Menadžment Finansijskih Institucija

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Doc. dr Zoran Jovi

MENADMENT
FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
Beograd, 2008.
Autor:
Doc. dr Zoran Jovi
Recezenti:
Prof. dr Zoran Petrovi
Doc. dr Saa Kristi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32

Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Marko Markovi
Godina izdanja:
2008.
Tira:
300 primeraka
tampa:
UGURA PRINT Beograd
www.cugura.co.yu
ISBN: 978-86-7912-128-8
MENADMENT FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
Menadment nansijskih institucija III
PREDGOVOR
Knjiga Menadment nansijskih institucija napisana je prema Na-
stavnom planu i programu Univerziteta Singidunum za istoimeni nastavni
predmet na studijskom programu Finansije i bankarstvo.
Sadraj knjige upoznaje studente sa pojmovnim odreenjem i poloa-
jem nansijskih institucija u savremenom nansijskom sistemu. Bankama
kao jo uvek najznaajnijiim nansijskim institucijama, kao i svim drugim
relevantnim nansijskim institucijama dananjice se posveuje potrebna
panja kako bi se dobio celovit uvid u menadment nansijskih institucija
i njihov znaaj za ukupni nansijski sistem. Obraeni su faktori koji utiu
na menjanje bankarske i ukupne nansijske delatnosti. Posebno su obra-
ene nove usluge koje pruaju banke i njeni nansijski konkurenti-druge
nansijske institucije, kao i uticaj konkurencije i novih usluga na operativ-
no upravljanje performansama nansijskih institucija.
Centralno mesto je posveeno upoznavanju sa vrstama i karakteristika-
ma nansijskih institucija, pri emu su obraene: centralna banke, banke,
ostale depozitne nansijske institucije, nansijske ko mpanije, a posebno
su obraeni institucionalni investitori: osi gura va jua drutva, penzioni
fondovi, investicioni fondovi. Zatim su obraeni berzanski posrednici:
berze i OTC, brokeri i dileri, kastodi banke, a potom i savremeni nekredit-
ni poslovi i institucije: lizing, franizing, forfeting i faktoring.
Posebno poglavlje je posveeno regulisanju rada banaka i drugih po-
menutih nansijskih institucija kroz regulativu rada nansijskih institucija
direktivama EU i kroz aktuelnu lokalnu zakonsku regulativu.
U posebnom poglavlju su obraeni nansijski izvetaji banaka i drugih
nansijskih institucija i njihovo meusobno uporeivanje, a u sledeem
su prikazani indikatori uspenog poslovanja banaka i drugih nansijkih
institucija.
Posebno je izdvojeno poglavlje posveeno unapreenju poslovanja ba-
naka i drugih nansijskih institucija, a posebno poglavlje je posveeno
i meunarodnom bankarskom poslovanju kroz formu modernih meuna-
rodnih nansijskih konglomerata i kontrolu njihovog rada.
Kroz zavrno poglavlje izloena je problematika stvaranja i upravljanja
karijerom u bankama i drugim nansijskim institucijama, koja studentima
IV Zoran Jovi
treba da ponudi neke od smernica za budui nastup na pragmatinoj sceni
raznovrsnih nansijskih institucija. Kao pomo na tom putu stvaranja li-
ne profesionalne karijere i imida dat je i poseban dodatak u vidu poglavlja
posveenog poslovnom bontonu.
Fond informacija koje knjiga sadri predstavlja znaajnu i solidnu osno-
vu u smislu potreba studenata za odreenim znanjima iz oblasti Menad-
menta nansijskih institucija. Celokupno gradivo knjige je rasporeeno
na dvanaest delova, sledeim redosledom:
Pojmovno odreenje i poloaj menadmenta nansijskih insti- (1)
tucija;
Finansijske institucije kao deo nansijskog sistema; (2)
Faktori koji menjaju bankarsku i nansijsku delatnost; (3)
Nove usluge koje pruaju banke i konkurenti iz oblasti nansija (4)
i njihov meusobni uticaj;
Vrste i karakteristike nansijskih institucija; (5)
Regulisanje rada banaka i drugih nansijskih institucija; (6)
Finansijski izvetaji banaka i drugih nansijskih institucija; (7)
Indikatori uspenog poslovanja banaka i drugih nansijskih in- (8)
stitucija;
Unapreenje poslovanja banaka i drugih nansijskih institucija; (9)
(10) Meunarodno bankarsko poslovanje;
Stvaranje karijere u bankama i drugim nansijskim institucija- (10)
ma;
Poslovni bonton. (11)
Autor koristi ovu priliku da se posebno zahvali recezentima i drugim
saradnicima ije su ideje i korisne sugestije doprinele unapreenju kvali-
teta knjige. Takoe, autor e sa zahvalnou prihvatiti sve dalje sugestije
i dobronamerne kritike koje bi mogle doprineti da ova knjiga u svojim
narednim izdanjima jo bolje ispuni svrhu kojoj je namenjena.
Beograd, oktobar 2008.
Autor
Menadment nansijskih institucija V
SADRAJ
Predgovor
1. Pojmovno odreenje i poloaj menadmenta nansijskih insti-
tucija ................................................................................................. 1
1.1. Menadment nansijskih institucija: denisanje i znaaj ............ 1
1.2. Proces menadmenta nansijskih institucija ................................ 5
1.2.1. Planiranje ............................................................................ 6
1.2.2. Organizovanje .................................................................... 7
1.2.3. Voenje ............................................................................... 8
1.2.4. Kontrola .............................................................................. 8
1.3. Vrste menadmenta nansijskih institucija ................................ 10
1.4. Drutvena odgovornost, etika i ekologija ................................... 10
1.4.1. Drutvena odgovornost nansijskih institucija ................. 11
1.4.2. Etika i menadment nansijskih institucija ....................... 12
1.4.3. Ekologija i menadment nansijskih institucija ................ 14
2. Finansijske institucije kao deo nansijskog sistema .................. 17
2.1. Denicija i struktura nansijskog sistema i nansijskih
institucija .................................................................................... 17
2.2. Finansijske institucije ................................................................. 20
2.2.1. Kreditne institucije ........................................................... 20
2.2.2. Institucionalni investitori .................................................. 22
2.2.3. Investicione banke (berzanski posrednici) ....................... 24
2.2.4. Savremene nekreditne institucije ...................................... 26
3. Faktori koji menjaju bankarsku i nansijsku delatnost ........... 29
3.1. Trendovi u savremenom bankarstvu .......................................... 31
3.1.1. Deregulacija ..................................................................... 34
3.1.2. Konkurencija .................................................................... 35
3.1.3. Globalizacija ..................................................................... 37
3.1.4. Informacioni progres ........................................................ 41
3.2. Rizici u savremenom bankarstvu ............................................... 46
3.2.1. Kreditni rizik .................................................................... 47
3.2.2. Kamatni rizik .................................................................... 49
VI Zoran Jovi
3.2.3. Valutni rizik ...................................................................... 51
3.2.4. Ostali trini rizici ............................................................ 52
3.2.5. Rizik likvidnosti ...............................................................54
3.2.6. Operativni rizik ................................................................ 56
3.2.7. Zakonski rizik .................................................................. 58
3.2.8. Reputacioni rizik .............................................................. 59
3.2.9. Dravni rizik ..................................................................... 60
3.2.10. Moralni hazard ............................................................... 61
3.3. Nove organizacione forme povezivanja banaka i drugih
finansijskih institucija ................................................................. 62
4. Nove usluge koje pruaju banke i konkurenti iz oblasti

finansija i njihov meusobni uticaj ............................................... 67
4.1. Nove usluge i defnisanje parabankarskih i
nekreditnih poslova .................................................................... 67
4.2. Operativno upravljanje performanasama novih usluga .............. 71
4.2.1. Uticaj na upravljanje rizicima banaka .............................. 71
4.2.2. Uticaj na upravljanje likvidnou banaka ........................ 74
4.2.3. Uticaj na upravljanje solventnou banaka ...................... 79
4.2.4. Uticaj na upravljanje profitabilnou banaka ................... 80
4.2.5. Uticaj na ronu usklaenost aktive i pasive banaka ......... 85
4.2.6. Uticaj na stvaranje finansijskih konglomerata ................. 88
5. Vrste i karakteristike finansijskih institucija .............................. 91
5.1. Centralna banka .......................................................................... 91
5.2. Banke .......................................................................................... 92
5.3. Ostale depozitne finansijske institucije ...................................... 94
5.4. Finansijske kompanije i ostale finansijske institucije ................. 96
5.5. Institucionalni investitori ............................................................ 98
5.5.1. Osiguravajua drutva ...................................................... 98
5.5.1.1. Pojam i vrste osiguranja ...................................... 98
5.5.1.2. Organizacija i funkcionisanje
osiguravajuih drutava ..................................... 105
5.5.1.3. Osiguravajua drutva na finansijskom tritu .. 110
5.5.1.4. Banke i osiguranja ............................................. 112
5.5.2. Penzioni fondovi ............................................................ 113
5.5.2.1. Reforma penzijskog osiguranja ......................... 114
5.5.2.2. Naini finansiranja penzijskog osiguranja ......... 116
Menadment nansijskih institucija VII
5.5.2.3. Funkcionisanje privatnih penzionih fondova .... 119
5.5.2.4. Banke i penzioni fondovi .................................. 121
5.5.3. Investicioni fondovi ........................................................ 123
5.5.3.1. Pojam i vrste investicionih fondova .................. 123
5.5.3.2. Organizacija i upravljanje
investicionim fondovima ................................... 127
5.5.3.3. Funkcionisanje investicionih fondova ............... 129
5.5.3.4. Prednosti i nedostaci ulaganja u
investicione fondove .......................................... 132
5.6. Berzanski posrednici ............................................................... 135
5.6.1. Berze i OTC .................................................................... 135
5.6.1.1. Pojam i karakteristike berzanskih poslova ........ 136
5.6.1.2. Vrste berzanskih poslova ................................... 138
5.6.1.3. Principi i nain trgovanja na berzi ..................... 145
5.6.1.4. Banke kao berzanski posrednici ......................... 147
5.6.2. Dileri i brokeri ................................................................ 149
5.6.2.1. Pojam i karakteristike dilera i brokera .............. 150
5.6.2.2. Banke u vrenju dilersko brokerskih poslova ... 153
5.6.3. Kastodi banke ................................................................. 154
5.7. Savremeni nekreditni poslovi i institucije ................................ 156
5.7.1. Lizing .............................................................................. 156
5.7.1.1. Pojam i karakteristike lizinga ............................ 156
5.7.1.2. Vrste lizinga ....................................................... 158
5.7.1.3. Trokovi lizinga ................................................. 163
5.7.1.4. Razvoj lizinga .................................................... 164
5.7.1.5. Prednosti i nedostaci lizinga .............................. 167
5.7.2. Franizing ....................................................................... 169
5.7.2.1. Pojam i nastanak franizinga ............................. 169
5.7.2.2. Uesnici u sistemu franizinga .......................... 172
5.7.2.3. Vrste franizinga ................................................ 174
5.7.2.4. Franizing u bankarstvu .................................... 176
5.7.2.5. Prednosti i nedostaci franizinga ....................... 177
5.7.3. Forfeting .......................................................................... 179
5.7.3.1. Pojam i nastanak forfetinga ............................... 179
5.7.3.2. Uesnici u forfeting aktivnostima ..................... 183
5.7.3.3. Trokovi forfetiranja .......................................... 185
5.7.3.4. Prednosti i nedostaci forfetinga ......................... 189
5.7.4. Faktoring ........................................................................ 191
5.7.4.1. Pojam i nastanak faktoringa .............................. 191
VIII Zoran Jovi
5.7.4.2. Uesnici u faktoring aktivnostima .................... 193
5.7.4.3. Funkcije faktoringa ........................................... 195
5.7.4.4. Vrste faktoringa ................................................. 196
5.7.4.5. Prednosti i ogranienja korienja faktoringa ... 201
6. Regulisanje rada banaka i drugih nansijskih institucija ....... 205
6.1. Regulisanje rada nansijskih institucija direktivama
Evropske Unije ......................................................................... 205
6.2. Regulisanje osnivanja i poslovanja banaka .............................. 208
6.2.1. Delatnost i osnivanje banaka .......................................... 208
6.2.2. Regulisanje adekvatnosti kapitala banaka ...................... 211
6.2.3. Regulisanje kreditnog rizika banaka .............................. 214
6.2.4. Regulisanje likvidnosti banaka ...................................... 215
6.2.5. Regulisanje deviznog rizika banaka ............................... 216
6.3. Regulisanje osnivanja i poslovanja
drugih nansijskih institucija ................................................... 218
6.4. Organizacija i nain upravljanja bankama i
drugim nansijskim institucijama ............................................ 239
6.5. Nadzor banaka i drugih nansijskih institucija ........................ 246
7. Finansijski izvetaji banaka i drugih nansijskih institucija .. 255
7.1. Bilans stanja banke ................................................................... 256
7.2. Bilans uspeha banke ................................................................. 258
7.3. Drugi korisni nsijski izvetaji banke ...................................... 262
7.4. Uporeivanje nansijskih izvetaja banke i

8. Indikatori uspenog poslovanja banaka i
drugih nansijskih institucija ...................................................... 265
8.1. Finansijski indikatori banaka .................................................... 265
8.1.1. Pokazatelji prinosa ......................................................... 266
8.1.2. Odnos prinosa i rizika .................................................... 271
8.2. Indikatori uspenog poslovanja
8.3. Uticaj veliine banke na poslovni uspeh .................................. 274
9. Unapreenje poslovanja banaka i
drugih nansijskih institucija ..................................................... 277

Menadment nansijskih institucija IX
9.1. Ekonomija znanja i njegova primena u
bankarstvu i nansijskoj delatnosti .......................................... 277
9.1.1. Mikroekonomski znaaj ekonomije znanja .................... 279
9.1.2. Makroekonomski znaaj ekonomije znanja ................... 281
9.1.3. Znaaj ekonomije znanja za razvoj
poslovnog bankarstva ..................................................... 284
9.2. Izvori informacija iz oblasti bankarstva i
nansijske delatnosti ................................................................ 288
10. Meunarodno bankarsko poslovanje ...................................... 295
10.1. Vrste inostranih bankarskih organizacija i problemi .............. 295
10.2. Stvaranje nansijskih konglomerata i njihova kontrola ......... 297
10.2.1. Monitoring nansijskih konglomerata ....................... 302
10.2.2. Neposredna kontrola nansijskih konglomerata ........ 303
10.2.3. Revizija nansijskih konglomerata ............................ 305
10.2.4. Interna kontrola nansijskih konglomerata ................ 306
11. Stvaranje karijere u bankama i
drugim nansijskim insti tu cijama ............................................ 309
11.1. Upravljanje ljudskim resursima .............................................. 309
11.1.1. Denisanje i znaaj ljudskih resursa ............................ 309
11.1.2. Planiranje ljudskih resursa ............................................ 311
11.1.3. Regrutovanje, selekcija i socijalizacija ......................... 313
11.1.4. Obuka ............................................................................ 317
11.1.5. Materijalne i nematerijalne stimulacije zaposlenih ...... 320
11.2. Mogunosti za stvaranje karijere u bankarstvu i
drugim nansijskim institucijama .......................................... 325
11.3. Upravljanje karijerom ............................................................ 331
11.3.1. Planiranje budunosti ................................................... 331
11.3.2. Stvaranje pravog imida ............................................... 333
11.3.3. Promena posla .............................................................. 334
11.3.4. Osvajanje vrha .............................................................. 335
11.3.5. Opstanak na vrhu .......................................................... 336
11.3.6. Lista za postizanje briljantne karijere ........................... 337
12. Poslovni bonton .......................................................................... 341
Literatura ........................................................................................... 351
Menadment finansijskih institucija 1
1. POJMOVNO ODREENJE I
MENADMENTA FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA
1.1. MENADMENT FINANSIJSKIH INSTITUCIJA:
DEFINISANJE I ZNAAJ
Startni problem kod menadmenta finansijskih institucija je njegovo
precizno definisanje. Mnogi znaajni teoretiari iz ove oblasti su poku-
avali da definiu menadment. Polazei od najboljeg iz definicija veeg
broja autora, menadment finansijskih institucija se moe definisati
kao proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole raspoloivih
ljudskih i materijalnih resursa radi ostvarivanja ciljeva finansijske in-
stitucije.
Menadment finansijskih institucija je univerzalan proces koji se odnosi
na svaku finansijsku institiciju i primenljiv je u svakoj od njih pojedina-
no, bez obzira na njihov tip, veliinu i strukturu, zbog injenice da je za
postizanje ciljeva potrebno upravljanje. U teoriji i praksi, menadment fi-
nansijskih institucija se izuava i sprovodi ne samo na nivou modeliranja
finansijske grane kao celine, ve i kao menadment usmeren na modelira-
nje pojedinih oblasti finansija (bankarski menadment, menadment inve-
sticionih fondova, portfolio menadment i sl.).
Menaderi u fi a z i n r o v o g d o u s i j o k i d u j l u s a m a j i c u t i t s n i m i k s j i s n a n
usmeravanje aktivnosti ka ostvarenju ciljeva fi . a j i c u t i t s n i h i k s j i s n a n
Oni su zadueni za sprovo - o v , a j n a v o z i n a g r o , a j n a r i n a l p i t s o n v i t k a e j n e
- l a j i r e t a m i h i k s d u j l h i v i o l o p s a r z i i r e d a n e m i n e p s U . e l o r t n o k i a j n e
nih resursa izvlae maksimum i ostvaruju ciljeve finansijskih institucija.
Ako se pogleda u dananju realnost, moe se uoiti da neke finansijske
o r p e k o s i v o n t e z u z i u j u r a v t s o u j n e u r k o u e j i c u t i t s n i fite, dok druge finan-
e v j a N . m o k t i b u g a s u j u l s o p e j i c u t i t s n i e k s j i s a razlika izmeu uspenih i
neuspenih finansijskih institucija je u menadmentu. Otuda nije sluajno
da je po - i n s a l v e j o k a t a l p h i k o s i v o n t e z u z i u k a n z u u a k e v g o v o k a t e
2 Zoran Jovi
ci nansijskih institucija pla aju dobrim menaderima. Ukoliko je mera
uspenosti nansijske institucije menaderski pristup u njenom voenju,
onda je anga o vanje dobrih menadera samo na prvi pogled visok troak
za vlasnike. Po pravilu, dobri menaderi vlasnicima obezbeuju visoke
prote ili ostva rivanje drugih ciljeva koje vlasnici pred njih postavljaju,
to opra vdava njihovo angaovanje.
Organizacija postoji u svakoj prilici kada dvoje ili vie ljudi rade na
struktuiran nain da bi ostvarili jedan ili vie ciljeva. Opti pojam or-
ganizacije nansijskih institucija obuhvata jedinstvo sreenih, meusobno
povezanih delova-podsistema, meu kojima se kao jedan podsistem nalazi
i menadment nansijskih institucija. Menadment je kljuni proces po-
slovanja nansijske institucije i aktivnost usmerena ka realizaciji njenih
ciljeva i zadataka, dok se istovremeno organizacija nansijskih institucija
moe posmatrati kao instrument i sredstvo menadmenta. Otuda, za ra-
zlikovanje pojmova organizacije i menadmenta nansijskih institucija
najvanije je u potpunosti razumeti mogunost posmatranja tog odnosa sa
razliitih aspekata i znati sa kojeg aspekta je potrebno u svakoj pojedina-
noj situaciji posmatrati taj odnos.
Teoretiari menadmenta najee pri objanjavanju organizacije i po-
trebe za organizacijom koriste primer lova. Parafrazirajui taj primer moe
se zamisliti tradicionalni zimski lov na vuka, kada vie stotina lovaca kre-
e sa ciljem da pronau i ubiju vuka. Kada bi svi ti naoruani lovci kre-
nuli bez ikakve organizacije, samo sa eljom da budu uspeni, realno je
oekivati da bi jedini proteri bili vukovi i da je izvesno da bi lovci bili
jedina opasnost samo za sebe da povrede jedni druge. Sa dobrom orga-
nizacijom, u kojoj bi svaki lovac znao svoj put i pravac u kome moe da
puca, lovci mogu za nekoliko sati da pronau i odstrele svakog vuka koji
se nalazi u lovitu.
Bitna odrednica u deniciji menadmenta i organizacije je ostvarenje
jednog ili vie ciljeva nansijske institucije. Cilj je namera koju nan-
sijska institucija planira da ostvari. Najei cilj nansijskih institucija
je stabilna trina pozicija i ostvarenje prota. Ovaj cilj sebi postavljaju
nansijske institucije osnovane od strane investitora koji investiranjem
ele da zarade vie od kamate koju mogu zaraditi oroavanjem sredstava u
kvalitetnim bankama. esto nansijske institucije sebi postavljaju i druge
ciljeve kao to su poveanje trinog uea, smanjenje rizika tj. povea-
nje sigurnosti nansijskih plasmana, diversikaciju aktive, osvajanje no-
vih nansijskih proizvoda i usluga odnosno trinih segmenata i sl.
Polazei od stava jednog od najpoznatijih teoretiara menadmenta Pi-
Menadment nansijskih institucija 3
tera Drakera, koji je analizirajui menaderski uinak, denisao koncepte
kojima menaderi nastoje da ostvare ciljeve kao to su ekasnost i efek-
tivnost, moe se rei da ekasnost podrazumeva izvlaenje maksimuma
uz to manja ulaganja. Menaderi nansijskih institucija nastoje da ostva-
re planirane rezultate uz minimalno angaovanje sredstava, visoku pro-
duktivnost, minimum rizika i sl. Efektivnost podrazumeva da menaderi
ostvaruju cljeve nansijskih institucija ne samo uz to manja ulaganja ve
i kroz izbor aktivnosti kojima se do cilja stie. Menader koji odabere da
pekarsku proizvodnju bazira iskljuivo na proizvodnji hleba, zanemarujui
injenicu da je proizvodnja peciva viestruko protabilnija, je neefektivan
ak i u sluaju da se hleb proizvodi na maksimalno ekasan nain. Preneto
na domen nansijskih institucija, to znai da menader koji recimo odabe-
re da bankarsku uslugu bazira iskljuivo na depozitno-kreditnoj aktivnosti,
zanemarujui injenicu da su savremeni nebankarski i nekreditni poslovi
protabilniji, je neefektivan ak i u sluaju da se depozitno-kreditna aktiv-
nost obavlja na maksimalno ekasan nain.
Pojednostavljeno, ekasnost moemo denisati tako da se stvari rade
na pravi nain, a efektivnost tako da se prave stvari rade na pravi
nain.
Iz svega reenog proizilaze bitne karakteristike menadmenta:
1
rad s drugima i pomou drugih; -
ciljevi organizacije; -
ekasnost nasuprot efektivnosti; -
ogranieni resursi; -
promenljiva okolina. -
Slika 1: Meusobni odnosi i povezanost karakteristika menadmenta iz
denicije menadmenta
2
1 Vukievi dr Milan, Menadment, Prometej, Novi Sad, 2007,str.17 .
2 Ibidem
4 Zoran Jovi
Operativne zadatke poslovanja nansijskih institucija ne izvrava me-
nadment, ve se u tome oslanja na druge lanove nansijskih institucija
koji su nosioci pojedinih zadataka. Menadment osigurava logistiku po-
drku kako bi se stvorili uslovi za efektivnu i ekasnu upoterbu drugih,
u cilju ostvarivanja ciljeva nansijske institucije, to zahteva kolektivnu
akciju koja pretpostavlja menadment. Ciljevi odreuju svrhu, smer i ak-
cije menadmenta, a ostvarenje ciljeva ukazuje na meru uspenosti me-
nadmenta.
Putem ekasnog menadmenta se reduciraju trokovi nansijskih in-
stitucija, dok se putem efektivnog menadmenta poveava prot kroz
poveanje produktivnosti. Menadment je vetina postizanja ciljeva koje
ostvaruju druge osobe, prvenstveno zaposleni radnici u nansijskoj insti-
tuciji. Racionalna upotreba resursa uslovljena je njihovom ogranienou
i visokom i rastuom cenom. Ekasnom i efektivnom upotrebom ograni-
enih resursa nansijske institucije, menadment vri primenu ekonomije
poslovanja.
Promene u okruenju nansijskih institucija su sve brojnije i dinami-
nije to rezultira u sloenom, heterogenom i dinaminom okruenju. To
od menadmenta zahteva predvianje buduih promena, pripremanje i
prilagoavanje novonastalim uslovima poslovanja. Me na dment je uni-
verzalan proces koji je primenljiv u svim granama privrede i svim vrstama
nansijskih institucija razliitih veliina, struktura i nivoa kojima treba
uspeno upravljati.
Iz napred navedenog uoava se veliki i rastui znaaj menadmen-
ta. Kvalitetni menaderi obezbeuju ekasno i efektivno funkcionisanje i
ostvarivanje ciljeva nansijskih institucija. U okruenju koje karakterie
sve vea konkurencija i sve zahtevniji klijenti ovo je izuzetno sloen po-
sao. Izvesno je oekivati da e prva polovina ovog veka biti u znaku rasta
potreba za menaderima nansijskih institucija.
Verovatno najvee rezerve za brz ekonomski rast nansijskih institucija
na naim prostorima, pa i ukupne ekonomije, lee u pravilnom sagleda-
vanju i korienju efekta pravilne primene ekasnosti i efektivnosti. Me-
naderi naih nansijskih institucija su najee okrenuti prema ekasno-
sti, pokuavajui da stvari urade na najbolji mogui nain, to esto donosi
nedovoljno dobre efekte. Reenje je u efektivnosti tj. potrebno je raditi
prave stvari, koliko god je mogue na pravi nain. Na primer, menade-
rima kojima je povereno upravljnje bankom kojoj je osnovna delatnost
plasiranje kredita privrednim subjektima, mogu primenom principa eka-
snosti da poveaju obim plasmana i prota maksimalno za nekoliko proce-
nata. Ukoliko se okrenu principu efektivnosti i opredele za diversikaciju
svoje aktivnosti, stavljajui teite na plasmane stanovnitvu, plasmane u
hartije od vrednosti odnosno rad na tritu kapitala i atraktivnim novanim
tritima, uvoenje dopunskih-parabankarskih poslova (investicioni fon-
dovi, lizing itd.), obim prota mogu da poveaju ak i vie puta.
1.2. PROCES MENADMENTA
Usluge nansijskih institucija u krajnjoj instanci predstavljaju proces
opsluivanja javnosti. Metod kojim se taj proces moe uspeno obaviti i
time postii cilj legalno akumuliranje prota je: pruanje korisne usluge.
Zakon ekonomije ne poznaje niti dugo tolerie dobijanje bez davanja i ne
omoguava da se dobije neto za nita. U trinim ekonomijama, nansij-
ske institucije, bez davanja ekvivalentne vrednosti zauzvrat, ne mogu le-
galno sticati prot samo na osnovu toga to su jae od drugih. Trite daje
priliku svim nansijskim institucijama da prue korisnu uslugu i steknu
odgovarajui prot proporcionalno vrednosti te usluge. Zanemarivanje
ovog principa dovodi nansijsku instituciju do gubitka privilegije opslu-
ivanja javnosti.
Vetina rukovoenja tj. menadment nansijske institucije ima cilj da
upravljakim aktivnostima omogui protabilno poslovanje i razvoj nan-
sijske institucije. To se postie kroz obavljanje etiri funkcije:
Planiranje (planing); -
Organizovanje (organizing); -
Voenje (leading); -
Kontrolisanje (controling). -
Treba naglasiti da se ovde nikako ne radi o etiri odvojena ili labavo
povezana skupa aktivnosti, ve o meusobno povezanim funkcijama.
Proces je tok, put i nain kojim neto nastaje. Takoe, proces je i razvi-
zak i postupak. Posmatrano kroz prizmu denicije menadmenta nan-
sijskih institucija proces je tok, put i nain kojim menaderi vode -
nansijsku instituciju u nameri da ostvare poverene zadatke-ciljeve
nansijske institucije. Menadment karakterie sistematizovani metod
na koji se obavljaju aktivnosti. Menadment nansijskih institucija se
naziva procesom da bi se istakla njegova vremenska dimenzija. On tra-
je, prolazi kroz odreene faze i poseduje interakciju tj. svi menaderi
nansijskih institucija, bez obzira na line sposobnosti i vetine, upu-
6 Zoran Jovi
taju se u odreene meusobno povezane aktivnosti kako bi postigli
eljene ciljeve.
1.2.1. PLANIRANJE
Planiranje je proces postavljanja ciljeva i odreivanje podesnog
toka akcije da bi se oni postigli.
3
Planiranje znai da menaderi unapred
dobro promiljaju o svojim ciljevima i akcijama i da se te akcije ne zasni-
vaju na predoseanju nego na nekom metodu, planu ili logici. Planovima
se postavljaju zadaci nansijskoj instituciji i odreuju najbolje procedure
za njihovu realizaciju. Istovremeno, planovi su i upustva po kojima nan-
sijska institucija obezbeuje i angauje sredstva za postizanje ciljeva, a
lanovi nansijske institucije obavljaju aktivnosti koje su konsistentne sa
odabranim ciljevima i procedurama. Napredovanje ka odabranim ciljevi-
ma se nadgleda i meri, tako da mogu da se preduzmu korektivne akcije
ukoliko progres nije zadovoljavajui.
Prvi korak planiranja jeste izbor ciljeva nansijske institucije, nakon
ega se odreuju ciljevi za svaki organizacioni deo diviziju, sektor, ode-
ljenje itd. Kada se oni jednom odrede, opredeljuju se programi za njihovo
sistematsko postizanje. Top menadment nansijke institucije, prilikom
odabiranja ciljeva i razvijanja programa, razmatra njihovu izvodljivost i
prihvatljivost u odnosu na menadere i zaposlene u toj nansijskoj institu-
ciji. Znaajno mesto u aktivnostima planiranja zauzimaju odnosi i vreme.
Planiranjem se dobija poeljna slika buduih okolnosti, uzimajui u obzir
trenutno raspoloiva sredstva, prola iskustva i sl. Planovi koje donosi top
menadment odnosno glavna uprava nansijske institucije koja je odgo-
vorna za celu instituciju, mogu biti za periode duge do pet ili deset godi-
na, dok planiranje za pojedine organizacione delove nansijske institucije
obuhvata mnogo krae periode kao to su godina, kvartal, mesec, nedelja,
pa i radni dan. Planiranje je sastavni deo menadmenta na svim nivoi-
ma, ali je njegova dimenzija razliita na razliitim nivoima menadmenta.
Otuda sve funkcije menadmeta usklauju svoje planove sa, u procesu
planiranja, odabranim ciljevima i zadacima nansijske institucije.
Planiranje, kao jedan od najvanijih poslova menadera vieg ranga,
predstavlja prvu i osnovnu funkciju savremenog upravljanja nansijskom
institucijom. Menaderi prepoznaju nove razvojne anse nansijske insti-
tucije i procenjuju rentabilnost novih projekata i ulaganja, ime postavljaju
3 Stoner D., Friman E., Gilbert D., Menadment, Zelind, Beograd, 2002, str.9.
nove poslovne ciljeve. Pri ostvarenju ciljeva vodi se rauna da se poslova-
nje nansijske institucije racionalno prilagodi oekivanim buduim pro-
menama u okruenju i minimalizuje uticaj nepovoljnih trinih kretanja.
Za dugorono poslovanje nansijske institucije veoma je znaajno stra-
teko planiranje kao osnovica daljeg razvoja i perspektive. Denisanje
dugorone poslovne politike vri Upravni odbor nansijske institucije,
prvenstveno na predlog menadment tima, koji kasnije svojom punom ini-
cijativom sprovodi metode poboljanja protabilnosti, utvruje planove
razvoja i kompetenciju zaposlenih. Menadment tim, takoe brine o bla-
govremenom jaanju kadrovskog potencijala, unapreenju njihove moti-
vacije i nove organizacije rada i predlae korekcije ili izmene dugoronih
planova i stretegija.
1.2.2. ORGANIZOVANJE

Organizovanje je proces angaovanja dvoje ili vie ljudi da na struk-
tuiran nain rade zajedno kako bi postigli cilj ili grupu ciljeva.
4
Orga-
nizovanje je proces araniranja i dodeljivanja poslova, autoriteta, te iznosa
lanovima nansijske institucije kako bi oni postigli njene ciljeve.
Ostvarenje ciljeva tj. poslovnog uspeha ostvaruje se kroz uspostavljanje
optimalne organizacije i kvalitetne procedure rada. Implementacijom ade-
kvatnih procedura ostvaruje se optimalno organizaciono funkcionisanje
nansijske institucije i ekasno sprovoenje utvrene poslovne politike.
Menadment nansijske institucije organizuje poslovanje kroz ustrojenu
podelu poslova i hijerarhiju, meusobnu funkcionalnu saradnju i razmenu
iskustava uz neophodno ukljuivanje kompetentnih strunjaka-specijalista
za svaku posebnu aktivnost.
Razliite delatnosti i ciljevi zahtevaju i razliite strukture. Finansijska
institucija koja, na primer tei da razvije poslove sa hartijama od vrednosti
zahteva sasvim drugaiju organizacionu strukturu od nansijske institucije
koja tei da razvije poslove sa potroakim kreditima. Poslovi prve nan-
sijske institucije zahtevaju angaovanje timova strunjaka kao to su ana-
litiari i trgovci hartijama od vrednosti, portfolio menaderi i investicioni
savetnici, ovlaeni revizori, dok poslovi druge nansijske institucije zah-
tevaju angaovanje timova klijent menadera, kreditnih analitiara, stru-
njaka za obradu zajmova, risk menadera, blagajnika i direktora poslovnih
jedinica jer se radi o poslovima koji zahtevaju i teritorijalnu organizacionu
4 Ibidem, str.10.
8 Zoran Jovi
disperziju. Iako zaposleni u svakoj nansijskoj instituciji treba ekasno da
sarauju, oni se ne mogu organizovati po jednom modelu. Zato menaderi
moraju da usklade strukturu nansijske institucije sa njenim ciljevima i
sredstvima. Taj proces se naziva dizajn nansijske institucije.
Znaajno mesto u aktivnostima organizovanja zauzimaju odnosi i vreme.
Organizovanje stvara strukturu za odnose u okviru nansijske institucije
i kroz te strukturirane odnose sprovode se budui planovi. Drugi aspekt
odnosa koji zadire u organizovanje jeste potraga za adekvatnim brojem i
strukturom zaposlenih, aktivnost poznata kao upravljanje ljudskim resur-
sima.
1.2.3. VOENJE
Voenje liderstvo je proces usmeravanja i uticanja na radom
povezane aktivnosti koje obavlja grupa ljudi ili itava organizacija.
5

Voenje podrazumeva usmeravanje zaposlenih, uticanje na njih i njihovo
motivisanje kako bi oni ostvarili osnovne zadatke.
Znaajno mesto u aktivnostima voenja, takoe zauzimaju odnosi i vre-
me. Voenje, u stvari, zalazi u samu sr menaderovih odnosa sa svakim
od pojedinca koji rade za njega. Menaderi su po pravilu lideri, rukovode
pokuavajui da nagovore druge da im se pridrue u potrazi za budunou
koja je denisana u fazama planiranja i organizovanja. Stvarajui pravu
atmosferu, oni pomau zaposlenima da daju sve od sebe u postizanju ci-
ljeva nansijske institucije. Lideri su oni zaposleni, po pravilu menaeri,
koje grupa zaposlenih doivljava kao vou, to je razlog da se lanovi te
grupe ponaaju kao njegovi sledbenici. Najee su zaposleni sledbenici
menadera date grupe, koji je ujedno i lider, ali je mogue da grupa zapo-
slenih kao vou doivljava drugu osobu nemenadera-izvrioca, u kom
sluaju se funkcija menadera i lidera ne poklapa u jednoj osobi. Poto
svaki menader nije uvek i lider, vano je istai da dugorono posmatrano,
svaki uspean menader mora biti i lider, jer je to bitna pretpostavka eka-
snosti menaderskog delovanja u nansijskoj instituciji.
1.2.4. KONTROLA
Kontrola je proces kojim se obezbeuje da se stvarne aktivnosti
podudaraju sa planiranim.
6
Konano, menaderi moraju da se uvere da
5 Ibidem
6 Ibidem
akcije koje preduzimaju zaposleni, tu nansijsku instituciju vode ka utvr-
enim ciljevima.
Funkcija kontrole se obavlja kroz aktivnosti kao to su, na prvom mestu,
ustanovljavanje standarda i metoda za merenje rezultata, zatim samo me-
renje rezultata, potom utvrivanje da li rezultati odgovaraju standardima i
na kraju se, ukoliko je potrebno, preduzimaju korektivne akcije. Pomou
funkcije kontrole menaderi odravaju nansijsku instituciju na pravom
putu. Sve ee nansijske institucije uspostavljaju nove naine da pobolj-
aju kvalitet funkcije kontrole.
Vano mesto u aktivnostima kontrole zauzimaju odnosi i vreme. Me-
naderi moraju da brinu o kontroli zato to tokom vremena rezultati koje
postie nansijska institucija nisu u skladu sa pla nira nim. Menadment
nansijskih institucija je ekasan i efektivan samo ako su kva litetno is-
punjene sve etiri osnovne funkcije (planiranje, orga nizovanje, voenje
i kontrola) i ako su one meusobno usklaene. Puno je primera u kojima
menaderi nansijskih institucija dobro urade plan ali zbog neadekvatne
organizacije, voenja ili kontrole ciljevi ne budu ostva reni. Zato je prepo-
ruljivo da se jednaka panja posveti svim menaderskim aktivnostima,
sa naglaskom na njihovoj koordinaciji zbog injenice da je proces menad-
menta interaktivan proces.
Funkcijom kontrole, kroz odgovarajue procedure, menadment nan-
sijskih institucija vri kontrolu primene utvrene poslovne politike. Pri-
menom interne kontrole u bankama i drugim nansijskim insti tu cijama
se svodi poslovni rizik na najnii mogui nivo uz istovremenu primenu
principa likvidnosti i protabilnosti poslovanja.
Interna kontrola svoju panju usmerava na: denisanost pojedinih duno-
sti i odgovornosti, utvrivanje razliitih limita u odluivanju, utvr ivanje
procedura za donoenje odluka, kompletiranje dokumentacije, tano, bla-
govremeno i sveobuhvatno iskazivanje poslovnih promena, procedure za
izradu razliitih izvetaja, dvostruku kontrolu imovine, duple overe naloga
za plaanje, obaveznu informisanost pri odluivanju i plaanju, ukrtanje
funkcija itd.
Kvalitet menadmenta nansijske institucije se najvie ogleda u sposob-
nosti da identikuje, izmeri, prati i kontrolie rizike poslovanja od kojih
su kljuni likvidnosni, kreditni, kamatni i operativni rizik. Kontro lom ovih
rizika obezbeuje se sigurnost, pouzdanost i ekasnost po slo va nja nan-
sijske institucije.
10 Zoran Jovi
1.3. VRSTE MENADMENTA
Prema poslovima i dunostima menadment nansijskih institucija se
moe podeliti na:
Generalni menadment; -
Marketing menadment; -
Operativni menadment; -
Finansijski menadment. -
Generalni menadment upravlja kvalitetom poslovanja i snosi najveu
odgovornost za sudbinu nansijske institucije. On predvia neizvesnosti i
promene na tritu, priprema odgovarajue planove, kontrolie i ogrania-
va rizike poslovanja i upravlja motivacijom zaposlenih.
Marketing menadment identikuje i istrauje nova trita, priprema
nove nansijske proizvode i usluge i kreira njihove reklamne kampanje i
prezentacije.
Operativni menadment obezbeuje praenje, prihvatanje i primenu
najsavremenijih informacionih tehnologija u poslovanju nansijskih in-
stitucija.
Finansijski menadment obezbeuje sainjavanje i distribuciju neop-
hodnih nansijskih izvetaja, saradnju sa revizorima i kontrolorima, for-
miranje cena nansijskih usluga i pristup nansijskom tritu.
1.4. DRUTVENA ODGOVORNOST,
ETIKA I EKOLOGIJA

Menadment nansijskih institucija se suoava sa najmanje pet odgo-
vornosti, a to su: ekonomska odgovornost, zakonska odgovornost, eti-
ka odgovornost, ekoloka odgovornost i drutvena odgovornost.
Ekonomska odgovornost podrazumeva odgovornost za ispunjenje cilje-
va nansijske institucije, to u protabilnim institucijama podrazumeva
prot, zbog ega se i naziva ekonomska odgovornost i kojoj je inae i
posveen vei deo problematike prouavanja menadmenta nansijskih
institucija.
Zakonska odgovornost podrazumeva potovanje kako zakona i propi-
sa, tako i internih akata nasijske institucije u kojoj se radi. Sankcije za
menadere koji ne potuju zakone, propise i interne akte svoje nansijske
institucije su i materijalne i moralne, tako da je jedino pravilo da nema
alternative poslovanju uz potovanje svih propisa.
Drutvena odgovornost, etika i ekologija se ree prouavaju, a vreme-
nom dobijaju sve vie na aktuelnosti, pa e na ovom mestu biti predmet
neto irih razmatranja
1.4.1. DRUTVENA ODGOVORNOST
Drutvena odgovornost nansijskih institucija predstavlja odnos nji-
hvog menadmenta prema okruenju koji se meri pisanim i nepisa-
nim pravilima, prema kojima se ocenjuje ponaanje menadmenta,
odnosno nansijske institucije. Drutvena odgovornost je relativno novi
poslovni pojam koji je nastao poetkom 70-ih godina dvadesetog veka, a
podrazumeva obavezu menadmenta da donosi odluke i preduzima akcije
koje e biti istovremeno u skladu i sa interesima drutva i sa interesima
njihovih kompanija.
Koncept drutvene odgovornosti se zasniva na stavu da nansijske insti-
tucije nisu nezavisni subjekti odgovorni samo vlasnicima. One imaju od-
govornost i prima irem drutvu koje odobrava njihovo stvaranje i rad kroz
razliite zakone i propise i podrava ih korienjem njihovih nansijskih
proizvoda i usluga. Otuda drutvena odgovornost menadmenta nansij-
skih institucija prevazilazi okvire ostvarivanja prota i ukljuuje zatitu i
poboljanje drutvene koristi.
Drutvena odgovornost nansijskih institucija znai da one treba da:
daju doprinos reavanju socijalnih problema u drutvu putem zapolja- -
vanja i korektnog plaanja zaposlenih radnika;
spreavaju i reavaju ekoloke probleme; -
unapreuju zdravlje, obrazovanje i kulturu u drutvu; -
omoguavaju svojim uspenim menaderima da se povremeno ili stal- -
no angauju na poslovima dravne ili lokalne uprave kako bi unapre-
dili njen rad.
Pored pristalica koncepta drutvene odgovornosti, postoje i protivnici
stava da kompanije imaju i drutvenu odgovornost, odnosno da je jedina
drutvena odgovornost menadmenta maksimalno ostvarenje prota ili
drugog cilja koji se pred njega postavlja.
Argumenti za drutvenu odgovornost su: oekivanje javnosti; dugoroni
proti; etike obaveze; javni imid; bolja zatita ivotne sredine; ravnote-
a izmeu odgovornosti i moi; dugoroni boljitak za akcionare; prednost
12 Zoran Jovi
prevencije nad leenjem-predupreivanje skupog ispravljanja greaka tj.
drutvenih problema.
Argumenti protiv drutvene odgovornosti su: neostvarenje maksimalnih
prota; razvodnjavanje namere tj. bazinih ciljeva kao to su poveanje
produktivnosti, ekasnosti i efektivnosti; poveanje trokova; nepoznava-
nje vetina odabira aktivnosti koje su zaista drutveno znaajne-mogunost
podravanja aktivnosti koje nisu drutveno znaajne ili ak nisu drutveno
ocenjene kao korisne; previe moi u rukama lidera kompanija.
1.4.2. ETIKA I MENADMENT
Poslovna etika je veoma znaajan, a istovremeno i kontroverzan pro-
blem poslovnog sveta dananjice, to podrazumeva da ne postoji univer-
zalno prihvaen pristup reavanju etikih pitanja. Etika se moe deni-
sati kao skup naela moralnog ponaanja nekog drutva ili drutvene
grupe koja se temelje na osnovnim kategorijama drutvenih vrednosti
kao to su dobrota, potenje, dunost, istina, humanost, potovanje,
dranje obeanja, potovanje vlasnitva, potovanje linosti, odsustvo
zle volje itd.
U svakodnevnom govoru termini etika i moral se smatraju sinonimi-
ma. Razlika postoji. Etika je iri pojam od morala. Etika predstavlja -
lozofsko i teoretsko shvatanje morala, dok je moral konkretan oblik
ljudske slobode normiran pravilima ponanja meu ljudima, ili jo
jednostavnije moral podrazumeva praksu pravilnog ponaanja, dok
se etika odnosi na teoriju pravilnog ponaanja (ponaanja koje uvaava
osnovne kategorije drutvenih vrednosti)
7

