iznova.
„Isuse,“ Michael mi je šapnuo a onda mi ponovo dotakao stomak.
„Ti samo što nisi svršila, zar ne?“
Teško je disao u moje uho i ja sam zatvorila oči, osećajući iza spuštenih
kapaka kako svetla bljeskaju. A onda mi je dah zastao u grlu, kada su
kamioni proleteli pored nas, trubeći sirenama, uz nalet vetra koji se probijao
kroz otvorene prozore, oduvavši mi kosu.
„To, jebote.“ Will je povikao, držeći u ruci isti telefon od malopre dok je
sve snimao.
Damon se nasmejao, a Kai je usporio auto. Michael mi je sklonio ruku sa
vrata pa smo svi okrenuli glave da pogledamo kroz zadnji prozor.
Kai je zaustavio auto na sred puta i ja sam uzdahnula, gledajući zbunjeno
kako su se oba kamiona okrenula poprečno na putu, jedan prema drugom,
naslonjeni jedan na drugi.
Farovi su se ugasili i nakon toga sam videla kako i iz jedne i iz druge
kabine iskače po jedan momak i obojica počinju da trče ka nama.
Kamioni su bili parkirani tako da blokiraju put i bankinu, ne ostavljajući
mesta da bilo ko prođe.

155
 I sa jedne i sa druge strane bankine nalazio se jarak tako da vožnja mimo
puta nije dolazila u obzir, osim ukoliko ti vozilo nije ofarbano farbom
otpornom na ogrebotine.
Zadnja vrata su se otvorila i dva mladića su uletela u Michaelov auto,
smejući se i boreći za dah.
„Kučkin sine, to je bilo izvanredno,“ smeđokosi momak se smejao,
penjući se pozadi pored Damona.
Will ga je udario po leđima kad je ušao, a onda se i plavokosi popeo,
zauzevši moje staro mesto.
Pomerio je kosu sa čela unazad i potapšao Kaia po ramenu, predajući mu
dva seta ključeva.
„Podesio sam alarm, tako da tvoj ujak neće saznati do ujutru da su mu
kamioni nestali,“ izgovorio je u jednom dahu.
Prepoznala sam momke. Simon Ulrich i Brace Salinger, obojica košarkaši
u mojoj školi.
Znači na to je Michael mislio kada je rekao da nam treba još mesta, i stavio
me da sednem u njegovo krilo. Zato što je trebalo da pokupimo još ljudi.
Spustila sam pogled, skupljajući oči, dok sam razmišljala o onome što je
Brace rekao. Kamioni pripadaju Kaijevoj porodici. Njegov ujak ima
građevinsku firmu i oni su ukrali kamione i samo ih ostavili da stoje na sred
puta. To je bila Kaieva podvala za noćas.
Ali...
Pogledala sam u Michaela i videla kako podiže obrve kao da me izaziva.
„Blokirali ste put,“ rekla sam, konačno shvativši. „Tako da vatrogasci i
policija ne mogu nazad.“
Uglovi njegovih usana su se podigli. „Da li si već impresionirana?“

156
 Nakon što smo odvezli Bracea i Simona u lokalni restoran gde se svi
okupljaju, vratila sam se na svoje prvobitno mesto, jer nisam videla nijedan
logičan razlog da ostanem u Michaelovom krilu. Iako je poslednja stvar koju
sam htela da učinim bila da ga napustim.
Zapravo, više sam se plašila da će mi reći da se sklonim a onda bih bila
posramljena time što je sam uopšte i došla do toga da me opomene.
Michael je opet preuzeo volan, dok smo krstarili kroz parking njegovog i
mog susedstva, pored mračnog, mirnog puta udaljenog neka dva kilometra
od moje kuće.
Stali smo ispred velike, gvozdene kapije a ja sam pogledala visoki kameni
zid, znajući da je sa druge strane kuća gradonačelnika.
Thunder Bay je mala zajednica, možda oko dvadeset hiljada ljudi, ne
računajući studente koji su dolazili iz okolnih mesta da pohađaju Thunder
Bay Prep. Naš gradonačelnik je držao svoju poziciju veoma dugo i to je imalo
smisla zato što se u našem gradu retko šta menjalo.
Damon je napustio auto još pre više od pola sata dok smo mi sedeli tu sa
upaljenim motorom i uključenim grejanjem, a ja sam se baš trudila da ne
postavljam pitanja. Kao, zašto mi čekamo ovde? Šta on tamo radi? I ako je
bilo nešto loše, da li treba da sedimo ovde kao glineni golubovi, znajući da
je policija možda već na putu ovamo?
Naravno, nekoliko policajaca su bili zadržani požarom kojim smo ih
omeli na drugoj strani grada, ali je još uvek bilo onih koji su ostali u oblasti.
„Evo ga ide.“
Kai je virio kroz Michaelov prozor, a ja sam sledila njegov pogled i videla
Damona kako skače sa drveta na drugoj strani kamenog zida i skače na
zemlju.
Navukao je svoju kapuljaču i dotrčao do auta, otvorivši Willovu stranu i
smejući se dok je preskakao preko nogu svog prijatelja i pao na svoje sedište
pozadi.
Njegova hladna dukserica očešala je moj obraz, ali umesto dima cigareta
koji sam uglavnom osećala na njemu, sada je tu bio suptilan parfem.
„Kakva je bila?“ Will je upitao Damona preko svog ramena.
„Bila je ukusnija od sladoleda.“

157
 Iskrivila sam usne. Stvarno? Čekali smo ga sve ovo vreme da on može da
kresne?
Tokom godina, procenila sam da su momci definitivno voleli žene, i to
nisu krili.
Budući da su bili to što jesu, i posedovali moć koju su imali, nikad im nije
bilo teško da nađu devojke za dobar provod, pa iako sam mrzela da slučajno
čijem njihove komentare i diskusij, i grub način na koji su pričali o raznim
osvajanjima, ipak sam im na neki način zavidela na njihovoj slobodi da rade
onako kako su oni želeli bez predrasuda.
Da li bi i mene čekali ako poželim da se kresnem? Da li bi me potapšali
po leđima i pitali kako je bilo?
Ne, ne bi.
Oni-ili bar Will i Damon- bi očekivali da sam devica, da samo za njih
raširim noge, a onda da ne cvilim i plačem kada me više nikad ne pozovu.
I nažalost, Michael je bio veoma nalik Damonu.
Nikad nije imao devojku, nikad nijednoj nije bio posvećen, i nikada
nijedna nije mogla nešto od njega očekivati. Jedina razlika je bila to što
Michael nije pričao o svojim prljavim delima, a Damon bi se uvek pobrinuo
da svi saznaju.
„Momci, mogli ste se pridružiti,“ rekao je Damon. „Rika, voliš li ti
pičkice?
Bes mi je zagrejao kožu. Povukla sam ponovo svoj pojas i odgovorila bez
gledanja u njega. „Odvela bih u krevet jednu radije nego tvoj kurac.“
Will je frknuo, sagnuvši se, a začula sam i Kaiev tihi smeh sa suvozačevog
sedišta.
Michael se nije pomerao. Ali na desnoj strani lica sam osetila hladnoću,
pa sam znala da Damon zuri u mene.
„Pa onda koja je bila?“ upitala sam ignorišući njegovo raspoloženje.
„Gradonačelnikova žena,“ Will je odgovorio. „Trofejna kučka, ali baš
lepa.“
Isuse. Starija, udata žena? Damon nije imao granice.
„U stvari, ona nije bila kod kuće.“ Damon nas je prekinuo.
Will i ja smo okrenuli glave, zbunjeni. „Pa onda sa kojom si bio?“ upitao
je Will.

158
 Damon se zacerekao, podigao dva prsta do svog nosa i omirisao ih.
„Volim device. Tako su slatke.“
Kai je okrenuo glavu, mršteći se. „Nisi valjda,“ zarežao je, očigledno
znajući nešto što ja nisam.
„Odjebi,“ Damon je odvratio.
Namrštila sam se, gledajući u momke. „O kome govorite?“
Damon je držao isti telefon kojim je Will snimao požar i onda ga bacio
Willu. „Snimio sam video,“ provocirao je. „Da li želite da gledate?“
Ispravila sam leđa i okrenula se napred. Prokleti ljigavac.
„Ti si stvarno jebeno glup,“ Kai je opet zarežao.
Zurila sam u njega napred, pitajući se zašto je ljut. Damon je mene
razbesneo svojim glupim komentarima, ali zašto je Kai bio ljut na njega? Šta
bi moglo biti gore od gradonačelnikove žene?
I onda sam raširila oči, konačno shvativši o kome pričaju. O jedinoj osobi
koja je živela u kući osim posluge.
Winter Ashby, gradonačelnikovoj ćerki.
Sranje. To je bila njegova podvala? Kresanje gradonačelnikove ćerke?
Nije ni čudo što je Kai bio iznerviran.
Ali pre nego sam mogla da potvrdim da je ona ta o kojoj pričaju, Damon
je izvadio cigarete i povikao prema napred, „Hajdemo da jedemo,“
predložio je. „Ja sam jebeno gladan.“
I Michael , koji je bio tih sve vreme, oklevao je samo trenutak pre nego je
ubacio terenac u brzinu i izvezao na put.
Pojačavši radio na pesmi Jekyll and Hyde od Five Finger Death Puncha,
Michael nas je vratio u grad i parkirao ispred Sticksa, omiljenog mesta za
izlazak. Bio je to bar sa salom za bilijar koju su posećivala skoro sva deca u
gradu do dvadeset i prve godine. Služili su alkohol, ali ukoliko nisi imao
dovoljno godina- ili nisi bio košarkaška zvezda-onda nisi bio poslužen.
Ali mislim da to nije imalo veze. Muzika je bila super, atmosfera mračna,
i bilo je dovoljno veliko da ugosti dosta ljudi. To je bilo pravo mesto ukoliko
želite akciju petkom i subotom uveče. Međutim, svaki put kad bih se
pokušala pridružiti prijateljima, Trevor bi se pojavio i prikačio, tako da sam
retko dolazila.

159
 Izašli smo iz auta, a ja sam provukla prste kroz kosu dok sam zaobilazila
sa zadnje strane terenca da bih se srela sa ostalima na trotoaru. Damon je
bacio cigaretu na ulicu a ja sam prekrstila ruke preko grudi, pokušavajući da
se zagrejem.
„Jebeni Anderson,“ Kai je rekao zadihano. „Ne mogu da ga podnesem.“
Pratila sam njegov pogled kroz prozore, naglo skrenuvši pogled kada
sam videla o kome je pričao.
Miles Anderson.
Zurila sam u zemlju, pustivši da mi kosa padne preko jedne strane lica,
prekrivajući ga. I ja nisam mogla da ga podnesem.
Nelagoda mi je stisnula mišiće sve dok nisu bili toliko zategnuti i napeti
da sam mislila da će pući.
„Govnar sere po nama od kada smo maturirali,“ Damon je dodao.
Slobodno bi se moglo reći da niko od njih nije voleo novog kapitena
košarkaškog tima Thunder Baya. Miles je preuzeo tu poziciju nakon što je
Michael maturirao i uživao je u tome što više nije bio u njegovoj senci. On je
zavideo Jahačima na njihovoj moći, harizmi i bogatstvu i nakon što su oni
otišli na koledž, nije gubio vreme da prisvoji ono što je jednom bilo njihovo.
Jedini problem je bio taj što je on bio loš kapiten. Tim je imao užasnu
sezonu protekle godine i što je manje bio uspešan, to se više trudio da pokaže
kakav je čovek.
Drhtala sam, pokušavajući da oteram misli iz glave o onome što se desilo
prošlog proleća. On bi mogao biti jedina gora osoba od Damona.
Pogledala sam Michaela, pokušavajući da sakrijem svoju brigu. „Nećemo
ići tamo, zar ne?“
„Zašto ne?“
Slegnula sam ramenima, gledajući u stranu kao da to nije ništa bitno.
„Samo ne želim da idem.“
„Pa, ja sam gladan,“ Will je uskočio. „A tamo ima i dosta pičkica, zato
hajdemo.“
Zurila sam niz prilaz, trepćući dugo i jako, delom zbog njegove
bezobrazne primedbe, a delom zato što sam odbijala da se pomerim a nisam
želela da objašnjavam zbog čega.

160
 Morala sam da podnosim Milesovo prisustvo u školi, ali nisam morala u
svoje slobodno vreme.
Osetila sam Michaela kako mi prilazi. „Šta se dešava sa tobom?“
Njegov oštar ton je zvučao nestrpljivo. Zašto i ne bi? Nikad me nije
tetošio.
Prkosno sam ga pogledala i odmahnula glavom. „Samo ne želim da
uđem. Čekaću vas momke ovde napolju.“
Damon je odmahnuo glavom, gledajući u Michaela. „Rekao sam ti,“ žalio
se. „Jebena komplikacija.“
Teško sam uzdahnula i ostala zaleđena u mestu. Nije me bilo briga šta
Damon ima da kaže o meni. Više sam marila o tome da ne gledam Milesa
Jebenog Andersona koji je dobro znao kako se izvukao bez ijednog jedinog
problema.
Oduvek je imao tu moć nada mnom.
Ali onda sam udahnula, boreći se za dah kada me je Michael zgrabio za
nadlakticu i na silu odveo iza terenca. Oslobodio mi je ruku i gurnuo me tako
da sam se zabila u auto dok mi se primicao.
„Šta je tvoj problem?“ zarežao je.
Knedla mi se poprečila u grlu i grizla sam usnu, jer nisam htela da ostali
momci saznaju.
Malo sutra.
Oni su nas došli otpozadi i stali pored Michaela, gledali me i čekali.
Sjajno.
Ispustila sam dugo zadržavani dah, ispravila ramena i rekla im. „Miles
Anderson mi je sipao drogu u piće na zabavi prošlog proleća.“
Gledala sam u zemlju dok su oni svi samo stajali, ne progovorivši ni reči.
Marta prošle godine, otišla sam na zabavu povodom dana Svetog Patrika
u kući jednog učenika iz starijih razreda, ali naravno nisam išla sama. Noah
i Claudia su išli sa mnom.
Družili smo se, igrali i popila sam jedno piće, a sledeća stvar koje se
sećam je da me Noah šamara da se probudim u kupatilu i gura mi prst niz
grlo.
Možda momci misle da to nije velika stvar. Koga je bilo briga za idiotsku
devojku koju su drogirali rufinolom?

161
 Michael se pomaknuo i prišao mi bliže. „Šta si, jebote, upravo rekla?“
Podigla sam pogled a krv mi se zagrejala od pogleda na njegove oči boje
cimeta koje su me gledale kao da bi me rastrgle deo po deo.
Ali ostala sam jaka. „U stvari, to je uradila njegova devojka, Astrid
Colby,“ objasnila sam. „Ona mi je dala piće, ali je i on bio umešan.“
Pa da, ako je Michael i imao vere u mene, do sada je verovatno nestala. Ja
sam slaba, glupa i sa mnom samo gubi vreme.
„Šta se desilo?“ zahtevao je.
Progutala sam knedlu iz grla a glas mi je drhtao. „Brzo me je uhvatilo i
jedva da se ičega sećam. Znam samo ono što mi je Noah rekao. On je razvalio
vrata spavaće sobe u kući gde je bila zabava. Bila sam sa njima na krevetu i
moja...“ zastala sam, stomak mi se okretao dok sam razmišljala o tome i dok
su mi oči gorele. „ I moja košulja je bila otkopčana.“
Michael je oklevao trenutak a onda procedio. „I?“
„I nisu stigli toliko daleko,“ uveravala sam ga, znajući šta je želeo da
sazna.
Ne, nisam bila silovana.
“Noah je primetio da me vode sa njima gore,“ objasnila sam, „jedva sam
mogla da hodam i srećom pa je stigao pre nego se još nešto desilo.“
„Zašto nisi rekla nikome?“ uzvratio mi je, optužujući me.
Grudi su mi se stegle i treptala sam da oteram suze koje su nadolazile.
Ali nije bilo svrhe. One su svakako potekle i nisam mogla da pogledam
u bilo koga od njih, kada su počele da padaju.
„Šta, jebote, nije u redu sa tobom?“ vikao mi je pravo u lice, pa sam se
trgnula. „Zašto nisi rekla nekome?“
„Jesam!“ Plakala sam, gledajući u njega kroz zamagljene oči. „Rekla sam
svima! Moja majka je zvala školu i...“
Odmakla sam se i stisnula pesnice ispod ruku.
„Tako mi svega...“ upozorio me je kad nisam završila.
Napunila sam pluća vazduhom i prisilila ostale reči da izađu. „ I tvoj otac
je partner sa Andersonovima u tri velika projekta, tako da…“
„Dođavola,“ Michael se otrgao, okrenuvši se od mene dok je psovao.
Kai je odmahivao glavom, a vrelina je užarila njegove crne oči.
„Neverovatno,“ zaključio je.

162
 Nije trebalo da objašnjavam dalje.
Da, pokušala sam da se borim, da kažem majci, Cristovima, školi, čak i
Trevoru... ali na kraju, uprkos protestima moje majke i Michaela majke,
poslovna veza između Michaelovog oca i Milesovih roditelja bila je vrednija
od moje časti.
Milesu je bilo naređeno da me se kloni, a meni nije dozvoljeno da idem u
bolnicu da uradim test na drogu radi dokaza. Incident nikad nije stigao do
policije, čak nije ni napustio naše cenjene domove. A ja sam morala da ga
gledam svakog dana u školi, znajući šta je umalo učinio, i da se pitam šta bi
bilo da su me njegova devojka i on silovali, da li bih i tada videla bilo kakvu
pravdu?
Pognula sam glavu, pokušavajući da zaustavim svoje tiho jecanje. Bože,
želim ga ubiti.
„Prestani plakati,“ Damon je naredio, gledajući u mene.
Onda je pogledao u Michaela, podignutih obrva. „Šta ćemo mi učiniti?“
Šta ćemo mi učiniti. Šta možemo da učinimo? Bez obzira što su Jahači imali
moć u ovom gradu, nisu imali nikakvu moć nad svojim roditeljima. Evan
Crist je ubedio moju majku da nikome ne govori… a šta je učinjeno, učinjeno
je. Astrid i Miles nisu bili ispitani a i da jesu, svakako nije bilo nikakvih
dokaza.
Osim…
Osim ako to nije vrsta naplate o kojoj je Damon pričao.
Michael je disao teško, išao napred-nazad i na kraju me pogledao.
I videla sam kako je podigao bradu a pogled mu je postao odlučan. „Pitaj
nju.“
Ukočila sam se. Šta?
Nagnuo je glavu, izazivajući me dok se ostatak njih okrenuo ka meni i
čekali su moj odgovor.
Šta, dođavola? Šta treba da uradim?
I onda sam shvatila šta je Damon upravo upitao. Šta ćemo mi da
učinimo? To je bila moja odluka.
Svi oni su večeras jedni drugima čuvali leđa, a sada su čuvali i moja. Ali
oni neće sređivati moja sranja umesto mene.

163
 Ne, Michael nikad ne bi. On nikad nije sa mnom postupao nežno, i on će
me naterati da se suočim sa ovim. A ako neću, možda će me odmah odvesti
kući.
Zagrizla sam usnu, ponovo zureći kroz prozore Sticksa. Miles se naslonio
na svoju devojku, omotao je njene butane oko svog struka dok je ona sedela
na stolu i ljubio je dok joj se stezao grudi. Ona se zakikotala kada se udaljio
sa samozadovoljnim osmehom na licu, ne obazirući se na svet, dok su ga na
putu do šanka njegovi saigrači tapšali po leđima.
Pogledala sam opet u Astrid, videvši je kako se smeje sa svojim
prijateljima i odmahuje svojom dugom, crvenom kosom.
Oni su mislili da su pobedili, ali nisam ih se plašila.
Stisla sam vilice toliko jako da je bolelo.
Nisam znala šta radim, ali jebi ga.
Vrhovima prstiju sam obrisala preostale suze sa uglova očiju, uverivši se
da mi je maskara na mestu.
Zgrabila sam krajeve dukserice, svukla je preko glave, izvukla ruke iz
nje i bacila je Kaiu. Skupila sam rub moje uske, sive majice, podižući je tako
da pokazuje centimetar golog stomaka i razbarušila kosu, pokušavajući da
joj dam neki privremeni volumen… ili seksi haos ili štagod.
„Nakon što vidite da ga odvodim u toalet,“ rekla sam im, proveravajući
ostatak garderobe, „dajte mi minut vremena, a onda me sledite.“
A onda sam podigla pogled, čekajući potvrdu da su me čuli, i zaledila se.
„Šta je?“ upitala sam tihim glasom.
Četiri para očiju me je posmatralo a njihovi intenzivni pogledi su prelazili
mojim telom kao da nikad pre nisu videli devojku.
Kai je pokušavao da skrene pogled, ali me je stalno krišom gledao
skupljenim očima, kao da je bio ljut, a Damon me je gledao kao da sam gola.
Will je uzdigao obrve, a onda je pogledao u Michaela formirajući svojim
usnama „o“ i ispuštajući dugi uzdah.
Ali kada sam skrenula pogled na Michaela, videla sam kako je stisnuo
vilice i skupio pesnice. Ko zna o čemu je on razmišljao, ali je izgledao besno.
Kao i obično.
Prevrnula sam očima na njih.

164
 U stvari, osećaj je bio dobar. Zapravo, nisam razmišljala o mom ožiljku
nijednom od kako sam izašla sa njima večeras. Nikada se nisam osećala
seksi, ali ono što mi se još više sviđalo je to da mi nije bilo potrebno mnogo
da pridobijem njihovu pažnju. Bez mini suknje, sa minimalnom šminkom i
bez igrica. Samo sam skinula svoju duksericu i iznenada više nisam bila mala
devojčica.
Naravno, tu činjenicu nije teško zaboraviti kada tanka majica sa
dubokim izrezom nije mnogo ostavljala mašti. A zbog niske temperature
napolju, ne želim ni da razmišljam šta su mogli da vide kroz materijal.
Nateravši se da se nasmejem širokim osmehom da bih se smirila, zgrabila
sam Willovu pljosku iz njegovih ruku i okrenula se prema vratima.
„Hej!“ Čula sam ga kako reži iza mene.
Ali pre nega sam mogla čuti njegove dalje proteste, već sam bila unutra i
zatvarala vrata za sobom, ostavljajući ih napolju.
Čim sam ušla, vrelina bilijar sale, miris drveta i hamburgera su me
pozdravili, i bez obzira na topliji vazduh promena temperature je učinila da
na osetljivoj koži osetim žmarce. Osetila sam kako mi se bradavice ukrućuju
i ruke tresu.
Možda su to samo živci.
Osmotrila sam okolinu i pokušala da se pravim kao da nemam pojma da
se osoba koju tražim nalazi za šankom trudeći se da se ponašam ležerno.
Nekoliko ljudi je podiglo poglede sa svojih bilijarskih stolova, da vide ko je
upravo ušao. Neki su se osmehnuli, drugi klimnuli glavom u znak pozdrava,
pre nego su se vratili svojim razgovorima.
Pesma Corrupt od Depeche Moda se čula iz zvučnika… ja sam zabacila
kosu sa strane, naginjući pljosku i uzimajući mali gutljaj, trudeći se da se ne
trzam na vrelinu koja mi je pekla grlo. Uglom oka sam uhvatila Milesovu
glavu koja se okrenula ka meni.
Dok sam držala pljosku u jednoj ruci a drugu ruku gurnula u zadnji džep
svojih farmerica, išla sam prolazom između šanka i stolova za bilijar,
forsirajući se da se smeškam i njišem kukovima. Pokušavala sam da
izgledam koketno, iako mi je srce stajalo u grlu a znoj hladio potiljak.
Okrenuvši glavu, pravila sam se da sam zainteresovana za nešto što se
dešavalo za jednim od stolova, tako da kao ne vidim kuda idem.

165
 A onda sam se zabila u njegovu ruku i okrenula glavu osetivši kako je
prsnula votka iz Willove pljoske i napravila mrlje na Milsovoj majci.
„O, Bože!“ uzdahnula sam, praveći predstavu dok sam ga brisala. „Jako
mi je žao. Ja…“
„U redu je,“ prekinuo me, povlačeći rukom niz majicu i preko svoje plave
kose, dovodeći se u red. „Šta to piješ, lepotice?“
Iskoristio je priliku i zgrabio me jednom rukom za struk, drugom mi
ukrao pljosku i uzeo gutljaj.
Obrve su mu se podigle, verovatno iznenađen što je u njoj našao alkohol
a ne cedevitu. Kada si povučena devojka, prednost je u tome što te ljudi u
stvari ne poznaju, pa ti to ostavlja mogućnost da ih iznenadiš kada u
ovakvim situacijama promeniš taktiku. Namrštila sam se pokušavajući da
izgledam zabrinuto i ranjivo.
„Molim te, nemoj reći nikom,“ molila sam ga. „Trevor i ja smo se
posvađali i samo mi je potrebno da se opustim.“
Kao da bi on i nekome rekao kako pijem. Svi su pili, ali ja sam htela da
me vidi kao lak plen. Miles i Astrid su bili svesni toga da znam za događaj
na dan Svetog Patricka, iako se nisam mogla setiti svega, ali sam se nadala
da će progutati priču da sam sada suviše pijana da bih marila.
Usne su mu se podigle u osmeh i predao mi je pljosku. „Oko čega ste se
posvađali?“
Zabacila sam glavu, kao da me je alkohol već uhvatio, dok sam mrmljala.
„On misli da me poseduje, a ja se ne slažem sa tim,“ glumila sam, vraćajući
pogled na njega i dajući mu jedan od onih „jebi me“ pogleda.
Videla sam u njegovim očima požudu koja raste a na kukovima osetila
njegove ruke kako me posesivno stežu.
„Tražiš nekog drugog?“ prošaputao je, približivši se mojim usnama.
Polizala sam svoje usne i prebacila ležerno ruku preko njegovog ramena
da visi iza njega.
„Možda,“ provocirala sam, prisilivši se da se njišem u njegovim rukama.
„Ne možeš ga zapravo kriviti, Rika,“ govorio je tiho, pribijajući moje telo
uz svoje. „Mislim, pogledaj se.“
Nasmešila sam se, gutajući žuč koja mi se podizala iz stomaka.

166
 Spotaknuvši se unazad, zastenjala sam, glumeći da mi se vrti u glavi.
„Soba se okreće,“ zacvilela sam. „Mislim da moram isprskati lice vodom.
Gde je toalet?“
Uhvatio me je za ruku, približio se i prošaputao. „Hajde.“
Nisam se gnjavila da pogledam unazad da proverim da li nas je videla
njegova devojka ili prijatelji. Znala sam da jesu i nadala se da će Astrid doći
odmah za nama.
Dopustivši mu da me vodi, hodali smo kroz bar do iza ugla, gde je bio
toalet. Povukao me je u muški toalet, i ja sam se odmah uputila ka
umivaonicima, pustivši vodu. Na svu sreću, prostorija je bila prazna.
Oslanjajući se rukom na umivaonik, drugu sam kvasila i hladila se po
vratu i grudima… pravila predstavu izvijajući leđa i prebacujući kosu na
stranu.
Hajde momci. Dolazite već jednom.
„Oh, sada je mnogo bolje,“ mrmljala sam, nastavljajući mokrom rukom
da klizim po potiljku dopuštajući joj da sklizne niz grudi.
A Miles nije gubio vreme. Došao je iza mene, svojim rukama zgrabio moje
kukove i stisnuo se uz moju guzu.
„Bože, kladim se da si fenomenalna jebačica,“ uzdahnuo je, podigavši
jednu ruku da me stisne za rame dok je drugu provukao oko mene i zgrabio
me za sise.
Šokirano sam uzdahnula i usta su mi se osušila.
Michael.
Nastavila sam da se odmičem, prisilivši se na maleni osmeh i odmičući
njegovu ruku. „Šta to radiš?“
Opet me je zgrabio za sise, zarežavši tiho u moje uho. „Ti dobro znaš šta
želiš.“ Pomerio je ruku niže, igrajući se dugmetom na mojim pantalonama.
Puls mi je udarao u ušima i pogledala sam ka vratima.
Ti nisi žrtva a ja nisam tvoj spasilac. Oči su mi gorele a strah je mileo pa
svakom centimetru moje kože.
Gde su oni? Jebote šta je ovo?
Stisnula sam zube i duboko udahnula. Smirila sam se, dišući polako i
smireno.

167
 „Ti misliš da je to ono što želim?“ rekla sam, pokušavajući da zvučim
manje nervozno nego što sam bila.
Moj telefon je bio u autu, a moji ključevi u dukserici. Bila sam goloruka
ovde. Ovako bez oružja, jedino sam želela da se bilo kako izvučem iz toaleta.
Okrenula sam se, naslonivši ruke na obe strane umivaonika. A zatim sam
se smrzla jer mi je ruka pala na nešto malo i oštro.
Držala sam to u ruci, dok mi je Miles ljubio vrat i stezao mi guzu. „Tačno
znam za šta moliš,“ odgovorio je.
Stisnula sam metal u ruci, shvativši da je to pumpica dozera za tečni
sapun koji je stajao na mermernoj ploči. Imala je dugi, metalni izliv koji je
bio tanak i oštar. Napela sam ruku, polako i tiho izvlačeći ga iz njegove rupe,
sve dok nije iskočio, a zatim ga brzo sakrila iza leđa.
„Makni se od mene,“ naredila sam, prestavši sa zajebancijom.
Ali onda me je zgrabio za kosu i vrisnula sam dok mi je vukao glavu
unazad. „Ne zadirkuj me.“
Spustio je drugu ruku u moju majicu i stisnuo mi sise, dok je balavio
svojim usnama po mom vratu. „Možeš i plakati, ako želiš. Samo skini te
jebene pantalone.“
Naježila sam se, zgrabila pumpicu za sapun i podigla ruku da bih ga
njome udarila po licu, ali onda su se vrata sa praskom otvorila i oboje smo
okrenuli glave, a olakšanje me je preplavilo.
Samo što je bilo kratkog daha.
Astrid.
Grudi su mi se stegle, a oči gorele, dok sam užurbano skrivala oružje iza
leđa. Ušetala je kroz vrata i zalupila ih iza sebe izgledajući kao da traži
nevolju.
„Dakle, misliš da možeš da jebeš mog momka, ti mala droljo?“ Pogledala
me je, delimično zabavljena a delimično izazivajući.
Olabavila sam i ponovo stegla prste oko improvizovanog oružja, dok mi
se tečna vrelina razlivala po koži vrata i grudima.
Isuse. Bojim se. Michael.
Prišla je do nas, obavila ruku oko Milesovog vrata, isplazila jezik i
polizala njegove usne.

168
 Nagnuo se da je poljubi pojačavajući svoj stisak na meni, a ja sam se
cimnula odgurnuvši se od njega i pojurila ka vratima.
Ali on me je uhvatio i bacio nazad na umivaonik. Osećala sam trnce po
koži, i počela sam da dišem otežano i brzo. Ne.
Želim da odem odavde. Želim da idem kući. Želim svoju mamu.
Astrid se nagnula unazad i upitala Milesa, „Da li je želiš?“
Zagrizao je svoju donju usnu zubima i proždirao me je pogledom kao da
sam njegova večera. „Jebote, da,“ zarežao je, a ja sam tiho zajecala, osetivši
vrh njegovo kurca kako se trlja o mene.
„Presavij je i daj joj ga otpozadi,“ Astrid mu je naredila. „ I budi grub.
Ne volim je.“
Zaokrenuo me je, a ja sam uzdahnula jer mi se soba okretala dok je na
silu gurao moju glavu na pult.
Astrid je naskočila i sela na umivaonik pored mene i prošaputala mi u
uho. „Volim da ga gledam dok jebe druge devojke.“
Nisam mogla da dišem. Pokušala sam da udahnem, ali u grudima me
stezalo sve više i više.
Miles je posegnuo okolo da otkopča moje farmerice, a ja sam vrisnula,
grlo mi je promuklo dok mi je bes punio mišiće… i onda sam ih napala.
Uspravila sam se, izvukla obe ruke, zamahnula pravo u Astridino lice i
zabila je u ogledalo sa moje desne strane.
Leva strana njene glave se zabila u staklo, brzo ga pretvorivši u
desetine delova i krhotina.
Okrenula sam se i udarila Milesa u lice, guleći mu kožu pumpicom i
praveći mu brazdu na obrazu.
„Jebem ti!“ zaurlao je, pritisnuo ruku na lice i posrnuo unazad.
„Ti kučko!“ Astrid je zapomagala. „Posekla si mi lice!“
Uspravila sam se, držeći oružje ispred sebe i uzmicala prema zidu dok
mi znoj izbijao po telu. „Bože, kakvi ste vi jebeni bolesnici!“ besnela sam, a
ljutnja mi je grejala lice.
„Dolazi ovamo!“ Miles je povikao, a ja sam zajaukala kada me je zgrabio
za ruku i zamalo je iščupao iz ramena, bacajući me na pod.
„Ne!“ Povikala sam.

169
 Spustio se na mene, a ja sam zamahivala rukama i nogama sve dok me
nije zgrabio za ruke i obuzdao.
„Pa, jebote, mala,“ neki glas je zacvrkutao iznad mene a ja sam zajecala,
videvši Milesa kako zastaje i podiže pogled.
Grabila sam sitne, plitke udahe i srce mi je tutnjalo u grudima dok sam
sledila njegov ukočeni pogled ka vratima koja su se upravo otvarala.
Will je gledao u nas kroz svoju belu masku, a Michael, Kai i Damon su ga
okružili. „Izgleda da si ih ti dobro sjebala i bez naše pomoći,“ izjavio je,
gledajući u Astrid kojoj se krv slivala niz lice u umivaonik.
Polako su ušli u prostoriju, ispunivši prostor oko nas i zatvorili vrata iza
sebe.
Pogledala sam Michaela, čije su se oči suzile kada mu je pogled pao na
moje otkopčane pantalone.
„Šta radite ovde, momci?“ Miles je zarežao, podigavši se na noge.
„Gubite se. Ovo je privatna stvar.“
Nijedan od njih nije oklevao.
Michael je podigao pesnicu i zabio je u Milesovo lice, pri tom mu je izbio
dah dok mu je telo odletelo na drugu stranu. Damon i Will su odmah
uskočili, uhvativši obe njegove ruke i podigli mu telo uz zid, pribijajući ga
uz njega.
Kai me je zgrabio i podigao na noge, a ja sam skočila i uhvatila Astrid
dok je pokušavala da pobegne prema vratima. Uhvatila sam je za kosu, i
gurnula uz zid pored njenog dečka dok sam se borila da zadržim suze
olakšanja.
„Da me više nikad niste pipnuli!“ vrištala sam na nju, zatim zakoračila i
prišla Milesu i pljunula ga u lice. „Nikad!“
Trgnuo se, a iz brazde koju sam mu napravila se niz obraz slivala krv.
Celo telo mi je drhtalo dok sam se odmicala a nalet straha mi je izobličio
lice i učinio da me srce zaboli. Spustila sam pogled, videvši Milesovu krv na
svojoj majici.
„Idi u auto,“ Michael mi je naredio, dok je Milesa držao prikovanog za
zid ispred sebe. „Uskoro dolazimo.“

170
 Šmrknula sam, još uvek u pesnici stiskajući pumpicu od sapuna, dok
sam uzimala svoju duksericu od Kaia i navukla je opet na sebe, prekrivajući
krv.
„Momci, šta ćete učiniti?“
Michael se okrenuo od mene ka Milesu. „Pobrinućemo se da shvate,“
odgovorio je.

171
 Ušli smo u veliku, belu kuću na periferiji grada, njih četvorica su išli
napred, a ja sam zaostajala za njima. Nisu se brinuli da li ću pobeći ili ne.
Svakako sam pristala da uđem u auto sa njima.
Kada sam se vratila nazad u svoj stan nakon sukoba, sela sam i malo
razmišljala, dok mi je milion strahova prolazilo kroz glavu. Oni su voleli da
se zezaju i igraju igrice, a večeras, iz nekog razloga igrali su se sa mnom kao
mačka sa mišem. Zašto?
Kako su minuti prolazili na satu u mom stanu ja sam bila sve
nespokojnija. Sada su krenuli na mene i pitanje je kada će se zaustaviti.
Nisam želela da ih vidim ponovo. Nikada.
Ali je bilo očigledno da oni traže nešto. Oni izazivaju ljude. To je ono što
naviše vole da rade. I nastaviće mene da izazivaju sve dok se ne budem
oduprla i prestala da se sklanjam od njih.
Šta još imaš?

172
 Šta drugo mogu? Otac me je naučio da budem hrabra. Da zamočim prste
u svaki okean i probam sve i svašta. Da učim, istražujem, osvojim svet...
A od mame sam naučila da budem samostalna. Naravno, ona me je
greškom to naučila, ali gledajući nju, shvatila sam kakva zapravo ne želim
da budem.
A od Michaela- takođe i od Damona, Willa i Kaia- naučila sam da bljujem
vatru. Naučila sam da hodam po stazi kao da je napravljena za mene i samo
za mene i da se ponašam tako da svi postanu svesni mog prisustva i
postojanja.
Da li sam koristila bilo šta od toga? Naravno da nisam. Ja sam jedan
običan miš i zbog toga sam obukla kupaći i ušla u auto. Želela sam da budem
drugačija.
Ovog puta neću se povući.
Vožnja je protekla u tišini, i ja sam sve vreme provela usredsređena na
prozor, srećna što su pojačali muziku i ubili svaku šansu za razgovor.
Nakon što je posluga preuzela auto, oni su krenuli ka kući a ja sam ih
pratila u svojim crnim, kožnim japankama i odjednom sam se opustila, kada
sam ugledala mnoštvo ljudi.
Ovde ću biti sigurna.
Vila je bila veoma modernog izgleda… sa mnoštvom prozora i stakala,
oštrih ivica i ogromne količine bele boje.
Bilo je nekoliko nivoa sa balkonima i svaki je bio različite širine i dužine,
na različitoj udaljenosti od zidova same kuće. Dok smo ulazili unutra, mogla
sam odmah reći da je ova zabava organizovana za igrače Storma.
Michaelovog košarkaškog kluba.
Svuda okolo je bilo sportskih rekvizita, a nekoliko gostiju, uključujući i
one sa kojima sam stigla, nadvisivali su sve ostale.
Osetila sam malu uznemirenost kada sam videla sve te momke u odelima
bez kravata, ali onda sam se smirila, videvši i žene obučene u ležernu odeću,
a neke poput mene u kupaćim kostimima.
„Jake.” Michael se rukovao sa nekim momkom koji je bio viši od njega
nekoliko centimetara i onda se okrenuo ka meni. „Erika, Ovo je Jake Owen.
Saigrač. Ovo je njegova kuća.“
Osmehnula sam mu se, dok sam se rukovala sa njim.

173
 „Drago mi je da sam te upoznao,“ odgovorio je a pogled mu je bio nežan.
„Ti si veoma lepa.“ A onda je pogledao u Michaela. „Da li si siguran da želiš
da je ostatak tima vidi pre nego joj staviš prsten na ruku?
Michael je skrenuo pogled, odmahujući glavom i ne odgovarajući na
prijateljevu šalu.
„Zapravo, zabavljala sam se sa njegovim bratom,“ rekla sam mu.
„Odrasli smo zajedno.“
„Stvarno?“ Uspravio se, gledajući u mene sa još većim interesovanjem.
„Dobro, onda bih želeo da čujem nekoliko košarkaških priča iz njegove
mladosti. Michael ne priča mnogo o sebi, kao što sam siguran da već znaš.”
Široko sam se osmehnula, znajući tačno na šta misli. Ali onda sam uglom
oka uhvatila nešto, pogledala na tu stranu i videla Alex. Will ju je vukao uz
stepenice, a na licu je imao zadovoljni osmeh.
Alex je ovde? I zašto ona odlazi sa Willom?
Zatim sam videla Kaia i Damona kako uzimaju svoja pića i odlaze napolje
u baštu.
Okrenula sam se ka Jakeu, trepćući i pokušavajući da se setim gde smo
stali. „Ja...“ promucala sam, „Ja bojim se da nemam mnogo o čemu da
pričam. Nisam gledala njegove utakmice u školi. Žao mi je.“
Michael je suzio oči u proreze.
Da, ja sam bila na svakoj košarkaškoj utakmici u srednjoj školi koju je on
igrao. Ali nisam mogla reći ništa o igri ili timu koji bi pobedili. Nisam na to
obraćala pažnju.
Okrenuvši se sa malim osmehom, izvinila sam se i ostavila ih same.
Sigurna sam da Michael nije planirao da cele noći visi sa mnom, a i meni je
trebalo malo prostora.
A takođe, možda i piće.

174
 Sledećih pola sata sam provela lutajući donjim spratom i pretvarajući se
da me interesuju umetnička dela i skulpture, pre nego što sam se najzad
zaputila ka šanku po piće. Zahvalna što su me momci ostavili samu jer ih
nisam videla od kako smo došli.
Izašla sam napolje sa svojim rum-kolom, osetivši kako mi alkohol
lagano zagreva telo i primetila gomilu ljudi koji su bili u ogromnom bazenu.
Niko nije plivao, ali je bio dovoljno prostran za opuštanje i uživanje u
poslednjim toplim letnjim danima.
Na drugom kraju bazena su bile kamene litice i model vodopada, pa sam
nagnula glavu da zavirim preko i videla nešto što je izgledalo kao tajna
pećina iza vodopada.
Gledajući unaokolo, primetila sam da su momci još uvek odsutni, pa sam
užurbano skinula svoju majicu i šorc. Položila sam odeću i japanke na
baštensku stolicu, zgrabila svoje piće i skliznula u bazen.
Voda mi je dosegla do struka, pa sam uvila kosu i prebacila je preko levog
ramena, dok sam se držala za ivicu bazena, pijuckajući svoje piće.
Zatvorila sam oči, zabacila glavu unazad i konačno osetila kako napetost
nestaje sa mog lica.
Konačno.
„Hej,“ neki glas me je pozdravio.
Otvorila sam oči i podigla pogled te ugledala Alex, sa bocom Patrona i
dve čaše u rukama.
Nosila je crveni kupaći i imala nekoliko dugih, tankih, zlatnih ogrlica oko
vrata i velike alke na ušima.
„Izgledaš srećnije nego zadnji put kada sam te videla,“ primetila je.
Klimnula sam glavom, podižući čašu ka njoj. „Ovo pomaže.“
„Pih,“ namignula mi je, ostavila svoje stvari i skočila u bazen. „To nije
pravo piće.“
Sipala je u dve male čašice tekilu, uzela jednu sebi a drugu dodala meni.
Borila sam se da ne pomerim nos od čašice, jer su žestoka alkoholna pića-
koja nisu pomešana ni sa čim drugim- za mene bila agonija.
Međutim, želela sam da se opustim- bar jednom- i nisam se plašila
momaka ili da će me na neki način iskoristiti dok sam pripita. Njima četvorici

175
nije bio potreban alkohol da bi me savladali, tako da im je bilo svejedno da
li sam mrtva pijana ili trezna.
Eksirala sam alkohol a tečnost mi je opekla grlo, pa sam zatvorila oči,
neprekidno gutajući, kao da sam pokušavala da se rešim ukusa iz svojih
usta. Nažalost, mislim da nije ponela limune.
Bože, pravo sam žensko.
Pokušavajući da se duvanjem oslobodim oštrog ukusa, odložila sam čašu
i gledala kako ponovo dosipa piće.
„Pa moram da pitam,“ počela sam, još uvek pokušavajući da progutam
ukus u ustima. „Šta zapravo znači to ’viđam mnogo muškaraca’?“
Ugao njenih usana se izvio u osmeh i okrenula se dodajući mi čašice, opet
pune do vrha.
„I znam da te je ranije Will odveo gore, a pre neku noć je to bio Michael?“
Nastavila sam uputivši joj zaigrani pogled.
Slegnula je ramenima, izgledajući kao da oseća krivicu. „Znam dosta
muškaraca. Kao, plaćena sam da ih znam.“
Plaćena? Njoj plaćaju da zna muškarce i provodi vreme sa njima?
I onda sam širim otvorila oči kada sam konačno shvatila. „Ohhh. U
redu.“
Ona se osmehnula i pocrvenela je u licu dok je ispijala svoju tekilu.
Ona je poslovna pratilja. Prostitutka. Vau.
Sledila sam je pa sam i ja ispila čašicu, jer bih sada pokušala bilo šta samo
da mi pomogne da shvatim zašto to radi. Michael je bio sa njom one noći. Da
li ju je unajmio?
„Ali svakako ne smeš reći nikome.“ Rekla mi je, glasom otežalim od
vreline alkohola. „Moji klijenti su uglavnom bogati i veoma poznati.“
Odložila sam čašu odmičući se nekoliko centimetara od ivice i dodirnula
površinu vode rukama.
Ona je imala seks sa muškarcima- i ženama, jer sam se sada setila šta mi
je rekla u liftu- i ona je za to plaćena. I ona živi u mojoj zgradi.
Nisam znala da li je to bolje od onog kada sam mislila da je Michaelova
devojka.
Oduvek sam bila pomalo ljubomorna kada su Michaela okruživale
devojke, dok smo odrastali. Čak i kada sam bila mala. Želela sam ga.

176
 Ali tokom godina, Michaelova rutina je bila uvek ista. On ih je uzimao,
uživao u njima, a ponekad i izlazio sa nekom od njih, ali nijedna nije postala
stalna.
Iako sam shvatila da je ona bila samo seks šema, ipak me je to ljutilo. U
bilo kojem trenutku, ona je bila samo nekoliko spratova udaljena, i mogao je
pozvati kada god oseti potrebu.
„Ne brini. Nisam spavala sa Michaelom,“ progovorila je kao da mi čita
misli.
Stisla sam usne, slegnuvši ramenima. „Zašto bi me bilo briga?“
Frknula je. „Po tome što si zanemela od šoka one večeri kad si bila u
pižami i videla nas ispred lifta, čini mi se da bi te bilo briga.“
Spustila sam pogled, osetivši vodu kako mi klizi kroz prste.
Mogla bih je pitam zašto nije bila sa njim, kada sam je videla da ide u
njegov stan, ali nisam htela da marim. Biće mi čudno da ona bude u zgradi
i tako blizu, ali Michael nije bio moj, tako da to nisu bila moja posla.
„Takođe, ni sa Kaiem nisam spavala,“ dodala je, potegnuvši još jednu
čašicu tekile.
„Onda znači Will i Damon?“ započela sam. „Bez uvrede, ali nisam nikad
pomislila da oni trebaju da plaćaju za seks.“
„Muškarci koji unajmljuju poslovnu pratnju ne plaćaju za seks,“ ispravila
me je. „Oni nam plaćaju da odemo kada se završi.“
Lepo. Skrenula sam pogled, osećajući se loše zbog nje.
„Neki ljudi nisu zainteresovani za formiranje veze ili da imaju obaveze,
Rika,“ objasnila je. „Ja sam samo profesionalka sa kojom se dobro provedu
i ne očekujem ništa nakon toga.”
Klimnula sam glavom mada joj nisam baš poverovala. Možda si ti dobar
provod, ali si isto tako prljava tajna koju skrivaju.
Sigurno je videla osudu u mojim očima, zato je požurila da objasni.
„Time plaćam školovanje i stan i -ne - ne želim da radim to ništa duže
nego što moram, ali tako sam odabrala. Ponekad poželim da nisam to morala
da radim, ali ne žalim zbog svoje odluke. I ponekad,“ pogledala me je
zabavljeno, „bude zabavno.“

177
 Razumela sam o čemu je pričala i nisam htela da izgledam kao da je
osuđujem. Ona je sama napravila svoje izbore, bili su samo njeni. Na neki
način sam zavidela njenom samopouzdanju.
Ali sam iznenada shvatila koliko sam bila srećna što sam rođena kao
Faneova uz sve prednosti koje je to podrazumevalo.
U sledećih dvadeset minuta, ona je popila još jednu čašicu dok sam ja
završila svoju i primetila da su se svi polako opustili jer je alkohol počeo na
sve njih da deluje. Poskidali su svoje sakoe, još više ljudi je ušlo u bazen, a
Alex i ja smo se izgubile u muzici i smehu.
Tekila je strujala mojim telom, zagrevajući mi stomak i grudi, i bilo je tako
dobro smejati se i malo izgubiti kontrolu. Koža mi je vibrirala a glava plutala
u oblacima dok smo pomerale bokove u ritmu pesme, Pray to God, uopšte ne
obraćajući pažnju na par koji se pored nas ljubio.
„Idem da nađem kupatilo,“ povikala je da nadjača muziku, gurajući mi
bocu tekile u ruku. „Popij još malo. Vraćam se za minut.“
Odmahnula sam glavom, smejući joj se.
Gledala sam kako izlazi iz bazena i nestaje u kući, ali onda sam primetila
kako me Michael, Will i Kai posmatraju sa druge strane bazena, i smeh mi je
izbledeo.
Koliko dugo su bili tu?
Stajali su u polukrugu sa pićem u rukama i zapitala sam se da li su oni
sve vreme posmatrali Alex i mene.
Podigla sam obrvu, uputila im prkosan pogled i okrenula se spuštajući
bocu na ivicu bazena i zaronila.
Uputila sam se ka pećini iza vodopada, delimično da pobegnem od
njihovih pogleda, a delimično jer sam bila radoznala.
Voda se slivala niz stene kvaseći ruke i grudi dok sam se probijala pored
desne strane bazena. Primetila sam tračak tame iza vodopada, provukla se
iza vodopada da se ne bih skroz nakvasila.
Čim sam zakoračila iza leptirići su mi zaplesali u stomaku pa sam se
nasmešila.
Bio je ogroman.
Iza vodopada je bio sakriven bazen čija voda se presijavala neonsko
plavim svetlom, veoma nalik svetlu u Michaelovom penthausu. Sa desne

178
strane je bila neka vrsta obale, gde si mogao ležati, sedeti… i gde su ljudi
koji nisu plivali mogu da uđu, stoje i uživaju u lepoti svega ovoga a da se ne
pokvase.
Celo mesto je bilo baš kao pećina. Kameni zidovi i plafon koji je sijao
malim belim svetlima koja su izgledala kao zvezde… i nisam mogla da
zaustavim tihi uzdah kada sam stisnula butine. Osetila sam da sam
uzbuđena.
Nisam bila sigurna da li je samo zbog mesta, pića ili Michaela. Čula su
mi danas preplavljena.
Otišla sam dalje, uživajući u tišini i tami, ali onda sam videla Damona
da ulazi u pećinu i stala.
Prošao je pravo kroz vodopad dolazeći sa druge strane i bio je skroz
mokar. Sklonio je svoju mokru crnu kosu sa lica, a njegove poput zida čvrste
grudi, ramena i ruke, presijavali su se od vode. Sigurno je poneo šorc za
kupanje ili je pozajmio od nekog… i ja sam se odmah povukla unazad kada
sam videla da ide pravo ka meni.
„Voleo bih da mogu reći da nisam navikao na takvu reakciju kod
žena,“ rekao je, primetivši moje povlačenje.
Stisla sam ruke u pesnice oblizujući suve usne. „Ne, ne bi voleo,“
tvrdila sam. „Ja mislim da ti baš uživaš u tome.“
Usne su mu se izvile u osmeh a ja sam se borila sa sobom da ne uzmičem
još više od njega. On je želeo da se plašim. Bio je siguran da ću se uplašiti.
„Ne plašim se tebe.“ Nakrivila sam glavu a srce mi je tutnjalo uprkos
mojoj čvrstoj volji.
Muzika je treštala napolju, a zbog nje i vodopada sumnjam da bi neko
čuo moje vrištanje.
Stao je tačno ispred mene, samo nekoliko centimetra je bilo između nas.
„Da, plašiš se.“
I onda je omotao svoje ruke oko mog struka kao čelični okov i podigao
me od zemlje.
Zarežala sam, spustila ruke na njegova ramena i odgurnula ga.
„Damone.“
„Mogao bih da te rastrgnem deo po deo,“ pretio mi je, dok mu je dah
prelazio preko mog lica. „I pritom se ne bih ni oznojio.“

179
 Pritisnula sam ga rukama, odgurujući ga jače i uvrćući svoje telo levo
pa desno.
„Prestani. Pusti me.“
„Znaš li o čemu sam razmišljao dok sam bio u zatvoru?“ uhvatio me je
za kosu na temenu a ja sam uzdahnula dok mi je vukao vrat unazad, držeći
me čvrsto u mestu, sa usnama na samo centimetar od mojih. „O tebi... i našoj,
poslednjoj, zajedničkoj noći,“ završio je.
Poljubio me je, nežno ali posesivno, izvlačeći mi donju usnu svojim
zubima. Odgurnula sam se, ukopavši nokte u njegove nadlaktice, dok mi je
srce udaralo u grudima.
„Damone, odjebi,“ zarežala sam.
Ali on je stegnuo pesnicu u mojoj kosi, trljajući svoje usne o moje. „Svaki
put kad sam bio sam, natezao sam kurac videvši tebe u svojim mislima, kako
ga primaš kao dobra devojka.“
Podigla sam ruku i uhvatila mu vrat svojim prstima, stiskajući najjače
što sam mogla, pokušavajući da ga odgurnem od svojih usana.
Smejao se kao da ništa ne primećuje. „Nikad nisi rekla Michaelu šta se
desilo te noći, zar ne?“
„Kako znaš da nisam?“ zarežala sam, otkrivajući zube.
Približio je glavu još više. „Jer bi me već ubio da zna.“
Stisla sam prste oko njegovog vrata, ukopavajući nokte. „Onda ću mu
možda i reći,“ zapretila sam mu. „A sada, seronjo, skidaj ruke sa mene.“
„Dosta.“
Michael.
Uvukla sam dah, a Damon je zbog njegove oštre naredbe podigao
pogled preko moje glave.
Disala sam otežano dok sam ga posmatrala kako se podsmešljivo
osmehuje, verovatno razmišljajući da li da se suprotstavi svom prijatelju ili
ne.
Nisam mogla da pohvatam konce. Pre dva sata je izgledalo kao da su
na istoj strani, a sada je Michael želeo da ga drži pod kontrolom.
Damon me je najzad oslobodio odgurnuvši me, a ja sam uhvatila
pogledom tragove u obliku polumeseca koje sam mu ostavila na vratu.

180
Krvario je i nisam mogla da ne osetim zadovoljstvo koje je prostrujalo mojim
grudima.
Dobro. Možda ga to ne bi odvratilo, možda bi ga čak i napalilo, ali sada
je znao da ću se boriti.
Bilo vredno rizika to što sam ga isprovocirala.
Napustio je pećinu, a ja sam se okrenula, čak i ne morajući sebe da
nateram da se opustim. Već sam se osećala jačom.
„Ti uživaš u svoj toj pažnji, zar ne?“ Michaelov ljutiti pogled me je
probadao. „Imaš li granice u toj tvojoj potrebi za njom, Rika? Ima li ikakve
veza ko ti je poklanja?”
Nasmejala sam se sama sebi dok sam se malim stepenicama pela do
prostrane kamene obale. „Pitaj Trevora.“ provocirala sam ga podižući svoju
kosu u konjski rep, veoma svesna njegovog pogleda na moje mokro telo.
„Čak ni on nije mogao da održi korak sa mojim potrebama. Neprekidno sam
tražila. Bože, baš uživam u jebanju.“
Spustio je bradu a bolesni osmeh raširio mu se po licu. Prišao je do mene
i pribio me uz kameni zid pećine, ne sklanjajući pogled sa mojih očiju.
„Otvori usta,“ zapovedio je, podižući svoju staklenu čašu.
Oklevala sam samo sekund. Nisam htela da vidi kako odustajem. Mala,
uplašena, stidljiva Rika, koja nije smela da napravi korak bez dozvole? Ona
je nestala.
Zabacila sam glavu unazad i otvorila usta.
Michael je sipao smeđe piće iz njegove čaše u moja otvorena usta, a ja
sam ga progutala, trudeći se da ne reagujem na vrelinu koja me je pekla niz
grlo.
„Pričaj mi još,“ požurivao je, sa izazovom u očima.
Prikovala sam svoj pogled za njegov, naslanjajući se na zid i zaranjajući
u njegove oči. „Pušila bih mu kurac svakog jutra,“ rekla sam mu, tihim i
mirnim glasom, „uvlačila ga duboko u grlo, a on bi od toga toliko očvrsnuo
i digao se, da mogu da ga zajašem pre škole.“
„Stvarno?“ Michael me je provocirao, a vatra je počela da gori u njegovim
očima kada je ponovo podigao čašu. „Nastavi.“
Zabacila sam opet glavu i otvorila usta da mi sipa.

181
 Progutavši, nastavila sam, nežnim glasom. „Učinio bi da svršim tako
jako,“ gugutala sam. „Njegove ruke su bile svuda po mom telu, stiskale mi
sise dok me je naslanjao preko kauča a tvoja majka je sve vreme bila u
susednoj sobi.“ Sakrila sam oči, primetivši da spušta pogled na moja usta
kad sam ih olizala. „Morao je da mi stavlja ruku na usta, jer je sam bila tako
jebeno napaljena da nisam mogla da prestanem da vrištim.“
„Mmm...“ odgovorio je, podižući čašu opet da me napoji i onda je
spustio.
„A njegov kurac kao da je stvoren za moje dupe,“ nastavila sam uvijajući
ugao usana i igrajući se sa njim.
„Kada ga gurne unutra, on me poseduje.“
„Je li tako?“ Michael je upitao polako, podižući obrve i obavijajući jednu
ruku oko mog struka a držeći moje lice drugom. „Pričaj mi još.“ Njegov dah
je klizio po mojim usnama. „Želim da znam sve što ti moj brat nije radio, ti
mala lažljivice.“
Grudi su mi se stisle od njegove blizine. Skoro sam mogla da okusim
njegove usne. Razdvojila sam svoje, osetivši ga kao da lebdi iznad njih,
znajuću da će uzeti svoj zalogaj dok sam jebeno žudela za tim.
Za Michaelom.
„Nakon što svrši,“ šaputao je, „i kada ode i ostavi te da želiš još i da želiš
sve što znaš da ti samo ja mogu dati,“- zagrizao je moju donju usnu svojim
zubima pa je pustio- „da li o mom kurcu maštaš kada gurneš te prste u svoju
pičkicu?“
Zastenjala sam, nalet topline me je pogodio između nogu a klitoris mi je
pulsirao tako jako da sam sigurno morala biti vlažna.
„Ponekad,“ priznala sam šapatom, prisiljavajući se da izdržim njegov
pogled.
Nagnuo je glavu. „Ponekad?“
Klimnula sam.
Njegov pogled je očvrsnuo i shvatila sam da se oseća izazvanim.
Srce mi je tutnjalo, udaralo sve jače i jače, i nisam znala da li je ogromna
greška ovo moje kockanje sa njim.
Ja sam jedino na njega i mislila. Svaka fantazija, svaki orgazam...

182
 Svaki put kad sam bila sama i dodirivala se, jedino sam njega zamišljala,
njegove prelepe oči i telo koje me zakucava za krevet.
Ili za kauč, sto, ili pod. Oduvek je bio samo Michael.
Ali on je toliko dugo bio jedini na koga sam obraćala pažnju, da je bilo
krajnje vreme da i ja njega malo zavlačim.
Hteo je da se igra? Mogu ja da se igram.
„Zašto si lagala Jakea?“ upitao je, odjednom promenivši temu. „Gledala
si utakmice u srednjoj školi. Bila si na svakoj mojoj utakmici.“
Ukočila sam se. „Ti si znao za to?“
Nisam mogla da verujem da je znao da sam dolazila na svaku utakmicu.
Čak i dok je bio u srednjoj školi, a ja još uvek u osnovnoj, pridruživala sam
se gospođi Crist i nikad nisam propustila nijednu, sve dok nije otišao na
koledž.
„Zašto si lagala?“
Otvorila sam usta, tražeći reči. „Nisam,“ konačno sam priznala. „Rekla
sam da nikad nisam gledala utakmicu. I to je istina. Ja sam samo...“ progutala
sam knedlu u grlu i uzvratila mu pogled, snizivši glas do šapata. „Ja sam
samo gledala tebe.“
Pogledao me je pravo u oči, a lice mu se uozbiljilo. Disanje mu se ubrzalo,
a njegov izražajni miris mi je preplavio čula, dok sam zatvarala oči.
„Rika,“ prošaputao je, zvučeći očajno kada je vrhom jezika okrznuo moju
donju usnu.
Žmarci su mi se raširili po licu i nikada u životu nisam bila uzbuđenija
nego sada.
„Kada misliš na mene... ponekad,“ dodao je zabavljenim glasom - znao je
da lažem- „pokaži mi šta sebi radiš.“
Širom otvorivši očiju ugledala sam vrelinu u njegovom pogledu. Moje
nervozno srce je udaralo jače dok sam se borila da obuzdam svoje
uzbuđenje.
Nikad nisam to radila ispred nekoga, i oklevala sam zabrinuta zbog svih
žena koje je imao. Koliko su iskusne bile, da mi se ne naruga i ismeje me zbog
onoga što ću mu pokazati...

183
 A onda sam čula Michaelov glas u glavi od one noći, noći koja kao da se
odigrala pre ko zna koliko godina, u tamnoj sobi, prvi put kada mi se
približio...
Budi to što jesi. Ne izvinjavaj se zbog toga. Samo budi. Ne možeš pobediti,
ukoliko se ne pojaviš na takmičenju, je li tako?
Izdržala sam njegov pogled, intenzivan i bez treptanja dok sam rukom
skliznula između svojih nogu, a onda ispod kupaćeg kostima.
Michael je prešao rukom po levoj strani mog vrata a ja sam ustuknula,
nenaviknuta na to da me bilo ko tu dodiruje.
Ali izgleda da on ništa nije primetio. Nastavio je, provlačeći ruku ispod
moje kose, držeći me, kada mu se pogled spustio kako bi posmatrao pokrete
mojih prstiju ispod crnog kupaćeg kostima.
Njegove grudi su počele da se ubrzano podižu i spuštaju, a njegov čvrsti
pogled se zaustavio na mojoj ruci dok sam sa dva prsta kružila oko svog
klitorisa. Moja pičkica je pulsirala sve jače i jače, a ja sam uzdisala dok mi je
unutrašnjost gorela od vreline izazvane time što me je gledao kako se igram.
„Skini ih,“ uzdahnuo je, ne sklanjajući pogled sa moje ruke.
Odmahnula sam glavom.
„Uradi to,“ protresao me je, a ja sam uzdahnula.
Isuse. Užurbanost je pogodila moj stomak, a puls u mom jebenom
klitorisu je udarao jače.
Stenjala sam.
„Molim te, Rika,“ preklinjao je, ljubeći mi usne i povlačeći ih svojim
usnama kada se pomerio od mene. „Moram da vidim.“
Polizala sam usne, kliznula prstima ispod traka na kukovima i gurnula
donji deo naniže, iskoračujući iz njega.
Začula sam kako je uzdahnuo i bez oklevanja sam spustila ruku nazad
između mojih nogu. Pomerala sam prste unutra i napolje, razmazujući vlagu
iznad i preko klitorisa dok sam se naslanjala na zid zatvarajući oči.
Savila sam leđa u luk i podigla nogu, pustivši Michaela da me zgrabi
ispod kolena i obavije je oko svog struka.
Sada je mnogo bolje.
Uvijala sam kukove malim pokretima, osetivši kako mu kurac raste u
pantalonama… a onda sam nastavila da se jebem prstima i igram slušajući

184
njegovo disanje koje je postajalo sve teže. Sigurno mu se sviđalo ono što je
gledao.
„Da li si ovo želeo?“ prošaputala sam, gurnuvši dva prsta u sebe.
„Da,“ davio se.
Nasmejala sam se. Nebitno je da li sam mislila da sam seksi ili da sam
samo glupavo dete. Michael Crist je gubio kontrolu.
„Ponekad radim i druge stvari,“ zadirkivala sam ga.
Sužavajući oči, prikovao je pogled na mene. „Koje druge stvari?“
„Ne mogu ti reći.“ Oblizala sam usne. „Možda ću ti nekad pokazati. Ili
ću ih raditi večeras kada skinem odeću i legnem u svoj krevet sama“- a onda
sam se nagnula ka njemu, šapućući preko njegovih usana - „gola, vrela,
vlažna i sama,“
Izdahnuo je, ispraznivši pluća. „Jebote.“
I pre nego sam znala šta se dešava, spustio se na kolena, prebacio moju
nogu preko svog ramena i uzeo moju golu pičkicu u svoja usta, napadajući
je brzo i jako svojim jezikom i zubima.
Jecala sam. „Michaele!“ Oh, Bože.
Usisao je moj klitoris u svoja usta pa ga oslobodio, trljajući svojim jezikom
preko osetljive kože. Stisnula sam zatvorene oči.
„Oh, sranje,“ davila sam se. „Jebote.“
Zaronio je između mojih nogu i jeo me je kao da je izgladneo.
Uhvatila sam ga za kosu i izvila vrat dok je grickao, sisao i lizao, i kružio
i kružio… a zatim opet sisao, da pokaže kako me poseduje.
„Jebote, imaš lepu picu,“ šaputao je na mojoj koži, gledajući odozdo u
mene dok mi je jezikom prelazio preko klitorisa. „Ti si lepa devojka Rika.
Tako meka i uska.“
Uvukla sam vazduh kroz zube i naslonila se na njegov usta gledajući
kako me liže celom dužinom dok i me i dalje gleda u oči.
A onda je zaronio dole i gurnuo svoj jezik u mene, a ja sam glasnije
zastenjala.
„Oh, Bože!“ stenjala sam. „Michael, treba mi više.“
„Želiš moj kurac? upitao je, povlačeći moj klitoris između zuba dok mi je
u telu narastala još veća potreba.
Nekontrolisano sam klimala glavom.

185
 „Moj kurac ili nečiji drugi?“
„Tvoj!“ zajecala sam.
„Misliš… jedini na koji misliš dok se jebeš prstima, je li tako?“ raspravljao
se, kliznuvši sa dva prsta u mene dok je nastavljao da kruži jezikom oko mog
klitorisa.
„Da,“ stenjala sam, osećajući orgazam kako se približava i skuplja
duboko u mom stomaku.
„Pa onda si ti jebena lažljivica, zar ne?“ zarežao je trljajući tu tačku sve
jače svojim jezikom, dok su mu prsti klizili unutra i van.
„Da!“ stisnula sam ga za kosu jače.
Moji mišići su se tresli i onemoćali, a disala sam sve brže i brže, osećajući
da ću da svršim.
Otvorila sam oči i gledala u plafon dok me je proždirao, ali odjednom
sam okrenula glavu ulevo i videla Kaia.
Širom sam otvorila oči, a srce mi je poskočilo u grudima. „Št…!“
uzdahnula sam a moj orgazam se gradio i gradio, tako da mi se počelo vrteti
u glavi.
Naslonio je ramena na kameni zid, prekrstio ruke na grudima i
posmatrao nas ravnodušnim pogledom. Kao da je gledao vesti na televiziji.
Odmahnula sam glavom, želela sam mu reći da ode, ali onda sam
zastenjala i zategla svaki mišić u svom jebenom telu, dok je orgazam
eksplodirao u meni.
„Oh, Bože!“ jecala sam, a moje telo je u potpunosti potisnulo moj mozak,
dok sam jahala na talasu zadovoljstva i trljala svoju pičkicu o Michaelov
jezik. „Oh, jebote!“
Klitoris mi je udarao kao bubanj, a između nogu sam osećala vrelinu toga
koliko sam svršila.
Udahnula sam vazduh, pokušavajući da se povratim, dok je vrelina
zadovoljstva u mom stomaku i između mojih nogu pulsirala i širila se, a
onda se polako raspršivala.
Grudi su mi podrhtavale od naknadnih potresa, a Michaelova usta su
usporila, ližući me nežno i lagano.
Zatim je poljubio moj klitoris lepo i nežno, pa pogledao u mene, dok su
mu usne bile sjajne i vlažne.

186
 „Da li je ukusna kao što izgleda? čula sam Kaia kako pita, pa sam naglo
podigla glavu, setivši se da je on gledao.
„I još ukusnija,“ Michael je mirno odgovorio, zureći u mene kao da je
znao da je Kai bio tu sve vreme.
Pogledala sam u Michaela i onda ga odgurnula, spustivši svoju nogu.
Zgrabila sam donji deo kupaćeg, požurila da se obučem i krenula ka izlazu.
Napred i nazad, napred i nazad... Michael me je izazvao, ja sam
uzvraćala.
Ali u žaru trenutka, on me je pridobio. Znao da je on jedina moja
fantazija, jedini čovek koga sam želela.
A što je još gore, i Kai me je izazivao. Njihove igre su se promenile, i ja
sam razmišljala brže ali ne dovoljno brzo.
Očešala sam se dok sam prolazila pored Kaia, a on je okrenuo glavu
preko svog ramena, prateći me pogledom.
„Beži koliko god želiš, Malo Čudovište,“ zvučalo je poput pretnje kad je
to rekao. „Ali mi smo brži.“

187
 Zagrizao sam donju usnu zubima a svaki nerv mi je goreo od žudnje za
njom. Jebote, nisam mogao ni pretpostaviti da je ovako dobrog ukusa.
Ustao sam gledajući kako nestaje sa druge strane vodopada, a Kai je
okrenuo glavu ka meni.
„Brate, jedeš sa zajedničkog tanjira,“ optužio me je, „i uzeo si više nego
što ti pripada.“
Ugao mojih usana se podigao, dok sam hodao ka njemu. „Znaš,“ rekao
sam, pooštravajući svoj ton, „ovaj povodac koji pokušavate da mi stavite je
sve čvršći. Radije ću umreti nego da dočekam dan kada ću početi da ti se za
nešto pravdam. Je li ti to jasno?“
„Zapamtiću to što si rekao“ Odvojio se od zida, ali su mu ruke i dalje bile
prekrštene na grudima. „Ali isto to važi i za Willa, Damona i mene.“
„Šta to treba da znači?“

188
 Samo je pogledao u mene, sa zlokobnim osmehom u očima.
I po prvi put nisam verovao Kaiu. Da, dirao sam je kada sam njima rekao
da je ostave na miru. Znam da je besan i ima i razloga da bude.
Ali ona me iznenadila. Došao sam da pomerim Damona sa nje i pronašao
sam sebe kako gubim kontrolu čim je otvorila ta usta. Postala je pametna, i
nije se povlačila.
Opet sam video Malo Čudovište. Ono koje je bljuvalo vatru i nateralo
ljude da je vide. Morao sam da je dodirnem. Nisam mogao prestati
razmišljati o tome.
Ali, ma koliko da je Kai zasluživao osvetu, nije bilo šanse da ću mu se
izvinjavati. Međutim, počeo je da me plaši. Ne zbog mene, već zbog Rike.
Nisam mogao da se otmem utisku da je ono što je Kai predvideo prve Rikine
noći u Meridian Cityju bilo tačno, ne samo za Willa i Damona, već i za njega.
Stvari nikad ne idu po planu.
Da li su svi oni imali svoje planove, one za koje ja nisam znao?
„Šta sa njenom kućom?“ Kai je progovorio. „Kako stojimo sa tim?“
„Pobrinuću se za to.“
„Kako stojimo sa tim?“ ponovo je pitao.
Ali onda sam mu se uneo u lice, izazivajući ga. „Ona je u Meridian
Cityiju zbog mene,“ zarežao sam. „Ona je u Delcouru zbog mene i izolovana
je zbog mene. Na domaćem smo terenu.“
I onda sam otišao, dokazujući jednu stvar. On, Damon i Will su se možda
promenili, ali ja nisam.
Ja ne objašnjavam svoje postupke.

