CONTAGION BAD TEACHER

POJAM I VRSTE BERZI Berza je proctor na kome se trguje dugorocnim finansijkim instrumentima. Danas je to visoko organizovana institucija finansijskog karaktera sa specificnim oblikom inkorporacije, u vlasnistvu drzave ili ucesnika u berzanskoj trgovini. Toliko je institucija sa javnim ovlascenjima I moze donositi obligatorna pravila berzanske trgovine. Trgovinski poslovi koji bi se mogli nazvati berzanskim mnogo su stariji od samih berzi. Tesko bi danas bilo moguce podvuci jasno razgranicenje izmedju perioda, kada se trgovalo robom preko hartija-robnih dokumenat I perioda. Izmedju berzi hartija od vrednosti I robnih brzi stoje mesovite ili opste berze, na kojima se trguje I hartijama od vrednosti I robom. Imajuci u vidu frekvencije promena, trziste hartija od vrednosti moze biti diskontinualno ili call trziste gde se nalozi izvrsavaju simultano jer su malog obima, zatim imamo kontinualno I kombinovano trziste. U pogledu geografske konsolidovanosti razlikuju se geografski konsolidovana trzista koja omogucavaju zakljucenje transakcija iz celog sveta u okviru jedne zemlje I geografski fragmentirana trzista u kojima posrednici posluju na velikom broju trzista. Ali postoji I celi niz trzista na kojima se ne razmenjuje osnovna roba ili sama hartija od vrednosti vec instrumenti izvedeni na temelju osnovne robe ili hartije od vrednosti.

OPCIJSKI UGOVOR Opcija je termin koji su teoriji finansijskog trzista oznacava citav niz pojmova. U svim slucajvema u kojima se pojavljuje opcija, korisnik opcije moze iskoristit pravo koje mu ona daje, ali to je osnova opcije, jer korisnik moze odustati od koriscenja tog prava. Odluka ce zavisiti od procene odnosa rizika I prinosa koji koriscenje opcije predpostavlja , ukljucujuci I cenu same opcije. Danas se opcijama trguje na velikom broju terminskih trzista, I one kao oblik derivate imaju razlicitu osnovu-proizvode ili finans instrumente na koje daju pravo prodaje tj kupovine. Ugovor koji daje pravo na kupovinu finansijskog instrumenta naziva se opcija kupovine ili kol opcija, a ugovor koji daje pravo na prodaju opcija prodaje ili put opcija. Sledeci pravila obligacionog prava u berzanskoj trgovini , uvek je pravo na strain kupca a obaveza na strain prodavca. Kupac I prodavac opcije imaju suprotna ocekivanja u pogledu kretanja cena datog berzanskog instrumenta I stoga izvode svoje funkcije u ugovoru o opciji . Kupac kol opcije ocekuje skori rast cena dok prodavac iste opcije ocekuje pad cena ili njihovu postojanost. Ono sto je ocigledno je da su kupac I prodavac opcija u neravnopravnom polozaju, dok kupac opcije moze ostvariti neogranicen profit ako se cene akcije krecu u pravcu koji je on ocekivao ili minimalni gubitak za iznos premije koju je platio da bi stekao pravo opcije. A prodavac opcije ima limitirani profit tj sumu premije koju kupci placaju za kupovinu prava opcije I neograniceni gubitak ukoliko cena akcije ima neocekivani smer. Strategije koriscenja opcije mogu biti osnovne I slozene, prve ukljucuju prostu kupovinu/prodaju opcija kupovine I prodaje dok druge kombinaciju vise razlicitih vrsta opcija I kombinaciju opcija I akcija.

BEOGRADSKA BERZA Osnovana je 1894 godine a prve transakcije su obavljene 1895. Nakon prekida sa radom ponovo pocinje 89 god prvo kao Jugoslovensko trziste kapitala a zatim kao Beogradska berza. Clanovi beogradske berze su berzanski posrednici, brokeri I dileri cija se sedista nalaze u svim vecim gradovima srbije. Metodi

preovladjujuce cene su predvijeni na beogradskoj berzi za trgovanje akcijama kao I metod minimalne cene rezervisan za akcije iz portfelja Akcijskog fonda. Broker je posrednik na berzi u trgovanju hartijama od vrednosti, I on je strucan I osposobljen da nastupa na finans trzistu I da koristi BELEX system. Broker na osnovu naloga kupuje I prodaje hartije od vrednosti.Iako brokeri nekada daju licna misljenja I savete oko kupovine I prodaje ipak je odluka na kupcu koji daje nalog. Beogradska berza ne moze zakazati trgovanje akcijama dok ne dobije svu potrebnu dokumentaciju. Preduslov za prijem u slobodno berzansko trziste je prospect kao I zahtev za ukljucivanje u trziste. Prospekt sadrzi osnovne podatke o poslovanju preduzeca I mora biti overen od strane uprave, jer ono odgovara za istinitost podataka. Celokupan put od pocetka do kraja trgovanja akcijama prolazi kroz beogradsku berzu. On ace pre svega da prikupi I obradi dokumentaciju koja joj je dostavljena da bi se zakazalo trgovanje njihovim akcijama. Trgovanje akcijama se obavlja po strogim pravilima, u okviru elektronskog sistema za trgovanje BELEX. Ova aplikacija omogucava trgovanja skoro svim trzisnim materijalima I metodama koji su definisani u pravilnicima berze. Nakon zavrsetka trgovanja brokeri dobijaju exporte podataka o nalozima I sklopljenim transakcijama, koji im koriste kako bi u svojim Back Office aplikacijama obradili svoj trgovacki dan.