Sa stanovita menadmenta nansijskih institucija etika je moralno pro-
cenjivanje menadment akcija i odluka, kao prihvatljivih ili neprihvatlji-
vih, sa stanovita opteprihvaenih naela poslovanja. Etika pravila koja
vae za nansijske institucije prvenstveno slue da zatite interese klije-
nata odnosno investitora i obezbede integritet nansijskih trita. Etike
norme se uvode na nansijsko trite preko uesnika, putem regulative u
oblasti nansijskih institucija. Najvei broj osnovnih etikih naela je for-
malizovan u zakonima, propisima i kodeksima kojima se ponaanje ue-
snika na nansijskim tritima prilagoava vaeim standardima u dru-
tvu. Meutim problem etike u menadmentu je izuzetno sloen, jer ima i
7 Vukievi dr Milan, Menadment, Prometej, Novi Sad, 2007, str. 72.
dosta etikih naela koja nisu formalizovana i pojava da se etika vezuje
za jednog oveka ili instituciju koji natoje da moralne standarde tumae i
sprovode u skladu sa svojim interesima.
Klijenti su izuzetno osetljivi na pojave neetikog menaderskog pona-
anja nansijskih institucija kao npr. na diskriminaciju korisnika usluga,
neistinite informacije u promociji, vezivanje nansijskih proizvoda i uslu-
ga i na taj nain prodaju i onih neopravdano skupljih i sl.
U Srbiji je proces etike regulative nansijskog poslovanja zapoeo
2007. godine kada je Udruenje banaka Srbije objavilo Kodeks profesi-
onalnog bankarskog ponaanja. U budunosti se oekuje da i ostale -
nansijske institucije i njihova strukovna udruenja objave svoje kodekse
po ugledu na stanje na razvijenim nansijskim tritima. Ovim kodeksom
se, pored ostalog propisuju osnovni principi koje zaposleni u bankarskom
sektoru treba da primenjuju, kao to su: zakonitost, odgovornost, poslov-
na tajna, utivost, doslednost, informisanost i korektnost. Kodeksom
su takoe obuhvaeni odnosi izmeu banke i klijenta zikog lica, banke i
klijenta pravnog lica, kao i odnos banaka i drugih institucija.
Na razvijenim nansijskim tritima, sa razvijenim nansijskim in-
strumentima i razvijenim nansijskim institucijama prihvaena je potreba
uspostavljanja etikih principa u vidu kodeksa poslovanja. U SAD npr. po-
stoji zakonska obaveza za odreene institucije da formuliu kodekse poslo-
vanja. Iako se sva etika pravila ponaanja ne donose u vidu normi, najvei
broj nansijskih institucija potuje etike zakone zbog straha od sankcija
klijenata ili samog nansijskog sektora. esto i same nansijske institucije
deniu svoje etike kodekse u elji da zatite svoju delatnost i jedni dru-
ge. Kodeksima se formalizuju pravila kojima se mogu spreavati trgovanje
na bazi poverljivih informacija (insajdersko trgovanje), koonikti interesa,
pojave informacione asimetrije, zloupotrba poverljivih podataka, pojava
moralnog hazarda, pokuaji manipulisanja, prevara i pronevera i sl.
Na razvijenim nansijskim tritima su zastupljeni poslovi davanja in-
vesticionih saveta koje obavljaju nansijski analitiari.Oni daju sopstvenu
ocenu hartija od vrednosti i ne bi smeli da podlegnu bilo kakvom spoljnom
pritisku. Davanje suvie optimistikih preporuka ulagaima u zamenu za
siguran posao u investicionoj banci, ili davanje suvie pesimistikih prepo-
ruka iz nekih drugih razloga, su pojave koje zahtevaju etiko normiranje.
Etike norme su potrebne i u domenu korporativnog upravljanja. Odbore
direktora koji obino vre korporativnu kontrolu, biraju vlasnici. U praksi
se pojavljuju situacije da odbori direktora sebi poveavaju plate iako nji-
hove rme imaju gubitke. Korporativno upravljanje na etikim principima
14 Zoran Jovi
treba da sprei da interes lanova uprave bude iznad interesa akcionara i
obezbedi prikladno etiko ponaanje u nansijskim institucijama.
Propisi pojedinih zemalja dozvoljavaju penzionim fondovima ulaganje
u matino preduzee, to otvara mogunost da se pojedini penzioni fon-
dovi koriste u svrhu ograniavanja uticaja spoljnih akcionara. Ova pojava
sa jedne strane moe da slabi diversikaciju investicionog portfolia, a sa
druge strane, ukoliko se postupi etiki i to se ne prihvati, da umanji zara-
du kompaniji i na taj nain oteti klijente bez njihovog pristanka. Dilema
postoji da li otetiti klijente ili prihvatiti planove kompanije koji su za njih
poslovno neetiki.
Neetiki je, a u razvijenim zemljama i zakonski sankcionisano, ulaga-
nje na nansijskim tritima zasnovano na insajderskim informacijama.
Insajderi su zaposleni u odreenoj kompaniji ili njihovi roaci i prijatelji
koji davanjem poverljivih informacija koje nisu do stu pne javnosti, omo-
guavaju drugim zaposlenicima, roacima, prijateljima i sl. dobijanje
nepotene prednosti pri obavljanju razliitih nansijskih transakcija.
Teko reiv etiki problem je i problem meetarenja brokera. U sluaju
kada brokeri koriste kupovinu i prodaju velikih iznosa hartija od vrednosti
za svoje klijente ne sa prvenstvenom svrhom da obezbede zaradu za klijen-
te, ve sa primarnom svrhom da dobiju to veu proviziju koja je vezana
za obim trgovanja, radi se o meetarenju. Ovaj problem je tee reiv jer je
u praksi esto teko dokazati da li se radi o meetarenju ili je broker jedno-
stavno pratio odreenu investicionu strategiju svojih klijenata.
Postoje tri tipa etike: individualna, organizaciona i profesionalna koje
obezbeuju potrebnu kontrolu i meusobnu ravnoteu. Profesionalna etika
namee standarde profesionalne prakse koji onemoguavaju da nansijske
institucije sprovode neetike aktivnosti ugledajui se na konkurente. Indi-
vidualna etika je ekasna prepreka zahtevima nansijske institucije da se
znaajnim poslovnim partnerima i uticajnim politiarima nudi mito u cilju
ugovaranja unosnog posla. Organizaciona etika slui, da pored ostalog,
kontrolie preambicioznu profesionalnu etiku koja je sama sebi cilj -
nansijski strunjaci neretko pokuavaju da svojoj profesiji daju vei znaaj
nego to joj realno pripada.
1.4.3. EKOLOGIJA I MENADMENT FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA
Ekologija je nauka koja prouava odnose izmeu organizacije i prirodne
sredine u kojoj ona posluje, odnosno ivi. Sa stanovita menadmenta -
nansijskih institucija najinteresantniji aspekt ekologije je humana ekologija
koja prouava odnos oveka i njegovog okruenja. Savremena civilizacija
je koristei raspoloiva dostignua, ukljuujui i znanja iz menadmenta,
istovremeno stvorila krupne ekoloke i druge probleme koji mogu dovesti
u pitanje njen budui razvoj i opstanak, ukoliko se na vreme ne pristupi
njihovom ublaavanju i reavanju. Ekolozi smatraju da ljudi moraju dra-
stino da promene svoje ponaanje ili e biti suoeni sa ozbiljnim ekonom-
skim poremeajima, sa mi lija rda ma ljudskih rtava, sa izumiranjem oko
milion ivih vrsta na Zemlji, a mo da i sa gaenjem ljudske vrste. Problem
zatite ivotne sredine postao je jedan od najznaajnijih problema savre-
mene civilizacije i zbog toga menadment na poetku ovog veka mora u
potpunosti da uvaava ovu injenicu.
Moe se postaviti pitanje kakve direktne veze ima menadment nan-
sijskih institucija sa problemom ekologije, kada nansijske insti tucije, po
pravilu, nisu direktni zagaivai ivotne sredine. One direktno uestvuju u
tom problemu samo u meri u kojoj one i njeni zaposleni koriste savremena
dostignua civilizacije (automobili, elektrina energija, deterdenti, amba-
laa itd.) koja zagauju ivotnu sredinu, a koja koriste i veina drugih ljudi
na planeti. Tano je da direktni uticaji nisu tako alarmantni i razliiti od
prihvatljivog proseka civilizacije. Meutim nansije uopte i nansijske
institucije koje nansijskim instrumentima obavljaju svoju delatnost na
nansijskim tritima, predstavljaju krvotok svake lokalne, regionalne i
same globalne privrede. Bez nansija nema ekonomskog ivota, ni proste
a kamoli proirene reprodukcije, inve stira nja, razvoja nijedne privredne
delatnosti, a meu njima ni onih koje presudno utiu na ubrzani razvoj
problema globalnog otopljavanja, kiselih kia, ozonskih rupa, zagaenja
vazduha, vode i zemlje i drugih problema koji ugroavaju opstanak ljudske
vrste na Zemlji. Otuda su nansijske institucije, njihov nain poslovanja,
ciljevi i etike norme plasiranja nansijskih sredstava nezaobilazna karika
u reavanju ekolokih problema. Danas veina banaka u svojim procedu-
rama za sastavljanje kreditnih analiza koje slue kao osnova za plasiranje
zajmova, obavezno predviaju poseban odeljak za analizu ekolokog as-
pekta investicije. Na menadmentu banaka i drugih nansijskih institucija
je da favorizuju projekte koji predviaju primenu to istije tehnologije,
zamenu prljavih tehnologija, odgovornu upotrebu prirodnih resur-
sa, racionalnu primenu agrotehnikih mera, racionalno korienje
energije i energenata, primenu koncepta zdravog proizvoda, ekoloku
ambalau, korienje reciklau otpada. Takoe banke i druge nan-
sijske institucije treba da praktikuju ekoloko sponzorstvo odnosno da
16 Zoran Jovi
prihvataju da materijalno pomau projekte iji efkti treba da budu istija i
zdravija ivotna sredina, pri emu mogu da raunaju na medijsku i svaku
drugu podrku okruenja.
Ekoloki standardi sve vie postaju i zakonodavno propisana obaveza
koju propisuju pojedine drave, zajednice drava i svetske organizacije.
Ubudue e najverovatnije i nansijske institucije dobiti zakonodavnu re-
gulativu koja e ih obavezati da u svoje poslovanje odnosno nansijske
odluke inkorporiraju i rigorozne ekoloke standarde.

2. FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO
DEO FINANSIJSKOG SISTEMA
2.1. DEFINICIJA I STRUKTURA FINANSIJSKOG
SISTEMA I FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
Finansijski sistem je sastavni deo ukupnog ekonomskog i privred-
nog sistema, a sastoji se iz vie elemenata koji omoguavaju nesmetan
tok nansijskih sredstava u jednoj drutveno-ekonomskoj zajednici.
Osnovni elementi nansijskog sistema su nansijska trita, nansij-
ske institucije i nansijski instrumenti.
Finansijski sistem u trinoj privredi funkcionie preko nansijskih
trita, mesta sueljavanja ponude i tranje nansijskih vikova. On
obavlja tri bitne uloge : obezbeuje platni promet, metode i institu-
cije za prikupljanje tednje tj. akumulacije i omoguava alokaciju
na nsijskih resursa putem delovanja trinog mehanizma. U nerazvi-
jenim na nsi jskim sistemima akumulacija se najee reinvestira u
delatno sti iz kojih potie, dok se u razvijenom trinom nansijskom
siste mu akumulacija objedinjava i alocira na optimalan nain u de-
latnosti koje obezbeuju njenu ekasnu upotrebu. Na nansijskim
tritima se identikuju i mobiliu nansijski vikovi sektora stanov-
nitva, privrede i javnih institucija i posredstvom nansijskih institu-
cija prelivaju stanovnitvu, privredi ili javnim institucijama kojima ta
sredstva nedostaju.
18 Zoran Jovi
Slika 2 Tokovi nansijskih sredstava
Konkurencija na nansijskim tritima obezbeuje alokativnu eka-
snost i najprotabilnija ulaganja, a tehnika ekasnost nansijskih trita
obezbeuje investitorima zatitu uloenih sredstava. Na nansijskim tri-
tima trguju nansijski posrednici odreenim nansijskim proizvodima i
uslugama pomou nansijskih instrumenata odnosno hartija od vrednosti
(dunkih, vlasnikih i nansijskih derivata). Prema predmetu poslovanja,
postoje trita novca, devizna trita i trita kapitala, a prema vremenu
obavljanja transakcija postoje promptna i terminska trita.
Finansijske institucije su posrednici u procesu povezivanja i transfera
nansijskih sredstava izmeu sucitarnih i decitarnih sektora (stanovni-
tvo, privreda, javni sektor). Finansijske institucije posredstvom nansij-
skih trita povezuju ponudu i tranju nasijskih sredstava i vre njihov
transfer na najekasniji nain. Oni pretvaraju uloge investitora odnosno
njihovu aktivu u svoju pasivu odnosno izvore sredstava za svoje poslo-
vanje. Investiranjem svojih izvora (pasive) u nansijske instrumente, -
nansijske institucije ostvaruju prihode. Razlika izmeu prihoda i obaveza
prema investitorima predstavlja ist prihod odnosno prot nansijskih in-
stitucija koji nastaje kao rezultat njihovog rada. Pored uloge povezivanja i
transfera, nansijske institucije obavljaju i funkcije transformacije ronosti
nansijskih sredstava, diversikacije i smanjivanja rizika, obezbeivanja
mehanizma plaanja, ekonominosti obrade poslovnih informacija i sl.
Postoje nedoumice i razliiti pristupi pri grupisanju i klasikaciji svih
nansijskih uesnika u okviru nansijskog sistema jedne zemlje. Zajed-
nika karakteristika im je sveobuhvatnost nansijskih institucija, ali se ra-
zlikuju u pristupu njihovoj klasikaciji.
Prema jednoj klasikaciji
8
nansijske institucije su svrstane u sledee
grupe:
Centralna monetarno-nansijska institucija, odnosno centralna banka; -
Depozitne nansijske institucije banke, tedionice, tedne i kreditne -
asocijacije, kreditne unije i sl.
Ugovorne nansijske institucije osiguravajua drutva i penzioni -
fondovi;
Investicione institucije investicione kompanije i fondovi; -
Ostale nansijske institucije fondovi, fondacje, zadubine, nansij- -
ske kompanije, brokersko dilerske kue, rme venture (inicijalnog)
kapitala, rejting agencije.
Prema drugoj klasikaciji
9
prikazana je struktura nansijskih institucija
u razvijenom nansijskom sistemu na primeru SAD:
Finansijske institucije:
Finansijski posrednici Uslune nansijske institucije
1. Depozitne nansijske institucije 1. Brokerske kue
a) Komercijalne banke 2. Dilerske kue
b) tedionice (thrifts) 3. Investicione banke
- tedno kreditna udruenja 4. Investicioni savetnici
(savings and loan associations) 5. Organizovana trita
- tedne banke (savings banks) (berze I OTC)
- Kreditni sindikati ( credit unions)
2. Nedepozitne nansijske institucije
a) Institucije ugovorne tednje
- Osiguravajue kompanije
. Kompanije za osiguranje ivota
. Kompanije za osiguranje imovine
- Penzioni fondovi
. Privatni penzioni fondovi
. Dravni penzioni fondovi
b) Investicioni posrednici
- Investicioni fondovi (mutual funds)
- Fondovi trita novca (money market mutual funds)
- Finansijske kompanije
8 Eri dr Dejan, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003,
str.25.
9 oki dr Dejan, ivkovi dr Boko, Finansijska trita i institucije, Ekonomski
fakultet, Beograd, 2007, str.47.
20 Zoran Jovi
Jo jedna od poznatih klasikacija, deli nansijske institucije na:
10

- Kreditne institucije
- Institucionalne investitore
- Berzanske rme (investicione banke)

Pojedini autori
11
grupiu nansijske institucije u dve velike grupe, gde su
na jednoj strani banke koje su dominirale nansijskim sistemom u prolim
decenijama, a na drugoj strani nebankarske nansijske institucije koje do-
miniraju na dananjem dinaminom nansijskom tritu. Ovde se u neban-
karske nansijske institucije ubrajaju tedna i kreditna udruenja, tedio-
nice, kreditna udruenja, fondovi trita novca, investicioni fondovi, hed-
ing kompanije, privatni penzioni fondovi, brokerske i dilerske kompani-
je, nansijske kompanije, nansijske holding kompanije ili konglomerati,
kompanije koje se bave ivotnim osiguranjem i osiguranjem imovine.

Moe se rei da u razvijenim trinim nansijskim strukturama funk-
cioniu etiri tipa nansijskih posrednika tj. institucija. To su :
Kreditne institucije 1)
Institucionalni investitori 2)
Investicione banke ili berzanske rme 3)
Nekreditne institucije 4)
2.2. FINANSIJSKE INSTITUCIJE
2.2.1. KREDITNE INSTITUCIJE
Kreditne institucije su nansijske institucije sa zajednikom karakteri-
stikom da na osnovu formiranog potencijala vre plasmane, prvenstveno u
vidu kredita privredi i sanovnitvu. Oblici kreditnih institucija su banke,
tedionice i nansijske kompanije.
Najvaniji oblik kreditnih institucija su banke koje predstavljaju -
nansijske institucije koje se bave posrednikim nansijskim aktivnostima
na podruju prikupljanja depozita i davanja kredita. Banka kao depozit-
no-kreditna institucija formira izvore sredstava u obliku depozita sektora
stanovnitva i privrede a plasira ih u vidu kredita privrednim subjektima
10 irovi dr Milutin, Bankarski menadment, Ekonomski institut Beograd, Beograd,
1995, str.5.
11 Rose S. Peter, Hudgins C. Silvia, Bankarski menadment i nansijske usluge, Data
status, Beograd, 2005, str.8.
i graanima. Pri tome banka transformie kratkoroniju tj. likvidniju de-
pozitnu pasivu u dugoroniju odnosno manje likvidnu aktivu. Ovaj proces
rone transformacije sredstava nosi rizik nelikvidnosti banke usled for-
miranja gepa izmeu kratkoronijih depozita i dugoronijih kredita. Da
bi prevazile ovaj rizik likvidnosti banke vre emisije obveznica, ime
formiraju dodatne iznose dugoronih izvora za kreditne plasmane. Pored
toga banke problem likvidnosti prevazilaze i korienjem kredita banaka
na nansijskom tritu.
Banka je nansijski posrednik koji procenjuje kreditni rizik, sigurnost i
racionalnost plasmana, u ime deponenata ija sredstva plasira. Pored kre-
dita banka vri plasmane i u kupovinu vrednosnih papira, odnosno vri
sekjuritizaciju nastojei da smanji rizike i uposli eventualni viak depozi-
ta. Banke vre i veliki broj vanbilansnih operacija (garancije, avali, akre-
ditivi i sl.) nastojei da na taj nain proire nekamatne prihode i pored
kamata na kreditne operacije, ostvare i provizije na osnovu vanbilansnih
operacija. Sve napred navedeno ini elemente tradicionalnog poslovanja
banaka. Moderno transformisano bankarstvo u sebe ukljuuje itav niz pa-
rabankarskih aktivnosti koje proiruju polje delatnosti i protne margine,
a organizaciono egzistira u formi univerzalnih banaka, bankarskih holding
sistema ili nansijskih konglomerata.
tedionice su drugi oblik kreditnih institucija, koje su po svom polju
delovanja ue od banaka. One kao i banke spadaju u depozitne institucije,
ali dok banke svoje izvore sredstava prikupljaju iz poloenih depozita i
sektora stanovnitva i sektora privrede, tedionice svoj depozitni potenci-
jal formiraju po osnovu tednih a vista i oroenih depozita graana, dakle
samo iz sektora stanovnitva. Otuda je aktiva tedionica vezana za sektor
stanovnitva, odnosno tedionice sredstva plasiraju u najrazliitije oblike
kreditiranja stanovnitva. tedionice odobravaju stanovnitvu potroake
kredite, gotovinske kredite, kredite za nabavku trajnih potronih dobara,
automobila i sl., a posebno hipotekarne kredite za stambenu izgradnju.
Vremenom i tedionice proiruju asortiman svoje ponude i stvaraju nove
nansijske proizvode i usluge.
Trei oblik kreditnih institucija su nansijske kompanije, koje su, za
razliku od banaka i tedionica, samo kreditne a ne i depozitne institucije.
Finansijske kompanije svoje potencijale formiraju na tri naina i to :
- na tritu kapitala emisijom dugoronih obveznica,
- na tritu novca emisijom komercijalnih papira,
- na meubankarskom tritu kreditima banaka.
22 Zoran Jovi
Formirana sredstva, nansijske kompanije plasiraju direktno kroz po-
troake kredite graanima, ili indirektno daju kredite proizvoaima ili
trgovinskim lancima za nansiranje prodaje roba na kredit. Velike proi-
zvoake kompanije, prvenstveno iz oblasti auto industrije imaju svoje
nansijske kompanije koje nansiraju maloprodajnu mreu dilera automo-
bila. Finansijske kompanije su posebno znaajne u oblasti kreditiranja na-
bavke nove opreme u industrijskim i trgovinskim rmama i to prvenstveno
na bazi lizinga.
2.2.2. INSTITUCIONALNI INVESTITORI
Institucionalni investitori su nansijske institucije sa zajednikom ka-
rakteristikom da sredstva prikupljaju u nedepozitnim oblicima, a plasiraju
ih u vidu investicija u hartije od vrednosti. Dve osnovne distinkcije izmeu
kreditnih institucija i institucionalnih investitora lee i na strani aktive i na
strani pasive. Na strani pasive kreditne institucije su uglavnom depozitne
organizacije, a institucionalni investitori su nedepozitne organizacije. Na
strani aktive kreditne institucije su kreditne organizacije, a institucionalni
investitori su investicione organizacije .
Institucionalni investitori su :
- osiguravajue kompanije,
- penzioni fondovi,
- investicioni fondovi.
Zajednika karakteristika nabrojanih tipova institucionalnih investitora
je da svoje nansijske potencijale formiraju iz dugoronih nedepozitnih
izvora, a plasiraju ih na tritu kapitala u razne oblike hartija od vrednosti.
Institucionalni investitori na tritu kapitala kupuju dravne obveznice,
obveznice kompanija, akcije kompanija i raznovrsne nansijske derivate
u cilju formiranja adekvatne portfolio strukture. Za uspeno funkcionisa-
nje institucionalnih investitora potrebno je da postoji duboko sekundarno
trite hartija od vrednosti. U tom sluaju institucionalni investitori mogu
sa poveanjem svojih dugoronih potencijala da investiraju u dodatne ku-
povine hartija od vrednosti na tritu kapitala i na taj nain da zatvaraju
svoje bilanse na viem nivou. Obrnuto, ukoliko postoji potreba da neki in-
stitucionalni investitor smanji nivo bilansa odnosno da je kod njega dolo
do smanjenja dugoronog potencijala, on to moe uiniti prodajom dela
hartija od vrednosti na tritu kapitala. Na taj nain, zahvaljujui razvi-
jenosti trita kapitala, dugorone hartije od vrednosti su utrive i aktive
institucionalnih investitora su visoko likvidne, prvenstveno likvidnije u
odnosu na aktive kreditnih institucija (banaka, tedionica i dr.) iako su ro-
kovi dospea kredita znatno krai od rokova dospea hartija od vrednosti.
Otuda se moe povui jo jedna razlika izmeu institucionalnih investi-
tora i banaka, a to je razlika u likvidnosti. Bankarski krediti su relativno
nelikvidni plasmani, jer banke moraju da ekaju rokove dospea kredita
da bi njihovim povraajem dole do likvidnog transakcionog novca, dok
institucionalni investitori raspolau likvidnijom aktivom i do likvidnog
transakcionog novca mogu doi relativno brzo, izlaskom na nansijsko
trite i prodajom odreenog dela aktive tj. hartija od vrednosti iz svog
investicionog portfolia.
Pojedinano gledano, institucionalni investitori imaju svoje osobene
karakteristike. Osiguravajue kompanije prikupljaju novana sredstva
na bazi izdavanja polisa osiguranja velikom broju graana i kompanija i na
taj nain veliki broj sitnih premijskih uplata pretvaraju u krupna novana
sredstva. Premije osiguranja se odreuju na bazi zakona velikih brojeva
i teorije verovatnoe, a svrha im je ekonomska zatita imovine i lica od
rizika. ivotno osiguranje, kao dominantni oblik osiguranja u razvijenim
trinim ekonomijama, omoguava da se u dugom vremenskom roku for-
miraju visoki iznosi matematikih rezervi koji slue za kasnije isplate po
ugovorenim osiguranjima. Ovakva dugorona sredstva se upotrebljavaju
za kupovinu hartija od vrednosti, a prvenstveno dugoronih obveznica i
akcija. Za tekuu likvidnost osiguravajue kompanije odreen iznos sred-
stava plasiraju u kratkorone hartije od vrednosti koje su lako utrive na
novanom tritu, a odreen iznos sredstava dre i u likvidnom transakci-
onom novcu. Pored toga, na razvijenim nansijskim tritima i plasmani
u dugorone hartije od vrednosti predstavljaju relativno likvidnu aktivu
izlaskom na razraeno trite kapitala.
Penzioni fondovi su mlade institucije u odnosu na osiguravajue kom-
panije, ali institucije sa intenzivnom stopom rasta u novijoj istoriji. Nastali
su kao odgovor na krizu klasinih dravnih penzionih fondova u savre-
menom svetu i bazirani su na penzionom osiguranju zaposlenih u velikim
kompanijama, dok je osiguranje kod osiguravajuih kompanija zasnovano
na individualnom osiguranju. Bez obzira da li se radi o dravnim penzi-
onim fondovima ili o dobrovoljnim ili obaveznim privatnim penzionim
fondovima, oni su kolektor ogromnih suma dugoronih sredstava koja se
mogu investirati u dugorone plasmane. Otuda su i penzioni fondovi zna-
ajni institucionalni investitori koji na tritu kapitala investiraju u hartije
od vrednosti: obveznice, akcije, nansijske derivate. Penzioni fondovi isto
kao i osiguravajue kompanije mogu na bazi ugovornog osiguranja da ra-
24 Zoran Jovi
unaju na redovne mesene prilive sredstva i na toj osnovi da programiraju
svoj nansijski potencijal i investicioni portfolio.
Investicioni fondovi su institucionalni investitori koji svoj nansijski
potencijal formiraju prodajom svojih akcija graanima koji time postaju
akcionari investicionih fondova. Finansijski potencijal investicionih fon-
dova se plasira na tritu kapitala u hartije od vrednosti tipa akcija, obve-
znica i razliitih nansijskih derivata. Portfolio menadment igra veoma
znaajnu ulogu u aktivnostima investicionih fondova koji periodino vre
prekompoziciju svoje aktive u cilju permanentnog postizanja ciljnih para-
metara protabilnosti, likvidnosti i sigurnosti. Prihodi investicionih fondo-
va se s jedne strane sastoje od dividendi na akcije i kamata na obveznice iz
aktive tih fondova, a s druge strane prinosi mogu da potiu i od kapitalne
dobiti po osnovu rasta neto vrednosti aktive fondova. Po odbitku trokova
funkcionisanja investicionih fondova, celokupni ostatak prihoda tj. neto
dohodak pripada graanima akcionarima investicionih fondova. Svojom
posrednikom nansijskom uslugom, investicioni fondovi omoguavaju
individualnim investitorima da posredno preko akcija investicionih fon-
dova, dre hartije od vrednosti mnogih kompanija i drave, za ta individu-
alno nikada ne bi bili u mogunosti. Otuda dividende akcionara investici-
onih fondova, koje se sastoje od dividendi na akcije i kamata na obveznice
mnogih kompanija i drave, zavise od prosene stope njihovih prinosa, tj.
prosene stope prinosa celokupne aktive investicionog fonda.
Bitna karakteristika investicionih fondova je da oni ne preuzimaju
rizik investitora, ve prenose rizik ulaganja na svoje akcionare. Otuda ak-
cionari investicionih fondova pored dividendi na akcije fondova, mogu da
ostvaruju i kapitalni dobitak ili kapitalni gubitak, ukoliko doe do porasta
prosene trine vrednosti aktive fondova, odnosno do smanjenja prosene
trine vrednosti aktive fondova, a sve u zavisnosti od kretanja vrednosti
akcija i obveznica pojedinanih rmi i drave iz investicionog portfolia
fondova.
2.2.3. INVESTICIONE BANKE (BERZANSKI
POSREDNICI)
Investicione banke u irem smislu ili berzanske rme su nansijske
institucije koje obavljaju poslove na primarnom i sekundarnom tritu
kapitala. Svoj nansijski potencijal formiraju putem akcionarskog kapi-
tala koji slui za nansiranje kratkoronih transakcija na tritu kapita-
la.
Funkcija investicionih banaka u uem smislu se obavlja na primarnom
tritu kapitala i sastoji se u pruanju usluga pri emisiji akcija i obve-
znica kompanija. One pruaju savetodavne i strune usluge u procesu
emitovanja novih serija akcija i obveznica kompanija. Zatim investici-
one banke pruaju jemstva (underwriting) da e odreeni novi kvantum
emitovanih hartija od vrednosti biti plasiran na primarnom tritu kapitala
po unapred predvienim uslovima. Davanjem garancija da e novoemito-
vani kvantum hartija od vrednosti biti plasiran, investicione banke imaju
obavezu da u sluaju problema sa plasmanom, otkupe preostali deo emi-
tovanih hartija od vrednosti ili da odobre kredit emitentskoj kompaniji do
trenutka prodaje preostalih iznosa emitovanih hartija od vrednosti. Pored
ovih funkcija, investicione banke organizuju prodaju novoemitovanih har-
tija od vrednosti u korist emitenata preko mree brokersko-dilerskih rmi
na tritu kapitala. Radi podele rizika i raspodele poslova u vezi sa emisi-
jom hartija od vrednosti, investicione banke se udruuju u konzorcijume
za emisije hartija od vrednosti, pri emu je uobiajeno da jedna investi-
ciona banka ima ulogu glavnog koordinatora ili menadera emisije. Kod
emisija dravnih hartija od vrednosti, procedura je jednostavnija iz razloga
visokog kredibiliteta drave i odsustva rizika koji postoje pri emisiji kor-
poracijskih hartija od vrednosti.
Na sekundarnom tritu kapitala, investicione banke se pojavljuju u
svojstvu brokera, dilera i diler-brokera. Investicione banke u svojstvu
brokera obavljaju samo tehnike-posrednike poslove po nalogu svojih
komitenata a u vezi kupovine ili prodaje hartija od vrednosti. U svojstvu
dilera, investicione banke obavljaju poslove u svoje ime i za svoj raun,
preuzimajui odgovarajui trini rizik. Kao dileri, investicione banke
poseduju odreene zalihe hartija od vrednosti, tako da mogu da se po-
javljuju i u ulozi market mejkera sa dvostrukim kotacijama (kupovnom
i prodajnom cenom) za odreene vrste hartija od vrednosti. Najee se
investicione banke javljaju u ulozi diler-brokera, objedinjavajui i bro-
kerske i dilerske poslove, odnosno radei u tue ime i za tu raun ili u
svoje ime i za tu raun (brokeri), i u svoje ime i za svoj raun (dileri).
Investicione banke u funkciji brokera ostvaruju zaradu u vidu provizije za
obavljene usluge komitentima, a u funkciji dilera imaju mogunost ostva-
renja zarade na dva naina i to putem mare u ceni hartija od vrednosti
i u vidu kapitalnog dobitka na posedovane hartije od vrednosti u sluaju
kada njihova vrednost poraste. U sluaju pada cena posedovanih hartija
od vrednosti dolazi do kapitalnog gubitka, to predstavlja rizik dilerskog
naina poslovanja.
26 Zoran Jovi
Pored funkcija na primarnom i sekundarnom tritu kapitala, investici-
one banke mogu da obavljaju i specine poslove u vezi sa nansiranjem
prestruktuiranja velikih kompanija, tzv. poslovi merent banke (merchant
banks). Merent banke obezbeuju visoku strunost u poslovima vezanim
za valorizaciju kompanija koje kreu u proces prestruktuiranja i obezbeu-
ju privremeno nansiranje tog procesa. Proces prestruktuiranja podrazu-
meva vlasnike transfere i promene u upravljakom menadmentu velikih
kompanija. Za ovakve procese prestruktuiranja su potrebni znaajni iznosi
bankarskih kredita i emisija obveznica na tritu kapitala, o emu se stara-
ju merent banke.
2.2.4. SAVREMENE NEKREDITNE INSTITUCIJE

Savremene nekreditne institucije su nansijski posrednici koji svojim
delovanjem ubrzavaju obrt kapitala i podravaju prodor na nova trita.
Svoj nansijski potencijal formiraju putem akcionarskog kapitala i kre-
ditnim zaduivanjem na novanom tritu a usluge plasiraju na novanom
tritu i sekundarnom tritu kapitala. U grupu savremenih nekreditnih in-
stitucija spadaju :
- forfeting organizacije,
- faktoring organizacije,
- lizing organizacije.
Ove institucije mogu funkcionisati kao samostalne kompanije ili, to
je sve ei sluaj, kao specijalizovane kompanije poslovnih banaka ili
posebni sektori u okviru poslovnih banaka.
Forfeting kao organizacija prua uslugu nansiranja izvoznih kredita,
otkupljujui izvozna potraivanja od izvoznika uz odbitak odgovarajueg
ksnog iznosa, a sve to po osnovu prezentiranja dokumenata kojim uvo-
znik garantuje otplatu duga. Na taj nain izvoznik koji je prodao robu na
kredit brzo dolazi do likvidnih sredstava, uz odreen diskont, istovremeno
prebacujui celokupni rizik naplate izvoznog kredita na forfetera. Forfe-
tiranje se obino radi za poslove vezane za izvoz opreme i investicione
radove u inostranstvu sa rokovima koji se kreu i do sedam godina.
Forfetiranjem se ubrzava obrt kapitala, poveava likvidnost izvozni-
ka i smanjuje angaovanost njegovog kapitala, to omoguava i manje
likvidnim izvoznicima da izvoze na kredit. Po osnovu raznih forfeting
transakcija formira se sekundarno trite hartija od vrednosti na kome
forfeteri prodaju otkupljene menice koje su akceptirane od strane uvo-
znika. Na taj nain je vreme angaovanja kapitala forfetera kratko, a
obrt brz, to omoguava forfeting organizacijama visoku multiplikaciju
sredstava.
Faktoring organizacija prua uslugu kratkoronog nansiranja izvo-
za, putem cesije izvoznikovih potraivanja na faktoring organizaciju, koja
zauzvrat izvozniku avansira od 75% do 90% vrednosti izvoza. Najee
se radi o izvozu robe relativno manje vrednosti i na krae rokove naplate
od 30 do 180 dana. Ovim putem se izvoznik kratkorono kreditira, dok
mu preostali iznos vrednosti izvoza uz odbitak kamate i provizije, faktor
doznaava kada kupac primi robu. Na taj nain se ubrzava obrt kapitala
i pomae prodor na nova trita prvenstveno manjim kompanijama koje
nemaju dovoljno sopstvenih nansijskih potencijala i nemaju lak i otvoren
pristup bankarskim kreditima. U takvim sluajevima faktor lake dobija
kreditnu podrku banaka, od kojih dobija i informacije o bonitetu i kredit-
noj sposobnosti kupca, i te uslove prenosi na izvoznika uz naplatu kamate
i faktorske provizije. Pored toga faktoring organizacije mogu u paketu da
ponude malim izvoznicima i obavljanje poslova istraivanja trita, ko-
respodencije, platnog prometa, naplate duga, knjigovodstvene usluge i sl.
odnosno sve one usluge koje zbog malog obima poslovanja ili nedostatka
sredstava manje kompanije nemaju interesa da organizuju i obavljaju u
sopstvenoj reiji. Takoe, faktoring organizacije pruaju i usluge kratko-
ronog nansiranja prodaje na domaem tritu na istim principima koji
vae i za nansiranje izvoza.
Lizing organizacija prua uslugu nansiranja u procesu iznajmljivanja
opreme i trajnih potronih dobara u zakup. Firme ili graani kojima su
oprema ili trajna potrona dobra potrebni, a nisu u mogunosti da ih plate
zbog visoke vrednosti, mogu se odluiti da iste iznajme u zakup odnosno
lizing. Lizing organizacija kao davalac lizinga posreduje u sklapanju tog
posla u kome uestvuju jo i isporuilac opreme/dobra (proizvoa) i pri-
malac lizinga (rma ili graanin). Kao posrednik se obino javlja i banka,
od koje lizing organizacija uzima kredit za nansiranje lizing operacija,
odnosno plaanje robe proizvoau. Korisnik lizinga plaa zakupninu u
formi lizinga i time indirektno otplauje deo vrednosti opreme i dobara
koja su predmet zakupa.
Poslovi lizinga omoguavaju korisnicima opreme i dobara da ih lake
nabave, bez obaveznog poetnog kapitala ili uea, da uh sukcesivno
otplauju kroz trokove poslovanja u formi trokova zakupnine, to znai
da oprema moe sama sebe da otplauje kroz proces rada, a sve to lizingu
daje veliki znaaj u procesu razvoja trita i unapreenja plasmana roba.
3. FAKTORI KOJI MENJAJU
BANKARSKU I FINANSIJSKU
DELATNOST
U procesu prouavanja nansijskih institucija, potrebno je imati u vidu
faktore koji utiu na menjanje bankarskog i nansijskog sektora. Danas je
veina banaka rentabilna, ali njihovo trino uee na tritu nansijskih
usluga konstantno opada.
12
Sav nansijski potencijal mnogobrojnih nan-
sijskih institucija se nalazi u procesu neprekidnog meusobnog pribliava-
nja obavljajui sline usluge i nudei ih istim klijentima. Otuda, sa jedne
strane dolazi do integracije izmeu samih banaka i banaka i drugih nan-
sijskih institucija, a sa druge strane se unutar banaka razvijaju parabankar-
ski i nekreditni poslovi banaka koji su nastali kao odgovor na trendove u
savremenom bankarstvu i na irenje lepeze rizika bankarskog poslovanja,
u nastojanju banaka da uspostave adekvatnu protabilnost u novonastalim
uslovima. Smanjenjem uloge dravne regulacije kroz proces deregulacije
poslovanja banaka, dolazi i do jaanja komponenata trine konkurencije
izmeu poslovnih banaka kao i izmeu ovih banaka i drugih nansijskih
institucija i to prvenstveno putem cenovne i produktne konkurencije, to sa
svoje strane vodi irenju asortimana nansijskih usluga i stvaranju novih
tipova nansijskih usluga. Iz procesa deregulacije i pojaane konkuren-
cije proizilazi proces internacionalizacije-globalizacije poslovanja velikih
nansijskih institucija koji deluje u pravcu integracije nansijskih trita.
Informacioni progres koji se ogleda prvenstveno u brzom razvoju teleko-
munikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija, stvara realne mogu-
nosti da banke relativno brzo i lako preuzimaju specijalizovane poslove
drugih nansijskih institucija i obtnuto, to dovodi do mogunosti razvoja
bankarskih, parabankarskih i nekreditnih poslova pod jednim krovom.
Procesi deregulacije, konkurencije, globalizacije i informacionog progresa
12 Banke i druge depozitne nansijske institucije su 1980.g. drale preko 90%
amerikog novca, a 2001.g. samo 45%. Istovremeno, one su na amerikom tritu
kredita smanjile uee sa 45% na 25%.
30 Zoran Jovi
se meusobno proimaju i jedan drugog podstiu, formirajui meusobne
dvosmerne podsticajne veze i uticaje (slika 3).
Slika 3 Meusobni uticaji savremenih trendova

U uslovima deregulacije omogueno je poslovnim bankama da ulaze na
teren savremenih nansijskih poslova, da ih uvlae u svoju organizacionu
strukturu kao parabankarske i nekreditne poslove koji sinergetskim efek-
tom sa klasinim bankarskim poslovima daju komparativnu prednost ta-
kvim bankama nad bankama koje poseduju samo tradicionalnu bankarsku
strukturu, kao i nad samostalnim institucionalnim investitorima, investici-
onim bankama i nekreditnim institucijama.
Globalizacija poslovanja banaka kao i snana ekspanzija investicionog
bankarstva bitno utie na irenje lepeze rizika kojima su izloene ban-
ke u svom poslovanju. Tako parabankarski i nekreditni poslovi sa jedne
strane stvaraju nove rizike poslovanja naroito u sferi trinih i operativ-
nih rizika, a sa druge strane svojim postojanjem smanjuju pojedine rizike
bankarskog poslovanja, prvenstveno u sferi rizika likvidnosti, kreditnog,
kamatnog, valutnog i zakonskog rizika. Visok stepen konkurencije izmeu
samih banaka i banaka i drugih nansijskih institucija i visoki ksni tro-
kovi bankarskog poslovanja, primoravaju banke da proiruju asortiman
svog poslovanja ulazei u raznovrsne parabankarske aktivnosti iz kojih
formiraju provizije koje ine znaajan udeo ukupnih baninih prihoda i
prota. Primera radi, u prvih 15 zemalja Evropske Unije poetkom ovog
veka parabankarski poslovi gotovo duplo premauju veliinu tradicional-
nih bankarsko-kreditnih poslova, mereno ueem u BDP-u (bruto dru-
tvenom proizvodu). Otuda je jasno da implementacija parabankarskih po-
slova u redovne aktivnosti banaka odluujue utie na ekonomiju obima
odnosno relativno snienje ksnih trokova bankarskog poslovanja i na
rast protabilnosti pojedinanih banaka i bankarskog sistema u celini.
3.1. TRENDOVI U SAVREMENOM
BANKARSTVU
Intervencionistiki pristup u regulisanju nansijske strukture posle Dru-
gog svetskog rata nastojao je da obezbedi sigurnost poslovanja putem ogra-
niavanja konkurencije i na taj nain umanjenja rizika u funkcionisanju
nansijskih institucija. Iako su u razvijenim zemljama funkcionisala nan-
sijska trita i na njima nansijske institucije, pre svega banke, na trinim
principima, ipak je u tim zemljama iz navedenih razloga bilo naglaeno
dravno regulisanje poslovanja banaka i ukupne nansijske strukture. Na
taj nain je vrena segmentacija nansijskog sektora na bankarske i neban-
karske nansijske institucije tako da su ovi tipovi nansijskih institucija
imali pravo da posluju samo na svom segmentu nansijskog trita. Ban-
kama je npr. bilo dozvoljeno da obavljaju poslove na depozitno-kreditnom
tritu, a regulativom su odreivane i maksimalne visine kamatnih stopa,
a prvenstveno pasivnih kamatnih stopa, dok su Centralne banke mnogih
zemalja usmeravale plasmane banaka i drugih nansijskih institucija u
odreene prioritete. Vremenom je dolo do snanih procesa marketizacije
bankarstva i celokupnog nansijskog sistema, do stvaranja novih trendova
u savremenom bankarstvu odnosno jaanja procesa deregulacije, trine
konkurencije, globalizacije poslovanja i razvoja i implementacije najsa-
vremenijih dostignua informacione tehnologije.
Dotadanje tradicionalno shvatanje pojma banke i bankarskog poslo-
vanja je u razvijenim trinim ekonomijama naputeno i prilagoeno zah-
tevima novog vremena i savremenim potrebama globalnog nacionalnog i
internacionalnog nansijskog trita.
Transformacijom konzervativnog bankarstva u savremeno, stvara se sa-
svim novi tip modernog bankarstva trinog tipa ija je osnovna delatnost
emisija i plasman proizvoda na trino-preduzetnikim principima. Osnov-
na delatnost moderne banke je da kreira bankarske proizvode i plasira ih
na nansijskom tritu gde ostvaruje dobit ili gubitak kao rezultat veeg
ili manjeg kvaliteta bankarskih proizvoda, prihvaenih i legalno realizova-
nih na konkurentnom nansijskom tritu i dobrog ili loeg organizovanja,
upravljanja i rukovoenja procesom kreacije, emisije i plasmana tih proi-
zvoda na principu klju u ruke. Za razliku od savremenog, tradicionalno
bankarstvo denie svoju osnovnu delatnost kao obavljanje aktivnih, pa-
sivnih i neutralnih bankarskih poslova; kreditnih, depozitnih ili komisio-
nih; u zemlji ili sa inostranstvom; sa privredom ili neprivredom; sa stanov-
nitvom ili pravnim licima i to sa ponudom na principu uzmi ili ostavi.
32 Zoran Jovi
Savremena banka je prilagodljiva trinim zahtevima i oscilacijama
pa su posledice poslovnih promaaja ograniene na nju samu, bez veeg
negativnog uticaja na ostale uesnike nansijskog trita, to joj sa makro
aspekta daje stabilizatorsku funkciju.
Savremena banka raspolae elektronskom opremom i profesionalnim
kadrom i inkopatibilna je sa tradicionalnom tehnologijom rada.
Savremena banka funkcionie, s jedne strane, na principu podele vlasti
i ovlaenja tj. na decentralizaciji funkcionalnog odluivanja na krajnje
izvrioce u banci, a s druge strane, na principu centralizacije informacija i
strategije poslovne politike iskljuivo na nivou menadmenta.
U savremenoj banci ne postoje, kao u tradicionalnoj, kreditno odeljenje,
depozitno odeljenje, odeljenje za tednju i bankarski specijalisti u njima,
ve je sve to objedinjeno u osnovni prodajni prostor-bankarski alter, me-
sto na kome dolazi do poslovnog kontakta izmeu banke i komitenta, na
kome radi univerzalni, savremeni profesionalac tzv. lini bankar.
Menadment u savremenoj banci predstavlja zbir pojedinaca koji kolek-
tivno rukovode i upravljaju bankom i iji se kvalitet rada ocenjuje isklju-
ivo visinom protne stope i neto dobiti ostvarene legalnim plasmanom
baninih proizvoda na konkurentnom nacionalnom i internacionalnom -
nansijskom tritu. Rad profesionalnog bankarskog kadra, koji kao zbir
pojedinaca-bankara, kolektivno, a svojom pojedinanom prezentacijom i
aktivnou realizuju plasman bankarskih proizvoda na nansijskim triti-
ma, se ocenjuje jedino i iskljuivo stepenom njihove pojedinane lojalno-
sti i zatite interesa banke.
Zajedniki rad menadmenta i profesionalnog bankarskog kadra kroz
savremenu organizaciju, tehnologiju i kontrolu procesa kreacije, emisije i
plasmana bankarskih proizvoda usmeren je na uveanje sopstvene imovi-
ne banke i ukupnog bogatstva nacionalne ekonomije.
Trini uslovi u razvijenim zemljama su primorali bankarski sektor da
zbog jake konkurencije, globalizacije, tehnolokog napredka i pada prot-
ne stope, uz stalni porast trokova poslovanja, uvede inovacije u poslova-
nje tj. da napusta politiku plasmana pojedinanih bankarskih proizvoda i
poinje da kreira, proizvodi i plasira segmentirani bankarski proizvod za
trini segment i nepoznatog kupca na njemu. Otuda dolazi do prestruktui-
ranja bilansnih pozicija savremenih banaka i do promene uea pojedinih
podbilansa u ukupnom bilansu banke. Promena podbilansnih pozicija re-
zultira iz trinih zahteva i osnovni je indikator za ocenu uspenog ili ne-
uspenog prilagoavanja banke trinim uslovima. Prema predvianjima
veeg broja istraivaa, savremena banka koja bude poetkom druge de-
cenije XXI veka imala u svom bilansu podbilans na kreditno-depozitnom
tritu vei od 10% ukupne vrednosti svoje aktive, nee moi, ne samo da
ue u novu fazu svog razvoja, ve e morati da bude preuzeta od druge
banke, ili e morati da bankrotira
13
. Primera radi, kreditno-depozitni pod-
bilans srpskog bankarskog sistema u 2003. godini je iznosio 41% ukupne
bankarske aktive.
Savremeno bankarstvo se transformie od konzervativnog bankarstva,
preko elektronskog bankarstva (faza u kojoj se nalazi domae tranzitor-
no bankarstvo), do kunog bankarstva (faza u kojoj se nalaze razvijene
zemlje). Transformacija bankarske delatnosti prolazi kroz prepoznatljive
procese uvoenja automatskih bankarskih altera-bankomata, elektronske
banke e bankinga, telefonske banke phone bankinga i banke u kui
home bankinga.
Nastupajue savremeno bankarstvo nee deliti svoje klijente na stanov-
nitvo i pravna lica, ve na dobre i loe i na male, srednje i velike, a banke
e utvrivati trgovaki obligo limit za svakog klijenta posebno. Trgovaki
obligo limit
14
predstavlja maksimalan iznos otvorene pozicije koju banka
moe imati kao neto potraivanje od svakog pojedinanog klijenta. To nije
kreditni limit ve iskljuivo trgovaki limit, unutar koga klijent sa bankom
moe trgovati, tj. kupovati i prodavati standardizovane proizvode i stvara-
ti i preuzimati materijalne obaveze bez prethodno poloenog gotovinskog
pokria ili izvrenog osiguranja. Dakle, trgovaki obligo limit predstavlja
izraz meusobnog poverenja i obostranog interesa kupoprodajnih partnera i
kao takav sadri u sebi sve vrste poslovnog rizika. Trgovaki limit se utvr-
uje primenom principa trine valorizacije svake vrste poslovnog rizika, a
odluku o njegovoj visini za svakog pojedinanog klijenta donosi nadleni
organ banke na predlog generalno ovlaenih lica banke za poslove trgovine
proizvodima na nansijskim tritima. To mogu biti diler-brokeri, portfolio
menaderi, bankarski operativni menaderi, trezor menaderi i sl. Primenom
brzog korienja svih podataka i informacija vri se permanentna kontrola
stanja i visine preuzetog rizika, promptno se utvruje trina vrednost preu-
zete obaveze klijenta i vri osiguranje od eventualno nastalog ili nastajueg
poslovnog rizika putem terminskih heding transakcija obavljenih na jedan
od mnogobrojnih trinih naina. Primenom konvencionalnih principa, pri-
mena trgovakih obligo limita bi bila neekasna i teko izvodljiva.
13 Risti Dr ivota, Transformacija konzervativnog bankarstva u savremeno u
dravama regiona, Drugi meunarodni seminar bankarskog menadmenta, Miloer,
2003, str.16.
14 Ibidem, str.13.
34 Zoran Jovi
Bankarstvu u tranzitornim zemljama predstoji da pree put od alter-
skog, korporativnog, retail ili univerzalnog bankarstva, preko digitalnog,
do meunarodnog i multinacionalnog bankarstva. Korisnicima bankarskih
usluga predstoji da preu put od tueg bankarstva preko puta do svog
vlastitog i kunog bankarstva, od pripadnosti nekome i neijem bankar-
stvu, do pripadnosti sebi i sopstvenom bankarstvu.
3.1.1. DEREGULACIJA

