Moj Kutak - Nešto U Tebi

Moj kutak Nešto u tebi
1
Moj kutak
Nešto u tebi
2
Prvo poglavlje
Shay
Požurila sam niz hodnik trećeg sprata, vukući za sobom veliki

plastični kontejner za skladištenje i balansirajući kartonskom kutijom u
drugoj ruci. Morala bih da ostavim kutiju ispred doma gde me je Uber
ostavio. Ali, tamo odakle sam dolazila, niste ostavljali svoje stvari bez
nadzora, jer bi neko mogao da ih prisvoji.
"Ummmf," uzviknula sam kada je kutija iz moje ruke poletela u vazduh,

pala na pod i stvari se iz nje rasule svuda po hodniku.
"Pazi," rekla je devojka sa kojom sam se sudarila nastavljajući da se kreće

niz hodnik bez da se zaustavila da mi pomogne da pokupim svoje stvari.
Zagledala sam se u nju, dok je vrckala bokovima u prekratkom šorcu,

savršeno ukovrdžane plave kose koja se spuštala do njenog dupeta. Morala
sam da znam koga da po svaku cenu izbegavam na Cranmore University.
Kao da mi čita misli, bacila je pogled preko ramena na delić sekunde.

Naravno, morala je da bude lepa. Zašto su one zle uvek dobijale dobre
gene?
"Gubitnica," promrmljala je nestajući u sobi desno.
Gurnula sam naočare na nos, samo da bi ponovo skliznule sa njega kada

sam se spustila na kolena nasred hodnika. Osvrnula sam se oko sebe, ali
uprkos svim otvorenim vratima niz hodnik i muzici koja je prodirala kroz
njih, on je bio prazan. Uzela sam uramljenu fotografiju mene i moje mame
koja je sletela ispred mene, pazeći da ne zadržim dugo pogled na njoj.
Danas je trebalo da bude dobar dan. Novi početak. Nije bilo potrebe da
pokrećem tužne uspomene. Gurnula sam je u kutiju, a onda pokupila svoje
trofeje sa akademskog desetoboja koji su ležali na suprotnoj strani. Brzo
3
sam ih vratila u kutiju, ponižena što su me dva trofeja učinila tako

ponosnom.
"Izvini."
Podigla sam pogled i ugledala lepu brinetu sa roditeljima, kako pokušava

da prođe pored mene sa kutijama u naručju.
"Izvini," promrmljala sam i gurnula svoje stvari u stranu da bi mogli da

prođu.
"Treba li ti pomoć?" otac me je upitao sa sažaljenjem u očima.
Spustila sam glavu i promrmljala, "Ne, hvala."
Nisu insistirali da mi pomognu i krenuli su prema devojčinoj sobi dok sam

trpala u kutiju neke sveske, nov laptop, za koji sam uštedela dovoljno
novca da ga kupim (moleći se da nije uništen), i još neke sitnice.
Ustala sam sa kutijom u ruci i pretražujući brojeve ugledala sobu 333 na

desnoj strani. Uzela sam svoj plastični kontejner i krenula ka sobi. Zastala
sam na vratima. Porodica koja je upravo prošla pored mene raspakivala je
stvari.
"Hej," rekao je tata sa osmehom kada me je primetio kako stojim.

"Poznajemo te."
Naterala sam se na osmeh, pre nego što sam pogledala u brinetu koja je
očigledno bila moja cimerka Kendall. Njen društveni medij nije je realno
prikazivao. Izgledala je kao da bi mogla da bude model. Možda i jeste.
Razrogačenih očiju upijala je moje duge smeđe pletenice, rast od metar
šezdeset visine, četrdeset jedan kilogram težine, i verovatno je bila isto
toliko iznenađena mojim smernim izgledom. Razgovarale smo putem DM-
a, ali nije trebalo mnogo da shvatimo da smo potpune suprotnosti. Ona je
želela u sestrinstvo, a ja sam se nadala volontiranju na naučnom odeljenju
u laboratoriji. "Zdravo, Kendall."
4
Pogled joj se smekšao. "Shay?"
Klimnula sam glavom, trudeći se da ostavim utisak da sam kao i svi ostali
brucoši na koledžu koji žive studentskim životom. Nemojte me pogrešno
shvatiti. Bilo mi je drago što sam sama i počinjem ispočetka. Ali ne na isti
način kao svi drugi. Oni su videli život bez nadzora, kasnonoćne dolaske
bez pitanja i partijanje. Ja sam videla slobodu od svakodnevnog stresa i
nepoznatog.
"Šta se tamo dogodilo?" upitala je Kendallina mama. "Popustila ti je kutija?"
"To se desi kao upotrebiš karton," slagala sam.
Pogledala je moju kutiju i kontejner. "Želiš li da ti pomognemo sa ostalim

stvarima?"
Pocrvenela sam. "Ovo je sve što imam."
"Oh," rekla je, odjednom izgledajući da joj je toliko neprijatno kao što sam
se i ja osećala.
"Nemam mnogo stvari. Treba mi vrlo malo da preživim," nastavila sam,

nadajući se da nisam uvredila svoju novu cimerku koja je činilo se imala
trostruko više stvari od mene.
Kendallin tata se nasmešio. "Sve vreme govorim Kendall da je manje više."
Kendall je zakolutala očima na svog tatu, a onda pogledala u mene. "Drago

mi je što si minimalista. Gde bi u suprotnom stale sve moje stvari?"
Nasmešila se, a ja sam pomislila da je možda imati cimerku koja je potpuna
suprotnost meni bolje nego imati cimerku koja je podjednako neurotična u
vezi sa školom i uspešna koliko i ja.
"Kendall je rekla da si iz Colorada," rekla je njena majka raspakujući

Kendallinu posteljinu.
"Trideset minuta odavde."
5
"Želela si da ostaneš blizu kuće?" upitao je njen tata.
Ne. "Zapravo sam dobila punu stipendiju, pa je bio logičan izbor."
"Punu stipendiju?" upitala je Kendall. "Nisam to znala. Koji je tvoj glavni

predmet?"
"Biohemija."
Oči su joj se raširile. "Znači, moći ćeš da mi pomogneš u mojim naučnim

predmetima?"
"Naravno."
"Osećam početak velikog prijateljstva," rekao je njen tata.
Očekivala sam sarkazam kada sam pogledala u Kendall. Ali, umesto toga,
samo se nasmešila. "I ja isto."
Osetila sam olakšanje koje mi je govorilo-uprkos nepristojnom devojčinom

ponašanju-da će ovo ipak biti odlična prva godina koledža.
***
Bas rep pesme dopirao je kroz zid naše sobe. Pokrila sam uši
slušalicama pre nekoliko sati. Pokušala sam da zaspim sa jastukom preko
glave. Ali ništa nije moglo da priguši zvuk-ili vibraciju zida o moj krevet.
Uzela sam telefon sa stola pored mene. Dva sata ujutro. Nisam imala ništa
protiv da se drugi ljudi zabavljaju. Razumela sam to. Ovo je bio koledž. To
je bio prvi put da je većina ove dece bila samostalna. Ali, nastava je
počinjala za nekoliko sati. I pošto sam sve časove imala u sedam sati, neću
moći da funkcionišem ako se ovo nastavi. Možda nisu shvatali koliko je
muzika glasna. Bacila sam pogled na Kendallin krevet, čvrsto je spavala.
Pesma se završila i smeh je proleteo kroz zid. Odahnula sam sa olakšanjem

6
znajući da smeh mogu da podnesem. Ali, poznati zvuk basa prebrzo se

vratio.
To je to!
Izvukla sam noge ispod toplog pokrivača i izašla u hodnik odlazeći do

susednih vrata. Nisam želela da nekome uništim zabavu, ali bilo je kasno i
trebao mi je san. Lupila sam po vratima otvorenom šakom kako bi mogli
da me čuju. Čekala sam. U hodniku je muzika bila čak i glasnija. Zar se
niko drugi nije žalio?
Vrata su se otvorila i plavuša sa kojom sam se sudarila ranije danas stajala

je tamo samo u majici zureći u mene. "Šta je?" odbrusila je.
"Nadala sam se da ćeš moći da utišaš muziku. Imam časove u sedam

ujutro, i stvarno moram da spavam."
"Ne."
Trgla sam se. "Ne?"
"Ne," ponovila je pre nego što je prešla očima preko moje pidžame. "Da li je
to pidžama-kombinezon?"
Pogledala sam u svoj izbor pidžame. "Da."
Prasnula je u smeh. "O. Moj. Bože."
"Šta?" upitao je momak u njenoj sobi otvarajući vrata još malo. "Oh."
Wow. Njegova razbarušena tamna kosa, veoma gole grudi, rukav tetovaža,
bokserice, na trenutak su me izbacili iz ravnoteže. Nikada nisam bila tako
blizu skoro golog momka-da ne spominjem jednog koji je tako dobro
izgledao-ranije.
Njegove plave oči zagledale su se u moju crvenu pidžamu-kombinezon.

"To je nešto što se ne viđa svaki dan."
"Samo treba da utišate muziku," rekla sam mu, nadajući se njegovom

7
osećaju za razum.
"Ovo je koledž, Malena," rekao je.
Udahnula sam. "Malena?"
Zakikotao se još jednom prelazeći očima preko moje pidžame. "Ako cipela
odgovara 1."
"Ako cipela odgovara," progunđala sam, "nazvala bih vas bezobraznim

kretenima. Ali, nisam to uradila, zar ne? Lepo sam vas zamolila."
"Da li nas je upravo nazvala kretenima?" upitala je zla devojka.
"To je uradila," rekao joj je pre nego što su nam se oči srele. "Briši,
štreberko. Prekinula si nas, i ako postoji nešto što ja smatram bezobraznim,
je biti prekinut." I bez trunke kajanja zalupio mi je vrata u lice.
Stajala sam u praznom hodniku. Obrazi su mi pulsirali od vreline. Kako

sam mu i na sekundu pridala najmanji delić svoje pažnje? Nije bilo ničeg
goreg od ljudi koji su mislili da mogu da rade šta god žele.
Ali, radili su.
Muzika je nastavila da udara u moj zid sve dok nisam otišla na čas sledećeg
jutra u pola sedam pokazujući mi da nemaju nameru da se povuku.
Divno.
1
izraz koji se koristi da istakne da su neprijatne ili kritičke primedbe koje su o njemu
iznete verovatno istinite ili odgovarajuće
8
Drugo poglavlje
Shay
Ako je moj čas u sedam sati ujutro iz kalkulacija govorio o strogosti

školskog rada koji me čeka na Cranmoru, shvatila sam. Sedela sam na času
fizike u prvom redu sa svojim laptopom potpuno napunjenim, i mozgom
spremnim da upije svaku i najmanju informaciju koju je profesor Raymond
planirao da podeli sa nama. Živela sam i disala prirodne nauke i
matematiku. Nikada nisu zastarevale i uvek su zahtevale od mog uma da
radi prekovremeno. Radovala sam se izazovu. Čeznula sam za njim.
"Kako si spavala?"
Glava mi se trznula na desno.
Zli momak iz susedne sobe kliznuo je u stolicu pored mene za mojim

stolom sa drskim osmehom na licu.
Uprkos njegovom oštrom, ledenom mirisu koji se širio mojim čulima,

zgrabila sam svoje stvari u jednu ruku i skočila sa stolice. "Nema šanse."
Otišla sam na suprotnu stranu prostorije, sedajući pored devojke koja je
kucala na svom laptopu. Nema šanse da sedim pored njega tokom celog
semestra. Ne, kada znam šta se krije ispod prelepe spoljašnjosti.
"U redu, dame i gospodo," profesor Raymond je rekao ulazeći u učionicu i

spustio aktovku na katedru. "Ovo je fizika 101. Ako ste na pogrešnom
mestu najbolje je da odete sada, jer ako to ne uradite čeka vas pakleno
putovanje."
Nasmejala sam se dok je nekoliko studenata brzo izlazilo.
Sledećih sat vremena, bila sam u svojoj zoni, osećajući se kao kod kuće
među pojmovima koje sam poznavala i znanjem koga mi nikad nije bilo
dosta.
9
"Vidimo se u sredu," izjavio je profesor Raymond isključujući svoju

prezentaciju. "U međuvremenu, pročitajte stranice od dvadesete do
pedesete u udžbeniku. Imaćemo brzi kviz na početku časa, zato dođite na
vreme."
Svi su pokupili svoje stvari i krenuli prema vratima. Sačekala sam malo,
kako bih mogla da razgovaram sa profesorom. Prišla sam mu kada se
učionica ispraznila. "Profesore Raymond?"
Podigao je pogled sa telefona. Bio je mlađi nego što mi se učinilo sa mog

mesta, a neznatan broj sedih u njegovoj kozjoj bradici govorilo mi je da je u
kasnim tridesetim ili ranim četrdesetim godinama. "Da?"
"Ja sam Shay Miller."
Osmeh mu se raširio licem. "Vi ste gospođica Miller?"
Klimnula sam glavom.
"Mike Wilson me je zvao u vezi sa Vama."
Nasmešila sam se, znajući da je moj profesor fizike iz srednje škole obavio
poziv.
"Rekao je da biste voleli da volontirate, možda u laboratoriji ili tako nešto,"

nastavio je.
"Da! Moj san je da radim na istraživanju. Čak ću i čistiti podove ako to

znači moj ulazak u laboratoriju."
Nasmejao se. "Imamo osoblje koje to radi."
"Znam."
"Dozvolite mi da razmislim o tome," objasnio je. "Siguran sam da ćemo

pronaći nešto za Vas."
"Sjajno," rekla sam, po prvi put osetivši da sam tamo gde je i trebalo da
budem.
10
***
Te noći sam probuđena iz čvrstog sna. Neprestano lupanje na mojom

vratima učinilo je da mi srce ubrza rad i oči polete po mračnoj sobi.
Kendallin krevet je bio prazan. Mora da je zaboravila našu šifru vrata.
Uzela sam naočare i stavila ih, primetivši da je nešto posle ponoći na
njenom budilniku. Ustala sam iz kreveta i otvorila vrata.
Zli momak je stajao tamo, držeći ruke na ramu. "Ozbiljno," rekao je.
"Šta?" upitala sam, potpuno zbunjena njegovim pitanjem.
"Ti nisi želela da sediš pored mene?"
Usne su mi se razdvojile. "Zbog toga si me probudio?"
"Da."
"Ovde se radi o tvom egu?"
Spustio je ruke sa okvira i prekrstio ih na grudima. "Ne."
"Da, o tome se radi. Ne možeš da veruješ da neko ne želi da bude u tvojoj

blizini."
"Nije istina."
"Zašto si onda dođavola ovde?"
"Jer sam želeo da znaš da sam ti činio uslugu sedajući pored tvog
štreberskog dupeta."
"Mog štreberskog dupeta? Da li je taj izraz u širokoj primeni ili samo u

tvom uskom krugu prijatelja?"
Njegov pogled se spustio na moju plavu pidžamu-kombinezon. "Ako

termin odgovara."
11
"Slušaj. Vidim da se mučiš. Ali, da vidimo da li možeš da shvatiš ovo."

Uhvatila sam se za vrata i zalupila ih u njegovo lice.
Očekivala sam da će ponovo zalupati. Da će da vikne kroz njih. Da će da

dovede zlu devojku da ga podrži. Ali, nije uradio nijednu od tih stvari. Pa
sam se vratila u krevet i zatvorila oči, puštajući da mi misli o zlom momku
ispare iz glave.
Iako sam mislila da je to nemoguće, muzika koja je puštena u susednoj sobi

bila je glasnija od one prethodne noći.
Kreten.
12
TrećE poglavlje
Kason
Proverio sam vesti na svom telefonu, gledajući bolesne video snimke

kako Ousterman hvata vazduh na halfpipu 2. Tip je bio idiot, ali njegovi
trikovi su bili jebena droga. Ne da sam to ikome priznao. Pogotovo što ću
se takmičiti protiv njega na X Igrama u slopstilu 3. Kvalifikovao sam se za
Švajcarsku prošlog februara. Ali, bez snega u Coloradu do oktobra, imati
dobro uslove za snoubord pre Igara bilo je teško.
"Dobro jutro," rekao je profesor Raymond ulazeći u učionicu, kasneći na čas

fizike u sredu.
Nije mi smetalo. Mrzeo sam prirodne nauke. Ali, ako sam želeo da
diplomiram sledeće godine, morao sam ponovo da se uhvatim u koštac sa
zveri-jer sam već pao prošle godine.
"Nadam se da ste svi uspeli da pročitate one strane, jer kao što sam obećao,
pripremio sam vam kviz."
Gunđanje se začulo po učionici. Oči su mi poletele preko ramena gde sam

primetio kako se Malena ceri kao budala. Da li je zaista bila uzbuđena zbog
kviza? Bila je tako prokleto uvrnuta. Ali, priznavao sam joj jednu stvar.
Nije zakucala na Corina vrata od nedelje naveče. I, uprkos tamnim
kolutovima ispod očiju iza naočara, nosila se sa bukom.
"Kada otvorite svoje laptopove, pronaći ćete link za kviz u svojim e-

mailovima. Zatvorite svoje laptopove kad završite. Imate petnaest minuta."
Jeeeeboteeee.
2
polukružna staza za vožnju skejtborda
3
vrsta zimskog sporta
13
Otvorio sam kviz link i naježio se. Nisam pročitao stranice niti bi mi
informacije imale puno smisla i da jesam. Mučio sam se sa čitanjem. Bio je
to moj doživotni problem. Ali, znao sam kako da nadoknadim-obično.
Ponekad, koristio bih funkciju čitača teksta, ali sa prirodnim naukama i
matematikom, nije pomagalo. Zurio sam u ekran svog laptopa, nadajući se
da će mi odgovori sami doći. Ali, posle petnaest minuta, imao sam osećaj
da ću morati da odustanem od ovog predmeta. Želeo sam da budem
profesionalni snouborder. Ne fizičar. Ali, ako nisam hteo da me se roditelji
odreknu, morao sam da diplomiram. To je bio dogovor koji sam sklopio sa
njima pre ugovora o sponzorstvu sa Slopes snoubording opremom.
Zato su mi plaćali da vozim snoubord svakog vikenda od moje desete

godine. Zato su mi unajmili trenera da radi sa mnom vikendima. Zato su
plaćali moja putovanja na takmičenja pre nego što je Slopes uskočio.
"Zatvorite svoje laptopove," rekao je profesor Raymond.
Zalupio sam svoj laptop sa malo previše snage, uzrokujući da nekoliko

studenata preko ramena pogleda u mene.
"Hajde sada da razgovaramo o Charlesovom zakonu," nastavio je profesor

Raymond. "Ko može da mi kaže šta je to?"
Pogledao sam po prostoriji, pitajući se da li neko zna odgovor, jer ja

sigurno nisam. Malena je podigla ruku u vazduh.
Profesor Raymond se osmehnuo. "Ah, gospođica Miller?"
Gospođica Miller? Već je znao njeno ime?
"Prosvetlite nas."
"Charlesov zakon je princip po kome se svi gasovi šire podjednako na istoj

temperaturi, ako se drže pod stalnim pritiskom." Profesor Raymond je
otvorio usta da progovori, ali Malena-gospođica Miller ga je prekinula. "Što
uključuje i činjenicu da i pritisci svih gasova rastu na istoj temperaturi, ako
se nalaze u konstantnoj zapremini." Profesor Raymond je ponovo pokušao
14
da progovori, ali je gospođica Miller nastavila. "Zakon je zapravo tačan

samo kada su u pitanju idealni gasovi."
"Ni ja to ne bih bolje rekao," konačno je progovorio profesor Raymond. "Da

li neko zna odakle potiče ime zakona?"
Ruka gospođice Miller je poletela u vazduh. Pogledao sam okolo, ali samo
njena je bila podignuta.
Nasmešio se. "Gospođice Miller?"
"Ime zakonu dato je u čast Jacques Charlesu koji je eksperimentisao sa tim

kako je zapremina gasova zavisila od temperature. Nažalost, nikada nije
objavio svoj rad. Krajem 1700-te su to drugi učinili."
Moja teorija da je Malena bila štreber, pokazala se kao tačna.
I bila je prirodno-naučni štreber. Najbolji tip štrebera. Barem onaj čiju sam
pomoć trebao.
Shay
Pokupila sam svoje stvari i strpala ih u ranac, znajući da sam imala

uspeha u kvizu. Zabacila sam ranac preko ramena i krenula prema
vratima. Pre nego što sam uspela da zakoračim u hodnik, moj neprijatelj je
stao ispred mene, blokirajući mi vrata sa skejtbordom u ruci. "Pomeri se,"
rekla sam.
"Ne."
"Sve što treba da uradim je da pozovem pomoć," rekla sam.
Bacio je pogled na užurbani hodnik pun studenata koji su prolazili njime.

15
"A za šta tačno ti je potrebna pomoć?" upitao je, a njegove plave oči su se
vratile na mene. Bile su u tako oštrom kontrastu crnoj košulji koju je imao
na sebi.
Stisnula sam zube. "Sklanjaj mi se s puta."
"Znaš li koliko bi devojaka volelo da im se ja nađem na putu?"
Nisam mogla da sprečim da mi se oči zakolutaju. "Šta želiš?"
"Ima mnogo stvari koje bih želeo. Mir u svetu. Zvezdu na Bulevaru slavnih.
Zlatnu medalju-"
"Ozbiljno?" huknula sam, mrzeći ga što mi smeta i sprečava me da odem na

sledeći čas. "Neki od nas moraju da odu na svoj sledeći čas."
"Onda prestani da me prekidaš, treba mi nešto od tebe."
Frknula sam. "Kao provera stvarnosti?"
"Ozbiljan sam. Čini se da shvataš sve ove stvari iz fizike, a meni to treba."
Obrve su mi se spojile. "Postoje stvari koje se zovu knjige. Zašto ih ne

otvoriš i pročitaš?"
Crte lica su mu se promenile, a oštre linije okružile mu oči. "Ozbiljan sam,

Malena."
"Ne zovi me tako," odbrusila sam.
"Potrebna mi je tvoja pomoć."
Iz mene je izleteo sarkastičan smeh. "Tebi je potrebna moja pomoć?"
"Da," mrko je odgovorio.
"Dakle, dozvoli mi da ovo razjasnim. Kada sam ja tebe zamolila da smanjiš

muziku kako bih mogla da spavam, rekao si ne i postao još veći kreten i
pojačao je."
16
Njegov pogled držao je moj. Videla sam kako se njegova odlučnost da

zadrži kontakt očima koleba.
"Ali, sada želiš da ja pomognem tebi?"
"Da."
Ovaj momak je bio potpuni idiot. "Ne." Progurala sam se pored njega i
krenula niz hodnik i izašla iz zgrade ne osvrnuvši se. Zašto bih? Znala sam
da sam kupila sebi još jednu noć glasne muzike.
17
Četvrto poglavlje
Shay
"Hej, ima li ikakve šanse da pođeš sa mnom na žurku večeras?"
Podigla sam pogled sa svog domaćeg zadatka na Kendall koja je sedela na

svom krevetu.
"Ima li na meni nešto što vrišti žurka?"
Nasmejala se. "Hajde, sve što radiš je da učiš. Moraš malo da izađeš."
"Ko kaže?"
"Ja, i pošto sam tvoja cimerka koja ima privilegiju da te sluša kako hrčeš
noću, mislim da imam pravo na provod."
Nasmejala sam se u sebi, ceneći njenu ponudu da se druži sa mnom, ali

sam znala da su njene kandidatkinje za sestrinstvo mnogo zabavnije nego
što ću ja ikada biti.
Pokazala je na mene. "Mogu da vidim da razmišljaš o tome."
"Oh, dobro, razmišljam o tome. Razmišljam koliko je to strašna ideja."
Nasmejala se. "Hajde, ako bude loše, možeš da odeš."
"Kada postane loše," ispravila sam je.
"Otvori svoj um. Postaćeš naučnik, zar ne? Zar ti ne treba dokaz pre nego
što doneseš odluku?"
"To je bila hipoteza."
Zakolutala je očima. "Dooobro."
18
"Gde je ta žurka?"
"Van kampusa."
"Nemam šta da obučem," objasnila sam, nadajući se da će me to spasti

grozne noći koja će to sigurno postati.
"Naravno da imaš. Tvoja zelena majica ističe te lepe zelene oči."
Moji obrazi su se zagrejali, jer sam se osećala neprijatno zbog neočekivanog

komplimenta. Niko nikad ranije nije moje oči nazvao lepim. "Možda."
Zacvilela je. "Prihvatam."
Bacila sam pogled na sliku moje mame i mene pored kreveta. Imala sam
pet kada je fotografija snimljena, prvog dana mog vrtića. Stajala je iza mene
sa rukama na mojim sićušnim ramenima izgledajući tako ponosna na mene
u mojoj cvetnoj haljini i sa kutijom za ručak u ruci.
"Da li je to tvoja mama?" upitala je Kendall, osetivši da je moj um odlutao

sa naše priče o žurki na fotografiju.
"Da li će te posetiti?"
Odmahnula sam glavom. "Umrla je od kancera kada mi je bilo šest godina."
"Oh, Shay. Tako mi je žao. Nisam imala pojma."
Slegnula sam ramenima. "Bilo je to davno."
Pogledala je u sliku kao da je po prvi put zaista gleda. "Ličiš na nju."
Nasmešila sam se, srećna što Kendall može to da vidi. Ljudi su mi to

govorili tokom godina. To me je činilo da se osećam blisko njoj iako sam je
izgubila tako mlada.
"I tada si nosila pletenice," primetila je sa osmehom.
19
"Svakog jutra mi je plela kosu," rekla sam, a vizija tih dana materijalizovala
mi se u glavi. "Sedela bih na podu, između njenih nogu, a ona bi samo
radila na mojoj kosi."
"Zato ih još uvek nosiš," rekla je.
Razmišljala sam o njenim rečima, znajući bez sumnje da je to bila istina.
***
Izašle smo iz Ubera ispred kuće, van kampusa. Muzika je treštala u

dvospratnoj kući, a svetla su dopirala kroz prednje prozore koji su bili bez
zavesa ili roletni. Ljudi su stajali ispred na prednjem travnjaku dok su
ostali mogli da se vide unutra kroz prozore.
Kendall je imala na sebi šorc i top bez rukava. Pogledala sam dole u svoju
zelenu majicu, farmerke i crne kombat čizme bez kojih nikad nisam izašla
iz kuće.
"Izgledaš sjajno," uveravala me je Kendall.
Cenila sam što se trudila da se osećam prijatno u svojoj odeći, ali to je bilo
nepotrebno. Nikada nisam bila neko ko je pokušavao da se uklopi. Zašto bi
se mučila kad sam odskakala kao upaljen palac?
Probile smo se do grupe devojaka koja ju je dozivala. Kendall je pogledala

u mene pre nego što smo prišle njenim prijateljicama. "Ako se razdvojimo,
pošalji mi poruku da znam gde si."
"I ne zaboravi, ako mi ne bude bilo zabavno, odlazim. Što će se desiti za

nekih desetak minuta."
Nasmejala se. "Moja životna misija je da te nateram da se zabaviš."
20
Frknula sam. "Srećno s’ tim."
Pozdravila je svoje prijateljice koje su je brzo zagrlile kao da je nisu videle

godinama. Uljudno su me pogledale pre nego što smo ušle u kuću. Unutra
je muzika bila još glasnija i ljudi koji su u rukama držali crvene čaše,
ispunjavali su hodnik i sobe. Pogledala sam okolo, ne prepoznajući nikoga
u kući.
"Hajde da uzmemo piće," predložila je jedna od Kendallinih prijateljica.
Moj stomak je malo potonuo. Znala sam da je ovo koledž, ali ja nisam pila-
što je značilo da sam to uradila samo jednom u životu. I, to samo nekoliko
gutljaja piva. Postojala je genetska predispozicija ka zavisnosti, a znala sam
da ne želim da idem tim putem.
Pratile smo Kendalline prijateljice u kuhinju i pronašle bure u uglu. Jedna

od njih je punila čaše dodajući ih svakoj od nas. Uzela sam svoju radi
predstave, barem pokušavajući da se uklopim. Prešle smo u dnevnu sobu.
Ljudi su se gurali na sofi gledajući ogroman televizor. Na ekranu,
snouborderi su leteli preko brda, prevrtali se i izvodili trikove u vazduhu.
"To je Colorado za tebe," rekla sam Kendall pored sebe.
"Šta?"
"Momci više vole snoubording nego sve lepe devojke koje se pojave na
žurci."
"Zar ne znaš ko živi ovde?" upitala je.
Odmahnula sam glavom.
Nagnula se prema mom uvu. "Kason McCloud."
"Ko je Kason McCloud?"
"Neverovatan snouborder. Odlazi na X Igre u januaru. Da ne spominjem da

je predivan da umreš."
21
"Malena?" doviknuo je dubok glas iza mene. Hladna jeza spustila mi se niz
kičmu.
"To je on," prošaputala je Kendall.
"Udahnula sam, a onda se polako okrenula da se suočim sa svojim

Nimesisom... Kason McCloudom.
Zurio je u mene sa suprotne strane sobe.
Sada je imalo smisla. Čupava kosa. Pocepane farmerke koje su mu nisko

visile na kukovima. Crna Sloper košulja. Opušten stav. Skejtbord.
"Šta radiš u mojoj kući?" upitao je.
Namestila sam osmeh koji je bilo zaista bolno zadržati. "Zabavljam se. Šta
drugo?" Podigla sam čašu do usana i ispila da to i pokažem. Verovatno nije
bila najbolja ideja pošto nisam pila i težila sam četrdeset pet kilograma
mokra, ali očajna vremena zahtevala su očajne mere.
Podigao je obrvu, i nisam mogla da kažem da li je ljut ili zabavljen. "Tako

znači?"
Podigla sam bradu, ostavljajući utisak da sam mogla da se nosim sa

njegovim zastrašivanjem, ako je to ono što je planirao. "Da."
"Pa, onda, hajde da tebi i tvojim prijateljicama donesemo pravo piće," rekao
je, ubojito se osmehujući Kendall i njenim prijateljicama koje su se sve
uhvatile na tu udicu, najlon i visak.
Proklet bio.
"Hajdemo, dame," rekao je, okrenuo se i uputio ka drugoj sobi u zadnjem

delu kuće.
Pošto nisam imala drugog izbora, krenula sam za njima. Efekat od piva
koje sam popila počeo je da zrači u mojim obrazima. Ušla sam u ono što je
nekad bila trpezarija. Sada je imala bar u uglu sa puno boca pića na pultu.
22
Kason je otišao iza šanka i poređao pet čaša za nas pet devojaka. Počeo je
da toči nekoliko vrsta pića u svaku od njih i završio prelivajući ih nečim
crvenim. Dodao je svakoj od devojaka po jednu sa osmehom dok nije došao
do mog pića. Očekivala sam da će pljunuti u njega ili nešto slično, ali on ga
je samo pružio, pozivajući me da priđem bliže.
Ostala sam na mestu, predaleko da bih mogla da ga dohvatim, ali se nisam

pomerila.
Njegov drski osmeh mi je rekao da mi ga neće doneti.
Bože, mrzela sam ga.
Kendall mu je uzela piće iz ruke i pružila mi ga.
Kason se nasmejao. Izašao je iza šanka i zaustavio se ispred mene,

nagnuvši se prema mom uhu. Njegov arktički miris mi je lutao kroz čula.
"Napravio sam tvoje ekstra jako."
"Zašto? Zato što misliš da ne mogu da izdržim?"
"Ne. Već zato što je to jedino koje ćeš dobiti. Završi svoje piće i gubi se
odavde."
Usisala sam oštar dah kada su mi srednjoškolska sećanja preplavila um. Ni

tada nisam bila dobrodošla ni na jednoj dečjoj zabavi. Pretpostavljam da
nova lokacija nije promenila činjenicu da se nigde nisam uklapala. Pa,
imala sam novost za gospodina Vrelog Snoubordera. Novo mesto je značilo
nov stav, a ovu Shay nije bilo briga. "Pretpostavljam da ćeš onda morati da
me izbaciš pred svim svojim gostima, jer ja ne odlazim. Došla sam ovde da
se zabavim, i zabaviću se."
Ništa nije rekao, iako se činilo da su mu oči potamnele i vilica počela da

pulsira. "Videćemo još." Odšetao je i ja sam oslobodila dah koji sam
nesvesno zadržavala.
"Poznaješ Kason McClouda?" upitala je Kendall, pritrčavši do mene da se
23
informiše.
"On je razlog zašto naša komšinica pušta noću muziku tako prokleto
glasno," objasnila sam.
"Zar to radi?" upitala je Kendall, potpuno nesvesna mučenja kroz koje sam
prolazila.
"Čini se da su ona i gospodin Snouborder zajedno," objasnila sam.
"Pa, to je sranje," rekla je, izgledajući potpuno razočarano. "Šta ti je upravo

govorio? Izgledalo je da vas dvoje razgovarate o više od muzike."
Otpila sam piće, lecnuvši se od njegove jačine. Nije lagao. Kreten. "Ni o
čemu bitnom."
Nekoliko Kendallinih prijateljica igralo je ping-pong u podrumu, pa smo

provele oko sat vremena posmatrajući ih. Momci protiv kojih su igrale, bili
su takođe snouborderi. Prema onome što mi je Kendall rekla, činilo se da
ovi momci zajedno sa Kasonom, treniraju za X Igre koje će se održati u
Aspenu sledećeg januara. Pitala sam se zašto se Kason, ako je bio
profesionalni snouborder, čak i zamarao školom-i zašto je mario da li će
položiti fiziku?
"Šta ona radi ovde?" javio se visok glas u blizini.
Bacila sam pogled preko ramena i ugledala moju komšinicu. Njene oči
bacale su bodeže na mene. Divno. Okrenula sam se od nje, ne pridajući joj
na značaju.
"Kombat čizme?" promrmljala je naša komšinica kada je došla ispred mene,

a nos joj se nabrao od gađenja pri pogledu na moje čizme. "Da li spavaš u
tim stvarima-oh, čekaj. Ne, ne spavaš. Spavaš u zeki 4."
Osećala sam se kao da su me polili kantom ledene vode. Nisam bila neko
4kombinezon pidžama
24
ko voli pažnju. Prokletstvo, izbegavala sam je po svaku cenu pokušavajući

da se uklopim u okolinu. Ali, ova kučka jednostavno nije htela da
odustane. "Da. Spavam. Tako su udobne."
"Samo idi," zarežala je. "Niko te ne želi ovde."
Kendall se okrenula i prekrstila ruke. "Ja želim Shay ovde, kao i moje
prijateljice."
"O, vidi, kako slatko," podsmehnula se. "To je zaštitna-štreber-brigada."
Htela sam da umrem. Da se uvučem u rupu i umrem znajući da je svako

oko u tom podrumu uprto u nas.
"Cora!" pozvao je Kason.
Sve oči u podrumu pogledale su u njega koji je stajao na pola puta niz
stepenice, uključujući moju komšinicu, za koju sam sada razumela da se
zove Cora.
"Tražio sam te, bebo," nastavio je Kason. "Dođi gore."
Ne pogledavši više u mene, Cora se uputila ka stepenicama, i dalje

nesigurnih koraka, ali dovoljno da je odvedu do Kasona.
Pošto je Cora otišla i vazduh koji je isisala se vratio u prostoriju, progutala

sam ostatak pića i pogledala u Kendall. "Hvala ti."
"Nema ničeg goreg od zle devojke." Slegnula je ramenima. "Ali,

pretpostavljam da neko mora i tu ulogu da odigra."
Ostale smo u podrumu još sat vremena i gledale još ping-ponga. Dejstvo
alkohola počelo je da čini stvari pomalo nejasnim, pa sam znala da sam
završila. Trebajući kupatilo, krenula sam gore pomalo nestabilna.
Promolila sam glavu u svaku otvorenu sobu.
"Na spratu je," momak koga sam prepoznala sa ping-ponga mi je

doviknuo.
25
"Šta?"
"Kupatilo. To je ono što tražiš, zar ne?"
"Prostorija na kraju hodnika. Ne obaziri se na nered."
"Hvala." Popela sam se uz stepenice i požurila niz hodnik do otvorenih

vrata na kraju, sa olakšanjem što je bilo slobodno. Nakon što sam obavila
posao, zagledala sam se u sebe u ogledalu, perući ruke. Definitivno sam
bila pijana. Skoro da nisam mogla da se prepoznam.
Šta sam radila tamo?
Očigledno se nisam uklapala. Dva puta mi je rečeno da nisam poželjna

ovde. Ali, ono što stara Shay ne bi uradila bila je posebna priča. Bila sam
ponosna na sebe što sam to uradila, ali bih lagala rekavši da nisam
spremna na posledice.
Osušila sam ruke toalet papirom, pošto nije bilo peškira i bacila ga u korpu.
Otvorila sam vrata i dahnula, "Isuse Hriste."
Kason je blokirao vrata skrštenih ruku. "Jesi li završila sa isticanjem

poente?"
"A koja bi to poenta bila?" upitala sam, uhvativši lagani drhtaj u svom
glasu.
"Da radiš ono što hoćeš. Bez obzira na sve."
"Jednostavno me nije briga šta nasilnici poput tebe i Core mislite."
Glava mu se trznula unazad. "Nasilnici?"
"Nasilnici. Mislite da možete da gurate sve oko sebe i loše se ponašate

prema nama, jer smo niko."
"Moram li da te podsetim koliko si se loše ti ponašala prema meni kada sam
26
tražio tvoju pomoć?" izazivao me je.
Odbrusila sam. "Kao da si zaista bio povređen."
"Ne povređen. Ljut."
Prekrstila sam ruke. "Pa, nadam se da ćeš biti srećan što upravo napuštam
tvoju žurku. Nema više gubitnika koji će ti kvariti zabavu."
"Ti nisi gubitnik."
Nakrivila sam glavu. "Kako da ne."
"Kučka jesi, ali nisi gubitnik."
Nasmejala sam se u sebi. To sam mogla da podnesem.
27
Peto poglavlje
Shay
Odgurnula sam ćebad sa svog tela koje je prekrivao znoj. Bila je moja
krivica što sam popila onoliko alkohola. Očigledno je pokušavao da
pobegne iz mog organizma kroz svaku moguću poru. Otkotrljala sam se na
sredinu kreveta, udarajući u nešto tvrdo-i ljudsko.
Skočila sam, pala sa ivice kreveta i sletela na tepih. Tepih? Moja soba u
domu nije imala tepih.
Oči su mi poletele po nepoznatoj sobi. Snoubordovi su stajali u svim

uglovima prostorije.
O. Moj. Bože.
Pogledala sam dole u grudnjak i gaćice koje sam imala na sebi i zgrabila
ćebe sa kreveta da se pokrijem.
Omojbože. Omojbože. Omojbože.
"Suviše je rano," progunđao je hrapav glas.
Ukočila sam se.
Molim te ne.
Molim te. Bože. Ne.
Podigla sam se na kolena, umotana u ćebe, virnuvši u osobu u krevetu.

Kason je ležao na stomaku samo u boksericama, licem okrenut prema meni
na jastuku, ali zatvorenih očiju.
Možda je spavao. Možda je govorio u snu.
28
Da. Prihvatiću to.
Pretražila sam sobu, očajna da pronađem svoju odeću i čizme. Ustala sam i
na prstima prošla po sobi, uzimajući majicu sa komode, farmerke sa poda i
čizme sa poda pored vrata.
"Da li zaista misliš da te ne čujem?" promrmljao je.
"Nastavi da spavaš," prošaputala sam. "Ti sanjaš. Veoma loš san."
"Moji snovi obično ne sadrže tebe, Malena. Ali, posle prošle noći..."
Gađala sam ga čizmom u leđa svom snagom koju sam imala u sebi.
Skočio je, bacajući bodeže na mene. "Koji kurac?"
"To je ono što ja mislim," zarežala sam, pokušavajući da ne povisim glas iz

straha da će me neko čuti. "Nikad, čak i da mi život zavisi od toga, ne bih
ušla ovde dobrovoljno. Da li si me drogirao?"
Kosa mu je bila sva raščupana, a oči pospane. "Drogirao te? Jesi li luda?"
Prešao je rukama gore-dole po licu.
"Kako bih drugačije završila ovde?" Oči su mi se spustile na ćebe u koje

sam bila umotana i osetila sam mučninu u stomaku. "Imajući samo ovo na
sebi?"
"To je zapravo zaista smešna priča."
Podigla sam dlan. "Stani."
Spustio je noge sa kreveta i stavio laktove na kolena, ne govoreći ništa za

promenu.
"Jesmo li?" zgrčila sam se, pripremajući se za najgori mogući odgovor.
Usne su mu se iskrivile u drski osmeh. "Mi nismo. Ali, ti si mene učinila

veoma srećnim čovekom."
Kao da mi je pod iskliznuo pod nogama. "Zašto?" Reč jedva da je napustila

29
moja usta kada je pomisao da sam uradila išta da njega usrećim učinila da
mi se stomak uskomeša.
"Zašto? Nijedna devojka nikada nije pitala zašto," objasnio je. "Više je bilo
kao, 'kada ćeš mi dozvoliti da to ponovo uradim?'"
Oči su mi se iskolačile i teško sam progutala. "Ja ne radim takve stvari."
"Pa, uradila si prošle noći-i samo da znaš, bilo je dobrovoljno. Ti si bila ona
koja je to inicirala."
"Ja to nikad ne bih uradila."
Slegnuo je ramenima kao da je bio nevina žrtva. "Ja ne zaboravljam stvari."
"Prilično sam iznenađen što si uspela da zaboraviš nešto tako-"
"Ne sviđaš mi se!" Uzviknula sam.
"To nije ono što si sinoć govorila."
Zatvorila sam oči, stisnuvši most nosa. Čekaj. Oči su mi se naglo otvorile.
"Gde su mi naočare?"
Posegnuo je prema noćnom stočiću, uzeo moje naočare i pružio mi ih.
Pažljivo, da ne dodirnem nijedan njegov deo, zgrabila sam ih i gurnula na

lice. "Kako sam ušla ovde?" Pogledala sam po sobi, pokušavajući da se
setim bilo čega.
"Nakon što smo naleteli jedno na drugo pored kupatila, tražila si da vidiš
moju sobu."
"Nikad to ne bih tražila-"
Slegnuo je ramenima. "Ovde si, zar ne?"
Sećam se da sam naletela na njega, ali onda je sve postalo nejasno. "Čak ti
se i ne sviđam."
30
"Sinoć si mi se jako svidela."
Srce je počelo da mi lupa u grudima. "Imaš devojku. Gde je ona bila?"
"Ona mi nije devojka i onesvestila se odmah nakon što sam spasao tvoje
dupe od njenog besa."
"Udahnula sam setivši se da me jeste spasao od njenog pokušaja da me

osramoti. Ali, to nije objašnjavalo zašto sam završila u njegovoj sobi samo u
grudnjaku i gaćicama. Niti je objašnjavalo zašto bi od svih na žurci želeo
mene u svom krevetu. Ili zašto bi to ikad dovelo do-nečeg drugog. Nije
imalo nikakvog smisla. Ja nisam bila taj tip devojke. "Kakva vrsta osobe
iskorišćava pijanu devojku?"
Oblizao je usne na to pitanje. "Nisam znao da si pijana."
"Sereš. Treznoj mi se nikad ne bi svideo."
"Ne brini. Moj ego može to da podnese."
"Moram da se obučem."
"Onda se obuci," rekao je. "Nije da te nisam video sinoć. Imam te čak i na
videu kad poželim da ponovo to proživim."
Krv mi je jurnula u obraze, a zvuk mi je hučao u ušima. "Ti šta?"
Usne su mu se podigle u uglovima. "Čula si me."
Ispružila sam dlan. "Daj mi ga."
"Dvadeset prvi je vek, Malena. Nije na kaseti. Tamo je napolju lebdeći na

oblaku."
Stisnula sam zube, pokušavajući da ostanem mirna, ali sam znala da je to

skoro nemoguće. Mrzela sam ga. Mrzela sam ga sa svim što sam imala.
"Obriši ga."
"Ne."
31
Shvatila sam, bez ikakve sumnje da se nalazim u bezizlaznoj situaciji. Bio je

preko metar osamdeset visok i duplo teži od mene. Nije bilo kao da sam
mogla da se rvem s’ njim za telefon. I, čak i ako bih uspela nekako da ga se
domognem i uništim video, bio je u pravu. Video se nalazio na iCloud 5, i
lako je mogao biti vraćen sa drugog uređaja. Nisam mogla ništa da uradim
i taj osećaj bespomoćnosti mogao bi da bude moja smrt. "Tužiću te."
"Za šta? Nisam te terao da klekneš?"
Stomak mi se okrenuo znajući da ne radim takve stvari. Nikad pri zdravoj

pameti ne bih uradila tako nešto. "Mrzim te."
"Znam."
Bacila sam drugu čizmu na njega, ali je ovog puta izbegao i ona je nekoliko
puta odskočila po podu iza njega.
"Prekini sa tim sranjem. Nisam te naterao da dođeš ovde. Čak nije bila ni
moja ideja da nas snimim."
Prešla sam na suprotnu stranu njegovog kreveta i sela tako da nisam

morala da gledam njegovo lice. Navukla sam majicu preko glave, a zatim
se uvukla u farmerke pre nego što sam odbacila ćebe. Gurnula sam noge u
čizme i otišla do vrata ne pogledavši ga.
"Čekaj," pozvao je.
Nisam, otvarajući vrata izašla sam u hodnik.
"Podučavaj me i ja ću ga izbrisati."
Zastala sam na kratko, i najmanji osećaj olakšanja prošao je kroz mene.
5
Apple-ova usluga koja bezbedno pohranjuje podatke u oblaku i automatski ih ažurira na svim Vašim uređajima
32
Šesto poglavlje
Shay
"Moraš da ustaneš," rekla je Kendall. Držala sam pokrivač preko glave

ne želeći da vidim ili razgovaram sa bilo kim. Bila sam ponižena što sam
morala da prođem kroz hod srama tog jutra. Nisam želela da Kendall i
njene prijateljice misle da sam taj tip devojke. Jer, nisam bila! "Reci mi
ponovo šta se desilo."
Uzdahnula je i sela na ivicu mog kreveta čineći da se dušek lagano spusti

pod njenom težinom. "Pošla sam da te tražim kada smo odlučile da odemo,
i naletela sam na Kasona u hodniku na spratu."
"Da li bio obučen?"
Ona se zakikotala. "Na žalost."
"Šta je rekao?"
"Rekao je da si povratila u kupatilu, i da će se on pobrinuti za tebe."
Frknula sam. Briga o meni nije baš ono što se desilo. Ufff. Ovo nema
nikakvog smisla.
"Da li sam pogrešila što sam te ostavila sa njim?"
Moglo bi se reći. "Kako si mogla da znaš da je lagao."
"Ko kaže da je lagao?" upitala je. "Samo zato što ne možeš da se setiš da ti je
pozlilo, ne znači da nije."
Ako mi je pozlilo, zašto mi to nije rekao? "Žao mi je što se ovo dogodilo."
"Ne budi luda. Kad bi znala koliko noći sam se molila porcelanskim
33
bogovima, ne bi se izvinjavala."
"Ja samo ne... radim takve stvari." Kao ikad.
"Oh, sada se osećam krivom što sam te naterala da pođeš sa mnom."
Smakla sam pokrivač sa glave i pogledala u njeno lice puno krivice. "Niko
nije kriv osim mene. Trebalo je da znam da ne mogu da podnesem piće."
Moj telefon je zazvonio negde blizu kreveta.
Kendall ga je podigla sa stola. "Poruka od Vrućeg Snoubordera," obavestila

me je gledajući u ekran.
"Šta?" dahnula sam, a pokrivač je pao sa mene kada sam skočila gore i
proverila ekran.
Biblioteka. 8. Sutra uveče.
Kason
Izabrao sam sto u krajnjem uglu poslednjeg sprata biblioteke,

nadajući se da me niko neće videti sa Malenom. Iako sam je pustio da
veruje da su stvari eskalirale između nas dvoje, nisam imao nameru da
dodirnem devicu-jer je ona definitivno bila devica. I nimalo moj tip. Ali,
lagao bih ako bi rekao da nisam uživao gledajući je kako se grči na pomisao
da se spustila za mene. Istini za volju, to je bilo jedino što sam mogao da
smislim kako bih je naterao da me podučava. Naletevši na nju dok je
napuštala moje kupatilo pokrenula se ideja i znajući da je na ivici da se
onesvesti, učinio sam da se to dogodi.
Stavio sam slušalice čekajući je da se pojavi, puštajući poznate pesme.
34
Zatvorio sam oči i vizuelizovao vratolomije koje sam želeo da izvedem na

Igrama. Vizuelizovao sam publiku koja je navijala. Vizuelizovao sam
primanje zlatne medalje posle moje finalne vožnje. Bio sam samo u
pozitivnom kada se ticalo snoubordinga. Nije bilo svrhe brinuti da neću
uspeti da izvedem trik. Bilo je važnije pretpostaviti da hoću.
Glasan udarac o sto praćen naletom vazduha učinio je da mi se oči naglo

otvore. Malena je stajala tamo sa prekrštenim rukama i hrpom knjiga
nagomilanih visoko ispred mene.
Izvukao sam slušalice iz ušiju, a muzika se i dalje prelivala iz njih.
"Ne volim da mi se naređuje," zarežala je.
"Shvatio. Sledeći put daću ti dva izbora."
Zakolutala je očima i sela na stolicu preko puta mene. Izgledala je drugačije

nego juče ujutro. Manje spremna da me ubije. Ali, još uvek je nosila naočare
i te pletenice koji su izgledali vruće samo na belim zečevima u crtanim
filmovima. "Otvori dvadesetu stranu. Pretpostavljam da se nisi zamarao
čitanjem."
"Da li sam ti bio prvi?" upitao sam, želeći da je vidim kako gori.
Podigla je pogled, prikovavši me očima. "Ako ovako želiš da provedeš

našu sesiju učenja, nećeš ništa naučiti."
"Znači, nećeš da mi kažeš?"
Zatvorila je oči, i mogao sam videti kako iritacija prelazi preko njenih crta
lica. Pokušavala je da ostane mirna iako sam znao da je sve što je htela da
uradi da odradi svoje i uzme video-onaj koji zapravo nije postojao.
I, ma koliko sam se zabavljao zadirkujući je, ona se nije zabavljala. Pošto

nisam bio potpuni kreten-i trebala mi je njena pomoć, prestao sam. "U
redu. Dvadeseta strana." Otvorio sam svoju knjigu na toj stranici.
"Pogledaj jednačinu na dnu. Vidiš li gde se govori o orbitalnoj brzini?"