Kada sam izašao iz pećine, Rikina odeća koja je bila pored bazena je
nestala. Nakon što sam je potražio među ljudima na zabavi i primetio da je i
Alex nestala, shvatio sam da je pitala Alex da je poveze i nije čekala nas.

189
 Will i Damon su ostali na zabavi, a nakon sukoba u pećini, nisam mogao
pronaći ni Kaia.
Moramo završiti sa ovim sranjem da bismo mogli da nastavimo sa svojim
životima.
Ja nisam bio usredsređen na košarku, Kai se sve više povlačio u sebe,
Damon je bio tempirana bomba, a bio sam apsolutno siguran da Will više
nije mogao da preživi dan bez alkohola.
Mislio sam da će krenuti da se polako prilagođavaju životu i budućnosti
koja im je predstojala, ali je postajalo sve gore, a ne bolje. Ovo sranje se
moralo privesti kraju, i bili su mi potrebni u normalnom stanju svesti. Veoma
uskoro, te tri godine odsustva činiće se kao loša uspomena.
Njima su ponuđeni poslovi, unutar njihovih porodičnih krugova, da bi
nastavili svoje živote, ali nijedan od njih nije hteo da priča o tome. Nije
postojalo ništa osim Rike i današnjice. Čak nisu hteli ni da vide svoje
porodice ili da provedu vreme u Thunder Bayu.
Moji prijatelji - moja braća- bili su mrtvi iznutra i što sam više razmišljao
o onome što je učinila njima -nama- hteo sam da je rastrgnem. Jedino sam se
nadao da će ih ono što ćemo učiniti, ipak vratiti nazad.
„Gospodine Crist,“ Stella me pozdravila čim sam ušao u kancelariju mog
oca na zadnjem spratu njegove zgrade.
Klimnuo sam joj glavom, ponudivši joj polu-osmeh dok sam prolazio.
Nikad nije pokušavala da me zaustavi, bez obzira da li je bio na sastanku ili
imao poziv. Moj brat i ja smo retko dolazili ovamo, ali istina je bila, mislim
da se plašila nas dvojice, isto kao i mog oca. Ona se nije mešala u porodicu.
Čak iako nas moj otac nije želeo ovde.
Moja majka, Trevor i ja rano smo naučili da je njegov život u gradu, sa
nama zaglavljenim u Thuder Bayu, baš onakav kakav je želeo. Mešanje
porodice u njegov posao je predstavljalo smetnju. On je ta dva života držao
razdvojenim, i nije nas mešao.
I ma koliko da sam jebeno obožavao moju majku, sve manje sam je
poštovao jer je ostala udata za takvog kretena.
Po njima, ipak, oni su imali dobar dogovor, pretpostavljam. On je njoj
davao novac da kupi šta želi, imala je kuću kakvu je htela i osigurao joj mesto

190
u društvu u kojem je uživala. Zauzvrat, ona je ostala ugledna u društvu i
rodila mu dva sina.
Oboje su bili lažovi i kukavice. Moja majka nije bila dovoljno hrabra da
zahteva život kakav zaslužuje, a moj otac se nikad nikom neće otvoriti. Ni
svojoj ženi, ni sinovima. On čak nije imao ni prijatelje. U svakom slučaju, ne
one prave.
U paukovoj mreži Thuder Baya, sa svim tim beskonačnim lažima i
tajnama, sa svojim lažnim osmesima i sranjima, mislio sam da sam pronašao
jednu osobu koja je bila drugačija. Koja je videla sve ono što želim i žudela
sa mnom za tim.
Moj brat je bio u pravu. Video sam taj pogled u njenim očima čak i pre
nego što sam primetio njeno lice ili telo. Taj pogled koji je u sebi imao nešto
zaključano, što je tražilo način da se oslobodi.
Rika i ja smo oduvek kružili jedno oko drugog, čak i pre nego je ijedno
od nas postalo svesno toga. A njena izdaja mi je pala teže od bilo čega drugog
u životu.
Otišao sam pravo do vrata i otvorio ih bez kucanja.
Moj otac je sedeo za svojim stolom, a miris sredstva za poliranje stolova i
polica za knjige od tamnog mahagonija, mi je udario u nos i podsetio me na
muzej.
Njegov advokat, Monroe Wynn, sedeo je preko puta njega, meni okrenut
leđima.
„Michael.“ Moj otac je podigao pogled, kuckajući prstom po svom stolu,
sa osmehom koji nije dosezao do njegovih očiju. „Kakvo retko iznenađenje.“
Zatvorio sam vrata za sobom, a vazduh koji mi je ušao u pluća, bio je
težak kao da je ulje. Nije bio srećan što me vidi, a i ja sam mrzeo da budem
u njegovom prisustvu. Naša povezanost je umrla odavno, kada sam počeo
da se borim za sebe, pa je njegovo lažno zadovoljstvo što me vidi bilo samo
predstava za njegovog advokata.
„Monroe, znaš mog sina,“ rekao je, pokazujući rukom između nas.
Monroe je ustao sa stolice i ispružio ruku, „Zdravo, Michael.“
Rukovao sam se sa njim i klimnuo jednom. „Gospodine.“
Oslobodio sam njegovu ruku i prekrstio ruke preko grudi.

191
 „Ove godine očekujemo velike stvari od tebe,“ Monroe je rekao. „Žena
je bila besna što sam kupio karte za sedišta u loži, tako da bi bolje bilo da mi
se to isplati. Nemoj nas izneveriti.“
„Neću, gospodine.“
„Odradiće on svoj deo posla,“ moj otac ga je uveravao. Kao da je imao
jebenu kontrolu nad tim. On je mrzeo moju profesiju i nikad je nije
podržavao.
Monroe je klimnuo glavom, a ja sam skrenuo pogled na svog oca.
Osetivši neprijatnu tišinu, Monroe je najzad zgrabio svoje fascikle i
aktovku, tako da su mu ruke bile pune kad se okrenuo da ide.
„Pričaćemo uskoro,“ rekao je mom ocu.
On je napustio prostoriju, a moj otac se zavalio u svoju fotelju, gledajući
me iznerviranim, plavim oči. On i moj brat su ličili. Imali su istu tamno plavu
kosu, bledu kožu i usku vilicu. Obojica su bili niži od mene bar desetak
centimetara, ja sam nasledio visinu od familije sa mamine strane.
„Ja sam iznenađen da se uopšte sećaš gde se zgrada nalazi,“ rugao mi se.
„Što je sasvim pošteno,“ izjavio sam, naslonivši se ramenom na policu
za knjige. „Jer ja dolazim ovde onoliko često koliko ti dolaziš kući.“
Podigao je svoj pogled na mene, izgledajući nezabavljeno. „Da li si pričao
sa svojom majkom?“
Klimnuo sam glavom. „Juče. Provodi nekoliko dana šopinga u Parizu pre
nego što krene za Španiju. Ti se nalaziš sa njom ove nedelje, je li tako?“
„Kao i uobičajeno,“ odgovorio je. „Zašto pitaš?“
Slegnuo sam ramenima, odmahnuvši glavom. „Bez veze.“
U stvari, postojao je veoma dobar razlog. Hteo sam da se uverim da on
odlazi. I to uskoro. Rika je verovala da je njena majka sa mojom na palubi
Pithoma na obali Južne Evrope.
Ne. Pithom je još uvek usidren u Thunder Bayu, a moja majka nije videla
gospođu Fane još od kako je otišla za Evropu, avionom, pre više od nedelju
dana.
Rika nije znala gde joj je majka zapravo. Ja jesam.
I kada se moj otac pridruži mojoj majci, Rika će imati nula podrške oko
sebe.

192
 Moji roditelji uvek odlaze u jesen na nekoliko nedelja da posete razne
prijatelje i poslovne partnere van zemlje. I dok moj otac sam intenzivno
putuje tokom godine, godišnji odmor uvek provedu zajedno. Moja majka je
bila korisna sa svojim šarmom, pameću i lepotom, tako da je on insistirao da
ga prati kada pravi svoje ture po Evropi svake jeseni. To je bila jedina stvar
na koju sam mogao da računam.
Kuća u Thunder Bayu trenutno je bila prazna, jer je moja majka već otišla
a moj otac je stanovao ovde u gradu, u svom privatnom jebarniku koji je
imao na drugoj strani Meridian Cityja.
Ipak je bio dovoljno pristojan da ne uzme stan u Delcouru i ne paradira
sa svojim droljama u zgradi koju je posedovao.
„Da li si pričao sa Trevorom?“ upitao je.
Ali ja sam ga samo gledao.
Izdahnuo je sa osmehom, shvativši da je to bilo glupo pitanje.
Mlada žena je ušla u kancelariju sa rukama punim fascikli. Nasmešila mi
se, a izgledala je vrlo seksi u svojoj svetlo plavoj haljini i sa savršenom
plavom kosom.
Zaobišla je oko stola, spustila dokumente na vrh, pružila ruku i napisala
mu kratku poruku.
On nije čak ni pokušavao da sakrije sa kojom ležernošću se zavalio u
svojoj stolici i gledao joj u dupe dok se naslanjala pored njega.
„Onda, zašto si ovde?“ podigao je ruku i ja nisam mogao da ne primetim
da je ona nestala ispod njene haljine.
Ona je zagrizla donju usnu da sakrije osmeh.
Stisnuo sam pesnice ispod svojih prekrštenih ruku. Bože, jebeno ga
mrzim.
„Da pričamo o mojoj budućnosti,“ odgovorio sam.
Podigao je glavu, suzivši pogled na mene.
Mrzim ovo. Nisam hteo da se bakćem sa njim ni sekundu više, i zato mi
je trebalo ovoliko dugo da rešim ono što je trebalo biti rešeno još mnogo
ranije. Nisam želeo da dolazim ovde.
Usne su mu se izvile. Izvukao je ruku i pljesnuo je devojku po zadnjici.
„Zatvori vrata kada izađeš.“

193
 Zaobišla je oko stola, bacivši još jedan pogled na mene pre nego je izašla
iz prostorije.
Izdahnuo je duboko, gledajući u mene. „Čini mi se da sam, koliko se ja
sećam, pokušavao sa tobom imati ovaj razgovor nekoliko puta. Nisi hteo da
pohađaš Annapolis. Hteo si da uzmeš punu stipendiju za Westgate.“
„Oni su imali vrhunski sportski program,“ podsetio sam ga.
„Ti nisi hteo budućnost u ovoj kompaniji,“ nastavio je. „Hteo si da igraš
košarku.“
„Ja sam profesionalni sportista,“ odgovorio sam. „Bio sam u više časopisa
nego ti.“
Frknuo je. „Ovde se ne radi o donošenju boljih odluka, Michael. Ovde se
radi o tome da mi neprekidno prkosiš. Šta god da ja želim, ti činiš suprotno.“
Ustao je iz svoje fotelje i uzeo čašu, pretpostavljam kao i obično skoča,
stao kraj prozora koji su bili od poda do plafona, i posmatrao grad. „Kada si
odrastao i postao muškarac, mislio sam da ćeš biti lakši za saradnju, ali ti nisi
prestao. Na svaku moju ispruženu ruku, ti si…“
„Da se vratimo na temu,“ presekao sam ga, ispravivši leđa. „Moja
budućnost.“
Imali smo ovaj razgovor -ili raspravu- nekoliko puta. Nije mi bila
potrebna repriza.
„U redu,“ dopustio je. „Šta želiš?“
„Bio si u pravu,“ priznao sam, gutajući gorčinu u svojim ustima. „Za
deset-petnaest-godina tražiću mesto trenera na nekom koledžu, i sada kad
gledam unapred, moja profesija gubi sjaj. Nema budućnost.“
Udahnuo je duboko i izgledao je kao da mu se sviđa taj zvuk. „Slušam.“
„Pusti me da probam nešto da vidimo kako mi ide,“ predložio sam.
„Hajde da vidimo šta mogu da učinim sa nekim od tvojih poslova.“
„Kao na primer?“
Slegnuo sam ramenima, praveći se da razmišljam, kao da nisam došao sa
planom. „Šta kažeš o Delcouru i pedeset hiljada deonica Ferroa?“
Nasmejao se na moju drskost, što je upravo bilo ono što sam i želeo. Znao
sam da neće pristati na to.

194
 „Pedeset hiljada deonica će te učiniti partnerom,“ ukazao je, spustivši
čašu i opet zauzevši svoje mesto. „Bilo da si mi sin ili nisi, ne mogu ti takve
povlastice tek tako predati u ruke.“
Otkopčao je sako, naslonio se u fotelju i oštro me posmatrao. „I ne u
Meridian Cityiju,“ zahtevao je. „Ukoliko me osramotiš, hoću da to bude
manje vidljivo.“
„Dobro“ klimnuo sam glavom. „Šta kažeš za...FANE onda?“
Rikina porodica je svojoj juvelirnici dala porodično ime, kada su je
otvorili mnogo godina pre nego se ona rodila.
„FANE?” Podigao je obrve, izgledajući sumnjičavo. „FANE?“
Sranje. Previše brzo sam odigrao. Reći će ne.
Slegnuo sam ramenima, pokušavajući da spustim loptu. „U Thuder Bayu
je, zar ne? Izvan vidokruga?
„Hajde da vidimo šta mogu napraviti sa radnjom, kućom i imovinom
Faneovih.“
„Ne dolazi u obzir,“ odgovorio je. „Sve će to jednog dana pripasti tvom
bratu.“
Ukočio sam se. Trevorovo? Ne Rikino?
U svom testamentu Schrader Fane je imenovao svoju ćerku kao jedinog
naslednika. Rika će naslediti sve ili nakon diplomiranja na koledžu, ili na
njen dvadeset peti rođendan, šta god bude bilo prvo. Gospodin Fane je
imenovao mog oca, Rikinog kuma, kao poverenika do tog vremena, što je
odgovaralo i Rikinoj majci. Nije je zanimao posao i nije bila sposobna
upravljati svojim domaćinstvom, a kamoli više milionskom imovinom.
Ako je sve išlo Trevoru, onda je to značilo…
„Morao si shvatiti do sada da će se oni na kraju venčati,“ moj otac mi je
rekao kada ja nisam progovorio.
Venčati.
Mišići su mi se napeli a svaki od njih je bio zategnut dok sam zurio u svog
oca i pokušavao da ne izgubim strpljenje.
Zašto sam uopšte i mario? Ona i Trevor zaslužuju jedno drugo i bio sam
siguran da ćemo dotle završiti sa njom.
„Ima smisla,“ složio sam se pokušavajući da raspetljam čvor u želucu.

195
 „To će biti u neko vreme kad oboje diplomiraju,“ rekao mi je. „Ne
možemo joj dozvoliti da previše raširi krila i odleti. On će je oženiti, staviti
bebu Cristovih u nju, a sve što pripada porodici Fane biće naše, uključujući
i malu Riku. Tako je planirano.“
A ja se mogu kladiti u sve što imam da ona ničega nije svesna. Naravno,
mi smo svi znali da je porodica vršila pritisak na Riku i Trevora da budu
zajedno, iako je ona prekinula sa njim.
Ali to je bilo previše što bi osoba mogla podneti. Nastavili bi da i dalje da
vrše pritisak na nju, i Trevor sa njima zajedno, i na kraju bi Rika popustila.
„Ona ga ne voli,“ napomenuo sam, želeći da probušim njegov mehurić.
Podigao je oči, udovoljavajući mom izazovu. „Ponovo će pristati da bude
sa njim, a onda će se udati za njega.“
„A šta ako on ne može da joj napravi bebu?“ raspravljao sam se.
Rika nije želela Trevora. Možda je mogu naterati da se uda za njega, ali
garantujem da neće sarađivati u spavaćoj sobi.
„Ako on ne može,“ rekao je, direktno me pogledavši, „onda ćeš ti. Dok
god je to beba Cristovih, nije me naročito briga.“
Podigao je čašu i otpio još jedan gutljaj. „Dođavola,“ nastavio je, sa
nagoveštajem osmeha na licu. „Ja ću to učiniti, ukoliko moram.“
Seronja. Njen život kao da je već završen.
Fiksirao sam ga pogledom sa sarkastičnim osmehom na licu. „Znači da
sam ti potreban.“
„Da, ali ti ne verujem,“ izjavio je.
„Ali ja sam tvoj sin,“ uzvratio sam. „I znam da te to plaši, zato što me ne
možeš kontrolisati, ali znaš li zašto je to tako? Zato što smo potpuno isti.“
Spustio sam bradu, izazivajući ga, dok sam branio svoj stav. „Iste osobine
koje mrziš kod mene su one koje ceniš kod sebe. I bez obzira hteo ti to da
priznaš ili ne, poštuješ me mnogo više nego Trevora.“
Odgurnuvši se od zida, držao sam ruke prekrštene na grudima dok sam
prilazio njegovom stolu.
„Vreme je da se pridružim porodičnom biznisu,“ izjavio sam. „Neću
zadržati ništa. FANE pripada Riki, kako njena imovina tako i finansije, kada
diplomira na koledžu. To je u testamentu njenog oca i ne može se promeniti.
Dozvoli mi da upravljam time dok ona i Trevor ne budu spremni.”

196
 Suzio je oči, razmišljajući u sebi o ovome što sam predložio.
Šta ima da izgubi? Nisam mogao ništa da zadržim. Zakon je štitio Riku.
A što se mog oca tiče, nije imao razloga da pomisli da ću zbog nečega loše
upravljati njenom imovinom. Zašto bih želeo da joj oduzmem kuću,
zatvorim biznis, zamrznem račune...?
„FANE,“ najzad je rekao, konačno prihvativši ideju.
„I kuća i sva ostala imovina,“ podsetio sam ga. „I ako to uradim dobro,
dobiću Delcour i pedeset hiljada deonica.“
Boleo me je kurac za Delcour i deonice, ali sam hteo da ostanem dosledan
u svom pretvaranju da mi Fane imovina nije glavna nagrada.“
Zastao je, ali je konačno klimnuo glavom, prihvativši dogovor. „Nazvaću
Monroa da promeni ovlašćenje i poslati ti faksom papire u toku dana.“
A onda me je, gledajući strogo, upozorio. „Michael, dobio si šansu, zato
što si moja krv. I samo zbog toga. Da sam na tvom mestu, dokazao bih svoju
vrednost tako što ne bih ovo zajebao. Možda nećeš dobiti drugu šansu.“
Okrenuo sam se i pošao ka vratima, spreman da odem, ali onda sam se
zaustavio.
„Zašto ne ja?“ okrenuo sam se opet, gledajući u njega. „Zašto mene nisi
uzeo u razmatranje da se oženim njom?“
„Jesam,“ odgovorio je. „Ali ti si suviše nestabilan, a ja meni je potrebno
da bude srećna i popustljiva. Ti bi je učinio očajnom.“
Podigao sam obrvu, skrenuvši pogled. Dobro, bio je u pravu, zar ne?
Imao sam svaku nameru da je povredim da se ne može oporaviti.
Ali on to nije znao. Ukazivao je na nešto drugo. Ništa ne znajući o zloj
krvi između Rike i mene, moj otac je mislio da nisam dovoljno dobar za nju.
Izašao sam iz kancelarije, iz sve snage zalupivši vrata za sobom. Ljutnja
mi se nakupljala u stomaku i stisnuo sam vilicu. Nije bitno. Ništa od ovoga
nije bitno, podsećao sam sebe.
On je mislio da je osigurao novac Faneovih i veze, i da će sve kontrolisati
preko Trevora. Nije imao pojma da ću sve sravniti sa zemlje.
I nije mu ni padalo na pamet da su se moji planovi upravo promenili. On
i Trevor nikad neće položiti svoje ruke na nju. Radije bih je video mrtvu.
Ušao sam u lift, stisnuvši dugme za hol i osetio vibraciju telefona u svojoj
jakni.

197
 Izvukavši ga iz unutrašnjeg džepa kliknuo sam na Willovu poruku.
Nema više kuće.
Širom sam otvorio oči, videvši sliku predvorja kuće Fanovih prekrivenog
plamenom.
Šta jebote! Srce mi se popelo u grlo i prestao sam da dišem. Oni su uradili
to bez mene.
Planirali smo da joj oduzmemo kuću, ne da je spalimo!
Radio sam užurbano, birajući broj službe za obezbeđenje u zajednici.
Noćni čuvar je odmah odgovorio.
„Fergusone!“ zarežao sam. „Kuća Faneovih!“
„Da, gospodine,“ požurio je. „Već sam pozvao vatrogasnu službu.
Krenuli su.“
Prekinuo sam poziv, okrenuo se u stranu i zabio pesnicu u zid lifta.
„Prokletstvo!“

198
 Trebalo je da ih ubijem od batina. Miles i Astrid su ružni i gadni i nisam
mogla da verujem šta su pokušali da mi urade tamo.
Stisla sam pesnice kada sam sela u Michaelov auto, čekajući momke da
se vrate iz Sticksa.
Astrid i Miles zaslužuju mnogo više nego što su dobili. Suze su mi se
nakupile u očima dok sam grizla nokat palca i zurila kroz prozor,
suzdržavajući jecaje.
Oni bi me silovali u tom kupatilu. I ne bi za to odgovarali.
Bes je goreo pod mojom kožom i želela sam se vratiti nazad i udarati ih
dok ne shvate. Dok ne shvate da ja nisam žrtva.
Pokrenula sam se da otvorim vrta, ali sam podigla pogled i stala,
primetivši da momci izlaze iz sale za bilijar.

199
 Još uvek su nosili svoje maske, a ja sam primetila nekoliko ljudi unutra
koji su ih pratili pogledom.
Svi su znali ko su Jahači i verovatno nisu imali sumnje o nestašlucima u
kojima su učestvovali večeras. Iako su zainteresovani, posmatrači se neće
mešati.
Michael i Kai su skliznuli na prednja sedišta, dok se Damon popeo na
Willovu stranu, spustivši se pozadi kao i obično. Will ga je sledio i seo pored
mene zalupivši vratima, a ja sam primetila da mu je rukav dukserice
pocepan. Sigurno je bilo borbe.
Zamalo sam počela brinuti da je povređen, ali sam videla da je umirao od
smeha.
„Šta ste uradili momci?“ upitala sam.
Svi su skinuli svoje maske, spustivši ih sa strane a ja sam gledala Willa,
koji mi je namignuo i osmehnuo mi se zaslepljujućim osmehom.
„Ispruži ruku,“ naložio je.
Želudac mi se preokrenuo. Sranje. Šta je sad?
Refleksno sam ispružila levu ruku i gledala kako mi stavlja nešto u šaku,
meko i crveno, čiji su pramenovi padali sa strane kao šal.
Pomerio je svoju ruku, a ja sam širom otvorila oči.
„Oh, moj Bože,“ udahnula sam vazduh a užas mi je zagrevao krv. „Da li
je ovo...“ izdahnula sam, pokušavajući da omotam ruku oko toga. „Da li je
ovo njihovo?“
U mojoj ruci su bili krvavi zub i debeli pramen duge, crvene kose.
Trgla sam se od zgražavanja, dok mi je kiselina pekla grlo a težina onoga
što mi je bilo u ruci iznenada prešla od ničega do petsto kilograma.
„Uzeli smo po jedan suvenir od oboje,“ Will je objasnio.
Kai je preko ramena odgovorio sa prednjeg sedišta. „Neće te više nikada
pipnuti.“
„Neće više nikad ni pogledati u tvom smeru,“ Damon se priključio sa
zadnjeg sedišta.
„Ali, zar neće nekome reći?“ Znam da sam zvučala zabrinuto ali ruka mi
se tresla, očajna da se reši sranja koje je bilo u njoj.

200
 „Kome će reći?“ Michael je pokrenuo motor i sa zlobnim osmehom zurio
u mene preko retrovizora. „Moj otac je sa Andersonovima u tri velika
poduhvata sa nekretninama.“
Sedela sam tamo potpuno zamrznuta, kada sam konačno shvatila. Sranje.
Bio je u pravu.
Zakon me možda nije zaštitio, ali je takođe to važilo i u suprotnom smeru.
Kome će Miles i Astrid reći da bi sada isterali pravdu?
Osmehnula sam se. Nikome.
„Jedno 'hvala vam' bi bilo dovoljno,“ Damon je rekao iza mene.
„Ja...“ buljila sam u zub ponovo, dok se njegov okrvavljeni koren hladio
na mojoj ruci. „Samo sam malo izbezumljena.“ Nervozno sam se osmehnula.
„Bila bi još više izbezumljena da se probudiš gola sa spermom deset
momaka koja curi iz tebe na toj zabavi,“ izjavio je. „Da ne pominjem šta su
planirali da ti urade u tom kupatilu.“
Spustila sam pogled, a užas onoga što mi je rekao me pogodio dok sam
zurila u zub i kosu.
„Da,“ prošaputala sam, potpuno se slažući sa njim.
Prošlog proleća dok sam bila onesvešćena na tom krevetu, šta bi mi se
desilo nakon što bi završili? Da li bi pozvali ostale da dođu i povrede me,
jedan za drugim? Da me slikaju? Snimaju? Koliko ljudi bi me zlostavljalo?
Stisla sam zube, odjednom poželevši da ih povredim još više. Poželela
sam da ih ubijem. Niko ne bi trebao da ima pravo da ti zauvek promeni život.
Stisnuvši pesnicu oko kose i zuba, dugo sam u njih gledala. „Hvala vam.“
Čula sam klik Damonovog upaljača a zatim je on izdahnuo dim. „Takođe,
tvoj pokušaj da ih savladaš je bio sladak.“
Prevrnula sam očima, otvorila vrata i užurbano se rešila zuba i kose u
struji vode koja je oticala u slivnik. Dokazi njihovog napada su nestali u
kanalizaciji.
Nije bilo ničeg pogrešnog u mom pokušaju da im se osvetim. Možda im
nisam odsekla delove tela, ali sam se dobro branila. Šta su više hteli?
Zalupila sam vrata i obrisala ruku o svoju crnu duksericu, razmišljajući
da nakon ove večeri definitivno spalim ovu odeću.
Kao da je osetio moja premišljanja, Kai je provirio preko ramena, govoreći
mi, „Kada želiš da ostaviš utisak i pomisliš da si otišla dovoljno daleko, idi

201
malo dalje. Uvek ih ostavi da se pitaju da li si pomalo luda i ljudi se neće više
nikad zajebavati sa tobom.“
Klimnula sam glavom, shvatajući. Nisam sigurna da li bih ikada mogla
uraditi ono što su oni uradili, ali sam razumela šta je govorio. Kada tvoji
neprijatelji ne znaju koje su ti granice, oni ih nikad neće testirati.
Michael se odvojio od ivičnjaka i zašao iza ugla do ulice Baylor.
„Zašto sto se zadržali toliko?“ najzad sam upitala, setivši se da su čekali
mnogo duže da uđu za mnom, nego što sam im rekla.
„Čekali smo da mu se devojka pridruži,“ Will je odgovorio.
„Ne brini,“ Kai me uveravao. „Ne bismo čekali previše dugo. Odlično si
postupila.“
Zurila sam kroz prozor, videvši tinejdžere kako se smeju i zezaju okolo
na trotoaru ispred bioskopa, dok smo prolazili. Dekoracije za Noć Veštica -
duhove od bele gaze- pomerao je vetar dok su visili sa uličnih lampi.
Narandžasto lišće je padalo sa drveća i mogla sam namirisati da će
uskoro pasti kiša.
„Hajde idemo da jedemo negde dalje od našeg poslednjeg mesta
zločina,“ Will se zezao, posegnuvši napred i pojačao Bodies od Drowning
Poola.
Glumio je kako svira gitaru, dok je Michael skretao desno na
Breckinridge, kružeći oko gradskog trga.
Nagla sam se napred jer sam uvek uživala u pogledu na park u centru
grada. Malo jezerce je sijalo od belih svetiljki iz drveća koja su ga okruživala,
a narandžaste sijalice su zamenile obične bele u lampionima, donoseći duh
praznika na trg. Zastave Noći Veštica su igrale na stubovima viseći ispred
radnji zajedno sa svetlećim bundevama i ostalim dekoracijama.
„Hej, stani!“ Will je povikao. „Stani!“
„Šta je?“ pitao je Michael, stisnuvši kočnicu, zbog čega smo svi poleteli iz
svojih sedišta.
Will je spustio prozor, a Michael je ugasio muziku, čekajući.
„Završila ga je,“ rekao je Will, gledajući u park.
Okrenula sam glavu, pokušavajući da vidim u šta on gleda, ali nisam
bila sigurna u šta treba da gledamo. Pogledala sam desno, videvši FANE,

202
moju porodičnu radnju, preko puta ulice. Sve staklene vitrine su bile
osvetljene i čak i odavde mogla sam videti nakit koji je sijao.
Okrenula sam se nazad, gledajući Willa koji je u tišini još uvek zurio kroz
prozor. Onda je okrenuo glavu, ispružio ruku preko ramena ka Damonu.
„Daj mi bocu,“ naredio je.
„Zašto?“
„Znaš ti zašto,“ Will je uzvratio, a ja sam trepnula, iznenađena njegovim,
oštrim tonom. „Daj mi je.“
„Ne ovako, na otvorenom,“ bunio se Kai.
„Zajebi to.“ Will je protresao rukom na Damona, požurujući ga. „daj mi
odmah!“
Šta se dešava, dođavola? Videla sam Damona kada je bacio kratak
pogled na Michaela u retrovizoru, kao da još uvek nije siguran.
„Daj mu bocu,“ Michael je rekao tiho.
Srce mi je preskočilo otkucaj, dok sam se pitala šta će učiniti. Ako je Kai
bio nervozan, šta god da je bilo u pitanju, nije bila dobra ideja. A ako je i
Damon bio nervozan, onda definitivno nije bila dobra ideja.
Will je opet stavio masku na lice i navukao svoju tamnu kapuljaču preko
glave, pre nego što je pružio ruku i zavukao je u prednji džep moje dukserice
izvukavši iz njega šibice. Zatim je uzeo bocu alkoholnog pića i krpu od
Damona, otvorio je svoja vrata i iskočio napolje.
„Isuse,“ Damon je rekao, zvučeći zabrinuto kada je povikao za njim.
„Zajebi tu kučku. Ne znam zašto ti je uopšte i stalo!“
Ali, Will je izgledao kao da ga nije ni čuo. Nastavio je da korača, petljajući
nešto sa stvarima koje je držao u rukama.
O kome oni govore?
„Hajdemo,“ Michael je rekao, otvorio vrata i izašao van.
Gledala sam kako svi stavljaju svoje maske i kapuljače a zatim zalupljuju
vratima.
Uhvatila sam se za ručicu, nesigurna da li želim da ih pratim. Izgledalo
je da nisu svi saglasni sa onim što je Will hteo da učini a ja i nisam imala
masku.
„Hajde.“ Michael je provirio kroz Willov otvoren prozor. „Svi idemo. To
je pravilo.“

203
 U reeedu. Onda svi za jednog i jedan za sve. Ali to nije baš tačno. Damon
je svoju smicalicu izveo u tajnosti, ali čini mi se, pošto je bila privatna stvar
u pitanju, svakako ne bih želela da budem u blizini.
Oklevala sam na trenutak, zatim duboko izdahnula i navukla svoju
kapuljaču.
Izašla sam preko Willove strane i žurno koračala pored Michaela, zabivši
ruke u svoju duksericu.
Primetila sam Willa sa krpom zabijenom u bocu alkohola, dok su se on,
Damon i Kai uputili ka Letnjikovcu Witch’s Hat, kako mi se činilo.
Šta?
„Zašto hoće da spali letnjikovac?“ upitala sam Michaela.
„Zato što je zaljubljen u devojku koja ga je sagradila,“ odgovorio je,
„a ona ga ne može podneti.“
„Namrštila sam se, zbunjena i ne mareći ko mi je sve već video lice.
„Emmy Scott?“ povikala sam, želeći da se nasmejem.
„Šta sa njom?“ Michael me je pogledao, ne shvatajući šalu.
„Pa, ona nije...“ ućutala sam, razmišljajući o ćutljivoj, maloj Emory Scott
sa naočarama sa crnim okvirom, koja je uvek bila obučena u pantalone sa
tregerima i nikad nije nosila ni trunku šminke. „Pa, ona baš i nije njegov tip,
zar ne?
Nisam mogla da verujem. Ovo mora da je greška. Willa smo uvek viđali
sa lepim devojkama u kratkim suknjicama i sa savršenom kosom.
Devojkama koje su znale da flertuju. A Emmy Scott je...pa, ona je po svačijem
mišljenju bila čudakinja, pa čak i po svom sopstvenom.
Stali smo kad smo se približili letnjikovcu, a ja sam okrenula glavu kada
sam osetila Michaelov prodorni pogled na meni.
„Ne možemo protiv onoga što želimo,“ objasnio je, težina njegovih tihih
reči je značila mnogo više nego što je nameravao reći.
A moje srce je počelo da udara jače.
Pogledala sam preko u momke, videvši Damona kako drži bocu dok je
Will palio krpu, i odmahnula glavom.
“Ne sviđa mi se ovo,“ prošaputala sam, spustivši opet glavu dole.
„Emmy je dobra osoba i razbila se od posla na tom letnjikovcu. To je bio njen

204
završni projekat iz društvenih nauka. Time je i uspela da upadne na
Berkeley.“
Ona je sagradila letnjikovac pre godinu dana, prošlog leta… iako je
možda bila oduševljena idejom da što pre napusti ovo mesto i ode na koledž,
sigurno je dala sve od sebe gradeći njega, kao i nekoliko drugih projekata u
gradu.
Michael je podigao bradu. „Ispraviće on sve,“ uveravao me. „Pusti ga
da prebrodi svoja sranja.“
A onda, pre nego što sam nešto mogla reći, videla sam bljesak svetlosti
kako leti kroz vazduh. Zadržala sam dah kada se boca zabila u letnjikovac,
a plamen je buknuo paleći i zahvatajući svaki centimetar drveta.
„Jao, Isuse.“ Podigla sam ruku do čela a krivica me je preplavila. „Neću
da gledam ovo. Ovo je kretenski potez!“
Okrenula sam se, ali me je Michael zgrabio za ruku. „Staješ uz nas ili
možeš ići kući,“ upozorio me je.
Izvukla sam ruku iz njegovog stiska, namrštivši se na njega.
Nisam želela otići kući.
Ali takođe, ni ovo nije bilo fer. Oni su se ponašali kao seronje, i ako ne
odbranim svoje stavove, on će me uvek videti kao slabu.
Odšunjala sam se nazad na ulicu gde je auto bio parkiran.
Ko ih jebe. Naći ću otvorenu radnju i pozvati Noaha da me pokupi.
Otvorila sam vrata auta, zaronila u zadnji džep na Kaievom sedištu, gde
sam ostavila svoj telefon i izvukla ga, zalupivši vrata.
Vatra je plamtela na maloj udaljenosti, a nekoliko uzbuđenih glasova je
odjekivalo oko mene.
„Oh, sranje!“ neko je povikao, primetivši plamen.
Bilo je još iznenađenih uzdaha i nekog cerekanja. Neki ljudi su znali šta
da očekuju na Đavolju Noći i verovatno su samo čekali da se nešto dogodi.
Ignorisala sam ih i otključala ekran telefona kako bih pozvala vatrogasce.
Možda su se vatrogasni kamioni uspeli da se probiju nazad.
Oklevala sam na trenutak jer ipak nisam želela da dovedem momke u
nevolju, ali onda sam se setila da oni nikada ne upadaju u nevolju.
Jebi ga. Pritisnula sam dugme za pozivanje.
„Stani!”

205
 Podigla sam glavu naglo i ugledala policajca Bakera preko puta ulice u
parku. Želudac mi se okrenuo.
Oh, ne.
On se uputio pravo ka momcima. Sa rukom na oružju, polako je prilazio
mestu gde su sada svi stajali zajedno. „Ruke u vis! Odmah!“
Prekinula sam poziv, znajući da ih je on već nazvao.
„Sranje!“ čula sam Willovo režanje. „Dođavola!“
„Ruke u vis! Odmah!“ Baker je povikao opet. „Vi mala govna ste završili
za večeras! Privodim vas!“
„Kučkin sin,“ uzdahnula sam, stavljajući telefon u duksericu.
Michaelove ruke su se podigle prve, a polako su ga sledili i svi ostali.
„Stvarno nam kvariš noć, Bakeru!“ Will se zezao, a čula sam i ostale
momke kako praskaju u smeh.
„Lezite na zemlju!“ policajac je povikao, ignorišući zadirkivanje.
„Polako.“
“Otac će mi otkinuti glavu,“ gunđao je Kai.
Puls mi se ubrzavao, dok sam gledala kako se spuštaju na zemlju a
gomila posmatrača okuplja oko lice mesta.
Nije bio prvi put da su momci završavali u pritvoru. Baker će ih
verovatno zadržati tokom noći, tako da ne načine još štete, a onda ih
osloboditi ujutru.
Ali onda sam bacila pogled napred i pozadi, primetivši nekoliko ljudi
koji su izvadili svoje mobilne telefone i snimali.
„Skidajte maske,“ policajac je naredio.
Širom sam otvorila usta a disanje mi se otežalo. Ne.
Ne smeju skinuti maske dok svi okolo snimaju! Michael će biti otkriven
i izgubiće mesto u timu.
Nije da me je bilo briga.
U redu, jeste. Jebeno me bilo briga.
Okretala sam glavu, gledajući levo i desno u potrazi za bilo čim što bih
mogla da uradim. Nešto da omete policajca.
A onda sam se zamrzla, videvši izlog radnje FANE.
Srce mi je udaralo u grlu i nisam stala da razmislim.
Samo uradi to.

206
 Posegnuvši prema zadnjem delu automobila, otvorila sam prtljažnik i
iskopala pajser. Zalupivši zadnja vrata, navukla sam kapuljaču preko očiju i
otrčala do izloga u kome je bio izložen blistavi komplet nakita od rubina,
minđuše sa odgovarajućom ogrlicom i prstenom, koji je verovatno vredeo
preko četvrt miliona dolara.
Da, moja porodica se nije zajebavala kada se radilo o nakitu. Bili smo
bogati kao i Cristovi, a možda čak i više od njih.
Podigla sam ruku, drhteći od straha zbog onog što sam se spremala da
uradim. „Jebi ga,“ zacvilila sam.
I samo zamahnula.
Pajser je proleteo kroz staklo, svetla i alarm su momentalno bljesnuli,
ispunivši gradski trg svojom zaglušujućom bukom.
Upravo sam se spremala da potrčim, znajući da će policajac dati
prednost mom prekršaju i poći za mnom, ali onda sam odjednom shvatila
da ću nakit ostaviti nezaštićenim.
Zgrabivši sranje iz vitrine, stisnula sam ga čvrsto u ruci, dok mi se
kamenje urezivalo u kožu, a onda sam pobegla.
„Oh, jebote! Da li je moguće?“ čula sam Willov uzbuđeni glas a zatim
napadni, bučni smeh.
„Polazite! Ulazite u auto!“ neko drugi je povikao, ali sam bila predaleko
da bih prepoznala glas.
Zašla sam iza ugla, pa naniže niz ulicu, a onda još jednom skrenula levo,
utrčavši u tihu, manje upadljivu četvrt grada, dok sam pokušavala da
pobegnem od pandura.
Nisam znala ni da li je krenuo za mnom, ali sam se nadala da je pomislio
kako sam otišla niz Breckinridge.
Trčala sam najbrže što sam mogla, forsirajući svaki mišić u svojim
nogama, sa pajserom u jednoj ruci, a nakitom u drugoj.
Noah nije živeo daleko odavde, pa bih mogla stići do njegove kuće.
Sranje! Dođavola, šta sam to uradila?
Nema veze koliko sam pokrivala lice, neko bi me mogao prepoznati, da
ne pominjem kamere oko radnje. A i moram da vratim ovo sranje, ili će moja
majka saznati.

207
 Trčala sam brzo, hladan vazduh je ulazio i izlazio iz mojih pluća dok mi
se znoj slivao niz vrat.
“Rika! Ulazi!“ neki glas je povikao iza mene.
Okrenula sam se, videla Kai sa glavom izbačenom kroz prozor dok je
Michael vozio svoju G-klasu niz mračnu ulicu.
Usporio je pored mene, a ja sam pružila ruku, zgrabila ručicu na vratima
i otvorila ih. Uskočila sam unutra i zalupila vrata. Michael je legao po gasu i
ubrzao niz ulicu.
„UuuHuu!“ Kai je gornjim delom tela izašao kroz svoj prozor, vrišteći u
noć.
“Opljačkala si svoju sopstvenu radnju, Rika!“ Will se smejao i zgrabio
me šakama za duksericu, vičući mi u lice. „Ti si jebeni kralj, dušo!“
Oslobodio me je, sav histeričan od napada smeha.
Zabacio je glavu unazad i zavijao ka krovu automobila, jer je nalet straha
i uzbuđenja verovatno bio prejak.
Disala sam otežano, vrelina mi je preplavila celo telo i osećala sam da ću
povratiti.
Bacila sam pogled na retrovizor, zabrinuto provlačeći rukom kroz kosu i
gledajući Michaela kako zuri u put ispred sebe, sa malim osmehom na licu.
Kao da je znao da ga gledam, podigao je svoj pogled i u njemu sam mogla
videti nešto drugačije.
Možda poštovanje, ili možda divljenje.
Ili je možda najzad pomislio da sam prokleto vredna.
Spustila sam pogled, primoravajući samu sebe da se opustim a maleni
osmeh mi se konačno pojavio na usnama.
„Hvala ti,“ tihi glas iza mene je progovorio.
Okrenula sam glavu da pogledam Damona, koji je sedeo sa rukama
prebačenim preko sedišta iza sebe i zurio u mene.
Kimnula sam glavom, znajući da su to reči koje ne izgovara često.
„Hej, pojačaj to!“ Will je povikao. „To je ona. Čudovište.“
Osmehnuo mi se kada je pesma Monster od Skilleta ispunila auto,
prolazeći mi kroz vene.
Will je počeo da peva, zatim iskočio sa svog sedišta, a ja sam tresla od
smeha kada me je opkoračio izvodeći mi ples u krilu uz muziku.

208
 “Vozi u skladište,“ zapovedio je, ispruživši pesnicu. „Idemo da se
naroljamo.“

209
 Stezala sam volan, jureći niz mračni auto put, dok sam držala telefon
pritisnut na uho.
„Dođavola mama, gde si?“ pukla sam, dok mi je srce tutnjalo u grudima.
Linija je nastavila da zvoni i zvoni, i iako sam je zvala nekoliko puta od
kad sam dobila poziv u vezi kuće, još uvek se nije javljala.
Čak sam pokušala da dobijem domaćicu, ali nisam mogla da nađem
nikoga.
Dođavola, zašto nisam uzela broj satelitskog telefona od Michaela pre
neku noć? Samo sam zgrabila Alex i molila je da me odveze kući, iako sam
ja morala da vozim jer je ona previše popila.
Zaokrenuvši volan u desno, prošla sam krivinu, prekinula poziv i bacila
sam telefon na suvozačevo sedište.
„Molim te,“ uzdisala sam a lice mi se izobličilo dok sam pokušavala da
zadržim suze.

210
 Molim te neka sve bude u redu.
Vatrogasni kamioni su stigli tamo na vreme. Morali su stići.
Ferguson me je zvao pre više od sat vremena, govoreći mi da je kuća
mojih roditelja u plamenu i da je već zvao vatrogasce. Oni su već bili tamo,
ali nije mogao dobiti moju majku ni našu domaćicu, jer su obe, navodno, bile
van grada.
Nisam oklevala. Uskočila sam u auto i napustila grad, ubrzavajući niz
autoput. Najzad, nakon sat vremena vožnje stigla sam do mračnih, tihih
puteva Thunder Baya.
Ipak je bilo posle deset sati uveče.
Dolazeći sa leve strane, primetila sam kapiju koja je predstavljala ulaz u
naše naselje i stisnula svoju sirenu, trubeći više puta.
Ferguson je otvorio kapiju i ja sam projurila kroz nju, čak nisam usporila
ni da pričam sa njim. Farovi su mi padali po mračnom putu dok sam
vijugala prostranom šumom, primećujući kapije i kuće, lampe i prilaze koji
su se stapali u okolinu.
Prolazeći pored kuće Cristovih, nisam čak ni bacila pogled. Projurila sam
pored nje, kliknuvši daljinski za moju kapiju koja je bila udaljena oko
kilometar niz put.
Naglo sam okrenula volan ulevo, ušla na prilaz i momentalno zakočila.
Ugasivši automobil, iskočila sam, dahćući dok su mi se grudi stezale.
“Ne, ne, ne...“ Gledala sam kuću očima mutnim od suza.
Crni čađ se nakupio na okvirima prozora, a na prozoru na drugom
spratu sam mogla videti zavese koje su visile u dronjcima.
Ulaznih vrata nije bilo, krov je bio crn, a drveće koje je okruživalo kuću
je bilo spaljeno. Kuća je stajala mračna i poražena dok se miris vatre širio
vazduhom a crni dim se podizao sa nekoliko preostalih zgarišta.
Nisam mogla razabrati ništa unutra, ali je očajno izgledalo.
Zabila sam ruke u kosu a suze su mi potekle niz liče ispunjeno očajem.
Zaplakala sam, boreći se za vazduh, kada sam pojurila i otrčala ka kući.
„Mama!“
Ali nečije ruke su me obuzdale, zadržavajući me u mestu.
„Pusti me!“ borila sam se i otimala, pokušavajući da otrgnem svoje telo
od njih.

211
 „Ne možeš tamo ići!“ povikao je.
Michael.
Ali nisam marila. Otrgla sam se iz njegovog stiska, odgurujući njegove
ruke i ušla u kuću.
„Rika!”
Utrčala sam u kuću, jedva primećujući crne podove, tepihe i zidove. Zašla
sam oko ograde osećajući pod prstima čestice čađi i zgrabila je da se
poduprem.
„Gospođice!“ čovek je povikao, a ja sam jedva primetila vatrogasce dok
su prolazili.
Ignorisala sam ih i uputila se stepeništem, podne daske ispod
natopljenih tepiha su se tresle pod mojom težinom i upozoravale me
škripanjem, ali jebeno nisam marila.
Cela prokleta kuća je mogla pasti na mene.
„Mama!“
Ali čekaj... ona nije bila ovde. Ona je otišla, sećaš se? Olakšanje me je
preplavilo kada sam stigla na drugi sprat. Ona nije ovde.
Uletela sam u svoju spavaću sobu a grozni smrad dima mi je ispunio
pluća dok sam išla pravo ka svom ugradnom ormaru. Pala sam na kolena,
kaljajući, dok sam u uglu tražila kutiju.
Voda je kapala po mojim leđima sa natopljene odeće koja je visila iznad.
Vatra se takođe probila i dovde. Molim te, ne.
Skinula sam poklopac kutije i zaronila unutra a moja ruka se omotala
oko još jedne drvene kutije, koja je bila manja. Izvukla sam je.
Voda se momentalno prolila iz njenih uglova.
Srce mi se slomilo. Ne.
Omotala sam svoje ruke oko nje i stisla je na svoje grudi, sagla se i
zaplakala. Uništena je.
„Ustani.“
Čula sam Michaelov glas iza sebe, ali nisam se htela pomeriti.
„Rika,“ ponovo me pozvao.
Podigla sam glavu ponovo, pokušavala da se nateram da duboko
udišem, ali odjednom me je pogodila vrtoglavica i nisam mogla. Vazduh je
bio pretežak.

212
 Trebalo je da ponesem kutiju sa sobom. Bilo je glupo što sam je ostavila
ovde. Mislila sam da pokušavam da budem jaka, oslobodivši se prošlosti i
ostavljajući je za sobom. Nije trebalo da odem bez nje.
Otvorila sam oči a jedva sam i bilo šta mogla videti kroz zamagljeni
pogled.
Zašto je Michael bio ovde? On je već bio tu kad sam stigla, što znači da je
saznao za požar pre mene.
Polako, sva kontrola nad sopstvenim životom koju sam mislila da
posedujem, oduzeta mi je. Prisiljena sam da živim u Delcouru, Will i Damon
su dolazili na moja predavanja, osećala sam… konstantna pretnja od
njegovih prijatelja mi je visila nad glavom i na kraju on, Michael. Nisam
imala kontrolu u njegovoj blizini.
A sad i moja kuća?
Težina mi se spustila na grudi i dahtala sam teškim, plitkim dahom dok
sam podizala pogled na njega. „Gde je moja majka? Zašto je ne mogu
dobiti?“
Netremice sam ga gledala i počela opet da kašljem, jer svaki put kad sam
pokušavala da udahnem, vazduh je bio poput otrova.
„Moramo otići odavde.“ Pružio je ruku je i podigao me, znajući da me je
dim ošamutio. „Vratićemo se sutra nakon što vatrogasna služba proceni
štetu i uvere se da je bezbedno. Ostaćemo večeras u kući mojih roditelja.“
Knedla mi se zaglavila u grlu, ali nisam imala dovoljno snage čak ni da
je progutam. Stisla sam kutiju na grudi, želeći da nestanem.
Nisam se borila kada smo napustili sobu. Nisam se suprotstavljala kada
me je stavio u svoja kola ili kada sam videla da je prošao pored kuće svojih
roditelja i odveo me u grad.
Nisam se mogla boriti sa njim večeras.

213
 „Da li su to šibice o kojima si mi pričala?“ upitao je, pokazujući bradom
na kutiju koja je bila na stolu. „One koje je tvoj otac skupljao na svojim
putovanjima?“
Spustila sam pogled, videvši vlažno drvo kutije cigareta i klimnula
glavom. Bila sam još uvek toliko slomljena da bih išta govorila.
Nakon što smo ostavili vatrogasce da rade na kući, on nas nije odveo u
kuću svojih roditelja. Odvezao nas je u grad i stao kod Sticksa, i premda
nisam želela videti nikoga, piće bi mi dobro došlo.
Išla sam za njim, a on nas je, na sreću, sakrio u separe i naručio nam po
pivo. Konobarica je bacila kratki pogled na mene, znajući da nemam
dvadeset-jednu, ali se nije raspravljala sa njim.
Niko nikad nije.
Bar je bio skoro prazan, verovatno jer su učenici u škola, a studenti su već
napustili grad i vratili se na fakultete. Nekoliko starijih gostiju je sedelo za
šankom, neki ljudi su igrali bilijar, a drugi su tumarali uokolo, pričali i jeli.
Polako se zavalivši u stolici, dodirnula sam drhtavim rukama kutiju i
otvorila kopču sa prednje strane, podigavši poklopac.
Suze su mi napunile oči, pa sam skrenula pogled.
Uništene. Sve su bile uništene.
Većina šibica i malih kutija su bile napravljene od papira, i čak iako
osušim šibice, kutijice su bile razdvojene, rastrgane i smežurane. Vlažni
karton je bio natopljen vodom, izgubio je boju i bio je uništen.
Posegnula sam rukom unutra i uzela malu staklenu teglu. Palidrvca u
njenoj unutrašnjosti su imala zeleni vrh, a ja sam se još uvek sećala očeve
priče o tome kako ih je pronašao u jednoj radnji na obali mora u Kardifu,
kada se vraćao kući iz Velsa.
Tužno sam se osmehnula, podižući teglu. „Ovo su moje omiljene,“ rekla
sam Michaelu, naginjući se preko stola. „Slušaj zvuk.“
Protresla sam teglu pored njegovog uha, ali onda sam se snuždila, čuvši
snažno treskanje umesto lakog, poznatog zvuka drvenih štapića koji lupkaju
unutar stakla.
Spustila sam se dublje u svoje sedište. „Pretpostavljam da sada nemaju
isti zvuk.“

214
 Michael je zurio u mene a njegova krupna građa i visina skoro da su
zauzeli celu klupu sa njegove strane separea.
„To su samo šibice, Rika.“
Naglo sam podigla glavu, dok su mi oči gorele od gneva. „To su samo
šibice?“ frknula sam. „A šta je tebi vredno? Da li postoji išta što ti je
dragoceno?“
Njegov izraz lica je bio bezizražajan dok je ćutao.
„Da, to su samo šibice,“ nastavila sam, a glas mi se produbio od suza.
„I uspomene, i mirisi, i zvukovi i leptirići u mom stomaku svaki put kada
čujem vrata automobila kako se zatvaraju ispred kuće, govoreći mi da je on
stigao. Hiljadu snova o najrazličitijim mestima u kojima ću jednog dana
doživeti mnogobrojne avanture.“ Udahnula sam duboko, položivši ruku na
vrh kutije. „To su nadanja i želje… i podsetnici i svaki put kada sam se
nasmejala, znajući da je mislio na mene dok je bio odsutan.“
A onda sam oštro pogledala u njega. „Ti imaš novac i devojke,
automobile i odeću, ali ja ipak u ovoj maloj kutiji imam više od tebe.“
Skrenula sam pogled na stolove za bilijar, videvši uglom oka da me
posmatra. Znam da je mislio da sam blesava. Verovatno se i pitao zašto još
uvek sedi ovde sa mnom. Imala sam svoj auto. Mogao me je samo ostaviti
da prespavam u njegovoj porodičnoj kući i da se vrati u grad na bilo kakav
sastanak ili događaj za koji je bio obučen.
Ali, istina je bila da nisam bila blesava. Da, to jesu bile samo šibice, ali su
one bile nezamenljive. A stvari koje su nezamenljive u životu su jedine stvari
koje su vredne.
Kada razmislim o tome, nema baš tako mnogo stvari ili ljudi na svetu
koje ja volim. Zašto sam ih onda ovde ostavila?
„Oni misle da je požar krenuo od stepeništa,“ Michael je rekao, uzevši
gutljaj piva. „Zato je tako brzo zahvatio drugi sprat. Više ćemo znati sutra.“
Ćutala sam gledajući konobaricu koja je spustila dve čašice sa
alkoholom.
„Nije te briga?“ Michael je načeo temu kada nisam ništa rekla.
Slegnula sam ramenima, dok mi je ljutnja umrtvljavala tugu. „Kuća mi
ne znači ništa,“ rekla sam tihim glasom. “Bez svog oca u njoj više nisam bila
srećna tamo, svakako.“

215
 „Da li si bila srećna u mojoj kući?“
Podigla sam pogled, gledajući u njegove oči. Zašto me to pita? Da li ga je
uopšte briga? Ili možda zna odgovor.
Ne. Ne, nisam bila srećna ni u njegovoj kući. Ne bez njega u njoj.
U osnovnoj i srednjoj školi, sam volela da budem tamo. Da slušam odjek
košarkaške lopte kroz kuću dok je prolazio, da ga osećam u sobi i da ne
mogu ni na šta drugo da se koncentrišem, da se sudarim sa njim u hodniku...
Volela sam iščekivanje kada ću biti u njegovoj blizini.
Ali nakon što je otišao na koledž i jedva ponekad dolazio kući, kuća
Cristovih je postala kavez. Trevor je konstantno kružio oko mene, a meni je
Michael nedostajao previše.
Boravak u njegovoj kući kada on nije tu, bio je period kada sam se osećala
najusamljenijom.
Spustila sam teglu u kutiju i brzo je zatvorila, okrenuvši glavu ka
džuboksu pored izloga.
„Da li mi možeš pozajmiti malo novca?“ upitala sam, okrenuvši se ka
njemu.
Ostavila sam svoju torbu u kolima.
Stavio je ruku u svoj džep i uzeo nekoliko novčanica iz štosa. Posegnula
sam i bez oklevanja uzela novčanicu od pet dolara koju sam primetila, izašla
iz separea i ponela svoje pivo sa sobom.
Hladnoća mi se razlila niz ruke i setila sam se da sam još uvek u
farmericama i belom topu u koji sam se presvukla kada sam ranije došla iz
škole. Uskočila sam u auto u velikoj žurbi i nisam ponela jaknu.
Michael je bio u crnom odelu i beloj košulji otkopčanoj oko vrata, i pitala
sam se da li se odnekud vraćao ili je negde tek išao.
Nije bilo važno. Mogao je da ide. Mogla sam se brinuti o sebi.
Uzimala sam gutljaje svog piva dok sam ubacivala novčanicu od pet
dolara u džuboks i počela da biram muziku.
Čula sam smeh devojke iza sebe, okrenula glavu i prepoznala Dianu
Forester.
Stajala je pored našeg separea sa rukom na boku i koketnim osmehom
na usnama dok je pričala sa Michaelom.
Isuse.

216
 Oni su se zabavljali u srednjoj školi, mada ja to ne bih nazvala
zabavljanjem. Kai i Michael su je delili. A to sam znala samo zato što sam ih
jedne noći videla u medijskoj sobi dok su je obojica ljubili. Otišla sam pre
nego što sam videla išta drugo, ali sam mogla sa sigurnošću tvrditi šta se
dalje dešavalo.
Život joj posle srednje škole nije bio baš dobar. Poslednje što sam o njoj
čula je bilo da je pomagala svojim roditeljima u vođenju pansiona koji su
držali ovde u gradu.
On je klimao glavom na nešto što je govorila, sa jedva primetnim
osmehom na usnama, i izgledalo kao da je samo prosto bio ljubazan prema
njoj kao prema poznanici.
Ali kada se nagnula prema njemu, a on krajičkom oka primetio da ih
posmatram, široko se osmehnuo i onda dotakao rukom njenu plavu kosu.
Vrat i lice su mi se zapalili i okrenula sam se ka džuboksu.
Seronja.
Imala sam neka svoja očekivanja o tome kakav je on kao čovek, i sada je
bilo krajnje vreme da se tih očekivanja oslobodim, pošto do sada nikada
nisam to ni pokušala.
Da li ću večeras biti kao trinaesto prase kada je bude doveo kući? Da li
ću biti ona koja tiho sedi u drugoj sedi, osećajući se neprijatno?
Završila sam sa pretvaranjem i ponašanjem kao da mi sranja ne smetaju.
Bila sam ljuta. Budi ono što jesi.
Pritiskajući dugmiće, izabrala sam samo jednu pesmu iako sam platila
za dvadeset. Ispila sam ostatak piva i uputila se nazad ka separeu.
Dok sam gurala praznu bocu preko stola, videla sam Dianu kako je
poskočila od iznenađenja, kao da nije znala da sam ovde.
„Oh, hej, Rika,“ zacvrkutala je. „Kako je Trevor? Da li ti mnogo
nedostaje?“
Trevor i ja nismo zajedno. Izgleda da je niko nije obavestio.
Sela sam, prekrstila noge i sklopila šake, položivši ih na sto. Ignorišući
njeno pitanje, zurila sam u Michaela. On se očigledno zajebavao sa mnom,
pa sam nagnula glavu u stranu i gledala u njega dok je on gledao u mene
zabavljenim pogledom.

217
 Nisam tražila da dođem u Sticks, on me je doveo ovde. Neću mu
dozvoliti da privede cure za jednu noć u mom prisustvu. Ne večeras.
Neprijatna tišina se zgušnjavala, ali što sam više držala svoj stav,
izazivajući ga da je se otarasi, to sam se osećala jačom.
Pesma Dirty Diana od Shaman Harvesta se začula iz džuboksa, a ja sam
se podsmešljivo osmehnula.
„Pa...“ Diana je progovorila, dodirujući Michaelovo rame, „baš mi je
drago što sam naletela na tebe. Ti jedva da dolaziš kući.“
Ali Michael ju je ignorisao, još uvek zagledan u moje oči.
Pročistio je grlo, škiljeći u mene. „Zanimljiva pesma.“
Borila sam se da se ne nasmejem. „Da, mislila sam da će se Diani svideti,“
veselo sam odgovorila a onda pogledala u nju. „Pesma govori o ženi koja
uskače u krevete muškaraca koji nisu njeni?“
Michael je spustio pogled, smejući se nečujno.
Diana se namrštila, podigla obrvu i pomerila se. „Kučko.“
A onda se okrenula i otišla.
Opet sam pogledala u Michaela, osećajući tečnu vrelinu kako mi struji
telom. Prijalo mi je suprotstaviti se njemu i njegovim smicalicama.
„Zašto se ti uvek igraš sa mnom?“ pitala sam.
„Zato što je zanimljivo,“ priznao je, „i postaješ sve bolja u tome.“
Suzila sam pogled. „Zašto se tvoji prijatelji igraju sa mnom?“
Ali on je samo ćutao.
Mogla sam videti izazov u njegovim očima. Znao je da se oni zajebavaju
sa mnom i instinkt mi je govorio da se plašim, ali iz nekog razloga...
Nisam.
To što su me neprekidno uznemiravali, što su igrali psihološke igrice sa
mojim umom... sve to me je toliko izokrenulo i razbilo da kada sam se na
kraju umorila od spoticanja, padanja i odstupanja, otkrila sam da je baš
dobar osećaj ikada uzvratim.
Michael se zavalio u uglu separea i razgledao bar.
„Pa ako je Diana- Dirty Diana, šta je onda sa Samom?“ nagnuo je bradu.
„Šankerom. Koja je njegova pesma?“
Skrenula sam pogled, pronašavši Sama Watkinsa iza šanka, koji je radio
sam. Uzimao je boce pića, brisao ih i menjao.

218
 „Closing Time,” pogađala sam. „Od Semisonica.”
Michael se podsmehnuo gledajući u mene kao da se nisam uopšte
trudila. „To je previše lako.“ Uzeo je gutljaj svog piva i primetio nekog
drugog. „Drew, što sedi za šankom.“
Uvukla sam dah, pokušavajući da se opustim. Pogledala sam preko u
Drewa Halea, sudiju srednjih godina koji je imao dobre veze, ali nije bio
naročito bogat. Rukavi na košulji su mu bili podvijeni, a pantalone
pogužvane. Često je dolazio ovde.
„Hinder. Lips of an Angel,“ odgovorila sam, okrećući se ka Michaelu. „ On
je bio zaljubljen u jednu ženu, raskinuli su i on je iz hira oženio njenu
sestru.“ Spustila sam pogled i osetila sam kako mi se srce steže zbog njega.
„I svaki put kada ga vidim, on izgleda još gore.“
Nisam mogla zamisliti koliko je teško da često viđaš ženu koju voliš a ne
možeš da je imaš, zato što si oženio pogrešnu.
Trepćući, podigla sam pogled ka Michaelu. I onda, odjednom, nije mi bilo
teško to da zamislim.
„On,“ nastavio je, pokazujući rukom na krupnog biznismena koji je sedeo
za stolom sa mlađom ženom. Imala je platinastu kosu i napadnu šminku.
On je nosio burmu, a ona nije.
Prevrnula sam očima. „She’s Only Seventeen. Winger.”
Michael se nasmejao a njegovi beli zubi su zablistali u mračnom separeu.
Nastavio je, pokazujući bradom na par srednjoškolaca koji su igrali
bilijar. „A šta sa njima?“
Proučavala sam ih, odmeravajući crnu kosu koja im je padala u oči, crne
uske farmerice i majice, i njihove zastrašujuće crne čizme sa đonom od
dvanaestak centimetara.
Nasmejala sam se. „Prikriveni fanovi Taylor Swift. Sigurna sam.“
Grudi su mu se tresle od smeha. „A ona?“ Pokazao je glavom.
Okrenula sam glavu preko ramena i videla prelepu mladu devojku kako
se naslanja na šank. Mogla sam videti dobar deo njenih butina ispod suknje,
a kada se je opet naslonila, videla sam da sklanja usta sa pića, pa uzima
slamčicu i igra se njome, mešajući njom po milkšejku.

219
 Nisam mogla da se uzdržim, nasmejala sam se i dok sam se okretala ka
njemu, zapevala, „Moj milkšejk dovodi sve dečake u dvorište...“12
Michael se zagrcnuo svojim pivom, a kap se prosula iz njegovih usta dok
se trudio da se ne smeje.
Podigla sam čašicu viskija koju je konobarica prethodno ostavila, vrteći
u krug tečnost boje jantara koja se nalazila u čaši.
Nisam osećala nikakav uticaj piva, ali iz nekog razloga nije mi stvarno ni
bilo potrebno. Telo mi se zagrejalo. Bila sam opuštena, i bez obzira na ono
što se desilo sa kućom osećala sam da mi se nešto gradi u stomaku. Nešto
vrelo što je činilo da se osećam tri metra visokom.
Michael se nagnuo ka meni, a glas mu je postao tih i hrapav. „A šta je sa
mnom?“
Progutala sam još uvek proučavajući svoje piće. Koja pesma opisuje
njega? Koji bend?
To je kao da odabereš jednu vrstu hrane koju ćeš jesti do kraja života.
„Disturbed,” rekla sam, imenujući bend a još uvek sam gledala u čašu.
Nije rekao ništa. Ćutao je, pre nego se najzad naslonio i podigao piće do
svojih usana.
Leptirići su plesali po mom stomaku i zadržavala sam čak i disanje.
„Drowning Pool, Three Days Grace, Five Finger Death Punch,” nastavila
sam, „Thousand Foot Krutch, 10 Years, Nothing More, Breaking Benjamin,
Papa Roach, Bush…” napravila sam pauzu, udahnuvši lepo i polako uprkos
srcu koje je bubnjalo. „Chevelle, Skillet, Garbage, Korn, Trivium, In This
Moment…” brbljala sam, a nekakav mir me je obuzeo, kada sam podigla
pogled ka njemu. „Ti si u svemu.“
Njegov pogled je držao moj, sužen sa malom naznakom bola za njim koji
sam osećala svih ovih godina. Nisam znala o čemu je razmišljao ili da li je
znao šta da misli, ali sada je znao.
Krila sam to, potiskivala, i ponašala se kao da nije tu, ali sada sam htela
i to da pokažem… i nije me bilo briga šta će pomisliti. Nisam se stidela onoga
što je bilo u meni.
Sada je znao.

12
Pesma Milkshake od američke pevačice Kelis

220
 Trepnula sam, podigla čašu do svojih usana i ispila je do kraja. Nagla sam
se, uzela njegovu i nju isto tako ispila.
Jedva da sam osećala žestinu u grlu jer je adrenalin prevladao.
„Umorna sam,“ rekla sam ozbiljnim glasom.
A onda sam ustala i napustila separe, znajući da će me slediti.

221
 Kuća me je plašila noću. Oduvek me je plašila.
Lagani vetar je duvao napolju a gole grančice sa drveća su grebale po
prozorima u različitim sobama dok sam se penjala stepeništem, prolazeći
pored drvenog, starinskog sata sa klatnom koji je kucao u hodniku.
Zvuk je odjekivao kroz praznu kuću i uvek me podsećao na to da je život
prolazio dok smo spavali.
Tik-tak, tik-tak, tik-tak...
Zapravo, to je bila prilično zastrašujuća pomisao. Najrazličitija stvorenja
su se kretala napolju, drveće je strpljivo stajalo u šumi, a opasnost može
vrebati pred samim ulaznim vratima, na samo nekoliko metara od naših
ranjivih tački u našim toplim krevetima.
I kuća Cristovih je čuvala takvu istu misteriju. Bilo je previše mračnih
ćoškova. Previše uglova da se sakrije i previše tamnih ormara skrivenih u
uspavanim sobama koje vrebaju iza zatvorenih vrata.

222
 Kuća je bila puna tajni i iznenađenja… i plašila me je, zbog čega sam često
imala običaj da lutam po njoj noću.
Uživala sam u strahu od tihog mraka, ali u tome je postojalo još nešto.
Pod okriljem noći, postaješ svestan stvari kojih nisi svestan na svetlosti dana.
Stvari koje ljudi kriju, pa postanu neoprezni sa svojim tajnama kada misle
da svi spavaju. U kući Cristovih, najinteresantnije vreme je često bilo posle
ponoći. Naučila sam da volim zvuk kuće koja se gasi i zaključava. Bilo je kao
neki novi svet koji će se otkriti.
Moja bosa stopala nisu pravila nikakav zvuk, dok sam hodala ka mračnoj
kuhinji, uputivši se pravo ka ostavi.
Tu sam prvi put otkrila da se gospodin Crist boji Michaela. Bilo je pola
noći i Michael je imao šesnaest godina. Došao je u kuhinju da uzme nešto da
popije i nije me primetio napolju, na terasi. Ustala sam da gledam kišu pod
tendom, sa hrpom voća koje je gospođa Crist kupila za mene. Jasno se sećam,
zato što je to bila moja prva noć u novoj sobi koju je ona uredila za mene kad
ostanem da prespavam.
Njegov otac je ušao u kuhinju i nisam mogla da pogodim o čemu su
pričali, ali se situacija zagrejala i gospodin Crist je ošamario svog sina.
Mrzela sam to, naravno, ali nažalost to nije bilo nešto što nisam viđala
ranije. Gospodin Crist i Michael se nisu slagali, i to nije bio prvi put da udari
Michaela.
Ali ovog puta je bilo drugačije. Nije to mirno prihvatio. Momentalno je
uzvratio i zgrabio svog oca za vrat. Sa užasom sam zurila dok se gospodin
Crist opirao. Nešto je zaposelo Michaela i nikad ga nisam videla da se tako
ponaša.
I dok je sekunda za sekundom prolazila, bilo je jasno da je Michael već
dovoljno odrastao da bi dozvolio ocu da ga maltretira, a sada je i gospodin
Crist to znao.
Gledala sam kako njegov otac počinje da se guši i kašlje.
Michael ga je na kraju pustio i njegov otac je izjurio iz kuhinje. Incident je
Michaela koštao gubitka automobila i džeparca, ali mislim da ga gospodin
Crist više nikad nije udario nakon toga.
Otvorila sam vrata ostave, upalila malo svetlo i došla do trećeg reda
polica, pronalazeći puter od kikirikija.

223
 Držeći ga uz svoje grudi, gledala sam okolo, primećujući do pola punu
kesu mini-mančmeloa na gornjoj polici u uglu.
Nasmejala sam se prišavši bliže i podigla se na vrhove prstiju
pokušavajući da dohvatim kesu između prstiju i da je spustim sa police.
Ali onda se jedna ruka pojavila iznad mene, izvukla kesu, a ja sam
spustila svoji ruku, plitko dišući.
„Mislio sam da si umorna,“ Michael je rekao, predajući mi kesu.
Progutala sam pljuvačku da navlažim svoja suva usta i okrenula se,
gledajući u njega. Bio je obučen u donji deo trenerke, bez majice, a kosa mu
je izgledala vlažna, verovatno od tuširanja.
Htela sam da zastenjem od želje i potrebe koju sam osetila među nogama.
Bože, izluđivao me je.
Sa svim što se desilo večeras, nisam imala šansu da stanem i da razmislim
o tome, ali...
Poslednji put kada sam videla Michaela, bilo je to u pećini na bazenu.
Stisla sam noge, a slabo pulsiranje u mom klitorisu je odjednom počelo da
udara jače na to sećanje… i želela sam mnogo više od onoga što mi je tamo
radio.
Na svu sreću, on nije ništa pomenuo.
Nakon što smo došli iz Sticksa, otišli smo svako na svoju stranu. Ja sam
otišla u svoju sobu i užurbano pozivala broj satelitskog telefona koji mi je
najzad dao tokom vožnje autom na putu kući, ali nažalost, nije bilo
odgovora.
Kada sam bezuspešno pozvala još nekoliko puta, odlučila sam da
probam opet ujutru. Ona je dobro. Damon me je samo uplašio pretnjom, što
je verovatno sve što je od starta i hteo da učini.
Zatim sam zaronila u toplu kupku i skliznula u neki šorts za spavanje i
belu treger majicu. Ali više nisam bila umorna. Pošto nisam jela od doručka
tog jutra u svom stanu, sišla sam dole u potrazi za hranom.
Očešavši se o Michaela, napustila sam ostavu i poređala namirnice na
pultu, pokušavajući da se sklonim od njega.
Nisam imala sreće.
Došao je na moju stranu i stao pored mene, uzeo veknu hleba i isekao je
dva parčeta meni i dva sebi.

