Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet
Subotica

ISTRAŽIVAČKI RAD IZ PREDMETA

KORPORATIVNO I INVESTICIONO BANKARSTVO

TEMA: PRANJE NOVCA

Subotica, 25.04.2012.
Sadržaj

Uvod...........................................................................................................................3

1. Šta je novac i pojam pranja novca............................................................4

1.1............................................................................................................. Otkrivanje
pranja novca.......................................................................................5
1.2............................................................................................................. Izvori
ilegalno stečenog novca.....................................................................5
1.3............................................................................................................. Razlozi za
oprez u međunarodnom finansijskom poslovanju..............................6
1.4............................................................................................................. Prevare sa
finansijskim instrumentima................................................................6
1.5............................................................................................................. Pranje
novca i organizovani criminal............................................................6
1.6............................................................................................................. Faktori
koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala...............................7

2. Faze pranja novca.....................................................................................7

2.1............................................................................................................. Metode
pranja novca.......................................................................................8
2.2............................................................................................................. Načini
pranja novca.......................................................................................9
2.3............................................................................................................. Tokovi
pranja novca u svetu............................................................................9
2.4............................................................................................................. Pranje
novca u Srbiji.....................................................................................12

3. Instrumenti i sredstva za borbu protiv pranja novca................................12

3.1.............................................................................................................Institucion
alni okvir za borbu protiv pranja novca.............................................13
3.2.............................................................................................................Uprava za
sprečavanje pranja novca...................................................................13
3.3.............................................................................................................Uloga
Narodne banke Srbije u sprečavanju pranja novca i
finansiranju terorizma..............................................................................14
3.4.............................................................................................................Saradnja
Narodne banke Srbije u oblasti sprečavanja
pranja novca i finansiranja terorizma sa ostalim institucijama................15
3.5.............................................................................................................Mere za
sprečavanje pranja novca...................................................................15

4. Uloga banaka u sprečavanju pranja novca...............................................16

4.1............................................................................................................. Uslovi
poslovanja u poreskoj oazi.................................................................17
4.2............................................................................................................. Oporeziva
nje off shore biznisa...........................................................................19

2
 4.3............................................................................................................. Borba
protiv poreske oaze............................................................................20

Zaključak .................................................................................................................21

Literatura .................................................................................................................22

3
 Uvod

Pranje novca je problem međunarodnih dimenzija i jedan je od karakteristika savremenog

finansijskog sveta. Ogromna količina ilegalno stečenog novca kruži sivom ekonomijom.
Pranje novca je proces kojim se želi zametnuti trag pravog izvora nezakonito stečenog novca,
pri čemu se iskorišćava finansijski, a sve češće i nefinansijski sektor i struke. Ova pojava
karakteriše kako razvijene, tako i nerazvijene zemlje sveta. Prednost razvijenih zemalja je što
je u njima zakon jasno definisan i što je u njima veća mogućnost za kontrolu finansijskog
destrikcija. Kod nerazvijenih zemalja problem pranja novca je mnogo razvijeniji usled
nesređene ekonomske i političke situacije. Proces pranja novca obuhvata prikrivanje prave
prirode i izvora novca, pretvaranje i prenos imovine u smislu prikrivanja njenog
protivzakonitog porekla odnosno nabavku, posedovanje ili upotrebu imovine proizašle iz
kaznenog dela odnosno sudelovanje, povezanost, pokušaj pomaganja i omogućivanje
izvršenja bilo koje od navedenih radnji. Prljavim se novcem smatra svaki novac koji je stečen
kaznenim delom i sva imovina koja proizilazi iz tog novca. To znači da pranje novca bez
prethodne kriminalne aktivnosti ne postoji.

U fazi polaganja sredstava iz kriminalne delatnosti ulažu se u finansijski sistem ili se

investiraju u nekretnine i pokretnu imovinu. Glavni je cilj ubaciti novac u finansijske tokove
ili ga prebaciti izvan zemlje. Pritom perači novca izlažu svoju zaradu, stoga je ta faza s
obzirom na mogućnost detekcije prljavog novca kruncijalna. Faza polaganja je najopasnija za
kriminalca. Tada još postoji veza između novca i kriminalca. Od tog trenutka novac više nije
gotovina već se pretvara u brojke na papiru ili na ekranu.

Sledeća faza u tom procesu poznata je pod nazivom oplemenjivanje, ali se naziva i
pretresanjem ili mešanjem. U ovoj fazi perači brojnim transakcijama počinju prikrivati trag
pravog izvora novca. Legalnim transakcijama prebacuju novac na računima u zemlji i
inostranstvu i menjaju njegov oblik, upravo radi otežavanja praćenja njegovog toka. U toj se
fazi svugde postojeće off shore kompanije mogu pojaviti kao prikladno sredstvo. Krajnji cilj
prebacivanja novca jeste raspršivanje novca i pribavljanje što više papirnatih tragova kako bi
se omeo nadzor koji je u toku ili buduća istraga i na kraju se zataškalo lažno poreklo odnosno
izvor novca.

I, konačno, u fazi integracije perači integriraju svoja sredstva u ekonomiju i finansijski sistem
pa ih mešaju s dopuštenim sredstvima, čime otežavaju detekciju pravog izvora novca. Završna
faza procesa pranja novca zapravo je integracija nezakonitih sredstava koja su postala
zakonita i koja su uspešno uronjena i položena u finansijski sistem. Ta faza se ponekad zove
fazom sušenja odnosno centrifugiranja.

Cilj je, naravno, sprečiti dalji razvoj sive ekonomije i pranja novca koje je sve više uzelo
maha u našoj zemlji. Najsnažnije ispoljavanje sive ekonomije i korupcije prisutno je u
procesu tranzicije. Ovome doprinosi i to što u takvim uslovima nije moguće očekivati da se
oforme i pravno konstitutišu institucije koje bi se ovim pojavama suprotstavile.

Međutim, i u ovim razvijenim zemljama, fenomen sive ekonomije i korupcije je takođe

prisutan. Naša zemlja uključena je u tu svetsku bitku, usvojivši Zakon o sprečavanju pranja
novca, a i takođe je izabrana komisija za sprečavanje pranja novca koja se brine o
sprovođenju tog zakona.

4
 1. Šta je novac i pojam pranja novca

Novac je društveno - ekonomska i pravna kategorija koja je u svom dugom evolucionom

procesu najuže vezana za razvoj društva u celini.

Postoje razni problemi oko savremenog novca. Jedan od najvećih problema u savremenim
uslovima privređivanja je kako stvoriti novac i njime efikasno upravljati. Kvalitet finansijskih
propisa, efikasnost finansijskih institucija i svih učesnika na finansijskom tržistu moraju biti
takvi da pokrivaju sve finansijske transakcije i da budu jasni i potpuni.

Nacionalne ekonomije su sve više međusobno povezane, tako da problemi u jednoj zemlji
mogu imati brže i značajne udare na ekonomiju druge zemlje.

Postoji mnoštvo primera i problema koji su podigli velike ekonomije i koji su pretili širim
sistematskim štetama pa je tako jedan od primera Velika ekonomska kriza od 1929. godine do
1933. godine kada se javlja čitav niz kriminalnih aktivnosti kao sto su nedozvoljena trgovina,
utaja poreza, bogaćenje, a velika depresija je uz ostale posledice dovela i do pranja novca.

Pranje novca je postalo globalni problem, s obzirom da i posle velike krize pranje novca nije
prestalo vec je samo postalo prikrivenije, tj. nije se pričalo o tome.

Novac je pre svega društveno - ekonomska pojava. Prava stvaranja istog i organizacije
novčanog sistema smatra se isključivim pravom države što je usko vezano za njenu političku
suverenost. Ovo se najviše odnosi na danas dominantne oblike novca, kao sto su gotov novac
u opticaju i bankarski, tj. žiralni novac.