35
Klimnuo sam glavom.
"Ona kaže da brzina potrebna za ostanak satelita u orbiti oko centralnog

tela-poput planete ili sunca-zavisi od radijusa orbite i mase centralnog tela.
Jednačina koja izražava odnos između ovih promenljivih izvedena je
kombinovanjem definicija ubrzanog kružnog kretanja sa Newtonovim
zakonom o gravitaciji."
"Kao da govoriš drugim jezikom."
Ramena su joj se spustila.
"Nikada nisam rekla da će ovo biti lako."
"U redu. Dakle, pogledaj jednačinu. v=SQRT (GxM centralno/R), gde je

M-centralno masa centralnog tela oko koga se satelit kreće, R je radijus
orbite , a G je 6,673x10-11 N.m2/kg
"Možemo li možda početi od toga šta je radijus?"
"Da li se šališ?"
"Da li se smejem?" Bio sam mrtav ozbiljan.
"Radijus je segment linije koja se proteže od centra kruga ili sfere do obima
ili circum refence."
"O, da," rekao sam, nekako se sećajući toga sa časova matematike u srednjoj
školi.
Provela je sledećih sat vremena objašnjavajući mi termine, koje su sigurno

svi znali osim mene. Iako sam znao da ju je nerviralo što mora da prelazi
sve od početka, uradila je to ne žaleći se.
"Stvarno si pametna," rekao sam na kraju naše sesije dok je trpala knjige
nazad u svoj ranac.
"Stvarno si glup," uzvratila je, iako sam znao da nije to mislila. Samo me je
mrzela.
36
"Ja sam disleksičan," objasnio sam, gledajući kako shvatanje prelazi preko
njenih crta lica na delić sekunde.
"Krijem to dobro. Svi mentori koje su moji roditelji zapošljavali nisu mogli
da pomognu, pa su velike šanse da ni ti nećeš moći."
"Zvuči kao izazov," rekla je ne pogledavši u mene. "Kako si uspeo da

doguraš dovde?"
"Tako što sam nagovarao lepe devojke da rade moj posao umesto mene."
Pogledala me je i suzila oči.
"Šalim se. Kao."
Odmahnula je glavom, odbacujući moje reči.
"Imam tehnike koje koristim," objasnio sam.
"Kao šta?"
"Aplikacije za diktiranje i fleš kartice. Ali, pošto sam jako zauzet većinu
vremena putovanjima, učenje mi je na neki način ostalo po strani."
"Zašto si uopšte u školi, ako je tvoj fokus na snoubordingu?"
Zavalio sam se u stolici i prekrstio ruke. "Dakle, znaš ko sam ja?"
"Neko mi je rekao," rekla je ustajući. "Ne da mi je to išta značilo. Ne pratim

sport."
"Mogla bi da pogledaš neki od mojih video zapisa. Možeš ih naći na

internetu."
Prebacila je svoju tešku torbu preko ramena. "Ne, hvala."
"Opet idemo sa slamanjem ega. Da li je to tvoja stvar?"
Slegnula je ramenima pre nego što je otišla i ostavila me samog u uglu

biblioteke.
37
Morao sam da joj čestitam. Nisam verovao da će izdržati ceo sat. Ali, jeste.
Možda je Malena imala više odlučnosti u sebi nego što sam mislio.
38
Sedmo poglavlje
Shay
Ležala sam na krevetu, istražujući sve što je trebalo znati o disleksiji na

svom laptopu. Nešto što je Kason izbacio na sto tokom mučenja koje se
zove podučavanje njega. Mislila sam da ću ga prošetati kroz nekoliko prvih
poglavlja, dati mu neke formule, i on će izbrisati video. Ali, sada znajući da
neće moći da primi informacije osim ako mu ih ne budem davala na
kašičicu, trebale su mi neke smernice.
Nije bilo načina da se ikada opustim sa tim video zapisom koji mi je visio
nad glavom-ili ideja da sam uradila nešto sa njima tako izvan mog
karaktera. Izjedalo me je. Ne znajući da li ga je gledao svake večeri. Ne
znajući da li ga je pokazao prijateljima. Da li sam postala predmet
podsmeha u njegovoj kući?
Razbijala sam mozak tražeći deliće sećanja. Nekih emocija. Nečega, nečega.
Ali nisam mogla po cenu života da se setim bilo čega što se desilo između
nas. Kako sam mogla da nešto što nikad ranije nisam uradila-nešto što bih
uradila samo sa nekim koga volim-da tako lako zaboravim?
Morala sam da završim sa Kasonom McCloudom. Onda ću možda, moći

da povratim svoj razum. Pa sam uradila jedinu stvar koju sam mogla.
Navukla sam hrabro lice i izdržala sve što mi se našlo na putu. Kao što sam
radila celog svog života.
Telefon je zazvonio pored mene i bacila sam pogled na njega. Hladna jeza
mi je prošla kičmom kada sam ugledala broj. Nekako sam uspela da
isključim taj deo svog života dok sam bila u školi. Ako bi se pretvarala da
ne postoji, i nije postojao. Zato sam pustila da zvoni i dalje sve dok ekran
nije zasvetleo sa propuštenim pozivom.
Ispustila sam dug dah pre nego što sam izbrisala poziv.
39
Kason
"Šta je sa Corom?" upitao je moj najbolji prijatelj Thayer dok smo vozili
skejtbord kampusom, izvodeći predstavu pred ljudima kad god bismo
naišli na metalnu ogradu ili gomilu stepenica.
"Čoveče, ona me ne ostavlja na miru," objasnio sam.
"Kao da si se dogovorio sa đavolom kada si pristao da te Slopes

sponzoriše," rekao je. "Odbaciće tvoju guzicu, ako mu povrediš ćerku."
"Vidi, nisam protiv toga da se ponekad pojebemo, ali ona hoće više, a meni
to očigledno nije potrebno."
"Samo budi iskren prema njoj," rekao je prelazeći preko ivičnjaka.
"Ona pominje moje sponzorstvo svaki put kad joj se učini da je guram od
sebe."
"Druže, ona je zgodna i sve. Ali, ne možeš imati devojku koja će ti nad
glavom držati sponzorstvo. Pogotovo kad ima mnogo drugih sponzora koji
će se poredati u liniju ako ovo propadne."
"Svi te teraju da skačeš kroz obruče, bez obzira s’ kim si," rekao sam.
"Nikad nisu zadovoljni. Ili žele više postova na društvenim mrežama sa
bolesnim trikovima ili da igraš njihova sranja bez obzira koliko su ružna."
"Zar ne želiš da se radi samo o snoubordingu? Kao kad smo bili dva
desetogodišnja derišta oguljenih kolena? Upitao je Thayer.
"Ponekad. Ali, znaš jednom kada osvojiš medalju i izvedeš trikove koje
niko drugi ne može, ta visina samo te ponovo vuče prema sebi."
"Misliš da ćeš osvojiti zlato u Aspenu?" upitao je.
"Da."
40
Nasmejao se, znajući da sam arogantan kučkin sin. Poznavao me je duže

nego iko s’ kim sam se družio ovih dana. Takođe je znao koliko sam jako
želeo zlato. Bronza i srebro bi bili sjajni, ali trebalo mi je zlato ove godine.
Thayer je bio dobar koliko i ja u snoubordu, ali je mrzeo da skače kroz
obruče za sponzore, pa nije to radio. Barem je tako govorio. Pitao sam se da
li je to imalo više veze sa gubitkom majke prošle godine, zbog čega je
izgubio želju. Ali, pošto on nije pričao o njoj, ja nisam navaljivao. "Hej, u
čemu je stvar sa pletenicama?"
Umalo sam se ugušio. "Šta?"
"Video sam je kako se penje gore u subotu uveče i nikad se nije vratila
dole."
Jebote. Kako da objasnim to sranje? "Pomaže mi u nečemu," objasnio sam,

izostavljajući pojedinosti. Možda je bio moj najbolji prijatelj, ali nije morao
da zna koliko sam se teško borio sa školom. Uvek sam glumio kao da me
nije briga. Bilo je nečega u tome da ljudi znaju koliko sam se zaista teško
borio zbog čega sam se osećao ranjivim. Zato nisam mogao da verujem da
sam rekao Malenoj. Kada me je nazvala glupim, nešto u meni se pomerilo.
Iako sam znao da se šalila, bilo je kao da sam još uvek morao da joj
dokažem da nisam.
"Kladim se da ti pomaže u nečemu," rekao je Thayer.
Prasnuli smo u smeh probijajući se kroz kampus.
41
Osmo poglavlje
Shay
Virnula sam preko učionice u Kasona, pitajući se da li mu je trud koji

smo uložili u nedelju uveče pomogao da položi neočekivani kviz koji nam
je dodelio profesor Raymond. Njegova olovka se kretala preko papira.
Kada se čas završio, pobegao je pre nego što sam ja spakovala ranac. U
hodniku sam ga videla kako drži skejtbord i razgovara sa nekim drugim
skejtborderima. Susreo je moje oči, ali je brzo skrenuo pogled. Nisam znala
da li je to značilo da je loše prošao u kvizu i da je proklinjao moje veštine
podučavanja, ili nije želeo da iko zna da se poznajemo. Verovatno, oboje.
Izašla sam napolje i krenula da pešačim preko kampusa, diveći se starim

zgradama od cigle i bršljenovima koji su prekrivali pročelja mnogih od
njih. To je bila jedna od stvari koju sam prvu primetila u školi kada sam je
obišla prošle godine. Pitala sam se kako su zgrade izgledale pre nego što su
postale žrtve problematičnog bršljena. A onda sam shvatila da im je on
davao karakter. Zbog njega su izgledale jače, izdržavši takav napad.
"Shay!"
Okrenula sam se ugledavši Kendall kako zaobilazi grupu ljudi

pokušavajući da me sustigne. Činilo se da je sama, za promenu. Njene
sestre su vršile invaziju na našu sobu i odnedavno, pridružile nam se na
obrocima. Bile su fine, ali zaista nisam imala ništa zajedničko sa njima-
posebno kada su sve one želela da pričaju o stvarima sestrinstva. "Zdravo,"
rekla sam.
"Gde žuriš?" upitala je, držeći korak sa mnom.
"Uvod u umetnost. Ti?"
"Uvod u dramu. Danas recitujemo monologe."
42
"Da li si to vežbala u snu?"
Nasmejala se. "Nisam."
Klimnula sam glavom. "Julia Stiles pesma iz "Deset stvari koje mrzim kod
tebe", zar ne?"
Nasmejala se još glasnije. "O, moj Bože."
"Ako je tvoje pričanje u snu ukazuje na nešto, bićeš sjajna."
"Vežbala sam do kasno, mora da mi je bilo na pameti dok sam spavala."
"Kako možeš da se koncentrišeš sa muzikom koja tako glasno svira u

susednoj sobi?" upitala sam.
"Nema muzike."
O, moj Bože. Nije je bilo. Kako to nisam shvatila? Čula sam je kako priča u
snu. Čvrsto sam spavala. Da li su odustali od mog mučenja?
Kason
Požurio sam do stola u uglu biblioteke nadajući se da ću stići pre

Malene. Nisam.
Sedela je se sa prekrštenim rukama na grudima ljutito me gledajući. "Tvoje

vreme možda nije dragoceno, ali moje jeste."
"Izvini," rekao sam sedajući na stolicu preko puta nje i spustio torbu na
pod. "Thayer i ja smo otišli do Wintera."
Oči su joj se suzile. "Šta je Winter?"
43
"Zatvorena padina."
"Tako nešto postoji?"
"Mora da nisi iz Colorada," rekao sam.
"Zapravo, jesam. Jednostavno me ne zanima."
Frknuo sam. "To je nekako nepristojno. Nalazim da je ono što ti radiš

interesantno."
"Kao šta?" Izazivala me je.
"Umm... pa... fizika."
Zakolutala je očima.
Posegnuo sam prema torbi i izvadio knjigu iz fizike, znajući da moram da

budem ozbiljan i da se fokusiram ili će me napustiti. "Koja strana?"
Usne su joj se iskrivile dok je, činilo se razmišljala. "Želim da probam

nešto."
"U redu."
"Pusti jedan od svojih video zapisa sa snoubordinga," rekla je.
Podsmehnuo sam se. "Nisi mogla da odoliš, zar ne?"
"Prestani da budeš idiot."
Izvadio sam telefon i odabrao snimak koji sam uradio za Slopes kada im je
trebao sadržaj za društvene medije. Predao sam joj telefon. "Pokušaj da ne
budeš previše impresionirana."
Uzela je telefon i pažljivo posmatrala. Kako ne bi bila impresionirana?

Razbio sam svaki trik-barem svaki koji je bio vrhunski kolut.
44
Gledao sam njene oči dok je upijala moje obrnute skokove, dupla hvatanja 6
i duple dvanaestice 7. Njen izraz lica se nije promenio. Izgledala je
nezainteresovana mojim veštinama. Koji kurac?
Vratila mi je telefon. "U redu."
"U redu?"
Klimnula je glavom, otvorila svesku i naškrabala nešto u njoj. Okrenula je

prema meni i mogao sam da vidim da je zapisala neke brojeve, slova i
simbole. "Snouborderi postižu brzinu pretvarajući gravitacionu
potencijalnu energiju u kinetičku energiju kretanja. Dakle, što se
snouborder duže spušta niz brdo, brže se kreće. Tamo je bila gomila
slučajeva gde si se spuštao niz brdo na tom snimku. Pošto je strana planine
bila strma, potrebno ti je da sprečiš da ideš prebrzo i izgubiš kontrolu."
"Ja sam profesionalac, to je dečja igra."
Zakolutala je očima, očigledno iritirana mojim neopravdanim

komentarisanjem.
"Da bi sprečio proklizavanje po snegu, koristiš cik-cak metod. Verovatno to

ni ne shvataš, ali time stvaraš otpor trenjem sa snegom i sprečavaš da tvoja
brzina dostigne opasno visok nivo. Manje iskusni snouborderi verovatno
proklizavaju tokom okreta, zar ne?"
Klimnuo sam glavom.
"Pa, to se dešava jer snoubord ima nagnute ivice i izloženu osnovu daske
koja direktno udara u sneg." Pokazala mi je iskosivši ruku. "Pretpostavljam
da to dovodi do znatnog gubitka brzine."
"Da."
6
u skoku uhvatiti snoubord sa jedne strane, a onda sa druge i nakon toga se prizemljiti
7
tri puna okreta od 360 stepeni i ekstra 180 stepeni prilikom sletanja
45
"Do toga dolazi zbog trenja sa snegom fizičkim pritiskom. Ovaj otpor je
znatno veći od otpora koji bi pravio snoubord čija bi osnova bila ravna sa
snegom. Neophodan zahvat za minimiziranje otpora na snegu i
maksimiziranje brzine."
Iako sam se inače borio da održim korak sa naučnim "jezikom", Malenini

primeri snoubordinga pomogli su mi da se povežem sa informacijama i
mogao da ih vizualizujem. Kucnula je vrhom olovke po svesci, ukazujući
mi na slova koja je ranije napisala. "Ovo omogućava snubordu skretanje
bez proklizavanja, pošto je uvek usmeren u istom pravcu kao i njegova
brzina."
"Mislim da shvatam," rekao sam.
Njene obrve su se skupile. "Stvarno?"
"Više nego kada sam došao."
Klimnula je glavom, iako nisam mogao da pročitam njen izraz lica. Da li je

bila srećna što mi je pomogla ili ravnodušna pošto me je mrzela?
"Za nekoga ko ne zna ništa o snoubordingu, ti sigurno znaš mnogo o

tome."
Slegnula je ramenima. "To je osnovna nauke."
"Mislim da treba da se popneš na padine i testiraš svoje primere."
Odmahnula je glavom. "To bi bila katastrofa. Moja koordinacija je ono što ti

nazivaš nedostatkom."
"Ti? Nikad to ne bih pomislio."
Odmerila me je pogledom.
Zakikotao sam se. "Svako mora odnekud da počne, Malena."
46
"Ja ostajem na čvrstom tlu."
"Kako hoćeš. Ali, nikad nećeš znati šta propuštaš."
Slegnula je ramenima, a moj izazov joj nimalo nije bio privlačan.
"Zašto ne nosiš sočiva?"
Podigla je pogled, a njene stare naočare uvećavale su joj zelene oči. "Šta?"
"Imaš lepe oči," rekao sam, tek primetivši tamno zeleni prsten oko njenih
smaragdnih očiju.
"Prestani"
"Ozbiljan sam," insistirao sam. "Zašto ih kriješ?"
Zagledala se dole u stranice ispred sebe, verovatno planirajući moju skoru

smrt. "Sočiva koštaju novca koji ja nemam."
"Školarina te je iscrpela?"
"Ne bih mogla sebi da priuštim školarinu da nije bilo stipendije."
"Bože, žao mi je što to čujem."
Slegnula je ramenima. "To je samo privremeno. Neću završiti kao moji

roditelji."
"Tako loše."
"Još gore."
Nisam znao šta da kažem. Nisam očekivao toliku iskrenost od nje. Ali,
opet, nisam je stvarno poznavao.
47
Deveto poglavlje
Kason
Još gore.
Te reči su mi se ponavljale u glavi dok sam sedeo na sanduku iza pulta u
Bladesu, prodavnici skija mog prijatelja Jessia. Nije bilo posla van sezone,
tako da smo Thayer i ja samo visili tamo kada nismo bili na predavanjima
ili vozili skejtbord.
"McCloud."
Pogledao sam Jessia koji je stajao ispred mene. "Šta?"
On i Thayer su se smejali.
Pogledao sam između njih. "Šta?"
"Nisi čuo ni reč od onoga što sam rekao, zar ne?" Jesse me upitao.
"Izvini, brate. Šta si rekao?"
"Samo smo govorili o tome da ako se VonBuren ne vrati sa rehabilitacije do

januara, kao jedina briga ostaje ti Ousterman."
"Kason ne brine ni za koga," rekao je Thayer, uvek mi čuvajući leđa, iako je

i sam trebao da se takmiči. "Zar ne, Kason?"
Slegnuo sam ramenima, okrećući točkove na svom skejtbordu.
"Čujem da je Slopes dolazi sledeće nedelje na planinu," rekao je Jesse.
Zakolutao sam očima. "Samo izgovor da nas sve smesti u jednu sobu noseći
njihovo sranje prerušeno u dobrotvorni događaj."
"Tako težak posao," nasmejao se Jesse. "Hej, ako mrziš Slopesa, čujem da
Kincaid želi da te sponzoriše."
48
Frknuo sam i klimnuo glavom, znajući već za to.
"Brate. Znaš da to znači da si uspeo, ako oni žele da te sponzorišu," rekao

je.
Odmahnuo sam glavom. "Znaš da sam potpisao ekskluzivan ugovor sa

Slopesom. Ne mogu da prihvatim Kincaidovu ponudu."
"Njihovu veoma velikodušnu ponudu," dodao je Thayer.
"Početnička greška," rekao sam, znajući da sam dobivši svoju prvu ponudu
od Slopesa bio oduševljen. Novac koji su ponudili unapred pokrivao je sve
moje putne troškove i troškove takmičenja širom sveta. Ali, sada sam
shvatao da je to imalo svoju cenu. Bio sam zarobljen ugovorom koji je
diktirao više nego što smo se dogovorili. Osećao sam se kao zatvorenik
otkako je Cora počela da mi drži sponzorstvo iznad glave, a njen otac
počeo da bira koja će takmičenje platiti-za šta sam imao prikrivenu sumnju
da je diktirala njegova ćerka koja nije želela da lutam svetom. Moji momci
koji su potpisali ugovor sa Kincaidom imali su svu slobodu sveta.
"Uvek možeš da naljutiš Coru, pa će tata šutnuti tvoju guzicu na ulicu,"

rekao je Jesse.
Oči su mi se raširile. Pošto je ugovor bio obavezujući, nisam razmišljao o

pokušaju da ga raskinem. Ali, ako ga oni raskinu...
"Ona je ta koja ti drži sponzorstvo iznad glave," nastavio je. "Jel tako?"
Kako na to ranije nisam pomislio? Mislim, znao sam da je potpuno mutna

stvar za uraditi.
"Mora da postoji drugi način da se izađe iz toga," rekao je Thayer, uvek fer
igrač.
"Da. Možda si u pravu," rekao sam.
"Brate, pravilo broj jedan," rekao je Jesse. "Ne mešaj posao i zadovoljstvo.
Jer, ako više nema zadovoljstva, beži odatle što je brže moguće."
49
Možda je bio u pravu. Možda očajna vremena zahtevaju očajne mere.
Shay
Profesor je svakom učeniku podelio testove. Čini se da su primeri

snoubordinga zaista pomogli Kasonu da razume detalje kružnog kretanja i
gravitacije. Još smo morali da pokrijemo dijagrame i Newtonov drugi
zakon. Ali, imao je dovoljno predznanja da je vredelo potruditi se. Nisam
mu nikad obećala A, a biće čudo ako izvuče D.
Otvorila sam test i proverila pitanja. Kason bi znao prvih nekoliko, iako bi
se mučio sa nekoliko poslednjih. Pogledala sam ga preko ramena. Kao da je
znao da ga posmatram, njegove oči su se spustile na mene. Po izrazu
njegovog lica, pročitao je pitanja i znao šta ja znam. Lagano sam mu
klimnula glavom pre nego što sam se vratila svom testu.
Proletela sam kroz pitanja, završavajući svoj test pre neo što je on i započeo
drugo pitanje. Uzela sam ranac i provukla ruke kroz kaiševe, ostavljajući
test na stolu profesora Raymonda na putu do vrata. Nasmešio se,
verovatno zato što je bio siguran da sam uspela. Bacila sam pogled na
Kasona pre nego što sam izašla u hodnik. Njegova olovka se brzo kretala
po stranici kao čovek u misiji.
Nadala sam se da će proći. Na taj način bi svako do nas mogao da ode

svojim putem, i neću morati nikad više da progovorim sa Kasonom
McCloudom.
50
***
Osetila sam kako neko lebdi iznad mene za stolom u uglu biblioteke.
Skinula sam slušalice i pustila ih da mi vise oko vrata podižući pogled.
Kason je stajao tamo sa rukama u džepovima farmerki, rancem na leđima,
beanie kapom koja je pokrivala sve osim krajeva njegove kose koji su se
kovrčali na krajevima.
"Šta slušaš?" upitao je spuštajući ranac.
"Teslu."
"Mislio sam da je to auto."
"I rok grupa."
Seo je na stolicu preko puta mene. "Nisam mislio da si ljubitelj roka."
Slegnula sam ramenima. "Volim rok osamdesetih i devedesetih."
"Mogu li da poslušam?"
"Zašto?"
"Jer me interesuje."
Uzdahnula sam, želeći da mogu samo da ga podučavam, a ne i da budem

fina. Skinula sam slušalice i pružila mu ih. Što pre završimo ovu šaradu, to
bolje.
Stavio ih je, a pogled mu se podigao prema plafonu dok je slušao pesmu.

"Koja je pesma?", povikao je, očigledno ne shvatajući koliko je bio glasan u
tihoj biblioteci.
Pokazala sam mu da ih skine.
Izvukao ih je.
51
"What You Give," objasnila sam. "Moja omiljena."
"Sviđa mi se."
"Lažeš."
"Ozbiljan sam. Dobra je. Spora je, onda te iznenadi i postaje brža."
Ispružila sam ruku, tražeći da mi vrati slušalice. Dodao mi ih je, i ja sam ih

ugurala u ranac.
"Šta radimo večeras?"
Otvorila sam svoju svesku na crtež snouborda sa različitim linijama i

uglovima obeleženih slovima. Okrenula sam je da može da vidi, dok sam ja
gledala naopako. "Linija koja prolazi kroz P i G..." pokazala sam na
dijagram krajem olovke i pratila liniju od P do G. "Ovo ovde je ugao nagiba
snouborda."
"Da li si ti ovo nacrtala?" upitao je Kason, naginjući se nad slikom.
"Da." Kucnula sam olovkom po crtežu, pokušavajući da ga nateram da se

fokusira. "G je centar mase sistema koja se sastoji od snoubordera plus
snoubord, koji se zajedno mogu tretirati kao kruto telo."
"Ovo je stvarno dobro," rekao je, naizgled ignorišući sve što sam upravo
objasnila. "Zaista si talentovana."
Udahnula sam u tišini, moleći Boga da mi da snage da izdržim njegov

ADHD 8 za koji sam pretpostavljala da ga ima, pored disleksije. "P je
aproksimativna konstantna tačka između snouborda i snega. L je rastojanje
između tačke P i tačke G koja se nalazi oko centra stomaka snoubordera."
"Baš ovde?" pokazao je na liniju koja je išla od daske do snoubordera.
8
Attention Deficit Hyperactivity Disorder-poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću
52
"Više liči na njegov pupak."
"Šta?"
"G."
"Dobro. G može biti njegov pupak."
Kason se nacerio. Nije znao, ali ja sam pokušavala sam da završim sa ovim
i složila bih se sa većinom stvari u ovom trenutku kako bi izbrisao video.
"Ovo je centralno ubrzanje tačke G-"
"Ovaj pupak?"
Zajecala sam. Da li je zaista mislio da želim da budem ovde? Da li je zaista

mislio da mi je zabavno da objašnjavam osnove fizike nekome ko me je
ucenjivao? "Ovo ubrzanje je u X-smeru i pokazuje ka centru skretanja, u
datom trenutku F1 je konstantna sila u X-smeru, sa snagom koja deluje na
snoubord u tački P."
Zurio je u crtež dok sam pokazivala delove na koje sam želela da se

fokusira.
"N1 je konstantna sila u Y-smeru, sa snegom koji deluje na snoubord u

tački P."
"Mislim da bi glava mogla da mi eksplodira."
"Neće eksplodirati," uveravala sam ga.
"Kako znaš?"
"Zato što je samo šestoro ljudi umrlo od eksplodiranja njihovih glava, tako
da statistički, sa preko sedam milijardi ljudi na svetu, male su šanse da ti se
to dogodi."
"Lažeš," rekao je.
"Ne lažem. Desilo se jednom šahisti u Rusiji devedesetih. Zove se Hiper

53
Celebralna Elektroza. Za oni koji su patili od HCE-a kažu da su bili visoko

inteligentni ljudi sa velikom moći koncentracije-tako da nema potrebe za
brigom."
Nasmejao se. "I dalje ti ne verujem."
"Proveri. To se dešava kada se kola mozga preopterete sopstvenom

telesnom električnom energijom. U toku intenzivne mentalne aktivnosti-
poput partije šaha-kada višak struje juri kroz mozak, može doći do
eksplozije."
"Wow. Ne šališ se."
Odmahnula sam glavom. "Ne, prilično je zastrašujuće."
"Mislim da si ti kandidat za HCE," rekao je.
"Zabrinut si da će se moj mozak naći svuda po tebi?"
Napravio je grimasu. "To je odvratno."
Nasmejala sam se. "Ti si to spomenuo."
"Da li je to bio smeh? Da li se Malena zapravo nasmejala?"
"Neće se ponoviti."
"Nadam se da hoće."
Zbog načina na koji su njegove oči zurile u moje osetila sam najrazličitije
čudne stvari. Zgodni momci nisu zurili u mene. I samo zato što je ovaj bio
kreten prve klase, nije značilo da će to uticati na mene. "Da li si prošao
Raymondov test?" upitala sam, brzo menjajući temu.
"Nisam ti rekao? Dobio sam D. Mislim da ga je dao samo meni jer sam
poslednji predao test, a on je želeo da ide kući."
"Pa, prošao si. I proći ćeš sledeći ako se fokusiraš." Kucnula sam olovkom
po crtežu, privlačeći njegovu pažnju na liniju koju sam sada pratila
54
olovkom. "V je trenutna brzina centra mase G. Centar mase G ima nulto
ubrzanje u pravcu Y. Stoga sile u Y-smeru koje deluju na sistem moraju se
svesti na nulu."
"Dobro."
Obrve su mi se podigle. "Shvataš?"
"Ne. Treba mi pauza jer me boli glava-ali oboje znamo da moja glava neće
zaista eksplodirati, pa mi samo potreban predah."
Nasmejala sam se u sebi-što mi je govorilo da je i meni potreban predah.

Nisam smatrala tipove kao što je Kason McCloud duhovitim. Mrzela sam
tipove kao što je on. Njega naročito. Gurnula sam stolicu i ustala.
"Ne odlaziš, jel tako?" upitao je.
"Vratiću se." Uzela sam svoj telefon i otišla do toaleta. Ako je mislio da je
njenu potrebna pauza, nije imao pojma kako je bilo teško sedeti s njim i ne
preklinjati ga da obriše taj video na svakih pet minuta.
Otišla sam u toalet, a onda uzela piće iz automata, uzimajući vreme da se

opustim. Jer, svaki put kada bih pomislila na video, nivo stresa prošao bi
kroz krov.
Kada sam se vratila za naš sto, lepa brineta je sedela na njemu i smejala se
nečemu što je Kason govorio. Pročistila sam grlo.
Okrenula se prema meni. "Da?"
"Sediš na mom zadatku."
Spustila je pogled na papire na kojima je sedela. "Ups." Ustala je sa stola

kikoćući se. "Imaš moj broj, Kason."
"Nazvaću te ovog vikenda," rekao je.
"Bolje bi ti bilo." Okrenula se i nestala iz našeg ugla biblioteke.
55
Ispravila sam papire na stolu, iznervirana upadom. "Čudo da te je našla

čak ovde," promrmljala sam sedajući na stolicu.
"Šta si rekla?"
"Pa, pošto se krijemo ovde, kako nas niko ne bi video zajedno."
"Nije tačno," rekao je.
"Potpuno tačno. Ne želim da nas ljudi vide zajedno."
"Pa, mene nije briga ako nas ljudi vide zajedno," rekao je.
Kako da ne. "Možemo li samo da se vratimo na fiziku?"
Nasmejao se. "Zato smo ovde, zar ne?"
56
Deseto poglavlje
Kason
Thayer me je primetio dok sam ležao na klupi podižući tegove u

teretani kampusa. Dok ne padne sneg, morao sam da više vežbam. Podigao
sam ih još jednom pre finalnog spuštanja.
"Mislim da trebaš da dodaš trostruki okret na 1440 9," rekao je Thayer kada
sam seo i obrisao lice peškirom.
"Amos je to uradio u svojoj poslednjoj vožnji prošle godine." Ustao sam da

Thayer može da zauzme moje mesto na klupi. "Ne želim da iko pomisli da
nisam originalan."
Legao je i podigao tegove. "O, definitivno si originalan."
Nasmejao sam se. "Da li znaš da ljudski mozak zaista može da eksplodira?"
upitao sam ga dok je on podizao tegove.
"Sereš."
"Kunem se. To se desilo jednom šahisti u Rusiji."
"Wow."
"Jel da?"
"Bolje bi ti bilo da pripremiš svoje trikove za Aspen, tako da ne moraš da

brineš da će ti se to dogoditi."
"To se dešava samo super pametnim ljudima."
Prasnuo je u smeh nakon što je spustio tegove. "Pa onda nemaš zbog čega
9
vrsta okreta u snoubordingu
57
da brineš." Seo je i obrisao lice peškirom.
"Kretenu."
"Kason?"
Jebote.
Cora je stajala tamo u šorcu i majici kratkih rukava, sa prekrštenim rukama

na grudima i suženih očiju. "Zvala sam te sinoć kada nisi došao do mene?
Brinula sam. Ali, vidim da si dobro."
Thayer je ustao. "Hvala na pomoći, brate. Vidimo se kod kuće," rekao je

brzo odlazeći.
Izdajica.
Cora je zauzela njegovo mesto na klupi. "Šta se dešava?"
Sve ili ništa. "Slušaj."
"Slušam," rekla je, očigledno ljuta što sam je ispalio prošle večeri.
"Stvari počinju da se zahuktavaju. Stvarno moram da se fokusiram na

treniranje."
"Onda, treniraj. Ne stojim ti na putu."
Uzdahnuo sam. "Znaš da ti ništa nisam obećao."
Izgledala je ljutito. "Jesi li siguran? Jer bih rekla da si svaki put jebući me,
davao obećanja."
Nekoliko momaka koji su dizali tegove, okrenuli su se u našem pravcu.
Spustio sam glas kako bi Cora shvatila da treba da učini isto. "Mi smo na
koledžu, Cora. Napaljeni smo. Muvamo se. Zabavljamo se. Idemo dalje."
Oči su joj se iskolačile i postala je glasnija. "Mora da se šališ."
"Ne znam šta tražiš od mene."

58
"Tražim da prihvatiš da nisam devojka koju jebeš i odbaciš."
Sada su svi u teretani gledali u našem pravcu.
Fan-jebeno-tastično.
"Hoćeš li sniziti ton, pre nego što ljudi počnu da nas snimaju?"
"O, i da upropastim dobar imidž Kasona McClouda," rekla je. "Zašto bih
želela to da uradim?"
Pokušavala je da izazove scenu, ali ja nisam želeo da imam ulogu u tome.

"Ako ne možeš da se iskontrolišeš, ja odlazim odavde." Krenuo sam prema
vratima.
"Ovo nije gotovo, Kason!" viknula je dok sam odlazio.
Nadam se da nije. Jer kada tatica sazna da sam šutnuo njegovu devojčicu,
možda će otkazati svoje sponzorstvo i ja ću moći da odem Kincaidu.
Shay
Prošla sam pored stolova do zabačenog ugla biblioteke. Na moje

iznenađenje, Kason je sedeo za našim uobičajenim stolom sa slušalicama u
ušima.
Spustila sam svoju torbu na sto. Kason je podigao pogled i nasmešio se.
Bilo je čudno što se taj mali gest učinio tako poznatim. A opet, tako mučan.
"Hej." Skinuo je slušalice. "Pogodi šta slušam?"
Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma."
59
"Teslu."
"Zašto?"
"Zato što sam ti rekao da mi se sviđaju."
Sela sam preko puta njega i izvadila laptop.
"Oduvek sam slušao Slaughter i Bad Company."
Otvorila sam laptop i potražila web-site koji mi je trebao, pitajući se zašto

se toliko trudio da pokaže interesovanje za mene.
"Jesi li lepo provela dan?" upitao je.
Oči su mi se podigle da ekrana ."Šta?"
"Tvoj dan. Je li bio dobar?"
Sada me je pitao o mojim danima. U kom smo alternativnom univerzumu

živeli? Slegnula sam ramenima i okrenula laptop prema njemu. "Napravila
sam kviz koristeći sve pojmove koje smo do sad obradili na predavanjima."
"Uradila si ovo za mene?" upitao je gledajući u ekran. "Kad?"
"Nešto prošle večeri, a ostatak ovog jutra."
Da nisam znala bolje, mogla bih da se zakunem da je izraz žaljenja prešao

preko njegovih crta lica.
"Stvarno lepo. Hvala ti što si ovo uradila za mene."
"Hvala? Da li mi je zaista zahvalio? Zar nije shvatao da nemam izbora?
"Zašto si tako dobra u fizici?"
"Zanima me," rekla sam.
"Da, ali zašto?"
"Biću biohemičar."
60
"Ozbiljno?"
"Želim da razvijam lekove za bolesti."
"Oh," rekao je. "Neku posebnu bolest ili generalno bolesti?"
Pažljivo sam razmislila o svojim rečima, ne želeći da se otvorim za pitanja

na koja nisam bila spremna da odgovorim. "Zavisnost."
"Šta se desilo sa 'samo reci ne' ?"
Odmahnula sam glavom, znajući da su nas tome učili u školi godinama.

Ali, bilo je pogrešno. "Zavisnost je hronična bolest. Ona menja funkciju
mozga. Naučnici su mislili da su ljudi samo tražeći zadovoljstvo postajali
zavisni od supstanci ili aktivnosti. Ali, istraživanja pokazuju da je to
mnogo komplikovanije."
"Šta to znači?"
"Dopamin 10 doprinosi osećanju zadovoljstva, ali takođe igra ulogu u učenju

i pamćenju-dva elementa u prelasku iz dopadanja u zavisnost od toga."
Gledao je u mene suženih očiju, i nisam mogla da vidim da li pokušava da

shvati ili se izgubio u sekundi kada sam otvorila usta.
Ali, nisam mogla da se zaustavim. Volela sam da pričam o nauci, posebno

kada se ticalo toga kako ću jednog dana promeniti lice nauke koja proučava
zavisnost. "Mozak registruje sva zadovoljstva na isti način. Ponavljanje
izloženosti supstanci koja izaziva zavisnost ili ponašanju koje uzrokuje da
nervne ćelije komuniciraju na način koji kombinuje dopadanje nečega sa
željom za tim. To je ono što nas navodi da ponovo tragamo za izvorom
zadovoljstva. Dakle, zavisnost. Ako budem mogla da samo otkrijem vezu
do zavisnosti i rešenje kako da je zaustavim, imali bi smo mnogo manje
bola u našim životima."
10
Dopamin je supstanca koja odašilje signale zadovoljstva i uzbuđenja mozgu
61
"Wow," rekao je Kason.
"Šta?"
"To je prilično impresivno."
Slegnula sam ramenima.
"Nisam razumeo pola od onoga što si rekla, ali znam da ćeš uraditi nešto
zaista neverovatno jednog dana."
Vrelina je jurnula u moje obraze. Zbog komplimenata sam se osećala

neprijatno. "Možda neću moći da se okrenem na snoubordu, ali ovo je moja
strast."
Klimnuo je glavom, naizgled sa razumevanjem. "Mogu da te naučim da se

okreneš."
Nasmejala sam se. "Ja čak ne mogu ni da stojim na snoubordu. Nema šanse
da ću ikada moći da se okrenem."
"Nikad nećeš znati, ako ne probaš."
Zakolutala sam očima.
"Šta radiš ovog vikenda?" upitao je.
"Ne idem na snoubording sa tobom."
"Wow. Uvuci kandže, Malena. Nisam te pitao da idemo na snoubording,

jer još uvek nema snega. Samo sam se pitao da li si zauzeta."
"Zašto?"
"Zato što mi treba pratilja za dobrotvorni događaj."
Zinula sam. "Tebi treba pratilja?"
"Nemoj biti toliko iznenađena."
"Šta je sa zlom devojkom?" upitala sam, znatiželjna šta se dogodilo

62
moćnom paru. Odgovarali su jedno drugom.
"Pravimo pauzu."
"Znači, šutnula te?"
Zakikotao se. "Ne baš."
"A šta je sam malom-gospođicom-sedi-na-sto-i-raširi-noge?"
Nasmejao se. "Da li si zaista to upravo rekla?"
"Zar nije sedela na stolu raširenih nogu pre neko veče?"
"Ne. Skupila ih je kada si se ti pojavila." Usne su mu se izvile u drzak

osmeh.
"Odustajem." Otvorila sam svesku kako bih mogla da pravim beleške dok
on radi kviz koji još nije ni započeo. "U koje dobrotvorne svrhe?"
"Nemam pojma. Ne radi se zapravo o dobrotvornoj akciji."
"Zašto ne?"
"Moj sponzor organizuje prikupljanje novca, iako samo želi da proda svoj
proizvod. Imati mene i sve ostale sportiste tamo veliki je mamac za sve
ljude sa dubokim džepom."
"To je sranje."
"Da. Prava reč je pušiona."
Držala sam jezik za zubima. Nije znao ni polovinu.
"Pa?"
"Šta, pa?" upitala sam.
"Želiš li da ideš sa mnom?"
"Ne."
63
"Zašto ne?"
"Zato što mi se ne sviđaš."
Zakikotao se. "Reci mi kako se stvarno osećaš."
"Pa, ti si potpuni kreten koji-"
Mahnuo je dlanovima ispred mog lica. "Wow. Nisam mislio ozbiljno."
"Zašto si onda pitao?"
Odmahnuo je glavom, očigledno zbunjen mojom iskrenošću. "Mislio sam

da želiš da pomogneš momku u nevolji."
Frknula sam. "Ti si momak u nevolji?"
"Da, potrebna mi je pratilja."
"Pa, pored činjenice da mi se ne sviđaš, imaš video na kome sam ja i kojim

me ucenjuješ. Trebam li reći još nešto?"
"Činiš da zvuči tako-"
"Odvratno?"
"Hteo sam da kažem-"
"Pogrešno?"
Nastavio je, "Više kao-"
"Kretenska stvar za uraditi?"
Huknuo je, očigledno mu se nije dopadala što sam ga prozivala zbog

njegovog dela. "Pobedila si."
"Hvala ti. Sigurna sam da nećeš imati problema u pronalaženju neke voljne
žene da te prati na dobrotvoran događaj. Zar nisi ti gospodin Velika
Zvezda Snouborda?"
64
Usne su mu se trznule. "Voleo bih da mislim tako."
Zakolutala sam očima, mrzeći to čak i kada sam mrzela njega što je mogao
da bude zabavan. "Pa, moj odgovor je i dalje ne."
65
Jedanaesto poglavlje
Shay
Ležala sam na krevetu dok se Kendall spremala za odlazak u

sestrinstvo. Bila sam opčinjena njenim znanjem da se našminka kao oni
modeli na Instagramu koji su izgledali savršeno bez filtera. Znala je koje
boje treba da upotrebi za svoje oči kako bi bile izražajnije i sjajne. I, kako joj
četkica za rumenilo leti preko jagodica njenih obraza dajući joj zajapuren
izgled.
Pošto je moja mama umrla kad mi je bilo šest godina, nisam imala u svojoj
blizini ženu koja bi mi kupila šminku i naučila me stvarima poput nege
kože. Nije mi trebalo. I dok sam bila čvrst vernik da je unutrašnja lepota
ono što bi trebalo da bude važno, volela bih da je barem jednom neko
pomislio da sam lepa i spolja.
Začulo se kucanje na našim vratima. Kendall je spustila sjaj za usne i

odjurila do vrata, otvorila ih i povukla se kad to nije bio neko koga je
očekivala.
"Da li je Malena tu?"
Dahnula sam.
"Misliš na Shay?"
Ustala sam sa kreveta i prišla vratima. "Šta ti radiš ovde?"
Njegova svetlo plava košulja zavrnutih rukava isticala je rukav tetovaže i

činila njegove oči plavljim nego obično. I umesto farmerki, nosio je kaki
kargo pantalone i patike. "Zamolio sam te da pođeš sa mnom na
dobrotvornu zabavu," objasnio je.
"I ja sam rekla ne."
66
"Idi da se obučeš," insistirao je. "Trebaš mi."
"Ne."
Kendalline oči letele su između nas dvoje, očigledno nenaviknuta na naše

prepucavanje koje je bilo normalna pojava u zabačenom uglu biblioteke.
"Došao sam čak ovamo po tebe."
Zakolutala sam očima. "Tih nekoliko kilometara mora da si prešao

taksijem."
"Vidiš? Bio sam spreman da i putovanje izdržim zbog tebe."
"Nemam pojma zašto si pomislio da ću se predomisliti."
Prekrstio je ruke. "O, rekao bih da postoji jedan veliki razlog da se ti

predomisliš."
"A koji to?" izazivala sam ga da kaže ispred Kendall.
"Idi s’ njim, Shay," prekinula nas je Kendall.
Okrenula sam se prema njoj i namrštila se.
"Moglo bi da bude zabavno," objasnila je.
"Na čijoj si ti strani?"
Prikrila je osmeh. "To je u dobrotvorne svrhe."
Pokazala sam na Kasona. "On čak i ne zna koji je povod tog dobrotvornog
dešavanja."
"Zapravo," počeo je. "Znam. To je za UPRISE. Organizacija koja podržava

neprivilegovanu decu u oblasti Denvera."
Prokletstvo. Ovakve dobrotvorne organizacije su uvek bile spas za mene

kada je u pitanju bila hrana i ostale potrepštine, kada mog tate danima nije
bilo kod kuće.
67
"Ta stvar koje treba da se otarasim..." počeo je.
Oči su mi se iskolačile. Da li je zaista govorio ono što sam mislila da jeste

govorio?
"Nestaće posle večerašnjeg događaja."
Oštro sam udahnula. Ako odem sa njim, da li će ovo stvarno biti završeno?
Da li će izbrisati video? "Nemam šta da obučem."
Njegove usne izvile su se u mali osmeh. "Imam to pokriveno."
Zagledala sam se u prostor između nas. U njega u svoj snouborderskoj

slavi. Zašto je tako očajnički želeo da ode sa mnom na ovaj događaj?
Mogao je da pita bilo koju devojku koja bi za razliku od mene, volela da ide
sa njim. Mora da je bilo više od toga. Ali, ako ne odem, nije bilo šansi da će
izbrisati video u skorije vreme.
"Šta kažeš, Shay?" Upitao je. "Jesi li za?"
"Nazvao si me Shay," rekla sam.
"To je tvoje ime, zar ne?"
"Nisi ga znao dok ga Kendall nije izgovorila."
"Nije tačno."
"Vrlo je tačno," uveravala sam ga.
"Vas dvoje ste presmešni," rekla je Kendall, još uvek stojeći u blizini kako bi
svedočila blesavoj sceni između nas.
Bacala sam bodeže u njenom pravcu. "Nismo. On je kreten."
"Kreten sa kojim ideš na dobrotvornu zabavu," dodao je.
Zarežala sam duboko u grlu, mrzeći što je imao video koji mi je držao
iznad glave. Ali, ne za dugo. "Dobro, završimo s tim."
68
Kason
Bacio sam pogled na Shay koja je sedela na suvozačevom sedištu mog

Jeepa, začuđen što nije bilo potrebno više zavrtanja ruke da bi je naterao da
pođe sa mnom. Bila je tako mala i krhka-gledano spolja. Ali, sa druge
strane, bila je žestoka, vatrena i mogla je pojesti tipa poput mene za
doručak, ako ne budem bio pažljiv.
"Prestani da buljiš u mene," rekla je, iako su joj oči bile prikovane za prozor
suvozača.
"Ne buljim."
Biti zajedno u tako malom prostoru, bilo je novo za nas. U biblioteci,

prostor je bio ogroman, i nikad nisam osetio da smo stvarno sami. Ali sada,
sa ničim između nas osim centralne konzole, bio sam veoma svestan naše
blizine-da ne spominjem, činjenicu da zaista nisam poznavao Shay. Bila je
u pravu. Saznao sam njeno ime od cimerke. "Jesi li uzbuđena?" Upitao sam
je glupavo.
"Ne."
Oči su mi letele između Shay i puta. "Da li uvek kažeš ono što misliš?"
"Da."
"To je zapravo osvežavajuće."
Pogledala je u mene. "Zašto?"
"Jednostavno sam navikao da mi ljudi govore koliko sam neverovatan."
Zastenjala je.
"Ozbiljan sam. Kao da ne mogu da uradim ništa loše, jer mogu da izvodim
trikove na snoubordu. I iako mogu da izvedem neki bolestan trik, to nije
69
ono što sam ja. To je ono što radim. Pa, kada mi naduvavaju ego, to ne rade
zbog nečega u meni. Da li to ima smisla?"
"Čudno, da."
Ironično sam se nasmejao. "Nikada to nisam rekao naglas."
"Zašto nisi?"
"Pretpostavljam da nisam želeo da neko pomisli da kukam nad svojim

uspehom."
"To nije kukanje ako je istina. I ako ne možeš da budeš otvoren sa svojim
prijateljima, onda ti verovatno i nisu pravi prijatelji."
Bila je u pravu. Znao sam da su moji momci bili moji momci jer su bili tamo
kada nisam osvajao medalje. To su bili moji rivali koji se ponašali kao da su
mi prijatelji, ali sam znao da mi zapravo ne čuvaju leđa. Umesto toga,
nadali su da neću izvesti dobro okrete ili skokove jer bi tada mogli da
zauzmu moje mesto.
Upalio sam žmigavac i skrenuo na mali parking pored glavne ulice u

gradu. Kada sam parkirao Jeep i ugasio motor, Shay je pogledala okolo,
verovatno zabrinuta da sam planirao da uradim nešto grešno na praznom
parkingu. Očigledno nismo bili na skijalištu gde se zabava održavala, tako
da sam razumeo njenu zabrinutost. "Hajde," rekao sam, otvorio svoja vrata
i izašao napolje. Čekao sam dok Shay nije stala pored mene, pre nego što
sam krenuo u mali butik. Začulo se zvono na ulaznim vratima kada smo
ušli unutra.
"Kason? Jesi li to ti?" Moja sestra Giselle je požurila iz zadnje sobe sa

ogromnim osmehom na licu. Ali, on nije bio upućen meni. Bio je usmeren
ka Shay koja je izgledala potpuno van svog elementa u elegantnoj radnji
noseći crnu majicu, farmerke i kombat čizme.
"Ti mora da si Shay?"
70
Shay je klimnula glavom, očigledno nesigurna šta da uradi sa ovom

strankinjom koja je hodala oko nje, odmeravajući je.
"Ja sam Kasonova sestra, Giselle. Vlasnica radnje."
Uvidevši našu sličnost Shayno lice preplavilo je shvatanje. Giselle i ja smo

imali istu tamnu kosu i plave oči. "Drago mi je što smo se upoznale." Shay
je upijala finu odeću u butiku. "Imaš prelepu radnju."
"Hvala." Giselle ju je još jednom dobro odmerila. "Imam savršenu haljinu

za tebe."
Pomislili biste da je Shay, jelen uplašen farovima po načinu na koji su joj se

oči raširile. "Ne mogu da obučem haljinu."
"Naravno da možeš," uveravala je Giselle. "Imaš sjajno telo i izabrala sam

savršenu za tvoj ten."
"Ne, mislim..." Shayn glas je utihnuo.
Moja sestra i ja smo razmenili poglede, oboje shvatajući da Shay nije želela
da kaže šta god da je mislila, ispred mene.
"Sačekaću napolju," rekao sam, prilazeći vratima i ostavljajući ih same

unutra. Iako sam bio znatiželjan o čemu će razgovarati, zakoračio sam na
trotoar. Noćni vazduh je nosio laganu hladnoću i ja sam znao da će sezona
snouborda uskoro početi. Telefon mi se oglasio i ja sam proverio ekran. Bio
je to Jesse.
Već je pitala gde si.
Poslao sam brz odgovor.
Tamo sam za 30.
Naslonio sam se na zgradu i pregledao vesti, proveravajući da li je

Ousterman ili neko do mojih konkurenata objavio bilo kakav snimak. Znao
sam da neki od njih treniraju u inostranstvu dok sam ja zaglavio kao
71
student.
Misli su mi se vratile na vožnju automobilom do butika.
Bio sam iskren kada sam rekao Shay da nikada ranije nisam pričao o pažnji
koju dobijam. Bilo je sranje ne znati ko sam bez snoubordinga. Napravio
sam mnogo grešaka u svom životu, i nikako nisam bio svetac. Naprotiv,
sigurno sam postao đavo kada je Shay u pitanju. Možda je ona započela sve
ponašajući se kao derište zbog glasne muzike te prve večeri, ali ja nisam
pomogao držeći joj lažni video iznad glave. A sada sam je koristio da
gurnem Coru preko ivice. Shay to nije zaslužila. Jednostavno nisam znao
kako da se zaustavim u ovom trenutku.
Na telefonu mi se ponovo oglasila poruka. Očekivao sam da će to biti

Thayer ili čak Jesse opet, ali bila je to Giselle.
Ulazi ovamo.
O, čoveče.
Odgurnuo sam se od zida i ušao unutra, zaustavljajući se kada sam se

našao licem u lice sa Shay-barem sam mislio da je to bila Shay. Da, nosila je
kombat čizme. Ali, to je bio jedini znak da je to ona. Imala je na sebi zelenu
haljinu bez rukava koja je pokazivala obline nekad skrivene običnim
majicama i farmerkama. Moje oči poletele su ka Giselle. "Gde je Shay?"
"Prekini," prekorila me Giselle. "Zar ne izgleda prelepo?"
Dotakao sam Shaynu kosu, ne više u pletenicama, već sklonjena s lica i

uvezana u elegantnu punđu. Mislim da joj je moja sestra stavila malo
rumenila na lice, jer su njeni obično bledi obrazi imali ružičastu boju.
Nisam bio siguran za njene oči, jer su, kao i obično bile skrivene iza njenih
naočara.
"Lepo izgledaš, Shay."
Ništa nije rekla, već samo zurila u svoje proklete čizme.
72
Pogledao sam u svoju sestru. "Zar nemaš neke cipele koje može da obuje?"
"Ne. Mislim da njene čizme izgledaju sjajno." Ona i Shay razmenile su

čudan pogled. Nešto sam propustio. Jednostavno nisam znao šta je to bilo, i
nijedna od njih nije htela da mi kaže. "Osim toga, ideš na dobrotvornu
zabavu sa gomilom kvrgavih snoubordera. Čizme su prikladne."
"Kvrgavi?" upitao sam.
"Zar ne misliš da sam bila dovoljno dugo u tvojoj i blizini tvojih prijatelja
da ispratim jezik?" Gisella je upitala.
Nasmejao sam se, ali bila je u pravu u vezi Shaynih čizama. Nisam ni ja bio
baš najprikladnije obučen noseći kargo pantalone i košulju u boji. Takođe,
tek treba da stavim svoju ružičastu Slopes beanie kapu, koju sam morao da
nosim na ovakvim dešavanjima, reklamirajući svog sponzora.
"Spremna?" upitao sam Shay.
Klimnula je glavom.
Pokazao sam joj rukom da krene ispred mene.
Giselle je zgrabila zadnji deo moje košulje. "Budi dobar prema njoj,"
prošaputala je. "Ona je krhkija nego što izgleda."
Obrve su mi se spojile. "Da, naravno."
"Obećaj mi, Kason."
Bilo je nečeg očajnog u Gisellinom glasu što me je proganjalo dok sam

vozio vijugavim putem do planine Bear. Da ne spominjem Shay koja je
sedela pored mene prokleto ne progovarajući.
"Giselle i ja smo potpuno različiti," rekao sam, osećajući potrebu da

ispunim neprijatnu tišinu.
"Ona je ona fina," rekla je Shay.
73
Nasmejao sam se. Nije lagala. "Sam sam ušetao u to, zar ne?"
Klimnula je glavom.
"Misliš li da ćemo ikada biti prijatelji, Shay?"
Pogledala me je iznenađeno. "Ne ako ne obrišeš taj video."
Otvorio sam usta da odgovorim-da joj kažem da nemam video-ali sam

znao da će ukoliko joj budem rekao istinu, pozvati Uber čim stignemo na
zabavu. Trebalo mi je da me vide s’ njom. Trebalo mi je da se večeras
dogodi, a onda ću joj reći istinu. To je bilo pošteno. Ona je odradila svoj
deo-zapravo, uradila je i više od svog dela. A ja sam joj dugovao da
odradim svoj.
74
Dvanaesto poglavlje
Shay
Toliko sam bila van svog elementa da je bolelo. Nisam nosila haljine.
Nisam nosila podignutu kosu u lepu punđu. Nisam nosila šminku. I
sigurno nisam izlazila sam kretenima snouborderima koji su me ucenjivali.
"Ovuda," rekao je Kason, vodeći me prema sali gde se zabava održavala.

Navukao je jarko ružičastu beanie kapu sa Slopes ispisanim velikim belim
slovima preko nje. Kao i obično kada bi nosio beanie, njegova kosa
kovrdžala se preko nje.
"To što nosiš prilično je ružičasto," rekla sam prateći ga, pokušavajući da
održim korak kako ne bih ostala sama kada uđemo unutra.
"To je Slopesova boja. Grozna je."
Ušli smo u salu. Zidovi su bili od tamnog drveta, plafon je bio visok, a
muzika odjekivala prostorijom. Neki fotografi su nam prišli i jedan od njih
je upitao, "Možemo li dobiti nekoliko slika?"
Zakoračila sam u stranu da mu dozvolim da se slika. On je navukao na lice

osmeh za fotografe koji mu nije stizao do očiju. Pitala sam se da li i za njega
ovo bilo strašno kao što je bilo za mene.
"Hvala, momci," rekao je fotografima pre nego što mi je prišao.
"Znači, ti si i model?" rekla sam.
"Tako je." Spustio je ruku na moja leđa i poveo me prema grupi momaka
koji su stajali pored šanka.
Kratak kontakt me je učinio veoma svesnom osećaja njegove ruke na meni.
"Heeeej," Kasonovi prijatelji su povikali, ugledavši ga.
75
Nasmejao se, kada su krenuli da ga grle. Kada se konačno oslobodio, stao

je pored mene. "Momci, ovo je Shay."
Svi su odgovorili sa hej ili podizanjem brade. Nasmešila sam se ne

progovarajući.
"Želiš li nešto da popiješ?" upitao me je Kason.
"Da," odgovorila sam malo prebrzo.
Nasmejao se i prišao šanku.
Stajala sam pored grupe momaka, ne znajući baš šta da radim sa sobom
kada je Kason otišao od mene.
"Ti i Kason ste zajedno?" upitao je jedan od momaka.
Skoro da sam se ugušila od smeha. "Bože, ne."
"O, moj Bože." Nasmejao se. "Smešna si. Njemu definitivno u životu treba
neko kao što si ti. Znaš, da ga držiš na zemlji."
"Da, pa, naše prijateljstvo je privremeno."
"Hej, Shay." Bio je to momak koga sam prepoznala sa Kasonove žurke.

Njegova plava čupava kosa padala mu je preko čela i skoro dodirivala
njegove zelene oči. "Ja sam Kasonov cimer, Thayer."
"Sećam te se sa žurke. Hvala na uputstvima za kupatilo."
Nasmešio se. "Uvek spreman da pomognem damama u nevolji."
"O, Shay definitivno nije dama u nevolji," rekao je Kason kad mi je prišao
sa strane i pružio crveno piće.
Uzela sam ga, podigavši slamku do usana i otpivši polovinu. Bilo je slatko i
jako. Ali, znajući u koliku sam nevolju upala poslednji put kada sam pila,
usporila sam.
"Šta ona radi ovde?"

76
Sranje.
Nisam se okrenula, ali svi momci oko mene jesu i zabavljenost je igrala na
njihovim licima.
"Opusti se, Cara. Shay je ovde sa mnom," objasnio je Kason. "Mi smo
prijatelji."
"Prijatelji?" Njeno pitanje odražavalo je moje misli. "Da li je ona razlog što
ti... mi...?" Huknula je frustrirano.
Okrenula sam se i zatekla je kako besni u crvenoj haljini bez naramenica i

visokim štiklama.
Kason je uzdahnuo. "Porazgovarajmo napolju." Spustio je ruku na Corina

leđa i poveo je prema vratima.
Za razliku od mene kada me je njegova ruka vodila, ona se udaljila i

krenula ispred njega.
"Neko je u nevolji," rekao je Thayer.
Ostali momci su se nasmejali.
"Zar to nije ono što je i želeo?" upitao je jedan od njih. Thayerove nervozne
oči poletele su ka meni.
Odjednom sam shvatila da sam umešana u nešto čega nisam bila svesna.
Prokletstvo, Kason.
Šta sad radiš?
"Reci mi šta se dešava," rekla sam Thayeru.
"Ako ti Kason to nije spomenuo, možda ni mi ne bismo trebali," rekao je

momak koga nisam poznavala.
Thayer ga je odgurnuo od nas. "Ti si taj koji je otvorio svoja prokleta usta,
Jesse." Pogledao je nazad u mene i spustio glas. "Kason želi da prekine
77
ugovor sa Slopesom."
"Zašto?" upitala sam.
"Jer je loš."
"Pa, zar ne može jednostavno da izađe iz toga?"
Nakrivio je glavu. "Corin otac je vlasnik kompanije. Ovo je njegova

zabava."
"Ne pratim te."
"Kason je znao da će, ako se pojavi sa nekim drugim, Cora naterati oca da
otkaže sponzorstvo."
Vrelina mi je jurnula u obraze i onaj osećaj koji sam imala kada me je

zamolio da odem sa njim na događaj se vratio. Šta bi Coru dovoljno
naljutilo da zahteva od svog oca da odustane od Kasonovog sponzorstva?
Njena suprotnost u svakom pogledu. Morala sam da odam priznanje
Kasonu, ovo je bio opak plan. I, dok sam se ja osećala glupo kao pion u
ovoj igri koju je igrao, znala sam da posle ove večeri neću imati video
snimak na kome sam radila nezamislive stvari da mi visi iznad glave. I
otarasiću se njega. Dakle, ako mu je trebala pratnja koja bi ga izvukla iz
sponzorstva, to je upravo ono što je i dobio.
Linija cilja bila je blizu.
Skoro da sam mogla da je osetim.
"Nemoj se ljutiti na Kasona," rekao je Thayer. "On radi mnoge glupe stvari."
Pričaj mi o tome. "Nisam ljuta."
"Nisi?"
"Ne." Na televizijskom ekranu iznad šanka prikazivali su se snimci

Kasonovog snoubordinga. U trenutku sam bila uvučena u fluidnost
njegovih pokreta. Visine njegovih skokova. Besprekornost njegovih
78
pokreta.
"Impresivno, ha?" Upitao je Kason prilazeći mi, a toplina njegovog tela uz

moje, uhvatila me je nespremnu.
"Znam zašto si me doveo ovamo," rekla sam, a oči su mi sa televizora

prešle na njega.
Žaljenje mu je iskrivilo crte lica. "Nisam želeo da saznaš-"
Podigla sam ruku. "Nije me briga. Ukoliko uradiš ono što si rekao da hoćeš
na kraju ove večeri, dobri smo."
"Stvarno?"
"Pa, ne dobri da ćemo ikad biti prijatelji. Ali dobri u smislu zašto sam ovde
i šta ja imam od toga."
Oči su mu se zamaglile i mogla sa se zakleti da sam videla kako je bes

preleteo preko njih.
Proveli smo sledećih sat vremena viseći pored šanka sa njegovim

prijateljima. Kada su ga neki ljudi u odelima odveli, ja sam odlučila da
odem do toaleta.
Perući ruke, skoro da se nisam prepoznala u ogledalu iznad lavaboa.