224
 Izgleda da je i on gladan.
Ispustila sam frustrirani uzdah i okrenula se da izvadim dva tanjira iz
ormarića, dok je on otvarao frižider i kopao po jednoj od fioka u potrazi za
nečim.
Nismo razgovarali dok smo bili zauzeti pravljenjem sendviča. Zavukla
sam ruku u kesu sa mančmeluom, napunila šaku i poređala ih na puter od
kikirikija koji sam već namazala, dok je on otvarao teglu kiselih krastavaca.
Prestala sam sa onim što sam radila, iskrivivši usne dok je ređao kriške preko
svog sendviča sa puterom od kikirikija.
Odvratno.
„To te čini mnogo manje privlačnim,“ rekla sam, mršteći se.
Frknuo je, a ja sam gledala kako stavlja drugu krišku hleba odozgo,
podiže sendvič i prinosi ga svojim ustima.
„Ne kritikuj dok ne probaš.“ Uzeo je ogroman zalogaj, poneo sa sobom
tanjir i koračao oko mene.
Odmahnula sam glavom, zabavljena.
„Hajde da gledamo film,“ rekao je dok je napuštao kuhinju.
Naglo sam podigla glavu. Film?
„I uzmi nekoliko flašica vode, pre nego dođeš,“ povikao je iz hodnika.
Podigla sam obrvu. Jedino kada smo Michael i ja gledali zajedno filmove,
bilo je dok je i Trevor bio u sobi. U suprotnom, bila sam previše uplašena da
okupiram Michaelov prostor.
Izdahnula sam i okrenula se vadeći dve boce vode iz frižidera. Zgrabila
sam ostatak svoje hrane i punih ruku napustila kuhinju.
Kućni bioskop je bio mračan, osvetljen samo svetlošću ekrana od
sedamdeset inča koji je visio na zidu ispred mene.
Prelepa kao i ostatak kuće, ovo je bila soba koju sam najviše volela.
Nije imala prozore i bila je smeštena u središtu kuće, a svi zidovi su bili
obloženi prirodnim kamenom13. Davala je osećaj pećine, i u njoj su se
uglavnom okupljali Michael i njegovi prijatelji kada je živeo ovde.

13
Vrsta dekorativnog kamena koja se koristi za uređenje enterijera kao i dvorišta i vrtova

225
 U središtu sobe je bio postavljen trostrani kauč od braon prevrnute kože.
Ogroman i udoban, imao je na sebi ukrasne jastuke, a veliki otoman iste boje
i od istog materijala je zauzimao prazan prostor u sredini.
Michael je doneo njegov tanjir do kauča i bacio daljinski upravljač,
smestivši se leđima okrenut meni.
Moja krv je počela da se zagreva, a ruka u kojoj sam držala tanjir je počela
da drhti. Izgledalo je suviše lako. Kao jednostavno opuštajuće veče uz
gledanje televizije.
Previše lako. Nisam se mogla opustiti pored njega. Znala sam to.
Ušla sam u sobu i zaobišla kauč, bacivši njegovu flašicu vode na sedište
pored njega i zauzela desnu stranu sofe, paralelno od njega.
Sela sam prekrštenih nogu, okrenuta ka televizoru i jela dok je on je
pretraživao.
„Ovo izgleda dobro,“ progovorila sam, spazivši film Osmi putnik protiv
Predatora.
„Ovo izgleda dobro?“ imitirao je moj glas dok sam okretala glavu ka
njemu.
Bio je zavaljen na kauč sa levom rukom prebačenom iza glave a njegov
dugi, zategnuti torzo je izgledao glatko i prelepo. Jednom sam videla neku
devojku koja ga je jahala dok je sedeo tako i skrenula sam pogled, osetivši
uvek prisutnu čežnju za koju sam želela da nestane.
„Već si ga gledala, Rika,“ bunio se. „Video sam te da ovde gledaš taj film,
još dok si bila u srednjoj školi. Gledala si ga barem dva puta.“
Dvadeset i jedan put, zapravo.
Volela sam horor filmove, ali sam isto uživala i u naučnoj fantastici, tako
da su Osmi putnik i Predator serijali bili veliki hitovi za mene.
A onda, kada su ih iskombinovali i napravili Osmi putnik protiv Predatora?
Mojoj sreći nije bilo kraja.
„Meni odgovara,“ Michael je pristao, kliknuvši na kanal, a film je upravo
počinjao tako što tim arheologa stiže na Antarktik. Dlake na rukama su mi
se podigle, a nožni prsti su mi se savili. Držala sam sendvič sa obe ruke,
uzimajući male zalogaje dok sam gledala u ekran. Mogla sam da čujem
Michaela kako grize svoj sendvič i otvara vodu… i dok smo stigli do scene
kada je vanzemaljska kraljica počela da polaže jaja, ja sam promenila položaj

226
i ispružila se ležeći na stomaku, oslonjena na laktove, a u rukama sam držala
sendvič i žvakala.
Stomak mi se stisnuo kada sam začula teško disanje vanzemaljske
kraljice. Njeno siktanje je odjekivalo kroz surround zvučni sistem i kada je
tim naučnika ušao u odaju za žrtvovanje, nesvesni svih vanzemaljskih jaja u
prostoriji koja samo što se nisu izlegla, ja sam spustila svoj sendvič i
odgurnula ga. Zgrabila sam ukrasno jastuče, sakrila se iza njega i virila preko
njegove ivice.
Prekrstila sam gležnjeve u vazduhu, trgnuvši se kad su jaja počela da se
otvaraju.
Duge noge su gmizale iz otvora, muzika se ubrzavala a jedno stvorenje
je iskočilo, leteći kroz vazduh pravo na ženino lice.
Spustila sam glavu, zabivši je u jastuk dok je ovu scenu smenjivala druga.
Okrenula sam glavu na stranu, smeškajući se dok sam iza jastuka virila
ka njemu. „Taj me deo uvek izbezumi.“
Ali on nije obraćao pažnju na TV. Njegov pogled je bio na mojim nogama.
Istog trenutka sam se zagrejala. Da li je on uopšte gledao film?
Još uvek je sedeo zavaljen na kauču, opušteno, ali njegov pogled je
proučavao moje telo i mogla sam samo zamišljati o čemu razmišlja.
I onda, kao da je tek tada shvatio da sam progovorila, konačno je podigao
pogled, susrevši moj, a zatim pogled prebacio na ekran, ignorišući me.
I ja sam se polako okrenula, i iako sam se pitala da li još uvek gleda u
mene nisam napravila ni jedan pokret da ustanem ili da uzmem ćebe.
Tokom narednog sata, nastavila sam da grlim jastuk dok je Predator lovio
Osmog putnika a svi arheolozi postali kolateralna šteta. S vremena na vreme
sam osećala na sebi Michaelov pogled, ali nisam bila sigurna da li je to
stvarno ili samo moja mašta.
Svaki put kada bi Predator vrebao u mraku ili Osmi putnik iskočio iza
ugla, mogla sam osetiti vrelinu njegovog pogleda, a ja sam stezala jastuk sve
čvršće i čvršće, sve dok me na kraju filma nisu zaboleli prsti.
„Tebi se sviđa da si uplašena, zar ne?“ čula sam njegov glas iza sebe. „To
je tvoj porok.“
Okrenula sam glavu u stranu, suzivši pogled, dok se na ekranu vrtela
odjavna špica.

227
 Sviđa mi se da sam uplašena? Uživala sam u horor filmovima, ali to nije bio
porok.
Stavio je dlanove na svoje butine, zabacio glavu i posmatrao me. „Svaki
put kad se Osmi putnici i Predatori pojave na ekranu tvoji se nožni prsti
saviju.“
Oborila sam pogled, spustila noge i polako se uspravila.
Pali su mi na pamet svi filmovi u kojima sam najviše uživala- horori,
poput Noći veštica i Petak trinaesti- i primetila sam koliko su mi zategnuti
stomačni mišići. Udahnula sam duboko, terajući ih da se opuste.
Da, u redu. Sviđao mi se način na koji je moje srce udaralo jače i volela
sam način na koji su moja čula bila oštrija, kada sam uplašena. Način na koji
se običan tik-tak zvuk u kući pretvarao u nečije korake, ili način na koji sam
bila vrlo svesna praznog prostora iza mene dok sam sedela na kauču,
osećajući se kao da je neko vrebao otpozadi.
Uživala sam u strahu od neznanja… šta se tamo nailazi i odakle dolazi.
„Kada smo nosili maske,“ Michael je rekao, spustivši glas skoro do
šapata, ”Sviđalo ti se, zar ne? Plašilo te je to, ali te je takođe i palilo.“
Podigla sam pogled oklevajući i pokušavala da ne prasnem u smeh. Šta
je trebalo da kažem? Da je činjenica što su izgledali kao čudovišta mene
palila?“
Odlučno sam odmahnula glavom i ustala, govoreći tihim glasom. „Idem
u krevet.“
Zgrabila sam svoj telefon i zakoračila, ali Michaelov glas me je zaustavio.
„Dođi ovamo,“ rekao je nežno.
Okrenula sam glavu suzivši pogled. Dođi ovamo?
Seo je oslonivši podlaktice na kolena i čekao, dok sam se ja premeštala sa
noge na nogu.
On je uvek igrao neke igre. Nisam mu verovala.
Ali iskušenje da se uključim u njegovu igru je bilo preveliko. Postajala
sam dobra u tome, i to mi se nekako svidelo.
Napravila sam par laganih koraka podižući bradu da se smirim.
Kada sam stigla do njega, smestio je ruku na moje kukove i povukao me
između svojih nogu. Iznenađeno sam uzdahnula kada se ponovo naslonio
na sofu povlačeći me sa sobom. Ispružila sam ruke, smestivši ih na naslon

228
kauča sa obe strane njegove glave, držeći se uspravno dok sam se naslanjala
na njega.
„Reci to,“ uzdahnuo je, držeći moje bokove sada sa obe ruke. „Palilo te je
to.“
Zatvorila sam usta i odmahnula glavom, gledajući u njega naniže sa
izazovom.
„Znam da jeste,“ tvrdio je, sa vatrom u očima. „Zar si mislila da nisam
video koliko ti je telo bilo napeto ili kako su ti se bradavice probijale kroz
majicu kada bi me videla da je nosim? Ti si malo uvrnuta. Priznaj.“
Stavila sam usne između zuba okrenuvši glavu u stranu.
Ali onda je on podigao bradu naviše i uhvatio zubima moju bradavicu
kroz tanki materijal moje majice, a ja sam zatvorila sam oči i ispustila tihi
jecaj.
O, Bože!
Vrelina iz njegovih usta mi se slivala u stomak kada je oslobodio
bradavicu a zatim je opet zgrabio, uvlačeći je između zuba.
„Imam masku na spratu,“ zadirkivao je, dok me je ljubio i grickao kroz
košulju. „Mogu je uzeti ukoliko želiš.“
Ne. Ne, nisam bila takva.
Odgurnula sam se od njega, ali me je čvrsto držao.
„Michael, pusti me.“
Ali tada sam osetila da mi telefon vibrira u ruci i brzo sam bacila pogled
na ekran, videvši da nema imena uz broj. Pročitavši broj, primetila sam da je
to broj njegove majke. To je čudno. Mislim da sam njen broj imala sačuvan u
kontaktima.
Ali odbacila sam sada tu nelogičnost, setivši se da je moja mama sa njom.
Morala sam odgovoriti na ovaj poziv.
Stavila sam pesnice na Michaelove grudi i odgurnula ga. „Pusti me.
Tvoja mama zove.“
Na to se samo nasmejao, a ja sam se namrštila.
Zgrabio je moju ruku i bacio me na stomak, dok me je svojim telom pribio
uz kauč, oslonivši se na moja leđa.
Otežano i ubrzano sam disala osećajući njegov kurac na svom dupetu
dok mi je otimao telefon iz ruke.

229
 Gledala sam široko otvorenih očiju kada ga je postavio nekoliko
centimetara ispred mene, dok mu je prst lebdeo iznad zelene slušalice za
prihvatanje poziva.
„Michael, ne,“ užurbano sam povikala, dok mi je panika stezala pluća.
Ali on je svakako prevukao preko ekrana. Zvonjava je prestala i čula sam
samo tišinu dok me je ona čekala da kažem nešto.
„Reci zdravo,“ prošaputao mi je u uho.
Odmahnula sam glavom, suviše uplašena time šta bi mogla čuti u mom
glasu.
Ali onda je on jednu ruku stavio preko mojih usta a drugu ugurao između
mene i kauča, a zatim je zavukao u moj šorc za spavanje i kliznuo svojim
prstima u mene. Ispustila sam prigušeni vrisak.
Jebem ti!
Izvijala sam se i pokušavala da ispružim ruke da prekinem vezu, ali on
se celim telom oslonio na mene, pritisnuvši me toliko da sam jedva mogla
disati.
„Psst..“ gugutao je.
Izvukao je svoje prste iz moje pičkice i počeo njima da ih trlja po mom
klitorisu, tako polako i nežno da sam počela da drhtim.
Čula sam njegovu majku kako oklevajući kaže „Halo?“ na drugoj strani
ali sam jedva mogla da dišem.
„Kaži zdravo,“ opet je prošaputao, ali ovaj put je njegov glas bio zadihan
i požudan kao da me je jebao.
Sklonio je ruku sa mojih usta, a ja sam polizala usne progutavši pljuvačku
da ublažim suvoću u ustima pokušavajući da pronađem glas. Otkucaji srca
su mi odjekivali u ušima, lecnula sam se pokušavajući da zaustavim
stenjanje koje je htelo da mi izađe iz grla zbog onoga što su mi njegovi prsti
radili.
„Zdr...Zdravo, gospođo Crist,“ davila sam se.
O, Bože. Zadovoljstvo koje su mi pružali njegovi prsti dok su me lagano
trljali kružnim pokretima slivalo mi se u stomak, skupljajući se i pretvarajući
u nešto što neću moći još dugo da kontrolišem.

230
 „Rika!“ zvučala je srećno dok je cvrkutala. „Jako mi je žao što zovem
ovako kasno, ali to je zbog vremenske razlike. Htela sam samo da vidim šta
radiš, pre nego postanem nedostupna. Šta se dešava tamo?“
Otvorila sam usta da odgovorim, ali Michael je zgrabio moju kosu u šaku
i povukao mi glavu u stranu, dok me je zubima grizao po vratu.
Moj ožiljak! Umirila sam se i čekala da ga oseti ili vidi, pa da zameni
stranu, ali nije. Lizao je i grickao, klizeći vrhom svog jezika po mom potiljku,
ne ostavljajući ni jedan jedini centimetar van domašaja svojih usana.
„Rika?“ upitala je.
Oh, da. Pitala me je nešto. Šta je bilo pitanje? Ne, čekaj. Znala sam pitanje.
Pokušavala sam da usredsredim pažnju na nju. Šta…?
„Da, hm...“ Ali izgubila sam nit misli kada je Michael kliznuo sa dva prsta
opet u mene, pumpajući jako, ravnomernim potiscima.
„Da li si uplašena?“ Michael mi je tiho zarežao u uho. „Kladim se da jesi,
i kladim se da ti se to sviđa. Čak mogu da se kladim da je ovo najbolji seks
koji si ikada imala, iako moj kurac još uvek nije u tebi.“
„Rika?“ Gospođa Crist je pozvala opet, ovog puta užurbanije.
Uzdahnula sam, a vrelina na koži dok mi je proždirao vrat slala je talase
kroz moje telo.
„Tvoja pičkica je tako jebeno vlažna.“ Izvukao je svoje prste razmazujući
vlagu oko mog klitorisa brzim kružnim pokretima. „Tako mekana i uska.“
Zastenjala sam, počevši da se trljam o njegovu ruku.
„Da,“ stenjala sam. „Da, gospođo Crist. Hvala što ste me pozvali. Za sada
je sve dobro ovde.“
Čula sam Michaela kako se smeje u moje uho, verovatno zbog toga
koliko sam besmisleno zvučala.
„Oh, dobro, draga,“ odgovorila je. „Da li si naletela na Michaela u
Delcouru? Rekla sam da pripazi na tebe, u slučaju da ti zatreba nešto.“
„Da li ti je nešto potrebno?“ zadirkivao me je tihim glasom, utiskujući
debelu, tvrdu izbočinu svog kurca u moju guzu. „Da li je to ono za čim tvoja
mala, uska pica preklinje?“
„Da,“ uzdahnula sam, dok je moj klitoris pulsirao jače i jače, a stomak mi
se zagrevao od požude.
A onda sam široko otvorila oči, shvativši da je ona to čula.

231
 „Um, da!“ procedila sam, pokušavajući da to prikrijem. „Videla sam ga
nekoliko puta.“
„Dobro,“ odgovorila je. „Nemoj da mu dozvoliš da se igra sa tobom.
Znam da deluje kao da je neprijatan, ali ume biti ljubazan.“
Njegovi poljupci i ugrizi su se širili po mom vratu i obrazu, i činili da se
naježim. „Ja sam ljubazan prema tebi, zar ne?“ šaputao je, prevlačeći svojim
zubima preko moje vilice. „Da, odsekla bi mi jebenu ruku kada bi zapravo
znala koliko sam trenutno ljubazan prema tebi.“
I sa tim je gurnuo prste nazad u mene i pumpao kružeći svojim kukovima
uz moju guzu, ubadajući me svojim kurcem, dok sam na leđima osećala
težinu njegovog tela.
Jebote! Butine su mi gorele i zgrabila sam rukama naslon sofe. Trebao mi
je orgazam i to što pre.
„Bez brige, gospođo Crist,“ prostenjala sam, zatvarajući čvrsto oči.
„Mogu se nositi sa njim.“
„Možeš li?“ rugao mi se u uho.
Ali gospođa Crist je nastavila. „Drago mi je da to čujem. A sada nastavi
sa ozbiljnim učenjem, a ja ću se vratiti pre Dana Zahvalnosti sa mnoštvom
poklona.“
Nisam mogla više da podnesem. Zavrtela sam kukovima ponovo i
ponovo, trljajući se o kauč.
„Spremna si da svršiš, ti malo derište?“ Michael je izazivao. „Reci mi
koliko ti se sviđa. Kaži mi da se jebeno navlažiš pri pogledu na moju masku.“
Okrenula sam usta ka njemu, očajno prošaputavši, „Molim te prekini
vezu.“
Nacerio se i spustio svoje pune usne tako da dodiruju moje. „Ne brini,“
disao je preko mojih usana. „Ona nikad ništa ne primeti. Po njoj, moj otac je
veran, Trevor je dobar, a meni se može verovati. Jer ću paziti na devojku
svog malenog brata preko dana, i neću je povređivati tokom noći.”
Trebalo je da budem ljuta zbog opaske o bratovljevoj devojci, ali me bolelo
dupe trenutno. Onda je zatvorio oči, stenjući, dok se trljao o mene preko
odeće. „Moja majka odbija da pogleda istini u oči, Rika.“

232
 Udarila sam čelom o kauč, osećajući kako mi se približava orgazam.
Svaka dlaka na telu mi je stajala uspravno a srce mi je tuklo u grudima dok
sam disala sve brže i brže.
„Reci,“ zahtevao je.
Ali ja sam odmahnula glavom i stisnula zube da bih sprečila sebe da
zajecam. Oh, Bože. Svršiću.
„Jako mi je žao, gospođo Crist,“ zastenjala sam. „Neko je na vratima.
Moram da idem, u redu?“
Naglo sam oslobodila ruku, obuzeta besom i snagom, dok sam žurno
prekidala vezu.
Zabacila sam glavu unazad, cvileći, „Oh, Bože.“ Trljajući sve jače, jebala
sam njegovu ruku jer mi je bilo očajnički potrebno da svršim.
Ali onda je izvukao svoju ruku iz mojih gaćica, a ja sam zbunjena, naglo
podigla glavu.
Šta to, dođavola, radi?
Okrenuo me je na leđa i opet legao preko mene, podižući mi ruke iznad
glave.
Toliko jako mi je pulsiralo između nogu da je bolelo, a bila sam na pragu
orgazma. Sranje!
„Michael, ne!“ zajecala sam, izvijajući se ispod njega. „Oh, Bože, zašto si
stao?“
Težina njegovog tela koju sam osećala između svojih raširenih nogu mi
je baš prijala. Vrtela sam kukovima, jureći za orgazmom.
„Jebeno nemoj da se trljaš o mene,“ zarežao je. „Neću ti dati da svršiš dok
mi ne kažeš istinu.“
„Koju istinu?“ odbrusila sam. „Misliš na ono koju ti želiš da čuješ?“
Isuse. Da li on ume da se zaustavi?
„Strah te pali, zar ne?“ bio je uporan.
Ne. Ko ga jebe. Trebao je da shvati da ne može više da me gurka unaokolo
i da mi radi ovo.
Stisla sam zube i namrštila se, odmahujući glavom.
Ne, Michaele. Tvoja maska me ne plaši. Ne pali me i mrzela sam kad si je nosio.
Bes je isijavao iz njegovih prodornih očiju, i videla sam kako mu se vilica
trza. Podigao se sa mene i pogledao me sa prezirom.

233
 „Idi u krevet,“ naredio je.
Borila sam se da sakrijem svoj osmeh dok sam se podizala sa kauča. Telo
mi je bilo zategnuto i napeto, a potreba je bila jebeno ogromna, da me je sve
bolelo.
Ali ja sam pobedila. Nije dobio ono što je želeo.
Izjurila sam iz kućnog bioskopa i otišla niz hodnik, trčeći uz stepenice na
drugi sprat. Nisam pokušavala da pobegnem od njega, ali sam bila jebeno
ljuta i zadovoljna sobom… i napaljena… i sada sam imala višak energije da
potrošim.
Zalupivši vrata spavaće sobe iza sebe bacila sam se na krevet i zabila
glavu u svoj jastuk. Ali hladna tkanina čiste posteljine nije mogla učiniti ništa
da smiri moju kožu koja je gorela.
Bila sam u užasnom stanju.
Toliko mi je trebalo da ga imam duboko u sebi, da ga osetim i okusim, i
da ga vidim kako bar jednom gubi kontrolu zbog mene.
Htela sam da me iskoristi i jebe, i da krene na mene sa očajem koji nije
pokazao ni prema čemu i ni prema kome.
Kako je uspeo da se zaustavi upravo tada? On nije mašina. Ipak sam
videla nešto u njegovim očima i osetila vrelinu njegovih usana. I on je mene
želeo.
Ispustila sam uzdah, pokušavajući da ujednačim disanje.
U krug, u krug, u krug... On je vukao, ja sam vukla. On je gurao, ja sam
gurala. Borili smo se i nadmetali, igrali i izazivali, ali on nikad nije popustio.
Nikada nismo na kraju završili kao sjedinjeni, da osetimo ono što je bilo
između nas.
I bila sam tako umorna. Nešto ga je sputavalo.
Buljila sam u sat pitajući se da li uopšte treba da podešavam alarm za
buđenje na njemu. Imam časove sutra, ali neću stići. Znala sam to. Već je bilo
dva sata posle ponoći, a ja još uvek nisam zaspala.
Zurila sam u crvene brojke, pitajući se šta da radim. Da li će se sutra
ponašati kao da se ništa od ovoga nije dogodilo?
Ali onda sam trepnula i mozak mi je otišao u stanje pripravnosti. Brojevi
na ekranu su nestali, sat se isključio, a ja sam naglo podigla glavu, totalno
zbunjena.

234
 Šta...?
Okrenula sam se oko sebe da vidim mala svetla koja su bila duž zidova
na kupatilu… ona koja su uvek ostajala upaljena kao neka vrsta noćnog
osvetljenja… ali i ona su bila ugašena.
Uspravila sam se i ustala, pa uključila prekidač na noćnoj lampi, ali i tu
se ništa nije desilo.
„Sranje.“
Okrenula sam glavu, pogledala kroz prozor i videla da napolju ima vetra,
ali ne toliko jakog. Pretpostavljam da je mogla zbog toga nestati struja.
Ustala sam iz kreveta, došetala do vrata i odškrinula ih. U hodniku je bio
mrkli mrak.
Nisam mogla videti ni metar ispred sebe.
Srce mi je ubrzano tuklo dok sam širom otvarala vrata vireći napolje.
„Michael?“
Ali jedini zvuk koji sam čula je bilo tiho zavijanje vetra napolju. Nožni
prsti su mi se stisli uz tepih.
Izašla sam iz sobe polako koračajući, razgledala unaokolo i pažljivo
osluškivala, idući niz hodnik.
„Michael?“ pozvala sam opet. „Gde si?“
Stisnula sam pesnice a sablasni mrak u kući je treperio na svakom
centimetru moje kože. Osećala sam da nekoga ima iza mene i da me
posmatra.
Sat je odzvonio da označi četvrt sata i radio je još uvek iako mu je bila
prazna baterija, a ja sam lagano sišla niz stepenice i ušla u hol, okrećući glavu
sa jedne strane na drugu i teško dišući.
Ali tada me je neko zgrabio za ruku, pa sam naglo uvukla dah. Ogromna,
tamna prilika me je podigla i omotala moje noge oko svog struka čvrsto me
držeći .
„Ne!“ vrisnula sam.
Zabio me je u zid pored malog stola, ogledalo iznad njega se zatreslo dok
sam ga grabila za ramena, a on zarivao prste u moje butine.
Zurila sam širom-otvorenih očiju, licem u lice sa strašnom crvenom
maskom.
Michael.

235
 Tamne, užasavajuće brazde slale su jezu niz moju kičmu, a njegove oči su
zurile kroz male proreze na maski, kao kod zarobljene životinje. Prestala sam
da dišem.
Strah mi se kovitlao u stomaku, zagrevajući moju unutrašnjost i stisnuvši
mi svaki mišić na telu. Zategla sam butine oko njegovog struka, osetivši
vlagu između svojih nogu dok mi je tanka majica dražila bradavice.
Oh, Bože. On je u pravu.
Oči su mi gorele i htela sam da zaplačem. Dođavola, u pravu je.
Ukrstila sam članke iza njegovih leđa i držala se za njegova ramena dok
su njegove oči boje lešnika zurile u mene. Bio je obučen u farmerice i crni
duks sa kapuljačom, baš kao nekad.
Zurila sam u njegove oči i polako klizila rukama oko njegovog vrata, a
bubnjanje u grudima mi je punilo svaki mišić u telu, čineći me snažnom.
„Da,“ uzdahnula sam, prinela usne blizu njegove maske i zadirkivala ga.
„Da, to me pali.“
A onda sam spustila glavu, zaronivši usnama niz njegov vrat i proždirući
ga.
Ispustio je uzdah, ukopao prste u moje butine dok sam klizila po njemu,
grickala ga i grizla. Zahvatila sam njegovu vrelu kožu između zuba, sisala i
ljubila, pre nego što sam se podigla i polizala njegovu ušnu školjku vrhom
jezika.
Klizeći niz njegov vrat ostavljala sam meke, žurne poljupce i mazila
njegovu kožu vrhom svog nosa, udišući njegov gel za tuširanje. Mirisao je
na začin i muškarca, a ja sam još više gurnula glavu prisilivši njegov vrat da
se izvije unazad, dok sam ga ljubila u grlo prevlačeći vrhom svog jezika do
njegove vilice.
„Rika,“ upozorio me otežalim glasom.
Ali ja nisam marila.
Mogla sam da čujem njegovo otežano disanje kroz masku i na trenutak
sam pomislila da će me zaustaviti, ali sam iznenađeno uvukla dah kada me
je opet podigao i zabio u zid, držeći me čvršće.
„Jebote,“ procedio je.
Njegova ruka je kliznula između naših tela, a ja sam zastenjala, pribivši
leđa uz zid da bih mu dala prostora da otkopča kaiš i farmerice.

236
 Dođavola, da.
Posegnula sam jednom rukom, povukla majicu preko glave bacajući je
na pod.
Stegla sam ruke oko njegovog vrata i pripila svoje gole grudi uz njegovu
crnu duksericu.
Pokreti su mu bili užurbani, njegova pohlepna ruka je kliznula ispod
čipke mojih ružičastih gaćica i povukla ih, strgnuvši ih sa mog tela.
Zatim je zgrabio svoj kurac vadeći ga iz farmerica i postavio svoje kukove
na pravo mesto.
„Znači sviđa ti se maska. Ti si jebeno nastrana, zar ne?“ zadirkivao je.
Klimnula sam glavom a osmeh mi se potkradao. „Da.“
Gladio je moju golu pičkicu glavićem svog kurca, povlačeći ga napred
nazad po mom prorezu
„Baš kao i ja,“ prošaputao je.
A onda je zabio bokove između mojih butina i ja sam zajecala dok je klizio
u mene centimetar po centimetar svojim tvrdim kurcem, zakopavši se u
moju vlažnu pičkicu.
„Oh Bože,“ dahtala sam, savijajući leđa. „Ti si tako tvrd.“
Koža mi je bila rastegnuta i bolelo je po malo, ali je takođe bilo jebeno
dobro. Njegov vrh me je trljao, negde tako duboko da sam ga osećala u
stomaku.
Zabila sam pete u njegova leđa i pribila svoje telo uz njegovo držeći ga
blizu sebi kada sam počela da ga jašem, susrećući njegove potiske iznova i
iznova.
„Tako je, dušo,“ tiho je režao.
Prodirao je u mene, gurajući moja leđa uz zid ponovo i ponovo, pa sam
se čvrsto držala dok je on udarao u mene i jebao me.
Cvilila sam, stežući njegovu duksericu rukama. „Michael.“
Navlačio me na sebe, kretao se sve brže i jače, a onda me osećaj njega
kako klizi unutra i van napokon preuzeo, ali to mi nije ni najmanje pomogao
da utolim potrebu. Glad je bila sve veća.
Zaronila sam uz njegov vrat, disala uz njegovu kožu dok sam prelazila
usnama napred i nazad, i šaputala, „Svi su mislili da sam dobra devojčica,

237
Michael.“ Zubima sam okrznula njegovo uho. „Ali ima toliko nevaljalih
stvari koje želim da učinim. Radi mi zločeste stvari.“
„Isuse,“ dahtao je. Zakačivši ruku ispod mog kolena gurao je moju guzu
u sebe i zabacio glavu unazad dok me je jebao jače.
„Da!“ uzviknula sam, njegov kurac je udarao dublje dok su moje butine
gorele na mestima gde me je stezao rukama.
Stomak mi je obuzela vrelina i bila sam nadomak vrhunca.
„Michael,“ zajecala sam, vrteći kukovima i jašući njegov kurac dok sam
stenjala i dahtala. Kućom su odjekivali zvukovi našeg dahtanja, stenjanja i
zvuk udaranja njegove kože o moju.
Zadovoljstvo se sakupljalo između mojih nogu, mišići su mi goreli, a ja
sam zatvorila oči puštajući ga da me jebe dok me je orgazam razarao i širio
se eruptirajući u mojoj unutrašnjosti, preplavljujući mi mozak i telo vrelinom
i zadovoljstvom.
„Jebote!“ jecala sam. „Michael!“
Moji glasni jecaji su odjekivali u velikom predvorju, moj klitoris je
pulsirao, a pičkica mi se stezala oko njega pokušavajući da ga zadržim u sebi.
Još jednom se zakucao u mene, a ja sam jače stegla ruke oko njegovog vrata
jašući ga.
Glava kao da mi je plutala u oblacima. Klonula sam i pustila da mi čelo
padne na njegovo rame dok je orgazam prolazio kroz moje telo.
„Tako lepo malo čudovište,“ prošaputao je, dok su mu se grudi nadimale.
Podigao je ruku, uhvatio donji deo svoje maske i strgnuo je bacajući je na
pod. Njegovi prodori su se usporili, a ruke zategle oko mog tela koje je sada
bilo skroz mlitavo.
Trepnula sam izmorenim očima, pogledala u njega i videla u njegovim
očima glad koja je još uvek bila prisutna. Polako me je spustio, skinuo sa sebe
duksericu i bacio je na pod.
Kosa mu je bila natopljena znojem i kada je provukao je ruku kroz nju,
ona je stajala uspravno i izgledao je tako seksi.
Tanak sloj znoja mu se presijavao na golim grudima, i ja sam spustila
pogled na njegov kurac koji je još uvek stojao tvrd i bio uperen pravo ka
meni.
„Ti nisi svršio,“ rekla sam tiho.

238
 Ugao usana mu se izvio i izgledao je preteće. „Nismo ni blizu toga da
smo završili.“

239
 Zabrljao sam.
Želeo sam je i želeo sam je za sebe ove noći. Učinio sam to i nije se moglo
poništiti, zato jebi ga. Uživaću u tome.
Kliznuo sam rukom niz njenu guzu i stisnuo je, pribivši njeno telo uz
moje. Njene mekane sise su se stisnule uz moje grudi i osetio sam grebanje
njenih tvrdih bradavica o moju kožu.
Dođavola, ima prelepo telo.
Mekana, preplanula koža, još uvek tamna od vremena provedenog na
plaži ovog leta, i grudi.. velike i okrugle, bile su uperene pravo ka meni, kao
da su molile za malo pažnje.
Nagnuo sam se i prešao vrhom jezika duž njenog ožiljka, osećajući kako
se tanka nazubljena linija izvija naviše i ustupa mesto glatkoj koži iza uha.
Nikad mi nije promaklo kako ga je krila u blizini mog brata, kao da ju je
činio manje lepom.

240
 Ne. Naše ogrebotine i modrice, tetovaže, ožiljci, osmesi i bore pričaju naše
priče, a ja nisam želeo prazno parče papira. Želeo sam nju i sve ono što je
ona zaista bila. Makar noćas.
Konačno je zabacila glavu, opustila se i dozvolila mi da radim sve što
poželim.
Jeza mi se spustila niz kičmu. Bilo mi je previše teško da ne svršim ranije.
Suviše dugo me je palila i zamalo sam izgubio kontrolu. Ipak, ja
stvarno nisam ovo planirao.
Bar ne ništa više od toga da je preplašim i provociram sa maskom.
Ali kada sam je držao u naručju, a ona zategla svoje butine oko mog
struka, strah u njenim očima je prerastao u požudu, i time me je potpuno
razbila.
Nisam mogao poverovati da je uzela ono što je želela. Nikad nisam sreo
nekoga poput nje. Odgovarala je na svaki izazov.
Povukla se unazad i oprezno me pogledala. „Nećeš me sada izbaciti
napolje, zar ne?“
Zamalo sam frknuo. „Zar mi ne veruješ?“
„Da li si mi ikad dao razloga za to?“ izazivala me je iznenada ozbiljnim
glasom. „Znam da uvek imaš nekog keca u rukavu.“
Zabezeknuto sam je pogledao. Naravno, uvek sam imao nekog keca u
rukavu. Ideje.
Možda sam tokom godina i pokušavao da je ignorišem, ali maštarija ili
dve su se ušunjale, nažalost, i iako su one činile da mi bude teže u njenoj
blizini, ipak su me držale napaljenim. Držale su me ljutim i spremnim.
Podigao sam glavu i pogledao je. „Da li još uvek ovde imaš svoju školsku
uniformu?“
Malo je nagnula glavu u stranu, izgledajući sumnjičavo pre nego što je
klimnula.
„Idi, obuci je.“ Podigao sam ruke i protrljao je po mišicama. „Sve.
Kravatu, sako, suknju, sve.“
„Zašto?“
Osmehnuo sam se iako nisam hteo, i sklonio se u stranu da je propustim
da ode do stepenica. „Zato što ne možeš pobediti, ukoliko se ne igraš.“

241
 Ljutito me je pogledala a ja sam je pljesnuo po guzi, požurivši je uz
stepenice.
Što smo duže razgovarali, to sam više dolazio sebi. A što sam duže nju
polu golu gledao ispred sebe, to sam više želeo da je uzmem, baš ovde na
podu.
Ali imao sam nešto bolje na umu.

„Šta to radimo?“ upitala je, vireći kroz vetrobransko staklo. „Zašto smo
ovde?“
Zaustavio sam se ispred crkve Svetog Killiana. Farovi su svetleli u mraku
i padali na polomljene vitražne prozore i jezivu tamu unutra. Oronula
kamena konstrukcija je bila okružena opalim jesenjim lišćem, i jedini zvuk
koji se čuo je bio huk vetra kroz krošnje drveća iznad nas.
Stomak mi se zavezao u čvor od iščekivanja, a kap znoja mi se slivala niz
leđa.
Ovo je moje omiljeno mesto.
Obeleženo bogatom istorijom i ispunjeno sa hiljadu uglova i malih
prostorija. Kao dete sam se napolju unaokolo penjao, istraživao i bio
izgubljen satima.
Ugasio sam auto i farovi su se isključili. Izašao iz njega a miris zemlje je
ispunio moje nozdrve. Ovo mesto sam osećao kao svoj dom više nego bilo
koje drugo.
Zalupio sam vratima, uzeo masku u ruku i gledao Riku kako izlazi iz G
klase. Njene nervozne oči su osmatrale mračnu i tihu katedralu, a grudi su
joj se podizale i spuštale sve brže.
Uplašena je. Dobro.
Pustio sam da mi pogled još jednom obuhvati njenu odeću, iako sam je i
pre nego što smo pošli od kuće dobro pogledao.

242
 Nosila je njenu teget-zelenu kariranu suknjicu i belu košulju sa kravatom
u istom dezenu kakva je bila suknja, a preko toga teget sako. Na nogama je
nosila crne baletanke. Čak je očešljala kosu i nanela malo šminke da se
osveži.
Mislim da je znala o čemu se radi kada sam joj rekao šta da obuče, ali je
definitivno bila iznenađena kada sam joj rekao da uđe u auto.
A sada...malo je uplašena.
Bacio sam pogled na njene noge, a moj kurac je rastao na sećanje koliko
su bile meke i koliko je vrelo između njih.
Srce je počelo ubrzano da mi lupa.
„Idemo dole u katakombe.“ Klimnuo sam glavom prema katedrali. „Bez
poveza ovog puta.“
Osmehnuo sam se, zadržavajući strog izraz lica. Nisam želeo da se oseća
sigurno.
Spustila je bradu gledajući u tlo, kao da će na njemu naći neki odgovor.
Da li će reći ne? Da li će mi postaviti još jedno pitanje na koje neću da
odgovorim?
Ili će se igrati?
Podigla je svoj pogled i otežano progutala, a preko lica joj je prošao izraz
prkosa.
Suzdržao sam se da se ne osmehnem videvši kako se okreće i kreće ka
sporednom ulazu.
Podigao sam masku, navukao je preko lica i polako krenuo za njom.
Vrebao sam je, nisam je sledio.
Zurio sam u njenu pozadinu, išao korak po korak, polako i smireno dok
je ona žustro koračala, penjala se preko stena i neravnog tla. Okrenula je
glavu, pogledala preko ramena i snuždila se kada je primetila masku.
Ali opet se mirno okrenula i nastavila da se kreće, pomirivši se sa time.
Moj dah je ispunio unutrašnjost maske i mogao sam osetiti tanak sloj
znoja koji mi izbija na čelu.
Zadnji deo njenih butina, onih nekoliko centimetara koje sam mogao
videti, činili su da stežem ruke u pesnice. Želeo sam da kliznem prstima
ispod suknjice i dodirnem kožu za koju sam znao da je meka kao puter.

243
 Vrh njene kose je sijao na mekanoj svetlosti meseca, i svaki put kada je
nervozno bacila pogled na mene preko ramena srce bi mi se ubrzalo zbog
toga.
Nateraću te da vrištiš.
Polako je zakoračila u katedralu kroz vrata koja su sada visila na
šarkama, i zastala razgledajući uokolo.
Ali mi nismo došli u razgledanje. Spustio sam ruku na njena leđa i
pogurnuo je napred.
„Mich…“ dahnula je, ostavši bez glasa. Trznula je glavom, tresući je dok
je otežano disala. „Mislim da ne bi trebalo…“
Ali sam momentalno posegao i zgrabio je za vrat, prekinuvši je i ponovo
je gurnuvši unazad.
„Michael!”
Njene grudi su se ubrzano podizale i spuštale i naglo se odmakla od
mene, a oči su joj bile ispunjene stravom. Progutala je pljuvačku, gledajući
me i zasigurno sam mogao reći da je sada bila jebeno uplašena.
Ali onda sam suzio oči videvši kako joj se ruka odsutno spušta do
unutrašnje strane butina.
Isuse. Ona je bila toliko jebeno napaljena, toliko da je bila spremna da se
trlja upravo ovde. Naglo je povukla ruku, verovatno jer je shvatila šta je
impulsivno uradila.
Pokazao sam glavom na ulaz u katakombe, ne progovarajući. Oklevala
je, gledajući sa jedne strane na drugu, ali se ipak okrenula i pošla tamo.
Nije mi verovala. Ali je želela.
Stigli smo do ulaza. Hladan vazduh se podizao i probijao kroz moje
farmerice i duks.
Zastala je. „Tamo nema...“ okrenula je glavu na stranu, razgovarajući sa
mnom. „Tamo nema svetla.“
Stajao sam iza nje, gledao u vrh njene glave i čekao. Nije me bilo briga da
li ima svetla.
Kada nisam rekao ništa, izgleda da je i sama to shvatila. Udahnula je
duboko i zakoračila, polako pronalazeći sledeći stepenik dok se držala
rukom za zid sa naše desne strane, koristeći ga da je navodi a i kao oslonac.
Sa svakim njenim korakom moj kurac je postajao sve tvrđi.

244
 Stigavši do podnožja stepenica, okrenula je opet glavu i pogledala me sa
pitanjem u očima. Ovde dole je bio skoro mrkli mrak, samo je malo mesečine
prodiralo kroz pukotine na plafonu.
Ledena tišina iz tunela sa leve i desne strane nas je zarobila poput zidova,
i pitao sam se da li ima još nekog ovde dole.
Pribivši se uz nju, gurnuo sam je unazad u lučni prolaz koji se nalazio
ispred mene. U istu onu prostoriju u koju sam je uveo pre tri godine.
Ubrzala je korake i ušla u odaju ispred mene, a njena svetla kosa je bila
jedino što sam mogao razaznati u mraku.
„Michael?“ pozvala je. „Gde si?“
Izvadio sam upaljač, pritisnuo ga i zapalio malu sveću u zidnoj svetiljci
pored vrata.
Slabi odsjaj je jedva osvetlio sobu, ali mi je to bilo dovoljno da je vidim.
Zakoračio sam ka njoj, primetivši da je madrac koji je zadnji put bio ovde
nestao i da je zamenjen malim, drvenim stolom.
„Da li ovde dole ima ljudi?“ uzdahnula je. „Čujem nešto.“
Nastavio sam da joj prilazim, zgrabio pantljiku iz svoje dukserice i
izvukao je.
Vetar je duvao kroz rupe i pukotine, stvarajući zvuk koji je ličio na
šaputanje u tunelima, ali ona to nije shvatila. Njena čula su bila pojačana
zbog straha.
„Michael?”
Zgrabio sam joj ruke čuvši njen maleni jecaj dok sam omotavao crnu
vrpcu oko njenih zglobova, spojio ih zajedno i zavezao čvor.
„Michael, šta to radiš?“ pitala je. „Reci nešto!“
Uhvatio sam njene zavezane ruke, podigao ih iznad njene glave i zakačio
za drugu svetiljku visoko na zidu. Bila je prisiljena da se podigne na vrhove
prstiju, njeno telo je sada bilo izduženo, čvrsto i rastegnuto.
„Michael!“ uvrtala se i uvijala.
Stajao sam blizu nje i gledao je kada sam pružio ruku i zgrabio donji deo
njenog malog džempera i belu košulju koja je virila ispod njega. Podigao sam
oba, povukao ih na gore, zajedno sa brusom i ostavio ih da stoje visoko iznad
njenih grudi.
„Michael, ne!“ bunila se. „Čula sam nešto, a i hladno mi je.“

245
 Spustio sam pogled na njene savršene grudi, malo veće od moje šake, sa
bradavicama tvrdim poput metka. „Vidim.“
Spustio sam glavu, strgnuo masku i uzeo njenu od njenih dojki u usta,
obuhvativši je rukom i prekrivajući bradavicu svojim usnama. Omotao sam
ruku oko nje i približio je sebi, dok mi se migoljila u naručju.
Prelazio sam jezikom preko tvrdog pupoljka, igrao se, grickao mekanu
kožu oko njene bradavice i proždirao je, uživajući u tome što mogu da je
dodirujem i mazim kako ja želim.
Zastenjao sam.
Okrenuo sam glavu na drugu stranu, dohvatio njenu drugu dojku i
ostavljao duboke, gladne poljupce svuda, uzevši je u usta i uvukavši njenu
slatku kožu između zuba.
Telo joj je drhtalo i zabacila je glavu nazad, stenjući.
Uspravio sam se i zgrabio je za kosu na potiljku jednom rukom, dok sam
drugom spustio niže i skliznuo prstima u njene gaćice.
Prešao sam jezikom preko njenih usana, a zatim pogledao u njene plave
oči. „Sada ti više nije toliko hladno,“ zadirkivao sam je, a moji prsti su bili
zahvaćeni njenom vrelinom. „Ovde dole si lepa i vrela.“
Curilo je iz nje, koliko je bila vlažna.
Sklonio sam ruke sa nje, povukao se i pogledao u njeno prelepo telo.
Jedna od cipela joj je spala, a druga bila navučena samo do pola. Njen
mekani, glatki stomak i sise su bile izložene dok je stajala potpuno
bespomoćna samo za mene.
Spustio sam se na jedno koleno ispred nje, podigao pogled zaključavši
oči sa njenima i kliznuo rukama ispod njene suknje. Moj kurac se trzao na
dodir roze čipkastih gaćica koje je nosila. Svetlo roze.
Tako slatko.
Podigavši njenu suknju, polizao sam joj klitoris preko gaćica, osetivši
tvrdu, malenu kvržicu kroz materijal.
„O, Bože!“ zajecala je.
Povukavši čipku u stranu, oklevao sam samo na trenutak upijajući
pogledom njenu golu pičkicu i besprekornu kožu, pre nego sam je prekrio
svojim ustima, sišući njen klitoris i povlačeći jezikom po celoj njenoj dužini.

246
 Podigavši joj butine odigao sam joj stopala sa zemlje i uronio u nju,
zakopavajući svoj jezik u njenu pičku.
„Molim te!“ preklinjala je, stenjući i pokušavajući da se oslobodi mog
stiska. „Michael, ne.“
Liznuo sam joj klitoris još jednom pa se povukao, zgrabio njene gaćice
i svukao joj ih niz noge.
„Rekla si mi ne?“ izazivao sam. „Ne voliš malo jezika u svojoj pici?“
Telo joj je podrhtavalo, a udasi bili plitki.
Uspravio sam se, bacio njene gaćice u stranu, a zatim posegao i
zgrabio njene zglobove, skidajući ih sa svetiljke. „Da, znam da ti se sviđa,“
zarežao sam. „I dobićeš to.“
Prešao sam rukom preko svog kurca kroz farmerice, osećajući bol
zbog toga što još uvek nisam svršio. Dok mi je puls udarao u vratu zgrabio
sam je za ruke, okrenuo i gurnuo na zemlju.
„Michael!“ kriknula je, sletevši na guzicu sa rukama još uvek vezanim
ispred sebe.
Spustio sam se na kolena, nadvio se nad njom i svukao svoju
duksericu i majicu. Zatim sam iz džepa izvukao kondom i pocepao omot.
„Ti možda misliš da se ja zajebavam sa tvojom glavom,“ rekao sam,
gledajući je dok sam otkopčavao kaiš i farmerice, „ali ti ne znaš šta ti meni
radiš svih ovih godina.“
Legao sam na nju, šireći joj noge dok sam joj ruke pritisnuo iznad
glave, držeći ih jednom svojom rukom.
Stavio sam kondom i prelazio kurcem gore- dole po njenom mokrom
prorezu, nalazeći njen vreli ulaz.
Otežano sam disao, šapućući usana prislonjenih uz njene. „Nemaš
pojma.“
I zabio sam kukove, kliznuvši kurcem u njenu tesnu pičkicu.
„O, Bože!“ uzdahnula je.
Sagnuo sam se, držeći telo u ravni sa njenim dok sam klizio unutra i
van, ubrzavajući tempo.
„Tako si jebeno vrela unutra,“ zarežao sam uzimajući njene usne i
ljubeći je duboko i strasno. Njen jezik se trljao o moj, šaljući trzaje pravo u
moj kurac.

247
 Tako jebeno tesna. Podvukao sam ruku ispod njene guze, držeći je u
mestu dok sam je pribijao sve jače u prašinu ispod nas i jebao je.
„Prokletstvo,“ dahtao sam, zabijajući kukovima opet i opet i opet,
udarajući u nju sve jače i brže.
Njene sise su poskakivale napred i nazad dok sam udarao u nju,
zakopavajući svaki put kurac sve do kraja.
Cvilela je, a njeni uzdasi su postajali sve glasniji i glasniji i osetio sam
kako se zateže oko mog kurca, stežući me kao čelična traka.
Trbušnjaci su mi se zategli, osetio sam kako mi sva krv hrli u prepone
a vrelina se skuplja u kurcu.
„Rika, jebi ga,“ zastenjao sam. Uskoro ću svršiti.
Naslonio sam glavu u njen vrat i nastavio da pumpam u nju dok sam
joj govorio na uho. „Hajde, ti mala droljice,“ zarežao sam tiho. „Ti si tako
dobra u jebanju. Raširi te noge za mene.“
Zatvorila je oči i stisla ih, uvukla dah i zabacila glavu unazad, jer su je
moje prljave reči prebacile preko granice.
„Oh, Michael. Oh, Bože!“ jecala je, primirivši se dok sam ja prodirao
jače i jače.
Stisnuo sam njenu guzu rukama i grickao zubima po njenoj vilici.
„Dođavola, Rika. Tako je jebeno dobro.“
Uzdižući se gledao sam njeno prelepo lice dok sam uranjao u njenu
mokru vrelinu opet i opet iznova. Rumenilo se razlilo po njenim obrazima i
grizla je donju usnu zubima, uživajući u svakom mom centimetru.
Kurac mi je nabrekao i onda sam prodro još jednom pre nego sam ga
izvukao iz nje, strgao kondom i uzeo ga u ruku povlačeći napred i nazad
dok sam svršavao.
Moja sperma je letela i padala po njenom golom stomaku i sisama, a
mišići u stomaku su mi se stisnuli jer je zadovoljstvo bilo prejako.
Nikad nisam video nešto tako jebeno vrelo.
Svaki mišić u telu mi se zagrejao, a jebeno olakšanje mi je došlo do
glave i ispunilo svaki centimetar moje kože.
Pokušavao sam da povratim dah i seo na pete, uvukavši kurac u
farmerice.

248
 Ali kada sam je pogledao, prokleto sam poželeo da to učinim opet.
Ruke su joj još uvek bile zavezane i stajale iznad njene glave, sise su joj
izgledale tako primamljivo a školska suknja joj je i dalje bila podignuta.
Zatreptala je očima ka meni, sa malenim osmehom na licu. „Da li
možemo ovo ponovo da uradimo?“
Pružio sam ruku da dohvatim moju duksericu kako bih je očistio i tiho
se nasmejao.
Kakvo malo čudovište.

Sedeo sam pored kreveta na stolici sa laktovima naslonjenim na vrhove

kolena dok sam se naginjao, posmatrajući je dok spava. Pesma Deathbeds
od Bring Me the Horizon je tiho svirala sa iPoda na noćnom stočiću, a ja sam
obmotao šaku oko pesnice, premotavajući sinoćne događaje u glavi iznova i
iznova.
Ona je zaspala u autu na putu ka kući iz katakombi, pa sam je uneo,
svukao, i smestio u svoj krevet.
Zašto li sam je stavio u moj krevet?
Njena noga je provirila iz sive posteljine u koju je bila uvijena dok je ležala
na stomaku, glave okrenute ka meni. Kosa joj je bila rasuta po jastuku
prekrivajući joj oči dok je njeno golo telo ležalo tiho i nepomično, a samo
jedva primetno njegovo podizanje i spuštanje mi je govorilo da diše.
Bila je iscrpljena. To je imalo smisla. Prošla je kroz pakao sinoć.
Okrenuo sam glavu i uglom oka video sunce kako sija kroz prozore.
Stisnuo sam zube i opet se okrenuo ka njoj. Nisam spreman da novi dan
počne. Nisam spreman da se noć završi.

249
 Na ivicama njenih stopala i listova videle su se mrlje od prljavštine. U
kosu joj se uplela zemlja iz katakombi, i znao sam da ima modrice na
bokovima od naše druge runde tamo dole.
Bilo je lepo saviti je preko tog stola.
Na zglobovima šaka je imala tragove od vrpce kojom sam ih omotao, i
mogao sam primetiti mali crveni trag na mestu gde sam je ujeo za vilicu.
Nisam mislio da sam to učinio toliko jako, ali ona je imala trag da dokaže.
I nikad nije izgledala toliko seksi. Nikada.
Njena odeća je ležala u prljavoj gomili na podu, uključujući i čipkane
roze gaćice sa kojima sam se baš zabavio dok sam ih skidao i spustio sam
pogled ne želeći ništa više nego da zaustavim vreme.
Nikad nisam bio sa ženom koja je hranila moju žudnju kao ona. Nikad
nismo glumili različite uloge, nikada nisam nosio masku, igrao igre, niti bilo
šta slično sa bilo kim drugim. Jebi, napuni, ljubi, liži, stenji, pumpaj, svrši i
ponovi. Jebeno sam se izgubio u svemu tome.
Ali Rika je bila...
Naslonio sam se nazad u stolicu, provukao rukom kroz kosu nemoćan da
sklonim pogled sa nje.
Rekla je da mi ne veruje, ali znam da je to laž. Mogao sam da se kladim
da sam ja osoba kojoj je najviše verovala.
Nakon svega, mi smo isti. Vodili smo bitku sa sramom svakog dana,
boreći se da shvatimo kome možemo dozvoliti da nas vidi onakvim kakvi
stvarno jesmo i konačno smo našli jedno drugo.
Nažalost... bili smo sjebani.
Moj telefon je zavibrirao na punjaču na noćnom stočiću, pa sam pokušao
da ga ignorišem zatvorivši oči.
Nisam bio spreman.
Hteo sam da povučem zastore, podignem je i stavim u kadu. Želeo sam
da je vidim kako me jaše pored bazena i da se igram još igrica sa njom. Hteo
sam da se pretvaram da upravo ne propuštam trening, da moji prijatelji ne
čekaju na mene... i da se Rikin svet neće upravo raspasti.
Ali moj telefon je zavibrirao opet i ja sam se nagnuo napred zakopavši
glavu u dlanove.
Rika.

250
 Zidovi su se zatvarali oko mene.
Ne bih smeo da gledam u nju. Ne bih smeo da volim da je dodirujem, i
ne bi trebalo da je osećam omotanu oko mog kurca svake sekunde od kako
sam je sinoć imao prvi put.
Ona nije moja. Nikad neće biti moja.
I ne bi trebalo da je želim.
Ustao sam i pošao do kreveta, nagnuo se i proučavao njeno lepo lice.
Jebi se, Rika.
Jebi se. Ne mogu da izaberem tebe. Zašto mi ovo radiš?
Okrenuo sam glavu, posegao preko noćnog ormarića i uzeo svoj telefon.
Imao sam nekoliko propuštenih poziva, ali nisam se gnjavio preslušavanjem
glasovne pošte ili čitanjem poruka.
Umesto toga sam otkucao jednu poruku Kaiu.
Završi s tim.
Ispravio sam se i posmatrao je sa visine dok sam spuštao svoj telefon.
Sada je to učinjeno. I nema povratka nazad.

251
 Skrenuo sam na šljunkovito parkiralište dok su mrak osvetljavali
farovima svih ostalih učesnika zabave koji su pristizali. Skladište je bilo
napušteno pre mnogo godina, ali pošto još uvek nije vraćeno u upotrebu ili
srušeno, mi smo koristili svaku priliku da ga zaplenimo da bi se opustili i
pravili haos.
Ljudi su donosili buriće piva i alkoholna pića, samozvani gradski di
džejevi su nameštali svoju opremu, ispunjavajući noć besom i bukom, tako
glasnom, da nismo mogli razmišljati ni da smo hteli.
Na ovo sam čekao.
Naravno, želeo sam da vidim kako će se uklopiti sa mojim prijateljima.
Da li će moći da nas prati? Da li će uopšte uspeti da ostavi otisak u našem
svetu?

252
 Ali ono što sam najviše želeo je da je odvojim od moje porodice, njene
majke, Trevora, i da samo vidim nju opuštenu. Hteo sam da vidim ko je ona
kad prestane da mari šta će ostali misliti o njoj ili šta očekuju od nje.
Kada konačno shvati da je samo moje mišljenje ono koje je bitno.
I iako je uvek ona mene posmatrala dok smo odrastali, to nije značilo da
ja nisam uvek bio svestan nje.
Još uvek se sećam dana kada se rodila. Pre šesnaest godina, jedanaest
meseci i osamnaest dana.
Tog prohladnog novembarskog jutra kada mi je majka dozvolila da je
držim u naručju i kada je moj otac odmah oteo iz mojih i ruku i stavio je da
leži pored Trevora, koji je tada i sam bio beba.
Čak i sa tri godine sam razumeo. Ona je bila Trevorova.
I onda sam ja tako sedeo tamo, želeo da mi je vrate u naručje, želeo da
vidim bebu i da budem uključen u zabavu, ali nisam smeo da priđem ocu.
On bi me odgurnuo.
Zato me nije bilo briga. Pobrinuo sam se da nikad ne marim.
Dok sam odrastao, toliko puta sam skrenuo pogled sa nje. Pazio sam da
ne razmišljam o tome dok su se ona i Trevor družili ili išli na časove zajedno
zato što su istih godina, i pobrinuo sam se da je ne primećujem u prostoriji
ili da je osećam kraj sebe. Pazio sam da ne razgovaram previše sa njom ili da
budem dobar prema njoj i pustim je pod kožu.
Bila je previše mlada.
Nismo se kretali u istim krugovima.
Moj otac bi me nasilno odvojio od nje. On mi je oduzeo sve ono što me
činilo srećnim. Zašto se truditi?
A onda su me ti izgovori izjedali iznutra i pretvarali bes u ogorčenje, a
ogorčenje u mržnju… i napokon je došao dan kada me zaista više nije bilo
briga.
Izgleda da je to nije zbunilo. Što sam se više povlačio i ponašao se prema
njoj sa nestrpljenjem i distancom, ona se sve više približavala.
Pa sam se umesto toga, udaljio. Otišao sam na koledž i retko dolazio kući.
Nisam je video mesecima pre nego sam danas ušao u učionicu i video je kako
sedi tamo i izgleda tako odraslo i prelepo, kao jebeni anđeo. Nisam se

253
mogao uzdržati. Došao sam do nje, poželeo da joj kaže da ustane i pođe sa
nama, ali kada je podigla svoj pogled susrevši moj, znao sam da ne smem.
Ne bih se zaustavio da jesam. Ne bih mogao da je pustim nazad.
Zašto ona? Zašto, pored moje majke koja me je uvek volela i mojih
prijatelja koji su mi uvek čuvali leđa, zašto je Erika Fane bila ona koja je činila
da moja pluća dišu i krv da mi vri. Uvek je mogla da dopre do mene.
I od danas, kada se pojavila kod katedrale, ja sam prestao da poričem
potrebu da mi bude blizu i završio sam sa tim da je više guram od sebe.
Dođavola sa tim. Ja mogu i ne moram da je pustim unutra sada kada je sve
rečeno i učinjeno, ali hajde da vidimo gde će nas ova noć odvesti.
Nisam bio razočaran.
Imala je petlju, i sviđala se mojim prijateljima, iako sam mogao reći da je
Damon još uvek nije prihvatio. Bila je jedna od nas.
„Dođavola, nadam se da neko pravi roštilj unutra,“ Will se žalio dok sam
se parkirao. „Još uvek sam jebeno gladan.“
Nasmejao sam se u sebi. Svaki put večeras kada je pokušao da jede bili
smo ometeni, a sada smo bili suviše nabrijani i hteli smo da pijemo.
Ugasio sam motor i svi su izašli, Damon i Kai su skinuli svoje dukserice
i bacili ih na njihova sedišta, dok je Will sakupio maske i spakovao ih u torbi
u gepeku auta.
Bacio sam pogled i videvši Rikin nakit ispod sedišta, shvatio da je
verovatno najbezbednije da ostane u autu, pa sam zalupio vrata i krenuo ka
zadnjem delu.
„Dolazi ovamo, Malo Čudovište.“ Will je povukao iza zadnjeg dela auta.
Gledao sam ih preko svog ramena primetivši kako podiže ruku do njenog
lica i izgledalo je kao da je maže nečim.
Prevlačio je prstima po njenoj koži, a ja sam onda primetio šta je u
njegovoj ruci. Imalin za obuću. Čuvali smo ga u torbi u slučaju da se maska
polomi na nekom od naših poduhvata i da moramo da improvizujemo.
Završio je i nacerio joj se. „Ratnička boja,“ objasnio je. „Sada si jedna od
nas.“
Okrenula se dok joj je mali osmeh krasio lice. Razmazana crna pruga
putovala je sa leve strane čela, dijagonalno niz lice pa preko nosa, i
završavala se na desnoj strani njene vilice.

254
 Prekrstio sam ruke preko grudi i ignorisao nalet osećanja u njima.
Izgledala je opako.
Nekoliko kapi kiše mi je sletelo na lice, a oko nas sam čuo uzbuđeni smeh
i urlike dok su ljudi jurili preko parkinga pokušavajući da uđu unutra pre
nego krene pljusak.
Rika je zabacila glavu, a hladne kapi su sijale na njenim obrazima i čelu
dok su joj se usne širile u osmeh.
„Hajdemo!“ Kai je povikao.
Okrenuo sam se i ušao u skladište, Kai i Damon bili su pored mene dok
su Will i Rika išli za nama.
Ulazak u masivnu zgradu je bio kao da si zakoračio u drugi svet.
Stovarište je bilo uništeno pre mnogo godina, a boja sa čeličnih greda
petnaestak metara iznad naših glava bila je oguljena vremenskim prilikama
i starošću. Jedva su neki zidovi ostali, a dotrajali krov je imao nekoliko
velikih rupa koje su kiši, koja je sa svakim minutom sve jače padala,
olakšavale da sipa unutra.
Ušli smo polako, prihvatajući haos koji je podsećao na mali, post-
apokaliptični podzemni grad.
Međutim uprkos mraku, sirovom osećaju prljavog i hladnog metala, i
lomače koja je besnela levo dok su ljudi igrali uz Devil’s Night od Motionless
in White, ovde je ludilo bilo bolje od bilo koje zabave bratstva na koju sam
išao na koledžu.
Niko nije mario kako je izgledao. Svakako će se zaprljati. Svi, uključujući
i devojke nosili su farmerice i Starke, i zapravo nije te bilo briga za razgovor,
jer je bilo preglasno da bi se pričalo. Nema vazduha, nema drame, nema
maski. Samo muzika, bes i buka… i na kraju, kada te uzbuđenje preplavi,
nađeš devojku ili ona nađe tebe i onda nestanete na neko vreme gore, na
spratu.
Ljudi su nas pozdravljali dok smo ulazili i bez pitanja, četiri plastične čaše
piva su se pojavile, a mlada devojka se smešila dok nam ih je dodavala.
„Potrebna nam je još jedna,“ rekao sam joj predajući moju Riki.
Ali pre nego je dobila priliku da je uzme, neke ruke su se omotale oko
njenog struka i podigle je u vazduh.

255
 Uzdahnula je a zatim prasnula u smeh dok je njen drug Noah, koga
pamtim iz srednje škole jer se motao oko nje, bacao gore dole u svom
naručju.
Napeo sam se, poželevši da skinem njegove jebene ruke sa nje, ali onda
sam se setio da ne samo da su bili drugovi, već i da je on bio razlog što ona
nije više propatila od ruku Milesa i Astrid na onoj zabavi.
Za sada, imao je moje poverenje.
„Pa, koji đavo, Rika?“ zaurlao je, spuštajući je na zemlju. „Ove nedelje si
rekla da ne želiš da izlaziš večeras.“ A onda je skrenuo pogled na nas i suzio
oči kao da je tek tada shvatio. „Ovde si sa njima? Da li si dobro?“
Zamalo sam frknuo. Okrenuvši se i ostavljajući ih da razgovaraju, momci
i ja smo otišli da pronađemo naš sto. Nekoliko tinejdžera je sedelo za njim,
ali čim su videli da se približavamo, požurili su iz polukružnog separea koji
je bio tik ispred improvizovanog plesnog podijuma, pružajući odličan
pogled na njega.
Damon je zgrabio preostalog klinca koji se vukao za svojim prijateljima,
izvukao ga iz separea i odgurnuo ga tako da je posrnuo i zamalo pao.
Prebacio sam ruku preko zadnjeg dela separea a još četiri piva se pojavilo
na našem stolu, baš u vreme kada je Will završavao svoje.
Kiša je blistala u lampama koje su bile postavljene oko sobe lagano
padajući kroz krov i polako kvaseći kosu igrača na podijumu.
Bacio sam kratki pogled preko ramena i video da se Riki i Noahu
pridružio još jedan prijatelj -devojka- čije ime nisam zapamtio. A zatim sam
se namrštio, videvši Noaha kako pruža Riki piće.
Ali ona je odmahnula glavom, odbijajući.
Opet sam se okrenuo napred, mršteći se. Dobro. Ako je ta mala lekcija sa
Milesom i Astrid nije naučila da prokleta pića uzima sama- ili bar od mene-
onda ću je nalupati po dupetu. Poslednja jebena stvar koju sam ikad želeo
da zamislim je ono što joj se zamalo dogodilo dok sam ja bio na koledžu.
Pili smo svoje pivo zavaljeni u separeu, opuštali se i posmatrali akciju oko
nas. Damon je zapalio cigaretu i zurio u podijum ispred sebe, gledajući
devojku koja ga je jebala pogledom i zadirkivala dok je igrala. Will je skinuo
svoju duksericu i sipao pivo za pivom niz grlo, dok je Kai stalno okretao

256
glavu i krišom gledao prema vratima kroz koja smo ušli. Znao sam da gleda
Riku.
Mišići u mojim rukama su se napeli, zurio sam napred, pokušavajući da
ne marim. Niko se ne može isprečiti između prijatelja. Žena, najmanje od svih.
Čuo sam lagani smeh i podigao pogled videvši Riku kako obilazi separe
i skida duksericu preko glave. Lice joj je krasio ogroman osmeh dok ju je
bacala na prazni prostor pored mene, i pratila svoje prijatelje koji su je vukli
ka plesnom podijumu.
Otežano sam disao.
Taj topić će me ubiti.
Još uvek sam mogao da razaznam nekoliko malih ogrebotina, ali su bile
jedva vidljive u tami.
Nekoliko dobrih centimetara njenog osunčanog stomaka se pokazalo, a
tanke trake njenog sivog topa jedva su davale neku podršku njenim sisama.
Skoro ništa nije ostavljao mašti, pokazujući njene bujne grudi i jebeno seksi
telo.
Kosa joj se padala niz leđa, a okruglo dupe je izgledalo savršeno u
farmericama. Skoro pa sam je mogao osetiti kako mi se gnezdi u krilu.
Jebi ga.
Munja je prostrujala nisko kroz moj stomak učinivši me tvrdim, te sam
progunđao ispod glasa pokušavajući da razbistrim svoju jebenu glavu.
Fire Breather od Laurel je počela, a ona i njeni prijatelji su se uputili na
sredinu podijuma, baš ispod rupe na krovu gde je kiša sipala.
Polagana, zvučna melodija omotala mi se oko kurca ispunivši ga
vrelinom dok sam posmatrao kako se kreće u ritmu, uvijajući kukovima i
izvijajući leđa, kao da je tačno znala šta će me podići i pripremiti.
Damon je otrgao pogled sa devojke na podijumu, izdahnuo je kolut dima
i umesto toga počeo da posmatra Riku. Smejala se i dozvolila svom prijatelju
da se trlja o nju dok su se oboje usklađeno kretali, izgubljeni u muzici.
Možda bih i bio ljubomoran da nije bilo toliko napaljujuće. A i svakako
sa njom nije imao nikakve šanse. Njeni skriveni, kratki pogledi preko stola
za ručavanje, upućeni meni, imali su više vreline u sebi nego način na koji se
njemu smeškala.

257
 Will je naslonio laktove na sto i on je gledao, a na Kaia nisam morao ni
da bacim pogled da bih video da li i on zuri. Znao sam da jeste.
Ko ne bi?
Teški bas je ispunio prostoriju, vinuo se u krovne grede, a ja sam gledao
kako ona uvija kukove lepo i polako, omotava ruku oko njegovog vrata iza
svojih leđa dok njena prijateljica prilazi sa njene prednje strane i onda njih
troje počinju da se talasaju zajedno.
Potonuo sam u svoje sedište a tečna vrelina mi se sjurila u prepone.
„Jebem ti,“ Damon je uzdahnuo, i okrenuo lice ka nama.
Wilove širom otvorene oči su nas takođe pogledale i mogao sam reći da
je i on bio napaljen kao i ja.
„Nema šanse da se Trevor može nositi sa njom,“ Kai je izjavio.
Cerek mi se zaglavio na usnama, ali ga nisam oslobodio. Ne. Moj brat
nema ni najmanjeg pojma šta da radi sa takvom nevoljom. On joj nikad ne
može dati ono što joj je potrebno.
Zurio sam u nju, gledao njene kukove kako se njišu kratkim, seksi
pokretima uz muziku, a zatim se nasmejala, izvukla i zamenila mesto sa
devojkom. Lagana kiša koja je padala kroz krov činila je njenu kožu
blistavom, pa je zatvorila oči, podigla ruke visoko u zrak i ponovo se izgubila
u ritmu muzike.
„Michael?“ čuo sam Kaijev glas. „Čoveče, gledaš u nju kao da joj nije
šesnaest godina.“
Bacio sam zabavljeni pogled na njega, pre nego sam opet vratio svoje oči
nazad na Riku.
To nije bilo upozorenje, već jednostavno zadirkivanje.
Ovo predgrađe nije bilo ni najmanje uzbudljivo, i tinejdžeri nisu imali
mnogo šta da rade osim da se jebu kad god bi imali prilike za to. Mi smo svi
imali seks mnogo pre nego što smo napunili osamnaest godina.
I svi mi smo je posmatrali kao da joj nije šesnaest.
„Pa dobro, znate šta ja kažem?“ Damon se oglasio, izdahnuvši kolutove
dima. „Dok god su dovoljno stare da puze, u pravom su položaju.“
Will je napravio grimasu. „Au, ti si bolestan!“ rekao je, smejući se.
Odmahnuo sam glavom, ignorišući glupu opasku. Damon je bio sjeban.
Naravno, on se šalio.