Procesi deregulacije oznaavaju bitnu redukciju raznih administrativnih
ogranienja koja su egzistirala na polju bankarstva i nansija. Ovi procesi
su doveli do ukidanja raznih barijera koje su postojale izmeu razliitih sek-
tora u nansijskoj sferi to je vodilo do procesa despecijalizacije razliitih
nansijskih institucija. Rezultat despecijalizacije je povezivanje bankar-
skog sektora i trita kapitala, odnosno povezivanje rada banaka, berzan-
skih rmi i institucionalnih investitora. Smanjivanjem dravne regulacije
i izlaganjem banaka i celokupne nansijske sfere trinoj kompetitivno-
sti, proces deregulacije je deklarisan kao glavni institucionalni pokretaki
mehanizam koji je doveo i dovodi do niza transformacionih procesa. Ovi
procesi su u razvijenim zemljama zapada dobili zamah u sedamdesetim
godinama prolog veka, da bi ekspanziju doiveli u osamdesetim i deve-
desetim godinama, kao i u prvim godinama ovog veka. Dotadanji razlog
intervencionistikog pristupa u regulisanju nansijske strukture leao je u
nastojanju obezbeivanja sistemske stabilnosti. Ograniavanjem konku-
rencije na segmentiranom nansijskom tritu, smanjivani su i drani pod
kontrolom rizici u funkcionisanju banaka i drugih nansijskih institucija.
Delujui samo na depozitno-kreditnom tritu banke su imale i ogranie-
nja u visini prvenstveno pasivnih kamatnih stopa, kao i usmeravanja dela
plasmana u odreene prioritete denisane od strane Centralnih banaka.
Prihvatajem koncepta deregulacije od strane najrazvijenijih zemalja
sveta, stvoren je prostor za konkurentsku utakmicu izmeu i unutar ra-
zliitih tipova nansijskih institucija. Postepenim ukidanjem plafoniranja
depozitnih kamatnih stopa i usmeravanja dela plasmana banaka, proces
deregulacije umanjuje posebnu poziciju banaka u nansijskoj strukturi i
postepeno banke izjednaava sa ostalim nansijskim institucijama i u prvi
plan izbacuje protabilnost kao glavni kriterijum poslovne uspenosti ba-
naka i njenih organizacionih delova-protnih centara. Deregulacijom, ja-
anjem konkurencije, dolazi do suavanja kamatnih mari, to negativno
utie na protabilnost banaka, ali sa druge strane primorava banke da to
nadoknade proirivanjem poslovanja na vanbilansne aktivnosti i stvara-
njem sloenijih bankarskih institucija-univerzalnih banaka koje proiruju
svoje poslovanje u sferu investicionog bankarstva i ostalih parabankarskih
poslova, pri emu ostvaruju provizije koje postaju sve vei, pa ak i do-
minantni deo ukupnih prihoda banaka. Usvajanjem koncepta univezalne
banke koja sme da se bavi ne samo bankarskim, ve i svim berzanskim i
ostalim parabankarskim poslovima, ukida se otra razlika izmeu banaka
i nebankarskih nansijskih posrednika. Taj efekat deregulacije nosi veu
protabilnost itavog sistema univerzalne banke koji predstavlja sintetiki
izraz ukupnih performansi svih poslova koje moe da obavlja jedna ovako
deregulisana bankarska organizacija.
Uporedo sa injenicom da deregulacija ini nansijski sistem eka-
snijim i dinaminijim, lei i injenica da ga ona istovremeno ini i manje
stabilnim. Naime, deregulacija je omoguila da kompanije sa viim kredit-
nim rejtingom direktno mogu da izau na trite kapitala, to automatski
smanjuje kvalitet kreditnih plasmana banaka. Otuda banke preusmeravaju
plasmane u nansiranje nekretnina i vlasnikih prestruktuiranja velikih
kompanija. Tako su banke primorane na formiranje rizinije strukture ak-
tive, koja nosi relativno vie kamatne stope kao kompenzaciju viih kre-
ditnih rizika. Praktino to je cena za pozitivne efekte funkcionisanja manje
regulisanog, ali ekasnijeg i dinaminijeg sistema. Otuda kao odgovor na
negativne efekte deregulacije dolazi do pojaane kontrole i supervizije ba-
naka i drugih nansijskih institucija. Regulativni centri pojedinih zemalja
prudencionom kontrolom i supervizijom tee da nadoknade postojanje i
ekspanziju trinih rizika i rizika vezanih za trite kapitala.
3.1.2. KONKURENCIJA
Proces dergulacije je inicirao niz ostalih procesa na globalnom nan-
sijskom tritu. On je direktno uticao na razvoj procesa konkurencije, a
indirektno preko procesa konkurencije na razvoj i primenu informacione
tehnologije i globalizaciju nansijskih trita. Pre procesa deregulacije je
postojala ograniena konkurencija na nansijskom tritu, dok je proce-
som deregulacije intenzivirana potpuna konkurencija kako izmeu samih
komercijalnih banaka, tako i izmeu ovih banaka i drugih nansijskih in-
stitucija.
Na tritima razvijenih zemalja, snana konkurencija i borba za opsta-
nak na tritu, bankama kao imperativ nameu protabilnost poslovanja.
Sosticirani oblici marketinga, koji su ranije bili iskljuivo vezani za tr-
36 Zoran Jovi
govinu i industriju, prenose se na sferu bankarstva i drugih nansijskih
institucija. Putem ekonomske propagande, stvaranja imida, kombinaci-
jom instrumenata marketing mixa, deluje se na privlaenje sredstava u ko-
mercijalne banke, razvijanje dodatnih aktivnosti banaka u cilju unakrsne
prodaje nansijskih proizvoda i usluga i poveanog korienja tehnolokih
i kadrovskih potencijala u procesima stvaranja univerzalnih banaka.
Konkurencija nansijskih institucija uglavnom ima dva pojavna obli-
ka:
- cenovna konkurencija i
- produktna konkurencija.
Cenovna konkurencija se ogleda u obezbeivanju povoljnih kamatnih
stopa za komitente nansijskih institucija. Otuda deregulacija nansijskog
sistema i kamatnih stopa, eksponirana kroz pojaanu konkurenciju banaka
i ostalih nansijskih institucija rezultira u obaranju nivoa kamatnih stopa
i kamatnih mari.
Produktna konkurencija se ogleda u stvaranju novih nansijskih proi-
zvoda i usluga, analogno produktnoj diferencijaciji u industriji i trgovini.
Banke i druge nansijske institucije kreiranjem ovih proizvoda i usluga
nastoje da zadovolje iri asortiman potreba svojih komitenata, da stvore
tranju za novim, do tada nepoznatim proizvodima i uslugama, da pobolj-
aju kvalitet svojih usluga i zadovoljstvo komitenata. Pogodnost korie-
nja nansijskih usluga postaje faktor konkurentske borbe kroz stvaranje
poslovne mree koja obezbeuje lokalnu prisutnost, do kreiranja novih
oblika telekomunikacionih i kompjuterskih veza sa komitentima.
Lansiranje novih oblika bankarskih proizvoda i usluga utie na formira-
nje novih trendova u bankarstvu i nansijskoj strukturi u celini. Najbitniji
oblici novih proizvoda su nansijski derivati kao to su nansijski fjuer-
si, forvardsi, opcije, svopovi, stelaa, report, svi poslovi, putem kojih se
obavlja trino osiguranje od rizika, a prvenstveno od rizika kretanja ka-
matnih stopa i deviznih kurseva. Sa svoje strane, razvoj nansijskih deri-
vata stvara jedan novi segment nansijskog trita, trite nansijskih de-
rivata, koje postaje deo integralne strukture nansijskog trita. Produktne
inovacije obuhvataju i stvaranje hibrida osnovnih nansijskih instrumena-
ta, odnosno hibrida hartija od vrednosti, i novih trita za ove hibride.
Intenzivna konkurencija na nansijskom tritu je dovela i do razvoja
nansijskog inenjeringa. Putem nansijskog inenjeringa se vri dekom-
pozicija, tj. raspakovavanje (unbundle) jednog nansijskog instrumenta
na njegove sastavne delove i prepakovavanje (rebundle) tih komponenti u
nove nansijske instrumente sa promenjenim strukturnim karakteristika-
ma. Otuda je nansijski inenjering generator razvoja novih nansijskih
instrumenata i mutiranja njihovih strukturnih karakteristika. Primer nan-
sijskog ininjeringa je pretvaranje hipotekarnih zajmova u specine ob-
veznice emitovane na bazi pula hipotekarnih zajmova, pri emu obveznice
kao sekundarni instrumenti dobijaju drugaije strukturne karakteristike u
odnosu na hipotekarne zajmove kao primarne instrumente.
U zemljama u razvoju, pojaana konkurencija na meunarodnom ban-
karskom i nansijskom tritu se odraava kroz prisustvo i snaniju kon-
kurentsku ponudu banaka iz tradicionalno razvijenih zemalja koje nude
niz kvalitetnih usluga i proizvoda zasnovanih na visokoj ekasnosti i pro-
duktivnosti baziranoj na primeni najsavremenijih tehnologija. To prisustvo
meunarodne konkurencije donosi zemljama u razvoju niz prednosti na
strani ponude na nansijskom tritu, podie standarde poslovanja i po-
mae hvatanju koraka sa aktuelnim tehnolokim dostignuima i doprinosi
privlaenju stranog kapitala neophodnog za razvoj celokupne ekonomije
zemalja u razvoju. Istovremeno, sa druge strane, neumitno nosi negativne
posledice, posebno za slabiji deo banaka i nansijskih institucija u tim
zemljama, ugroavanjem njihovog razvoja i zatvaranjem nekonkurentnih
subjekata.
3.1.3. GLOBALIZACIJA
Proces deregulacije i pojaane konkurencije indukovao je i proces
internacionalizacije odnosno globalizacije poslovanja banaka i drugih
nansijskih institucija. Kroz taj proces se formiraju i razvijaju multina-
cionalne banke, koje kao i multinacionalne kompanije deluju u pravcu
integracije nansijskih i robnih trita. Multinacionalne banke pred-
stavljaju velike komercijalne banke koje otvaraju lijale u drugim ze-
mljama gde vre depozitno-kreditne aktivnosti i sve druge dozvoljene
dopunske (parabankarske) aktivnosti na deregulisanom tritu.
Internacionalizacija i globalizacija su jednoznani procesi pri emu je
globalizacija vii stadijum internacionalizacije nastao kao rezultat sna-
ne prinude iza koje stoji realna ekonomska mo. Proces globalizacije je
zapoet krajem 60-tih godina prolog veka, a intenzivan razvoj doiv-
ljava poetkom 90-tih godina primenom digitalnih tehnologija u opera-
tivnom poslovanju, a svoj vrhunac postie poslednjih godina XX veka i
u prvim godinama ovog veka primenom multimedijalnih komunikacija
koje su omoguile obavljanje operativnih poslova izmeu umreenih
i interesno povezanih lica na itavoj teritoriji zemljine kugle, bez ika-
38 Zoran Jovi
kvog prostornog i vremenskog ogranienja. To znai da se poslovne ak-
tivnosti i zadovoljenje nansijskih potreba mogu obavljati sa razliitih
radnih mesta kako iz kancelarije tako iz automobila, iz kue, sa ulice,
i to u svako doba dana i noi i sa svakog umreenog dela zemljine ku-
gle. Pri tome su sve poslovne transakcije transparentne, sigurne, jeftine,
standardizovane, kodikovane i bez posrednika.
Efekti globalizacije bankarsko-nansijskih trita su, moda najbolje
vidljivi iz dela Godinjeg izvetaja iz 1998. koji je podneo Dr Walter
Wriston, predsednik City banke, koja glasi: Krajem 60-ih godina po-
slovna komunikacija u obavljanju nansijskih transakcija naeg oso-
blja iz Njujorka sa njihovim kolegama u Brazilu bila je prava avantura.
Danas smo svedoci globalizacije nansijskih transakcija. Svakog dana
na preko 300 digitalnih kanala City banka, irom sveta, obavi 100 mi-
liona nansijskih transakcija, a sa velikom pouzdanou oekujemo da
e u 2001. godini taj broj biti udvostruen. Cela zemaljska kugla je
danas povezana digitalnom mreom, u okviru koje se nansijski po-
daci i poslovne informacije kreu brzinom svetlosti. Nema vie ni te-
oretske mogunosti da se negde ili neto od nekoga sakrije. Ono to je
bilo tajno i samo nae, postalo je javno i transparentno vlasnitvo svih
umreenih.
15

Generalno, proces globalizacije u bankarstvu predstavlja apsolutno i
relativno poveanje meunarodnih tokova bankarskih kredita i drugih -
nansijskih usluga, kao i poveanje zikog prisustva bankarskih instituci-
ja u drugim zemljama, u raznim vlasnikim i pravnim formama. Faktori
koji utiu na globalizaciju bankarskog poslovanja su : potreba za internom
trokovnom ekasnou i boljom upotrebom kanala distribucije; potreba
za dovoljno velikim udelom na tritu i potreba za dovoljnom diversika-
cijom u segmentima klijenata i trita kojima se prua usluga. Otuda pro-
cesi merdera i akvizicija izmeu velikih banaka meusobno ili sa drugim
velikim nansijskim institucijama postaju sve ea pojava na svetskom
nansijskom tritu. Primeri merdera i akvizicija izmeu velikih bankar-
skih organizacija u Americi su: Bank of America Nations bank, Bank
One Bank Chicago, Nortwest Wells Fargo, u Evropi to su merderi
UBS Swiss bank, Unikredit BaCa - HVB a u Japanu Fudi bank Dai-
Ichi Kangyo Bank Industrial bank of Japan, trostruka kombinacija kojom
je stvorena prva svetska trilion-dolar banka.
15 uki ore, Bjelica Vojin, Risti ivota, Bankarstvo, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2003, str.267.
Osnovne karakteristike savremenih nansijskih trita su :
16
1. Velika mobilnost kapitala i uspon internacionalizovanih trinih
struktura, koji direktno deluju na nacionalnu regulativu,
2. Nagla internacionalizacija i sveukupna globalizacija nansijskih
trita,
3. Deregulacija i internacionalizacija (uz meunarodna pravila i nad-
zor) cirkularno snae jedna drugu i odvajaju je od nacionalne regu-
lative,
4. Nacionalna monetarna politika sutinski gubi svoju autonomnost jer
vie ne moe biti introvertno okrenuta ka domaim realnim agrega-
tima, nego ekstrovertno ka meunarodnim tokovima kapitala,
5. Brze i sveobuhvatne nansijske inovacije.
Niz faktora utie na proces internacionalizacije odnosno globalizacije
nansijskih trita, a najjai uticaj imaju deregulacija i liberalizacija
trita i s njima vezana poveana konkurencija, zatim tehnoloki na-
predak i pomeranje teita meunarodnog trita ka institucionalnim
investitorima. Procesom globalizacije i smanjenjem ili ukidanjem insti-
tucionalnih ogranienja u pogledu okvira dozvoljenog poslovanja poja-
ava se meusobna konkurencija raznih tipova nansijskih institucija.
U pojedinim zemljama su zadrana neka od bitnih ogranienja izmeu
tri osnovne sfere nansijskog posredovanja : komercijalnog bankarstva,
investicionog bankarstva i osiguranja. Ali u tim zemljama je mogue da
doe do vlasnike integracije navedenih osnovnih sektora nansijskog
posredovanja, i najee i dolazi pod vlanikim okriljem jakih banaka,
s tim da se operativno poslovanje svakog pojedinanog sektora vri pre-
ko bilansno i funkcionalno izdvojenih alijacija.
Internacionalizacija kao proces nosi sobom est glavnih prednosti i tri
glavna nedostatka.
17

Glavne prednosti mogu biti:
- Diversikacija rizika meunarodne aktivnosti pruaju mogunost
da se diversikuju domai rizici.
- Ekonomija obima ekspanzija izvan domaih granica potencijalno
moe sniziti prosene operativne trokove poslovanja.
- Inovacije nove produktne inovacije ponuene na meunarodnom
tritu mogu generisati ekstra prote.
16 Petrovi Dr Pero, Meunarodni nansijski sistemi-globalizacija odnosa i tokova,
Finansije, Beograd, br.7-8, 1999, str. 412.
17 Cornet Marcia, Saunders Antony, Fundamentals of Financial Institutions Manage-
ment, Irwin/McGraw-Hill, Singapore, 1999, str.663.
40 Zoran Jovi
- Izvori sredstava meunarodna ekspanzuja omoguava na nsi jskim
institucijama da pronau jeftinije i dostupnije izvore sredstava.
- Odnosi sa klijentima internacionalizacija omoguava nansi jskim
institucijama da odravaju kontakte sa domaim multinacionalnim
korporacijama sa kojima te nansijske institucije posluju.
- Zaobilaenje propisa domaa regulativa nije primenljiva na sve in-
ternacionalne aktivnosti, pa se u inostranstvu mogu koristiti povolj-
niji lokalni propisi npr. u pogledu visine obaveznih rezervi ili visine
poreskih stopa, to moe uticati na rast neto protabilnosti.
Glavni nedostaci mogu biti:
- Informacioni trokovi i trokovi monitoringa meunarodna ek-
spanzija uveava izloenost nansijskih institucija riziku naplate,
pa prema tome zahteva i dodatne informacione trokove i trokove
monitoringa.
- Nacionalizacija/eksproprijacija - promene u stranim vladama mo gu
do vesti do nacionalizacije i oduzimanja osnovnih sredstava i imovi-
ne lijala u stranim zemljama.
- Fiksni trokovi ksni trokovi osnivanja organizacionih delova u
inostranstvu mogu biti ekstremno visoki.
Banke, osiguravajua drutva i druge nansijske institucije svoju
internacionalnu odnosno globalnu prisutnost mogu uspostaviti na 3 na-
ina :
- Prodajom svojih nansijskih usluga, iz domaih lijala, stranim ko-
mpanijama;
- Prodajom svojih nansijskih usluga stranim klijentima kroz lija le,
age ncije i predstavnitva osnovanih u stranim zemljama;
- Prodajom nansijskih usluga stranim klijentima kroz supsidijarne
kompanije u stranim zemljama koje su nastale kupovinom banaka
i drugih nansijskih institucija u tim zemljama od strane matinih
domaih banaka i drugih nansijskih institucija.
U sledeoj tabeli je dat pregled 15 banaka u svetu sa najveim pro-
centom aktive van domicilne zemlje, odnosno 15 najglobalnijih banaka
u svetu u 1998.godini.
18
Izrazita internacionalizacija poslovanja na nansijskim tritima, tr-
itima koja se sve vie globalizuju, u fokus stavljaju procese upravlja-
nja rizicima i transfera rizika tj. smanjenja rizika bez smanjenja prinosa
na globalizovanom tritu. Otuda postoji i potreba da se prudenciona
18 Ibidem, str.653.
kontrola u odnosu na bankarski sektor, osiguravajua drutva i berzan-
ske rme harmonizuje u pogledu jedinstvenih kriterijuma koji bi vaili
na meunarodnom planu.
Tabela Prvih 15 banaka prema stepenu globalizacije
r.br. BANKA
DOMI CI LNA
ZEMLJA
Procenat posla
u inostranstvu
1. Standard Chartered Velika Britanija 74,3 %
2. Credit Suisse vajcarska 74,2 %
3.
Union Bank of
Switzerland
vajcarska 71,0 %
4. Credit Agricole Indosuez Francuska 71,0 %
5. Swiss Bank Corporation vajcarska 64,6 %
6. HSBC Holdings Velika Britanija 62,8 %
7. Citicorp SAD 59,6 %
8.
Comp Financierede
Paribas
Francuska 55,6 %
9. Credit Lyonnais Francuska 52,5 %
10. Creditanstalt-Bankverein Austrija 52,3 %
11. Erste Bank Austrija 51,0 %
12. J.P. Morgan & Co. SAD 50,9 %
13. Bankers Trust SAD 49,5 %
14. ABN Amro Bank Holandija 49,4 %
15. Allied Irish Bank Irska 48,8 %

3.1.4. INFORMACIONI PROGRES
Kompleksni procesi deregulacije, konkurencije i internacionalizacije
podsticani su od strane znaajnih tehnolokih inovacija, poput uvoenja
i iroke primene kompjuterske i telekomunikacione tehnologije u savre-
menom, trino orijentisanom bankarstvu. Informacioni progres stvara
gotovo neograniene mogunosti korienja vremena i prostora. Masov-
nim korienjem informacione tehnologije enormno se poveava brzina
i tanost transakcija u okviru nansijskog sistema, to utie na stvaranje
42 Zoran Jovi
eksibilnijih nansijskih struktura i eksibilnijih nansijskih institucija.
Uvoenjem novih informacionih tehnologija unapreuju se procedure u
poslovanju, podie se ekasnost rada, pojednostavljuje i ubrzava praktian
rad, smanjuju trokovi i poveava produktivnost zaposlenih i tedi vreme
klijenata. Trenutno prenoenje informacija i obrada podataka omogua-
vaju brzo sagledavanje najpovoljnijih kombinacija za poslovne transak-
cije i brze i kvalitetne poslovne odluke na nacionalnom i meunarodnom
planu neprekidno 24 asa dnevno. To omoguava razliitim nansijskim
institucijama da vre analize i nansiranje koje je ranije bilo rezervisano
samo za odreene tipove nansijskih institucija. Ocenu kreditne sposob-
nosti kompanija mogu sada da vre i specijalizovane rejting agencije a ne
samo banke, a rezultate evaluacije mogu da koriste razliite nansijske
institucije, ime se naruava nekadanji monopol banaka. Osiguravajua
drutva mogu na bazi podataka o svojim klijentima, brzom informatikom
obradom, da preuzmu poslove davanja raznih oblika kredita graanima. S
druge strane, banke preko svoje mree lijala i aplikativnih informatikih
programa mogu preuzeti poslove osiguranja lica, tako da taj posao presta-
je biti monopol osiguravajuih drutava. Informacioni progres omogua-
va i kompanijama van nansijske sfere sa razvijenim sistemom klijenata,
davanje odreenih nansijskih usluga (npr. velike robne kue tipa Sears
ili veliki proizvoai automobila tipa GM i Ford sa svojim nansijskim
organizacijama GMAC i Ford Finance pruaju nansijske usluge svojim
kupcima). Otuda sosticirani informacioni progres omoguava trokovnu,
dohodovnu i protnu analizu ekasno i blagovremeno i podstie meanje
bankarskih i nebankarskih poslova i kao miksa samostalnih delatnosti i
pod okriljem jedinstvenih nansijskih institucija konglomerata.
Praktine injenice pokazuju da banke sa zaostalom informacionom
tehnologijom odnosno nekvalitetnim servisima, gube godinje 2% trita,
dok banke sa up-date informacionom tehnologijom odnosno dobrim ser-
visima imaju godinji rast trita od 6%. Trokovi rada sa neadekvatnom
informacionom tehnologijom su visoki ako se uzme u obzir injenica da je
cena privlaenja novog klijenta od 5 do 10 puta via od cene zadravanja
postojeeg klijenta. Danas klijenti imaju pristup koliini informacija veoj
nego ikada ranije, to im prua dovoljno znanja o komparativnim pred-
nostima i manama banaka i omoguava da kontroliu odnos sa bankom.
Klijenti danas lake otkazuju lojalnost svojim bankama, osiguravajuim
drutvima, brokerima i sl. i posluju sa onim nansijskim institucijama koje
ispunjavaju njihova oekivanja. Brand loyalty vie nije dovoljan za zadr-
avanje klijenata, ve je potrebno oslukivati njihova oekivanja i davati
im one proizvode i usluge koji su im potrebni i to putem konkurentnih
informatikih reenja. Zajedno sa permanentnim pritiskom cena i klije-
nata, informacioni progres je uzrokovao dramatine izmene u nainima
plaanja i sveobuhvatnog poslovanja banaka. To je dovelo do izmene tra-
dicionalnog poslovnog modela poslovanja banke ( sl. 4 ).
Slika 4 Poslovni modeli banaka
Tradicionalni poslovni modeli banaka Izmenjeni poslovni modeli
banaka

Krediti Deregulacija Krediti
Depoziti Konkurencija Depoziti
(cenovni pritisak) Saveti/Komunikacije sa
Internacionalizacija klijentima
Standardi Posredovanje na berzi
Tehnologije Parabankarske usluge
On-line Servisi za
klijente
- Plaanja
- Transferi novca
- Drugi servisi za
klijente
Znaajna primena informacione tehnologije u poslovanju banaka datira
od 70-ih godina prolog veka i od tada se pojavljuju novi oblici distribucije
bankarskih usluga: POS ili EFTPOS sistemi, bankomati, home-banking
sistemi i internet u bankarstvu.
POS sistemi (point of sale) i u novije vreme EFT/POS sistem (electronic
funds transfer/point of sale) su elektronski sistemi koji spajaju potroaa,
banku i trgovinu i omoguavaju elektronski bezgotovinski nain plaanja
kupljene robe u trgovini korienjem debitnih i kreditnih plastinih karti-
ca. Online vezom sa kompjuterskom bazom banke koja je izdala karticu,
posle trenutne identikacije i provere kupca (pin personal identikacion
number) vri se direktno prebacivanje novanih sredstava elektronskim
putem sa rauna kupca na raun prodavca. Na ovaj nain se poveava
44 Zoran Jovi
ispravnost i tanost novanih transakcija, smanjuje promet novane doku-
mentacije, stabilizuje depozitni potencijal banke, poveava bezgotovinski
nain plaanja i smanjuje koliina gotovog novca u opticaju. Klijentima
korisnicima EFT/POS sistema se prua bra bezgotovinska naplata, sni-
avaju trokovi platnog prometa, potpunije kontroliu nansijski trokovi
trgovake robe i smanjuje rizik kraa, razbojnitva i pljaki. Sistemi POS
terminala evoluiraju tokom vremena i ve se izrauju u kombinaciji sa
optikim itaima bar cod-ovima ili u obliku beinih tzv. mobilnih POS
terminala koji su povezani sa matinom bazom provajdera preko GSM
sistema (Global System for Mobile Communication) koji su pogodni za
primenu u uslunim delatnostima tipa taksi slubi, restorana, pota i sl.
Bankomati ili ATM (automated teller machines) su aparati koji sadre
mikroprocesore, imaju online vezu sa bazom podataka u banci i obavljaju
rutinske poslove za korisnike. Praktino se radi o jednoj vrsti elektronskih
lijala banaka koje rastereuju lijalsku mreu banaka od rutinskih opera-
cija sa individualnim klijentima. Bankomati slue za ekasnije podizanje
gotovine, polaganje novca na transakcione i tedne raune, prenos novca
na druge raune, transfer novca izmeu transakcionih i tednih rauna,
izdavanje stanja na raunima, zamenu stranog novca za domai itd. Ban-
komati zamenjuju ziki rad alterskih radnika, smanjuju operativne tro-
kove u bankama a istovremeno poveavaju investiciono ulaganje u novu
tehnologiju. Lokacijski, bankomati se instaliraju na mestima najvee frek-
fencije potencijalnih korisnika kao to su u ili na zgradama banaka, velikih
trgovakih centara, prodavnica i sl. Najee vreme korienja bankomata
je van radnog vremena banaka i vikendom.
Home banking sistem ili kuno bankarstvo predstavlja elektronsku ko-
munikaciju izmeu banke i klijenta koji se ne nalazi u banci, ve na nekom
drugom mestu, najee kui. Kunim informacionim sistemom poveza-
nim sa bankom se mogu obavljati razliiti oblici prenoenja informacija,
od kojih je samo deo vezan za rutinske bankarske operacije. Na taj nain
e u budunosti svako domainstvo biti mini lijala neke banke. Home
bankingom je mogue, pored novanih i tednih transakcija, dobijati in-
formacije o kretanju deviznih kurseva i kamatnih stopa, kretanju cena ak-
cija i obveznica, stupati u kontakt sa brokerima i izdavati instrukcije za
kupovinu i prodaju pojedinih hartija od vrednosti, birati i kupovati robu po
velikim supermarketima i sl.
Internet bankarstvo kao oblik interaktivnog elektronskog bankarstva se
zasniva na korienju raunarske mree interneta koja klijentima banke
omoguava da korienjem personalnog raunara komuniciraju sa svojim
raunom u banci, bez zikog dolaska u banku. U praksi se ovaj vid ban-
karstva naziva virtual banking ili on line banking, a kod nas najee
e banking. Elektronskim bankarstvom ili e-bankingom se obavlja
platni promet unutar i izmeu banaka kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Vrednost novanih transakcija belei ogroman rast, ne samo zbog pora-
sta robnog prometa, nego jo vie zbog porasta prometa na nansijskim i
deviznim tritima. Primena e-bankinga viestruko sniava trokove plat-
nog prometa, ubrzava novane transakcije, maksimalno iskoriava radno
vreme jer je na usluzi neprekidno 24 asa tokom 365 dana u godini, tedi
vreme i eliminie trokove odlazaka u banku i izvravanja administrativ-
nih formalnosti. Zatita raunarskih podataka i transakcija vri se smart
karticom (pametnom karticom) sa ugraenim mikro ipom, koja se moe
itati samo preko ugraenog specijalnog itaa smart card reader-a.
Platni promet ima svoja dva podruja. Jedno je vezano za novane
transakcije izmeu graana i privrede, kao i za manje novane transakcije
izmeu privrednih subjekata. Drugo podruje platnog prometa je vezano
za velika plaanja. Manji novani transferi se vre putem meubankarskog
kliringa. Kliring je multilateralni sistem plaanja kod koga se vri prebija-
nje plaanja izmeu uesnika u okviru obraunskih ciklusa koji se obav-
ljaju jedan ili vie puta dnevno ( u naoj zemlji se meubankarski kliring
trenutno obavlja tri puta dnevno ). Elektronski nalozi se alju u paketima
na meubankarski kliring. U okviru klirinkog ciklusa se vri prebijanje
dugovanja i potraivanja meu uesnicima u kliringu (bankama) tako da
na kraju klirinkog ciklusa dolazi do isplate neto salda svakog uesnika u
odnosu na sve ostale uesnike u kliringu. Posle izvrenih kompenzacija
jedni transaktori (banke) dobijaju viak sredstava u korist svojih transak-
cionih rauna, dok se kod drugih manjak sredstava knjii na teret njihovih
transakcionih rauna.
Sistem platnog prometa sa velikim sumama RTGS (real time gross
settlement system) je sistem bruto plaanja u realnom vremenu. Novani
transferi se obavljaju trenutno u realnom vremenu putem individualnih
elektronskih naloga koji su direktni, bezuslovni i neopozivi.
Meunarodna plaanja elektronskim putem se vre preko SWIFT-a (So-
ciety for Worldwide Interbank Financial Telecommunications) sistema za
meunarodno prenoenje nansijskih poruka koji datira jo od polovine
sedamdesetih godina prolog veka, sa centrom u Briselu. Plaanja putem
SWIFT-a se zasnivaju na standardima koji obezbeuju veu brzinu i sigur-
nost transmitovanja platnih informacija. Ceo sistem radi on line i na svet-
skoj bazi. Svaki korisnik ima svoju SWIFT adresu ili kod, a putem ifrira-
46 Zoran Jovi
nja poruka se garantuje tajnost plaanja. Plaanja se vre u vrlo kratkom
vremenu unutar jednog radnog dana. Putem SWIFT-a banke u celom svetu
razmenjuju poruke u vezi transfera novca, menjakih poslova, poslova na
deviznom tritu, depozita i zajmova sa ksnim kamatnim stopama, plaa-
nja kamata, poslova u vezi sa hartijama od vrednosti, akreditivima i sl.
3.2. RIZICI U SAVREMENOM BANKARSTVU
Bankarsko poslovanje po svojoj prirodi funkcionie uz konstantno pri-
sustvo raznih oblika rizika. Kako je u bankarstvu rizik neizbean, otuda i
injenica da se posao banaka sastoji u permanentnom savladavanju rizika.
Smanjenjem rizika na prihvatljiv i tolerantan nivo, smanjuju se mogunosti
potencijalnih gubitaka banaka, odnosno potencijalnih gubitaka akcionara,
deponenata i drugih kreditora banaka, a ujedno se uva i opte poverenje u
nansijski sistem uopte.
Postoji vie denicija rizika, a uopteno gledajui rizik bi bio svaka nei-
zvesna injenica u nansijskom poslovanju ija realizacija ima direktan ili
indirektan (npr. gubitak imida) uticaj na rezultat i poloaj banke, odnosno
rizik predstavlja verovatnou gubitka nastalog kao rezultat dejstva neizve-
snih dogaanja u poslovanju banke, odnosno preduzea koja pruaju nan-
sijske usluge.
19
Prema tome u bankarskom poslovanju rizik bi mogao da se
denie kao mogunost da plasirana sredstva nee zaraditi oekivanu stopu
ili nivo prinosa, odnosno da e nastati gubitak u konkretnom poslu.
Blagovremene i pouzdane informacije o kvantitetu i kvalitetu rizika osnov
su za adekvatno identikovanje, merenje i upravljanje rizicima.
Bankarski rizici se mogu podeliti na vie naina u zavisnosti od principa
podele, pa otuda u teoriji postoji vie podela rizika. Po jednoj podeli, svi ri-
zici se mogu svrstati u dve grupe: nansijski rizici u koje spadaju dividendni
rizik, kapitalni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti, devizni rizik i poslovni
rizici u koje spadaju kreditni rizik, strategijski rizik, zakonski rizik, operativ-
ni rizik, kadrovski rizik, robni rizik, rizik vezan za nansijske proizvode.
20

Po transakcionom principu rizici se mogu podeliti na: rizik plasiranja
(Lending Risk), rizik trgovanja (Trading Risk) i bilansni rizik (Asset/Liabi-
lity Risk).
21

19 Petrovi dr Pero, Menadment rizicima na tritu kapitala, Institut ekonomskih
nauka, Beograd, 2000, str.24.
20 Ibidem, str 20.
21 Toma Aljoa, Menadiranje rizika u banci, Drugi meunarodni seminar bankar-
skog menadmenta, Miloer, jun, 2003.
Po postanku rizici se mogu podeliti na: kreditni rizik (Credit Risk), ka-
matni rizik (Inerest Risk), trini rizik (Market Risk), rizik promene polo-
aja banke i njenog meunarodnog rangiranja (Performance Risk).
Obzirom na posledice koje mogu prouzrokovati, rizici se mogu pode-
liti na: dohodovni rizik (Income Risk), rizik kapitala (Capital Risk), rizik
sredstava (Liability Risk).
Prema identikaciji i interpretaciji Bazelskog komiteta za bankarsku
kontrolu, glavni rizici u bankarskom poslovanju su:
- kreditni rizik
- kamatni rizik
- devizni rizik
- ostali trini rizici
- rizik likvidnosti
- operativni rizik
- pravni zakonski rizik
- reputacioni rizik
- dravni rizik
U daljoj analizi rizika bie prihvaena podela Bazelskog komiteta za
bankarsku kontrolu, uz dodatak jo jednog rizika, veoma specinog i
estog u bankarskoj praksi, rizika poznatog pod nazivom: moralni ha-
zard.
3.2.1. KREDITNI RIZIK
Kreditni rizik ili rizik neizvrenja kreditnih obaveza predstavlja osnovni
bankarski rizik koji potie od mogunosti da dunici ne vrate kredite u
rokovima dospea sa pripadajuom kamatom. Neplaeni krediti i kamate
za svaku poslovnu banku predstavljaju gubitak. Nemogunost da banka
realizuje svoje potraivanje na dan njegovog dospea i po punoj ugovore-
noj vrednosti banci donosi u najmanju ruku gubitak oekivanog prihoda,
a ukoliko su kanjenja i iznosi nevraenog kredita vii od oekivanog pri-
hoda, onda to banci donosi ist gubitak.
Kreditiranje privrede i graana je osnovna aktivnost veine poslovnih
banaka. Odobravanje kredita treba da se zasniva na korektnim i objek-
tivnim standardima za procenu nansijskog stanja i kreditne sposobnosti
potencijalnog dunika u duem vremenskom periodu jer kreditna sposob-
nost dunika moe da se smanji tokom vremena usled dejstva razliitih
predvidivih i nepredvidivih inilaca.
48 Zoran Jovi
Nesposobnost dunika da servisira dobijeni kredit u ugovorenim roko-
vima i na ugovoreni nain vai ne samo za odobrene kredite, ve se moe
javiti i kod ostalih bilansnih pozicija aktive i vanbilansnih stavki kao to
su nalozi za naplatu, garancije, hartije od vrednosti itd.
Kreditni rizik moe nastati i kada banka ne vodi dovoljno rauna o sek-
torskoj i geografskoj alokaciji plasmana i ne potuje ogranienja u vezi
davanja ukupnih iznosa kredita odreenim privrednim subjektima, grana-
ma i geografskim oblastima, to usled raznih nepredvidivih dogaaja kao
to je opte nansijsko stanje pojedinog subjekta, jedne privredne grane ili
nekomercijalnih rizika kao to su mogunosti izbijanja raznih konikata u
regionu ili elementarnih nepogoda, ugroava likvidnost i kapital banke.
Sveobuhvatnost rizika od ostvarenja gubitka po datom kreditu, rizik
nenaplate i rizik zamene sredstava servisiranja kredita sastavni su delovi
kreditnog rizika koji je nastao kada i samo bankarstvo. Svaki kredit koji
odobri banka sadri u izvesnoj meri kreditni rizik, ali je funkcija banke
da upravljanjem rizicima smanji nivo ovog rizika i uini ga prihvatlji-
vim za banku. Banke svojim upravljakim aktivnostima nastoje da sma-
nje nivo kreditnog rizika donoenjem racionalnih odluka o kreditiranju,
diversikacijom datih kredita na razliite korisnike kredita, limitiranjem
maksimalne izloenosti prema jednom klijentu i grupi povezanih klijena-
ta i raznim nainima kreditnog obezbeenja odnosno osiguranja. Potpuno
osiguran kredit ne postoji i u veini sluajeva osiguranje nije dovoljno za
vraanje osnovnog duga, a naroito u sluajevima steajnog postupka. Za-
log nekretnina ili pokretne imovine, kao i drugi oblici osiguranja je opasan
kada se koristi umesto analize i kreditne kontrole. Najvie slabih kredita
nastaje pri kreditiranju koje bazira na obezbeenju putem kolaterala. Ovo
obezbeenje kredita je znaajno, ali je injenica da korisnik kredita otpla-
uje kamate i rate iskljuivo iz pozitivnog novanog toka pa je postojanje
pozitivnog cash ow-a traioca kredita od presudnog uticaja za redovno
servisiranje kredita.
Osnovni princip je da kredit mora biti odobren kreditno sposobnim su-
bjektima, da mora biti pravilno rono i poslovno struktuiran (da se izbegne
neopaeni prelazak iz kratkoronog u srednjoroni ili dugoroni kredit,
da postoji saglasnost izmeu banke i traioca kredita u pogledu obima ko-
mercijalnog poslovanja preko banke, u pogledu eventualne reorganizacije
rme, isplate dividendi i sl.), odgovarajue osiguran i dokumentovan kao i
odgovarajue kontrolisan kako bi se obezbedilo tekue praenje nansij-
skog zdravlja korisnika kredita.
Poetni uslov da bi se rmi ili pojedincu odobrio kredit je da procena
njihovog karaktera pokae spremnost i elju da kredit vrati na vreme za-
jedno sa pripadajuom kamatom. Zatim se mora izvriti procena kapacite-
ta zaduenja, odnosno sposobnosti traioca kredita da iz tekueg prihoda
moe da izvri vraanje kredita zajedno sa kamatom u periodu u kome
kredit treba da se otplati. Pored toga treba proceniti neto imovinu odno-
sno kapital dunika koji predstavlja rezervu solventnosti i time utie na
visinu odobrenog kredita. Kao realno pokrie i uslov za dobijanje ban-
karskog kredita mora postojati kolateral odnosno zaloga koja moe biti u
vidu ksne aktive, zalihe, hartija od vrednosti ili potraivanja od kupaca.
Makroekonomske i sektorske prilike mogu konjukturnim kretanjem uticati
na sposobnost adekvatnog servisiranja bankarskih kredita, pa su i konjuk-
turne analize od znaaja za proces upravljanja kreditnim rizikom. U peri-
odu korienja kredita potrebno je obezbediti monitoring nad namenskom
upotrebom kreditnih sredstava i ukupnim poslovanjem klijenta kako bi
se u sluaju nepridravanja odredbi kreditnog ugovora od strane klijenta
kredit mogao proglasiti dospelim.
3.2.2. KAMATNI RIZIK
Kamatni rizik, kao jedan od trinih rizika, predstavlja mogunost
smanjenja neto prihoda od kamate, smanjenja raspona izmeu aktivne i
pasivne kamatne stope pa samim tim i smanjenja vrednosti za akciona-
re usled nepovoljnih uktuacija kamatnih stopa. Smanjenje neto prihoda
od kamata zavisi od odnosa izmeu aktivnih i pasivnih kamata. Ukoliko
bi aktivne kamate rasle po vioj stopi od rasta pasivnih kamata onda bi
banka ostvarivala veu dobit, ali ukoliko bi pasivne kamate rasle po vioj
stopi od aktivnih onda bi banka ostvarivala manju dobit. Na navedene
promene kamatnih stopa menadment banke nema uticaja ili je uticaj za-
nemariv, pa je stoga kamatni rizik potrebno amortizovati merama poslov-
ne politike.
U praksi najee i aktivne i pasivne kamate rastu ili padaju po slinoj
dinamici. Otuda najvei deo kamatnog rizika za dobit banke prizilazi iz
rone usklaenosti kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive. U
sluaju da je vei deo aktive kamatno osetljiv na promenu kamatnih stopa
od kamatno osetljivog dela pasive, tada pri rastu kamatnih stopa rastu i
neto prihodi od kamata, a suprotno se dogaa pri padu kamatnih stopa
kada padaju i neto prihodi od kamata. Ukoliko je vei deo pasive kamatno
osetljiv na promenu kamatnih stopa od kamatno osetljivog dela aktive, pri
50 Zoran Jovi
rastu kamatnih stopa pada neto prihod od kamata, dok pri padu kamatnih
stopa raste neto prihod od kamata.
U inacionim uslovima nansijskog poslovanja veoma znaajnu aktiv-
nost predstavlja odreivanje realne kamatne stope. Inatorne i previsoke
kamatne stope ukazuju na optu nestabilnost i nansijsku nesigurnost, na
poslovno okruenje koje se lako kreditno zaduuje, to oteava pravilnu
procenu kreditnog rizika, a takoe moe da ukae na mogue spekulativ-
ne transakcije u okviru trgovine efektivom i devizama. Naa iskustva iz
bliske prolosti pokazuju da previsoke trine kamatne stope ugroavaju
prihode i kapitalnu osnovu banaka i predstavljaju jedan od glavnih uzroka
propasti pojedinih domaih banaka. U suprotnom sluaju, preniske trine
kamatne stope u inatornim uslovima direktno ugroavaju neto prihode i
sam kapital banaka.
Mogui izvor rizika kamatne stope mogu predstavljati i plasmani u har-
tije od vrednosti i to prvenstveno u obveznice. Ovi plasmani su indirektno
podloni uticaju promena kamatnih stopa na nansijskom tritu. Odnosi
izmeu cena hartija od vrednosti i kamatne stope je takav da cene hartija
od vrednosti rastu kada opadaju kamatne stope i obrnuto, cene hartija od
vrednosti opadaju kada kamatne stope rastu. Otuda nivo plasmana banke
u hartije od vrednosti predstavlja znaajnu determinantu nivoa rizika koji
zavisi od nivoa kamatne stope.
Kamatni rizik moe proistei i iz oblika primenjenih kamatnih stopa.
Prilikom odobravanja kredita postoje dva osnovna oblika kamatnih stopa
ksne i promenljive kamatne stope. U savremenim uslovima privreiva-
nja ksna kamatna stopa se obino koristi pri odobravanju kratkoronih
kredita u uslovima makro nansijske stabilnosti. Pri odobravanju kredita
sa duim rokovima vraanja i u uslovima neizvesnosti u pogledu makro
nansijske stabilnosti, banke pribegavaju zakljuivanju kreditnih ugovo-
ra sa promenljivom kamatnom stopom, ime se tite od kamatnog rizika.
Promenljive kamatne stope se sastoje iz bazine referentne kamatne stope
(promenljiva), koja moe biti kamatna stopa na meubankarskom tritu,
kamatna stopa na blagajnike zapise drave, cena na londonskom tritu
kapitala LIBOR (London Interbank Offer Rate) ili cena na evropskom tr-
itu kapitala EURIBOR, na koju se dodaju premija rizika za neizvrenje
otplate kredita, premija rizika za dugi rok (ukoliko se radi o dugoronim
kreditima) i protna stopa.
3.2.3. VALUTNI (DEVIZNI) RIZIK
Jedan od osnovnih vidova trinog rizika je rizik promene kursa stranih
valuta tj. promene deviznih kurseva. U bilansima stanja banaka postoje ra-
zliite valute koje u sebi nose potencijalni, skriveni rizik, jer promenljivost
kursne liste moe da utie na sposobnost pozajmljivaa da otplate svoje
zajmove. Rizik od promene kursa valuta kod banaka se naroito poveava
u periodima nestabilnosti kurseva. Promena deviznih kurseva moe troja-
ko uticati na poziciju banke kroz: potencijalnu promenu prihoda, promenu
stanja imovine i promenu konkurentske pozicije.
Zbog znaaja kontrolisanja deviznog rizika za uspeno poslovanje po-
slovnih banaka, Narodna banka Srbije je propisala da su banke dune da
odnose izmeu devizne aktive i devizne pasive prate dnevno i da ih odr-
avaju tako da ukupna rizina devizna pozicija, koja se sastoji od zbira
dugih i kratkih otvorenih neto deviznih pozicija po svim valutama i
plemenitim metalima, na kraju svakog radnog dana ne bude vea od 30%
kapitala.
22
Ukoliko dati pokazatelj deviznog rizika u toku dva uzastopna
radna dana nije usklaen sa navedenim procentom od 30%, svaka poslov-
na banka je duna da o tome obavesti Narodnu banku Srbije ve narednog
radnog dana. Osim dnevnih, banke su dune da vode i mesene izvetaje
o deviznim rizicima i da ih dostavljaju Narodnoj banci Srbije do 5-og u
mesecu za prethodni mesec.
23
Otvorena neto devizna pozicija u navedenom kontekstu predstavlja ra-
zliku izmeu potraivanja i obaveza banke u jednoj valuti i plemenitom
metalu. Ukoliko je vrednost potraivanja u odreenoj stranoj valuti vea
od obaveza u istoj valuti onda je otvorena neto devizna pozicija banke
duga, a ukoliko je vrednost potraivanja banke u odreenoj stranoj va-
luti manja od obaveza u istoj valuti tada je neto devizna pozicija banke
kratka.
U uslovima promenljivih deviznih kurseva svaka, duga ili kratka, otvo-
rena neto devizna pozicija u odreenoj valuti banku izlae deviznom riziku
kao posebnoj vrsti trinog rizika. Banke su dune da reguliu ovu vrstu ri-
zika upravljanjem deviznim rizikom na vie naina kao to su odreivanje
visine deviznog rizika u skladu sa ALM-om (asset liability management-
upravljanje aktivom i pasivom), kompenziranjem otvorenih neto deviznih
pozicija derivatnim transakcijama i diversikacijom valutnih portfelja. Je-
dan od naina za upravljanje deviznim rizikom razvijen je na savremenim
22 Slubeni list SRJ, br. 39/2002.
23 Slubeni list SRJ, br. 52/2002.
52 Zoran Jovi
tritima nansijskih derivata, prvenstveno korienjem svopova i forvard
ugovora. Svop poslovi na deviznom tritu podrazumevaju jednovremenu
i sa istim partnerom promptnu kupovinu i terminsku prodaju odreenog
iznosa deviza, ili obrnuto, promptnu prodaju i terminsku kupovinu deviza
ime se postie cilj zatite od deviznog rizika. Forvard ugovorima izmeu
kupaca i prodavaca deviza omoguuje se da se prodavac deviza obavezuje
da isporui kupcu ksni iznos deviza na ugovoreni budui datum po ugo-
vorenom deviznom kursu. Forvard ugovorom se omoguava odloena ku-
povina deviza ime se vri upravljanje deviznim rizikom. Forvard ugovori
predstavljaju jednokratni ugovorni odnos dve strane koji nije standardizo-
van i nije predmet trgovine na berzama.
3.2.4. OSTALI TRINI RIZICI
Na utvrenu nansijsku politiku banke utie niz spoljnih i unutranjih
faktora. Spoljni faktori su objektivno dati i banka na njih ne moe direk-
tno da utie, ali svoju nansijsku politiku treba da im prilagodi. U spolj-
ne faktore spadaju trini uslovi i njihova nepredvidivost, promenljivost i
objektivnost koji zahtevaju permanentno prilagoavanje poslovne politike
banke aktuelnim uslovima poslovanja. Promene trinih uslova uslovlja-
vaju obim aktivnosti banaka, ponudu bankarskih proizvoda i usluga, prav-
ce razvoja i stepen racionalnosti korienja nansijskih sredstava banaka.
Pored rizika promene kamatnih stopa i rizika promene kursa stranih
valuta, postoje i ostali trini rizici koji nastaju usled promene drugih tri-
nih cena i promena koje zahvataju celu privredu, od promena u poreskom
sistemu do promena u svetskoj energetskoj situaciji ili politici. Ovi rizici
se najbolje uoavaju u trgovinskim aktivnostima na berzama. Rast ili pad
cena hartija od vrednosti koje se nalaze u investicionom portfoliu banaka
moe znaajno da utie na ukupne prihode i mogunost i visinu ostvarenja
dobiti. Pored toga, ukoliko banka eli da proda ili kupi poslovni prostor,
rast ili pad cena nekretnina, moe da utie na prihode i rashode banke i
njen kreditni potencijal.
U procesu zatite od ostalih trinih rizika banka treba da poseduje in-
formacije o tritu i to o vrstama roba i usluga koje proizvode ili kojima
trguju korisnici njenih kredita, o proizvodnom programu korisnika kredita
i njegovoj protabilnosti, o ivotnom ciklusu njegovih proizvoda i fazama
u kojima se nalaze ti programi, kao i kakav je konkurentni poloaj korisni-
ka kredita, kakav je konkurentni poloaj njegovih proizvoda i usluga i ko
su i kakvi su njegovi konkurenti.
Jasan proces upravljanja ostalim trinim rizicima moe preventivno da
sprei ili ublai rizike poslovne banke i gubitke koji mogu nastati usled
okolnosti na koje menadment nema uticaja. Potrebno je da se obezbede
odgovarajue rezerve zbog rizika promene cena, kao i odgovarajui kva-
litativni i kvantitativni standardi za proces upravljanja svojim rizikom u
odnosu na dati trini rizik. Ostale trine rizike nije mogue odstraniti
diversikacijom, jer oni utiu na cene svih vrednosnih papira, pa se reduk-
cija ovog rizika postie heding transakcijama.
Sutina hedinga sastoji se u kombinaciji transakcija sa nansijskim
instrumentima koji divergentno reaguju na promene odgovarajuih para-
metara (cene sirovina, kamatne stope, valutni kursevi, cene gotovih proi-
zvoda i drugi).
24
Hedingom se vri kombinacija dveju pozicija, pri kojoj
potencijalni gubitak na jednoj poziciji tei da bude neutralisan protom
koji je ostvaren dranjem druge pozicije. Dakle, radi se o transakciji ija
je namena ponitavanje ili potpuno ili delimino nadoknaivanje gubitka
ili ostvarivanje prota.
Opcije i fjuersi kao visokostandardizovane hartije od vrednosti vezane
za robne i nansijske berze, predstavljaju vrednosne papire koji omogu-
avaju podelu ostalih trinih rizika na manje jedinice putem hedinga.
Hedingom se praktino vri transfer rizika od naglih promena cena, sa
hedera na druge uesnike nansijskih transakcija (pekulante).
Da bi se ostali trini rizici lake kontrolisali potreban je korektan i
blagovremen pristup istinitim informacijama. Na ekasnim nansijskim
tritima sa pravovremenim i tanim informacijama, tee se ostvaruju nat-
proseni prinosi investitora. Ukoliko trite nije ekasno i ukoliko postoji
vremenski termin za manipulacije, pekulativno orijentisani investitori e
imati vremena da obave nansijske transakcije pre objavljivanja nepovolj-
nih informacija u javnosti. Raspoloivost informacija je potpuno komple-
mentarna kontroli i praenju ostalih trinih rizika. Iz tog razloga uesnici
na tritu treba da uine dostupnim informacije u vezi sa svojim poslova-
njem i nansijskim pozicijama. Narodna banka Srbije kroz svoj kreditni
informacioni sistem zainteresovanim bankama moe dati podatke o uku-
pnoj zaduenosti odreenog dunika i broju banaka kod kojih je zaduen,
bez navoenja njihovog naziva, kao i ostale podatke o zaduenosti za koje
je dunik dao saglasnost da se mogu saoptiti. Kreditni informacioni si-
stem NBS sadri podatke o potraivanjima banaka po svakom duniku
pojedinano i zbirno i po grupi povezanih dunika.
24 Petrovi dr Pero, Menadment rizicima na tritu kapitala, Institut ekonomskih
nauka, Beograd, 2000, str.87.
54 Zoran Jovi
3.2.5. RIZIK LIKVIDNOSTI