Giselle je nanela senku na moje oči i rumenilo na obraze-protiv moje volje.
Ali, morala sam da priznam, to je transformisalo moje lice u nekog ko je bio
skoro pa lep.
"Nisi mogla te ružne čizme da ostaviš kod kuće čak ni na jedno veče?" Cora
me je ljutito pogledala ulazeći u toalet.
"Mislim da dodaju odeći," uzvratila sam.
Zarežala je. "Kako da ne."
Pomislila sam da pokušam da je zaobiđem, ali ona se naslonila na vrata.
79
"Da li uživaš u svojoj večeri?" upitala je.
"Neizmerno."
Oči su joj se suzile. "Zaista je komično. Doveo je dobrotvorni slučaj na

dobrotvornu zabavu."
Njene hladne reči su probile nešto duboko u meni. I mrzela sam to što su
uradili. Bila sam tvrđa od toga.
"Šta? Nisi shvatila da si zbog toga ovde?"
Pustila sam je da izbaci svoj otrov. Nije bilo gore od onoga što sam slušala
tokom odrastanja.
"Reci nešto," podsticala me.
Nisam ništa rekla, samo sam zurila u nju praznim očima koje sam znala da
ne može da pročita. Usavršila sam taj pogled mnogo godina ranije. I
nijedna zla devojka nije mogla da probije taj neprobojni zid.
"On te ne voli," narugala se.
Frknula sam u sebi. Naravno da me ne voli.
"Shay?" pozvao je Kason ispred toaleta.
"Hoćeš li potrčati?" upitala je. "To rade sve devojke kada ih Kason pozove."
"Ovde sam," odgovorila sam, ne dajući joj zadovoljstvo trčanjem.
"Jesi li dobro?" upitao je.
"Da. Samo malo ćaskam sa Corom," uveravala sam ga sa druge strane

vrata.
"Oh," rekao je, a glas mu je utihnuo na moj čudan odgovor.
"Sada, ako bi me izvinila," rekla sam Cori. "Moj pratilac me čeka." Prišla
sam vratima i čekala da se pomeri. Naravno, nije to učinila.
80
"Lepa haljina i malo šminke neće promeniti ono što si," procedila je kroz
zube.
"O, stvarno? A šta je to?" upitala sam, spremna na sve surovosti koje je bila
spremna da ispljune.
"Smeće."
"Wow. Očekivala sam nešto malo kreativnije od tebe." Posegnula sam oko
nje i trgnula vrata, nateravši je da poskoči dok su je udarala u leđa. "Ali
dobro, možda sledeći put," rekla sam i naletela pravo na Kasona koji je
stajao ispred vrata. Olakšanje me je preplavilo pri pogledu na njega.
Naravno, mogla sam da se nosim sa zlim devojkama, ali ne bih lagala i
rekla da me njihov otrov nije boleo.
"Šta se dešava?"
"Samo je zla devojka bila zla devojka."
Oči su mu poletele ka zatvorenim vratima. "Šta je rekla?"
"Ništa što ranije nisam čula."
Njegove oči su se vratile na mene, a žaljenje se ogledalo u njima. "Shay?"
Odmahnula sam glavom. "U redu je."
Njegova ruka je neočekivano skliznula u moju. Pokušala sam da se

oslobodim, ali on je upleo naše prste, držeći me tako čvrsto da nisam imala
drugu opciju osim da krenem sa njim nazad prema sali. Ruka mu je bila
topla i pružala mi osećaj sigurnosti na koji nisam navikla. I, čoveče, kako
sam to mrzela.
Zaustavili smo se na vratima prepune prostorije. U sali, ljudi su jeli za

velikim, okruglim stolova dok su drugi stajali u redu za monstruoznim bife
stolovima. Muzika je treštala i bučni snouborderi su posmatrali džinovske
ekrane razbacane po prostoriji koji su prikazivali skokove i okrete i zavijali
na uzbudljive scene. Kason me nije odveo do svojih prijatelja. Umesto toga,
81
okrenuo se i poveo me prema izlazu.
Pogledala sam preko ramena. "Ne moramo tamo da se vraćamo?"
"Ne."
"Reći ćeš mi zašto?"
"Ne."
"Da li sam te nečim uznemirila?" upitala sam, nesigurna zašto je odjednom

postao krut.
"Ne budi smešna."
Ništa nisam rekla. Samo sam trebala da prođem kroz ostatak večeri kada
ću biti slobodna.
Izašli smo napolje i zapahnuo nas je hladan noćni vazduh. Razmena sa

Corom zagrejala mi je telo.
Kason mi nije pustio ruku vodeći me prema podnožju planine iza doma.
Očigledno, nije bilo snega, ali nas je on odveo do ski lifta koji je mirovao na
stanici za ukrcavanje. Stolica na dnu, visila je iznad zemlje. Kason je seo u
nju i povukao me, smeštajući me pored sebe.
Dugo smo sedeli u tišini, okruženi mrakom i sedištem koje se blago njihalo
ispod nas. Hladnoća u vazduhu izazvala mi je jezu u kičmi.
"Znam da je dogovor bio da ću ako dođeš sa mnom večeras izbrisati

video," rekao je, prekidajući tišinu.
Pogledala sam u njega.
Njegove oči, bile su uprte u prostor ispred nas. "Ali, ja te i dalje trebam da
me podučavaš."
"Znaš da to radim samo zato... pa, zato što moram. Nemam vremena da ti
pomažem dok se fokusiram na moj rad."
82
"Trebaš mi, Shay."
Glava mi se zabacila. Nije se šalio. Molećivost u njegovom glasu rekla mi je

da govori istinu. Njegove oči lutale su mojom haljinom sve do čizama, a
onda ponovo nazad. Zaustavio se na mojim očima, zagledavši se u njih.
Podigao je ruke do mojih naočara. Srce mi je glupo ubrzalo kada mi je
skinuo naočare i nastavio da me gleda u oči.
Osećala sam da se gubim u njegovom plavetnilu koje je ličilo na led u tami.

Oduvek sam želela da budem primalac takvog pogleda, ali morala sam da
se setim, ne samo da me je ucenjivao, doveo me je ovde kako bi naljutio
Coru, a ne zato što me je želeo pored sebe. "Prestani da me gledaš tako."
"Kako?"
"Kao da ćemo čak i razgovarati posle ove večeri."
Vilica mu je pulsirala.
Pitala sam se zašto ga je to naljutilo.
"Ti i ne shvataš koliko si lepa, zar ne?" Upitao je.
"To kažeš samo zbog haljine koju si mi ti nabavio."
"Trenutno čak ni haljinu ne mogu da vidim, Shay."
Moj izdajnički stomak se prevrnuo. Zašto je on bio taj koji mi je govorio

lepe stvari? Zašto to nije mogao da bude neki momak koji je ljubazan,
pažljiv i koji je voleo nauku koliko i ja? Zašto je morao biti neko ko me je
povredio u svoju korist? Neko ko je želeo šta je želeo i dođavola svako ko
bi mu se našao na putu.
"Zašto pokušavaš da se sakriješ iza svojih naočara i čizama?" upitao je

nepokolebljivih očiju.
"Ne treba mi da budem drugim ljudima primer lepote. Samo mi treba da

budem ja. Neko će me voleti zbog mene."
83
Zatvorio je svoje oči kao da ga je zabolelo ono što sam rekla.
Ali, neću lagati sebe. Naravno, svidelo mi se kako je gledao u mene. Kome
ne bi? Ali, bilo je to zbog šminke, haljine, i glupe frizure koji su učinili da
mi kaže da sam lepa.
Otvorio je oči i vratio mi naočare na lice. "Moram nešto da ti kažem."
"U redu."
"Znam da sam potpuni kreten što ti ranije nisam rekao, ali to je učinjeno iz
očaja."
"Već znam da si me iskoristio da razbesniš Coru."
"Ne to."
"Šta onda?"
"Video."
Želudac mi se prevrnuo i bila sam prestravljena i da pitam. "Šta sa

videom?"
"Ne postoji."
"Kako to misliš ne postoji?"
Trgnuo se. "Ništa se zapravo nije dogodilo između nas."
Skočila sam na noge, u trenutku ne znajući šta da radim. "Ništa se nije

dogodilo?" Upitala sam, trebala mi je potvrda da mogu sve da shvatim.
Odmahnuo je glavom.
"Ali..." glas mi je nestao, a niz emocija preplavilo mi je telo. Nije bilo

snimka. Nisam radila ništa sa Kasonom. Ništa nisam zaboravila. I mogla
sam da dišem. Konačno sam mogla da dišem.
Ali, ako nije bilo snimka i ako mi nismo ništa radili, Kason je lagao. I to ne
84
samo jednom. Sve ovo vreme mogao je da mi kaže istinu, ali je držao tu laž
nada mnom. Izazvao mi je nepotrebni stres. Izazvao me je da preispitujem
sebe. "Kako si mogao to da uradiš? Prošaputala sam.
"Trebala mi je tvoja pomoć, a ti nisi htela da mi je pružiš svojevoljno."
"Pa si me lagao?"
Klimnuo je glavom. "Tako mi je žao što sam te povredio, Shay. To je bilo

pre nego što sam te upoznao."
"Ti me ne poznaješ. Ti ne znaš ništa o meni."
"Znam da si pametna. I ne prihvataš sranja od drugih ljudi."
Frknula sam. Zar to nije bilo suprotno od onoga što sam uradila sa njim?
"I možda ne znam tvoju prošlost, ali znam da si neko ko pomaže drugim
ljudima, čak i kad to ne želiš. I imaš jako lep osmeh kada dozvoliš sebi da
ga pokažeš."
"Moraš da me odvedeš kući. Zapravo, sama ću se snaći. Ostani sa svojim

ljudima. Ti i Cora zaslužujete jedno drugo. Oboje tretirate ljude kao da su
ništa." Krenula sam prema domu.
"Shay!" pozvao je.
"Pusti to, Kasone." Požurila sam oko doma i izašla na parking, hodajući što
sam brže mogla i što dalje od zgrade. Pozvala sam Uber i čekala pored
puta, daleko od znatiželjnih očiju.
Stigla mi je poruka na telefon od Vrućeg Snoubordera.
Žao mi je.
Ali, da li je? Da li je znao kakav je osećaj kada misliš da si uradio nešto van
svog karaktera, nešto čega ne možeš da se setiš koliko god se trudio? Jer
sam kroz to prolazila poslednjih nekoliko nedelja zahvaljujući njegovoj
sebičnoj želji da me natera da ga podučavam.
85
Pa, barem sam znala istinu.
Sada, više nikada neću morati da razgovaram sa njim.
86
Trinaesto poglavlje
Kason
Ležao sam u krevetu zureći u plafon. Sunčeva svetlost je ulazila u moju

sobu, ali nisam imao nikakvu želju da napustim krevet. Prošla noć je bila
usrana predstava epskih razmera. A tek treba da me pozove Corin otac i
ispali moju guzicu. Bila je to odlična ideja.
Telefon mi je zazvonio. Uzeo sam ga sa noćnog stočića i video Gisellino

ime na ekranu. Razmišljao sam da pustim da ode u govornu poštu, jer
zaista nisam bio raspoložen za razgovor, ali sam svejedno odgovorio. "Šta
ima?"
"Kako je bilo sinoć?"
"Usrano. Morao sam mnogima da ljubim guzice."
"Nisam na to mislila. Kako je prošlo sa Shay?"
"Kako to misliš?"
"Ona je drugačija od devojaka sa kojima si obično izlazio."
"Shay i ja se ne zabavljamo. Pomagala mi je da se rešim Core jednom

zauvek. I nadam se, moja karta za raskidanje ugovora sa Slopesom."
"Čekaj, šta?"
"Čula si me. Bilo je to samo za jedno veče."
Tišina je ispunila drugu stranu veze.
Znao sam da sam je razočarao. Jebeno sam mrzeo kad je razočaram. Možda
je razlika između nas bila samo dve godine, ali sam i dalje želeo da je
učinim ponosnom. I posle ovoga što sam upravo priznao, znao sam da
nisam. Teško sam uzdahnuo. "Reci to."
87
"Obećao si da ćeš biti dobar prema njoj," rekla je.
"Znala je da je bilo samo za jedno veče. Nisam joj ništa obećao." Osim,
naravno obećanja da ću izbrisati nepostojeći video.
"Volim te, Kase, ali ponekad si pravi kreten."
"Nikad nisam tvrdio da nisam."
"Bila je dobra za tebe."
Nisam odgovorio.
"Ne isključuješ nekoga poput nje iz svog života. Ona nije vrsta devojke koju
iskoristiš i odbaciš."
"I ti to znaš na osnovu dvadeset minuta provedenih sa njom?"
"Možeš mnogo naučiti o nekome za kratko vreme ako obratiš pažnju." Na

to je spustila slušalicu, ostavljajući me da se pitam šta je jebeno saznala
zbog čega joj je tako brzo stalo do Shay.
Mislim, pretpostavljam da sam mogao da vidim zašto ljudi mogu da vole

Shay. Bilo je teško ne biti privučen njenom inteligencijom, drskošću i bez-
sranja stavom. Jer sam znao, nešto u meni se promenilo kada nisam mogao
da je nađem na zabavi. Mislio sam da je otišla. Mislio sam da nisam imao
šansu da se operem kod nje. Taj osećaj je izazvao ogromnu prazninu u
mojim grudima-onu koja je došla niotkud.
Onda sam ugledao njeno lice kada je izašla iz toaleta. Umalo me je slomilo.
Koliko god se trudila da sakrije tugu zbog šta god da se desilo unutra sa
Corom, mogao sam da je vidim. Bila je tamo ne više od sekunde, ali je
zamenjena olakšanjem kada me je ugledala kako stojim tamo. Mene. To bi
bio prvi put da je bila srećna što me vidi. I, u tom trenutku, želeo sam da je
zaštitim. Da je zaštitim od svih zlih devojaka tamo. Da je zaštitim od svih
ljudi koji nisu mogli da vide pravu lepoticu kakva je bila. Ali, nisam to
mogao da uradim sa laži koja je visila nad nama. Na žalost, prekasno sam
88
shvatio da nije bilo načina da joj kažem istinu bez da završimo... pa, onako
kako jesmo.
***
"Hoćeš li se duriti ceo dan?" upitao je Thayer sa vozačevog sedišta

njegovog kamiona, sledećeg dana. "Jer ću u tom slučaju eksplodirati."
"Možda." Juče nisam izlazio iz sobe ceo dan. Osećao sam se kao govno
posle razgovora sa Giselle-da ne spominjem dešavanja od petka uveče. "Da
li misliš da sam kreten?"
"Šta?"
"Giselle je rekla da umem da budem pravi kreten."
"Umeš da budeš."
Uputio sam mu pogled.
Ali, Thayer nije bio uplašen mojim pogledom, ignorišući me zaustavio se

na parkingu na planini Bear. "Možeš li da veruješ da u oktobru ima snega?"
upitao je, time završavajući naš duboki razgovor.
"Ovo je Colorado. Sve je moguće."
Iskočili smo iz kamiona i udahnuli oštar jutarnji vazduh. Napustili smo

našu kuću pre izlaska sunca, želeći da stignemo ovde čim se žičare
pokrenu. Uzeli smo naše snoubordove i krenuli prema domu.
Uhvatio je prvi lift tog dana do vrha, pa smo mogli da uživamo u prvoj
vožnji ove sezone. Pogled nikada nije mogao da dosadi pa sam ga upijao
vozeći se uzbrdo. Na planini sam se osećao kao kod kuće-i živ.
"Dakle," rekao je Thayer. "Šta se dogodilo sa tobom i Shay? Znao sam da ne
89
trebam da pitam kada si se vratio bez nje, ali prošlo je već nekoliko dana,
pa..."
Nisam želeo nikome da priznam šta sam uradio. Ali, Thayer je bio moj
najbolji prijatelj. I veoma radoznao. Ako sam mu se i dalje sviđao nakon što
sam mu ukrao devojku u devetom razredu, on će videti moj zajeb onakvim
kakav jeste. Užasan propust u rasuđivanju. "Uradio sam joj nešto usrano."
"Gore od odvođenja na zabavu da razbesni Coru?" upitao je.
Klimnuo sam glavom.
Razočaranje je bljesnulo u njegovim očima. "Kako usrano?"
"Nekako sam je ucenjivao da me podučava."
"Kako to nekako ucenjuješ nekoga?"
Čuvši kako to izgovara cela situacija je zvučala gore nego što je bila.
"Dobro. Totalno sam je ucenio. I sve je doživelo vrhunac preksinoć."
"Šta si dođavola držao nad njom?"
"Ne teraj me da ti kažem."
"Brate," podstakao me je.
Dug dah izašao mi je na usta u obliku belog oblačića. "Rekao sam joj da
imam njen video snimak."
Oči su mu se suzile. "Kakav snimak?"
Bilo mu je dovoljno da klimnem glavom.
"Isuse Hriste."
Razočaranje u njegovom glasu reklo mi je ono što sam već znao. Bio sam
potpuni kreten. "Znam."
"I sada te mrzi?" potvrdio je Thayer, verovatno srećan što me je sada video
90
kakav sam zaista bio.
Klimnuo sam glavom.
Naš lift se približio cilju i mi smo skočili, uputivši se prema vrhu u tišini.
Bilo je veličanstveno posmatrati sunce kako izlazi nad horizontom. Samo
sam želeo da se ne osećam tako usrano iznutra.
"Moraš da počneš da razmišljaš o drugim ljudima," rekao je Thayer

zaustavljajući se na vrhu planine.
Stao sam pored njega i zagledao se u netaknut sneg pred nama.
"Moraš da shvatiš da laganje ljudima i nesuočavanje sa istinom nije način

kojim treba da živiš svoj život. Moraš da shvatiš da tvoje laži mogu da
povrede druge ljude bez obzira da li si to nameravao ili ne. Moraš da budeš
bolji momak za sve devojke sa kojima se viđaš i sve snoubordere koji te
idealizuju."
"Loš sam, u redu?" rekao sam.
"Da li je vredelo?"
"Povrediti Shay?"
Klimnuo je glavom.
"Ne."
"Onda, nauči nešto iz ovog sranja. Tvoj pokušaj da izađeš iz sponzorskog

ugovora na sumnjiv način ne izgleda tako važan sad, zar ne?"
"Očigledno, ne."
"Pa moraćeš to da popraviš," rekao je.
"Ako postoji neko ko je zlopamtilo, to bi bila ta devojka."
"Onda uradi nešto lepo za nju. Devojke vole ta sranja."
91
"Nešto lepo?"
"Da. Šta ona voli?"
Razmišljao sam na trenutak. "Fiziku... rok muziku osamdesetih i

devedesetih... kombat čizme."
"Pa, to je početak." Spustio je snoubord i sleteo niz planinu bez mene,

verovatno trebajući prostor od svog kretenskog prijatelja koji je pokazao da
je veći kreten nego što je bio dan ranije.
Spustio sam svoj snoubord. Moja daska je poletela preko svežeg praha kao
da nije prošlo vreme od mog poslednje spusta. Precizno sam odradio svaki
okret kao i uvek, ali Shayn glas se manifestovao u mojim mislima.
Pronašao sam sebe kako obraćam pažnju na krivinu moje daske,
dozvoljavajući sebi da malo prokliznem da vidim šta mi je objašnjavala
pokušavajući da poveće snoubording sa fizikom.
Znala je šta će mi pomoći. I to je iskoristila. Provela je vreme pripremajući

se da mi pomogne, dok sam ja sve vreme manipulisao njome. Kakva osoba
to radi?
Shay i ja nikada ne bismo stigli na dobro mesto, jer ona nikad ne bi

zaboravila zašto me je podučavala. Nikada ne bi zaboravila da sam je
ucenjivao. Pitao sam se da li bismo se slagali da je nisam naterao da me
podučava. Da li bi ikad spustila gard sa mnom ako ne bih imao neki video
snimak nas koji bi joj visio nad glavom? Da li bi stvari bile drugačije da je
nikad nisam slagao?
Možda nam je moja iskrenost u petak uveče-iako šok za nju-stvorila čist

prostor za nas.
Možda je Thayer bio u pravu.
Možda sam trebao da uradim nešto lepo za nju kako bi videla da nisam
momak kakvim me je smatrala.
92
Četrnaesto poglavlje
Kason
U ponedeljak ujutro sam rano stigao na čas, u nadi da ću razgovarati sa

Shay. Mrzeo sam način na koji smo završili pre neko veče. I, nakon što su
mi Giselle i Thayer rekli, znao sam da moram da ispravim stvari. Ali, Shay
nije bila za svojim stolom kada sam ušao u učionicu. Pogledao sam ostale
stolove, ali njoj nije bilo ni traga. Seo sam na svoje mesto i devojka koja je
obično sedela pored mene pokušala je da započne razgovor, ali sve na šta
sam mogao da se fokusiram, bila su vrata.
"Dobro jutro svima," pozdravio je profesor Raymond ulazeći u učionicu,

zatvarajući vrata za sobom. "Otvorite stranu sto deset u svojim
udžbenicima. Nastavićemo našu diskusiju o tri Keplerova zakona."
Vrata učionice su zaškripala i Shay je požurila unutra, mrmljajući izvinjenje

profesoru, prolazeći pored njega. Njene pletenice su se vratile i nikakava joj
šminka nije pokrivala blede obraze dok je sedala na svoje mesto. Ovo je bila
ona Shay koju je delila sa svetom. Ona koju ste, što se nje ticalo, mogli da
uzmete ili ostavite. Ali, iz nekog razloga, nisam želeo da je ostavim. Želeo
sam da me podučava. Želeo sam da me postavi na moje mesto. Želeo sam
da me mrzi. Barem bi značilo da oseća nešto prema meni. Jer, mogućnost
da nije, bila je sranje.
"Da li neko zna koja su tri Keplerova zakona o planetarnom kretanju?" Oči
profesora Raymonda prelazile su učionicom.
A moje su poletele ka Shay. Otvorila je svoj laptop ali se nije ponudila da

odgovori na pitanje. To nije ličilo na nju. Znao sam da zna Keplerova tri
zakona. Zašto nije odgovarala?
"Bilo ko?" upitao je profesor Raymond, gledajući u Shay.
93
Ona i dalje nije odgovarala, nastavljajući da zuri u ekran svog laptopa.
"Mislim..." počeo sam. "Ima ih tri."
Smeh je ispunio učionicu.
Nisam mislio da ih zabavljam. Samo sam pokušavao da se setim onoga što

sam naučio. "Zakon harmonije," nastavio sam pre nego što je pomislio da
sam kurac.
"Vrlo dobro, gospodine McCloud," rekao je profesor Raymond šokiran

koliko i ja da sam znao odgovor na pitanje-ili barem jedan njegov deo.
Nije pogledala u mom pravcu.
"Zakon elipse," nastavio sam, ne znajući kako sam taj zapamtio.
Profesor Raymond se osmehnuo, naizgled impresioniran.
"I zakon jednakih oblasti," rekao sam.
Profesor Raymond se nasmešio. "Savršeno, gospodine McCloud."
Izdahnuo sam.
Devojka pored mene se osmehnula, impresionirana mojom

novootkrivenom inteligencijom. Ali, ona nije bila devojka za koju sam želeo
da gleda u mene. Devojka, čiju sam pažnju želeo nije pogledala u mene
tada, kao ni ostatak časa.
Kada je profesor Raymond završio čas, sat vremena kasnije, strpao sam
svoje stvari u torbu, zgrabio skejtbord, spreman da izađem sa Shay. Ali, pre
nego što sam uspeo da je susretnem, prišla je profesoru Raymondu da
razgovara sa njim. Ne želeći da izgledam kao jezivi uhoda, izašao sam iz
učionice i zaustavio se u hodniku. Ne odustajući lako od svoje namere,
naslonio sam se na zid i čekao.
Vrata su se otvorila nekoliko minuta kasnije. Odgurnuo sam se od zida u

nameri da joj priđem, ali ona i profesor Raymond bili su zadubljeni u
94
razgovor odlazeći zajedno niz hodnik, potpuno me ignorišući.
Prokletstvo.
Shay
"Dakle, razmišljao sam o nekim stvarima i shvatio da si ti ona koju

treba da pitam," rekao je profesor Raymond dok smo zajedno izlazili iz
zgrade.
"U redu."
"Pa, očigledno je da ne morate da prisustvujete mojim predavanjima."
"Šta? Ja volim Vaša predavanja."
On se nasmejao. "Ne, samo sam mislio, ti si sasvim sposobna da predaješ sa

svim prethodnim znanjem koje poseduješ."
Oči su mi zablistale, a obrazi se zagrejali. "Ja ne znam sve."
"Prekinite sa skromnošću. Znam da želite da volontirate i do sada nisam

bio siguran kako da Vas najbolje iskoristim."
"Šta imate na umu?"
Pa, nemam TA 11 ovog semestra. Ali, nisam čuo da je brucoš bio postavljen
na to mesto, tako da stvarno ne mislim da je to opcija. Zapravo sam se
nadao da možete da igrate tu ulogu mene iza scene."
Obrve su mi se nabrale.
"Dozvolite mi da pređem na stvar. Više od polovine studenata u Vašoj klasi
11
tehnički asistent
95
će pasti."
Oči su mi se raširile, ali kada sam razmislila o tome, pored Kasona koji je
danas odgovorio na pitanje, bila sam jedina koja je učestvovala na
predavanjima.
"Ne želim da dekan dovede u pitanje moja predavanja, jer studenti nemaju
tvoju radnu etiku. Dakle, želim da osnujem grupu za učenje. I voleo bih da
Vi podučavate one koji se pojave."
"Oh, ja..."
"Ne mogu da Vas platim, ali uveravam Vas, izgledaće sjajno u Vašem
rezimeu."
"Sigurna sam da hoće, ali kada sam pitala za volontiranje, nadala sam se
radu u laboratoriju."
"Rekli ste da ćete čistiti podove." Podsetio me.
"Rekla sam to, zar ne?"
***
Frustrirana ranijim tokom razgovora sa profesorom Raymondom, rano

sam večerala i odlučila da se istuširam pre odlaska u krevet. Nisam želela
da podučavam ljude koji nisu hteli da se potrude da polože razred. Želela
sam da budem uključena u naučna istraživanja u laboratoriji. Ali, nisam
trebala da budem iznenađena. S obzirom kako su se stvari odvijale, ovo je
bio parametar tog kursa.
Otišla sam do kupatila u ogrtaču i razvezanim kombat čizmama. Otvorila

sam vrata kupatila i skočila unazad videvši kako Cora stoji tamo i ljutito
me gleda. Neraspoložena da se bavim njome, pokušala sam da je obiđem.
96
Isturila je kuk, sprečavajući me u tome.
"Vidi," rekla sam, ne želeći ništa drugo nego da odem od nje. "Živimo jedna
pored druge. Možemo li samo da se složimo da ne smetamo jedna drugoj?
Ja znam da sam u redu s tim."
Oči su joj se spustile na moje čizme, gledajući ih, kao i obično, sa

odvratnošću. "Od prvog dana stojiš mi na putu. I sada misliš da možeš da
se pojaviš na zabavi mog oca sa mojim muškarcem i da možemo
jednostavno da ignorišemo jedna drugu? To ne funkcioniše tako u realnom
svetu."
"Za tvoju informaciju, mrzim tvog muškarca. Bila sam primorana da se

pojavim na toj glupoj zabavi. Možeš ga imati, ozbiljno. Sav je tvoj."
Usta su joj se otvorila, pa zatvorila kao da nije očekivala da ću joj tako lako
popustiti.
"Možeš li da se pomeriš da se istuširam?"
Dugo me je gledala, naizgled nesigurna šta da radi sa informacijama koje

sam joj dala. Neočekivano, sklonila se s puta.
Odmaknula sam se od nje i ušla pod topao tuš, puštajući da mi sve misli o
sebičnim kretenima ispare iz glave.
97
Petnaesto poglavlje
Kason
Stigao sam na čas fizike pre svih. Ali, baš kao i na prošlom predavanju,
Shay se pojavila u poslednjem trenutku, izbegavajući kontakt očima sa
mnom po svaku cenu. Činjenica da je mislila da može da me izbegava do
kraja semestra naterala me da izvadim telefon i napišem joj poruku.
Zdravo.
Izvadila je svoj telefon da ga proveri kada mora da je zavibrirao sa mojom

porukom. Odmah ga je vratila nazad u svoju torbu bez odgovora.
"Sledećeg ponedeljka imaćemo test na ovu jedinicu. Pošto se mnogi od vas

muče ovog semestra, oformio sam grupu za učenje koja će vam pomoći u
učenju."
Frknuo sam. Zvuči uzbudljivo.
"Gospođica Miller će voditi grupu."
Čekaj. Šta?
"Grupa za učenje će se okupljati sredom od sedam do osam uveče u

konferencijskoj sali pored moje kancelarije, počevši od večeras."
Sveto sranje. Shay Miller nije htela da pogleda u mene ili da mi odgovori na
poruku, ali sam znao gde ću biti sredom uveče. I nije postojala nijedna
prokleta stvar koju bi mogla da uradi povodom toga.
98
***
Ušao sam u mračnu zgradu, tražeći konferencijsku salu, nekoliko

minuta pre sedam. Bio je još jedan momak ispred vrata na kraju hodnika.
"Da li si ovde zbog grupe za učenje?" upitao sam.
Klimnuo je glavom.
Provirio sam kroz prozor, primetivši da je Shay sama unutra, sedeći za

stolom i gledajući u ekran svog laptopa. Pogledao sam u momka koji je
stajao u hodniku sa mnom. "Daću ti pedeset dolara da nestaneš."
"Šta?"
"Daću ti pedeset dolara da nestaneš," ponovio sam.
"Jesi li ozbiljan?"
"Smrtno."
"U redu."
Uzeo sam novčanik iz zadnjeg džepa, izvadio pedeseticu i pružio mu.

"Hvala ti, čoveče."
Momak je zgrabio novčanicu i otišao.
Obuzeo me osećaj olakšanja dok sam proveravao telefon. Bilo je sedam sati
i nikog više nije bilo ovde. Okrenuo sam bravu na vratima, zbog čega je
Shay podigla pogled i ja ušao u malu prostoriju. Razočaranje se raširilo
njenim licem.
"Izgleda da smo samo ti i ja," rekao sam sa osmehom.
Zatvorila je oči kao da je zbog te spoznaje u bolovima.
Seo sam za sto na mesto pored njenog. "Baš kao u stara vremena, ha?"
"Zašto si ovde?" upitala je.
99
"Zato što mi treba podučavanje. Rekao sam ti to."
Oči su joj poletele ka zatvorenim vratima. "Nikog drugog nema tamo?"
"Ne."
Zatvorila je svoj laptop. "Reći ću profesoru Raymondu da niko nije došao."
"Ali, ja sam ovde."
"Naravno." Spakovala je svoj laptop u ranac.
"Šta je potrebno da bi mi pomogla?"
"Da se pakao smrzne." Okrenula se u svojoj stolici i ustala.
"Ozbiljno, Shay? Žao mi je zbog onoga što se dogodilo između nama."
Odbrusila je. "Ništa se nije dogodilo između nas. U tome je poenta. Ti si me

naterao da pomislim da jeste."
"Znam. I žao mi je. To je bila greška."
"Da li tako stvari funkcionišu u tvom životu? Kažeš izvini i sve ti je

oprošteno?"
Nisam rekao ništa.
"Jer u mom svetu, ljudi koji te iskoriste i lažu te snose posledice." Podigla je
ranac na rame i prišla vratima baš kada su se otvorila.
Profesor Raymond je ušao unutra. "Izgleda da imamo samo jednog."
Shay se ukočila.
"Hej, profesore," rekao sam. "Tako mi je drago što ste ovo organizovali, jer
se mučim da održim korak sa predavanjima. Ali, govoreći iz iskustva, Shay
je sjajan tutor."
Pogledao je u njen ranac na leđima. "Da li si upravo stigla?"
100
Shay je nespretno stajala držeći se šakama za kaiševe ranca. "Da," slagala je.
"Kasnila sam." Onda se okrenula polako i ljutito me pogledala, izvlačeći
stolicu i spustila ranac.
"Ne obazirite se na mene," rekao je profesor Raymond, izvlačeći stolicu na

kraju stola. "Samo ću završiti nešto ovde. Pretvarajte se da nisam tu."
Shay je uzdahnula sedajući, uzela svoj laptop iz torbe i otvorila ga na stolu.
"Onaj kviz koji si mi napravila za poslednji test, bio je spasonosan," rekao

sam, uveravajući se da profesor Raymond čuje.
Nasmešio se.
"Možda možemo da uradimo još neki," predložio sam Shay, znajući da

mrzi svaku sekundu ovoga.
"Odlična ideja," rekla je kroz zube. "Ali, šta misliš o tome da tebi pokažem
kako da sastaviš jedan. Možeš sam da uneseš reči i definicije. Na taj način
sam učiš dok kreiraš kviz."
"Sjajana ideja. Pametno što je profesor Raymond tebe postavio za tutora."
Suzila je pogled.
Nasmešio sam se, ali moj osmeh je kratko trajao. Shvatio sam da pošto sam
ja radio sve unose, sedeli smo u tišini i jedva da mi se obratila.
Prokletstvo.
U deset minuta pre osam, profesor Raymond je otišao.
"Hvala Bogu," rekla je Shay čim je izašao, zatvarajući laptop i stavila ga u

torbu.
"Wow. Nije čak ni osam sati," pobunio sam se.
"Pa?"
"Pa, imam te do osam sati."

101
"Nemaš mene, Kason. Imaš fiziku."
"Ne možeš me zauvek mrzeti."
Zgrabila je svoj ranac. "Samo me gledaj." Povukla je vrata i izašla iz

konferencijske sale.
Skupio sam svoje stvari i potrčao za njom, sustigavši je ispred zgrade.

"Neću ti dozvoliti da ideš do kuće sama. Došao sam Jeepom."
"Ne idem nigde s tobom," rekla je nastavljajući da hoda.
Pratio sam je u korak. "Pa, ne puštam te da ideš sama."
"Onda, uživaj u šetnji." Ubrzala je korak, idući stazom prema svom domu,
a ja se zaustavio.
Moj Jeep je bio parkiran u blizini, ali nisam mogao da dozvolim da sama
hoda ulicama mračnog kampusa. Krenuo sam za njom, prateći je pešice.
Pet minuta hoda do njenog doma proteklo je u tišini. Dugoj zlokobnoj

tišini. Razmišljao sam da se ponovo izvinim, ali bi je to samo još više
iziritiralo i ne bih postigao rezultat kome sam se nadao.
Kada smo stigli do doma, izvadila je svoju ključ karticu i otvorila vrata.
očekivao sam da će se barem osvrnuti kada je ušla unutra, ali ona to nije
učinila. I nisam mogao čak ni da je krivim.
102
Šesnaesto poglavlje
Kason
Još jedna duga nedelja u kojoj Shay nije priznavala moje postojanje na
času fizike je prošla. Nisam hteo da budem kreten za koga me je ona, a
očito i svi ostali smatrali. Da, bio sam tip koji je zajebao stvar. Ali, zaslužio
sam drugu šansu. Devojka jednostavno nije popuštala.
Pošto nisam bio strpljiv momak, uradio sam ono što bi svaki očajan momak
uradio, otišao na grupu za učenje u sredu uveče. Opsovao sam ispod glasa
ugledavši tipa od prošle nedelje kako stoji ispred konferencijske sale. Da li
je pokušavao da me iznudi ili je ovde zaista bio zbog učenja?
"Šta ima, brate? Da li je ona tu?" upitao sam.
Uzbuđenje mu je bljesnulo u očima, dolari su nesumnjivo zveckali u

njegovoj glavi.
"Ulaziš? upitao sam ga hvatajući se za bravu.
Razočaranje mu je prešlo preko crta lica. "Nisam siguran," rekao je kao da

još uvek gaji nadu da ću mu opet ponuditi novac.
Ostavio sam mu dupe u hodniku i ušao u prostoriju, nervozniji nego što

sam mislio da ću biti. Moje srce je počelo da lupa kada sam video Shay za
laptopom, fokusiranom na ekran. Brzo sam za sobom zatvorio vrata,
izvukao stolicu na točkiće, i seo.
Shay još uvek nije skrenula pogled sa ekrana laptopa.
"Hej, Shay."
Nije rekla ništa.
"Da li si imala lep dan?"
103
Nije rekla ništa.
Dobro.
"Hej, vas dvoje," rekao je profesor Raymond ulazeći u salu i seo na čelo
konferencijskog stola sa gomilom papira.
"Hej," rekao sam, nikad tako srećan što vidim profesora. Sada će Shay
morati da razgovara sa mnom.
"Zdravo," rekla mu je Shay, konačno progovorivši.
"Ne obraćajte pažnju na mene, nastavio je stavljajući slušalice u uši. "Imam

gomilu eseja da ispravim."
Pogledao sam u Shay. "Pročitao sam domaći zadatak za ponedeljak. Sada

sam totalni profesionalac za Keplera."
Konačno je pogledala u mene hladnim očima, verovatno srećna što

profesor ne može da nas čuje od slušalica. "Znao si nekoliko osnovnih
termina."
Nakrivio sam glavu, mrzeći hladnoću kojom je odisala. "Shay?"
Huknula je. "Ovde si zbog pomoći. I ja ću ti pomoći. I to je sve što ćeš

dobiti, ili ću, kunem ti se, otići."
"Dogovoreno," rekao sam, uzimajući i najmanji zalogaj koji bi mi bacila.
Izdahnula je uzimajući svesku iz svog ranca. Otvorila je i listala dok nije

pronašla praznu stranicu i gurnula otvorenu svesku prema meni.
"Pretpostavimo da je otkrivena mala planeta koja je četrnaest puta
udaljenija od sunca nego što je Zemlja od sunca. Koristeći Keplerov zakon
harmonije izračunaj orbitalni period takve planete."
Zurio sam u nju kao da je govorila jezikom koji nisam znao. Jer, budimo
iskreni. To je bio jezik koji nisam znao.
Povukla je svesku prema sebi napisala nešto pre nego što je ponovo
104
okrenula prema meni. "Ovo je dato."
Pogledao sam u papir. T2/R3=2.97x10-19 s2/m3
Zavalila se u stolicu i pogled joj se vratio na ekran laptopa. "Javi mi, ako ti
zatrebam."
Ponovo mi je dala zadatak da me zaokupi i omogući joj da ne mora da

razgovara sa mnom.
Prokleta bila.
Proveo sam narednih trideset minuta pokušavajući da rešim problem.

Veliki deo papira bio je ispunjen žvrljotinama iz matematike, i shvatio sam
da sve na čemu sam radio nije imalo smisla. Nisam imao pojma šta radim.
Bilo je jedno zapamtiti nekoliko definicija, ali bio sam loš u matematici.
Konačno sam okrenuo svesku prema Shay. "Da li sam uopšte blizu?"
Skrenula je svoju pažnju sa onoga što je radila na laptopu i pogledala u moj

rad. "Pa..." Oči su joj prešle preko neurednog papira. "Tvoja greška što nisi
preuredio jednačinu da rešiš Tp. "
"Oh, naravno, nisam to uradio."
Da li zaista razumeš?" upitala je.
"Dođavola ne."
Ramena su joj se spustila. "Vidi." Napisala je formulu na papir,

objašnjavajući svaki korak, pišući. Slušao sam sve što je govorila, ujedno je
prateći na papiru, pokušavajući da shvatim nešto što uopšte nije imalo
nikakavog smisla. "Dakle, Tplanet= 52.4 godina," objasnila je zapisujući
rezultat.
"Naravno da jeste," promrmljao sam.
"Ništa?" upitala je, primetivši moju zbunjenost.
105
Odmahnuo sam glavom.
"Dozvoli mi da razmislim kako da ovome pristupim. Možemo ponovo

pokušati sledeće nedelje."
Sledeće nedelje?
"Dobro."
"Ti nisi izgubljen slučaj, Kason," rekla je zatvarajući laptop. "Samo ti treba
mala pomoć."
"Pa, cenim tvoje strpljenje. Znam da nije lako nešto što je tebi tako lako
nekome ko vidi samo žvrljotine. Dozvoli me da te častim kafom ili tako
nešto, za svu tu pomoć," ponudio sam.
"U redu je. Moram da se vratim u dom."
"Vruć sastanak?" našalio sam se, ne želeći još da ode.
Stavila je svoj laptop u torbu, očigledno pokušavajući da se udalji od mene.

"Tako nešto."
Da li je stvarno izlazila sa nekim? Zašto sam odjednom imao potrebu da je

pratim do doma i vidim? Nisam bio samo sebičan, bio sam i bolestan. "Pa,
dozvoli mi onda da te odvezem da te Princ Šarmantni ne bi čekao."
"Ne."
"Shay, hajde. Šta će škoditi da te povezem?"
Nije rekla ništa, samo je stavila ranac na leđa.
"Možda bi trebao da ga upoznam."
Nabranog nosa, pogledala je u mene. "Šta?"
"Znaš, da se uverim da ima dobre namere. Samo pazim na tebe."
Frknula je. "Ironično."
106
Moja unutrašnjost se vezala u čvor zbog njenog odgovora. Kada će

dođavola pustiti taj animozitet prema meni? Dah je izleteo iz mene kada su
mi se misli vratile na Thayerove i Giselline reči, i osetio sam se kao govno
što sam se ljutio na nju.
Pogledala je u profesora Raymonda i povisila ton.
"Laku noć, profesore."
Izvukao je slušalice. "Oh, vas dvoje odlazite?"
"Da, dovoljno je za večeras," objasnila mu je.
"Laku noć," rekao je sa zahvalnim osmehom na usnama.
Shay se okrenula i izašla iz prostorije.
Znajući da mi neće dozvoliti da je odvezem kući, pošao sam za njom iz

zgrade. "Pobrinuću se da sigurna stigneš kući."
"Nema potrebe," odgovorila je ne okrenuvši se.
"Opusti se," rekao sam ne zaustavljajući se.
Naši koraci bili su jedini zvuk dok smo pratili stazu do njenog doma. Opet,
želeo sam da joj objasnim. Želeo sam da uradim bilo šta za nju da mi
oprosti. Ali sam se uplašio.
Stigla je do doma i izvadila ključ karticu. Zastao sam, gledajući je kako

otvara ulazna vrata. Nisam mogao da joj dozvolim da ponovo uđe ne
osvrćući se."Shay?" Očekivao sam da će me ignorisati, ali je zastala,
nevoljno se okrenuvši da me pogleda.
"Budi oprezna. Nisam samo ja. Svi momci su loši."
Očekivao sam reakciju-možda čak i osmeh-ali ona se okrenula od mene i

ušla unutra. Kada su se vrata za njom glasno zalupila, u meni se javio
osećaj da mi nikad neće oprostiti.
107
Sedamnaesto poglavlje
Shay
Neki ljudi nisu bili u stanju da sede sami u gužvi i isključe sve oko
sebe. Ali, tokom godina, ja sam postala dobra u tome. Mogla sam da sedim
negde i jednostavno nestanem u svojim mislima. Ponekad je to bila dobra
stvar, ali ponekad i nije. Zurila sam u svoj mafin od borovnice odlučivši se
za doručak kao svoj ručak u trpezariji kampusa najbližoj mom sledećem
predavanju.
"Kako je prošao tvoj vrući sastanak?"
Zastenjala sam u sebi. Pored grupe za učenje, Kason me je ostavljao na

miru. Ali, činjenica da mi je prilazio izvan sale za učenje naterala me je da
pomislim da je on mislio da pretim u prazno. Udahnula sam smirujući se,
pre nego što sam podigla oči i srela njegov pogled. Izgledao je spreman da
krene na planinu u tamnim pantalonama za snoubord i jakni.
"Molim?"
"Tvoj sastanak pre neko veče. Da li se lepo ponašao prema tebi?"
"Da," rekla sam, znajući da nisam imala sastanak pre neko veče. On je to
pretpostavio, a ja ga nisam ispravila. Istina je bila da je jedini vruć sastanak
koji sam imala te večeri, bio sa vrućim tušem.
"Ponovo ćeš izaći s njim?"
Slegnula sam ramenima. "Nikad se ne zna."
Klimnuo je glavom, a ruke su mu se igrale sa čašom za poneti u njegovoj

ruci. "Idem na snoubord."
"Vidim."
108
Ponovo je klimnuo glavom kao da iz nekog razloga odugovlači.
"Pa, nemoj ništa da slomiš," rekla sam, pokušavajući da ga požurim.
Oči su mu se raširile. "Mora da me zezaš, Malena."
Korišćenje njegovog nadimka za mene poslao mi je mali drhtaj kroz grudi.

Nisam osetila ništa takvo od dobrotvorne zabave. Sve što se dogodilo-laži,
manipulacije, poniženje-otupelo je sve u meni. Zašto onda reakcija na
nadimak? Valjda me je vratio na sve te noći u biblioteci. I, čak i kada sam
ga mrzela najviše, i dalje je uticao na mene.
"Pa, vidimo se u ponedeljak," rekao je.
"Prouči kvizove koje smo napravili. Imam osećaj da će postaviti mnoga od

tih pitanja na ispitu."
Tužno me je pogledao. "Hoću. Hvala." Okrenuo se i otišao iz trpezarije,

ostavljajući me da sedim i pitam se zašto je nastavljao da pokušava da
ispravi stvar. Zašto je pokušavao da dobije moj oprost? Zašto mu je stalo?
Za njega nisam bila niko osim neko od koga je mogao dobiti nešto što mu je
trebalo. Da li je bilo moguće da je zaista osećao kajanje zbog onoga što je
učinio? Da li ga je ono što se nam se dogodilo promenilo?
Kason
Stajao sam na vrhu planine, udišući svež vazduh Colorada,

posmatrajući stazu ispred sebe. Kao i obično, skokovi su bili obeleženi
plavom bojom kako bi se videli u inače belom svetu koji nas je okruživao.
Živeo sam za ove staze. Brzinu. Zadovoljstvo sletanja. Tišinu koja me je
okruživala dok sam napuštao čvrsto tlo.
109
"Spreman?" upitao je Jesse iza mene.
Klimnuo sam glavom.
Njegova GoPro kamera nalazila se na kraju teleskopskog štapa, spremna

da uhvati moju vožnju nekoliko metara iza mene.
Izdahnuo sam i spustio se, naglo zaokrećući da bih dobio u zamahu u

prvom skoku. Neophodnom brzinom, krenuo sam u prvi skok. Morao sam
da usavršim svoj quad 12, ako sam hteo da ga izvedem na Igrama. Jesse me
je pratio, njegova kamera snimala me je za društvene medije. Obično sam
objavljivao ono što sam radio ranije, ubacujujući muziku koja je sve činila
intenzivnijim. Ne bi prikazao nijedan novi trik jer sam morao da ih
sačuvam za Igre.
Uz dovoljno ubrzanja, poleteo sam u drugi skok. Moja daska odlepila se od

snega i ništa osim tišine nije ispunjavalo moje uši dok sam se okretao,
preokrenuo tri puta i izvukao trostruki cork 13. Sleteo sam bez problema.
Uleteo sam u još jedan skok grabeći dasku. Spustio sam se teško,
neravnomerno i sklizuo sa daske. Prevrnuo sam se nekoliko puta pre nego
što sam se klizajući zaustavio.
"Čoveče, jesi li dobro?" Jesse me je upitao prilazeći mi, sa isključenom

kamerom.
Skočio sam i istresao sneg sa sebe. "Da, samo ne koristi taj deo."
"Da, bio je to gadan pad."
Slegnuo sam ramenima, skidajući čizme sa daske, noseći ih prema liftu.

"Ako na početku ne uspeš..."
"Padaš, padaš opet?" Jesse je upitao.
12
četvorostruku okret
13
vertikalni okret
110
"Govori u svoje ime."
Nasmejao se. "Nekoga boli."
Odmahnuo sam glavom, i krenuli smo prema ski liftu, skočili na njega i
odvezli se do vrha.
"Sigurno si dobro?" upitao je Jesse.
"Nije kao da nikad pre nisam pao."
"Nisam na to mislio."
Oči su mi poletele ka njemu.
"U poslednje vreme si pomalo odsutan."
Šta se dešavalo sa svim mojim prijateljima? Da li su svi oni odlučili da je

vreme da se otresaju na Kasonu? Slegnuo sam ramenima, neraspoložen da
ga slušam. Bilo je dovoljno ' ti si sebični kreten' izjava.
"Kako je tvoja prijateljica sa Slopes zabave?"
Ozbiljno?
"Vas dvoje..." počeo je.
"Jedva da smo i prijatelji," odbrusio sam
111
Osamnaesto poglavlje
Shay
U ponedeljak sam bacila pogled po učionici fizike. Prošlo je neko
vreme od kad sam poslednji put pogledala u Kasonovom pravcu, ali sam
htela da vidim da li izgleda iznenađen pogledom na ispit profesora
Raymonda. Bila sam u pravu što se tiče pitanja koja su bila poput onih u
našim kvizovima. Ali, Kason je delovao smireno, radeći svoj test.
Završila sam sa svojim ispitom pre svih, ali proverila odgovore pre nego
što sam prišla profesoru Raymondu. "Profesore, želim da Vas podsetim da
neću moći da držim grupu za učenje u sredu uveče, jer tog popodneva
odlazim kući na Dan Zahvalnosti."
"Neki veliki planovi dok si kod kuće?" upitao je.
Slegnula sam ramenima, "Pretpostavljam da ću videti kad stignem tamo.

