Prof dr.

Branislav Malagurski
OBLIGACIONO
PRAVO
OBLIGACIONO PRAVO
Obligaciono pravo je deo graanskog prava kojim se
ureuju pravni odnosi dugovaranja i potraivanja. Ono
izuava nastanak, dejstva i prestanak obligacija.
Terminom "obligaciono pravo" oznaavaju se dve
razliite pojave:
- Jedna grana u optem sistemu pozitivnog prava
- Pravna nauka (teorija) koja se bavi naunom
obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te
odnose reguliu.
Kao grana u optem sistemu pozitivnog prava
obligaciono pravo je skup optih pravnih normi
kojima se ureuju obligacioni odnosi.
Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu
graanskopravnih odnosa izmeu odreenih lica koja
su jedno drugom obavezna na odreeno ponaanje.

OBLIGACIONO PRAVO
Za razliku od drugih delova graanskog prava (koji
se bave pravnim regulisanjem steenih imovinskih
vrednosti), obligaciono pravo je posveeno pravnom
regulisanju prometa imovinskih vrednosti pravnim
odnosima u nastajanju.
Obligaciono pravo je pravo prometa stvari -
roba i usluga (sadri pravila o prenosu odreenih
dobara, stvari ili usluga iz imovine jednog u imovinu
drugog lica).
Pravna doktrina razlikuje:
Obligaciono pravo u objektivnom smislu i
Obligaciono pravo u subjektivnom smislu.

OBLIGACIONO PRAVO
Predmet obligacionog prava su obligacioni
odnosi prava i obaveze koje proizilaze iz
odnosa poverioca i dunika.
Znaaj obligacionog prava je uslovljen velikim
znaajem obligacionih odnosa.
Na veliki znaaj obligacionih odnosa ukazuje:
- injenica da su obligacioni odnosi najei pravni
odnosi meu ljudima
- Uloga obligacionih odnosa odreena funkcijom
koju imaju u drutvu
Preko obligacionih odnosa se obavlja cirkulacija (promet) dobara i
prava povodom njih u drutvu, odnosno prenoenje dobara i prava
povodom njih izmeu subjekata.


OBLIGACIONO PRAVO
Obligacioni odnosi predstavljaju pravnu formu
pravno sredstvo koje omoguuje obavljanje
ekonomskog i pravnog prometa.

Znaaj obligacionog prava proizilazi i iz njegovog
znaaja kao naune discipline.
Obligaciono pravo (koje sadri veoma apstraktne
pravne kategorije i principe) stalno se razvijalo.
Razvoj obligacionog prava nije ni do danas
zavren posledica injenice da je ono odraz i
saputnik drugih drutvenih pojava podlonih
stalnim promenama.


OBLIGACIONO PRAVO
Preobraaj obligacionog prava posebno je vidljiv u
njegovom posebnom delu:
Razvijeniji i raznovrsniji drutveni odnosi uslovljavali su nastanak novih
tipova ugovora,
Stari tipovi ugovora iezavali su sa nestankom odnosa koji su ih
izazvali.

Obligaciono pravo je relativno najstabilniji deo
graanskog prava (manje je od ostalih podlono
promenama).
U kontekstu odnosa obligacionog prava i drugih srodnih
grana prava, od posebnog je znaaja odnos izmeu:
Obligacionog i stvarnog prava
Obligacionog i naslednog prava
Obligacionog i porodinog prava.


OBLIGACIONO PRAVO
Odnos obligacionog prava prema drugim srodnim
granama prava (stvarno, nasledno i porodino)
karakteriu odreene slinosti i razlike.

Odnos obligacionog i stvarnog prava
slinosti i razlike

o Slinosti:
- Imovinska prava
- Povreda istih se otklanja putem tete (budui da je re o
pravima koja se mogu izraziti u novcu).

OBLIGACIONO PRAVO
oRazlike izmeu obligacionog i stvarnog prava:
-Stvarna prava-apsolutna prava-deluju prema svima(erga omnes);
-Obligaciona prava su relativna prava i deluju samo naspram
odreenih lica (inter partes)
- Od ovog naelnog pravila postoje i izuzeci (kolektivni
ugovor, ugovor u korist treeg lica, ugovor o zakupu
nepokretnosti, paulijanska tuba).
- Stvarna prava imaju za predmet odreenu stvar;
- Obligaciona prava imaju za predmet odreenu dunikovu
radnju.
-Stvarna prava se stiu predajom stvari, odnosno upisom u
zemljine knjige katastar;
-Obligaciona prava se stiu na osnovu ugovora.
-Stvarna prava su taksativno nabrojana u zakonu;
-Obligaciona prava nisu zakonom ograniena.
-Stvarna prava se tite reivindikacionom tubom;
OBLIGACIONO PRAVO
-Obligaciona prava se tite akvilijanskom tubom tubom
za naknadu tete.
-Stvarna prava ne zastarevaju;
- Obligaciona prava zastarevaju
Odnos obligacionog i naslednog prava
slinosti i razlike

o Slinost izmeu obligacionog i naslednog
prava je u tome to se i i kod nasledno-pravnih i
kod obligaciono-pravnih odnosa radi o prelazu
imovine sa jednog na drugi subjekt.

OBLIGACIONO PRAVO
o Razlike izmeu obligacionog i
naslednog prava:
-Obligaciono pravo regulie imovinske odnose
izmeu ivih (inter vivos);
-Nasledno pravo regulie imovinske odnose za
sluaj smrti (mortis causa).

-Obligaciono pravo (po pravilu) nije vezano za
linost, prenosivo je i otuivo;
-Nasledno pravo je vezano za odreenu linost,
neprenosivo je i neotuivo.