258
 Ali je uvek bilo i malo istine u onome što je govorio. Žene su za njega bile
nežive poput stena. Nešto što treba iskoristiti.
Will i Damon su popili još nekoliko piva, a ljudi su prilazili da se
pozdrave i ispričaju sa nama.
Pošto me nije bilo celog leta, zbog treninga i putovanja, dugo nikoga
nisam video. Srećom, raspoloženje je sad bilo bolje zbog svečanosti Đavolje
Noći, te je to svima dalo mali podstrek i podsetilo tim na ono što su nekada
bili.
Spustio sam svoje piće i slušao Willa i Kaia koji su pričali sa nekoliko ljudi
koji su stajali oko separea, ali kada sam podigao pogled da proverim Riku
na plesnom podijumu, odmah mi je postalo nelagodno jer sam primetio da
je nestala.
Osmotrio sam okolinu, pronašao njene prijatelje koji su još uvek igrali i
izgledali kao da su već prilično napaljeni, a zatim okrenuo glavu i konačno
je primetio kako se penje uz stepenice na sledeći nivo.
Upravo tada, okrenula je glavu, bacila pogled preko ramena, zaključala
ga sa mojim i nastavila da se penje. Popeo sam se na sedište, preskočio
ogradu separea i doskočio na pod.
Držao sam svoj pogled na njenim leđima dok sam je pratio uz stepenice,
prolazio pored prolaznika koji su stajali sa strane, skrenuo desno i krenuo
još jednim stepeništem. Prostor je sada bio prazan bez ljudi i znatiželjnih
pogleda.
Pod od metalne rešetke ispod mene vodio je do velikog prozora blizu
levog ugla, gde sam je primetio da stoji u mraku, gledajući u noć, sa
muzikom i bukom dva sprata ispod i daleko od nas.
Šta sam, dođavola, radio?
„Sviđa mi se pogled na moju kuću odavde,“ rekla je tiho. „Možeš videti
lampione. Izgleda skoro magično.“
Popeo sam se da stanem iza nje, gledajući u tamu. Svakako, mogli ste
razaznati naše domove u daljini jer su bile na većem uzvišenju. Kuće nisu
bile vidljive, jer su bile obavijene drvećem, ali imanja su bila dobro-
osvetljena i jasna. U stvarnosti između naših kuća je bilo oko osamsto
metara, ali odavde je izgledalo kao nekoliko centimetara.

259
 „Hvala ti za večeras,“ rekla je. „Znam da ti ne znači mnogo, ali prvi put
posle dužeg vremena osećala sam se dobro. I uzbuđeno, uplašeno, srećno...“
Zatajila je a onda završila tišim tonom, „Snažno.“
Pogledao sam je dok su senke od kiše igrale preko svetle kose na vrhu
njene glave.
Rika je bila dosta slična meni pre nekoliko godina. Zbunjena, zarobljena
i sklona tome da dozvoli da je neko iskvari. Najvredniju lekciju koju svako
nauči u životu, trebalo bi da nauči što je ranije moguće. Da ne treba živeti u
stvarnosti koju je neko drugi izmislio. Ne treba da radiš ono što ne želiš.
Nikad.
Treba redefinisati normalnost. Niko od nas ne zna pun kapacitet svojih
moći dok ne krene da gura granice i iskušava svoju sreću… i što više to
činimo, manje nas je briga za ono što drugi misle. Osećaj slobode suviše prija.
Udahnuo sam nagoveštaj parfema koji je njeno telo još uvek isijavalo,
osećajući opijenost od želje. Bože, želeo sam da je dodirnem. Taj osećaj je
rastao tokom cele noći.
„Ponekad se pitam, kakav je osećaj biti ti,“ priznala je. „Da uđeš u
prostoriju i da te poštuju. Da te svi vole.“ A onda je okrenula glavu u stranu,
pogledala u mene tim velikim, plavim očima, preklinjući me. „Da uzmeš ono
što želiš.“
Isuse.
„Gledao si me na plesnom podijumu,“ prošaputala je. „Ti me nikad ne
gledaš, ali večeras si me gledao.“
Bol me je presekao preko stomaka i borio sam se da odolim, ali nije bilo
pomoći. Ipak sam kliznuo rukom sa prednje strane njenog vrata i povukao
je na svoja prsa, držeći je čvršće nego što je trebalo.
„Kako sam mogao da ne gledam?“ disao sam u njeno uho, zatvorivši oči.
„Postaje veoma teško ne primetiti te.“
Zajecala je, izvila telo i utisnula svoju guzu na moj kurac. Otvorio sam
oči, video njene sise kako proviruju iz majice i nisam mogao to da podnesem.
Stavio sam ruku u njenu kosu, stisnuo je u pesnicu na njenom potiljku i
povukao joj glavu unazad ka meni, dok su njene pune, razdvojene usne
vapile za mojima.
Zastenjala je, poslavši svu moju krv direktno u kurac.

260
 Trebalo bi da se uzdržim. Njoj je samo šesnaest godina.
Jebi ga.
Usne su mi lebdele iznad njenih dok sam drugom rukom prelazio preko
njenih grudi i osetio njen trzaj kada sam je zgrabio za sisu.
„Michael,“ stenjala je, otežano disala i zatvorila oči.
„Tako mekane,“ šaputao sam nad njenim usnama i osećao vrelinu njenog
daha dok sam je mesio rukom. „Moj brat misli da si ti njegova... a ja sam
uporno pokušavao da poreknem da sam te želeo za sebe.“
Oblizala je usne pokušavajući da dohvati moje, ali sam se povukao
skrivajući osmeh, dok sam je zadirkivao.
„Michael,“ zacvilila je, zvučeći očajno.
„Da li je to tačno?“ insistirao sam. „Da li si njegova?“
Zagrizla je zubima donju usnu, odmahujući glavom. „Ne.“
Posegao sam hvatajući njenu donju usnu između zuba i usisao je u usta.
Teško uzdišući osetio sam kako mi je kurac nabrekao u farmericama, toliko
da sam hteo poludeti, a onda sam je počeo ljubio po obrazu pa sve do uha,
izgubivši se u njenom mirisu i toplini.
Ali kada sam zaronio u njen vrat, ona je naglo odskočila zarobivši moje
usne svojima, i duboko i vrelo me počela ljubiti. Bože, tako je slatkog ukusa.
„Tako dobra devojka,“ zarežao sam šapatom prelazeći jezikom po njenim
usnama. „Reci to, Rika.“
„Ja sam dobra devojka,“ dahtala je, drhtavog glasa.
„I ja ću te sjebati,“ završio sam, sklonivši ruku sa njene sise i zgrabivši je
za bok.
Spustio sam glavu i prekrio njene usne mojima, okusio, a onda je
proždirao dok je njen jezik susretao moj sa više vreline i jebene žudnje nego
što sam osetio sa bilo kim.
Telo mi je bilo u plamenu i bio sam potpuno izgubljen. Izgubljen u njenim
usnama i načinu na koji su trnci putovalo pod mojom kožom, preko lica, niz
vrat, zagrevajući mi grudi.
Toliko puta sam imao potrebu da budem blizu nje, pričam sa njom,
gledam je kako mi se smeši, i sada kada sam je imao u svojim rukama nisam
želeo nikad da je pustim.
Ništa-baš ništa-nikada nije bilo ovako dobro.

261
 Utisnula se je u moje telo, sisala mi donju usnu i to je radila tako dobro.
„Sada znam kakav je osećaj biti sa tobom,“ zadirkivala je, dok je usnama
lebdela centimetar od mojih usana, podsetivši me šta sam rekao danas u
katedrali.
Nacerio sam se, privukao njeno dupe uz sebe i čuo njeno stenjanje zbog
onoga što je osećala. „Ništa još uvek ti nisi osetila.“
Okrenuo sam je i podigao je za zadnji deo butina. Zgrabila me je za
ramena dok sam je podizao i obavila mi noge oko struka.
Otišao sam do ugla i stavio sam je na ogradu blizu koje se nalazio zid.
Omotala je ruke oko mog struka dok sam se utiskivao između njenih nogu.
Trljala je svoje telo o moje, prelazila jezikom preko moje gornje usne, a
zatim napustila moja usta, putujući poljupcima i malenim ugrizima niz moju
vilicu i vrat.
„Isuse,“ dahtao sam i pomerio opet ruku do njenih grudi, a srce mi je
udaralo kao jebeni bubanj.
Podvukla je ruke ispod moje dukserice i majice, prešla mi prstima preko
trbuha, od čega sam zadrhtao.
„Auto,“ dahtala je, posegnuvši za mojim kaišem i pokušavajući da ga
otkopča. „Molim te?“
Zgrabio sam njene bokove čvršće, trepćući dugo i jako. „Rika,“ opirao
sam se, sklanjajući njene ruke sa mojih farmerica.
Sranje.
„Želim da te osetim,“ molila je, uzimajući moje lice u ruke i ljubeći me
opet.
Ali ja sam odmahnuo glavom. „Ne u autu.“
Pritisnula je svoje grudi uz moje, govoreći tiho u moje usne. „Ne mogu
da čekam. Ne želim da propustim ovaj trenutak. Nije bitno gde.“
Ne, nije bitno. Ali ovo je trenutak kad se sranje zakomplikuje.
Sada sam samo za vikend bio kući i onda se vraćam nazad u školu. Ako
budemo imali seks sada, to će sve učiniti stresnijim za nju kad dođe vreme
da se rastanemo.
Iako nisam imao nameru da držim ruke dalje od nje, nije bilo u redu ići
toliko daleko. Još uvek, ne. Bila je premlada.
„Hajde,“ rugala mi se, dok mi je grickala usne a mali osmeh joj je provirio.

262
 Odmahnuo sam glavom. „Šta da radim sa tobom?“ upitao sam.
Nasmešila se. „Ne mogu da dočekam da saznam.“
Tiho sam se nasmejao, uzimajući njeno dupe u svoje ruke i ostavljajući
trag od poljubaca niz njeno lice sve do usana.
„Moramo ići sporije,“ rekao sam joj.
„Koliko sporije?“
Povukao sam se, tako da u mojim očima može videti koliko sam ozbiljan.
„Neću te dodirnuti dok ne napuniš osamnaest godina.“
Izbuljila je oči. „Ne možeš biti ozbiljan! To je više od godinu dana,“
ukazala je. „A i upravo me diraš.“
Nakrivio sam glavu a prsti su mi se zategli oko njene guze. „Znaš na šta
sam mislio.“
Ali onda me je privukla i zatvorila oči, naslanjajući svoje čelo na moje
usne. Podjednako očajno je izgledala, kako sam se i ja osećao.
„Michael, imao si seks sa devojkama koje su imale šesnaest godina.“
„Da, kada sam ja imao šesnaest,“ razjasnio sam. „I ne poredi sebe sa
njima.“ Uzeo sam njeno lice u svoje ruke. „Ti si drugačija.“
Naše su se usne opet srele a njene jebene ruke i telo su postali posesivni,
utiskujući se u mene, osećajući me, hvatajući me. Držala je moje kukove,
privlačeći me između njenih vrelih nogu, pa sam izgubio dah, znajući koliko
bi bilo prokleto dobro biti unutar nje.
„Hriste,“ uzdahnuo sam, otrgnuvši usne. „Prestani.“
Nije bilo šanse da ću moći da ostanem daleko od nje celu godinu. Bilo joj
je skoro sedamnaest godina. Možda je to dovoljno?
„Nećeš moći da se zaustaviš,“ šaputala je uz moju vilicu, gledajući u
mene zamišljenim očima. „Za ovo smo stvoreni, Michael. Ti i ja.“
Ostavljala je lagane poljupce duž moje vilice i vrata, a ja sam osetio kako
mi jeza silazi niz ruke.
Omotao sam ruke oko nje, stežući je čvrsto i gledajući u njene oči.
„Moramo ovo čuvati kao tajnu, u redu?“ rekao sam joj. „Samo za sada. Ne
želim da moja porodica zna.“
Zbunjeno me je pogledala. „Zašto?“
„Rika, ti si još uvek kod kuće i oni te nadgledaju kao kopci.“ Objasnio
sam. „Moj otac me mrzi. Ja sam odsutan zbog škole i on će iskoristiti moje

263
odsustvo kao prednost da te izradi ukoliko sazna da te želim.“ A onda sam
upleo prste u njenu kosu, prislonivši njen nos uz moj. „A ja te jebeno želim.“
Igrao sam se njenim ustima, grickajući joj usne.
„Ali on te želi za Trevora ili tako neko sranje.“ Nastavio sam. „Ukoliko
oni ne znaju za nas, onda se neće mešati. Moramo da sačekamo da završiš
maturu i da nisi više pod njihovim nadzorom.“
Odmakla se, izgledajući kao da je boli, dok je odguravala moje ruke. „To
je još godinu i po,“ protestovala je. „Ja ne tražim vezu, ali ja...“ Zaustavila se,
tražeći prave reči. „ Ali takođe ne želim da skrivam šta osećam.“
„Znam.“
I ja sam takođe to mrzeo. Ali kad ode na koledž, sa slobodom da se kreće
kako želi i ode daleko od njihovog uticaja i pritiska mog oca i Trevora, onda
to neće biti problem.
Naravno, neka saznaju. Tada me ne bi bilo briga šta imaju da kažu o
tome.
Ali prekosutra, ja ću biti hiljadu milja udaljen i sa košarkaškom sezonom
koja stiže, neću dolaziti kući do zimskog raspusta, a nakon toga verovatno
tek na leto. To je će je staviti pod ogroman pritisak, a ja nisam verovao mom
ocu i Trevoru. Naročito Trevoru.
„Verovala ili ne, tako je najbolje.“ Uveravao sam je. „Moj otac će te
podvrgnuti ogromnom pritisku, a ja ne želim da se sa tim suočavaš bez
mene.“
U njenim očima je bilo pomalo razočarenja ali i pomalo ljutnje. Morala je
da shvati da ne pokušavam da je naljutim. Njene godine su bile problem i to
je sve činilo komplikovanim.
A i plašilo me, jer nisam imao ni najmanjeg pojma šta smo nas dvoje.
Sve što sam znao je da smo isti. Da li je to značilo da ću se zaljubiti u nju,
oženiti je, biti veran i živeti jedan isti dan iznova i iznova u ovom jebenom
predgrađu?
Ne. Nas dvoje smo stvoreni za nešto drugačije.
Naljutiću je, biće mi teško i ona će mi biti noćna mora podjednako kao i
san, ali nakon skoro sedamnaest godina ovog navlačenja sa njom, znao sam
jednu stvar.
Ja ću uvek kružiti oko nje.

264
 To nikad nije prestalo. Čak i dok smo bili deca, ako se ona kretala, ja sam
želeo da se pokrenem. Ako bi ona napustila prostoriju, želeo sam da je
sledim. Moje telo je uvek bilo svesno njenog prisustva.
Podjednako je bilo i sa njom.
Savio sam se, skinuo bretelu njene majice sa ramena i putovao poljupcima
po njenoj koži.
„I takođe želim da prestaneš da spavaš u mojoj kući, dok ja nisam tu.“
Zahtevao sam. „Ne želim da Trevor pokuša bilo šta sa tobom.“
Gricnuo sam je za uho svojim zubima, povukavši, ali sam stao kada sam
video da mi ne odgovara. Osetio sam da se ohladila, nije se pomerala niti
pravila bilo kakav zvuk.
Oslobodivši joj uho, podigao sam glavu i pogledao je, videvši kako stiska
vilicu sa jasnim nezadovoljstvom ispisanim na licu.
„Još nešto?“ odrezala je. „Treba da umuknem i ćutim dok se ti ponašaš
kao da ne postojim u sobi, zato što niko ne sme da zna. Sada ćeš da mi
naređuješ kada ćemo da imamo seks i gde ću da spavam?“
Uspravio sam se a mišići su mi se zategli. Imala je pravo, ali tako mora
biti. Hteo sam da je moja porodica ignoriše, da je ne bi zajebavali i nema
šanse da ću verovati mom bratu da joj se neće noću ušunjati u krevet. Nema
jebene šanse.
Podigla je bradu, uputivši mi prkosan pogled. „Ja moram da čekam i
venem za retke vikende kad nemaš utakmice i uspeš da dođeš kući,“
nastavila je, „dok će me tvoji dronovi u Thunder Bay Prepu nadgledati dok
si odsutan, pobrinuvši se da te obaveste o svakom mom koraku.“
Nisam mogao da se ne nasmejem. Konstantno me je večeras
iznenađivala. Mnogo je pametnija nego što sam mislio da jeste.
U redu, možda sam mislio da Braca i Simona postavim da je drže na oku.
Da budem siguran da se niko ne zajebava sa njom.
Ili da se ne zajebava sa onim što je moje.
„A šta sa tobom?“ nastavila je. „Da li će i tvoj krevet biti podjednako
prazan kao moj sve vreme dok si odsutan- studentske žurke, gostujuće
utakmice, prolećni raspust sa momcima u Miami Beachu...“
Suzio sam oči, tražeći njene. „Da li misliš da će mi bilo ko biti podjednako
važan kao ti?“

265
 Odmahnula je glavom pogodivši me sarkastičnim smeškom. „To nije
odgovor.“
I skočila je sa ograde, provlačeći se pored mene.
Pružio sam ruku i zgrabio je za nadlakticu. „Šta ti u stvari želiš?“ upitao
sam a glas mi je postao grublji. „Šta?“
Njen izraz je odjednom postao tužan i spustila je pogled. „Želim tebe,”
davila se. „Oduvek sam želela tebe, a sada se osećam...“
Pogledala me je sjajnih očiju.
„Kako?“ zarežao sam.
„Prljavo,“ konačno je odgovorila. „Osećala sam se kao tvoj prijatelj
večeras. Video si me, svidela sam ti se, poštovao si me... A sada se osećam
kao jadna glupa devojka- prljava tajna koja treba tiho da sedi u ćošku i da
čeka na tvoju reč da se pokrene. Više se ne osećam kao jednaka tebi.“
Oslobodio sam je, prasnuvši u smeh dok sam se okretao. „Ti si takvo dete.
Jebeno derište.“
Proklete nesigurnosti i histerije. To je samo godina. Ne može da čeka jebenu
godinu?
„Ja nisam dete,“ izjavila je. „Ti si samo kukavica. Trevor me makar želi
više od bilo čega drugog.“
Duboko sam uzdahnuo a svaki mišić u stomaku mi se zategao i goreo
dok sam zurio u nju.
Nisam razmišljao. Zgrabio sam je za ruke, gurnuo na ogradu ispred
prozora nadvijajući se nad njom, gotovo nos uz nos.
Disao sam otežano želeći je prokleto previše, ali sam popizdeo zbog
svega. Ima muda da mi to baca u lice.
Lice joj se zgrčilo i prošaputala je. „Povređuješ me.“
A ja sam shvatio da sam prste ukopao u njene ruke. Oslobodio sam stisak
pokušavajući da se smirim, ali nije imalo svrhe. Bila je u pravu. Jesam
kukavica. Hteo sam sve… a da se ne odreknem ničega.
Hteo sam da čeka mene i jedino mene. Nisam hteo da se obračunavam sa
stresom koji će moja porodica staviti na nju i mene. I nisam hteo bilo kakve
mogućnosti da je moj brat opet osvoji dok me nema.
Ali šta je htela da izvuče od mene? Da li sam joj dovoljan?

266
 Ili je moj otac u pravu? Da li ja vredim uopšte? Čak i kad bih sam sebi to
priznao, povredio bih je.
Bila je premlada, ja sam bio odsutan sve vreme, i po prvi put posle dužeg
vremena nisam se sviđao sam sebi. Nije mi se svideo moj odraz u njenim
očima.
Imala je preveliku moć nada mnom.
Odgurnuo sam je i odmakao se. „Ovo je bila greška.“ Zarežao sam i
namrštio se. „Ti si lepa i imaš pičku, ali sem toga nisi ništa posebno. Samo
još jedna u nizu.“
Spustila je obrve do nosa, oči su joj se napunile suzama i izgledala je
slomljeno.
Nikad me niko nije naterao da se osećam kao govno zbog onoga što
jesam, ali iščupati joj srce neće biti dovoljno. Morao sam ga smrviti, tako da
nikad više ne pomene ovo sranje.
Zgrabio sam je za ramena, protresao je i začuo njene jecaje. „Da li me
čuješ?“ zarežao sam joj u lice. „Ti nisi posebna. Ti si nebitna!“
Oslobodio sam je, okrenuo se i sjurio niz stepenice dok mi se stomak
uvrtao. Grudi su mi se stezale i usisavao sam vazduh boreći se da dišem.
Nisam mogao da pogledam u nju. Nisam mogao da vidim njen bol i
suočim se sa njim.
Pa sam zbrisao. Došao sam do separea, iskopao ključeve iz džepa i bacio
ih na sto.
„Odvedite Riku kući,“ rekao sam momcima, nesposoban da sakrijem
ljutnju na svom licu. „Ja ću da prošetam.“
„Dođavola, šta se desilo?“ Damon je pitao, videvši koliko sam besan.
Ali samo sam odmahnuo glavom. „Samo moram da odem odavde.
Odvezite je kući.“
I ostavio sam njih trojicu da sede za stolom, dok sam navlačio kapuljaču
preko glave, izlazeći na kišu.

267
 MORAO SAM DA SE VRATIM U GRAD. TVOJ AUTO JE NAPOLJU.
Zurila sam u poruku koju mi je Michael poslao pre četiri dana… kada
sam se probudila sama u njegovoj spavaćoj sobi.
Prljava, puna modrica, bolna i sama.
Od tada… od njega ni glasa, a takođe ga nisam ni videla. Nakon našeg
malog puta u katakombe, sigurno je otišao do moje kuće i pokupio moj auto
za mene pre nego me napustio i uz put poslao poruku.
Kako me je mogao samo tako ostaviti?
Čula sam na vestima da je njegov tim otišao u Chicago na revijalni meč
mnogo pre nego je sezona počela, ali sam videla svetla u njegovom
penthausu ovog jutra, tako da sam znala da je sada kod kuće.

268
 Uprkos činjenici da sam znala da ne bih trebala, ipak sam bila povređena.
Konačno ga imati, osetiti ga u sebi, bilo je nešto što poslednja četiri dana
nisam mogla da izbacim iz glave. Bilo je bolje nego što sam ikad zamišljala.
Trebalo je da me probudi i da mi se javi da odlazi. Ili da nazove bar da
vidi kako sam. Upravo sam izgubila svoju kuću i još uvek nisam mogla
stupiti u kontakt sa majkom, iako sam zvala danima. Takođe, nisam imala
sreće da dobijem gospodina i gospođu Crist na njihove mobilne telefone.
Ukoliko se do sutra ne čujem ni sa kim, vreme je da odem u policiju. Moja
majka nikad nije otišla ovoliko dugo, a da nije zvala.
Vratila sam telefon u tašnu izvukavši jednu kutiju šibica koju sam stavila
tamo kada sam donela kutiju sa sobom iz Thunder Baya. Otvorila sam
poklopac i udahnula miris, i jedan kratak trenutak sam osetila olakšanje, pre
nego što je nestao.
Stavila sam je nazad u torbu i nastavila niz prolaz knjižare sa polovnim
knjigama, pregledajući neka stara izdanja naučno-fantastičnih knjiga u
mekom povezu, u pokušaju da odvratim pažnju.
Neka budem prokleta ako ga prva nazovem.
„Zdravo,“ čula sam glas koji me je pozvao.
Okrenula sam se i videla Alex kako mi prilazi sa rukom u džepu
farmerica i osmehom na licu. „Videla sam te kroz prozor i rešila da ti se
javim. Kako si?“
Klimnula sam glavom. „Dobro, ti?“
Podigla je ruke i slegla ramenima. „Svaki dan je avantura.“
Nasmejala sam se tiho okrenuvši se ka knjigama. Sa njenim zanimanjem,
mogu da zamislim da joj nikad nije dosadno.
Opet sam okrenula glavu i pogledala u nju. „Hej, hvala za vožnju one
noći. Znam da smo se tek upoznale, ali…“
„Oh, nije problem,“ prekinula me je. „Hvala što si vozila. Obično ne pijem
toliko.“
Spustila je pogled i odsutno gledala u knjige dok je stezala kaiš svoje
torbe. Kao i ja, sigurno je i ona završila sa predavanjima.
„Da li si dobro?“ upitala sam je.

269
 Odmahnula je glavom. „Samo uobičajeno. Sviđa mi se neko, a on me ne
želi dodirnuti jer spavam sa drugim momcima za novac,“ prevrnula je
očima. „Baš je nezreo.“
Nasmejala sam se zajedno sa njom, ali to je u stvari bilo nekako tužno.
„Znači, on zna čime se baviš?
„Zna,“ odgovorila je. „Bio je na zabavi i zbog toga sam pila. On me ne
želi ni pogledati.“
„Pa, ti sigurno poznaješ mnogo ljudi,“ nagađala sam. „Sigurno si
uspostavila veze zahvaljujući tvom poslu? Neke prijatelje? Možda ti neko
može pronaći drugačiji posao.“
„Nema ničeg lošeg u ovome što radim,“ izjavila je, a glas joj se ohladio.
Zaustavila sam se i okrenula ka njoj dok mi se krivica uvlačila u grudi.
Nisam tako mislila, ali je verovatno zvučalo kao da jesam. Samo sam
pokušavala naći rešenje u ovoj situaciji.
Nagnula je glavu i pogledala me sa izazovom u očima. „Jednog dana
posedovaću zgradu kao što je Delcour, i voziću dobar auto kao ti,“ rekla mi
je, „ i to ću sama zaraditi. I to ću učiniti dok svima koji su me gledali sa visine
-uključujući i njega- pokazujem srednji prst.“
Njen glas je bio čvrst i snažan, i čak iako nisam razumela kako je radila to
što jeste, znala sam da ja nikad neću morati da radim tako nešto. Nisam znala
kako je to donositi teške odluke.
Njene usne su se izvile kada je nastavila. „Ja ću da izjebem moj put kroz
školu, i svako kome se to ne sviđa može ići dođavola.“
Napućila sam usne ovlaš se osmehnuvši. „U redu,“ prihvatila sam,
shvativši da želi da prekinem da pričam o tome. „Ali, nemoj da te moj dobar
auto prevari, ni moj život nije bio baš lak.“
Pogled joj je omekšao dok se naslanjala napred, pruživši ruku i prelazeći
prstom preko ožiljka na mom vratu.
„Tako sam i mislila,“ odvratila je.
A ja sam zurila u nju i imala sam osećaj kao da je znala sve iako joj ništa
nisam rekla. Bilo je čudno. Kada sam je prvi put videla sa Michaelom,
osuđivala sam je. Otpisala sam je. Bila je praznoglava-fufica, koja juri slavu
i novac.
Ali ispala sam seronja. Mi nismo toliko drugačije.

270
 Čudno je to kako nam niko ne deluje dovoljno ljudski dok ga bolje ne
upoznamo, dok ne popričamo sa njim i shvatimo da postoji jedva poneka
razlika između onog ko smo mi, a ko su oni. Ona je možda želela ono što ja
imam, a ja sam možda želela manje, ali opet smo se obe borile, bez obzira na
različite načine na koje smo to činile.
„Dobro.“ Izdahnula je i nasmešila se. „Moram da požurim. Lepo se
provedi za vikend ukoliko se ne vidimo, u redu?“
Klimnula sam glavom. „Da, i ti takođe.“
Okrenula se i odšetala niz prolaz, nestajući iza ugla.
Mislim da sam upravo našla prvog prijatelja u Meridian Cityju, i po prvi
put, celih pet minuta nisam pomislila na Michaela.
Pobeda.
Iskopala sam telefon iz torbe da vidim koliko je sati. Šef vatrogasne
službe Thunder Baya je cele nedelje izbegavao moje pozive u vezi sa
uzrokom požara u mojoj kući. Morala sam otići kući i opet pokušati da
dobijem informaciju.
Tri knjige koje sam već odabrala sam uzela u ruku i krenula ka prednjem
delu radnje uputivši se pravo ka kasi.
Prodavačica je otkucala knjige i stavila ih u kesu. „U redu, to je trideset-
sedam dolara i pedeset-osam centi, moliću.“
Provukla sam karticu i predala je zajedno sa ličnom kartom.
Ali je ona nije uzela.
„Oh, žao mi je.“ Pogledala je u ekran, suzivši oči, zbunjeno. „Nešto nije u
redu sa Vašom karticom. Da li imate neku drugu?“
Bacila sam pogled naniže, videvši da i na ekranu okrenutom ka meni piše
kartica odbijena.
Moje srce je počelo da udara jače i celo lice mi se zagrejalo od srama. Ovo
mi se nikad ranije nije dogodilo.
„Oh, um...“ zamucala sam, kopajući po mojoj školskoj torbi za novčanik
i izvukla drugu karticu.
„Evo. Možda Vi treba da pokušate,“ nasmejala sam se. „Ja verovatno
radim nešto pogrešno.“

271
 Što je bila besmislena tvrdnja. Ja sam bila vešti kupac i ponosni maturant
Christiane Fane i Delia Crist Univerziteta Kako Potrošiti Novac. Znam da
koristim prokletu karticu.
Ona ju je provukla i sačekala trenutak, pre nego mi je vratila i odmahnula
glavom. „Izvini, dušo.“
Srce mi je sišlo u pete. „Šta? Da li ste sigurni da Vaš aparat radi?“
Pogledala je u mene sa skupljenim očima kao da je ove reči i ranije čula.
„Žao mi je,“ procedila sam, totalno zbunjena. „Samo to je jako čudno.“
„Dešava se.“ Slegla je ramenima. „Studenti često imaju probleme sa
novcem. Imate bankomat tamo ukoliko želite da sačuvam knjige.“
Pokazala je iza mene kroz prozor i ja sam videla uređaj smešten u
knjižarinom kafeu.
„Hvala Vam,“ rekla sam, ostavivši torbu kod nje i užurbano otišla do
bankomata.
Kako mogu moje kartice da ne rade? Imam karticu još od kada sam
napunila šesnaest godina i počela da vozim. Kada sam otišla na koledž,
majka mi je dopustila da nabavim jednu na svoje ime kako bih imala što veći
limit. Ujedno sam imala i debitnu karticu, ali je naš knjigovođa više voleo da
nju koristim samo za hranu i gorivo da bi bolje pratio moje troškove.
Nikad nisam imala problem sa nijednom od njih. Baš nikada.
Progutala sam suvoću iz usta i ubacila karticu u uređaj ukucavajući svoj
PIN. Otišla sam na opciju Podizanje gotovine, ali sam se zaustavila, razmislivši
malo bolje o tome. Ukucala sam opciju Stanje Računa umesto toga i moje srce
je zagrmelo u grudima.
Nula.
„Šta?“ prasnula sam, a suze su mi se sakupile u očima na prikaz mog
stanja na računu.
„Ovo nije tačno. Ne može biti.“
Počela sam da pritiskam dugmiće a ruke su mi se tresle kada sam se
vratila unazad i umesto toga proverila stanje mog štednog računa.
Stanje je isto bilo nula.
Protresla sam glavom a suze su navrle u očima. „Ne. Šta se, dođavola,
dešava?“

272
 Zgrabila sam karticu koja je izašla iz aparata, izletela iz knjižare
ostavljajući knjige za sobom i pojurila niz ulicu. Požurila sam kući dok mi se
hiljadu čvorova stezalo u stomaku.
Jedna kartica ne radi? Dobro, ništa strašno. Ali nijedna kartica ne radi i
račun mi je prazan? Misli su mi jurišale.
Da li je naša juvelirnica u problemu? Da li naš knjigovođa nije platio
porez pa su nam sada računi zamrznuti? Da li smo se zadužili?
Koliko sam ja znala uvek je sve bilo u redu. Gospodin Crist je upravljao
poslom i imovinom, i svaki put kada sam razgovarala sa knjigovođom naše
finansije su bile u odličnom stanju.
Opet sam iskopala telefon i pozivala našeg porodičnog knjigovođu koji
je isto upravljao i računima Cristovih, ali sve što sam dobila je poruka da je
odsutan za vikend.
Nastavila sam da idem niz ulicu a znoj mi se probijao na leđima dok sam
zvala majku, gospođu Crist, pa čak i Trevora. Morala sam da saznam kako
da stupim u kontakt sa nekim ko mi može pomoći.
Ali niko nije odgovarao. Jebote, šta se događa? Zašto ne mogu da dobijem
nikoga?
Richard, vratar me je video da prilazim i momentalno otvorio i zadržao
ulazna vrata Delcoura. Provukla sam se, ignorišući njegov pozdrav i uputila
se pravo u lift.
Čim sam se popela i ušla u stan bacila sam torbu i pokrenula laptop da
se ulogujem na svoje račune. Nisam mogla da čekam ponedeljak da se svi
vrate u kancelarije. Morala sam odmah da saznam šta se dođavola dešava.
Dok sam se povezivala na internet pozvala sam kancelariju gospodina
Crista jer sam znala da radi do kasno i da će njegova asistentkinja biti takođe
tu. Tek je bilo prošlo šest.
„Halo?“ požurila sam, prekinuvši ženu koja se javila na telefon. „Stella,
Rika je. Da li je gospodin Crist tu? Hitno je.“
„Ne, žao mi je Rika,“ odgovorila je. „On je otišao pre nekoliko dana za
Evropu da se pridruži gospođi Crist. Da li mogu da mu ostavim poruku?“
Spustila sam glavu na ruku, čupajući kosu od nervoze. „Ne, ja...“ suze su
krenule da padaju.

273
 „Ja moram da saznam šta se dešava. Nešto se desilo sa mojim računima.
Uopšte nemam novca. Nijedna od mojih kreditnih kartica ne radi!“
„Oh, zaboga,“ rekla je, sada malo više zabrinuto. „Pa da li si pričala sa
Michaelom?“
„Zašto bih pričala sa Michaelom?”
„Zato što je gospodin Crist prošle nedelje prebacio ovlašćenje njemu,“
istakla je kao da je to nešto što je trebalo da znam. „Michael je trenutno
zadužen za sve, dok ne diplomiraš.“
Umirila sam se, a oči su mi se širom otvorile.
Michael? Sada je on sve kontrolisao?
Odmahnula sam glavom. Ne.
„Rika?“ Stella je upitala, kada nisam ništa odgovorila.
Ali ja sam spustila telefon sa uha i prekinula poziv.
Stegnuvši prste oko mobilnog, napela sam se i stisnula jebenu vilicu
toliko jako da su me zubi zaboleli.
Sav novac koji nam je otac ostavio. Sav novac koji smo zaradili od naše
imovine i radnje.
On je imao ovlašćenje za sve!
Ispružila sam ruke, gurnula laptop sa pulta i bacila ga na pod, gde je pao
i slomio se.
„Ne!“ Vrisnula sam.
Stomak mi se uvrtao i pripala mi je muka. Šta on to dođavola radi? Znam
da je to bio on, ali zbog čega?
Obrisala sam suze dok je bes počeo kolati mojim venama. Nije me bilo
briga. Šta god da je naumio i zbog čega, Bože, nije me bilo briga.
Skočila sam sa stolice, spustila mobilni u džep grabeći svoje ključeve sa
poda gde sam ih spustila i izletela iz stana. Nisam se gnjavila da uzmem
tašnu pre nego sam zaključala vrata i krenula liftom dole na prvi sprat.
Čim su se vrata ponovo otvorila, izjurila sam i uputila se pravo do
recepcije. „Da li je gospodin Crist već kod kuće?
Gospodin Patterson je podigao glavu sa kompjutera i pogledao me. „Žao
mi je gospođice Fane. Ne mogu Vam to reći,“ odgovorio je. „Da li želite da
mu ostavite poruku?“

274
 „Ne,“ odmahnula sam glavom. „Moram da znam gde se trenutno
nalazi?“
Ali on se samo ukočio, izgledajući rastuženo. „Žao mi je. Nije mi
dozvoljeno da odam tu informaciju.“
Udahnula sam i izvukla svoj telefon, ulazeći u slike. Kliknuvši na jednu
na kojoj smo Trevor, gospodin Crist i ja, u maju, pokazala sam mu ekran.
„Da li poznajete čoveka u sredini koji drži ruku prebačeno preko mog
ramena? Upitala sam. „Evan Crist. Michaelov otac.“ Glas mi je postao oštar.
„Vaš šef. Moj kum.“
Namrštio se i videla sam njegovu Adamovu jabučicu kako poskakuje
gore dole. Nikad ranije nisam igrala na „Namestiću-ti-otkaz“ kartu, ali tu
sam jedino sada imala. Sada kada je znao da poznajem Cristove, zašto mi
ne bi rekao gde je Michael?
„Gde je on?“ Zahtevala sam, pakujući telefon opet u džep.
Uspravio se, savio glavu i nije gledao u mene. „Otišao je pre sat
vremena,“ priznao je. „On i njegovi prijatelji su uzeli taksi do Hunter-Baileya
i otišli na večeru.“
Odgurnula sam se od pulta i požurila kroz ulazna vrata.
Skrenula sam levo, potrčala preko gradskog šetališta zaobilazeći druge
pešake i pretrčavala preko pešačkih prelaza dok sam išla put kluba za
gospodu, nekoliko blokova udaljenog od Delcoura.
Disala sam otežano a tanak sloj znoja mi je prekrivao stomak i leđa kada
sam konačno pojurila uz stepenice stare, kamene zgrade. Mišići na nogama
su mi goreli od napora koji sam uložila da stignem dovde.
Završila sam sa razmišljanjem. Završila sa pitanjima i čuđenjem. On je
ukrao od mene i moje porodice… i moja krv je ključala.
Neka se jebe.
Ušla sam u zgradu i zakoračila do recepcije. „Gde je Michael Crist?“
upitala sam.
Poslužitelj u svom opeglanom, crnom odelu sa tamno plavom kravatom
ispravio je ramena i suzio svoje oči na mene.
„Pa, on upravo večera, gospođo,“ rekao mi je i onda sam uhvatila kratki
pogled njegovih očiju koji je uputio ka drvenim, duplim vratima sa moje
desne strane. „Mogu li pomoći…“

275
 Ali ja sam već otišla. Stigla sam do vrata, bez čekanja da me odbiju ili
kažu šta da radim.
Zgrabila sam obe ručice i okrenula kvake, odgurnuvši vrata da se otvore.
„Gospođice!“ uzviknuo je pomoćnik. „Gospođice! Ne možete ići tamo!“
Ali ja nisam uopšte oklevala. Jebeš njihovo glupo pravilo „Ženama je ulaz
zabranjen.“
Ušetala sam, koža mi je zujala ispod površine a srce jurilo novom
brzinom. Okretala sam glavu levo i desno jedva primećujući sobu punu
muškaraca u otmenim odelima, sa čašama koje zveckaju i dimom cigareta
koji je visio u vazduhu iznad njihovih glava.
Konačno sam stala kada su moje oči su pronašle Michaela, Kaia, Damona
i Willa kako sede oko okruglog stola pozadi. Projurila sam kroz prostoriju
prolazeći stolove posmatrača i konobare koji su nosili poslužavnike.
„Izvinite, gospođo!“ jedan od njih je povikao kada sam prošla.
Ali ja nisam stala.
Pokrenula sam se videvši Michaela kako okreće pogled na mene najzad
svestan mog prisustva, ali pre nego je mogao reći bilo šta ja sam ispružila
ruku, zgrabila kraj stolnjaka i povukla ga povukavši sa njim sve čaše, tanjire
i escajg.
„Sranje!“ Will je povikao.
Sve se razbilo na drvenom podu a Kai i Damon su se odmakli u svojim
stolicama pokušavajući da izbegnu nered hrane i pića koji se prosipao svuda.
Bacila sam stolnjak i stisla vilicu zureći u Michaelove zabavljene oči, dok
sam stajala uspravno zahtevajući njihovu jebenu pažnju.
Žamor u prostoriji je utihnuo i znala sam da su sve oči uprte u mene.
„Gospođice?“ muški glas je progovorio dolazeći iz moje blizine. „Morate
da odete.“
Ali nisam se pomaknula. Zurila sam u Michaela, izazivajući ga.
Napokon je bacio pogled na čoveka pored mene i odmahnuo mu.
Čim je otišao zakoračila sam do stola ne brinući ko će me čuti i ko me je
gledao.
„Gde je moj novac?“ zarežala sam.
„Na mom računu.“

276
 Ali to nije Michael odgovorio. Pogledala sam u Kaia videvši mali kez na
njegovim usnama.
„I mom.“
Okrenula sam glavu prebacivši pogled na Willa i videla njegov drski
smešak.
„I mom,“ Damon je dodao.
Odmahnula sam glavom, trudeći se da sprečim drhtanje tela. „Svi ste već
otišli predaleko,“ šokirano sam uzdahnula.
„Tako nešto ne postoji,“ Kai je odgovorio. „Učinićemo sve ono što
možemo.“
„Zašto?“ pukla sam. „Šta sam vam ja ikada skrivila?“
„Da sam na tvom mestu,“ Damon se priključio, „više bih bio zabrinut
zbog onoga što ćemo mi učiniti tebi.“
Šta? Zašto oni rade ovo?
Michael se nagnuo napred u svojoj stolici i smestio podlaktice na sto.
„Tvoja kuća je nestala,“ izjavio je. „Tvoj novac i imovina? Likvidirani. A
gde je tvoja majka?“
Izbuljila sam oči konačno shvativši kada sam videla nagoveštaj u
njegovim očima.
Moja majka nije bila na jahti. Izigrana sam.
„Oh, Bože,“ promrmljala sam u sebi.
„Ti sada pripadaš nama,“ izjavio je Michael. „Dobićeš novac kad mi
budemo smatrali da si ga zaslužila.“
Suzila sam oči, progutavši knedlu u grlu. „Nema šanse da ćete se izvući
sa ovim!“
„Ko će nas zaustaviti?“ pobunio se Damon.
Ali ja sam pogledala u Michaela, suočivši se samo sa njim. „Pozvaću tvog
oca,“ zapretila sam.
Prasnuo je u smeh odmahujući glavom dok je ustajao sa stolice. „Nadam
se da hoćeš,“ odgovorio je „voleo bih da vidim izraz na njegovom licu kada
shvati da je Fane bogatstvo nestalo i da će Trevor tebe dobiti…“ njegov vreli
pogled je pao na moje telo pre nego je nastavio, “u manje-više pristojnom
stanju.“

277
 Čula sam Willa kako se tiho cereka dok je ostatak njih ustajao,
izbegavajući nered na podu. Michael je zašao oko stola, došao okolo i stao
ispred mene. „Sada imamo posmatrače i to mi se ne sviđa.“ Pogledao je po
prostoriji punoj gospode koji su još uvek gledali u nas. „Za vikend se
vraćamo u kuću mojih roditelja u Thunder Bay i očekujemo i tebe tamo.“
Uputio mi je preteći pogled stavljajući mi do znanja da to nije molba.
Prestala sam da dišem i gledala ga dok je odlazio kroz prostoriju za
ručavanje praćen svojim prijateljima. I nijedan od njih se nije okrenuo da me
pogleda.
Thunder Bay? Sama sa njima?
Odmahnula sam glavom. Ne. Ne mogu. Moram pronaći pomoć. Moram
doći do nekoga.
Zatvorila sam i stisnula oči boreći se sa suzama dok sam provlačila ruku
kroz kosu.
Nema nikog. Nemam kome da se obratim.
Ko će ih zaustaviti?

278
 Izašavši iz automobila zgrabila sam bejzbol palicu sa suvozačevog
sedišta i zatvorila vrata. Puls mi je divljački udarao, vrelina preplavila celo
telo a znoj probijao na čelu. Jedva sam mogla disati.
Biću sigurna. Michael i Kai mogu ići daleko, ali me neće povrediti. Biću
sigurna.
Moja majka je bila negde, bog zna gde, i ona je bila jedini razlog zbog čega
sam ovde.
Došetala sam do kuće primetivši da nijedno svetlo nije upaljeno, ni
unutra ni napolju. Prozori su bili mračni i ja sam prišla vratima zakoračivši
u senku drveća iznad moje glave koje je blokiralo mesečinu.
Ruke su mi se tresle. Sve je bilo tako mračno.
Moja majka. Ne posustaj i ne odlazi dok ne dobiješ odgovore.

279
 Ukoliko bih pozvala policiju trebaće nedelje da se sredi nered dok bi je
tražili. Ona je na jahti. Ona nije na jahti. Ona je u inostranstvu, tako da je
naravno teško doći do nje. Daj nam malo vremena, vrati se u školu i ostavi sve to
u našim sposobnim rukama.
Ne.
Okrenula sam kvaku na vratima i zategla sve svoje mišiće čuvši
pucketanje lepljive trake zalepljene za unutrašnjosti moje podlaktice.
Bejzbol palica je bila mamac. Ukoliko budu mislili da su mi oduzeli jedino
oružje, onda možda neće posumnjati da imam još jedno. Zato što sam bodež
od damaskusa zalepila za unutrašnju stranu ruke, ispod rukava, kada sam
se vratila u svoj stan danas ranije da uzmem auto.
Prisilila sam se da duboko udahnem i za nekoliko centimetara odškrinula
vrata, zagazivši stopalom u unutrašnjost mračne kuće.
Nečija hladna ruka me je zgrabila za zapešće i povukla unutra. Zajecala
sam i vrata su se zalupila iza mene a palica mi je bila istrgnuta iz ruke.
„Došla si.“
Will. Usisala sam vazduh kada se njegova ruka pomerila ispred mene i
omotala oko mog vrata, zarobivši me.
„To je bilo stvarno jebeno glupo,“ prošaputao je u moje uho.
Oslobodio me je i gurnuo napred, a ja sam se zateturala boreći se za dah.
Oh, moj Bože. Momentalno sam odskočila, udaljivši se od njega.
Nosio je crni duks sa navučenom kapuljačom, kao i masku. Ali maska
nije bila ona koje su uobičajeno nosili. Ova je bila obojena belo, i nikad ranije
je nisam videla.
Sagnula sam se samo za neki centimetar i držala ruke ispružene ispred
sebe, pripremivši se ukoliko me opet napadne.
Držeći palicu, krenuo je ka meni laganim koracima. „Šta ćeš da uradiš sa
ovim, a?“ Držao je u predelu prepona i počeo da je mazi kao da je njegov
kurac. „Da, to je ono što ti voliš, zar ne?“
A onda je zamahnuo rukom i bacio palicu natrag u predvoje, a drvo je
odzvanjalo po mermernom podu.
Gledajući me kroz svoju belu masku polako je koračao ka meni.
Uzmakla sam. „Ne.“

280
 Ali onda je neko drugi prišao sa mojih leđa i ja sam zavrištala kada je
omotao svoje ruke oko mene. „On možda nije veliki kao ta palica, ali ja
jesam,“ zloban glas je pretio u moje uho.
Damon.
Učvrstila sam svaki mišić okrenuvši se i boreći sa njim dok sam se trudila
da mi podlaktica bude blizu. Nisam želela da pronađu bodež i nisam htela
da ga koristim ukoliko nije neophodno.
Samo ukoliko ne budem imala priliku za bekstvo, jer ne mogu ih srediti
sve odjednom.
„Hej, jebi se,“ Will je povikao. „Mene će Rika najviše voleti.“
Disala sam kratko i teško… trbuh mi je goreo dok sam se borila protiv
njegovog stiska. „Odjebi i pusti me!“
Damon me zgrabio za zadnji deo košulje i odgurnuo me u stranu, ali to
je bilo pravo nazad u Willovo naručje.
Will me je uhvatio, uzeo moje dupe u njegove ruke i privukao me uz
sebe. „Rika, hoćeš li me lepo voleti?“ zadirkivao je. „Ili bi više volela da prvo
probaš njega?“
Trznuo je glavom, pokazujući ka Damonu, pre nego što me je opet
odgurnuo od sebe i poslao me nazad svom prijatelju.
Soba mi se okretala. „Prestanite!“ povikala sam. „Otkačite se od mene!“
Gde je dođavola bio Michael?
Damon je stisnuo šakom moju kragnu, prinoseći moje lice njegovom, a ja
sam mogla čuti njegovo otežano disanje iza njegove bele maske koja je bila
identična Willovoj. „Ja sam odslužio najduže. Treba prvo mene da oseti,“
rekao je Willu, a onda pogledao udesno, govoreći nekom drugom. „Šta ti
misliš?“
Ko-?
Ali pre nego sam dobila šansu da okrenem glavu i da vidim sa kim priča,
odgurnuo me je preko, do još jednog maskiranog čoveka i ja sam udahnula,
odmah se odgurujući o njegova prsa, a moje boso stopalo je završilo ispod
njegove čizme. Nisam shvatila da sam izgubila sandalu.
„Prekinite,“ dahtala sam, odmahujući glavom.
Ali treći čovek je jednostavno omotao ruku oko mene i drugom rukom
omotao moju kosu oko svoje šake.

281
 Zajecala sam, dok mi je skalp goreo.
„Momci,“ pozvao je, „ona čak neće moći ni da nas razlikuje, nakon nekog
vremena.“
I onda me je dobacio nazad drugom… moja stopala su posrtala preko
poda dok sam se borila da ne padnem.
Kai. Kako može da radi ovo?
„Drži je,“ zapovedao je dok me je Will hvatao za nadlaktice i držao moja
leđa uz njegov prednji deo.
Noge i ruke su mi bile teške, a glava mi je plutala. Nisam mogla da
udahnem dovoljno vazduha.
„Prestanite,“ molila sam, boreći se protiv Willovog stiska.
Kai je kleknuo ispred mene i podigao pogled na mene dok je počinjao da
polako ispipava moje noge, oko listova pa uz butine.
„Ne!“ borila sam se, šutirajući nogama sa malom količinom snage koja
mi je preostala.
Ali onda me je on zgrabio za članke i stisao ih tako jako da su me kosti
zabolele. „Moram da budem siguran da si nenaoružana,“ objasnio je previše
smirenim glasom.
„Gubi se od mene!“ pukla sam. „Gde je Michael?“
Okretala sam glavu levo i desno, pretražujući pogledom stepenište i sve
ostalo, ali ga nisam videla.
On je ovde. Mora biti ovde.
Damon je stajao iza Kaia, gledajući me nakrivljene glave kao da sam
životinja koja se secira ispred njega. Will me je držao u ravni sa svojim telom
a njegovo maskirano-lice mi je njuškalo vrat.
„Imaš nešto skriveno ovde?“ Kai je upitao, klizeći rukom sa unutrašnje
strane mojih butina.
Ali ja sam se odgurnula napred, režeći, „Jebi se!“
Will se smejao, zatežući svoje prste oko mojih ruku i opet me pribio uz
sebe.
„Zašto joj samo ne skineš svu odeću?“ Damon je predložio. „Na taj način
znaćemo za sigurno.“
„Dođavola, da,“ Willov glas je došao iza mene.

282
 Momentalno sam ustuknula videvši Kaija da ustaje, njegove tamne oči
ličile su na duboke crne ponore iza njegove maske.
„Hajde da prvo podesimo ambijent.“ I onda je uzeo daljinski iz svoje
dukserice i podigao ga, stisnuvši dugme.
Ustuknula sam kada je počeo zvuk sličan motoru i onda sam okrenula
glavu, a stomak mi je podrhtavao od nečujnih jecaja, dok sam gledala čelične
roletne kako se spuštaju preko svih prozora.
Odmahivala sam glavom jer nisam znala kako da zaustavim ovo. Sva
mesečina koja je ulazila u kuću se postepeno smanjivala i pod je postajao
mračniji. Kuća je sada bila u mrklom mraku, a ja sam gledala kako Kai i
Damon nestaju ispred mene, kada je soba postala crna kao katran. Noge su
počele da mi se tresu.
„Zašto ovo radite?“ pitala sam. „Šta želite?“
„Zašto ovo radite?“ Will je imitirao moj glas.
A onda su mu se svi ostali pridružili.
„Zašto ovo radite?“
„Zašto ovo radite?“
„Ne znam. Zašto mi ovo radimo?“ Damon se smejao.
A onda sam zavrištala kada me je Will gurnuo napred u njegove ruke.
Na kraju, bar mislim da su bile njegove.
Damon me uhvatio i stisnuo svoje telo uz moje, pipajući me rukama po
dupetu.
Postavila sam svoje ruke na njegova prsa i pokušavala da ih ispružim,
gunđajući i boreći se sa dahom dok sam pokušavala da se odgurnem od
njega.
„Skloni se od mene!“ povikala sam a lice mi je gorelo od besa.
Ali on me je okrenuo u krug i bacio me u drugi par ruku. Posrtala sam u
mraku, omamljena, i gubila ravnotežu.
Novi momak je omotao svoje ruke oko mene, a ja sam se uhvatila za
njegovu duksericu da se uravnotežim. Želudačna kiselina mi se penjala u
grlo.
„Šta?!“davila sam se, pokušavajući da zadržim suze. „Šta hoćete od
mene?“
„Šta hoćete od mene?“ Kai se kreveljio, praćen ostalima.

283
 „Šta hoćete od mene?“
„Šta hoćete od mene?“
I onda sam bila bačena opet a drugi par ruku me je uhvatio.
„Prestanite!“ vikala sam i podigla ruku, uhvativši njegovu masku sa
strane.
„Oh, sranje ona ume da bljuvati vatru,“ Will je zadirkivao i gurnuo me
nekom drugom.
Noge su mi se oduzele i slomila sam se. Jecajući, zakopala sam ruke u
svoju kosu sa strane i zarila prste, dok su mi nokti grebali po temenu tako
jako, da me je koža pekla.
Zabacila sam glavu unazad. „Michael!”
„Michael?” neko je povikao posle mene.
A zatim je neko drugi zapevao, „Michael, gde si tiiii?“
„Mi-chael!” treći je ponavljao a njihovi glasovi su odjekivali uz stepenište
i dole niz hodnik.
„Mislim da on neće doći!“
„Ili je već ovde!“ Will je zadirkivao.
„Prestanite!“ Besnela sam. „Zašto ovo radite?“
Nečija glava je gurnula moje uho tako da sam se trgnula. „Naplata
duga,“ rekao je dubokim šapatom.
„Mala osveta,“ Will je dodao.
„I obeštećenje za vreme provedeno u zatvoru,“ Kai je završio.
Suze su lile niz moje lice. O čemu oni pričaju?
Gde je Michael?
Ali onda me je neko zgrabio od pozadi za kukove i povukao me ka sebi,
obavijajući svoje ruke oko mog struka.
„Ti pripadaš nama, Rika,“ dahtao je u moje uho. „To je ono što se dešava.“
Oči su mi se širom otvorile dok se vatra širila po mom stomaku kada me
je konačno obuzeo očaj.
To je bio Michaelov glas. Ne.
„Ti si sada vlasništvo Jahača,“ čula sam Kaia kako govori, „i ako želiš da
imaš novca da se hraniš, bićeš podjednako dobra prema nama kao što si bila
prema Michaelu prošli vikend.“

284
 „Rekao je da si bila napola pristojna ševa,“ Damon se ubacio, „ali mi ćemo
te usavršiti.“
„Uz malo vežbe!“ hvalio se Will sa bolesnom zabavom u glasu.
„Ali neće ti se svideti,“ Kai je zarežao pored mene. „To ti obećavam.“
„A ukoliko želiš novac za koledž-ili za stanarinu-“ Damon je pretio, „pa
onda, bolje ti je da budeš posebno prijatna.“
Savila sam se, jer mi je pozlilo. Htela sam da se srušim.
Šta jebem ti?
„A šta ćemo sa njom kada nam dosadi?“ Will je upitao nekog sa moje
desne strane.
„Ne možemo joj plaćati ni za šta, zar ne?“
„Naravno da ne.“
„Pretpostavljam da je možemo proslediti dalje,“ Will je predložio.
„Imamo prijatelje.“
„Da, jebote,“ Damon se umešao. „Moj otac voli mlade.“
„Obično ti je davao svoje ženske, kada mu dosade,“ Kai se šalio. „Sada
možeš da uzvratiš uslugu.“
Michaelove ruke su se zategle oko mene i ja sam udahnula, pokušavajući
da stisnem stomak kako bih sprečila povraćanje.
Podigla sam podlakticu hvatajući se za dršku bodeža.
„Hajde, Rika,“ neko je zarežao, hvatajući me za ruke.
Zaplakala sam kada su me bacili na tvrdi mermerni pod, a ja ramenom
udarila u njega, gubeći vazduh.
„Damone!“ čula sam oštri glas kako reži.
Lice mi je bilo mokro, obe cipele sam izgubila, kašljala sam i pljuvala dok
sam se borila da se okrenem i vidim šta se dešava.
Ogromno telo me je prekrilo, i ja sam se upetljala pokušavajući da ga
odgurnem i otpuzim unazad.
Ali me je uhvatio. Njegova usta su bila na mom vratu, a njegove ruke
ispod mog dupeta dok se trljao o mene.
„Znala si da će se ovo desiti između nas,“ Damon je zadihano govorio i
ujeo me za uho, dok je pokušavao da mi raširi noge drugom rukom. „Raširi
ih, dušo.“

285
 Vrištala sam, grlo me je bolelo dok sam vikala svom snagom koju sam
imala.
Podigla sam ruke iznad nas, napipala bodež i strgnula ga sa svoje ruke.
Spuštajući ga, zamahnula sam njime i zabila ga u gornji deo njegovog tela,
negde sa strane.
„Oh, sranje!“ zaurlao je, momentalno skidajući ruke sa mene i skačući
unazad. „Sranje! Jebem ti! Ubola me je!“
Počela sam da se pridižem a noge i ruke su mi se pokretale najbrže što su
mogle u nastojanju da pobegnem od njih. Bodež mi je skliznuo iz ruke,
košulja mi je spala sa ruku, ostavljajući me samo u majici. Okrenula sam se i
stala na noge.
I potrčala.
Nisam se okretala i nisam oklevala. Trčala sam kroz kuću, uletela u
staklenu baštu, otvorila vrata i zaronila u noć. Srce mi je udaralo u grudima
toliko jako da je bolelo, i osećala sam poglede na sebi, dok sam trčala kroz
travu i jurila preko ogromnog dvorišta i kroz drveće.
Nešto vlažno mi je natapalo košulju, ali nisam morala da pogledam da
bih znala da je u pitanju krv.
Kapljice kiše su mi udarale po koži, stopala su mi klizala po mokroj travi,
pa sam nekoliko puta pala na kolena dok sam bežala. Nisam imala pojma
gde sam dođavola krenula.
Moja majka je bila u opasnosti a ja nisam imala novac. Kome sam se
mogla obratiti?
Baštenska šupa se pojavila ispred pa sam usporila odjednom osetivši
kako je očaj preuzeo sve što mi je ostalo.
Moja majka.
Oni imaju beskonačnu količinu novca i moć da sakriju ovo. Ovog puta
nema snimaka njihov dela da bi ih na osnovu njih uhapsili.
Ja nikad neću pronaći svoju mamu i nikad neću dobiti sve ono što mi je
otac ostavio. Michaela nije bilo briga za njegovog oca ili Trevora. On ih
svakako neće poslušati kada se konačno vrate nazad, a dotle, može biti i
suviše kasno za moju mamu.
Nisam imala gde da odem. Nije bilo nikog da mi pomogne.
Protrljala sam lice rukama, obrisala suze, poželevši da vrištim od besa.

286
 Šta bi trebalo da uradim? Nađem telefon i pozovem Noaha? Jedinu osobu
koju verovatno mogu dobiti?
I šta onda? Gde bih otišla? Kako bih pronašla svoju mamu?
Nije bilo nikog da mi pomogne.
Nije bilo nikog da mi pomogne osim mene same. Ti nisi žrtva, njegove
reči su mi se vratile, a ja nisam tvoj spasilac.
Okrenula sam se, pogledala nazad u kuću i videla da se svetla unutra
polagano pale. Oni su tamo.
I jednom... Ja sam bila jedna od njih. Jednom sam bežala sa njima, držala
korak sa njima i stajala uz njih. Nisam bila njihova žrtva i privukla sam
njihovu pažnju. Naučila sam kako da se borim.
Sve ovo je zavisilo od mene, i iako neću bežati, neću im ni olakšati.
Nikad neću bežati.
Stvorena sam za ovo.

287
 „Jebem ti!“ Damon je režao. „Čoveče, mislio sam da si je proverio!“
„Samo ulazi u kuhinju!“ Kai je zarežao. „Prokletstvo.“
Stajao sam na stepeništu na spratu sa rukama prekrštenim preko grudi,
dok je bela maska stajala na malom stolu pored mene. Pogledao sam kroz
prozor preko velikog travnjaka posmatrajući malu drvenu zgradu smeštenu
među drvećem.
Ona je tamo.
Znao sam da neće otići daleko. Rika je pametna devojka. Ona je uplašena
i u režimu preživljavanja, ali nije glupa.
Nakon što je pobegla, podigli smo Damona sa poda i postavili ga na
stolicu. Podigao sam roletne da opet pustim mesečinu unutra i onda sam
otišao gore da gledam njen beg.

288
 Trčala je i pobegla, nestajući među drvećem, ali nije otišla. Tamo nije bilo
ničega sem litica, a onda ogroman ponor do plaže jebenog Atlantskog
okeana. Bila je bosonoga, promrzla, sama i bez mobilnog telefona.
Šta će uraditi?
I upravo sada je to i sama shvatila.
„Idem ja po nju,“ Kai je došao sa moje strane, dišući teško.
Samo sam odmahnuo glavom. „Pusti je. Nema gde da ode.“
„Bila bi luda kada bi se vratila ovde!“ prasnuo je. „Nakon što smo je
onako zlostavljali?“
„Smiri se,“ procedio sam. „Poznajem je bolje od tebe.“
Mogao sam uglom oka videti kako odmahuje glavom.
Snizio je glas, ali je još uvek bio ispunjen besom. „Michael, ona može doći
do telefona,“ ukazao je, „Može pozvati nekog prijatelja ili konačno stupiti u
kontakt sa tvojom majkom ili ocem. Novac joj nije dovoljan podsticaj da
bude poslušna. Potcenili smo je.“
Udahnuo sam dugo zadržavani dah, posežući iza glave skinuo sam
duksericu i majicu, i bacio ih na pod. Sloj znoja mi je prekrio leđa.
„Ako se ne vrati nazad,“ odgovorio sam, „onda će zadržavanje novca
morati da bude dovoljan podsticaj tebi i drugima da prihvatite da smo
izgubili. Složili smo se da nam treba njen pristanak za ovo.“
Zurio sam kroz prozor, srce mi se penjalo u grlo a telo zagrejalo.
Ne vraćaj se, Rika. Znao sam da neće pobeći daleko, ali sam želeo da
pobegne. Ja sam zajebao. Nije trebalo ovako da bude.
Trebalo je da bude naša. To je bio plan. Naterali bismo je da oseća ono što
su oni osećali kada im je uništila živote i razdvojila nas. Bila bi sama i ne bi
imala nikakvu kontrolu. Naterali bismo je da pati.
Ali čim je Damon skočio na nju, ja sam bio iza njega i odvraćao ga.
Nisam mogao to da uradim. Nisam mogao da dozvolim da je imaju.
A onda, kad ga je ubola i pobegla, pustio sam je, iako sam znao da nema
stvarno nijedno mesto da ode. Znao sam da će shvatiti da iz ovoga nema
drugog izlaza i to bi, jednostavno bio kraj prve runde.
Ali imao sam malu nadu da je uspela da nas izbegne. Da je otišla sa
imanja ili se sakrila ili nešto slično dok ne shvatim šta ću i kako ću. Nije bilo
šanse da mogu da nastavim sa ovim. Ona je moja.

289
 „Vratiće se,“ rekao sam mu.
„Kako možeš biti toliko siguran?“
Bacio sam pogled na njega. „Zato što ne može reći ne izazovu.“ I okrenuo
sam se gledajući kroz prozor. „Samo idi vidi koliko je Damon povređen.“
Oklevao je trenutak kao da je vagao svoje opcije a onda otišao.
„Jebem ti!“ Damon je jaukao dole, i čuo sam lomljavu posuđa.
Nisam se trudio da sakrijem maleni osmeh. Nisam mogao da verujem da
je sakrila oružje od nas.
Nakon svega, bilo mi je drago što smo joj ga dali.
Sklopio sam oči i protrljao rukom vrh glave. Šta dođavola, da uradim?
Kako da ih zaustavim?
Okrenuo sam se, sjurio niz stepenice, primetivši kapi Damonove krvi na
podu dok sam prolazio i uputio se pravo ka kuhinji.“
„Ništa što uzmete od mene neće proći lako!“ visoki glas je odzvanjao
kućom i ja sam se zaustavio, prepoznavši Rikin glas.
Zvučao je mehanički i udaljeno.
„Nemam nameru da idem čak tamo da bih te uhvatio,“ začuo sam
Willovo režanje dok sam stajao odmah ispred kuhinje.
Stisnuo sam pesnice. Interfon. Našao ju je.
Svaka soba u kući, uključujući i šupu u bašti, imala je interfon. Mora da
je shvatio isto što i ja. Nije imala gde da pobegne.
„O da, doći ćeš!“ zacerekala se, izazivajući ga. „Ti si njihov pas. Idi,
donesi, kuco!“
Nisam mogao da se uzdržim a da se ne nasmejem. Dobra devojka.
„Glupa, jebena kučko!“ Will je ujedao. Bilo je očigledno da je iznerviran.
Nikad Will nije bio zloban.
Dok jednog dana nije postao.
Ali onda se umešao još jedan glas, gladak i preteći. „Ja ću doći da te
uhvatim.“ Damon se pridružio.
„I želeću svoju krv nazad.“
Stisnuo sam zube.
Zakoračivši u kuhinju, video sam Kaia kako otvara i zatvara ormariće,
verovatno u potrazi za kompletom za prvu pomoć, dok je Damon držao
peškir nisko na levoj strani svog torza i naginjao se ka interfonu na zidu.

290
 „Izvadiću ti ga iz dupeta, pre nego napustimo tu šupu, Rika,“ upozorio
je. „Nemoj da bežiš.“
A zatim se odmakao i bacio peškir dok je Will lepio ogromno parče gaze
preko njegove rane.
Nije bilo opasno… krv je curila polako kroz gazu- ali rana je bila velika.
Dobro ga je isekla.
Willove ruke prekrivene krvlju su nameštale gazu dok se Damon trznuo
i podigao cigaretu da je zapali, duboko uvlačeći dim.
„Ti ne ideš nikuda,“ rekao sam mu, ušavši i zavukavši ruku u jednu fioku
na pultu, izvlačeći hidrogen.
„Jebi se,“ Damon je dobacio.
Odgunuo je Willa i ugasio cigaretu u sudoperi, okrenuo se i zaputio iz
kuhinje u staklenu baštu.
Iskočio sam iza pulta i uhvatio ga za ruku, zabivši ga u zid. Drugom
rukom sam stisnu gazu kojom je bila prekrivena njegova sveža rana.
„Jebem ti!“ povikao je sklonivši mi ruke, ali ja sam ih opet vratio. „Skidaj
se sa mene!“
„Složili smo se.“
„Ti si se složio!“ raspravljao se sa mnom. „Rastrgnuću je na dva dela!“
Iskrivio sam usta. Bilo mi je dosta. Niko je neće taći ukoliko se ne složi sa
našim uslovima. To je bio dogovor koji smo napravili, ali dogovor više ne
važi. Nisam više bio saglasan sa ovim.
„Ja čak i ne znam zašto si ti ovde,“ podrugljivo se podsmehnuo,
odgurnuvši mi ruke sa rane ali nije napravio nijedan pokret da ode. Okrenuo
je glavu, govoreći ostalim momcima. „On se izvukao- nije odslužio nijedan
dan- zašto smo onda uključili i njega?“
Suzio sam pogled na njega. „Ti misliš da su mi protekle tri godine bile
lake?“ uzvratio sam. „Ja sam bio onaj koji ju je razbesneo. Ona je bila ljuta na
mene te noći i vi ste platili cenu. Ja sam morao da gledam u nju svaki dan i
svaku noć... tu lažljivu, manipulativnu, osvetničku kučku koja je sedela pola
metra od mene, preko stola, znajući da je sve moja greška.“ Okrenuo sam
glavu, pogledao u Kaia i Willa i na kraju opet u Damona.
„Vi ste moja braća, više od porodice. Vi ste odužili svoju kaznu a ja
osećam krivicu zbog toga. Svi smo platili.“

291
 Pustio sam ga da ide i povukao se unazad, gledajući ga kako se mršti na
vazduh između nas.
Osećao sam kao da im dugujem. Ja sam je povredio te noći, odgurnuo je
i bio surov… i bila je moja greška što je uzvratila. Telefon je bio kod nje. Ona
je postavila snimke.
„Will, idi dovedi je,“ naredio sam.
Nije bilo šanse da pustim Damona samog sa njom u toj šupi.
Will me je zaobišao i zakoračio ka vratima solarijuma, ali onda je stao,
pogledavši kroz staklo.
„Ona već dolazi,“ rekao je, zvučeći pomalo iznenađeno.
Šta? zakoračio sam u stranu, prateći njegov pogled kroz vrata.
Jebem ti.
Njena usamljena figura je napredovala polako kroz travu, brade
podignute i pravih ramena.
„Bio si u pravu,“ Kai je zadovoljno rekao pored mene.
Okrenuo sam se, uputivši se nazad u kuhinju dok su njih trojica držali
svoje oči na njoj.
Uhvatio sam se za ivicu pulta, čuo vrata kako se otvaraju i gledao ih kako
stoje zalepljeni za svoja mesta dok je ona smireno zakoračila unutra i prošla
pored njih. Skrenula je desno, zaustavivši se na ulazu u kuhinju zureći u
mene, a tvrdi izraz u njenim očima dobro je prikrivao naznaku bola koju sam
primetio.
Odeća joj je bila vlažna a ispod njene majice mogao sam primetiti njen
beli brus.
„Gde je moja majka?“ upitala je.
Damon, Will i Kai su stali oko nje, raspoređeni po kuhinji i okrenuti ka
njoj.
„Da li je ona razlog zašto si se vratila?“ upitao sam.
Naravno ona bi bila hrabra zbog njene majke. Računali smo na to.
„Ja te se ne plašim,“ izjavila je.
Klimnuo sam glavom, prekrstivši ruke preko grudi. „Mislim da ti veruješ
u to.“

292
 Gledajući u nju sada, sa kosom poprskanom kristalima vode, sa
Damonovom krvlju na rukama i donjem delu majice, i sa odlučnim izrazom
u očima, nisam mogao biti siguran ni u šta.
Ne, ona nije bila uplašena. Prepustila se. Posedovala je to.
Beži ili igraj igru. Jebi ga.
„Gde je ona?“ ponovo je pitala.
„Dobićeš svoje odgovore kada priznaš.“
„I pokoriš se,“ Will je dodao.
„Čemu?“ zarežala je, okrenuvši svoj neustrašivi pogled ka njemu.
„Nama,“ prišao joj je, gledajući je pravo u oči. „Svima nama.“
„Tvoj izliv besa nas je koštao tri godine života, Rika,“ Kai je optužio,
otkrivajući zube. „I nije nam bilo lako. Bili smo gladni, zaplašeni i jadni.“
„ I sada ćeš da saznaš kakav je to osećaj,“ Damon je dodao naslonivši se
na zid i držeći se za stomak dok je gledao u nju.
Kai se nadvio nad njom. „Naučićeš kako da ućutiš i spustiš pogled kad ja
uđem u prostoriju.“
„I naučićeš kako da se boriš i opireš, zato što ja tako volim,“ Damon se
nastavio.
„Ali sa mnom,“ Will je prišao blizu, nateravši je da se trgne,“ Želećeš da
budeš sa mnom.“
Odmahnula je glavom. „Izliv besa? Kakav izliv besa? Ja ne znam o čemu
vi pričate?“
„Dolazićeš onda kad mi kažemo,” Damon se naslonio rukom na pult,
napet od bola. „Odlazićeš kada mi kažemo. I dok god radiš onako kako smo
ti rekli, tvoj dug ka nama biće plaćen. Tvoja majka će biti bezbedna, a ti ćeš
imati novca za život. Jesi li razumela?“
„Ti si naša,“ Kai joj je rekao. „Ti si nam dužna i ovo se dugo vremena
spremalo.“
„Dugujem vam za šta?“ povikala je.
„Poveli smo te sa nama te noći,“ Will ju je optužio. „Verovali smo ti!“
„Nikad ne veruj nijednoj ženi,“ Damon je gunđao, nesumnjivo
ponavljajući reči svog oca.
„ I ja sam takođe trebalo vama da verujem!“ uzvratila je. „I šta ste mi vi
momci uradili?“

293
 Zurila je između Damona, Willa i Kaia i ja sam se umirio, zapitavši se šta
se dovraga to desilo?
„O čemu ona govori?“ upitao sam.
Ali Rika me je ignorisala, nastavljajući dalje.
„Robijali ste tri godine? E, pa nije mi žao zbog vas,“ urlala je. „Vi ste
momci zabrljali, ali kakvo neverovatno iznenađenje, stvarno ste morali da
snosite posledice bar jednom. Nikad niste morali odgovarati ni zbog čega.
Nemate nikoga da krivite osim sebe samih.“
„Ti ne znaš ništa!“ Kai je zaurlao, derući joj se u lice.
Odmahnula je glavom, sa prkosnim osmehom u očima. „Stvarno?“ I
onda je bacila pogled na Damona.
„Ti si osuđen na zatvor zbog silovanja maloletne devojke. Winter Ashby,
gradonačelnikove ćerke. Snimak je bio dokaz. Šta tu ima da se objašnjava?“
Trepnuo sam dugo i snažno dok mi se jutro kada su se ti snimci pojavili
polako vraćalo….
Probudio sam se na Noć Veštica, dan posle Đavolje Noći i otkrio da su
neki od naših snimaka postavljeni on line da ih ceo jebeni svet vidi.
Što je veoma jednostavno dovelo do hapšenja mojih prijatelja.
Na prvom mestu, bilo je glupo što smo snimili te snimke, ali smo uvek
bili pažljivi u vezi sa tim. Čuvali smo jedan telefon specijalno za te noći kada
smo izazivali haos, i želeli smo da sačuvamo sve za uspomenu. A tada smo
mislili da smo nedodirljivi.
Winter Ashby je bila jedna od mnogih koje je Damono osvojio. Ona ga je
prethodne noći svojevoljno odvela u krevet, ali bila je maloletna, a njen otac
je bio podjednako uticajan kao i naši.
I mrzeo je Damonovu porodicu.
To je verovatno i bio osnovni razlog zašto je Damona lovio.
Nije bilo šanse da bi njen otac odustao od tužbe. On je video mogućnost
da sredi jednog Torranca… i iskoristio je.
Pogledao sam u Damona videvši njegov ravnodušni izraz dok je zurio u
nju.
„Nema tu šta da se objašnjava,“ smireno je odgovorio. „Provalila si me.
Ganjao sam mladu devojku a čak se i ne sećam njenog lika.“

294
 Rika je suzila pogled na njega, verovatno očekujući još rasprave, ali to je
bio Damonov stil. On nije pričao. On je reagovao.
Onda se okrenula ka Willu i Kaiu, nastavljajući, „A vi ste momci pretukli
pandura. Skoro na smrt. Pronašli su ga pored puta.“
Drugi snimak koji je objavljen.
„Taj pandur,“ Will je povikao unoseći joj se u lice, „je brat Emery Scott.
Njen... stariji... brat… zlostavljač… i ti si jebeno u pravu da sam ubio boga u
njemu!”
Namrštila sa. „Emery Scott?
„Da,“ Kai se priključio. „Ranije tog leta smo otkrili to, pa smo ga zaskočili
i nije me briga šta ti misliš o tome. Uradili bismo to opet.“
Rika je znala Emery Scott- išla je u školu sa njom- i verovatno se sećala da
joj je Will zapalio letnjikovac na Đavolju noć. On ju je želeo dugo vremena,
tako da se zajebavao sa njom da pridobije njenu pažnju, ali kada je saznao
da je brat zlostavlja, Will, Damon i Kai su ubili Boga u njemu.
I Damon je to snimio telefonom.
Nažalost, ima delića gde je kamera uhvatila Willovo i Kaievo lice. Ja
nisam bio tu, zato što sam bio u košarkaškom kampu većinu leta.
Jutro nakon Đavolje noći, probudio sam se u košmaru. Moje nalozi na
društvenim mrežama su bili preplavljena porukama, objavama i čak sa
nekoliko novinskih članaka koji su već bili objavljeni. Nekako su snimci iz
našeg telefona preko noći osvanuli na internetu i svako u prečniku od hiljadu
petsto kilometara je znao za nas. Ili barem za moje prijatelje.
Nije prošlo mnogo vremena pre nego je policija banula u njihove kuće,
stavila ih u lisice, i iako smo se ranije mogli izvući iz najrazličitijih stvari,
uskoro je bilo jasno da se oni neće vratiti. Damon je pojebao devojku čija je
porodica imala jake veze, a Kai i Will su bili takođe sjebani. Ne smeš
povrediti pandura, ni po koju cenu.
Damon je osuđen na trideset-tri meseca zbog silovanja maloletnice, a Will
i Kai su odležali dvadeset-osam meseci zbog napada.
I onda...nakon svega toga...nakon svega u čemu sam takođe učestvovao,
ja sam prošao bez ogrebotine.
Nijedan snimak sa mnom nije postavljen, a čak ukoliko je i bio, moje lice
nije bilo vidljivo ni na jednom od njih. Ja sam uvek nosio masku.