Vidimo se." Prišla sam vratima i zakoračila u prazan hodnik.
Profesor Raymond nije imao pojma koliko će verovatno biti strašno kod
kuće.
Koraci su odjekivali hodnikom iza mene. "Shay!"
Zaustavila sam se, znajući kome su glas i koraci pripadali.
Kason me je obišao i stao ispred mene. "Kako si prošao?"
"Totalno sam uprskao ona matematička pitanja, ali mislim da sam dobro
uradio sve definicije, pošto smo ih imali na našim kvizovima. Pa, mislim da
ću možda položiti."
Podigla sam palac. "Sjajno."
"Ako prođem, to je sve zbog tebe."
112
Zakolutala sam očima.
"Ozbiljan sam. Bez tebe, pao bih davno."
"Drago mi je da sam mogla da ti pomognem," rekla sam.
"Da sam ti, naučio bih me potpuno pogrešnim informacijama. Zaslužio bih
to."
"Volela bih da sam se toga setila," rekla sam ozbiljno.
Nasmešio se, i kada je pokazao sve svoje prave zube i plave razigrane oči,
poželela sam da ga mrzim toliko. "Ideš kući za Dan Zahvalnosti?"
"U sredu. Dakle, nema grupe za učenje uveče-"
"Da, ja odlazim posle jutarnjih predavanja."
Čudno je zabio ruke u džepove, kao da nije znao šta još da kaže, ali nije
odlazio.
Spasla sam ga muka. "Vidimo se." Obišla sam ga i požurila iz zgrade.
***
Sledeće večeri Kendall i ja smo večerale u trpezariji. Bile smo na dezertu

kada se oglasio moj telefon. Vrući Snouborder mi je poslao poruku.
Kako si prošla na ispitu?
Mora da je video da je profesor Raymond postavio naše ocene.
A+. Ti?
Njegov odgovor se pojavio na ekranu.
C+
113
Malo ponosa zaplovilo mi je grudima, znajući da nikad ne bi mogao da

dobije C+ bez moje pomoći.
"Čemu se smeješ?" upitala je Kendall
Oči su mi poletele ka njoj. "Ne smejem se."
"O, definitivno se smeješ. Ko ti je poslao poruku?"
"Kason."
Obrve su joj se podigle. "O, da?"
"Položio je ispit."
"Tome si se smejala?" Zvučala je razočarano.
"Ako sam se smejala, bilo je zbog toga što sam srećna što je sve vreme
potrošeno na njegovo podučavanje pomoglo."
"Ako ti tako kažeš."
Moj telefon se ponovo oglasio.
Srećan Dan zahvalnosti.
"Baš je šteta što se vas dvoje ne slažete," rekla je Kendall, privlačeći moju
pažnju.
"Zašto? On je kreten."
"On je lep kreten."
Zakolutala sam očima i odgovorila kretenu.
Takođe.
114
Devetnaesto poglavlje
Kason
Znao sam da moja mama voli da joj donesem poklone, pa sam

natovario poslednju torbu sa prljavim vešom u Jeep. Požurio sam unutra i
doviknuo Thayeru, "Vidimo se u nedelju uveče."
"Lepo provedi Dan zahvalnosti."
"Ti, takođe. Pozdravi tatu i njegovog najnovijeg kopača zlata."
"Pozdravi Giselle od mene," doviknuo je.
"Odjebi, kretenu."
Nasmejao se, što je bilo mnogo više nego što sam dobio od njega otkako
sam mu priznao da sam ucenjivao Shay. Od tada me nije isto gledao i
nisam mogao da ga krivim što je razočaran.
Krenuo sam napolje prema Jeepu i uskočio u njega. Pustio sam rok
osamdesetih i sačekao da automobili prođu pored mene pre nego što sam
se izvukao sa prolaza. Kao i ja, i ostali studenti su odlazili kući za raspust
posle svojih poslednjih časova za taj dan. Kada je i poslednji auto prošao,
video sam Shay na zadnjem sedištu. Mahnuo sam joj, ali ona nije čak ni
pogledala u mom pravcu.
Osetio sam iznenadnu radoznalost, za koju sam znao da neću moći da je

obuzdam. Pa sam izašao na put iza njenog auta. Znao sam da Shay živi u
Coloradu, ali nikad nije rekla ništa više od toga. I, pošto je očigledno bila u
Uberu, nije moglo da bude daleko.
Auto je skrenuo na autoput i ja sam ga pratio. Nije moglo da se smatra

proganjanjem, ako sam išao u istom pravcu. Jel tako?
115
Trideset minuta kasnije, žmigavac na Uberu je zasvetleo. Nikada ranije

nisam koristio izlaz sedamnaest, ali malo skretanja nije moglo da škodi.
Pratio sam ga nekoliko kilometara pre neo što sam zaista počeo da se
osećam kao progonitelj. Putevi su postali zemljani, stari, a kuće sve bliže
jedna drugoj, manje, stare i zapuštene. Sneg je bio nagomilan na
automobilima koji su očigledno bili pokvareni i nikad očišćeni.
Uber se zaustavio ispred prikolice. Nagazio sam na kočnicu, ostajući

dovoljno daleko da mogu da vidim, ali ne i da budem viđen. Zadnja vrata
auta su se otvorila i Shay je izašla sa rancem na leđima i velikim plastičnim
kontejnerom u rukama. Zagledala se u prikolicu kada se auto udaljio.
Stajala je tamo barem dva minuta pre nego što je spustila veliki kontejner
na zemlju i sela na njega.
Pogledao sam prema vratima i primetio otrcan list papira zakačen za njih
kako leprša na vetru. Nešto nije bilo u redu. Zašto nije ušla unutra? Zar je
niko nije čekao?
Stao sam uz ivicu i ugasio motor. Ovo može da ide u jednom ili dva
pravca. Lošem ili usranom. Otvorio sam vrata i izašao napolje. Krenuo sam
polako prema tužnoj sceni. Sneg pod mojim patikama je tiho škripao, ali
zvuk nije bio dovoljno glasan da privuče Shayinu pažnju. Prišao sam joj
zaustavljajući se nekoliko metara od nje. "Shay?"
Glava joj se okrenula preko ramena, oči su joj bile pune suza. "Šta ti radiš
ovde?"
Zakopao sam ruke u džepove. "Išao sam prema kući i primetio da si

krenula onim izlazom." Bože, zvučao sam kao jebeni progonitelj. "Pomislio
sam da stanem i poželim ti srećan Dan zahvalnosti."
Okrenula se od mene. "Lažeš."
Pročitala me je. Bio sam lažov, onaj koji nije bio iskren prema njoj od dana
kada smo se upoznali.
116
"Molim te, samo me ostavi na miru," rekla je tiho, i nešto u načinu na koji je
to rekla neubedljivo, reklo mi je da nije zaista mislila.
Prišao sam joj i gurnuo je kukom da se pomeri. Uradila je to ne prepirući se

što mi je reklo da su moji instinkti bili na mestu. Seo sam pored nje na
veliku kontejner, nadajući se da poklopac neće pući pod mojom težinom.
Nisam se usudio da progovorim. Nisam imao pojma šta da kažem ako

progovorim. Znam da je rekla da joj je život bio težak, ali sada sam video
znak zabrane i katanac na vratima. Nije imala dom.
"Sada znam," prošaputala je.
"Šta znaš?" upitao sam.
"Zašto me je zvao."
Osećao sam se kao budala. Nisam imao pojma ko je on. U vremenu koje
sam proveo sa Shay-protiv njene volje-nisam je upitao nijednu prokletu
stvar o njoj. Moji prijatelji i sestra su bili u pravu. Bio sam kreten zaljubljen
u sebe. "Ko?"
"Moj otac."
"Da li znaš gde je otišao?"
Odmahnula je glavom.
"Isuse, Shay, žao mi je."
"Ne bi potražio nikakvu pomoć da sam ostala. Sputavala sam ga. Morala
sam da odem da mu ništa ne bi ostalo. Trebalo je da dotakne dno."
Ništa nisam rekao, shvativši po prvi put koliko je u stvari bilo teško njeno
detinjstvo.
"Misliš li da sam užasna osoba?" upitala je Shay.
"Šta? Ne." Omotao sam ruku oko njenih sićušnih ramena i privukao je sebi,
117
iznenađen što mi je dozvolila. "Mislim da si neverovatna osoba, Shay. On

treba da pronađe svoj put. Ti si dete, za Boga miloga. Ne obratno."
Njeno tiho šmrcanje me je umalo slomilo. Shay nije plakala. Shay se nije
slamala. Shay mi se nije poveravala. Ali sada, radila je sva tri.
"Šta ću da radim?" prošaputala je. "Mislila sam da će biti ovde."
"Poći sa mnom kući," rekao sam.
Poskočila je i otrgla iz mog zagrljaja kao da se tek sad setila da nismo bili u
dobrim odnosima. "Ne mogu to da uradim."
"Naravno da možeš."
Odmahnula je glavom, očiju punih neprolivenih suza.
Ustao sam i prišao joj, stavljajući ruke na njena ramena. Pogledala je prema
meni kroz vlažne trepavice. "Neka se za promenu neko brine za tebe, Shay.
Rekao bih da je prošlo dugo vremena otkako je to neko uradio."
Voleo bih da sam mogao da pročitam pogled u njenim očima, ali s obzirom
na njenu sadašnju situaciju, ja sam bio njena jedina opcija.
Trebalo nam je trideset minuta do kuće mojih roditelja. Shay je bila tiha
celim putem. Očekivao sam barem malu reakciju kada sam uključio rok
osamdesetih, ali ona nije pokazala ništa. Pa sam je ostavio samu sa njenim
mislima, znajući da će morati da progovori kada stignemo u dom mojih
roditelja.
Ušli smo na prilaz kuće u kojoj sam odrastao.
"Pa, tu smo." Eksterijer od cigle davao je fasadi izgled bogatstva, ali smo
uvek pripadali prosečnoj srednjoj klasi.
Shay je zurila u kuću. "Prelepa je."
U meni se javio osećaj žaljenja, shvativši da je ovo mnogo lepše od mesta

na kome je Shay odrasla. "Hajde da upoznaš moje roditelje." Iskočio sam
118
pre nego što je uspela da promeni mišljenje.
Našla me je kod zadnjeg dela Jeepa. "Dozvoli mi da uzmem neke stvari iz

svog kontejnera."
Pogled na taj glupi kontejner naterao me je da shvatim da nema čak ni

prokleti kofer. "Imam ekstra torbe koje mi sponzori stalno daju, a meni ne
trebaju."
"U redu je," rekla je ubacujući odeću koju je izvadila iz kontejnera u ranac.
"Dobro si?" upitao sam, ostavljajući prljav veš u Jeepu. Uzeću ga kasnije.
Klimnula je glavom.
Sve ili ništa. Poveo sam Shay prema sporednim vratima. Kada sam ih
otvorio, pogodio nas je miris mamine pite od bundeve. "Stigao sam!"
"Kason!" doviknula je moja mama žureći kroz kuhinju da me zagrli. Bila je

trideset centimetara niža od mene pa sam naslonio glavu na njenu dok se
držala za mene. "Nedostajao si mi."
"Au, mama. Sramotiš me pred mojom prijateljicom."
Mama me je pustila i primetila Shay kako stoji tamo. "Oh, zdravo." Mogao
sam da vidim po načinu na koji je odmerila Shay da je šokirana što sam
devojku doveo kući-posebno bez najave-ali je bila previše ljubazna da bi to
ikad pokazala.
"Ovo je Shay," rekao sam.
"Drago mi je što sam Vas upoznala, gospođo McCloud."
"Zovi me Tabitha."
Shay se nespretno osmehnula.
Nisam je krivio. Cela situacija je bila čudna.
"Da li je Kason kod kuće?" upitao je moj tata ulazeći u kuhinju.

119
"Hej, tata." pozdravio sam ga zagrljajem.
"Ko je to?" upitao je puštajući me.
"Ovo je moja prijateljica Shay. Provešće praznik sa nama."
"Ako je to u redu," dodala je Shay.
"Naravno, dušice," rekla je moja mama sa osmehom. "Biće lepo imati ovde
još jednu devojku."
"Da li superzvezda kod kuće?" upitala je Giselle ulazeći u kuhinju, a lice joj
je zablistalo kada je ugledala našu gošću. "Shay!" Dojurila je i zagrlila Shay.
Shay nije znala šta da radi sa svojim rukama pa ih je ostavila pored tela.
Bilo bi smešno da nije bilo tako tužno.
"Zdravo."
Giselle ju je pustila. "Tako mi je drago što se Kason opametio."
"Oh, mi smo-" počela je Shay.
"Drugari koji zajedno uče," rekao sam.
Shayine oči sletele su na mene.
"Ona je đavolski tutor. Jednoga dana biće biohemičar."
Zurila je u mene, kao da je iznenađena što sam obratio pažnju na ono što
mi je rekla.
"Wow. Ona je pametna," rekao je moj tata. "To je definotivno novo za

Kasona."
Njih troje su se nasmejali, a ja sam znao da moram da odvedem Shay

odatle pre nego što me još više osramote.
"Može li Shay da uzme sobu za goste?" upitao sam.
"Pa, ona će sigurno biti u gostinjskoj sobi," rekla je moja mama.
120
Video sam kada je Shay teško progutala.
"Očigledno, mama."
"Da. Tamo ima čiste posteljine," objasnila je moja mama.
Pokazao sam glavom prema vratima. "Hajde. Dozvoli mi da ti pokažem

tvoju sobu."
"Jeste li vas dvoje jeli?" upitala je moja mama kada smo krenuli prema
hodniku.
Bacio sam pogled na Shay, ne znajući da li je jela pre nego što je napustila
kampus.
Odmahnula je glavom. "Ne."
"Pa, ostalo je nešto lazanja. Podgrejaću vam."
"Zvuči odlično," rekao sam.
Shay je pogledala u moje roditelje. "Hvala što ste me primili."
"Naravno," rekla je moja mama, ne sluteći da ukoliko nije dozvolila Shay

da ostane, Shay ne bi imala gde da ode.
"U svako doba," dodao je moj tata dok me je Shay pratila niz hodnik do
stepenica.
Čim smo izašli iz kuhinje, čuo sam ih kako šapuću. Iznenadio sam ih
dovodeći Shay. Mogao sam samo da zamislim šta su govorili-ili mislili.
Shay i ja smo se popeli uz stepenice, i ja sam je poveo niz hodnik. "Ovo je

moja soba," rekao sam dok sam ulazio unutra i palio svetlo.
Shay je ostala da stoji na vratima kada sam spustio torbu na svoj krevet.
Oči su joj letele preko snouborderskih postera koji su ispunjavali zidove i
medalja koje su visile na ogledalu komode.
"Gostinjska soba je preko puta hodnika," objasnio sam prolazeći pored nje
121
na dovratku i paleći svetlo u sobi preko puta. Bež zidovi su bili goli, ali bio
je tu veliki krevet sa plavim pokrivačem i komodom na suprotnom zidu.
Ušla je unutra i spustila ranac na krevet, okrenuta mi leđima dok je

razgledala. "Ovde je tako lepo." Posle nekoliko trenutaka, okrenula se
prema meni. "Hvala ti."
Znao sam koliko joj je trebalo da mi uputi te reči posle svega što sam joj
uradio. "Ne zahvaljuj mi se još. Nisi prisustvovala večeri porodice
McCloud."
Uglovi njenih usana su se trznuli.
"Kupatilo je na kraju hodnika," rekao sam.
Klimnula je glavom.
"Vidimo se dole kad budeš spremna." Izašao sam iz sobe dajući joj
prostora, znajući da je sve ovo bilo previše za nju.
Ali, sada kad sam je imao pod svojim krovom bez mogućnosti da ode bilo
gde, nisam želeo da uradim ništa kako je ne bih uznemirio. Od zabave,
pokušavao sam da je navedem da mi oprosti. Nije bilo šanse da ću uraditi
bilo šta da to zabrljam.
122
Dvadeseto poglavlje
Shay
Bacila sam se na krevet, tako srećna što imam malo vremena nasamo za
svoje misli. Sve se dogodilo tako brzo. Od pronalaženje obaveštenja o
iseljenju i katanca na prikolici do Kasona koji se pojavljuje niotkud da me
povede kući sa sobom, nisam imala vremena da razmislim o svojoj
sadašnjoj situaciji.
Nisam više imala dom.
I iako ga nikad nisam ni smatrala domom, bio mi je to krov nad glavom.
Da sam samo znala-da sam se samo javila na telefon kada me je otac zvao-
mogla sam da isplaniram nešto drugo. Mogla sam da odem sa Kendall.
Mogla sam da pokušam da ostanem u domu. Mogla sam da smislim nešto
drugo.
Ali, nisam.
Zato što nisam želela da razgovaram sa njim. Nisam želela da mu pružim

priliku da me uvuče u svoje probleme. I, iskreno, nisam imala šta više da
mu kažem. Kada sam se odselila u dom, načinila sam čist prekid. To je bilo
neophodno kako bih ostala pri zdravoj pameti. Da krenem dalje. Da imam
budućnost koju zaslužujem. Vraćanjem u prikolicu osetila sam se prljavo.
Podsetilo me je odakle sam došla i odakle mi je očajnički trebalo da
pobegnem.
Mogla sam da čujem Kasona i njegovu porodicu kako se smeju dole osetila
kako me obuzima toplina. Nisam znala da se bivanjem u domu punom
ljubavi čovek može tako osećati. Otresla sam se osećaja, podsećajući sebe
da to nije bio moj dom. To nije bio moj život. Bila sam samo gost koji nikad
123
nije ni trebao da bude tu. Pitala sam se da li je trebalo da prihvatim

Kasonovu ponudu. Znala sam da ne pripadam Kasonovom svetu, ali kada
je omotao ruke oko mene, dozvolila sam sebi da verujem da mu je stalo do
mene. Jer, pre nego što se pojavio, osećala sam se kao da sam sama na
ovom svetu.
***
Malo kasnije sišla sam dole i pronašla Kasona i njegovu mamu za

kuhinjskim stolom. Tanjir lazanja bio je ispred Kasona i drugi tanjir ispred
praznog mesta pored njega. Gospođa McCloud je pila iz šolje i lice joj se
ozarilo kada me je videla na vratima.
Kason je, uhvativši njen izraz lica, bacio pogled preko ramena i osmehnuo
se kada me je ugledao. Volela bi da mi taj osmeh nije toliko značio. "Da li ti
odgovara smeštaj?" upitao je.
Pogledala sam u njegovu mamu. "Savršen je."
"Dođi sedi," rekla je, pokazujući na praznu stolicu.
Sela sam, posmatrajući veliku porciju lazanja koju je ugrejala za mene.

"Ovo sjajno izgleda."
"Kladim se da u trpezarijama ne kuvaju kao ja," zadirkivala me je.
Pogledala je u Kasona. "Podseti me šta ti jedeš ovih dana."
"Bez brige, mama. Imam sve što mi treba."
"Pizza se ne računa," rekla je.
"Naravno da ne. Sir je mlečan. Pecivo ugljeni hidrati. Kulen proteini.
124
Ananas voće. I sos od paradajza povrće."
"Zapravo," rekla sam. "Paradajz je voće."
"Lažeš."
"Ne. Totalno voće."
"Nastavi da se družiš sa Shay," rekla je gospođa McCloud. "Možda će nešto

od njenog mozga preći na tebe."
Njegova usta su se otvorila u široko O. "Da li me moja sopstvena majka

upravo nazvala glupim?"
"Reč glup nikad nije prešla preko ovih usana," rekla je sa osmehom.
"Nije ni morala," namrštio se.
Gospođa McClaud i ja smo se smejale dok je ustajala od stola.
Ljubav koja je tekla kroz dom McCloudovih bila je nepobitna. A njihove

interakcije su grejale srce.
"Tvoja mama je tako fina," rekla sam kada je izašla iz sobe, ostavljajući nas
same.
"Barem neko tako misli. Da li me je zaista upravo nazvala glupim?"
"Ako cipela odgovara," rekla sam pre nego što sam uzela zalogaj lazanje.
Zgužvao je svoju salvetu i bacio je na mene. Pogodila me je u čelo.
"Ozbiljno?" upitala sam.
Klimnuo je glavom.
Zakolutala sam očima, znajući da je pronašao način da napravi pukotinu

kroz (ono što sam mislila da jeste) neprobojni zid koji sam podigla između
nas. Sada, koliko ću još dugo moći da izdržim? I da li sam zaista to želela?
125
Dvadeset prvo poglavlje

Shay
Sledećeg dana me je smeh odozdo zaustavio u uplitanju kose.

McCloudi su me tako lepo dočekali i bili veoma fini. Nisam imala pojma
kako ću se odužiti Kasonu.
Da. Ironija te misli mi nije promakla.
Začulo se kucanje na vratima kada sam gumicom vezivala svoju pletenicu.
"Uđi," rekla sam.
Vrata su se otvorila i Giselle je promolila glavu. "Srećan Dan zahvalnosti."
"Srećan Dan zahvalnosti." Osmeh mi je skliznuo sa lica kada je širom

otvorila vrata i ušla unutra u lepoj crvenoj haljini. Bacila sam pogled na
svoje farmerke i majicu. "Neprimereno sam obučena."
"Dobro izgledaš. Ali, imam puno haljina ako želiš da obučeš neku."
"Ne mogu to da tražim od tebe."
Zakolutala je očima. "Odmah se vraćam."
Skinula sam odeću da ne bi morala da čeka pre nego što isprobam haljine,
koje je bila ljubazna da mi ponudi.
Skoro odmah začulo se kucanje na vratima. Vrata su se odškrinula i

mornarsko plava haljina na vešalici je bila ubačena kroz otvor. Prišla sam
vratima pre nego što sam uzela haljinu, vrata su se otvorila i Kason je ušao
unutra. Pošto sam na sebi imala samo grudnjak i gaćice, zgrabila sam
haljinu iz njegove ruke i pokrila se njome.
126
Nezabrinut zbog moje sramote, prekrstio je ruke i stao gledajući u mene.

"Oh, ne želiš da se presvučeš ispred mene?" upitao je sa stidljivim
osmehom.
"Ne baš."
Oči su mu se spustile na moja stopala, a talas straha mi je oblio telo. Nisam

nosila čizme. On je shvatio isto to i oči su mu se raširile posmatrajući moje
noge. "Shay," rekao je sa užasom u glasu. "Šta se dogodilo sa tvojim
nogama?"
"Ništa," odbrusila sam.
"To nije ništa. Šta ti se desilo?"
Duboko sam udahnula znajući da ne mogu da sakrijem ožiljke sada kada ih

je video. "Opečene su."
Mogla sam da vidim saosećanje u njegovim očima dok su se približavale

malim kružnim ožiljcima koji su prošarali moje cevanice i listove. Moj otac
je bio naprasit pijanac," rekla sam, znajući da čeka objašnjenje.
Njegove oči susrele su moje.
"Nemoj," zapretila sam.
U očima mu je bljesnula neodlučnost. Kason je bio popravljač. Mogla sam

da vidim da je želeo to da popravi, ali šteta je već bila nanešena. "Obuci se,
odmah se vraćam." Izašao je iz sobe.
Stajala sam tamo nekoliko trenutaka, pitajući se šta misli o informaciji koju
je upravo otkrio. Da li će početi da se prema meni ponaša drugačije ili će se
praviti da nikad nije video moje ožiljke?
Navukla sam haljinu preko glave. Giselle je bila malo krupnija od mene, ali
haljina mi je ipak lepo stajala.
"Shay?" upitao je Kason sa druge strane vrata. "Jesi li pristojna?"
127
"Da li bi te zaustavilo ako bih rekla ne?"
"Ne." Nasmejao se pre nego što je otvorio vrata. Njegove oči lutale su
haljinom koju sam sada nosila. "Sjajno izgledaš."
"Hvala."
"Da li bi ti smetalo da na trenutak sedneš na ivicu kreveta?" upitao je.
Tada sam primetila da je stiskao nešto u ruci. Nisam imala pojma šta je
naumio, ali pošto je bio tako dobar da me pozove u svoj dom, uradila sam
kako je tražio.
Spustio se na kolena ispred mene i proučavao ožiljke na mojim nogama.

Skoro da sam skočila, ali je onda otvorio ruku, otvarajući tubu korektora
koji je verovatno bio Gisellin. Pritisnuo je tubu i nešto šminke boje kože
pokrilo mu je vrh prsta. Držao je prst nad mojom levom nogom pre nego
što me je pogledao da se uveri da je to u redu.
Spustio je prst na najveći ožiljak na mojoj potkolenici, utrljavajući nekoliko

trenutaka dok ga nije prekrio šminkom. Bio je tih sledećih nekoliko minuta,
fokusirajući se na pokrivanje svakog ožiljka šminkom. Gledala sam kako
nastavlja da utrljava korektor na moju kožu, pitajući se zašto je osetio
potrebu da to uradi za mene. "Da li boli?" upitao je, očima prikovanih na
mojoj koži.
"Ne više."
"Žao mi je, Shay."
"Nisi ti to uradio."
"Niko to nije trebalo da uradi."
Slagala sam se sa njim sto posto. Preživela sam stvari koje nijedno dete ne
bi trebalo. Ali u to vreme sam mislila da je to u redu. Moja majka je umrla i
128
imala sam samo oca. I rekla sam sebi, ljutita pijanica od oca, bolja je od
nikakvog oca. Jer, da nisam imala oca, ne bih imala nikoga.
Tokom godina sam govorila sebi da ako mogu izdržim njegovu ljutnju koju
je iskaljivao na meni-ako bih samo mogla da mu se sklonim s puta kad je
pijan-biću dobro. Ali, počeo je da biva pijan više nego trezan. Skloniti mu
se s’ puta postalo je gotovo nemoguće. Koledž je bio moj spas. Zato sam
bacila sve što imam u školu. Ako bih mogla da dobijem stipendiju, tada bih
mogla da odem, a on morao da potraži pomoć. Ali, sada nisam znala da li
se to dogodilo. Mogao bi da bude mrtav u nekom jarku i ja ne bih znala. I
uplašila me je činjenica da me ta pomisao nije uznemirila. Bila sam dobra
osoba. Dobra osoba kojoj je bilo dosta. Dobra osoba koja je shvatila da nije
mogla da popravi nekog ko nije želeo da bude popravljen.
Moja potreba da postanem biohemičar kako bih otkrila lek protiv

zavisnosti nastala je u nuždi. I živeći onako kako sam ja živela, odlučila
sam da pomognem onima koji nisu mogli da pomognu sebi-i njihovim
žrtvama.
"Čini se da sam ih sve pokrio," rekao je Kason, pregledajući ih. "To su svi
koje imaš, zar ne?"
Nagnula sam glavu, ne trebajući da objašnjavam da ih je bilo i na drugim

mestima.
Oči su mu se spustile i klimnuo je glavom u znak razumevanja.
Ustala sam, nateravši ga da se povuče. Prišla sam velikom ogledalu na

vratima ormara i pogledala se. Nisam mogla da vidim nijedan jedini
ožiljak. i po prvi put, svidelo mi se ono što sam videla.
"Mogu da se kladim da Giselle ima neke štikle koje možeš da obuješ."
Pogledala sam ga u ogledalu. "Mogu da padnem i slomim vrat."
"Šta kažeš na neke baletanke. Ima ih gomilu."
129
Klimnula sam glavom, ceneći koliko je bio ljubazan.
Nestao je u hodniku, a ja sam konačno ponovo mogla da dišem.
Kason
Požurio sam u Gisellinu praznu sobu i spustio se na ivicu njenog

kreveta. Bio sam tako glup. Tako prokleto glup. Pidžama. Borbene čizme.
Kako nisam shvatio da se skrivala iza tih stvari? Zašto se nisam zapitao
zašto je studentkinja nosila zeku?
Misli su mi se vratila na noć u mojoj sobi. Sada-zlokobnu noć u mojoj sobi.

Kako su mi promakli ožiljci? Naravno, bio je mrak i žurio sam da je
smestim. Ali, trebalo je da ih vidim kada sam joj izuo čizme. Samoljubivi
Kason je bio kompletni kreten. Onaj koji nije zasluživao Shay u svom
životu.
Ali, lagao bih rekavši da se nisam osećao dobro kada je videla svoj odraz u
ogledalu bez tih ožiljaka. Bilo je kao da je gledala u potpuno novu Shay.
Kao da su je ti ožiljci na neki način definisali do tog trenutka. Bio sam
iznenađen da nije o tome ranije razmišljala.
Šta je dođavola sve doživela u toj dotrajaloj prikolici? Želeo sam da znam
istinu iza tih ožiljaka. Jer oni nisu nastali u jednom trenutku. Nastajali su
vremenom. I vizija prestravljene male Shay naterala me je da osetim bes za
koji nisam znao da sam sposoban.
"Šta radiš?" pitala me je Giselle ulazeći u sobu.
Zurio sam u nju, ne pronalazeći reči kojima bih opisao ono o čemu sam
razmišljao.
130
"Videla si ih?" upitala je.
Klimnuo sam glavom.
"Mora da iza tih ožiljaka postoji paklena priča," rekla je, tihom glasom
ispunjenim tugom.
"Imaš li par baletanki koje bi odgovarale toj haljini?"
Usne su joj se podigle u uglovima. "Naravno. Ali, da li će želeti da ih obuje?

Ne pokrivaju joj noge."
"Pobrinuo sam se za to."
"Jesi?"
"Pretpostavljam da sam konačno počeo da obraćam pažnju."
Gisellin osmeh se proširio pre nego što se sagnula i izvadila par baletanki.
Zgrabio sam ih iz njenih ruku. "Hvala, seko."
"Drago mi je," rekla je.
Obrve su mi se spojile ."Šta?"
"Da si počeo da obraćaš pažnju."
Klimnuo sam glavom pre izlaska iz njene sobe. Požurio sam nazad u
gostinjsku sobu i pokucao na vrata, otvorio ih i zakoračio unutra.
Shay je sedela na krevetu, pogledavši u mene.
"Šta misliš o ovim?" Pružio sam joj baletanke.
"Savršene su." Nagnula se i obula ih.
"Da li ti odgovaraju?"
"Malo su mi veće, ali biće dobro," rekla je.
"Da li si spremna da krenemo dole?"

131
Ustala je sa kreveta. "Da."
Sišli smo dole baš kada je moja mama postavila ćuretinu na sredinu
trpezarijskog stola. Pogledala je u nas sa osmehom na licu odmeravajući
Shay. "Prelepo izgledaš, Shay."
Nisam morao da pogledam u Shay kako bih znao da je pocrvenela. "Možeš

da sedneš tamo," rekla je moja mama, pokazujući na stolicu pored mog
uobičajenog mesta.
Shay je sela, a ja sam se spustio na stolicu pored nje.
Moj tata je ušao u sobu, primetivši da smo Shay i ja već sedeli. "Hvala što
ste me čekali," zadirkivao nas je smeštajući se na svoje mesto na čelu stola.
"Nije da smo jeli nešto," rekao sam.
"Giselle je ušla sledeća, očiju uperenih u Shay i mene, lepršajući obrvama

kada Shay nije gledala. Zauzela je svoje mesto preko puta nas. Moja mama
je stavila preliv i onda zauzela svoje mesto preko puta tate.
"Hajde da jedemo," rekao sam, posežući za prelivom.
Mama me je udarila po ruci. "Neka se naša gošća prva posluži."
"O, ne," rekla je Shay, očiju punih stida. "Molim vas ne čekajte na mene."
Pogledao sam u mamu, moleći je očima da prestane.
Shvatila je moj nagoveštaj. "Pa, ako insistiraš. Počećemo od kraja i dodavati

posluženje jedni drugima."
Tako smo i uradili, puneći svoje tanjire brdom hrane koju niko nije trebalo
da pojede u jednom danu.
Moj tata je podigao čašu pre nego što smo zaronili u jelo. "Mojoj porodici.
Ne znam čime sam zaslužio tu sreću, ali sam toliko zahvalan što vas
imam." Pogledao je u Shay. "I za nove prijatelje. Dobrodošla u našu ludu
porodicu. Srećni smo što si sa nama."
132
Podigli smo čaše sa vodom i kucnuli se pre jela.
"Pa, kako ste se vas dvoje uopšte upoznali?" upitao je moj tata pre nego što
je uzeo gutljaj svog pića.
Počeo sam da se vrpoljim, znajući da prava priča neće biti ugodna za

publiku. Shay, verovatno osećajući moj nemir, posegnula je ispod stola i
učinila nezamislivo. Spustila je ruku na moje bedro. "Znaš me, tata. Samo
ljutim ljude oko sebe. Shay nije bila izuzetak."
Moji roditelji su se nasmejali kao i Shay kada je sklonila ruku sa moje noge.
"Zašto ne sumnjam u to?" rekao je tata.
"Srećom, primetila je moj šarm," našalio sam se.
Giselle je odglumila gušenje. "Donesite mi neki kreker za sir koji baca."
Svi su se nasmejali.
Uživali smo u ukusnom jelu i završili bez drugih pitanja zbog kojih bi Shay
bilo neprijatno.
Kada sam je prošle večeri ostavio samu, upozorio sam roditelje da je ne

pitaju o njenoj porodici.
Moja mama je ustala od stola spremna da ga pospremi. Shay je skočila na

noge. "Dozvolite mi da Vam pomognem."
"Oh, medena. Ti si gost."
"Molim Vas, moram da ustanem inače će ta ćurka ostati zaglavljena u mom

stomaku."
Moja mama se nasmejala kada je Shay počela da skuplja tanjire sa stola i

odnela ih u kuhinju.
Moj tata i ja smo se preselili u dnevnu sobu da gledamo bejzbol. Mogao

sam da čujem devojke u kuhinji kako razgovaraju i smeju se. Bio sam tako
133
srećan što je Shay imala porodicu sa kojom je mogla da provede praznik.

Čak i više, jer se ispostavilo da je to moja porodica.
***
Nešto posle deset, Shay se izvinila i otišla u krevet. Znao sam da je

porodica McCloud postala previše za nju, pa sam je pustio.
"Ona je tako fina, Kasone," rekla je mama kada su se vrata na gostinjskoj

sobi zatvorila.
Ništa nisam rekao, znajući da smo Shay i ja imali svojih problema.
Međutim, posle ovog vikenda. pitao sam da li će naši problemi polako

postati stvar prošlosti.
"Ona je drugačija od devojaka sa kojima si obično bio," rekao je tata.
"Misliš, pametna?" ubacila je Giselle.
Svi su se nasmejali.
"Pa, Shay i ja nismo zajedno," objasnio sam. "Njen dolazak ovde bila je
odluka u poslednjem trenutku."
"Pa, šta god da ju je dovelo ovde sa tobom, srećna sam što jeste," rekla je
mama.
"Ona uravnotežuje tvoju nepromišljenu stranu," rekla je Giselle.
"Ko je nesmotren?" upitao sam.
Nakrivila je glavu, dobro znajući da sam zavisnik od adrenalina. "Ona je

racionalna dok ti nisi."
"Da li je to tvoj način da podržiš maminu konstataciju da je Shay pametna,
134
a ja glup?"
Prasnuli su u smeh, potvrđujući svoje mišljenje.
Sa tom spoznajom, skočio sam na noge. "Idem u krevet."
"Tek je deset," usprotivila se Giselle.
"Da, odlazim na planinu rano ujutro."
"Da li Shay ide s tobom?"
"To nije zapravo njena stvar." Otišao sam do mame, nagnuo se i poljubio je
u obraz. "Hvala na ovome danas. Sve je bilo neverovatno." Prišao sam tati,
sagnuo se i zagrlio ga. "Noć, stari."
"Koga nazivaš starim?" upitao je.
Podigao sam pesnicu prema sestri. "Noć, mala."
Zakolutala je očima pre udarca. "Ti si takva budala."
Popeo sam se uz stepenice na drugi sprat. Stao sam ispred svoje sobe,
osluškujući zvuke iz gostinjske sobe. Nisam ništa čuo, pa sam pretpostavio
da je Shay već otišla u krevet. Tiho sam ušao u svoju sobu i zatvorio vrata.
Skinuo sam odeću, proverio da li imam poruka na telefonu i popeo se na
krevet. Nisam shvatio koliko sam umoran dok mi se glava nije spustila na
jastuk.
Na ivici da zadremam, čuo sam škripu svojih vrata. Ležao sam leđima im
okrenut osluškivao, zatvorenih očiju.
Tihi koraci čuli su se u mojoj sobi. Znao sam da je Shay, pa sam čekao. Sela
je na ivicu kreveta, njena mala težina nije se osetila na dušeku.
"Kason?" prošaputala je Shay. "Jesi li budan?"
"Ne možeš da se ušunjaš nenajavljena, Malena. Mogla si da me uhvatiš na

delu."
135
Kao pogođena strujom, skočila je sa kreveta. "O, Bože!"
Nasmejao sam se, prevrćući se prema njoj i naslonio obraz na dlan. "Šalim
se."
Ramena su joj se opustila, i mogao sam da vidim, čak i u mraku, da je imala

na sebi zeku.
"Šta ima?"
Vratila se na krevet, sedajući na ivicu. "Samo sam želela da ti se zahvalim."
"Da mi se zahvališ? Šta si imala na umu?" zadirkivao sam je.
"Da li zaista želiš da me podsetiš koliko te mrzim?"
"Bila je to šala?"
Odmahnula je glavom, nadam se zabavljena. "Želela sam da ti kažem hvala.

Danas je bio najdivniji praznik koji sam ikad imala."
Nakrivio sam glavu, znajući da je to istina i da joj je verovatno mnogo

trebalo da uđe u moju sobu i to prizna. "Da?"
Klimnula je glavom. "Ne sećam se praznika gde nisam morala da kuvam. I

obično samo za sebe jer bi moj tata završio onesvešćen na sofi čak i pre
nego što bismo seli za sto."
"Shay?"
Odmahnula je glavom, ne želeći moje saosećanje. "I zaboravi Božić. Kada

mi je bilo šest godina-odmah posle smrti moje mame, Deda Mraz se nije ni
pojavio. Rekla sam sebi da je možda samo zaboravio moju prikolicu. Ali,
kada mi je bilo sedam, i on opet nije ostavio poklone, znala sam da se nešto
dešava jer su deca u susednoj prikolici dobila svoje poklone."
"Shay, tako mi je žao."
Odmahnula je glavo, još uvek ne želeći moje sažaljenje. "Nisam došla ovde
136
da bih ti pričala svoje tužne priče." Krenula je da ustane, ali sam uhvatio
njen zglob da je zadržim.
"Želim da znam više o tebi, Shay. Čuvaš previše toga unutra. Ovde sam.
Šta god da ti treba."
Zatvorila je oči, naizgled pogođena mojim rečima. "Čini se kao da si dva

različita momka. I ja ne znam koji od njih su zaista ti."
"Postojim samo jedan ja."
"Ali, ne možeš biti lažljivi kreten za koga sam se zaklela da ću ga zauvek

mrzeti. A onda biti ovaj neverovatan, pažljiv momak koji je došao da me
spase. Jer, budimo iskreni. Meni nije potrebno spašavanje."
Zakikotao sam se. "To je potpuno jasno."
"Ozbiljna sam, Kasone."
"Kao i ja. Znam da ti ne treba spašavanje. I znam da moraš da odlučiš šta

osećaš prema meni. Ali, želim da znaš da je meni jasno šta osećam prema
tebi."
Dugo je bila tiha. Onda je ustala. "Laku noć." Okrenula se da ode iz sobe.
"Hej."
Okrenula se i pogledala u mene.
"Hoćeš li da pođeš sa mnom na planinu ujutro?"
"Zašto?"
"Zato što bi moglo da bude zabavno."
" Da mi se smeješ?" upitala je.
"Ni ne pomišljam na to."
"Svrati do moje sobe pre nego što pođeš. Ako sam budna, razmisliću o
137
tome." Prišla je vratima i izašla iz sobe.
Razmisliće o tome? Nikada ranije nisam morao da molim devojku da

provede vreme sa mnom. Šta je to bilo u Shay Miller što me je teralo da to
poželim?
138
Dvadeset drugo poglavlje

Shay
"Podseti me još jednom zašto sam pristala na ovo?" upitala sam

balansirajući na snoubordu, hvatajući Kasonove ruke, krećući se sa njim
dok mi pokazivao šta da radim na njegovoj dasci.
"Shay nalazimo se na maloj padini."
Dete koje nije moglo biti starije od pet godina, projurilo je pored nas na
skijama.
Zarežala sam, mrzeći koliko sam bila nekoordinisana, a malo dete je moglo
da se kreće tako bez napora. Barem mi je bilo toplo u zimskoj opremi koju
mi je Giselle pozajmila.
Kason se nasmejao. Bio je tako brižan i raspoloženiji daleko od škole.

Srećniji u krugu svoje porodice. Sve to je izgledalo lepo na njemu. "Hajde,
samo se drži mirno."
"Mirno? Ovo je najmanje mirno što sam ikad bila. Kako se okrećeš i letiš na
skijama?"
"Letim na skijama?"
"Znaš na šta mislim," rekla sam fokusirajući se da držim kolena savijena

dok je naša daska klizila po snegu ispod mene.
"Stvarno moraš da naučiš snoubord jezik."
"Zašto?"
"Kako bi mogla da me bodriš na Igrama."
Nisam odgovorila jer nisam znala šta januar može da mi donese. Stvari sa
Kasonom su uvek bile tako nepredvidive. Jednostavno nikad nisi znao.
139
"Kada ti bude dosta, otići ću na stazu i pokazati ti neke od mojih pokreta."
"Dosta mi je," uveravala sam ga.
"O, ne. Treba da uradiš ovo sama pre nego što završimo."
Ugh.
***
Ušli smo u dom sat vremena kasnije kako bih mogla da se odmrznem.
Kason mi je uzeo toplu čokoladu, a onda me odveo pored prozora koji se
pružao od poda do plafona sa pogledom na planinu. Sa tog mesta mogla
sam da vidim stazu za snoubording.
"Nemoj biti previše impresionirana," rekao je Kason pre nego što je otišao.
"Pokušaću da se kontrolišem," rekla sam skidajući Gisellinu jaknu i kapu i

sela na stolicu. Provela sam nekoliko narednih minuta posmatrajući ljude u
prepunom domu. Deca zajapurenih obraza u skijaškim odelima jurila su
okolo dok su roditelji ćaskali sa prijateljima i grejali se uz tople napitke u
blizini kamina od cigala.
Snouborderi su se kretali okolo, bacajući poglede na lepe devojke koje su

činilo se radile isto. Dom je definitivno bio živahno mesto.
Nedugo kasnije, moj telefon se oglasio sa porukom od Kasona kojom mi je

davao na znanje da je na stazi i da se sprema da se spusti niz planinu. Pošto
je nosio ružnu ružičastu Slopes kacigu, bilo bi teško ne primetiti ga. Ustala
sam sa stolice, škiljeći pokušavala da pronađem ružičastu kacigu. Videla
sam je, Kason se spuštao niz planinu krećući se cik-cak, pre nego što se
okrenuo i napravio skok kao što sam videla da radi na snimku koji mi je
pokazao. Iako mu to nikad ne bih priznala, bilo je još uzbudljivije videti ga
kako to radi uživo. Njegov talenat je bio neosporan.
140
Klinac u domu je stao pored mene, zureći u stazu. "On je neverovatan,

ha?", rekao je.
"Tako se čini," rekla sam.
"Jednoga dana želim da vozim snoubord kao on."
"Da li vežbaš?" upitala sam.
"Svakog vikenda."
"Pa, kladim se ako se budeš toga držao, da ćeš moći da napraviš sve te lude
skokove."
"Da," rekao je.
Pojavila se žena koja je, ispostavilo se bila njegova majka, pored njega. "Šta
radiš?"
"Samo gledam Kasona kako vozi snoubord," rekao joj je.
"Ne krivim te." Pogledala je u mene. "On je definitivno nešto za videti."
Tračak neopravdane ljubomore nakupio se u mojim grudima.
Oko Kasona je u dnu planine prštao sneg. Okrenuo se da pogleda u mene

kroz prozor i mahnuo rukom u rukavici.
Dečak pored mene uzvratio je mahanjem. Ja nisam to uradila kako bi dečak

pomislio da je Kason njemu mahnuo.
Čak i sa velikim naočarima koje su prekrivale veći deo Kasonovog lica,

njegov osmeh je povećavao nepoznat osećaj koji se gradio u meni. Bila sam
iskrena kada sam mu rekla da je bio dva različita momka.
Jedan koji je mislio da može da radi šta hoće i dođavola sa svima ostalima.
Ali, onda je bio ovaj pažljiv momak koji me je poveo svojoj kući kada nisam
imala gde da odem i učio me da vozim snoubord uprkos mom nedostatku
koordinacije. Govorimo o iritantnom.
141
"Čini se da to mahanje nije bilo upućeno mom sinu," žena pored mene je
rekla.
Oteo mi se osmeh. "Mi smo samo prijatelji," uveravala sam je.
"Volela bih da budem prijatelj sa tipom koji tako izgleda," rekla je pre nego
što je otišla.
Pitala sam se da li ona zna kakav je on zaista? Iza dobrog izgleda i veštine
vožnje snouborda, da li je iko zaista poznavao Kasona McClouda? Jer, ja
sigurno nisam.
***
Gisella je promolila glavu u gostinjsku sobu te večeri kada se vratila iz

butika. "Da li si se zabavila na planini?"
"Nisam sigurna da je reč zabava reč. Ali, hvala ti što si dozvolila da

pozajmim tvoje stvari."
Nasmejala se. "Nije kao da ih više nosim. Drago mi je da su dobro

iskorišćene."
"Da, pa veći deo mog dana sastojao se od gledanja tvog brata iz doma."
Nasmejala se. "Da, i ja uvek uživam u boravku u domu. Mnogo zgodnih

momaka prođe kroz nju."
Nasmešila sam se, razmišljajući o ženi koja se divila Kasonu.
Zatvorila je vrata i sela na krevet. "Mogu li nešto da te pitam?"
"Uh, da." rekla sam.
"Ne, nema razloga za brigu. Samo sam radoznala. Da li se dešava nešto

između tebe i mog brata?"
142
"Šta misliš pod nešto?", upitala sam.
"Pa, prvo te vodi na zabavu. Onda, kaže mi kako to nije dobro prošlo. A
sada si ovde. Jednostavno ne shvatam."
Nisam ništa rekla, jer iskreno, nisam znala šta da kažem.
"Preterala sam," rekla je, shvatajući moje ćutanje kao uznemiravanje.
"Oh, ne. Ti si bila tako divna prema meni. Samo... zaista ne znam šta se
dešava. Nervira me kao niko do sad. Da ne spominjem da mi je uradio
neke grozne stvari."
"Ubiću ga."
Nasmejala sam se. "Ali onda, postoji nešto čime se iskupio. Samo se pitam
da li on to zna. Da li to ima smisla?"
"Poznajem ga celog svog života, i još uvek ne mogu da ga razumem."
Nasmejala sam se.
Ustala je. "Da li ste danas sreli Thayera?"
Odmahnula sam glavom. "Ne, mislim da je Kason rekao da je sa svojim

tatom i njegovom novom devojkom."
U deliću sekunde nepoznat izraz prešao joj je licem, pre nego što je nestao.
"Hej, ako ti je dosadno sa mojim bratom, uvek bi mi dobrodošlo malo
pomoći u butiku."
"To zvuči zabavno. Verovatno mu treba odmor od mene."
"Ne budi tako sigurna," rekla je iskreno se osmehujući zbog čeka sam
poželela da je ovo moja porodica. "Drugačiji je sa tobom."
143
Dvadeset treće poglavlje

Shay
"Kako je prošao posao sa mojom sestrom?" upitao je Kason sa vozačevog

sedišta njegovog Jeepa.
"Zapravo mi je platila. Nisam želela da prihvatim, ali ona mi nije dozvolila

da odem bez novca."
"Da, Giselle je tako tvrdoglava."
"Kako je bilo na snoubordingu?" upitala sam, primetivši njegove crvene

obraze, pošto je došao pravo sa planine da me pokupi iz njenog butika, jer
je ostajala do kasno da sredi papire.
"Dobro."
"Misliš da ćeš biti spreman za Igre?"
"Očigledno."
Nasmejala sam se. "Da li si uvek tako samouveren?"
"Nema razloga da ne budem. Niko drugi to neće uraditi umesto mene."
Koliko god da sam mrzela arogantne ljude, bio je u pravu. Ako nisi svoj
najveći obožavatelj, niste mogli da očekujete da će neko drugi učiniti to za
vas.
"Hoćeš li doći večeras na žurku?" upitao je.
"Mislim da neću. Poslednja žurka na kojoj sam bila loše se završila."
Mislila sam da to ispadne šala, ali njegova vilica je počela da pulsira, a oči
ostale na putu.
144
"Zapravo sam prilično umorna," objasnila sam, ne želeći da ga naljutim. "I,

ne poznajem nikoga."
Pogledao je u mene. "Poznaješ mene."
"Idi i provedi se sa svojim prijateljima. Ako pođem, brinućeš se o meni sve

vreme."
"Mogu da ostanem kod kuće," ponudio je.
"Kason, nisi me doveo kući kao svoju devojku. Ja sam se prikačila. Ne

želim da ti pokvarim planove koje si imao sa prijateljima pre nego što sam
ja uletela. Biće mi dobro kod kuće sa tvojom porodicom."
Nije odgovorio i njegovo ćutanje postajalo je sve više i više alarmantno.
Ubrzo se zaustavio na prilazu. Iskočili smo, ali kada sam se ja uputila

prema kući, on je krenuo da vadi svoju opremu za snoubording iz Jeepa.
"Kako je bilo?" upitala me je gospođa McCloud kada sam ušla u kuhinju.
"Giselle je napravila odličan posao sa butikom."
"Uvek je bila uporna. To su oba moja deteta."
"Šta su oba tvoja deteta?" upitao je Kason ulazeći u kuhinju.
"Uporna," objasnila je.
"Shay je takođe uporna," rekao je, i skinuo svoju duksericu. Majica ispod se
dovoljno podigla da pokaže njegove trbušnjake pre nego što ju je spustio.
Misli su mi se vratile na prvu noć kada sam srela Kasona, golih grudi samo
u boksericama. Privukao me je te prve noći-pre nego što je otvorio usta. i
sada me je privlačio. Prokletstvo. "Idem da se istuširam," rekla sam,
osećajući potrebu da izađem odavde pre nego što počnem da se fokusiram
na druge delove njegovog tela.
"Večeraćemo u šest," rekla je gospođa McCloud.
145
"U redu." Okrenula sam se u požurila uz stepenice. Moja iznenadna svest o

Kasonu i osećaj udobnosti u njegovoj kući činili su da počnem da se
preispitujem. Da sam mogla da odem, otišla bih. Ali, Kason je znao da
nemam dom. I, pokupiti se i otići posle njihove onakve dobrodošlice bila bi
luda stvar za uraditi. Da ne spominjem da zaista nisam želela da odem, što
je stvari činilo hiljadu puta komplikovanijim.
Istuširala sam se i pridružila se svima na testenini sa ćuftama u šest. Veći

deo večere prošao je u prepričavanju gospodina McClouda o Kasonovim
dečjim nestašlucima. Kason je sedeo tamo dureći se i smejući pričama.
Nisam imala nijednu zabavnu priču iz detinjstva. Niti sam imala nekog ko
bi je prepričao. Jedine uspomene koje sam imala sa svojim ocem bile su one
loše. One sam mojom mamom činile su me zaista srećnom. Kao što sam
rekla Kendall, te uspomene su većinom bile o tome kako mi je plela kosu
jer smo tada vodile naše ženske razgovore. Govorila mi je o školi,
prijateljima i dečacima. Sećam s kako sam stenjala kada je govorila o
dečacima, jer su mi sa šest godina dečaci bili grozni. Ali, gledajući unazad
shvatila sam da je znala da me umiri i da je želela da mi usadi znanje na
jedini način na koji je znala. Poželela sam da mogu da se setim svega što je
rekla. I volela sam da verujem da sve dobro u meni je došlo od nje.
Kason je otišao na svoju žurku nešto posle devet. Bila sam srećna što nije
ostao kod kuće zbog mene. Bila sam iskrena kada sam rekla da ne želim da
mu pokvarim planove. Da je ostao kod kuće, osećala bih se krivom.
Gospodin i gospođa McCloud su me pozvali da gledam film sa njima, ali
su oboje zaspali nekoliko minuta kasnije, pa sam se povukla da uradim
domaći zadatak u gostinjskoj sobi.
Negde oko ponoći sam se zavukla pod pokrivač i zatvorila oči, osećajući se
neobično zadovoljno, uprkos činjenici da sam bila u kući McCloudovih. I
gotovo odmah zaspala.
Trgla sam se iz dubokog sna na zvuk otvaranja vrata gostinjske sobe.

Ležala sam mirno, osluškujući ko je to bio.
146
"Shay?" prošaputao je Kason glasnije nego što je trebalo, jer je soba

njegovih roditelja bila odmah niz hodnik.
"Da?" prošaputala sam.
"Budna si?" promucao je.
Uh. "Sada jesam."
Pao je na krevet pored mene, i ja sam se pomerila kada je podigao noge i

uzeo pola mog jastuka. Iz njegovog tela je izbijao miris alkohola, ali nije
mogao da prikrije arktički miris koji se uvek kotrljao u talasima sa njega.
"Pijan sam," rekao je.
Nasmejala sam se. "Jesi li se lepo proveo sa prijateljima?"
"Da. Bilo je kao u stara vremena. Osim što su devojke koje su me u srednjoj
školi prezirale, sada želele da budu u mojoj blizini."
Isti onaj tračak ljubomore stvorio mi se stomaku. "Da li si im dozvolio da ti

se približe?"
"Dođavola da." Zakikotao se. "Da bih mogao da ih prezirem."
Usne su mi se trznule, dopao mi se njegov odgovor više nego što je trebalo.
"Shay?"
"Da?"
"Voleo bih da si došla na žurku."
"Zašto?"
"Jer volim da budem sa tobom mnogo više nego sa tim ljudima."
Srce mi je zalupalo i nisam znala kako da ga usporim. Nisam želela da mi

govori takve stvari. Bilo je previše zbunjujuće s obzirom na sve što se
dogodilo pre ovog vikenda.
147
"To kažeš samo zato što si pijan."
Odmahnuo je glavom. "Reći ću ti ponovo ujutro, pa ćeš znati da govorim

istinu."
"Držim te za reč," zadirkivala sam ga.
"Časna izviđačka."
"Nisi bio izviđač."
"Ali, mogao sam da budem."
Odmahnula sam glavom, želeći da sam ovo snimila. Bilo je prilično

zabavno.
"Shay?"
"Da, Kasone?"
"Ne želim da te delim."
Obrve su mi se podigle, zbunjena njegovim rečima. "Da me deliš sa kim?"
"Sa bilo kim."
Nasmejala sam se.
"Shay?"
"Mmm?"
"Mogu li da te poljubim?"
"Ne."
"Zašto?"
"Zato što ne želiš da me poljubiš. Pijan si i napaljen, a ja sam jedina devojka

u sobi."
"Nije tačno. Želeo sam da te poljubim na zabavi, na ski liftu."

148
"Udarila bih te."
"Baš zbog toga i nisam."
Da li je zaista hteo da me poljubi na zabavi? Znala sam da mi upućuje taj

pogled koji momci upućuju devojkama pre nego što ih poljube, ali sam
mislila da se tama igra sa mnom.
Dugo je vladala tišina. Pitala sam se da li je zaspao i da li bi trebala da

pokušam da ga probudim kako ga njegova mama ne bi pronašla ovde sa
mnom.
"Shay?"
Nasmejala sam se u sebi.
"Kason?"
"Mogu li sutra da te poljubim?"
Iako je njegovo pitanje izazvalo da leptiri zalepršaju u mom stomaku,

odgovorila sam iskreno. "Ne."
"Ali, ako te poljubim, znaćeš da te nisam pitao zato što sam pijan."
Zatvorila sam oči, pitajući se da li želim da me sutra ponovo pita. Ili sam
samo usamljena. Ili, zbunjena. Ili, poludela. "Pretpostavljam da ćemo
morati da vidimo šta će se sutra desiti."
Čekala sam njegov odgovor. Ali, jedini odgovor koji sam dobila bilo je
njegovo tiho hrkanje. Verovatno je to bila dobra stvar. Jer svaki put kada je
pitao da li može da me poljubi, osetila bi kako moja odlučnost slabi, a to
nije bilo u redu.
149
Dvadeset četvrto poglavlje

Shay
Sledećeg jutra probudila sam se sa Kosonovom rukom prebačenom

preko mog stomaka. Da li će se setiti šta je rekao? Da li će biti šokiran što je
ovde spavao cele noći? Da li će ovo biti loše kao i jutro kada sam se
probudila u njegovom krevetu?
Nisam nameravala da se zadržim kako bih saznala.
Zadržala sam dah i polako počela da se udaljavam od njega, pazeći da ne

pravim nagle pokrete. Izlazila sam mu ispod ruke malo po malo.
Kason je zastenjao.
Ukočila sam se i zurila u njega, nadajući se da ga nisam probudila.
Nisam.
Otpustila sam mali dah i nastavila da se udaljavam od njega i ispod

njegove ruke. Došla sam do ivice kreveta, pa sam se okrenula polako,
puštajući da mu ruka padne nežno na krevet. Zaustavila sam se i pogledala
ga da se uverim da ga taj pokret nije uznemirio, ali je on i dalje spavao.
Otpustila sam još jedan dah ustajući na noge i na prstima izašla iz sobe
zatvarajući vrata za sobom.
"Šta radiš?"
Okrenula sam se širom otvorenih očiju, uhvaćena na delu od strane Giselle.

"Oh, ja..."
Njene oči poletele su otvorenim vratima Kasonove sobe i prazne sobe pre
nego što su se vratile na zatvorena vrata iza mene. "Da li je moj brat
unutra?" upitala je.
150
"Nije onako kako izgleda."
Osmeh joj je proleteo licem. "Nikad nije." Okrenula se i otišla u kupatilo.

"Doručak će sigurno biti zanimljiv," rekla je pre nego što je zatvorila vrata
za sobom.
Spustila sam glavu na vrata zabrinuta zbog doručka. Jedina dobra stvar je
bila što ću prva sići dole.
"U koje vreme vas dvoje odlazite?" upitala je gospođa McCloud spuštajući
šolju kafe ispred mene za kuhinjskim stolom nekoliko minuta kasnije.
"Nisam sigurna," rekla sam, srećna što nije prokomentarisala moju

pidžamu koju nisam uspela da presvučem pre nego što sam sišla dole.
Ispila sam gutljaj kafe.
"Da li možda znaš kada je sinoć Kason došao kući?"
Skoro da sam se ugušila kafom, pročistila grlo ne skrećući pažnju na sebe.

"Čini mi se, prilično kasno."
"Taj dečak će biti moja smrt, kunem se. Između nezgoda na snoubordingu i
njega u svetu bez mene da ga proveravam, biću seda pre moje šezdesete."
"Za to postoje farbe za kosu," rekao je Kason ulazeći u kuhinju i otišao do

svoje mame da je poljubi u obraz.
Spustila sam pogled, ne znajući šta da radim sa sobom.
"Upravo sam pitala Shay u koje vreme si se vratio?" rekla je gospođa

McCloud.
Oči su mi se podigle baš kada ih je Kason uhvatio svojim pogledom.
"Prilično kasno," rekao je, ništa od njegovih crta lica nije odavalo šta je
radio ili se nije sećao prošle noći. Jedna stvar je bila sigurna, znao je gde se
probudio.
"Da li si se lepo proveo?" upitala sam, trudeći se da zvučim nonšalantno.

151
"Bilo je u redu," promrmljao je i nešto u načinu na koji je to rekao učinilo je

da mi se stomak stisne. "Kakva je bila tvoja noć?"
Progutala sam svoju iznenadnu nervozu. "Sjajna. Gledala sam film sa

tvojim roditeljima a onda se bacila na neke zadatke."
Zurio je u mene, ponovo, ne odajući šta je mislio. "Zvuči uzbudljivo."
Majka ga je udarila krpom za brisanje suđa, privlačeći njegovu pažnju.