OBLIGACIONO PRAVO
Odnos obligacionog i porodinog
prava: mnogobrojni porodino-pravni
odnosi imovinsko-pravne prirode
predstavljaju izvore obligacija
- Predbrani ili brani ugovor u kojima se reguliu
imovinski odnosi izmeu verenika i branih
partnera
- Plaanje izdravanja
- Naknada tete koja moe nastati iz srodnikih,
branih, vanbranih odnosa, itd.

OBLIGACIONO PRAVO
Obligacija je pravna veza izmeu dve strane
poverioca (creditor, aktivna strana) i dunika
(debitor, pasivna strana), na osnovu koje poverilac
ima pravo da zahteva od dunika odreeno
ponaanje, odreenu prestaciju, a ovaj je to duan
da uini. Izmeu njih postoji korelacija, koja moe da
bude dvostrana (kada su obe strane istovremeno u
ulozi poverioca, prodaja prodavac da preda stvar, a
kupac da plati cenu) i jednostrana (jedna je strana u
ulozi poverioca, naknada tete nasuprot pravu
oteenog na naknadu tete stoji obaveza tetnika
da je nadoknadi).

OBLIGACIONO PRAVO
Pojam obligacije: ui (obligacija je sinonim za re
dug trabina) i iri smisao.

U uem smislu: pravna obaveza odreenog lica
da drugom ispuni neku inidbu pravno ovlaenje
odreenog lica da zahteva od drugog neku inidbu.

U irem smislu pravni odnos izmeu dve
odreene strane na osnovu koga:
- Jedna strana (poverilac, creditor) ima ovlaenje da
zahteva od druge strane (dunik, debitor):
Odreeno davanje
Odreeno injenje ili
Uzdravanje od neega to bi inae imala pravo da ini; a
- Druga strana (dunik, debitor) je duna da to ispuni.

OBLIGACIONO PRAVO
Obligaciju karakteriu sledee osobine:
- Obligacija je pravni odnos
Obligaciju prati odgovarajua pravna sankcija, osim u sluaju tzv.
prirodnih obligacija.
- Obligacija je odnos izmeu odreenih lica
Obligacija moe postojati samo izmeu odreenih fizikih ili pravnih
lica (dva ili vie lica).
- Obligacija je odnos sa odreenom sadrinom
Obligacija stvara prava za poverioca i obaveze za dunika (prava i
obaveze ine sadrinu obligacije prestaciju, obligacionu radnju,
inidbu).

OBLIGACIONO PRAVO
- Obligacija je odnos koji ima imovinsku
vrednost
Obligacija stvara imovinsko-pravni odnos zasnovan na
odreenoj koristi ili imovinskom interesu koji se
(neposredno ili posredno) moe izraziti u novcu, pa
makar i neadekvatno.
- Obligacija je odnos relativnog karaktera
Obligacija je odnos koji proizvodi pravna dejstva samo
izmeu odreenih lica poverioca i dunika (inter
partes).
Od relativnosti obligacije postoje i neka odstupanja.

OBLIGACIONO PRAVO
- Svaka obligacija da bi bila punovana
mora da bude:
Mogua
Nemogunost obligacije moe biti:
Objektivna i subjektivna
Poetna i naknadna
Fizika i pravna
Odreena ili odrediva
Doputena (dozvoljena).

OBLIGACIONO PRAVO
Pravne osobine obligacije su sledee:
-Obligacija je imovinskopravni odnos (veza) izmeu
poverioca i dunika i pretpostavlja da se u krajnjoj
liniji uvek moe svesti na novani ekvivalent.
-Ona nastaje, ostvaruje se ii gasi radi zadovoljenja
imovinskih interesa poverioca i dunika.
-Pravilo je da za povredu obligacije sledi neposredna
sankcija, koja se ostvaruje putem kondemnatornog
zahteva tzv. civilne obligacije. Ipak, u odnosu na
naturalne obligacije (zastareo dug) nema neposredne
sankcije.
OBLIGACIONO PRAVO
-Obligacije je pravna veza izmeu dve odreene
strane, tj dunike i poverilake strane.
Naravno, sa obe strane moe da bude i vie od
jednog lica. Pri tome postoje zajednike-deljive
obligacije (gde svako lice odgovara za svoj deo
obligacije), ali i solidarne obligacije (gde svako lice
odgovara za celokupnu obligaciju).
- Obligacija je pravna veza s odreenom sadrinom.
Sadrinu odreuje vrsta prestacije koju duguje
dunik, a potrauje poverilac (davanje, injenje,
neinjenje, trpljenje, uzdravanje). Sadrina
obligacije se razlikuje od predmeta obligacije u
teoriji, ali nema veeg praktikom znaaja. Sadrina
obligacije obuhvata njen predmet i uzrok njenog
nastanka (causa).
OBLIGACIONO PRAVO
-Obligacija je pravna veza relativne prirode, dakle
spada u relativna prava, to znai da obligacioni
odnos vezuje samo poverioca i dunika u konkretnoj
obligaciji i ima dejstvo inter partes, dok u odnosu na
trea lica obligacija ne utie ni u smislu koristi ni u
smislu tereta.
-Obligacija je pavo poverioca da od dunika trai
odreeno ponaanje. Ali to ne moe da traje
neogranieno dugo, pa je stoga obligacija podlona
zastarelosti. Ipak, neke obligacije ( na primer one
koje se upisuju u zemljine knjige) mogu da imaju i
apsolutni karakter (zakup koji se upie u zemljine
knjige).