Mnoge države, a takođe i sve veći broj kompanija pribegava metodi pranja novca.

Pranje novca predstavlja uključivanje novca, stečenog nezakonitim transakcijama, ili

transakcijama u sivoj ekonomiji u normalne finansijske i ekonomske tokove, pod čim se
podrazumeva davanje legaliteta, nelegalno stecenoj gotovini, koja prvo uplatom na bankarski
račun prelazi u žiralni novac, a zatim iz ovog u gotovinu.

Pranje novca predstavlja i normalne ekonomske tokove novca, koji potiču od kriminalnih
aktivnosti (trgovina drogom i oružjem, krijumčarenje, pljačke, organizovani kriminal,
izbegavanje poreza, korupcija) da bi se onemogućilo otkrivanje njegovog porekla.

Treba znati da je svrha sprečavanja pranja novca onemogućiti da gotov novac, koji je stečen
protivpravno postane tzv. čist novac.

Zakon je predvideo radnje i mere za sprečavanje pranja novca i propisao ko je obavezan da ih

preduzima, kao i kazne za krivično delo (kazne zatvora od 6 meseci do 5 godina), zatim za
privredne prestupe i prekršaje. Komisija koja je nadležna za proveru transakcija neće
proveravati svaku transakciju, već će proveravati veće transakcije za koje postoji osnovana
sumnja da su u vezi sa obavljanjem nezakonite delatnosti i samo o tim transakcijama
obaveštavaće nadležne organe.

5
 1.1. Otkrivanje pranja novca

Što se tiče otkrivanja pranja novca veoma je bitno poznavati indicije koje ukazuju na
postojanje organizovanog kriminala. Oni omogućavaju da organi progona posumnjaju da se
radi o tom obliku kriminala i da saglasno tome preduzmu dalje korake.

Kriminalistička policija SR Nemačke je razradila detaljnu listu opstih indicija:

 kvalitet izvršenja dela, koje se izražava i brižljivom planiranju i stručnom obavljanju,

kao i racionalnom korišćenju profita,
 izuzetna prilagodljivost tržista,
 odnos autoriteta i podređenosti između osumnjičenih,
 konspirativni, taktički i tehnički način življenja i ponašanja delikvenata,
 zaštita osumnjičenog od kriminalističke obrade i pokretanja krivičnog postupka
(vezama, mitom),
 ulaganje velikih suma novca za skupe advokate, iako je okrivljeni slabog imovnog
stanja,
 polaganje visoke kaucije za puštanje na slobodu,
 briga oko lišenog slobode, odnosno kažnjenika.

1.2. Izvori ilegalno stečenog novca

Osnovni izvori ilegalno stečene dobiti, koja potiče od kriminalnih radnji su trgovine drogama
i finansijski kriminal. U celini promet drogama smatra se najvećim pojedinačnim generatorom
"prljavog" novca, ali je obim pranja novca povezan sa finansijskim kriminalom uopste u
naglom porastu.

Pranje novca je često deo organizovanog kriminala (italijanska mafija, japanska jakuza,
kolumbijski karteli, američke etničke bande itd. Oni često imaju uporište u policiji, pravosuđu
i među političarima). Pošto, kao što smo rekli, promet drogama smatra se najvećim
pojedinačnim generatorom "prljavog" novca daćemo primer: u Sjedinjenijm Američkim
državama se prema proceni ulične prodaje, od prodaje kokaina ostvari godišnji prihod od 29
biliona dolara, od prodaje heroina 10 biliona dolara i od prodaje kanabisa 67 biliona prihoda
godišnje.

Uz trgovinu drogama organizovani kriminal generiše sredstva iz zelenaških poslova,

ilegalnog kockanja, iznuđivanja, prostitucije, ilegalne trgovine oružjem i belim robljem, a
često se događa da ima učešće i u ilegalnim poslovnim finansijama koje se koriste radi
prikrivanja ilegalno stečenih sredstava kao i radi njihovog ulaganja.

"Perači" novca ne nastoje ostvariti najvišu stopu dobiti na novac koji operu već im je važnije
mesto ili investicija koje će im omogućiti najlakše i najbrže recikliranje novca.

Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uzrokuje regresivnu distribuciju dohotka i
stvaranje velike potrošačke moći pojedinaca u uslovima opšte recesije. Time se iskrivljuje
struktura potrošnje, pogotovo među bogatima, i preobražava se postojeća socijalna statistika
nastajanjem društvenih grupa novih bogataša.

Pranjem novca i korupcijom koja je njegova česta propratna pojava stvara se opasna pretnja
državnoj suverenosti, autoritetu državne vlasti, narušavaju demokratske vrednosti i javne

6
ustanove, te uveliko šteti nacionalnom vladarstvu. Pranje novca neposredno utiče na
smanjenje transparentnosti i narušavanje zdravlja finansijskog tržista, uzrokujući dugotrajnu i
teško popravljivu štetu tržisnom kredibilitetu.

Ukoliko neki bankarski rukovodilac postane korumpiran, netržišno ponašanje može se

proširiti u druga područja koja nisu ravno povezana s pranjem novca, sto ugrožava sigurnost i
bonitet banke. Osobe koje obavljaju nadzor nad radom banke takođe mogu biti korumpirane
ili zastrašene pretnjama, što smanjuje, a ponekad i potpuno onemogućava delotvornost
nadzora. Zbog toga je nužno jačati zakonske odredbe protiv pranja novca, ali to ne znači
smanjivanje tradicionalne bankarske kontrole.

Problem pranja novca je mnogostran, od odgovarajućih pravnih propisa do krajnje primene

zakona u praksi u različitim državama i pravnim sistemima. Pranje novca je proces kojim se
želi zametnuti trag pravom izvoru nezakonito stečenog novca, pri čemu se želi iskoristiti
finansijski, a sve češće i nefinansijski sektor.

1.3. Razlozi za oprez u međunarodnom finansijskom poslovanju

Poseban oprez se mora posvećivati finansijskim instrumentima sa kojima se rukuje u

međunarodnim poslovnim transakcijama, ali i onim instrumentima koji su povezani sa
trgovinskim transakcijama gde dominiraju akreditivi.

1.4. Prevare sa finansijskim instrumentima

Prevare, kao i pronevere u međunarodnim poslovnim finansijama, uključujući i lošu i

nekorektnu poslovnu praksu, su moguće u raznim vidovima i to: manipulacijama,
falsifikovanjem dokumenata, izmenama podataka ili isprava, prikazivanjem tuđih sredstava
kao svojih, primanja uplata sredstava za nepostojeću robu, prodavanje jedne te iste robe dva
ili više puta, izbegavanje isplate štete i osiguranja, skrivanje dokumentacije koja utiče na
sadržinu transakcije i njeno kasnije vrednovanje itd.

Učestale su prevare sa falsifikovanim instrumentima koji se navodno nude kao prilika za

dobru investiciju sa visokim prinosom, bez rizika i uz veliki diskont zato što je njihovom
sadašnjem "vlasniku" hitno potreban gotov novac.

Cilj prevaranata ja da se partner uvuče u transakciju i da se na ime otkupa ovih instrumenata

izvuče sto više novca. Ponuđeni instrumenti deluju vrlo verno i bilo je već više slučajeva da
su otkupljeni. Zato se preporučuje da se pokaže dužan oprez kod ovakvih ponuda i da se
svaka proveri prethodno sa bankom koja je izdala instrument, odnosno sa centralnom
bankom, a da se ponuđaču ne daju nikakva pisana dokumenta unapred.

