Sadržaj:

1. Obezbeđenje ugovora
2. Kapara kao sredstvo obezbeđenja
3. Funkcije kapare
4. Avans
5. Kapara i avans u praksi
6. Pravna dejstva kapare
7. Problemi u praksi

OBEZBEĐENJE UGOVORA

Ugovori se zaključuju sa ciljem potpunog ispunjenja ugovornih obaveza. Upravo radi potpunog
izvršenja ugovora predviđena su i odgovarajuća sredstva obezbeđenja, koja se mogu podeliti na
stvarna (kapara, kaucija, zaloga i hipoteka) i lična (ugovorna kazna, jemstvo, odustanica i
solidarnost dužnika) sredstva obezbeđenja.

Kod stvarnih sredstava, suština je u tome da poverilac stiče neko stvarno pravo na dužnikovoj
stvari, te ukoliko dužnik ne izmiri svoju obavezu o dospelosti, poverilac se iz te stvari može
namiriti.

KAPARA KAO SREDSTVO OBEZBEĐENJA

Kapara kao stvarno sredstvo obezbeđenja podrazumeva predaju određenog iznosa novca ili
drugih zamenljivih stvari jedne strane u pravnom poslu drugoj, radi obezbeđenja i ispunjenja
ugovornih obaveza ali i predstavlja znak da je ugovor zaključen. Osnovno obeležje kapare jeste
da se predaje u trenutku zaključenja ugovora. Kada je za zaključenje ugovora predviđeno
davanje kapare, ugovor se smatra zaključenim tek kada kapara bude predata. Sama kapara se
daje na osnovu ugovora o kapari i neophodno je da strane izričito ugovore da će predati iznos
predstavljati kaparu. Dakle, kapara se ne pretpostavlja već upravo suprotno, ukoliko nije izričito
ugovorena, ono što je jedna strana dala drugoj pre zaključenja ugovora ima se smatrati
avansnim davanjem.

FUNKCIJE KAPARE
Funkcije kapare su višestruke: ona je znak da je ugovor zaključen, predstavlja sredstvo
obezbeđenja ispunjenja ugovora, njome se vrši svojevrstan vid psihološkog pritiska na davaoca
kapare da svoju obavezu ispuni kako mu kapara ne bi propala ali i na primaoca kako ne bi vratio
dvostruki iznos kapare i može imati i značenje delimičnog ispunjenja ugovorne obaveze. Takođe,
ukoliko je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, to pravo će imati svaka
ugovornica uz primenu pravila: ukoliko odustane davalac kapare, on je i gubi, a ukoliko odustane
primalac kapare, dužan je vratiti je u dvostrukom iznosu. Na taj način kapara ima i funkciju
odustanice, te se, donekle, može smatrati i ličnim sredstvom obezbeđenja.

AVANS
Avans je suma novca ili određena količina zamenljivih stvari koju jedna ugovorna strana predaje
drugoj unapred ili prilikom zaključenja ugovora. Avans, dakle, predstavlja svojevrsno akontaciono
davanje koje se može smatrati i prevremenim i delimičnim ispunjenjem obaveze. Njegova
funkcija jeste da podstakne davaoca na izvršenje svoje obaveze.

Značajna razlika u odnosu na kaparu jeste to da avans ne predstavlja sredstvo obezbeđenja

izvršenja ugovorne obaveze. Takođe, nema tako rigorozno dejstvo kao kapara jer ukoliko strana
koja je dala avans odustane od od ispunjenja svoje obaveze, uračunaće se u izvšenje obaveze
davaoca ili u naknadu štete. S druge strane, ukoliko primalac avansa ne ispuni svoju obavezu,
davalac će imati pravo na povraćaj datog avansa u jednostrukom iznosu i to po osnovu
neosnovanog obogaćenja.

KAPARA I AVANS U PRAKSI

Kada se sagleda suština ova dva davanja, dolazi se do problema koji se često javljaju u praksi.