"Pazi. Tvoj tata i ja znamo kako da se zabavimo."
"Otkad?" upitao je.
Zakolutala je očima.
Kason je vratio pogled na mene. "Možemo li da krenemo za oko sat

vremena?"
Klimnula sam glavom. "Naravno."
"Tako brzo?" upitala je gospođa McCloud.
"Videćeš me za Božić," uveravao je Kason.
"Mislila sam na Shay."
Zakikotala sam se, kada je on zarežao. "To nije lepo, mama."
Nasmejala se, i ja sam još jednom osetila da žudim da budem deo normalne
porodice. Deo ove porodice.
152
Dvadeset peto poglavlje

Shay
Sat vremena kasnije Kason i ja smo bili u njegovom Jeepu i ja sam zurila
kroz prozor u snežne padine planine u daljini.
Njihovi vrhovi bili su prekriveni oblacima dok je rano popodnevno sunce

bacalo gotovo zaslepljujući sjaj na njih.
Misli su mi odlutale na vikend sa McCloudovima. Nikada nisam bila u

blizini srećne porodice koja je sedela zajedno tokom obroka i razgovarala ni
o čemu posebno. Smejali su se zajedno, osmehivali se i istinski uživali u
društvu jedni drugih. Bio je to šok realnosti za moj sistem. Mislila sam da
su porodice u televizijskim emisijama bile varka. Ali, McCloudovi su mi mi
pokazali da grešim. Srećne porodice jesu postojale.
Razmišljala sam na svoje vreme provedeno sa Kasonom na planini. I

uprkos činjenici da sam izgubljen slučaj, on nije odustao. Jer, uprkos našim
problemima iz prošlosti, on je uvek bio tvrdoglav kada sam ja u pitanju.
Videla sam istu tu tvrdoglavost u svakom od članova njegove porodice
tokom prošlog vikenda, i sada sam je smatrala dopadljivom vrlinom. Niko
se o meni nije tako brinuo od moje mame. Ali sa Kasonom, osećala sam
nešto što nisam u potpunosti razumela. Po prirodi sam bila naučnik. Nisam
dozvoljavala da moje srce vlada bilo čime. Uvek je to bila moja glava.
Trebao mi je dokaz pre nego što bih dozvolila sebi da poverujem u bilo šta
što vidim. Ali, pokušaj da utvrdim da li se Kason promenio-onaj koga nije
dozvoljavao da drugi vide-me je izluđivao.
"O čemu razmišljaš?" upitao je Kason, prekidajući tišinu.
Iako su mu oči ostale na putu, bacila sam pogled na njega. "Samo o tome
kako sam se lepo provela sa tvojom porodicom."
153
"Mojom porodicom? Da li i mene ima tu?"
Slegnula sam ramenima, mrzeći što nije pomenuo ono što je rekao sinoć.
Da li se zaista nije sećao? Ili se kajao zbog toga i pretvarao da je zaboravio
kako bi sačuvao obraz? I, zašto sam dođavola želela da se seća?
"Imali smo lep vikend, Shay. Molim te, nemoj se vraćati u svoju školjku."
"Moju školjku?"
"Onu u kojoj se kriješ. Voleo bih kada bi dozvolila ljudima da upoznaju

Shay koju sam ja upoznao."
"O, da? A zašto?"
"Zašto što ti nisi devojka koja je lupala na Corina vrata zahtevajući da

utišamo muziku."
"Oh, ja sam definitivno ta devojka. Još uvek mrzim nevaspitane kretene."
Zabacio je glavu i nasmejao se, a taj zvuk ispunio je sve sitne pukotine mog
srca.
Ako je išta pozitivno proizašlo iz ovog vikenda, onda je to bio sav bes koji
sam držala u sebi-sav animozitet usmeren na Kasona nakon incidenta-se
raspršio. Osećala sam se spremnom da se vratim u školu i imam prvu
godinu kakvu sam i planirala.
U nekom trenutku, prošli smo pored kamenih stubova na ulazu u kampus.

Mučno osećanje steglo me je u srcu, znajući da je osećaj porodice i
uklapanja koji sam osećala tokom celog vikenda završen. Kason se
približavao mom domu i nijedno od nas nije ništa reklo. Parkirao se iza
SUV-a u zaustavnoj traci. Otvorila sam svoja vrata, kao i Kason pa smo
otišli do zadnjeg dela Jeepa da uzmemo stvari.
"Imam ga," rekla sam posežući za koferom koju mi je dao, tvrdeći da ih je

dobio i previše od sponzora.
154
Posegnuo je za njim i ja sam je povukla. "Shay?"
"Ozbiljna sam, imam ga." Nisam želela da zvučim kao kučka, ali bilo je
dovoljno teško znajući da je vikend završen. Nije mi trebalo da bude sav
džentlmen. Spustila sam kofer na zemlju, povlačeći ručku kako bi mogla da
ga kotrljam.
Zatvorio je zadnji deo Jeepa i zabio ruke u džepove kao da je planirao nešto
da kaže. Čekala sam nekoliko sekundi, ali on nije rekao ništa.
"Pa... pretpostavljam da se vidimo sutra na predavanju."
Klimnuo je glavom još uvek tih.
"U redu, onda. Hvala ti... znaš." Okrenula sam se i pošla prema ulazu u
dom koji je bio otvoren za povratak studenata. Tuga se uvlačila u mene sa
svakim napravljenim korakom.
Nosila sam kofer uz tri sprata i onda ga kotrljala niz hodnik do svoje sobe.
Ukucala sam kod i otvorila vrata. Očekivala sam da se Kendall već vratila,
ali naša soba je bila prazna. Sela sam na svoj krevet.
Tišina me je okružila.
Ta tišina je odjednom postala nepodnošljiva.
Kuća McCloudovih bila je ispunjena smehom i ljubavlju. Nisam znala

koliko sam očajnički žudela za tim. Trebao mi je trenutak. Trebalo mi je da
podsetim sebe da je ovo bio moj život. Škola. Dobijanje dobrog posla.
Pronalaženje leka protiv zavisnosti. Ali, barem sam osetila šta je normalno-
čak iako je to bilo samo na kratko.
Začulo se kucanje na vratima, pa sam im prišla, očekujući da će Kendall

trebati pomoć sa stvarima koje je donosila od kuće. Otvorila sam vrata.
Kason je stajao tamo, sa rukama naslonjenim na dovratak i očima uprtim u

mene. "Možda se ti možeš pretvarati da se prošla noć nije dogodila, ali ja ne
mogu." Zakoračio je napred, a ja unazad. Moje srce je ubrzalo rad kada je
155
stao ispred mene, skidajući mi naočare i odlažući ih na sto. Nisam mogla

da odvojim oči od njegovih. Bile su tako očaravajuće u neposrednoj blizini.
Obuhvatio je moje obraze, a oči mu letele između mojih. Nisam mogla da
dišem. "Rekao sam ti da želim danas da te poljubim." Ne dajući mi
vremena da registrujem šta je govorio ili uradio, usne su mu se spustile na
moje. Izgubila sam svaki koncept gravitacije. Moje noge postale su
beztežinske kada su njegove usne počele da se kreću preko mojih. Jezik mu
je ušao unutra, preplićući se sa mojim. Pokušala sam da ga pratim, znajući
da nikad ranije niti će ikad više poljubac biti ovako savršen.
Kason se prvi povukao, divljih očiju kada je zakoračio unazad i provukao

prste kroz kosu. "Isuse Hriste."
"Šta?" upitala sam, grudi su mi se nadimale, a um lebdeo.
"Nisam očekivao da ćeš se tako ljubiti."
Oči su mi se raširile. Da li je bilo tako loše?
"Prokletstvo Shay. Zašto to nismo ranije uradili?"
Ranije? Sve njegove indiskrecije vratile su mi se brzinom munje. Odgovor

na njegovo pitanje bio mi je na vrhu jezika. Pokušala sam da odgurnem te
misli. Pokušala sam da podsetim sebe da je njegov poljubac
najneverovatnija stvar koja mi se dogodila jebeno dugo vremena. I, Bože,
želela sam da me ponovo poljubi. Ali, ja sam bila Shay Miller. Volim da
provodim vreme sa ljudima koji razumeju nauku. Kason nije znao ništa o
tome. On je želeo da skače-ili šta god snouborderi rade-na snegom
prekrivenim planinama. Bio je predivan, a ja bolno prosečna. Bio je
popularan, a ja loša u komunikaciji sa ljudima. Mi. Nismo. Odgovarali.
Jedno. Drugom.
"Gde si otišla, Shay? Ne vraćaj se u tu školjku."
"Ovo je verovatno bila greška," rekla sam.
"Greška moje dupe." Krenuo je prema meni, a ja sam se povlačila dok

156
nisam leđima udarila u zid.
Saterao me je u ćošak. Prišao mi je, podižući ruke i oslanjajući se njima na

zid iznad moje glave. Dah mi je bio isprekidan, a srce pretilo da iskoči iz
grudi. Kason se nasmejao. "Ne možeš pobeći od ovoga, Shay. Ti to znaš i ja
to znam."
Pokušala sam da smislim šta da kažem. Nešto da racionalizujem naš

poljubac.
"Prestani toliko da razmišljaš." Spustio je usta do mojih, a usne su mu

lebdele na centimetar od mojih. Njegov dah golicao mi je usne, one koje su
mi još uvek trnele od njegovog prethodnog poljupca. "Reci mi da želiš da te
poljubim.
"Ne."
Prešao je jezikom preko svoje donje usne smešeći se. "Ne budi tako
tvrdoglava.
"Možda."
Zakikotao se, a vibracija je protutnjala kroz moje grudi. Spustio je ruke sa

zida na moja leđa u povukao me prema sebi. Osećajući potrebu da se
pridržim za nešto, prebacila sam mu ruke preko ramena. Nisam mogla da
kažem da li sam to bila ja ili on, ali naše usne su se srele na pola puta.
Ovoga puta, usne su mu bile nežne i lagane, polako mi sisajući usne,

valjajući ih između svojih. Mogla sam svuda da ga osetim, i nisam znala šta
da radim, osim da nestanem u poljupcu. Prstima sam prolazila kroz
njegovu kosu kada je gurnuo jezik u moja usta. Privila sam se uz njega
kada su nam se jezici zapleli u zbrku želje.
Trebajući vazduh, Kason se prvi povukao.
Grudi su nam se u tandemu izdizale dok smo stajali nekoliko centimetara

udaljeni jedno od drugog, prikovanih pogleda.
157
"Da li idem prebrzo?" upitao je.
"Za koga?"
Nasmejao se, povlačeći me na svoje grudi i omotavajući me rukama kao da

je to nešto najprirodnije.
Bez obzira na novinu naših interakcija opustila sam se u njegovom

zagrljaju, osećajući se tako toplo i zaštićeno u njegovom naručju. Ali bih
lagala ako bih rekla da me ovo nije plašilo.
"Ne želim ponovo da zabrljam," rekao je.
Otvorila sam usta da odgovorim, ali me je prekinulo otvaranje vrata.
Kendall se borila da uvuče tri kofera u sobu sa sobom. Njeno lice se ozarilo
kada nas je ugledala tako blizu jedno drugom. "Pa, zdravo."
"Hej," rekla sam i odmaknula se od Kasona, trudeći se da zvučim

nonšalantno dok su mi obrazi verovatno plamteli.
"Odem na nekoliko dana i sve propustim," rekla je povlačeći sva tri kofera
u ugao sobe.
Kason je uzeo moje naočare sa stola i dodao mi ih. "Ja zapravo moram da
idem."
Stavila sam naočare. On mora da ide? Ozbiljno? Nasmešio se odlazeći

prema vratima. "Pozvaću te kasnije."
Razočaranje mi je ispunilo grudi kada je otvorio vrata.
"Kasnije, Vrući Snouborderu", doviknula je Kendall dok je on izlazio iz

naše sobe smejući se na nadimak koji je sebi dao u mom telefonu.
Kada su se vrata zatvorila za njim, bacila sam se na krevet pokrivši lice

dlanovima. Kakav je bio ovaj osećaj koji mi je preuzimao telo? Osećala sam
se kao da nisam u svojoj koži. Da li je ceo vikend bio san?
158
"O, ne, nećeš," rekla je Kendall, spuštajući se na krevet pored mene. "Šta se
dogodilo ovog vikenda?"
"Ne znam odakle da krenem."
"Mislila sam da ga mrziš."
Spustila sam ruke. "I ja sam mislila."
159
Dvadeset šesto poglavlje

Shay
Kasonova poruka stigla je nekoliko sati kasnije, kada smo Kendall i ja

izlazile iz trpezarije.
Pokupiću te u 7.
"Tako sam jebeno ljubomorna," rekla je Kendall gledajući u moj telefon.
"Nemaš na šta da budeš ljubomorna," odgovorila sam joj gušeći se od

smeha.
Zabacila je glavu unazad i zastenjala. "Mrziš momka koji želi da ima sve sa
tobom. A meni se sviđa momak koji misli da sam suviše za njega. Ne mogu
u ovome da pobedim."
"Koji momak?" upitala sam.
"Uf. Nije važno."
Nasmejala sam se dok smo se prilazile ulazu našeg doma. "Mislim da

previše značaja pridaješ ovome. Poljubili smo se. Velika stvar. Zar to nije
ono što studenti rade? Muvaju se i produže dalje?"
Mada, iako sam to rekla nonšalantno, ne bi bolelo kada bih mislila da je to

sve što je bilo.
"Da, to rade studenti," rekla je skenirajući svoju karticu. "Ali nije ono što ti
radiš i Vrući Snouborder to zna. Ovo mu znači nešto." Otvorila je vrata i mi
smo ušle u zgradu.
Nisam imala pojma šta da radim sa osećajem nesigurnosti koji je jurio kroz
mene otkako je otišao iz moje sobe. Ovo mi je bilo strano, da ne spominjem
đavolski ometajuće. Ali sam se takođe osećala i tako neverovatno.
160
"Šta ćeš obući?", upitala je dok smo se pele stepenicama.
"Da obučem?", bacila sam pogled na svoju majicu, farmerke i čizme.
"Pa, pretpostavljam da je pao na tebe u toj odeći. Zašto bi to menjala?"
Nasmejala sam se, pitajući se da li je zaista pao na mene. Proveli smo dosta
vremena zajedno proteklog vikenda, ali da li mu je to vreme bilo potrebno
da me vidi drugačije nego sve ono koje je proveo učeći sa mnom? Isto je
važilo i za mene. Da li je viđenje njega sa porodicom-ili to što mi se svidelo
kako se ponašao prema meni bez ikog drugog oko nas-bilo dovoljno da ga
vidim u drugačijem svetlu?
***
Začulo se kucanje na vratima nekoliko minuta pre sedam. Kendall je

bacila pogled na mene, zadovoljna svojim radom. Dozvolila sam joj da
doda malo rumenila i senke na moje lice. Devojka nije prihvatala ne kao
odgovor. I nije izgledalo preterano ili čak vidljivo ispod mojih naočara.
Otvorila sam vrata. Kason je stajao tamo sa osmehom koji je govorio znam
nešto što ti ne znaš. I, zaista sam želela da znam ono što je on znao. "Tražim
svog tutora."
Letirići su zalepršali mojim stomakom. "Nije na dužnosti."
"Pa, to je sranje."
Pokušavala sam da zadržim osmeh koji je pretio da mi preuzme lice.
"Spremna?" upitao je.
Klimnula sam glavom pre nego što sam se osvrnula na Kendall. "Vidimo se
kasnije."
161
"Nadam se da nećemo," rekla je dovoljno glasno da je Kason čuje pre nego

što sam zatvorila vrata za nama.
Spustili smo se stepenicama niz tri sprata i izašli napolje. Kasonov Jeep je
bio parkiran na trotoaru. Požurio je ka suvozačevim vratima i otvorio ih za
mene.
"Hvala," rekla sam penjući se na sedište i gledajući ga kako obilazi Jeep.

Ovo se zaista dešavalo.
Uskočio je unutra, ali nije upalio motor. Okrenuo se u svom sedištu i

pogledao u mene. "Da li si jela?"
Trznula sam se. "Izvini. Nisam znala da hoćeš da uzmeš hranu."
"Ne, u redu je. Idemo mojoj kući. Samo sam hteo da budem siguran da nisi
gladna."
Odmahnula sam glavom, znatiželjna šta je planirao.
"Dobro." Upalio je motor a onda posegnuo i spojio naše ruke. Mali gest me
je ispunio osećajem da ovo nije samo muvanje.
Nekoliko minuta kasnije stigli smo do njegove kuće i on je parkirao Jeep na

prilazu. Kuća je bila u mraku. I iako mi se sviđalo da budem sama sa njim,
bila sam i prestravljena što ćemo biti sami. Nisam bila iskusna po pitanju
seksa, pa ukoliko je to očekivao večeras, definitivno nisam bila spremna za
to. "Thayer se još nije vratio?"
"Ne, imamo celu kuću samo za nas."
Stomak mi je potonuo, i nisam mogla da kažem da li sam bila smrtno

uplašena ili ushićena.
"Sačekaj ovde." Iskočio je napolje i obišao auto, otvarajući mi vrata i

uzimajući me za ruku da mi pomogne.
Otišli smo do kuće spojenih ruku, dok mi je hladan stvarao jezu koja mi se
162
podizala uz kičmu. Kason je otključao vrata i upalio svetlo u hodniku. Ceo

donji sprat je zasvetleo i lakoća mi ispunila telo. Kuća je izgledala mnogo
manje zlokobno sa upaljenim svetlima. Vodio me je uz stepenice do
njegove sobe. Srce mi se ubrzalo, a misli otišle na mesto za koje nisam bila
spremna. Otvorio je svoja vrata i sećanja na noć njegove zabave preplavila
su mi um.
Mora da je primetio nelagodnost na mom licu. "Moramo da stvorimo neka

nova sećanja."
Oči su mi se raširile.
Prasnuo je u smeh. "Ne takva."
Iz mene je izleteo dah. "Znam to."
Prva sam zakoračila u njegovu sobu, razgledajući prostor koji sam očajnički
želela da napustim poslednji put kada sam bila u njemu. Snoubordi su i
dalje stajali naslonjeni na zidove, ali sada sam primetila sliku Kasona sa
njegovim roditeljima i sestrom. Upravo je bio osvojio srebrnu medalju koju
je držao na slici. Podigla sam je, srećna što sam poznavala divne ljude sa
fotografije. One koji su oblikovali Kasona u ono što je danas i koji su učinili
da se osećam kao kod kuće po prvi put posle dugo vremena.
"To je bilo prošle godine u Aspenu, kada sam osvojio srebrnu medalju,"
objasnio je.
"Shvatila sam."
"Da li ćeš doći ove godine?"
Spustila sam fotografiju i okrenula se ka njemu. "Da li bi to želeo?"
Klimnuo je glavom i ranjivost koju nikada pre nisam videla prešla mu je

preko lica.
"Onda ću biti tamo."
163
Nasmešio se hodajući sobom dok se nije zaustavio ispred mene. Bila sam
tako spremna da ponovo osetim njegove usne na svojim. Ali, on me nije
poljubio. Omotao je ruke oko mene i podigao me sa poda.
Zakikotala sam se. "Šta radiš?"
Odneo me je do kreveta i spustio me. Očekivala sam da će me pratiti. Moje

telo je žudelo za tim, a svaki nervni završetak u meni oživeo. Ali, on je
legao pored mene tako da smo bili jedno pored drugog gledajući u plafon.
Dooobro. Posle dugog ćutanja, upitao je. "Da li ćeš mi dozvoliti da uradim
nešto?"
Utihnula sam, nervozna da bih pitala šta je to nešto bilo.
"Možemo li da ponovimo prošlu noć?", nastavio je.
"Da ponovimo prošlu noć?"
"Da nisam bio toliko pijan, mogao sam da ti kažem šta osećam." Posegnuo
je između nas i prepleo naše prste. Njegov stisak je bio topao i jak, donoseći
mi neizreciv mir. "Nisam mogao da prestanem da mislim na tebe na
zabavi, Shay. Svaka devojka je bila ništa u poređenju s’ tobom."
Teško sam progutala, potpuno nepripremljena na njegovu iskrenost-ili

koliko mi se dopadala.
"Mogle su da budu lepe spolja, ali tu se sva njihova lepota završavala. Nisu
imale ništa interesantno da kažu. Shvatio sam koliko sam više želeo tebe da
slušam dok pričaš o naučnim stvarima koje nisam čak ni razumeo nego da
se pretvaram da me zanima bilo šta što su imale da kažu."
Srce mi je zalupalo u grudima kao fliper van kontrole.
"Svi su mi prilazili govoreći koliko sam lud na snoubordu. I, naravno, bilo

je sjajno prvih nekoliko minuta, ali onda sam samo želeo da budeš tu i da
mi kažeš da mogu da izvedem i bolje trikove."
164
Nasmejala sam se. "Rekla bih tako nešto, zar ne?"
Oslobodio mi je ruku i okrenuo se na stranu, zureći u mene. "Sviđa mi se

ko sam sa tobom, Shay. Đavolski mi se sviđa."
Zagledala sam se u njegove lepe, plave oči-one za koje nikad nisam mislila
da ću uživati gledajući. "Da li si to pravi ti?"
Oči su mu poletele ka plafonu, a usne mu se napućile. "Mislim da jesam."
"Nisi siguran?"
"Ne razumeš." Ponovo je pogledao u mene. "Moram da budem drugačija

osoba za toliko različitih ljudi. Lako je zaboraviti ko sam zaista."
"Ne razumem."
Uzdahnuo je. "To je kao... moram da budem ovaj kvrgavi snouborder koji
izvodi bolesne trikove kako bi impresionirao sudije i osvajao medalje na
takmičenjima. Moram da budem uzor deci koja se ugledaju na mene i misle
da sam pristojan tip, čak iako nisam. Moram da budem hodajuća reklama
za mog sponzora koji uvek traži više od mene, sviđalo se to meni ili ne.
Moram da budem guru društvenih medija koji postavlja video snimke sa
trikovima ili će ljudi početi za me zaboravljaju i preći na sledeću snoubord
senzaciju. Moram da budem student koji krije svoje probleme sa učenjem.
A, škola mu je tako jebeno teška."
Srce mi se stisnulo. Nikada nisam razmišljala o ulogama koje je morao da

igra. I od svih stvari koje je rekao, činjenica da je priznao koliko mu je škola
bila teška ganula me je u srce. "Tako mi je žao."
"Ne tražim da me sažaljevaš. Tražim da razumeš šta se dešava

svakodnevno u mojoj glavi."
Klimnula sam glavom, znajući da on nije neko kome je bilo potrebno moje
sažaljenje, ali sam cenila što nije imao problem da podeli to sa mnom.
"Ali, onda," nastavio je. "Kada sam bio kod kuće ovog vikenda, shvatio sam
165
da mi se zaista dopada taj ja. Onaj koji voli svoju porodicu i voli
snoubording kada nema pritiska. Mogu da budem taj momak sa svojom
porodicom. I mogu da budem taj momak sa tobom."
Mogla sam da vidim kako je mogao da izgubi sebe usput kada je morao da
igra toliko različitih uloga. Uvek je uspevao da izgleda da je tako lako biti
on. Hodao je okolo kao da nije imao nijednu brigu na svetu. Ali, od svih
ljudi, ja sam trebala da znam da nikad ne poznaješ osobu dok ne prošetaš
kilometar u njenim cipelama. Postavljala sam fasadu za profesore i
prijatelje celog svog života. Zašto bi Kason bio drugačiji? "Sviđa mi se što
možeš biti svoj sa mnom."
Ranjiv osmeh koji mu se pojavio na licu, ublažio je u meni nešto što sam
odavno isključila. Nagnuo se, spuštajući usne sve dok nisu bila samo dah
udaljene od mojih. "Onda mi dozvoli." Pritisnuo je usne na moje, ljubeći me
sporo i nežno. Meki dodir peckao mi je kožu, šaljući senzacije da teku sve
do mojih nožnih prstiju. Kason se pomerio dok polovina njegovog tela nije
prekrila moje. Da li je mogao da oseti koliko mi lupa srce?
Prva sam se povukla, trebajući malo vazduha.
Kason se zagledao u mene. "Ne mogu da te se zasitim, Shay Miller."
Oči su mi se spustile, bilo mi je teško da izdržim njegov pogled-pogotovo

što su njegove reči bile upućene meni.
"Pogledaj me, Shay."
Moje oči su se srele sa njegovim.
"Sviđaš mi se. I nadam se da to što si ovde znači da se i ja tebi sviđam.

Zajebao sam, ali neću ponoviti tu grešku."
"Šta želiš od mene?"
"To je teško pitanje," rekao je i nasmejao se. "Ali, ozbiljno? Nikada nisam
želeo da imam devojku , jer sam obično veoma zauzet putovanjima. Ali, po
166
prvi put, želim da neko bude tu kada se vratim?"
"Neko?"
"Ti, Shay. Želim tebi da se vratim."
Ugrizla sam donju usnu, znajući da bi mi osmeh preuzeo celo lice, da to

nisam uradila.
"Ovde ti kažeš nešto kako bi mi podigla ego," rekao je.
"Kao da je potrebno podizati tvoj ego."
Nasmejao se stežući ruke oko mene i prevrnuo se na leđa, povlačeći me na

sebe. "Ovako bih mnogo više naučio iz fizike. Ima li šanse da me i dalje
podučavaš?"
"Radiš li sve ovo kako bi me nagovorio da te ponovo podučavam?"
Namrštio se. "Nisam razmišljao o tome. Da li bi upalilo?"
"Hoćeš li barem sedeti sa mnom na predavanjima?"
"Ne, previše je ometajuće."
"Misliš na moj dobar izgled?"
Nasmejala sam se. "Ne, praviš previše buke."
"Buke?"
"Uvek zalupiš knjigu ili zatvoriš laptop kad je tišina."
"Za nekog ko me je ignorisao, obratila si mnogo pažnje."
Zakolutala sam očima, ali je bio u pravu. Čak i kada sam ga ignorisala,
njegovo prisustvo je uvek bilo tu.
"Hoćeš li ostati noćas sa mnom?"
167
Stomak mi se prevrnuo. "Predavanja mi počinju u sedam sati.
Nasmešio se. "Znam, sećaš se?"
Usne su mi se iskrivile na sećanje na naš prvi susret.
"Vratiću te u dom kad god želiš," uveravao me je.
"Nemam svoju pidžamu."
Nakrivio je glavu."Shay, ne treba da se skrivaš kad si sa mnom."
Bio je u pravu. Već je video moje ružne ožiljke i nije pobegao.
"Osim toga, želim da nosiš jednu od mojih majica."
"Zašto?"
"Jer će izgledati lepo na tebi."
Nasmejala sam se.
"Bićemo mi dobro zajedno, znaš?" rekao je.
"Zašto?" upitala sam.
"Zato što balansiramo jedno drugo."
"Zvuči dosadno," rekla sam.
On se nasmejao. "Mislio sam to kao kompliment. Ti si pametna, a ja se

mučim. Ti si smirena, a ja sam usijane glave. Ti igraš na sigurno, a ja
rizikujem."
"Da, tačno. Biti ovde sa tobom je jedan od najvećih rizika koje sam ikad
preuzela," priznala sam. "Verujem ti da me nećeš povrediti. To mi nije bilo
lako da uradim."
Njegove oči su se spustile, shvatajući dubinu mojih reči. "Razumem."
"Da li?"
168
Klimnuo je glavom. "Giselle i moji roditelji prebili bi mi guzicu ako bih te

povredio, tako da ima i toga."
Nasmejala sam se pre nego što je podigao glavu i zarobio mi usne u dug
poljubac.
169
Dvadeset sedmo poglavlje

Shay
Probudila sam se uz Kasonove poljupce niz moj vrat i u njegovim

snažnim rukama omotanim oko mene. Nisam otvorila oči ili se pomerila,
jer nisam želela da prestane sa tim predivnim mučenjem. Želela da to
utisnem u svoje sećanje zauvek. Osećanja. Mir. Sigurnost koju sam cele noći
osećala u njegovom zagrljaju. Ispostavilo se da ne želi da me požuruje i
spavanje pored mene bilo je sve što je hteo kada me je pitao da ostanem
preko noći. Uvek sam bila tako nezavisna. Ali, Kason mi je omogućio da
osetim kakav je osećaj biti mažen i pažen. Samo sam želela da mi se nije
toliko sviđalo.
"Jutro," rekao je Kason, njegov hrapav jutarnji glas tako dubok i seksi
učinio je da zadrhtim.
"Zdravo."
"Dopada mi se imati te u mom krevetu."
"Zašto?"
"Zašto to mogu da te ljubim kad god poželim," rekao je Kason. "Ali znam
da treba da te odvezem kući."
"Koliko je sati."
"Šest."
"Još nekoliko minuta."
Nasmejao se u moju kosu. "Ugledaću se na tebe."
Mogla sam da osetim njegovu erekciju pritisnutu u moje dupe, ali sam
znala da nije na to mislio. Otvorila sam oči i mirno ležala, osećaj tako
170
nepoznat, ali intrigantan. Javila mi se iznenadna želja da se poguram

unazad i trljam o njega. Da osetim ono o čemu su svi govorili. Bedra su mi
zadrhtala i znala sam da se nalazim na neistraženoj teritoriji.
"Shay?"
"Da?"
"Nema žurbe. Imamo vremena."
"Oh... ja..." Na sreću, nije mogao da vidi moje lice, jer mi je vrelina pulsirala
obrazima.
"Zar nikad ranije nisi bila sa momkom u krevetu na ovaj način?" upitao je, i
mogla sam da čujem čuđenje u njegovom glasu.
Čvršće me je zagrlio. "To samo čini ovo još boljim." Poljubio me je u vrh
glave, a onda se otkotrljao od mene, ostavljajući me samu u krevetu. Teško
sam izdahnula i pokušala da usporim nepravilan rad srca, pre nego što i
sama ustanem. Imala sam na sebi samo Kasonovu majicu i tange. Uzela
sam naočare sa noćnog stolića i svoju odeću sa vrha komode. Pre nego što
sam skinula majicu, bacila sam pogled preko ramena na njega u uglu sobe.
Prestao je da se oblači i oči su mu bile na meni. Sa smelošću, koju nisam
znala da posedujem, nastavila sam i kada mi je prišao, skinula sam majicu.
Čula sam kako mu je dah zastao, iznenađen mojim samopouzdanjem-i
činjenicom da sam bila samo u tangama koje su vrlo malo ostavljale mašti. I
dok je on ranije video verovatno mnogo golih devojaka, ja se nikada pre
nisam skinula pred momkom.
"Shay," prošaputao je.
Ukočila sam se.
Moja leđa.
Osetila sam kako Kason prilazi iza mene, i bilo mi je tako drago što nisam
171
mogla da vidim izraz na njegovom licu. Vrhovi prstiju prešli su mu preko

dugačkog dijagonalnog ožiljka na mojim leđima. Zatvorila sam oči, znajući
da je sigurno imao mnoštvo pitanja, ali nisam želela da uništim ono što je
do tog trenutka bilo neverovatno.
"Moraćemo da razgovaramo o ovome kad budeš bila spremna."
Klimnula sam glavom u požurila da obučem grudnjak i majicu. Navukla

sam farmerke i čizme.
Kad sam se obukla, Kason me je zagrlio otpozadi i naslonio glavu na moje

rame. "Ja ne želim da te vratim kući."
"Zašto ne?"
"Tako sam navikao da te imam blizu sebe. Možda će mi trebati da te imam

sve vreme pored sebe."
"Ja nisam bebisiterka."
Okrenuo me je i povukao na svoja prsa.
Zabacila sam glavu i srela njegove oči, srećna što me nije gledao drugačije
sada kada je video moja leđa.
"Ti definitivno nisi bebisiterka. Osim ako nisi tip bebisiterke o kojoj sanjaju
napaljeni dečaci."
Nos mi se nabrao i odgurnula se od njega. "Fuuuj."
Nasmejao se pre nego što me je poljubio zatvorenim ustima. Cenila sam taj
njegov gest jer nijedno od nas još uvek nije opralo zube.
Malo kasnije Kason me je ostavio ispred doma i imala sam dovoljno

vremena da se istuširam pre matematike. Nakon toga smo se sreli ispred
učionice za fiziku pre našeg časa, kada me je uhvatio za ruku, stvarajući u
meni osećaj sigurnosti koji sam imala svaku put kada bi to učinio. Nisam
znala da li je to bilo zato što je učinio da se osećam sigurno ili zato što je
172
pokazao da mu nije neprijatno da me vide sa njim. Kako god bilo, sviđalo

mi se.
Ušli smo unutra i pogledali u naše stolove. Studenti koji su sa nama sedeli
već su bili na svojim mestima. "Čini se da odavde idemo odvojenim
putevima," rekla sam.
"Dozvoli mi da je pitam da se premesti," rekao je.
"Mislim da će sat vremena razdvojenosti biti u redu. I, kao što sam ti rekla,
ti pomalo ometaš."
Nasmejao se pre nego što je podigao naše spojene ruke i poljubio moj dlan.
"Dobro." Oslobodio mi je ruku i otišao do svog mesta, dok sam ja odlazila
do svog, osećajući se kao da hodam po oblaku.
"Srećnice," prošaputala je devojka do mene.
Osmehnula sam se i izvadila laptop.
Telefon mi je zavibrirao pored laptopa nekoliko minuta nakon što je

profesor Raymond počeo da predaje. Pogledala sam u poruku Vrućeg
Snoubordera.
Mogu li da te izvedem večeras?
Pokušavajući da budem nonšalantna, spustila sam telefon ispod stola u

krilo i odgovorila na poruku.
Gde?
Njegov odgovor je bio brz.
Da li je bitno?
Nasmešila sam se.
U redu. Ali, obrati pažnju.
I jesam. Prilično si slatka.

173
Nasmešila sam se ostavljajući telefon u ranac kako bi video da mu neću

dozvoliti da mi više odvlači pažnju. Čoveče, kakvu je razliku napravila
samo jedna nedelja.
Posle časa, prišao je mom stolu i sačekao me da se spakujem.
"Dakle, gde idemo?"
"Tako nestrpljiva?" zadirkivao me.
"Pa, da li mi treba zimsko odelo ili haljina?"
Razmišljao je o mom pitanju dok sam provlačila ruke kroz kaiševe ranca.
Zgrabio ga je pre nego što sam ga spustila na leđa i bacio ga preko svog
ramena. "Recimo neka bude bez zimskog odela."
"Hvala Bogu."
Nasmejao se. "Napraviću od tebe snoubordera."
"Srećno s’ tim."
Uhvatio me za ruku i poveo iz učionice prema izlazu iz zgrade. Kada smo

stigli do vrha stepenica, zastao je oklevajući.
Bacila sam pogled na njega. Oči su mu bile uperene u nekoga u daljini.

Pratila sam njegov pogled i videla Coru sa grupom devojaka, kako zuri u
nas. Pitala sam se zašto bi to smetalo Kasonu. On je bio taj koji me je poveo
na zabavu kako bi je naljutio. Mislila sam da bi voleo da joj natrlja nos sa
nama. Ali, umesto toga, odvukao me je od Core i njenih prijateljica.
"Dakle, večeras," počeo je kao da se ništa nije dogodilo. "Obuci ono u čemu
se osećaš udobno."
Pokušala sam da ignorišem njegovu reakciju na Coru-i tračak razočaranja

koje sam osetila shvativši da nije hteo još uvek da bude otvoren prema njoj
u vezi nas.
Nešto u vezi načina na koji je zastao me je uznemirilo.

174
Zašto je mario šta ona misli?
***
Sela sam na ivicu svog kreveta vezujući čizme. "Vidimo se na našem

mestu u biblioteci?" rekla je Kendall, ponavljajući Kasonovu poruku koju
sam dobila ranije.
"Tako je glasila njegova poruka."
"Ali, mislila sam da želi da te izvede?" rekla je ona.
"I ja isto." Potrudila sam se da ne zvučim razočarano, ali kada sam primila
poruku, osetila sam se iznevereno što ne izlazimo. Pošto se Slopes događaj
nije računao, želela sam da ovaj sastanak bude poseban. Nešto što ću uvek
pamtiti. Nisam imala velika očekivanja, ali lagala bih kada bih rekla da
nisam želela da naš prvi pravi sastanak bude romantičan.
"Pa, gledaj na to na ovaj način. Nije kao da pokušava da sakrije činjenicu da

ste vas dvoje zajedno," rekla je Kendall.
Ali, zar nije? Izbegavao je Coru. Sada je hteo da me sakrije u udaljen ugao
biblioteke na našem prvom sastanku. Možda ga je današnji dan u kampusu
naterao da shvati da smo potpune suprotnosti, i da se ne uklapam u njegov
svet.
Osećajući se glupo što sam pozajmila jedan od Kendallinih džempera,

uzela sam svoj ranac i krenula prema vratima.
"Šta radiš?" upitala je Kendall.
"Deset do sedam je. Zakasniću."
"Ne. Tvoj ranac, ovo je sastanak."
175
"Da, ali imam osećaj da je sastanak na kome ćemo učiti."
Uzdahnula je, verovatno zapažajući razočaranje u mom glasu. "Pozovi me,

ako ti zatrebam."
Klimnula sam glavom pre nego što sam krenula ka biblioteci. Prešla sam
kampus u rekordnom vremenu, verovatno zato što je bilo jezivo hladno
napolju, i meni je trebala toplina biblioteke. Požurila sam unutra da se
zagrejem, a zatim se popela stepenicama do trećeg sprata koji je bio
neobično pust. Uputila sam se prema uglu biblioteke, zaustavljajući se
kada sam stigla do našeg mesta. Oči su mi se raširile.
O. Moj. Bože.
Crni stolnjak prekrivao je naš sto, male sveće bile su postavljene svuda
unaokolo svetleći u polumraku prostorije. Kason je stajao tamo smešeći se
dok je "Something About You" od Bad Company svirala sa njegovog
telefona.
Kason McCloud mi jeste priredio romantičan prvi sastanak. "Da li ti se

dopada?" upitao je.
"Mislim da bi mogao da se uključi požarni alarm."
Nasmejao se prilazeći mi. Tada sam primetila njegovu majicu. Nikad ne

veruj atomu... oni čine sve.
Nasmejala sam se. "Lepa majica."
"Sviđa ti se?" upitao je, bacivši pogled na štrebersku naučnu majicu koju je
nesumnjivo kupio za naš sastanak.
Strah oko toga da ovo nije pravi prvi sastanak nestao je iz mog tela.
"Zašto si ponela ranac?" upitao je zbunjeno.
"Oh, ja..."
Skinuo mi ga je sa leđa i spustio na stolicu. "Neće nam trebati večeras."

176
Naravno da neće. Ozbiljno sam krenula da sabotiram ovu stvar između

nas, ako ću uvek očekivati najgore. Morala sam da verujem Kasonu.
Dokazao mi je da mogu to sada da učinim.
Omotao je ruke oko mene i privio me na grudi, a njegova toplina me

obuzimala.
Zabacila sam glavu unazad da sretnem njegov pogled. "Hvala ti."
"Želeo sam da uradim nešto posebno za tebe. Ali sve o nama je bilo
naopako. Mislio sam da će promena nekih loših sećanja u dobra biti najbolji
početak za nas."
"Kao sinoćnje ponavljanje?"
"Baš tako." Zakoračio je napred, nateravši me da se povlačim dok mi se

zadnjica nije naslonila na ivicu stola. Podigao me je i spustio na sto.
"Ostani tu." "Something About You" se završila i "What you Gove" od Tesle
je ispunila prostor kada je Kason izvukao stolicu i seo ispred mene.
Prasnula sam u smeh, shvativši šta je radio. "Neću raširiti noge."
Naslonio je ruke na moje bokove, prelazeći palčevima preko njih. "Ne želim
da bilo koja druga devojka sedi ispred mene. O tome je ovo veče, samo
želim da mi budemo mi."
"Mislim da je ovo savršen sastanak..." pogledala sam oko sebe. "Sve dok
ima i hrane."
Klimnuo je glavom. "Lazanje, pošto znam koliko su ti se svidele mamine."
Nasmešila sam se, srećna što smo već stvorili neka naša dobra sećanja.
Nisam to čak ni primetila. A sada, radili smo na tome da sva loša sećanja
nestanu. "Dakle, piknik u biblioteci."
"Samo najbolje za tebe," rekao je. "Oh, zamalo da zaboravim." Ustao je i

zaobišao stolicu. Podigao je pravougaonu poklon kesu veličine jastuka.
177
Predao mi ju je. "Za tebe."
"Moj rođendan je tek u martu." Uhvatila sam drške, skeptično vireći u

tešku kesu.
Nasmešio se. "To nije rođendanski poklon. Samo otvori."
Ugrizla sam donju usnu, radoznala šta se nalazilo u torbi. Odavno nisam
dobila poklon od nekoga, i bilo mi je neprijatno da ga prihvatim, a kamoli
da ga otvorim pred njim.
"Shvati to kao zahvalnost za svu tvoju pomoć u fizici."
"Još uvek nisi položio."
"Bože, hvala na ukazanom poverenju."
Nasmejala sam se gurajući obe ruke u kesu kako bih izvukla kutiju za
cipele. Pogledala sam u Kasona, a njegove oči su bile uprte u kutiju.
Spustila sam je u krilo i podigla poklopac. Par sjajnih ružičastih borbenih
čizama nalazio se unutra. Oči su mi se raširile.
"Video sam ih u jednom od Gisellinih časopisa u butiku i zamolio je da mi

ih nabavi. Da li ti se dopadaju?"
"Ne znam šta da kažem." Ponovo sam spustila pogled na čizme. Verovatno
ih ne bih izabrala za sebe, ali su bile nekako slatke i priličan kontrast mojim
iznošenim crnim. Pogledala sam u njega. Oči su mu bile pune nade, a
obrazi pomalo crveni kao da je nervozan zbog mog odgovora. "Dopadaju
mi se. Nisi trebao ništa da mi kupuješ."
"Znam to. Samo sam ih video i pomislio na tebe. Osim toga, crne se ne
slažu sa svime. Trebaju ti opcije."
Nasmejala sam se. "Da li si to zaista rekao?
"Jesam." Uzeo je jednu od čizama iz kutije i kleknuo ispred mene. Izuo mi

je crnu čizmu i obuo ružičastu.
178
Nasmešila sam se. Ako se u ovom trenutku nisam osećala kao Pepeljuga,
nisam znala da li ću ikad.
Tek sam trebala da se naviknem na čizme, ali sam već mogla da vidim da
su mi dobro stajale. Izuo mi je drugu čizmu, i ja sam mu dodala ružičastu
koja je ostala u kutiji. Obuo mi je i tu čizmu. "Šta misliš?"
Pomerila sam praznu kutiju sa krila i skliznula sa ivice stola. Prošetala sam
u malom krugu. "Sviđaju mi se."
Nasmešio se, zadovoljan mojim odgovorom na njegov poklon. "Hvala ti.
Slegnuo je ramenima kao da to nije velika stvar, ali bila je. Tamo, odakle
sam dolazila, pokloni su bili malobrojni. Uhvatio me za ruku i seo,
povlačeći me u svoje krilo. "Dozvoli mi da te razmazim, Shay."
"Ne treba mi da budem razmažena."
"To ne znači da ne mogu."
Stomak mi je potonuo, i znala sam da ako ova stvar između nas krene loše,
da će boleti.
"Pa, znam da je nekako loš tajming, ali odlazim u Salt Lake City u četvrtak
uveče."
Povukla sam se kako bih mogla da mu vidim lice. "Snoubording?"
"Da. Odlazim na planinu sa nekim od mojih momaka. Planiramo neka pre-

Aspen uvežbavanja i snimanje trikova."
"Zvuči zabavno."
"Koga zezaš? Misliš da zvuči grozno."
Nasmešila sam se. "Samo zato što ne mogu da vozim snoubord. Ali, ti to
voliš, pa zato zvuči zabavno."
"Nedostajaću ti?"
179
Skupila sam usne, pretvarajući se da razmišljam o njegovom pitanju. "Pa,

neću morati da ti pomažem oko fizike, tako da ne."
"Ja sam tvoj jedini učenik, tako da ne mogu da budem tako loš."
Nakrivila sam glavu. "Samo zato što si potplatio drugo dete da se ne

pojavi."
Njegove oči pune krivice su se raširile. "Kako znaš to?"
"Reči se brzo šire."
"To mi je omogućilo da ostanem sam sa tobom, zar ne?"
"Da li si tada zaista želeo da budeš sam sa mnom?"
Usne su mu se iskrivile dok je razmišljao. "Mislim da jesam."
Stomak mi je ponovo potonuo I znala sam da će Kason biti smrt za moje

jadno srce.
"I sada zaista želim da budem sam sa tobom."
Prigušila sam osmeh, znajući-uprkos svim njegovim manama i neuspelim

pokušajima da ispravi stvari sa mnom-počinjala sam da padam na Kasona
McClouda. I nije postojalo ništa na ovom svetu što sam mogla da uradim
da to zaustavim.
180
Dvadeset osmo poglavlje

Shay
Isključila sam tuš, posežući za peškirom na polici, i obrisala se pre nego
što sam uzela naočare. Pipala sam okolo, ali nisam mogla da ih pronađem.
Otvorila sam zavesu i nisam mogla da ih vidim pored tuš kade gde sam ih
ostavila. Sagnula sam se da proverim pod i ispod druge police, misleći da
su možda skliznule sa ivice. Ali, nisu bile tamo. Zar ih nisam nosila kada
sam došla u kupatilo? Mogla sam da se zakunem da jesam. Ali, opet, sa
Kasonom na pameti u poslednje vreme, bila sam ometena. Uzela sam svoju
toaletnu torbicu i krenula napolje. Pre nego što sam došla do svoje sobe,
ugledala sam-iako pomalo maglovito-svoje naočare na podu hodnika. Kako
su tamo završile? Nisam mogla da ih ispustim, ako sam ih nosila. Da li sam
ih uzela, ali ih nisam stavila? Sagnula sam se i podigla ih, huknuvši kada
sam primetila da su oba stakla polomljena.
Prokletstvo.
Ušla sam u sobu zureći u ostatke svojih naočara.
"Šta se dogodilo? upitala je Kendall, još uvek u krevetu.
"Mora da sam ih ispustila."
"Imaš li rezervni par?" upitala je ona.
Odmahnula sam glavom, znajući da naočare koštaju novca koji nemam.
"U zdravstvenoj službi postoji oči lekar. Možeš tamo nabaviti nove."
"Stvarno?"
Nasmejala se mom iznenađenju. "Plaćaš školarinu, zar ne?"
"Pa, ne tehnički."
Ponovo se nasmejala. "Pa, sigurna sam da tvoja školarina to pokriva."
181
***
"Zdravo, Thayer," rekla sam kada je otvorio ulazna vrata.
"Hej." Namrštio se kao da je znao da je nešto drugačije na meni, ali nije

mogao da shvati šta je to bilo. "On je gore," rekao je, sklanjajući se kako bih
mogla da uđem.
Prošla sam pored njega, popela se uz stepenice i ušla u Kasonovu sobu. Bio
je na svom krevetu i pažljivo posmatrao nešto na svom telefonu. "Hej."
Podigao je pogled, a oči su mu se raširile kada me je ugledao kraj njegovog

kreveta. "Gde su ti naočare?"
"Imam kontaktna sočiva." Kendall je bila u pravu u vezi sa doktorom u

kampusu. Ispostavilo se da se dioptrija koju sam godinama nosila,
promenila. I pošto sam na naočare trebala duže da čekam, doktor mi je
ponudio da probam sočiva koje je moja školarina pokrivala. I, imao je
gomilu besplatnih uzoraka koje sam mogla odmah da preuzmem. Pa sam
se odlučila za njih. Trebalo mi je malo vežbe u dodirivanju moje očne
jabučice prstom, ali uspela sam da ubacim sočiva posle nekoliko neuspelih
pokušaja i mnogo nerviranja.
"Izgledaš vruće," rekao je Kason puzeći sa kreveta.
Zakolutala sam očima. "Video si me bez naočara."
Obuhvatio mi je obraze i zagledao se u moje oči. "Da, ali uvek žmirkaš bez
njih. Sada su tvoje oči tako velike i zelene."
Nasmejala sam se, zahvalna onome ko je stao na moje naočare, jer je to

Kasona nateralo da me pogleda kao da sam lepa. "Sada je sve jasnije."
"Da li izgledam još bolje?" upitao je.
182
Otvorila sam usta da odgovorim, ali njegove usne su zarobile moje,

prekidajući bilo šta što sam planirala da kažem. Zakikotala sam se kada me
je poljubio, produbljujući poljubac kao da mu se zaista dopadalo ono što je
video. Zagrlila sam ga oko vrata i privila se uz njega, želeći ga onoliko
koliko je izgledalo da on mene želi. Prvi se povukao, ostavljajući nas oboje
bez daha. "Prestajem," rekao je kao da se izvinjava.
"Nisam rekla da treba da prestaneš," uveravala sam ga.
Nasmejao se, premeštajući nas u krevet. Oboje smo legli deleći njegov
jastuk. Uhvatio me je za ruku i upleo nam prste. Podigla sam naše ruke da
bih bolje pogledala tetovaže na njegovoj ruci. Iz daleka nisam mogla da
vidim sve detalje. Ali izbliza, videla sam sve slike spojene u jedno
umetničko delo.
"Šta radiš?" upitao je.
"Samo gledam tvoje tetovaže."
"I?"
"I... pitam se šta sve one znače?" rekla sam.
"Znače da sam loš."
Nasmejala sam se, pitajući se da li su šale njegov način da izbegne razgovor

o stvarima koje su važne. "Kada si uradio prvu?"
"Kada sam imao šesnaest godina," rekao je, zavrnuvši ruku kako bih mogla
da vidim snoubord na njegovom tricepsu.
"Da li je bolelo?"
Slegnuo je ramenima. "Malo, jer nisam znao šta da očekujem. I, bio sam u
Austriji, pa je bilo malo drugačije."
"U Austriji?"
"Da li si ikad bila tamo?"

183
Odmahnula sam glavom. "Nikada nisam bila van Colorada."
Ućutao je, i pretpostavljam da je upravo shvatio kako je malo verovatno da

sam ikad putovala s obzirom na moju finansijsku situaciju.
"Koja ti je tetovaža omiljena?"
Razmišljao je, a onda ispružio podlakticu. Reč porodica bila je napisana

ukrasnim fontom.
Nadala sam se da mu se ona najviše sviđala. "Koju si poslednju uradio?"
Okrenuo je ruku u suprotnom pravcu, pokazujući mi biceps. "Srebrna

medalja. A, zlato ću dodati posle Aspena."
Odmahnula sam glavom, ne iznenadivši se njegovoj aroganciji.
"Uvek tako samouveren."
Spustio je ruku, prekinuvši moje razgledanje. Bio je tih nekoliko trenutaka,

i zapitala sam se o čemu razmišlja.
"Znaš..." počeo je, tihim glasom. "Tetovaža bi mogla da pokrije tvoj ožiljak."
To je ono o čemu je razmišljao. "Znam da su mi leđa ružna."
Posegnuo je i okrenuo mi bradu tako da sam gledala u njega. "To nije ono
što sam rekao. Samo sam mislio da možeš da pokriješ loše uspomene sa
nečim što odlučiš da staviš tamo."
Nikada nisam razmišljala o tome da trajno prekrijem ožiljke.
"Razmisli o tome," rekao je. "Mogao bih da idem sa tobom."
"Razmisliću o tome."
"Koliko dugo su tamo?" upitao je.
"Predugo."
Zubi su mu se stisnuli.
184
Skrenula sam pažnju na plafonske šare iznad njegovog kreveta, ne želeći

da vidim bes u njegovim očima zbog nečega što nije mogao da kontroliše.
Dođavola, ja nisam mogla da kontrolišem. "Moja mama je umrla od
kancera, kada sam imala šest godina," objasnila sam.
"Shay, žao mi je."
"Posle toga, bila sam jedina na koju je moj otac mogao da iskali svoj bes. I to
je radio. Svaki put kada je bio tužan zbog moje mame. Ili kada bi izgubio
posao. Ili se osećao mamurno. Ili čak kada nisam napravila večeru dovoljno
brzo. Nisam mogla da mu se sklonim s’ puta ni kada sam pokušala."
"Isuse Hriste, Shay. Trebao bi da bude u zatvoru."
"Bio je sve što imam," rekla sam, znajući koliko je to sada zvučalo smešno.
Bila sam žrtva. Nevina žrtva. "Da je on bio odveden, ne bih imala nikoga.
To me je sprečilo da ikome kažem šta se dešava."
"A kad nije pio?" upitao je Kason.
"Bio je normalan. Pitao bi za moj dan. Čistio kuću. Pokosio ono malo
travnjaka oko prikolice. Ali, tih dana je bilo malo i sve manje kako su
godine prolazile."
Kason me je okrenuo na bok, omotavši ruke oko mene i čvrsto me držao

kao da može nekako da me zaštiti od moje prošlosti. Cenila sam to što
pokušava. Ali, sva bol je sada prošla. Dugo vremena smo tako ležali.
Nakon što je video ožiljke na mojim leđima, znala sam da je bilo samo
pitanje vremena kada će želeti da razgovara o tome. I koliko god sam se
plašila tog razgovora, osećala sam se bolje sad kada je istina izašla na
videlo.
"Cveće," rekao je konačno.
"Šta sa cvećem?" upitala sam.
"Mislim da bi neko raznobojno cveće lepo izgledalo na tvojim leđima."
185
"Ne nešto ličnije?"
"Kao šta?"
"Ne znam... tvoje lice?" upitala sam, pokušavajući da podignem

raspoloženje.
Zakikotao se, a vibracija se osetila na mojim leđima. "Definitivno ne moje

lice."
Nasmešila sam se. "Pa, očekujem da ćeš moje staviti na svoju ruku."
"O, da?"
Nasmejala sam se, znajući da to nije nešto što bih želela da vidim na
njegovoj ruci.
I tek tako, mračno raspoloženje je nestalo. I iako Kason nije mogao da me

zaštiti od bola koji sam nekad osećaja, pobrinuo se da se sada osećam
sigurno u njegovom naručju.
U nekoliko minuta, zaspala sam u Kasonovim rukama znajući da nije bilo

sigurnijeg mesta za mene.
186
Dvadeset deveto poglavlje

Kason
Spuštao sam se niz planinu i prvi skok izveo kao čovek na misiji.
Poleteo sam, rotirajući se i sleteo uz okret koji nije mogao da me smiri.
Posle onoga što je Shay otkrila prošle noći, morao sam da se oslobodim
besa koji je ključao u meni. Nisam mogao da se otresem slike u svojoj glavi.
Nisam mogao da ne vidim koliko je moja devojka povređena od čoveka
koji je trebao da je voli i brine o njoj. Kakvo čudovište je stvorilo te ožiljke?
Skočio sam još jednom posegnuvši dole da uhvatim dasku dok sam se
rotirao van ose četiri puta. Spustio sam se jako, ali sam održao ravnotežu.
Zaokrenuo sam i zaustavio se u dnu planine.
Podigao sam naočare na vrh kacige i raskopčao čizme. Nosio sam dasku do
terase doma. "Hej," pozvao sam.
Shay, umotana u moju jaknu, rukavice i kapu, bacila je pogled sa svog

laptopa sedeći za jednim od stolova sa osmehom na licu.
Zaista sam želeo da zadržim taj osmeh na njenom licu. posebno posle
prošle noći. "Kreni."
"Definiši džul."
"Lako. Standardna jedinica mere."
"Za šta?" podstakla me.
"Energiju i rad."
Nasmešila se. "Tačno. Šta kažeš na kinetičku energiju?"
"Energija koju objekat proizvodi svojim kretanjem."
Ponos je zablistao u njenim očima i ona se ponovo nasmešila. "Ti si kao
187
osam od osam."
"U stvari, deset od deset." Nagnuo sam se i poljubio je pre polaska na ski
lift."
"Vidimo se za deset minuta," doviknula je, već upoznata sa rutinom.
Podigao sam dasku u vazduh dajući joj do znanja da sam je čuo, srećan što
smo mogli da spojimo podučavanje sa praksom-da ne spominjem da sam
mogao da oslobodim sav bes koji sam osećao.
Shay
Te večeri, ležala sam ušuškana uz Kasona na krevetu, gledajući film.