1.5. Pranje novca i organizovani kriminal

Pranje novca predstavlja spoj između opšteg i privrednog kriminala i jedan je od bitnijih
faktora organizovanog kriminala.
Novac koji je nezakonito stečen ulaže se u kupovinu nepokretnosti i luksuznih dobara na
teritoriji Republike Srbije. Nezakonito stečen novac transferiše se van granica na privatne
račune fizičkih lica, kao i na račune off shore firmi koje se osnivaju za tu namenu. Uočena je
pojava da se novac stečen na nelegalan način u inostranstvu unosi u zemlju, fizički ili putem

7
bankarskih transfera i ulaže u nekretnine u Republici Srbiji, čemu pogoduje nepostojanje ili
nezadovoljavajuća primena propisa o poreklu imovine.

Nakon uvođenja jedinstvene evropske valute, uočeno je da kriminalne grupe u Republici

Srbiji, koje se bave falsifikovanjem novca i njegovom distribucijom, uglavnom falsifikuju
Evro novčanice, a da su novčanice domace valute i američkog dolara sve ređe predmet
falsifikovanja. Pored organizovanog falsifikovanja novca, sve su češći slučajevi u kojima
pojedinci, uz pomoć savremene računarske opreme, vrše izradu falsifikovanog novca, sto u
budućnosti može biti veliki problem, s obzirom na potencijalnu masovnost ovakvih slučajeva.
Pored falsifikovanja novcem uoceno je i postojanje organizovanih kriminalnih grupa koje se
bave falsifikovanjem i zloupotrebom platnih kartica, koje su sve češće sredstvo plaćanja u
našoj zemlji.

Takođe, organizovane kriminalne grupe za krijumčarenje narkotika, falsifikovanje novca,

trgovinu ljudima, pranja novca sve više koriste mogućnosti novih tehnologija za ostvarivanje
međusobne komunikacije koja se ogleda u primeni VoIP tehnologije, elektronske pošte,
instant mesindžera itd.

1.6. Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala

Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala u Republici Srbiji su brojni, a po vrsti
i intenzitetu slični su faktorima istovrsne pojave koja je zahvatila zemlje u tranziciji. Posebno
su uticajni sledeci faktori: siromaštvo i visok stepen nezaposlenosti, struktura vlasništva i
svojinska transformacija, korupcija, geotranzitni položaj zemlje, neprimenjivanje ili
selektivno primenjivanje propisa, nedostatak profesionalizma i zloupotreba savremenih
tehnologija.

Neophodno je da Strategija predvidi kontinuiran integrisan proces mera i metoda svih

državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.

2. Faze pranja novca

Samo izvođenje operacija pranja novca nema neka jedinstvena pravila, već se metode
prilagođavaju datoj situaciji. Uprkos različitosti metoda, proces pranja novca se odvija u tri
faze:

1. Faza ulaganja
2. Faza prikrivanja
3. Faza integracije.

Faza ulaganja je praćenje gotovine od kriminalnih poslova na bankovne račune pod plaštom
neke poštene delatnosti, pri čemu se plaćanje obavlja uglavnom u gotovom novcu. Kada se
prljav novac pomeša sa prihodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogućnost otkrivanja.

U sledećoj fazi prikrivanja, radi sakrivanja tragova, novac se brojnim transakcijama prebacuje
na druge račune širom sveta, a najpogodnije su za to off shore računi investicionih ili
penzionih fondova. Neke ostrvske zemlje se nazivaju poreskim rajevima, gde se ne ispituje
poreklo novca, a kriminalne su samo one radnje koje se obavljaju na njihovoj teritoriji. To
znači da se mora poslovati po zakonu, ali nije bitno odakle novac dolazi. U toku jednog dana

8
novac može da promeni i na desetine računa širom sveta, pa je za otkrivanje potrebna
udružena međudržavna akcija.

U poslednjoj fazi novac ulazi u legalne tokove, a trenutno najpopularniji metod integracije
jeste kupovina nekretnina. Takođe, aktuelno je i oživljavanje preduzeća koja se nađu u
poteškoćama, tako da su u njih investira ogromna količina sredstava. Na taj način, preduzeće
nastavlja normalno da posluje, koristeći taj novac kao svoj kapital, a perači novca prisvajaju
kamate i dividende, kao zakonski ostvaren prihod.

Pojedine faze pranja novca mogu biti istovremene ili se, još češće, mogu međusobno
preklapati. Kako će se odvijati pojedina faza i koje će se metode pri tome koristiti, zavisi od
raspoloživih mehanizama za pranje novca i zahtevu organizovanog kriminala, koji taj posao
naručuje. U svakom slučaju, proces pranja novca podrazumeva mnogobrojne različite tehnike,
koje su obično složene, domišljate i tajne. Zajedničko im je da se njima mora sakriti
originalno poreklo i vlasništvo novca i da naručioci žele zadržati kontrolu nad samim
postupkom.

Najviše se u borbi protiv pranja novca može učiniti u fazi ulaganja, kada na primer nakon
prodaje droge na ulici, prodavačima ostaju sredstva koja su velika i po vrednosti i po količini.
S obzirom da se kriminalci moraju rešiti gotovog novca, tu su posebno ugrožene ustanove
koje primaju novčane depozite.

2.1. Metode pranja novca

Iskustvo je pokazalo da profesionalci u poslovima pranja novca favorizuju institucije u

finansijskom sektoru, ali da su i nabankarske finansijske institucije i nefinansijski poslovni
subjekti atraktivni za prevođenje dobiti iz ilegalnih u legalne tokove. Najznačajniji
mehanizam raspolaganja dobiti stečene iz kriminalnih aktivnosti predstavljaju banke, a
posebnu oblast predstavljaju sektor osiguranja i hartija od vrednosti. Najčešće se koriste
liberalni sistemi koji nisu pod neposrednom kontrolom državnih organa.

U oblasti bankarskog sektora, postoji nekoliko metoda pranja novca:

 Korišćenje računa otvorenih pod lažnim imenom ili na ime lica ili subjekata koji
deluju na račun drugih korisnika. To su na primer pravnici, advokati, računovođe isl.
 Elektronski transferi predstavljaju jedu od kritičnih tačaka u procesu pranja novca.
Komunikacije u međunarodnom finansijskom svetu su isključivo elektronske i funkcionišu 24
sata na dan.
 Predstavništva inostranih banaka omogućavaju u nekim zemljama prihvatanje
depozita i prenos tih sredstava na svoje račune kod lokalnih banaka, bez obaveze da se
naznači identitet deponenata i korisnika, čime se pružaju značajne prednosti peračima novca.
 Korporacije koje se osnivaju samo na kratak vremenski period su podložne
aktivnostima pranja novca. Promet preko računa ovih korporacija često se odvija u iznosima
koji su
 daleko veći od iznosa uobičajenih za normalne transakcije. Poslovi su zasnovani na
očigledno lažnoj ili pravno manjkavoj dokumentaciji, na primer lažnim uvoznim fakturama,
kupoprodajnim ugovorima, bankarskim garancijama isl.
 Metodom usitnjavanja krupnije sume novca, usitnjavaju se na veći broj malih iznosa
koje različite osobe deponuju na veći broj bankarskih računa. Ove tehnika zahteva dosta
vremena, ali se pokazala uspešnom i često se koristi.

9
U oblasti nebankarskog sektora takođe postoji nekoliko metoda pranja novca:
 Najstariji način pranja novca je šverc. Javlja se u vidu fizičkog transporta novca,
monetarnih instrumenata, sakrivanja novca u robi koja se izvozi, gomilanju novca u
skladištu uz granice isl.
 Menjački poslovi su takođe interesantni jer nisu strogo kontrolisani kao banke i druge
finansijske institucije.
 Pranje novca se obavlja i kupovinom i prodajom investicionih dobara, gde se prodaja
otkazuje ili prevremeno prodaje sa gubitkom, ali uz dobijanje garancije neke
finansijske institucije.
 Kockarska udruženja takođe mogu biti podložna aktivnostima pranja novca.