Pored kamatnog rizika, rizik likvidnosti predstavlja rizik koji je u ii
klasinog pristupa regulisanja bilansnih rizika. Ovaj rizik se odnosi na ne-
mogunost banke da ispuni nansijske obaveze koje se odnose kako na
pojedinane transakcije tako i na globalno izvrenje obaveza. Dakle rizik
likvidnosti se javlja kada banka nije u mogunosti da se brzo i lako pri-
lagodi naraslim potrebama za izmirenjem dospelih obaveza, zahteva za
isplatom depozita i poveanjem sredstava u kreditnom portfoliu. Nelikvid-
nost u krajnjem sluaju moe da dovede do nesolventnosti, to za banku
predstavlja daleko veu opasnost.
Likvidnosni rizik se pojaava usled neplaniranog pada prihoda, pogora-
vanja strukture aktive, poveanja procenta velikih pojedinanih depozita,
opteg poveanja nestabilnosti depozita, oteane naplate potraivanja, loe
rone usklaenosti aktive i pasive, poremeaja u novanim tokovima i sl.
Osnovno merilo za likvidnost banke je odnos likvidne aktive (gotovina,
hartije od vrednosti i depoziti kod velikih domaih i stranih banaka) prema
ukupnoj aktivi. Ovaj odnos treba da se kree u rasponu od 30% do 35%
ukupne aktive i svako pomeranje ovog odnosa poveava rizik vezan za
likvidnost banke. Zadatak bankarskog menadmenta je da stvori uslove
da banka ne doe u poziciju nelikvidnosti jer se informacije o likvidnosti
banaka vrlo brzo ire, pa je obezbeenje likvidnih sredstava zbog rizika
pozajmljivanja nelikvidnim dunicima, znatno skuplje nego u uslovima
dobre likvidnosti. Tako ni prodaja nelikvidne aktive ne donosi adekvatan
prinos banci zbog hitnosti i okolnosti pod kojima se izvrava. S druge
strane, vee banke sa viim kreditnim rejtingom mogu lako da dou do
dodatnih sredstava na nansijskom tritu u formi kredita za obezbeenje
likvidnosti.
Usklaivanjem ronosti sredstava i plasmana spreava se nastanak ri-
zika likvidnosti, ali banke taj metod ne koriste, jer je posrednitvo u tran-
sformaciji ronosti jedan od osnovnih naina za poveanje protabilnosti
banaka. Otuda trajnu likvidnost banke mogu obezbediti kroz optimalno
dugorono upravljanje pasivom banke, usklaivanjem tokova gotovine,
tolerantnom ronom usklaenou aktive i pasive, kroz kvalitetnu politi-
ku i procedure za predviene pojave neplaniranih situacija koje mogu da
ugroze likvidnost. Za postizanje to optimalnije naplativosti potraivanja
banke ugovaraju plasmane sa anuitetskom otplatom, a pored toga banka
moe da uskladi rokove dospea i visine anuiteta dugoronih kredita sa
poveanjem stepena ekasnosti i operativnosti dunika kroz ugovorenu
otplatu tj. amortizaciju kredita. Na taj nain se vri povezivanje visine i di-
namike rata otplate kredita sa stopom prinosa aktivirane investicije. Ova-
kav vid otplate je, s jedne strane, povoljniji za dunika, a s druge strane
banci omoguava sigurniju naplatu uz kontinuiranu proveru kreditne spo-
sobnosti dunika kroz direktno povezivanje kreditnog rizika sa ostvarenim
prinosima dunika, a kroz naplatu poboljava tekua likvidnost banke.
Treba napomenuti da su visoko obezbeeni krediti esto neadekvatni
za savladavanje rizika likvidnosti jer obino banci nude malu likvidnost u
trenucima kada ti krediti propadaju.
Likvidnost banaka ima i iri drutveni znaaj, tako da je Zakonom o
bankama i drugim nansijskim organizacijama propisan i denisan nain
izraunavanja i minimalni dozvoljeni dnevni iznosi pokazatelja likvidnosti
(l. 26 i 27 take 25-29). Takoe banke su dune da sainjavaju mesene
izvetaje o pokazateljima likvidnosti, koje dostavljaju Narodnoj banci Sr-
bije do 5-og u mesecu za prethodni mesec.
Merenje likvidnosti banke najee se temelji na racio analizi. Pokaza-
telji likvidnosti su:
1. Likvidnost sredstava :
- dravne obveznice / ukupna aktiva,
- hartije od vrednosti i prihod od prodatih dravnih HOV / ukupna
aktiva,
- trino verikovana vrednost HOV / knjigovodstvena vrednost HOV,
- komercijalni i industrijski krediti, koji dospevaju do jedne godine /
ukupni komercijalni i industrijski krediti.
2. Likvidnost obaveza:
- veliki denominirani certikati / ukupne obaveze,
- kupljene dravne HOV i otuene HOV sa pravom kupovine / ukupne
obaveze,
- obaveze po osnovu pozajmljenih novanih sredstava / ukupne
obaveze.
Pokazatelji likvidnosti sredstava pokazuju nivo likvidnosti banake, koji u
poreenju sa indikatorom likvidnosti kontrolne grupe banaka, mogu biti
manji ili vei ime se dolazi do zakljuka o zadovoljavajuem ili nezado-
voljavajuem nivou likvidnosti banke. Pri tome treba imati u vidu da visok
nivo likvidne aktive smanjuje mogunost ostvarenja veeg prihoda kroz
plasmane, odnosno da su likvidnost i protabilnost dva divergentna cilja
za iju egzistenciju treba nalaziti optimalnu kombinaciju.
Pokazatelji likvidnosti obaveza pokazuju odnos izmeu likvidne pasive i
ukupnih obaveza banke. Poveanje pokazatelja ukazuje da je banka pove-
56 Zoran Jovi
ala likvidne obaveze u odnosu na ukupnu pasivu, ime se poveava rizik
likvidnosti banke i obrnuto, smanjenje pokazatelja ukazuje da je banka
smanjila likvidne obaveze u odnosu na ukupnu pasivu, ime se smanjuje
rizik likvidnosti banke.
3.2.6. OPERATIVNI RIZIK
Operativni rizik predstavlja najei, svakodnevni rizik koji se moe is-
poljiti u svakoj nansijskoj transakciji, rizik kojem je banka izloena zbog
moguih prevara, pronevera i pravnih i drugih trokova koje e snositi u
sluaju njihovog nastanka. Operativni rizici su rizici personalnog karakte-
ra, ali i rizici propusta u funkcionisanju i kvarova u informacionom siste-
mu, kao i rizici od moguih elementarnih i drugih teta kao to su poplave,
poari, provale i pljake usled neadekvatnih sistema zatite. Uopteno go-
vorei operativni rizik nastaje kao posledica neispravnog funkcionisanja
sistema, rizik koji dovodi do gubitka koji je rezultat nekorektnog obavlja-
nja transakcija i obrade informacija, posledica prevare i sistemske greke
ili neadekvatne sistemske zatite. Zbog toga operativni rizik predstavlja
jedan od najteih poslovnih rizika i za banku i za njene klijente.
Rizik od zloupotreba zaposlenih u banci potie pre svega od insajdera
i povezanih lica. Insajderi su osobe kojima su dostupne sve ili neke od
poverljivih baninih poslovnih informacija i oni mogu biti od velikog ili
malog uticaja. Od velikog uticaja su lanovi upravnog odbora, veliki ak-
cionari i izvrni direktori, dok insajderi od malog uticaja mogu biti vei
deponenti, revizori, ostali rukovodioci i naravno, svi zaposleni. Povezana
lica mogu vriti uticaj na odluke rukovodstva banke kroz razne vidove
meusobne kontrole i uticaja pravnih lica, kroz uticaj i rasporeivanje la-
nova jedne porodice na razne funkcije u vie pravnih lica, meu kojima je
i banka. Najei operativni rizik za banku proistie iz odnosa insajder
povezano lice, na taj nain to povezana lica pekulativno koriste informa-
cije ili dolaze do materijalne dobiti na tetu banke po osnovu informacija
ili radnji koje izvri insajder. Insajderi mogu za sebe ili za povezana lica
da obezbede posebne pogodnosti kroz razna privilegovana kreditiranja sa
niom kamatnom stopom ili bez kamate, netipino duge rokove vraanja,
uz periode mirovanja u otplati, dobijanje kredita bez potovanja utvre-
ne procedure i predvienih uslova, kao i kroz tzv. klik-klak poslove tj.
nabavku materijala i usluga za banku po cenama viim od trinih, kao i
kroz korienje posebnih privilegija u obliku dobijanja na raspolaganje
budeta, aviona, automobila i sl.
Finansijski gubici za banku mogu nastati i na osnovu greaka, prevara ili
kraa koje izvre insajderi. Rizici odnosno gubici mogu nastati od poslova
koje vode zaposleni, a koji prevazilaze njihovu nadlenost kao to su neo-
vlaena trgovina na berzi sredstvima veim od dozvoljenog limita, ili od
poslova koje vode na nemoralan i rizian nain.
Zakonodavstvo Evropske unije je Drugom Bankarskom Direktivom
(Second Banking Directive) predvidelo da kontrolori mogu, u sluajevima
kada uticajne osobe rade protiv osnovnih interesa banke, da izdaju naredbe
i izriu sankcije protiv direktora ili lanova upravnog odbora i ak izvre
suspenziju prava glasa odreenim akcionarima. Nemaki zakon o banka-
ma takoe predvia da insajderi-akcionari mogu da ostanu bez prava glasa
i odluivanja ako nisu osobe od poverenja ili ne ispunjavaju uslove za
zdravo ili ispravno rukovoenje bankom.
Dalji vidovi operativnih rizika proizilaze iz velikih kvarova u tehnolo-
giji informacionih sistema i naina funkcionisanja ovih sistema. Nekoli-
ko poznatijih investicionih banaka u SAD su tokom devedesetih godina
dvadesetog veka izgubile znaajne novane iznose zbog greaka u trgovi-
ni koje njihovi informacioni sistemi nisu na vreme ili uopte nisu otkrili.
Pre informacionog buma, kada su podaci runo obraivani, greke su bile
vidljive i lake uoljive. Nove informacione tehnologije proizvode efekat
crne kutije u kome su unutranji mehanizmi informacionog sistema u
dobroj meri nejasni korisnicima tog sistema. Skoro niko ne shvata infor-
macioni sistem u celini jer kreatori informacionog sistema njega ne koriste
operativno, a korisnici sistema najee nisu oni koji su ga kreirali, pa
otuda nedostatak razmevanja ini znaajan operativni rizik u poslovnim
transakcijama.
Sledei operativni rizici proizilaze iz mogunosti nastupanja nepredvi-
divih dogaaja kao to su veliki poari, poplave, izlivanje vode, oruane
pljake ili krae koje mogu izvriti lica koja nisu zaposlena u banci.
Spreavanje operativnih rizika obuhvata formalizaciju bankarskih po-
stupaka putem unapred utvrene procedure poslovanja, korienje uprav-
ljakih informacija, odgovarajuu selekciju kadrova i njihovu stalnu obu-
ku i neprekidno praenje primene savremenih tehnolokih dostignua u
bankarskoj praksi. Bitan faktor u spreavanju operativnih rizika je prime-
na sistema unutranje kontrole koja treba da obezbedi da se poslovi banke
vode u skladu sa politikom i strategijama koje su odreene poslovnom po-
litikom. To podrazumeva da samo ovlaena lica treba da daju naloge za -
nansijske transakcije, da obaveze budu pod kontrolom, da raunovodstve-
ni i drugi izvetaji obezbeuju potpune, tane i blagovremene informacije,
58 Zoran Jovi
da imovina bude zatiena i da menadment bude u stanju da identikuje
i proceni rizike. Potrebno je potovanje jasnih uslova za izbor odgovornih
lica i procedura koje odvajaju funkcije isplata i ulaganja imovine banke
od funkcija knjigovodstvenog evidentiranja i usklaivanje ovih procesa
kao i testiranje doslednosti primene utvrenih zakonskih propisa i ostalih
pravila poslovanja. Potrebno je u procesu stalnih informatikih promena
beleiti detalje transakcija, naroito kod do tada nepoznatih transakcija i
poslova, vriti stalan program obuke za rad najnovijih sistema, obezbediti
uvoenje beck-up sistema i doneti plan saniranja od posledica sistemske i
nepredviene greke.
Treba imati u vidu da e se daljim razvojem savremene informacione
tehnologije operativni rizik poveati i po obimu i po nepredvidivosti. U
budunosti operativni rizik moe biti najuestalija vrsta bankarskog rizi-
ka.
3.2.7. ZAKONSKI RIZIK
Zakonski rizik moe doi u prvi plan onda kada su zakoni i pravila koji se
odnose na bankarsko poslovanje podloni promenama, a naroito u vreme
bitnijeg menjanja osnovnih postulata privrednog sistema. U tranzicionim
uslovima naroito u procesima vlasnike transformacije ovaj rizik se po-
stavlja u centar panje. Ekstremni primeri su nacionalizacija i denacionali-
zacija banaka, to se deavalo u razvijenim trinim ekonomijama krajem
XX veka. Rizik da e pravni sistem jedne zemlje izvriti eksproprijaciju
vrednosti deoniara banke predstavlja zakonski rizik. Zakonske rizike je
teko uoiti i gotovo nemogue proceniti. esto ili neblagovremeno do-
noenje propisa negativno utie na razvijanje pune inicijative u poslovnoj
politici banke. Zakonski propisi mogu da ne budu u stanju da ree pravna
pitanja u kojima banka uestvuje, to iziskuje velike trokove i smanjuje
kreditni potencijal banke. Zakonski rizik dolazi do izraaja i u sluajevima
kada banke ulaze u nove vrste transakcija u kojima zakonsko pravo druge
strane nije potpuno uspostavljeno i sasvim poznato. Banke mogu biti izlo-
ene zakonskom riziku i zbog loeg ili nekorektnog pravnog saveta koji
moe dovesti do toga da banina imovina vredi manje od oekivanja ili da
obaveze banke budu vee nego to je pravni savetnik banke predvideo.
Zakonski rizik se vezuje za garantovanje i opozivanje dozvola za rad
banaka. Dozvola za rad tj. licenca moe biti opozvana to za sobom povla-
i mogunost obezvreivanja znaajnih kapitalnih ulaganja. Banke mogu
biti zatvorene zbog propisa o riziku i odrivosti oduzimanjem dozvole za
rad. Takoe se moe desiti da se predhodno dobijena odnosno zatiena
dozvola kompromituje, na taj nain to i konkurenti dobiju dozvole da se
bave poslovanjem na ogranienom tritu. Zakonski rizik nastaje i kada
vlasti promene svoju operativnu politiku vezanu za ograniavanje ili li-
beralizaciju visine kamate koju banke mogu da naplate, a ovaj rizik je
naroito izraen u periodu velike inacije. Takoe, monetarne vlasti mogu
promeniti nivo stope obavezne rezerve ili propisati nivo zaduenosti trai-
oca kredita preko koga banka mora da izdvaja posebne rezervacije ukoliko
plasira kredit klijentu koji je zaduen preko propisanog nivoa. Zakon-
ski zahtevi za odgovarajuim nivoom kapitala banaka svojim promenama
mogu da utiu na opstanak pojedinih banaka na tritu. U netrinom, vi-
soko regulisanom okruenju, vlasti same procenjuju ko ostaje, a ko odlazi
iz oblasti bankarskog poslovanja i pruanja nansijskih usluga, to sobom
nosi rizik vezan za zakonsku regulativu, rizik od plaanja kazni i rizik
zatvaranja.
Uz sve mere opreznosti ovu vrstu rizika je teko predvideti, jer ona esto
nije ni u kakvoj vezi sa prethodnim dogaajima u okruenju usled naglih i
nepredvidivih promena.
Jaanjem procesa regionalizacije, globalizacije i deregulacije moe se
oekivati sve vea disperzija ove vrste rizika. Transparentnim procesima
standardizacije ovu vrstu rizika treba svoditi u bar delimino predvidljive
okvire. To je posebno vano za zemlje u razvoju, odnosno zemlje u tranzi-
ciji koje tek formiraju integralna nansijska trita.
3.2.8. REPUTACIONI RIZIK
Reputacija jedne banke proizilazi iz ukupne poslovne uspenosti te ban-
ke. Dobra reputacija je osnov pozitivnog imida banke, osnov poverenja
koje prema banci gaje deponenti, kreditori i ira javnost. U sutini bankar-
ski posao je posao opsluivanja javnosti, a gubitak dobre reputacije znai
i gubitak privilegije opsluivanja javnosti. Dobru reputaciju ugroavaju
ostvareni gubici u poslovanju banke, operativni neuspesi proistekli iz ope-
rativnih rizika kao to su malverzacije i zloupotrebe insajdera i povezanih
lica koje su nanele materijalne tete banci, zatim este krae, pronevere,
afere i sl. kao i neuspesi u prilagoavanju relevantnim zakonima, propi-
sima i pravilima. Reputacioni rizik mogu da izazovu i rizici vezani za ka-
drovsku politiku odnosno proces zapoljavanja, obuavanja, motivacije za
rad i zadravanja radnika. Rizikom neadekvatne ili pogrene motivacije
menaderskog osoblja, rizikuje se da se izgubi kljuno osoblje, a odlivom
60 Zoran Jovi
kvalitetnih i obuenih kadrova ugroava se reputacija banke. Reputacioni
rizik banke mogu da stvaraju i poveaju i svi drugi bankarski rizici kojima
se ne upravlja dovoljno pouzdano i blagovremeno i koji zbog toga donose
bilo kakvu tetu materijalnom poloaju banke, to direktno utie na visinu
poverenja koje deponenti imaju u banku, ugroava visinu depozita, snia-
va rejting banke u pregovorima sa novim kreditorima i oteava i dodatno
uslovljava poslovne transakcije.
Reputacija banke moe biti ugroena, a poverenje u banku smanjeno,
ako se ona ak i beskorisno, povezuje sa licima iz kriminalne sredine. Je-
dan od najeih vidova zloupotrbe bankarskih nansijskih kanala je po-
java pranja novca. Ona se eliminie primenom visokih etikih standarda u
poslovanju, principom strogog upoznavanja klijenata, predanom kontro-
lom dokumentacije i otkrivanjem i obavetavanjem nadlenih institucija o
sumljivim transakcijama.
Reputacija banke moe da bude ugroena i neuspehom u dobijanju odre-
enih dozvola i saglasnosti od strane Centralne banke. Bankarsko poslova-
nje je regulisano brojnim propisima i pravilima iz oblasti bankarstva i dru-
gih oblasti, tako da povreda uspostavljenih pravila moe banku da izloi
zakonskim kaznama i na taj nain ugrozi njen ugled odnosno reputaciju.
3.2.9. DRAVNI RIZIK
Dravni rizik se odnosi na meunarodno kreditiranje i predstavlja do-
datak odgovarajuem kreditnom riziku. Ovaj rizik je povezan sa ekonom-
skim, drutvenim i politikim okruenjem zemlje dunika i odnosi se na
rizik da banka nee biti u stanju da naplati dug zbog platene nesposobno-
sti drave. Dravni rizik je najevidentniji kada se kreditiraju strane vlade i
njihove agencije. U sluaju kreditiranja privatnih dunika u drugoj zemlji,
koriste se drugi metodi procene kreditnog rizika i koriste se drugi elementi
obezbeenja kredita, jer se u obzir moraju uzimati rizici politikog mea-
nja u privatni bankarski sektor koji se izraava kroz limitiranje kamatnih
stopa, razliite devizne reime, opasnosti nacionalizacije banaka ili ne-
promiljene privatizacije i sl. Poslovanje na inostranim tritima pove-
ava kompleksnost regulisanja rizika jer su banke sa svojim alijacijama
u inostranstvu izloene deviznoj kontroli ili politikom riziku odreene
drave, pa ocena kreditnog rizika u inostranstvu zahteva nove analize
i znanja. Manje alijacije inostranih banaka su osetljive na poteze koje
vuku velike domicilne banke. Dravni rizik je pogotovo izraen u novim
trinim ekonomijama i vii je od dravnog rizika u zemljama razvijene
trine ekonomije. Poslujui na meunarodnom tritu banaka uveava se
rizik od prevara i pogrenog rukovoenja u odnosu na situaciju kada jedna
banka posluje samo na domaem tritu, ali joj istovremeno to poslovanje
na meunarodnim tritima s druge strane omoguuje bolje regulisanje
pojedinih drugih rizika i time vei stepen protabilnosti.
Banke koje se bave meunarodnim kreditiranjem i investiranjem mo-
raju imati odgovarajue politike i procedure za identikovanje, praenje i
kontrolu dravnih rizika i transfera rizika, kao i adekvatan nivo rezervi za
te rizike.
3.2.10. MORALNI HAZARD
Moralni hazard na bankarskom tritu predstavlja situaciju koju stvara ban-
ka kreditor svojom visoko rizinom kreditnom politikom pruajii podsticaj
korisnicima kredita da se angauju u aktivnostima koje su za banku kreditora
nemoralne i nepoeljne, jer ine manje verovatnom mogunost da kredit bude
vraen. Banke koje imaju veu averziju prema riziku mogu da racionalizuju
kreditnu politiku tako to e odbijati da daju kredite komitentima koji su spre-
mni da plate kamatu po visokoj stopi jer kod njih postoji visok rizik da kredit
nee otplatiti. Prisustvo moralnog hazarda smanjuje verovatnou da e kredit
biti otplaen, pa je za banke bolje da kredite plasiraju ne po najveoj moguoj
kamatnoj stopi ve po kamatnoj stopi pri kojoj se oekivani prinos maksimi-
zira, ( a rizik minimizira ), i koja je po pravilu nia od maksimalno mogue
ostvarive kamatne stope.
Posmatrano sa makro nivoa, u bankarskom sistemu u kojem postoji jaka
dravna zatita koja se sprovodi politikom osiguranja depozita, deponenti ne-
maju stimulans da vre juri na neku banku u smislu povlaenja depozita, uko-
liko posumljaju u kvalitet te banke, ali ni bankarski menaderi nisu stimulisa-
ni da vode opreznu poslovnu politiku i dre kvantum kapitala na potrebnom
nivou. U tom kontekstu dolazi do moralnog hazarda, to znai da bankarski
menadmenti ulaze u vee kreditne i ostale poslovne rizike. Banke se kocka-
ju depozitima graana nastojei da sredstva uloe u rizinije plasmane koji
po pravilu donose vee prinose, jer znaju da se u sluaju neuspeha bar deo
ostvarenih gubitaka prenosi na dravnu osiguravajuu agenciju. Takve banke
rado poveavaju kamatne stope na depozite, da bi privukle to vee kvantume
sredstava koja ulau u rizine plasmane u oekivanju visokih prinosa. Tradi-
cionalne i oprezne banke pretvaraju se u zombi banke. Kada, posle izvesnog
vremena, proces dobije propulziju i dravna osiguravajua agencija postaje
zombi. Ona ne zatvara blagovremeno problemske banke, jer i nema dovoljno
62 Zoran Jovi
sredstava da isplati osigurane deponente kod svih propalih banaka.
25

Intervencionistika politika drave moe dovesti do preterane zatite banaka
od sistemskih rizika, to vodi nedovoljnoj sistemskoj ekasnosti bankarstva i
stvaranju uslova da banke ulaze u moralni hazard tj. namerno ulaze u visoke
rizike poslovanja, uverene da e ih drava spasavati u sluaju neuspeha. Taj
koncept poznat kao too big to fail - suvie veliki da bi propao je potpuno
suprotan konceptu funkcionisanja banaka kao trinih institucija.
Kako se pod moralnim hazardom podrazumeva asimetrina situacija koja
postoji u institucionalnoj strukturi u kojoj banka moe da prebaci viak kre-
ditnog rizika na dravu, a da zadri eventualni ekstra prot za sebe, to je ne-
ophodno da banke budu adekvatno prudenciono regulisane da bi se uskladio
odnos izmeu prinosa i rizika i minimizirao moralni hazard banaka. Uspo-
stavljanjem aktivnih kamatnih stopa na optimalnom nivou sa aspekta protne
funkcije vri se eliminacija moralnog hazarda.
Funkcionisanje srpskog bankarskog sistema u predtranzicionom periodu
pokazalo je da je menadment u bankama bio veliki moralni hazarder jer je
odobravao velike sume vrlo rizinih plasmana, koji su svrstavani u kategoriju
rizika sa ponderom 100. Najee se radilo o kreditnim i drugim plasmani-
ma koji su beleili izuzetno visoku stopu rasta u ukupnoj strukturi bilansne
i vanbilansne aktive. Nedostatak diversikacije plasmana je poveavao rizik
poslovanja banaka odnosno poveavao moralni hazard samog menadmenta
banaka to je uticalo na nepoverenje stanovnitva, privrede i spoljnih inve-
stitora tj. na devastaciju depozita i gotovo nepostojanje depozitne funkcije
banaka.
Poetkom tranzicionog perioda uspostavljena je vrsta zakonska regulativa
koja regulie poslovanje banaka i uvedena je vrsta supervizorska kontrola
Centralne banke to je pre svega uticalo na smanjenje moralnog hazarda me-
nadmenta banaka, a samim tim i na vraanje poverenja stanovnitva i privre-
de u bankarski sistem i popravljanje depozitne strukture banaka.
3.3. NOVE ORGANIZACIONE FORME POVEZI-
VANJA BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA
Faktori koji menjaju bankarsku i nansijsku delatnost poput trendova de-
regulacije, konkurencije, globalizacije i informacionog progresa kao i irenje
25 irovi dr Milutin, Bankarski menadment, Ekonomski institut, Beograd, 1995,
str.382.
lepeze rizika kojima su izloene banke i druge nansijske institucije uslovili
su nove organizacione forme povezivanja banaka i drugih nebankarskih -
nansijskih institucija, bilo da su nastale spajanjem postojoeh banaka i ne-
bankarskih nansijskih institucija, bilo da su banke osnovale same svoje or-
ganizacione delove za obavljanje nebankarskih i nekreditnih poslova u formi
parabankarskih poslova i subsidijara.
Razvoj nebankarskih i nekreditnih nansijskih institucija u razvijenim eko-
nomijama je poeo ezdesetih godina prolog veka, neto snanije u sedam-
desetim godinama, da bi ekspanziju doiveli u osamdesetim i devedesetim
godinama, kao i u prvim godinama ovog veka. U zemljama u tranziciji je do-
lo do jakih transformacionih procesa u nansijskoj strukturi u devedesetim
godinama prolog veka, a samim tim i do razvoja nebankarskih i nekreditnih
poslova i institucija, poput penzionih i investicionih fondova, ivotnog osi-
guranja, lizinga, faktoringa, forfetinga, brokersko-dilerskih poslova i sl.. U
Srbiji su transformacioni procesi u toku a time su i nebankarski i nekreditni
poslovi u razliitim fazama razvoja. Neki su ve operacionalizovani, neki su u
svom zaetku, a neki su jo u fazi idejnog razmatranja ili u fazi zakonodavnog
postupka.
Ovi poslovi kada su organizovani u sklopu bankarskih organizacionih struk-
tura, to je najei sluaj, mogu se nazvati parabankarskim i nekreditnim po-
slovima banaka i sobom nose dugoronije izvore sredstava, podiu likvidnost
banaka u ijem su sastavu, protabilniji su od klasinih bankarskih poslova i
utiu na snienje pojedinih rizika poslovanja. Diversikacijom nansijske po-
nude kombinovani bankarsko-parabankarski poslovi omoguavaju bankama:
- sigurnost i stabilnost u poslovanju,
- ekonomiju obima tj. relativno nie ksne trokove poslovanja,
- eliminaciju konikta interesa razliitih nansijskih institucija i poslova,
- obezbeenje dugoronih izvora sredstava,
- bolju ronu usklaenost izvora sredstava i plasmana banaka,
- prevazilaenje regulatornih ogranienja,
- povoljniju konkurentsku poziciju.
Postoje tri alternativne organizacione strukture za vezivanje bankarskih i
nebankarskih nansijskih institucija odnosno bankarskih i parabankarskih i
nekreditnih poslova pod okriljem banke. Ti organizacioni tipovi su: 1.potpuno
integrisana univerzalna banka, 2.univerzalna banka sa subsidijarima i
3.holding kompanija (slika 5).