BERZANSKO POSLOVANJE Zbog specificnog nacina organizovanja I poslovanja berze, kao nerazdvojni deo trzista I trzisne privrede, predstavljaju veoma znacajan segment od cijeg rada zavisi efikasnost citavog trzista tj citave trzisne privrede. Berze se cesto u literaturi nazivaju trzista nad trzistima, pre svega zbog sigurnosti u poslovanju, brzine kojom se obavljaju radovi na berzama, realnosti cena I kurseva koji se tamo formiraju, ogromnog kapaciteta trzista. U zemljama sa razvijenom trzisnom ekonomijom berza predstavlja javno dobro. Dok putevima cirkulisu robe I putnici, dotle berzom cirkulise capital, tj hartije od vrednosti. Cirkulacija kapitala je od neprofitabilnih investicija ka profitabilnim, sa osnovnim ciljem da se uveca kapital. Ovo kretanje kapitala omogucava da se otvaraju nova radna mesta. Vazno je napomenuti da sama berza ne poseduje hartije od vrednosti sa kojima trguje, ona sama ne prodaje niti kupuje hartije od vrednosti koje us predmet trgovine, a I ne utvrdjuje cene hartija od vrednosti vec se one formiraju na osnovu odnosa ponude I traznje.

LONDONSKA BERZA Kroz vise od 150 godina uprava berze se nalazila u rukama dvaju tela: Board of trustees and managers, koje je bilo zaduzeno vodjenje berze kao kompanije I za zastitu intersa njegovih akcionara I Committee for general purposes koje je bilo zaduzeno za upravljanje I nadgledanje berzanskog poslovanja. Tako je bilo sve do 1945 kada su oba tela zamenjena Savetom berze. Savet berze ima 36 clanova, od kojih se 35 birjau izmedju clanova a 36ti je drzavni mesetar koji predstavlja banku engleske. On je po polozaju clan saveta ali nema pravo glasa. Trecina saveta se menja svake godine ali se isti mogu ponovo izabrati, kao I predsednik I dva potpredsednika koji se takodje menjaju svake godine. Savet iz svojih clanova bira I obrazuje Komitete koji se bave poslovima uvodjenja novih hartija od vrednosti na berzu, primanjem u clanstvo, odredjivanje mesetarine. Predsednik I potpredsednici za svoj posao ne dobijaju platu. Savet se u punom sastavu sastaje svake sedmice I prima izvestaje komiteta. Drzava ni na koji nacin ne kontrolise interne operacije berze. Berza se sastoji od 4600 pojedniacnih clanova. Svaki od njih je punopravni clan, I svi oni su grupisani u 400 kompanija od kojih su 27 jobberi. Jedinstvena karakteristika berze je vaznost trzista dzavnih obveznica, koje cine 30% nominalne vrednosti svih hartija od vrednosti koje kotiraju I

50% ukupne vrednosti jer u velikoj britaniji drzavnim dugom upravlja bank of England preko drzavnog mesetara na parketu berze. Posebna paznja se posvecuje uvodjenju novih hartija od vrednosti na berzansko trziste. Za to postoje tri osnovna nacina: 1 uvodjenje kad je hartija od vrednosti vec poznata I rasprostranjena kod imaoca, 2 ponude na prodaju kada emitentsko preduzece za racun kompanije nudi deonice na javni upis I 3 plasiranje je dozvoljeno u slucaju malih emisija kada se ne ocekuje da ce ukupna vrednost akcija premasiti odredjen iznos. BROKERI I DILERI Svi berzanski posrednici se mogu podeliti na brokere I dilere. Brokeri posluju ime I za racun klijenta dok dileri mogu poslovati I u svoje ime I za svoj racun. Kljucni trgovci na organizovanim trzistima, koji su uvek spremin da kupuju aktivu u celim lotovima po cenam koje su javno kotirali. Javnim isticanjem cena I spremnoscu da kupuju ili prodaju po njima, market mejkeri deluju na stabilizovanje trzista. \market mejkeri su registrovani kod Nacionalne asocijacij dilera I zato se nazivju Registrovani market mejkeri. Dileri se pojavljuju kao berzanski posrednici ali I kao ovlasceni maloprodavci za promet odredjenih marki proizvoda. Na berze dileri su jedna od najvaznijih kategorija ovlascenih porednika na berze. Na berze nastupaju kao principali, sto znaci da trguju u svoje ime I za svoj racun, sto ujedno znaci da sami snose rizik. Kada kupuju od dilera, klijenti dobijaju aktivu iz portofolija samog dilera. Dileri posluju kao market mejkeri na berze I imaju zaduzenje da odrzavaju stabilnost trzista. Na SAD berzama se srecu kao registrovani konkurentski trgovci. Ova kategorija posrednika je oslobodjena placanja provizije na berze ali ima obavezu da 7590 svog prometa ostvari stabilizujuci trziste. Vecina dilera obavlja I brokerske poslove za svoje klijente. U maloprodaji se dileri javljaju kao ovlasceni trgovci na malo za prodaju roba pod odredjenom markom.