2.2. Načini pranja novca

Načini pranja novca se neprekidno prilagođavaju i usavršavaju u odnosu na tehničko-

tehnološki napredak u razvoju ekonomskih odnosa na državnom i međunarodnom planu. To
iziskuje stalno usavršavanje mera i metoda za njihovo sprečavanje. Analiza bi trebala da bude
osnov za uočavanje načina pranja novca i na osnovu toga planiranje primene mera i metoda za
njihovo suprotstavljanje koje treba prilagoditi društvenim, zakonskim i ekonomskim okvirima
svake zemlje.

Novi tehnološki sistemi plaćanja obuhvataju pružanje bankarskih usluga preko Interneta,
elektronsku gotovinu, kartice za odlaganje novca, kockanje, elektronski transfer osiguranja
isl. Da bi se smanjili rizici, potrebno je izgraditi sistem preventivnih mera koje će omogućiti
efikasno suprotstavljanje zloupotrebama. Korišćenje novih tehnologija u finansijskom
poslovanju, posebno interneta, ne poznaje granice i tu je međunarodna saradnja od vitalnog
značaja.

2.3. Tokovi pranja novca u svetu

Tipičan slučaj pranja novca izgleda ovako:

 Osoba A, vlasnik privatnog preduzeća, prodaje robu ne izdajući pri tome nikakvu
fakturu ili izdaje fakturu po kojoj je kupac dužan da uplati sredstva na račun off shore
kompanije koju kontroliše osoba A.
 Kada sredstva stignu na račun off shore kompanije, ona se delimično transferišu na
račun dobavljača robe, a razlika odlazi na račun drugog lica ili kompanije, najčešće
ponovo u off shore zoni.
 Odatle se sredstva vraćaju na račun osobe A u nekoj od domaćih banaka. A koriste se
za isplate plata radnicima, bez plaćanja poreza i doprinosa, za lično bogaćenje
vlasnika, za kupovinu nekretnina, preduzeća, luksuzne robe bez plaćanja poreza na
dodatu vrednost i poreza na dobit.

10
 Izvor:
http://www.iitrade.ac.in/kmarticle.asp?topic=FATF_money-
laundering_warning_for_10_countries:_SEBI ,april 2012. godine

Prema grubim procenama veruje se da se u svetu godišnje opere između 300 i 500 milijardi
dolara. Američki eksperti procenjuju da neto dobit onih koji se bave pranjem novca,
predstavlja 2% globalnog bruto domaćeg proizvoda.

Zabeleženi su i slučajevi da je pranje novca ostvareno kupovinom zlata i dijamanata,

umetničkih predmeta, antikviteta itd. Dobro su poznati i slučajevi da su predstavnici
kokainskih kartela ili mafije uspevali da prodru u vrhove vlasti pojedinih zemalja i da ih
potkupe.

Često se dešava i da se u međudržavnoj trgovini koriste lažne uvečane fakture, tako da je pre
nekoliko godina Venecuela izvezla u Sjedinjene Američke Države sudopere koje su
pojedinačno koštale 8911,85 $. Panama je izvezla brijače po ceni od 23, 35 $ po komadu, dok
ima je uobičajena tržišna cena bila 9 centi.

11
Izvor: www.poslovni.hr/img/ArticleImages/2796.jpg , april 2012. godina

Nova informatička tehnologija, fleksibilnost i prilagodljivost u delovanju, stručna pomoć i

ogromna finansijska sredstva koja su na raspolaganju, znatno olakšavaju proces pranja novca i
njegov prenos preko granica. Iako u pranju novca i dalje najviše učestvuju banke, od njega
nisu pošteđene ni druge ustanove gde se koriste veće količine gotovog novca, a često nisu pod
jačom zakonskom regulativom ili nadzorom, kao na primer štedionice, kockarnice,
menjačnice i osiguravajuća društva. Organizovani međunarodni kriminal ponaša se poput
transnacionalnih kompanija: se više i više ulazi u stratešku saradnju, čime se povećava
njegova sposobnost u zaobilaženju zakona, smanjuje međusobno nadmetanje i umanjuje rizik
od razotkrivanja prekršaja, te omogućava ostvarivanje različitih profita na različitim
tržištima. Kao i u legalnoj ekonomiji, i u organizovanom kriminalu, primarni cilj je
ostvarivanje što većeg profita. Opasnost po društvo od pranja novca sastoji se i u konsolidaciji
ekonomske moći organizovanog kriminala, jer mu se omogućava da ulazi u legalnu
ekonomiju. Ukoliko su banke umešane u pranje novca narušava se poverenje koje javnost ima
u njih, te pada njihova stabilnost. Uprkos kratkotrajnoj mogućoj dobiti, preti im neposredna
opasnost od gubitka zbog prevara kako zbog nemarnosti u proveri neželjenih stranki ili
narušenog integriteta njihovih službenika koji su povezani sa kriminalcima. U proces
organizovanog kriminala često se uključuju ljudi koji nemaju kriminalne prošlosti, što
dodatno otežava otkrivanje takvog dela.

Postoje 4 zajednička pravila za sve operacije pranja novca:

1. Vlasništvo i poreklo moraju biti sakriveni.

2. Novac mora da promeni oblik. Gotovina se pretvara u bankovne račune, skupe
slike, vile, automobile, zemlju isl.
3. Trag koji ostaje iza para mora biti nejasan. Čitava operacija propada ako neko
može ući u trag parama od početka do kraja. Zato se novac provodi kroz bezbroj
bankarskih računa, lažne banke i lažne kompanije. Na primer: otvorite firmu na
Holandskim Antilima i tamo položite svoj ilegalni novac. Uz pomoć dobrih veza,
prebacite pare u Roterdam, na račun avio kompanije registrovane u Panami sa

12
 sedištem na Kipru. Oni ih pošalju u Lihtenštajn na račun osiguravajuće kompanije
registrovane u Pekingu sa sedištem u Moskvi, odatle pare idu na račun
građevinske firme registrovane u Meksiko Sitiju koja radi u Monaku, a ima račun
u Njujorku. I tako bar pedesetak puta. Ako ste spretni i brzi, ceo posao možete
obaviti za sat vremena.
4. Bez obzir na to kroz kakve i koliko operacija prolazi novac pri pranju, nad njim
uvek treba imati kontrolu.

2.4. Pranje novca u Srbiji

Kada posmatramo period od 1990. Godine pa do danas, možemo zaključiti da su osnovni

faktori koji deluju u pravcu širenja sive ekonomije i održavanja njenog visokog nivo u Srbiji,
sledeći:

 Nezaposlenost i nizak nivo životnog standarda

 Neprilagođenost poreskog sistema
 Nepoverenje građana u bankarski sistem
 Teškoće u određivanju konvertibilnosti dinara
 Neefikasnost državnih organa
 Nestabilnost zakonodavne regulative
 Rat i ratne emigracije
 Hiperinflacija itd.

Da bi se učestvovalo u pranju novca, morate da budete veoma bliski državi, a pri tome naše
finansijsko tržište je prilično plitko i nerazvijeno.

Zakonom o sprečavanju pranja novca predviđeno je da banke, preduzeća PTT saobraćaja,

osiguravajuća društva, državni organi i organizacije, carina, fondovi, NBS, berza i berzanski
posrednici prijavljuju Komisiji sve transakcije vrednije od 600 000 dinara. Najviša propisana
kazna zatvora u zakonu je od jedne do osam godina.

Devedesetih godina, privatnici su iznosili novac iz zemlje kako bi smanjili osnovicu za

plaćanje poreza, dok su društvena preduzeća koristila dvojne fakture radi sticanja lične koristi.
Po pravilu, plaćanja su vršena na račune preduzeća u inostranstvu, čiji osnivači su domaće
firme. A ta preduzeća su se najčešće osnivala u zemljama koje važe za poreski raj i njihovo
osnivanje nije registrovano kod Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa
inostranstvom. Među tim zemljama prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati, Mongolija,
Severna Koreja, Devičanska i Sejšelska ostrva.