64 Zoran Jovi
Slika 5 Alternativne organizacione forme povezivnja bankarskih i para-
bankarskih poslova

U potpuno integrisanoj univerzalnoj banci, bankarski i parabankarski po-
slovi se vode u razliitim odeljenjima. To su tipini predstavnici nema-
kog modela univerzalnih banaka u kome se velike nemake banke bave
prvenstveno poslovima komercijalnog i investicionog bankarstva a potom
i drugim - parabankarskim poslovima.
Univerzalna banka sa subsidijarima je model u kome se banka angau-
je u parabankarskim aktivnostima putem osnivanja svojih erki rmi od-
nosno subsidijara za pojedine vrste parabankarskih poslova. To je tipian
model po kome komercijalne banke u Velikoj britaniji i Kanadi vode svoje
parabankarske aktivnosti.
U modelu holding kompanije, stepen bankarsko-parabankarske integra-
cije je mnogo manji nego u modelu potpuno integrisane univerzalne banke
i univerzalne banke sa subsidijarima. Dok je, na primer, kod univerzalne
banke sa subsidijarima, banka direktan vlasnik parabankarskih kompanija-
subsidijara, kod holding modela, banka i subsidijarne parabankarske kom-
panije su potpuno odvojene kompanije sa vlastitim kapitalom, ali kapita-
lom koji ima zajednikog vlasnika-bankarsku holding kompaniju. Tipian
primer holding modela je Citi corp. i druge velike amerike banke.
U svim razvijenim zemljama sveta postoji tendencija razvoja nebankar-
skih nansijskih institucija kroz formu parabankarskih i nekreditnih po-
slova u okviru banaka kroz evropske tipove univerzalnih banaka ili kroz
ameriki tip razvoja multinacionalnih nansijskih konglomerata. Time se
ostvaruju kljuni aspekti konkurentske prednosti koju pruaju sinergetski
efekti udruivanja nansijskog potencijala i poslovne strukture banaka i
performansi parabankarskih i nekreditnih poslova kako bi se kroz eko-
nomiju obima i unakrsnu prodaju bankarskih i drugih nansijskih usluga
dobio nov kvalitet. U tim novoorganizovanim celinama, pored poslovnih
banaka, nalaze se i alijacije drugih nansijskih institucija u formi para-
bankarskih i nekreditnih institucija, koje sve skupa predstavljaju celinu u
vlasnikom smislu. Banke na taj nain postaju dovoljno dinamine i prila-
godljive novim izazovima na nansijskom tritu, tehnolokim promena-
ma i jaanju meunarodne konkurencije.
4. NOVE USLUGE KOJE PRUAJU
BANKE I KONKURENTI IZ
OBLASTI FINANSIJA I NJIHOV
MEUSOBNI UTICAJ
4.1. NOVE USLUGE I DEFINISANJE PARABAN-
KARSKIH I NEKREDITNIH POSLOVA
Pored klasinih nansijskih usluga poput depozitno-kreditnih usluga,
usluga platnog prometa, usluga imovinskog osiguranja i sl., na nansijskim
tritima su razvijene i nove nansijske usluge kao to su usluge ivotnog
osiguranja, penzionih fondova, investicionih fondova, berzi i berzanskih
posrednika, lizinga, franizinga, forfetinga, faktoringa, kastodi banaka i
sl. Sve nove usluge predstavljaju nansijske poslove koji se obavljaju ili
samostalno kroz istoimene nansijske institucije ili u sklopu banaka kroz
formu dopunskih bankarskih poslova. Trendovi u savremenom bankarstvu
su omoguili da se banke vie ne ograniavaju samo na pruanje tradicio-
nalnih usluga, ve da uurbano poinju sa pruanjem optih i savremenih
nansijskih usluga. Istovremeno mnoge nebankarske nansijske instituci-
je pokuavaju da budu to slinije bankama u pogledu usluga koje nude.
Oduvek su banke bile ispred drugih nansijskih institucija i dominirale
su nansijskim sistemom. Pojavom mnotva novih nansijskih poslova
i institucija, dominacija tradicionalnih banaka se gubi, ali su banke svoj
odgovor nale u vlasnikom povezivanju sa drugim nansijskim institu-
cijama i proirivanju svoje vlastite delatnosti na podruja novih usluga.
Ta nova dopunska forma delovanja i organizovanja banaka, poznata kao
parabankarski aspekt funkcionisanja banaka, danas omoguava modernim
nansijskim institucijama koje su zadrale tradicionalni naziv banka, a
ustvari pored bankarskih obavljaju i sve druge nansijske poslove u formi
parabankarskih-dopunskih poslova, da i dalje zadre primat na nansij-
skim tritima i budu ispred drugih pojedinanih i samostalnih nansijskih
68 Zoran Jovi
institucija. Meusobni uticaj novih usluga koje pruaju banke i konkurenti
iz oblasti nansija se najbolje moe analizirati kroz koncept parabankar-
skih i nekreditnih poslova koji u sebi sadri objedinjene sve nove usluge
na nansijskim tritima.
Parabankarski i nekreditni poslovi banaka (poslovi osiguranja, poslo-
vi penzionih fondova, poslovi investicionih fondova, berzanski poslovi,
dilerski i brokerski poslovi, kastodi poslovi, poslovi lizinga, poslovi fran-
izinga, poslovi forfetinga, poslovi faktoringa), primarno predstavljaju
savremene nebankarske (poslovi osiguranja, penzionih fodova, investici-
onih fondova, zatim berzanski, dilersko-brokerski i kastodi poslovi) i ne-
kreditne (poslovi lizinga, franizinga, forfetinga i faktoringa) nansijske
usluge koje se obavljaju samostalno kroz posebne organizacione forme
nebankarskih i nekreditnih nansijskih institucija, ali je sve ea praksa
da se obavljaju i u sklopu banaka kao dopunski poslovi tradicionalnim
bankarskim poslovima ija je svrha ostvarenje to veeg prota na nivou
banke kao celine. U sluajevima kada se navedeni savremeni nebankarski
i nekreditni nansijski poslovi obavljaju kroz posebno oformljene sektore
u okviru univerzalnih banaka ili kroz erke rme u sastavu bankarskog
holding sistema ili nansijskog konglomerata, ovi poslovi se mogu nazvati
parabankarskim i nekreditnim poslovima banaka (PNP). U tom sluaju za
savremene nebankarske nansijske poslove se upotrebljava sinonim para-
bankarski poslovi banaka, a za savremene nekreditne nansijske poslove
se upotrebljava sinonim nekreditni poslovi banaka.
Jeziko znaenje rei parabankarski potie od grkog predloga par'a
koji u sloenicama moe oznaavati neku promenu, preobraaj, prekora-
enje ili premaaj, a pojmovno re parabankarski oznaava dopunske
bankarske poslove. Denisanje parabakarskih (dopunskih) poslova se
moe posmatrati sa dva aspekta: a) denisanje u uem smislu, i b) deni-
sanje u irem smislu.
Parabankarski poslovi u uem smislu su poslovi osiguranja, penzionih
fondova, investicionih fondova, berzanski, dilersko-brokerski i kastodi
poslovi, tj. savremeni nebankarski nansijski poslovi ukoliko se obavljaju
kao dopunski bankarski poslovi u sklopu neke od moguih organizacionih
bankarskih struktura.
Parabankarski poslovi u irem smislu obuhvataju, pored parabankarskih
poslova u uem smislu, i savremene nekreditne nansijske poslove kao
to su poslovi lizinga, franizinga, faktoringa i forfetinga, ukoliko se ovi
poslovi obavljaju kao dopunski bankarski poslovi u sklopu bankarskih or-
ganizacionih struktura.
Originalno dopunska uloga ovih poslova klasinom bankarskom poslo-
vanju je u savremenim trinim privredama prevazila svoj atribut dopun-
ske funkcije i postala dominantna poslovna aktivnost ije su aktive skupa i
po dva puta vee od aktiva poslovnih banaka u najrazvijenijim zemljama.
Pored obima, ovi poslovi nose viu protnu stopu od klasinih bankarskih
poslova i spadaju u red najprotabilnijih nansijskih poslova dananjice.
Parabankarski i nekreditni poslovi mogu da se obavljaju samostalno
kroz posebne organizacione forme nebankarskih i nekreditnih nansijskih
institucija, kada se nazivaju nebankarski i nekreditni nansijski poslovi,
ali je sve ea praksa da ih obavljaju banke kroz posebno oformljene
sektore za svaki pojedinani parabankarski i nekreditni posao, a u okviru
univerzalne banke ili kroz formiranje svojih erki rmi u sastavu ban-
karskog holding sistema ili nansijskog konglomerata. Na taj nain banke
proiruju asortiman svojih usluga, zadovoljavaju potrebe ireg kruga ko-
mitenata, vre trinu penetraciju i po irini i po dubini i metodom una-
krsne prodaje irokog asortimana nansijskih proizvoda i usluga trajnije
vezuju klijente za sebe. Razvojem parabankarskih i nekreditnih poslova
dolazi do multipliciranja pozitivnih efekata poslovanja banke i njenih ko-
mitenata, a istovremeno se mogu ublaiti uticaji raznih administrativnih
mera i ogranienja na voenje poslovne politike banke.
Zajednika karakteristika savremenih nebankarskih nansijskih uslu-
ga, odnosno parabankarskih poslova u uem smislu je da oni funkcioniu
na tritu kapitala, dok iste bankarske organizacije funkcioniu na polju
depozitno kreditnih odnosa. Svoje nansijske potencijale formiraju u
nedepozitnim oblicima, a plasmane vre investiranjem u raznovrsne oblike
hartija od vrednosti i nansijske derivate. Aktive i pasive parabankarskih
organizacija koje posluju u sklopu banaka su bilansno odvojene i meu-
sobno i od bilansa matine banke.
Najznaajniji parabankarski poslovi u uem smislu su :
- poslovi osiguranja
- poslovi penzionih fondova
- poslovi investicionih fondova
- berzanski poslovi
- dilerski i brokerski poslovi
- kastodi poslovi
Pored ovih najznaajnijih parabankarskih poslova koji pripadaju grupi
nansijskih poslova i prevashodno idu uz bankarsko poslovanje ili funk-
cioniu kao samostalne delatnosti , postoji i niz drugih poslova koji se
mogu nazvati parabankarskim, jer ih mogu obavljati i banke kao dopunske
70 Zoran Jovi
poslove, ali ih takoe mogu obavljati i bilo koje druge proizvodne ili tr-
govake kompanije kao svoje dopunske poslove. To su poslovi koji nisu
prevashodno nansijske prirode. Takvi poslovi su npr. konsalting poslovi,
poslovi prometa nekretnina, poslovi prometa roba i usluga u zemlji i ino-
stranstvu, marketing poslovi, poslovi turistikih usluga i sl. Ovi poslovi
su generalno usmereni na povezivanje robnih tokova izmeu komitenata
banke, bru naplatu baninih potraivanja i poveanje stepena likvidnosti
banke i njenih komitenata.
Nadalje, parabankarskim poslovima u irem smislu, pored napred nave-
denih, se mogu smatrati i savremeni nekreditni nansijski poslovi ukoliko
se obavljaju u sklopu bankarske organizacione strukture, kao to su :
- poslovi lizinga
- poslovi franizinga
- poslovi forfetinga
- poslovi faktoringa
Ovi poslovi takoe mogu biti organizovani kroz samostalne kompanije,
ali i kroz posebne sektore u okviru poslovnih banaka ili kroz specijalizo-
vane kompanije poslovnih banaka. Zajednika karakteristika ovih poslova
je da svoje potencijale stvaraju iz akcionarskog kapitala i sa trita novca a
da im je aktiva vezana za novano trite i sekundarno trite kapitala.
Svi navedeni parabankarski poslovi se istovremeno mogu nazvati ne-
bankarskim i nekreditnim nansijskim poslovima ukoliko se obavljaju
samostalno, kao to se i svi navedeni nebankarski i nekreditni nansijski
poslovi mogu smatrati parabankarskim poslovima ukoliko se obavljaju u
sklopu banaka. Postoji mogunost razliitog naina grupisanja svih ovih
poslova: kao parabankarskih poslova; kao nekreditnih poslova; ili kao
grupe parabankarskih i nekreditnih poslova, pri emu je sutina ista. Naj-
ee se poslovi institucionalnih investitora i investicionih banaka, kada
se obavljaju kao dopunski bankarski poslovi, nazivaju parabankarskim
poslovima (u uem smislu) iako i savremeni nekreditni poslovi mogu da
ponesu taj naziv (u irem smislu), ukoliko se obavljaju u sklopu banaka
kao dopunski poslovi. Za potrebe dalje analize ovih poslova u tekstu je
opredeljen naziv PNP poslovi parabankarski i nekreditni poslovi bana-
ka, ime je stavljen akcenat na obavljanje ovih poslova u sklopu banaka
i na upotrebu oba naziva i diversikaciju ove grupe poslova na poslove
institucionalnih investitora, investicionih banaka i savremene nekreditne
poslove banaka.
4.2. OPERATIVNO UPRAVLJANJE
PERFORMANSAMA NOVIH USLUGA
4.2.1. UTICAJ NA UPRAVLJANJE RIZICIMA
BANAKA
U savremenim, deregulisanim, trinim uslovima poslovanja banaka
dolazi do poveanja i intenziteta i broja rizika. U tom smislu osnovni za-
datak banaka postaje upravljanje bitno poveanim rizicima. Upravljanje
rizicima se vri s jedne strane putem menadmenta upravljanja rizici-
ma, a s druge strane neutralisanjem i trinim prenoenjem dela rizika
putem parabankarskih i nekreditnih institucija na investitore. Poslovne
banke mogu preko svojih parabankarskih delova vriti trini transfer
delova rizika. Putem svojih investicionih banaka odnosno brokersko-di-
lerskih drutava moe se vriti sekjuritizacija kreditnih plasmana, odno-
sno putem nansijskog inenjeringa se mogu prekomponovati elementi
rizika. Upotrebom nansijskih derivata poput nansijskih fjuersa, op-
cija, svopova, forvardsa i dr. moe se, uz odreenu cenu, izvriti trino
prenoenje rizika na krajnje investitore. Trgovinom rizicima na derivat-
nim tritima putem svojih parabankarskih institucija banke, pored sma-
njenja rizika, mogu da snize i nivo potrebnog kapitala koji se dovodi u
vezu samo sa visinom rizika koje banke zadravaju za sebe. Smanjenje
nivoa potrebnog kapitala, kod banaka je u korelaciji sa poveanjem pro-
tne stope na uloeni kapital, to je drugi efekat sekjuritizacije. Pored
rizika koji proistiu iz tradicionalnog bankarskog kreditno-depozitnog
poslovanja, postoji i niz rizika koji nastaju iz uslovnih obaveza banaka
koje zauzimaju sve veu proporciju kod savremenih banaka u trinim
ekonomijama. Tu spadaju vanbilansni poslovi banaka poput garancija,
akcepata i akreditiva kao i niz parabankarskih poslova vezanih za izla-
zak banaka na nansijska trita, a prvenstveno rad investicionih banaka,
dilersko-brokerskih drutava, institucionalnih investitora, vezanih za -
nansijske fjuerse, opcije, valutne i kamatne svopove i sl.
Proces sekjuritizacije bankarskih plasmana se moe izvriti preko lan-
ca parabankarskih institucija. Na primer, poslovna banka svoje kreditne
plasmane moe da prenese u nansijske pulove. Preko svoje investicione
banke moe da se izvri primarna emisija hartija od vrednosti (HOV)
. Promet hartija od vrednosti na sekundarnom tritu, u ovom sluaju
prvenstveno obveznica, moe se izvriti preko svog dilersko brokerskog
organizacionog dela. Kupci hartija od vrednosti mogu biti prvenstveno
72 Zoran Jovi
institucionalni investitori tipa osiguravajuih drutava, investicionih i
penzionih fondova i iz sastava matine banke ili spolja. Za proces sekju-
ritizacije je poeljnije da kupci-institucionalni investitori budu van siste-
ma banke zbog dekoncentracije rizika pod istim krovom. Kupci ovih
hartija od vrednosti mogu biti i komercijalne banke i tedionice, mada je
u praksi to rei sluaj.
ema sekjuritizacije kreditnih plasmana i smanjenja bankarskih rizika
putem parabankarskih institucija data je na slici 6.
Slika 6 Sekjuritizacija kredita putem parabankarskih institucija
Bankarski krediti predstavljaju osnovu za emisiju HOV kojima se vri
transformacija i prenos rizika na investitore. Smisao emitovanja HOV je
da putem sekundarnog trita preu u posed institucionalnih investitora
za koje se pretpostavlja da e ih u posedu drati due vreme. Zavisno od
svojih portfolio politika, institucionalni investitori mogu HOV da pro-
daju na sekundarnom tritu kapitala i pre rokova dospea. U sluaju da
HOV dre u svom portfelju do rokova dospea, institucionalni investitori
e ih podneti banci emitentu na naplatu. Dunici po inicijalnim bankar-
skim kreditima plaaju svoje anuitetske obaveze bankama od kojih su i
dobili kredite, esto i ne znajui da su ti krediti sekjuritizovani i da su
njihovi kreditori postali raznovrsni institucionalni investitori, to za sta-
tus njihovog duga prema bankama kreditorima nije od vanosti.
Uticaj parabankarskih i nekreditnih poslova na upravljanje rizicima
banaka moe se pregledno dati u vidu matrice uticaja parabankarskih i
nekreditnih poslova (PNP) na rizike (slika 7).
Slika 7 Matrica uticaja PNP na rizike banaka
pnp
ban.
rizici
O
s
i
g
u
r
a
n
j
e
P
e
n
z
.
f
o
n
d
o
v
i
I
n
v
e
s
t
i
c
.
f
o
n
d
.
B
e
r
z
a
n
s
k
i
p
o
s
l
.
D
i
l
e
r
.
b
r
o
k
.
p
o
s
l
.
K
a
s
t
o
d
i
p
o
s
l
.
l
i
z
i
n
g
F
r
a
n
i
z
i
n
g
F
o
r
f
e
t
i
n
g
F
a
k
t
o
r
i
n
g
Kreditni
Rizik
S S S S S S S S
Kamatni
Rizik
S S S S S S S S
Valutni
Rizik
S S S S
Trini
Rizik
P
S
P
S
Likvidn.
Rizik
S S S S S S S
Operativ.
Rizik
P P P P P P P
Zakonski
rizik
S S S S S S S S S
Reputac.
rizik
P
S
P
S
P
S
P
S
P
S S
P
S
P
S
P
S
P
S
Dravni
rizik
P
S
P
S
P
S
P
S
P
S
P S S
Moralni
rizik
P
S
P
S
P
S
P
S
P
S
S S S
P poveava rizik S smanjuje rizik
Matrica uticaja parabankarskih i nekreditnih poslova na bankarske rizi-
ke prikazuje osnovne uticaje i po svojoj strukturi nije konana i moe se
proirivati razvojem novih vrsta parabankarskih i nekreditnih poslova, no-
vih vrsta nansijskih derivata i pojavljivanjem novih vrsta rizika. Pojedine
vrste poslova mogu dvojako da utiu na pojedine vrste rizika, zavisno u
kom pravcu i u kakvim uslovima se ti poslovi obavljaju. Navedeni poslovi
nemaju jednoznaan i jednosmeran uticaj na rizike, ali su prikazani i mar-
kirani preovlaujui uticaji koji u svakom polju date matrice mogu imati
itavu skalu uticaja od intenzivnih do zanemarivih, pa ak i suprotnih od
prikazanih.
74 Zoran Jovi
Matrica pokazuje da PNP prvenstveno utiu na smanjenje kreditnog,
kamatnog, likvidnosnog i zakonskog rizika, dok istovremeno utiu na
poveanje prvenstveno operativnog rizika. PNP mogu dvojako uticati
na trine rizike, reputacione i dravne rizike i moralni hazard, odno-
sno mogu ove rizike smanjivati i poveavati zavisno od uslova i menad-
menta tim rizicima. Prazna polja u matrici uticaja PNP na rizike banke
predstavljaju neutralne uticaje.
Transfer rizika, tj. smanjenje rizika bez smanjenja prinosa, na nansij-
skom tritu je jedna od bitnih funkcija PNP i razlog njihovog ubrzanog
ukljuivanja u redovne bankarske aktivnosti.
4.2.2. UTICAJ NA UPRAVLJANJE
LIKVIDNOU BANAKA
Likvidnost banke se ogleda kroz sposobnost banke da izvrava svoje
obaveze o rokovima dospea, odnosno da u svakom trenutku raspolae
sredstvima za izmirenje svih dospelih obaveza koje se odnose na depo-
nente i kreditore banke, ukljuujui i isplate po moguim obavezama
preuzetim iz vanbilansnih pozicija. Problem likvidnosti banaka proi-
stie iz injenice da banke pri konverziji depozita u kredite vre ronu
transformaciju sredstava. Rona transformacija sredstava kod banaka
onemoguava perfefektnu ravnoteu izmeu depozita i kredita u ronoj
dimenziji. U naelu, deponenti banaka nastoje da sredstva kod banaka
dre sa relativno kraim rokovima, a sa druge strane korisnici bankarskih
kredita nastoje da koriste sredstva sa relativno duim rokovima vraa-
nja. Otuda roni debalansi izmeu izvora i plasmana, odnosno izmeu
pasive i aktive moraju biti pod striktnom kontrolom menadmenta ban-
ke iji je zadatak da operativno obezbedi likvidnost banke. Glavni izvor
nelikvidnosti banaka potencijalno lei u previsokom debalansu u ronim
strukturama izvora i plasmana sredstava. Stepen likvidnosti banke zavi-
si od njene bilansne strukture i stepena i ekasnosti plasmana. Aktivna
strana bilansa banke sadri instrumente razliitog stepena likvidnosti, od
najlikvidnijih poput novca na raunu kod centralne banke, preko HOV
razliitog stepena utrivosti na nansijskom tritu, preko plasmana sa
razliitim rokovima dospea koji u principu predstavljaju nelikvidnu ak-
tivu, do najnelikvidnijih poput osnovnih sredstava u vidu zgrada, opreme
i sl.
Na pasivnoj strani bilansa banke se uglavnom nalaze likvidne obave-
ze banke ili prema depozitarima ili prema kreditorima. Pojedine obaveze
banke mogu biti i sa duim rokovima vraanja poput oroenih depozita i
dugoronijih primljenih kredita, ali komparativni odnos likvidnosti aktive
i pasive bilansa banaka uvek namee neophodnost upravljanja likvidnou
banke i odravanja ivog tempa razvoja banke kako bi se u neprekidnom
pozitivnom casch ow-u permanentno premoavao jaz izmeu likvidnije
pasive i manje likvidne aktive. Vanbilansne pozicije banke takoe mogu
da utiu na likvidnost banke i to u meri u kojoj svojim aktiviranjem po-
stanu instrumenti naplate poslova za koje su originalno bili instrumenti
obezbeenja.
Postoji vie metoda odbrane likvidnosti banke, iji se repertoar stalno
proiruje. Banke sa relativno manjim nansijskim potencijalom upravlja-
ju likvidnou uglavnom promenama na strani aktive. Najee se radi o
transakcijama na tritu novca vezanim za kupoprodaju hartija od vredno-
sti i iralnog novca, reeskontovanju menica, povlaenju sredstava sa rau-
na kod korespodentnih banaka, opozivu datih kredita, poveanju kamat-
nih stopa i sl. i transakcijama na tritu kapitala vezanim za poveanje ili
smanjenje stanja u investicionom portfoliu i za promene neaktivne aktive
putem prodaje osnovnih sredstava i sl. Banke sa relativno veim i stabil-
nijim nansijskim potencijalom upravljaju likvidnou uglavnom prome-
nama na strani pasive. Najee se radi o akcijama poveanja depozita i
dugoronih obaveza, izdavanja hartija od vrednosti, stvaranja mogunosti
veeg stepena promene rone transformacije depozita, obaveznosti najave
povlaenja depozita i sl.
Na likvidnost banke moe negativno da utie i smanjenje prihoda, po-
goranje strukture aktive tj. poveanje loe aktive, poveanje nestabilno-
sti depozita, koncentracija depozita na manji broj depozitara, poremeaj
usklaenosti rokova datih kredita i rokova preuzetih obaveza i sl.
Nelikvidnost moe da bude kratkoronog ili trajnog karaktera. Trenutna
ili kratkorona nelikvidnost je uslovljena neusklaenou priliva i odliva
gotovine zbog nemogunosti naplate kredita u dospelim rokovima. Trenut-
nu nelikvidnost banka obino regulie promenama na strani aktive.
Trajna nelikvidnost je posledica neusklaenosti ronosti plasmana i izvo-
ra sredstava banke pri emu banka praktino postaje nesolventna i nespo-
sobna da izmiri dospele obaveze iz raspoloivih sopstvenih sredstava. Za
reavanje ovog tipa nelikvidnosti nisu dovoljne samo promene na strani
aktive, ve je neophodno da banka povea dugorone izvore ili kroz pove-
anje obaveza ili poveanje kapitala ili kroz oba oblika dugoronih izvora
i na taj nain uspostavi ronu i kvantitativnu ravnoteu odnosno nadoknadi
razliku iz koje su dugoroni plasmani pokriveni iz kratkoronih izvora.
76 Zoran Jovi
Za reavanje trenutne i trajne likvidnosti, banke mogu vrlo uspeno
iskoristiti rad svojih parabankarskih i nekreditnih institucija. Trenutnu ne-
likvidnost, banke mogu reavati intervencijama na strani aktive i to pr-
venstveno upotrebom forfeting, faktoring, lizing, berzanskih i brokersko-
dilerskih poslova. Osnivanjem forfeting organizacije (subsidijara), banka
omoguava svojim komitentima-izvoznicima da ne poseu za bankarskim
kreditima kojima bi nansirali izvoz i dugorona potraivanja koja iz nje-
ga proistiu, jer bi za banku takvi dugoroni krediti znaili relativno neli-
kvidnu aktivu. Banini komitenti mogu da ulaze u izvozne aranmane sa
dugim rokovima naplate, unapred raunajui da e putem forfetinga brzo
doi do likvidnih novanih sredstava i nastaviti svoj proces reprodukcje,
ne ulazei u klasian kreditni odnos sa bankom. Putem forfetiranja izvo-
znici mogu da prodaju svoja dugorona izvozna potraivanja, koja mogu
biti sa rokom i do sedam godina, banci odnosno njenoj forfeting instituciji
uz odbitak odgovarajueg ksnog iznosa. Na taj nain se ubrzava obrt ka-
pitala i smanjuju angaovana sredstva izvoznika, to direktno poboljava
njegovu likvidnost, a indirektno likvidnost banke iji je deponent u meri
u kojoj likvidnost deponenta i njegov znaaj za banku utiu na ukupni
status likvidnosti banke. S druge strane, banke ovim nekreditnim poslom
ubrzavaju plasman sredstava, ne zarobljavajui sredstva u niskolikvidnim
kreditima, ve uglavnom, preko svojih specijalizovanih kompanija za for-
feting, otkupljene menice iznose na sekundarno trite hartija od vrednosti
radi dalje prodaje i tako brzo dolaze do likvidnih sredstava.
Slini efekti po likvidnost banke se ostvaruju i putem faktoringa, stim
da se radi o nansiranju kratkoronih potraivanja komitenata, uglavnom
onih od 30 do 180 dana. Putem faktoringa banka smanjuje kratkorono
kreditiranje manjih proizvoaa i izvoznika i posredno, kratkorono kre-
ditiranje prenosi na svoju faktoring organizaciju. Banke daju kratkoronu
kreditnu podrku faktoru, odnosno svojoj faktoring kompaniji, koja preu-
zima izvozno potraivanje rme kojoj avansira i do 90% vrednosti izvoza.
Na ovaj nain se ubrzava obrt kapitala i podrava prodor manjih rmi na
nova trita, direktno se poboljava likvidnost baninih komitenata koja
ima svoje indirektne uticaje i na likvidnost bankarske organizacije iji su
deponenti.
Poslovanje lizing kompanija takoe ima pozitivne uticaje na likvidnost
banaka. Poslovi lizinga smanjuju potrebu za dugoronim bankarskim kr-
ditima (koji predstavljaju nelikvidnu aktivu banaka) kod nabavke opreme
i osnovnih sredstava. Preko svoje lizing kompanije, banka moe posredno
da nansira nabavku opreme svojih komitenata. Nadalje, davalac lizinga
(banina lizing kompanija) moe da se renansira kod neke od nansij-
skih institucija (npr. faktoring ili forfeting organizacije) koje e pristupiti
otkupu potraivanja od lizing kompanije i tako uveati likvidnost lizing
kompanije, odnosno banke u ijem je sastavu. Pored toga, lizing poveava
likvidnost baninih komitenata, indirektno i same banke, jer stvara mo-
gunost komitentima da slobodna novana sredstva neko vreme zadre na
depozitu kod banke i ojaaju pasivnu stranu baninog bilansa, ne angau-
ju banine kredite tj. aktivu banke, a stvara mogunost da se raspoloiva
sredstva usmere u druge protabilne aktivnosti sa ciljem postizanja pozi-
tivnih nansijskih efekata.
Trenutnu nelikvidnost, banke kao berzanski posrednici brokersko-diler-
skog naina poslovanja mogu uspeno reavati na primarnom i sekundar-
nom tritu kapitala. Na primarnom tritu kapitala mogu vriti pasivne
bankarske poslove kroz emisiju sopstvenih vlasnikih ili dunikih hartija
od vrednosti, a na sekundarnom tritu kapitala mogu vriti aktivne poslo-
ve u vidu kupoprodaje hartija od vrednosti u okviru sekundarnih rezervi
likvidnosti banke iz investicionog portfolia banke.
Pri nastojanju da poveaju svoju likvidnost, banke moraju ili da smanje
aktivu ili da poveaju kapital i izvore. Ukljuivanje u proces sekjuritiza-
cije, koji oznaava povezivanje banaka sa nansijskim tritima, banke
kao berzanski posrednici mogu da vre sekjuritizaciju dela datih kredita
u novokomponovane obveznice, koje putem svojih dilersko-brokerskih
rmi mogu da plasiraju na tritu kapitala. Osnovna prednost sekjuritiza-
cije kredita je poveana likvidnost banaka. Banke sa svojim nelikvidnim
aktivama do rokova dospea plasmana, mogu kredite sa duim rokovima
dospea da pretvore u likvidni novac na taj nain to e grupisati svoje
zajmove u pulove i na toj osnovi emitovati obveznice. Obveznice se na
sekundarnom tritu kapitala, putem baninih diler-brokera mogu odmah
prodati, ime se bankama obezbeuje likvidnost. Na taj nain putem sek-
juritizacije kredita, a preko baninih parabankarskih institucija, se ostva-
ruju likvidniji bilansi banaka i stvara mogunost brzog reagovanja banaka
na tekue likvidnosne izazove i prilagodljivost baninih portfolio struktura
promenljivim uslovima.
Trajnu nelikvidnost, banke mogu reavati intervencijama na strani
pasive i to prvenstveno upotrebom institucionalnih investitora odnosno
angaovanjem svojih osiguravajuih drutava, penzionih i investicionih
fondova. Osiguravajua drutva i penzioni fondovi imaju stabilne i dugo-
rone izvore nansiranja. Osiguravajua drutva jedan deo akumuliranih
sredstava dre kod banaka ime ostvaruju prihode od kamata, a istovre-
78 Zoran Jovi
meno uveavaju depozitni potencijal banaka. Sredstva rezervnog fonda
tj. fonda sigurnosti osiguravajua drutva takoe dre kod banaka. Ova
sredstva su dugoronog karaktera i utiu na dugoroni depozitni potencijal
banaka, odnosno na dugoroni kreditni potencijal banaka na nain da utiu
na ronu usklaenost pasive i aktive banaka, ime se smanjuje generator
dugorone nelikvidnosti banaka.
Putem penzionih fondova se formiraju dugoroni izvori sredstava kroz
depozitne poslove sa najduom ronou od svih poznatih izvora nan-
siranja. Pri voenju penzionih fondova kompanija, banke jednim delom
dolaze do dugoronih izvora sredstava (onim delom sredstava penzionih
fondova koji nije plasiran u raznovrsne hartije od vrednosti). U modelu
tednje za penzije gde graani stvaraju penzione depozite kod banaka,
kompletan depozitni potencijal se nalazi kod banaka, koji svojom stabilno-
u i dugoronou omoguava i balansirane dugorone plasmane banaka,
odnosno ronu usklaenost aktive i pasive i stabilnu likvidnost banke.
Investicioni fondovi u sklopu banke takoe imaju pozitivne efekte na
likvidnosni aspekt poslovanja banke u ijem su sklopu. Svojim likvidnim
i operativnim sredstvima posredno utiu na likvidnost banke iji su de-
ponent, ali takoe vrlo ekasno mogu da interveniu na podruju tekue
likvidnosti banke investiranjem u depozitne certikate banaka.
Menadment banke odnosno ALCO odbor je zaduen da ocenjuje li-
kvidnu poziciju banke kroz nivo rone usklaenosti aktive i pasive tj. ste-
pen usklaenosti novanih tokova. U proces usklaivanja odnosa depozit-
nih i kreditnih poslova banke, ALCO odbor treba sa posebnom panjom
da ukljui razvoj i poslovanje svojih parabankarskih i nekreditnih insti-
tucija koji svojim izvorima, depozitnim potencijalom, ronou depozita,
vrstama nansijskih usluga koje pruaju i vezanou za matinu banku,
presudno mogu da utiu na ronu usklaenost aktive i pasive matine ban-
ke, odnosno na trenutnu i trajnu likvidnost banke. Parabankarski i nekre-
ditni poslovi banaka su u savremenom bankarstvu duboko isprepletani sa
konceptom ouvanja likvidnosti banaka. Ovi poslovi, koji su po deniciji
likvidniji od klasinih kreditno-depozitnih poslova banaka, nameu po-
trebu bankama da ih formiraju i obavljaju u sklopu svoje organizacione i
vlasnike strukture.
U sklopu razmatranja problema likvidnosti treba napomenuti i meu-
sobnu zavisnost likvidnosti, protabilnosti i rizika banaka. Ove tri kate-
gorije su meusobno zavisne, ali i izvesno divergentne. Protabilnost je
vezana za rizik i konvergira mu. U postizanju vee protabilnosti mora
se raunati sa poveanjem rizika. Suprotno tome, protabilnost inverzno
varira sa likvidnou, odnosno likvidnost i rizik imaju divergentna kreta-
nja. Poveanje aktivnosti sa ciljem poboljanja likvidnosti neizostavno
uzrokuje i relativan pad planirane dobiti, tj. smanjuje protabilnost po-
slovanja banaka. Otuda ukljuenje parabankarskih i nekreditnih poslova
banaka u reavanje problema likvidnosti ima viestruk pozitivan uticaj
na sve tri pomenute kategorije i njihovu meuzavisnost. Ovi poslovi ne
samo da poboljavaju likvidnost kao bazini uslov poslovanja bankar-
skog sistema u kome funkcioniu, ve pozitivno utiu i na smanjenje ve-
ine bankarskih rizika i na poveanje protabilnosti bankarskog sistema
u ijem su sastavu. Upravo parabankarski i nekreditni poslovi smanjuju
divergentnost likvidnosti s jedne strane i protabilnosti i rizika s druge
strane, konvergirajui sve tri kategorije ka postizanju boljih efekata za
banku u celini.
4.2.3. UTICAJ NA UPRAVLJANJE SOLVENTNOU
BANAKA

Za razliku od naela likvidnosti koje se odnosi na kratkoronu vremen-
sku usklaenost aktive i pasive, tj. sposobnost banke da odgovori svojim
dospelim obavezama u odreenom roku, naelo solventnosti je vezano za
dugoronu vremensku usklaenost strukture aktive i pasive odnosno spo-
sobnost banke da sve svoje obaveze moe u celini isplatiti u jednom odre-
enom trenutku bez gubitka po deponente i druge poverioce.
Dok likvidnost oznaava sposobnost banke da plati dugove u odree-
nom roku, solventnost oznaava sposobnost banke da sve dugove plati
konano. Solventna banka je sposobna da svojom aktivom pokrije ukupne
izvore sredstava tj. ukupne obaveze uveane za sopstveni kapital. Nesol-
ventna banka ima obaveze iznad nivoa plasmana tj. aktive, zbog ega je
vrednost kapitala banke negativna. U tom sluaju banka ne raspolae svo-
jim neto kapitalom, odnosno kapital je kao raunska kategorija negativan.
Stoga, solventna banka predstavlja sigurnost za poverioce banke, depo-
nente i vlasnike, jer su neto aktiva i kapital banke garancija da banka moe
da isplati deponente i ostale poverioce, uz istovremeno ouvanje kapitala
njenih vlasnika-akcionara.
Solventnost, nadalje, potvruje sposobnost banke da podnosi ukupne
rizike svog poslovanja, odnosno mogunost da u jednom trenutku moe
isplatiti sve svoje poverioce.
Ouvanje naela solventnosti doprinosi makroekonomskoj funkciji ban-
ke, koja ima specinu ulogu u svakoj nacionalnoj ekonomiji, jer eventu-
80 Zoran Jovi
alna nesolventnost i potom likvidacija banke dovodi do propadanja mno-
tva privrednih subjekata-deponenata banke.
Za ouvanje solventnosti banke je posebno znaajan kapital banke koji
svojom veliinom obezbeuje kontinuiranu aktivnost banke, apsorbciju
gubitka, ronu transformaciju kratkoronih izvora u dugorone plasmane,
obezbeuje poverenje i ugled banke i prua zdravu osnovu za ekspanziju
banke.
Svi parabankarski i nekreditni poslovi banaka koji imaju pozitivan uticaj
na likvidnost banaka, imaju i pozitivan uticaj na solventnost banaka kao
oblik dugorone likvidnosti banaka. Uticajem na osnovne uzronike ne-
solventnosti banaka kao to su nelikvidnost, neusklaenost rone strukture
sredstava i plasmana, gubici u poslovanju banke, neadekvatno upravljanje
sredstvima banke, neusklaenost bankarske ponude i zahteva trita, utie
se na obezbeenje naela solventnosti banke. Svi navedeni parabankarski
i nekreditni poslovi koji pozitivno utiu na naelo likvidnosti banaka, rea-
vajui likvidnost banke kao jedan od kljunih faktora solventnosti banke,
automatski pozitivno utiu i na solventnost banaka (forfeting, faktoring,
lizing, berzanski i dilersko-brokerski poslovi, investicioni fondovi). Pa-
rabankarski poslovi poput osiguranja i poslova penzionih fondova koji su
nosioci stabilnih i dugoronih izvora sredstava, imaju bitan uticaj na ronu
usklaenost aktive i pasive banaka tj. pozitivno utiu na drugi faktor nesol-
ventnosti banaka-neusklaenost rone strukture sredstava i plasmana.
Svi parabankarski i nekreditni poslovi proiruju asortiman ponude ba-
naka i metodom unakrsne prodaje nansijskih prizvoda i usluga proiruju
trite, dublje vezuju poslovanje komitenata za matini bankarski sistem,
poveavaju nivo zadovoljstva i lojalnosti komitenata matinoj banci, to
pozitivno utie na eliminisanje treeg faktora nesolventnosti banaka tj. na
neusklaenost bankarske ponude sa zahtevima trita.
Poslovne banke, dakle, u cilju obezbeivanja sopstvene solventnosti,
mogu vrlo uspeno koristiti parabankarske i nekreditne poslove kojima se
elementi nesolventnosti mogu eliminisati ili svesti na minimum.
4.2.4. UTICAJ NA UPRAVLJANJE
PROFITABILNOU BANAKA
U trinim uslovima poslovanja banke posluju balansirajui kroz odnose
prihoda i rashoda, teei ostvarenju to vee razlike tj. prota kao klju-
nog motiva poslovanja svake banke. Ostvarivanje zadovoljavajue stope
prota doprinosi poveanju dividende akcionara banke i stvara uslove za
dalji razvoj i jaanje kapitalne osnove kroz zadravanje dela prota odno-
sno njegovim pretvaranjem u kapital bez nove emisije akcija, ime banka
stvara uslove za poveanje nansijskog i kreditnog potencijala.
Ciljne funkcije savremene banke su ostvarenje adekvatne protne stope
tj. stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala i/ili maksimiziranje trine
vrednosti banke koje jedine pruaju pouzdanu osnovu za dalju ekspanzi-
ju bankarskog poslovanja. Zakonski propisi o visini bankarskog kapitala
u odnosu na visinu ponderisane rizine aktive u bilansu banke i rizinih
vanbilansnih stavki (min. 8% prema bazelskom sporazumu, min. 12% u
Srbiji) odreuju potrebu banaka da poveavaju svoj akcijski kapital kao
osnovu za poveanje plasmana na strani aktive i poveanje depozitnih i ne-
depozitnih zaduenja na strani bilansne pasive. Upravo se akcijski kapital
najlake uveava zadravanjem i pretvaranjem dela prota u kapital bez
emisije novih akcija ili alternativno, u nedostatku dovoljnog iznosa prota
tj. nedovoljne protabilnosti banke, kroz emisiju dodatnih akcija.
Najei parametri koji se koriste za ocenu protabilnosti jedne banke u
sukcesivnim vremenskim intervalima ili za uporeivanje sa istim parame-
trima slinih banaka su:
protabilnost kao stopa prinosa na ukupnu aktivu tj. odnos prota a)
i prosenog stanja ukupne aktive (stopa povraaja-prinos od aktive
ROA return on assets),
protabilnost kao stopa povraaja akcijskog kapitala tj. odnos pro- b)
ta i akcijskog kapitala (stopa povraaja-prinos od akcijskog kapi-
tala ROE return on equity),
protabilnost kao stopa prinosa na dohodak tj. odnos prota i uku- c)
pnih prihoda (stopa prinosa-prinos od dohodka ROI return on
income).
Prinos od ukupne aktive (ROA), kao odnos prota i ukupne aktive
pokazuje stepen i kvalitet korienja aktive banke odnosno protabilnost
aktive banke. Podelom bilansne aktive na kreditnu i investicionu (harti-
je od vrednosti) koja preteno moe biti oslonjena na rad parabankarskih
organizacionih delova banke, moe se odrediti uticaj pojedinih poslova i
organizacionih delova na ukupne prihode i konaan nansijski rezultat.
Prinos od akcijskog kapitala (ROE), kao odnos prota i akcijskog kapitala
pokazuje stepen zarade koju donose banine akcije. Natprosena protna
stopa nosi viu stopu dividendi na banine akcije, ali ujedno poveava i rej-
ting banke na nansijskom tritu i poveava trinu vrednost njenih akcija.
Prinos od dohodka (ROI), kao odnos prota i ukupnih prihoda pokazuje
protabilnost banke u kontekstu odnosa ukupnih prihoda i ukupnih ras-
82 Zoran Jovi
hoda. Visina prota direktno zavisi od razlike izmeu ukupnih prihoda i
rashoda koji svojom veliinom opredeljuju iznos prota.
Pored tri navedena, najea parametra za ocenu protabilnosti banaka,
vano je istai, izmeu ostalih, i parametar koji pokazuje odnos nekamat-
nih prihoda i prosene aktive. Ovaj parametar pokazuje stepen angao-
vanja aktive u ostvarivanju nekamatnih prihoda i zastupljenost paraban-
karskih poslova u sistemu banke kao i orijentaciju menadmenta banke
ka protu. Porast ovih prihoda ukazuje na porast nivoa pruanja usluga
privredi i graanstvu u servisiranju drugih bankarskih i parabankarskih
poslova koji mogu, ali i ne moraju biti bilansno odvojeni od poslovanja
banke ( berzanski i dilersko-brokerski poslovi, kastodi poslovi, forfeting,
faktoring, franizing).
Protabilnost banke zavisi od brojnih faktora na strani njene aktive i
pasive. Najvaniji faktori koji utiu na protabilnost banaka su:
kvalitet menadmenta a)
kvalitet aktive b)
rona usklaenost aktive i pasive c)
ekonomija obima trokovi poslovanja d)
rizinost i obim vanbilansnih operacija e)
poslovno okruenje i konkurentnost drugih banaka f)
strategija i politika likvidnosti g)
Kvalitet menadmenta banke je veoma znaajan faktor ostvarivanja
protabilnosti banaka. Zadatak menadmenta banke je da sprovodi po-
slovnu politiku banke uz maksimalno korienje svih njenih performansi.
U savremenom trinom okruenju dobar bankarski menadment mora da
poseduje pored strunog znanja i profesionalnog rada i jak preduzetniki
duh koji e pomoi da se izvri blagovremena procena daljeg razvoja -
nansijskog trita, pozicije konkurencije, komparativne prednosti banke,
razvoja banke, diversikacije ponude i razvoja parabankarskih i nekredit-
nih poslova, a sve u cilju razvoja banke koji stvara najviu protabilnost i
sigurnost na dui vremenski period.
Kvalitet aktive, kao faktor protabilnosti i sigurnosti banke, je znaajan
sa aspekta njene strukture i eksibilnosti. U strukturi aktive je bitan pro-
cenat aktive koja donosi prihod u odnosu na ukupnu aktivu. Prihodonosna
aktiva se moe podeliti na kamatonosni (kreditni) i investicioni deo. Ka-
matonosni deo aktive je utoliko znaajniji za protabilnost banke ukoliko
su kreditne procedure pouzdanije. Investicioni deo prihodonosne aktive
zavisi od stepena razvoja pojedinih parabankarskih poslova u banci (ber-
zanskih, diler-brokerskih i kastodi poslova, investicionih fondova i dr.), od
informacionih tehnologija i kvaliteta praenja stanja hartija od vrednosti
na nansijskom tritu. Kod kamatonosnog dela aktive banaka veoma je
vana sekjuritizacija kredita koja deluje u pravcu poveanja protabilno-
sti banaka i to prevashodno putem smanjivanja potrebne stope kapitala u
odnosu na ukupne kreditne plasmane. Prudencionim propisima bankama
je odreena minimalna stopa kapitala u odnosu na ukupnu rizinu kamato-
nosnu aktivu (8 % odnosno 12%). Ukoliko banka procesom sekjuritizacije
kredita, jednom plasiranu aktivu u vidu kredita proda posredstvom emisije
obveznica, ovi krediti izlaze iz okvira bilansne strukture banke. Na taj
nain banka moe dobijenim novanim sredstvima od prodaje obveznica
da ue u nove kreditne plasmane na bazi istog obima kapitala. Tako sekju-
ritizacija omoguava bankama da viestruko prazne svoj kreditni potenci-
jal na bazi iste veliine kapitala, to uveava protabilnost banke koja se
moe iskazati kroz poveanu stopu prinosa na akcijski kapital ROE. U
procesu sekjuritizacije kredita bankama mogu od velike koristi biti njeni
parabankarski poslovi vezani za emitovanje i trgovanje obveznicama (ber-
zanski, dilersko-brokerski i kastodi poslovi).
Rona usklaenost aktive i pasive odnosno potraivanja i obaveza je
bitna za minimiziranje uticaja trinih kamatnih promena na protabilnost
banaka. Usklaenost prihoda od kamata i kamatnih rashoda uz to manje
oscilacije najdirektnije su povezani sa ugovorenim ronostima kamato-
nosne aktive i izvora sredstava na koje se plaa pasivna kamata. Upravo
uvoenje parabankarskih poslova poput osiguranja i penzionih fondova
u sistem poslovnih banaka sa svojim dugoronim i stabilnim izvorima
sredstava omoguavaju optimizaciju rone usklaenosti aktive i pasive i
stabilnu protabilnost banaka kroz eliminaciju uticaja trinih kamatnih
promena na protabilnost banaka. Stabilni depoziti koje ovi poslovi nose i
na koje se sa sigurnou moe raunati da nee imati vee oscilacije, omo-
guavaju vee i dugoronije kreditne plasmane ili ulaganja u dugorone
hartije od vrednosti. Vee uee stabilnih depozita u ukupnim izvorima
sredstava stvara preduslove za kvalitetniju aktivu a otuda i viu i stabilniju
protabilnost.
Faktor ekonomije obima moe vriti direktan uticaj na smanjenje
ksnih trokova po jedinici bankarskih proizvoda i usluga i poveanje
protabilnosti banaka. Savremene banke sa visokim ksnim trokovima
standardne opreme, skupe elektronske opreme, lokacijskim i telekomu-
nikacionim trokovima, trokovima radne snage, tee da ekonomijom
obima snize ksne trokove po jedinici proizvoda i usluga. Ekonomija
obima moe da se ostvaruje na vie naina. Jedan od naina je da banka
84 Zoran Jovi
obavlja transakcije u proseno veim iznosima sa svojim klijentima, jer
su trokovi veih transakcija relativno nii. Drugi nain postizanja eko-
nomije obima i sniavanja ksnih trokova poslovanja lei u diversika-
ciji poslovne aktivnosti kroz koju banka iri asortiman svojih proizvoda
i usluga i time stvara mogunost unakrsne prodaje. Zbog visokih ksnih
trokova i jake meusobne konkurencije izmeu banaka sa jedne strane i
banaka i drugih nansijskih institucija sa druge strane, banke nastoje da
proire asortiman svog poslovanja ulazei u raznovrsne parabankarske
aktivnosti iz kojih ostvaruju provizije koje ine veoma znaajni udeo u
ukupnim prihodima banaka. Cross selling metodom prodaje bankarskih
i parabankarskih proizvoda i usluga, banke mogu potpunije da iskori-
ste svoje materijalne i kadrovske potencijale, da znaajno snize ksne
trokove po jedinici proizvoda i usluga u odnosu na situaciju kada se
parabankarski poslovi ne obavljaju unutar banaka ili se obavljaju neza-
visno od banaka. Otuda se moe zakljuiti da uvoenje parabankarskih
aktivnosti u redovnu bankarsku ponudu i kroz ekonomiju obima ima zna-
ajan uticaj na protabilnost pojedinanih banaka i bankarskog sistema
u celini.
Vanbilansne aktivnosti banaka utiu na njihovu protabilnost visi-
nom rizika koji u sebi nose i stepenom ostvarenih prihoda. irenjem va-
nbilansnih operacija banke preuzimaju i odreene rizike koji mogu biti
daleko nii ali i daleko vii od iznosa ostvarene zarade po osnovu naknada
i provizija od tih aktivnosti. Rastom konkurencije, banke su prinuene da
ire parabankarske aktivnosti i ostvaruju to vee provizije iz tih poslova.
Vanbilansni i parabankarski poslovi poput garancija i avala, berzanskih i
dilersko brokerskih poslova, lizinga, osiguranja, investicionih fondova i
dr. savremenom bankarstvu donose sve vee prihode, ali i nove poslovne
rizike. Iz meusobnog odnosa uveanih prihoda i uveanih rizika proizila-
zi i konaan pozitivan ili negativan uticaj na protabilnost banaka i njenu
visinu.
Poslovno okruenje i konkurentnost drugih banaka predstavlja ma-
kroekonomski faktor koji utie na stopu protabilnosti bankarskog sektora
u celini. Proces recesije na makro ekonomskom planu ima negativne utica-
je na poslovanje i protabilnost banaka. U uslovima recesije dolazi do ja-
anja sistemskog rizika i poveane stope steajeva i bankrotstava klijenata
banaka koji bi inae u povoljnijim makroekonomskim uslovima ostvari-
vali bolje ekonomske i protne performanse. Na banke i njihovu prota-
bilnost takoe mogu negativno da deluju i sektorske krize poput kriza u
agraru, energetici, graevinskom sektoru i sl. ukoliko banke imaju visoke
plasmane u tim sektorima. Recesiona kretanja obino koincidiraju i sa vi-
sokim kamatnim stopama to uveava stopu neplaanja kamata i otplata
plasiranih kredita. Otuda u nepovoljnom makroekonomskom okruenju
i pojaanoj konkurenciji drugih banaka reenje za bolju protabilnost se
moe traiti u poboljanju mikroekonomske selekcije kreditnih zahteva i
diversikaciji aktivnosti u pravcu onih parabankarskih aktivnosti koje pr-
venstveno pozitivno utiu na reavanje kamatnih i kreditnih rizika banaka
(lizing, forfeting, faktoring, sekjuritizacija putem berzanskih poslova i sl.).
Razvoj investicionih fondova moe pozitivno da utie na bolju selekciju
kreditnih zahteva i pravilnu diferencijaciju izmeu klijenata banaka jer su
kriterijumi plasmana sredstava investicionih fondova znatno stroiji od
bankarskih kriterijuma za odobravanje kredita. Takvi rigorozniji kriteriju-
mi se mogu preneti i na bankarske uslove za plasmane kredita to naroito
dolazi do izraaja i ima veliku vanost u recesionom i sistemski rizinom
makroekonomskom okruenju. Pored toga, postoji i mogunost kombi-
novanja depozitnih sredstava banaka i sredstava investicionih fondova u
nansiranju protabilnih kompanija, to povratno pozitivno utie na pro-
tabilnost samih banaka.
Postoji naelna kolizija izmeu dva bitna principa poslovanja svake
banke, izmeu principa likvidnosti i principa protabilnosti. Maksi-
malna likvidnost minimizira prihode i protabilnost, a obrnuto, minimalna
likvidnost omoguava maksimalnu protabilnost. Ostvarivanje optimal-
nog odnosa protabilnosti i likvidnosti je jedan od najteih zadataka u
upravljanju poslovanjem banke. Parabankarskim i nekreditnim poslovima
banke mogu uticati na ublaavanje suprotnosti izmeu ova dva bazina
naela bankarskog poslovanja. Ovi poslovi svojim ekasnim obavljanjem
poveavaju protabilnost a istovremeno pozitivno utiu na trenutnu (for-
feting, faktoring, lizing, berze) i na trajnu (putem institucionalnih inve-
stitora) likvidnost banaka. Na taj nain banke mogu ostvarivati minimum
potrebne likvidnosti i na tom nivou likvidnosti ostvarivati maksimalne pri-
hode uz minimalne trokove tj. maksimizirati prote.