295
 Nije nam trebalo dugo vremena da otkrijemo ko je postavio snimke.
„Ti si nas odala, zato što te je Michael povredio te noći,“ Kai ju je optužio,
„ali zar si stvarno mislila da nećemo krenuti na tebe?“
Njene obrve su se spojile i izgledala je zbunjeno.
„Biti izdajnik je jedno,“ Will se umešao, „ali izdati ljude koji su ti verovali
je neoprostivo.“
„Izdati?“ uzdahnula je i pogledala u mene, sa pitanjem u očima. „Šta...?“
Ali Will je samo nastavio. „Ti ćeš to ispraviti,“ naredio je. „A ukoliko
nećeš, onda ćemo možda iskopati tvoju majku iz bilo koje rupe u koju smo
je smestili da preuzme tvoje mesto. Siguran sam da se dobro jebe. Nakon
svega, ipak je zavela tvog oca.“
Rikine oči su se širom otvorile i onda je pukla.
Ispustivši urlik krenula je napred udarajući svojim telom u Willovo i
gurnula ga je unazad, pritiskajući mu šakama grudi, a snaga njenog celog
tela ga je naterala da se spotakne i padne na zadnjicu.
Sranje.
On je pao, a ja sam zaobišao oko pulta videvši kako je odmah skočila na
njega, zajahala ga, sa pesnicama koje su letele preko njegovog lica, dok je on
držao ruke ispred sebe pokušavajući da je obuzda.
„Jebem ti!“ povikao je, zamahnuo rukom i zakucao je za pod.
Pre nego što je bilo ko od njih dvoje dobio šansu da krene u još jedan
napad, stao sam ispred nje, blokirao ih oboje i povukao je sa zemlje.
Iskezila je zube besneći i pokušavala da udari oko mene, ali sam je
odsekao, odmahnuvši glavom.
Zurio sam u njene oči, primetivši kako se povukla za korak nazad,
udaljavajući se od mene.
Spustio sam pogled i stegnuo pesnice. Ne mogu da je povredim. Ne mogu
ovo da učinim.
Nisam više mario o tome šta nam je učinila pre toliko godina i zašto je
to učinila. Nisam joj verovao, ali ja...
Ja ne mogu da je povredim.
Okrenuo sam se i suočio sa prijateljima, zadržavajući je iza sebe.
„Dođavola!“ Will je zarežao dok mu je Kai pružao ruku, povukavši ga sa
poda.

296
 Obrisao je prstima ispod nosa, povlačio ga nekoliko puta i gledao u svoje
prste.
Krvario je a oči su mu bile mutne.
Damon je još uvek stajao naslonjen uz pult, stežući upaljenu cigaretu
među prstima i duvajući oblak dima.
Will je šmrknuo a malo krvi mu se razmazalo pod nosom dok mi je
prilazio. „Pomeri se.“
Ali ja sam samo stajao, pravih ramena i držao njegov pogled ostajući pri
svome.
Gledao me je, odmahujući glavom u upozorenju. „Michael, ne radi to.“
Kada se nisam pomerio, pošao je oko mene pokušavajući da je dohvati,
ali ja sam ispružio ruke ka njegovim prsima, odgurnuvši ga unazad.
Mogu da pokušaju da me ubiju, ali u suprotnom neće doći do nje.
„Ti biraš nju?“ Kai me napao. „Nakon svega? Ona će te zajebati isto kao
što je nas. I mi smo joj takođe verovali.“
„Vi ste mi verovali?“ prasnula je zaobilazeći me i pogledala ih. „Ja sam
bila vaš prijatelj? Da li je vama normalno da kidnapujete vaše prijatelje protiv
njihove volje i odvezete ih iz čiste zabave u sred nedođije?“
Suzio sam pogled dok mi se srce ubrzavalo.
A onda sam se okrenuo da pogledam u svoje prijatelje. „ O čemu, jebote,
ona govori?“

297
 Išunjala sam se iz skladišta.
Stomak mi se vezao u čvorove dok su suze lile niz moje lice, verovatno
ostavljajući crne pruge, ali nisam marila.
Kako je sve jednog trenutka moglo biti tako dobro, a sledećeg tako jebeno
užasno?
Strčala sam niz stepenice držeći ruke preko grudi da se ugrejem. Bacila
sam pogled u separe gde su momci sedeli, ali sam videla da je prazan. Gde
su otišli?
Samo su me ostavili ovde?
Trudila sam se da ne osećam povređenost jer su me Kai, Will pa čak i
Damon takođe napustili. Isto kao i Michael.
Prišla sam i videla da je moja dukserica još uvek tu. Stisnula sam zube i
zgrabila je izvlačeći je iz separea, pa se uputila ka izlazu.

298
 „Seronje,“ zarežala sam šapatom.
Navukla sam je preko glave, podigla kapuljaču i zabila ruke u prednji
džep.
A onda sam zastala, jer se moja ruka omotala oko čvrstog,
četvorougaonog predmeta. Izvukla sam ga i videla da je to telefon koji je Will
cele noći nosio sa sobom. Onaj kojim je snimio sve njihove podvale.
Bacila sam pogled unutra pokušavajući da shvatim kako je telefon stigao
do mene. Ali onda sam primetila koliko su mi dugi rukavi i da mi je porub
padao do polovine butina.
Obukla sam pogrešnu duksericu.
Podigla sam obrvu, zabila telefon nazad u džep i krenula svojim putem
preko parkirališta. Will je sigurno greškom uzeo moju.
Treba da bude srećan što nisam samo bacila njegov prokleti telefon- i sve
njihove uspomene- u đubre.
Kiša se smirila, samo lagano je rosila, ali hladnoća se uvukla u moje kosti,
i razmišljala sam da pozovem moju mamu da me pokupi.
Ali odmah sam odbacila ideju. Nisam htela da brine o tome šta sam toliko
kasno radila napolju, jer je ona verovala da spavam kod Cristovih. I plus...
nisam mogla da se suočim sa bilo kim. Trebala mi je šetnja i da budem sama.
Zamalo je bio moj.
Kada je krenuo da me prati uz stepenice u tom skladištu, kao što sam se
i nadala da hoće, sve vreme sam se nadala njegovom dodiru. U svojoj glavi
sam molila za to.
Samo jedan dodir i ja bih znala da me želi kao što ja želim njega, i bila bih
srećna.
I onda se njegova ruka ovila oko mog vrata, privukao me na svoje grudi,
i bila sam njegova. Bilo je gotovo. Sada sam znala i nije bilo vraćanja nazad.
Nije bilo zaustavljanja.
Zašto je uništio to?
Danas mi je rekao u katakombama da želi nešto što ne bi trebalo da ima.
Želeo je da živi bez pravila i da prkosi očekivanjima svih ostalih, a šta je on
učinio? Umesto toga on im je podlegao. Vezao nam je ruke.

299
 Dozvolio je da nas sputava strah od njegovog oca i pretnje njegovog
brata, i što je bilo najgore, on je želeo da na mene stavi ista ograničenja koja
je pokušavao da sa sebe skine.
Nisam želela ništa da planiram. Michael nije bio takav, a nisam bila ni ja.
Želela sam uzbuđenje i igru, dramu i borbu, strast i žudnju.
Želela sam da ga jebeno frustriram i da ga nateram da pokaže svoju divlju
stranu, ali nisam mogla da uradim to kada je pokušavao da upravlja svime.
Želela sam da sve bude van kontrole, jer onda nismo imali drugog izbora
nego da se prepustimo.
Ali to je bilo kratkog-veka. Povukao se, suzdržavao, postavljao pravila...
Prokleta pravila? Kako je to mogao učiniti? To nismo bili mi. Mi ne
razmišljamo o tome šta drugi misle i ne tražimo dozvolu.
I u rasponu od šezdeset sekundi, prešla sam od toga da osećam kako sam
mu sve na svetu… do osećaja da sam ništa više do njegove male igračke,
pokorne i nevažne. I prokleto dobro sam znala da neko kao Michael Crist
neće ostati u celibatu celu godinu, čekajući mene da napunim osamnaest.
Znala sam da me želi. I to sam svakako osetila dok je bio između mojih nogu.
Ali samo zato što je uskratio sebi da ima mene, to nije značilo da će sebi
u potpunosti uskratiti seks sa drugima. Nisam bila toliko naivna.
Sutra će me ignorisati i biće kao da se ova noć nije ni dogodila. Ja ću želeti
da budem nevidljiva u njegovom prisustvu, i premda znam da ne bi trebalo,
biće mi neprijatno u njegovoj blizini.
Spustila sam glavu, a pramenovi kose su mi ispali iz kapuljače dok sam
koračala mračnim putem čija je crna površina blistala od mesečeve svetlosti.
Već mi je nedostajao. Mrzela sam ga.
Iza mene se začula sirena i ja sam se okrenula, srce mi je preskakalo dok
sam uzmicala, uveravajući se da sam van puta.
Ukočila sam se, videvši Michaelov Mercedes G-klase i sačekala da se
zaustavi pored mene.
Damon je vozio.
„Hajde,“ rekao mi je. „Upadaj. Mi ćemo te odvesti kući.“
Odmakla sam se, osmotrila Kaia koje je bio sa maskom na suvozačkom
sedištu. Will je sedeo pozadi, zavaljen, i izgledao je kao da će svakog časa da
se onesvesti. Michaela nisam videla.

300
 Odmahnula sam glavom. „Nije baš toliko daleko. Dobro sam.“
Okrenula sam se da nastavim peške, ali me je Damon pozvao, „Michael
nam je rekao da se pobrinemo da stigneš kući. Nije me briga šta se desilo
između vas dvoje, ali nećemo te pustiti da ideš pešice. Ulazi.“
Zastala sam i pogledala u mrkli mrak na putu, za koji sam znala da je
osam kilometara dugačak. Znači, nisu me ostavili?
Moja ljutnja je popustila. Ponos mi je možda bio povređen, ali nisam htela
da mi to bude izgovor za glupo ponašanje.
Skrenula sam pogled jer nisam želela da vidi koliko sam zahvalna i
otvorila zadnja vrata skliznuvši na svoje sedište.
Damon je odmah nalegao na gas, ubrzavajući putem dok je Feed the Fire
od Combichrista svirao na radiju.
Suzila sam pogled na Kaia, primetivši njegovu masku i navučenu
kapuljaču i zapitala se zašto je toliko tih. Bacila sam pogled u stranu na Willa
i primetila da su mu oči poluzatvorene dok se naslanjao na naslon za glavu.
Okrenula sam pogled opet napred, pogledala na gore i videla Damona kako
me gleda u retrovizoru.
„Zašto ti nosiš svoju masku?“ upitala sam Kaia.
Ali je Damon bio onaj koji je odgovorio. „Noć još uvek nije gotova,“
odgovorio je zadirkujućim tonom.
Odjednom sam osetila nelagodu kako mi se uvlači u grudi.
Jurili smo usamljenim auto putem približavajući se mojoj kući sve više i
više, tako da sam potisnula svoju zabrinutost. Možda su se uputili još negde
iz zabave, ali će me odvesti kući. Damon je oduvek bio jeziv. To su bili samo
moji živci.
„Ti ga želiš, zar ne?“ Damon je gledao niz cestu. „Mislim, na Michaela.“
Ćutala sam stisnute vilice i skrenula pogled kroz prozor. Damona nije
interesovalo ništa drugo osim da me jebe u mozak, i čak i ako je želeo samo
da ćaska, nemam nameru da priznam Michaelovim prijateljima koliko
veliku budalu sam od sebe upravo napravila.
„Sranje,“ Will je zastenjao a njegovo umorno telo se ljuljalo uz sedište.
„Spremna je da zajaše stub ograde koliko je napaljena na njega.“
Obojica su se zacerekali, a ja sam stisnula oči pokušavajući da ostanem
jaka. Meni su se smejali.

301
 „Čoveče, ne budi seronja,“ Damon se zezao. „Možda je samo napaljena,
u globalu. Uostalom, i kučke imaju potrebe.“
Will se zasmejao, a ja sam sedela smrznuta čekajući moju kuću da se
pojavi. Šta se, dođavola, dešavalo? Nisu se ovako ponašali u Michaelovom
prisustvu, i zašto Kai ne uskoči kao što je činio svaki put danas kada bi
Damon prešao granicu?
Bacila sam pogled na njega ali on je ostao nepomičan i tih.
„Mi se samo zajebavamo sa tobom,“ Will se povukao. „Radimo to i jedni
drugima.“
Okrenula sam se i videla kako mi upućuje lenji osmeh pre nego je
zatvorio oči.
„Znaš, stvar u vezi Michaela...“ Damon je nastavio zabacujući glavu kao
da se opušta na sedištu, „i on tebe takođe želi. Gleda te. Da li si znala to?“
Bacio je pogled na mene u retrovizoru. „Čoveče, izraz njegovog lica večeras
kada te je video da igraš.“
Ali više nisam obraćala pažnju. Pogledala sa kroz prozor, pa još jedom, u
neverici i ispravila se.
Šta dođavola? Lampioni mog doma i kapija su proleteli pored prozora.
Odmahivala sam glavom dok mi se strah skupljao u stomaku. Prošli su moju
kuću.
„Da,“ Damon je nastavio. „nikad nijednu devojku nije gledao tako. Rekao
bih da je bio dovoljno blizu toga da te odveze kući i skine ti mrak.“
Disanje mi je postalo plitko. „Kai?“ započela sam, ignorišući Damona.
„Prošli smo pored moje kuće. Šta se dešava?“
„Hoćeš da znaš zašto te nije odveo kući?“ Damon je ubacio nastavljajući
njegovu jednostranu konverzaciju.
A onda su se brave zaključale, ja sam uvukla dah i stiskala ručicu na
vratima. Bacila sam pogled na Willa, videvši kako mu glava poskakuje, a on
je potpuno nesvestan toga. Bio je komiran.
„On ne voli device,“ Damon je završio. „Ne želi nikad da bude toliko
važan nekom, a i mnogo je manje komplikovano da se jebe sa nekim ko
prepoznaje razliku između seksa i ljubavi.“
„Gde mi idemo?“ pitala sam.

302
 Ali on je ignorisao pitanje. „Videla si danas devojku u staroj crkvi,“
razmišljao je. „Svidelo ti se, zar ne?“
Teško sam disala a usta su mi se osušila kada smo skrenuli na mračni,
makadamski put.
„Želela si da budeš na njenom mestu,“ izjavio je. „Gurnuta na taj pod i
pojebana...“
Oči su mi gorele i jedva sam mogla disati koliko mi je srce jako tuklo.
„Da li znaš zbog čega?“ nastavio je. „Zato što je dobar osećaj. I mi ćemo
učiniti da se osećaš isto tako dobro, ukoliko nam dozvoliš.“
Uperila sam pogled na Kaia, nesposobna da prekinem podrhtavanje u
mojim grudima. Zašto je on toliko tih?
On neće dozvoliti da se ovo dogodi. Molim te.
„Znaš,“ Damon je nastavio. „Kada momci puste devojku u svoju bandu,
postoje dva načina za njenu inicijaciju.“
Zaustavio je auto, a ja sam pogledala kroz prednji vetrobran videvši da
svetla osvetljavaju drveće ispred nas. Nije bilo drugog svetla i nije bilo ničega
okolo. Bilo je mračno i zaklonjeno.
„Ona ili bude prebijena,“ ugasio je auto, isključio svetla i zaključao svoj
pogled sa mojim u retrovizoru. „Ili pojebana.“
Brzo sam odmahnula glavom, stežući pesnice. „Želim da idem kući.“
Uvukao je dah kroz zube. „To nije jedan od tvojih izbora, Malo
Čudovište.“
A onda su se on i Kai okrenuli i proboli me tamnim pogledom.
Ne.
Momentalno sam zgrabila ručicu na vratima, povlačeći je opet i opet dok
sam počinjala da drhtim.
Šta oni rade?
„Mi možemo uzeti od tebe šta želimo,” Damon je upozorio otvarajući
vrata. „Jedan za drugim i niko ti neće verovati, Rika.“
A onda je izašao napolje, dok sam ja gledala kroz moj prozor kako dolazi
do mojih vrata.
Otvorio ih je, a ja sam se povukla unazad vrišteći dok me je izvlačio iz
auta.

303
 Zalupivši vrata, gurnuo me je na auto i pritisnuo svoje telo preko mog.
Ispružila sam ruke pokušavajući da ga udarim, ali on je uhvatio moja
zapešća i držao mi ruke uz telo.
„Mi smo nedodirljivi,“ izjavio je tihim glasom. „Mi možemo da radimo
šta god želimo.“
Disala sam toliko brzo da me je stomak boleo. Prislanjao se na mene tako
jako da sam jedva mogla udahnuti.
Kai je došao iza Damonovih leđa, jer je upravo izašao iz auta. Gledao me
kroz njegovu srebrnu masku.
„Kai, molim te?“ preklinjala sam za njegovu pomoć.
Ali on je samo tiho stajao tu.
„On ti neće pomoći,“ Damon je pretio.
I onda mi je prisilno podigao ruke iznad glave, zalepivši ih za auti dok
sam jecala.
Prišao je blizu i šaputao uz moje čelo. „Osetićeš me tako dobro.“ I onda
je kliznuo drugom rukom oko mog dupeta, stisnuo ga i pritisnuo me o svoj
kurac. „Znaš da želiš da jašeš ovo.“
„Damone,“ rekla sam, okrećući glavu u stranu, „odvedi me kući. Znam
da me nećeš povrediti.“
„Oh, da?“ upiljio mi se u facu sa usnama prilepljenim uz moj obraz.
„Zašto si se onda oduvek plašila mene?“
Ćutala sam znajući da je u pravu. Svaki put kada sam Damona videla da
ide niz hodnik škole prelazila sam na drugu stranu. Jednom kada sam imala
četrnaest godina, i našla se sama sa njim u kuhinji, odmah sam pobegla.
Nikada pre današnjeg dana nisam pričala sa njim, i bila sam u pravu što
sam se držala na distanci. Trebalo mu je manje od minuta da me danas
popodne napadne u katedrali.
Ali sam još uvek gajila nadu.
Na jedan kratki trenutak, nakon što sam razbila izlog draguljarnice i
Damon mi uputio malo „hvala“… pomislila sam da me je video u
drugačijem svetlu. Možda me i malo poštovao.
Držao je moja zapešća i nastavio da me steže za dupe dok je ostavljao trg
poljubaca niz moj obraz celim putem do uha.

304
 „Damone, ne!“ odmahivala sam glavom, a strah me preplavio dok sam
se migoljila nasuprot njegovom stisku. „Pusti me!“
Ali onda su njegove usne bile na mojima, stisnuo ih je uz moje zube, i
njegovo prokleto telo je bilo svuda. Nisam mogla da se izvučem i jedva sam
mogla da dišem.
Okrenula sam glavu, plačući, „Upomoć!“
„On te ne želi,“ Damon je šaputao, ignorišući moj protest dok je podizao
ruku do mojih grudi, gnječeći ih jako. „Ali mi te želimo, Rika. Želimo te tako
jako. Kad si sa nama to je kao da imaš blanko ček, dušo. Možeš imati sve što
poželiš.“ A onda me je ugrizao za donju usnu. „Hajde.“
Okrenula sam glavu u stranu da pobegnem od njega. „Nikad nisam
želela tebe!“ režala sam.
Ali onda me je uhvatio za duksericu i odgurnuo, pravo u Kaieve ruke
dok sam dahtala.
„Kai,“ uzdahnula sam a srce mi je jurišalo dok sam se hvatala za njegovu
duksericu i zurila u tamne ponore njegovih očiju.
Šta on to radi? Zašto mi ne pomogne?
„Onda možda njega želiš,“ čula sam da Damon kaže.
Kai me obuhvatio rukama, dok sam ja podizala svoje ruke da ga
odgurnem.
„Stani!“ povikala sam i podigla ruku ponovo u vazduh i udarila ga preko
njegove maske.
Ali sve što sam čula je bio smeh dok me je okretao i gurnuo me napred,
bacivši me na zemlju.
Sletela sam na dlanove, a bol je prostrujao kroz moje ruke dok sam brzo
podigla pogled i primetila mobilni telefon iz Willovog džepa- mog džepa-
kako leži nekoliko koraka udaljen. Sigurno mi je ispao kada sam pala.
Vlažno i hladno lišće bockalo mi je prste dok sam ih ukopavala u vlažnu
zemlju, a kolena su mi bila promrzla od zemlje. Brzo sam se prevrnula
pokušavajući da vidim gde su se nalazili dok sam polako koračala unazad,
pokušavajući da dođem do telefona.
Kai i Damon su stajali nekoliko koraka udaljeni, posmatrali me, ali onda
sam videla Kaia kako skače i poseže pravo za mnom. Vrisnula sam kada sam
dohvatila telefon.

305
 Ali on je pao preko mene, zagunđala sam, ispraznivši pluća jer mi je
njegova težina izbila vazduh.
„Ti jebena droljo, misliš da me možeš povrediti?“ hladno je prošaputao u
moje uho.
„Skidaj se sa mene!“ vrištala sam.
Zgrabio me je za kosu i pozvao Damona. „Drži joj ruke!“
„Ne!“ vrištala sam, a stomak mi se tresao dok sam plakala. Očaj se
proširio mojim telom i počela sam da se guram i izvijam protiv njega. „Pusti
me!“
Kai je zgrabio moje ruke i gurnuo ih preko moje glave, držeći mi šake na
zemlji.
Oh, moj Bože. Kako može da rado ovo?
Dohvatio je moj vrat drugom rukom da me drži mirnom dok su mi suze
tekle niz lice.
Ali onda se čvrst glas probio vazduhom. „Dosta.“
Kai se umirio i okrenuo glavu.
Nastavila sam da se migoljim ispod njegove težine, ali sam pogledala
preko njegove ruke da vidim ko ga je zaustavio.
Damon je stajao iza, sa pesnicama stisnutim pored tela i suženim očima.
Preuzeo je kontrolu, zgrabio Kai sa mene i odgurnuo ga.
I onda je kleknuo, povukao me za duksericu i podigao. „Prestani da
plačeš,“ naredio je. „Nećemo da te povredimo, ali sada znaš da možemo.“
Zgrabio me za kosu na zatiljku, dahtala sam dok me približavao a njegov
vreli dah je padao po mom licu. „Michael te ne želi, a ni mi. Shvataš li to?
Želim da prestaneš da nas posmatraš i da prestaneš da nas pratiš kako
patetičan psić koji moli da ga neko primeti.“ I onda me je odgurnuo dok se
prezir iscrtavao preko celog njegovog lica. „Rika, živi svoj jebeni život po
svom i ostani prokleto daleko od nas. Niko te ne želi.“
Uzmakla sam, gledajući u njih obojicu i pitajući se zašto oni ovo rade.
Patetičan psić. Da li me ja tako video i Michael?
Suze su mi napunile oči, ali pre nego sam im pružila zadovoljstvo da me
vide slomljenu, okrenula sam se na peti i otišla. Kroz šumu i u pravcu kuće
onoliko brzo koliko sam mogla da pobegnem od njih.

306
 Pustila sam bol koji se skupljao poslednjih nekoliko sati da izađe na
površinu, i jedva sam videla svet oko sebe dok sam plakala celim putem do
kuće.
Sama, tako da niko ne može videti.

307
 „Ona laže.“
Pogledala sam preko u Kaia koji je gledao u mene skupljenim očima.
Michael je stajao sa rukama prekrštenim preko grudi i sa ravnodušnim
izrazom na licu.
„Kai je bio sa mnom,“ izjavio je. „Sustigao me je malo pre nego što sam
stigao kući i napili smo se dok smo gledali snimke utakmica ostatak noći. On
nije imao vremena da te odvede u sred jebene šume.“
Odmahnula sam glavom. „Ne. To nije tačno. On je bio tamo!“
„Ona to izmišlja da spasi svoje dupe,“ tvrdio je Damon, zakoračivši uz
svoje prijatelje.
„A ja se svakako ne sećam toga,“ Will je dodao. „Sećam se skladišta i onda
ničega više. Bio sam pijan k’o guzica.“
Michael je bacio pogled u stranu i odmahivao glavom skoro sa žaljenjem.
„Samo priznaj. Ti si objavila snimke i mi znamo.“
308
 Srce mi je preskakalo u grudima. „Šta? Objavila snimke? Vi mislite...“
zastala sam, posmatrajući vazduh ispred sebe.
Verovali smo ti...
Tvoj izliv besa nas je koštao tri godine...
Ti nam duguješ i ovo se dugo vremena spremalo...
Sklopila sam oči a pluća su mi bila prazna. Sve ovo vreme oni su mislili...
Pogledala sam opet u njih. „Vi mislite da sam ja objavila snimke zbog
kojih ste uhapšeni? Zato radite ovo?“
Oh, moj Bože.
Michael je podigao ruku i zgrabio me za kosu na potiljku. Tiho sam
zajecala a znoj mi je izbio po čelu.
„Ti si imala Willov telefon,“ optužio me.
Ali ja sam odmahnula glavom. „Nisam! Nikad ne bih to uradila.“
„Ti si imala telefon, jer je kod tebe bila Willova dukserica,“ raspravljao
se. „Damon te je video u njoj. Priznaj!“
„Da!“ Zarežala sam. „Da, imala sam telefon, ali mi je ispao iz džepa dok
sam se borila sa njima!“
„Nisi se borila sa njima,“ zaurlao je a njegov glas mi je odzvanjao u ušima.
„Prestani lagati!“
„Kunem se!“
Odgurnuo me je a ja sam stisnula pesnice. Ništa od ovoga nema smisla.
„Već si otkrivena,“ Will je rekao. „Michael kaže da je Kai bio sa njim. Eto
kako znamo da izmišljaš sve ovo. On čak nije ni bio tamo.“
Udarila sam pesnicama. „Jeste, bio je! Svi ste bili osim Michaela! Ti si bio
komiran u autu, Damon mi je pretio… a Kai me je zgrabio. Kada sam ga
udarila, samo je nasmejao i rekao `Ne možeš me povrediti. Đavo mi uvek
čuva leđa!` Svi ste bili tamo, a telefon mi je ispao dok sam bila na zemlji!“
„Đavo mi uvek čuva leđa?“ Kai je ponovio i izgledao zbunjeno. „Ja nisam
to rekao. Nisam čak nikad ranije ni čuo tako nešto!“
Odmahnula sam glavom, sklopivši oči u očaju.
„Ja jesam.“
Svi su se zamrzli i okrenuli oči ka Michaelu.
„Moj otac,“ rekao je skoro šapatom, delujući nervozno. „On to govori.“

309
 Vrelina se proširila po mom iscrpljenom telu i prisilila sam se da
udahnem duboko dok sam ga gledala kako skreće mračni pogled na Kaia.
„Trevor,“ rekao je tihim glasom.
Kaiev izraz lica je postao ozbiljan a Will je prišao da vidi šta se događa.
Trevor?
Pomislila sam opet na tu noć. Trevor sa Kaievom maskom. Da li bi učinio
tako nešto?
Michael se okrenuo i videla sam kako gleda u Damona.
„Šta?“ pukao je.
„Will je bio pijan kao guzica,“ Michael je izazivao. „Ali ti nisi. Odveo si
je u sred nedođije umesto pravo kući, i znao si da je Trevor ispod te maske.“
Damon je dunuo oblak dima i ugasio cigaretu o radnu ploču. „Staješ na
njenu stranu?“
„Ti si onaj koji me je lagao,“ Michael je odgovorio.
Odmahnuo je glavom dok su se lica svih njegovih prijatelji okrenula ka
njemu. „Ovo ništa ne menja.“
Čekali su… a on je stajao. Pogledala sam u njega, potpuno obamrla.
Damon se nikad nije pretvarao da mi je prijatelj.
Nisam osećala ništa.
Ali Trevor...?
Izigrao me kao budalu. Zato je on šaputao te noći. Da mu ne bih
prepoznala glas.
Misliš da me možeš povrediti, ti jebena droljo?
Svih ovih godina sam bila nesvesna. Mora da je uživao u tome.
Damonove oči su bile poluzatvorene i izgledao je kao da mu je dosadno.
„Kai je te noći otišao odmah nakon tebe,“ rekao je Michaelu. „Tada se Trevor
pojavio. Tražio je Riku i bio je ljut. Neko mu je rekao da je sa nama, pa je on
došao da je odvede.“
Prošla sam oko pulta i stala pored Kaia.
„Razmenili smo par reči,“ Damon je nastavio, „ali onda sam shvatio da
možemo međusobno jedan drugome pomoći. On je želeo Riku dalje od nas,
što sam želeo i ja takođe. Odlučili smo da je zajebavamo.“
„Kakav ti problem imaš sa mnom, jebote?“ upitala sam.

310
 „Nije ti bilo mesto sa nama.“ Prikovao me je ljutitim pogledom. „Žene
uvek zakomplikuju sve. Michael nije mogao da skine oči sa tebe, a takođe je
i Kai počeo da te primećuje.“
Kai se ukočio pored mene, pomerajući se malo kao da mu je neprijatno.
„Bilo je samo pitanje trenutka kada ćeš nas razdvojiti,“ siktao je Damon.
„Ti si samo pička i ništa više.”
Michael je skočio.
Zgrabio je Damona i udario ga pesnicom u lice, odbacujući ga unazad sve
do šporeta.
On nije uzvratio udarac, zapravo. Samo je stajao, treptao očima i duboko
disao. Ili je osećao preveliki bol zbog rane ili je znao da je nadjačan.
Progutao je pljuvačku i uspravio se, nastavljajući dalje kao da se ništa nije
desilo. „Otišli smo do tvog auta i uzeli maske. Mislili smo, ukoliko bude
pomislila da smo Kai, Will i ja zajedno, usraće se od straha i više nikad neće
biti u našoj blizini. Will je bio mrtav-pijan, pa smo ga stavili u auto i vratili
se po nju, ali je ona već bila otišla. Stigli smo je na putu.“
„I ti si zaboravio moju duksericu u separeu,“ uključio se Will, „zajedno
sa telefonom.“
„Koju sam ja našla i obukla kada sam pošla kući,“ dodala sam.
Hriste.
„I onda je Trevor našao telefon koji je ona izgubila tokom borbe,“ Kai je
završio.
„Tako ona kaže,“ Damon je pukao. „Ne možemo joj verovati.“
„Više verujem njoj nego tebi!“ Michael je viknuo.
„Da, jebi se,“ Damon je zarežao. „Ona je bezvredna jebena pizda i
pokazaću ti za šta je samo dobra!”
Damon je zaobišao pult i prošao pored Michaela. Instiktivno sam se
povukla i stisnula vilicu kada je krenuo ka meni, ali Michael ga je zgrabio i
bacio ga preko pulta.
Damon je zajaukao držeći se za ranu, ali pre nego što je uspeo da se
ponovo uspravi Michael ga je udario pesnicom desne ruke preko lica i poslao
ga pravo na pod. Srušio se, a Michael je skočio na njega grabeći ga za kosu i
podižući pesnicu u vazduh.

311
 „Biraš nju?“ Damon se gušio, podižući ruku da zgrabi Michaela za vrat.
„A? Biraš nju umesto svojih prijatelja?“
Michaelova pesnica je sletela preko njegove vilice, ali onda su ga Kai i
Will uhvatili pokušavajući da ga odvoje dok se on odupirao.
Damonovo lice je pocrvenelo dok je besneo na Michaela. „Nisi ni ti ništa
bolji! Zašto smo je doveli ovde, a? Ona je niko i ništa! Ona te čini slabim!“
Michael je opet skočio na njega, otrgnuvši se od Willovog i Kaievog
stiska, ali nisam ostala da vidim šta se dalje dešavalo.
Izjurila sam iz kuhinje i pojurila niz hol. Zabila sam se u zid pored vrata,
otvorila tastaturu i ukucala kod otključavajući ulaznu kapiju. Iskopala sam
ključeve iz džepa, stigla do ulaznih vrata i okrenula kvaku. Ali onda je nešto
pogodilo vrata i ja sam iznenađeno uzdahnula kada su se zalupila ispred
mene.
Naglo sam povukla ruku dok sam posmatrala košarkašku loptu koja je
pogodila vrata kako odskače po zemlji i kotrlja se.
„Ne ideš ti nikuda,“ Michaelov glas je dopreo iza mene.
Posegla sam za vratima opet, ali on je došao i zgrabio me za ruku,
okrenuvši me nazad.
„Pusti me,“ pokušavala sam da oslobodim svoju ruku. „Neću da ostanem
ovde!“
„Nećemo te povrediti,“ procedio je i mogla sam videti krv na zglobovima
njegove ruke koju je omotao oko moje. „Niko te neće povrediti. Obećavam.“
„Pusti me!“
Ali onda sam se uspravila i povukla se, videvši preko njegovog ramena
ko je dolazio iza njega.
Michael se okrenuo, suočivši se sa Damonom. On je obrisao krv sa jedne
strane usana dok je prolazio pored nas.
„Gubi se,“ Michael je naredio.
Damon je mrko pogledao njega, a onda u mene, i zgrabio kvaku na
vratima, dok me je Michael sklanjao sa njegovog puta.
Damon me je pogledao u oči i videla sam u njima da više nisu mrtve.
Njegov pogled je projurio kroz mene i ovio mi se oko vrata.
Otvorio je vrata, napustio kuću i zalupio ih iza sebe.
Ispustila sam dugo zadržavani dah a ramena su mi se opustila.

312
 Ali onda sam osetila ruku koja mi je okrznula obraz i čula Michaelov glas.
„Da li si dobro?“
Odskočila sam, sklonivši njegovu ruku od sebe. „Jebi se.“
Spustio je ruku i uspravio se, zadržavajući rastojanju. Znao je da je
zajebao. Ono što su mi večeras učinili je bilo neoprostivo.
„Jebeni Trevor,“ Will je gunđao, izlazeći u hol. „Ne mogu da verujem.“
„On nas je oduvek mrzeo,“ Kai je dodao, naišavši iza njega.
Michael je izdahnuo i okrenuo se. Došao je do stepenica, seo i zabio glavu
u ruke, potpuno poražen.
Da, verovatno se osećaš vrlo usrano kada shvatiš da si protraćio tri
godine života mrzeći pogrešnu osobu.
Hladnoća se spustila preko moje kože, a vrelina koja je prethodno
prekrivala moje telo je nestala. Vlažna odeća se zalepila za moju kožu i
naterala me da zadrhtim.
Sve ovo vreme ja sam mislila da sam mu potpuno nebitna. Glupo derište,
jedva vredno njegovog vremena. Greška koju je napravio pre mnogo godina
i koje se jedva seća. Ali sada sam znala, ne samo da to nije bilo tačno, već je
on zapravo proveo tri godine planirajući kako da me povredi?
Takođe bi dozvolio i svojim prijateljima da me povrede.
Suze su mi navirale, ali sam stisnula zube kako bi ih oterala. Nije ih jebeno
zaslužio.
Polako sam zakoračila ka Michaelu i zapitala, „Gde je moja majka?“
Provukao je prste kroz kosu i podigao pogled, umornih očiju. „U
Kaliforniji,“ odgovorio je. „Na klinici za odvikavanje u Malibuu.“
„Šta?“ izletelo mi je.
Odvikavanje? Moja majka nikad ne bi pristala na to. Ne bi napustila
sigurnost svog doma i svojih prijatelja. Nikad ne bi napustila ono što joj je
poznato.
„Postarao sam se za to da sudija potpiše sudski nalog, da bih je prisilo da
ostane,“ pojasnio je kao da mi čita misli.
Prišla sam bliže, suzivši pogled na njega. „Prisilio si je?“
„Nešto što je neko trebao da uradi još odavno,“ raspravljao se sa mnom,
čvrstim glasom. „Ona je dobro. Savršeno bezbedna i zbrinuta.“
Okrenula sam glavu u stranu, sklopila oči i prešla rukom preko kose.

313
 Odvikavanje. Znači, onda je oni nisu povredili.
Ali...
Ali ukoliko je Michael hteo da me povredi-ukoliko je mislio da sam ga
izdala-zašto bi učinio nešto što bi na kraju pomoglo mojoj mami? Zašto je
nije samo zaključao negde u podrum, kao što sam ja mislila da hoće?
Prekrstila sam ruke preko grudi. „Zašto nisam uspela da dobijem nikog
na telefon?“
Sada sam znala zašto je moja majka bila nedostupna. Njoj verovatno nije
bilo dozvoljeno da ima mobilni na odvikavanju. Ali Michaelova majka,
mobilni njegovog oca, Trevor, naša domaćica koja je bila van grada.
„Zato što, zapravo, nisi zvala nikoga,“ Michael je priznao, gledajući u
mene sa ravnodušnim izrazom lica. „Za vreme Trevorove zabave, Will je
otišao u tvoj auto, uzeo tvoj telefon, zamenio sve brojeve pod njihovim
imenima. Ti si zvala lažne brojeve koje smo postavili.”
Stisla sam pesnice ispod prekrštenih ruku i razočarano spustila pogled.
Jebeno nisam mogla da pogledam u njega.
Kako se ovo desilo? Zašto se nisu suočili sa mnom ranije?
„Bili smo sigurni da si ti,“ Will se umešao. „Probudio sam se, video
postavljene snimke, pa sam se uspaničio shvativši da sam ostavio telefon u
dukserici u skladištu.“
Jedva je mogao da pogleda u mene.
„I onda je Michael narednog jutra video duksericu okačenu na kuhinjskoj
stolici i konačno smo shvatili preko Damona da si je ti odnela kući. Bila si
ljuta na Michaela, osećala se odbačeno, pa smo mi...mi samo...“
Zaćutao je, ostatak nije bilo potrebe reći.
Zurila sam u Michaela. Sve ovo vreme. Sve ove godine mogao je da se suoči
sa mnom...
Ali takav je on bio, očigledno. On je uvek gurao napred bez obzira koga
će povrediti, uvek je verovao da je u pravu i nije se izvinjavao. Makar sam u
Kaievim i Willovim očima mogla videti kajanje.
Sa Michaelom, ništa. Što je više grešaka pravio, to se trudio da ostane viši,
tako da niko ne može videti iznad njega. Tako da niko ne može videti ništa
sem njega.

314
 Odmahnula sam glavom sa očima koje su gorele dok sam gledala u njega.
Reci nešto!
Kako može samo da sedi tamo, nakon svega što smo...?
Verovala sam mu-podelila delove sebe koje nisam podelila ni sa kim- a
ovo mu je prolazilo kroz misli svaki put kada je šaputao u moje uho ili me
dodirivao ili ljubio ili...?
Stisnula sam pesnice toliko jako da sam zarila nokte u kožu.
„Želim da idem,“ rekla sam mu a suze su mi i dalje stvarale knedlu u
grlu.
„Ne.“
„Želim da idem,“ ponovila sam, sada strožim glasom.
„Ne možeš.“ Odmahnuo je glavom. „Nemam pojma gde je Damon. Sutra
ćemo se svi vratiti u grad… zajedno.“
Stisla sam zube. Prokleti bili.
Prošla sam pored njega, pa uz stepenice ka svojoj sobi. Nisam mogla da
pogledam ni jednog od njih.
„Pa šta ćemo da radimo sada?“ Iza sebe sam čula Kaia kako pita.
„Hajdemo da se naroljamo,“ Will je uzdahnuo.
A ja sam otrčala u svoju sobu, zaključala vrata i zaglavila stolicu ispod
brave.

315
 Nisam imala nameru da ostanem. Nije me bilo briga koja je njihova priča
ili šta su imali da kažu. Želela sam svoj život nazad.
I ako bih pomislila da sam u opasnosti u svom stanu, Alex je živela na
šesnaestom spratu, tako da sam mogla prespavati na njenom kauču par noći.
Nisam bila bezbedna ovde. Znala sam to.
Ali kada sam se naslonila na umivaonik osećajući kako mi grudi
podrhtavaju od neisplakanih suza, podigla sam pogled i videla sebe u
ogledalu.
Majica mi se prilepila za kožu, vlažna i prljava sa mrljama Damonove
krvi dok mi je kosa visila uz obraze, mokra i u bičevima. Vlažne farmerke su
mi se lepile za butine i smrzavala sam se zbog toga. Stegla sam prstima
umivaonik osećajući kako mi se Damonova krv zgusnula pod noktima i
prodirala sve dublje i dublje, dok nije postala jedino što sam primećivala.
Sklopila sam oči, osećala sam da mi srce opet ubrzava ritam.

316
 Borila sam se protiv njega. Povredila sam ga.
I nisam pobegla. Ne kao pre tri godine u šumi.
Biti uplašen nije slabost. Ali jeste slabost ako dopustiš da ti strah povije
glavu i utiša ti glas. Strah nije neprijatelj. On je učitelj.
Mrzela sam Michaela, i sutra kad dobijem sve nazad od njega, ja odlazim.
Nema više Delcoura, nema Meridian Cityja i nema više Thunder Baya. Ne
mogu da dočekam da odem od svega što me je povredilo.
Promrzla i drhtava, mišića iscrpljenih od svega što se desilo večeras,
nisam razmišljala.
Uspravila sam se i polako podigla majicu preko glave, skinula ostatak
odeće i bacila sve na pod, pre nego sam se okrenula da uključim tuš.
Samo nekoliko minuta.
Ušla sam i sela na pod boje peska u tuš-kabini, tačno ispod vrelog mlaza.
Para je ispunila mali prostor… natopljena kosa mi je padala niz leđa dok
sam podizala bradu i pustila da mi vruća voda prekrije lice.
Trnci su mi prošli telom a srce je počelo da mi se smiruje kada sam
privukla noge uz telo i obgrlila ih rukama, osećajući kako se sve opet
zagreva.
Michael.
On je učinio sve ovo. On je bio glavni. On mi je rekao da dođem ovde i
zbog ljubavi prema svojoj majci, jesam.
On me zarobio, ucenjivao i usmerio svoje prijatelje na mene.
Mrzim ga.
Energično sam radila, prala kosu i telo, i onda sam uzela turpiju da
očistim Damonovu krv ispod noktiju. Izašla sam iz tuš kabine, obukla se i
opet proverila vrata spavaće sobe da se uverim da su zatvorena, pre nego
odem da sušim kosu.
Ali čim sam završila -i isključila fen- primetila sam podrhtavanje ispod
svojih stopala.
Načuljila sam uši, osluškujući neprepoznatljivo udaranje koji je dopiralo
odozdo.
Da li je to muzika?
Spustila sam fen i prišla vratima. Naslonila sam uho na njih i začula
kratki, brzi ritam a zatim nekoliko urlika.

317
 Koji kurac?
Bacila sam četku na komodu, povukla stolicu sa mesta gde je bila
zaglavljena ispod brave i odškrinula vrata.
Glasna muzika me je odmah preplavila i mogla sam čuti glasove i smeh.
Mnoštvo glasova i smeha.
Ostavila sam otvorena vrata, požurila do prozora, nagnula se preko njega
i pogledala na prilaz.
Bio je preplavljen vozilima.
„Ne mogu da verujem,“ rekla sam sebi.
Okrećući se, izašla sam iz sobe i onda niz stepenice, bacajući pogled na
sve ove ljude.
Stisla sam vilicu. Dođavola, šta se ovde dešava?
Neke od njih sam prepoznala jer su bili nekoliko godina mlađi i još uvek
bili u srednjoj školi, neki su bili studenti koji su došli na vikend, a za neke
pojma nisam imala. Možda ljudi iz susednih gradova? Meštani?
Šetali su okolo sa plastičnim čašama, pričali i smejali se, a neki su
pokušavali i da me dozovu da mi se jave, ali sam ih samo ignorisala.
Projurila sam kroz kuću, ulazila i izlazila iz soba, pokušavajući da nađem
Michaela. Soba u podrumu i kućni bioskop bili su ispunjeni ljudima koje sam
jedva prepoznala, ali nisam mogla pronaći nijednog od momaka ni u kuhinji,
ni na terasi.
Primetila sam Alex kako ćaska sa nekoliko momaka pored bazena, ali
nisam imala vremena da se zapitam kako je stigla ovde tako brzo.
Gde je dođavola, Michael?
Košarkaški teren.
Uputila sam se ka drugom kraju kuće i već čula udaranje košarkaške
lopte koje je dolazilo sa Michaelovog ogromnog, zatvorenog košarkaškog
terena.
Otvorivši velika dvostruka vrata začula sam škripanje patika koje su
klizile po uglačanom parketu kao i odjek košarkaške lopte koji se podizao
do plafona. Nekoliko momaka je jurilo po terenu, sa skinutim majicama i
prepoznala sam neke od njih. Oni su sada bili završni razred u srednjoj školi
Thunder Baya.

318
 Pogledala sam levo i primetila prostor za sedenje obložen tepisima,
opremljen kaučevima i frižiderom. Michael i Will su sedeli na velikoj sofi,
more flaša i čaša je bilo na stolu ispred njih, dok je Kai sedeo na tapaciranoj
stolici i izgledao sve samo ne opušteno. Laktovi su mu bili naslonjeni na
kolena, a između prstiju je držao crvenu plastičnu čašu.
Krenula sam ka njima gledajući u neverici prizor pred sobom.
Žurka? Oni su jebeno pili?
„Mora da se šalite“ pukla sam, zaustavljajući se ispred stola i pogledala
u Michaela.
Podigao je pogled, ali nije progovorio ni reč.
„Ti si kidnapovao moju majku,“ počela sam, „spalio moju kuću, ukrao
moj novac, zarobio me ovde… a onda i napao.“
„Nama je mnogo žao,“ Will je progovorio odmah, i zvučao je iskreno.
Šta?
Otvorila sam usta da uzvratim, ali sam bila previše zapanjena. Skoro da
sam želela da se nasmejem. Njima je žao? I to bi trebalo da popravi sve?
Will se nagnuo napred, sipao neki alkohol u čašu i pružio je ka meni.
„Da li želiš led u svojoj tekili? upitao je nežnim glasom.
Ali ja sam pružila ruku, izbacila čašu iz njegove ruke i preturila je na pod.
Tekila se razlila po tepihu, nateravši nekoliko devojaka koje su stajale blizu
da se pomere.
Otežano dišući spustila sam bradu i zurila u Michaela. „Sutra ćeš mi
omogućiti da uspostavim telefonski kontakt sa mojom majkom,“ naredila
sam. „Vratićeš mi sve do poslednjeg dolara i zakazati sa izvođačem radova
da počne popravku moje kuće i to ćeš ti da platiš! Da li razumeš?“
„Svakako smo to planirali da uradimo,“ odgovorio je i pogledao me
radoznalo. „Ali sada me baš zanima. Šta će se desiti ukoliko to ne učinimo?“
Uspravila sam se, sa rukama prekrštenim preko grudi i izvila usne.
„Da li ste ikad pronašli telefon?“ upitala sam. „Na njemu ima još mnogo
snimaka, zar ne?“
Michaelovo lice se uozbiljilo na moju insinuaciju, pa se uspravio,
naslonivši podlaktice na kolena. „Lažeš.“
Podigla sam ruku, pregledajući svoje nokte. „Možda.“ Slegnula sam
ramenima. „Ili možda znam gde Trevor krije sve što mu je važno. I možda

319
znam koja je kombinacija, ili sam možda spremna da se kladim da, ukoliko
nije uništio telefon, onda se on nalazi na njegovom specijalnom tajnom
mestu.“ Pogledala sam pravo u njega, nesposobna da sakrijem razigranost
koju sam osećala. „I možda, ako ne dobijem šta želim, neću biti dobra i neću
otvoriti sef za tebe.“
Ljutnja je prešla preko njegovog lica, i mogla sam reći da je zagrizao
udicu. Oni su pretpostavljali da telefona nema više. Pretpostavljali su da su
sigurni.
Ali iz pogleda u njihovim očima znala sam da je na tom telefonu bilo još
mnogo toga što ih je moglo povrediti.
Kai i Will su stajali zamrznuti u mestu dok je njihova bezbrižnost
nestajala.
„Je li ti to nas pokušavaš da uplašiš?“ preteći Michaelov glas mi je
preokrenuo stomak.
„Ne,“ odgovorila sam. „To je ono što ste vi uradili meni. Ja jednostavno
igram vašu igru.“
Udahnuo je duboko i ponovo se zavalio na sofi. „Dobro,“ odsečno je
rekao. „Mama, kuća, novac. Vrlo jednostavno.“
Onda je pucnuo prstima prema grupi devojaka sa njegove leve strane,
pozivajući jednu od njih. Plavuša u tesnoj, plavoj haljini koja je padala samo
nekoliko centimetara ispod dupeta je prišla, grickajući svoju donju usnu i
pokušavajući da sakrije osmeh, dok je Michael povlačio u svoje krilo.
Srce mi je potonulo.
Njegova ruka se omotala oko njenog struka i držao je blizu sebi, dok me
je gledao na isti način kao kada sam bila mlađa. Kao da mu smetam.
„Sada idi u krevet,“ naredio je. „Kasno je.“
Napela sam se, napola očekujući da čujem Willov smeh na opasku, ali i
on i Kai su tiho sedeli i gledali u pod.
Odbijajući da me vidi kako posustajem, prkosno sam podigla bradu i
okrenula se napuštajući terena, dok su bol i bes tonuli kao sidro u mom
stomaku. Smestili su se kao cigla čija je težina bila prevelika. Nisam mogla
više ništa osetiti.
Bilo je previše.

320
 Terorisali su me večeras bez razloga, i ne samo da se nije izvinuo već je i
dalje činio sve što je mogao da me još više povredi.
Da li on oseća nešto?
Prošla sam pored gostiju kroz hodnik, požurila uz stepenice i ušla u
samoću svoje sobe.
Ostavila sam ugašena svetla, zatvorila vrata i zaključala ih pre nego sam
otišla do kreveta i sela. Spustila sam glavu i sklopila oči.
Želela sam da odem.
Nije me bilo briga za kuću i novac. Oni bi trebalo da dolaze meni, da me
mole da isprave sve.
Na vratima se začulo kucanje. „Rika?“
Podigla sam glavu čuvši Kaiev glas i videvši senku na svetlu ispod vrata.
„Rika,“ rekao je, kucajući opet. „Otvori.“
Puls na mom vratu je udarao. Ustala sam i otišla do vrta pa pritisnula
kvaku da se uverim da je zaključano.
„Drži se dalje od mene, Kai.“
„Rika, molim te,“ preklinjao je. „Neću te povrediti. Obećavam.“
Odmahnula sam glavom. Nećeš me povrediti. Misliš, nećeš me povrediti više
nego što već jesi?
Okrenula sam ključ, odškrinula vrata i videla Kaia kako stoji ispred,
mračan i visok, obučen u par farmerica i sivu majicu. Obrve su mu bile
skupljene dok su u njegovim očima nazirao okean bola.
„Da li si dobro?“ upitao je zvučeći uplašeno.
„Ne.“
„Neću te pipnuti,“ obećao je. „Želeo sam da te povredim, zato što sam
mislio da si ti mene povredila… a sada znam da to nije istina.“
„Pa… da li će to sad da ispravi sve?“ gledala sam u njega, dok je bes
strujao kroz mene. „Stres i strah koji ste mi priredili?“
„Ne,“ požurio je. „Ja samo...“
Spustio je glavu i izgledao je kao da se bori da pronađe reči.
„Jednostavno više ni sam ne znam ko sam,“ skoro da je prošaputao.
Spustila sam ruku sa dovratka iznenađena onim što je rekao. Ovo je bio
prvi pravi trenutak koji sam za sve ove godine imala sa bilo kim od njih, i
nije se igrao sa mnom.

321
 Okrenula sam se i otišla opet do kreveta i sela na ivicu.
Kai je zakoračio u moju sobu, ispunivši okvir vrata i blokirajući svetlost
iz hodnika.
„Te noći pre tri godine...“ počela sam, nežno govoreći, „Osećala sam se
tako živom. Trebao mi je haos i bes, a vi momci ste izgledali da želite isto to.
Bio je stvarno dobar osećaj ne biti više sam.“
Oči su mi se navlažile dok sam razmišljala kako je to bilo, makar i na
kratko osetiti kao da pripadaš negde.
„Tako mi je žao, Rika. Trebalo je da nateramo Michaela da se suoči sa
tobom još tada.“ I onda je drhtavo uzdahnuo i provukao rukom kroz kosu.
„Tvoja kuća. Isuse Hriste,“ rekao je, kao da je tek sada shvatio pun obim
onoga što su uradili.
Stisnula sam u rukama prekrivače koji su se nalazili oko mene i zagledala
se u tepih.
Dobro, jedan od njih mi se izvinio.
Slegnula sam ramenima, pokušavajući da ga malo utešim. „Pošto si ti bio
u zatvoru a ne bismo mogli da utvrdimo da je Trevor bio sa tvojom maskom,
a ne ti, verovatno nikada ne bismo ni shvatili šta se, zapravo, desilo.“
Nisam bila sigurna zašto sam želela da se on oseća bolje, ali i da se
Michael suočio sa mnom, bila bi moja reč protiv Damonove, a pošto je već
video duksericu kod mene, imalo je smisla da bi pre poverovao svom
prijatelju.
Ali svakako je trebalo da se suoči sa mnom. Šta su se oni nadali da
postignu osvetom, osim da se zadovolje tuđom patnjom? Da li bi to nešto
nadoknadilo i obrisalo ono što se desilo ili im pomerilo živote unapred? Da
li su njihovi svetovi postali tako mali u zatvoru?
Kai je izvukao stolicu koja je bila za stolom, i seo u nju naslonivši laktove
na kolena.
„Bio sam ljut na tebe,“ rekao mi je. „U početku, bio sam tako ljut kada
sam mislio da si nas iskoristila. Ali nisam bio osvetoljubiv. Nikad nisam hteo
da uradim nešto ovako.“
Sedeo je tako i gledao u prazno, i za trenutak bilo je kao da je otišao negde
drugde.
„Stvari su se promenile,“ rekao je tihim, mračnim tonom.

322
 Suzila sam oči privučena čežnjivim izrazom u njegovim očima.
Šta se promenilo dok je bio odsutan?
„Nikad nisam ni sanjao da ljudi mogu biti tako odvratni,“ rekao mi je.
„Pre ću umreti nego se ikad vratiti tamo.“
Sedela sam smrznuta, želeći da ga upitam o čemu on to govori, ali sam
znala da ne treba da me zanima. Mislio je na zatvor, sigurna sam, i znam da
je bilo teško. Dovoljno teško da ga iz ljutnje koju je osećao prebaci na to da
oseti želju za osvetom.
Podigla sam pogled na njegove umorne oči, jednom pune života, i nisam
želela da prestane da priča. Michael mi nikad ništa nije rekao-nikad mi se
nije otvorio- a želela sa da čujem.
„Da li si dobro?“ upitala sam.
Ali on nije odgovorio i videla sam da je odlutao sve dalje i dalje.
Ustala sam, došla do njega i kleknula pred njim.
„Kai?“ pozvala sam ga, pokušavajući da sretnem njegov pogled. „Da li si
dobro?“
Trepnuo je, a ja sam mrzela koliko je slomljeno izgledao. „Ne,“
prošaputao je.
Nisam čak mogla ni da ga nateram da pogleda u mene. Šta mu se, do
đavola, dogodilo?
Oklevao je… pa kao da je razmislio…onda je nastavio, „Damon je izgubio
ono malo srca što je imao,“ objasnio je. „Ljudi, problemi...oni jedva više
mogu da zagrebu po njegovoj površini. Njega ništa ne dotiče.“ Provukao je
ruku kroz svoju crnu kosu stegnuvši je u pesnicu. „Will je pronašao način da
se izbori uz alkohol i druge stvari, a što se mene tiče...Ja ne želim nikog osim
momaka u svojoj blizini. Čak ni moju porodicu. Oni to neće razumeti.“
„Razumeti šta?“
Grudi su mu se zatresle od ogorčenog smeha. „Voleo bih da znam šta,
Rika. Jednostavno ne mogu nikoga da pustim blizu. Tri godine nisam
dodirnuo ženu.“
Tri godine? Ali on je napolju mesecima. Nijednu svo ovo vreme?
„Michael je plaćao stražarima da nas drže na sigurnom, ali nije mogao da
nas sačuva od svega,“ Kai je nastavio. „On je gledao kako se Willu stanje
pogoršava i kako se ja povlačim u sebe sve više i više. Bio je nemoćan da

323
učini bilo šta… i osećao se tako krivim. Krivim, jer je mislio da te izazvao.
Krivim, jer je bio slobodan.“ Duboko je udahnuo i nastavio. „On je smislio
ovaj plan. Nešto da nas drži zagrejanim i ljutim. Nešto da nas podstakne da
se borimo. I pre nego što smo shvatili, to nam je bila jedina stvar o kojoj smo
tamo razmišljali.“
Onda je podigao pogled, susrevši moje oči. „Tako mi je žao.“
Polako sam ispustila dah, videvši sve to u njegovim očima. Znam.
Ispružio je ruku i kliznuo prstima niz moje lice sklonivši mi kosu sa puta.
„Nisam mogao ovome da razgovaram ni sa kim,“ priznao je. „Zašto to mora
da bude osoba koju sam, još koliko ovog jutra, mrzeo?“
Nisam mogla da se uzdržim. Kratko sam mu se osmehnula i uhvatila
njegovu ruku sa obe moje i zadržala je na svom obrazu.
Kai je nekad bio veći od života. Kao i Michael, samo potpuno ispravan.
Kai je bio najbolja osoba među njima.
Ali sada je u njemu bilo i neke tame. Njegova borba sa mnom je možda
bila gotova, ali je bilo još nečeg što je kuvalo u njemu.
Svetlo koje se rasipalo po podu iz hodnika je nestalo, a Kai i ja smo
okrenuli glave da vidimo osobu u senci koja je ispunila vrata.
„Rekao sam ti da ideš da spavaš.“
Michael.
Pustila sam Kaievu ruku i ustala dok su se krajevi mojih usana izvijali.
„Ne, rekao si mi da idem u krevet. I možda sam upravo nameravala.“
Dobacila sam mu zabavljeni pogled, nadajući se da je shvatio moju
insinuaciju.
„Da li vas dvoje ikad prestajete?“ Kai se zakikotao, ustajući.
Michael je ćutao… a Kai me još jednom pogledao, pre nego se okrenuo i
uputio ka vratima. Sačekao je da se njegov prijatelj pomeri i onda prošao,
nestajući iza ugla.
Michael se okrenuo ka meni, ispunivši vrata opet tamom… moj stomak
se preokrenuo pa zatim zategao.
Nisam tada shvatila, ali bila sam opuštena sa Kaiem. A sada više nisam.
Michael se nije presvukao od ranije. Još uvek je nosio farmerice i bio bez
majice, i ja sam se pitala gde je devojka koja ga je maločas spopadala dole.
„Dođi ovamo,“ rekao mi je.

324
 Poslušala sam.
Prišla sam - krenula k njemu, kao što je tražio- a onda sam se nasmešila
dok sam grabila kvaku na vratima i krenula da ih zatvorim.
On je ispružio ruku, zaustavljajući ih, kao što sam i znala da će
najverovatnije uraditi.
„Ne bih dozvolio da ti se bilo šta desi,“ rekao je. „Znao sam to one
sekunde kada si večeras ušla kroz vrta. Kunem se.“
„Nije me briga,“ odgovorila sam ravnim tonom. „Ne želim te ovde.“
I onda sam pokušala da zatvorim vrata, ali on je podmetnuo ruku
zaustavljajući me. Prisilivši ih da se otvore, prošao je kroz vrata i zalupio ih
iza sebe pre nego me povukao i preokrenuo nas tako da su moja leđa bila
naslonjena na njih.
„Zaustavio sam ih.“ Njegov dah je padao po mom licu. „Stavio sam te
ispred svojih prijatelja.“
„Da, baš je tako izgledalo dole,“ rekla sam sarkastično, misleći na devojku
u njegovom krilu ranije. „Umorna sam, Michaele, od tvojih igara i umorna
sam od tebe. Izlazi.“
„Šta ti je rekao?“ upitao je, ignorišući moju naredbu.
Kai? Da li ga je uznemirilo to što se Kai meni obratio?
„Verovatno više nego što je rekao tebi,“ odgovorila sam.
Nasmejao se gorkim smehom, i po prvi put je izgledalo kao da je ostao
bez reči.
„Muka ti je od mojih igrica, a? Naučila si veoma dobro da ih igraš.“
„Ja ne igram tvoje igrice. Nisi u pravu.“ Prekrstila sam ruke preko grudi.
„Hoćeš da znaš šta sam naučila? Ne mogu da pobedim igrajući tvoje igrice.
Pobeđujem kad tebe nateram da igraš moje.“
Njegove oči su me probole, zatamnile su se, a disanje mu je postalo plitko.
Pobesneo je.
Nasmejala sam se, odjednom se osetivši visokom tri metra. „Pogledaj se,“
našalila sam se a uzbuđenje mi je ispunilo vene. „Stvarno moraš da se oznojiš
pokušavajući da održiš korak sa mnom, zar ne?“
Pokazao je zube i zgrabio me za zadnji deo butina, podigao i zabio me
opet u vrata. Srce mi je preskakalo u grudima- nalet straha ispunio mi je telo-
dok mi je izbijao vazduh iz pluća.

325
 I nisam mogla da izdržim. Ukrstila sam noge iza njegovih leđa, držeći ga
među svojim butinama.
„Prokletstvo,“ šaputao je na mojim usnama. „Želim te.“
„Nisi jedini.“
„Kai?“ procedio je. „Ne gledaj u njega, Rika.“
„Zašto da ne?“
Posegao je, uhvatio moju donju usnu između zuba, a vrelina njegovog
daha je slala jezu niz moju kičmu.
„Zato što ćeš sve što ti treba dobiti od mene,“ odgovorio mi je, dok je
njegov vreli jezik je lizao moju gornju usnu. „A i ti bi to ionako radila samo
da bi uspomena na mene izbledela, što se svakako neće desiti.“
Spustio je glavu i zaposeo moja usta… ja sam zastenjala dok mi se u glavi
vrtelo. Dočekala sam njegove moćne usne, nakrivivši glavu da produbim
poljubac. Njegov jezik je okrznuo moj i mogla sam osetiti vatru kako mi se
skuplja u stomaku.
Prekinula sam poljubac i zabacila glavu, tako da je mogao da mi ljubi
vrat. „To, u stvari, zvuči veoma dobro,“ rekla sam, stenjući od dodira
njegovih usana na mom ožiljku. „Novi čovek. Nova usta.“
Pesnicom mi je stegnuo kosu, a njegovi zubi su mi okrznuli kožu,
upozoravajući me. „Ukoliko ikada dozvoliš da se to desi, nateraću te da
zažališ.“
I onda je opet spustio glavu, sisao i grickao moju kožu, dok sam dahtala
i ukopavala nokte u njegova ramena.
„Oh, Bože,“ dahtala sam, trljajući se o njega. „Oh, Kai. Da.“
Osetila sam ljutiti dah koji je izdahnuo po mojoj koži a njegova je ruka
bolno stisnula moje dupe preko kratkog šorca za spavanje. Njegovo
grickanje je prešlo u ujede, a njegovi poljupci su postali toliko strastveni da
su ubadali.
Povukla sam ga za kosu, prisilivši ga da zabaci glavu dok sam klizila
jezikom duž njegove donje usne. „Trevore,“ prošaputala sam. „Dodirni me,
Trevore.“
Zarežao je i odgurnuo me, povlačeći se. Dočekala sam se na stopala,
otežano dišući ali ne skrećući pogled.

326
 „Zajebi ovo,“ viknuo je, a onda me je odgurnuo od vrata i otvorio ih.
Gledala sam dok je energično napuštao sobu i nasmejala se na to.
Odmah sam krenula za njim.
„Da li ovo znači da priznaješ poraz?“ zapitala sam sa lažnom
zabrinutošću.
„Ne,“ odsečno je odgovorio, pojurivši niz hodnik dok su mu se mišići na
leđima napinjali. „Promena igre. Novi igrači. Rika, ovde ima mnoštvo
devojaka.“
„Ima i mnogo momaka,“ dobacila sam, prateći ga niz stepenice.
Zastao je u holu i okrenuo se da me pogleda, sa izazovom u očima. „Ma
nemoj?“ A onda se nasmejao i okrenuo glavu, govoreći gomili. „Slušajte!“
povikao je svim gostima koji su se okupili. „Rika Fane je vlasništvo Jahača.
Bilo koji momak koji položi ruku na nju imaće posla sa nama!“ I onda se
okrenuo ka meni, snizivši glas sa podsmehom. „Srećno.“
Stisnula sam zube. Prokletstvo.
Igraj njegovu igru. Igraj moju igru. Na kraju, nije bilo bitno šta igram jer
je imao više ljudi u svom timu.
Jebem ti.
Okrenuo se, znajući da je pobedio i uputio se ka kuhinji ostavljajući me
da stojim nasred hola okruženom ljudima koji su me gledali i mislili bog zna
šta.
Vlasništvo Jahača? Strašno.
Ali onda su mi se njegove reči vratile i zastala sam. Bilo koji momak koji
položi ruku na nju...
Borila sam se da zadržim osmeh.
Ušla sam u dnevnu sobu, osmotrila okolinu i onda prešla u kuhinju,
konačno primetivši Alex pokraj pulta kako priprema sebi piće. Nosila je
tesnu, crnu haljinu koja se držala na jednom ramenu trakom, dok je drugo
bilo golo.
Prišla sam joj i ona je odmah podigla pogled. „Hej. Možeš li da poveruješ
da je Will poslao helikopter svoga oca da me doveze?“ rekla je, spustivši
jednu bocu i podižući drugu. „Kao da ću pronaći nove klijente među
srednjoškolcima. Mislim ja jesam kontroverzna, ali nisam pedofil.“
Frknula sam.

327
 Nisu svi ovde išli u srednju školu i Alex sigurno nije bila mnogo starija
od njih. Ali da, mislim da je navikla na mnogo prefinjenije muškarce.
Udahnula sam duboko pre nego izgubim petlju.
„Koliko naplaćuješ?“ upitala sam.
Ona je spustila votku i podigla obrve. „Za šta konkretno?“
„Za ženu.“

328
 Ovde ima mnoštvo devojaka. Da, to je bio jebeni blef, ako sam ga ikad
čuo. Nisam mogao da skinem oči sa nje tako da, ili moram da progutam svoj
ponos i stvarno budem dobar da bih se noćas uvukao u njen krevet, ili...
Ili moram da izaberem drugu bitku.
Svakako, ona ima moj broj. Ona zna da ne mogu da ostanem daleko i da
je ona jedina devojka koju želim. Kako se, jebote, to desilo?
Stajao sam napolju na tremu sa nekoliko prijatelja-neki meštani koji su
radili u gradu, i neki srednjoškolski prijatelji koji nikad nisu otišli iz Thunder
Baya- ali nisam slušao ništa od onoga što su govorili. Stajao sam nepomično,
sa rukama prekrštenim preko grudi, gledajući je kroz prozor dok je pričala
sa Alex za kuhinjskim pultom.
Nisam mogao da poverujem da me je pozvala Kai. I onda jebeni Trevor?
Ona je to sa namerom radila, ali zašto bi me izazivala?