Republička uprava javnih prihoda je sprovela istraživanje koje je pokazalo da je država

opljačkana za desetine milijardi dolara. Istraživanjem tokova prljavog novca bavi se i Haški
tribunal koji je prikupio obimnu dokumentaciju o stranim računima „srpskih patriota“.
Komisija za sprečavanje pranja novca podnela je izvestan broj krivičnih prijava, ali do sada u
Srbiji niko nije krivično odgovarao zbog toga.

3. Instrumenti i sredstva za borbu protiv pranja novca

Republika Srbija je u proteklom periodu ratifokovala najvažnije konvencije koje se odnose na

borbu protiv organizovanog kriminala. Uspostavljanje savremenog i sveoubuhvatnog

13
zakonskog okvira u skladu sa relevantnim međunarodim standardima predstavlja jedan od
ključnih sistemskih uslova za efikasnu borbu protiv pranja novca u Republici Srbiji. Te su u
Zakonu o krivičnom postupku sadržane posebne odredbe o postupku za krivična dela pranja
novca, o postupku oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupku međunarodne saradnje
u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinilaca krivičnih dela pranja novca.

3.1. Institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca

Vlada kao nosilac izvršne vlasti, usmerena i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor
nad njihovim radom. Politička volja Vlade i drugih subjekata političkog sistema ima veoma
važnu ulogu u borbi protiv pranja novca.

Na osnovu važećeg zakonodavstva, nosioci borbe protiv pranja novca su:

1. Ministarstvo unutrašnjih poslova,

2. Bezbedonosno-informativna agencija (BIA),
3. Vojnobezbedonosna agencija (VBA)
4. Ministarstvo pravde i
5. Ministarstvo finansija.

3.2. Uprava za sprečavanje pranja novca

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-obaveštajna služba Republike Srbije, koja

je centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Nadležnost
Uprave je propisana Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Obveznici
po tom Zakonu Upravi dostavljaju izveštaje o sumnjivim transakcijama i licima, koje zatim
Uprava za sprečavanje pranja novca dalje analizira, prikuplja dodatne informacije, i ako nađe
da u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja na pranje novca ili finansiranje terorizma,
podatke o tome prosleđuje nadležnim organima, a pre svega, nadležnim tužilaštvima i policiji.
Uprava za sprečavanje pranja novca, iako jedina u svom nazivu ima „sprečavanje pranje
novca“ nije jedini organ koji se bavi borbom protiv pranja novca. Osim Uprave za
sprečavanje pranja novca, celokupan sistem za sprečavanje pranja novca se sastoji od:

 Obveznika, odnosno svih onih predstavnika finansijskog i nefinansijskog sektora koji

su dužni da primenjuju propise za sprečavanje pranja novca (banke, osiguravajuća
društva, revizori...). Njihov cilj je da kroz primenu radnji i mera propisanih zakonom,
stvore nepovoljnu klimu za pranje novca u jednoj državi. Iako nisu nazvani
obveznicima, i advokati su dužni da primenjuju radnje i mere propisane Zakonom o
sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
 Nadležnih nadzornih organa, koji kontrolišu primenu propisa o sprečavanju pranja
novca i finansiranja terorizma kod obveznika, te na taj način osiguravaju pravilnu
primenu propisa i funkcionisanje sistema u ovom delu. Nadležni nadzorni organi su:
Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Devizni inspektorat, Uprava
za sprečavanje pranja novca, Ministarstvo trgovine i usluga...
 Policije, tužilaštva i sudova – odnosno organa koji čine represivni deo sistema za
sprečavanje pranja novca, na način što gone učinioce krivičnog dela pranja novca. Rad
ovog dela sistema je od suštinske važnosti: kroz gonenje “perača novca” ili
“finansijera terorizma”, njihovo oštro kažnjavanje i oduzimanje imovine utiče se na
generalnu prevenciju, odnosno, šalje se poruka društvu da se pranje novca u Srbiji ne
isplati, i na taj način se potencijalni perači novca odvraćaju od vršenja ovog dela.

14
 3.3. Uloga Narodne banke Srbije u sprečavanju pranja novca i finansiranju
terorizma

Narodna banka Srbije u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma ima
dvostruku ulogu – kao regulator i kao supervizor.

Uloga regulatora

Funkcija Narodne banke Srbije kao regulatora u ovoj oblasti ogleda se u izradi, odnosno
učešću u izradi pojedinih sektorskih zakona i podzakonskih akata koji, između ostalog, imaju
za cilj i smanjivanje mogućnosti pranja novca i finansiranja terorizma kroz finansijske
institucije čije poslovanje kontroliše Narodna banka Srbije, kao i u sledećem:

 davanje preporuka za unapređenje sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja

terorizma na nacionalnom nivou;
 saradnja sa Upravom za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i drugim
domaćim institucijama uključenim u borbu protiv pranja novca i finansiranja
terorizma;
 saradnja s međunarodnim institucijama na području sprečavanja pranja novca i
finansiranja terorizma, kao i aktivno učešće u radu međunarodnih tela i organizacija
koje se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, a pre svega u radu
Manivala;
 redovni kontakti sa obveznicima nad kojima vrši nadzor po Zakonu o sprečavanju
pranja novca i finansiranja terorizma; 
 organizovanje obuke za službenike Narodne banke Srbije iz oblasti sprečavanja pranja
novca i finansiranja terorizma.

Uloga supervizora

Ulogu supervizora Narodna banke Srbije započinje procesom izdavanja dozvola za rad, nakon
čega, kroz postupak nadzora, prati da li se propisi kontinuirano ispunjavaju i, između ostalog,
procenjuje adekvatnost sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kako bi
se sprečilo da se obavljanje tih aktivnosti odvija kroz finansijske institucije. Ukoliko se
identifikuju slabosti u načinu sprovođenja mera sprečavanja pranja novca i finansiranja
terorizma, Narodna banka Srbije preduzima korektivne mere, odnosno ukoliko se identifikuju
značajnije nepravilnosti, sankcije u skladu s propisima.
Uloga Narodne banka Srbije kao supervizora definisana je sektorskim zakonima i članom 82.
Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, na osnovu čega se vrše:

 kontrola banaka,
 kontrola društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
 kontrola davalaca finansijskog lizinga,
 kontrola društava za osiguranje, društava za posredovanje u osiguranju, društava za
zastupanje u osiguranju i zastupnika u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje
poslova životnog osiguranja.

15
 3.4. Saradnja Narodne banke Srbije u oblasti sprečavanja pranja novca i
finansiranja terorizma sa ostalim institucijama

Narodna banka Srbije u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma sarađuje sa
domaćim i inostranim institucijama. Ta saradnja zasniva se uglavnom na potpisanim
sporazumima u oblasti supervizije, a obuhvata razne vidove poslovno-tehničkih aktivnosti
(razmena informacija, iskustava, obuka zaposlenih...).
U pogledu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao jedan od bitnijih sporazuma
može se izdvojiti potpisani Sporazum o saradnji u oblasti sprečavanja pranja novca i
finansiranja terorizma sa Upravom za sprečavanje pranja novca (finansijska obaveštajna
jedinica Republike Srbije). Tim sporazumom je omogućena razmena operativnih informacija,
što znatno olakšava sam proces kontrole.

3.5. Mere za sprečavanje pranja novca

Mere koje se mogu preduzeti u borbi protiv pranja novca mogu biti:

Normativno – pravne
1. Formulisati jedinstvenu zakonsku definiciju organizovanog kriminala koja će biti
usklađena sa evropskim i međunarodnim kriterijumima i omogućiti veću
efikasnost u borbi protiv te pojave;
2. Proceniti normativno pravni okvir u smislu revidiranja postojećih zakona i
usvajanja novih i nastaviti sa pristupanjem Republike Srbije međunarodin
konvencijama sa potpunom i doslednom primenom međunarodnih preporuka,
inicijativa i standarda za borbu protiv organizovanog kriminala;
3. Doneti nove zakone kojima će se regulisati rad Bezbednosno-informativne
agencije i Vojnobezbednosne agencije, uz uvažavanje specifičnosti da je do
daljnjeg potrebno da navedene službe bezbednosti zadrže određena policijska
ovlašćenja.