4.2.5. UTICAJ NA RONU USKLAENOST
AKTIVE I PASIVE BANAKA
Rona usklaenost aktive i pasive banaka jedan je od osnovnih uslova za
dugorono uspeno funkcionisanje poslovne banke koji je usko povezan
sa aspektom likvidnosti banke i ostvarenja potrebne protabilnosti, kao
merila uspenosti poslovanja. Uravnoteena pozicija u bilansu banke se
86 Zoran Jovi
uspostavlja kada se pored kvantitativnog nivoa izvora i plasmana tj. pasive
i aktive, uspostavi i njihova rona usklaenost.
Izvori sredstava sa rokom dospea do godinu dana predstavljaju krat-
koroni kreditni potencijal, dok izvori sredstava sa rokom dospea duim
od godinu dana predstavljaju dugoroni kreditni potencijal banke. Odra-
vanje rone usklaenosti aktive i pasive banaka jedino se moe obezbe-
diti ako se kratkoroni izvori sredstava koriste za kratkorone plasmane, a
dugoroni izvori za dugorone plasmane. U stvarnosti se od ovog pravila
odstupa i kod veine banaka dolazi do prelivanja sredstava iz kratkoro-
nih izvora u dugorone plasmane, a banka za vrenje rone transformacije
naplauje odreenu cenu. Ovakva transformacija rone strukture sredstava
direktno se odraava na tekuu likvidnost banaka, koja postaje jo ugro-
enija ukoliko se i ovako dugoroniji plasmani u odnosu na izvore, ne
servisiraju na vreme, odnosno krediti se ne vraaju o rokovima dospea.
Finansijski potencijal veine domaih banaka ine dva ekstremno, po ro-
nosti suprotna izvora sredstava, depoziti po vienju i kapital. Depoziti po
vienju su kratkoroni i nesigurni izvori, dok je kapital potpuno siguran,
nelimitiran i trajan izvor, ali izvor kome primarna funkcija nije da bude
u ulozi izvora nansiranja, ve da svojim kvalitetom obezbeuje poslov-
ne i operativne rizike. Domaim bankama najvie nedostaju standardni i
najpotrebniji izvori sredstava poput srednjoronih i dugoronih depozita,
oroenih depozita i tednih uloga, povoljnih i jeftinih izvora po osnovu
emitovanja hartija od vrednosti i sl. Visoko uee depozita po vienju
sa praktino trenutnom dospelou u kreditnom potencijalu uslovljava da
banke zbog obezbeenja od rizika kratkorone likvidnosti, znaajan deo
sredstava dre u gotovinskom obliku, to smanjuje kreditno angaovanje
njihove aktive odnosno umanjuje protabilnost banke.
Za banku je najpovoljnije da sredstva preteno plasira u skladu sa dospe-
lou obaveza iz kojih su obezbeena. Na dui rok se optimalna likvidnost,
bez ugroavanja nansijske stabilnosti, postie prvenstveno kada su roko-
vi vraanja izvora sredstava i rokovi naplate plasmana usaglaeni. Tran-
sformacija rone usklaenosti aktive i pasive podrazumeva mogunost da
banke svoje izvore sa jednom ronom strukturom plasiraju klijentima po
drugoj ronoj strukturi. Za optimizaciju rone usklaenosti struktura akti-
ve i pasive, potrebni su pouzdani podaci o vremenu zadravanja i postoja-
nosti izvora sredstava, predvidljivi odnosi priliva i odliva sredstava, sigur-
ni instrumenti obezbeenja vraanja kredita i sinhronizovanost novanih
tokova, odnosno priliva i odliva gotovine. Stoga banka mora kontinuirano
da prati svoj kreditni potencijal sa aspekta rone strukture. Praenje se
moe obezbediti putem izraunavanja prosenih rokova korienja depo-
zitnih izvora i prosenih rokova dospea plasmana, kao i njihove meu-
sobne uslovljenosti. U sluaju da su proseni rokovi izvora sredstava krai
od prosenih rokova plasmana, to je skoro uvek sluaj, taj odnos nije
povoljan i potrebno je popravljati ronu strukturu kreditnog potencijala
banke. Ona se moe popravljati usklaivanjem novih plasmana sa rokovi-
ma dospea postojeih izvora sredstava, ili usklaivanjem rokova dospea
izvora sredstava sa aktuelnom tranjom za kreditnim plasmanima. Trajnu
likvidnost i solventnost banke mogu postii takvom ronom transforma-
cijom kreditnog potencijala koja striktno potuje odnos izmeu depozita
i plasmana sa aspekta njihove ronosti, tako da se kratkoroni plasmani
pokrivaju kratkoronim izvorima, a dugoroni plasmani dugoronim izvo-
rima.
Obzirom na tenju deponenata da imaju to kratkoronija sredstva i
tenju korisnika kredita da sredstva dre relativno due, banke moraju re-
enje trajnije usklaenosti rone strukture aktive i pasive traiti u obezbe-
ivanju stabilnih dugoronih i kvalitetnih izvora sredstava. Dakle trajnije
reenje usklaenosti rone strukture aktive i pasive banaka, realno lei na
strani pasive, na obezbeivanju stabilnih, dugoronih izvora, a nosioci
takvih izvora sredstava su institucionalni investitori koji svoju delatnost
mogu da obavljaju i u formi parabankarskih poslova osiguranja, penzio-
nih i investicionih fondova.
Osiguravajua drutva kao krupan mobilizator tednje vre ronu tran-
sformaciju sitnih sredstava velikog broja osiguranika u krupna novana
sredstva. Fondovi sigurnosti, likvidna sredstva osiguravajuih drutava,
kupovina baninih obveznica od strane osiguravajuih drutava, ine zna-
ajan potencijal kvalitetnih, dugoronih i stabilnih izvora matinih banaka
u ijem sastavu osiguranja funkcioniu kao parabankarski subsidijari ili
su to nezavisna osiguravajua drutva koja su samo deponenti odreenih
poslovnih banaka.
Privatni penzioni fondovi, na dobrovoljnoj ili obaveznoj osnovi, koji
pruaju sigurnost buduim penzionerima, znaajan su kolektor stabilnih
mesenih izvora koji se rono transformiu u najdugoronije poznate izvo-
re sredstava od vie desetina godina. Ovi izvori predstavljaju znaajan po-
tencijal koji se plasira na nansijskom tritu, izmeu ostalog i u dugoro-
ne bankarske obveznice, stvarajui bankama osnovicu za kvalitetne, dugo-
rone plasmane. U meri u kojoj su penzioni fondovi deo parabankarskih
aktivnosti banaka, u toj meri dodatno utiu na jaanje dugoronih izvora
sredstava matinih banaka svojim celokupnim depozitnim potencijalom
88 Zoran Jovi
i mogunou upravljanja investicionim aktivnostima u korist interesa
matinih banaka. Time se sinergetskim efektom postiu i planirani ciljevi
penzionih fondova i poboljava rona usklaenost aktive i pasive matinih
banaka, koje dobijaju mogunost da iz dugoronih izvora vode politiku
kvalitetnih i protabilnih plasmana, uz obezbeivanje zadovoljavajueg
stepena likvidnosti i trajne solventnosti.
Osnovna karakteristika parabankarskih poslova, poput osiguranja i pen-
zionih fondova, moe se izraziti u kvalitetu kapitala kojim raspolau, na
jednoj, i rokom plasmana tako automatski mobilisanog kapitala, na drugoj
strani, to presudno utie na ronu usklaenost aktive i pasive matinih
banaka. Osiguravajua drutva i penzioni fondovi su neto investitori na tr-
itu novca i kapitala i poseduju znaajnu stabilizacionu funkciju na nivou
nacionalne ekonomije.
Takoe i investicioni fondovi osnovani kao parabankarski delovi bana-
ka imaju sline pozitivne efekte na ronu usklaenost aktive i pasive ma-
tinih banaka. Investicioni fondovi sa aspekta mobilizatorske uloge velike
koliine novca i kapitala od viemilionskog auditorijuma vlasnika, znaaj-
no produbljuju nansijsko trite, poveavaju konkurentnost i obogauju
institucionalnu strukturu bankarsko-nansijskog sektora.
4.2.6. UTICAJ NA STVARANJE FINANSIJSKIH
KONGLOMERATA
Transformacionim procesima u nansijskoj strukturi razvijenih zema-
lja dolazi do formiranja nansijskih konglomerata. Integrisanjem nansij-
skih usluga stvaraju se konglomerati nansijskih usluga koji predstavljaju
rme ili grupu rmi pod zajednikom kontrolom koje nude raznovrsne
nansijske usluge van tradicionalnih granica jednog sektora. Vlasnici
i organizacioni nosioci nansijskih konglomerata mogu da budu banke,
osiguravajua drutva, berzanske rme ili velike trgovake rme sa razvi-
jenom mreom kupaca i adekvatnom bazom podataka o njima. Finansij-
ski konglomerati se bave raznim aktivnostima iz domena komercijalnog i
investicionog bankarstva, osiguranja itd. crpei svoju snagu iz ekonomije
obima i unakrsne prodaje bankarskih i parabankarskih proizvoda i usluga.
Finansijski konglomerati sadre, pored banaka kao jezgra, i druge delove
koji se bave bankarskim i nebankarskim poslovima, ali koji u vlasnikom
smislu predstavljaju celinu. Praktino, to znai da klijenti mogu da dobiju
niz nansijskih usluga na jednom mestu u jednoj kompleksnoj nansij-
skoj instituciji. Tu mogu da otvore transakcione raune, da dre tedne i
oroene depozite, da koriste razne oblike kredita, od potroakih preko
gotovinskih do hipotekarnih, da ispostavljaju naloge za kupoprodaju ra-
znovrsnih hartija od vrednosti, da vre prodaju svojih nedospelih potrai-
vanja, da trguju akcijama investicionih fondova, kupuju polise osiguranja,
pristupaju odreenim penzionim fondovima, iznajmljuju opremu i trajna
potrona dobra na lizing itd. Tako se stvaraju nansijski konglomerati kao
sloeni poslovni sistemi koji su dovoljno dinamini i prilagodljivi novim
izazovima na planu meunarodne konkurencije i tehnolokih promena na
nansijskom tritu.
Korienjem metoda unakrsne prodaje na jednom mestu, nansijski
konglomerati multiplikuju obim prodaje nansijskih usluga to istovreme-
no deluje na smanjenje trokova nansijskih usluga.
Stvaranje nansijskih konglomerata izazvao je upravo prodor neban-
karskih nansijskih institucija na podruje kreditno-depozitnih aktivno-
sti, to je dovelo do odgovora banaka na taj nain to su i same izvrile
transformaciju svog poslovanja prodirui u podruja parabankarskih ak-
tivnosti, stvarajui nansijske konglomerate, iji su nosioci upravo bile
banke. Banke su formirale ili posebne sektore ili alijacije za poslovanje
hartijama od vrednosti, investicionim fondovima, penzionim fondovima,
osiguranjem, lizingom, forfetingom, faktoringom, dilersko-brokerskim i
kastodi poslovima. Svi navedeni parabankarski i nekreditni poslovi mogu
se obavljati i razvijati samostalno, ali se usled deregulacije banaka obav-
ljaju i razvijaju i u okviru poslovnih banaka kroz sektore komercijalnog
bankarstva u sklopu univerzalne banke ili kroz razvoj nansijskih kon-
glomerata. Tendencije u svetu idu u pravcu razvoja ovih poslova u okviru
banaka kroz evropski tip univerzalne banke koji je nastao na bazi nema-
kog modela univerzalnih banaka koje se bave poslovima komercijalnog
i investicionog bankarstva ili kroz ameriki tip razvoja multinacionalnih
nansijskih konglomerata. Prelomni korak u formiranju nansijskih kon-
glomerata je povezivanje banaka sa sektorom osiguranja kroz merdere,
akvizicije, doint venere i trine alijanse izmeu banaka i osiguravaju-
ih drutava pri emu su stvarani aranmani pod nazivom bancassurance i
univerzalne banke. Osnovni uzrok trenda razvoja nansijskih konglome-
rata nalazi se u izmenjenom obrascu nansijskog ponaanja stanovnitva.
Generalno, sektor stanovnitva ispoljava smanjeni interes da dri likvidnu
tednju kod banaka, a istovremeno raste zainteresovanost ovog sektora da
dri tednju orijentisanu na poveane prinose (investicioni fondovi), ted-
nju za obezbeivanje penzija (penzioni fondovi) kao i tednju kombinova-
nu sa osiguranjem i obezbeivanjem rentnih penzija (ivotno osiguranje).
90 Zoran Jovi
Ovakva orijentacija sektora stanovnitva se dogaala u sklopu jakog pora-
sta realnih dohodaka stanovnitva u razvijenim trinim ekonomijama, s
jedne strane i istovremenog porasta broja kompanija sa zadovoljavajuim
kreditnim rejtingom koje su postale dovoljno velike da mogu neposredno
da emituju hartije od vrednosti na tritu kapitala, s druge strane. Ovakvi
procesi na nansijskom tritu dovode do promena pozicija banaka koje
su prinuene da proiruju okvire svog poslovanja na berzanske i dilersko-
brokerske poslove, osiguranje, investicione i penzione fondove i druge
parabankarske i nekreditne poslove, kako bi mogle da zadre pozicije na
tritu i smanje svoju ranjivost na suavanje protnih margina.
5. VRSTE I KARAKTERISTIKE
U nameri da se izvri sveobuhvatan prikaz nansijskih institucija, one
su za potrebe ove knjige grupisane na: centralnu banku, banke, ostale de-
pozitne nansijske institucije, nansijske kompanije i ostale nansijske
institucije, institucionalne invstitore, berzanske posrednike, savremene
nekreditne institucije. Oblasti centralnog bankarstva, banaka, ostalih de-
pozitnih nansijskih institucija, nansijskih kompanija i ostalih nansij-
skih institucija predstavljaju predmet ireg prouavanja drugih nastavnih
predmeta, zbog ega e na ovom mestu biti prikazan samo kratak pregled
bitnih karakteristika ovih nansijskih institucija. Akcenat je stavljen na
iroke oblasti institucionalnih investitora, berzanskih posrednika i savre-
menih nekreditnih poslova i institucija koje ovim nastavnim predmetom
dobijaju iri prostor za njihovo prouavanje.
5.1. CENTRALNA BANKA
Centralna banka je jedna od najvanijih nansijskih institucija u okvi-
ru nansijskog sistema i nansijskih trita svake zemlje. Obavljanjem
svojih funkcija, centralna banka doprinosi ostvarivanju makro i mikro
ekonomskih ciljeva. Na makro nivou, centralna banka je odgovorna za
sprovoenje monetarne, kreditne i devizne politike zemlje, to znatno uti-
e na optu privrednu ravnoteu u zemlji. Na mikro nivou centralna banka
daje podrku funkcionisanju veeg broja nansijskih institucija koje ine
nansijski sistem i vri njihovu kontrolu.
Centralna banka je nansijska institucija koja stoji na vrhu piramide
bankarskog sistema svake zemlje, koja ima glavnu ulogu u organizovanju,
usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja. Njena ciljna funkcija je
obezbeenje stabilnosti domae valute, cenovne stabilnosti u zemlji,
likvidnosti privrednih subjekata u unutranjem platnom prometu i pla-
92 Zoran Jovi
anjima prema inostranstvu, kao i monetarna i devizna kontrola banaka.
Centralna banka ima privilegovan, monopolski poloaj u monetarnom,
kreditnom i bankarskom sistemu, koji se odnosi pre svega na monopol na
izdavanje i emisiju novca.
Osnovne funkcije centralne banke su:
26

emisiona funkcija monopol na kreiranje i regulisanje primarnog nov- -
ca tj. regulisanje potrebne koliine novca u privredi i gotovog novca
(novanica i kovanica);
regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kredit- -
ne politike;
uloga bankara drave; -
regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema uloga po- -
slednjeg utoita likvidnosti;
nadzorna uloga kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja bankar- -
skog sistema i njegovog funkcionisanja;
upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje; -
upravljanje deviznim kursom nacionalne valute; -
organizovanje funkcije platnog prometa u zemlji. -
Na meunarodnom planu centralna banka je zaduena za uspostavljanje
poslovne saradnje sa multirateralnim nansijskim organizacijama kao
to su Svetska banka (WB), Meunarodni monetarni fond (IMF), Evrop-
ska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Banka za meusobna bankarska
poravnanja (BIS). U zemljama u razvoju centralne banke ponekad imaju
i specinu razvojnu funkciju gde se javljaju kao izvor povoljnih (me-
kih) kredita za sektore iji se razvoj eli podstai.
Za razliku od ostalih banaka koje su protne institucije, centralna ban-
ka nije protna institucija. Iako raspolae sopstvenim izvorima prihoda,
njena osnovna funkcija je uspostavljanje i odravanje monetarne i privred-
ne stabilnosti nacionalne privrede kroz voenje politike eskontne stope,
stope obavezne rezerve banaka, operacija na otvorenom tritu i kontro-
lom kreditne funkcije banaka.
5.2. BANKE
Banke predstavljaju najveu i najznaajniju grupu i depozitnih nansij-
skih institucija i kreditnih nansijskih institucija, zavisno od ugla posma-
tranja i kriterijuma klasikacije jer se one mogu svrstati u obe klasikacije.
26 Hadi dr Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str.113.
Banke danas, pojedinano, jo uvek predstavljaju i najvee i najznaajnije
nansijske institucije uopte. Prema klasinim shvatanjima banka je nan-
sijska institucija koja prima potrane depozite i odobrava komercijalne
zajmove. Njena osnovna delatnost se nalazi u sferi opsluivanja javnosti i
permanentnog savladavanja rizika. Osnovni bankarski poslovi su:
prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava, -
kreiranje novca i odobravanje kredita, -
obavljanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. -
Pored ovih poslova banke u znaajnom obimu obavljaju i razne vanbi-
lasne poslove poput izdavanja svih vrsta bankarskih garancija, jemstava,
akcepata i avala.
U novije vreme sve su zastupljeniji i dopunski bankarski poslovi
(parabankarski poslovi) kao to su: poslovi osiguranja, penzionih i investi-
cionh fondova, berzanski poslovi, brokersko-dlerski i kastodi poslovi, po-
slovi lizinga, franizinga, faktoringa i forfetinga, poslovi sa nekretninama
i pruanjem turistikih usluga i td.
Bankarski posao je posao permanentnog savladavanja rizika. Rizici
mogu biti materijalni i nematerijalni. Dok su materijalni rizici oni rizici
koji se ogledaju u mogunosti gubitka na transakciji, klijentu ili poslu,
dotle su nematerijalni rizici oni rizici koji predstavljaju mogunost, sa ne-
izvesnom verovatnoom, da moe doi do naruavanja ugleda banke, koji
je osnova poverenja u jednu banku, a ije naruavanje moe ugroziti njeno
celokupno poslovanje. Postoji vie klasikacija rizika, a moe se rei da su
osnovni bankarski rizici: kreditni rizik, kamatni rizik, valutni rizik, ostali
trini rizici, rizik likvidnosti, operativni rizik, zakonski rizik, repitacioni
rizik, dravni rizik i moralni hazard.
Zajednika karakteristika funkionisanja svih banaka moe se izraziti
kroz naela bankarskog poslovanja, ija je svrha uticaj na smanjivanje
stepena rizika bankarskog poslovanja i maksimiziranje racionalnosti po-
slovanja banaka. Ta naela su :
naelo likvidnosti banke, -
naelo solventnosti banke, -
naelo rentabilnosti poslovanja banke, -
naelo sigurnosti plasmana, -
naelo poslovnosti i ekasnosti, -
naelo aurnosti obavljanja poslova i evidentiranja poslovnih prome- -
na.
Organizacija banaka se moe posmatrati sa funkcionalnog i teritorijal-
nog tj. hijerarhijskog aspekta.
94 Zoran Jovi
Sa funkcionalnog aspekta pojedini bankarski poslovi se organizuju i
odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke: sektorima, direk-
cijama, odeljenjima.
Sa teritorijalnog, odnosno hijerarhijskog aspekta banka moe ras-
polagati razliitim poslovnim jedinicanma: centralom banke, regionalnim
centrima, lijalama, ekspoziturama, alterima.
5.3. OSTALE DEPOZITNE FINANSIJSKE
INSTITUCIJE
Na nansijskim tritima pojedinih zemalja, pored banaka, postoji jo
nekoliko znaajnih depozitnih nansijskih institucija ija je zajednika
karakteristika da do sredstava dolaze putem prikupljanja depozita i to naj-
ee tednih depozita sektora stanovnitva. Ove tedne (thrifts-tednja)
nansijske institucije su:
tedno kreditna udruenja - (saving and loan association),
tedionice - (savings banks),
kreditne unije - (credit union).
tedno kreditna udruenja, zadruge ili asocijacije, kako se sve nazi-
vaju, su nansijske institucije sa tradicijom koje su se razvijale naroito u
XIX veku, kada su banke smatrale da su retail-poslovi na malo sa stanov-
nitvom neprotabilni i kada su banke vie bile orijentisane ka velikopro-
dajnom bankarstvu odnosno obavljanju poslova sa privredom. Udruenja
su funkcionisala na taj nain to su svi lanovi udruenja uplaivali utvre-
nu mesenu ratu na tednju u cilju dobijanja kredita za npr. kupovinu placa
i izgradnju kue, a kada se prikupe dovoljna sredstva jedan od lanova bi
dobijao kredit. Redosled je odreivan na dva naina: izvlaenjem brojeva
ili aukcijom gde je kredit dobijao prvo onaj ko je ponudio najviu kamatnu
stopu. U poetku su tedno kreditna udruenja imala ogranieni ivotni
vek koji se zavravao sa dodeljivanjem kredita poslednjem lanu. Kasnijim
razvojem je dolo do prerastanja u trajni karakter udruenja ime su ona
postala prave nansijske institucije. Istorijskim razvojem ova udruenja
su prolazila kroz periode uspona i padova. Danas ona i dalje predstavljaju
znaajnu grupu nansijskih institucija koje su u pogledu plasmana uglav-
nom orijentisane na odobravanje potroakih kredita, kupovinu nekretni-
na i investiranje u hipotekarne i dravne hartije od vrednosti. U pogledu
prikupljanja sredstava, pored prvobitno jedinog naina kroz prikupljanje
tednih depozita sektora stanovnitva, danas ova udruenja prikupljaju
sredstva i iz drugih izvora kao npr. sa trita novca emitovanjem razliitih
kratkoronih hartija od vrednosti (komercijalnih zapisa, certikata o de-
pozitima itd.), srednjoronih hartija od vrednosti, razliitih pozajmica i sl.
tedno kreditna udruenja su danas aktivna u trgovanju razliitim nan-
sijskim instrumentima i pojavljuju se i u ulozi emitenta svojih hartija od
vrednosti, ali i u ulozi investitora.
tedionice ili tedne banke (savings banks) su po svojoj prirodi veoma
sline tedno kreditnim udruenjima, teko je praviti jasnu i preciznu razli-
ku izmeu njih, pa se esto poistoveuju. Re je o nansijskim institucija-
ma koje su nastale sa svrhom da pomau siromanim slojevima stanovni-
tva da nansiraju svoje potrebe. Najzastupljenije su u oblasti severnoisto-
ne obale SAD, Engleskoj, Nemakoj, a imale su i veliki znaj u Kraljevini
Jugoslaviji. tedionice su malobrojnije od tedno kreditnih udruenja, ali
imaju veliku mo i aktivne su na mnogim segmentima nansijskih trita.
Najvaniji izvori sredstava tedionica su depoziti sektora stanovnitva, ali
je mogue da izvore prikupljaju i emitovanjem svojih hartija od vrednosti.
Sa druge strane, tedionice uglavnom vre plasmane u hipotekarne kredite,
dravne i hipotekarne hartije od vrednosti, a u SAD, gde im je dozvoljen
vei stepen diversikacije plasmana, one investiraju i u obveznice predu-
zea, obveznice lokalnih organa vlasti, akcije itd.
Kreditne unije su mlae depozitne unstitucije u odnosu na tedno kre-
ditna udruenja i tedionice. Nastale su sredinom XIX veka u Nemakoj,
gde su se grupe obino siromanijih ljudi obraale bankama da im na osno-
vu zaloge svoje imovine odobre kredite. Kada bi dobili kredit, lanovi
jedne grupe su ga delili meu sobom i nadalje je svako bio lino odgovo-
ran za uredno servisiranje svog dela duga. Osobenost kreditnih unija jeste
zajednika pripadnost lanstva. lanovi se meusobno poznaju i obino
pripadaju ili istoj profesiji (mali privrednici, lekari, profesori, vojna lica,
studenti, poljoprivrednici, mornari itd.) ili stanuju u istom kraju, tako da
su vrlo retki sluajevi neizvrenja obaveza. Kreditne unije omoguavaju
svojim lanovima da dou do relativno povoljnih kredita. One predstav-
ljaju neprotne organizacije, to im daje i znaajne poreske olakice. Svoje
izvore sredstava kreditne unije prikupljaju iz razliitih vrsta depozita (po
vienju, oroeni, tedni, po tekuim raunima itd.) i emitovanjem svo-
jih hartija od vrednosti, najee kratkoronih instrumenata duga (zapisa
i nota). Plasmani kreditnih unija su uglavnom u manje potroake kredite
( u SAD je prosean iznos tih kredita bio neto ispod 5.000 USD sredi-
96 Zoran Jovi
nom 90-ih godina prolog veka) za kupovinu automobila, bele tehnike,
nametaja i sl., a u novije vreme, od 80-ih godina se ulazi i u odobravanje
hipotekarnih kredita za kupovinu kua i stanova. One takoe i investiraju
u pojedine hartije od vrednosti a pre svega u dravne i hipotekarne hartije
od vrednosti, to govori da su kreditne unije vrlo aktivne na nansijkim
tritima i u ulozi emitenta i u ulozi investitora.
5.4. FINANSIJSKE KOMPANIJE I OSTALE FINAN-
SIJSKE INSTITUCIJE
Finansijske kompanije su nansijske institucije koje odobravaju kre-
dite privredi i stanovnitvu. U poetku su nansijske kompanije bile samo
posrednici izmeu proizvoaa i potroaa tako to su samo uzimale kre-
dite od banaka kako bi kreditirale potroae. Kasnije su poele da emituju
svoje hartije od vrednosti u obliku komercijalnih zapisa i obveznica, a po-
veanjem izvora sredstava, one su irile i podruje plasmana, gde su pored
odobravanja kredita ule i u poslove lizinga i faktoringa.
Postoje tri osnovne vrste nansijskih kompanija:
Prodajne - (sales nancial companies) koje kreditiraju prodaju robe
iroke potronje vee vrednosti (automobili, amci, jahte, nametaj,
bela tehnika itd.). Najvee svetske rme imaju svoje nansijske kom-
panije kao to su General Motors Acceptance Corporation, Ford Motor
Credit Company, General Electric, Chrysler, Sears itd. Njihova uloga
je da podstaknu prodaju proizvoda matinih kompanija na kredit. Fi-
nansijske kompanije vre indirektno kreditiranje potroaa na taj nain
to otkupljuju ugovore o kreditu od maloprodavaca (npr. dilera auto-
mobila) koji su se faktiki pojavili u ulozi davaoca kredita svojim kup-
cima. Tako dileri i maloprodavci dobijaju povraaj uloenih sredstava,
a potroai nastavljaju da otplauju mesene rate, ali sada nansijskoj
kompaniji.
Potroake - nansijske kompanije (consumer nancial companies)
takoe nansiraju potroae pri kupovini potronih dobara na kredit,
ali za razliku od prodajnih odobravaju manje iznose kredita. Obino
se radi o poslovima veeg rizika, jer se odobravaju potroaki krediti
onim kategorijama potroaa koji imaju lou kreditnu istoriju ili uopte
nemaju kreditnu istoriju kod banaka i drugih inansijskih institucija.
Poveani rizici ovakvih plasmana nose sobom i vie nivoe kamatnih
stopa.
Komercijalne - nansijske kompanije (commercial nancial compani-
es) odobravaju vee komercijalne i poslovne kredite malom biznisu i
preduzetnicima, onim kategorijama privrednih subjekata koji tee do-
laze do kredita kod poslovnih banaka. Finansijske kompanije su u tom
pogledu eksibilnije, ali i one svakako trae obezbeenje u vidu hipo-
teka i zaloga na aktivu traioca kredita. Posebnu grupu komercijalnih
nansijskih kompanija ine preduzea za tzv. rizina ulaganja (venture
capital rms) koja se bave poslovima investiranja u druga preduzea,
preteno mala i srednja, sa ciljem da im pomognu u poetnim fazama
razvoja, kako bi kasnije uestvovali u podeli dobiti.
Finansijske kompanije su aktivan uesnik u poslovima na nansijskim
tritima i kroz aktivnosti prikupljanja sredstava, gde se javljaju i kao emi-
tenti hartija od vrednosti, i kroz aktivnosti plasmana sredstava. Osnovni
izvori sredstava nansijskih kompanija su bankarski krediti, komercijalni
zapisi, obveznice i drugi nansijski instrumenti. Prikupljena sredstva se
plasiraju putem razliitih vrsta kredita poput potroakih, individualnih,
hipotekarnih, poslovnih itd. Finansijske kompanije svoju zaradu ostaruju
u vidu razlike u visini kamate koju naplauju na odobrene kredite i cena po
kojima prikupljaju sredstva. Finansijke kompanije mogu da se jave i kao
investitori na nansijskim tritima kada investiraju u obveznice i akcije
drugih kompanija. Poslovi nansijskih kompanija nose sobom visoke ni-
voe rizika i na strani aktive i na strani pasive, pa se zatita od visokih rizika
uglavnom trai u naplati visokih kamatnih stopa.
Ostale nansijske institucije su pre svega fondacije, fondovi i zadu-
bine (endowment funds, foundation). Radi se o grupi raznolikih nan-
sijskih institucija sa dugom tradicijom. Poznati su fondovi univerziteta,
koleda, privatnih kola, umetnikih akademija, bolnica, fondacije bogatih
porodica, znamenitih pojedinaca, poznatih kompanija itd. Ove institucije
do sredstava dolaze uplatama lanova ili donatora, primanjem poklona,
ostavljanjem zadubina, ali i kroz sopstvene prihode investiranjem na -
nansijskim tritima. Pri investiranju na nansijskim tritima fondacije
i zadubine se prvenstveno rukovode principom sigurnosti, u nameri da
ouvaju supstancu sredstava kojima raspolau. Otuda su njihova ulaganja
usmerena najvie na dugorone nansijske instrumente koji nose relativno
nie stope rizika, poput dravnih hartija od vrednosti i pojedinih obveznica
visokog ranga.
Pored fondacija, fondova i zadubina u ostale nansijske institucije se
mogu ukljuiti i hipotekarni zavodi i zalagaonce. Hipotekarni zavodi ili
hipotekarne banke kako se ponekad nazivaju, su nansijske institucije spe-
cijalizovane za rad na segmentu hipotekarnih trita. Izvore sredstava im
98 Zoran Jovi
predstavljaju hipotekarni krediti koje koriste za izgradnju nekretnina. Te
nekretnine kasnije prodaju novim korisnicima od kojih naplauju mesene
rate. Poenta je da prihodi od prodaje nekretnina (u vidu mesenih rata)
budu vei od rashoda za servisiranje (meseno) uzetih hipotekarnih kredita
za izgradnju nekretnina.
Zalagaonice su nansijske institucije iji koreni datiraju jo iz srednjeg
veka, a koje odobravaju manje iznose kredita na bazi zaloge pokretnih i
nepokretnih stvari.
5.5. INSTITUCIONALNI INVESTITORI
Institucionalni investitori su nansijske institucije koje raspolau
ogromnim kapitalom koga ulau (investiraju) u diversikovane portfolije
hartija od vrednosti. Za razliku od individualnih investitora iz redova sta-
novnitva ili privrede, u grupu institucionalnih investitora spadaju : osigu-
ravajue kompanije, penzioni fondovi i investicioni fondovi.

5.5.1. OSIGURAVAJUA DRUTVA

Poslovi osiguranja su veoma znaajni nebankarski nansijski poslovi,
a osiguravajua drutva vane nansijske institucije koje obimom, stabil-
nou, ronou i kvalitetom nansijskih sredstava koje prikupljaju pred-
stavljaju velike igrae na nansijskim tritima. Deliminim plasmanom
prikupljenih sredstava u bankarske depozite i hartije od vrednosti iji su
emitenti banke, predstavljaju i vaan segment najkvalitetnijeg dela pasive
banaka. U novije vreme su prisutne razliite forme zajednikog funkcio-
nisanja banaka i osiguravajuih drutava, a zajedniki cilj im je poveanje
prota sinergijskom upotrebom bankarskih poslova i poslova osiguranja.
5.5.1.1. POJAM I VRSTE OSIGURANJA
Osiguranje kao jedna od najvanijih ekonomskih institucija je posto-
jala u svim drutveno-ekonomskim formacijama, poev od prvobitne
ljudske zajednice do razvijene trine ekonomije u kojoj postie najra-
zvijeniji oblik.
U osnovi osiguranje predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni
istoj opasnosti odnosno riziku. U prvobitnoj ljudskoj zajednici ljudi su
se od nepredvidivog delovanja stihijskih prirodnih sila udruivali u pri-
rodne zajednice rizika poput plemena a kasnije i porodica. Obaveznim
prilozima svakog pojedinca u rodnim godinama stvarane su zalihe ita
za zatitu stanovnitva od gladi u sunim godinama.
Dalji tragovi razvoja osiguranja vode preko drevne Kine, Hamurabi-
jevog zakona i hebrejskog Talmuda, a odnose se na solidarno osigura-
nje trgovakih transporta sa prvim zaecima pomorskog osiguranja.
U staroj Grkoj i Rimu javljaju se i prva naela linog osiguranja,
a na polje osiguranja stupa i drava. Po prvi put u Rimu poinje da se
osigurava novac tj. njegov transport.
U Srednjem veku se kod germanskih naroda razvijaju gilde i cehovi u
ijoj osnovi lei ideja o osiguranju kao kolektivnoj organizaciji. U Ita-
liji, paniji, Holandiji, Portugaliji, Engleskoj, Francuskoj i Dubrovniku
dolazi do razvoja pomorskog osiguranja. Osiguranje od poara se prvi
put pojavilo u Nemakoj 1591. godine, a posle poara u Londonu 1666.
godine i u Engleskoj, a u SAD 1752. godine. U 17. veku je osnovana
najpoznatija osiguravajua kua Lojd. Lojd`s danas nije kompanija, ve
predstavlja trite osiguranja. U Engleskoj su u 18. veku nastala i prva
drutva za osiguranje ivota.
Od druge polovine 19. veka nastaje nov period u istoriji osiguranja,
time to drava stupa na scenu osiguranja uvidevi njegov ogroman
ekonomski i socijalni znaaj. Za dravu je naroito vano dugorono
akumuliranje kapitala putem osiguranja, koje ini novi izvor akumu-
liranja sredstava dravnih fondova neophodnih za razvitak drutvene
zajednice.
Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja lei u postojanju rizi-
ka koji stvara ekonomsku potrebu za njegovim pokriem. Sva drutva
su razvijala odbrambene mehanizme zatite od rizika tj. od posledica
tetnih dogaaja, a vremenom su se pojavile specijalizovane instituci-
je sa zadatkom da prikupljaju novana sredstva koja se kreu u visini
oekivanih teta iz kojih se isplauju naknade osiguranicima kod kojih
nastupi tetni dogaaj.
Sama re osiguranje oznaava sigurnost, poverenje u neto, obezbe-
enje i izraava svrhu osiguranja koja se sastoji u pruanju neke sigur-
nosti.
Osiguranje u najirem smislu predstavlja zatitu imovinskih interesa
zikih i pravnih lica prilikom realizacije rizika, odnosno nastupanja
osiguranih sluajeva, na raun fondova osiguranja formiranih napla-
tom premija od tih lica.
Osiguranje u sutini predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni
istim opasnostima a sa ciljem da zajedniki podnesu tetu koja e zade-
100 Zoran Jovi
siti samo neke od njih. Dakle osiguranje poiva na naelu uzajamnosti
i solidarnosti.
27
Prema odboru za Meunarodne raunovodstvene standarde ( IASAB
International Accounting Standards Board ), ugovor o osiguranju moe
da se denie kao ugovor po kome jedna strana, nosilac osiguranja,
prihvata rizik osiguranja u dogovoru sa drugom stranom, nosiocem po-
lise osiguranja, kako bi nadoknadila tetu nosiocu polise osiguranja ili
drugom navedenom korisniku, u sluaju budueg dogaaja koji bi teko
otetio nosioca polise osiguranja. Izuzete su tete koje mogu nastati kao
posledica promene kamatne stope, promena cene hartija od vrednosti,
promene cene robe, promene indeksa cena, kreditnog indeksa i sl.
Veoma je teko dati sveobuhvatnu deniciju osiguranja budui je ono
multidisciplinarna nauka, istovremeno ekonomska, pravna i tehnika.
Sa ekonomskog stanovita, to je posao na osnovu koga se osigurava
obavezuje da za odreeni iznos premije osiguranja osiguraniku ispla-
ti naknadu tete u sluaju nastupanja osiguranog sluaja. Sa pravnog
aspekta osiguranje prouava prava i obaveze ugovornih strana, osigu-
ravaa i osiguranika. Sa tehnikog aspekta osiguranje je matematiko
statistika kategorija koja se bavi atomiziranjem rizika i njegovim
rasporeivanjem na masu osigu ra ni ka, nivelisanog na znatno niem ni-
vou. Ove sloene tehnike poslove u osiguravajuim drutvima obavlja
aktuarska sluba.
Odluujui trenutak za nastanak modernog osiguranja vezuje se za
nastanak zajednice rizika, kada su se sredstva potrebna za materijalnu
zatitu poela uplaivati unapred kao obaveza iz osiguranja.
Uloga i znaaj osiguranja se mogu posmatrati sa aspekta pojedinca i
nacionalne ekonomije. Sa stanovita pojedinca osiguranje ima dvostru-
ku ulogu zatite osiguranika i zatite treih lica. Pojedinac osiguranjem
titi svoju i egzistenciju svojih najbliih u sluaju smrti, trajnog ili de-
liminog invaliditeta, naknade putnih i bolnikih trokova itd. Takoe
pojedinac moe svoju imovinu osigurati od posledica poara, poplava,
kraa, grada i sl. U obavljanju profesionalne delatnosti ili u svom stanu
pojedinac moe upotrebiti razne tehnike aparate i maine i moe se osi-
gurati od moguih teta koje mogu da se dese prema njemu samom ili
prema treim licima upotrebom tih sredstava. Uestvovanjem u javnom
saobraaju, vlasnici odnosno korisnici motornih vozila i vazduhoplova
su duni da se obavezno osiguraju od odgovornosti za tete nanete tre-
27 Koovi dr Jelena, uleji dr Predrag, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd,
2002, str.25.
im licima. Sa stanovita nacionalne ekonomije osiguranje predstavlja
vanu polugu ekono mskog razvoja zemlje. Postignuti stepen razvoja
osiguranja i re osiguranja predstavlja jedan od bitnih pokazatelja stepe-
na ekonomske razvijenosti neke zemlje. Na nivou nacionalne ekonomi-
je osiguranje vri nekoliko vanih funkcija kao to su pomaganje nan-
sijske stabilnosti i smanjenje neizvesnosti, obavlja drutveno socijalnu
potporu u drutvu, pospeuje razmenu i trgovinu, obavlja nansijsko
akumulatorsku funkciju i doprinosi ekasnoj alokaciji kapitala.
Posebno treba izdvojiti socijalnu funkciju ivotnog osiguranja koje
tei pokriu buduih potreba i ima karakter namenske tednje i odra-
vanja ivotnog standarda u periodima kada je mogunost privreivanja
smanjena u sluajevima nesposobnosti za rad, iznemoglosti ili starosti.
Osiguranje unapreuje svetsku razmenu, trgovinu i preduzetnitvo
jer ih ini izvesnijim i stabilnijim. Osiguranje poveava kreditnu spo-
sobnost potroaa, jer banke insistiraju da krediti budu osigurani, a u
suprotnom banke su prinuene ili da ne odobravaju kredite ili da urau-
naju dodatne trokove za rizik koji u krajnjem sluaju uveavaju cenu
kredita odnosno kamatnu stopu.
Osiguranje predstavlja izvor kratkoronih i dugoronih sredstava
za nansiranje drutvene reprodukcije. Premije koje se naplauju od
mnotva osiguranika u beskrajno malim iznosima akumuliraju se na
jednom mestu i dobijaju oblik krupnih novanih sredstava tzv. veli-
kog novca. Transformacija tih novanih sredstava kojom se postie vii
kvalitet nansiranja zajednika je karakteristika banaka i osiguravaju-
ih drutava. Sredstva se mogu plasirati pod uslovom obezbeenja si-
gurnosti plasmana i ouvanja likvidnosti osiguravaa.
Osiguranja i banke su usko povezani. Osiguranja jedan deo akumu-
liranih sredstava dre kod banaka ili ulau u dravne obveznice. Drugi
deo akumulacije slui za obrazovanje rezervnog fonda tzv. fonda si-
gurnosti koji je namenjen za neutralisanje odstupanja realizovanih te-
ta od predvienih na bazi statistike. Sredstva koja osiguranja dre kod
banaka, prvenstveno sredstva ivotnog osiguranja, preteno su dugo-
ronog karaktera i poveavaju dugoroni depozitni potencijal banaka a
samim tim i kreditni potencijal banaka koji utie na privrednu aktivnost
i privredni razvoj nacionalne ekonomije. Osiguranje je praktino veza-
no za tednju i predstavlja najsavreniji vid tednje. Razlika izmeu
osiguranja i tednje u banci lei u momentu slobodnog odluivanja za
tednju u banci, dok se kod osiguranja javlja momenat ekonomske pri-
nude osiguranika na tednju to ga ini jo ekasnijim vidom tednje.
102 Zoran Jovi
U razvijenim ekonomijama sredstva ivotnog osiguranja ne zaostaju za
tednjom stanovnitva u bankama i aktive osiguravajuih kompanija su
se pribliile aktivama komercijalnih banaka. Danas osiguranja pored
svoje primarne funkcije nadoknade tete u sluaju nastupanja tetnog
dogaaja, obavljaju i sekundarnu nansijsku ulogu jer imaju znaaj-
nu funkciju u nansiranju privrede. Stepen razvijenosti jedne ekono-
mije moe se meriti stepenom razvijenosti osiguranja koji predstavlja
odnos naplaene premije osiguranja po glavi stanovnika i nacionalnog
dohodka per capita.
Danas sve moe da se osigura, pa su vrste osiguranja brojne. Pri
obuhvatanju razliitih vrsta osiguranja moe se poi od kriterijuma u
odnosu na koji se vri podela osiguranja. Na slici 8
28
prikazana je jedna
takva podela osiguranja.
Slika 8 Vrste osiguranja