329
 Želela me je. Zašto se nije samo prepustila?
Ali ne, što sam se više trudio da se ona topi zbog mene i da zaboravi sva
sranja kroz koja smo prošli noćas, ona je sve više otvarala svoja pametna usta
da me nahrani svojim prezirom. Nisam je više mogao obuzdati. Ismejavala
me je.
Šta ako sam je kompletno iskvario? Šta ako je počela da previše voli
igranje igrica tako da žudnju da igra i da pobedi nadjača njenu potrebu za
mnom?
Šta ako je njeno srce toliko otvrdnulo da se zatvorila u sebe u nameri da
preživi?
Šta ako sam ja onaj koji se mora pokloniti?
Nelagoda se spustila na moja ramena i uzdahnuo sam. Trebam je.
Želim je.
Makar sam večeras bio siguran. Pobedio sam ovu rundu. Nijedan momak
joj neće prići ni blizu i ona će na kraju sama poražena otići u krevet.
A nije joj preostalo karata da odigra.
Gledao sam kada su ona i Alex obišle pult dok je Goodbye Agony svirala
kroz kuću, ali onda je Rika stala, podigla pogled i srela moje oči kroz staklo.
Ostavljajući Alex da stoji na sred kuhinje, Rika je otvorila vrata i došla
naginjući se ka meni.
„Rekao si ne momci, je li tako?“ upitala je, zvučeći nestašno. „Samo da se
uverim.“
Jedan kraj njenih usana se uvio, a onda se okrenula vraćajući se unutra.
Posmatrao sam ih dok me je Alex samozadovoljno pogledala i uz zločest
osmeh uhvatila Riku za ruku vodeći je iz kuhinje.
Šta...?
Malo sam se pomerio u stranu prateći ih pogledom kroz hol i ugledao
Riku kako baca još jedan pogled iza sebe pre nego su nestale uz stepenice.
Bez momaka. Znači...?
Uputivši se ka vratima, širom sam ih otvorio i probio se kroz kuhinju.
„Hej, gde ideš?“ Kai me zgrabio za ruku, zaustavljajući me. „Moramo da
popričamo o Damonu.“
„Sutra.“ Izvukao sam se, ostavivši ga i krenuo svojim putem kroz hol pa
uz stepenice.

330
 Nisam mogao sada razmišljati o Damonu. Povređen je i sigurno neće
ništa večeras preduzeti.
Koračajući niz slabo osvetljen hodnik prišao sam Rikinoj spavaćoj sobi,
primetivši da su vrata otvorena. Ceo sprat je bio tih a odjek muzike odozdo
je bio kao udaljeni šum.
Ali kada sam zakoračio na njen prag video sam da je soba prazna. Svetla
su bila ugašena, kao što su i bila kada sam poslednji put bio ovde, a njen
krevet je bio još uvek namešten.
Pogledao sam niz hodnik, suzivši oči. Gde je ona, dođavola?
Ostavljajući otvorena vrata pretražio sam sobu mojih roditelja,
bratovljevu sobu, gostinske spavaće sobe... Ali kada sam stigao do svoje sobe
primetio sam tračak svetlosti koji je prolazio ispod vrata.
Polako ispruživši ruku okrenuo sam kvaku i gurnuo ih da se otvore.
I moje srce je preskočilo otkucaj.
„Jebote,” prošaputao sam.
Alex je sedela na bočnoj strani kreveta, a Rika je stajala između njenih
nogu i obe su dodirivale jedna drugu. Alex je držala Riku za bokove i gledala
u nju, vrlo zainteresovano.
A Rika...
Moj jebeni stomak je krenuo ka grlu, dok sam ulazio u sobu i zatvarao
vrata iza sebe.
Rika je podigla jedno koleno na krevet pored Alex naslanjajući bokove na
Alexine grudi dok je provlačila prste kroz njenu kosu, milujući joj vrat i
ramena.
Alex je podigla Rikinu sivu majicu nežno je ljubeći po stomaku dok je
vrhom svog jezika probala Rikinu kožu.
Moj kurac se napunio krvlju i vrelinom, i bolno je oticao.
Ona će pobediti ovu rundu.
„Šta to radite?“ Već sam se znojio. Isuse.
Rika je trepnula očima na mene, nežno i smireno. „Promena igre. Novi
igrači,“ ponovila je moje reči. „Nisi potreban. Izvini.“
I onda je ispustila jecaj, pribijajući svoje telo uz Alexina usta, sa glavom
zabačenom unazad.

331
 Zagunđao sam, odupirući se nagonu da ga namestim u pantalonama.
Prokleta bila. Do đavola, šta joj je?
Zar je stvarno bila spremna da ide ovoliko daleko da me izazove?
„Vi ste u mom krevetu,“ ukazao sam pokušavajući da izgledam
ravnodušno u celoj ovoj situaciji.
Rika se osmehnula Alex koja je još uvek ljubila njen stomak… a obadve
su me praktično ignorisale. „Tvoj krevet je veći,“ odgovorila je. „Nemaš ništa
protiv, je l’ da?
Stegnuo sam vilicu gledajući njene ruke kako klize niz Alexine grudi i
hvataju njenu haljinu, a onda je vuku na gore i skidaju sa njenog tela.
Ali ja sam to jedva primetio jer nisam mogao da sklonim oči sa Rike. Ona
je još uvek nosila njen tanki pink šorc za spavanje i izgledala je tako seksi i
nevino sa svojom sjajnom kožom i kosom. Progutao sam knedlu iz grla,
nesiguran da li blefira i pokušava da me natera da reagujem ili stvarno želi
ovo. Bilo koja od druge dve mogućnosti, svakako će joj obezbediti pobedu.
Znala je da je pametnija i jača.
Alexine ruke su klizile gore dole po Rikinim nogama a onda je počela da
joj spušta šorc grickajući kožu preko Rikine karlične kosti.
„Ah,“ Rika je stenjala, zatvorenih očiju. „Michael...“
Ostao sam bez daha, odmahnuo glavom a srce mi se vezalo u hiljadu
čvorova.
Pobeđivala je. Ja sam igrao njenu igru i jebeno sam gubio. Bože, želim je
tako mnogo.
Ali ovo nije gotovo.
Zaobišao sam oko kreveta i zgrabio Alex za ruku, povukavši je naviše.
„Odlazi,“ naredio sam.
„Šta?“ odbrusila je, sa očajnim pogledom u očima. „Da li me zezaš?“
Pretpostavljam da se već napalila i verovatno se nadala da ću dozvoliti
da nastave i da ću uživati u predstavi.
Ali pokazao sam joj izlaz i nisam mario koliko je bila razočarana. Will,
Kai i desetak drugih momaka -i devojaka- su bili tu. Neka izabere nekog.
Alex je podigla svoju haljinu, huktala je dok je izlazila i zalupila vrata iza
sebe. Kada sam se okrenuo, Rika je stajala pored kreveta a lagani osmeh joj
je bio na licu. „Sada je red na tvoj potez.“

332
 Prasnuo sam u smeh, nadvijajući se nad njom. A onda sam se uozbiljio.
„Da li ti se dopalo?“ upitao sam. „Koliko daleko si nameravala da ideš sa
njom?“
Polizala je usne. „Možda malo dalje,“ priznala je. „Ili sam možda znala
da ne moram uopšte da idem daleko. Možda te poznajem bolje nego što ti
misliš.“
Pružio sam ruku i klizio prstom po njenoj vilici. „Stvarno?“
Upijala je moj pogled dok su joj se grudi ubrzano podizale i spuštale, i
mogao sam osetiti da je želela da nasloni lice na moju ruku. Ona je želela da
joj govorim slatke reči i da joj se predam, želela je moje srce. Zato me je i
izazivala.
Ali ja sam želeo da se igram.
„Stvar je u tome što...“ rekao sam, suzivši oči na nju. „imamo problem. Ti
nisi bila pozvana u moj krevet i ušla si ovde bez dozvole.“
Uhvatio sam je za ruku i povukao je iz sobe, osećajući kako posrće iza
mene dok sam je gurao ka vratima.
„Michael!“ jecala je, videvši me da ih otvaram. „Šta to radiš?“
Dovukao sam je do suprotne strane praznog hodnika, dvoja vrata
niže, ubacio je u spavaću sobu, gurnuo je i zatvorio vrata iza sebe.
„Sada… ovo je krevet sa kojim si više upoznata.“ Pokazao sam na krevet
mog brata. „Penji se na njega.“
Okrenula se ka meni stisnuvši pesnice uz svoje telo sa obe strane dok je
teško disala, a sva smirenost joj je nestala. Odmahnula je glavom a oči su joj
sijale od suza.
Zašto radim ovo? Mogao sam joj reći koliko je želim, koliko mi je
potrebna i kako, posle skoro nedelju dana, još uvek mogu da joj osetim ukus.
Sada je trebalo da bude ispod mene u mom krevetu, a ja sam mogao biti u
njoj, slušajući njeno dahtanje i gubeći se u čaršafima… osećajući je celu noć.
„Michael,“ molila je slabašnim glasom. „Zašto ovo radiš? Nakon
današnjeg dana i svega što si mi priredio? Zašto pokušavaš još više da me
povrediš?“
„Da li priznaješ poraz?“
Lice joj je puklo i spustila je glavu, a telo joj je drhtalo od jecaja. „Ti si
bolestan, Michael. Ti si bolestan.“

333
 Stegnuo sam zube, prilazeći joj. „Kada sam prošle godine saznao da se
zabavljaš sa Trevorom, mrzeo sam to. Mrzeo sam tebe, ali to sam mrzeo još
više. Hteo sam da dođem ovde i da te vidim u njegovom krevetu i kako bi
izgledala…“
„Zašto?“ prekinula me je.
Zurio sam u njene oči znajući da jedva i sam razumem odgovor na to
pitanje. Još kada sam bio mali sećam se da sam bio ljut. Ljut na svog oca jer
je pokušavao da me oblikuje u nešto što nisam. Ljut jer je uzeo nju iz mojih
ruku. Ljut jer su nju i Trevora neprekidno gurali da budu zajedno. Ljut jer
sam otišao na koledž i ostavio nju samu sa mojom porodicom.
I na kraju ljut jer me je izdala. Ili sam bar tako mislio.
Ali iz nekog razloga, ljutnja me nije slomila. Napravila me je ovakvim
kakav jesam, čovekom koji je buntovan i misli svojom glavom. Usprotivio
sam se svom ocu, donosio sam svoje odluke i bio sam nepobediv. I postao
sam veoma dobar u pronalaženju zabave na druge načine.
Dok sam odrastao, svaki put kada bi ušla u sobu i pogledala me želeći
tako mnogo da joj uzvratim pogled, osećao sam se moćno kada sam odbijao
da joj se prepustim. Kada sam napuštao prostoriju kao da ona nije uopšte
bila u njoj.
Sviđalo mi se što sam više dominirao njenom malom glavicom nego što
je moj brat to ikad mogao.
I dok sam tako samog sebe mučio, voleo sam da zamišljam nju ovde sa
njim i to me držalo napaljenim i na ivici. Sviđalo mi se to, jer mi se sviđalo
ko sam bio ja. To me je učinilo snažnim. Da li će me prepuštanje njoj
promeniti?
„Volim da povređujem sebe samog,“ rekao sam joj. „Trebam ovo. Sada
skini svu svoju odeću i ulazi u njegov krevet.“
„Michael,“ uzdahnula je, pokušavajući da se raspravlja.
Ali ja sam samo stajao tu, poput zida, nepopustljivo.
Njena prsa su se ubrzano podizala i spuštala, ali je smirila lice i ispravila
ramena, uzvraćajući mi pogled.
Usta su joj se izvila u besu, ali oči su joj postale odvažne dok je trgala
odeću sa sebe i spustila svoje gaćice, iskoračivši iz njih pa otišla do kreveta.

334
 Moje srce je počelo da ubrzava ritam, a ja sam držao ruke preko grudi,
pokušavajući da ostanem nepokolebljiv.
Povukla je prekrivače, njena duga, plava kosa padala joj je niz leđa dok
se penjala na krevet. Legla je povukavši zeleni čaršav do struka i ostavljajući
grudi nepokrivene.
Zabacivši ruku iza glave pogledala je u mene, a njene krupne oči su me
zadirkivale dok joj se druga ruka odmarala na njenom golom stomaku.
Izgledala je tako jebeno meko… toplo i savršeno.
On ju je gledao ovakvu. Ležao je pored nje ovako… žaljenje se probilo
kroz mene, ne zbog te slike već zato što nikada nije trebalo da bude on.
Mogao sam je imati -njen prvi put, sve- a ja sam je pustio pre tri godine.
Da nije bilo mene, ona se nikad ne bi okrenula njemu.
Šta je, do đavola, bio problem sa mnom? Da li je moć, koju sam osećao
dok sam se pravio da ne postoji, veća od onoga koliko sam je jebeno dobro
osećao kada sam je imao u svojim rukama?
Ne. Ni približno.
Zabacila je glavu a oči su joj se napunile suzama. „Ja sam u njegovom
krevetu,“ rekla je. „Nećeš učiniti ništa povodom toga ovog puta? Mogu da
stenjem njegovo ime ili... ili ti možda mogu ispričati o četiri puta za sve
mesece koliko smo bili zajedno, kada sam mu dozvolila da me ima, i koliko
jako sam se trudila da ne zamišljam da si to bio ti?“
Plavetnilo u njenim očima je sijalo i podrhtavalo, a suze su krenule da joj
se slivaju niz slepoočnice u njenu kosu.
„Možda bi umesto toga više voleo da ti pokažem kako je bilo?“ upitala je.
Ustala je, spustila jastuk i prebacila nogu preko njega, opkoračivši ga.
Uvijajući bokove, počela je da jaše jastuk kao da je Trevor ispod nje,
zabacivala je glavu unazad i stenjala.
Njeno prelepo, okruglo dupe se trljalo o materijal, leđa su joj se savijala
dok je ubrzavala, dok joj se kosa njihala.
Bol je sevnuo kroz moje grudi i stisnuo sam pesnice.
„Rika,“ promrmljao sam, osećajući se kao da sam je izgubio.
Ali onda je ona zastenjala i prošaputala „Michael.”
A ja sam suzio oči, približivši se krevetu da joj vidim lice.

335
 Oči su joj bile zatvorene i ispuštala je duboke uzdahe, a maleni osmeh joj
je bio na licu dok je jahala jastuk. „Michael.”
Ubrzala je tempo trljajući se jače i brže, zategnutog stomaka se talasala
napred i nazad, a njene teške grudi su se njihale sa njenim pokretima.
Promrmljala je nešto a njeno jebanje na suvo postajalo je sve brže. Lice joj
se zateglo u bolu dok je jahala jače i jače. „Oh, Bože. Oh, jebem ti.“
I Trevor je nestao. Nije više bio u sobi.
Ona je moja.
Otkopčao sam kaiš i spustio farmerice na pod, pa kleknuo iza nje na
krevet.
Izgubio sam pojam koji je rezultat bio, čiji potez je sada bio, ili koju igru
sada uopšte igramo.
Ne možemo protiv onoga što želimo.
Omotao sam ruku sa prednje strane njenog vrata i povukao je na sebe.
Njena glava je pala na moje rame, a moj kurac je stajao uspravno trljajući se
o njeno dupe.
„Šta mi to radiš?“ upitao sam, ne očekujući zapravo odgovor.
Ona me je kidala na delove i nisam bio siguran da me je bilo briga. Samo
sam želeo da izgorim.
Spustio sam ruku do njene pičkice, ubacio dva prsta u nju i pumpao ih
unutra i napolje, razmazujući njenu vlagu i trljajući njen klitoris.
Ona je stenjala okrenuvši glavu prema meni, pružila drugu ruku iza moje
glave i uhvatila me za potiljak.
„Ja nisam opaka, Michaele,“ prošaputala je. „Ne zapravo. Mogu da se
igram i mogu da ti dozvolim da me jebeš u krevetu tvog brata ili na stolu
tvog oca… i da me koristiš kao objekat da im uzvratiš, ali na kraju…“ Zastala
je i onda nastavila, „Na kraju ja sam i dalje tu, Michael. Ja sam i dalje tu. I
dalje smo samo ti i ja.“
Teško je disala na mojoj koži i ja sam spustio glavu prepustivši se.
Omotao sam obe svoje ruke oko nje i čvrsto držao njeno toplo telo dok sam
ukopavao moje lice u njen vrat. Ne mogu je nikad pustiti.
„Samo ti i ja,“ ponovila je.
„Obećaj mi,“ zahtevao sam uz svilenu kožu njenog vrata.
Ali šta da mi obeća? Šta sam želeo od nje?

336
 Da obeća da me nikad neće ostaviti? Da obeća da će mi pripasti? Da obeća
da je moja?
Podigao sam glavu, okrenuo njene usne prema sebi, i duboko i žurno je
ljubio a njen ukus je slao nalete zadovoljstva mom kurcu.
Povukao sam se, teško dišući na njenim usnama. „Obećaj da mi da nikada
nećeš reći ne. Obećaj da nikada nećeš da mi uskratiš sebe.”
Zgrabila je moju donju usnu između zuba, sisala je i ljubila. „Nikada neću
reći ne,“ odgovorila je ali onda je dodala sa osmehom u glasu, „dok god me
teraš da vrištim da.“
Zastenjao sam i gurnuo je dole na ruke i kolena, zgrabio njene bokove i
povukao ih nazad dok su joj se noge dobrovoljno širile za mene.
„Znači samo dok ti trebam, a?“ zaigrano sam rekao, uzimajući svoj kurac
u ruku i klizeći vrhom gore dole po njenoj vreloj pičkici. „Znači, samo dok ti
treba ovo?“
Pronašavši njenu vlažnu vrelinu gurnuo sam glavić unutra, prisiljavajući
ga u njeno zategnuto telo, a onda ga opet izvukao, videvši kako drhti.
„Michael,“ stenjala je, gledajući preko ramena.
Kliznuo sam glavićem opet unutra, a njena pička se omotala oko mene,
tako vrela da sam samo želeo da se zarijem u nju. „Nikad mi nećeš reći ne.
Znaš to.“
I onda sam ga izvukao, čuvši je kako iznervirano cvili.
„Michael!“ zabila je pesnicu u ćebe a zatim se uspravila, okrenula se i
gurnula me na krevet.
Moja kičma je udarila u naslon kreveta držeći me napola uspravljenim, a
srce mi je pulsiralo u grudima dok sam je gledao kako puzi po meni kao
mala životinja, potpuno van kontrole.
Opkoračila je moj struk a ja sam je zgrabio za kukove smešeći se dok je
ona nokte jedne ruke ukopavala u moje rame, a drugom postavila moj kurac
ispod sebe.
Spustila je svoje telo na mene i ja sam kliznuo u nju, stiskajući je za dupe
rukama dok sam je povlačio napred da uhvatim njenu bradavicu ustima.
Izbacio sam jezik, lizao njime po ispupčenom mesu i želeo da je zagrizem.
Bila je jebeno dobrog ukusa.

337
 Uvrtala je kukovima uhvativši jednom rukom naslon iza mene a drugom
moje rame, dok je zabacivala glavu unazad, stenjala, trljala se i jebala me.
„To je to.“ Zgrabio sam njeno dupe, navlačeći je na sebe opet i opet. „To
je to, dušo. Ovo je ono za šta si stvorena. Za mene.“
Stenjao sam, moj kurac je bio jebeno tvrd za njom. Uzeo sam jednu od
njenih sisa u ruku i prineo je svojim ustima, igrajući se opet sa njenom
bradavicom, lizao i grickao dok se ona sve brže kretala, jebući me tako dobro.
„Ah, ah,“ jecala je.
I onda se spustila, zalepila svoje grudi uz moje telo i ljubila me, a osećaj
njenog daha na mojim usnama je prekrio moju kožu vrelinom.
Bože, postao sam zavistan.
„Nemoj tražiti ni od koga drugog da ti pruži ovo,“ zarežao sam u šapatu,
ljubeći je opet.
„Michael,“ tiho je dahtala. „Nikad nisam želela nekog drugog. Zar ne
vidiš to?“
Povukla se unazad, sela uspravno, i ja sam je gledao kako sklapa oči a
njena sjajna koža se pomera preda mnom dok joj se grudi njišu od pokreta.
Kosa joj je pala preko ramena i niz leđa otkrivajući joj ožiljak, i ja sam
posegao prevukavši palcem celom njegovom dužinom.
„Tako lepa,“ prošaputao sam.
Ona je dahtala pomerajući se sve brže i brže. „Oh, Bože,“ jecala je.
I onda sam osetio da se moj kurac puni vrelinom i napeo sam se
zatvorivši oči. „Hriste,“ stenjao sam. „Dušo, bolje uspori ili budi spremna da
svršiš.“
„Svršavam,“ uzdahnula je. „Svršavam.“
I onda je nastavila da pumpa jače i brže dok joj je tanak sloj znoja
prekrivao vrat, a onda se ukočila, umirila dok mi je ukopavala nokte u
ramena.
„Oh, Bože!“ vikala je, trzajući se na meni opet i opet.
A ja sam zagunđao, pumpajući svojim bokovima u nju i prosipao se
unutar nje dok se moj stomak zatezao i svaki mišić u telu napregnuo i
sagoreo.

338
 Srušila preko mene zakopavajući svoje usne u moj vrat, i nekoliko
sekundi smo samo disali. Moje grudi su se podizale i spuštale zajedno sa
njom na njima i nisam želeo nikad da se pomerim sa ovog mesta.
Rika. Malo čudovište.
„Ne mogu da ti oprostim ono što si mi učinio,“ prošaputala je a glas joj je
još uvek podrhtavao od orgazma. „Ali, u pravu si. Mislim da ti nikada ne
mogu reći ne.“
Sklopio sam oči provlačeći ruku kroz njenu kosu i držeći je blizu.
Mislim da ni ja tebi ne mogu reći ne.

Prelazio sam rukama preko lica stenjući, sa težinom u očima i bolom u glavi.
„Sranje,“ progunđao sam, okrećući glavu sporo i videvši da sam u medijskoj sobi.
„Jesmo li popili celu tu bocu,“ čuo sam Kaievo pitanje.
Zabacio sam glavu unazad, primetivši ga na drugom kauču sa licem zakopanim
u ruke. Bacio sam pogled na sto ispred njega i video praznu bocu Johnnie Walkera.
Ustajući sa sofe, seo sam, stomak mi se okretao a u ustima mi je bio gorak ukus.
„Dođavola,“ rekao je, vadeći svoj telefon. „Mora da je bila prokleto slatka kada te
naterala da se napiješ toliko.“
„Jebi se,“ tiho sam zarežao.
Čuo sam ga kako se slabašno smeje dok sam pokušavao da se umirim. Soba se
okretala i ja sam uzdahnuo osetivši kako mi se gorčina podiže u grlo dok mi se prošla
noć vraćala.
Skladište. Rika.
Imao sam je u svojim rukama. Konačno. Zašto sam sjebao to?
Ali onda sam čuo Kaiev besan uzdah i podigao pogled da bi ga video kako zuri
širom otvorenih očiju u svoj telefon.
„Michael,“ rekao je, izgledajući uplašeno. „Vadi svoj jebeni telefon, čoveče.“

339
 Posegao sam u svoju duksericu koju sam sinoć skinuo i počeo da kopam po džepu
izvlačeći telefon.
Prevlačeći po ekranu video sam listu obaveštenja, poruka i tvitova dugu
kilometar.
Šta, dođavola? Srce je počelo da mi udara kao ludo i krenuo sam da klikćem,
hvatajući reči ’pandur,’ ’silovanje maloletnice’ i ’Jahači’.
Šta?
Usta su mi se osušila kada sam video slike Kaia, Willa i Damona, i nisam znao
šta se jebeno događa. Zašto su ove slike na Internetu?
„Telefon,“ Kai je uzdahnuo, pogledao me kao da je sav vazduh izbijen iz njega.
Kliknuo sam na snimke i stomak mi se prevrnuo kada sam video Kaia i Willa sa
pandurom koji visi sa konopca dok ga oni udaraju iznova i iznova. Kada sam stigao
do Damonovog snimka i ugledao lice devojke jasno kao dan, pregledao sam
komentare i video reči ’silovatelj’ i ’zatvor,’ dok su još neke devojke govorile da je isto
učinio i njima.
Svuda je. Facebook, YouTube, Twitter... postoji čak i novinski članak koji je
govorio o nama kao bandi. „Jebena banda?
„Šta se jebote dogodilo?“ vikao sam. „Kako je ovo sranje završilo na Internetu?“
„Ne znam!“ Kai je odbrusio, ubrzano dišući, „Will...“
Obojica smo mislili istu stvar. Telefon je kod njega, ali on ovo ne bi uradio! Ni
nama ni sebi.
Ignorisao sam obaveštenja i pozvao ga da vidim gde je telefon. On mi nije
odgovorio, ali kada sam opet pogledao u ekran, video sam propuštene poruke od
Damona.
Tako smo sjebani! Kaže prva.
Zatim još jedna nekoliko minuta kasnije. Rika ima telefon! Ona je nosila
Willovu duksericu sinoć!
Odmahnuo sam glavom susrevši Kaiev pogled, i znao sam da je i on dobio iste
poruke. Ne. Ona ne bi to učinila. Ona me nikad ne bi povredila.
Bacio sam telefon dole izlećući iz sobe a onda začuo glasne udarce na ulaznim
vratima dok sam žurio kroz kuću.
Uzbuđeni glasovu su ispunili donji sprat, a ja sam imao utisak kao da zidovi
postaju sve bliži i bliži… i nisam mogao nigde otići.
Došao sam do kuhinje i zastao čuvši Trevorov glas.

340
 „Znači to su momci sa kojima želiš da se družiš?“ zaurlao je. „Silovatelji i
kriminalci?“
Znao sam da govori Riki, ali nisam čuo da ona kaže bilo šta. Vena na vratu mi je
pulsirala i čuo sam odjeke koraka kroz kuću. Nisam morao da pogledam da bih znao
da su panduri. Možda traže mene, ali definitivno traže Kaia.
„Michael je niko i ništa, i ukoliko toliko želiš da budeš u njegovoj blizini,
završićeš isto kao i njegovi prijatelji,“ Trevor je nastavio.
„Nemam namere da budem u njegovoj blizini,“ Rika je odgovorila, a njen glas je
ujedao. „A njegovi prijatelji su dobili šta su zaslužili.“
Pluća su mi ostala bez vazduha, i zakoračio sam na prag zureći u nju. Trevor me
je pogledao, a Rika se okrenula, povređenost i tuga je bila u njenim krvavo-crvenim
očima. Jedva je mogla da me pogleda.
I onda se moj pogled spustio do njene ruke, primetivši Willovu crnu duksericu
sa rupom na rukavu od sinoćne tuče sa Milesom.
Stisnuo sam zube toliko jako da me je vilica zabolela i odmakao se, zadržavajući
njen pogled. Kai je vikao niz hodnik, panduri su ga pronašli, bez sumnje, a ja sam
zurio u nju, gnev se omotavao oko svakog centimetra mog tela poput čeličnog oklopa.
Ovo je moja greška.
Nikad neću uspeti da ispravim ovo.
Oni će patiti, jer sam joj verovao.
Otvorio sam oči, odbacio prekrivače a znoj mi je prekrivao grudi i vrat.
Sećanje na taj dan je bilo kao bolest koje nisam mogao da se otresem.
Videvši Kaia sa lisicama, moje prijatelje svuda po lokalnim vestima, znao
sam da se ništa od ovoga ne bi desilo da je nisam poveo sa nama prethodnu
noć.
Te nedelje oni bi se vratili u školu i nastavili dalje, gradeći svoje živote i
unapred se radovati sledećem putu kada bi mogli svi zajedno da napravimo
malo haosa. Ništa se ne bi završilo.
Samo da je nisam poveo sa nama.
Okrenuo sam glavu, gledajući je kako čvrsto spava pored mene a moje
ruke su vapile od potrebe da je držim. Njene trepavice su bile tamne prema
njenoj porculanskoj koži, usta su joj bila vrlo malo otvorena dok je smireno
disala.

341
 Prebacio sam se na bok i oslonio na lakat, pa sam laganim pokretima
prešao rukom preko njenog lica, prateći ožiljak na njenom vratu i
nastavljajući niz njeno telo.
Naslonio sam se i poljubio je u glavu, udišući njen miris.
Ništa nije bila njena greška.
Ona je bila jedna od nas -bila je naša- i ne samo da sam imao da ispravim
planinu sranja, već sam se plašio da ništa neće biti dovoljno dobro. Ne znam
šta tačno želim od nje, ali znam da nisam hteo da je izgubim.
Svojeglava je i postala je dobra u tome.
Ostavio sam je da spava, istuširao sam se i obukao crne pantalone i belu
košulju, znajući da danas moram da se pobrinem za neke stvari.
Kuća je bila u haosu, a s obzirom da su moji roditelji van grada, naša
domaćica i kuvar su bili takođe na odmoru. Pozvao sam privremenu ekipu,
i do vremena kada sam izbacio iz kuće sve one koji su sinoć ostali posle
zabave, radnici su već bili tu, krenuli sa čišćenjem glavnih prostorija i
spremali doručak.
Nazvao sam ustanovu gde je smeštena Rikina majka i obavestio ih da će
ćerka Christiane Fane danas kontaktirati svoju majku, a onda sam nazvao
advokata -ne porodičnog advokata, već nekog koga ne plaća moj otac- da
porazgovaramo o Rikinoj imovini. Znao sam da mi ne veruje u vezi sa tim -
a i zašto bi?- ali takođe nisam želeo ni da se to vrati mom ocu. Morali bismo
da probamo da osporimo testament.
Ja sam sav njen novac opet vratio na njene račune, što je bilo veoma lako,
jer su momci sinoć samo blefirali u Hunter-Baileyu. Još uvek nismo podelili
sve akcije, tako da sam još uvek imao pristup svemu, i mogao sam sve da
vratim nazad i bez problema aktiviram njene kreditne kartice.
Nakon nekoliko sati sedeo sam za stolom za ručavanje u trpezariji,
doručak je bio serviran, Kai je ćutao a Will se davio u mamurluku. Izgledao
je užasno i odmah zahtevao da zna šta je sledeće.
Hteo je da krenemo na Trevora.
„Ne mogu tek što raščistim jedan nered, a onda odmah da uskačem u
drugi,“ zarežao sam. Moj tanjir je već bio pun.
„Da, to je tvoja greška,“ uzvratio mi je. „I Damonova, što ti je dao loše
informacije. A mi smo te sledili, kao što uvek i činimo.” Pogledao je u Kaia

342
za podršku. „Ali sada ćemo ići na moj način. Voleo bih da si uz mene. Ako
nisi… preživeću.”
Ubacio je u usta neki aspirin, i popio ga uz celu flašu vode.
Da to je moja greška. Mi smo povredili Riku, a trebalo je da povredimo
Trevora… međutim prvo mi je bio potreban predah.
Odgurnuo sam svoj tanjir, zavalio se u svojoj stolici i podigao pogled,
videvši je kako stoji na vratima.
Pogledao sam u nju a srce mi je preskočilo otkucaj. Izgledala je
apsolutno prelepo. Kao da sinoć nije prošla kroz pakao.
Istuširala se, stavila malo šminke i ispravila kosu… bila je obučena u
neke tesne farmerice, belu košulju i kratku crvenu jaknu uz crne cipele.
Da li ona odlazi?
„Rika.“ Kai je ustao i izgledao je skrušeno. „Da li bi htela da pojedeš
nešto?“
Suzio sam pogled na njega.
Ali ona ga je ignorisala i susrela opet moj pogled. „Moja majka,“
zahtevala je.
Klimnuo sam glavom, podigao vizit kartu sa stola i pružio joj. „Broj
njenog savetnika. Ti si sada na listi pozivaoca. Pozovi kad god želiš.“
Prišla je i uzela vizit katru, gledajući u nju.
I mogu reći da je ono što se dogodilo između nas u Trevorovoj sobi, za
sada bilo gotovo. Bila je bistre-glave i spremna da se vrati poslu.
Pre nego što je dobila šansu da kaže bilo šta drugo, Will joj je gurnuo
tanjir u ruke. „Evo.“
Posegao je, zgrabio kašiku za serviranje punu prženih jaja i počeo da
puni Rikin tanjir.
Zurila je zabezeknuto, a ja sam okrenuo glavu pokušavajući da se ne
nasmejem.
„Sada sam sit priče,“ Will je nastavio, ustao i dodao joj takođe i činiju
voća i krompira. „Nema više planova. Nema više čekanja. Nema više čekanja
da sve dođe na svoje mesto i da svi budemo složni. Hajde da uradimo ovo.“
A onda je zastao sa hvataljkama u ruci i pogledao u nju. „Voliš li kobasicu?“
Ne sačekavši da mu odgovori, on je sam zahvatio i stavio joj dva parčeta
u tanjir.

343
 Zagledala se u njega kao da joj se upravo popišao u sudoperu.
„Mi znamo gde je on i ne želim da ga ubijemo,“ Will je procedio sedajući,
„ali sam siguran da će ovo sranje da mu promeni život zauvek. Kao što je on
učinio nama. Da li si sa nama ili ne?“
Uzdahnuo sam, sklonivši pogled. Na trenutak Rika je nastavila da stoji
u mestu, ali onda se okrenula, otišla do stola i spustila tanjir.
„Znaš, on je moj brat?“ raspravljao sam se, suočivši se sa Willom.
Nisam znao kakva su moja osećanja prema Trevoru, ali on je bio sin moje
majke-i naravno mog oca- a ako povredim njega, povrediću i njih. Nisam
mogao danas odlučiti o tome.
Ali Will je nastavio da se raspravlja. „Ne prodaj mi to sranje. On te ne
može podneti, a i ti podjednako mrziš njega. Jedini razlog zbog kojeg se
suzdržavaš je ona.“
I pokazao je glavom na Riku.
Uhvatila se za naslon stolice i još uvek nije sela. „Ja nisam umešana,“
smireno je odgovorila. „Ja se danas vraćam u grad i ne želim da imam ništa
sa tim.“
„Ali ti jesi umešana,“ Will je izjavio. „Ti si jedini razlog za sve ovo. Da ti
nisi bila sa nama te noći, Trevor se nikad ne bi pojavio. Sada nemoj da me
shvatiš pogrešno. Ne krivim te. I sada kada znam da si jedna od dobrih
momaka, mogu da priznam da mi se u stvari baš sviđaš. Ali ti si Trevorov
motiv i u Michaelovoj si glavi. On mora da ostane fokusiran, a ti si razlog
zašto trenutno nije.“
„Fokusiran sam,“ zarežao sam.
„Odlično!“ rekao je, smeškajući se. „Onda, kada polazimo
za Annapolis?“
Prevukao sam rukama preko lica, spreman da ga raspalim u jebeno lice.
Rika se odmakla od stola, ogradivši se. „Idem da zovem moju majku.“
Okrenula se i izašla iz sobe, a ja sam dobacio pogled Kaiu videvši ga kako
se podiže i prati je.
I ja sam krenuo da ustanem, ali me Will zgrabio za ruku, zaustavivši me.
„Tvoja sezona počinje uskoro,“ ukazao je. „Ovo mora da se desi sada.“
Ponovo sam seo i pogledao u njega. „Slušaj me i to me dobro slušaj,“
upozorio sam ga. „Trevor nema pojma da mi nešto znamo. On ne ide nigde.

344
Trenutna pretnja je Damon. Nemamo pojma gde je on, a znam da je
pobesneo. Ne odugovlačim. Organizujem se.”
I onda sam odgurnuo svoju stolicu, izašao iz trpezarije prolazeći kroz hol
i popeo se uz stepenice.
Ali pre nego što sam krenuo ka Rikinoj sobi zastao sam videvši Kaia na
prozoru drugog sprata, kako zuri u prilaz.
„Šta radiš?“ upitao sam.
Došao sam i stao do njega. Pratio sam njegov pogled i uočio Riku kako
telefonira i ubacuje torbu na zadnje sedište auta. Alex, za koju sam zaboravio
da je ovde, sela je na suvozačevo sedište.
„Dođavola.“
Damon je tamo negde napolju i ja mu nisam verovao. Nije mogla tek tako
otići.
„Zar je nećeš zaustaviti?“ Kai je izazivao, sa zabavljenošću u glasu.
„Ja...“ odmahnuo sam glavu, naslonivši se na okvir prozora. „Nisam
siguran da mogu.“
Čuo sam ga kako se cereka. „Najzad si našao sebi ravnu, a?“
Stajala je pored svog auta i još uvek pričala telefonom, verovatno sa
svojom majkom. Osmeh na njenim usnama me je podsetio na mlađu Riku.
Nežniju, srećniju.
Pre nego što sam je se dočepao.
„Ne znam šta da radim sa njom,“ rekao sam tihim glasom.
Ona je bila u mom telu, u mojoj glavi i...
Pogledao sam naniže u nju a srce me je zabolelo od načina na koji je
sklonila kosu iza uha.
Uvlačila sa i na ostala mesta.
„Ti stvarno misliš da treba nešto da njoj dokazuješ?“ Kai je upitao. „Ti
misliš da ona nije zaljubljena u tebe čitavog svog života isto koliko i ti u nju?“
Nastavio sam da zurim kroz prozor ne želeći ovaj razgovor sa njim.
„To je ono što te plaši, zar ne?“ Kai je bockao.
„Ne plaši me to.“
„Nadam se da ne,“ rekao je, zureći dole u nju. „Jer si je baš ljudski
iskvario. Sada je snažna i neće proći mnogo pre nego što bude hrabro
zahtevala ono što želi. Ukoliko joj ti ne daš to, ona će naći nekoga ko hoće.“

345
 Okrenuo sam glavu, zureći u njega. „Ne trebaju mi tvoja upozorenja. Ja
ne gubim.“
„To nije bilo upozorenje,“ uzvratio je, ne skidajući pogled sa nje. „To je
bila pretnja.“ I onda me je pogledao dok se okretao da ode. „Brate, čuvaj
leđa.“

346
 Zabacila sam glavu pustivši da mi vrh mača padne na tlo dok sam
pokušavala da povratim dah.
Mrzela sam da mačujem sama.
Mrzela sam što sam sama.
Prošlo je pet dana od kako sam se dovezla iz Thunder Baya, a Michael i
momci došli su ubrzo za mnom, i ako nisam bila na času, bila sam u svom
stanu.
Po Michaelovom naređenju.
A ukoliko bih zalutala -u knjižaru ili prodavnicu- on bi me zvao ili slao
poruke pitajući me gde sam. Mislim da je naredio gospodinu Patersonu i
Richardu da ga upozore ukoliko u određeno vreme svakog dana ne uđem
na ulazna vrata, i mislim da to više ne mogu trpeti.
Alex me je sutra pozvala na kafu sa njenim prijateljicama i ja sam
nameravala ići.

347
 Sada kada sam znala da mi je majka bezbedna i kada je zapravo zvučala
puna nade i energičnije, ukoliko je sudeći po njenom glasu na telefonu, želela
sam da nastavim napred. Moji računi su vraćeni u normalu, a nekoliko
izvođača radova je dolazilo u našu kuću u Thunder Bayu i spremali se da
daju ponude za restauraciju.
Šta god da su planirali Michael i njegovi prijatelji za Trevora i Damona,
nije me bilo briga. Nisam želela da učestvujem u tome.
You’re Going Down od Sick Puppies je svirala sa mog laptopa u kuhinji, a
ja sam stajala za pultom i pila vodu iz flašice, dok mi je tanak sloj znoja na
leđima hladio kožu.
Provela sam dvadeset minuta ispred ogledala od plafona do poda,
proveravajući rad nogu i vežbajući sa teniskom lopticom, pre nego što
završim trideseto minutnu sekvencu.
Mačevanje nije bilo nešto u čemu sam se takmičila, ali je bilo nešto što
sam htela usavršiti. Otac je želeo da to proučim, iako sam mogla da
odustanem bilo kada, nisam to želela. To bi mi izgledalo kao da ocu
zatvaram vrata. Kao da na neki način odustajem od njega.
Jedino mi je nedostajalo da imam nekoga da sa njim treniram- neki klub
ili program u teretani ili nešto slično. Dosadno je kada sam treniraš i zato
gotovo da i nisam trenirala od kako sam se preselila u Meridian City.
Moje telefon je počeo da zvoni pa sam spustila bocu zureći u Michaelovo
ime na ekranu.
Stisnula sam dugme Ignoriši, isključila telefon i odgurnula ga.
Svaki put kada je zvao ili slao poruke to su bili zahtevi, naredbe ili
provere gde sam, šta radim, da li sam sa nekim danas razgovarala. Nikada
me nije pitao kako sam ili mi rekao nešto lepo.
Dok se konačno ne bi pojavio kasno u uveče, izmoren od košarkaškog
treninga, želeći da ga pustim u svoj krevet.
Ušao bi, zaključao vrata i počeo da skida moju odeću, i sve što sam
govorila sebi da bih ojačala svoju odlučnost dok nije bio tu, izletelo bi kroz
jebeni prozor.
Omotala bih noge oko njegovog struka i dozvolila mu da me odnese u
moju sobu.
On je pobeđivao, a ja sam opet igrala njegovu igru.

348
 Krenula sam do frižidera da uzmem još jednu bocu vode, ali tri brza
udarca su se začula na ulaznim vratima i ja sam se zaustavila, a kosa na
potiljku mi se podigla.
U redu je. Ukoliko je Damon-ili Trevor-vrata su zaključana i niko ne može
ući.
Polako sam otišla do vrata, stisnula šakom dršku svog mača i naslonila
se vireći kroz špijunku.
Ništa osim crnila. Rever njegovog sakoa, košulja, a zatim delić njegovog
glatkog, preplanulog vrata. Nisam mogla videti njegovo lice, jer je skoro dva
metra visok, ali bih Michaela prepoznala bilo gde.
„Ko je?“ zaigrano sam upitala.
„Šta misliš ko je?“ pukao je. „Otvori jebena vrata.“
Odmahnula sam glavom, smejući se u sebi. Bilo kakva šansa da ga
iznerviram za mene je predstavljala malu pobedu.
Otškrinula sam vrata nekoliko centimetara i stajala, prkosno ga
posmatrajući.
„Da nisi malo poranio?“ izazivala sam ga. „Obično voliš da se ti se da
pičke oko deset uveče.“
Skupio je oči, nimalo zabavljen. „Pusti me unutra.“
Ali ja sam odmahnula glavom, držeći ga na odstojanju. „Ne, mislim da
neće moći. Nisam zainteresovana večeras.“
„Nisi zainteresovana?“ namrštio se. „Šta ti to do đavola znači?“
„To znači da me ne možeš više držati ovde zaključanu, da ti budem na
usluzi kada god si raspoložen.“
Suzio je oči. „Misliš da to radim?“ Gurnuo je vrata i ušao unutra, prisilivši
me da se povučem unazad. „Misliš da te krijem?“
Približio mi se za još jedan korak, ali ja sam odmah podigla svoj jadni mač
između nas zaustavljajući ga. Vrh mača se zabio u njegove grudi, dok se
drška skoro zabila u moje, održavajući metar razdaljine između nas.
Ogorčeno se nasmejao gledajući u moje oružje. „Moje igre su zabavnije.“
Ali ja se nisam igrala. „Izveo si Alex,“ podsetila sam ga. „Moje prve noći
u Delcouru, ona je bila u haljini, ti u odelu i upravo ste se vraćali odakle god
da ste bili. Mene nisi nigde izveo.“

349
 Odmaknuo je mač i prišao mi pribijajući me uz zid. Naslonio je ruku
iznad moje glave, savio se i gledao me.
„Pa šta onda želiš?“ podsmevao mi se. „Cveće? Lepu pristojnu večeru u
lepoj haljini i lepo pristojno jebanje u hotelskoj sobi? I da te ispratim do vrata
na kraju večeri? Hajde, Rika. Razočaravaš me. Mi to tako ne radimo.“
„Mi?“ raspravljala sam se. „Nema nas. Ti nemaš pojma šta me čini
srećnom i nije te briga.“
„Stvarno?“ klimnuo je glavom i sarkastično podigao obrve. „Znači, neće
te usrećiti da se večeras ušunjamo u Hunter-Bailey na njihov otvoreni
turnir? Jer, zbog toga sam došao po tebe.”
Izbuljila sam oči a vilica mi je pala do poda.
„Ali ukoliko bi ti radije večeru i film, onda u redu,“ slegnuo je ramenima.
„Takođe mogu otići i kupiti neko jebeno dosadno cveće.“
Široko sam se osmehnula i zacičala od sreće skačući gore-dole, a onda
sam ga zagrlila.
Trudio se da ostane strog i ljut, ali sam mogla videti osmeh koji je
pokušavao da se probije.
„Užasan si,“ zadirkivala sam ga.
„I ti si,“ izjavio je, omotavši ruke oko mog struka. „I ne govori mi više
kako da se ponašam prema tebi, u redu? Jer ja tačno znam šta voliš.“
A onda se povukao, pljesnuvši me ovlaš po dupetu. „Sada idi, istuširaj se
i presvuci. Smrdiš.“
Nisam mogla da prestanem sa osmehujem, dok sam se okretala i jurila ka
kupatilu.

„Ispravi se,“ Michael me grdio bacajući ključeve momku zaduženom za

parkiranje.
Pratila sam ga uz stepenice Hunter-Baileya ispravivši leđa, dok sam svoju
zelenu sportsku torbu prebacivala preko ramena.

350
 „Da li si siguran da će ovo biti u redu?“ upitala sam, okrećući glavu ka
njemu.
Pružio je ruku je iza moje glave i zgrabio crnu kapuljaču prevelike
dukserice koju mi je obukao, povukavši je preko moje kose.
„Ko će nas zaustaviti?“ uzvratio je.
Izvila sam usta u stranu dok je skrivao moju dugačku kosu ispod
kapuljače.
Ko će nas zaustaviti? Da li ću ikad naučiti da uzvratim tim istim rečima
kada budem imala neku sumnju? Ne, zato što sam ja bila jedna od onih koji
uvek brinu.
„Šta ako otkriju da sam žena?“ insistirala sam, a koža mi se ježila dok su
njegove ruke prelazile po mom licu.
„Onda se nasmeši i nastavi dalje,“ odgovorio je. „Jedini način da
saznamo za šta smo sposobni je da upadnemo u malo nevolje.“
Podigla sam obrvu. „Ponekad te upadanje u malo nevolje može dovesti
do ogromnih nevolja. Samo pitaj Kaia i Willa.“
Pogledao me je kao da sam idiot. „Da li planiraš da prebiješ nekog
pandura ili spavaš sa maloletnim devojkama?“
Preokrenula sam očima.
„Hajde.“ Uhvatio me za ruku i povukao uz stepenice.
Otvorio je vrata i ušao pokazujući mi da ga pratim, a ja sam držala
spuštenu glavu, osluškujući zveckanje čaša i bučni smeh koji je dolazio iz
prostorije za ručavanje.
Oštar miris cigara se širio napadajući mi nozdrve, pa sam udisala kratko
i plitko.
Michael je položio ruku na moja leđa vodeći me ka stepenicama.
„Gospodine Crist?“ muški glas je pozvao i mi smo stali.
Srce mi je skakalo u grudima, ali se nisam okrenula.
„Pravila nalažu da se svi prijave, gospodine,“ čovek je rekao. Mora da je
to bio jedan od poslužitelja.
„Ovo je William Grayson III,“ Michael je odgovorio, a glas mu je bio
miran i samouveren.
Mogla sam na svojim leđima da osetim pogled tog čoveka.

351
 Nakon nekoliko trenutaka, pročistio je grlo i odgovorio, „Naravno,
gospodine.“
Preplavilo me je olakšanje, ali sam znala da je znao. Kako i ne bi? Ukoliko
je uopšte poznavao Willa, onda bi znao da sam desetak centimetra niža i
četrdeset kilograma lakša.
Ali on nije mogao da se suprotstavlja članu kluba. Ako je Michael rekao
da sam Will, onda sam Will.
„Hajde.“ Michael me gurnuo u leđa, poslavši me uz stepenice.
Pojačala sam stisak na svojoj torbi i ustrčala uz stepenice začuvši korake
iznad mene i žamor koji je dolazio iz soba kraj kojih smo prolazili dok me je
vodio niz hodnik.
„Ostani blizu mene,“ rekao mi je preko ramena. „Ne podiži pogled.“
Držala sam spušten pogled i pognutu glavu, jednostavno posmatrajući
zadnji deo njegovih cipela dok sam ga pratila poput senke niz hodnik. Prošli
smo kroz jedna vrata, pa onda kroz još jednu sobu.
To je bila teretana. Mogla sam to reći po sjajnom drvenom podu, zvuku
udaraca u bokserske vreće i škripanju patika. Prateći Michaelovu naredbu
nisam dizala pogled, jednostavno sam koračala onoliko brzo koliko je bilo
moguće do svlačionice koju je otvorio, požurujući me unutra.
Prošli smo kroz parno kupatilo, saunu i spa, čija je vodena para izvirala
iz bazena poput veštičjeg napitka, pa ormariće… gdje sam začula neke
muške glasove kako odjekuju iz prostrane prostorije, a onda smo skrenuvši
ulevo stigli do niza vrata sa matiranim staklom. Michael je zgrabio bravu
jednih od vrata, gurnuo me unutra ulazeći za mnom i zatvarajući ih.
Podigla sam pogled, okrenula se oko sebe i primetila da je to tuš kabina.
Glava tuša je bila direktno iznad mene na plafonu, a posuda za sapun
zakačena na zidu držala je tri velike boce sa pumpicama -šampon,
regenerator i gel za tuširanje.
Michael je uzeo moju torbu i otvorio je izvlačeći moje pantalone, jaknu,
rukavice, čarape i cipele.
Bacio je torbu pa se spustio na koleno i počeo da otkopčava moje
pantalone.
Nasmejala sam se u sebi, zgrabivši ga za ruke. „Mogu sama,“ usprotivila
sam se.

352
 „Ali ja želim,“ rekao je, zvučeći zaigrano i učinio je da mi srce zatreperi.
Udahnula sam duboko i uspravila se dopuštajući mu da mi skine cipele i
čarape, pre nego što mi je svukao farmerice i povukao mi ih preko stopala.
Ja sam skinula duksericu i majicu zajedno, spustivši ih na pod.
Prekrstila sam ruke preko grudi, čekajući na njega da izvadi moje bele
pantalone za mačevanje i obuče me, ali umesto toga, pogledao me je i počeo
vrhovima prstiju kliziti uz moju nogu.
Njegove usne su zatreperile, a vrelina se raširila u njegovim očima boje
lešnika.
Podvukao je svoje prste ispod ruba mojih gaćica, svukao mi ih niz noge,
a ja sam ga samo gledala pokušavajući da ostanem mirna uprkos leptirićima
u stomaku.
Obožavala sam način na koji me gleda.
Njegova uobičajena grubost i strogo ponašanje činili su retke trenutke
kada bi pokazivao nežnost još čarobnijim, i došlo mi je da ošamarim samu
sebe.
On je jedan običan sadista, a moje malo srce je ipak moralo da poludi istog
trena kada bi njegova grubost prerasla u nežno milovanje a njegov mračni
pogled, mrštenje i režanje, preraslo u šaputanje.
Pala sam, a čak nisam pokušala ni da se zaustavim.
Na mojim ramenima su sedele požuda i logika, kao moderne verzije
anđela i đavola, jedan mi je govorio da verujem svom srcu, a drugi mi je
govorio da neću moći nikad da verujem njegovom.
Michael je klizio svojim rukama uz moje butine, i ja sam stajala potpuno
gola za njega dok su me njegove vrele oči upijale, a njegovi prsti pritiskali
moju kožu.
„I ne pomišljaj na to,“ povikala sam. „Želim da mačujem.“
Prasnuo je u smeh, shvativši da je uhvaćen. „Tako si lepa,“ rekao je,
kliznuvši svojim rukama do moje guze i držeći me za bokove dok je gledao
u mene.
Nisam mogla da verujem. Michael Crist je bio na kolenima, govoreći mi
da sam lepa.
Odgurnula sam njegove ruke uzdahnuvši. „Samo me obuci.“

353
 Nisam bila sigurna zašto me je želeo potpuno golu-bez brusa i gaćica, ali
ako bih se svađala sa njim mislio bi da sam nervozna, tako da, ništa od toga.

Ukoliko me je želeo golu ispod moje opreme, mogla sam to da podnesem.

Pomogao mi je da obujem čarape, zatim i pantalone. Skliznula sam u
moju jaknu koja se zakopčavala spreda i uvila kosu u punđu na vrhu glave
pa je omotala gumenom trakom kako bih je pričvrstila, pre nego sam
navukla bele rukavice.
Zajedno smo obuli moje cipele i stavili masku uverivši se da su svi
pramenovi kose sakriveni.
„Hajdemo,“ Michael je ustao i okrenuo se ka vratima zgrabivši moju
ruku.
Ali ja sam je otresla smejući se iako on nije mogao videti moje lice kroz
masku. „Da li i inače držiš Willa za ruku?“
Zastao je, tek tada shvativši šta je učinio. „Imaš pravo.“
Otvorio je vrata tuš kabine a ja sam ga pratila sam van. Ponovo smo prošli
svlačionice, spa, parno kupatilo i saunu. Kada smo se uputili ka vratima koja
su vodila u teretanu, Kai je naišao, ušavši u svlačionicu sa torbom na
ramenu.
„Hej, šta radiš?“ upitao je, zastavši ispred Michaela.
Michael je odmahnuo glavom, otkačivši ga, ali onda su Kaieve oči
zabljesnule ka meni i momentalno se suzile.
Bez oklevanja, posegao je i podigao mi masku, videvši kako se moje usne
uvijaju da sakriju osmeh.
„Lepo.“ Nasmejao se, spustivši moju masku nazad. „Pa, ovo će biti
zabavno.“
Zabavljeno je odmahivao glavom, zaobišao nas i otišao u svlačionicu, a
Michael je zakoračio napred otvarajući vrata teretane.
Vodio me je kroz lavirint traka za trčanje, mašina za dizanje tegova, pored
velikog bokserskog ringa i zalihe bokserskih vreća, zatim je ušao u još jednu
sobu, malo tamniju, sa drvenim podom i nekoliko mačevalaca koji su se već
nadmetali i ubadali. Tapacirane stolice od braon kože su bile raspoređene po
prostoriji, a neki su muškarci uživali u dvoboju dok su pili i razgovarali.

354
 Michael me je odveo do zida gde je bilo izloženo obilje mačeva, floreta i
sablji i pokazao mi da odaberem jedan. Pogledala sam u muškarce na
podijumu i primetila da većina njih koristi florete.
Moje srce je zalupalo kao ludo kada sam začula zveckanje mačeva u
pozadini, pa sam pružila ruku i uzela floret sa pistoleto14 drškom.
„Hej, da li si ti ovde zbog sparingovanja?“ pitao je muški glas iza mojih
leđa, i ja sam se okrenula dok mi je srce skočilo u grlo.
„Uh...“ pogledala sam u Michaela.
Ali on se samo nasmešio i nagnuo. „Zabavi se,“ prošaputao je u moje uho
i udaljio se.
Šta? Ukočila sam se odjednom se osećajući nervoznom i usamljenom.
„Collins,” momak je rekao, ispruživši ruku.
Imao je svetlo crvenu kosu, proređenu na vrhu glave i sjajno, bledo lice.
Nasmejao mi se širokim osmehom sa stisnutim usnama, primetila sam da
pod rukom drži masku a u ruci floret.
„Uh,“ zamucala sam a onda ispružila ruku. „Ja sam Erik.“ I onda sam
snizila glas, ponavljajući za svaki slučaj. „Erik.“
Zgrabio je moju ruku, skoro mi je iščupao iz ramena dok je tresao.
„Dobro, hajde mali,“ požurivao me, okrenuvši se i stavljajući svoju masku.
Mali? Nisam znala da li je to zbog mog glasa ili slabije građe, ali bar nije
mislio da sam žensko.
Stali smo u prostor za sparingovanje i ja sam pogledala naokolo videvši
Michaela kako sedi za stolom sa moje desne strane. Konobar mu je doneo
piće, a on je gledao u mene dok je uzimao gutljaj.
Grube niti odela za mačevanje trljale su se o moju kožu i ja sam počela
otežano da dišem osećajući šav pantalona kako se trlja o moj klitoris.
Suzdržavala sam stenjanje, dok mi se kap znoja slivala niz leđa.
„Da li se poznajemo?“ momak, Collins, je upitao.
Zamahnula sam glavom unazad, postavljajući se u početni položaj.
„Hoćemo li mi da se mačujemo ili šta?“ zarežala sam, podižući floret.
On je istupio i takođe se postavio u položaj. „U redu.“

14
Jedna od dve vrste drški za mačeve i florete (druga je takozvana francuska drška), koja svojim izgledom podseća
na dršku pištolja i zahvaljujući svom ortopedskom obliku, obezbeđuje snažan udarac

355
 Odmah sam napala, koristeći rad nogu koji sam učila i vežbala godinama.
Parirala sam, pomerajući floret u malim krugovima i prisiljavajući ga da se
brani dok sam ga gurala sve dalje i dalje. Njegove ruke su bile duže, kao i
noge, pa sam se kretala brzo, pokušavajući da budem odvažna.
Pokušavajući da budem mali pas koji glasno laje.
Kružila sam i igrala se, i baš kada sam pomislila da me sustigao,
pokušavajući da održi korak, nasrnula sam i isturila mač, zabivši ga u
njegova prsa.
„Vau!“ uzviknuo je. „Lepo.“
Tanko sečivo se savilo, a ja sam se povukla, izdahnuvši, „Hvala.“
Povukla sam se, opet nas postavila u početni položaj i nastavila da
napredujem ili se povlačim dok smo se borili, a on je postao opušteniji i
agresivniji. Nastavio je da me izaziva i ja sam uzmicala, povlačeći se dok je
on napredovao. Ali onda sam ga iznenadila kada sam istupila i postigla
pogodak, ubovši ga u stomak.
„Dođavola!“ zarežao je.
A ja sam stala uspravno, napeta jer sam ga možda naljutila.
Onda je skinuo masku, a kosa mu je bila natopljena znojem dok se smejao,
i ja sam se opustila.
„Svaka čast, mali,“ pohvalio me, otežano dišući. „Sada mi je potrebno
piće.“
Klimnula sam mu glavom, smeškajući se dok sam ga puštala da ode sa
podijuma. I moja usta su bila suva, ali još uvek nisam bila spremna da
skinem masku i popijem piće.
Okrenula sam glavu desno, shvativši da sam zaboravila da Michael
gleda. Vrteo je svoje piće boje ćilibara dok je gledao u mene sa vrelinom u
očima, a ja nisam mogla da dovedem svoje disanje u red da bih se smirila. U
tom trenutku, svaki centimetar moje kože je bio svestan njega.
Bila sam natopljena znojem i odeća mi se zalepila za telo. Svaka i
najmanja dlaka na telu je bila osetljiva i ja sam želela njegova usta svuda.
„Zainteresovan za borbu?“ neki čovek je upitao.
Okrenula sam glavu i videla još jednog momka sa raščupanom crnom
kosom i tamnim očima.
Klimnula sam glavom, ne govoreći ništa.

356
 Postavila sam stopala, vodeći računa o ostalim mačevaocima oko nas, i
počela da se borim sa njim, ali nisam više razmišljala o mačevanju.
Michael. Michael, Michael. Uvek u mojim mislima. Uvek u meni.
Sada sam mogla da osetim njegov pogled na sebi i sve što sam želela je
da skinem svu ovu odeću i osetim njegovu kožu na svojoj.
Zauvek.
Šta sada da radim?
„Hej, hej, hej... uspori,“ momak je zahtevao. „Ja pokušavam da uživam u
ovome.“
Usporila sam svoj napad, teško dišući. „Izvini.“
Postigla sam dva pogotka a on jedan, ali sam se jedva mogla usredsrediti.
Michael je gledao i sada… umesto sparingovanja i dobijanja bodova, želela
sam nešto drugo. Znoj na mojoj goloj koži ispod odeće je učinio da me
materijal žulja i šav koji se trljao o moj klitoris me je činio vlažnom. Mogla
sam da osetim pulsiranje među nogama, pa sam brzo okrenula glavu da
vidim Michaela koji je stezao vilicu a njegove grudi su se podizala i spuštala
brže.
Ugao njegovih usana se podigao u samozadovoljni osmeh i znao je da
sam se uzbudila.
Ali onda sam progunđala, osetivši glatki vrh mača kako mi se zabija u
stomak.
„Uh,“ zarežala sam, povukavši se. „Dođavola!“
Momak mi se nasmejao, a ja sam se namrštila na Michaela videvši ga
kako se smeška sam sebi.
Koža mi je bila tako vrela, a nervoza mi je napela svaki nerv na telu.
Odelo i masku sam osećala kao gomilu ćebadi na sebi, toliko su otežali da su
me gušili i htela sam da strgnem sve samo da bih disala.
Stisnula sam pesnice videvši izazov u Michaelovim očima. O, ne. Ovog
puta je na moj način.
„Dobra borba,“ dobacila sam momku i onda se udaljila, napustivši
podijum.
„Hej?“ čula sam momka kako uzvikuje.
Ali se nisam okrenula.

357
 Bacila sam mač na Michaela, videla kako ga hvata pre nego je preleteo
pored njegovog stola i napustila prostoriju, znajući da će me slediti.
Prošla sam kroz teretanu a zatim u svlačionicu i okrenuvši glavu videla
sam ga kako ide za mnom sa vatrom u očima. Nije imao mač kod sebe, tako
da ga je sigurno ostavio na stolu.
Okrenuvši se napred opet sam se uputila ka tuševima, znajući da ćemo
tamo imati privatnost u odvojenim kabinama, ali on me je zgrabio za bokove,
zaustavivši me. Otvarajući vrata parnog kupatila, gurnuo me je unutra a ja
sam se brzo osvrnula, uveravajući se da je prazna.
Para je visila u vazduhu ogromne prostorije sa bež pločicama, a nekoliko
njenih delova bilo je teško videti od sve te pare u vazduhu. Pravougaona
površina je poput platforme bila postavljena sa četiri reda za sedenje po
nivoima kao u bioskopu i sa dovoljno mesta za ležanje.
Ali je bila prazna. Vrata se nisu zaključavala, ali smo trenutno bili sami.
Okrenula sam se i uhvatila masku za donji kraj trgajući je sa lica i
dozvolivši joj da padne na pod.
„Igrice, igrice, igrice...“ prigovarala sam, otkopčavajući svoju jaknu.
„Izluđuješ me.“
Zgrabio me je, povukao belu jaknu za mačevanje niz moje ruke i strasno
spustio svoje usne na moje. Jakna je pala na pod a ja sam ga zgrabila za
ramena dok me je podizao i pribijao uz sebe, prekrivajući moja usta svojim
ukusom i vrelinom. Njegov jezik je kliznuo unutra, trljajući se o moj dok se
kretao snažno i moćno, proždirući me.
„Sviđaš mi se luda,“ dahtao je, povlačeći se nekoliko centimetara unazad.
„I sviđa mi se kada si vlažna. Kako se osećaš ovde dole?“ Gurnuo je ruku niz
prednji deo mojih pantalona, bez problema otkrivši koliko sam skliska. „Da.
Te pantalone su se dobro trljale o tebe, a? Znao sam da hoće.“
Pomerila sam glavu napred, uzvraćajući mu poljubac. Nastavili smo da
se ljubimo, grizemo i igramo. Skinula sam gumicu iz kose, konačno je
oslobodivši i dozvolivši dugim loknama da padnu niz moja leđa.
Njegove ruke pune potrebe su mi prekrile kožu okupanu znojem, a onda
su skliznule niz moje pantalone obuhvativši me za guzu kako bi me povukao
na sebe.

358
 Debela izbočina njegovog kurca trljala se o moj klitoris, a ja sam
zastenjala, jer je osećaj bio tako dobar.
„Neko bi mogao da uđe,“ prošaputala sam u njegov vrat dok sam crni
sako gurala niz njegove ruke. „Trebalo bi da odemo pod tuš.“
„Ne,“ zarežao je dubokim glasom, potrgavši svoju košulju dok su
dugmad letela. „Želim da te vidim kako se znojiš.“
Nervozno sam pogledala u matirana vrata znajući da svake sekunde
neko može ući, moja pičkica je pulsirala, bradavice bile toliko tvrde od
trljanja o njegovu odeću i nisam marila ni za šta drugo osim da ga imam
duboko u sebi.
Za nekoliko sekundi moje pantalone, cipele i čarape su nestale i Michael
je skinuo košulju pre nego što me je podigao i omotao moje noge oko sebe.
Stajao je tu, na sred prostorije, držao me za dupe, ljubio mi vrat, vilicu i
onda usne. Mogla sam da osetim kosu kako mi se lepi za leđa, vazduh u sobi
je postao gust, a svaki centimetar moje kože je oživeo dok sam zabacivala
glavu unazad.
„Rika,“ šaputao je u moj vrat. „Trebaš mi. Trebaš mi svaki dan, svaki sat,
svaki minut...“
Opet sam spustila glavu, grleći ga uz sebe i želeći da zaustavim vreme.
On je bio sve.
Ceo svoj život jedino sam se u njegovoj blizina osećala potpuno živom, i
iako sam znala da ništa sa njim neće ići lako, isto tako sam znala da bez njega
ništa neće biti dovoljno dobro.
Zabila sam glavu u njegov vrat i sklopivši oči prošaptavši, „Volim te,
Michael.“
Ćutao je, njegov stisak se nije promenio, ali je izgledalo kao da je prestao
da diše.
Suze su se pojavile u mojim očima kada nije odgovorio ništa, ali sam ga i
dalje držala čvrsto. Molim te nemoj da me odgurneš.
Nije mi bilo žao što sam rekla to. To je bilo moje, to je bilo ono što osećam
i nije bilo drugog izbora. Ali nisam mogla da se suočim sa njegovom tišinom.
Ili sa istinom da u njegovom srcu možda nije isto ono što je bilo u mom.
Ali mi nije žao.

359
 „Rika...“ rekao je i zvučao je kao da pokušava da pronađe odgovarajuće
reči.
Ali ja sam odmahnula glavom, spustivši noge i primoravajući ga da me
spusti. „Ne govori ništa,“ rekla sam mu, ne gledajući ga u oči. „Ne očekujem
da mi to kažeš.“
Njegove ruke su ostale na mojim kukovima i znala sam da zuri u mene.
„Reci joj da je voliš,“ neki duboki glas je odnekud odjeknuo. „Isuse
Hriste.“
Naglo sam podigla glavu, Michael je učinio isto dok smo posmatrali
oblake pare i konačno razaznali par nogu na najvišem nivou kako se njišu sa
ivice dok je sedeo.
„Da li je to toliko jebeno teško?“ Kai je postavio stopala na ploču sledećeg
nivoa i naslonio se na laktove, zureći u Michaela. „Ti si tako izmučen. Baš
toliko ti je bilo teško u životu, zar ne Michaele?“
Udahnula sam i sagla se, podižući Michaelovu crnu košulju da se
pokrijem.
Oh, Bože. On je bio ovde sve vreme? Šta, dođavola?
„Prelepa devojka celog svog života gleda u tebe kao u Boga,“ Kai je
nastavio, prebacujući nešto malo i crveno iz ruke u ruku… iznova i iznova,
„i nikad nećeš pronaći ništa bolje, jer ne postoji ništa bolje, a ti još uvek ne
možeš da izgovoriš to. Da li uopšte znaš koliko si zapravo srećan?“
Michael je tiho stajao i stisnutih očiju posmatrao Kaia. On se neće svađati
sa njim. Nikad nije. Ukoliko bi Kaievoj optužbi dao bilo kakvu pažnju, to bi
joj dalo kredibilitet.
Kai je spustio pogled, još uvek prevrćući iz ruke u ruku male crvene
predmete. Izgledao je ozbiljno.
Da li uopšte znaš koliko si zapravo srećan? Baš toliko ti je bilo teško u životu?
„Šta je to?“ upitala sam, zatežući košulju oko grudi.
„Čaure,“ odgovorio je.
Čaure? Pogledala sam ih pažljivije, primetivši zlatne krajeve i otrcane
glave, iskrzane i ispaljene.
Čaure. Čaure sačmarice.
Prazne čaure. Moje srce je krenulo da tutnji.
„Zašto su one kod tebe?“ pitao je Michael.

360
 Ali Kai je samo slegao ramenima. „Nije važno.“
„Zašto su kod tebe?“ pitala sam i ja, uskočivši.
Znala sam da se Kai bori sa demonima, ali zašto je dođavola imao čaure
sačmare?
„One su kod onda kada me je deda poslednji put odveo da gađamo
glinene golubove,“ objasnio je bez emocija u glasu. „Imao sam trinaest
godina. I to je bilo, koliko se sećam, poslednji put da sam se osećao kao dete.“
Ustao je i krenuo niz nivoe, sa belim peškirom omotanim oko struka
i crnom kosom zalizanom unazad.
„Izvinite što se nisam ranije oglasio,“ rekao je, prilazeći nam.
„Pretpostavljam da...“
Odugovlačio je kao da pokušava bolje da razmisli o onome što će reći.
„Šta pretpostavljaš?“ upitala sam.
Bacio je pogled ka Michaelu pre nego što je skrenuo pogled, priznajući.
„Pretpostavljam da sam želeo da vidim da li ću se napaliti.“
Vrelina mi se raširila preko lica i setila sam se šta mi je rekao o tome da
nije dodirnuo nijednu ženu u protekle tri godine.
Zar je zaista prošlo toliko dugo?
Krenuo je da nas zaobiđe, ali sam ja iznenada stala ispred njega, a zbog
čega, ni sama nisam bila sigurna.
Bio je tako jebeno izgubljen i zatvoren… i ako je želeo da progovori o
tome, nisam želela da prestane dok...
Dok se opet ne bude osećao dobro.
„Da li je?“ jedva čujno sam upitala. „Da li te je napalilo?“
Podigao je pogled i primetila sam kako guta kao da nije bio siguran šta
da kaže. Možda se plašio Michaela. Možda se plašio mene.
Nisam znala zbog čega, ali skinula sam Michaelovu košulju i pustila je da
padne na pod, osetivši kako se Michaela ukočio pored mene.
Kai nije pomerao glavu ali pogled mu je bio na podu i gledao je u košulju.
Svaka dlaka na mom potiljku je stajala uspravno i brinula sam šta će
Michael reći ili uraditi, da li će me mrzeti, ali ipak me je nešto teralo da
nastavim.
Približila sam se Kaiu, a para je obavijala moju kožu poput odeće dok je
on odbijao da podigne pogled.