Institucionalne
1. Razvijati institucionalne uslove za efikasno otkrivanje i dokazivanje krijumčarenja
narkotika, ljudi, vozila, lakog oružja i drugih dobara, pranja novca, koruptivnih i
krivičnih dela u oblasti visoke tehnologije i dosledno oduzimanje imovine stečene
izvršenjem krivičnih dela;
2. Unapređivati sve oblike saradnje i koordinacije državnih organa nadležnih za
sprovođenje Strategije na svim nivoima kako u Republici Srbiji tako i na
reginalnom imeđunarodnom nivou;
3. Unapređivati prevenciju u borbi protiv organizovanog kriminala, sa težištem na
izučavanju uzroka i posledica u saradnji državnih organa sa visokoobrazovnim
ustanovama i institucijama u zemlji i inostranstvu.

Kapaciteti
1. Obezbeđivati i razvijati kvalitetne kadrove u državnim organima odgovornim za
sprovođenje Strategije, sa težištem na objektivnim i visokim kriterijumima
selekcije, razvoju i napredovanju u karijeri zasnovanim na sposobnostima i
rezultatimarada, potrebnoj specijalizaciji, motivaciji i nagrađivanju, edukaciji i
obuci i razvijati sistem upravljanja i rukovođenja i njihove organizacione
kompetencije;

16
 2. Razvijati proces proaktivnih istraga radi efikasnog dokazivanja i procesuiranja
krivičnih dela organizovanog kriminala;
3. Obezbeđivati i razvijati materijalno-tehničke i finansijske kapacitete državnih
organa koji su odgovorni za sprovođenje Strategije. Učestvovati u zajedničkim
projektima sa medijima, lokalnom zajednicom i drugim partnerima Strategije;
4. Razvijati specijalne istražne, operativno-taktičke, kriminalističko-obeveštajne i
analitičko-operativne metode borbe protiv organizovanog kriminala;
5. Stvarati zajedničke istražne timove i sprovoditi koordinisane akcije;
6. Uspostaviti i razvijati sistem efikasnih instrumenata za strategijsku analizu;
7. Uspostaviti nove i razvijati postojeće organizacione jedinice za borbu protiv
organizovanog kriminala.

4. Uloga banaka u sprečavanju pranja novca

Invetivnost ljudi koji se bave pranjem novca je bez limita. Zbog toga je svima koji su
obavezni da preduzimaju radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje pranja novca, ponekad
izuzetno teško da prepoznaju ovu kriminalnu radnju. U nabrajanju ovih obveznika po Zakonu
o sprečavanju pranja novca, nisu slučajno, na prvom mestu banke i druge finansijske
organizacije. Poslovanje banaka, sa jedne strane, podrazumeva apsolutnu tajnost i zaštitu
podataka svojih klijenata i tajnost usluga, a sa druge strane, izloženost velikom broju rizika od
aktivnosti pranja novca.

Iako se nalazi u okruženju u kojem borba protiv kriminala traje već duži niz godina, u našoj
zemlji je tek 2001. godine donet Zakon o sprečavanju pranja novca, a počeo je da se
primenjuje od jula 2002. godine. Zakon je koncipiran tako da u najkraćim crtama definiše
osnovne pojmove pranja novca, obveznike preduzimanja mera za sprečavanje pranja novca,
radnje koji su obveznici dužni da preduzimaju, a koje se uglavnom odnose na utvrđivanje
identiteta stranke, dužnost prijavljivanja nadležnom organu i kaznene odredbe.

Brojne su definicije pranja novca, ali sve one govore o procesu pretvaranja nezakonitih
prihoda, stečenih kriminalnim aktivnostima, u sredstva koja imaju privid legalnog porekla.
Glavne funkcije i ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca su: prijem podataka od
obveznika, analiza, čuvanje i distribucija podataka i preduzimanja zakonskih mera i radnji
radi sprečavanja pranja novca. Proces pranja novca podrazumeva: smeštanje, odnosno
promenu oblika tih sredstava ili smeštanje van domašaja zakona, raslojavanje i integraciju.
Raslojavanje je proces odvajanja prihoda od kriminalnih aktivnosti preko upotrebe raznih
kompleksnih finansijskih transakcija i kredita, kreditnih pisama i investicija ili osiguranja, da
bi se prikrili tragovi novca, njegovog kriminalnog i geografskog porekla i izlegla istraga.
Integracijom se prikrivaju nezakoniti prihodi korišćenja legitimnih transakcija i stavljanje
takvog novca na raspolaganje počiniocima krivičnog dela.

Obukom zaposlenih u bankama, koja je stalna i koja će pokriti sve propise i bankarske
procedure uz primene iz prakse, ovi podaci će verovatno biti izmenjeni. Tim pre jer banke
predstavljaju najmogobrojniju grupu obveznika, imaju visoku kvalifikacionu strukturu
zaposlenih i dobru tehničku opremljenost. Razvijanjem bankarskog sistema u našoj zemlji
banke postaju mesta gde se obavljaju kompleksne i velike transakcije. Iz Uprave za
sprečavanje pranja novca naglašavaju da su banke sprovođenjem Zakona o sprečavanju pranja
novca i razvijanjem analitičkih procedura osposobljene za rano otkrivanje neobičnih šema
transakcija koje su obavljene bez opravdane ekonomske i pravne svrhe. Bankarske evidencije
su pristupačne i omogućavaju brzu rekonstrukciju individualnih transakcija i mogu pružiti

17
dokaze za krivično gonjenje. Za efikasniju borbu protiv pranja novca naše banke su u obavezi
da formiraju unutrašnju kontrolu, izveštavaju o transakcijama u skladu sa Zakonom i
dostavljaju finansijskim jedinicama dokaze o finansijskim transakcijama. Unutrašnja kontrola
mora da: pokriva sve organizacione celine gde bi se moglo pojaviti pranje novca, nadgleda
primenu Zakona o sprečavanjuj pranja novca i da prati rad službi i kontroliše ih da bi sve
sumnjive transakcije bile dostavljene Upravi.

Organizovana borba protiv svih oblika kriminala, uključujući i pranje novca predstavlja
nužnost s kojom se suočava i naša zemlja. Važeći Zakon o sprečavanju pranja novca, tek u
naznakama zadovoljava kriterijume Evropske zajednice. Zbog toga, predlog novog Zakona
koji je podudaran sa zakonodavstvom Evropske unije treba što pre doneti.

4.1. Uslovi poslovanja u poreskoj oazi

Off shore zone, poznatije kao poreska oaza, su instrument razvoja ekonomske politike, koji je
nastao kao odgovor na globalna ekonomska dešavanja. Po načinu delovanja i
sveobuhvatnosti, kao i posledice koje proizvodi, globalizacija prožima celokupnu svetsku
privredu. Međunarodne svetske integracije (MMF, Svetska banka, OECD i druge), kao i
mnogi ekonomisti, smatraju da je globalizacija akatalizator privrednog rasta i pokretač
značajnog rasta bogatstva. Radi postizanja ciljeva svog osnivanja, poreske oaze moraju da
ponude specifične uslove poslovanja. Ti uslovi su određeni ravnotežom interesa inostranog
investitora i domaćih vlasti, kao i ravnotežom koristi i troškova izazvanih osnivanjem i
poslovanjem slobodnih zona.

Uspeh poreskih oaza zavisi od mnogih objektivnih i subjektivnih, spoljnih i unutrašnjih

faktora i vezan je za razne ekonomske i političke rizike, posebno za specifične uslove
nacionalnog i međunarodnog okruženja. Razlikuju se spoljni i unutrašnji faktori, s obzirom na
to može li se na njih uticati ili ne.