Volela bih da kažem da znam ime filma, ili o čemu se radilo. Ali, nikada
nisam bila sama u mračnoj sobi ugnježdena ispod ruke zgodnog momka
prema kome sam počela da gajim neka jaka osećanja.
Činilo se da nisam bila u stanju da ne udahnem njegov predivan arktički

miris sa svakim dahom. Njegovi ravnomerni otkucaji srca čuli su se u mom
uhu zaokupljajući mi svu pažnju. Moje telo je pulsiralo od nečeg meni
nepoznatog, i želela sam da bukvalno ispuzim iz svoje kože. Nisam bila
neko ko je razmišljao o seksu.
I nije bilo kao da sam večeras bila spremna da predam svoju V kartu. Ali,
moj um me je terao da se približim Kasonu. Iznenada sam poželela da me
dodiruje. I da me poljubi. I da me želi.
"Shay, šta dođavola radiš?" upitao je.
"Šta?"
188
"Ne obraćaš nimalo pažnje na film."
"Kako znaš?"
"Tako što skoro mogu da čujem kako točkići škripe u tvojoj glavi. Šta se
dešava?"
Šta sam trebala da kažem? Sve ovo bilo je novo za mene. Možda nisam
morala da kažem bilo šta.
Ispružila sam ruku i ovila je oko njegovog potiljka, privlačeći njegova usta
svojim. Rado se nagnuo sa oholim osmehom na licu. Naš poljubac je počeo
polako i nežno. Ali, imala sam osećaj da su njegove misli tamo gde i moje,
jer je produbio poljubac. Kao da se njegov jezik takmičio sa mojim za
kontrolu, okrenuo me je na leđa i preuzeo vođstvo. Njegove tvrde grudi su
me pritisnule o krevet, držeći me u mestu. Otkucaji njegovog srca
odjednom su bili odraz mojih, udarajući o njegova prsa. Nije mi bio
dovoljno blizu. Poljubac nije bio dovoljno dubok.
Kason je bio taj koji se prvi povukao, grudi su mu se podizale kada je

provukao ruku kroz kosu. "Izvini, prestajem."
"Zašto?"
"Jer idemo polako. Shay, ovo mi mnogo znači. Oprostila si mi. Želiš da
budeš ovde sa mnom. Veruješ mi s’ razlogom. Ne želim da zajebem krećući
se prebrzo."
Šta? Ne. "Ali, možda..."
Obrve su mu se podigle, zaintrigirane mojim rečima. "Možda šta?"
Nisam znala kako da verbalizujem sva ta osećanja u sebi. Osećati bilo šta
drugo od slamanja srca, bilo je novo za mene. Zgrabila sam prednji deo
njegove majice, povlačeći ga ka sebi i ljubeći ga sa svime što sam imala.
Kason se povukao. "Isuse, Shay. Zaista testiraš moju rešenost."
189
"Želim da ti..." Glas mi je utihnuo, dok sam se mučila da verbalizujem šta

sam želela, jer ništa od ovoga nisam nikad ranije uradila.
Oči su mu bile širom otvorene, gotovo uplašene. "Želiš da ja šta?"
Progutala sam lopticu koja mi se odjednom zaglavila u grlu. "Da me

dodirneš."
Kada je iznenađenje u njegovim očima nestalo, samouveren osmeh

skliznuo mu je preko usana. "Oh, ja to definitivno mogu da uradim."
Nagnuo se i počeo da me ljubi duž vilice, ispod uva i preko vrata. Zatvorila
sam oči, puštajući da me obuzme svako slatko osećanje. Pomerio se niz
moje telo, vukući nos preko moje majice, ali između mojih grudi. Zadržala
sam dah, uzbuđena van svakog razuma dok je on nastavljao da se kreće,
sve do vrha mojih farmerki. Posegnuo je za dugmetom, ali i pogledao u
mene za odobrenje.
Srela sam njegove oči i klimnula glavom, a srce mi je lupalo o zid grudi. Da
li sam bila spremna za ovo?
Otkopčao je dugme i svukao mi farmerke niz noge sve do stopala. Povukao

ih je i bacio na pod, ostavljajući me izloženu samo u crnim tangama. Kao
da upija svaki moj otkriveni centimetar, očima je preletao sam mojih
stopala na moje tange i nazad.
Jeza je prošla kroz mene. Niko nikad me nije pogledao, posebno sa mojim
otkrivenim ružnim ožiljcima, sa takvom glađu u očima.
Kason se nagnuo i nežno pritisnuo usne u moje noge, prekrivajući svaki

ružni ožiljak poljupcem. Zabacila sam glavu i zatvorila oči kada su suze
počele da ih bodu. Kasonu nije bio neuznemiren nečim što mi je izazvalo
takvu tugu-takvu sramotu. Samo ih je prihvatio kao deo mene-čak iako su
došli sa tako ružnog mesta.
Napustio je ožiljke i nastavio da mi ljubi bedra, svakim pokretom

uzrokujući da mi srce brže zakuca. Došao je do mojih tangi i prekrio ih
190
laganim poljupcima. Nespremna za ono što mi se dešavalo među bedrima,

oštro sam udahnula.
Kasonova glava se podigla. "Da li je ovo u redu?"
Srela sam njegove oči. "Bože, da."
Nije gubio vreme, usne su mu se vratile, ljubeći me po tangama. Nisam

imala pojma da bi tako nešto moglo izazvati takve senzacije. Nastavio je da
se spušta nekoliko centimetara dok se nije približio traci između mojih
nogu. Zastao je. Zadržala sam dah, a telo mi je zadrhtalo od iščekivanja.
Malo mi je raširio noge i spustio usne, praveći stazu od nežnih poljubaca
niz traku, a onda ponovo istim putem nazad. Sveti Bože. Čekala sam da to
ponovi, ali su mu se usne odmaknule. Oslobodila sam dah koji sam
zadržavala.
Kasonovi prsti su skliznuli ispod pojasa i povukao mi je tange niz noge.
Činjenica da nije tražio dozvolu rekla mi je da je njegov pokušaj da ide

polako bio osujećen onim što sam mu dozvolila da uradi. I, on je u
potpunosti iskoristio situaciju. Hvala Bogu.
Nisam otvorila oči, jer nisam želela da vidim sebe delimično golu i
izvaljenu na krevetu. Ali, one su se širom otvorile u trenutku kada su se
njegove usne vratile i njegov jezik pokrenuo tamo gde su bile moje gaćice.
Oštro sam udahnula kada je krenuo da liže između mojih nabora. Zgrabila
sam pokrivač, držeći se za kao za dragi život. Nastavio je na isti način,
gore-dole. Počela sam besramno da dahćem. Zatim je zaokružio moj klit.
"O, moj Bože," izletelo je iz mojih usta, čak ni izdaleka ne zvučeći kao ja.
"Imam te," promrmljao je uz moju vlažnu kožu.
Njegov jezik je kružio i kružio, senzacije izvan svega što sam ikada ranije
osetila. Sve između mojih nogu je počelo da pulsira, gradeći se sve dok više
nije imalo kuda da ide.
"Ka-son," dahnula sam.

191
Nije odgovorio rečima, palacajući po mom klitorisu i sisajući ga dok sam se

ja izvijala od intenziteta svakog osećaja koji je prolazio kroz mene. Za
nekoliko sekundi, spirala između mojih nogu se zategla. Kason je jako
usisao. I to je bilo sve što je trebalo.
Telo mi se treslo i podrhtavalo iznutra, smirujući pulsiranje kroz celo moje

telo. Kason je prekinuo svoje mučenje, a grudi su mi se podizale dok sam
ležala, u beskorisnoj gomili nesposobna da se pomerim. "O. Moj. Bože."
Kason se nasmejao spuštajući se pored mene. Povukao je pokrivač preko

mene. "To je bilo neočekivano."
Glava mi je pala na stranu i srela sam njegov pogled. "Misliš?"
"Da li je bilo dobro?"
"Više nego dobro."
Mislila sam da će se nasmejati, ali neodlučnost mu je zablistala u očima.

"Bio sam ozbiljan da te ne požurujem."
"Znam. Bilo je na meni."
Nasmešio se. "Zaista to nikad ranije nisi uradila?"
Prešao je zglobovima preko mojih crvenih obraza. "Pa, drago mi je što sam
mogao da ti budem prvi."
"Ti si moj prvi u mnogo stvari."
"Naravno da jesam." Nasmejao se, i kada bi se tako nasmejao, znala sam-

uprkos mojoj početnoj rezervisanosti-da je ova stvar između nas bila prava.
192
Trideseto poglavlje
Shay
U petak ujutro krenula sam prema kupatilu obučena u ogrtač i moje

ružičaste čizme. Bila sam tužna što je Kason otišao u Utahu, i neću ga videti
do nedelje uveče-pogotovo nakon onoga što se dogodilo u njegovoj sobi.
Bilo je jako lepo provoditi sa njim svaku noć. I što smo više vremena
provodili zajedno, bolje sam ga upoznavala i sve mi se više dopadao pravi
Kason. Onaj koga sam imala sreće da vidim.
Uša sam u praznu tuš kabinu, spustila svoj gel za tuširanje, i posegnula da
uključim vodu. Glasan alarm začuo se u hodniku i ja sam poskočila.
"Svi napolje!" Naša RA 14 je povikala hodnikom. "Požarni alarm!" Lupala je

na sva vrata, uključujući i kupatilo. "Idemo!"
Prokletstvo.
Isključila sam vodu i požurila iz kupatila, stežući svoj ogrtač dok sam
pratila svoje pospane sustanare niz stepenice.
Naša RA izvela nas je iz doma kao krdo stoke na prednji travnjak. Pošto je
bilo šest ujutro i još uvek mrak napolju, većinu je probudio alarm. Srećom,
svi su nosili neku vrstu pidžame, tako da nisam bila jedina osoba na snegu
u ogrtaču.
Pronašla sam Kendall u blizini čvrsto omotanu pokrivačem oko tela. Kada
me je videla da prilazim, otvorila je jednu ruku i pustila me da se stisnem
pored nje ispod pokrivača da se ugrejem. Ali, temperatura je bila suviše
14
rezidencijalni asistent
193
niska da bismo uspele u našem pokušaju.
Vatrogasna kola stigla su uz glasan zvuk sirene. Vatrogasci su iskočili

napolje i krenuli prema zgradi.
"Smm-rrzaaa-vaam se," rekla je Kendall cvokoćući zubima.
Bacila sam pogled na trpezariju preko puta ulice. "Hajde da se ugrejemo."
Požurile smo prema njoj i stajale na vratima trpezarije, čekajući da

vatrogasci napuste naš dom.
"Misliš li da je stvarno izbio požar?"
Slegnula sam ramenima, nemajući pojma nadajući se da je to bio samo fen

ili nešto što je izazvalo varnice, tako da ću moći da se istuširam i odem na
matematiku.
Deset minuta kasnije, dali su nam znak da je sve u redu i mi se vratili u

dom. Otišla sam pod tuš i požurila da ne zakasnim na predavanje u sedam.
Ponela sam fen u kupatilu kako ne bih smetala Kendall koja se vratila u
krevet.
Sušeći kosu zurila sam u svoj odraz u ogledalu. Oči su mi se raširile na ono
što sam videla. O. Moj. Bože. Spustila sam fen u lavabo i uhvatila se za
kosu. Zašto je postajala narandžasta? Zašto je bila boje bundeve? Zgrabila
sam bocu i iscedila narandžasti šampon u svoju narandžastu ruku. O, ne.
O, ne.
Vatrogasna vežba.
Moj šampon.
O. Moj. Bože.
Uzela sam fen, iščupala kabal iz zida, i strpala sve u svoju torbicu. Neću
plakati. Neću dati Cori satisfakciju, jer nije bilo sumnje u mom umu da je
ona imala neke veze sa ovim.
194
Da li je čekala u hodniku da vidi svoje delo?
Zgrabila sam peškir sa obližnjeg lavaboa i uvila kosu. Nema šanse da će

videti moju kosu. Prišla sam vratima, duboko udahnula i ispravila kičmu.
Ako je bila u hodniku, neće dobiti ništa od mene.
Srećom, kada sam otvorila vrata, nje nije bilo tamo. Požurila sam prema
svojoj sobi, i kada sam se našla u njoj, protresla sam Kendall. "Probudi se."
"Šta?" progunđala je.
"Treba mi tvoja pomoć."
Oči su joj se širom otvorile.
Povukla sam peškir sa glave, oslobađajući svoju narandžastu kosu.
Oči su joj se iskolačile. "Šta si to uradila?"
"Nisam ja to uradila. Neko je sipao nešto u moju bocu šampona.

Pretpostavljam dok smo bile napolju."
"Cora?"
"Ko bi drugi to uradio?" Suze su me zapekle u očima, ali sam ih treptanjem

oterala. Mogu da se nosim sa ovim. Nosila sam se sa mnogo gorim.
"U redu. Moram da te odvedem u salon."
Jama mi se otvorila u stomaku razmišljajući o svojoj narandžastoj kosi.

Nisam imala novca da platim sređivanje kose. "Možemo li samo da
nabavimo nešto u prodavnici da popravimo ovo?"
"Treba ti profesionalac. Možemo da napravimo gore sa stvarima kupljenim

u prodavnici."
Ustala sam sa njenog kreveta i prišla ogledalu. Boja je postajala progresivno

svetlija što se kosa više sušila. Zgrabila sam traku sa svog stola i umotala
kosu u čvor na vrhu glave.
195
"Nije tako primetno na taj način," rekla je Kendall , mada sam mogla da
čujem laž u njenom glasu. Dođavola, mogla sam da vidim laž sopstvenim
očima.
"Pa, neću joj dozvoliti da pobedi."
"Hoćeš li pozvati Kasona?"
Odmahnula sam glavom. "To bi ga samo uznemirilo."
"Pa šta ćeš onda da radiš?"
"Idem na čas."
"Ne moraš, Shay."
"Naravno da moram."
Mislila sam da će se svađati sa mnom i pokušati da me ubedi da ostanem u

sobi dok ne smislimo šta da radimo. Ali, umesto toga, nasmešila se i mogla
sam da vidim ponos u njenom osmehu. "Pozvaću salone kada se otvore i
videti kad mogu da te prime."
"Ne one vrhunske."
Videla sam kako se spoznaja pretvara u tugu u njenim očima. "Idi. Dozvoli
Cori da vidi kako se razmećeš tom narandžastom kosom."
Nasmejala sam se izlazeći iz sobe, ali sa prestala zakoračivši u hodnik. Cora

je ovo namerno uradila da me osramoti. Da se osveti zbog viđanja sa
Kasonom.
Ali, ako je želela nekome da se osveti, zašto nije izabrala Kasona? On je taj
koji ju je povredio. Ne ja.
Bez obzira na njene motive, ja ću se povući.
To je ono što sam radila celog života.
196
Trideset prvo poglavlje

Shay
Pošto nijedan salon nije mogao da me primi do ponedeljka, veći deo
vikenda sam provela skrivajući se u svojoj studentskoj sobi. Naravno, bilo
je ovo doba farbanja kose, pa je većina devojaka šetala ljubičastu, plavu i
roze kosu. Ali, moja je bila fluorescentno narandžasta.
Svi osim klovna klonili su se ove boje.
Razgovarala sam sa Kasonom više puta dok je bio odsutan, ali mu nisam
spomenula svoju kosu, ne želeći da bilo šta pokvari njegovo putovanje.
Znala sam koliko je želeo da bude tamo na pripremama za Igre. Ova glupa
šala-koliko god zlurada bila-nije bila razlog da izgubi fokus.
"Možemo uzeti hranu za poneti, za večeru," ponudila je Kendall u nedelju

uveče.
"Ne. Idemo u trpezariju."
"Jesi li sigurna?"
"Da." Jele smo žitarice ceo vikend u našoj sobi, ali sam završila sa
skrivanjem, i bila sam gladna prave hrane.
Prešle smo ulicu uputivši se prema trpezariji. Bila sam raspoložena za

salatu, pa sam se uputila prema toj vitrini dok je Kendall krenula prema
vitrini sa sendvičima.
"Malo je kasno za Noć Veštica," rekla je Cora iza mene dok sam punila
tanjir salatom.
Iako je srce počelo da mi lupa, nisam se okrenula, nastavljajući da gomilam

paradajz na svoj tanjir pun zelene salate. "Mislim da mi narandžasta ističe
197
oči."
Cora je graknula, moja mirna reakcija ju je razljutila. "Kason će definitivno

ponovo razmisliti o tome da bude viđen u javnosti sa belim smećem."
Vrelina je jurnula mojim venama. Nije kao da nisam ranije bila nazivana
raznim imenima. Imala sam debelu kožu. Ali, da li je zaista mislila da će
izgubiti interesovanje za mene, ako petlja oko mog izgleda? Da li je zaista
mislila da je tako plitak? I da li je zaista mislila da sam ja samo neka igračka
sa kojom može da se zeza.
"Razvalio je u Utahi," nastavila je Cora. "Trebala si da vidiš te skokove.

Otišla sam pre njega, zato sam već sad ovde."
Iako je srce počelo da mi lupa u ušima, pokušala sam da ostanem mirna.

Pokušavala je da prodre do mene. Nije bilo šanse da je bila u Utahi, a da mi
on to nije spomenuo.
"Ohhh. Nisi znala da sam bila tamo?" rekla je kao da joj je bilo žao što je
pustila mačku iz torbe.
Podigla sam kutlaču francuskog preliva i sipala ga u cik-cak preko moje

salate, pokušavajući da obuzdam sve emocije koje su me preplavile.
"Kada bi imala naočare, možda bi mogla da vidiš stvari mnogo jasnije. Kao
činjenicu da mu se ne dopadaš stvarno."
Moje naočare? Ona ih je slomila. Zašto nisam na to pomislila?
"Okreni se. Znaš da želiš nešto da kažeš." Gurnula me je, a ja sam posrnula
na vitrinu sa salatom. Preliv se prolio po mojoj majici, uzrokujući da mi se
tkanina zalepi za kožu.
Duboko sam udahnula i ispravila se. Okrenula sam se i pogledala je sa

osmehom na licu. Uprkos svim strašnim stvarima koje je mi je uradila i
rekla, ne bih joj dozvolila da me slomi.
Bila sam jača od toga.

198
Sad, kad je imala pun pogled na mene sa narandžastom kosom i majicu

natopljenu prelivom, glasno se nasmejala. "Sve što ti treba je crveni nos."
Kombinacija svega što mi je uradila došla mi je preko glave. Lopta

nekontrolisanog besa nadimala se u mojim grudima. Pokušala sam da je
zauzdam. Pokušala sam da je gurnem negde drugde kao što sam to radila
odrastajući. Ali, jednostavno nisam mogla to da uradim. Spustila sam tanjir
sa salatom, preklinjući sebe da je ignorišem. Ali, ni to nisam mogla da
uradim. Okrenula sam se prema njoj sa stegnutom šakom u pesnicu
spuštenom niz telo.
Nasmejala se, tako impresionirana svojim radom.
To je bilo sve što mi je trebalo.
Povukla sam nazad svoj lakat i oslobodila pesnicu sa svim što sam imala,
udarajući je u lice.
Dahnula je izgubivši oslonac i pala na dupe.
Odmah je pokrila lice, cvileći u svoj dlan.
Svoju pulsirajuću pesnicu obuhvatila sam drugom rukom.
Jebeno je bolelo.
Kendall je dojurila do mene i udaljila me od Core prema izlazu. Nisam bila

sigurna da li je mislila da ću ponovo napasti Coru ili me je sprečavala da
upadnem u nevolju, ali nije bilo važno. Uradila sam ono što sam trebala.
Mislila sam da je ćutanje najbolji način da se nosim sa onim što mi je Cora
uradila. Ali, ona ne bi odustala. Nikada nisam imala želju da nekoga
udarim kao što sam imala želju da udarim nju.
I bilo je tako jebeno dobro.
Ljudi su pritrčali da pomognu Cori dok smo Kendall i ja žurile iz zgrade.
"To je bilo neverovatno" rekla je smejući se. Požurile smo preko ulice do
199
našeg doma. "Tako samo ponosna na tebe. Kako se osećaš?"
"Sjajno."
***
Te večeri, ležala sam na svom krevetu gledajući Netflix, sa kesom leda

na ruci. Ne pokazuju vam posledice udaraca u filmovima. Ali, zglobovi su
mi bili tako otečeni da su mi prsti ličili na kobasice. I sada, posle svog tog
besa, osećala sam žaljenje. Nisam bila moj otac. Nisam udarala ljude.
Ignorisala sam ljude poput Core, i moj život je zbog toga bio bolji. Ali, ona
jednostavno nije htela da prestane. i ja sam shvatila u tom trenutku da sam
se našla na prelomnoj tački. Pitala sam se da li to imalo više veze sa
ljubomorom nego bilo čim drugim. Jer, pošto sam se vratila iz trpezarije,
pomisao na nju u Utahi-i Kasona koji mi to nije spomenuo-mučila je svaku
moju misao.
Čulo se kucanje na vratima.
Kendall je pogledala u mene sa svog kreveta. "Kason?"
Odmahnula sam glavom. "Vratiće se tek kasnije." Nisam mu pisala o svom

sukobu sa Corom-ili njenim tvrdnjama. Znala sam da bismo pričali o
svemu kada se vrati kući. I, iskreno želela sam da vidim njegovu reakciju
kada ga budem pitala o njenom boravku u Utahi.
Kendall je ispuzala sa kreveta i krenula prema vratima. "Ko je?" upitala je.
"Policija kampusa."
Pogledala me je razrogačenih očiju. Pokazala mi je rukom da sklonim kesu

sa ledom.
Stavila sam je pod jastuk i sela dok je ona otvarala vrata.
200
"Da li ste Vi Shay Miller?", upitao ju je uniformisani policajac.
Skočila sam na noge i krenula prema vratima. "Ja sam Shay."
Pogledao je u mene, a oči su mu momentalno poletele ka narandžastom

čvoru na mojoj glavi. "Gospođice Miller, istražujemo napad koji se dogodio
večeras."
"Shay je nevina," preklinjala je Kendall. "Ta kučka joj je ofarbala kosu u

narandžasto." Pokazala je na moju kosu. "Pogledajte."
Ignorišući Kendallinu molbu, nastavio je. "Da li ste ili niste napali drugu
studentkinju u trpezariji?"
Odmaknula sam se i sela na svoj krevet. "Jesam."
"Ali tek nakon što je Cora to uradila sa Shayinom kosom, a onda joj se
rugala zbog toga," dodala je Kendall, očajnički pokušavajući da pomogne.
Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom. Da nije nosio uniformu izgledao

bi kao svaki momak sa koledža. "Bez obzira šta Vam neko uradi, protiv
zakona je napasti ga," objasnio nam je obema.
"Kako nazivate zamenu njenog šampona narandžastom bojom za kosu?"

nastavila je Kendall. "Ne mogu da verujem da to nije neka vrsta napada."
Njegove oči sletele su na mene. "Ako Vam je žrtva nešto uradila-"
"Žrtva?" Kendallin glas se povisio.
Pogledao ju je ljutito pre nego što je nastavio. "Morali ste da podnesete

žalbu. Nikada ne preuzimate stvari u svoje ruke."
"Pokušala sam da je ignorišem," rekla sam. "Nisam htela da pomisli da me

je slomila. Ali, jednostavno nije htela da prestane." Slegnula sam ramenima.
"I ja sam pukla."
Kendall je sela pored mene na krevet i omotala ruku oko mojih ramena.
"Cora je zla. Ničim nisi ovo zaslužila."
201
"Slomila je nos žrtvi," rekao je policajac.
"Da li će ovo ući u moj dosije?"
Zurio je u mene očiju punih žaljenja. "Imaš li osamnaest?"
"U Coloradu, napad trećeg stepena je prekršaj za koji je propisana novčana

kazna od pet hiljada dolara ili-"
"Ili šta?" upitala sam.
"Ili zatvorska kazna od šest do dvadeset četiri meseca," objasnio je.
Stomak mi se zgrčio i um zavrteo kada je Kendall zamolila policajca.

"Odradiće društveno-koristan rad. Samo učinite da ovo nestane."
"Moram da je odvedem u stanicu," rekao je.
Kendall je skočila na noge i stala ispred mene prekrštenih ruku. "Nema

šanse da dozvolim da ode iz ove sobe sa tobom."
Glava mu se trznula. "Ti ne dozvoljavaš?"
"To je ono što Cora želi," objasnila je Kendall. "Doći ćemo dobrovoljno kada
njeno uvo ne bude naslonjeno na njena vrata čekajući da ti odvedeš Shay."
Suočavanje sa Kendall kao mojim telohraniteljem, pokazalo se teškim za

mladog policajca. Huknuo je. "Dobro. Ali, ako se ne pojavite-"
"Da li Vam ličim na nekoga ko će pobeći?" upitala sam. "Primetili biste

moju kosu na kilometar."
Umalo se nasmejao.
Volela bih da mogu da se nasmejem, ali ovo je bio moj život. I sve do ove
godine, imala sam dobro utvrđen plan za svoju budućnost. Ali sada, kao
da se moj svet rušio oko mene i sve što sam mogla je da se uhvatim za
pesak koji mi je klizio kroz prste.
202
***
Napustile smo policijsku stanicu kampusa posle ponoći. Zurila sam kroz
Kendallin prozor sa suvozačevog sedišta u tamu ponavljajući policajčeve
reči u glavi. Zatvor. Srce mi je potonulo na pomisao da je moja budućnost
bila u rukama Core i njene porodice. Ako odluče da podnesu tužbu, nisam
imala pojma koju kaznu ću dobiti. I, racionalno, Cora nije radila sve ovo
kako bi me uništila bez podnošenja tužbe.
Suze su me zapekle u očima. Posle svega što sam uradila kako bih se
domogla koledža-kako bih sebi obezbedila budućnost koju zaslužujem, sve
mi je izmicalo i nisam mogla da učinim ništa da to zaustavim. Hvatala sam
se za nešto što nije moglo da me zadrži.
"Dobro si?" upitala je Kendall.
"Biću," slagala sam. "Mogu li da te zamolim za još jednu uslugu?"
"Bilo šta," rekla je.
"Hoćeš li me odvesti do Kasonove kuće?"
"Da li se vratio?"
Slegnula sam ramenima. "Mislim da jeste. Imam gomilu propuštenih

poziva od njega."
Nakon nekoliko minuta našle smo se ispred Kasonove kuće. Svetla su

gorela na glavnom spratu.
"Vidimo se onda ujutro?" rekla je Kendall.
Odmahnula sam glavom osećajući se utrnulo iznutra. "Ne, odmah izlazim.

Sačekaćeš me?"
Obrve su joj se nabrale. "Jesi li sigurna?"
203
Klimnula sam glavom, otvorila vrata na autu i izašla. Ošamućeno sam

hodala trotoarom. Moj život se raspadao.
Kada sam došla do ulaznih vrata, pokucala sam i čula korake unutra.
Otkucaju mog srca su bili udari čekića u mojim grudima. Trebalo je toliko
toga da kažem Kasonu. I odjednom sam se osetila preplavljenom.
Vrata su se otvorila i Thayer je stajao tamo, sa obrvama u obliku znaka

pitanja. Nisam ga krivila. Poslednji put kada me je video imala sam smeđu
kosu.
"Da li je tu?" pitala sam.
Klimnuo je glavom. "Bio je prilično umoran, možda spava."
Progurala sam se pored njega i krenula uz stepenice. "To je u redu." Popela

sam se na drugi sprat. Kasonova vrata su bila zatvorena. ali sam ih
otvorila. Thayer je bio u pravu. Čvrsto je spavao u krevetu.
Pokucala sam, najavljujući svoje prisustvo.
Kason se uspravio samo u boksericama. Izgledao je potpuno zbunjeno na

trenutak, ali se onda fokusirao na mene. "Shay?"
"Vidim da me možda ne prepoznaješ sa narandžastom kosom."
Njegove oči su se uperile u moju kosu. "To je drugačiji izgled za tebe."
"Cora mora da je mislila da će biti savršeno kada je zamenila moj šampon

sa narandžastom bojom za kosu."
Usta su mu se otvorila. "Nije valjda?"
"O, budi uveren da jeste."
Krenuo je da ustaje.
Podigla sam dlan. "Stani."
Gledala sam kako mu zbunjenost seva u očima.

204
"Da li je bila u Utahi?"
Dugo je bio zagledan u mene. Videla sam krivicu kako mu prelazi preko
crta lica. Znao je da je trebalo da mi kaže. Znao je, od svih ljudi, da ću se
zbog njenog boravka tamo osećati neugodno.
Zatvorila sam oči. Kako sam mogla da budem tako glupa?
"Nije ono što misliš. Njen tata je bio tamo, a ona se samo pojavila."
Slegnula sam ramenima, ne mareći ni za šta u tom trenutku. "Šokirana sam

da nije spomenula moju kosu. Prilično je ponosna na svoj rad."
"Shay," rekao je, zvučeći kao da želi da me uteši.
"U redu je. Imaće operaciju nosa i sigurna sam da će biti i lepši nego što je
bio pre nego što sam je udarila."
"Udarila si je?"
Klimnula sam glavom. "Završila sam sa njenom igrom."
"Niko ne bi trebalo tako da te povredi, Shay."
"Misliš kao što si ti to uradio?" Možda je bilo detinjasto baciti mu u lice

način na koji smo počeli, ali on mi je prećutao njen boravak u Utahi. I moje
emocije su bile u rasulu znajući sa kakvom se kaznom možda suočavam.
Gledala sam kako ga žaoka mojih reči ubada.
"Pa, moja pobeda je bila kratkog veka," nastavila sam. "Otišla je u policiju.
Privedena sam pod optužbom za napad."
Gledala sam kako se njegov izraz lica menja. "Šta?"
"O, da. Idi na veliko ili idi kući je očigledno njen moto."
"Shay, tako mi je žao." Krenuo je da ustane.
"Stani!" viknula sam, sve ljuća jer je sve što se dogodilo bila njegova krivica.
205
Sve to. Ona nikad ne bi otišla tako daleko da nije bilo njega.
"Samo stani! Mogu da odem u zatvor, Kason. Zatvor. Ja."
Otvorio je usta da progovori, ali reči nisu izlazile. Jer nije bilo ničega što bi
on mogao da kaže. Sve je bilo sjebano. Sve to.
"Otkako sam te upoznala, sve u mom životu je od lošeg postalo gore-ako je

to uopšte moguće. Sve ovo mi se dogodilo zbog tebe! Da si me samo ostavio
na miru. Da si samo bio iskren prema meni. Da me samo nisi iskoristio da
nju povrediš. Ali, nisi mogao to da uradiš. Sebičan si, Kasone. I mislila sam
da to mogu da prevaziđem. Mislila sam da mogu da vidim pravog tebe
kroz sve to i dopalo mi se ko je ta osoba bila. Ali ima previše toga što ne
mogu da ignorišem." Odjednom je njegova soba bila premala i postalo mi je
teško da dišem. "Moram da odem odavde. Treba mi prostor. Moram da
razmislim o svemu. A to ne mogu da radim u tvom prisustvu. Treba mi da
me se kloniš."
Ustao je na noge, krenuvši prema meni. "Ne misliš to."
Uzmakla sam podignutih dlanova, uplašena da će pokušati da me dodirne.

A u tom trenutku, nisam mogla da podnesem ni pogled na njega.
Mogla sam da vidim bol u njegovim očima. "Samo si uznemirena Shay, i

uplašena. Dozvoli mi da ovo učinim boljim."
Okrenula sam se na čizmama koje mi je kupio i izjurila iz njegove sobe,

prolazeći pored Thayera koji je očigledno prisluškivao u hodniku. Ali, nije
me bilo briga. Morao je da zna za pakao koji je njegov cimer stvorio.
Požurila sam dole i izašla iz kuće, i samo onda kada sam osetila udar
svežeg vazduha, mogla sam da udahnem.
Stigla sam do Kendallinog auta i kada sam se našla unutra, spustila sam
glavu na naslon. Nije mi bilo lako da ga odgurnem. ali kod nas, loše je
nadvladavalo dobro. A ja jednostavno nisam mogla da se nosim sa tim u
svom životu.
206
"Sve u redu?"
Okrenula sam glavu i zurila kroz prozor, pokušavajući da zadržim suze

koje su pretile da poteku. "Rekla sam što je bilo potrebno da se kaže."
"Da li se bolje osećaš?" čula sam zbunjenost u njenom glasu.
"Imam narandžastu kosu, možda odem u zatvor, i upravo sam rekla

momku na koga sam počela da padam da me se kloni."
Bila je tiha na trenutak, verovatno shvatajući šta sam rekla. "Znači, to je

da?"
Bacila sam pogled na nju.
Prasnula je u smeh, znajući koliko usran vikend sam imala.
I ja sam se nasmejala, jer je alternativa bila slamanje, a Shay Miller se neće

slomiti. Ona je držala uzdignutu glavu i nosila hrabro lice, bez obzira
koliko je bila povređena iznutra.
207
Trideset drugo poglavlje

Kason
Osetio sam mučninu u stomaku, ljuljajući se na ivici kreveta, kršeći ruke.

Šta se jebote, upravo dogodilo. Shayine reči su se vrtele u mojoj glavi,
pogađajući me u utrobu kao udarac koji je zadala Cori. Mogla bi da završi
u jebenom zatvoru. I, Isuse Hriste, njena kosa. Njena jebena narandžasta
kosa. Kako su stvari toliko izmakle kontroli?
Thayer je ušao na moja vrata. Znao sam da je čuo šta se dogodilo.

Prokletstvo, on je bio taj koji je pustio Shay unutra. Morao je da vidi njenu
kosu. Morao je da čuje njene reči. Morao je da vidi bes koji sam uzrokovao.
"Pa, sada znaš."
"Šta?" odbrusio sam.
"Kako izgledaju posledice tvojih postupaka," objasnio je.
Obrve su mi se nabrale, nije mi se sviđalo kuda je ovo išlo.
"Da li si ikada stao i pomislio na sve ljude koje si tokom godina iskoristio
kako bi dobio ono što želiš?"
"Brate, pripazi malo."
"Ja sam tvoj najbolji prijatelj, Kason. Ako ja ne mogu ovo da ti kažem, ko
može?"
Iako je bilo grozno čuti, nisam znao šta drugo da radim, osim da ga
saslušam. Koliko god je Shay mislila da se stvari ruše oko nje, ja sam osećao
isto.
"Do sada, tvoja sebičnost je radila za tebe," Thayer je rekao. "Ali, ove godine
208
si preterao. I povredio nekog ko nije zaslužio da bude povređen. Ona se

našla u unakrsnoj vatri nečega što nije započela. I to nije fer, brate. To
jednostavno nije fer."
Vrućina mi je pulsirala u obrazima dok sam stiskao zube, meljući ih tako

jako da mi je vilica otkucavala. "Misliš li da to jebeno ne znam?" On nije
izazvao moj bes jer je prešao crtu, već zato što je bio u pravu.
Shay nije neko koga iskorišćavate. Život joj je to već učinio. I šta sam ja
uradio prvom prilikom? Ja sam je ucenio, a onda iskoristio da naljutim
Coru. Trebalo je da znam bolje, Ali, sve što sam video bio je način da
dobijem ono što sam ja hteo. I mada su stvari za Shay i mene okrenule,
zbog onoga što sam ranije uradio, ona je plaćala cenu za to. Thayer je bio u
pravu. Bio sam govno.
"Znam da je sranje ovo čuti," nastavio je. "I ja te čak i ne krivim, jer ti je do
sad uspevalo. Ali, ozbiljno, brate. Koliko ćeš još dugo moći da stavljaš sebe
ispred drugih ?"
"Nisam to više radio. Od Shay sam ispravno postupao."
"Da li si joj rekao da se Cora pojavila u Salt Lake Cityu?"
"Ne."
"Onda nisi ispravno postupio prema njoj. Sakrio si sranje od nje. A to se

nikad ne završi dobro."
"Bila bi povređena ili ljuta ili jebeno ne znam. Činilo se boljim da to ne

spominjem."
"Da li to još uvek misliš? Jer po tome kako zvuči, čini se da to nije slučaj."
Provukao sam prste kroz kosu. "Pa, šta sad da radim?" upitao sam,
pokušavajući da odgurnem saznanje da ne samo da sam izgubio Shay, već
sam se zajebavao i sa njenom budućnošću-jedinom stvari na ovom svetu do
koje joj je stalo. Skočio sam i krenuo do komode, obukavši crnu duksericu i
209
tamne farmerke.
"Šta radiš?" upitao je.
"Moram da odem tamo."
"Rekla ti je da je ostaviš na miru," doviknuo je dok sam trčao niz stepenice,

znajući šta treba da uradim.
Da. Shvatio sam to.
Uskočio sam i Jeep i otišao do Shayinog doma, prolazeći pored znakova za

zaustavljanje, pošto nikoga nije bilo u blizini u jedan sat ujutro i jer sam
imao mnogo toga da kažem. Znao sam da Shay ne želi da me vidi. Znao
sam da je mislila da sam ja uzrokovao sve ovo.
Zaustavio sam se ispred doma i parkirao Jeep, ne mareći što je u pogrešnoj

zoni. To mi je bio najmanji problem. Iskočio sam napolje, shvativši da
nemam pristupnu karticu, što je značilo da ne mogu da uđem.
Jeeeeboooote.
Prišao sam prozoru na prvom spratu. Zavese su bile navučene i svetla

ugašena, ali sam svakako pokucao. Čekao sam, osvrćući se da bih bio
siguran da ne izgleda kao da hoću da se ušunjam kroz prozor. S’ obzirom
da je to bio jedan od prozora na povlačenje, ionako ne bih prošao kroz
njega. Pokucao sam opet, nadajući se da će zvuk probuditi onoga ko je
tamo živeo. Konačno, zavese si se pomerile. Devojka me je ljutito gledala.
Pretpostavljam da nisam prvi koji je kucao na njen prozor da bi otvorila
vrata usred noći.
"Možeš li da mi otvoriš?" Podelio sam joj osmeh koji mi je obično

omogućavao ono što sam želeo.
Zurila je u mene, gotovo spremna da me povredi, ali je onda zakolutala

očima i nestala.
Šta je to značilo? Da li će me pustiti unutra?

210
Nekoliko sekundi kasnije, čuo sam kako se ulazna vrata otvaraju. Požurio
sam prema njima. "Hvala ti," rekao sam kada se okrenula od mene i vratila
u sobu.
Preskakao sam po dve stepenice penjući se sve dok se nisam našao na

trećem spratu. Zalupao sam na vrata i čekao, rukama hvatajući okvir vrata.
Puls je počeo da mi se ubrzava dok sam čekao. Onda sam čuo korake.
Zadržao sam dah, zaustavljajući sve emocije koje su se kovitlale u meni.
Brava je škljocnula i vrata su se otvorila. Progurao sam se unutra i zatvorio

vrata za sobom.
"Zašto ti je trebalo toliko dugo?" upitala je Cora sa nosem pokrivenim

zavojem i brdom šminke da sakrije crnilo ispod očiju.
211
Trideset treće poglavlje

Shay
Preskočila sam predavanja u ponedeljak. Kendallina mama je platila da

mi kosa bude vraćena u prirodnu boju nakon što je čula šta se dogodilo.
Obično bih odbila nešto tako skupo, ali očajna vremena su zahtevala očajne
mere. I koliko god mi se dopadalo da dokažem da mogu da nosim
narandžastu kosu, nisam to želela.
"Da li je zvao?" pitala je Kendall kada sam sela u frizersku stolicu, nakon
što je isprala neutralizujući tonik iz moje kose.
Proverila sam telefon i odmahnula glavom.
"Kako se osećaš zbog toga?"
"On radi ono što sam tražila od njega i ne moram da brinem da će moja
kosa dobiti još neku nijansu bundeve."
Tuga u njenim očima rekla mi je da misli da sam pogrešila odgurujući ga.

"Još uvek ćeš ga viđati na časovima. I grupi za učenje."
Slegnula sam ramenima, znajući da ću se suočiti sa tom preprekom kada

dođem do nje. Nisam lagala kada sam rekla da se sve dogodilo zbog njega.
Da me nije naterao da ga podučavam-i iskoristio me da razbesni Coru,
ništa od ovoga se ne bi desilo. Želela sam nazad svoj normalni život. Želela
sam da letim ispod svačijeg radara. Želela sam da dobijem svoju diplomu i
uradim velike stvari. Nisam se upisala na prvi semestar koledža
priželjkujući dramu. Jedina dobra stvar koja je proizašla iz mog vremena
provedenog na Cranmoru bilo je prijateljstvo sa Kendall i kratak period
normalnosti koji sam dobila sam Kasonovom porodicom.
212
Ali sada, samo mi je trebalo da se mir vrati u moj život. Ali, sa mojom
budućnošću u Corinim rukama, nisam čak mogla ni da razmišljam o
budućnosti.
***
Obula sam svoje crne čizme, uzela ranac i izašla na vrata rano ujutro u
utorak, želeći da prošetam do učionice uživajući u tišini. Htela sam da
usporim vihor koji se vrteo oko mene.
Čim sam izašla u hodnik, Corina vrata su se otvorila. Zaustavila sam se,
razmišljajući da se okrenem i vratim u sobu kako me bih morala da je
vidim.
"Ali, to nije bila ona.
Kason je izašao iz njene sobe. "Vidimo se kasnije," doviknuo je zatvarajući

vrata.
Srce je počelo da mi lupa, a stopala se nisu pomerala. Šta je radio tamo? Da

li je tamo proveo celu noć? Odmahnula sam glavom, nemajući pravo da
pitam kada sam ja bila ta koja mu je rekla da se drži podalje.
Kason je okrenuo glavu, primetivši me kako stojim tamo.
Prokletstvo.
Očekivala sam da će mu krivica preći preko lica, ali on me je pogledao kao

da me ni ne poznaje.
Njegove oči lišene emocija gledale su kroz mene.
Da li je bio srećan što sam ga videla?
Da li je bio isto tako ljut na mene kao i ja na njega?
213
Da li je ovo bila osveta?
Onda se, bez reči okrenuo i krenuo u suprotnom pravcu kradući mi dah iz
grudi, ostavljajući ogromnu šupljinu u njima.
Mora da sam stajala tamo još najmanje dva minuta, nemoćna da pokrenem
noge. Ja sam bila ta koja je rekla Kasonu da me se kloni. Ja sam bila ta koja
ga je okrivila za sve što mi se dogodilo. Ali, poslednje što sam očekivala je
da se vrati mom neprijatelju. Osobi koja je učinila da izgledam kao klovn.
Osobi koja je držala moju budućnost u svojim rukama.
Da li su sve vreme radili zajedno?
Da li je ovo bila osveta za tu prvu noć?
Da li je sve do ovog trenutka bila laž?
Da li je zato bila u Utahi, a on mi nije rekao?
Da li su bili zajedno sve ovo vreme?
O. Moj. Bože. Kolena su mi skoro pokleknula kada me je istina udarila

brzinom svetlosti.
Sve ovo je bila jedna izopačena laž. Laž koja je trebala da mi se vrati i
osramoti me.
Htela sam da se vratim u svoju sobu. Htela sam da uvijem u klupko u

krevetu i zaplačem. Htela sam da verujem da su Kason koga sam sam
poznavala i onaj koji je upravo gledao kroz mene dve različite osobe. Ali,
on je upravo dokazao da grešim.
Navukla sam svoje gaće za velike devojke i stavila jednu nogu ispred
druge krećući iz zgrade. Videću ga ponovo, sutra na času fizike, i nije bilo
šanse da ću mu dozvoliti da misli da me je povredio. Ako su on i Cora bili
zajedno-ako zaista nije mario šta mi je ona učinila-bio je sebičniji nego što
sam ikada mogla da zamislim.
214
Trideset četvrto poglavlje

Shay
Sledećeg jutra, izašla sam iz doma iznenađena što nije toplije, jer je sunce
jarko sijalo. Obgrlila sam se i krenula na predavanje.
Telefon mi je zazvonio dok sam prelazila ulicu. Izvadila sam ga iz džepa,

ali nisam prepoznala broj. "Halo?"
"Platila sam ti jer si radila kod mene," počela je Giselle. "Nije trebalo da
ostaviš novac na mom noćnom stoliću."
Nisam mogla a da se ne nasmešim na zvuk njenog glasa. "Kao što sam

napisala u poruci, želela sam da pomognem. Ne da uzmem tvoj novac." I to
je bila istina. Ona me je rado primila u njihov dom i učinila da se osećam
kao deo porodice. Nije bilo u redu da uzmem novac od nje.
"U redu. A sada o drugom razlogu zbog koga zovem," rekla je. "Čula sam
šta se dogodilo."
"Šta si tačno čula?" upitala sam, ne želeći da kažem previše. Iako sam znala
da joj se sviđam, Kason je bio njen brat.
"Cora je izvela neke gadne stvari."
"To otprilike sve sumira."
"Samo da znaš, mom bratu je stalo do tebe."
Frknula sam. "Videla sam ga juče kako izlazi iz Corine sobe."
"Ubiću. Ga."
"U redu je."
"Nije u redu. Ona te je povredila. Nema dobrog razloga zašto bi bio bilo
215
gde u njenoj blizini."
Osim ako im sve vreme nije bio plan da ispadnem budala. Previše je cenio
poštovanje svoje sestre da bi joj to rekao.
"Žao mi je Shay. Mislila sam da se promenio. Mislila sam da si ga ti

promenila."
I ja sam to mislila. A, to je ono što je najviše bolelo.
"Čula sam da si slomila Corin nos."
"Da. Da li ti je rekao da će možda podneti tužbu?"
"Nije mi on rekao ništa od ovoga, već Thayer."
"Oh, nisam znala da razgovaraš sa Thayerom."
Nije odgovorila.
"Žao mi je. To me se ne tiče," rekla sam.
"Ne, samo, ljut je na Kasona. I trebalo mu je da se nekome poveri."
"Oh."
"Shay, moji roditelji i ja smo tu za tebe. Čak iako te je moj brat glupi brat
izneverio, još uvek imaš nas."
"Nije me izneverio. Rekla sam mu da se drži podalje od mene. Ali, nisam

precizirala gde bi to trebao ili gde nije trebao to da uradi."
"Da, pa, Kason koga ja poznajem ne bi ti dozvolio da ga gurneš predaleko.

Borio bi se zubima i rukama dok mu ne oprostiš. Toliko je tvrdoglav. Zato,
nemam pojma kakva se budala nastanila u njegovom telu."
Koliko god to nije rešavalo moj problem imati Giselle na mojoj strani, bilo
je lepo osetiti da neko brine.
"Sada imaš moj broj," rekla je. "Zovi me ako ti nešto zatreba."
216
"Hvala ti. To mi mnogo znači."
Završile smo razgovor baš kada sam stigla sam ispred učionice za
matematiku. Mislila sam da ću se čuvši Gisellin glas i njena uveravanja da
joj je brat idiot, učiniti da se osećam bolje. Ali, kada sam kročila u učionicu,
osetila sam se još gore.
Oči su mi letele prema telefonu više nego što su bile fokusirane na pitanja
iz matematike. Bila sam prestravljena odlaskom na fiziku, ali sam znala da
je bilo važno da se pojavim i dokažem da me Kason nije slomio. Kada je
profesor matematike završio čas, otišla sam do susedne zgrade u kojoj je
bila učionica za fiziku. Bila sam dobra u ignorisanju Kasona do Dana
zahvalnosti. Nadala sam se da će sada biti isto tako lako.
Nije bio u učionici kada sam stigla, zbog čega sam se opustila na svom
mestu. Izvadila sam laptop i držala oči na ekranu. Ali, iako je moj fokus bio
na ekranu, dlake na potiljku su mi se podigle. Mogla sam da vidim Kasona
perifernim vidom kada je ušao i seo na svoje mesto.
U stomaku mi se stvorila jama i mrzela sam to. Ceo moj život bio je
opterećen razočaranjem i bolom. Toliko sam se trudila da više nikad ne
dozvolim tim emocijama da me obuzmu, jer sam bila mnogo jača od toga.
Ali, pošto sam upoznala Kasona, te emocije su ponovo oživele u meni.
Dobro, loše, lepe, ružne... sve sam ih osetila. Spustila sam gard sa njim, i
sve one su isplivale. Nije imao pojma šta mi je uradio. Nikakvog pojma.
Ali, postojala je jedna stvar koju sam znala zasigurno. Ne bih dozvolila da
se to ponovo desi.
Profesor Raymond je započeo svoje predavanje i ja sam se izgubila u

njegovim rečima, ne dozvoljavajući da bilo kakve spoljašnje misli prodru u
moj mozak. Bila sam tamo da naučim. Da izvučem sve iz svog besplatnog
obrazovanja. Nisam to smela da izgubim iz vida. Posebno ne zbog momka.
Momka koji me nije ni zasluživao.
Na kraju časa, prošla sam pored katedre profesora Raymonda.
217
"Vidimo se večeras na grupi za učenje, gospođice Miller."
"Naravno," rekla sam znajući da ću mrzeti svaku sekundu toga.
Izlazeći iz zgrade, primetila sam grupu momaka sa skejtbordovima u

rukama. Kason je bio sa njima, smejući se i razgovarajući kao da njegova
budućnost nije visila o koncu kao što je moja.
Htela sam da skrenem pogled kada mu je Cora prišla i prekrila mu oči

otpozadi. Okrenuo se i nasmešio joj se. To je bilo sve što sam mogla da
izdržim. Vratila sam se u zgradu, pre nego što su mogli da me vide i
krenula na suprotan kraj hodnika, iskradajući se na zadnji izlaz. Možda
sam time pokazala slabost, ali samoodržanje je bio snažan motivator koji
sam odavno savladala.
Ako sam morala da ih ne vidim zajedno, onda je to ono što sam nameravala
da učinim. Mislim, radio je ono što sam tražila od njega i klonio me se. Ali,
činjenica da se držao podalje od mene sa njom jebeno je bolela.
***
Previše sam puta proverila telefon sedeći sama u sali za konferencije.

Sedam sati je došlo i prošlo i niko se nije pojavio na grupi za učenje-čak ni
profesor Raymond. Sa uzdahom olakšanja, spakovala sam sve svoje stvari
u ranac.
Kvaka na vratima sale je zaškripala. Teško sam progutala. Ništa na ovom

svetu nije moglo da me natera da pogledam u ta vrata. Srce mi je ubrzalo i
moje ruke počele da se tresu.
"Da li je ovde?"
Oči su mi bljesnule. Momak kome je Kason platio da ne prisustvuje grupi

za učenje, stajao je na otvorenim vratima. "Ne. Tu smo samo ti i ja."
218
Zatvorio je vrata za sobom i seo. Proveli smo sledećih sat vremena govoreći
o nauci. Bilo je osvežavajuće raditi sa nekim ko je mogao da prati moja
objašnjenja. Stara ja je krenula da oživljava kako je vreme prolazilo.
Vratila sam se u dom nešto posle osam. Bio je to dug dan i trebalo mi je
samo da legnem u krevet i spavam. Kendall je imala obaveza u sestrinstvu
što je značilo da sam imala sobu samo za sebe. Popela sam se do svoje sobe,
zaustavivši se na vratima da ukucam šifru.
"Shay?" rekao je Kason.
Sledila sam se.
"Kako si?" upitao je, a glas mi se približavao.
Otrgnula sam pogled od vrata i videla ga kako stoji nekoliko metara dalje.
"Odlično," slagala sam.
"Budi iskrena, Shay."
"Onako kako si ti bio iskren prema meni? Koliko dugo ste Cora i ti ovo
planirali?"
Obrve su mu se namrštile. "Planirali šta?"
"Ma, hajde. Moraš mi dati malo više zasluga od toga. Mora da se smejala
do suza kad nas je videla zajedno. 'Patetična Shay zapravo je mislila da se
zabavljate.'" Odmahnula sam glavom, naljutivši se na sebe što sam to
glasno izgovorila. Bila sam tako slepa. "Nije važno. Čak nije ni vredno
toga."
"Shay, sve si pogrešno shvatila," rekao je.
Ručka na Corinim vratima je kliknula. Kasonove oči su se otvorile i mogla

sam da vidim strah u njima. Okrenuo se od mene i požurio do njenih vrata,
sprečavajući je da izađe u hodnik.
"Tu si," rekla je iz svoje sobe. Njena ruka je posegnula kroz vrata i zgrabila
219
prednji deo njegove majice. I ne pogledavši me, dozvolio joj je da ga uvuče

u sobu.
Stomak mi se zavrteo od pogleda kako ulazi tamo.
Bljeskovi onoga što se dogodilo iza zatvorenih vrata između nas dvoje
prolazili su mi kroz glavu. Iako nismo uradili sve, uradili smo dovoljno da
znam kakav je osećaj primati ono što je Kason mogao da da. I pomisao na
njega koji radi istu stvar-i više-sa Corom, je bila više nego što sam mogla da
podnesem.
Srećom, nisam morala da slušam njih dvoje kroz zid te noći. Bio je dovoljno
milostiv da me poštedi toga.
220
Trideset peto poglavlje

Kason
"O, Bože. Tako mi treba latte," rekla je Cora dok smo hodali preko
kampusa. "Jebeno je ledeno."
"Decembar je u Coloradu," rekao sam, primetivši da sneg pokriva sve osim

lopatama očišćenih trotoara.
"Da, pa, potrebno mi je da mi tata pošalje nešto opreme za ispod nule, inače
ću se smrznuti ove zime."
"Kad već govorimo o tvom tati, jeste li odlučili šta ćete da radite?" upitao
sam.
"U vezi sa čim, bejbi?" upitala je, stiskajući se uz mene kako bi se ugrejala.
"Podnošenja tužbe."
"Tata je hteo da tuži kučku za sve što ima, ali se ispostavilo da nema ništa.
Ona je još veće belo smeće nego što sam mislila. Pa će verovatno u zatvor."
"Slušaj, znam da nisi njen najveći fan," počeo sam. "Ali ti si je na neki način
isprovocirala."
"Slomila mi je nos," odbrusila je, udaljavajući se od mene. "Na čijoj si ti

strani?"
"Tvojoj," rekao sam, pokušavajući da je smirim. "Ali, da li zaista misliš da

će preživeti u zatvoru?"
Hladan smeh izašao je iz nje. "Biće zabavno saznati."
Utroba mi se uzburkala. Cora je bila hladna kučka. Nije bilo sumnje u to.
Stigli smo do kafića i ona je otrčala do nekih prijateljica koje je očigledno
221
nisu videle od njene operacije. Sve su je zagrlile. Pomislili biste da je imala

neku bolest od koje se upravo oporavila. Imala je operaciju nosa, jer je
isprovocirala nekoga da je udari. Zar one to nisu znale?
"Idem u planinu," doviknuo sam joj.
"U redu, bejbi. Vidimo se večeras."
***
Čuo sam kako se ulazna vrata otvaraju dok sam ležao na krevetu posle
večere. Osluškivao sam da čujem korake, pretpostavljajući da je Thayer,
koji trenutno nije razgovarao sa mnom, ali želeći da je Shay. Očigledno je
imala mnogo toga da mi kaže pre nego što nas je Cora prekinula u
hodniku. Razmišljao sam da je pozovem da joj kažem šta se dešava, ali nije
bilo šansi da bi mi se javila. Nisam je krivio. Okrenuo sam nas za sto
osamdeset stepeni-ili je barem to bilo ono što je ona mislila. Ali, mislio sam
da me je od svih ljudi, ona bolje poznavala. Mislio sam da će me sažvakati i
time barem pokazala da joj je još uvek stalo. Ali da ne kaže ništa-da me
samo pusti da nastavim dalje bez borbe-nateralo me je da stavim pod znak
pitanja sve što sam mislio da imamo.
Kuhinjski ormarić se otvorio dole, rekavši mi da je to bio Thayer. Znao sam

da sam ga razočarao pokušavajući da se izvučem iz ugovora, ali još više
držanjem lažnog video snimka iznad Shayine glave. Sranje je dostiglo
vrhunac kada je saznao da je Cora povredila Shay. Thayer je bio bolji
momak nego što ću ja ikad biti i svojim prezirom u poslednje vreme rekao
mi je da mrzi ono što sam postao. Želeo sam da vidi momka koga je Shay
videla. Onog koji je hteo da bude bolji.
Telefon mi je zavibrirao. Uzeo sam ga sa noćnog stočića.
Da li se moj brat vratio?