361
 „Zašto ne pogledaš u mene?“ nežno sam upitala.
Kratko se osmehnuo i izgledao nervozno. „Zato što si ti prva žena kojoj
sam pričao o sranjima od kako sam izašao i bojim se...“ Njegove grudi su se
podizala i spuštala brže, „Bojim se da ću poželeti da te dodirnem.“
Okrenula sam polako glavu i pogledala u Michaela. Kapljice su mu se
nakupile na čelu a njegove prodorne oči su me gledala kao da čeka da vidi
šta ću učiniti sledeće.
Opet sam se okrenula ka Kaiu, pokušavajući da uhvatim njegov pogled.
„Pogledaj me.“
Ali on je samo odmahnuo glavom i pokušao da se iskrade pored mene.
„Trebalo bi da odem odavde.“
Podigla sam ruku, dodirnula njegove grudi i zaustavila ga. „Ne želim da
odeš.“
Ispod mog dlana, njegove grudi su se podizale i spuštale, a celo njegovo
telo je bilo napeto dok je nastavio da izbegava moj pogled.
Nisam znala zbog čega ovo radim, ni koliko daleko sam spremna da
idem, ali sam znala da me Michael neće zaustaviti.
I ne znam ni da li sam želela da me zaustavi.
„Zašto ovo radiš?“ Kai je napokon podigao pogled i pogledao u mene.
„Zato što je osećaj ispravan,“ rekla sam mu. „Da li se osećaš prijatno sa
mnom?“
Pogledao je u Michaela koji se približio ka nama, a onda vratio pogled na
mene. „Da.“
Ali nije rekao ništa više, i ja sam se brinula šta je to o čemu ne želi da
priča? Gde je bio stari Kai?
Sve vreme je izgledao tako usamljen da su mi se suze skupile u grlu, zato
što smo se svi zauvek promenili. Michael je mrzeo, jer nije mogao da
podnese da bude bespomoćan. Kai je patio, jer su njegove granice pomerene.
A ja sam se tako dugo borila da otkrijem ko sam i gde pripadam.
Svi smo bili tako usamljeni i izgubljeni, bespomoćno lutali, jer niko od
nas nije mogao da prizna da… ne samo da nismo bili sami… nego da ni ne
možemo biti srećni sami. Ja sam trebala Michaela, Kai je trebao svoje
prijatelje… a Michael je trebao...

362
 Nisam bila sigurna šta je njemu potrebno, ali znam da je osećao. Osećao
je mnogo i želela sam to od njega, i želela sam da se Kai oslobodi svega
onoga što ga je sputavalo, i htela sam da nas troje prođemo kroz bol i
frustraciju, zato što se to taložilo u nama prokleto dugo.
Podigla sam ruku i obavila je oko Kaievog vrata.
Zabila sam lice u njegov vrat, zadržavajući suze koje su navirale u mojim
očima dok sam pritiskala svoje telo uz njegovo i visila na njemu kao da sam
ja njega trebala.
„Dodirni me,“ prošaputala sam. „Molim te.“
Čula sam njegovo otežano disanje a puls na vratu mu je tutnjao pod
mojim usnama. Koža mu je mirisala poput soli iz spa, a vlažna vrelina
njegovog tela se topila uz mene kako se opuštao.
Progutao je i onda sam osetila njegove ruke kako se odmaraju na mojim
kukovima. Nekoliko trenutaka je ostao miran, hvatajući dah, ali onda sam
osetila njegove prste kako se šire po mojim leđima a vrhovi njegovih prstiju
kako se ukopavaju u moju kožu, postajući jači i hitniji.
Njegov dodir je krenuo naniže, ruke su mu prelazile preko moje guze, i
ja sam počela da sledim njegov primer. Moje ruke su krenule preko njegovih
ramena, klizeći niz prsa, osećajući glatku kožu ključne kosti, čvrste
trbušnjake i tanak struk.
„Da li te ovo boli?“ upitao je.
Podigla sam glavu i pogledala ga, ali on nije gledao u mene. Gledao je u
Michaela.
Okrenula sam glavu videvši Michaelove usne malo otvorene dok je
hvatao brze, plitke udahe.
„Da,“ rekao je niskim glasom a njegove oči su srele moje.
„Ali ti se sviđa,“ rekla sam, osećajući jednu Kaievu ruku kako putuje
mojim stomakom između nas. „Ti voliš bol. To te pali.“
Uzela sam Kaievu ruku, držeći jednom rukom oko njegovog vrata kako
bih ga prigrlila i stavila svoje čelo uz njegovo, dok sam podizala njegovu
ruku i stavila je na moju golu dojku.
Odjednom je teško izdahnuo i počeo polako da mi mazi kožu, a pod
njegovim dodirom, moja bradavica se zategla i strnula.

363
 Sklopila sam oči, zadovoljstvo je prodiralo u moje mišiće i učinilo da
plutaju. „To mi tako prija,“ rekla sam mu.
A onda sam otvorila oči, osetivši grudi uz svoja leđa.
Michael me uhvatio za kosu, glava mi se trznula nazad dok je namotavao
pramenove oko šake. Zatim je povukao, prisilivši moj vrat da se izvije nazad
a moje oči da ga pogledaju.
„Jebeno si savršena,“ rekao je i onda posegao sa prednje strane i kliznuo
prstima između mojih nogu.
Njegova usta su se obrušila na moja, Kai je zaronio u moj vrat, a ja sam
iznenađeno zastenjala, dok se zvuk gubio u Michaelovom grlu.
Oh, Bože. Kolena su me skoro izdala i izvila sam leđa i učinila sve da
sretnem Michaelova usta, ljubeći ga i osećajući njegov jezik, dok su se moje
gole grudi utiskivale u Kaieve. Zadovoljstvo, nalik uraganu, je projurilo kroz
moj stomak i dole između mojih nogu, dok mi je proždirao vrat.
Bilo je previše. Njihove usne su me sisale, probale, tako pohlepne… i
vraćale su se sve više i više, dok su njihove ruke dodirivale i uzimale sve od
mene. Podigla sam jednu ruku, obgrlila Michaelov vrat iza mene dok sam
drugom rukom stisnula Kaiev vrat ispred sebe.
Michael je kliznuo prstima u mene i mogla sam da osetim koliko sam
vlažna kada ih je izvukao. Moja glava je možda bila u oblacima i ja sam bila
na auto pilotu, ali moje telo je definitivno znalo šta mu se sviđa.
Michaelov jezik je zaronio u moja usta čineći da zastenjem dok je
pulsiranje između mojih nogu postajalo brže i jače. Kai je uzeo jednu moju
dojku u ruku i spustio glavu, prekrivajući bradavicu svojim ustima.
„Oh, Bože,“ stenjala sam, umirujući se dok je Michael nastavio jezikom
da prelazi preko mojih usana.
Uz vrelinu Kaievih usana i igru Michaelovih, bila sam spremna da
eksplodiram. Svaki mišić u mojoj pičkici se zategao… pogledala sam u
Michaela i molila. „Moram da svršim.“
Šljepnuo me je po dupetu, ljubeći i grickajući moje usne nežno. „Čuješ li,
Kai?“ upitao je ali je još uvek gledao u mene. „Ona želi da svrši.“
Osetila sam Kaiev smeh na svojoj koži dok se premeštao sa jedne dojke
na drugu. Izbacio je jezik, lizao ukrućeno meso pre nego što ju je usisao celu
u usta i izvlačio je zubima.

364
 A zatim se uspravio, utisnuvši svoje telo uz moje sa prednje strane dok
me je Michael pritisnuo sa zadnje.
„Moraš da svršiš?“ zadirkivao je, grickajući moju vilicu i bradu.
A zatim je prišao mom uhu, i prošaptao uz tiho režanje. „Mogu da sredim
to, dušo. Polizaću te tako dobro.“
Zastenjala sam, a stomakom su mi proleteli leptirići. Posmatrala sam
Kaia kako se spušta na koleno i zurila širom otvorenih očiju kada je strgao
svoj peškir.
Isuse. Njegova erekcija i veličina njegovog kurca uspravnog i tvrdog,
zapalila mi je telo.
„Raširi je za mene,“ rekao je Michaelu.
Michael je spustio ruku, uhvatio moju nogu ispod kolena i podigao je,
šireći je u stranu i otvarajući me za Kaia. Sve što sam mogla je da iza sebe
ukopam nokte u njegov vrat i zatvorim oči kada je njegov prijatelj prekrio
moj klitoris svojim ustima, snažno ga usisao u usta i učinio da mi noge
zaklecaju.
Proždirao me je kao da je izgladneo, klizeći jezikom, vrteći ga oko mog
klitorisa i čineći me tako napaljenom i spremnom.
„Sviđa ti se kada te moj prijatelj liže? Michael me zadirkivao na uho,
stežući moje sise obema rukama. „Da, ja mislim da jebeno voliš njegova usta
na svojoj pičkici.“
Zastenjala sam, izvijajući leđa i isturivši sise dok je Kaiev jezik kliznuo u
mene, pomerao se i lizao. Sve više sam pribijala svoju picu uz njega,
pokušavajući da ga zadržim na tačno tom mestu.
Vrelina je ispunila moju maternicu, ulaz mi je pulsirao i ja sam počela da
stenjem i dahćem dok sam uvrtala kukovima, jureći orgazam koji je
nadolazio.
„Da, da,“ meko sam jecala.
Iza sebe osetila sam Michaelovu ruku kako se spušta niz moje dupe i klizi
između mojih nogu, trljajući jednim prstom gore-dole celom dužinom moje
pičkice.
Zastao je kod tesnog ulaza, onog koji Kai nije proždirao, i ja sam trepnula
jer se alarm upalio u mojoj glavi.

365
 Usta su mi se osušila kada je pritisnuo tamo… oštro sam uvukla dah kada
je vrh prsta ubacio unutra i samo ostao tako, ne forsirajući dalje.
„Hajde,” Michael me podsticao, ostavljajući mekane poljupce po mom
obrazu. „Pokaži mi koliko ti se sviđa što ti moj prijatelj liže pičkicu.“
„Da,“ zacvilela sam, osetivši kako moj klitoris bruji od potrebe. „Kai, jebi
ga, osećaj je tako dobar.“
Uvijala sam kukovima, stiskala zube kako se orgazam približavao sve
bliže i bliže.
Hajde. Hajde. Hajde.
„Ah. O, Bože!“ jecala sam, stiskala Kaievu kosu, trljala se i trzala dok se
orgazam prelivao kroz mene, ispunivši me zadovoljstvom koje je eruptiralo
kroz svaki nerv i preko svakog centimetra moje kože.
Michaelov prst je pumpao sa zadnje strane, ali nije bolelo. Ni najmanje.
Pribila sam svoje dupe uz njega osećajući potrebu koja se tamo gradila
dok su moja oba ulaza bila ispunjena potrebom, žudnjom i zadovoljstvom.
Srce mi je tuklo kao ludo, i ja sam se opustila na Michaelovim grudima
osetivši se malaksalo.
„Kai,“ davio se iza mene.
A ja sam pogledala naniže i videla kako se Kaia povlači i na trenutak
zatvara oči, kao da je i on uživao u ovome podjednako kao i ja.
Podigao je ruku, lako uhvativši kondom koji mu je Michael dobacio.
„Trebam te,“ Michael je teško uzdahnuo u mojoj kosi, zvučeći očajno.
Osetila sam kako skida pantalone i baca sve na pod, dok je Kai ustao i
potrgao kondom zubima, navlačeći ga na čvrstu dužinu njegovog kurca.
Zgrabio je moj struk i povukao me na sebe, hvatajući me za zadnji deo
butina i podižući me. Omotala sam noge oko njegovog struka, držeći se za
njegova ramena dok sam zurila u njegove tamne oči.
„Rika, hvala ti,“ rekao je, a iskrenost se jasno ocrtavala u njegovim očima.
I onda me poljubio u usne dok je nameštao kurac na moj ulaz i zavlačio
glavić, idući lepo i polako dok je klizio unutra.
Zastenjala sam, osetivši kako ulazi u mene dok me je grabio za dupe,
držeći me čvrsto uz sebe.
„Rika, da li me želiš?“ upitao je, dok su se naše grudi i stomaci oblikovali
jedno uz drugo.

366
 „Da,“ klimnula sam glavom, znajući šta mu je bilo potrebno da čuje.
Da li sam ga želela?
Želela sam ovo. Želela sam njega, mene i Michaela, da napravimo nešto
dobro od poslednje tri godine… želela sam da zna da nije sam.
On je bolje, i imao je ljude na koje je mogao da računa.
A ja nisam bila zaljubljena u njega. Moje srce je pripadalo Michaelu… ali
ja sam njegov prijatelj i želela sam ovo.
Michael mi je prišao otpozadi i osetila sam njegov kurac na dupetu.
„Tako jebeno vrelo,“ rekao je dok je držao moje bokove i ljubio mi rame.
„Spusti jednu nogu za mene, ali se drži za Kaia.“
Srce mi je preskočilo otkucaj, ali sam poslušala, znajući da sam mu bila
potrebna na određenoj visini da bi ovo moglo da uspe.
Zadržala sam jednu nogu na Kaiu, i sa njim još uvek u sebi spustila desnu
nogu malo se savijajući. Kai me je čvrsto držao, tetive na njegovim mišićima
su se istezale dok me je držao podignutom.
Mickael je trljao kurac o moj tesni ulaz a telo mi je već bilo vlažno od pare
i Kaia. Bila sam tako opuštena od orgazma i previše iscrpljena da bih bila
uplašena.
Nikad ranije nisam ovo radila. Dva momka-ili ovo- ali sam znala da će se
desiti.
„Požuri,“ Kai je rekao Michaelu. „Moram da počnem da se pokrećem.
Ovo je predobar osećaj.“
Michaelov kurac se pritisnuo u mene i ja sam naglo uvukla dah i zadržala
ga.
„Dušo, opusti se,“ Michael je stisnuo moju zadnjicu. „Obećavam,
uživaćeš u ovome.“
Izdahnula sam, prisilila svoje mišiće da se opuste i ostala mirna dok je
Michael pritiskao jače i jače.
Trgnula sam se na osećaj pečenja dok je gurao glavić unutra i uvukla dah.
„Ne mislim…“
„Pssst,“ Michael me umirivao dok je posezao okolo da se igra mojim
klitorisom. „Tvoje dupe je tako tesno. Misliš da ću ti dozvoliti da zaustaviš
ovo, sada kada sam ga probao?“

367
 I onda je šakom uhvatio moju kosu, zabacivši mi vrat unazad. „A?“ ujeo
me za obraz, zadirkujući me. „Rika, niko ne može čuti tvoje vrištanje. Obojica
ćemo te jebati… i ti ćeš uživati u svakoj sekundi toga. Niko neće doći da ti
pomogne.“
Moje srce je preskakalo i ja sam dahtala, osetivši kako moj klitoris pulsira
jače zbog straha. „Da.“
Proklet bio.
Strah. Prokleta strava me napalila, i on je znao šta tačno reći da mi telo
opet oseti potrebu.
Polako-veoma polako-potonuo je dublje u mene i bila sam tako napaljena
kada je Kai zaronio glavu u moj vrat i sisao mi i ljubio kožu. Izvukao se i
prodro u mene a ja sam se pokrenula unazad od njegovog prodora navlačeći
se na Michaelov kurac. Osetila sam stenjanje u njegovim grudima i on je
posegnuo za mojim usnama.
Polako su se pokretali, pronašli ritam i ulazili i izlazili iz mene u isto
vreme a ja sam opet zagrlila Michaela oko vrata i privukla bliže Kaia
drugom rukom.
Bila sam rastegnuta i ispunjena, i celo moje telo je trnulo od trenja kože,
znoja i kose koja mi se lepila za vrat i leđa.
„Jače,“ stenjala sam, uvlačeći vazduh kroz zube dok sam izvijala leđa za
Michaelom i ukopavala nokte u Kaiev potiljak.
Kretali su se brže i jebeno je peklo tamo gde je Michael ulazio u mene, ali
je osećaj bio tako dobar. Kao da mi je orgazam nadolazio sa deset različitih
mesta, skupljajući se u jednoj tački u meni, na mestu gde će se svi spojiti i
eksplodirati.
„Isuse,“ Michael je dahtao, a njegove ruke su stezale moje bokove dok
sam susretala njegove prodore, uzimajući sve što mi je davao.
„Bože, Rika,“ Kai je zarežao, sa jednom rukom ispod mojih butina a
drugom na mojoj dojci.
Opet je spustio glavu, uzeo je u svoja usta a ja sam se gurnula ka njemu,
moleći za još.
Zabacivši glavu unazad, prekrila sam Michaelove usne svojima. „Da li
ćeš me ujutru kriviti za ovo?“
„A šta ako hoću?“

368
 Teško sam disala. Kaievi i Michaelovi prodori su postali žešći. „Onda ću
otići,“ rekla sam mu, „i neću se vratiti dok me ne uloviš.“
Njegove usne su se izvile u osmeh i on je omotao ruku oko mog vrata,
prošaputavši u moje uvo. „I ja sam ovo želeo podjednako kao i ti. Želeo sam
da vidim koliko će me ovo povrediti.“
„Da li te uopšte povređuje?“
Prestao je da diše sa bolnim izrazom. „Želim da ga ubijem.“
A ja sam se nasmejala. „Dobro.“
Spustio se, zarobio moja usta i ja sam morala da se prisilim da ostanem
uspravna, jer me je ljubio toliko jako da sam to osetila dole u nožnim prstima.
A onda se izmakao, zabacio glavu i prodirao kurcem u mene, zarobljen u
zadovoljstvu. Zatim sam se okrenula, uzela Kaieve usne sledeće, stenjući u
njegova usta dok je njegov jezik milovao moj i moja pica počela da gradi
pritisak duboko unutra.
Kai me držao za kosu na potiljku, čelo uz čelo, a naši vreli dahovi su se
mešali.
„Rika,“ dahtao je. „Isuse, tako te dobro osećam. Ne mogu da verujem da
sam ovoliko dugo bio bez ovoga.“
Znoj je učinio njegovo telo sjajnim, a ja sam usisala njegovu donju usnu
između zuba. „Tako si duboko unutra, Kai. Učini da opet svršim.
Stegao je pesnicu u mojoj kosi. „Ne moraš to ni da tražiš, dušo.“
Počeo je da prodire jače i ja sam opet zategla ruku oko Michaelovog vrata,
osećajući obojicu kako me ispunjuju, prodiru duboko i pogađaju me tako
dobro unutra.
Zagrizla sam donju usnu, stiskala zatvorene oči dok mi je krv jurila i moja
pičkica pulsirala i treperila oko njegovog kurca.
Ali Michael je bio onaj koji je učinio da se orgazam proširi kroz moje telo.
Njegov kurac je udarao u moje dupe, njegova koža bila na mojoj i moj ceo
stomak i butine su goreli dok nisam uspostavila ritam i ja sam jebala njih
obojicu.
„Oh, Bože,“ zajecala sam. „Jače, jače!“
„Hajde, dušo,“ Michael me požurivao.
„Šta se, dođavola, ovde dešava?“ čula sam iza nas i momentalno shvatila
da je neko ušao.

369
 Ali ja sam bila na drugoj planeti. Nije me bilo briga.
„Jebeno se gubi odavde!“ Michael je povikao.
„Dođavola!“ Kai je spustio glavu nazad, jebući me jače i znala sam da je
blizu.
Niko od nas nije obratio pažnju na uljeza, ali sam čula da se vrata
zatvaraju, tako da sam znala da je otišao.
„Da,“ dahtala sam. „Da!“
Orgazam je bio na vrhuncu i eksplodirao, dole niz butine, pa uz leđa i
svuda unutra. Smirila sam se, dozvolivši mu da me vozi dok su ulazili u
mene iznova i iznova a od siline osećaja, oči su mi se okrenule u glavi.

Michael.
Jebote. Nikad se više neću boriti sa njim kad bude hteo da me uzme
ovako. Ovo je bio najbolji orgazam koji sam ikad imala.
Michael je prodro još nekoliko puta u mene a zatim ukopao svoje prste u
moje bokove, kidajući mi kožu dok je svršavao.
„Jebem ti,“ davio se, boreći se za dah i prebacujući svoju težinu na mene,
dok je spuštao čelo na moje rame. „Isuse.“
Ali onda me je Kai povukao i ja sam se trgla od bola, kada je Michael
napustio moje telo. Spustio me je na klupu od pločica, podigao moja kolena,
raširio noge i zabio svoj kurac u mene, ulazeći ponovo.
Izvila sam leđa i zastenjala.
Spustio se preko mene, prilepivši telo uz moje i omotao ruku oko moje
glave dok je moje usne prekrivao svojima.
Jebao me žestoko i brzo kao da je bio opsednut a ja nisam mogla da
podignem pogled i vidim gde je Michael jer me je Kai celu preuzeo.
Osetila sam njegovo stenjanje u ustima dok je prodirao jače i jače a zatim
se trznuo, celo telo mu se napinjalo i koža mu je gorela dok je svršavao,
ispunivši sobu glasnim stenjanjem.
Držala sam ruku na njegovim leđima i nastavila i dalje da ljubim njegove
usne dok je pokušavao da uhvati dah.
„Jebote,“ stenjao je. „Ovo je bilo bolje od ičega što pamtim.“
Nakon nekoliko minuta se odgurnuo, skliznuo sa mene i seo nazad.
„Da li si dobro?“ zabrinuto me je pogledao.

370
 Skupila sam se i okrenula glavu videvši Michaela kako sedi na
popločanom sedištu sa desne strane, naslonjen laktovima na kolena,
posmatrajući nas.
Klimnula sam glavom.
Spustivši noge, podigla sam pogled na zadimljeni plafon osećajući se
zagrejano, blaženo, iscrpljeno i zadovoljno.
Kai je ustao i bacio kondom u kantu za smeće odmah ispred vrata a onda
zgrabio peškir sa poda i omotao ga oko sebe, nakon čega je došao i seo pored
mene.
Svo troje smo samo sedeli nekoliko minuta, dopuštajući našim srcima da
se umire.
Moje telo je plutalo poput balona i osetila sam da mi se obrazi opet
zagrevaju, dok sam razmišljala o ovome što se upravo desilo. Srce mi je ludo
udaralo a u mom stomaku je još uvek bilo leptirića.
Šta bi ljudi rekli da su nas sada videli?
Alex bi bila ponosna. I ona bi želela da upadne.
Trevor bi me nazvao kurvom.
Moja majka bi popila piće, a gospođa Crist bi to oduvala kao da je upravo
naišla na borbu jastucima.
Ali mir se spustio na mene kada sam shvatila da je jedino mišljenje o
kome sam brinula bilo ono koje me nikad nije teralo da osećam sram. Ono
koje me je uvek guralo napred da uzmem ono što želim, i ono koje je jedino
tražilo da se nikad ne odreknem njega.
Da se nikad ne predam.
Sa bilo kim drugim -u bilo koje drugo vreme- možda bih bila uplašena
da je naša veza u opasnosti, ili da će se osetiti u opasnosti od Kaia, ali Michael
je znao gde je moje srce. On nije sumnjao u mene.
On je sumnjao u sebe.
Kai je konačno ustao, okrenuo se i stao iznad mene. Oči su mu bile tople,
a osmeh mu je igrao na licu. Opet je izgledao mlad.
„Zar nisi zabrinut?“ rekao je, gledajući u Michaela. „Mogu da pokušam
da ti je preotmem.“
„Možeš da pokušaš,“ Michael je uzvratio.
I Kai se nasmešio, nagnuo se i nežno poljubio moje usne.

371
 „Tvoj kurac sada radi,“ Michael ga je upozorio, sedeći iza njega. „Idi nađi
drugu neku.“
Čula sam Kaia kako frkće i njegove usne su se tresle na mojima dok se
smejao. Odmakao je svoje usne, pogledao me smireno i sa novim
samopouzdanjem. „Nemam reči,“ rekao je. „Samo 'hvala'.“
Okrenuo se i otišao kroz matirana vrata i ušao u svlačionicu.
Michael i ja smo sedeli u tišini još nekoliko minuta i čula sam glasove
spolja, odjednom se setivši da smo ranije bili uhvaćeni. Neko je možda otišao
po obezbeđenje.
Sela sam, prebacila noge preko klupe i ustala, dok su mi se noge tresle i
telo bolelo od onoga što smo upravo učinili. Mogla sam da osetim Michaelov
pogled na sebi dok sam odlazila do svoje odeće na podu.
„Znaš,“ počela sam, oblačeći svoje pantalone. „Ne sećam se vremena
kada te nisam volela.“
Nisam gledala u njega, ali sam nastavila dok sam oblačila jaknu
uzimajući cipele i čarape i sedajući na klupu da ih obujem.
„Kada me pogledaš,“ nastavila sam, „kada me dodirneš, kada si unutar
mene, ja sam potpuno zadovoljna svojim životom, Michaele. Ne želim da
budem na nijednom drugom mestu.“
Završila sam sa obuvanjem svojih čarapa i cipela, savijajući se da ih
vežem.
Kada sam završila, uspravila sam se i pogledala u njega. „Da li ćeš ti
ikada to moći da osetiš za mene?“ upitala sam. „Da li ćeš me ikad trebati ili
se plašiti da me ne izgubiš?“
Kai je učinio da se osećam dobro. Njemu sam bila potrebna. Bio mi je
zahvalan.
Michael je držao moj pogled, ništa osim mrtve smirenosti nije bilo u
njegovim dubinama, i nisam mogla reći šta se dešava unutar njega.
„Da li ćeš ikada sebi dozvoliti da postaneš ranjiv?“ nastavila sam.
I kada je i dalje samo sedeo, bez odgovora, konačno sam ustala i krenula
ka vratima.
„Naći ćemo se napolju.“

372
 „Trebalo bi da učimo večeras,“ Alex je rekla dok smo išle niz prilaz jer
smo upravo završile sa časovima. „Imam ovu dobru taktiku gde
dozvoljavam sebi da pojedem jednu Skittle bombonicu svaki put kad dam
tačan odgovor.“
Slabašno sam se osmehnula, odmahujući glavom na nju. „Ali to su laka
pitanja.“
„Sranje,“ promrmljala je. „Barem je svako vredno veličine bombonice.“
Skrenula je levo a ja sam je pratila unutar malenog kafića na otvorenom
gledajući je kako spušta svoju torbu na zemlju pored stola punog žena.
„Zdravo, Alex,“ jedna crvenokosa je zacvrkutala podigavši pogled, dok
su ostale prekinule da se smeju zbog nečega o čemu su razgovarale.
„Zdravo svima“ Alex je pozdravila, izvlačeći stolicu. „Ovo je Rika.“ I
onda se okrenula ka meni.

373
 „Rika ovo su Angel, Becks i Danielle. Prošle godine smo živele zajedno u
domu.“ Nagnula se prema meni, tiho mrmljajući dok smo obe sedale. „One
misle da imam bogatog, oženjenog ljubavnika koji me izdržava, pa ćuti i
osećaj se posebnom jer imam ovoliko poverenja u tebe, važi“
Uputila mi je upozoravajući pogled i ja sam frknula sedajući na stolicu.
„Zdravo svima,“ rekla sam, gledajući okolo u njih.
One su se nasmejale i razgovor se pokrenuo opet, krećući se od momaka
do ispita, a ja sam sedela tiho pokušavajući da se opustim i upijem energiju
kasnog popodneva oko sebe.
Taksiji su zviždali, automobili trubili, razgovori su se odvijali za
stolovima oko mene...
Ali polako sva buka je počela da bledi. Razgovor devojaka je postao
udaljeni odjek, vrelina se proširila uz moj vrat, kao i svaki put danas kada
bih sedela mirno i mogla da ih iznova osetim.
Njihova tela. Parno kupatilo. Znoj.
Zatvorila sam oči osećajući male bolove koje sam imala od onoga što smo
uradili. Udovi su me boleli i mogla sam još uvek u ustima osetiti njihov ukus.
Ne mogu da verujem da se to desilo.
Michael.
Sinoć sam progutala sram i pogurala granice, i nisam znala da li je to bio
test mog poverenja, njegove ljubavi ili samo uvid u emocije koje će to
iskustvo doneti među nama, ali sam znala jednu stvar: ništa nas ne može
zaustaviti.
Da me voli, bili bismo nepobedivi.
Ništa se nije desilo između Kaia i mene, ne zapravo. Bilo je između
Michaela i mene, a Kai je pomogao.
On mi je pomogao da vidim da Michael nije spreman. Ne još uvek.
Previše mu je bilo potrebno da me odguruje i da igra igrice da bi mi se
predao.
Telefon mi je zavibrirao u džepu a ja sam ga izvukla videvši Michaelovo
ime na ekranu.
Ignorisala sam poziv, ubacivši ga u torbu. To je bio već šesti poziv danas,
isto tako i šest govornih poruka i nekoliko tekstualnih poruka koje mi je
poslao.

374
 Znala sam šta želi, ali ukoliko mi ne preda svoje srce onda ni ja neću
slušati njegove naredbe.
„Da li je to Michael?“ Alex je upitala, prosledivši mi jednu od voda koje
je konobar doneo.
Klimnula sam glavom polako i zavalila se naslonivši svoje podlaktice na
stolicu od kovanog gvožđa.
„Da li je sve u redu?“
Odmahnula sam glavom skrivajući pogled. Nemam pojma kako da
razgovaramo o njemu.
„Ne, nije sve u redu,“ duboki, muški glas je rekao iza mene i ja sam se
ukočila.
Ostale devojke za stolom su prestale da pričaju i podigle pogled, a Alex
je okrenula glavu da vidi ko je to.
Zatvorila sam oči od frustracije i onda pogledala preko ramena, videvši
Kaia i Willa kako stoje iza mene i crni Jaguar parkiran na ivičnjaku.
„Michael je pokušavao da te dobije.“ Kai me obavestio, prišao i stao
između moje i Alexine stolice. „Kada te nije mogao dobiti, poslao nas je da
te potražimo.“
„A ja bih odgovorila na poziv, da sam htela da pričam,“ izjavila sam.
„On misli da je najbolje za tebe da odeš kući da ga sačekaš,“ Kai je
predložio, ali sam znala da je to naredba. „Zabrinut je da nije bezbedno.“
„Primljeno k’ znanju,“ odgovorila sam. „Hvala vam.“
I podigla sam svoju čašu vode, ignorišući ga.
Zgrabio je čašu iz moje ruke, a ja sam zasiktala kada se hladna tečnost
prosula po mojim prstima. Prosuo je njen sadržaj na malo drvo u saksiji iza
sebe i zveketom bacio čašu na sto.
Naslonio se, pogledao devojke za stolom koje su gledale širom otvorenih
očiju, potpuno mirne.
„Izvinite nas, dame,“ procedio je a zatim zarežao u moje uvo, dok mi je
njegov miris vraćao uspomene na prošlu noć. „On je zabrinut za tebe, Rika.“
„Onda treba tako da kaže,“ odbrusila sam nazad. „Ne da šalje svoje pse
po mene.“

375
 Uspravio se, a ja sam uzviknula kada mi je trgnuo stolicu i zgrabio me za
nadlakticu podižući me. Gurnuo me je ka Willu, podigao moju torbu i bacio
je na mene.
Uhvatila sam je, ali opet sam ispružila ruke i pogodila ga pravo u lice.
„Ulazi u auto,“ naredio je, držeći moju torbu u jednoj ruci, „ili ću te
prebaciti preko ramena.“
„Rika, da li si dobro?“ Alex je ustala.
Ali Kai se okrenuo a njegovo telo se nadvilo nad njom. „Sedi dole i ne
mešaj se.“
Spustila se u sedište i po prvi put od kako je poznajem izgledala je
uplašeno.
„Hajdemo,“ Will me je povukao za ruku, ali ja sam je otrgla jureći ka
kolima.
Kai je sledio i svi smo ušli zalupivši vratima dok se Will udaljavao od
ivičnjaka.
Stisla sam zube. Kaijeva visoka figura pored mene na zadnjem sedištu,
ispunila je mali prostor a njegov pogled prljio je levu stranu mog lica.
Posegnuo je i zgrabio me, a ja sam se odgurnula o njegove grudi dok me
je dovlačio u svoje krilo.
Šta on to dođavola radi? Da li on misli da mu prošla noć sada daje pravo
da se tako ponaša prema meni kad god poželi?
„Dok si zauzeta durenjem,“ rekao je, njegov dah je padao preko mog lica
dok me je držao za zadnji deo glave jednom rukom i stezao vilicu drugom,
„dozvoli mi da ti dočaram sliku u tvojoj glavi, jer ti očigledno nije dovoljno
jasno.“
Trgnula sam se pokušavajući da ga udarim i okrenem glavu van
njegovog stiska, ali njegov stisak je bio prejak.
„Razmisli o poslednjem putu kada si dozvolila Trevoru da uđe u tebe,“
govorio je tvrdim glasom, svaku reč je procedio. „Razmisli o tome kako je
mirisao, kako su njegov znoj i usne padali po celom tvom telu, koliko jako je
jebao i koliko je jebeno uživao u tome...“
Režala sam i borila se pokušavajući da se izvučem.
„Želiš da znaš šta se dešavalo u njegovoj glavi?“ Kai mi se rugao.
„Hmmm?“

376
 Teško sam disala, a bes je kao lava klizio mojim telom.
„Glupa. Jebena. Kučka,“ odgovorio je, oponašajući Trevora. „Ona je tako
prokleto praznoglava, budala bez mozga koja nema pojma da sam te noći ja
bio pod maskom. Na njoj, dodirivao je i evo, ona me i dalje pušta na sebe.
Kakva praznoglava pička.“
Oslobodio me je i ja sam odskočila na drugu stanu automobila teško
dišući, dok mi je vatra besnela kroz krv.
Jebeni Trevor.
Zadnji put kada smo spavali mora da je stvarno uživao na prizor mene
savijene ispred njega radi njegovog zadovoljstva. Pokazao je moć nada
mnom i predstavio me kao idiota.
Frustrirano sam prevukla rukom preko kose, osetivši kako mi se od znoja
hlade leđa.
„Nadam se da si sada dobro i da si besna,“ Kai je nastavio, „jer upravo
toliko je i Michael besan. Trevor nas je nasamario sve, i trebalo bi do sada da
znaš da su jedine opasnosti sa kojima možemo da se borimo one koje vidimo
da dolaze. A trenutno smo kompletno slepi.“ Njegov glas je ispunio ceo
automobil i ja sam odbila da pogledam u njega. „Trevor je nepredvidiv i ne
možeš lako shvatiti njegove namere, a Damon poseduje samo jednu emociju.
Mržnju.“
Gledala sam kroz prozor dok se nismo zaustavili u ulici u kojoj se nalazio
Delcour. Bio je u pravu. Postojala je stvarna opasnost, a ja sam se ponašala
detinjasto.
Ali i oni su me tretirali kao dete.
„Da li ti je zaista toliko teško da shvatiš da Michael jedino želi da njegova
devojka bude bezbedna?“ upitao je Kai, a glas mu je bio nežniji.
„Možda,“ priznala sam, okrenuvši glavu da pogledam u njega. „Ali
možda ste i vi momci trebalo da razgovarate sa mnom kao sa osobom
umesto da me maltretirate? Da li je to moguće?“
Kaijeve oči su postale nežnije i njegov pogled se zadržao na meni.
Zadržala sam dah, i u trenutku, mislim da smo se oboje prisetili prošle noći.
Auto je odjednom postao premali.
Will se zaustavio ispred Delcoura i ja sam iskočila iz njega, zgrabivši
svoju torbu.

377
 „Idem da proverim njen stan,“ čula sam da Kai govori Willu. „Ti idi
parkiraj.“
Zalupila sam vrata i kratko se osmehnula vrataru kada mi je otvorio vrata
zgrade. Kai me sledio dok sam išla ka liftu i stisnula dugme.
„Ne moraš da se penješ,“ insistirala sam. „Dovoljno sam sposobna da se
zaključam sama.“
Tiho se nasmešio uzdahnuvši. „Neću se zadržati dugo. Siguran sam da
će Michael kasnije doći da ti pravi društvo.“
Zakoračila sam u lift čim su se vrata otvorila i stisnula dvadeset-jedan.
Znala sam da je Michael na treningu i zbog toga je poslao momke po mene,
ali nisam bila sigurna da li ću ga kasnije pustiti da uđe.
Jedino što je bilo gore od toga da me kontroliše, bilo je to što je slao svoje
prijatelje da rade isto to.
Kada sam ušla u svoj stan Kai je išao ispred mene, pretražio sve sobe i
proverio zadnji ulaz i balkonska vrata.
„Sve dobro izgleda,“ rekao je, vraćajući se kroz dnevnu sobu i
proveravajući brave na ulaznim vratima.
„Naravno da je tako,“ odgovorila sam, „Trevor je u Annapolisu, a Damon
je verovatno pijan i zakopan ispod nezamislive količine kurvi tinejdžerki
negde u New York Cityju.“
Zacerekao se držeći vrata otvorenim i stojeći na pragu.
Ali onda me je pogledao, naizgled zamišljeno, pa spustio svoj pogled niz
ostatak mog tela. Njegov pogled se zadržao na meni dugo i intenzivno, i ja
sam se sledila, osetivši vrelinu na butinama i niz noge.
Pogledao je opet u mene. „Mogu ostati sa tobom, ukoliko želiš,“ ponudio
mi je, dubokim i hrapavim glasom.
Izvila sam usne u polu osmeh, prilazeći mu. „I šta bismo onda radili?“
Seksi osmeh je krasio njegovo prelepo lice. „Možda da naručimo hranu,“
nagovestio je a onda uputio niz moje telo pogled pun čežnje, „Ili imaš nešto
da popijem?“
Prišla sam i zadržala vrata. „Ili me možda...testiraš. Proveravaš da li ću
te pozvati iza Michaelovih leđa.“
„Zašto bih te testirao?“
„Zato što voliš Michaela više nego mene,“ uzvratila sam.

378
 Spustio je pogled smeškajući se. „Možda,“ odgovorio je, posegnuo i
prešao palcem preko moje brade.“ Ili mi se svidelo. Možda bih želeo da
vidim kako bi bilo ovog puta imati te samo za sebe.“
Podigla sam obrvu uputivši mu sveznajući pogled.
Spustio je svoju ruku i prasnuo u tihi smeh. „Izvini. Morao sam da se
uverim.“
Gledala sam u njega pažljivo, jer sam tačno znala šta je radio.
Kai nije imao o čemu da brine. Ja volim Michaela i pre bih ga napustila
neko ga izdala ikada. Znam da je Kai testirao moju odanost da zaštiti svog
prijatelja, ali to nikad neće biti potrebno.
Iako nisam zažalila zbog prošle noći, ne bih je ponovila. Mi smo samo
prijatelji.
Kai se odmakao od vrata, odlazeći, ali pre nego sam ih stigla zatvoriti
okrenuo se. „Znaš, nije samo Michael.“ Pogledao je u mene. „Will i ja smo
takođe bili zabrinuti. Ti si jedna od nas. Bilo bi teško da...“
I onda je spustio pogled kao da je tražio odgovarajuće reči. „Osećamo
bliskost prema tebi,“ priznao je, pogledavši me opet. „Ne želimo da te
vidimo povređenu, u redu?“
Zagrejalo me to što sam čula od njega, ali nisam mogla da odolim da ne
uzvratim, „Ako sam jedna od vas, zašto sam onda jedina koja nije uključena
u planove… i jedina koja ima čuvare?“
„Zato što te voli više nego nas,“ Kai je odgovorio, preokrenuvši moje reči
od maločas i bacivši mi ih u lice.
Želela sam da verujem u to. Čekala sam da čujem to mnogo duže nego
što je on znao.
Zatvorivši vrata, zaključala sam ih i utonula u mir i tišinu. Moj telefon je
zazujao opet, pa sam proverila i videla da je to Alex koja verovatno zove da
me proveri.
Ali ukoliko to nije moja majka, nisam zainteresovana da razgovaram sa
bilo kim drugim.
Stajala sam za pultom u kuhinji razmišljajući o zadacima koje moram da
počnem da radim, o onome što je trebalo da pročitam a po rasporedu mi je
za nekoliko dana, i o činjenici da više od nedelju dana nisam proverila svoje
naloge na društvenim mrežama.

379
 Ali iznenada sam postala iscrpljena.
Odbacila sam svoje cipele i čarape i ušla u spavaću sobu, spustila telefon
na noćni stočić i srušila se na krevet, a moje telo se odmah stopilo sa mekim,
hladnim prekrivačem i moje oči su se sklopile.

„Michael?”
Podigla sam glavu sa jastuka i odbacila ga u stranu pokušavajući da
otvorim oči.
Učinilo mi se da sam čula nešto.
Soba je bila mračna i tiha, a ja sam gledala ka vratima, u hodnik, videvši
da je takođe i on u potpunom mraku.
Primetila sam da svetlo treperi na mom telefonu, pa sam se okrenula,
spuštajući leđa ponovo na krevet shvativši da me je to sigurno probudilo.
„Sranje.“ Protrljala sam rukama lice pokušavajući da se probudim.
Okrenula sam glavu i pogledala na sat ispustivši frustrirani uzdah. Šest
sati sam spavala. Samo što je prošlo jedanaest.
Nisam mogla da verujem da sam spavala toliko dugo.
Podigla sam svoj telefon i videla nekoliko poruka od Micahaela, a
poslednja je glasila, Bolje bi ti bilo da otvoriš jebena vrata kad dođem tamo.
Nisam čitala njegove poruke celog dana, ali pretpostavljam da je došlo
do eskalacije besa koji je verovatno bio opravdan, s obzirom da sam odbila
da mu odgovorim na bilo koju od njih.
Bacivši telefon na krevet, uspravila sam se i sišla sa kreveta tapkajući
bosim stopalima po podu hodnika ka kuhinji da spremim nešto da jedem.
Preskočila sam večeru i bila sam mrtva gladna.
Ali onda sam uglom oka nešto primetila, pa se okrenula, dok mi se srce
penjalo u grlo kada sam ugledala zadnja vrata širom otvorena i svetlo sa
stepeništa koje je prodiralo u sobu.

380
 Tamna figura obučena u crni duks sa navučenom kapuljačom stajala je
na vratima, zureći u mene kroz belu masku. Istu masku koju su momci nosili
kada su me namamili u kuću Cristovih.
Duboko sam disala a ruke su mi se tresle dok je nagoveštaj opasnosti
puzio po mojoj koži.
Ali onda sam se zaustavila i stisnula zube, dok mi je bes je zatezao mišiće.
Michael.
„Šta je?“ Zahtevala sam. „Treba ti tvoja ponoćna užina?“
On i njegove proklete igrice. Ovo nije bilo pravo vreme i večeras nisam
bila raspoložena za hirove.
„Samo idi odavde, Michaele.“
Ali onda je on podigao ruku zabivši vrh masivnog mesarskog noža u zid
mog hodnika. Moje srce je opet ubrzalo ritam dok sam zurila širom-
otvorenih očiju gledajući kako kreće ka meni dok je čelična oštrica strugala
po zidu po kome ju je vukao.
Izdahnula sam sav vazduh iz pluća i povukla se nazad. „Damone,“ gušila
sam se.
U tom trenutku on je spustio ruku i dao se u trk pojurivši me. Vrisnula
sam i okrenula se, trčeći ka ulaznim vratima.
Zabila sam se u drvo momentalno se hvatajući brave, ali nisam imala
šanse. Naleteo je na moja leđa, omotao ruku sa prednje strane mog vrata i
zabio vrh oštrice ispod moje brade.
Od uboda sam zaplakala. „Damone!“ Zabila sam nokte u vrata. „Ne radi
to!“
Stegnuo je ruku oko mog vrata a onda je ruku sa nožem u njoj pomerio
ka mojim ustima i prekrio ih nekakvom tkaninom, gušeći me.
„Ko će me zaustaviti?“ prošaputao je u moje uho.
I onda je sve postalo crno.

381
 PLUTANJE.
Glava mi se ljuljala i na trenutak mi se činilo kao da će se odvojiti od tela
i odleteti u vazduh. Seme bola je niklo na strani glave, ali je brzo procvetalo,
proširilo se i peklo unutar lobanje, a ja sam zastenjala.
„Šta dođavola?“ treptala sam i otvorila oči. Stavljajući ruku na bolnu
tačku iznad slepoočnice, prosiktala sam. „Sranje.“
Proverila sam svoju ruku, nisam videla nikakvu krv, ali je mesto
definitivno bilo bolno.
Damon. Umirila sam se, setivši se šta se desilo u mom stanu.
„Oh, Bože,“ uzdahnula sam prevrćući se dok sam ustajala a soba mi
polako došla u fokus.
Gde sam ja?
Spustila sam ruke na mekani materijal pod sobom i brzo sam se osvrnula
okolo, primetivši bež i drveni nameštaj i uređaje, staklena vrata koja vode

382
do drvene palube, slike i zlatne svećnjake na zidovima, tepihe i bezlični, ali
poznati osećaj sobe.
A onda sam osetila zujanje ispod sebe. Zujanje motora koji su ispod.
Pithom. Bili smo na brodu Cristovih.
Samo nekoliko puta sam bila na njemu dok sam odrastala -na zabavama
i jednodnevnim ekskurzijama uz obalu-ali sam ga dobro poznavala.
„Drago mi je da si dobro,“ začula sam glas iza sebe i naglo okrenula
glavu.
Damon je stajao sa druge strane kauča u odnosu na mesto gde sam ležala,
naslonjen ramenom o zid, sa rukama prekrštenim preko grudi, fiksirajući me
svojim crnim očima.
„Počeo sam da se brinem,“ rekao je sablasno mirnim tonom.
Bio je obučen u crne pantalone i belu košulju koja je bila labavo uvučena
i otkopčana oko vrata. Njegova crna kosa je bila razbarušena kao da se tek
probudio, ali njegove oči su dokazivale suprotno. One su bile potpuno
skoncentrisane na mene, budne i spremne. On uopšte nije izgledao kao da je
bio izboden i ranjen samo pre nedelju dana.
„Stvarno nisam nikad ranije o tome razmišljao, ali gledajući te kako
spavaš -ovde i u tvom stanu...“ Spustio je pogled na trenutak i izgledao je
ozbiljno. „Ti si veoma lepa. Duga, plava kosa, pune usne... Širiš taj osećaj
nevine smirenosti oko sebe.“
Ćutala sam, srce mi je tuklo i bilo mi je muka. Gledao me je dok sam
spavala u svom stanu? Bože, koliko dugo je on bio tamo, pre nego sam se
probudila?
Podigla sam pogled i ponovo krišom osmotrila sobu. Moram nešto
dohvatiti u ruke. Volela bih da imam svoj damaskus bodež.
„Da, tako čista i savršena,“ razmišljao je, odgurnuo se od zida i zaobišao
oko kauča. „Baš kao što te on želi.“
Suzila sam pogled i polako ustala izmičući ispred njega dok mi se
približavao. „Ko?“ upitala sam drhtavog glasa.
Ko me želi čistu i savršenu?
Glava mi je pulsirala i osećala sam vrtoglavicu, ali sam ispružila napred
ruke pokušavajući da ga držim na odstojanju.

383
 „Samo što ti nisi više tako čista, zar ne?“ likovao je, ignorišući moje
pitanje. „Michael je stavio svoje šape na tebe i sada si dobra samo za jednu
stvar.”
„O čemu ti govoriš? zateturala sam se unazad stežući pesnice dok mi je
strah uvijao utrobu.
„Ne brini se, zabaviće se tobom.“ Damon je krenuo ka meni sa bolesnim
osmehom u očima. „Ali nikad neće oženiti kurvu svog brata.“
Oženiti... šta?
A onda je Damonov pogled blesnuo negde iza mene i ja sam se okrenula
i videla Travora kako stoji iza mojih leđa.
Stajao je nepokolebivo i preteće, obučen u farmerice i teget polo majicu.
Njegova plava kosa je još uvek bila kratko ošišana, u vojničkim stilom, a
njegove plave oči su probijale kroz mene sa samozadovoljnim izrazom.
Protresla sam glavu. „Trevore?“
Nije prošla ni sekunda pre nego što se njegova ruka spustila i tresnula me
preko lica. Zakoračila sam unazad pokušavajući da ne padnem dok mi se
glava trznula u stranu a vatra planula po obrazu, kao milion uboda igle
ispod kože.
Suze su mi se slivale iz očiju, držala sam se za lice dok je bol u mojoj glavi
eksplodirao i sve postalo mutno.
Damon me zgrabio i okrenuo, prebacivši me preko svog ramena.
„Ne!“ plakala sam, odgurujući se o njegova leđa i migoljeći se. Zakašljala
sam se osetivši da mi se kiselina iz želuca podiže u grlo dok me je odnosio
mračnim prolazom.
„Damone!“ davila sam se, osetivši kako mi se sadržaj preokreće u
stomaku. „Damone, molim te.“
Nosio me je kroz vrata, i ja sam se uhvatila za štok zaustavivši ga dok
sam šutirala i borila se. „Pusti me, ti bolesno govno!“ vrištala sam, jer mi je
bilo muka od toga da budem slaba. „Ti si niko i ništa! Čuješ li me? Ti si ništa
osim smeća i nadam se da ćeš crknuti!“
Jako me je trznuo i izgubila sam oslonac, ruke su mi pulsirale od bola jer
sam ih skoro iščupala iz zglobova.
Proletela sam kroz vazduh, dah mi se zaglavio u grlu kada sam sletela na
krevet. Momentalno sam se uspravila u sedeći položaj, ali on je opet došao

384
preko mene. Zgrabio je moja zapešća, povukao me uz krevet i postavio
koleno na moje grudi, držeći me na mestu.
„Damone!“ Režala sam, ali su mi pluća ostala bez vazduha zbog njegove
težine na mojim grudima, i nisam mogla ništa više osim da grabim plitke
udahe.
„Ne govori!“ zarežao je.
Drmala sam se i odgurivala telo sa kreveta, davila se i kašljala dok sam
pokušavala da uhvatim dah i skinem njega sa sebe.
„Jebi se!“ pokušala sam da vičem, ali jedva da sam mogla.
Izvukao je nešto smeđe iz svog džepa i omotao grubu tkaninu oko mojih
zapešća.
„Ne!“ pokušavala sam da oslobodim svoje ruke, da zamahnem ka njemu
ili da bacim bilo šta na njega, ali me je onda čvršće stegnuo.
Pokušala sam da udahnem vazduh uprkos težini na mojim grudima, ali
je bilo naporno. Vezao me je, osiguravši moje ruke za uzglavlje kreveta.
Brzinski sam pogledala okolo primetivši ceo zid od stakla iza Damona,
koji je pokazivao beskonačno crnilo napolju i zvezde na noćnom nebu. Ni na
noćnim stočićima nije bilo ničega što bih mogla iskoristiti kao oružje, ali
ukoliko bih se mogla osloboditi, nema sumnje da bih našla nešto u fiokama
ili kupatilu.
„Gde se nalazimo?“ upitala sam, dok mi je koža gorela ispod čvorova
koje je vezao.
„Oko tri kilometara od obale Thunder Baya.“
Usporila sam, zureći u njega. Mi smo na moru? Zašto?
Mislila sam da smo usidreni u marini gde su obično držali jahtu, ali
postojao je samo jedan razlog zašto bi je izvezli.
Tamo mi niko nije mogao pomoći.
„Michael...“ tiho sam rekla, nesigurna šta sam u stvari pitala.
„Biće ovde uskoro,“ Damon je rekao, zvučao je kao da kaže, sve će ubrzo
biti gotovo.
Jeza mi je sišla niz kičmu i zahvalno sam udahnula vazduh, čim je
sklonio svoje koleno sa mojih grudi.
Ali sloboda od njegove težine nije potrajala dugo. Opet je legao na mene,
razdvojivši mi butane dok je gnezdio svoj struk između mojih nogu

385
obučenih u farmerice. Svaki mišić na telu mi se napeo kada se podupreo sa
obe ruke, zureći u mene.
„Sada kada te imam samo za sebe,“ rugao mi se, zagrejanog pogleda.
Trgnula sam se, povlačeći veze na rukama i zarežala. Suze su mi se
slivale niz obraze u kosu, dahtala sam i teško disala pokušavajući da
oslobodim ruke.
„Kakav borac,“ komentarisao je. „Znao sam da će biti veoma zabavno
sa tobom.“
Ukopala sam svoje golo stopalo u dušek, migoljila se i pokušavala da
izvijem telo sa kreveta, ali on se samo nasmejao, utisnuvši svoj tvrdi kurac
među moje noge.
Naježila sam se, okretala glavu u stranu i pokušavala da potonem u
jastuk da bi pobegla od njega.
„Nastavi da radiš to,“ preklinjao je. „To tako prija, Rika.“
A onda je spustio svoja usta do mog obraza. „Hajde,“ dahtao je, dok mi
je jezikom klizio duž vilice. „Znaš da će se to desiti. Mislim da se plašiš da
će ti se svideti.“
Odmahnula sam glavom i okrenula se da ga pogledam u oči zureći u
nega. „Nećeš to učiniti. Poznajem te.“
„Ne poznaješ me.“ Njegov glas je postao preteći.
Ali ja sam pritisnula dalje. „Ti si podmukao i ljigav, ali nisi zao.“
Procedila sam. „Te noći sam mislila bar neko vreme da ćete me ti i Kai-ili
Trevor-povrediti. Nisam znala da li je za vas to šala ili je bilo stvarno, ali
nisam se osećala sigurnom. Bila sam preplašena na smrt.“
Gledao me je, lebdeći usnama iznad mojih.
„Ali ti mu nisi dozvolio,“ povikala sam. „Nisi mu dozvolio da me
povredi. Za tebe je to bila šala, ali jednom kada si shvatio da će Trevor otići
dalje nego što si ti planirao, ti si ga zaustavio. Ti nisi loš.“
Njegov jezik je kliznuo mojom vilicom i ja sam stisnula oči, a grudi su mi
podrhtavale od jecaja dok je putovao niz moj vrat i preko majice do mojih
grudi.
„Ti nisi loš,“ rekla sam, povlačeći veze i osetivši njegov jezik kako kroz
materijal kruži oko moje bradavice. „Ti nisi loš.“

386
 „Ne, nisam,“ rekao je lebdeći iznad moje dojke. „Ja sam niko i ništa. Ja
sam govno. Ja sam đubre.“
I onda se odgurnuo, sišao sa kreveta i pogledao me odozgo, njegove oči
su sada bile hladne kao led. „I Erika Fane, biću tvoja noćna mora.“
Okrenuo se i otišao do jedne od stolica sa moje leve strane i seo,
izgledajući uznemirujuće smiren.
Više se ništa nije moglo videti u njegovim očima, a ja sam prisilila sebe
da progutam knedlu iz grla, plašeći se da je završio sa razgovorom.
On je seo. I čekao.
„Šta sad?“ Svađala sam se. „Trevor je sada glavni? Da li si u zatvoru
naučio kako da budeš nečija kučka?“
Nasmešio se, zavalivši se u stolicu sa podlakticom naslonjenom na sto sa
njegove desne strane.
„Ukoliko učiniš ovo,“ zarežala sam, „izgubićeš ih zauvek.“
„Koga?“
„Momke,“ pojasnila sam. „Oni su tvoja porodica i ovo ti nikad neće
oprostiti.“
Odmahnuo je glavom gledajući u daljinu. „Svakako je već kasno. Stvari
više nikad neće biti iste.“
Zurio je u daljinu, a na licu mu se pojavio izraz istinske odlučnosti, kao
da još uvek ništa nije završeno.
Već je sve bilo završeno, Damon je bio izgubljen.
„Da li znaš zašto smo te oteli te noći?“ Damon je upitao. „Normalno,
nisam mario koga je Michael jebao osim ukoliko bi mi se svidelo kako ona
izgleda pa bih je i ja želeo, ali ti si bila drugačija. Te noći sam to znao. On je
od tebe želeo više od pičke.“
Zategla sam ruke i povukla konopac, a oštre niti su mi se ukopale u kožu.
„Zašto ti to toliko smeta?“
“Zato što žene nisu ništa drugo osim pičke,“ prasnuo je. „Ti bi stala
između nas. Promenila bi nas i uništila ono što smo imali.“
Bore na njegovom čelu su se produbile, i on je zurio u mene. Nisam
razumela o čemu on govori. Kako bih ja stala između njih?
„Kada sam naleteo na Trevora,“ nastavio je, „mi smo mislili da će se
zezati sa tobom. Da te malo preplašimo. Ja ću dobiti šta sam hteo, tebe daleko

387
od Michaela i nas ostalih, a uštrojeni mali Trevor koji je uvek bio ljubomoran
na svog starijeg brata bi te vratio na svoj povodac.“
Polizao je usne i nastavio, „Sa Willom je bilo lako. Bio je mrtav pijan, a
čak i trezan taj seronja nikad nije mogao sabrati dva i dva, tako da, kada smo
Trevoru nabavili Kaievu masku… sve je selo na svoje mesto.“
„Ali kada smo došli na čistinu,“ ubacila sam se, „shvatio si da je Trevor
imao plan za koji ti nisi znao. Ti si želeo da me uplašiš, prestraviš, možda
pojebeš u nekom trenutku slabosti ako ti dozvolim, pa ću se ja previše
posramiti da se ikad više suočim sa Michaelom, ali nisi želeo da me
povrediš.“ I udahnula sam duboko, završavajući. „I sada ne želiš da me
povrediš.“
Odsutno je čeprkao po nečemu na stolu odmahujući glavom. „Tu grešiš,“
rekao je, susrevši moj pogled. „Ja želim da te povredim. Jebeno želim da te
ubijem, a onda ću ubiti i Trevora.“
„Trevora?“
Klimnuo je glavom. „O da, on će dobiti ono što je zaslužio. Sada kad
znam da je on ukrao telefon, o da. Ti ćeš stradati samo zato što sam jebeno
besan i nemam šta da izgubim. Već sam sve izgubio, zato što kao što žene
inače čine, ti si sve sjebala. Ti si stala između braće.“
Nisam stala između njih. Nikad nisam prisiljavala Michaela da bira, i
nikad nisam želela da uništim ono što su imali.
Želela sam da budem deo toga. Bila sam radoznala i želela sam da se malo
zabavim, ali nikad nisam želela da ih promenim ili zaustavim ili...
A onda sam zastala spustivši pogled kada sam se setila letnjikovca. Način
na koji sam se protivila kada se nisam složila sa onim što je Will radio. Način
na koji sam otišla kada mi je Michael rekao da ostanem. Način na koji sam
sa visine gledala na ono što su radili.
Možda je Damon bio u pravu.
Nisam žalila što sam se povukla od te smicalice. Bila je usrana, glupa i
pogrešna, ali iako je Michael stao uz svoje prijatelje te noći, možda bi došlo
vreme kada ne bi.
Možda bi na kraju, nakon mnogo smicalica i mnogo noći pogrešnih
odluka koje bi oni doneli, a u kojima ja ne bih htela da učestvujem... možda
bi na kraju došla noć kada bi Michael odabrao mene umesto njih.

388
 Ja naravno nisam učinila ništa pogrešno. Ovo nije bila moja greška, i ja
sam to znala.
Ali sada, posmatrajući iz Damonove perspektive- on je znao da ću ja na
kraju ući u Michaelovu glavu, i znao je da se ništa od ovoga ne bi ni dogodilo
da ja nisam pošla sa njima te noći -možda je trebalo da priznam da ipak jesam
deo ovoga. Kao što je Will rekao... ja sam već bila umešana.
„Svi smo mi bili povređeni onim što se dogodilo,“ rekla sam, pogledavši
ga. „Ja nisam ona koju treba da kazniš.“
Na trenutak ostao je miran i tih.
„Možda,“ konačno je odgovorio. „Možda si i ti samo žrtva, kao i mi
ostali.“
Nešto je prešlo preko njegovog lica, umor ispod besa i mržnje koje je
uporno pokušavao da zadrži poput maske. Nešto se odigravalo iza njegovih
očiju, scena ili sećanje, ali nisam mogla da otkrijem šta.
„U stvari, uopšte više nije ni bitno,“ rekao je tihim glasom.
Ali pre nego sam dobila šansu da ga pitam na šta je mislio, senka je pala
preko poda i ja sam okrenula glavu i videla Trevora kako stoji na dovratku.
„Da li se vas dvoje povezujete?“
Njegov glas je zvučao mazan i veseo, kao da me nije upravo udario.
Suzila sam oči primetivši da izgleda mršavije.
Annapolis.
Čekaj, nije trebao da bude ovde. Nije mogao da napušta Akademiju kad
god je želeo. Da li je Damon otišao kod njega nakon događaja u kući
Michaelovih roditelja? Mora da jeste.
Trevor je trebalo da reši neke nedovršene poslove, i uz to trebalo je da se
boji da će Michael krenuti za njim. Verovatno je to i pretpostavio.
Damon je ustao sa stolice i napustio prostoriju a ja sam se napela shvativši
da me je ostavio samu sa Trevorom. Iz nekog razloga osetila sam se u većoj
opasnosti kada sam sama sa njim.
„On ti nikad neće pomoći,“ Trevor je izjavio zakoračivši u sobu. „On mrzi
žene.“
Prišao je i ja sam omotala ostatak konopca oko svojih zglobova i približila
se krevetu, udaljivši se od njega. Ruka mi je udarila u ogledalo na uzglavlju
i ja sam zastala kuckajući ga noktom.

389
 Staklo.
„Da li si znala da kada je imao dvanaest godina… njegova majka je počela
da ga jebe?“
Moje srce je preskočilo otkucaj i ja sam skrenula pogled ka Trevoru, a
užas je prostrujao kroz mene.
Šta?
„A onda, kada je imao petnaest,“ Trevor je nastavio „on ju je prebio na
mrtvo ime i zapretio da će je ubiti ukoliko se ikad vrati. Čuo sam mog oca
kada je pričao sa njegovim, pre nekoliko godina.“
Donja usna mi je zadrhtala i nisam znala da li mi govori istinu, ali zašto
bi lagao?
Pretpostavljam da bi to moglo objasniti zašto Damon mrzi žene.
„Njegov otac je to gurnuo ispod tepiha i nikad više nisu razgovarali o
tome. Sve što je on imao su bili momci, a ti si mu to oduzela.“
„Ti si mu to oduzeo,“ zarežala sam dok je on sedao na krevet, a u meni
se zategao svaki mišić na telu.
Trevorova ruka je putovala uz moju nogu i ja sam šutirala da bih ga
otresla, ali on se samo nasmejao i stisnuo moju butinu jače, tako da sam
vrisnula.
Ne mogu da verujem da sam mu ikad dozvolila da me dodirne.
Prošle godine popustila sam godinama pritiska kojim su nas gurali
zajedno za plesove, zabave i slikanje i prestala sam da se borim protiv stalnih
pretpostavki o tome da smo zajedno, konačno sam samo dopustila da se to
desi. Trevor mi je pružio oslonac, želeo me i ja sam bila dovoljno glupa da
poverujem da sam zalužila bolje. Ali najviše od svega, on mi je služio da
odvratim misli od Michaela. Mislila sam da će me on naterati da prebolim i
zaboravim.
Nije mi trebalo dugo da shvatim kako mi Trevor nije pružio ništa. U
jednoj noći Michael mi je pokazao da nisam slaba. Da sam prelepa, poželjna
i jaka, i iako je ta noć prekratko trajala, znala sam da ono što sam osećala
prema Trevoru, nikako nije moglo da se poredi sa svim onim što je Michael
predstavljao za mene.
Za Trevora ja sam samo bila nagrada. On me nije poznavao.
„Kako možeš ovo da radiš?“ upitala sam. „Šta želiš?“

390
 „Želim da vidim kako oboje gubite,“ izjavio je. „Dosadilo mi je da više
budem u Michaelovoj senci i više ne želim da te gledam kako balaviš za
njim.“ Podigao je pogled ka meni. „ Želim da vidim oboje kako patite.“
Stisla sam zube, iznova i iznova trzajući konopac. „Pusti me.“
Njegova ruka je kliznula ispod moje košulje a ja sam se pokušala okrenuti
jer su me od njegovog dodira podilazili žmarci.
„A što se tiče Damona? On samo želi da svi pate,“ istakao je. „On i ja smo
odličan par.“
„Zašto bi te on pokrivao?“ pitala sam. „On zna da si one noći ti bio pod
maskom. Zašto je dozvolio da mislim da je to bio Kai?“
Trevor je slegnuo ramenima dok je gledao svoju ruku kako klizi preko
mog stomaka. „Michael te je već odbacio. Poslužilo je svrsi da pomisliš kako
nemaš prijatelja među njima. Plus,“ rekao je sa osmehom, „njega boli dupe
za tebe. Nakon što su on i ostali pomislili da si ih izdala, on se udaljio od
ideje da vam je jedina stvarna pretnja bila pred nosom.“
Trevor. Uvek tu. Samo jednu sobu udaljen. Vreba, čeka...
„Ali ti si znao da oni misle da sam ja uzela telefon i objavila snimke. Znao
si da će krenuti na mene.“
„Što ne bi predstavljalo problem da nisi odlučila da napustiš Brown,“
uzvratio je. „Ja bih držao Damona na odstojanju, a on bi držao ostale na
čekanju.“ Uzdahnuo je i nastavio, „Ali ti si napustila moju zaštitu i možda
sam odlučio da dozvolim da se sve ovo dogodi. Ukoliko te povrede- ukoliko
te Michael povredi- pre nego što shvate svoju grešku da su okrivili pogrešnu
osobu, onda ćeš ti možda jednom za svagda odustati od njega.“
I onda se podigao na svoje ruke i kolena i uspuzao preko mene, lebdeći
svojim licem iznad mog. „Možda ćeš ga konačno svrgnuti sa tog trona na
koji si ga stavila i konačno ga videti onakvog kakav je zapravo.“
„A kakav je to?“ zarežala sam.
„Gori od mene.“
A onda je podigao glavu kao da je čuo nešto. Odskočio je od kreveta i
prešao preko sobe gledajući kroz prozore.
„Jedina greška koju sam napravio,“ komentarisao je, zureći u noć, „je što
sam citirao svog oca te noći. U suprotnom, nikad ne biste shvatili.“

391
 Strah je protresao moje telo pa sam zabacila glavu, izvijajući se i ponovo
vukući konopce.
„Pa koji su sada tvoji planovi?“ pitala sam. „Šta misliš da postigneš ovim?
Michael poseduje sve što je pripadalo meni -kuću, poslove, sve- a ja ti se
nikad neću vratiti. Radije ću umreti nego tebe ponovo pustiti blizu sebe.“
„Ti misliš da te ja želim nazad?“ okrenuo se prekrštajući ruke preko
grudi. „Kurvu mog brata?“
Tiho se nasmejao i došao do mene.
„O, ne,“ odgovorio je, izgledajući samozadovoljno. „Mogu imati mnogo
bolju od tebe. A što se tiče toga što si rekla da Michael sve poseduje, to se
lako da rešiti. Mrtvi ne poseduju imovinu.“
Mrtvi? Da li on misli...?
Ukoliko je Michael mrtav, sve će se vratiti nazad gospodinu Cristu. A
ukoliko me Trevor više ne želi, da bi dobio ono što je moje, onda ja takođe
moram biti...
Michael.
Trzala sam konopce pokušavajući da oslobodim zglobove. „Jebi se!“
vrištala sam, osećajući peckanje od suza na mestu gde me je udario na
obrazu. Zglobovi su me boleli zbog oguljene kože, ali režala sam, mlatarala
i vukla ih sve jače i snažnije.
„Slušaj,“ Trevor je povikao. „Da li čuješ to?“
Nisam zastala, ali sam čula.
To je bio prodoran zvuk motora i postajao je sve glasniji.
Bliži.
Gliser.
Smrzla sam se. Ne.
„On dolazi.“ Trevor je rekao, sa uzbuđenjem u glasu.
I onda je podigao zglob, proveravajući svoj sat. „Sada je jedanaest i osam
minuta dušo,“ najavio je i sagnuo se, približivši se mom licu. „Do jedanaest
i trideset, oboje ćete biti na putu ka dnu okeana.“

392
 „Brže! Povikao sam dok je gliser poskakivao iznad vode kada sam
primetio jahtu ispred sebe.
Svetla u trupu su svetlela ljubičasto na crnoj vodi, čineći da veliki beli
brod izgleda kao zvezda u noći.
„To je maksimalna brzina,“ Will je dobacio, sa licem iskrivljenim od
brige. „Opusti se. Sa razlogom je ostavio poruku. On želi da je nađemo.“
„Ali to ne znači da je neće povrediti,“ zarežao sam. „Požuri!“
Udari vetra su nas šibali dok smo jurili preko vode. Kai i ja smo morali
da se držimo za ručicu i vetrobransko staklo da bi ostali stabilni dok je mali,
crni gliser sustizao Pithoma.
Jebeni Trevor.

393
 Kada sam stigao do Rikinog stana ona mi nije otvorila vrata, pa sam
upotrebio svoj ključ i ušao pronašavši celo mesto u mraku, i prazno, i ništa
osim poruke koja je ležala na podu.
Jedna reč. Pithom.
Izleteo sam iz stana i nazvao lučkog kapetana dok sam se odvozio iz
grada. On je potvrdio da je danas Pithom bio u Thunder Bayu i da je Trevor
zaista imao malu posadu sa kojima je otplovio ovog popodneva. Onda sam
nazvao Willa i Kaia, rekao im da se nađemo na dokovima, gde je Kaieva
porodica čuvala svoj gliser. Gliser moje porodice je verovatno bio sa
Trevorom i Damonom, koji je nema sumnje takođe u ovome.
Volim te, Michael.
Prsa su mi se stegla i provukao sam rukom kroz kosu. „Rika,“ mrmljao
sam u sebi. „Molim te budi dobro.“
Jahta je postajala veća kako smo prilazili i Will je usporio motor kružeći
oko plovila, sve do krme gde smo maksimalno usporili. Odmah sam iskočio,
dok je Kai vezivao gliser.
Primetio sam porodični crveni gliser na bočnoj strani i okrenuo se ka
Willu. „Ti ostani ovde,“ rekao sam mu. „Drži na oku ove glisere i zatrubi
rogom za maglu ukoliko primetiš bilo šta.“
Nisam hteo da Trevor ili Damon pokušaju da odu sa njom.
Klimnuo je glavom, posegao u odeljak blizu volana i izvukao rog.
Pogledao sam u Kaia pokazujući mu rukom. „Gornja paluba,“ naredio
sam. „I budi obazriv. Znaju da dolazimo.“
Kai je krenuo stepenicama sa moje desne strane dok sam ja krenuo preko
palube, pored bazena i ušao u salon. Nisam treptao prisiljavajući se da idem
polako iako je svaki mišić u mom telu želeo da jurnem u potrazi za njom.
Glok je bio zataknut za pojas mojih crnih pantalona, napunjen sa deset
metaka, ali sam ga sakrio ispod svoje majice. Veće šanse su bile da će oni
mene videti pre nego ja vidim njih, i želeo sam da zadržim element
iznenađenja.
Podigao sam pogled do bele kamere na plafonu, videvši malu kuglu kako
snima i zumira.
On je znao da sam ovde i znao je gde se tačno nalazim.

394
 Napredovao sam polako i držao oči širom otvorene prelazeći preko
prostorije u slabo osvetljeni prolaz. Sa leve strane su bile dve kabine a jedna
na desnoj. Mogla je biti bilo gde i nadao sam se da ju je Kai, koji je bio na
gornjoj palubi, već pronašao.
Zakoračio sam ulevo, ali me je u hodu zaustavilo cviljenje, pa sam
oslušnuo.
Usledilo je gunđanje i ja sam se okrenuo ka spavaćoj sobi mojih roditelja
i otvorio vrata.
Rika je ležala na njihovom krevetu, boreći se sa konopcima kojima su joj
bila vezana zapešća. Podigla je glavu ka vratima, primetila me i naglo
udahnula a lice joj se izvilo u grimasu.
„Michael,“ zaplakala je nežno. „Ne, nisi smeo doći.“
Posegao sam i zgrabio konopce, videvši slomljeno staklo. „Dođavola, šta
su ti učinili?“
Ruke su joj bile vezane iznad glave, krvarile su, a kosa joj je bila
natopljena znojem. Male mrlje krvi su joj bile u naborima na rukama, a u
pesnici je držala komad polomljenog stakla.
„Morala sam da presečem konopac.“ Glas joj je podrhtavao, a ja sam
primetio da je staklo na uzglavlju bilo polomljeno. Ona ga je slomila,
pokušavajući da pobegne.
Uzeo sam krhotinu iz njene ruke i zasekao ostatak konopca. „Izbaviću te
odavde. Tako mi je žao, dušo.“
Napolju je zatrubio rog i ja sam naglo podigao glavu, a vatra mi je potekla
venama. „Kučkin sin.“
Nešto nije bilo u redu.
Presekao sam konopce, bacio krhotinu na krevet i povukao je gore, dok
joj je povez i dalje bio omotan oko zglobova.
„Dođi ovamo.“ Uzeo sam njene ruke i okrenuo ih dlanovima na gore.
Ali ih je ona izvukla. „U redu sam,“ tvrdila je. „Moramo da idemo
odavde. Oni su hteli da me nađeš. Mogu biti bilo gde.“
Ruke su me zabolele od potrebe za njom, od potrebe da je držim, ali sam
se suzdržao. Nismo smeli da gubimo vreme. Bili smo potrebni Willu, a ona
je bila dobro.