Termin „offshore bankarstvo“ odnosi se na zemlje gde se bankarske korporacijske i druge

finansijske operacije vode pod strogim režimom poštovanja diskrecionih prava banaka, sa
minimalnim nadzorom vlasti. Ovakav vid pružanja usluga omogućava niz pogodnosti koje se
odnose na otvoren pristup globalnom tržištu, poverenje, pogodnosti inostranih ulaganja,
osnivanje fasadnih kompanija, privatnost i poštovanje bankarske tajne. Najčešće navođeni
razlog za osnivanje offshore finansijskih centara jeste pružanje određenih usluga „fiskalnih
pogodnosti“ fizičkim i pravnim licima koji koriste njihove usluge. Takve „fiskalne
pogodnosti“ najčešće se koriste za legalizaciju ili skrivanje nelegalno stečenih sredstava.

Američki State Department sačinio je listu faktora za kojima bi se poveo potencijalni „perač
novca“ pri izboru bankarskog offshore centra iz kojeg će voditi posao:

 ograničen broj zakonom utvrđenih prekršaja na osnovu kojih istražitelji mogu da

pokrenu istragu o pranju novca,
 pravni sistem koji nije proglasio pranje novca ili nije uspeo da sprovede zakon po
pitanju bilo kojeg prekršaja u vezi sa pranjem novca,
 rigidne zakone o privatnosti bankarskih klijenata,
 mali broj zahteva po pitanju identifikacije pri vođenju finansijskih transakcija,
 mogućnost korišćenja anonimnih računa, računa preko ovlašćenja ili obeleženih
brojevima,
 nepostojanje obaveznog objavljivanja ciljnog korisnika računa,

18
  nepostojanje obaveznog objavljivanja ciljnog korisnika transakcije,
 nedostatak efikasnog praćenja protoka novca,
 nepostojanje obaveznog prijavljivanja transakcija u velikim novčanim iznosima,
 nepostojanje obaveze prijavljivanja sumnjivih transakcija,
 korišćenje monetarnih instrumenata koji daju sva prava njihovom donosiocu,
 razvijen nebankovni finansijski sistem,
 mogućnost lake inkoporacije, uključujući „rezervne“ korporacije, neimovane
deoničare, i/ili deonice koje se isplaćuju donosiocu,
 agencije za regulaciju banaka koje nemaju dovoljan broj zaposlenih, imaju nedovoljan
broj obučenih ili nedovoljno plaćene službenike, i koji imaju ograničenu moć nad
bankama koje su inostrano vlasništvo, ili se kontrolišu iz inostranstva,
 domaći bankarski sistem koji dozvoljava stranim bankama da kontrolišu, poseduju
domaće banke ili da njima slobodno raspolažu,
 sistem primene zakona koji ima ograničene mogućnosti sprečavanja pranja novca,
 vladine ili civilne službe koje su podložne ili spremne na podmićivanje,
 mogućnost korišćenja strane valute u lokalnoj ekonomiji,
 značajan promet dragim kamenjem, pogotovo dijamantima.

Nastojanje da se porezi minimiziraju ili izbegnu postoji kod svih poslovnih subjekata i
oduvek su bila primarna tema, nezavisno od toga da li subjekti posluju na nacionalnom ili
međunarodnom nivou. Na međunarodnom nivou poslovnim subjektima je pružena mogućnost
da ostvare neplaćanje poreza koristeći razlike koje postoje između poreskih subjekata
različitih zemalja. Stoga, mnoge zemlje koriste poreski mehanizam kako bi ostvarile
konkurentske prednosti i time privukle poslovne subjekte. Tako su stvorena poreska utočišta
ili poreske oaze u kojima se minimalno ili nikako ne plaćaju porezi.

U poslednjim dekadama 20. veka poreske oaze su doživele pravu eksploziju i procvat i tako
postale snažna finansijska središta. Međutim, zbog tih poreskih oaza, mnoge zemlje gube
milione svojih nacionalnih valuta.

Dakle, pod poreskom oazom se smatra mesto u kojem su male poreske obaveze ili ih čak ni
nema. Poreska oaza je drugačije poznata i kao poreski raj, a institucija koja je registrovana za
poslovanje u takvim zemljama jeste offshore kompanija. Poreska oaza može biti bilo koja
zemlja koja svojom poreskom regulativom i zakonom dozvoljava takvo poslovanje kako
fizičkim, tako i pravnim licima.

Domaće kompanije, čiji su vlasnici i direktori lokalni rezidenti, plaćaju daleko veće poreze.
Dakle, povlašćene su samo one kompanije čiji su vlasnici nerezidenti stranci i koje ne
ostvaruju nikakvu dobiti na tom području, tj. ne kupuju niti prodaju robu na tom području.
Ove kompanije se bave trgovinom, holdingom, osiguranjem, prevozom, investicijama,
fondovima i finansijama.

Poreski raj bez poreza (no tax haven) je ona zemlja koja nema poreze nijedne vrste za vrste
prihoda. Iako nema poreza, te zemlje naplaćuju samo naknadu za poslove koje su obavile
registrovane institucije. To su sledeće zemlje: Bahami, Kajmanska ostrva, Bermudi i druge.

Poreski raj sa niskim porezima (low tax haven) se može prepoznati po tome da se u njima
oporezuje dobit pravnih osoba, bez obzira gde je ostvarena. Osnovna prednost ovog tipa
poreske oaze jeste u mogućnosti izbegavanja dvostrukog oporezivanja, putem kojih lokalne

19
kompanije nastoje smanjiti iznos sadržanog poreza na prihode, ostvarenog u zemljama sa
visokim poreskim stopama sa kojim su potpisali ugovor. Te zemlje su Barbados, Britanska
Devičanska ostrva, Kipar, Holandski Antili, Mađarska i Malta.

Poreski raj sa porezima samo na lokalne prinose jesu oaze u kojima se oporezuju prihodi
fizičkih lica, tj. dobit pravnih osoba koji je ostvaren iz domaćih izvora. Od oporezivanja je
oslobođen bilo koji prinos koji je ostvaren u inostranstvu. Ove oaze dozvoljavaju obavljanje
delatnosti i na domaćem i na inostranom tržištu. Te zemlje su Hong Kong, Irska, Giblatar i
Panama.

Poseban poreski raj (special tax haven) je zemlja koja ima takvu poresku regulativu kao i
druge zemlje, no one imaju zakonodavstvo koje omogućava poseban tretman poput institucija
kao što je IBC (Međunarodna poslovna institucija), što omogućava toj instituciji poresku
olakšicu. Te zemlje su Austrija, SAD, Holandija, Luksemburg, kao i Velika Britanija.

Poreski subjekti moraju voditi računa prilikom odabira poreske oaze. Značajni elementi
prilikom odabira jesu politička i ekonomska stabilnost vlade, poreska regulativa i poreski
sporazumi, visok stepen diskrecije i privatnosti tokom poslovanja, područje poreske oazye
mora imati dobru međunarodnu reputaciju po veoma striktnim zakonima o bankarstvu, a mora
se voditi računa i o jednostavnom, brzom, lakom osnivanju i vođenju kompanija, kao i jeziku
i komunikaciji.

Svaka od poreskih oaza ima svoju specifičnost i posebnost, pa su se tako pojedine zemlje
specijalizovale za određene delatnosti, kao na primer: za pomorstvo su se specijalizovale
Liberija, Malta, Gibaltar i Panama; za osiguravajuća društva Barbados, Bermuda i Vermont;
za holding kompanije Holandski Antili, Švajcarska i Urugvaj; za fondove Kajmanska ostrva,
Panama i Luksemburg.