Kapara je znak da će ugovor biti izvršen, a ne da će tek biti zaključen. Probem koji kapara
najčešće zadaje u praksi jeste taj da strane u pravnom poslu kaparu shvataju ne kao znak da će
ugovor biti izvršen već, pogrešno, kao znak da će ugovor biti zaključen. Na taj način, davanje
koje stranke imenuju kao kaparu može predstavljati jedino avans odnosno, neimenovano
davanje ali ne i kaparu. Cilj kapare je obezbeđenje izvršenja, što podrazumeva da je ugovor već
zaključen da bi se mogao izvršiti. Suprotno, ne može se obezbediti ugovor koji nije ni zaključen,
te iz tog razloga svako prethodno davanje ne može predstavljati kaparu. Iz ovoga prizlazi
jednostavan i logičan princip: zaključenje ugovora-davanje kapare-izvršenje ugovora.

Odnos kapare i glavnog ugovora. Ugovor o kapari (bez obzira na to da li je u glavnom ugovoru
predviđen kao klauzula o kapari ili postoji kao poseban ugovor) je sporedni, akcesorni ugovor u
odnosu na samostalni, glavni ugovor čijem obezbeđenju služi. Sledi da dejstvo ugovora o kapari
nastupa samo ukoliko je pravovaljan i punovažan glavni ugovor. Dakle, ukoliko glavni ugovor ne
ispunjava sve zakonom propisane uslove, neće biti pravovaljan ni ugovor o kapari, odnosno
sama kapara će biti bez pravnog dejstva. Tipičan primer ugovora i samim tim i kapare bez
dejstva jeste ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji ne ispunjava zakonom propisanu formu
(potpisi ugovarača nisu overeni u sudu):
„Predugovor koji je zaključen u pismenoj formi a koji nije overen kod suda, smatra se da nije ni
nastao. To je izričito predviđeno odredbama člana 4. st. 2. i 3. Zakona o prometu nepokretnosti.
Prema navedenoj zakonskoj odredbi, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pismenoj
formi, a potpisi ugovorača overavaju od strane suda. Prema odredbi člana 45. ZOO predugovor
je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor. Propisi o
formi glavnog ugovora važe i za predugovor ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora.
S obzirom da predugovor nije overen kod suda onda nije ni nastao pa se izvršena isplata ne
može smatrati kaparom. Kapara je akcesoran, sporedan ugovor, i ne može egzistirati bez
postojanja glavnog ugovora odnosno glavne obaveze. Otuda se izvršena isplata jedino može
tumačiti kao isplata dela kupoprodajne cene. Kako do zaključenja glavnog ugovora nije došlo,
osnov za isplatu se nije ostvario, pa su tuženi u smislu člana 210. ZOO, u obavezi da primljeni
iznos vrate tužilji u obimu propisanom odredbom člana 214. ZOO." (Presuda Vrhovnog suda
Srbije, Rev. 3104/2004 od 7.4.2005. godine); „Ništavost ugovora o prodaji nepokretnosti prenosi
se i na akcesorni ugovor, tj. ugovor o kapari. Pravo na povraćaj odnosno zadržavanje kapare
vezano je za pravnu valjanost osnovnog pravnog posla tj. ugovora o prodaji nepokretnosti.
Obzirom da ugovor o prodaji nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo, tuženi je u obavezi da
tužiocu vrati datu kaparu" (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 802/2005 od 31.3.2005. godine).