Prema mestu gde rizik moe biti realizovan, osiguranje se deli na kopne-
no, pomorsko i vazduno. U novije vreme se posebno izdvaja transportno
osiguranje koje takoe moe biti kopneno, reno, pomorsko i vazduno.
Transportno osiguranje moe biti kasko kada se osigurava od rizika koji
28 Koovi dr Jelena, uleji dr Predrag, Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd,
2002, str.129.
mogu nastupiti na samom prevoznom sredstvu, kargo kada se osigurava
roba koja se prevozi i osiguranje od odgovornosti za tetu do koje moe
doi u toku prevoza u kom sluaju teta moe biti isplaena i treem licu.
Prema predmetu osiguranja vri se najira i najsveobuhvatnija podela
osiguranja na osiguranje imovine i osiguranje lica. Osiguranje imovine
obuhvata osiguranje stvari i osiguranje od graanske odgovornosti. Osigu-
ranje stvari obuhvata osiguranje od poara, osiguranje od provalne krae
i razbojnitva, osiguranje domainstva, kasko osiguranje motornih vozila
od unitenja, oteenja ili krae, osiguranje useva i plodova, osiguranje
graevinarstva, osiguranje maina od loma itd. Osiguranje od graanske
odgovornosti obuhvata osiguranje od opte odgovornosti i osiguranje od
odgovornosti za tete nastale iz upotrebe motornih vozila. Za razliku od
osiguranja imovine, osiguranje lica obuhvata rizik koji se ostvaruje na li-
nosti osiguranog lica, a linost ne moe da se izrazi kroz materijalnu vred-
nost u novcu, pa se ni teta na osiguranom licu poput oteenja zdravlja,
povreda, invaliditeta, smrti, ne moe izraziti u novcu. Stoga cilj osiguranja
lica nije naknada tete prouzrokovane osiguranim sluajem, ve isplata
unapred utvrene osigurane sume. Osiguranje ivota, prema nainu za-
kljuivanja ugovora o osiguranju moe biti sa lekarskim pregledom ili bez
lekarskog pregleda, prema broju lica obuhvaenih ugovorom moe biti
individualno ili grupno osiguranje, prema riziku obuhvaenom osigura-
njem moe biti osiguranje za sluaj smrti, za sluaj doivljenja, meovito
osiguranje i osiguranje sa utvrenim rokom isplate, prema nainu isplate
osigurane sume moe biti osiguranje kapitala i osiguranje rente, a prema
tome koga obezbeuje osiguranik moe biti lino i osiguranje u korist tre-
ih lica.
Osiguranje od nesrenog sluaja obezbeuje korisniku isplatu osigurane
sume ukoliko ugovorom predvieni nesreni sluaj prouzrokuje invaliditet
ili smrt, kao i isplatu tete nastale usled trokova leenja i izgubljene za-
rade u sluaju naruavanja zdravlja ili nastupanja prolazne nesposobnosti
za rad.
Prema nainu nastanka osiguranje moe biti obavezno i dobrovoljno.
Obavezno osiguranje se zakonski regulie i obino se odnosi na osigura-
nje putnika u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja, osiguranje
vlasnika ili korisnika motornih vozila i vazduhoplova od odgovornosti za
tete nainjene treim licima, osiguranje depozita graana kod banaka i
drugih nansijskih organizacija.
Prema nainu organizovanja osiguranje se deli na premijsko i uzaja-
mno osiguranje. Premijsko osiguranje je najzastupljeniji oblik osiguranja
104 Zoran Jovi
u savremenom svetu obzirom da se osigurava profesionalno bavi osigu-
ranjem i prikupljanjem sredstava u vidu premija koje mu osiguravai pla-
aju kao cenu za preuzete potencijalne rizike. Ovaj vid osiguranja prua
osiguranicima sigurnost da e nastale tete biti isplaene. Kod uzajamnog
osiguranja je prisutna nesigurnost jer su lanovi drutva istovremeno i osi-
guravai i osiguranici i u obavezi su da u potpunosti nadoknade tetu i po
cenu troenja celokupne svoje imovine. Na kraju godine osiguranicima
mogu biti vraena sredstva koja nisu potroena na obeteenja i potrebne
rezerve, ali mogu biti i pozvani da doplate razliku u sluaju da nije bilo
dovoljno sredstava za pokrie teta.
Prema broju osiguranika osiguranje moe biti individualno i kolektivno.
Individualno osiguranje je osiguranje koje se odnosi na pojedinana lica
i pojedine objekte, a kolektivno osiguranje nastaje u sluajevima kada se
jednim ugovorom osigurava vie lica ili vie stvari koje pripadaju veem
broju lica kao npr. osiguranje useva i plodova, osiguranje uenika, stude-
nata, sportista, lanova profesionalnih udruenja i sl.
Prema nainu izravnavanja rizika osiguranje moe biti unutranje i spo-
ljanje. Unutranje osiguranje se odnosi na osiguranje u okviru zajednice
rizika a ukoliko se ne moe izvriti izravnavanje rizika unutar zajednice
rizika onda se prelazi na spoljanje osiguranje koje obuhvata saosiguranje
i reosiguranje. Saosiguranje predstavlja podelu jednog rizika na vie de-
lova na taj nain to dva ili vie osiguravaa neposredno zakljuuju ugo-
vor o osiguranju sa osiguranikom tako da svaki od osiguravaa preuzima
pokrie odreenog dela rizika. Nijedan od saosiguravaa ne odgovara za
obavezu drugog saosiguravaa. Jedno od najpoznatijih udruenja je Lojd
koji predstavlja udruenje pojedinih osiguravaa udruenih u sindikate,
koji istupaju kao saosiguravai. Saosiguranje se primenjuje u sluajevima
kada se radi o velikim i tekim rizicima poput osiguranja brodova, vazdu-
hoplova, atomskih centrala, elektrana gde jedan osigurava nema uslova
da sam preuzme obavezu u celini.
Kod reosiguranja se zapravo radi o osiguranju osiguravaa u sluajevi-
ma kada obaveze osiguravaa iz ugovora o osiguranju prevazilaze njegov
samopridraj tj. maksimalni iznos obaveze koji on moe da pruzme na
sebe a da pri tome ne ugrozi svoju likvidnost. Reosiguranjem jednog dela
obaveza kod reosiguravaa ne menjaju se meusobni odnosi i obaveze
izmeu osiguravaa i osiguranika, ve se samo osiguravau obezbeuje da
ne ugrozi svoju likvidnost i ne plati vie nego to realno moe da podnese.
Reosiguranje danas predstavlja najrasprostranjeniji, najbri i najekasniji
nain atomizacije rizika. Podela rizika izmeu osiguravaa i reosiguravaa
ne mora biti konana. U sluaju da reosigurava nema mogunosti da po-
krije celokupnu preuzetu obavezu, on moe deo preuzete obaveze da ustu-
pi drugom reosiguravau u kom sluaju se radi o tzv. retrocesiji. Odnos
reosiguravaa u retrocesiji je isti kao i odnos osiguravaa i reosiguravaa
u reosiguranju.
5.5.1.2. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE
OSIGURAVAJUIH DRUTAVA
Prema domaoj pozitivnoj praksi, drutvo za osiguranje se moe osno-
vati kao akcionarsko drutvo ili kao drutvo za uzajamno osiguranje.
Akcionarsko drutvo za osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost
osiguranja imovine i lica radi sticanja dobiti pri emu akcionari preuzi-
maju rizik pojedinanih osiguranika. Osnivaju ga najmanje dva pravna ili
zika lica. Strana pravna i zika lica mogu osnovati akcionarsko drutvo
za osiguranje ili ulagati sredstva u akcionarsko drutvo za osiguranje samo
pod uslovima uzajamnosti. Akcije akcionarskog drutva za osiguranje
mogu glasiti samo na ime. Strano pravno lice moe osnovati i sopstveno
akcionarsko drutvo za osiguranje captive (zatvoreno) radi obavljanja
poslova osiguranja imovine i lica svojih osnivaa u inostranstvu. Drutvo
za uzajamno osiguranje mogu da osnuju pravna i zika lica i to najmanje
njih 250 za ivotna osiguranja odnosno najmanje njih 300 za neivotna
osiguranja. Drutvo moe da obavlja sve poslove osiguranja, osim poslova
reosiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje moe da se osnuje kao dru-
tvo sa neogranienim doprinosom ili drutvo sa ogranienim doprinosom.
Poslove reosiguranja moe obavljati samo akcionarsko drutvo za osigu-
ranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja.
Osnivai akcionarskog drutva za osiguranje su duni da obezbede sred-
stva za osnovni kapital akcionarskog drutva za osiguranje u novanom
obliku tzv. poetni fond sigurnosti ili cenzus i nenovanom obliku koga
ine pokretne i nepokretne stvari, hartije od vrednosti i sl.
Visina iznosa sredstava poetnog fonda cenzusa za osnivanje i obav-
ljanje poslova osiguranja se odreuje zakonom i zavisi od vrste osiguranja
kojom se drutvo bavi. Cenzus mora biti uplaen u novanom obliku i
izraava se u akcijama koje glase na jednake novane iznose. Da bi se
izbeglo negativno dejstvo inacije i obezvreivanje cenzusa na Zakon
je opredelio da se visina cenzusa izraava u EUR-ima (dinarska protiv-
vrednost, obraunata po srednjem kursu NBS) i da uvek u toku poslovanja
drutva za osiguranje bude u visini koja nije manja od propisanog nivoa.
106 Zoran Jovi
Cenzus za osnivanje i obavljanje poslova osiguranja u zavisnosti od vrste
osiguranja iznosi:
IVOTNA OSIGURANJA sve vrste ........................4.000.000 EUR
Dobrovoljno penzijsko osiguranje .............................3.000.000 EUR
ivotna osiguranja, osim
dobrovoljnog penzijskog osiguranja ..........................2.000.000 EUR
NEIVOTNA OSIGURANJA sve vrste ...................4.500.000 EUR
Obavezno osiguranje od odgovornosti i
kasko osiguranje .........................................................2.500.000 EUR
Ostala osiguranja imovine,ostala
osiguranja od odgovornosti i druge
vrste neivotnih osiguranja ........................................2.000.000 EUR
Osiguranje od nezgode i dobrovoljno
zdravstveno osiguranje ...............................................1.000.000 EUR
REOSIGURANJE .........................................................4.500.000 EUR
Od maja 2004. godine Narodna banka Srbije je regulator i supervizor u
sektoru osiguranja. NBS izdaje i oduzima dozvole za rad, daje saglasnost
za kvalikovano uee, poslovna akta drutva za osiguranje i procenju-
je ispunjnje t&proper uslova za lanove uprave, nadzornog odbora i
ovlaenog aktuara. NBS u roku od 60 dana odluuje o izdavanju dozvole
green eld za rad novog osiguravajueg drutva na osnovu ocene ispu-
njenosti zakonskih uslova i opravdanosti njegovog osnivanja. Osnivai ak-
cionarskog drutva za osiguranje su duni da donesu ugovor o osnivanju,
predlog statuta, dokaz o uplati novanog dela osnovnog kapitala cen-
zusa, poslovni plan, predlog akata poslovne politike sa miljenjem ovla-
enog aktuara, spisak akcionara sa ukupnim nominalnim iznosom akcija
i procentom uea u osnovnom kapitalu, dokaze o ispunjenju uslova za
akcionare, spisak povezanih lica sa dokazom o nainu povezanosti, dokaze
o ispunjenju t&proper uslova za lanove uprave, nadzornog odbora i
za ovlaenog aktuara i dokaz o organizacionoj osposobljenosti.
Osnivai drutva za uzajamno osiguranje su duni da podnesu ugovor o
osnivanju, predlog statuta, dokaz o uplati novanog dela osnovnog kapi-
tala cenzusa, predlog akata poslovne politike sa miljenjem ovla enog
aktuara, dokaz o uplati doprinosa (premija) lanova ( osiguranika) sa spi-
skom tih lanova, dokaz o ispunjenosti uslova osnivaa i poslovni plan.
Obaveza je da se nakon 30 dana od dana dobijanja dozvole za obavljanje
poslova osiguranja podnese prijava za upis u privredni re gistar, a reenje
o upisu u privredni registar se dostavlja Narodnoj banci Srbije u roku od 7
dana od dana prijema reenja.
U sluaju kupovine akcija drutva za osiguranje potrebna je saglasnost
Narodne banke Srbije za sticanje vie od 10%, 20%, 33%, 50% ili 66%
uea u kapitalu ili uea u pravu glasa tog drutva. NBS o ovakvim
zahtevima odluuje u roku od 30 dana, a zahtev moe biti odbijen ako se
iz dokumentacije i dodataka kojima se raspolae zakljui da bi moglo biti
ugroeno poslovanje drutva za osiguranje, da bi moglo biti oteano vre-
nje nadzora nad drutvom za osiguranje, da je podnosilac zahteva odnosno
sa njim povezano lice u poslednje tri godine bilo lan uprave, nadzornog
odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u pravnom licu nad kojim je spro-
veden postupak likvidacije ili steaja i ukoliko se zakljui da bi sticanje
kvalikovanog uea bilo suprotno uslovima propisanim zakonom kojim
se ureuje trite hartja od vrednosti.
Dominantni oblik pravnih lica u osiguranju su akcionarska drutva na
koja odlazi vie od 2/3 ukupnog iznosa premija, a u oblasti ivotnog osi-
guranja oko 90% pravnih lica su akcionarska drutva.
Osnovna karakteristika funkcionisanja akcionarskog drutva za osi-
guranje je da je premija koju naplauje konana i da ne postoje dodatne
neizvesne obaveze vlasnika polisa. Akcionari biraju upravni odbor a dobit
se u vidu dividendi rasporeuje akcionarima drutva. Organi upravljanja
akcionarskog drutva za osiguranje su skuptina, upravni odbor, direktor i
nadzorni odbor.
Skuptina donosi statut, utvruje poslovnu politiku, usvaja godinji
obraun i izvetaj o poslovanju, odluuje o raspodeli godinje dobiti i po-
kriu gubitka, odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala itd.
Upravni odbor utvruje uslove osiguranja i donosi tarife premija, dono-
si akta poslovne politike osim onih koja donosi skuptina, vodi rauna o
izradi godinjeg obrauna i usvaja periodine obraune, priprema izvetaj
o poslovanju, bilansu stanja i bilansu uspeha, predlae raspodelu dobiti,
postavlja i razreava direktora itd.
Direktor organizuje i vodi poslovanje drutva za osiguranje, zastupa
drutvo, stara se o zakonitosti rada drutva i odgovara za zakonitost rada
drutva itd.
Nadzorni odbor vri nadzor nad zakonitou rada uprave drutva i izvr-
nog odbora direktora, pregleda periodine i godinje obraune i proverava
da li su izraeni u skladu sa propisima, utvruje da li se poslovne knjige i
dokumentacija vode uredno i u skladu sa propisima, bilansima i poslovnoj
politici, pregleda izvetaje o poslovanju i o tome izvetava skuptinu.
108 Zoran Jovi
Znaajni principi funkcionisanja drutva za osiguranje ogledaju se u tome
to se jedno osiguravajue drutvo moe baviti samo ivotnim ili samo
neivotnim osiguranjem ili samo poslovima reosiguranja. Osiguravajue
drutvo se moe baviti samo poslovima osiguranja a ne i bankarskim, kre-
ditnim i garancijskim poslovima. Osiguravajua drutva su duna da svoja
sredstva deponuju i ulau u zemlji, a od 01.01.2007.godine dozvoljava se
da se sredstva u visini do 20% iznosa osnovnog kapitala mogu deponovati
i ulagati i u inostranstvu, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.
Drutva za uzajamno osiguranje su drutva neprotnog karaktera koja
se ne osnivaju radi sticanja dobiti. Ona obavljaju delatnost osiguranja imo-
vine i lica u interesu svojih lanova osiguranika radi pokria njihovih
rizika. lanovi drutva su istovremeno i osiguravai i osiguranici. Drutva
funkcioniu na principu jednakosti u procesu upravljanja drutvom i u pro-
cesu raspodele vika doprinosa. U sluaju da drutvo za uzajamno osi-
guranje funkcionie kao drutvo sa ogranienim doprinosom onda to znai
da ukoliko su tete i ostali rashodi vei od prethodno uplaenog doprinosa
i ostalih prihoda tada dodatni doprinos lanova drutva tj. osiguranika ne
moe biti vei od prethodno uplaenog doprinosa svakog lana.
Ukoliko drutvo za uzajamno osiguranje funkcionie kao drutvo sa
neogranienim doprinosom, onda to znai da ukoliko su tete i ostali ras-
hodi vei od prethodno uplaenog doprinosa i ostalih prihoda, tada dodat-
ni doprinos lanova drutva tj. osiguranika moe biti vei od prethodno
uplaenog doprinosa svakog lana. To znai da na kraju poslovne godine
osiguranici mogu biti pozvani da plate dodatni doprinos. Otuda manjak iz
prethodne godine moe da se pokriva na dva naina i to dodatnim doprino-
som osiguranika u sluaju drutva sa negranienim doprinosom i srazmer-
nim umanjenjem naknade tete svim osiguranicima u sluaju drutva sa
ogranienim doprinosom. U sluaju da postoji viak doprinosa on se ras-
poreuje na taj nain to se prvo pokriju gubici iz prethodne godine, potom
se vri povraaj vika doprinosa osiguranicima srazmerno visini njihovih
doprinosa, a nakon toga se izdvajaju rezerve sigurnosti i vraaju osnivaki
ulozi sa odgovarajuom kamatom i nagrauju zaposleni ueem u viku
u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Keptiv ili zatvorena osiguravajua drutva se bave osiguranjem samo
svojih osnivaa. Ovo su po pravilu off shore drutva koja se osnivaju van
zemlje sedita njihovih vlasnika sa ciljem da se iskoristi pogodan poreski
i nansijski sistem u tim zemljama.
Agencije za pruanje drugih usluga u osiguranju se bave posredovanjem
i zastupanjem u osiguranju, snimanjem rizika, snimanjem tete i njenom
procenom, pruanjem intelektualnih i tehnikih usluga u vezi poslova osi-
guranja. Dakle agencije nisu organizacije za osiguranje ve specijalizova-
ne organizacije za obavljanje poslova u vezi osiguranja. Mogu se osnivati
u obliku akcionarskih i drutava sa ogranienom odgovornou od strane
jednog ili vie domaih ili stranih lica. Ovim poslovima mogu da se bave i
druga pravna lica koja ispunjavaju odreene uslove a to su najee pedi-
terska i transportna preduzea, automoto savezi, autoprometna preduzea,
uslune organizacije za tehniki pregled i registraciju vozila, stambena i
komunalna preduzea, zemljoradnike zadruge i sl.
Osiguravajua drutva kao samostalni subjekti obavljaju poslove osigu-
ranja ili reosiguranja u svoje ime i za svoj raun. Organizacije koje obav-
ljaju druge poslove osiguranja mogu kao komisionari istupati u svoje ime
a za raun drugih lica, kao zastupnici u ime i za raun drugih lica, ili mogu
biti samo posrednici u obavljanju tih poslova.
Osiguravajua drutva su duna da posluju u skladu sa zakonom, do-
brim poslovnim odnosima, poslovnim moralom i naelima lojalne trine
konkurencije. Poslovanje po ekonomskim naelima i pravilima struke, po
naelima uzajamnosti i solidarnosti obezbeuje uredno izvravanje pre-
uzetih obaveza po osnovu osiguranja, sigurnost, solventnost i likvidnost
drutva za osiguranje.
Osiguravajue drutvo mora voditi rauna o tome da ukoliko svojim
sredstvima ne moe da pokrije preuzete obaveze po osnovu osiguranja,
tu razliku obezbedi putem reosiguranja ili saosiguranja. Ukoliko deo ovih
obaveza ne moe da pokrije u zemlji, to moe uiniti reosiguranjem u
inostranstvu.
Osiguravajua drutva preventivnim merama utiu na spreavanje na-
stanka tete koja se pokriva osiguranjem, a merama represije se umanjuju
tetne posledice kada se dogodi osigurani sluaj. Postoje razliite mere
kao npr. praenje i analiziranje uzroka teta, davanje sredstava za primenu
zatitnih mera na osiguranim stvarima, davanje bonikacija onim osigura-
nicima koji nisu imali tete u prethodnom periodu i sl.
Poslovi osiguranja zahtevaju poseban nadzor nad radom osiguravajuih
drutava. U razliitim zemljama nadzor vre razliite institucije, a najee
se radi o kontroli koju vre dravni organi, sudovi, osnivai, osiguranici,
profesionalna udruenja osiguravajuih drutava i posredno sama ira jav-
nost. U Srbiji nadzor nad radom osiguravajuih drutava obavlja Narodna
banka Srbije. Svrha nadzora je u krajnjem sluaju obezbeenje solven-
tnosti i likvidnosti osiguravajuih drutava to se postie insistiranjem na
ouvanju ravnopravnosti ugovornih strana, zabrani bogaenja na raun
110 Zoran Jovi
osiguranja, izbegavanjem elemenata kocke i opklade, obezbeivanjem
zdrave trine utakmice, usmeravanjem sredstava osiguranja u interesu
nacionalne privrede, planskom zatitom domaih osiguravajuih drutava
od konkurencije inostranih i sl.

5.5.1.3. OSIGURAVAJUA DRUTVA NA
FINANSIJSKOM TRITU
Osiguravajua drutva kao institucionalni investitori predstavljaju vaan
faktor na nansijskom tritu ekonomski razvijenih zemalja, gde veliina
njihove aktive dolazi odmah iza aktive komercijalnih banaka. Finansijski
gledano osiguranje predstavlja formiranje novanih rezervi na taj nain to
se mnotvo sitnih premijskih uplata pretvaraju u krupna novana sredstva
(big money-veliki novac), sa prvenstvenim ciljem pruanja sigurnosti i za-
tite a potom i formiranja kapitala. Premija osiguranja kao cena osiguranja,
predstavlja najznaajniji izvor sredstava osiguravajuih drutava. Faktori
koji opredeljuju cenu osiguranja su rizik, osigurana suma, duina trajanja
osiguranja, trokovi osiguranja, visina kamatne stope na uloena sredstva
osiguranja i sl. Visina premije se zasniva na zakonu velikih brojeva i teoriji
verovatnoe i utvruje se tarifom koja se odreuje na bazi viegodinjih
ostvarenih rezultata, na osnovu aktuarske matematike koja koristi statisti-
ke podatke o proteklim i sadanjim rizicima.
Za svoje nesmetano funkcionisanje osiguravajue drutvo mora da po-
seduje odreene fondove kao to su poetni fond solidarnosti, fond pre-
ventive, rezerve sigurnosti i matematike rezerve. Cenzus ili poetni fond
sigurnosti sainjavaju poetni ulozi osnivaa akcionarskog drutva za osi-
guranje i kao trajan izvor sredstava predstavljaju sredstva koja se sa najma-
nje ogranienja u pogledu rokova mogu plasirati, pre svega, u dugorone
hartije od vrednosti kao to su dravne obveznice i akcije i u nekretnine.
Sredstva fonda preventive slue za spreavanje i smajivanje teta i ne-
srenih dogaaja, pa njihov dugoroni plasman nije mogu osim za kupo-
vinu nekretnina ija je namena ostvarivanje neke od preventivnih funkci-
ja.
Rezerve sigurnosti se formiraju kod imovinskih osiguranja i predstav-
ljaju neutroena sredstva tehnike premije imovinskih osiguranja nastala u
godinama kada je osiguravajue drutvo pozitivno poslovalo, a slue da u
narednom periodu preduprede mogua budua iznenaenja poput eventu-
alnih katastrofalnih teta i sl. Ova sredstva se takoe ne mogu dugorono
plasirati, ve je njihov plasman ogranien na maksimalno likvidne opcije.
Matematike rezerve se formiraju kod ivotnih osiguranja i nastaju
usled vremenskog nepodudaranja uplata i isplata tj. plaanja premija i-
votnog osiguranja unapred i isplata osiguranicima koje se vre sukcesivno
u trenucima kada nastane ostvarenje rizika. Na ovaj nain se formiraju
obimna dugorona i trajna sredstva koja se mogu ulagati na nansijskom
tritu, prvenstveno na tritu kapitala i to u obveznice, akcije, hipotekarne
zajmove i nekretnine. Osiguravajua drutva sa sredstvima matematikih
rezervi ivotnih osiguranja predstavljaju jedan od najsnanijih uesnika na
nansijskom tritu.
Osiguravajua drutva plasiraju svoja novana sredstva sa ciljem da
ostvare dobit najmanje u visini prosene kamatne stope ostvarene na tri-
tu kapitala. Plasman moe biti usmeren u vie pravaca, zavisno od rone
strukture fondova osiguravajuih drutava i potrebe da se odri likvidnost
u narednom periodu. Otuda plasmani mogu biti kratkoroni do 12 mese-
ci i dugoroni preko 12 meseci. Plasmani mogu biti usmereni na kupo-
vinu nekretnina, odobravanje hipotekarnih i drugih zajmova, na kupovinu
hartija od vrednosti ili na deponovanje novanih sredstava kod banaka ili
drugih nansijskih organizacija. Imperativ svakog plasmana je obezbee-
nje od rizika svojih osiguranika i postizanje to veeg prinosa na plasirana
sredstva.
Plasmani sredstava drutava za osiguranje imovine se znatno razlikuju
od plasmana drutava za osiguranje ivota. Drutva za osiguranje imovine
nemaju toliko stabilan i predvidiv priliv sredstava kao drutva za osigu-
ranje ivota, a pored toga moraju da odravaju znatno viu stopu likvid-
nosti zbog nemogunosti tanog predvianja nastanka tetnog dogaaja i
isplate velikih suma osiguranicima. Iz ovih razloga drutva za osiguranje
imovine moraju znaajna sredstva da dre u tzv. visokolikvidnoj aktivi u
kojoj znaajno mesto zauzimaju depozitni certikati banaka, komercijalni
i blagajniki zapisi i gotovina. Postizanje odgovarajue stope prinosa na
svoje plasmane ova drutva postiu prvenstveno plasiranjem sredstava u
akcije pri emu se nastoji obezbediti dvostruka dobit, kroz dividendu kao
tekui prihod od akcija i kroz kapitalni dobitak kao rezultat rasta vrednosti
akcija i njihove prodaje po vioj trinoj ceni od one u momentu kupovi-
ne.
Struktura portfelja hartija od vrednosti drutva za osiguranje ivota pr-
venstveno odraava brigu za zatitu od kreditnog i kamatnog rizika. Poto
raspolau stabilnim dugoronim izvorima sredstava ova drutva investira-
ju prevashodno u dugorone obveznice i nekretnine zbog visokog stepena
sigurnosti koje nose ti plasmani.
112 Zoran Jovi
Generalno analizirajui ukupni portfelj hartija od vrednosti osigurava-
juih drutava u zemljama OECD-a moe se zakljuiti da osiguravajua
drutva plasiraju slobodna novana sredstva vie u obveznice nego u ak-
cije i to prvenstveno u dravne obveznice, jer obveznice nose manji rizik,
mada i manji prinos. Pored toga ulaganje u dravne obveznice u pojedinim
zemljama nosi izvesno poresko oslobaanje.
Znaaj osiguravajuih drutava kao institucionalnih investitora je vi-
estruk. Obimom poslovanja, ogromnim sredstvima kojima raspolau i
njihovim plasmanom osiguravajua drutva integriu obeleja svih nan-
sijskih posrednika koji bitno utiu na rad i razvoj nansijskog trita i
ukupne ekonomije jedne zemlje .
Osiguranje smanjuje neizvesnost i pojaava stabilnost nansijskog tri-
ta, obeteuje pretrpele gubitke i ublaava efekat bankrotstva a time nega-
tivne efekte na proizvodnju, zaposlenost, poreske prihode za dravu i sl.
Dobrovoljnim penzijskim osiguranjem, osiguranje obezbeuje sigurnost
buduih penzionera, istovremeno stvarajui respektabilan potencijal sred-
stava za plasiranje na nansijskom tritu.
Osiguranje svojom transformacijom sredstava mnotva sitnih osigura-
nika u krupna novana sredstva postaje bitan mobilizator tednje kojom
preko mehanizma nansijskog trita podstie ekonomski rast.
Osiguranje svojim procedurama za vrednovanje i transformaciju rizika
moe pomoi svim ostalim uesnicima na nansijskom tritu da ekasno
upravljaju rizikom.
Svojim razraenim emama za plasiranje slobodnih novanih sredsta-
va osiguravajua drutva znatno ekasnije alociraju nansijska sredstva
i procenjuju rizike nego to to mogu uiniti individualne tedie. Otuda
osiguranje podstie ekasnu alokaciju kapitala.
Osiguranja svojim preventivnim aktivnostima spreavaju ili redukuju
gubitke osiguranika i drutva u celini.
Osiguranje je neizbeni faktor razvoja meunarodne trgovine, bilo da
se radi o razliitim vidovima transportnih osiguranja ili osiguranja kredita
koji se koriste u meunarodnim plaanjima kao podsticaj obavljanju me-
unarodne trgovine.
5.5.1.4. BANKE I OSIGURANJA
Poslovi osiguranja, u sluajevima kada se obavljaju kao parabankarski
poslovi, predstavljaju vaan segment u poslovanju banaka obzirom na sta-
bilnost, ronost i kvalitet nansijskih sredstava koja poseduju. Znaajna
mobilizacija kapitala i redovnost priliva kapitala po osnovu osiguranja
imovine i lica predstavljaju izazov za sve uesnike na nansijskom tritu.
Osiguravajua drutva svoja sredstva prevashodno plasiraju u obveznice,
akcije i bankarske depozite. Plasman sredstava preko banaka se intenziv-
nije vri u odsustvu razvijenog trita kapitala. U tranzicionim ekonomija-
ma trite kapitala je jo uvek nedovoljno razvijeno i jo izvesno vreme ne
moe da bude dovoljno duboko da bi obezbedilo visok stepen likvidnosti
institucionalnim investitorima, pa je plasman preko banaka za osigurava-
jua drutva posebno vaan u zemljama u tranziciji.
Integracijom nansijskih usluga banaka i osiguravajuih drutava stva-
raju se nansijski konglomerati pod zajednikom kontrolom poznati pod
nazivom bancassurance i univerzalne banke. Pod terminom bancassuran-
ce se podrazumevaju merderi, akvizicije, joint venture i trine alijanse
izmeu banaka i osiguravajuih drutava. Ovim udruivanjima banke i
osiguranja nastoje da smanje svoju osetljivost na suavanje protnih mar-
gina. Banke nastoje da se preusmere sa tradicionalnih kreditnih poslova na
usluge kod kojih bi mogle da naplauju proviziju, da prodaju usluge osigu-
ravajuih drutava, a osiguravajua drutva nastoje da proire distributivne
kanale preko lijalske mree banaka, da kreiraju nove polise osiguranja i
da primaju depozite od svojih osiguranika.
U svetu postoje razliita iskustva po pitanju funkcionisanja banaka i osi-
guranja. Postoje primeri gde banke sa osiguravajuim drutvima potpisuju
ugovore o prodaji osiguranja uz pravo na naknadu. Zatim ima primera da
banke i osiguravajua drutva putem zajednikog ulaganja osnivaju novo
osiguravajue drutvo. Ima primera da banke same formiraju osiguravaju-
e drutvo ili da kupuju postojee osiguravajue drutvo kao i da se vri
spajanje banaka i osiguravajuih drutava (merderi). Najboji praktini re-
zultati se postiu u sluajevima kada je banka osniva sopstvenog osigura-
vajueg drutva, najee u formi holding sistema u kojem osiguravajue
drutvo predstavlja jedno od akcionarskih drutava u obliku erke rme
koja je ravnopravna sa ostalim erkama akcionarskim drutvima u hol-
dingu. Postoje i obrnuti primeri da velika osiguravajua drutva osnivaju
svoje banke ili ih preuzimaju putem merdera i akvizicija ili sa njima ulaze
u strateko partnerstvo.
5.5.2. PENZIONI FONDOVI

Rashodi za isplatu penzija su postali veliki teret javnih nansija, pa su
iz tog razloga u mnogim zemljama sprovedene ili su u toku reforme pen-
114 Zoran Jovi
zionog osiguranja iji je cilj da graanima obezbede izvesniju, sigurniju i
bezbedniju starost.
Rashodi za penzijsko i invalidsko osiguranje dostiu iznose od 10% do
20% drutvenog bruto proizvoda skoro svake savremene zemlje, kako
onih razvijenih, tako i onih u tranziciji, sa blagom tendencijom rasta uslov-
ljenu delovanjem niza faktora kao to su rast prosene duine ivota, opa-
danje nataliteta, rast uea starijih lica u ukupnoj populaciji i pogoranje
odnosa izmeu broja zaposlenih i broja penzionera. Sve to namee kao
neminovnost reformu tradicionalnog penzijskog sistema i novu ulogu pen-
zionih fondova u njemu.
Penzioni fond kao jedan od oblika institucionalnih investitora bi mogao
da se denie kao fond posebne vrste, odnosno zasebna imovina bez svoj-
stva pravnog lica, koja se osniva radi prikupljanja novanih sredstava,
uplaivanjem doprinosa lanova fonda i ulaganja tih sredstava sa ciljem
poveanja vrednosti imovine fonda radi osiguranja isplata penzijskih da-
vanja lanovima tog fonda, ostvarenih u skladu sa zakonom i drugim ak-
tima fonda.
5.5.2.1. REFORMA PENZIJSKOG OSIGURANJA
U svetu postoje dva potvrena i prihvaena modela penzijske refor-
me. Jedan je model penzijske reforme u zemljama OECD-a, a drugi je
model koji predlae Svetska banka. Prema modelu OECD-a, reforma
penzijskog osiguranja ima tri pravca delovanja i to na :
- smanjenje visine penzija;
- smanjenje broja korisnika;
- poveanje prihoda.
Smanjenje visine penzija se ne sprovodi kroz nominalno smanjenje
penzija, ve kroz smanjenje odnosa penzija i zarada za budue korisni-
ke penzija, odnosno kroz smanjenje indeksacije tj. naina usklaiva-
nja penzija za sadanje korisnike penzija. Vremenski period koji slui
kao osnova za utvrivanje penzije se produava na ceo radni vek ime
se direktno utie na smanjenje odnosa izmeu penzija i zarada. Pored
toga, produuje se period uplaivanja doprinosa koji obezbeuje punu
penziju, odnosno produava se starosna granica za odlazak u penziju.
Smanjenom indeksacijom vri se nepotpuno usklaivanje rasta penzija
sa rastom zarada, ime se postepeno smanjuje visina penzija u odnosu
na zarade.
Smanjenje broja korisnika penzija postie se poveanjem godina sta-
a, odnosno poveanjem starosne granice za odlazak u penziju. Pored
toga predlae se ukidanje obaveze odlaska u penziju po navravanju
odreenih godina ivota ili staa i davanje stimulacija za rad i nakon
utvrene starosne granice.
Poveanje prihoda je ostvarivo na dva naina i to poveanjem do-
prinosa na zarade i poveanim ueem drave. Poveanje doprinosa
na zarade je ogranieno visinom prosene protne stope u privredi, a
poveanje uea drave je ogranieno mogunou poveanja poreza.
Model svetske banke predlae organizovanje meovitog satava siste-
ma penzijskog osiguranja zasnovanog na tri stuba nansiranja penzija:
- I stub: obavezno javno osiguranje tj. tekue nansiranje na osnovu
generacijske solidarnosti;
- II stub: obavezno privatno osiguranje tj. obavezni penzioni fondovi
zasnovani na obaveznoj kapitaliziranoj tednji;
- III stub: dobrovoljno privatno osiguranje tj. dobrovoljni penzioni
fondovi zasnovani na dobrovoljnoj kapitaliziranoj tednji.
Slika 9 Funkcionisanje tri stuba penzijskog osiguranja po modelu
Svetske banke

Obavezni penzioni fondovi na bazi generacijske solidarnosti zasnivaju
se na modelu tekueg nansiranja od strane poslodavaca, a predlae se
smanjenje stope doprinosa i smanjenje odnosa osiguravajueg faktora i
koecijenta zarade na oko 1/3 za puni radni sta. Ovaj model predlae
poveanje starosne granice na 65 godina i minimalni penzijski sta od 20
godina i jednakost penzija za isti radni sta. Prvi stub penzijskog osigura-
nja se organizuje u okviru drave i on starijim osobama daje minimalnu
116 Zoran Jovi
sigurnost i titi ih od rizika recesije, inacije, niske stope povrata investi-
ranog kapitala i ostalih rizika privatnih penzionih fondova.
Organizovanje drugog stuba penzijskog osiguranja kroz obavezne pri-
vatne penzione fondove je mogue na pojedinanoj ili kolektivnoj osno-
vi pri emu radnici i poslodavci uplauju doprinos fondu. Visina penzije
se odreuje na osnovu iznosa uplaenih doprinosa uveanih za interesnu
stopu. U trenutku penzionisanja radnici mogu svoju individualno kapitali-
zovanu tednju da dobiju ili u obliku rente ili u celini prema ugovorenim
rokovima, shodno svom slobodnom opredeljenju.
Trei stub penzijskog osiguranja se razlikuje od drugog stuba jedino
po tome to je na dobrovoljnoj bazi, a osnovna svrha mu je da prui veu
sigurnost za stare dane, da smanji rizik penzionisanja u javnom sistemu i
prui individualnu mogunost izbora nivoa penzijske zatite shodno teku-
im nansijskim mogunostima zaposlenih.
5.5.2.2. NAINI FINANSIRANJA PENZIJSKOG OSIGURANJA
Postoji vie naina nansiranja kako dravnih tako i privatnih penzio-
nih fondova, koji se u praksi ne pojavljuju uvek u istom obliku ve esto
predstavljaju meusobnu kombinaciju.
Postoje dva tipa obezbeenja dravnih penzija: univerzalni i proporci-
onalni. Univerzalnim tipom nacionalnih penzija se obezbeuje minimal-
ni ivotni standard svih penzionera metodom uravnilovke u odreivanju
iznosa penzija. Finansiranje univerzalnih penzija moe da se vri budet-
skim transferom ili doprinosima na zarade.
Proporcionalni tip nacionalnih penzija obezbeuje penzionerima isplate
zavisno od visine zarade i duine perioda penzijskog osiguranja. Postoje
dva naina nansiranja proporcionalnog obezbeenja penzija i to po mo-
delu PAYG-pay as you go, tj. modelu tekueg usklaivanja doprinosa sa
prihodima, i po modelu kapitalizacije, funded system, tj. modelu akumu-
liranja kapitala. Po modelu PAYG, tekue penzije se nansiraju iz tekuih
doprinosa zaposlenih i poslodavaca i u odreenom procentu proporcional-
no prate zarade. U osnovi ovog modela je i namera da se formira rezervni
fond koji bi bio dovoljan da obezbedi isplatu penzija za nekoliko meseci
unapred. Sredstva rezervi mogu da se plasiraju na nansijskom tritu ali
samo u nerizine hartije od vrednosti. Praksa, meutim, u mnogim ze-
mljama pokazuje obrnutu stvarnost, da sistem PAYG ne da ne uspeva da
obezbedi rezerve u penzionom fondu, ve se pojavljuje hronian decit u
nansiranju tekuih penzija iz tekuih prihoda. Decit se pokriva uglav-
nom sunansiranjem drave iz budetskih sredstava ili kreditnim zadui-
vanjem kod drugih nansijskih institucija.
Slika 10 Modeli nansiranja dravnog penzijskog osiguranja
Dravni
penzioni
fond
Tip obezbeenja
penzija
Nain
nansiranja
Nain povrata
Univerzalni
Budetskim
transferom
Uravnilovka
Doprinosima na
zarade
Proporcionalni
PAYG
Pr opor c i ona l no
zaradi
Kapitalizacijom
Fondovi utvrene
isplate naknade
Fondovi utvrenih
doprinosa

Model akumuliranja kapitala se zasniva na principu tednje i principu
kapitalizacije. Budui iznos penzija zavisi od akumulirane visine uplaene
premije (tednje) uveane za trinu interesnu stopu. Nain povrata aku-
mulirane imovine moe biti kroz fodove utvrene isplate naknade (sy-
stem dened benet) ili kroz fondove utvrenih doprinosa (system dened
contribution). Fondovi utvrene isplate zarade isplauju penzije prema
unapred utvrenom procentu nalne ili prosene zarade a iznos direktno
zavisi od duine trajanja osiguranja i ostvarene zarade po godinama rada.
Fondovi utvrenih doprinosa unapred utvruju samo iznos doprinosa, a
visina penzija zavisi od trine interesne stope na investiranu tednju.
Naini nansiranja privatnih penzionih fondova zavise od tipa samih
fondova. Postoje razliite klasikacije privatnih penzionih fondova, a jed-
na od najprikladnijih je podela prema kriterijumu osnivaa:
29
- penzioni fond jednog preduzea (single company fund),
- penzioni fond vie preduzea (multicompany fund),
- penzioni fond koji sponzorie osiguravajua kompanija (insurance
company sponsored fund),
- individualni penzijski plan (individual retirement account).
29 olak-Mihalik dr Marija, Privatni penzioni fondovi, Jugoslovensko bankarstvo
11-12/2002, Beograd, 2002, str.22.
118 Zoran Jovi
Velike kompanije su u mogunosti da osnivaju sopstvene penzione fon-
dove ije voenje i administriranje mogu poveriti bankama ili osigura-
vajuim kompanijama koje imaju specijalizovane sektore za obavljanje
ovakvih poslova, ili mogu oformiti sopstvena investiciona odeljenja za
voenje ovih poslova.
U praksi se esto sreu zajedniki penzioni fondovi tj. penzioni fondovi
vie preduzea koji se obino formiraju po granama delatnosti kao npr.
graevinarstvo, naftna industrija, rudarstvo, trgovina, transport itd. Ovim
penzionim fondovima upravljaju trustovi sastavljeni od predstavnika za-
poslenih i poslodavaca kompanija lanova zajednikog penzionog fonda.
Ovaj vid penzionih fondova omoguava zaposlenima promenu poslodavca
unutar asocijacije, bez ugroavanja penzijske zatite.
Male i srednje kompanije obino svoju penzijsku tednju poveravaju
na upravljanje bankama i osiguravajuim drutvima. Finansiranje se moe
odraditi na dva naina i to kontinuiranom mesenom kupovinom polisa
osiguravajuih kompanija ime se obezbeuje ksna i garantovana mese-
na penzija zaposlenih; i na drugi nain jednokratnom kupovinom polise u
celosti u trenutku penzionisanja zaposlenih iz sredstava koja su akumulira-
na po osnovu doprinosa i prihoda koji su ostvareni njihovim investiranjem.
Postoji mogunost opredeljenja i za varijabilne anuitete koji uslovljavaju
varijabilni iznos penzija u zavisnosti od investicionih rezultata odnosno
vrednosti aktive osiguravajuih kompanija. Sami osiguranici biraju izme-
u ksne i varijabilne varijante penzije shodno visini rizika koji su spre-
mni da preuzmu.
Individualni penzijski planovi predstavljaju mogunost otvaranja indi-
vidualnih penzijskih rauna kod osiguravajuih penzionih fondova i pred-
stavljaju mogunost izbora za svakog pojedinca, a uglavnom ih koriste
zaposleni u samostalnim delatnostima.
Banke i osiguravajua drutva esto formiraju meovite penzione fon-
dove koji imaju razliite investicione ciljeve i portfolio politiku, tako da
penzijskim osiguranicima diversikuju rizike i omoguavaju zamenu ak-
cija jednog sa akcijama drugog fonda u zavisnosti od kotiranja tih akcija
na nansijskom tritu.
Veina zemalja u kojima su zaiveli privatni penzioni fondovi, pore-
skom politikom stimulie ovakav vid reavanja penzijskih davanja. Prihod
namenjen penzijskoj tednji je uglavnom osloboen poreza ali do izvesnog
limita koji se razlikuje od zemlje do zemlje.
5.5.2.3. FUNKCIONISANJE PRIVATNIH PENZIONIH
FONDOVA
Funkcionisanje privatnih penzionih fondova je utvreno zakonskom re-
gulativom pojedinih zemalja. Osnivai privatnih penzionih fondova mogu
biti svi subjekti u sistemu jedne drave, a obaveza fondova i izabranog
menadmenta je da posluje u skladu sa utvrenim investicionim ciljevi-
ma, i da podnosi izvetaje o ostvarenim rezultatima koji podleu kontroli
nadlenih dravnih institucija. Organizaciono, privatni penzioni fondo-
vi mogu biti povezani sa institucijama koje su ih osnovale (kompanije,
banke, osiguravajua drutva...). Funkcionalno i bilansno ovi fondovi su
potpuno samostalne institucije. Institucije pri kojima su fondovi osnovani
mogu obavljati tehnike poslove za potrebe fonda i za taj rad naplaivati
proviziju. Funkciju upravljanja privatnim penzionim fondom ima uprav-
ni odbor, a aktivom tj. portfoliom penzionog fonda upravlja izabrani tim
portfolio menadera odnosno drutvo za upravljanje penzionim fondom.
Profesionalni tim portfolio menadera bira upravni odbor fonda i nansij-
ska institucija ili drugi osniva fonda.
Karakteristika privatnih penzionih fondova je da oni ostvaruju prihode
po dva osnova. Prvi, po osnovu uplate doprinosa, a drugi po osnovu pri-
nosa na investirani kapital. Doprinosi se mogu uplaivati na tri naina.
Mogu ih uplaivati zaposleni u utvrenom iznosu ili utvrenom procentu
od zarade do nivoa koji ne podlee oporezivanju, a koji se razlikuje od ze-
mlje do zemlje zavisno od zakonske regulative. Doprinose mogu uplaiva-
ti poslodavci kojima se predmetni iznosi tretiraju kao troak poslovanja, pa
su iz tog razloga neoporezivi. Trei je kombinovani nain uplate doprinosa
pri kome zaposleni i poslodavci meusobnim ugovorom utvruju iznos
doprinosa koji e uplaivati i jedni i drugi.
Drugi osnov sticanja prihoda privatnih penzionih fondova je prinos
ostvaren na tritu kapitala. Investirani kapital fonda, s jedne strane dono-
si prinose u vidu dividendi i kamata, a sa druge strane donosi prinose po
osnovu poveanja trine vrednosti aktive fonda.
Pregovorima izmeu poslodavaca i zaposlenih se utvruje visina dopri-
nosa za penzione fondove, a pojedinci koji ele vea penziona primanja u
budunosti mogu uplaivati dodatne doprinose za individualne penzione
raune do visine neoporezivog iznosa.
Pri kadrovskoj uktuaciji, zaposleni mogu pri promeni poslodavca da
dobiju akumulirana sredstva gotovinskom uplatom ili prenosom na penzi-
120 Zoran Jovi
oni fond novog poslodavca ili na individualni penzioni raun kod nekog
od penzionih fondova.
Investiciona politika penzionih fondova je bitan faktor sticanja povere-
nja u privatne penzione fondove. Na poetku rada penzioni fondovi pristu-
paju maksimalno oprezno pri plasmanu svojih sredstava i to prvenstveno
u one hartije od vrednosti sa viim stepenom sigurnosti i niim prinosima.
Tokom rada penzioni fondovi postepeno vre diversikaciju plasmana ka
projektima i hartijama od vrednosti sa viim stopama prinosa i neto niim
stepenom sigurnosti koji u svakom sluaju mora ostati na visokom nivou
jer ga na to primoravaju i zakonska regulativa i spremnost osiguravajuih
kompanija da osiguravaju samo visoko sigurnu aktivu pri njima formira-
nih penzionih fondova.
Veina drava spovodi kontrolu rada penzionih fondova preko nadle-
nih dravnih institucija i na taj nain stvara prostor za formiranje dravnih
agencija za osiguranje penzijske tednje graana ime aktivno uestvuju u
procesu izgradnje poverenja u sistem privatnih penzionih fondova.
Investiciona politika penzionih fondova se zasniva na mobilizaciji du-
gorone ugovorne tednje zaposlenih i njenom plasiranju u hartije od vred-
nosti drave i preduzea i to prvenstveno obveznica drave i bonitetnih
kompanija, a u dravama u kojima je to dozvoljeno i u korporativne akci-
je. Razlika izmeu investicione politike penzionih i investicionih fondova
lei u stroijim zahtevima po pitanju diversikacije plasmana penzionih
fondova i ograniavanju investiranja u visoko rizine hartije od vrednosti.
Kod penzionih fondova, sigurnost ulaganja je na prvom mestu. Penzioni
fond nije klasian investicioni fond ve vie jedna vrsta konzervativnog
investicionog fonda, sa potpuno konzervativnom investicionom politi-
kom. Zakonska regulativa mnogih zemalja dozvoljava investicije u nisko
rizine hartije od vrednosti koje donose nie prihode ali omoguavaju pen-
zionim fondovima sigurnu realizaciju preuzetih obaveza. Razvijene evrop-
ske zemlje imaju konzervativnu investicionu politiku penzionih fondova
usmerenu vie na dravne obveznice i obveznice velikih korporacija, dok
je investiciona politika Velike Britanije i SAD vie usmerena ka tritu
akcija. U Velikoj Britaniji penzionim fondovima pripada vodee mesto
na tritu akcija a osiguravajuim kompanijama na tritu korporativnih
obveznica. Penzioni fondovi su, polovinom 1980-tih godina, posedovali
oko 40% akcija kojima se trgovalo na berzi, a osiguravajue kompanije
oko 18%.
30
U SAD privatni penzioni fondovi vie od polovine aktive
30 olak-Mihalik dr Marija: Privatni penzioni fondovi, Jugoslovensko bankarstvo
11-12/2002, Beograd, 2002.
usmeravaju u akcije a ostatak u dravne i korporativne obveznice, i pred-
stavljaju vodeeg institucionalnog investitora na tom tritu. Korporativne
akcije predstavljaju trenutno utrivu aktivu koja u svakom trenutku omo-
guava prekompoziciju u cilju obezbeenja planiranih prihoda, pa otuda
trend kretanja aktive penzionih fondova u SAD i Velikoj Britaniji ka ovom
segmentu.
Pozitivni efekti razvoja privatnih penzionih fondova su mnogobrojni a
odnose se na:
- Jaanje veze izmeu uplaenih doprinosa i penzija (saznanje zapo slenih
da tede za sebe a ne druge uz oekivanje ostvarenja vie interesne
stope od kamatne stope ili stope rasta zarada),
- Stvaranje agregata potranje za hartijama od vrednosti, stvaranjem ve-
like mase novca na jednom mestu (penzionom fondu),
- Razvoj trita kapitala,
- Stvaranje dugoronih izvora za nansiranje (najdua ronost od svih
poznatih izvora nansiranja),
- Jaanje konkurencije na nansijskom tritu, podsticanje nansijskih
inovacija, modernizaciju trita kapitala i njegovu transparentnost i
prilagodljivost zahtevima trita.
Negativni efekti, odnosno potencijalne opasnosti za osiguranike
privatnih penzionih fondova lee u moguem uticaju inacije i recesije,
mogue neprenosivosti uloga prilikom promene poslodavca koji ne pripa-
daju istom penzijskom fondu i mogunosti naplate poreza u sluaju pre-
vremene isplate penzijske tednje.
5.5.2.4. BANKE I PENZIONI FONDOVI
U razvijenim zemljama egzistiraju dva modela stvaranja penzionih de-
pozita stanovnitva kod banaka. Jedan je model tednje za penzije kojim
graani obezbeuju izvesniju, sigurniju i bezbedniju starost, a u tekuem
periodu stvaranja tednih depozita kod banaka dobijaju vii kreditni rejting
i mogunost dobijanja bankarskih kredita i drugih bankarskih usluga iz
cross selling bankarske ponude. Radi se o oroenoj tednji sa ugovorenim
minimalnim rokom oroavanja i minimalnim iznosom obavezne mesene
tednje. Banka prua besplatnu nansijsko-konsultantsku uslugu i prima
sredstva na oroavanje do trenutka odlaska tedie u penziju. Po odlasku
u penziju tedia moe da bira jednu od solucija koju mu banka nudi i to
da podigne sredstva u punom iznosu, da prenese sredstva na raun rentne
tednje sa izborom redovne mesene isplate kamate ili kamate i glavnice,
122 Zoran Jovi
da se opredeli za aranmansko ulaganje sredstava ili se odlui na neki
vid standardne tednje. U sluaju prekida ivota vlasnika rauna za vre-
me perioda tednje, raun se gasi i tedni ulog sa ostvarenom kamatom
se isplauje naslednicima. U trinim uslovima preplitanja bankarskih i
osiguravajuih poslova nude se nansijski paketi usluga koji ovakvim te-
diama nude stambene kredite, polisu osiguranja domainstva, usluge po-
sredovanja u prometu nekretninama, to je posebno znaajno u zemljama
kod kojih nije dolo i u dogledno vreme se ne moe oekivati da e doi
do potpune saturacije kreditnog i nansijskog trita.
Po drugom modelu, banke u razvijenim zemljama esto vode penzi-
one fondove kompanija. Upravljanje tim fondovima zahteva aktuarsko i
specijalistiko znanje portfolio menadmenta, tako da banke svojim ka-
drovskim potencijalom preuzimaju portfolio menadment s tim da je svaki
penzioni fond bilansno izdvojen. Ugovorom izmeu kompanije i banke
se deniu generalni kriterijumi za voenje investicione politike penzio-
nog fonda. Kako je kod penzionih fondova sigurnost ulaganja na prvom
mestu, to se i u zemljama poput SAD-a, u kojima je dozvoljeno ulaganje
i u vie rizine hartije od vrednosti kao to su akcije, primenjuje pasivna
strategija komplesnog portfolia. Pragmatina varijanta pasivne strategije
kompleksnog portfolia je strategija indeksnih fondova (index funds) koju
korporacije koriste za penzione fondove svojih zaposlenih radnika. U cilju
maksimalnog smanjenja netrinih rizika vri se diversikacija portfolio
strukture, posebno diversikacija akcija koje inae imaju vii rizik nego
obveznice. U SAD je prihven indeks akcija Standard & Poor 500 koji
aproksimativno prikazuje ukupno trino kretanje cena akcija na ameri-
kom nansijskom tritu. Diversikovani portfolio sa ovih 500 akcija u
svojoj aktivi je zatien od netrinih rizika iz devijacija cena nekih akcija
u odnosu na prosek. Praksa je pokazala da se i dranjem 20 do 50 vrsta ak-
cija iz grupe S & P 500 postie skoro optimalna diversikovana portfolio
struktura.
Efekti formiranja i upravljanja penzionim fondovima za banke su vie-
struki i odnose se na :
- Formiranje dugoronih izvora sredstava kroz depozitne poslove,
- Razvoj kastodi poslova i ostvarivanje prihoda po osnovu usluga,
- Razvoj brokersko dilerskih poslova i ostvarivanje prihoda po tom osno-
vu,
- Mogunost plasmana dugoronih hartija od vrednosti, preko trita har-
tija od vrednosti, u cilju pribavljanja adekvatnih izvora nansiranja.
U tranzitornim zemljama razvoj privatnih penzionih fondova zavisi od
zakonskog okvira odnosno izmena penzionog zakonodavstva, korekcija
strukture penzije, kriterijuma za penzionisanje, penzijskog osnova, me-
tode usklaivanja rasta penzija i zarada, rasta zarada zaposlenih, zainte-
resovanosti poslodavaca za ovaj oblik osiguranja i stimulacije drave za
otvaranje i rad privatnih penzionih fondova u vidu umanjenja poreza na
dobit korporacija za poslodavca, umanjenja poreza na dohodak graana za
zaposlene i garancija drave za poloena sredstva u penzione fondove.
5.5.3. INVESTICIONI FONDOVI
Investicioni fondovi sa svojim drutvima za upravljanje investicionim
fondovima (investicione kompanije) kao bitne nansijske institucije, pred-
stavljaju jo jednog velikog igraa na nansijskim tritima odnosno
velikog kolektora mnotva disperzovanih manjih investicionih uloga i nji-
hovog pretvaranja u velike novane sume (big money).
Poslovi investicionih fondova mogu biti i vani parabankarski poslovi
putem kojih banke, u uslovima protno orijentisane tednje stanovnitva,
nastoje da mobiliu znaajna nansijska sredstva irokog sloja individual-
nih investitora pruajui im protnu alternativu klasinom obliku tednje
u bankama, istovremeno drei pod kontrolom i svojim okriljem znaajne
transfere sredstava iz banaka prema investicionim fondovima.