395
 Okrenuo sam se ali sam zadržao njenu ruku u svojoj, držeći je iza sebe
dok sam prolazio kroz vrata i gledao levo i desno da se uverim da je sve
čisto.
„Damon je sa Trevorom,“ prošaputala je.
„Shvatio sam.“
„On me je oteo iz mog stana.“
Odmahnuo sam glavom pokušavajući da držim bes pod kontrolom.
Rikine ruke su bile posečene zato što je pokušavala da se spasi. Nije me
čekala.
Uvek sam to želeo za nju, zar ne? Da se bori za sebe?
Ali bes je bio jedino što sam sada osećao. Oni su mi je uzeli i mogli su mi
je oduzeti zauvek.
Možda je nikad ne bih pronašao.
„Hajde,“ požurivao sam je i vukao je opet preko salona, prema kliznim,
staklenim vratima prema krmi
Ali čim smo zakoračili na palubu primetio sam Kaia na zemlji i uspravio
sam se pripremivši se. Otežano je disao dok mu je krv curila iz nosa i usta.
Damon je stajao nad njim i zurio u mene, a ja sam bacio pogled na gliser iza
njega.
Bio je prazan. Jebote gde je Will?
Približio sam im se, gurajući Riku iza sebe. Sranje.
Kai i Rika su bili povređeni, Will je nestao, a ja nisam imao pojma kako
da nas izvučem iz ovoga.
Tada sam video Trevora. Stajao je na bočnoj strani jahte i zurio u mene sa
zabavom u očima.
Pozvao nas je prstom, požurujući nas napred.
Rika je pokušala da zaobiđe oko mene, ali sam zategao stisak oko njene
ruke zadržavši je u mestu. Upravio sam pogled na brata, zakoračio u stranu
i provirio preko.
„Wille.“ Ostao sam bez daha.
Bio je u vodi i jedva je glavu održavao iznad površine. Primetio sam kraj
konopca kako viri iz vode u njegovoj blizini i pratio ga uz stranu čamca,
preko ivice a onda na palubu. Kraj je bio vezan za dva betonska bloka kod

396
Trevorovih nogu, i tu su bila još dva para blokova sa konopcima
pričvršćenim na njima.
Isuse.
„Vezao mi je ruke iza leđa, čoveče!” Will je povikao.
Što je značilo da ne može odvezati drugi kraj konopca, koji je verovatno
vezan oko jednog njegovog skočnog zgloba ili oko oba.
Will je balansirao u vodi, pokušavajući nogama da se održi na površini
ali se samo mučio.
Skočio sam ka Trevoru.
Ali on je izvukao jednu ruku, držeći pištolj u njoj i ja sam zastao i zurio
u njega.
„Šta ti je, jebote?“ povikao sam.
„Da li si znao da je prosečna dubina Atlantskog Okeana 3339 metara?“
upitao je smireno, ignorišući moj bes. „Mračan je. Leden. I kad nešto ode
dole, ne vraća se nazad na površinu.“
A onda je bacio pogled na Willa u vodi, pre nego je opet pogled vratio na
mene. „Nikad ga nećeš pronaći.“
Pogledao sam Kaia. Sedeo je oslonjen na kolena i ruke, pokušavajući da
se stabilizuje, a ja sam mogao videti krv koja mu se slivala niz jednu stranu
lica.
„Jesi li dobro?“ brzo sam ga upitao.
„Dobro sam,“ odbrusio je, ali sam mogao videti da je nesiguran.
„Mogao sam da je sredim pre nego što si stigao,“ Trevor je nastavio,
pokazujući na Riku iza mene. „Ali stvarno, kakva je to zabava ukoliko ti ne
gledaš, je li tako?“
„Jebote, šta to radiš Trevore?“ upitao sam, dok sam polako posegao iza i
potapšao svoja leđa, signalizirajući Riki.
Ona je kliznula rukom ispod moje košulje i izvukla pištolj, dodavši mi ga
u ruku iza moje butine.“
„Ne znam,“ Trevor je odgovorio, a na licu mu se ocrtavala lažna
zbunjenost. „Ali sam siguran da uživam.“
Šta je dođavola sa njim? On me mrzi. To znam. Ali Will? Kai? Rika? Ne
može se izvući sa ovim. Da li je izgubio jebeni razum?

397
 „Samo napred,“ izazivao me je, uperivši pištolj u mene. „Požuruj me.
Primićeš metak, ali ćeš i ti mene pogoditi.“
Odmahnuo sam glavom i okrenuo oči ka Damonu. „Ne radi ovo,“
preklinjao sam ga. „Will i Kai te nikad nisu povredili. Rika te nikad nije
povredila.“
„Ali to što ću povrediti njih, boleće tebe.“ Damon je izjavio, stavio svoje
stopalo na Kaieva leđa i gurnuo ga opet na zemlju.
Kai je gunđao, stiskajući zatvorene oči. Kako se hvatao za jednu stranu
tela mogao sam pretpostaviti da ima nekoliko slomljenih rebara.
„Ti nikad nisi patio,“ Damon je režao. „Nikad nisi izgubio nekog i ovo će
promeniti tvoj život zauvek. Nikad nisi smeo da izabereš nju umesto nas.“
„Ti si jebena kukavica!“ Kai je povikao na njega.
Damon se namrštio na njega i onda me pogledao opet, a okean nas je
razdvajao. Više ga nisam mogao prepoznati.
„Reci mi da ćeš je napustiti,“ zahtevao je. „Kaži mi da se sve može vratiti
na ono što je bilo u srednjoj školi.“
Pripremao sam se, stisnuvši Rikinu ruku iza sebe.
„Za nju nema mesta uz nas… dao si joj preveliku moć nad sobom,“
nastavio je. „Reci mi da je ona nebitna. Reci mi da ćeš izabrati nas umesto
nje. Ili još bolje...“ Zastao je, sa odsjajem u očima. „Reci mi da ćeš menjati
Riku za Willa i Kaia.“
Grlo mi se steglo a srce dobovalo u grudima.
„Izaberi,“ Trevor je insistirao. „Rika može zauzeti Willovo mesto, a vas
četvorica možete opet biti isti kao što ste i bili, kao da se ništa od ovoga nije
dogodilo.“
Čuo sam njeno disanje iza sebe, plitko i ubrzano, i znao sam da je
uplašena.
Svuda sam je osećao. Na svojoj koži, u grudima, u rukama...
Slatkoća njenih usta dok mi je dahtala na usnama u parnoj sobi...
Michael, volim te.
„Will i Kai će biti dobro,“ Damon me uveravao. „Ali moraš nju da
žrtvuješ.“
Da žrtvujem nju. Ne mogu...
Progutao sam knedlu iz grla.

398
 Ona je bila svuda. Uvek svuda. Godinama i godinama i nije bilo načina
da je se otresem. Svaki put kada bih zatvorio oči ona bi bila tu.
Imam osećaj kao da si to ti.
Sa šesnaest godina kada je gleda u mene kao u Boga.
Ti si u svemu.
Onog trenutka kada sam saznao da je njeno srce moje, nisam mogao da
dočekam da budem u njoj.
Da, to me pali.
Da je gledam kako dolazi do ivice i veruje mi da ću skočiti zajedno sa
njom, kada sam je prvi put osetio iznutra i ona mi se raspala u rukama.
Bože...
Spustio sam pogled na Kaia, pogledao svog prijatelja i mogao sam čuti
Willa koji nas je dozivao iz vode, koji je preklinjao, i šta sam jebote trebao da
učinim?
Ali Trevor nije čekao odgovor.
Sagnuo se i podigao blokove, smestivši ih na ivicu jahte.
„Ne!“ povikao sam, pustio Riku i podigao ruku. „Stani! Samo... samo
sačekaj!“
Naginjao je blokove napred-nazad, igrajući se sa mnom.
„Stani!“ zarežao sam. „Samo...“ Stegnuo sam zube a glava mi je plutala.
„Jebi se!“
Ukoliko upucam jednog od njih dvojice, još uvek će imati vremena da
baci blokove, a Damon bi mogao ozlediti Kaia pre nego dobijem bilo kakvu
šansu. Možda bih uspeo da odvedem Riku odavde, ali ne bih mogao da
spasem njih.
„Zašto radiš sve ovo?“ iskezio sam zube, kipteći od besa. „Zašto?“
„Zbog ovoga!“ Trevor je napokon zarežao, iskazujući svoj bes.“ Zbog
ovoga, upravo ovde. Da te vidim upravo ovakvog. Tako si jebeno očajan da
je to neprocenjivo.“
Sklonio je ruke sa blokova, ostavio ih da stoje na ivici, klatili su se i pretili
da padnu na najmanji nagoveštaj pomeranja.
„Mogao bih reći da je to zbog sve pažnje koju si dobijao zbog tvoje
košarkaške karijere, ili načina na koji te Rika oduvek volela, nikad ne
pogledavši u mene na način na koji je gledala tebe.“

399
 Držao je pištolj uz sebe i besno gledao u Riku koja je stala pored mene.
„Ali znaš šta, u stvari?“ Pogledao je u nju. „Ja mislim da je zbog toga što
je veliki Michael Crist upravo sada tako jebeno bespomoćan… želim da
vidim pogled u njenim očima kada shvati da je kraj i da joj ne možeš
pomoći.“
Udisao sam i izdisao, a pluća su mi postajala sve manja i manja.
„Ali ne brini,“ Trevor je ublažavao. „Ubrzo ćeš joj se pridružiti.“
I onda je Trevor podigao ruku i gurnuo blokove sa ivice. Zarežao sam
besno jurnuvši napred, ispružio ruku i opalio tri puta, pogodivši ga.
Ali nisam video gde.
Bacio sam pištolj i skočio sa ivice, zaronivši taman kada je Willova glava
nestala ispod površine.
Skočio sam u vodu a moje telo se odmah potopilo i ohladilo od naleta
ledenog, crnog, oktobarskog mora.
Otvorio sam oči i video Willa ispred sebe kako brzo tone boreći se sa
konopcima. Probio sam se kroz vodu, sustigao ga i uhvatio za košulju.
Ali kada sam pokušao da ga povučem na gore, probijajući se kroz vodu
ka površini, ljubičasto svetlo nad nama je počelo da nestaje.
Tonuli smo.
Spustio sam se na dole pojačavši stisak na njegovoj odeći dok su mi se
pluća širila, očajnički žudeći za vazduhom. Dohvatio sam njegova stopala
pokušavajući da odvežem čvor, ali je jebena težina blokova to otežavala.
Will se uvrtao i borio, držeći pogled ka površini, a ja sam trzao i vukao
konopac pokušavajući da ga oslobodim.
Ali voda je postajala sve tamnija. Svetla jahte su već nestala, a Rika i Kai
su ostali tamo gore sami.
Zarežao sam, a zvuk je bio prigušen vodom dok sam vukao i trzao.
Jebem ti!
Nisam mogao da pustim. Molim te.
Ne ponovo.
Stezao sam konopac između svojih promrzlih prstiju, pokušavao sam i
čačkao, kidajući kožu dok...

400
 Popustilo je. Uže se olabavilo, a ja sam ga razmrsio, razdvojio i pustio
blokove da potonu u mračne dubine. Držao sam Willa vukući ga ka površini
dok je on udarao nogama po vodi.
Izašli smo iz vode usisavajući vazduh, a ja sam podigao pogled i video
Kaia sa rukama omotanim oko Damonovog vrata. Stisnuo ga je uz ivicu jahte
a zatim zamahnuo pesnicom i udario ga.
Rika.
„Idi tamo!“ Povikao sam Willu i pokazao mu ka gliseru.
„A šta sam mojim rukama?“ Njegovo telo se treslo u vodi.
„Moram da pronađem Riku.“ I zaplivao sam ponovo ka jahti.
Ali onda je nešto palo u vodu sa moje desne strane i ja sam podigao
pogled i video uže koje se spušta niz stranu čamca.
Šta to...?
Zatim su dva bloka preletela preko ivice potonuvši u okean, a ja sam
podigao glavu i video Trevora kako se naginje i maše. Na njegovom licu je
bio izopačen osmeh.
„Jebem ti!“ Zaurlao sam i ponovo zaronio, izbacivši ruke ispred sebe
kako bih gurao vodu unazad dok sam se borio sa ledenim morem
Rika.
Prelazio sam pogledom svuda, tražio njene ruke, belu majicu, njenu kosu,
ali...
Plivao sam sve dublje i dublje, onoliko brzo koliko sam mogao, gledao sa
jedne strane na drugu, ne gubeći ni sekunde.
Ali kako je vreme prolazilo i nisam je video, strah se nastanio u mojim
grudima. Počeo sam da gubim jebeni razum.
Gde je ona, dođavola?
U plućima mi se stvarao pritisak i oči su mi se mutile. Ronio sam naviše,
jer mi je vazduh bio neophodan. Izbio sam na površinu i halapljivo usisavao
vazduh.
„Rika!“ Besneo sam, vrteći se u krug da proverim da nije izašla na
površinu. „Rika!“
Ništa.
Cimnuo sam glavu naviše, video Kaia kako se naginje preko ograde,
disao je teško i izgledao iscrpljeno.

401
 „Kai, dolazi ovamo!“ povikao sam. „Ne mogu je pronaći!“
Podigao je pogled i zabrinuto suzio oči. Nisam mogao videti Damona ni
Trevora, ali jebeno nisam više mario. Will je još uvek bio vezan, a Rika je
bila...
Opet sam zaronio, čuvši udaljeni zvuk kada je nekoliko sekundi kasnije
Kai skočio u vodu i počeli smo se spuštati zajedno, probijajući se kroz vodu
u crnilo.
Tako daleko.
Bilo je suviše duboko.
Ona je već bila dole, postajala sve udaljenija od mene i nikada neću uspeti
da je pronađem.
Nikada.
Molim te, dušo. Gde si?
A zatim je moje srce zastalo, primetivši odblesak belog.
Rika se podizala sve brže i brže, gurala rukama i udarala nogama dok je
dolazila u vidno polje postajući bliža svake sekunde.
Kai i ja smo je zgrabili za ruke i povukli je naviše. Probili smo se do
površine vode, a ona je kašljala i dahtala pokušavajući da udahne vazduh.
Podigao sam je, dodirujući joj lice.
„Rika,“ izdahnuo sam, a srce me je bolelo kao da sam u njega zabio nož.
„Da li si dobro? Kako je...?“ prekinuo sam, osetivši kako mi se stomak
preokreće jer sam bio previše blizu da je izgubim.
Klimnula je glavom i počela se tresti, a lice joj se izobličilo kada je počela
da plače. „Udario me je nakon što si ga upucao,“ davila se.“ Dovoljno dugo
sam bila onesvešćena da je stigao da me zaveže. Dok sam se osvestila, on me
je već gurao preko ivice.“
Privukao sam je uz sebe dok smo plivali nazad ka jahti. Popeli smo se na
palubu tako što ju je Kai je držao dok sam je ja izvlačio.
„Kako si se oslobodila?“ upitao sam.
„Komad stakla.“ Otvorila je svoju šaku, drhteći. „Uzela sam ga nakon što
si ga bacio na krevet.“
Povukao sam je na sebe omotavajući svoje ruke oko nje, i stisnuo je tako
jako dok mi je telo drhtalo.

402
 „Gde je Damon?“ upitao sam Kaia videvši ga kako izvlači Willa i
odvezuje njegove ruke.
Ali Will je bio onaj koji je odgovorio. „Odvezao se Pithomovim gliserom
dok ste vi momci bili pod vodom.
Samo sam sklopio oči i stisnuo Riku u svojim rukama.
Kai i Will su se popeli stepeništem do glavnog nivoa i ja sam nju povukao
za sobom. Trebao joj je vreo tuš, topao krevet i ja.
Koračali smo duž palube i ja sam primetio Trevora koji je ležao na ivici
bazena, krvario je i mučio se da ustane.
Jedva je mogao da podigne glavu.
Nisam znao koliko metaka ga je pogodilo od ona tri što sam ispalio, ali
krv je curila po palubi, a on je otežano disao.
„Michael,“ rekao je, zvučeći zadihano dok je držao ruke preko rane na
svojim prsima.
„Odvezi jahtu u luku. Krvarim.“
Kai i Will su stajali u blizini posmatrajući ga dok sam ja držao Riku u
naručju, dok su bes i mržnja kuvali u meni.
Niko od nas nije učinio ni pokret da mu pomogne.
Zamalo da je počinio ubistvo. Pokušao da ubije Willa, i pretio da će ubiti
i mene.
„Michael,“ molio je. „Ja sam ti brat.“
Stajao sam tu ali nisam video brata. Video sam blokove koji lete preko
ivice. Video sam Riku ostavljenu kao da je đubre i Willa poslatog na dno kao
da nije ništa.
Mogao sam ih izgubiti. Mogao sam izgubiti nju.
Zauvek.
Gde je tada bio moj brat?
Nešto mi se skupilo iza očiju i nisam trepnuo. Možda nisam mogao da
izaberem između Rikinog života i života mojih prijatelja, ali nisam imao
problema da izaberem između njih i svog brata.
Podigao sam stopalo, stavio svoju cipelu na njegovo rame i gurnuo ga.
Zagunđao je i uhvatio se za moju nogu dok mu se strah ocrtavao u očima,
pre nego se otkotrljao i pao u bazen. Mlatarao je rukama dok je tonuo sve

403
dublje i dublje. Pokušavao je da se bori. Pokušavao da se uhvati za vodu kao
da je zid uz koji će se popeti.
Jedino što smo videli dok je tonuo ka dnu bile su njegove oči. Gledao je
iz vode u nas shvatajući da spas kome se nadao i koji je bio tako blizu njega,
nikada neće doći.
„Michaele.“ Rika me pogledala, teško dišući „Ti...molim te. Moraćeš
zauvek sa ovim da živiš.“
Ali kada sam vratio pogled ka Trevoru, ostao sam nepokretan u mestu.
Znam da nije htela da ja to učinim. Znam da je mislila da ću zažaliti i da
ću osetiti posledice. Znao sam da je, bez obzira na sve, Trevor bio moj brat i
da je bio deo naših života.
Gledao sam kako se borio i pokušavao da dođe do vazduha, ali njegovo
telo je bilo preslabo od gubitka krvi da bi mogao da se spase i izroni.
A kada je prestao da se pomera i ostao nepomičan u vodi, zatvorio sam
oči i dopustio sebi da opustim svoje stisnute pesnice.
„Nikad ne bi bila bezbedna,“ rekao sam joj.
Zabila je svoje lice u moje grudi i ja sam je držao dok joj je telo
podrhtavalo od tihih jecaja.
Skrenuo sam pogled ka Kaiu. „Vozi brod u luku, važi?“
Klimnuo je glavom, držeći se sa strane, za rebra . „Samo se ti pobrini za
nju. Mi ćemo za sve ostalo.“
Uzeo sam Rikinu ruku i povukao je kroz salon i opet nazad preko
prolaza, pa uveo je u kabinu opremljenu za mene kada sam boravio na jahti.
Provukao sam rukom kroz kosu zalizujući mokre pramenove i osećao
kao da će mi srce iskočiti iz grudi.
Skoro sam je izgubio.
Stežući njenu ruku uputio sam se pravo ka kupatilu, uključio tuš i počeo
da otvaram ormariće, nesiguran šta tražim.
„Hajde.“ Došao sam do nje, trljajući šakama gore-dole uz njene ruke.
„Smrzavaš se. Skidaj tu deću.“ Zatim sam se okrenuo proveravajući
temperaturu vode. „Pustiću topliju, važi?“
„Michael,“ rekla je nežno, pokušavajući da me zaustavi.
Ali ja sam je gurnuo napred osećajući kako mi se stomak preokreće.
„Ovde imamo peškire, kada izađeš.“ Pokazao sam ka ormariću. „Osim

404
ukoliko ne želiš kupku umesto toga. Mogu ti je pripremiti. Možda će ti to
više prijati.“
„Michael.”
„Ja samo...“ protrljao sam rukama niz lice pokušavajući da pronađem
reči. „Samo ću pokušati da ti pronađem neku odeću. Moja mama verovatno
ima ovde neke stvari koje možeš da obučeš, tako da…“
„Michael,” rekla je glasnije, pružila ruke i stavila ih na moje lice.
Ali ja sam se otrgao, naslonio se na lavabo i spustio glavu, osećajući bol
svuda.
Da li je ovo bilo ono što je ona želela? Za mene… da budem ranjiv i da
osećam strah koji sam večeras osećao?
Da li je ona ovo osećala za mene?
„Mislio sam da si mrtva,“ jedva čujno sam rekao. „Voda je bila tako crna,
i nisam te mogao pronaći. Mislio sam da nikad neću doći do tebe.“
Prišla je do mene i opet me uhvatila za lice.
A ja sam pogledao u njene plave oči znajući da će me to zauvek progoniti.
Šta da nikad nije izronila na površinu? Šta bih radio?
Spustio sam jednu ruku na njen potiljak a drugu omotao oko njenog
struka, prislonio svoje usne uz njene i ljubio je toliko duboko da je vrelina
njenog daha ispunila čitavo moje telo.
Mogao bih je zauvek ljubiti.
Naslonio sam svoje čelo na njeno, prešao palcem po njenom licu mazeći
je. „Volim te, Rika.“
Oduvek sam te voleo.
Prasnula je u smeh, suze su joj se slivale niz lice dok je obavijala ruke oko
mog vrata i privlačila me blizu sebi. Stisnuo sam je jako, ukopao lice u njenu
kosu ne želeći nikada da je pustim.
Nakon svih godina i svih prilika kada sam trebao znati, morao je da dođe
trenutak da bude zamalo ubijena pa da shvatim šta mi ona znači. Da shvatim
koliko je bila ukorenjena u svaki trenutak mog života i da je uvek bila tu, baš
ispred mene.
Ona, vozi svoj bicikl na mom prilazu kada je imala pet godina. Ona, uči
da pliva u mom bazenu.
Ona, trčkara okolo i pravi zvezdu u mom dvorištu.

405
 Ona, grize nokte kada uđem u sobu.
Ona, sedi pored moje majke na svakoj utakmici tokom srednje škole.
Ona, odbija čak i da baci pogled u mom pravcu kada sam sa devojkama
u društvu.
I ja, jedva pokušavam da suzdržim osmeh na male poglede koje je krala
i koliko je bila nervozna kada sam u njenoj blizini.
Uvek je bila tu i uvek smo bili mi.
Trevor me je naterao da se preispitujem, ali videvši je sa Kaiem sinoć
nateralo me je da osetim to. Ništa nas ne može uzdrmati. Ona je moja i ja
sam njen, i to se nikad neće prekinuti.
Udahnuo sam duboko, osetivši konačno kako mi se stomak odvezuje.
„Da li su te povredili na neki drugi način?“ upitao sam.
Povukla se unazad, odmahujući glavom. „Ne.“
„Damon je još uvek tamo negde.“
„Damon je otišao,“ izjavila je, potpuno sigurna.
Uzela je krajeve moje vlažne majice i podigla ih preko moje glave.
„Šta ćemo reći tvojim roditeljima o ovome?“ rekla je, a zabrinutost joj je
bila ispisana na celom licu. „O Trevoru?“
„Ja ću rešiti to,“ rekao sam joj povukavši i ja njenu majicu. „Ne želim da
ti brineš o bilo čemu.“
I zgrabio sam je obavijajući njene noge oko sebe sedajući na ivicu
umivaonika, samo je držeći blizu sebe.
Lebdela je usnama iznad mojih tonući svojim telom u moje kao da će se
upravo otopiti. „Stvarno me voliš?“
Sklopio sam oči udišući njen miris. „Toliko te volim,“ prošaputao sam,
pojačavajući svoj stisak oko nje. „Tu se osećam živim.“

406
 Ulazeći u kuću Cristovih uputila sam Edwardu mali osmeh dok je
uzimao moj kaput a zatim pomogao mojoj majci sa njenim.
Izgledala je prelepo.
Prošlo je tri nedelje od kako se vratila iz ustanove u Kaliforniji, i premda
je svaki dan bio kao otkucavanje tempirane bombe, ja sam postajala sve
opuštenija kako su dani prolazili, a ona se nije vraćala na staro.
Haljina A-kroja grlila je njeno telo koje više nije izgledalo tako krhko, a i
boja u njenim obrazima je činila da izgleda deset godina mlađe. Sa svakim
danom je sve više izgledala kao majka koju sam pamtila iz detinjstva.
Ja sam nosila haljinu boje slonovače koja je padala do kolena, a moja je
majka učtivo napomenula da je možda previše tesna za večeru povodom
Dana Zahvalnosti. Nisam oklevala da joj dam do znanja da Michael voli da
gleda moje telo, i da ja volim da me on gleda… i to bi bilo to.
Ona se zarumenila a ja sam se nasmejala.

407
 „Rika,“ čula sam gospođu Crist kako me doziva.
Podigla sam pogled i videla Michaelovu majku koja je šetala predvorjem,
izgledala je sređeno i elegantno i kao uvek.
„Draga, izgledaš čudesno.“ Zagrlila me je, kratko me poljubivši u obraz.
Onda se okrenula ka mojoj majci. „Cristiane,“ rekla je, grleći je. „Molim
vas dođite da budete kod mene. Pošto vaša kuća neće biti završena do
sledećeg leta, ja ne vidim razlog zašto ne biste bile ovde.“
Moja majka se povukla i nasmejala. „Volela bih to, ali trenutno toliko
uživam u gradu.“
Niko osim Michaela, Kaia, Willa i mene nije znao pravi uzrok požara, a
posto se obnova naše kuće ovde usporila zbog niskih temperatura, ja sam
povela majku sa sobom u Meridian City. Ponudila sam joj rezervnu sobu u
svom stanu, ali je ona želela da omogući privatnosti Michaelu i meni, pa se
odlučila za hotel.
Ostala sam nekoliko nedelja tamo sa njom -da se uverim da je ona dobro-
ali sam se uskoro opustila kada je počela da provodi vreme u teretani, njeno
zdravstveno stanje se popravljalo, volontirala je u svratištu da bi se nečim
okupirala i upoznavala nove ljude. Dobro je jela, spavala još bolje… i
iznenađujuće nije žurila da se vrati u Thunder Bay.
Ipak, na kraju sam joj dala malo prostora i vratila se nazad u Delcour. Na
ogromno Michaelovo olakšanje.
Nije da me on nije želeo u njenoj blizini, nego je još uvek bio uznemiren
zbog moje sigurnosti. Rekao je da je to ima veze sa Damonovim nepoznatim
prebivalištem, ali sam osećala da tu ima nečeg drugog.
Od noći na jahti pre više od mesec dana budio se nekoliko puta u sred
noći oznojen i teško dišući. Imao je noćne more o vodi. O meni kako padam
na dno, a on pokušava da me uhvati za ruku, baš kao one noći.
Samo što me u svojim noćnim morama nije pronašao. Bila sam
izgubljena.
„Gospođo Crist, ne mogu da poverujem šta ste sve uradili ovde,“ rekla
sam razgledajući okolo, zadivljena tek preuređenom dnevnom sobom i
celokupnim prazničnim dekorom koji je bio raspoređen po kući. Girlande i
venci su visili sa zidova i stepeništa, i ja sam podigla pogled videvši
Michaela kako se pojavljuje na vrhu stepenica. Spustio se u svom salivenom

408
crnom odelu sa jedva primetnim osmehom koji je izvio njegove usne.
Njegove oči su me posmatrale i ja sam duboko udahnula osetivši kako mi
kao i uvek stomak poskoči.
„Pa,“ gospođa Crist je rekla zvučeći tužno. „Morala sam da se okupiram
nečim.“
Otrgla sam pogled od Michaela i srela sjajni pogled njegove majke
ispunjen suzama.
Krivica me preplavila. „Tako mi je žao.“
Trevor je bio opasan, čak i više od Damona jer je Trevor to skrivao jako
dobro, ali nisam mogla zamisliti gubitak deteta. Čak ni takvog deteta.
Nadam se da nikad neću morati da osetim to što je ona osećala.
Samo je odmahnula glavom ka meni, uzdišući. „Molim te, nemoj to
govoriti. To kakav je bio moj sin nije bila tvoja greška, i vas dvoje ste
bezbedni,“ rekla je a zatim pogledala u Michaela. „Ne bih to menjala ni za
šta.“
Michael je zurio u nju, dok mu je izraz žaljenja prešao preko lica.
Osim mene, mislim da je njegova majka bila jedina žena koju je voleo. I
iako je njegov prvi instinkt bio da zaštiti mene, drugi je bio da zaštiti nju.
Nakon što se Trevor utopio, Will je pokušao da nagovori Michaela da ga
bace u okean na putu nazad, tako da Michael ne mora da se suoči sa svojim
roditeljima i da im kaže da je ubio svog brata.
Michael nije hteo čak ni da ga sasluša. On nije mogao ostaviti sina svoje
majke tamo negde. U najmanju ruku morao joj je vratiti telo, jer je znao da je
ne može gledati dan za danom i lagati joj.
Tako da, nakon što smo dovezli jahtu u luku, nazvali smo policiju i
ispričali im sve. Kako me je Trevor kidnapovao, namamio Michaela i njegove
prijatelje tamo, i skoro ubio Willa i mene.
Bilo je poražavajuće, i iako je gospođa Crist bila zahvalna što smo dobro,
ona će još dugo vremena biti povređena.
Gospodin Crist je, sa druge strane, izgledao više razočaran nego
ožalošćen. Sada je imao samo jednog sina i umesto prezira sa kojim je obično
tretirao Michaela, on je počeo da se meša u njegov život ne gubeći vreme da
sve nade koje je polagao u Trevora prebaci na Michaela.

409
 Dobra stvar za Michaela je bila ta što je bio dobro izvežban da se
suprotstavi svom ocu.
Moja majka i gospođa Crist su išle ka kuhinji, a Michaelov otac nam je
prišao noseći piće u jednoj ruci i cigaru između prstiju druge.
„Želim da porazgovaramo danas. Imamo mnogo stvari o kojima treba da
raspravimo.“
On je govorio Michaelu, ali je gledao u mene i njegov nagoveštaj je bio
jasan. Pošto se neću udati za Trevora, njegovi planovi su sada uključivali
Michaela.
„Mnogo stvari o kojima treba da raspravimo,“ razmišljao je Michael,
uhvativši me za ruku. „Misliš na moju budućnost i Rikin novac? Zato što je
prekasno. Poništio sam poverenički fond. Sada je sve na njeno ime.“
„Šta si učinio?“ njegov otac je zarežao.
Nacerila sam se puštajući Michaela da me odvede. „Volela bih da
sednemo i porazgovaramo o mojoj budućnosti kada sledeći put budete u
gradu,“ rekla sam gospodinu Cristu, dajući mu do znanja da sam sada ja
zadužena za porodični posao.
Bilo je nekoliko nekretnina gde su on i moj otac bili suvlasnici, tako da
nisam imala izbora nego da radim sa njim, ali ja nisam bila igračka za
muškarce, ona koju bi oženili i upravljali njom. Sada je to znao.
Michael i ja smo ušli u trpezariju, videli Wila i Kaia kako stoje kod stola
razgovarajući sa pićem u svojim rukama dok su njihovi roditelji i nekoliko
drugih bili okupljeni u malim grupama po sobi.
Poslužitelji su ulazili i izlazili noseći poslužavnike sa hranom i
dopunjivali čaše sa šampanjcem.
Kai nas je sreo na pola puta, a Will ga je pratio.
„Našao sam Damona,“ Kai je odmah rekao Michaelu.
„Gde je on?“ upitala sam.
„U Sankt Peterburgu.”
„U Rusiji?“ Micheal je rekao sa zapanjenim izrazom na licu. „Šta jebote?“
Kai je nastavio. „Njegov nadzornik za uslovnu je došao da ga traži.
Damon je propustio da se prijavi kod njega i nakon što su pratili njegov
pasoš, pronašli su ga tamo,“ objasnio je. „To ima smisla. Otuda potiče njegov

410
otac, tako da je na prijateljskoj teritoriji. Naravno, oni neće ići za njim, ali mi
možemo.”
Odmahnula sam glavom. „Samo ga ostavite na miru.“
Michael je skrenuo pogled ka meni, pogledavši naniže. „Ja neću da čekam
da se on samo pojavi ovde, Rika. Opasan je.“
„Neće se vratiti,“ izjavila sam. „Neće želeti da podbaci treći put. Samo ga
ostavite na miru i hajde da nastavimo dalje.“
Kai i Michael su me posmatrali nekoliko trenutaka i nadam se da su
razumeli ono što im nisam govorila.
Bilo je previše bola. Previše godina i previše protraćenog vremena.
Trebalo je da konačno svi počnemo da živimo.
Svi smo opet trebali da počnemo da živimo.
Damon neće opet pokušati da me povredi. Još jedan pokušaj nakon dva
neuspeha učinilo bi da izgleda patetično. Otišao je.
I s obzirom da smo našli telefon od Đavolje noći upravo onde gde sam
pretpostavljala-u Trevorovoj kabini na Pithomovoj palubi- i uništili ga, nije
postojalo apsolutno ništa više što bi nas zadržavalo. Bilo je vreme da se
počnemo zabavljati.
„Pa šta ćemo sada raditi?“ Will je upitao.
Ugao Michaelovih usana se podigao. „Pretpostavljam ono u čemu smo
dobri. Pravljenju malog, jebenog haosa.“
I onda je podigao bradu, pokazujući na konobarice iza Kaia i Willa.
Momci su se okrenuli, videli dve devojke od oko dvadesetak godina,
obučene u crne uske suknje, bele košulje i crne sakoe. Pokušavali su da
sakriju svoje osmehe posmatrajući ih dok su palile sveće i proveravale
postavljene stolove.
„Hoćete da nam malo odložite večeru?“ Michael je upitao.
Kai se okrenuo nazad, a grudi su mu se tresle od tihog smeha. „Koliko ti
je vremena potrebno?“ upitao je, uzmičući sa nestašlukom u očima.
„Možda jedan sat.“
Kai i Will su se okrenuli sa širokim osmesima na svojim licima dok su
pratili devojke i nestali u kuhinju.
Zbunjeno sam suzila oči ka Michaelu.
„Hajde.“ Povukao me za ruku. „Želim nešto da ti pokažem.“

411
 I onda me je povukao za sobom iz trpezarije.

Iskoračila sam iz automobila, lišće je šuštalo pod mojim štiklama dok sam
navlačila kaput boje slonovače i zalupila vrata.
Dan je bio sunčan, bez ijednog oblaka na nebu dok sam ja izdisala paru i
podigla pogled ugledavši skele, cerade, i male žute buldožere koji su bili
raspoređeni oko stare katedrale.
„Šta se dešava?“
Nije valjda srušena?
„Obnavljam je,“ odgovorio je, uzeo moju ruku i uveo me unutra kroz
ulazna vrata.
Ušla sam gledajući na sve strane i primećujući sve poslove koje je ekipa
već uradila.
Polomljene i razbijene klupe sa balkona sada su bile istrgnute i svo smeće
i gomila otpadaka na podu su potpuno nestali. Svetilište i stari oltar su bili
sklonjeni i sada su na ulazu u katakombe bila postavljena vrata. Cerade su
visile preko otvorenih delova krova i zidova, a postavljen je i novi čvrst
cementni temelj.
Desno i levo, skele su se uzdizale skroz do krova, a takođe sam primetila
drvene okvire, kao da se dodaje drug sprat.
Nije bilo radnika, verovatno zato što je bio Dan Zahvalnosti.
„Obnavljaš?“ ponovila sam, još uvek zbunjena. „Kao šta? Crkvu,
istorijsku znamenitost...?“
Otvorio je usta, duboko udahnuo kao da je pomalo strepio. „Kao... kuću,“
konačno je odgovorio.
„Kuća? Ne razumem.“

412
 Prasnuo je u smeh i prišao mi. „Trebalo je da popričam sa tobom o ovome,
ali ja...“ Razgledao je naokolo. „Stvarno sam želeo ovo i nadao sam se da ćeš
ti želeti da živiš ovde.“
Zaledila sam se.
„Sa mnom,“ dodao je.
Da živim ovde? Sa njim?
Mislim, svakako, ja sam sada praktično već živela u njegovom stanu u
gradu, ali sam još uvek imala svoj stan, a ovo je bila kuća. Potpuno drugi
nivo.
Sviđala mi se ideja da se stara crkva pretvori u dom. Ma koliko da je to
čudno drugim ljudima, to je mesto gde su nastala neka od mojih najdražih
sećanja sa Michaelom. Svidelo mi se ovde.
Ali... da li će ovo biti samo njegovo mesto i ja ću živeti ovde? Ili će biti
naše? Da li bi me mogao poslati da se spakujem kad god poželi?
Ili je kuća značila nešto više?
„Onda, šta ovo tačno znači?“ prišla sam, a srce mi je zalupalo brže.
Posmatrao me i polako koračao ka meni, idući napred, dok je mene gurao
unazad. Uzdahnula sam udarivši u kameni stub.
Sa zabavom u očima, nagnuo se ka meni i prošaputao, „Okreni se.“
Oklevala sam pitajući se šta ima na umu, ali...
Nikad nisam uzmakla pred izazovom.
Okrenula sam se polako, dozvolila mu da me uzme za ruke i smesti ih na
stub ispred mene. Zatim je omotao ruku oko mog struka, pokrio moja leđa
svojim grudima i priljubio usne uz moj vrat. Nije mi više bilo hladno.
„To znači da želim da nastavim da se igram,“ rekao je, a njegov duboki
glas je bio ispunjen vrelinom. „To znači da dok kuća ne bude gotova i mi ne
budemo spremni da se skrasimo, moj stan je tvoj stan, moj krevet je tvoj
krevet, i moje oči su samo na tebi.“
Ljubio je moj vrat, a njegove vrele usne su slale trnce niz moje telo.
„To znači da ću dati sve od sebe da iskoristim svaku šansu koju imam da
te razljutim, zato što ne postoji ništa vrelije od tebe kada si ljuta.“ Mogla sam
osetiti smeh u njegovom glasu.

413
 Spustio je ruku do unutrašnjosti mojih butina. „I onda ću dati sve od sebe
da te podsetim koliko sam dobar, tako da ne možeš da prestaneš da misliš
na mene kada nismo zajedno.“
Uvukla sam dah osećajući njegove prste kako se penju mojim butinama,
od čega sam već pulsirala.
„To znači da ćeš ići u školu, ali ja sa poštovanjem zahtevam da kada
dođeš kući, odradiš mene pre domaćeg zadatka,“ nastavio je, okrznuvši
palcem preko gaćica moj klitoris. „I to znači da ćeš stalno morati da gledaš
preko ramena, zbog sledećeg keca kojeg imam u rukavu, zato što ću te uvek
progoniti.“
I onda se njegova druga šaka podigla, a ja sam gledala širom otvorenih
očiju dok je otvarao prste i nešto je zaiskrilo preda mnom. Prestala sam da
dišem dok je navlačio prsten na moju levu ruku i nastavio da šapuće u moje
uho. „ I ti ćeš želeti svaku sekundu toga jer, Rika, ja znam šta ti voliš, i ja ne
mogu živeti bez tebe.“
Drhtala sam, oči su mi se napunile suzama kada je omotao obe ruke oko
mene i držao me kao malo vode na dlanu.
„Volim te,“ disao je u moj vrat.
O, Bože. Izvukla sam ruku, držeći je desnom dok sam gledala prsten.
Nalet vreline pogodio je moje grudi i ja sam prestala da dišem. Znam ovaj
prsten.
To je bila platinasta burma sa nizom dijamanata, koji su izgledali kao
pahuljica. Jedan kamen je bio smešten u sredini, okružen sa još deset njih i
sa još jednim krugom od dvadeset dijamanata sa spoljne strane.
„Ovo je jedan od prstenova koje sam uzela na Đavolju Noć,“ rekla sam
drhtavim glasom dok sam podizala pogled ka njemu. „Mislila sam da si sve
vratio.“
„Jesam.“ Klimnuo je. „Ali ovaj sam kupio.“
„Zašto?“
Zašto bi kupio prsten za nekoga koga je mrzeo? To je sigurno bilo nakon
što su snimci objavljeni, tako da to uopšte nije imalo smisla.
Stisnuo je svoje ruke oko mene. „Ne znam. Možda nisam mogao da
pustim delić te noći.“ A onda se nagnuo prošaputavši u moje uvo. „Ili sam
možda duboko u sebi znao da će ovaj dan doći.“

414
 Nasmejala sam se dok su suze lile niz moje lice. Bilo je savršeno. Prsten,
kuća, pa čak i prosidba.
Obećao je da će me ljutiti, ali je takođe obećao da će biti dobar prema meni
i da će uvek doći po mene.
Ali moram da se zapitam...da li ćemo stvarno moći da učinimo ovo? Da
nastavimo sa igrama? Uzbuđenjem? Strašću?
„Michael, ljudi ne žive kao mi.“ Okrenula sam glavu da pogledam u
njega. „Oni idu u bioskope. Maze se ispred vatre...“
„Jebaću te pored vatre,“ izjavio je, okrenuvši i zezajući se sa mnom dok
sam se ja smejala.
Ali onda je prišao, naslonio svoje usne na moje čelo i tiho progovorio.
„Rika, nas nije briga za druge ljude Nećemo dozvoliti da nas njihova pravila
zaraze. Nebitno je šta možemo a šta ne možemo da učinimo. Ko će nas
zaustaviti?“
Omotala sam ruke oko njegovog vrata i preplavilo me je ushićenje, a onda
sam zabacila glavu i pogledala u visoki plafon.
„Šta je bilo?“ upitao je.
Duboko sam udahnula, a vene su mi se napunile uzbuđenjem. „Naša
kuća,“ sanjarila sam. „Ne mogu da verujem da je ovo naše.“ I onda sam srela
njegov pogled. „Volim te.“
Zgrabio je moje lice i poljubio me, a njegova vrelina se širila mojim telom.
„I ja tebe volim,“ rekao mi je. „Pa da li je to onda da?“
Klimnula sam glavom. „Da.“ Ali onda sam širom otvorila oči i povukla
se. „Katakombe!“ uzviknula sam. „Neće ih, valjda, zatvoriti?“
Nasmejao se. „Ne. Ostaće dostupne.“
Spustila sam ruke i krenula ka vratima, skinuvši kaput i okačivši ga preko
skele.
„Hej, šta radiš?“ upitao je.
Okrenula sam se, stidljivo nagnuvši glavu. „Zaboravio si da klekneš na
koleno.“
Frknuo je. „Rika, malo je prekasno za to. Već sam te zaprosio.“
„Još uvek možeš da se spustiš na kolena.“ Pozvala sam ga prstom,
okrenuvši se nazad.

415
 „Dobro, dobavljač je rekao da bi mogao navratiti danas da obavi još
nekoliko procena,“ upozorio me je.
Ali ja sam se samo nasmejala i uputila mu izazovni pogled preko ramena,
dok sam otvarala vrata. „Da li odustaješ?“
Odmahnuo je glavom, a njegove nestašne oči su mi rekle sve što je trebalo
da znam dok je koračao ka meni.
On je oduvek vodio igru.
I zahvaljujući njegovom podučavanju, sada sam je volela i ja.
Iskvario me je.

416
 Miris ljiljana i kiše mi je ispunio nozdrve a ja sam ga jurio zakopavši lice
u jastuk.
Rika.
Težina sna mi je još uvek prekrivala oči dok sam izvlačio ruku klizeći
preko prekrivača, i tražio je pored sebe u krevetu.
Ali ona nije bila tu.
Trepnuo sam prisiljavajući oči da se otvore. Oglasio mi se alarm dok sam
se okretao i podigao se na lakat, brzo okrenuvši glavu da je potražim.
I odmah sam je pronašao.
Odahnuo sam sa osmehom koji se prevukao preko mojih usne dok sam
je gledao pod tušem, onom koji je bio u kupatilu, kao sastavni deo mog stana
u Delcouru.
Naš stan.
Mesec dana nakon svega onog što se desilo na jahti, uselio sam je kod
sebe. Svakako je već svake noći spavala ovde, a pošto je Will hteo da nam
bude blizu, dali smo mu njen stan.

417
 Kai se, sa druge strane, opredelio za udaljenost. Kupio je staru
viktorijansku kuću na drugoj strani grada, a ja nisam bio siguran zbog čega.
Mogao je uzeti koji god stan da je hteo ovde, a ja nisam video nikakvu
vrednost u toj monstruoznoj građevini od crne cigle koji je kupio i koja je
trebala biti srušena.
Ali iz nekog razloga, on je hteo biti sam na svome.
Rika je sunđerom prelazila niz ruke sapunajući telo… a ja sam se okrenuo
na bok i oslonio glavu na ruku dok sam je posmatrao.
Mora da me je osetila, jer je okrenula svoju glavu, nasmešivši mi se preko
ramena.
Stavila je svoje stopalo na ivicu kade i nagla se, polako prevlačeći
sunđerom niz nogu i zadirkujući me, jer je znala šta mi čini sa tim njenim
lažnim, nevinim osmesima.
Mlaz vode iz tuša je padao po njenom telu, ali joj kosa nije bila nakvašena,
s obzirom da ju je vezala u labavu punđu. I uprkos mojoj sve većoj erekciji
ispod čaršafa i mirisu njenog gela za tuširanje koji je ispunio sobu, ostao sam
na mestu, samo je posmatrajući.
Nagrada za moje strpljenje će doći uskoro.
Ponekad mi je bilo dovoljno samo da je gledam. I morao sam da držim
pogled na njoj, jer je još uvek bilo previše teško da poverujem da je stvarna.
Da je ovde… i da je moja.
Zapitao sam se hiljadu puta kako smo dovde stigli. Kako smo pronašli
jedno drugo i dospeli ovde.
Ona bi rekla da je to bila Đavolja Noć.
Bez događaja od te noći, ja je ne bih izazivao. Ona ne bi naučila kako da
bude jaka i da uzvrati, ili kako da nosi svoju osobenost i spasi sebe.
Ne bismo bili zaključani dlan uz dlan pokušavajući da odgurnemo jedno
drugo, i ne bismo jedno drugo učinili ljudima kakvi smo sada postali. Ona
bi rekla sve se dešava sa razlogom.
Ona bi rekla da sam je ja stvorio. Da sam ja stvorio čudovište i da smo
negde na tom putovanju kroz krv, suze, borbu i bol, shvatili da je to ljubav.
Da su sve varnice vodile ka plamenu.
Ali ono što nije uspela da zapamti je... da je naša priča počela mnogo pre
te noći.

418
 Stajao sam pored moje nove G-klase naslonjen na njega sa rukama prekrštenim
preko grudi. Imam neka sranja da obavim i mesta na kojima treba da budem i nemam
vremena za ovo.
Okrenuo sam ruku, opet pogledao u telefon i opet pročitao poruku moje mame.
Zaglavljena sam u gradu a Edvard je zauzet. Pokupi Riku sa fudbalskog
treninga, molim te. U 8 uveče.
Preokrenuo sam očima i proverio vreme na telefonu. Osam i četrnaest. Gde je
ona, dođavola?
Kai, Will i Damon su već na zabavi, a ja kasnim, zbog čega? O, da.
Pretpostavljam da to što imam šesnaest godina i najzad sam dobio svoju jebenu
dozvolu znači da ću izigravati šofera trinaestogodišnjakinjama čije majke ne mogu
da dignu svoje pijano dupe da ih pokupe.
Rika je išetala iz fudbalskog kompleksa, još uvek obučena u svoj crveno-beli dres
i sa štitnicima na nogama, a onda zastala, videvši mene da stojim tu.
Njene oči su bile crvene kao da je plakala i mogu reći po načinu na koji se ukočila
da joj je neprijatno.
Plašio sam je.
Suzdržavao sam osmeh. Nekako mi se sviđalo kako je uvek bila svesna mene, iako
to nikad ne bih priznao na glas.
„Zašto si ti došao po mene?“ nežno je upitala, dok je njena kosa koja je bila vezana
u konjski rep poskakivala i letela joj oko lica.
„Veruj mi,“ sarkastično sam odgovorio. „Imam pametnije stvari da radim.
Ulazi.“
I onda sam se okrenuo da otvorim svoja vrata i ušao u auto.
Stavila je pojas i zurila u svoje krilo, ćuteći.
Izgledala je uznemireno, ali ne mislim da to ima neke veze sa mnom.
„Zašto si plakala?“ upitao sam, pokušavajući da se ponašam kao da me nije briga
da li će mi odgovoriti ili neće.
Brada joj je zadrhtala i stavila je ruku na vrat, dodirujući sveži ožiljak od nesreće
u kojoj je pre nekoliko meseci stradao njen otac. „Devojke su ismejavale moj ožiljak,“
tiho je odgovorila.
A onda je okrenula svoje oči ka meni i izgledala povređeno. „Da li je stvarno
toliko ružan?“
Pogledao sam ožiljak, osetivši bes. Mogao sam da nateram te devojke da začepe.

419
 Ali sam potisnuo svoje emocije i slegnuo ramenima, ponašajući se kao da me
njena osećanja ne dotiču.
„Veliki je,“ odgovorio sam, izvozeći auto sa parkinga.
Ona se opet okrenula, a ramena su joj se oklembesila od tuge i spustila je glavu.
Tako jebeno slomljena.
Mislim, svakako, ona je skoro izgubila oca, a njena majka je uhvaćena u
sopstvenoj bedi i tuzi, ali svaki put kada sam video Riku, ona izgleda kao pero koje
će oduvati i najmanji povetarac.
Pređi pre toga već jednom. Plakanje neće pomoći.
Nastavila je da sedi tiho, tako mala pored mene, s obzirom da sam ja skoro dva
metra visok. I iako Rika nije niska, izgledala je kao nešto otopljeno što će upravo
potpuno nestati.
Odmahnuo sam glavom i opet proverio telefon da vidim koliko je sati.
Prokletstvo, kasnio sam.
Ali zatim sam začuo trubljenje sirene, pa sam podigao pogled, videvši kako nečija
zadnja svetla kako jure ka meni. „Sranje!“ Povikao sam, nagazio na kočnicu i trznuo
volan u stranu.
Rika je uvukla dah i uhvatila se za vrata, kada sam ja primetio auto zaustavljen
na sred seoskog puta i još jedan koja je skrenuo ispred mene i ubrzao. Uz škripu
guma sam se zaustavio sa strane puta, dok su oba naša tela pritisnuli pojasevi zbog
naglog trzaja.
„Isuse,“ zarežao sam, videvši ženu koja kleči na kolenima. „Šta dođavola?“
Zadnja svetla onog drugog automobila su u daljini postajala sve manja i manja,
i ja sam pogledao preko svog ramena, ne videvši nijedna druga kola da dolaze.
Otvorio sam vrata, izašao iz automobila i čuo da i Rika iza mene radi isto.
Prišao sam do sredine puta i kako sam se više približavao primetio sam nad čim
se žena naginjala.
„Ne mogu da verujem da se taj seronja samo odvezao,“ besnela je, okrećući se da
me pogleda.
Pas, jedva živ, ležao je na putu cvileći dok se borio za kratke, plitke udahe. Krv je
curila iz njegovog stomaka, i mogao sam videti deo njegove unutrašnjosti.
Bio je to jedan mališa, neka vrsta Španijela i stomak mi se preokrenuo čuvši
njegovo davljeničko disanje.
Gušio se.
Kreten koji je ubrzao ga je sigurno udario.

420
 „Zar dete ne bi trebalo sedeti u autu?“ upitala je žena gledajući pored mene u
Riku.
Ali ja nisam poštedeo Riku prizora. Zašto su svi pokušavali da je tetoše? Moja
majka, moj otac, Trevor...to je samo činilo slabijom.
Gospođina deca su sedela u autu i dozivala je, a ja sam spustio pogled na psa,
začuo kako cvili i video kako se trza, dok se mučio.
„Vi možete slobodno ići,“ rekao sam joj, pokazujući ka njenoj deci u automobilu.
„Ja ću pokušati da nađem veterinara koji još uvek radi.“
Pogledala je u mene, izgledajući napola nesigurno a napola zahvalno. „Da li si
siguran?“ upitala je, upućujući pogled ka svojoj deci.
Klimnuo sam glavom. „Da, sklonite svoju decu odavde.“
Ustala je, uputila psu tužan pogled i oči su joj zasuzile, a onda se okrenula i otišla
u automobil. „Hvala ti,“ viknula je.
Sačekao sam da ode a onda se okrenuo ka Riki. „Idi sedi u auto.“
„Ne želim.“
Suzio sam pogled ka njoj i pukao, „Odmah.“
Njene oči pune suza su me očajnički posmatrale, ali se na kraju okrenula i
požurila ka mom automobilu.
Kleknuo sam, stavio ruku na vrh glave malog psa, osetivši njegovo meko krzno
među prstima i nežno ga pomazio.
Šape su mu se tresle dok se borio za dah, a grgoljavi zvuk iz njegovog grla je
zamaglio moje oči i naterao mi srce da bolno udara.
„U redu je,“ tiho sam rekao, dok se suza slivala niz moje lice.
Bespomoćan. Mrzeo sam osećaj bespomoćnosti.
Sklopio sam oči, pomazio njegovu glavu i onda polako rukom putovao naniže.
Naniže niz njegovu glavu, pa niz potiljak...
I onda sam omotao prste oko njegovog vrata i stisnuo onoliko jako koliko sam
mogao.
Trzao se, dok mu se telo treslo kao da jedva skuplja preostalu energiju za borbu.
Ali jedva da je bilo šta ostalo.
Moje telo je gorelo, svaki mišić se zategao, i ja sam stisnuo vilicu pokušavajući
da ga stežem još samo jednu sekundu.
Samo još jednu sekundu.
Stisnuo sam oči a suze su mi se zaglavile u grlu.
Pas se zgrčio i onda...konačno...postao mlitav, život je iscurio iz njega.

421
 Drhtavo sam uzdahnuo i povukao ruke.
Jebem ti.
Žuč mi se podigao do grla i osetio sam napad mučnina. Primorao sam sebe na
duboke uzdahe i izdahe, da bih ga potisnuo.
Gurnuo sam ruke ispod psa i podigao ga, spreman da ga odnesem do automobila,
ali čim sam se okrenuo, stao sam. Rika je stajala na nekoliko centimetara od mene i
znao sam da je sve videla.
Gledala me je kao da sam je izdao.
Skrenuo sam pogled, zaobišao je i stavio psa pozadi u moju G -klasu.
Jebote, ko je ona da me osuđuje? Učinio sam ono što sam morao.
Zgrabio sam peškir iz moje torbe, upravo sam završio sa svojim košarkaškim
treningom pre nego što sam pokupio Riku, i položio psa na njega. Izvukao sam još
jedan peškir, obrisao malu količinu krvi sa svojih ruku i onda ga takođe prekrio
njime, zatvarajući prtljažnik.
Opet sam se popeo u auto i pokrenuo motor, dok je Rika otvorila suvozačeva vrata
i sela, ne govoreći mi ni reč.
Ubrzao sam, stežući volan, a njena tišina je bila glasnija od vređanja i grdnji
mog oca.
Učinio sam ono što je ispravno. Jebi se. Jebeno me nije briga šta ti misliš.
Teško sam disao, postajući bešnji svake sekunde.
„Da li ti misliš da je veterinar koji je prošle godine uspavao tvoju mačku išta
bolji?“ napao sam je, upućujući joj kratke poglede dok sam gledao put. „A?“
Njene usne su se zategle i mogao sam videti da joj suze opet klize. „Uradio si to
svojim rukama,“ plakala je, okrenula se ka meni i povikala. „Ubio si ga lično, a ja to
nikada ne bih mogla uraditi!“
„I zbog toga ćeš ti uvek biti slaba,“ dobacio sam. „Znaš li zbog čega je većina
ljudi na svetu nesrećna, Rika? Zbog toga što nemaju hrabrosti da učine jednu stvar
koja će im promeniti živote. Ta životinja je bila u agoniji, a i ti si bila u agoniji
posmatrajući to. Sada više ne pati.“
„Ja nisam slaba,“ raspravljala se, ali joj se svakako brada zatresla. „A i ono što si
učinio, nije me usrećilo. Zbog toga se ne osećam ništa bolje.“
Gadno sam se nasmešio. „Misliš da sam loš? Manje me ceniš? E pa, pogodi šta?
Jebe mi se šta ti misliš! Ti si trinaestogodišnji prtljag koji moja porodica mora da
čuva, koji neće postati ništa osim osamnaestogodišnje kopije svoje pijane majke!“
Oči su joj pocrvenele i izgledala je spremno da se slomi.

422
 „Samo što ti, verovatno, sa tim ožiljkom nećeš moći da upecaš bogatog muža,“
zarežao sam.
Uvukla je dah, izgledajući zapanjeno. Lice joj se razbilo a telo treslo od jecaja.
Zgrabila je ručicu na vratima i počela da je cima i vuče, pokušavajući da izađe iz
auta.
„Rika!“ povikao sam.
Vozio sam oko sto kilometara na sat!
Ispružio sam ruku, zgrabio je za zglobove i skrenuo u stranu autom koji je cvilio
dok se zaustavljao.
Napipala je vrata, otključala bravu i iskočila, pobegavši između drveća.
Izbacio sam auto iz brzine, povukao ručnu kočnicu, odgurnuo vrata da se otvore
i iskočio.
„Vraćaj se u auto!“ viknuo sam, zalupivši vrata.
Okrenula se. „Neću!“
Potrčao sam za njom. „Dođavola, gde misliš da si krenula? Imam sranja da
obavim! Nemam vremena za ovo!“
„Idem da vidim svog tatu,“ rekla je preko ramena. „Pešačiću do kuće.“
„Kako da nećeš. Ulazi u prokleti auto i prestani da me ljutiš.“
„Ostavi me na miru!“
Pušeći se od ljutnje, zaustavio sam se. Groblje je tačno sa druge strane brda, ali
je napolju mrkli mrak.
Vrteo sam glavom, povlačeći se unazad. „Dobro!“ Zarežao sam. „Onda idi poseti
svog tatu!“
Okrenuo sam se, dojurio da auta i ušao ostavljajući je tamo.
Pokrenuo sam motor i oklevao na trenutak. Mračno je. A ona je sama.
Jebi ga. Ukoliko želi da se ponaša kao derište, onda to nije moja greška.
Ubacio sam u brzinu i ubrzao niz ulicu uputivši se pravo ka mojoj kući.
Ostavio sam auto da radi, iskočio iz njega i otišao do baštenske šupe, iskopao
lopatu i vratio se do auta.
Uši su mi promrzle od oktobarske hladnoće, ali ostatak mog tela je još uvek goreo
od svađe.
Gledala me je, kao što me moj otac uvek gleda. Kao da je sve što učinim pogrešno.
Skupljao sam sve ono što je bilo u meni- bes i ova potreba koju ne mogu da
objasnim. Nešto unutar mene želi da se samouništi, želi da pravi haos i želi da radi
stvari koje drugi ne smeju.

423
 Ne želim da povredim ljude, ali što više vremena prolazi sve više imam utisak
kao da želim da otpuzim iz sopstvene glave.
Želim haos.
I umoran sam od osećaja bespomoćnosti. Umoran od toga da me on sputava.
Danas sam probao da učinim tešku stvar. Stvar koju niko drugi ne bi uradio a
koja je morala biti učinjena.
A ona me je gledala isto kao on. Kao da je nešto pogrešno u vezi mene.
Bacio sam lopatu u auto, sjurio se niz prolaz i otišao na jedino mesto gde mogu
razmisliti.
Crkva svetog Killiana.
Zaustavio sam se pored stare katedrale, ostavio farove uključene i otišao u stranu
počevši da kopam rupu. Pas nije imao ogrlicu, a nije mogao ostati izložen dovoljno
dugo da pronađem njegovog vlasnika, tako da sam ga morao sahraniti.
I ovo je jedno od mesta koje volim, tako da ima smisla to ovde učiniti.
Nakon što sam iskopao rupu dubine šezdesetak centimetara, vratio sam se do
auta i otvorio zadnja vrata, čuvši obaveštenja mog telefona sa prednjeg sedišta.
Momci se verovatno pitaju gde sam dođavola.
Trebao sam da odem kući i uzmem našu zalihu toalet papira, sprej u boji i eksere
za neke vragolije Đavolje Noći. Isto dosadno sranje koje uvek napravimo, pre nego
se napijemo u skladištu.
Ljuljao sam psa u naručju, ostavljajući ga umotanog u peškire i nosio ga do rupe,
gde sam kleknuo i polako ga smestio u rupu.
Krv je probila kroz peškir i moje ruke su bile prekrivene crvenom bojom. Obrisao
sam ih o farmerice a onda opet uzeo lopatu i zatrpao rupu.
Kada sam završio samo sam stajao tu… naslonjen na dugu, drvenu dršku lopate
dok sam gledao u gomilu sveže iskopane zemlje.
Ti si slab.
Ništa.
Prestani da me ljutiš.
Rekao sam joj iste stvari koje moj otac govori meni. Kako sam mogao to učiniti?
Ona nije slaba. Ona je dete.
Besan sam na svog oca i besan sam što ona to sve izvlači iz mene. Još od kad smo
bili mali.
I besan sam što sam odrastao tako ogorčen zbog svega. Nema mnogo toga što
može učiniti da se osećam dobro.

424
 Ali nisam je smeo povrediti. Kako sam mogao reći te stvari? Ja nisam on.
Uzdahnuo sam videvši paru kako izlazi na hladnoći iz mojih usta. Ledeno je ovde,
hladnoća je konačno prodrla u moje kosti podsetivši me da sam je ostavio. Samu. U
mraku. Na hladnoći.
Stigao sam do auta, ubacio lopatu pozadi i zgrbio telefon proveravajući koliko je
sati.
Jedan sat.
Ostavio sam je pre sat vremena.
Ušao sam u auto, pokrenuo ga i ubacio u rikverc, izvezao se i okrenuo. Ubacio
sam u prvu brzinu izlazeći na čistine niz stari prašnjavi put, gledajući u retrovizoru
kako stara katedrala nestaje u tami.
Ubrzao sam niz autoput i kroz kapiju na ulazu u naše naselje, pa skrenuo u
Grove Park Lane i ubrzao do kraja gde se nalazilo groblje Svetog Petra.
Rika je ušla u šumu i stigla na groblje sa zadnje strane, ali ja sam se samo
provezao, znajući tačno gde sam se uputio.
Grob njenog oca nije bio mnogo udaljen od naše porodične grobnice. On je mogao
priuštiti nešto tako veličanstveno, ali Schrader Fane nije bio pretenciozni seronja kao
muškarci u mojoj porodici. Jednostavno obeležje je bilo dovoljno, i sve što je smatrao
primerenim i u skladu sa njegovom voljom.
Vozio sam niz mračnu, krivudavu stazu, ničeg osim drveća i mora sivih, crnih i
belih spomenika sa moje leve i desne strane.
Stao sam na vrhu malog brda, parkirao se i ugasio auto, već primetivši ono za šta
sam mislio da je par nogu koji je ležao na travi nekoliko redova dalje.
Isuse.
Potrčao sam po travi između spomenika videvši Riku kako leži preko groba
njenog oca, sklupčana i sa privučenim rukama na grudima.
Stao sam i pogledao je uspavanu, na trenutak sam video onu bebu od pre mnogo
godina.
Kleknuo sam na koleno, podvukao ruke ispod njenog tela i podigao je, tako
malenu i laku.
Okrenula se u mom naručju. „Michael?“ upitala je.
„Psst,“ umirio sam je. „Tu sam.“
„Ne želim da idem kući,“ pobunila se, podigla i prebacila ruku preko mog
ramena, sa očima još uvek zatvorenim.
„Ni ja.“

425
 Uočio sam kamenu klupu nekoliko metara uz brdo i poneo je dok me
preplavljivala krivica zbog njene ledene kože.
Nisam je smeo ostaviti.
Seo sam na klupu držeći je u krilu dok je naslanjala glavu na moja prsa. Držao
sam je blizu sebe pokušavajući da je ugrejem ili da učinim bilo šta da bi se osećala
bolje.
„Nisam ti trebao reći sve one stvari,” priznao sam hrapavim glasom. „Tvoj
ožiljak nije ružan.”
Kliznula je rukama oko mog struka i pribila se uz mene drhteći. „Ti se nikad ne
izvinjavaš.” Izjavila je. „Nikome.”
„Ja se ne izvinjavam,” uzvratio sam, nekako se šaleći.
Ali sam se u stvari izvinjavao. Osećao sam se loše, ali mi je bilo teško čak i da
priznam da sam učinio nešto pogrešno. Verovatno jer moj otac ne propušta priliku
da me obavesti o tome.
Ali ona je u pravu. Ja se nikad ne izvinjavam. Ljudi prihvataju sranja koja ja
izvodim, ali ne i ona. Ona je pobegla od mene. U mrak. Na groblje.
„Ti imaš mnogo smelosti,” rekao sam joj. „Ja nemam. Ja sam samo kukavica koja
se iskaljuje na deci.”
„To nije tačno,“ odgovorila je i mogao sam reći da joj se na usnama od nekud
potkrao osmeh.
Ali ona ne vidi ono što ja vidim. Ona nije u mojoj glavi. Ja sam kukavica i ja sam
zloban, i sve vreme se osećam tako jebeno gnevno.
Pojačao sam svoj stisak oko nje pokušavajući da je ugrejem. „Dete, mogu li ti reći
nešto?“ upitao sam sa knedlom koja mi se stvarala u grlu. „Ja sam stalno uplašen.
Radim ono što mi on kaže da učinim. Stojim i govorim, ili ćutim, i nikad ne kažem
ne na ono što on želi. Nikad se nisam zauzeo za sebe.“
Rekao sam njoj da je slaba. Ali to sam bio ja. Ja sam slab. Mrzim ono što sam
postao. Sve se dešava u mojoj glavi a ja nemam kontrolu.
„Rika, mene ljudi ne vide,“ priznao sam. „Ja postojim samo kao njegov odraz.“
Malo je zabacila glavu, očiju još uvek zatvorenih.
„To nije tačno,“ mrmljala je pospano. „Ti si uvek prva osoba koju primetim u
prostoriji.“
Moje obrve su se spojile od tuge i okrenuo sam glavu uplašen da bi mogla čuti
moje otežano disanje.

426
 „Da li se sećaš kada je tvoja mama naterala tebe i tvoje drugove da povedete
Trevora i mene na planinarenje prošlog leta?“ upitala je. „Dozvolio si nam da činimo
sve što smo hteli. Pustio si nas da idemo blizu ivice na litici. Penjemo se na gromade.
Pustio si Trevora da psuje...“ Njeni prsti su se uvili na mom potiljku hvatajući moju
majicu. „Ali nas nisi puštao da odemo predaleko. Govorio si da treba da sačuvamo
snagu za povratak. Ti to radiš.“
„Na šta misliš?“
Udahnula je duboko i onda izdahnula. „Pa to je kao da čuvaš snagu za nešto.
Suzdržavaš se,“ rekla je, ugnezdivši se kod mene da bi joj bilo udobnije. „Ali to nema
nikakvog smisla. Život je jednosmeran i nema povratka. Šta čekaš?“
Grudi su mi zadrhtale na trenutak i zurio sam u nju, a njene reči su me udarile
poput kamiona.
Šta ja čekam?
Pravila, ograničenja, očekivanja i ono što se smatralo prihvatljivim, bile su stvari
koje su me sputavale, ali to su bile stvari koje su drugi stvorili. Ograničenja drugih
ljudi. Pravila i očekivanja drugih ljudi.
I oni su bili čista obmana. Ona su postojala jedino kada im ja dozvolim.
Apsolutno je u pravu.
Šta moj otac može da mi učini i da li ja uopšte marim za to?
Želim to.
Ne možeš to da imaš.
Dobro, šta će se desiti ako ja to ipak uzmem?
Želim to da uradim.
Ne smeš.
Ko će da me zaustavi.
Isuse, u pravu je. Jebote, šta ja čekam? Šta mi može učiniti?
Želim malo haosa, malo nevolje, malo zabave, šansu da odem tamo gde me srce
vodi...dođavola, ko će me zaustaviti?
Svaki napeti mišić u mom telu je počeo da se opušta, a čvorovi u mom stomaku
počeli su da se otpetljavaju. Koža mi je treperila, i osećao sam da mi se unutrašnjost
prevrće, primoravajući me da suzdržim osmeh.
A zatim sam udahnuo duboki, hladan dah, napunivši pluća vazduhom koji je
imao ukus kao voda u pustinji.
Da.

427
 Čuvao sam je u svom naručju, ustao, držeći je čvrsto dok sam je nosio nazad do
automobila.
Neću se zamarati time da je vodim kući. Ne želim da bude sama.
Uneo sam je u svoju kuću, hol je bio mračan s obzirom da je bilo skoro deset sati.
Moj otac je bez sumnje u gradu tokom noći, a moja majka je sigurno na putu za
krevet. Ali čim sam se popeo stepenicama, video sam je u hodniku. Rika je zaspala u
mojim rukama.
„Da li je ona dobro?“ Moja majka je pohitala ka nama već obučena u pidžamu sa
knjigom u rukama.
„Dobro je,“ odgovorio sam, zakoračivši u moju sobu.
Došao sam do mog kreveta, spustio je na prekrivač i povukao preko nje ćebe koje
je bilo u podnožju.
„Zašto je ne staviš u gostinsku sobu?“ moja majka je predložila.
Ali sam odmahnuo glavom. „Ja ću večeras spavati u jednoj od njih. Neka je u
mojoj sobi. Treba joj da se oseća sigurnom.“
A zatim sam pogledao u svoju majku. „Takođe bi trebalo ovde da ima svoju
sobu.“
Ona često ovde prespava od kako joj je otac poginuo, a s obzirom na ponašanje
njene majke, to se neće promeniti uskoro.
Neka ima svoj prostor ovde koji će joj dati osećaj doma.
Moja mama je klimnula glavom. „To je dobra ideja.“
Prošao sam pored svoje majke, zgrabio par čistih farmerica i majicu iz svog
ormara. „Jadno stvorenje.“ Moja majka ju je pomazila po kosi. „Tako krhka.“
„Ne, nije,“ ispravio sam je. „Nemoj da je tetošiš.“
Zgrabio sam crnu duksericu sa kapuljačom sa stolice pored vrata i ušao u
kupatilo da se presvučem, jer je krv psa bila svuda po mojim farmericama.
Nakon što sam se presvukao u čistu odeću, pozivao sam Kaia čuvši glasnu
muziku i mnoštvo glasova u pozadini.
„Da li još uvek imaš one maske koje smo prošlog vikenda koristili na pejntbolu?“
upitao sam, ubacujući novčanik u moje nove farmerice i provukavši prstima kroz
kosu.
„Da, u gepeku mog auta su,“ odgovorio je.
„Dobro. Okupi momke, i naći ćemo se kod Sticksa.“
„Šta ćemo da radimo?“
„Šta god poželimo,“ odgovorio sam.

428
 Zatim sam prekinuo vezu, vratio se u svoju spavaću sobu i bacio poslednji pogled
na Riku dok je spavala u mom krevetu
Ugao mojih usana se podigao i jedva sam čekao šta će se noćas dogoditi.
Iskvarila me je.

429
430