Momenat davanja kapare. Zakon o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) predviđa da se kapara
daje u trenutku zaključenja ugovora. Tako se, na primer, kod ugovora o kupoprodaji
nepokretnosti kod kojeg se zahteva stroža forma (pismena forma i overa potpisa ugovarača pred
sudom) kapara daje u momentu overe ugovora. Dakle, svako davanje izvršeno pre nego se
ispune uslovi za zključenje ugovora se ni u kom slučaju ne može smatrati kaparom, pa sve i da
su same stranke to davanje imenovale kao kaparu. Naravno, negativne posledice su neminovne.
Ukoliko je određeni iznos novca dat pre zaključenja ugovora, a do zaključenja ugovora i ne dođe,
 strana čije je pravo povređeno neće moći u sudskom postupku zahtevati da joj se vrati dvostruki
iznos kapare odnosno, neće moći da primljeni iznos zadrži, jer se tako unapred dat iznos novca
ne može smatrati kaparom i svako ima vratiti ono što je dao po pravilima sticanja bez osnova:
„Pošto predugovori o kupoprodaji stana nisu overeni od nadležnog organa, ne mogu proizvoditi
pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, pa se u reviziji neosnovano navodi da tuženi
nisu dužni da primljeni iznos vrate. Tačno je da je članom 454 Zakona o obligacionim odnosima
predviđeno da se ugovor o kupoprodaji zaključuje u pismenoj formi. Međutim, ovo je opšti propis,
a on ima slabiju pravnu snagu od posebnog propisa iz člana 4 Zakona o prometu nepokretnosti
po kome ugovor o prometu nepokretnosti mora biti i overen od nadležnog organa. Bez overe
nema ugovora, a kad nema ugovora, nema ni kapare koja nastaje u trenutku zaključenja
ugovora. Čim nema kapare, postoji obaveza vraćanja primljenih iznosa." (Rešenje Vrhovnog
suda Srbije, Rev. 3990/01 od 27.9.2001. godine)

PRAVNA DEJSTVA KAPARE

Pravna dejstva kapare zavise od toga da li su obaveze koje su predviđene ugovorom i čije
ispunjenje kapara obezbeđuje već ispunjenje ili nisu kao i od toga na čijoj je strani krivica za
delimično ispunjenje ili neispunjenje ugovornih obaveza, ali se dejstva svode na slučajeve
neizvršenja ugovora i delimičnog izvršenja:
 Kapara se vraća ili uračunava ukoliko je to moguće, ukoliko obe strane ispune svoje obaveze;
 Ukoliko dođe do prestanka glavnog ugovora, prestaje i ugovor o kapari;
 Ukoliko dođe do sporazumnog raskida glavnog ugovora, pri čemu obe strane ne ispune svoje
obaveze, kapara se vraća;
 Ukoliko dođe do delimičnog ispunjenja obaveze, odredbe člana 81 ZOO predviđaju sledeće:
„(1) U slučaju delimičnog ispunjenja obaveze, poverilac ne može zadržati kaparu, nego može
tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja, ili tražiti naknadu štete zbog
nepotpunog ispunjenja, ali se u oba slučaja kapara uračunava u naknadu.
(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je primio kao delimično ispunjenje, on može birati
između ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge.“
 za slučajeve neizvršenja ugovora, odredbe člana 81 ZOO propisuju:
„(1) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana može po
svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu
uračunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.
(2) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može,
po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje
kapare, ili tržiti vraćanje udvojene kapare.
(3) U svakom slučaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu
štete koju trpi zbog zadocnjenja.
(4) Sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.“

PROBLEMI U PRAKSI
Navedeni problemi i nedoumice se najčešće javljaju kod kupoprodaje ili zakupa nepokretnosti
posredstvom agencija. Agencije najčešće stranama dostavljaju priznanice o kapari, u kojima je
predviđeno da će se ugovor zaključiti u roku od nekoliko dana. Na ovaj način agencije
onemogućavaju ugovorne strane da kasnije eventualne povrede svojih prava od strane
nesavesnog ugovarača na adekvatan način sankcionišu pred sudom. Zato, u ovakvim
situacijama, da bi se izbegle negativne posledice, agencijama treba skrenuti pažnju na gore
navedeno, te zahtevati da se davanje pre zaključenja označi avansom, a davanje nakon
zaključenja ugovora kaparom.