4.2. Oporezivanje off shore biznisa

Za off shore biznis je izuzetno važna poslovna sigurnost kojom se štite i garantuju imovina,
ulog i status nerezidenta u odnosu na poreske propise, kao i garantovano oslobađanje od
devizne kontrole države u kojoj je registrovana kompanija. Povećanje broja inostranih
investitora uslovljeno je potpunim oslobađanjem od plaćanja bilo kakvog poreza. Takav
poslovni ambijent zaokružuje se odgovarajućom zakonskom regulativom kojom se garantuju
imovina i poslovni status firme, politička stabilnost i drugo.

Off shore biznis traži off shore banke koje svojim klijentima omogućuju punu sigurnost kod
transfera kapitala i međunarodnih plaćanja, kao i otvaranje bankarskih računa u drugim
svetskim finansijskim centrima bez devizne kontrole i pružanja finansijskih izveštaja
centralnoj banci. Značajnu ulogu igra i razvijen telekomunikacioni sistem koji omogućava
kompanijama upravljanje poslovima iz bilo kog dela sveta. Za vlasnike off shore kompanija
važne su i razvijene i diskretne mreže poslovnih usluga u oblasti prometa kapitala, osiguranja,
računovodstva, bankastva.

Veoma je važna i činjenica koja se odnosi na garantovanje zaštite identiteta vlasnika,

diskrecije poslovnih poteza i anonimnosti ulagača, što država, na čijoj je teritoriji registrovana
off shore kompanija, mora osigurati na trajan način ali bez tzv. pranja novca i pokrića
nelegalnih poslova.

20
Da bi bile registrovane, off shore kompanije moraju ispuniti sledeće uslove:

 vlasnici off shore kompanije moraju biti strani državljani ili teritorije u kojoj se off
shore kompanija osniva,
 moraju biti osnovana sredstvima koja potiču van države ili teritorije u kojoj su
osnovane,
 sav profit koji off shore kompanija ostvari mora biti ostvaren iz poslovanja sa
inostranstvom u odnosu na državu/teritoriju u kojoj je kompanija osnovana.

Ove uslove mora ispuniti svaki nerezident koji teži da iskoristi prednosti poslovanja u
navedenim institucionalnim okvirima u kojima ne uživaju domaći rezidenti.

4.3. Borba protiv poreske oaze

Rezultat postojanja poreskih oaza je nelojalna ili štetna konkurencija koja dovodi do toga da
je korist poreskih utočišta istovremeno šteta drugih zemalja koje sprovode normalnu poresku
politiku zasnovanu na načelima zdravog poreskog sistema.

OECD navodi četiri glavne odrednice štetnog poreskog sistema, a time i oaza:

1. nulta ili vrlo niska poreska stopa,

2. odvojenost poreske politike od domaće ekonomije,
3. netrasparentnost i
4. nedostatak efektne razmene informacija.

Najbolja odbrana protiv međunarodnog izbegavanja i neplaćanja poreza jeste poboljšanje i

proširenje mehanizma za međunarodnu saradnju i razmenu informacija. Od 1993. OECD
insistira na promenama u strukturi i transparentnosti rada poreskih oaza, te preti sankcijama
za sve koji ne postupaju po navedenim zahtevima. Međutima, i same poreske oaze se ne
pridržavaju svih zahteva (Švajcarska vodi preferencijalnu poresku politiku i snažno se odupire
razmeni informacija o porezima). Poslovni subjekti moraju primeniti određene mere u svom
poslovanju kako bi zadovoljavale određene standarde. Neke od tih mera su: zabrana
anonimnih računa, finansijske institucije moraju identifikovati svoje stalne i povremene
klijente, neophodno je poboljšati administraciju kao i informacioni sistem, da prijave svoje
prihode i imovinu koju su stekli u prošlosti, tako što su iskoristili prednost strogih bankovnih
Zakona o tajnosti u pojedinim zemljama.

Komisija za poreske poslove podstiče članice da sprovode i preduzimaju mere kako bi

sprečile finansijske institucije od skrivanja anonimnih računa i ističe potrebu identifikovanja
njegovih klijenata, kao i izvršenih transakcija, zatim između poreskih zakona i praksi koje ne
omogućavaju protok i pristup informacijama koje se tiču poreza i poreskih stopa. Komisija
takođe podstiče zemlje koje imaju zavisne ili pridružene teritorije ili ako imaju posebne
odgovornosti prema tim zemljama da podstaknu implementaciju i sprovođenje mera u
zakonima tih zemalja.

21
 Zaključak

U današnjim uslovima globalni kriminal ima tendenciju da se komercijalizuje, a tu i takvu

komercijalizaciju treba shvatiti u smislu preuzimanja onih aktivnosti, koje ljudima umešanim
u njega donosi dobit, korist i prednost, te u takvom kontekstu finansije zauzimaju značajno
mesto. Ovakvo izneto stanovište kriminalni svet je već odavno prihvatio.

Pranje novca je javna pojava skoro u svim zemljama sveta , i države pokušavaju putem
različitih zakona, odnosno kazni da spreče ili uspore tu pojavu sa manjim ili većim uspehom.
Tranzicija će biti manje ili više bolna u zavisnosti od definisane nacionalne strategije,
rešenosti da se radikalno menja stečena praksa i u zavisnosti od toga, koliko smo žrtava
spremni da podnesemo.

S obzirom na veliki broj zemalja koje su uključene na nezakonit način privređivanja i

skromne rezultate suzbijanja ovih kriminalnih aktivnosti, očigledno je da je finansijski
kriminal kao način ugrožavanja novčane sfere postao zaista globalan problem.

Razvoj tehnologije i globalizacija kontinuirano unapređuju postojeće načine i stvaraju nove

mogućnosti za konvertovanje prljavog novca u različite legalne oblike finansijske aktive.
Međudržavna organizacija za borbu protiv pranja novca, procenjuje da pranje novca danas
iznosi oko 2% - 5% ukupne svetske proizvodnje. S obzirom na tajnost i prirodu pranja novca,
teško je proceniti njegov stvarni obim, ali ovi podaci su indikator veličine problema.
Finansijski sistem je centralna tačka borbe protiv pranja novca jer finansijske institucije,
posebnobanke uobičajeno predstavljaju kanal preko koga ovaj novac ulazi u ekonomske
tokove.

Pranje novca predstavlja određenu pojavu koja nije dovoljno teorijski obrađena. Nema
pouzdanih podataka o tome koliki je obim pranja novca u našoj zemlji ili koliko se ilegalno
stečenog novca koji kod nas nastane pere u drugim zemljama, ali je činjenica da naša zemlja
predstavja pogodnu destinaciju za vlasnike „prljavog“ novca. Donošenjem Zakona o
sprečavanju pranja novca definisane su radnje i mere radi otkrivanja i sprečavanja pranja
novca, čime se naša nacionalna ekonomija suprostavila organizovanom pranju novca.

Međunarodna regulativa i saradnja postaje potreba, i to kako na strateškom, tako i na

operativnom nivou. Međunarodni odnosi kao širi pojam, predstavljaju okvir saradnje
nacionalnih entiteta u svim oblastima društvenog života, pa samim tim i na polju borbe protiv
finansijskog kriminala, bez obzira na različitost forme ispoljavanja.

Cilj međunarodne saradnje u borbi protiv pranja novca je da spreči kriminalan svet da
primenjuje iste osnovne standarde međunarodne saradnje u ostvarivanju sopstvenih ciljeva.
Internacionalna priroda pranja novca i korišćenje globalnog finansijskog sistema u nastojanju
da se zaštite kriminalni fondovi od konfiskacije, je saznanje na koje će međunarodna saradnja
morati biti usmerena.Usvojeni međunarodni dokumenti bi trebalo da predstavljaju solidnu
osnovu za organizovani zajednički nastup.

Ipak, zaštita od pranja novca ne nalazi se u samoj zakonskoj regulativi, već u uklanjanju onih
uzroka i pojava koje dovode do devijantnog ponašanja, kojih je u našoj zemlji veoma mnogo.

22