222
Giselle. Za razliku od Thayera, barem mi je dala do znanja šta misli.
Bacio sam telefon dole, ne opterećujući se odgovorom. Čula je šta se

dogodilo Shay. I krivila je mene za to. Ironija je bila u tome što sam i sam
krivio sebe. Da nisam uleteo u Shayin život, nikada ne bi postala Corina
meta.
Telefon mi je ponovo zavibrirao. Samokažnjavajući se, proverio sam ekran.
Ako te uhvatim sa Corom, neću se smatrati odgovornom za svoje

postupke. To važi za oboje.
Da, život je prilično sranje.
Proverio sam vreme, znajući da moram da odem kod Core, pre nego što
počne da bombarduje moj telefon, ali mi je trebao svaki atom snage da
ustanem iz kreveta. Znao sam šta mora biti urađeno, ali me je to slamalo.
Slamalo me je što ću povrediti Shay.
Opet.
223
Trideset šesto poglavlje

Kason
Jesse i ja smo se ski liftom popeli do vrha staze. Sunce je jarko sijalo pa
sam spustio naočare preko očiju kako bih blokirao crveni odsjaj.
Trebali su mi dobri spustovi. Ne samo da bi me Jesse pratio sa svojom

kamerom snimajući za društvene mreže, već i da uvežbam ono što ću
izvesti u poslednjem spustu na Igrama. Neki momci su voleli da pokažu
sve što znaju u prvom spustu. Ja nisam bio taj tip. Voleo sam da vidim šta
svi drugi rade, a onda da izvučem nešto o čemu niko od njih nije ni
razmišljao. Proučavao sam ono što su Amos i Ousterman izveli u Austriji
na njihovom poslednjem takmičenju. Nijedan od njih se nije klonio rizika.
Svaki put su izlazili da razbiju. Pitao sam se da li treba da promenim svoj

plan igre. Pitao sam se da li bi ono što je radilo za mene u prošlosti radilo i
na ovoj velikoj pozornici protiv ovakvog kalibra takmičara.
Jesse i ja smo stigli na vrh planine i čekali smo da se nekoliko amatera

spusti pre nas. Setio sam se kad sam bio kao oni i vozio snoubord iz
zabave. Ne brinući o trikovima ili impresioniranju sudija, konkurencije i
navijača. Sve to mi nije uvek bilo na prvom mestu, ali pritisak da uspem je
svakako bio-ne samo od sponzora, fanova i hejtera, već i od sebe samog.
Morao sam da uspem zbog sebe. Zlatna medalja je bila potrebna meni. Inače,
sav težak rad koji sam ulagao tokom godina i sve vreme koje sam proveo
pokušavajući da usavršim svoj zanat bio bi ništavan.
"Spreman?" pogledao sam u Jesseia sa kamerom na stubu pored mene.
"Kad i ti."
Nasmejao sam se pre nego što sam se postavio pod desnim uglom kako bih
dobio na brzini u prvom skoku. Nalet vazduha u moje lice i tutnjava snega
224
ispod daske pratili su me do prvog skoka, nestajući kada sam posegnuo i

zgrabio prednji deo daske, okrećući se u vazduhu zajedno sa njom.
Tutnjava se vratila kada sam se prizemljio i krenuo prema sledećoj rampi.

ovoga puta sam imao brzinu koja mi je bila potrebna za sledeći skok, kada
sam zgrabio svoju dasku i okrenuo se jednom... dva puta... tri puta... trebao
sam da napravim to samo još jednom. Dao sam sve što imam, praveći
četvrtu rotaciju i sleteo na dasku sa preciznošću sportiste sa zlatnom
medaljom. Leteo sam kroz vazduh jureći prema dnu brda, prskajući sneg
dok sam se zaustavljao.
"Brate! To je bilo jebeno neverovatno!" Jesse je rekao isključujući kameru.
"Ne objavljuj to," rekao sam.
"Zašto ne?"
"Mogu ga iskoristiti u Aspenu."
Klimnuo je glavom. "Bio bi budala da to ne uradiš."
Okrenuo sam glavu prema ski liftu. "Hajde. Hoću da probam nešto drugo."
Uskočili smo u lift i ubrzo zauzeli svoja mesta na vrhu planine. Ako sam
već mogao da izvedem onaj četvorostruku okret kao da je ništa, hteo sam
da probam i nešto drugo što bih dodao svom spustu o čemu bi svi pričali.
Udahnuo sam, puštajući da mi rano jutarnji vazduh ispuni pluća pre nego
što krenem.
Ponovo sam se sjurio niz planinu, a tutnjava snega ispod moje daske bila je
jedini zvuk koji sam mogao da čujem namerno skrenuvši levo, izbegavajući
nekoliko skokova, tako da sam mogao da uhvatim šinu sa većom brzinom.
Koristio sam svoje ruke da se gurnem na metalnu šipku i klizeći daskom
preko nje dok se nisam bio naopako. Okrenuo sam se, a tišina mi je
ispunila telo dok sam se okretao u osi kroz vazduh... jednom... dva puta...
tri puta. Okrenuo sam se za četvrtinu više i odgurnuo se prema napred, ali
sam se spustio suviše teško i neuravnoteženo. Morao sam brzo da se
225
ispravim, pa sam ispružio ruke i učvrstio kukove. Dovoljno sam se

stabilizovao i uvio da se zaustavim i uspravim na dnu planine. Tada je
tišinu prekinula Jesseova vika iza mene.
"Bilo je neverovatno!" doviknuo je kada sam se zaustavio. "Ubio si, brate!"

Stao je pored mene.
"Nisam se dovoljno dobro prizemljio. Hajde da probamo ponovo."
"Brate, uspori. Imamo ceo dan."
"Idemo," insistirao sam, odlazeći prema ski liftu.
Potreba da usavršim svaki pokret odjednom me je progutala. Svaki drugi

deo mog života bio je sjeban. Ovo je bila stvar koju sam mogao da
kontrolišem. I, neka sam proklet ako iko pomisli da me može zaustaviti.
Jedan za drugim sledili su spustovi niz planinu, u kojima sam isprobavao

nove skokove, gurajući svoje telo do krajnjih granica. Trebalo mi je da
budem spreman. Trebala mi je zlatna medalja. Trebalo mi je nešto da ide
dobro u mom životu.
Oko četiri sata, sunce je počelo da zalazi. Stajao sam u dnu planine i zurio u
stazu.
"Brate, moja kamera više ne može da uhvati snimak. Ako se opet popnemo,
biće suviše mračno kada budemo silazili.
"Idemo," rekao sam. Bio sam čovek na jebenoj misiji-misiji da dokažem sebi
i svetu da nisam zabrljao sve u životu. Samo stvari koje su bile važne.
Stigli smo do vrha planine i kao što me je Jesse upozorio, samo što nije pao
mrak.
"Sad ili nikad," upozorio je.
Krenuo sam dok me je Jesse pratio niz planinu, beležeći moj spust. Izveo
sam nekoliko komplikovanijih skokova i okreta i pripremio se za konačno
226
prizemljenje kada je vrh moje daske zakačio nešto u snegu i moje telo se
prevrnulo preko daske u punoj brzini previše puta da bih izbrojao.
Poslednje čega sam bio svestan je sletanje na glavu.
Onda, sve je postalo crno.
227
Trideset sedmo poglavlje

Shay
Profesor Raymond me je pozvao da asistiram u laboratoriji na projektu

koji su on i neki drugi profesori radili. Konačno sam bila u laboratoriji.
Nisam bila uključena u njihovom istraživanje, već više kao njihov skupljač
smeća i potrčko. Telefon mi je neprestano vibrirao u zadnjem džepu. Ali,
pošto mi je ovo bio prvi put da asistiram u laboratoriji, nisam htela da
pomisle da se dosađujem ili da sam neposvećena, pa sam ga ostavila gde je
i bio.
Osećala sam se kao kod kuće u laboratoriji sa svim tim profesorima koji su
govorili naučnim jezikom. Srce mi je poletelo. Mogla sam da vidim sebe
kako radim posao koji su oni radili. Mogla sam da vidim sebe među ovom
neverovatnom laboratorijskom tehnologijom kako otkrivam ono što će
promeniti mnoge živote.
"Možeš da ideš, Shay," rekao je profesor Raymond perući ruke. "Završili

smo ovde."
"Sigurni ste?" upitala sam, toliko srećna što sam mogla da se izgubim u
svetu nauka kada je svaki drugi deo mog života bio u haosu.
"Da, bila si od velike pomoći," uveravao me.
"Hvala Vam na pruženoj šansi." Skupila sam svoje stvari, obukla jaknu i
uzela ranac. "Laku noć," doviknula sam profesorima izlazeći iz prostorije.
U hodniku, proverila sam svoj telefon. Imala sam četiri propuštena poziva
od Giselle.
Uzvratila sam joj poziv, podižući telefon na uvo, izlazeći iz zgrade. Tama je
prekrila kampus, dok sam ja satima asistirala profesorima.
228
Giselle je odgovorila posle prvog zvona. "Shay?"
"Hej, šta ima? Jesi li dobro?"
Glas joj je bio užurban. "Kason je u pitanju. Doživeo je nesreću."
"Šta?"
"Vozio je snoubord i imao strašan pad."
Deo mene hteo je da pojuri ka njemu. Dok je drugi deo mene-ogorčen deo-
želeo da joj kaže da pozove Coru. "Da li je on dobro?"
"Ne znamo," objasnila je. "Bio je u nesvesti nekoliko minuta. Upravo sada
proveravaju da li mu je mozak otekao. I ima slomljen zglob."
"Žao mi je što to čujem," rekla sam nesigurna kako da se osećam. Bio je to

Kason. Momak koji me je više puta povredio. Momak koji je krenuo dalje
iste sekunde kada sam mu rekla da mi treba prostor.
"Samo sam mislila da bi trebalo da znaš da je u bolnici," rekla je.
"Hvala ti što si mi javila." Kada je prekinula vezu, sela sam na najbližu

klupu, a miks emocija kovitlalo se u meni. Naravno, nisam želela da
njegova povreda bude ozbiljna, ali sve između nas je bio jedan rolerkoster-
a veza između dvoje ljudi nikad ne bi trebalo da bude takva.
Telefon mi je zazvonio u ruci i Kendallino ime se pojavilo na ekranu. "Hej,"

rekla sam odgovorivši.
"Da li si čula?"
"O Kasonovoj nezgodi?"
"Da. Svuda je po društvenim mrežama."
"Pozvala me je njegova sestra."
"Pa, hoće li biti dobro?"
229
"Ne znam."
Zavladala je tišina sa njene strane, pre nego što je progovorila. "Shay?"
"Kendall?"
"Znam da vas dvoje ne razgovarate, ali u redu je da brineš. Niko neće

misliti da si slaba."
Sedela sam na klupi, razmišljajući o njenim rečima dugo nakon što smo
završile razgovor. Da li sam brinula? Da li sam mrzela sebe zbog toga?
***
Ležala sam te večeri na krevetu, čitajući beleške iz matematike, ali

nemoćna da se koncentrišem. proverila sam društvene medije da proverim
da li je bilo novih informacija, ali ništa još uvek nije objavljeno. Mogla sam
da pozovem Giselle. Ali, to bi onda potvrdilo da brinem. Potvrdilo da mi je
stalo. A, nisam bila spremna to da priznam.
Jedina stvar koju sam trebala da priznam je da sam ja udarila Coru. Niko
me nije na to naterao, naročito ne Kason. Sama sam to uradila. Možda me je
isprovocirala, ali bila je to moja pesnica. Kason nije zaslužio svu krivicu. I
mislila sam da me je negde duboko, ta spoznaja opterećivala.
Začulo se kucanje na vratima. Kendall je bila na sastanku sestrinstva, pa

sam ustala sa kreveta i otvorila vrata. Thayer je stajao na njima krvavih
očiju i raščupane kose. "Mogu li da uđem?"
Klimnula sam glavom, odmaknuvši se kako bi mogao da uđe. Iznenada mi

se javio osećaj da je došao sa lošim vestima. Zatvorila sam vrata i pokazala
prema stolici.
Pomerio se do nje, ali se samo naslonio na nju kada sam ja sela na krevet.
230
"Da li je dobro?" upitala sam, znajući da je zbog toga svratio.
Klimnuo je glavom. "Potres mozga i slomljen zglob. Sutra ide na operaciju

zgloba. Dobiće nekoliko šrafova tamo."
Zgrozila sam se. "Zvuči užasno."
Klimnuo je glavom, ali ništa više nije rekao.
"Da li si ga posetio?"
Odmahnuo je glavom. "On i ja nismo razgovarali otkako se ono desilo sa

tobom."
Klimnula sam glavom znajući jer mi je Giselle to spomenula. "Umorio sam

se da sedim i gledam ga kako radi stvari koje povređuju druge ljude. To
nije bio Kason sa kojim sam bio prijatelj u detinjstvu."
Znala sam da je u pravu. Kason je povređivao druge ljude. Ali, takođe je

pokušavao da se promeni. Barem se tako činilo neko vreme.
"Ali, sada osećam ogromnu krivicu što nisam bio tamo kada se to desilo.
Kao da je moje prisustvo nekako moglo da spreči njegovu nesreću.
Osvajanje zlata je njegov san i on je tako jebeno blizu toga. Samo se nadam
da ovo neće pokvariti njegove šanse. On zaslužuje tu medalju."
"Ne možeš tako da razmišljaš," rekla sam. "On je odrastao čovek koji donosi
sopstvene odluke. Dobre i loše."
"Nikada nisam mislio da više mari za nekoga osim za samog sebe, ali onda
si ti ušla u njegov život. Zaista mu je stalo do tebe, Shay."
"Kako možeš to da kažeš? Ponovo je sa Corom."
Nakrivio je glavu. "Ma daj, Shay. Ne možeš biti toliko slepa."
Obrve su mi se skupile. "Šta?"
"Pokušava da je natera da prestane da te povređuje."
231
Oči su mi se raširile. "Šta?"
"Ti ozbiljno to nisi shvatila?"
Odmahnula sam glavom, potpuno zaslepljena informacijom.
"Nije mogao jasno da joj da do znanja zašto ponovo provodi vreme sa

njom, ali je morao da joj se približi kako bi mogao da je ubedi da odustane
od podizanja optužnice protiv tebe."
"Nije to uradila."
"Da. Teško ju je ubediti, ali možda sada kad misli da je na samrtnoj postelji,
lakše pristane na njegove zahteve."
Sveto. Sranje. Osećala sam se tako glupo. Kako nisam shvatila da se nikad
ne bi vratio Cori? Bila sam tako povređena-i tako sigurna da je sve između
nas bilo lažno-da nisam mogla da vidim istinu. Da li mu je još uvek stalo
do mene?
"Konačno je počeo da stavlja druge ljude na prvo mesto kao što sam mu
rekao da uradi. I iako je trebalo da ti kaže šta radi kako ne bi izgledao kao
kreten za koga si ga sigurno smatrala, pokušavao je da ti pomogne."
Sedela sam bez reči, iznenađena i zbunjena u isto vreme.
"Idem u bolnicu," rekao je Thayer. "Hoćeš li sa mnom?"
"Šta je sa Corom? Hoće li biti tamo?"
Slegnuo je ramenima. "Ako jeste, skrenuću joj pažnju i dati ti neko vreme
nasamo sa njim."
Razmišljala sam o onom je što je nudio. Mogu li samo da zaboravim ono

zbog čega mi je trebao prostor?
Nešto u meni dodirnulo mi je srce. Provodio je vreme sa nekim ko je bio

užasna osoba samo kako bi mogao da je ubedi da mi ne uništi život. Hteo je
da se uveri da ću ja biti dobro. Da moje ime ostane neokaljano. Da moja
232
budućnost ostane netaknuta.
"U redu," rekla sam.
Thayer je klimnuo glavom i krenuo prema vratima.
"Thayer?"
Pogledao je u mene.
"Hvala ti."
Nasmešio se. "Nema na čemu."
233
Trideset osmo poglavlje

Shay
Noge su mi drhtale dok smo se Thayer i ja kretali polumračnim

hodnikom. Pošto je već bilo kasno, svetla nisu bila toliko jaka, pa su se moje
ružičaste čizme isticale na potpuno belom podu. Iako ih nisam skorije
nosila, morala sam da ih obujem sad kada ću ga videti.
Previše emocija ispunilo je moje telo kako smo bili sve bliži Kasonovoj sobi.
Strah da ću naleteti na Coru. Strah od toga šta ću reći Kasonu. Strah od
toga šta ću uraditi kada ga vidim znajući šta je radio za mene.
"Ući ću prvi da se uverim da nije u blizini," rekao je Thayer kad smo došli
do Kasonove sobe.
"Dobro."
Klimnuo je glavom pre nego što je otišao do poslednje sobe. Zavirio je

unutra, pa se okrenuo ka meni pokazujući glavom da mu priđem.
Duboko sam udahnula i krenula prema sobi, svakim korakom uranjajući u

živi pesak. Kada sam konačno stigla do sobe, zaustavila sam se na vratima.
Kason je spavao na jedinom krevetu u sobi. Zavoj je pokrivao desnu stranu
njegovog čela i bolnička spavaćica koju je nosio stvarala je oštar kontrast sa
njegovom rukav tetovažom. Svi baloni i cveće stvarali su utisak da zabava
uskoro počinje. Međutim, monitori pričvršćeni za njegovo telo monotono
pišteći, jasno su ukazivali na to da ga je nesreća ovde dovela, a ne slavlje.
Gospođa McCloud je sedela na stolici pored njega. Lice joj se ozarilo kad
me je ugledala. Skočila je na noge i požurila prema meni. "Zdravo, dušo,"
prošaputala je grleći me.
234
Taj poznat osećaj pripadnosti McCloud porodici me je preplavio, i nisam

mogla ništa da uradim kako bih ga zaustavila. "Kako je on?"
Povukla se i oslobodila me. "Biće u redu. Trenutno prima veliku količinu

lekova protiv bolova za slomljen zglob, tako da se retko budi."
"Da li je Cora tu?" Thayer je upitao iza mene.
"Ne. Srećom, otišla je." Gospođa McCloud je zakolutala očima. "Zašto je

ona uopšte i dolazila?"
Thayer i ja smo oboje slegnuli ramenima iako smo znali odgovor na to

pitanje.
"Pa, biće mu drago što ste vas dvoje ovde," rekla je. "Hoćete li biti ovde
neko vreme? Zato što sam upravo htela da krenem kući, ali nisam želela da
ga ostavim samog."
Bacila sam pogled na Thayera koji je klimnuo glavom. "Naravno. Bićemo tu

i praviti mu društvo."
Prišla je stolici i uzela svoju tašnu. "Vratiću se ujutro, pre nego što ode na
operaciju." Zagrlila je Thayera, a onda mene. "Laku noć, vas dvoje."
"Noć," rekla sam dok se kretala prema vratima.
"Ispratiću te," rekao je Thayer pre nego što su nestali u hodniku.
Cenila sam što mi je dao vremena nasamo sa Kasonom. Prišla sam stolici
koju je gospođa McCloud napustila i sela. Nervi su me izjedali dok sam
sedela. Kason i ja nismo bili dobri činilo mi se zauvek. Sada, sedela sam
tamo ne želeći ništa više već da on bude dobro.
"Shay?" prošaputao je Kason.
Nagnula sam se napred, pokušavajući da mu sretnem oči koje su bile samo

delimično otvorene. "Hej."
"Da li sam u raju?"

235
Zakolutala sam očima, znajući da je bio svestan toga da nije. "Kako se

osećaš?"
"Kao da sam sleteo na glavu i polomio zglob. Dobro je što još uvek mogu
da vozim snoubord."
Neko vreme nijedno od nas nije ništa reklo. Pitala sam se da li će se sećati
ujutro našeg razgovora. Da li vredi reći mu šta mislim? Kako se osećam?
"Shay?" prošaputao je, sada zatvorenih očiju.
"Da?"
"Mogu li da te poljubim?"
Neočekivani smeh provalio je iz mene. "Čini mi se da smo imali ovaj

razgovor ranije."
"Znam da nisi zadovoljna sa mnom. I zato, hvala ti što si došla da me

vidiš."
"Da, pa, Thayer mi je rekao šta si radio za mene," rekla sam.
"Za nekog tako pametnog, stvarno si glupa."
"Šta?"
"Da li je bilo tako teško poverovati da ću se boriti za tebe?"
Nisam odgovorila jer je bio u pravu. Nisam verovala da bi se borio za

mene-posebno nakon što sam ga okrivila za ono što sam sama uradila a
onda mu rekla da me se kloni.
"Nadam se da sada veruješ," rekao je.
Iako nije mogao da me vidi zatvorenih očiju, lagano sam klimnula glavom.
"Hvala ti."
"Nemoj mi još zahvaljivati. Još uvek radim na njoj."
236
"Bilo bi bolje da je to, sve što radiš sa njom," rekla sam.
Glava mu se nagnula prema meni i oči su mu se otvorile.
"Neko je ljubomoran?"
"Možda."
"Prihvatiću možda." Ponovo je zatvorio oči i to mi je dalo trenutak da samo

gledam u njega. U momka koji bi se, sada sam znala, borio za mene.
Thayer je pokucao na vrata ulazeći u sobu. "Da li je budan?"
Thayer je stao pored mene, gledajući dole u Kasona čije su oči bile
zatvorene.
"Prestani da gledaš u mene kao da sam mrtav," rekao je Kason.
Thayer i ja smo se nasmejali.
"Dobro je videti da si još uvek šarmantni ti," rekao je Thayer.
"Uvek," rekao je Kason.
Thayer je zabio ruke u džepove i krenuo da se prebacuje sa noge na nogu.
"Hvala što si doveo moju devojku," rekao mu je Kason.
Progutala sam loptu koja mi se stvorila u grlu. Njegovu devojku? Da li me

je još uvek tako video? Da li sam samo ja bila ta koja je mislila da smo
završili pre nego što smo zaista i počeli?
Thayer me je pogledao. "Znao sam da želi da te vidi."
"To je diskutabilno. Ali i dalje mi je drago što je ovde," rekao je Kason. "I ti,
brate."
"Odmori se," rekao je Thayer, tapšući Kasonovu nogu preko ćebeta. "Čeka
te veliki dan sutra."
237
"Da, što pre mi nameste zglob, pre ću moći da se popnem na planinu."
Thayer me je pogledao, očima ispunjenim brigom. "Tako je."
"Treba li ti nešto?" upitala sam Kasona.
"Samo ti u toj stolici," rekao je.
Pogledala sam u Thayera, nesigurna šta bih trebalo da uradim.
"Mogu da dođem ujutru po tebe," ponudio je Thayer.
Klimnula sam glavom, osećajući olakšanje što ću imati više vremena sa

Kasonom
Thayer mi se nasmešio pre nego što se osvrnuo prema Kasonu. "Biću tu

sutra da ti poželim sreću, brate."
"Kome treba sreća?" upitao je Kason.
Thayer se nasmejao izlazeći iz sobe.
Sada kad smo Kason i ja bili sami, soba nije izgledala dovoljno velika za
nas dvoje.
Oči su mi prešle preko njegove raščupane kose na licu. Kako smo došli do
ove tačke? Bilo je toliko stvari koje su se dogodile-dobre i loše-dovodeći nas
tamo gde smo bili. Samo sam želela da znam gde je to bilo.
"Shay?" prošaputao je.
"Tu sam."
"Dođi, lezi pored mene."
Između malog bolničkog kreveta i njegove veličine, nije bilo šanse da

stanem.
"Napraviću ti mesto," rekao je, čitajući mi misli.
"Mogu da ti povredim ruku."

238
"Druga ruka je u pitanju," uveravao me je.
O, dođavola. Odvezala sam čizme i izula ih. Polako sam sela na krevet,
pazeći da ne povučem neku od cevčica koje su bile povezane na njega.
Ostao je na leđima, ali se malčice pomerio, dajući mi ne više od jednog
centimetra. Okrenula sam se na stranu i ugnezdila pored njega.
"Nedostajalo mi je ovo," rekao je, pogledavši u plafon. "Sve je sranje bez

tebe."
Do tog trenutka nisam znala koliko mi je bilo potrebno da čujem te reči od

njega. Ležala sam udišući njegov arktički miris, shvatajući koliko mi je
nedostajalo da budem sa njim.
"A, nisam mogao da ti kažem šta radim sa Corom, ali sam se đavolski
nadao da ćeš sama shvatiti. Međutim, ti nisi. Ti si zaista mislila da želim da
budem sa njom posle onoga što ti je uradila?"
"Rekla sam ti da me se kloniš."
"Da, i davao sam ti prostora. Dok sam pokušavao da ti pomognem."
"Nisam to znala."
Njegova glava se pomerila prema men, pa su nam lica sada bila udaljena
samo nekoliko centimetara jedno od drugog. "Tvoj sam, Shay."
Stomak mi se spustio i pčele kao da su se rojile u meni.
"Znam da me kriviš za mnogo stvari-sa dobrim razlogom. Ali, želim da

dokažem da sam dobar za tebe. Jer si ti tako prokleto dobra za mene."
Podigla sam ruku i obuhvatila mu obraz, vrhovima prstiju prelazeći preko

linija njegove vilice.
"Bilo bi sranje da sam umro, a da ti nisam ovo rekao."
Nasmejala sam se njegovom preterivanju. "Nisi mogao da umreš."
239
"Nikad se ne zna. Moja glava je mogla da eksplodira."
"Oboje znamo da se tebi to nikad neće desiti."
Uglovi usana su mu se trznuli. "Misliš li da možemo da se vratimo tamo

gde smo ranije bili?" upitao je.
"Pokušavam," rekla sam.
"Vidim."
"Kako? Tvoje oči su praktično zatvorene," rekla sam.
"Pametnjakovićka. Samo treba da se probudim, a ti si zaboravila sve osim

dobrih stvari."
"Kao piknik u biblioteci?"
Naterao se na osmeh.
"I ponavljanje noći?"
"Baš tako."
Nagnula sam se napred i pritisnula usne na njegov obraz. "Spavaj, Kason.

Biću ovde kada se probudiš."
"Obećavaš?"
"Obećavam."
240
Trideset deveto poglavlje

Shay
Noge su mi poskakivale ispod stola dok sam čekala u bolničkoj

kafeteriji sa Giselle i Thayerom. Cenila sam što čekaju sa mnom jer sam bila
sigurna da bi radije bili u čekaonici gde bi odmah bili obavešteni kad
Kason izađe sa operacije. Ali, Cora je tamo čekala sa gospođom i
gospodinom McCloud. Za dlaku sam izbegla da me pronađe u Kasonovom
krevetu kada se pojavila ovog jutra. I koliko god mi se gadila ta ideja,
Kason i ja smo se složili da nastavi sa šaradom dok ne budemo sigurni da
neće podizati optužnicu protiv mene. Očigledno mu nije prijalo da provodi
vreme sa njom. Ali me je on uveravao da se ništa neće dogoditi između njih
dvoje. I znajući da je imao potres mozga i da će uskoro biti u gipsu, nadala
sam se da će je to sprečiti da pokuša bilo šta sa njim. Držala sam palčeve.
"Dakle, vas dvoje ste rešili stvari?" upitao je Thayer skrolajući objave na
svom telefonu.
"Malim koracima," rekla sam.
"Možda se sa njim nije lako nositi, ali moj brat je definitivno pao na tebe,"
rekla je Giselle dok je i sama skrolala objave na svom telefonu.
Njene reči su me utešile, jer ga je poznavala bolje od većine ljudi.
"Da, pa, ponekad gajiti osećanja prema nekome nije dovoljno," dobacio je
Thayer.
Gisella i ja smo ga pogledale, pitajući se da li je znao da mi baš i nije pružao

podršku.
"Znaš," nastavio je, čudno gledajući u Giselle koja je brzo vratila svoj
pogled na telefon. "Okolnosti ponekad mogu stati na put."
241
Naši telefoni oglasili su se u isto vreme.
Izašao je.
Skočili smo na noge žureći prema liftu. Nijedno od nas nije reklo ni reč
vozeći se prema Kasonovom spratu. Kada smo izašli, Thayer i Giselle
požurili su niz hodnik u njegovu sobu, Zaustavila sam se na pola puta,
znajući da ne mogu da uđem, ako je Cora tamo. Nestali su unutra, a ja sam
ostala sama osećajući se potpuno bespomoćno.
Posle prošle noći, imala sam mnogo vremena za razmišljanje. Vremena da

razmislim o tome šta je Kason uradio za mene i kako sam se osećala zbog
toga. Niko nikad ranije nije otišao tako daleko zbog mene. Niko me nikad
nije stavio ispred sopstvene sreće. I više nisam želela da budem sama.
Nisam više želela da se držim bola. Nisam više želela da budem ljuta na
Kasona. Želela sam da ga volim.
Thayer je izašao iz njegove sobe. "Ona je unutra."
Ramena su mi se obesila i ja sam klimnula glavom, znajući da će to

verovatno biti slučaj. "Kako je on?"
"Prilično je ošamućen. Zašto se ne vratiš dole u kafeteriju, a ja ću ti poslati

poruku kada ode."
"U redu."
Tužno mi se nasmešio pre nego to se vratio u Kasonovu sobu.
Srce mi je potonulo. Ja sam bila ta koja je trebala da bude tamo uz njega. Ne

ona
242
Kason
Bio sam tako prokleto umoran i u bolovima. U jebeno velikim bolovima.

Medicinska sestra je upravo došla i dodala još leka protiv bolova u moju
infuziju.
Svi oko mene su pričali, ali nisam mogao da razaberem šta je bilo ko od
njih govorio, pa sam samo zatvorio oči, dajući im do znanja da nisam u
stanju da pričam. Ali, nije mi promaklo da Shay nije bila ovde. Jebena Cora
jeste, i mrzeo sam to. Trebala mi je Shay. Ona je nekako sve činila boljim.
"Da li želiš da odemo?" odjeknuo je Gisellin glas.
"Da. Dobro sam."
"Ja ne odlazim," rekla je Cora.
Jebi me.
Bio sam suviše slab da bih se raspravljao. Suviše slab da išta uradim, jer su
lekovi protiv bolova počeli da deluju i toplota i pospanost su mi preplavili
telo, pa sam zaspao.
***
Probudio sam se u potpunom mraku. Ruka mi je pulsirala i trebalo mi

je još lekova protiv bolova. Dobrom rukom posegnuo sam za dugmetom za
pozivanje i bio ometen malom figurom ušuškanom u loptu na stolici pored
mog kreveta. I uprkos bolu u zglobu, skoro da sam se osmehnuo.
"Shay?" moj glas nije izašao. "Shay?" pokušao sam ponovo. Promeškoljila se
u stolici i okrenula glavu prema meni. Primetivši da sam budan, pokušala
243
je da sedne, ali su joj stopala bila uvijena ispod nje i umalo nije pala na pod.
Prasnula je u smeh i zvuk je doleteo pravu u moje srce. "Hej," rekla je,
pomerajući stolicu uz moj krevet.
"Hej," prošaputao sam, jer to je sve što je moglo da izađe.
"Kako se osećaš?"
"Kao da me je udario autobus."
Obuhvatila mi je obraze i zagledala mi se u oči. "Žao mi je."
Ležao sam tamo, izgubljen u njenim lepim zelenim očima, znajući da ako
mi ikada oprosti, nikada više ne bih učinio nešto da je izgubim.
"Doktor je rekao da je operacija dobro prošla," rekla je ona.
Da operacija ne prođe dobro nije nikada postojalo kao opcija u mojoj glavi.
"Da li ti treba nešto?" upitala je.
"Samo ti." Možda je zvučalo jeftino, ali probuditi se sa Corom u mojoj sobi
ranije tog dana potvrdilo je da postoji samo jedna devojka koju sam želeo. I
nije bilo svrhe da joj to ne stavim do znanja.
"Ozbiljna sam," rekla je, misleći da su moje reči samo fraza.
"Kao i ja," rekao sam, a glas mi je postajao snažniji.
Oči su joj bljesnule, nikada nije prihvatala istinu kada joj je bilo neugodno.
"Rekao sam ti da želim da se probudim, a da si mi ti oprostila."
Njene oči srele su moje. Bile su nečitljive.
"Želim te, Shay. Samo tebe," priznao sam. "Da li ti želiš mene?" upitao sam,
osećajući se ranjivije nego ikad u svom životu.
Jer, u ovom trenutku, nisam znao odgovor na pitanje koje sam postavio.
244
"Koji ti?" upitala je.
Usne su mi se iskrivile. "Pretpostavljam, svi oni."
Zagledala se u mene, milion misli prolazilo je kroz njenu glavu.
"Voleo bih da kažem da mogu da budem onaj koga želiš sve vreme, i veruj
mi, pokušaću. Ali, sigurno ću zajebati. Uradio sam to mnogo puta tokom
godina. Zato mi treba da budeš strpljiva i za sad prihvatiš sve njih."
Ništa nije rekla.
Bio sam iskren prema njoj. Ne bih joj dao lažna obećanja. Ali, kao što sam
joj ranije rekao, svideo mi se onaj koji je oživeo dok sam bio sa njom. Pa
sam i ciljao da budem taj. "Šta kažeš, Shay? Možemo li ostavimo sve iza nas
jednom zauvek?"
Ustala je sa stolice i naslonila na zid.
Da li sam je previše gurnuo? Da li je moje preklinjanje iscrpljivalo?
Ali, umesto da napusti moju sobu, prišla je krevetu i popela se pored mene,
ugnezdivši se tako da smo bili licem u lice.
Plašio sam se da bilo šta kažem, znajući da ne želim da je gurnem

predaleko.
"Da," prošaputala je.
"Da?" upitao sam.
"Da, možemo da ostavimo sve iza nas."
Zabrinut da ću reći nešto što će je naterati da povuče reč, nagnuo sam se

napred i poljubio je. I ništa u životu nije bilo tako ispravno kao Shay pored
mene, tačno tamo gde i pripada.
245
Četrdeseto poglavlje
Kason
"Mislim da možeš ići kući večeras," rekao je moj lekar ustajući sa mog
bolničkog kreveta sledećeg dana.
"To je sjajno," rekla je Cora sa stolice pored kreveta u kojoj je trljala guzicu
celog jebenog dana. Mimoišla se sa Shay u nekoliko minuta.
"Koliko ću dugo nositi gips?" upitao sam, podižući ruku u gipsu koji se
završavao kod lakta i omotan oko palca, ostavljajući prste slobodnim.
"Šrafovi moraju da ostanu četiri do šest nedelja, tako da ćemo proceniti tvoj
oporavak kad njih skinemo."
"Da li ću morati da nosim drugi gips posle toga?"
"Da budem iskren," počeo je, "sve zavisi od tebe. Ako se budeš klonio
planine, šanse za brži oporavak su veće."
Da se klonim planine? Kako sam mogao, dođavola da se klonim planine?

Morao sam da vežbam. Morao sam da ostanem u formi.
"Tvoje ćutanje me nimalo ne ohrabruje," rekao je doktor.
"Uradiće onako kako Vi kažete," uveravala ga je Cora.
Pogledao je nazad u mene. "Bolje bi mu bilo."
"Videćemo oko toga."
"Doći ću da te otpustim za nekoliko sati," rekao je.
"Hvala, doktore."
Klimnuo je glavom, okrenuo se i izašao iz sobe.
246
Sobe je odjednom ostala bez vazduha. Napad panike počeo je da se formira

u meni. Nisam mogao da propustim Igre. Morao sam da se popnem na
planinu.
"Bejbi, jesi li dobro?"
"Nisam jebeno dobro," rekao sam, povišenim glasom.
Oči su joj je raširile. "Dobro. Reci mi kako to da popravim."
"Idi."
Glava joj se trznula. "Šta?"
"Moram da budem sam."
"O, bejbi. Dozvoli mi da budem tu za tebe."
"U tome je stvar. Ne želim da budeš ovde za mene. Želim Shay, ali ti jebeno
ne želiš da odustaneš od podizanja optužnice protiv nje. A ja se tako jebeno
trudim da te nateram na to."
Dahnula je. "Šta?"
"Čula si me. Ti i ja nismo zajedno. Nećemo nikada biti ponovo zajedno. Sve
što mi treba od tebe je tvoja reč da nećeš podići tužbu i uništiti Shayin
život."
Skočila je na noge. "Mora da se šališ."
"Ne, ne šalim se."
Stisnula je usne dok su joj se grudi podizale. "Mrzim te."
"Uveravam te, osećanje je obostrano."
Stegnula je zube, a točkovi u glavi počeli da joj se pokreću. Samo sam se

molio Bogu da neće krenuti na Shay. "Jebi se, Kasone. Nisi čak ni dobar
snouborder."
247
Frknuo sam. "Sada znam da lažeš."
Okrenula se i izletela iz moje sobe.
Kada je otišla, kao da se sav vazduh vratio u sobu. Posegnuo sam za

mobilnim telefonom i spustio ga u krilo kako bih prelistao svoje kontakte.
Čak i sa gipsom na ruci, još uvek sam mogao da koristim prste. Pronašao
sam onoga koga sam tražio i pozvao, uključujući zvučnik.
"Hej, Kason. Kako se osećaš. Cora kaže da imaš šrafove u zglobu."
"Da, ali moći ću da se takmičim na igrama."
"O, to je fantastično. Očekujem da će moj brend biti ispred i u centru dok to

budeš radio."
"Naravno. Slušaj, zaista moram da razgovaram sa tobom o nečemu

ozbiljnom."
"Pretvorio sam se u uvo," rekao je.
"Pokušao sam da razgovaram sa Corom pre nego što sam tebe pozvao, ali
ona ne želi da me čuje."
"Šta nije u redu?"
"Devojka koja je polomila Corin nos. Shay Miller. Mi smo prijatelji.

Zapravo, više smo od prijatelja, Zbog toga se Cora i Shay ne slažu. Zato
sam morao da se umešam i uradim nešto povodom toga. Treba mi da ne
podižeš tužbu protiv Shay."
"Polomila je nos mojoj ćerki," rekao je dubokim glasom, ne zvučeći srećno,

što je bio slučaj na početku razgovora.
"Razumem to. Ali, Shay i ja smo bliski. A Cori se to ne sviđa, pa je krenula

na Shay. Shay je konačno bilo dosta."
Na njegovom kraju je vladala tišina.
248
"Nije htela da povredi Coru. Uveravam te u to. To nije Shay. Biće

biohemičar jednog dana. Ona je najpametnija osoba koju znam i imati ovu
potencijalnu tužbu iznad glave je ubija."
"Kako to misliš, Cora je krenula na nju?" upitao je.
"Uradila joj je neke loše stvari. Kada je, iskreno, njen bes trebao da bude
usmeren na mene, a ne na Shay."
"Ako ne podignem tužbu, šta ja imam od toga?" upitao je poput lukavog

biznismena kakav je i bio.
"Šta želiš?"
"Želim da zadržim ekskluzivno sponzorstvo nad tobom narednih pet

godina."
"Dogovoreno." Koliko god da sam mrzeo tu ideju, jer je Kincaid bio mnogo
bolji izbor, nisam mogao dva puta da razmišljam o tome. I uradio bih bilo
šta da spasem Shay. Samo bih voleo da sam ga ranije pozvao. To bi nam
oboma uštedelo mnogo nepotrebnih loših stvari i razdvojenosti.
"Nisam završio," rekao je. "I to samo ako osvojiš zlato na Igrama."
"Dogovoreno," rekao sam, znajući da ne mogu da obećam tako nešto. Ali,

ako je to značilo da Shay neće biti povređena, reći ću i učiniti šta god bude
trebalo.
"Dobro onda. Izgleda da smo se dogovorili."
"Hvala ti puno," rekao sam. "Ovo mi mnogo znači."
"Nemoj mi još zahvaljivati. Osvoji to zlato." Sa tim, prekinuo je vezu,

ostavljajući me da se pitam šta ću dođavola uraditi ako ne osvojim tu
zlatnu medalju.
249
Četrdeset prvo poglavlje

Shay
Popela sam se stepenicama u Kasonovoj kući, žureći ka njegovoj sobi.

Poslao mi je poruku, zamolivši me da dođem kako bi mi saopštio neke
dobre vesti. Pitala sam se da li će mu skinuti gips pre nego što je mislio.
Zaustavila sam na njegovim vratima.
Kason je ležao na krevetu i majici i košarkaškom šorcu skrolujući na

telefonu. "Pitala sam se da li si poneo bolničku spavaćicu sa sobom kući."
rekla sam ulazeći unutra. "Činilo se da uživaš u tome da zabljesneš
medicinske sestre svojom guzicom."
Pogledao je u mene i osmehnuo se. "Ne misliš li da sam se umorio od

njihovih dolazaka samo kako bi ga videle svaki put kada bih otišao u
kupatilo?"
Zakolutala sam očima. "Sigurna sam da si uživao u tome."
Nasmejao se i potapšao mesto pored sebe pomerajući se da mi napravi

mesto. Sela sam i okrenula se da ga pogledam u lice. Posegnuo je iza moje
glave i približio usne mojim. "Nedostajala si mi."
"Videla sam te juče u bolnici."
Prišao je bliže i poljubio me, njegov jezik koji se osećao na pepermint

ugurao se u moja usta. Očekivala sam da će se povući, ali on je produbio
poljubac kao da je gladovao za mnom. Znala sam da je to njegov način da
mi pokaže koliko je srećan što me ponovo ima u svom životu. Osećaj je bio
obostran.
Prva sam se povukla, ostavši bez daha. "Pa, zdravo i tebi."
Nasmejao se.
250
"Kakav je osećaj?"
"Moraćeš da preciziraš o kom osećaju govoriš u ovom trenutku. Jer oba

pulsiraju."
Udarila sam ga po grudima. "Bljak."
"Voliš to."
"Na koje to misliš?" upitala sam.
Nasmejao se.
Slegnula sam ramenima. "Pretpostavljam da se zezaš sa mnom."
"Oh, uveravam te da ne radim to. Ali, hoću, ako mi dozvoliš."
"Bljak. Ozbiljno?"
"Nemam pojma o čemu govoriš," rekao je trzajući usnama posežući za

mojom rukom i upleo naše prste. "Drago mi je da si ovde."
"Šta si trebao da mi kažeš?"
Uzbuđenje mu je ispunilo oči. "Završio sam s Corom. Rekao sam joj da mi

nikad nismo bili u vezi."
"Šta?" Deo mene je osetio olakšanje dok se drugi plašio njene odmazde.
Dogovorili smo se da će nastaviti da se pretvara da želi da bude sa njom
dok ona ne odbaci ideju o tužbi. "Kako znaš da je ovo neće poslati preko
ivice?"
"Razgovarao sam sa njenim ocem."
"Njenim ocem?"
Klimnuo je glavom. "Dogovorili smo se da neće podići tužbu protiv tebe."
Ramena su mi se opustila. Kao da je džinovska gromada odjednom

podignuta sa mojih grudi i konačno sam ponovo mogla da dišem. Da li
251
sam zaista bila oslobođena?
"Veruj mi, Shay," požurio je. "Sve će biti u redu."
Suze su mi se skupile u očima. Suze. Nisam plakala, ali vesti su mi upravo

zbrisale sam strah koji se nalazio u meni-svu anksioznost i neizvesnost koje
su me mučile otkako se to desilo.
Stegnuo mi je ruku. "Oh, dušo. Ne plači."
Odmahnula sam glavom, brišući oči ne dozvoljavajući da mi ijedna

pobegne. "Jednostavno, nisam znala."
"Šta?"
"Da ti je toliko stalo do mene."
Nakrivio je glavu. "Shay." Osmeh mu je prešao preko usana. "Radiš stvari

za ljude do kojih ti je stalo. A nema nikoga na ovom svetu osim moje
porodice do koga mi je više stalo."
Okrenula sam se na krevetu i popela mu se u krilo, opkoračivši njegova

bedra dok sam mu stiskala obraze. Zagledala sam se u njegove lepe oči i
videla toliko više nego prvi put kada smo se sreli. Tada sam mislila da ga
poznajem. Mislila sam da se uklapa u određenu kategoriju. Ali, ispostavilo
se, da sam pogrešila u vezi njega kao i on u vezi mene.
Spustila sam usne na njegove. Bile su tako meke i privlačne. Ja sam

kontrolisala ovaj poljubac. Naši jezici su plesali u predivnom ritmu.
Okrenula sam glavu i produbila poljubac i osetila ga skroz dole do vrhova
nožnih prstiju. Njegova erekcija bila je pritisnuta u mene kroz košarkaški
šorc i pomerila sam kukove ljubeći ga. Osećala sam se smelo.
Nešto se u meni upalilo. Sva sreća koju sam osećala stopila se sa željom za
Kasonom. Povukla sam se, ostavljajući njegove grudi da se podižu ispod
mene kad sam ponovo sela. Oči su mu bile zamagljene i ispunjene velikom
potrebom. To je bilo sve što mi je trebalo. Povukla sam majicu preko glave,
252
otkrivajući svoj crveni grudnjak.
Oči su mu se raširile dok je upijao moje grudi, a onda me pogledao u oči.

"Shay, mi-"
Odmahnula sam glavom, prekidajući šta god je planirao da kaže i

upropasti ovaj trenutak. "Želim ovo, želim sa tobom."
"Bože, Shay. I ja želim to sa tobom."
Stomak mi se spustio kao da sam se spustila niz rolerkoster. "Ali, moraćeš

malo da mi pomogneš sa odećom," rekao je.
Nasmejala sam se. Naravno, ovo će biti nezgodno. On je imao gips na

jednoj ruci, a ja ovo nikad ranije nisam radila. Sišla sam sa njegovog krila i
kleknula pored njega. Seo je povlačeći majicu preko glave i bacio je na pod.
Videla sam ga i ranije bez majice, ali nikad ovako. Nikad sa mnom u
grudnjaku na ivici da mu predam svoju nevinost. Podigla sam ruke i nežno
ih spustila na njegove grudi, opčinjena njegovom glatkom kožom i tvrdim
mišićima.
Pogledao je dole, posmatrajući kako mi se vrhovi prstiju lagano pomiču

preko isklesane površine njegovih grudi i trbušnjaka. "Da li možeš da osetiš
kako mi srce lupa?" upitao je.
Klimnula sam glavom, srećna što nisam jedina na koju je uticala naša
blizina i ono što smo nameravali da uradimo.
Podigao je svoju zdravu ruku i obuhvatio mi obraz. Naslonila sam se na

njegov dlan. "Lezi, Shay."
"Odmah?"
Klimnuo je glavom.
Legla sam, pogađajući glavom njegov jastuk.
Posegnuo je za dugmetom na mojim farmerkama, skidajući ih i bacajući na

253
pod.
Preleteo je očima preko mene dok sam ležala ispružena na krevetu u

crvenom grudnjaku u odgovarajućim tangama.
"Izgledaš kao moj poklon, samo moj." Nije gubio vreme, povlačeći svoj šorc
tako da je bio potpuno go.
Prešla sam očima preko njegovog savršenog tela, fascinirana urezanim V u

bokove i erekcijom koja je stajala visoko uz njegov stomak. Nikada lično
nisam videla golog muškarca, a Kason je bio onaj kome ste morali da se
divite. Imao je na licu samozadovoljan osmeh dok je prilazio noćnom
ormariću. Očima sam pratila njegove pokrete kada je otvorio fioku i
izvadio kondom. Bacio ga je na jastuk pre nego što je dopuzao do mene,
polako ljubeći moje telo. Zadrhtala sam kada je došao do mojih tangi,
povlačeći ih dok su njegove usne nastavile da mi ljube iz stomak i preko
grudnjaka. "Mala pomoć," rekao je kada je shvatio da možda nije u stanju
da ga ukloni sa gipsom na ruci.
Sela sam i otkopčala grudnjak, zadržavši ga dok sam se spuštala na krevet.
Obrve su mu se podigle kao da razume šta želim. Posegnuo je dole i

povukao svaki remen niz moje rame, pre nego što je potpuno skinuo
grudnjak.
Udahnula sam, pokušavajući da se ne pokolebam, ležeći po prvi put u

svom životu potpuno izložena.
"Prelepa si, Shay."
Zatvorila sam oči.
"I sva jebeno moja."
Nasmejala sam se, ali samo na kratko jer se nagnuo i usisao jednu od mojih
bradavica. Dahnula sam. Prešao je jezikom preko nje, umirujući osećaj.
Glava mi je pala na jastuk dok se on kretao između obe moje dojke, vrteći
254
jezikom oko svake bradavice, a ja se izvijala ispod njega. Kukovima sam

tražila olakšanje od bola među bedrima, ali težina njegovog tela držala me
je mirnom.
Penjao se sve dok se nismo našli licem u lice i njegovom erekcijom

pritisnutom u moja bedra. Spustio je usne na moje i poljubio me kao da je
poslednji put, uživajući u svakom potezu mog jezika. Kada smo boje ostali
bez daha, udaljio se. Uzeo je paketić kondoma i otvorio ga zubima. Gledala
sam kako ga navlači na svoj kurac. Kada sam osetila da me gleda, oči su mi
poletela ka njegovim. Teško sam progutala. Radili smo ovo. Zaista smo ovo
radili.
Kason je držao oči usredsređene na moje dok me pokrivao svojim telom.

Biti koža uz kožu sa njim, bio je osećaj kao nijedan drugi. Njegova toplina
prožimala je moje telo i trebala sam ga bliže.
"Jesi li spremna za ovo?"
Nežno me je poljubio. "Nikad nisam mislio da ćeš mi verovati. Posebno sa

nečim ovakvim."
Podigla sam kukove, voleći to što je govorio, ali osećajući potrebu da mi to

pokaže. "Spremna sam."
"Oh, znam da jesi." Nagnuo se i poljubio me.
Zagrlila sam ga, ukopavajući vrhove prstiju u kožu njegovih leđa, dok je
pomerao kukove, pritiskajući svoju erekciju između mojih butina. Zatvorila
sam oči. Ponovo je to uradio. Sveti wow.
Pošto to nikad ranije nisam radila, nisam bila sigurna da li je pokušavao da

uđe u mene ili je proveravao da li sam spremna. Ali, s obzirom na
pulsiranje u mom klitorisu, bila sam potpuno spremna. On je to uradio po
treći put, ali ovog puta me nije testirao. Ovog puta široko me rastegnuo,
gurajući unutra centimetar po centimetar. Udahnula sam kroz peckanje, jer
255
sam znala da će prestati.
Ljudi u ovome ne bi toliko uživali da nije nestajalo.
"Dobro si?" upitao je.
Oči su mi se otvorile i ja sam klimnula glavom. Biti oči u oči sa Kasonom

kada je bio u meni nije moglo biti intimnije. I sa velikom sigurnošću sam
znala da ću se sećati ovog trenutka do kraja života.
Sa našim prikovanim očima, gurnuo je ostatak u mene. Dahnula sam,

osećajući se čudno, ali prihvatljivo. Izvukao se, a onda ponovo zabio.
Prekinuo je kontakt očima pritisnuvši usne na moje, ljubeći me dok je
nastavio da se zabija, postavljajući ujednačen ritam. Na kraju je povukao
svoje usne sa mojih spustivši ih na moj vrat, sisajući to osetljivo mesto gde
su mi se sastajali rame i vrat dok se kretao u meni. Posegnuo je dole
između nas, dodirujući moj klitoris palcem-definitivno ne lak potez pošto
mu je ruka kojom je održavao ravnotežu bila u gipsu. Glava mi se nabila u
jastuk, a poznat osećaj je počeo da se gradi zahvaljujući njegovom palcu.
"Osećaj tebe je neverovatan," rekao je napadajući mi vrat poljupcima

otvorenih usta koji su učinili da mi se oči prevrnu u glavi.
"Nastavi," uzdahnula sam.
"Ne idem nigde, dušo."
Njegov palac je kružio oko mog klitorisa, kružio i kružio sve dok sve nije
počelo da se gradi. Moje telo je bilo zategnuto kao struna spremno da
poleti.
Znala sam da sam blizu. "Kason?"
"Shay?"
"Spremna sam."
Stisnuo mi je klitoris i spirala između mojih butina se oslobodila, i osećaji
256
zahvatili svaki deo mene. Moje telo se treslo, toplo zujanje širilo se mojom
osetljivom kožom zahvaćeno orgazmom.
Kason se naslonio na obe ruke i nastavio da gura, zarivši lice u moj vrat i
stenjući sa svakim potiskom. "O. Moj. Jebeni. Bože," zastenjao je
usporavajući i zaustavljajući se u meni. Opustio je svoje telo, prebacujući
težinu na mene. Osećaja sam se veoma zasićeno i iscrpljeno, ali tako
neverovatno srećno.
Nakon što smo umirili disanje, Kason je podigao glavu i pogledao me.
"Hvala ti što mi veruješ."
"Hvala ti što puštaš muziku tako glasno."
Nasmejao se.
"Da nisi bio takav kreten, mi ovo nikad ne bismo uradili."
"Dakle, uprkos mojoj ličnosti, zvezdanim veštinama na dasci, i dobrom

izgledu, ti me želiš samo za seks?"
Nasmešila sam se. "Možda."
"Pa, barem me želiš." Ranjivost u njegovim rečima bila je kao nož u moje
srce. "Jer bih bio nekako izgubljen bez tebe."
Te reči su me oborile s nogu i konačno me pogodile. Koliko god da sam

dovodila u pitanje šta je Kason video u štreberskoj meni, on je bio taj koji se
pitao šta sam ja videla u njemu. On je bio taj koji se plašio da me izgubi.
Trebala sam mu da učinim njegov svet kompletnim. I nekako mi je bilo
drago što jesam.
257
Četrdeset drugo poglavlje

Kason
"O, moj Bože, Kason. Kako si mogao da mu obećaš tako nešto?" upitala
me je Giselle sedeći iza pulta njenog butika.
"Nisam znao šta drugo da uradim," priznao sam dok je ona kačila odeću na
vešalice posle zatvaranja.
"Da, ali Kase, to je veliki pritisak za tebe kad još uvek ne znaš da li ćeš moći
da se takmičiš."
"Takmičiću se. Ne postoji druga mogućnost." Pogledao sam gips na svom

zglobu koji je sada na sebi imao potpise svih mojih momaka i Shay.
Zadirkivala me je rekavši da bi verovatno trebala da napiše neke formule iz
fizike na njemu kako bih mogao da položim završni ispit, ali na kraju,
napisala je samo svoje ime sa srcem. "Još uvek imam jednu dobru ruku i to
je sve što mi treba."
Mogao sam da vidim nesigurnost u Gisellinim očima.
"Sa šrafovima ili bez šrafova, biću u Aspenu," uveravao sam je. "Osvojiću
jebeno zlato."
Uzdahnula je. "Ne sumnjam da možeš da pobediš. Samo kažem da ti ne

treba taj nepotreban stres povrh pritiska da se vratiš na stazu posle
povrede."
"Da li sam ikad odstupio pred izazovom?"
Slegnula je ramenima. "Ko zna, ti si tvrdoglavi magarac?"
Nasmejao sam se.
"Hoćeš li reći Shay?"

258
"Bože, ne."
"Zaslužuje da zna šta si uradio za nju," rekla je, značajno me pogledavši.
"Kada osvojim zlato, reći ću joj. Jer oboje znamo da ako ne uspem u tome,
ona će svejedno saznati."
Giselline oči su se spustile, shvatajući posledice mog neosvajanja zlata.

"Kakav otac, takva ćerka. Toliko mrzim te ljude."
"Cora je od nekog morala da dobije tu svoju zlu crtu."
"Uprkos tome što si izlazio sa tom kučkom, ponosna sam na tebe, mali
brate."
Zakolutao sam očima.
"Ozbiljna sam, Shay te je promenila na najbolji mogući način."
"Upravo si me nazvala tvrdoglavim magarcem."
Nasmejala se. "Da, pa neke stvari se nikad neće promeniti."
"Baš lepo. Pa, Shay voli moju tvrdoglavu stranu."
"Moram da razgovaram sa tom devojkom."
"Imaćeš dosta vremena. Nisam dovoljno glup da je ikad pustim."
Ponosan osmeh preleteo je preko Gisellinog lica. Volela je Shay. I volela je

da me vidi srećnog. A nije bilo sumnje da me je Shay činila nekako
pihtijasto srećnim. Bio sam Kason-jebeni-McCloud. Mogao sam da budem
pihtijast ako sam to hteo.
259
Četrdeset treće poglavlje

Shay
Kason me je držao za ruku dok smo prilazili kući McCloudovih. Pošto

je još uvek imao gips na ruci, ja sam nosila kese sa poklonima u slobodnoj
ruci. On i ja još uvek nismo razmenili Božićne poklone, i lagala bih ako bih
rekla da nisam bila radoznala šta mi je kupio. Ali, ti pokloni su još uvek bili
u njegovom Jeepu, jer smo želeli da ih otvorimo kad budemo sami.
Dočekala nas je božićna muzika kada smo zakoračili u kuhinju. Prostorija je

bila zamagljena od pare, i baš kao na Dan zahvalnosti, lonci i tiganji
ispunjavali su šporet. Gospođa McCloud, noseći vilenjačku kecelju,
okrenula se da vidi ko dolazi. Njeno lice se ozarilo kada nas je zatekla kako
stojimo na vratima.
"Srećan Božić, vas dvoje."
"Srećan Božić," rekli smo dok je žurila da nas zagrli.
Odmaknula se i odmerila Kasona. "Dozvoli mi da te vidim."
"Mama, to je samo zglob. I ovaj glupi gips uskoro bi trebalo da bude

skinut."
Zagrcnula sam se u rame. "Lažov."
Pogledao me je. "Dobro. Voleo bi da mi ga uskoro skinu, ali postoje šanse

da ću ga imati i na Igrama."
Gospođa McCloud je uzdahnula. "Još uvek planiraš da se takmičiš?"
"Naravno," rekao je.
Pogledala je u mene. "On je tako tvrdoglav magarac."
260
Nasmejala sam se dok je pokazivala na poklone u mojoj ruci. "Možeš da ih

staviš ispod jelke, medena."
Ostavila sam Kasona sa njegovom mamom i ušla u dnevnu sobu i ugledala

gospodina McClouda i Giselle kako gledaju A Christmas Story. "Srećan
Božić."
Oboje su skočili na noge i zagrlili me, poželevši mi Srećan Božić. Zapitala

sam se gde je Gisellin dečko, jer je Kason rekao da će doleteti da proslavi
Božić sa njom.
Otišla sam da ostavim poklone ispod jelke pored ostalih kutija i kesa. Nije
bilo slobodnog mesta, pa sam ih stavila povrh nekih drugih poklona.
Nikada nisam videla ništa slično. Za razliku od Dana zahvalnosti, pripadala
sam ovde. I, pravila sam nove uspomene sa ljudima kojima je stalo do
mene.
Ljudima do kojih je meni stalo.
Telefon mi je zazujao u džepu. Izvadila sam ga, a nepoznat broj je

osvetljavao ekran. "Odmah se vraćam," rekla sam Giselli i gospodinu
McCloudu, žureći u salon. "Halo?" rekla sam odgovorivši na poziv.
"Shay Miller?" pitala je žena preko telefona.
"Da."
"Zdravo, ovde Matybeth Snayder. Ja sam predstavnik iz Crossroadsa."
"Šta je Crossroads?"
"Mi smo ustanova za rehabilitaciju od droga i alkohola. Tvoj otac je tražio

da te obavestim da je ovde."
Hladna jeza prošla mi je uz kičmu dok sam se spuštala na ivicu

dekorativne sofe.
"On se prijavio na devedesetodnevno lečenje kod nas."
261
"Nisam sasvim sigurna zašto me zovete," rekla sam.
"Zna da se ne biste odazvali njegovom pozivu."
Huknula sam.
"Ali, želeo je da znate da se prijavio na lečenje i da ovoga puta ostaje."
"Ako je to tačno, gospođo Snyder, prihvatiću njegov poziv za devedeset

dana. I nadam se da me razumete, jer me je previše puta izneverio i
nijednom nije uspeo da ostane trezan."
"Oh, dušo. Razumemo. Možda da razmisliš o dolasku na neki sastanak

ovde ili čak sastanak anonimnih alkoholičara ako ti je to draže."
"Razmisliću o tome."
"Mislim da bi ti pomoglo da se oporaviš. Iz onoga što nam je rekao, prošla

si kroz mnogo toga."
Nešto u njegovom priznanju o tome kroz šta sam prošla dalo mi je nadu da
će možda ovoga puta rehabilitacija biti uspešna. Ali, radi sopstvenog
samoodržanja, nisam sebi dozvolila da se mnogo nadam. "Srećni praznici,
gospođo Snyder. Hvala na pozivu."
"Srećan Božič," rekla je pre nego što je prekinula vezu.
Dug dah je izleteo iz mene. Neću dozvoliti da se previše nadam. Neću

dozvoliti sebi da verujem da će biti trezan posle rehabilitacije. Imala sam
naučni um i uradila previše istraživanja o zavisnosti da bi znala da postoji
još mnogo toga uključenog u prestanak zavisnosti od devedeset dana. Bilo
je toliko loših uspomena-toliko fizičkih i emocionalnih ožiljaka da ne znam
da li ću ikada moći da mu oprostim. "Tu si," rekao je Kason sedajući na
sofu pored mene. Primetio je telefon u mojoj ruci. "Jesi li dobro?"
Klimnula sam glavom. "Moj tata je na rehabilitaciji."
"Kako znaš?"
262
"Zvali su iz ustanove da me obaveste."
"Kako se osećaš zbog toga?"
"Mislila sam da ništa neću osećati. Toliko bola ima tamo, znaš? Ali, osećam
se čudno... spokojno znajući da je konačno sam potražio pomoć."
Uvukao je svoju ruku u moju, nežno je stežući.
"Rekla je da mogu da odem tamo na sastanak, ako želim."
"Kakvu vrstu sastanka?"
"Porodica alkoholičara."
"Hoćeš li ići?"
Slegnula sam ramenima. "Ne znam."
"Nisam siguran da li ću ikad biti u stanju da oprostim čoveku koji te je

povredio, ali podržaću te u svakoj tvojoj odluci. Mogu čak da idem i na
sastanke sa tobom ako želiš."
"Hvala." Oslobodila sam dug dah, dopuštajući da sve misli o mom ocu
napuste moje telo kako bih uživala u vremenu sa Kasonom i njegovom
porodicom. "U redu, idemo da pomognemo tvojoj mami. Ne želim da nam
ništa pokvari dan."
"Dogovoreno."
***
Večerali smo u trpezariji, sedeći dugo za stolom nakon što je posuđe

sklonjeno i mrak zamenio sunce.
Kason je pročistio grlo. "Imam nešto da izjavim."
263
Sve oči su prešle na njega, radoznalo čekajući na njegovu neočekivanu vest.
"Svi znate da me je Shay podučavala iz fizike," rekao je.
"Jadna duša," rekla je gospođa McCloud.
Svi su se nasmejali, čak i Kason.
"Ono što pokušavam da kažem..." okrenuo se i pogledao u mene na stolici

pored njegove. "Položio sam."
Oči su mi se raširile. "Jesi li ozbiljan?"
"Poslao sam e-mail prošle večeri Raymondu. Hteo sam da sačekam do

danas da ti kažem."
Zgrabila sam njegovu zdravu ruku ispod stola i stegnula je. "Tako sam
ponosna na tebe. Toliko si naporno radio i zasluženo položio."
Klimnuo je glavom, očiju punih zahvalnosti i sreće.
Ostatak vremena smo proveli pričajući o Kasonovom oporavku,

predstojećim Igrama i Gisellinom poslu. Nijednom nije spomenula svog
dečka koji se još uvek nije pojavio. Pitala sam se da li Kason zna šta se
dogodilo. Znala sam samo da je bogati vlasnik preduzeća na Floridi kome
je bilo teško da se izvuče od posla. Ali, bio je Božić. Koje je poslove trebalo
danas da obavi?
Preselili smo se u dnevnu sobu. Giselle je sela na pod ispred jelke, dok su
gospođa i gospodin McCloud se smestili na sofu, a ja sela u Kasonovo krilo
u naslonjaču-ali samo zato što me je povukao pred svima i kada sam
pokušala da ustanem, obgrlio me rukama i nije hteo da me pusti. Njegovi
roditelji razmenili su zadovoljne poglede, i znala sam da su ushićeni što
smo zajedno. Pa sam ostala na mestu, što mi zapravo i nije teško palo.
Giselle je počela da deli poklone. McCloud tradicija je nalagala da jedna po

jedna osoba otvara svoje poklone tako da su svi mogli da vide šta je ko
dobio. Giselle je prvo svojim roditeljima dala njihove poklone. Oboje su
264
zahvalili Kasonu i meni na njihovim poklon karticama za restoran, šoljama

za kafu i zvučnu traku za njihov televizor. Osećala sam se smešno
prihvatajući zasluge za poklone koje je Kason platio i dodao moje ime. Ali,
znao je da imam minimalan džeparac, pa sam mu bila zahvalna što je to
uradio. Bilo je dovoljno loše što sam posegnula u fond za hitne slučajeve za
Kasonov i Kendallin poklon, ali Giselle me je zaposlila da radim kod nje u
toku zimskog raspusta. Tako da će moja finansijska situacija biti bolja.
Giselle je odvojila svoje poklone na gomilu. A onda predala Kasonu i meni

neke poklone. Nisam očekivala da će mi iko od njih bilo šta dati, ali po
trima kesama sa mojim imenom, oni su to uradili.
Giselle je prvo otvorila svoje. Većinom je to bila odeća, osim našeg poklona,
koji je bio povratna karta koju je mogla da iskoristi kad god bi poželela da
vidi svog dečka. Osmeh je nestao sa njenog lica na sekundu kada je shvatila
šta je to bilo pre nego što je pogledala u nas.
"Hvala vam, ovo je tako sjajna ideja." Ali, njene reči se nisu slagale sa
pogledom u njenim očima i mrzela sam što ne znam šta se sa njom dešava.
Kason me je požurio da sledeća otvorim svoje poklone. I jesam,

odmotavajući čarape i šalove od McCloudovih, i neke ukrase za kosu od
Giselle koji su bili svi tako svetlucavi i nešto najlepše što sam ikada dobila.
Kason je sledeći otvorio svoje poklone, koji su većinom bili vezani za

snoubording. Kada su se ukrasni papiri pokupili iz dnevne sobe, vratili
smo se u trpezariju na dezert. Mogla sam da sedim i slušam McCloudove
kako razgovaraju satima. I zatekla sam sebe kako više pričam sada kada su
me primili u svoju porodicu. Smeh je tako lako izlazio, a ljubav odisala iz
svakog od njih. Samo sam želela da uživam u tome što sam duže mogla.
Negde oko deset, Kason se odmakao od stola i izvinio se kako bismo otišli
gore i razmenili naše poklone. "Hvala vam," rekla sam njima troma, pazeći
da pogledam u svakog od njih. Nadala sam se da su osetili moju
zahvalnost na onome što su mi dali-kako fizički tako i emocionalno.
265
"Nema na čemu, medena," rekla je gospođa McCloud kada smo Kason i ja

ustali od stola.
"Hvala tebi," rekao je gospodin McCloud. "Jedva čekam da upotrebim svoju

novu šoljicu za kafu."
Nasmešila sam se njegovom uzbuđenju nad šoljicom.
"Hvala vam oboma," rekla je Giselle. "Jedva čekam da iskoristim svoju

kartu." Ponovo, njena sreća joj nije dotakla oči i ja sam mrzela što je vidim
takvu.
"Laku noć," rekao je Kason spuštajući ruku na moja leđa i poveo me uz

stepenice. Kada smo se našli sami u sobi, gurnuo me je na svoj krevet.
Sletela sam odskočivši. "Konačno te imam samo za sebe." Dopuzao je iznad
mene i ja nisam imala izbora osim da ostanem da ležim. Poljubio me i
mogla sam da osetim ljubav u celom svom telu. Nisam želela da pokažem
nepoštovanje maženjem ispod krova McCloudovih nakon što su me tako
lepo dočekali, ali trebala sam Kasona isto koliko i on mene.
Kada se konačno odmaknuo, bila sam sva crvena i bez daha.
Otišao je do svog ormara i izvadio gomilu poklon kutija.
"Odakle ti sve te kutije?" upitala sam sedajući na krevet, naslonivši se na

njegovo uzglavlje. "Nisu bile u Jeepu."
Nasmejao se spuštajući ih na krevet. "Već su bile ovde."
Nakrivila sam glavu, osećajući se kao da ga nisam dobro razumela. "Kason."
"Shay," imitirao me je.
Napućila sam usne, osećajući se neprijatno zbog onoga što je izgledalo kao
brod pun poklona za mene.
"Prestani da se duriš i otvori ove poklone," rekao je sedajući pored mene.
Pogledala sam gomilu kutija. "Ovo je previše."

266
"Samo ih otvori."
Počela sam da odmotavam gornju kutiju, znajući da ih nije Kason umotao

jer mu je zglob bio van funkcije. Kada je bila odmotana, podigla sam
poklopac na kutiji. Izvukla sam debelu ružičastu zimsku jaknu sa belom
kapuljačom obloženu krznom.
"Šta misliš?" upitao je Kason nestrpljivo.
"Definitivno će me zagrejati."
"Sada, možeš da dođeš na svako moje takmičenje, a da ti ne bude hladno,"

rekao je sa uzbuđenjem u očima. Tada sam shvatila da je poklon bio mnogo
više od jakne. Bilo je to uveravanje da me želi na duge staze. Ovo nije bilo
povremeno za njega. I volela sam što to znam.
Otvorila sam ostatak kutija, koje su sve sadržale zimsku garderobu: kape,
šalove, skijaške pantalone i čizme. Nije se šalio. Očekivao me je tamo sa
njim-i očekivao je da mi bude toplo.
Pogledala sam u gomilu novih stvari koje je kupio za mene. "Hvala ti na

svemu ovome. Ali, previše je."
"Čekaj, nije gotovo."
"Šta?"
Posegnuo je ispod kreveta i izvukao malu poklon kesu. "Ovu pokloni su

bili sebični. Oni su bili za mene. Oni su osiguranje da nemaš razloga da ne
budeš sa mnom na mojim takmičenjima."
Nakrivila sam glavu, shvativši da sam bila u pravu. I takođe shvatajući da

je ovaj snažan, samouveren momak imao ranjivu, manje sigurnu stranu,
kao i svi mi ostali.
Predao mi je kesu. "Ovo je za tebe."
Kesa je bila laka kao pero kada sam se preuzela od njega i spustila u krilo.
267
Izvadila sam tanak papir koji je virio iz kese i uhvatila ravnu kutiju. Srce je
počelo da mi ubrzava. Moje oči su potražile njegove, ali su one bile
skoncentrisane na moju ruku koja izvlači kutiju iz kese. Udahnula sam
duboko pre nego što sam podigla poklopac male kutije. Dahnula sam
ugledavši ono što je ležalo u njoj. Srebrna narukvica. Podigla sam je i
pogledala privezak koji je visio sa nje: brod. Šta mi je promaklo? Moje oči
srele su njegove. "Prelepa je."
Prasnuo je u smeh. "Da li razumeš značenje broda?"
"Ne baš."
"Idemo na krstarenje na prolećnom raspustu."
Oči su mi se raširile. "Šta?"
"Dobićeš privezak za svako mesto na koje ćemo zajedno otići. Ovo je prvi
od mnogih."
Zurila sam u narukvicu, nema. Ovi pokloni su bili preterani i skupi. "Ne
znam šta da kažem."
"Reci da ćemo ići. I da se raduješ tome."
"Jednostavno je previše."
Podigao je ruku na moj obraz i naše oči su se srele. "Vredna si toga, Shay.
Propustila si previše Božića. Želeo sam da ovaj bude savršen."
"Mislim da mi treba vremena da sve ovo obradim."
"Žao mi je. Znam da je moja porodica malo premnogo. I da je sve ovo novo
za tebe. Ali, sada si deo naše porodice."
Suze su mi ispunile oči. "Ne pomažeš mi svojim komentarima." Pokušala

sam da se nasmejem, ali moj glas je pukao od emocija. "Dozvoli mi da ti
dam tvoj poklon."
"Već sam je dobio."

268
Zakolutala sam očima, ali sam znala, uprkos njegovom zadirkivanju, još
uvek je to mislio. Ustala sam sa kreveta i požurila u hodnik. Vratila sam se
sa kutijom koju je Giselle umotala i predala mu je. Sela sam pored njega na
ivicu kreveta. Pocepao je papir pre nego što je otvorio kutiju. Nasmejao se
videvši šta je bilo u njoj.
"Izvadi ga," požurivala sam ga.
Podigao je ružnu ružičastu Slopes kacigu koju sam nekako krišom uzela iz
njegove sobe. Sada je imala tigrove pruge po njoj, ostavljajući minimum
ružičaste za koju sam znala da je mrzi. "Ovo je neverovatno."
"Nije krstarenje."
"Ne radi to," rekao je. "Znala si da mrzim tu kacigu i učinila je boljom. Zar
ne vidiš? To je ono što radiš za mene od prvog dana. Mrzela si me tada, a
ipak mi pomagala da postanem bolji."
"Pravi Kason je uvek bio tamo. Trebalo je samo da želiš da ga vidiš i

dozvoliš mu da izađe."
"Na kojeg njega ovde mislimo", upitao je, i oboje smo se nasmejali.
"Hvala ti na najboljem Božiću ikad, Kason."
Tračak tuge bljesnuo mu je u očima.
Nisam želela da ga moje reči rastuže. Htela sam da shvati koliko sam mu
zahvalna na svemu što je uradio za mene.
Naterao se na osmeh. "Srećan Božić, Malena."
269
Četrdeset četvrto poglavlje

Januar
Shay
Sneg je prekrivao sve u Aspenu i gledala sam kako i dalje pada kroz
prozor naše hotelske sobe. Bio je to savršen dan za Igre. Na žalost,
predivan pogled na planine nije mi doneo mir kome sam se nadala.
Voda pod tušem ispunjavala je tišinu proteklih sat vremena. Kason je bio
poznat po dugom tuširanju, ali ovo se graničilo sa skrivanjem. Očekivala
sam od njega da će biti smiren, hladan i pribran kao i inače. Ali, od
trenutka kada se probudio, jedva da je govorio, a nije čak hteo ni da jede.
Pokušala sam da ga nasmejem i pričala o svemu drugom osim
snoubordingu, ali dobila sam samo nekoliko malih osmeha. Nikada nisam
bila u njegovoj blizini pre nekog velikog takmičenja, tako da nisam imala
pojma da li je ovo normalno. Nadala sam se da jeste, i da nisam ja ta koja
ga je učinila takvim.
Tuš se ugasio i u stomaku mi se stvorila jama.
Pokušala sam da budem jaka i da se ponašam kao da ništa nije čudno, ali
sam se plašila da bilo šta kažem.
Vrata kupatila su se otvorila i Kason je izašao sa peškirom omotanim oko

struka, a para se podizala iza njega. Naše oči su se srele preko sobe.
Čekala sam da izađe. Čekala da kaže bilo šta. Ali, on nije ništa rekao.
"Isuse Hriste, Kason. Plašiš me!", izlanula sam.
Nakrivio je glavu i delić Kasona kojeg sam poznavala se pojavio. Krenuo je

napred i zaustavio se ispred mene. Zagrlio me je i privukao sebi, spuštajući
bradu na vrh moje glave. "Žao mi je."
270
Opustila sam se u njegovom naručju, mrzeći što se osećao kao da mora da

mi se izvinjava. "Sve dok si dobro, nema razloga da se izvinjavaš."
Odmakla sam se od njega i pogledala ga u oči. "Dobro si, zar ne?"
Njegove usne su se stisnule i ponovo je imao taj dalek pogled u očima.

"Samo imam toliko toga na umu. Moram da razbijem tamo."
"Hoćeš."
Frknuo je, i njegova reakcija me je uplašila. Toliko sam navikla na

preterano samouverenog Kasona. Nisam znala kako da prihvatim ovu
nesigurnu verziju njega. Znala sam da jako želi zlatnu medalju. Pa, ako
budem morala da izdržim još nekoliko neprijatnih sati, to ću i uraditi.
***
Do planine smo se vozili u tišini, a ja se nisam usuđivala da je prekinem, jer

sam znala da je Kasonu verovatno potrebna. Ali, to me nije učinilo manje
bespomoćnom.
Izašli smo iz njegovog Jeepa i dočekao nas je oštar večernji vazduh.

Izgledala sam kao Eksim u svojoj zimskoj opremi koju mi je kupio, ali mi je
bilo toplo. Kason je uzeo svoju opremu, pa smo krenuli prema svom ludilu
iza doma. Čim su ga ljudi primetili, oko nas se stvorila gomila. Reporteri,
koordinatori Igara, i njegovi prijatelji, pozdravljali su ga.
"Imaš li isplanirano nešto veliko za nas večeras, McCloud?" upitao je

reporter.
"Mobilne sanke su spremne da vas odvezu gore," čovek iz organizacije

Igara mu je rekao.
"Ostaćemo iza," rekao mu je Thayer.
271
"Brate, imaš ovo," dodao je Jesse.
Ignorišući svu buku oko sebe, Kason se ponovo okrenuo prema meni i
snažno me poljubio. "Čekaj me na kraju staze." Pokazao je na oblast u
podnožju planine, gde je već počela da se okuplja mala gomila iza snežne
ograde sa natpisima sponzora. "Želim da mogu da te vidim kada se
spustim."
Srce mi je ubrzalo, a sva ljubav i strah koji sam imala prema njemu došli su
mi u glavu. "Srećno."
Dugo je bio zagledan u moje oči, kao da nikog nije bilo oko nas. "Hvala." A,
onda je otišao.
Stajala sam potpuno sama u gomili ljudi, osećajući se jednako bespomoćno

kao i celog dana.
Otišla sam do staze, a sneg je škripao pod mojim čizmama pri svakom
koraku. Zagledala sam se u sve uspone na planini na kojoj će se Kason
takmičiti. Još uvek me je iznenađivalo kako je mogao da se okreće, uvrće
skače i prizemljuje, posebno sa gipsom na ruci. Vratio se na sneg pre samo
nekoliko nedelja. Znao je da ukoliko želi da ode na takmičenje, mora da
dozvoli svom zglobu da zaceli, pre nego što pokuša bilo kakav skok
snoubordom. Da je ponovo pao, to bi značilo još jednu operaciju i
eliminaciju svake mogućnosti takmičenja. Pa je uradio kako mu je rečeno.
To mu nije ostavljalo dovoljno vremena za trening.
Kada se nad planinom spustio mrak, ogromni reflektori upalili su se u cik-

cak duž staze i glasna muzika bila puštena na džinovske zvučnike u blizini.
Kason mi je objasnio da je muzika bila normalna za Igre jer je bodrila
snoubordere i navijače. Bio je u pravu. Sve je odisalo uzbuđenjem .
"Većina nije verovala da će se McCloud ponovo takmičiti, posle potresa

mozga i operacije ručnog zgloba, početkom decembra," rekao je
komentator u kameru blizu mene. "Ali, dokazao je da svi greše,
predstavivši se jako u preliminarnim vožnjama ove nedelje. Ali, da li će biti
272
u stanju da osvoji neku od medalja posle takve povrede? To je pitanje u

glavama svih nas."
Kason jeste dokazao da si svi pogrešili. I bila sam tako prokleto ponosna na
trud koji je uložio u rehabilitaciju zgloba. Naravno, bio je u gipsu, ali nije
mu bio potreban zglob za snoubord. Dokle god je mogao da posegne i
uhvati svoju dasku, uveravao me je da je spreman da ide.
"Ousterman je izgledao dobro u preliminarnim vožnjama," rekao je drugi

komentator. "Ali, da li će to biti dovoljno za zlato ove godine?"
"Jesi li spremni za start?" upitala je Giselle, gurajući se pored mene.
"Mislim da jesu."
Trepćuća svetla u boji i stroboskopi sada su osvetljavali stazu i spiker se

začuo sa zvučnika. "Ovo je događaj koji ste svi čekali. Muški slopestyle 15!"
Publika oko mene je navijala. Srce je počelo da mi lupa. Bila sam uzbuđena
da vidim Kasona kako se takmiči, ali tako prokleto nervozna zbog njega.
"Imamo osam takmičara koji se bore za zlatnu medalju. Svaki takmičar će

imati po četiri spusta. Rezultati iz njihove dve najbolje vožnje će odrediti
njihov konačan plasman," objasnio je spiker.
"Rekao je da je pedeset najviše što može da se dobije?" upitala sam Giselle.
"Nikad nisam videla pedeset, ali da. Najbolja dva rezultata se sabiraju i
dobija se konačan rezultat koji određuje gde će se naći na tabeli," objasnila
je. Tada sam primetila istu vrstu nesigurnosti i straha u njenim očima koje
sam gledala u Kasonovim ceo dan.
Svetla su se ugasila, a staza je bila osvetljena belim svetlima, osvetljavajući

celu planinu ne samo za snoubordere, već i za publiku kako bi imala bolji
pogled na stazu.
15
zimski sport u kojem sportisti skijaju ili snoubordaju niz stazu koja uključuje razne prepreke
273
"Hej, vas dve."
Bacila sam pogled preko ramena. Gospođa i gospodin McCloud gurali su

se kroz gomilu da bi došli do nas. "Zdravo."
Stajali smo rame uz rame kada je takmičenje počelo. Nervoza mi se

pojačala, postajući sve intenzivnija dok su prvih sedam snoubordera leteli
vazduhom, neki besprekorno sletali, a neki proklizali pri kraju vožnje.
Uprkos njihovom završetku, publika je navijala kao da je svaki od njih
pobedio. Onda bi se svi okrenuli da vide rezultat. Ousterman koji je bio
Kasonova najveća konkurencija, dobio je četrdeset i šest u prvoj vožnji. A,
ostali između trideset i pet i četrdeset i pet poena.
Znajući da je Kason sledeći, duboko sam udahnula i pokušala da se

opustim zbog njega jer sam znala da mu je to potrebno. Nova pesma je
počela da odjekuje planinom preko zvučnika. Prasnula sam u smeh.
"Šta je toliko smešno?" upitala je Giselle.
"Ovo je 'What You Give' od Tesle."
"Pa?"
"To je moja omiljena pesma," objasnila sam.
"Pa, pretpostavljam da znamo zašto je nju izabrao," rekla je.
"I sada sledi McCloudov prvi spust za večeras," najavio je spiker.
Svi oko mene počeli su da navijaju dok sam ja žmirila, čak i sa sočivima
mogla sam da vidim samo sićušnu figuru koja se kretala niz planinu.
Znajući da je to Kason-on je bordao na moju pesmu-srce mi je iskočilo iz
grudi. Pogledala sam na obližnji ekran da bolje vidim njegov spust.
Zadržala sam dah kod prvog skoka, kada je krenuo da se okreće i uvrće
kroz vazduh kao da je to nešto najlakše na svetu. Publika je zavrištala i ja
sam ispustila dah kada je besprekorno sleteo na stazu. Nastavio je prema
sledećoj uzvišici, nestajući iza ogromne rampe, a onda se pojavio kada je
274
bio već u vazduhu, posežući dole za daskom zdravom rukom i okrenuo se

nekoliko puta. Masa je navijala i još jednom sam izdahnula kada se spustio
bez pada. Bližio se svom poslednjem skoku. Nestao je iza rampe još jednom
pre nego što je poleteo kroz vazduh u nečemu što je ličilo na usporen
snimak. Teško je sleteo, ali je uspeo da ostane uspravan. Podigao je ruke u
vazduh i publika oko mene je eksplodirala pozdravljajući ga. Dok se
zaustavljao u dnu planine sa ogromnim osmehom na licu, sneg je zaprštao
svuda oko njega.
Thayer i Jesse su ga čekali unutar ograde, pljeskajući ga po kacigi sa

tigrovim šarama zbog onoga što sam pretpostavila da je bio sjajan prvi
spust.
Svi, uključujući i Kasona, pogledali su u ekran, čekajući da se pojavi njegov

rezultat. Posle dugog trenutka, četrdeset šest je osvetlilo ekran.
Masa je navijala, a Giselle se okrenula prema meni i zagrlila me tako čvrsto

da sam mislila da će mi prekinuti cirkulaciju.
Kada me je pustila, viknula je Kasonu, "Dobar posao, mali brate!"
Pogledala sam u Kasona koji je klimnuo glavom kao da je to očekivao. Ali

poznavajući ga, znala sam da želi više. Pogotovo, ako se borio sa
Oustermanom za zlato.
Zakoračio je prema nama. I, iako su mu naočare pokrivale veći deo lica, pa

nisam mogla da mu vidim oči, imala sam osećaj da su uprte u mene.
Nalet uzbuđenja prostrujao je mojim telom. To je bio moj muškarac. I

izgledao je tako prokleto dobro radeći ono što voli. Nije imao razloga da
bude tako zabrinut. Imao je ovo.
Kasonova sledeća dva spusta bila su jednako dobra kao i prvi, ali nije
uspeo da dobije više od četrdeset šest poena čime je njegov ukupan zbir
iznosio devedeset dva. Na sreću, nije ni Ousterman. Pa je, dok smo čekali
finalni spust, postalo jasno da bi i Kason i Ousterman mogli da završe sa
275
zlatom. Bilo je samo pitanje ko će izvesti bolje trikove u finalnoj vožnji.
Telefon mi je zavibrirao u džepu kada se prvi snouborder spustio. Skinula

sam rukavice, otkopčala jaknu i posegnula unutra za telefonom. Proverila
sam ekran i Vrući Snouborder je zvao. Stomak mi se spustio, uplašena
zašto bi me pozvao. Progurala sam se kroz bučnu gomilu i krenula prema
jednim od ulaznih vrata doma dok sam odgovarala. "Šta nije u redu?"
Nasmejao se. "Sve je u redu, samo sam hteo da ti čujem glas."
Stigla sam do vrata i mogla da ga čujem mnogo jasnije. "Ti si lud. Moraš da
ideš."
"Za sekundu. Šta misliš kako mi ide?"
"O, moj Bože, ide ti sjajno!" Nisam mogla da zadržim ponos, pogotovo što
je izgledao mnogo srećnije nego celog dana. "Imaš li nešto dobro u rukavu
za ovaj finalni spust?"
"Iskreno se nadam."
Sledeći snouborder je najavljen.
"Dobro, idi," požurila sam Kasona. "Moraš da se fokusiraš pre nego što
kreneš."
"Ti mi pomažeš da se fokusiram, Shay. Ima nešto u tebi što sve čini boljim."
Moje srce se saplelo o sebe. "Da li mi zaista govoriš tako nešto dok si
planinu daleko?"
"Želiš li da to ponovo kažem kada dođem u podnožje?" upitao je.
"Da," nasmejala sam se. "Ali, tek nakon što osvojiš zlato."
"Da li ćeš me i dalje želeti, ako ga ne osvojim?" Odjednom je zvučao

ozbiljno.
Publika je navijala kada se pojavio rezultat snoubordera na tabli.
276
"Naravno," uveravala sam ga.
"Obećavaš?" upitao je kada je sledeći snouborder bio najavljen i počeo da se

spušta.
""Da! Idi sada!"
"Vidimo se uskoro," rekao je pre nego što je konačno prekinuo vezu.
Nasmejala sam se, vraćajući telefon u džep i požurila nazad u publiku,

gurajući se i izvinjavajući.
Kada sam stigla do Giselle, ona se okrenula zabrinuto me pogledavši. "Gde

si nestala?"
"Tvoj ludi brat me je upravo nazvao."
"Oh, hvala Bogu."
"Šta?" upitala sam, zbunjena njenom reakcijom.
Oglasio se spiker preko zvučnika najavljujući Oustermana.
"Konačno ti je rekao," objasnila je Giselle.
Nakrivila sam glavu. "Rekao mi šta?"
Njene oči su se raširile. "Zaboravi."
Zaboravi?
"Reci mi."
Oborila je pogled. "Ubiće me."
"Gisele. Šta se dešava? Ponašao se čudno čitavog dana."
"Rekao je Corinom ocu da će osvojiti zlatnu medalju, ako on obeća da neće

podići tužbu protiv tebe."
Usta su mi se otvorila baš kada se Ousterman spustio niz poslednju
277
uzvišicu. Jedva sam mogla da registrujem šta se dešava. Događaji od ovog

dana su mi se vrteli u glavi. Kasonova nervoza. Njegova nevoljnost da
razgovara ili jede. Njegov poziv. Bio je prestravljen da neće osvojiti zlato, a
da će moja budućnost biti uništena.
Jedva sam disala. Mislila sam da se Corina porodica složila da ne podnosi

tužbu. Kason me je uveravao u to. Sada, shvatila sam da moja budućnost
visi o koncu-oslanjajući se na njegov finalni spust. To je bio bio dogovor?
Isuse. Hriste.
Ousterman je stigao do dna, a njegov tim je skakao na njega. Iz onoga što

sam vidim po uzbuđenju navijača oko mene, on je razbio u svom finalnom
spustu. Poboljšao je svoju igru, a ja nisam imala pojma da li i Kasnon to
može da učini. Okrenula sam se prema ekranu sa srcem zaglavljenim u
grlu, čekajući Oustermanov rezultat da se pojavi na ekranu, dok se moj
svet, činilo mi se, ponovo rušio oko mene. Smirenost koju sam osećala
otkako sam saznala da neću biti kažnjena ustupila je mesto strahu.
Sveobuhvatnom, onom koji lomi telo, i ne da mi da razmišljam strahu.
Masa je zagrmela kada se četrdeset i osam pojavilo na ekranu donoseći mu

devedeset i četiri poena.
Giselle i McCloudovi su imali ista razočarana lica, znajući da je pobediti

četrdeset i osam gotovo nemoguće.
"McCloud, koji čeka da nastupi, biće naš poslednju takmičar za večeras,"

spiker je rekao kada je Kasonova muzika puštena. Ovog puta se odlučio za
'Fly to the Angels' od Slaugtera. Mislila sam da je izbor prikladan jer sam
mu jednom rekla da leti kada snouborduje.
Giselle je provukla ruku kroz moju, stiskajući se uz mene. Obe smo znale
šta znači ovo takmičenje, a ja sam mogla jedva da dišem. Gledala sam u
ekran zadržavajući dah dok je Kason lelujao na vrhu staze. Pomolila sam se
pre nego što je krenuo, cik-cak niz planinu da dobije na brzini. Skočio je na
zakrivljenu šipku-nešto što nije uradio cele večeri-i kliznuo preko nje,
278
prevrćući se na njenom kraju. Svi oko mene su navijali, ali moji živci su me
držali tihom. Popeo se na prvu rampu, prevrćući se i okrećući se kroz
vazduh, i činilo se da je ovog puta napravio više okreta nego što je to
uradio u sve tri prethodne vožnje. Gomila je urlala, Giselle skakala gore-
dole, vukući me sa sobom.
"To je bio dupli kork 16 1170!" Objasnio je spiker.
"Da li je to dobro?" upitala je Giselle.
"Da! Ako je to uradio pri prvom skoku znači da ima nešto bolje isplanirano
za sledeća dva."
Krenuo je u svoj sledeći skok. Zadržala sam dah dok je leteo više nego
čitave večeri, hvatajući svoju dasku zdravom rukom i okrećući se najmanje
četiri puta pre nego što je sleteo.
Izdahnula sam dok je publika klicala, moleći se Bogu da sudije vide ono što
smo mi videli.
Približavao se finalnom skoku. Skoro da nisam mogla da gledam. Znala

sam da će u ovom poslednjem skoku dati sve što ima u sebi, ali zabrinuta
da to još uvek neće biti dovoljno da pobedi Oustermanovih četrdeset i
osam poena.
Gledala sam kako ubrzava preko rampe, prebacujući se preko vrha u

onome što je ličilo na usporeni snimak. Držala sam dah dok je izvodio četiri
rotacije i tri okreta.
"To je bio trostruki kork 1620!" uzviknuo je spiker kada je Kason sleteo.
Podigao je ruke u vazduh, prskajući sneg svuda oko sebe dok se zaustavlja
u podnožju. Njegovi prijatelji skočili su na njega.
16
odnosi se na rotaciju u kojoj se snouborder okreće ili se orijentiše bočno u dva različita
vremena tokom rotacije iz vazduha
279
Pogledala sam u Giselle sa iščekivanjem u očima, znajući da nisam videla

tako nešto cele večeri. "To je bilo dobro, zar ne?"
Zagrlila me je i počela ponovo da skače gore-dole. "Neverovatno!"
"Da li je dovoljno?" upitala sam, skoro uplašena da čujem odgovor.
"Nadam se." Oslobodila me je i obe smo se okrenule prema ekranu.
Sekunde su prolazile, a rezultat se i dalje nije pojavljivao.
Moje telo je drhtalo i nisam mogla da ga kontrolišem.
"Zašto traje tako dugo?" upitala sam Giselle gledajući Kasona koji je skinuo
naočare sada takođe zagledan u ekran.
"Nemam pojma." rekla je.
"Izvinite zbog kašnjenja," rekao je spiker.
Pogledala sam nazad u ekran dok je veliki broj pedeset osvetljavao ekran!
Kasonovo ime pomerilo se iznad Oustermanovog na vrh ekrana sa
devedeset šest poena pored njega!
Smeh je izleteo iz mene kada me je preplavilo olakšanje. Okrenula sam se

da vidim Kasona koji je bacio svoju dasku u vazduh. Njegov osmeh je
odražavao ushićenje koje je preplavilo moje telo. Njegovi prijatelji su ga
podigli u vazduh, dok me je tražio pogledom. Pokazao je na mene svojom
rukom u gipsu i odmahnuo glavom, mešavinom neverice i olakšanja u
očima.
Giselle me je zagrlila, odvlačeći moju pažnju sa Kasona. Onda, bili su tu i

McCloudovi grleći nas obe.
Nikada ranije u svom životu nisam osetila toliku količinu ljubavi koliko u
tom trenutku.
280
Četrdeset peto poglavlje

Kason
Završio sam svoje intervjue, a onda tražio po masi Shay i moju

porodicu. Ljudi su me tapšali po leđima dok sam se kretao kroz gomilu.
Kada sam ugledao svoju porodicu blizu doma, pošao sam pravo prema
njima.
"Hej!"
Moji roditelji su sjurili do mene i zagrlili me. "Čestitam!"
Nasmejao sam se izvlačeći se iz njihovog zagrljaja. "Hvala, i sam sam

prilično oduševljen." Pogledao sam okolo, tražeći Shay. Ali, moja sestra je
stala ispred mene, zagrlivši me.
"Razbio si, mali brate." Njen glas se spustio tako da naši roditelji nisu mogli
da čuju. "Hvala Bogu."
Nasmejao sam se, znajući na šta je mislila. Strah od neosvajanja zlatne

medalje bio je kučkin sin. Odmaknuo sam se od nje i pogledao oko sebe.
"Gde je Shay?"
Pokazala je iza mene.
Okrenuo sam se. Shay je stajala tamo izgledajući kao prelep Eskim. Prišao
sam joj raširenih ruku, ali je ona pritisnula svoje dlanove na moje grudi i
gurnula me unazad.
"Wow. Šta je to bilo?"
"Nemoj više nikad da uradiš tako nešto za mene," upozorila me.
Bacio sam pogled preko njenog ramena u krivu Giselle koja je bezglasno
izgovorila, "Izvini."
281
Nasmejao sam se pre nego što sam ponovo prišao Shay obavijajući ruke
oko nje. Uprkos njenim slabim pokušajima da se oslobodi, stegnuo sam
ruke i spustio bradu na vrh njene glave. "Ako ja to ne uradim, ko će?"
Nije rekla ništa.
"Dozvoli mi da te volim Shay Miller. Dozvoli mi da te volim onako kako si

zaslužila da budeš voljena svih ovih godina."
Počela je da šmrca.
Sranje. Povukao sam se da se uverim da je dobro. Oči su joj bile pune suza,
a ona se nije ni potrudila da ih obriše dok su joj se slivale niz obraze.
"Shay?"
"To je bila tako glupa stvar koji si uradio."
Skinuo sam rukavicu i podigao vrhove prstiju do njenog obraza, brišući joj
suze. "Učinio bih to ponovo, ako bih morao. Volim te."
Oči su joj se raširile.
"Da, upravo sam to rekao," uveravao sam je. "I mislio sam to."
Zatvorila je oči kao da je upijala moje reči-i nadao se da je verovala mojim

rečima.
"Rekao sam ti sa vrha planine," nastavio sam. "I sada ti opet govorim. Ima
nešto u tebi, Shay. Nešto zbog čega želim da budem bolji čovek." Otvorila je
svoje suzne oči i zagledala se u moje. "Pokazala si mi ko mogu da budem, i
radiću svakog dana na tome da ti pokažem da to jesam ja."
"Znam," rekla je tiho, a usne su joj se izvile. "Volim i ja tebe."
Glava mi se trznula. Nadao sam se da je ona osećala isto što i ja, ali nisam
bio dovoljno lud da to i očekujem. Nagnuo sam se i naše su se oči
prikovale. "Hvala Bogu što si htela da se muzika utiša."
Nasmejala se. "Hvala Bogu. Sad mi dozvoli da vidim tu medalju."

282
Visila mi je oko vrata, pa sam je podigao da je vidi.
"Uspeo si," rekla je sa ponosom u glasu.
"Uspeo sam."
"Da li je vredelo?" upitala je, očigledno svesna koliko je mnogo toga bilo na
kocki.
Slegnuo sam ramenima. "Ti si vredna toga." Ne mareći ko je bio u blizini,

podigao sam je sa zemlje. Držati je u ruci koja je bila u gipsu nije bilo lako,
pa mi je pomogla, omotavši noge oko mojih kukova i ruke oko mog vrata.
"Uvek si bila vredna toga."
Naše usne su se spojile. I uprkos svim mojim nedostacima i manama, Shay

me je volela.
283
Četrdeset šesto poglavlje

Shay
Ležala sam sa glavom na Kasonovim golim grudima i skoro zaspala.

Nešto ranije smo se vratili iz Aspena i konačno imali malo vremena samo
za sebe posle proslave njegove zlatne medalje sa njegovim prijateljima i
porodicom.
"Shay! Kendall je ovde!" pozvao je Thayer iz prizemlja.
Podigla sam glavu i srela Kasonove umorne oči. "Verovatno želi da ti

čestita."
Nasmešio se i ja nisam mogla da verujem da sam se nekad gadila na takav

izgled koji je izazivao leptire. "Misliš, ona želi da vidi moju medalju lično i
izbliza?"
Zakolutala sam očima i ustala sam kreveta, navlačeći jednu od njegovih

majica preko glave i navlačeći farmerke. "Navuci neku odeću na sebe, ako
silaziš dole," rekla sam mu pre nego što sam požurila dole.
Kada sam ušla u dnevnu sobu, Kendall se smešila. "Dobrodošla nazad."
Kason je sišao obučen samo u bokserice, sa svojom medaljom obešenom o

zdravu ruku. "Hej, Kendall. Da li si došla da vidiš moju medalju?"
"Ne," rekla je, odmah ga ućutkavši. "Ali, čestitam." Podigla je svoj telefon.
"Imam nešto što oboje morate da čujete."
Kason i ja smo razmenili poglede, ne sluteći šta je trebalo da čujemo.
Kucnula je po ekranu i začuo se snimak.
"Ti si na redu, Cora," rekla je devojka na snimku.
284
"Pa..." počela je Cora. "Uključila sam požarni alarm u svom studentskom

domu kako bi ga ispraznila i zamenila šampon neke kučke sam bojom za
kosu." Cora se nasmejala. "Njena kosa postala je narandžasta."
Devojke na snimku su se oglasile sa oohs i nasmejale.
Kendall je isključila snimak.
Posle tako neverovatnog vremena na Igrama i Kasonove izjave ljubavi,

nisam volela da me podsete na nešto tako strašno. Zašto je Kendall
pomislila da bih htela to da čujem? "Ne razumem," rekla sam.
"Rekla sam nekim devojkama iz sestrinstva šta se dogodilo sa tobom i

Corom. One imaju prijateljice u Corinom sestrinstvu koje ne mogu da je
podnesu. Nemilosrdne su i teraju svoje novakinje da ispljunu svaku tajnu
koju imaju pre nego što ih prime u sestrinstvo. I snimaju ih."
"Da, ali mi znamo da je Cora to uradila," rekla sam.
"Da, ali nismo povezali da je uključila i požarni alarm."
Nije mi bilo jasno kuda ide sa ovim. Bila je u pravu da nismo shvatile da je
požarni alarm bio skretanje pažnje dok je Cora zamenjivala šampon. Ali, i
dalje nisam razumela zašto je to bila dobra stvar.
"Aktiviranje požarnog alarma je prekršaj," dodao je Thayer sa sofe na kojoj

je igrao video igrice.
"Kazna je hiljadu dolara ili godinu dana zatvora."
Uzbuđenje je bljesnulo u Kendallinim očima. "Baš tako."
"Kako ti to znaš?" upitao je Kason Thayera.
"Sa časa prava."
"Ti obično preskačeš taj čas." rekao je Thayer.
"Ali ne i tog dana," rekao je on. "Navodno, aktiviranje alarma se tako
285
visoko kažnjava, jer se vatrogasci lažnim alarmima odvlače od stvarnih

požara. Tako da nije samo zločin, već i prava usrana stvar."
Spoznaja me je pogodila i oči su mi se uprle u Kasona. "O, moj Bože."
"Šta?", upitao je. "Hoćeš da Cora ide u zatvor?"
Odmahnula sam glavom, ne mareći šta će se njoj dogoditi. "Kada bi njen

tata znao da imamo taj snimak i da možemo da ga odnesemo u policiju u
bilo kom trenutku, želeo bi da nas ućutka."
"Da," rekao je Kason, ali ton njegovog glasa i zbunjenost u očima rekli su
mi da još nije u potpunosti shvatao.
"Ponudiće bilo šta da nas ućutka," objasnila sam.
Oči su mu se raširile. "Kao da raskine ugovor sa mnom."
"Sveto sranje," rekao je, pre nego što je pogledao u Kendall. "Upravo sada
bih te zagrlio da ne mislim da bi me moja devojka povredila."
Kendall i ja smo se nasmejale kada me je Kason podigao u naručje i

zavrteo. "Kincaid. Dolazim!"
Nasmejala sam se njegovom uzbuđenju i spoznaji da neće više biti

zaglavljen u lošoj situaciji zbog nečega što sam ja uradila.
"Ovo je samo početak, Shay," uveravao me. "Sa Kincaidom, proputovaćemo

svetom zajedno i napuniti tu narukvicu."
"Obećavaš?"
Spustio je usne na moje, i to je bilo jedino obećanje koje mi je trebalo.
286
EPILOG
Kason
Shay je ležala u toplesu na stomaku dok je Mack, tatu umetnik kod

koga sam u prošlosti dolazio, pritiskao pištolj za mastilo u njena leđa.
Dogovorio sam se sa Mackom da joj uradi tetovažu, jer je bio krupan stariji
tip. Nije bilo šansi da pustim nekog mlađeg momka da dodirne moju
devojku. Shay je bila pravi vojnik, ležeći na jednom mestu u salonu za
tetoviranje duže od dva sata. I, nije zaplakala. Nijednom.
"Kako izgleda?" upitala je po stoti put.
Sa svog mesta iza nje, shvatio sam da ožiljak na njenim leđima gotovo da
nije ni postojao, sada kad je Mack radio na njemu. Iako je bilo zajebano
tetovirati preko ožiljaka, Mack se nije trudio da ga celog sakrije. Koristio ga
je kao stabljiku, vukući male nežne cvetove sa njega. Nisam bio tip sa
bujnom maštom. Ali, čak ni ja nisam mogao da zanemarim simboliku
svega toga. Nešto tako ružno-i urađeno sa tako ružnog mesta-pretvaralo se
u nešto tako lepo. "Izgleda neverovatno. Jedva čekam da vidiš."
Nasmešila se i toplina se raširila mojim grudima. Više se smejala ovih dana.

Bila je veselija. Srećnija. I sa Corom koja se prebacila na drugi koledž, Shay
više nije imala zbog čega da brine. Više se niko nikada neće kačiti s njom.
"Moraćeš da se vratiš da osenčim sve cvetove," objasnio je Mack.
"Da li ćeš moći to da podneseš?" upitao sam Shay.
"Mislim da zaboravljaš s kim razgovaraš," rekla je.
"Nikad." Nasmejao bih se da nisam zurio u ostatke ožiljaka na njenim

leđima. Znao sam da je izdržala mnogo gore. I malo po malo, otkrivala je
sve više i svom životu u toj prikolici. Nikada je nisam pritiskao. Uvek sam
joj ostavljao na volju da mi se otvori kad i koliko to bude želela. Takođe je
287
nisam pritiskao da se vidi sa ocem dok je bio na rehabilitaciji. Čula se sa

njim, govoreći vrlo malo dok je slušala šta je imao da joj kaže. Činilo mi se
daje planirala da ga drži podalje od sebe, uprkos njegovom uspehu na
lečenju. I ako je to bilo ono što joj je trebalo da bi krenula dalje i živela
zdravim životom, onda sam je podržavao svim srcem.
Iskreno, nisam verovao sebi da neću nokautirati kučkinog sina ako bih ga
ikad sreo. Zato sam se nadao da taj dan neće nikada doći. Osim toga, sada
je imala moju porodicu, i oni su je voleli kao svoju.
"Predomislio si se oko svoje tetovaže?" upitala je iz stolice za tetoviranje.
"Ja mislim da ti zaboravljaš s kim razgovaraš," rekao sam.
"Nikad."
Nasmejao sam se podižući ruku i uvijajući je pokazao joj poslednje prazno

mesto na mom bicepsu. "Staviću jedan od tvojih cvetova ovde."
Nasmešila se, i znao sam da dolazi sa mesta zadovoljstva i sigurnosti. Nije

se brinula da ću ustati i ostaviti je. Znala je da je ovo između nas prava
stvar. Trudio sam se da joj dokažem sa svime što sam rekao i svime što sam
uradio-otuda isti cvet na ruci koji ću uraditi kad njena tetovaža bude
završena. Uživao sam da joj pružam takve stvari, jer sam znao da joj
mnogo znače.
Ali, ono što nije shvatila-ono što verovatno nikad neće shvatiti-da je njena
ljubav prema meni bio najbolji poklon koji je mogla ikad da mi da. Bio sam
sebičan kreten kad smo se sreli i nekako je pogledala mimo svih mojih
indiskrecija i dala mi šansu. Jebeno hvala. Tako da, ako bi me neko pitao šta
me je privuklo Shay, rekao bih mu da je bilo obrnuto. Šta je Shay privuklo
meni? Onda bi mu rekao da to nije bio njen drzak stav ili štreberske naočare
ili njene pletenice zbog kojih sam se zaljubio u nju. Rekao bih mu isto što
sam rekao i njoj na Igrama. Bilo je nešto u njoj što me je činilo boljim
čovekom. Možda sve kroz šta je prošla i još uvek bila na vrhu. Možda način
na koji me je postavila na moje mesto. Možda njena odlučnost da ne
288
poklekne pred izazovom. Ili možda...samo način na koji sam se osećaj kada
mi se osmehne.
Bez obzira šta nas je spojilo, znao sam sigurno da ne postoji ništa na ovom
svetu što ne bih uradio za Shay Miller.
Prevod je radila naša draga i neponovljiva alex,

hvala ti draga!
Obrada: ljilja
Hvala i vama drage naše što nas pratite
Moj kutak tim
289

Moj Kutak - Nešto U Tebi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moj Kutak - Nešto U Tebi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Moj kutak Nešto u tebi

Požurila sam niz hodnik trećeg sprata, vukući za sobom veliki

"Ummmf," uzviknula sam kada je kutija iz moje ruke poletela u vazduh,

"Pazi," rekla je devojka sa kojom sam se sudarila nastavljajući da se kreće

Zagledala sam se u nju, dok je vrckala bokovima u prekratkom šorcu,

Kao da mi čita misli, bacila je pogled preko ramena na delić sekunde.

"Gubitnica," promrmljala je nestajući u sobi desno.

Gurnula sam naočare na nos, samo da bi ponovo skliznule sa njega kada

sam ih vratila u kutiju, ponižena što su me dva trofeja učinila tako

Podigla sam pogled i ugledala lepu brinetu sa roditeljima, kako pokušava

"Izvini," promrmljala sam i gurnula svoje stvari u stranu da bi mogli da

"Treba li ti pomoć?" otac me je upitao sa sažaljenjem u očima.

Spustila sam glavu i promrmljala, "Ne, hvala."

Nisu insistirali da mi pomognu i krenuli su prema devojčinoj sobi dok sam

Ustala sam sa kutijom u ruci i pretražujući brojeve ugledala sobu 333 na

"Hej," rekao je tata sa osmehom kada me je primetio kako stojim.

Pogled joj se smekšao. "Shay?"

"Šta se tamo dogodilo?" upitala je Kendallina mama. "Popustila ti je kutija?"

"To se desi kao upotrebiš karton," slagala sam.

Pogledala je moju kutiju i kontejner. "Želiš li da ti pomognemo sa ostalim

Pocrvenela sam. "Ovo je sve što imam."

"Nemam mnogo stvari. Treba mi vrlo malo da preživim," nastavila sam,

Kendallin tata se nasmešio. "Sve vreme govorim Kendall da je manje više."

Kendall je zakolutala očima na svog tatu, a onda pogledala u mene. "Drago

"Kendall je rekla da si iz Colorada," rekla je njena majka raspakujući

"Trideset minuta odavde."

"Želela si da ostaneš blizu kuće?" upitao je njen tata.

Ne. "Zapravo sam dobila punu stipendiju, pa je bio logičan izbor."

"Punu stipendiju?" upitala je Kendall. "Nisam to znala. Koji je tvoj glavni

Oči su joj se raširile. "Znači, moći ćeš da mi pomogneš u mojim naučnim

"Osećam početak velikog prijateljstva," rekao je njen tata.

Osetila sam olakšanje koje mi je govorilo-uprkos nepristojnom devojčinom

Pesma se završila i smeh je proleteo kroz zid. Odahnula sam sa olakšanjem

znajući da smeh mogu da podnesem. Ali, poznati zvuk basa prebrzo se

Izvukla sam noge ispod toplog pokrivača i izašla u hodnik odlazeći do

Vrata su se otvorila i plavuša sa kojom sam se sudarila ranije danas stajala

"Nadala sam se da ćeš moći da utišaš muziku. Imam časove u sedam

Trgla sam se. "Ne?"

Pogledala sam u svoj izbor pidžame. "Da."

Prasnula je u smeh. "O. Moj. Bože."

Njegove plave oči zagledale su se u moju crvenu pidžamu-kombinezon.

"Samo treba da utišate muziku," rekla sam mu, nadajući se njegovom

"Ovo je koledž, Malena," rekao je.

Udahnula sam. "Malena?"

"Ako cipela odgovara," progunđala sam, "nazvala bih vas bezobraznim

"Da li nas je upravo nazvala kretenima?" upitala je zla devojka.

Stajala sam u praznom hodniku. Obrazi su mi pulsirali od vreline. Kako

Ali, radili su.

Ako je moj čas u sedam sati ujutro iz kalkulacija govorio o strogosti

Glava mi se trznula na desno.

Zli momak iz susedne sobe kliznuo je u stolicu pored mene za mojim

Uprkos njegovom oštrom, ledenom mirisu koji se širio mojim čulima,

"U redu, dame i gospodo," profesor Raymond je rekao ulazeći u učionicu i

Nasmejala sam se dok je nekoliko studenata brzo izlazilo.

"Vidimo se u sredu," izjavio je profesor Raymond isključujući svoju

Podigao je pogled sa telefona. Bio je mlađi nego što mi se učinilo sa mog

"Ja sam Shay Miller."

Osmeh mu se raširio licem. "Vi ste gospođica Miller?"

Klimnula sam glavom.

"Mike Wilson me je zvao u vezi sa Vama."

"Rekao je da biste voleli da volontirate, možda u laboratoriji ili tako nešto,"

"Da! Moj san je da radim na istraživanju. Čak ću i čistiti podove ako to

Nasmejao se. "Imamo osoblje koje to radi."