5.5.3.1. POJAM I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA
Investicioni fondovi su nansijske institucije koje se pored penzionih
fondova i osiguravajuih drutava svrstavaju u institucionalne investitore,
a u uslovima kada rade pod okriljem banaka i u parabankarske nansijske
institucije. Njihova osnovna delatnost je pruanje usluga portfolio menad-
menta. Investicioni fondovi emituju vlasnika prava u obliku akcija dok
banke emituju dugovna prava, tako da se rizik poslovanja investicionih
fondova direktno prenosi na akcionare dok rizik bankarskog poslovanja
lei na samoj banci. Investicioni fondovi upravljaju investicijama u hartije
od vrednosti tako to u svom poslovanju povlae sredstva manjih individu-
alnih investitora kojima emituju akcije ili potvrde o ueu u nansijskoj
aktivi fonda. Tako stvorenu nansijsku aktivu od mnotva individualnih
ulagaa investicioni fondovi investiraju na nansijskom tritu u hartije
od vrednosti diversikujui tako investicioni portfolio. O ekasnom inve-
stiranju sredstava fonda brine se portfolio menadment fonda sastavljen od
124 Zoran Jovi
strunih ljudi profesionalnih nansijskih menadera. Akcionari investi-
cionih fondova, srazmerno svom ueu u ukupnim akcijama fonda, ue-
stvuju u podeli prihoda fonda po osnovu prinosa na hartije od vrednosti.
U literaturi postoje razliite denicije investicionih fondova kao npr:
Investicioni fond je skup akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti
u vlasnitvu grupe investitora kojom upravlja profesionalna investicona
kompanija.
31

Investicioni fondovi su novi tip nansijskih posrednika ija se sutina
sastoji u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovni-
tvu s tim da formirani nansijski potencijal plasiraju u akcije i obveznice
preduzea kao i obveznice drave. Prema tome, investicioni fondovi vre
intermedijaciju izmeu domainstava kao investitora i preduzea odnosno
drave kao emitenta vrednosnih papira.
32

Investicioni fondovi ili investicione kompanije su vrsta nansijskih
institucija koje povlae sredstva manjih individualnih investitora kojima
za uzvrat emituju akcije (shares) ili, ree, potvrde o ueu u nansijskoj
aktivi fonda (units). Tako prikupljena sredstva investicioni fondovi inve-
stiraju, na domaem i/ili meunarodnom nansijskom tritu, u hartije od
vrednosti stvarajui divesikovani investicioni portfolio.
33

Moe se zakljuiti da je sutina poslovanja investicionih fondova u zara-
ivanju novca, raspolaganjem i upravljanjem novcem koji pripada nekom
drugom na principima sigurnosti, likvidnosti i protabilnosti sa dugoro-
nim ciljem ostvarivanja veih prinosa od onih koji se mogu ostvariti po
osnovu drugih oblika tednje.
Za prvu savremenu investicionu kompaniju se smatra kotsko-Ameri-
ka Investiciona kompanija osnovana 1860.godine u Londonu. Krajem 19.
i poetkom 20. veka otvara se niz investicionih kompanija u Velikoj Bri-
taniji i SAD, koje su uglavnom bile zatvorenog tipa, dok od 30-tih godina
20-tog veka dolazi do znaajnog rasta investicionih kompanija otvorenog
tipa koje i danas dominiraju u svetskoj ekonomiji.
U zavisnosti od aspekta posmatranja investicioni fondovi se mogu po-
deliti na razliite vrste. U zavisnosti od ronosti hartija od vrednosti, inve-
sticioni fondovi se mogu podeliti na one koji investiraju na tritu novca i
31 Moris K., Siegel A., Dabi S., U obliku novca-vodi kroz hartije od vrednosti, IQ
media & hat, Beograd, 1995.
str 203.
33 Prema: oki dr Dejan, Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni
fondovi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007, str.250.
one koji investiraju na tritu kapitala. Na tritu novca investicioni fon-
dovi investiraju u kratkorone hartije od vrednosti kao to su kratkorone
obveznice drave, dravni blagajniki zapisi, depozitni certikati banaka,
komercijalni zapisi kompanija i sl. Ovakvi investicioni fondovi se naziva-
ju i likvidni investicioni fondovi jer ulaganja vre na rok od 90 do 120 dana
u likvidne i niskorizine kratkorone hartije od vrednosti. Ovi fondovi pri-
vlae oprezne investitore jer ih karakterie sigurnost i via kamatna stopa
od one koja se ostvaruje na tedne uloge.
Investicioni fondovi koji investiraju na tritu kapitala svoj portfolio for-
miraju uglavnom od hartija od vrednosti sa ksnim prinosima kao to su
obveznice drave i dravnih korporacija, obveznice banaka i korporacija,
obveznice lokalnih organa uprave, hipotekarne obveznice, zatim akcije i sl.
U zavisnosti od investicione politike, investicioni fondovi se mogu po-
deliti na one koji investiraju u akcije, one koji investiraju u obveznice,
meovite fondove, fondove novanog trita i meunarodne fondove. Ova
diferencijacija prema pravcima plasmana vezana je za visinu rizika koju
prihvataju individualni investitori odnosno sa visinom oekivanih prinosa.
Sledea lista pokazuje razne tipove investicionih fondova sa karakteristi-
nim plasmanom sredstava:
34
- plasman u akcije domaih kvalitetnih kompanija,
- plasman u akcije meunarodnih kompanija,
- plasman u akcije kompanija u odreenoj zemlji (country funds),
- plasman u akcije kompanija odreene privredne grane (npr. rudnike
zlata),
- plasman u akcije kompanija koje su prole kroz proces steaja ili im
steaj preti
(turnabout funds),
- plasman u akcije indeksnih fondova (index funds), npr S & P 500,
- plasman u dravne obveznice,
- plasman u obveznice korporacija visokog kvaliteta,
- plasman u obveznice korporacija niskog kvaliteta (junk bonds),
- plasman u municipalne obveznice,
- plasman u balansirane investicione fondove (akcije i obveznice),
- plasman u kratkorone obveznice novanog trita (money market mu-
tual funds), itd.
Individualni investitori biraju onaj tip investicionog fonda koji im najvi-
e odgovara. Investicioni fondovi se meusobno razlikuju najvie po tome
str 213.
126 Zoran Jovi
da li sredstva ulau u akcije sa varijabilnim prinosom ili u obveznice sa
ksnim kamatnim stopama ili u neku od moguih kombinacija obe vari-
jante. Investicioni fondovi koji ulau sredstva u akcije kompanija su izlo-
eni velikom riziku, a posebno oni fondovi koji ulau u slabe kompanije
koje prolaze kroz proces restruktuiranja gde visoki rizici sobom nose niske
dividende na kratak rok, ali i mogunost ostvarenja visokih kapitalnih do-
bitaka.
U praksi je najzastupljenija podela na dve vrste investicionih fondova:
- investicione fondove Zatvorenog tipa (closed-end funds u SAD ili
inve stment trusts u Velikoj Britaniji.),
- investicione fondove Otvorenog tipa (mutual funds u SAD ili unit trusts
u Velikoj Britaniji).
Zatvoreni investicioni fondovi predstavljaju klasinu formu akcio-
narskog drutva koje se osniva emisijom akcija i njihovom prodajom na
primarnom tritu akcija putem javne ponude i koje vlasnicima daju sva
akcionarska prava. Naziv zatvoreni potie otuda to je unovavanje ak-
cija mogue jedino na sekundarnom tritu odnosno na berzama i vanber-
zanskom tritu. Otuda je ova vrsta investicionih fondova zastupljenija u
zemljama sa razvijenim nansijskim tritem.
Osnovna karakteristika zatvorenih investicionih fondova je ta to kao i
svako akcionarsko drutvo u sferi realne ekonomije, ne otkupljuje sopstve-
ne akcije od njihovih vlasnika. Individualni investitori mogu da kupuju
postojee akcije zatvorenih investicionih fondova na sekundarnom tritu
(berzama i vanberzanskim tritima) preko brokera. Na taj nain se vri
preraspodela akcija zatvorenog investicionog fonda izmeu starih i novih
holdera unutar sektora individualnih investitora.
Otvoreni investicioni fond se razlikuje od zatvorenog u tome to vlasnik
akcija ovog fonda ima pravo da u svakom momentu proda svoje akcije
samom fondu i na taj nain povue svoj uloeni kapital. Otuda obim ovog
fonda nije ksiran, ve je neprekidno prilagodljiv zahtevima investitora.
Ovi fondovi se ne registruju na berzi jer ne postoji potreba za njenom
posrednikom ulogom. Kupovne i prodajne transakcije individualnih in-
vestitora obavljaju se direktno u kontaktu investitora i otvorenih investi-
cionih fondova. Vea marketabilnost otvorenih investicionih fondova tj.
mogunost da se po potrebi akcije konvertuju u transakcioni novac uticala
je da danas dominiraju otvoreni investicioni fondovi nad zatvorenim. Od-
nos aktiva otvorenih i zatvorenih investicionih fondova u SAD iznosi oko
20:1. U Nemakoj i pojedinim zemljama Zapadne Evrope postoje samo
otvoreni investicioni fondovi. Za zemlje u tranziciji sa mladim i nedovolj-
no razvijenim nansijskim tritem posebno su pogodni dravni investi-
cioni fondovi. Sa aspekta sigurnosti plasmana ovaj fond je najpouzdaniji
i najsigurniji. Ovaj fond se obino osniva u formi otvorenog invsticionog
fonda sa ciljem da utie na razvoj trita, produbljivanje trita i njegov
stabilan prosperitet.
Investicioni fondovi svojom aktivnou dospevaju i do vlasnika kapitala
koji je po visini zanemariv, kao i do onih vlasnika koji nisu imali priliku
da ikada vide akcije a putem investicionog fonda ih mogu kupiti i koristiti
prava iz njih.
Investicioni fondovi mobiliu znaajan tezaurisani kapital prodajom
svojih akcija milionima sitnih investitora koji, prirodno, ne mogu pozna-
vati raznovrsnu ponudu na tritu, a kupovinom akcija fonda vre diversi-
kaciju svog plasmana na mnotvo akcija i obveznica, pa posedovanjem
akcija investicionog fonda ustvari posredno poseduju akcije i obveznice
mnogih dravnih i privatnih institucija. Investicioni fondovi na taj nain
dolaze u posed ogromnog iznosa kapitala, tzv. velikog novca, koji preko
trita plasiraju na najbolji mogui nain vodei rauna o sigurnosti, dis-
perziji rizika, likvidnosti i protabilnosti.
Kroz investicione fondove se mogu realizovati i ciljevi socijalne poli-
tike u smislu stvaranja uslova za bogaenje veeg broja malih investitora.
Ova mogunost se postie izdavanjem jednog dela novoemitovanih akcija,
npr. 10-20%,
35
koje se mogu prodavati samo odreenom sloju investitora,
obino pod neto povoljnijim uslovima ili uz poreske olakice. Na taj na-
in veliki broj pojedinaca moe da uvea svoju imovinu kroz dividendu na
akcije fonda i kroz kapitalni dobitak odnosno kroz porast cena akcija fonda
na sekundarnom tritu.
5.5.3.2. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE
INVESTICIONIM FONDOVIMA
Osnivai investicionih fondova su najee banke, osiguravajue kom-
panije i berzanske rme. Ove nansijske institucije se javljaju kao osniva-
i jednog ili vie investicionih fondova istovremeno. U SAD investicione
fondove osnivaju svi tipovi pomenutih nansijskih institucija a osnivaju
se i potpuno samostalni investicioni fondovi koji zauzimaju sam vrh rang
liste najveih investicionih fondova u SAD. U Evropi investicione fondo-
ve osnivaju uglavnom banke. Razlog za dominaciju banaka u osnivanju i
35 uki dr ore, Bjelica drVojin, Risti dr ivota, Bankarstvo, Ekonomski fakultet
u Beogradu,Beograd, 2003, str.26.
128 Zoran Jovi
operativnom voenju investicionih fondova lei u injenici da u novijem
periodu dolazi do prelivanja tednje iz bankarskih depozita u investicione
fondove uslovljeno injenicom da i stanovnitvo i privreda postaju sve
vie kamatno svesni. Otuda banke u razvijenim zemljama same osniva-
ju investicione fondove kako bi drale pod kontrolom znaajne transfere
sredstava u investicione fondove i njima upravljali.
Svaki investicioni fond se organizuje kao posebna kompanija ije je po-
slovanje bilansno i funkcionalno potpuno odvojeno od poslovanja banke
ili druge nansijske institucije osnivaa. Ova razdvojenost je neophodna
jer investicioni fondovi posluju po razliitim principima u odnosu na svoje
osnivae banke i druge nansijske institucije. Akcionari investicionih
fondova ostvaruju dividendu i snose kapitalni dobitak ili gubitak isklju-
ivo u zavisnoti od ostvarenih poslovnih rezultata njihovog investicionog
fonda, bez obzira na poslovne rezultate nansijske institucije koja je osni-
va i vrilac operativnog voenja investicionog fonda.
Investicioni fondovi posluju pod nadzorom regulatornih tela (Komisi-
je za HOV-u Srbiji) sa ciljem zatite interesa najireg kruga investitora u
fondove. Regulatorni nadzor ne podrazumeva garanciju drave ve rizik
poslovanja snose akcionari investicionih fondova.
Akcionari investicionog fonda, na skuptini akcionara, biraju upravni od-
bor u iji sastav ulaze predstavnici akcionara i nezavisni lanovi. Upravni
odbor bira menadment kompaniju i vri nadzor nad njenim poslovanjem.
Zadatak menadment kompanije (drutva za upravljanje investicionim
fondovima), kao specijalizovane institucije, je da vri upravljanje portfoli-
om investicionog fonda. Jedna menadment kompanija moe sklopiti vie
ugovora za upravljanje portfoliom sa vie razliitih investicionih fondova.
Osim toga menadment kompanija obavlja niz tehnikih poslova. Rad na
marketingu i prodaji novih akcija investicionih fondova je znaajan za rast
nansijskog potencijala fondova. Organizovanje transakcija izmeu inve-
sticionih fondova i njihovih akcionara vri se preko tzv. transfernih agena-
ta. Realizacija portfolio transakcija investicionih fondova na nansijskom
tritu u cilju obezbeenja optimalne portfolio strukture vri se uglavnom
preko trast departmenta neke banke, prvenstveno banke osnivaa inve-
sticionog fonda, ukoliko zakonodavstvo neke drave nije preciziralo tano
odreenu banku ili dravnu agenciju preko koje se moraju obavljati svi
tehniki poslovi (npr. Depobanka u Nemakoj). Menadment kompanija
za svoj rad naplauje proviziju koja se ugovorom precizno denie. Provi-
zija slui za pokrivanje trokova poslovanja investicionog fonda kao to su
trokovi portfolio menadmenta, trokovi transakcija investicionog fonda
na nansijskom tritu i trokovi marketinga, prvenstveno reklama, koje
su presudno znaajne kod otvorenih investicionih fondova. Visina provi-
zija se najee kree u intervalu od 0,25% do 1,2% trine vrednosti neto
aktive investicionog fonda u zavisnosti od vrste investicionog fonda i opre-
deljene investicione politike. Otvoreni investicioni fondovi imaju znatno
vie trokove reklama u odnosu na zatvorene investicione fondove pa sto-
ga i vie stope provizija. Investicioni fondovi koji ulau iskljuivo u akcije
naplauju vie provizije od onih koji ulau iskljuivo u obveznice jer je za
optimiziranje njihovog portfolia potrebno znatno vie analitikog rada.
Menadment kompanije uglavnom upravljaju sa vie investicionih fon-
dova, specine investicione politike i portfolio strukture. One stvaraju
tzv. kiobran (umbrella funds) u okviru koga posluju razliiti investicioni
fondovi i koji omoguava individualnim investitorima da unutar njega me-
njaju investicioni fond bez plaanja provizije.
Individualnim investitorima se provizije mogu naplaivati na tri naina
i to u momentu kada individualni investitor kupuje akcije investicionog
fonda (4-6% max 8,5%), u momentu kada individualni investitor prodaje
akcije investicionom fondu ili individualni investitor plaa godinju pro-
viziju u odreenom procentu u odnosu na prosenu trinu vrednost akci-
je (1,25%). Investicioni fondovi su obavezni da u godinjim izvetajima
objavljuju nain naplate provizije. Svi trokovi poslovanja investicionih
fondova moraju biti javni.
5.5.3.3. FUNKCIONISANJE INVESTICIONIH FONDOVA
Ekspanzija investicionih fondova je vezana za nastojanje individualnih
investitora da poveaju svoju nansijsku aktivu u obliku hartija od vred-
nosti, ali ne direktnim dranjem tih hartija, ve indirektno, posedovanjem
akcija investicionih fondova.
Akcionari investicionih fondova ostvaruju prihode po osnovu dividendi
i kamata na hartije od vrednosti iz portfolia investicionih fondova. Ovi
prihodi predstavljaju prosean prinos diversikovanog investicionog port-
folia i izraavaju se kao procenat nabavne cene akcije fonda. Drugi oblik
prihoda moe da se ostvari putem kapitalne dobiti po osnovu rasta neto
vrednosti aktive fonda tj. rasta vrednosti hartija od vrednosti u investicio-
nom portfoliu, to se efektuira kroz prodaju hartija od vrednosti po vioj
ceni od nabavne.
Investicioni fondovi imaju iroke mogunosti da kombinuju strukturu
svojih portfolia, vodei pri tome rauna o principima sigurnosti, likvid-
130 Zoran Jovi
nosti i protabilnosti. U poreenju sa prudencionom kontrolom banaka,
osiguravajuih kompanija i penzionih fondova, odgovarajua kontrola in-
vesticionih fondova je znatno blaa. Investicioni fondovi imaju obavezu
da informiu svoje klijente o investicionim ciljevima fonda, o rizicima i o
trokovima fonda. Pojedine zemlje zakonski odreuju gornje granice in-
vesticionih plasmana u jednu vrstu hartija od vrednosti, kako bi se pre-
ventivno delovalo u pravcu disperzije rizika. Garancije za zaradu putem
plasiranja u akcije investicionih fondova ne postoje. Investicioni fondovi
su duni da informiu postojee i potencijalne klijente o svojoj investici-
onoj politici kako bi individualni investitori mogli da procene sve rizike i
mogue prinose od ulaganja u fond. Shodno svojim preferencijama i nan-
sijskim mogunostima, individualni investitori biraju odgovarajui fond,
imajui u vidu naelo da sa visinom rizika ide i visina prinosa u istom
pravcu. Segment investitiora koji preferira manji rizik, time i manji ali si-
gurniji prinos, opredeljivae se za investicione fondove koji ulau sredstva
u obveznice drave i obveznice sigurnih kompanija. Segment investitora
koji preferira vie mogue prinose prihvata i vei rizik i opredeljuje se za
investicione fondove koji ulau sredstva u akcije. I u jednom i u drugom
sluaju individualni investitori oekuju da e ostvariti vie prinose od onih
koje mogu ostvariti na tedne uloge kod banaka. Razlika je u tome to su
ulozi kod banaka osigurani a kod investicionih fondova nisu, niti su prino-
si iim garantovani jer zavise iskljuivo od poslovnog uspeha investicio-
nog fonda, pa je otuda i rizik ulaganja u fondove vei. Generalno gledano
svi ulagai u investicione fondove prihvataju odreeni nivo rizika, dok oni
najkonzervativniji ulagai koji ne prihvataju nikakav stepen rizika preferi-
raju depozite kod banaka.
Informacije o poslovanju i mogunostima investicionih fondova, zain-
teresovanim investitorima su dostupne u javnim i besplatnim prospekti-
ma i izvetajima o poslovanju investicionih fondova. Prospekt je zvanini
dokument preko koga se potencijalni investitori na popularan i razumljiv
nain upoznaju sa poslovanjem menadment kompanije. Prospekt se moe
odnositi na jedan ili vie investicionih fondova unutar menadment kom-
panije i slui kako za zadovoljenje pravne obaveze o javnosti rada, tako
i za marketiranje trita. Ukoliko su potencijalni investitori zainteresova-
ni za vie detalja o poslovanju investicionog fonda i imaju dodatna pita-
nja, mogu ih pronai u izvetajima o dodatnim informacijama poznatih
kao Deo B prospekta. Obavezan sadraj prospekta fonda su dodaci kao
to su ime fonda, regulatorni referentni broj fonda, depozitar fonda, revi-
zor fonda, investicioni ciljevi, strategija, rezultati u kapitalu i prihodu sa
upozorenjima o riziku, kontakt osobama u fondu, neto vrednost sredstava
po akciji od osnivanja ili najmanje za poslednjih pet godina, naknade i
trokovi fonda, struktura menadmenta, organizacija fonda, kapital fonda,
formiranje cena, politika dividendi, poslovanje i informacije koje se daju
deoniarima. Dunost investicionih fondova je da publikuju polugodinje
i godinje izvetaje, a po svom nahoenju mogu ih publikovati i kvartalno.
Godinji izvetaj fonda sadri podatke o aktivi i pasivi fonda, prihodima i
trokovima, promeni vrednosti i investicijima od zadnjeg izvetaja, distri-
buciji prihoda investitorima, investicionim transakcijama, portfelju fonda,
ciljevima fonda, izvetaj menadera fonda o rezultatima i perspektivama
fonda, promeni neto vrednosti akcija fonda, adresi, pravnom savetniku,
posredniku i oditoru fonda.
Na osnovu podataka iz prospekta i izvetaja, zainteresovani investitori
mogu donositi zakljuke i opredeljenja prema onom fondu koji najvie od-
govara preferencijama ulagaa. Stepen diversikacije investicionog port-
folia opredeljuje i nivo rizika i prinosa, jer je injenica da se cene akcija na
kratak rok kreu na nepredvidiv nain i mogu se menjati naglo i dramati-
no (iako se na dugi rok oscilacije uglavnom kompenzuju), pa je na kratak
rok mogue izvlaiti visoke prote iz kratkoronih oscilacija trinih cena
akcija, ali i rizikovati visoke gubitke. Otuda e investicioni fondovi koji
vode aktivni portfolio menadment i u njima dominiraju plasmani u akcije
privlaiti investitore koji preferiraju vie prinose i prihvataju vee rizike.
Investicioni portfolio sa viim stepenom uea stabilno prinosnih hartija
od vrednosti poput obveznica ili jako diversikovani investicioni portfoliji
ukazuju na pasivni portfolio menadment fonda koji privlai investitore
koji preferiraju stabilne, mada nie prinose i prihvataju nii stepen rizika.
Dva najznaajnija pokazatelja poslovanja investicionih fondova koja
presudno utiu na opredeljenje individualnih investitora za ulaganje u kon-
kretan fond su neto vrednost aktive investicionog fonda i stopa prinosa
investicionog fonda. Neto vrednost aktive investicionog fonda po akciji se
moe izraunati primenom obrasca:
trina vr. emitovanih akcija -
obaveze
vrednost neto aktive po akciji= ------------------------------------------
broj emitovanih akcija
U praktinom primeru pretpostavljenog investicionog fonda to bi znai-
lo da investicioni fond sa 4.000 emitovanih akcija sa trinom vrednou
132 Zoran Jovi
od npr. 70.000.000 dinara i obavezama u iznosu od 10.000.000 dinara ima
neto vrednost aktive po akciji u iznosu od 15.000 dinara tj. :
neto vrednost 70.000.000 10.000.000
aktive po akciji = ------------------------------------- = 15.000 din.
4.000
Stopa prinosa investicionog fonda se dobija kao odnos zbira razlike
vrednosti neto aktive investicionog fonda na kraju i na poetku perioda,
prinosa na kapital i kapitalnog dobitka s jedne i vrednosti neto neto aktive
investicionog fonda na poetku perioda s druge strane.
(VNAt VNAt-1) + Pt + Dt
stopa prinosa = --------------------------------------------------------- x 100
VNAt-1
U simuliranom primeru, ukoliko bi u posmatranom periodu vrednost
neto aktive po akciji porasla sa npr. 10 na 10,6 dinara, investicioni fond
ostvario prinos od 0,4 dinara po akciji i kapitalni dobitak od 0,2 dinara po
akciji, stopa prinosa bi iznosila 12% :
(10,6 10) + 0,4 + 0,2
stopa prinosa = ----------------------------------------- x 100 = 12%
10
Pri proceni performansi investicionog fonda na dui rok, prednost treba
dati stopi prinosa koja u sebi sadri i realizovane kapitalne dohodke, dok
neto vrednost aktive po akciji usled konstantne prekompozicije struktu-
re portfolia, realizovanja kapitalnih dobitaka i gubitaka, isplate kapitalnih
dobitaka akcionarima koja umanjuje neto vrednost aktive i investicionog
fonda umanjuje i njegove performanse u odnosu na kretanje cena akcija
fonda.
5.5.3.4. PREDNOSTI I NEDOSTACI ULAGANJA U
INVESTICIONE FONDOVE
Individualni investitori imaju vie opcija ulaganja svojih sredstava kao
to su ulaganje u klasini vid tednje u bankama, kombinovani vid tednje
i ivotnog osiguranja pri osiguravajuim kompanijama, direktno investi-
ranje u akcije i obveznice emitenata i posredno investiranje u hartije od
vrednosti putem investicionih fondova.
Prednosti ulaganja u investicione fondove ogledaju se kroz postizanje
portfolio diversikacije, dobijanje profesionalnog portfolio menadmenta
i bolje marketabilnosti nansijske aktive.
Portfolio diversikacijom se smanjuju nesistemski rizici dok se sistemski
rizici koji proistiu iz funkcionisanja nansijskog trita ne mogu smanjiti
diversikacijom. Investiranjem u akcije investicionog fonda, individualni
investitor postaje suvlasnik visoko diversikovane aktive fonda srazmer-
no obimu uloenih sredstava, odnosno indirektno postaje proporcionalni
suvlasnik velike mase raznovrsnih i selekcionisanih hartija od vrednosti u
iji direktni posed, bez ovakve diversikacije, nikada ne bi mogao da doe,
prvenstveno zbog nedovoljnog kapitala i nedovoljnog poznavanja trita.
Individualni investitori kupovinom akcija investicionog fonda kupuju i
struno znanje profesionalnih portfolio menadera tzv. know how profesi-
onalnih portfolio menadera koji upravljaju aktivom investicionog fonda,
vre selekciju hartija od vrednosti, analiziraju trine informacije i obav-
ljaju kupoprodajne transakcije u cilju postizanja permanentne optimalne
portfolio strukture koja odgovara proklamovanim investicionim ciljevima
fonda. Na taj nain investicioni fondovi obezbeuju vie prinose od prino-
sa na oroene tedne depozite, a da se zbog diversikovanosti portfolia i
strunosti menadmenta, rizik ne poveava u znaajnoj meri.
Finansijska aktiva do koje se dolazi kupovinom akcija investicionih fon-
dova je marketabilnija nego posedovanje bazinih vrednosnih papira emi-
tenata. Aktiva otvorenih investicionih fondova je marketabilnija od aktive
zatvorenih investicionih fondova. Kod otvorenih investicionih fondova,
investitori u svakom momentu mogu da obavljaju transakcije direktno u
kontaktu sa fondom, dok se kod zatvorenih investicionih fondova transak-
cije obavljaju preko brokera na berzama i vanberzanskim tritima.
Pogodnosti investiranja u investicione fondove karakteriu i nii tran-
sakcioni trokovi i provizije, jer individualni investitori koriste nie tarife
koje vae za velike transakcije, a koje obavljaju fondovi u ime mnogih
malih individualnih investitora.
Posebna pogodnost je korienje tzv. kiobrana fondova unutar koga in-
dividualni investitori po svojoj elji mogu menjati akcije jednog fonda za
akcije bilo kog drugog fonda ispod kiobrana bez plaanja provizije. Na
taj nain oni bez dodatnih trokova mogu menjati svoje investicione cilje-
ve i nivoe oekivanih prinosa i rizika uz zadravanje mobilisanog kapitala
unutar asocijacije fondova.
134 Zoran Jovi
Investicioni fondovi obavljaju danas i tradicionalne bakarske poslove
kao to su poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu, izuzev depo-
zitno-kreditnih poslova, predstavljajui snanu konkurenciju nekamato-
nosnim ili niskokamatonosnim transakcionim depozitima kod poslovnih
banaka.
Dostupnost, brzina i jednostavnost kupovine akcija investicionih fon-
dova je velika prednost koja se moe ostvariti telefonom, slanjem eka,
posredstvom brokera ili osiguravajueg agenta.
Posebna pogodnost ulaganja putem investicionih fondova u odnosu na
direktno ulaganje se ispoljava kod inostranog ulaganja zbog poznavanja
domaeg trita i mogunosti boljih procena.
Akcionari investicionih fondova mogu doi i do besplatnih trinih ana-
liza i prognoza, poslovnih informacija i saveta.
Za tranzitorne zemlje je naroito znaajna implementacija rada investi-
cionih fondova putem kojih se mogu mobilisati znaajna nansijska sred-
stva pojedinih slojeva stanovnitva, obzirom da mogu pruiti vie prinose
u odnosu na tedne i oroene depozite kod banaka.
Takoe u tranzitornim zemljama, investicioni fondovi mogu da odigraju
zapaenu ulogu u procesu transformacije vlasnike strukture u privredi i
bankarstvu. Privatizacija putem posedovanja akcija investicionih fondova
je pogodna za ire slojeve stanovnitva koji nemaju aspiracije da postanu
veinski vlasnici niti imaju dovoljno znanja i vremena da prate tekua zbi-
vanja na nansijskom tritu.
Razvoj investicionih fondova moe imati pozitivan efekat na razvoj
banaka, jer bi banke mogle da koriste znatno stroije kriterijume inve-
sticionih fondova kod plasmana bankarskih zajmova ime bi se smanjili
bankarski rizici i poveao stepen naplativosti kredita. Takoe banke mogu
udruivati svoj depozitni potencijal sa sredstvima investicionih fondova
kod znaajnih investicija u protabilne rme.
Banke sa svojim investicionim fondovima mogu da utiu na pojaan
priliv kapitala iz inostranstva, naroito kapitala ino-rezidenata domaeg
etnikog porekla koji su navikli na funkcionisanje i logiku investicionih
fondova u inostranstvu.
Prednosti investicionih fondova se potvruju i time to su u svetu postali
atraktivni za opredeljivanje privatnih penzionih fondova da svoj kapital
plasiraju posredstvom pojedinih investicionih fondova.
Jedini znaajan nedostatak ulaganja u investicione fondove koji bi mo-
gao da se apostrora je vii stepen rizika nego ulaganje u tedne i oroene
depozite banaka tj. mogunost ostvarivanja gubitka.
5.6. BERZANSKI POSREDNICI
5.6.1. BERZE I OTC

Berze predstavljaju specian oblik nansijskog trita, a istovremeno
imaju i pojedine odlike nansijskih institucija sa aspekta naina organiza-
cije, organa i upravljanja. Finansijske berze su visoko organizovana tri-
ta na kome se okupljaju posebno ovlaeni uesnici-berzanski posrednici
koji povezuju kupce i prodavce novca, deviza i kapitala izraenog u vidu
razliitih nansijskih instrumenata. Na berzama se trguje listiranim harti-
jama od vrednosti, gde se obavlja veliki broj razliitih osnovnih i speci-
nih berzanskih poslova koji u sutini predstavljaju zakljuene kupoprodaj-
ne transakcije koje rezultiraju plaanjem i isporukom odreene aktive tj.
nansijskih instrumenata.
OTC (Over the Counter Market)-u prevodu prodaja preko altera, je tr-
ite na kome se trguje nelistiranim akcijama to je prvi bitan atribut ovih
trita. OTC trite je manje rigorozno i manje formalizovano u odnosu na
klasino listirano berzansko trite. Na ovim tritima se kupoprodaja har-
tija od vrednosti vri kroz direktne pregovore ili kroz aukciju, a to mogu
biti i trita bez mesta trgovanja (npr. Kanadska trgovaka mrea-Canadi-
an Dealing Network). Dakle, neorganizovano trite je drugi bitan atribut
OTC trita koji ih razlikuje od berzi. Meutim postoje i OTC trita koja
su organizovana sa utvrenim pravilima i sistemom za trgovanje i na taj
nain poseduju jedan od bitnih atributa berzi-organizovanost i u pogledu
organizovanosti takoe predstavljaju berzu. U SAD na taj nain funkcio-
nie OTC trite kroz privatnu kompaniju koja predstavlja i ureuje polo-
vanje dilera NASD (The National Association of Securities Dealers), a
sistem na kojem se operativno vre transakcije je elektronski sistem za au-
tomatske kotacije poznat kao NASDAQ. Beogradska berza trenutno ima
samo etiri listirane kompanije, a sve ostale kompanije ijim se akcijama
trguje na Beogradskoj berzi su nelistirane, ime gro akcija zadovoljava je-
dan bitan atribut berzanskog poslovanja-organizovano trte, a samo mali
broj akcija (etiri) zadovoljavaju i drugi bitan atribut berzanskog poslova-
nja-listiranost. Otuda bi se moglo rei da Beogradska berza ima odlike, od-
nosno u sebi objedinjuje i berzansko i vanberzansko OTC trite, odnosno
da se na lokaciji berze koristi postojea infrastruktura za organizovanje
vie trita-berzanskog i vanberzanskog OTC trita.
Berzanski poslovi su i znaajni parabankarski poslovi putem kojih ban-
ke obavljaju poslove na tritu kapitala, uestvuju u emisiji i trgovanju
136 Zoran Jovi
hartijama od vrednosti i drugim berzanskim efektima za potrebe svojih
komitenata i svojih investicionih i penzionih fondova, vre sekjuritizaciju
i ostvaruju prihode po osnovu provizija i naknada.
5.6.1.1. POJAM I KARAKTERISTIKE
BERZANSKIH POSLOVA
Sama re berza potie od francuske rei bourse, to u prevodu znai
mesto gde su se susretali trgovci poetkom XVI veka. Prve organizovane
berze su se pojavile sredinom XVI veka u Londonu i Parizu. U Srbiji rad
berzi datira od kraja XIX veka, kada je 1886. godine narodna skuptina
Kraljevine Srbije prvi put donela zakon o javnim berzama i osnovala Be-
ogradsku berzu koja je poela sa radom 3. januara 1895. godine. Ova berza
je bila meovitog tipa iji su predmet trgovanja bile razne robe, hartije od
vrednosti i razliite monete. Danas u Srbiji funkcioniu Beogradska berza
i Produktna berza u Novom Sadu.
Berze predstavljaju organizovan prostor na kome se obavlja kupovina
i prodaja tipiziranih trinih materijala po unapred utvrenim pravilima
trgovanja izmeu utvrenih uesnika u trgovini. Zavisno od predmeta ber-
zanskog poslovanja, berze mogu biti:
robne ili produktne berze, na kojima se trguje robom, odnosno tri-
nim materijalima koji personikuju robu u formi skladinica;
nansijske berze, na kojima se trguje hartijama od vrednosti;
terminske berze, na kojima se trguje standardizovanim terminskim
ugovorima kao to su fjuersi, opcije i svopovi;
novane i devizne berze na kojima se trguje novcem odnosno stra-
nim deviznim sredstvima;
meovite berze.
Berze ne poseduju nikakvu sopstvenu robu, novana i devizna sredstva
ili hartije od vrednosti. Berze kao institucije ne kupuju i ne prodaju trine
materijale koji su predmet berzanskog trgovanja. Berze ne utvruju cene
po kojima e se prodavati trini materijali. Cene berzanskih trinih ma-
terijala se odreuju na slobodnoj i otvorenoj aukciji pod uticajem ponude
i tranje u datom vremenu. Trgovanje na berzi obavljaju lanovi berze u
odreenom prostoru sali za trgovanje.
Berza kao institucija obezbeuje podrku procesu trgovine, sigurnost
prava i realizaciju obaveza po zakljuenim poslovima na redovnim ber-
zanskim sastancima. Dakle, kljuna uloga berze je pruanje logistike po-
drke procesu trgovanja i obezbeivanje pravne i materijalne sigurnosti
svim uesnicima u tom procesu. Uesnici berzanskog naina trgovanja su
zatieni od problema koji mogu nastati kao posledica neispunjenja oba-
veza druge strane uesnika u berzanskom poslu.
Akteri berzanskog naina poslovanja su:
kupci tipiziranih trinih materijala (hartija od vrednosti, fjuersa, op-
cija, svopova,
novanih sredstava, deviza, skladinica i sl.);
prodavci tipiziranih trinih materijala;
posrednici (brokeri, dileri, klirinke kue).
Berzanski posrednici koji se na engleskom zovu brokeri, na nemakom
makleri ili senzali a na francuskom courtieri, nastupaju na berzi:
u svoje ime a za raun svojih klijenata kao komisionari,
u ime i za raun svojih klijenata kao zastupnici.
Brokeri za svoje usluge posredovanja ili savetovanja naplauju provi-
ziju po izvrenju berzanske transakcije.
Berzanski trgovci koji se u SAD nazivaju dileri, u Engleskoj brokeri ili
doberi a u Nemakoj hendleri, na berzi nastupaju:
u svoje ime i za svoj raun kao principali,
u svoje ime a za raun svojih klijenata kao komisionari,
u ime i za raun svojih klijenata kao zastupnici.
Dileri su najee predstavnici banaka i investicionih fondova i pred-
stavljaju eksterne uesnike na berzi. Ukoliko dileri nastupaju kao prin-
cipali, tada kupuju trine materijale u svoje ime i za svoj raun, sa
namerom da iste prodaju klijentima i ostvare zaradu (maru) putem ra-
zlike u ceni. Istovremeno dileri su izloeni riziku gubitka u poslu uko-
liko trine materijale prodaju po nioj ceni od one cene po kojoj su ih
kupili.
Klirinke kue predstavljaju posrednika u trgovanju na berzi koje
za svoje lanove obavljaju poslove kliringa i saldiranja. Kliring pred-
stavlja proces utvrivanja meusobnih obaveza i potraivanja uesnika
berzanske trgovine odnosno proces pripreme za proces saldiranja koji
oznaava sam prenos sredstava u novanom obliku ili u obliku hartija
od vrednosti, sa klirinkog rauna jednog na klirinki raun drugog ue-
snika berzanske trgovine po osnovu berzanske zakljunice o zakljue-
nim poslovima. Klirinka kua za kupca predstavlja prodavca, a za pro-
davca kupca po poslovima koji su zakljueni na berzi. Klirinka kua
na taj nain ima ulogu garanta za ispunjenje prava i obaveza ugovornih
strana uesnika na berzi koji nastaju momentom zakljuenja posla na
berzi.
138 Zoran Jovi
Da bi neki subjekat postao lan berze mora da ispuni propisane uslove.
Svaka berza ima svoje specinosti, ali su opti uslovi za sve lanove ber-
ze sledei:
posedovanje garancije strunosti tj. certikata o poloenom strunom
ispitu,
posedovanje mesta na berzi koje se plaa putem lanarine,
posedovanje dokaza da lice koje radi na berzi nije osuivano.
Berza ima svoje organe kao to su skuptina, upravni odbor, direktor
berze, nadzorni odbor i komisije berze.
5.6.1.2. VRSTE BERZANSKIH POSLOVA
Berzanski poslovi se mogu podeliti na osnovne i specine berzanske
poslove.
Osnovni berzanski poslovi su:
promptni, kasa ili spot poslovi i
terminski poslovi.
Specini terminski berzanski poslovi su:
stelaa
report
fjuers
opcije
svop (swap) poslovi
Karakteristika promptnih berzanskih poslova je da se oni obavljaju od-
mah po zakljuenju kupoprodajnog ugovora ili najkasnije u periodu od 3
do 5 radnih dana berze. Kupac je obavezan da novani iznos odmah dozna-
i prodavcu ili najkasnije do petog radnog od dana zakljuivanja ugovora.
Istovremeno prodavac ima obavezu da kupcu promptno doznai berzan-
ske efekte na njegov depo-konto ili preda u ruke. Zbog brzine kojom se
obavljaju na berzi, promptni poslovi se smatraju nerizinim poslovima i za
kupca i za prodavca.
Odlika terminskih berzanskih poslova jeste da se obaveze kupaca i pro-
davaca ne izvravaju promptno po zakljuenom poslu, ve u duem, una-
pred odreenom vremenskom periodu. Ukoliko se obaveza po berzanskom
poslu izvrava u dogovorenom roku na tano odreen dan, onda se radi o
bezuslovnom terminskom berzanskom poslu. Ukoliko se obaveza izvrava
unutar dogovorenog vremenskog roka, onda je re o uslovnom terminskom
poslu. Kod bezuslovnih terminskih berzanskih poslova ugovorne obaveze
se ne mogu menjati, a kod uslovnih terminskih poslova ugovorne obaveze
se mogu menjati, pa ak postoji i mogunost da kupac ili prodavac odu-
stanu od dogovorenog posla, ukoliko poloe dogovorenu premiju kojom
nadoknauju drugoj strani odustajanje i neizvrenje svoje obaveze.
Promptni berzanski poslovi se realizuju na efektnim berzama, a termin-
ski berzanski poslovi se izvravaju na specijalizovanim berzama. Termin-
ski berzanski poslovi se izuzetno mogu izvravati i na efektnim berzama
pod uslovom da se obavljaju u posebnim prostorijama i na posebnim ber-
zanskim sastancima.
Terminski berzanski poslovi su sloeniji od promptnih. Njih obavljaju
dve stranke: besisti i hosisti. Besisti prodaju na utvren termin ili na dan
unutar termina hartije od vrednosti koje ne poseduju, ali koje e nabaviti
pre roka za izmirenje obaveze i to po nioj ceni od cene utvrene u kupo-
prodajnom ugovoru. Hosisti kupuju hartije od vrednosti na utvren termin
ili na dan unutar termina sa ciljem da ih potom prodaju po vioj ceni nego
to je ona koja je utvrena u kupoprodajnom ugovoru.
Stelaa je oblik specinog terminskog berzanskog posla kojim kupac
pri zakljuenju kupoprodajnog ugovora unapred plaa proviziju ime stie
pravo prema prodavcu da jedan deo efekata berze preuzme po viem kursu
o roku ili da isporui deo efekata berze po niem kursu. Stelaa obavezuje
kupca da ne ostupi od posla, ali mu daje i mogunost da izabere jednu
od dve ponuene varijante. Poslovi stelae se u praksi izraavaju u vidu
razlomka kao npr. 100/75, to kupcu daje mogunost da se u ugovorenom
roku izjasni da li e hartije od vrednosti kupiti po kursu od 100 ili e ih
prodati po kursu od 75. Od procene donjeg i gornjeg limita kursa zavisi ko
e, prodavac ili kupac, ostvariti pozitivne efekte berze. Ukoliko su donji
i gornji limit dobro procenjeni i kurs na dan termina padne unutar zone
limita, prodavac e ostvariti pozitivne efekte berze. Obrnuto, ako kurs na
dan termina padne izvan zone limita, odnosno bude vii od gornjeg limita
ili nii od donjeg limita, kupac e ostvariti pozitivne efekte berze. Prakti-
no, to bi znailo da ukoliko je kurs u trenutku zakljuenja posla (100/75)
iznosio 90 din., a o roku bude npr. 105 din., onda e kupac razliku od 5 din.
izmeu prihvaenog kursa stelae od 100 din. i poveanog kursa o roku od
105 din. da realizuje kao svoj bruto pozitivan efekat berze koji umanjuje
za stelanu proviziju, nakon ega kupcu ostaje neto pozitivan efekat berze
po stelanom poslu. Realizacija hartija od vrednosti se vri istovremeno tj.
kupac iste hartije od vrednosti koje kupuje po stelanom kursu od 100 din.,
istovremeno prodaje treem licu po vaeem kursu u tom momentu od
105 din. i ostvaruje pozitivan efekat od 5 din. Ukoliko kurs u roku padne
140 Zoran Jovi
na npr. 70 din., onda kupac kupuje hartije od vrednosti po ceni od 70 din.
ili po mogustvu i nie od treeg lica, a prodaje ih istovremeno prodavcu
iz stelanog ugovora po prihvaenom stelanom kursu od 75 din. i na taj
nain zarauje 5 din.
Drugi praktian primer bi bio u sluaju da pri datoj stelai 100/75, kurs
na dan termina bude npr. 90 din., onda prodavac zarauje 10 din., kao ra-
zliku izmeu 100 i 90 din. tako o e kupiti hartije od vrednosti od treeg
lica po 90 din. a isporuiti ih stelanom kupcu po 100 din. ili ako npr. kurs
na dan termina bude 80 din., onda e prodavac zaraditi 5 din., kao razliku
izmeu 80 i 75 din., jer je kupac duan da od prodavca o roku ili preuzme
hartije od vrednosti po viem kursu od 100 din. ili mu isporui hartije od
vrednosti po niem kursu od 75 din., koje e prodavac istovremeno prodati
treem licu po trenutno vaeem kursu od 80 din.
Sutina stelae je da pored sekjuritizacije hartija od vrednosti berzanskim
uesnicima, kupcima i prodavcima, omogui i dodatnu zaradu koja zavisi
od kvaliteta procene nivoa kursa o roku dospea, pri emu se prodavci
nadaju da je njihova procena bolja i da e se kurs kretati unutar stelanog
razlomka, a kupci se nadaju da je njihova procena bolja i da e kurs o roku
biti izvan limita stelanog razlomka, tj. vii ili nii od limitnih, te da e im
ta procena doneti dodatni izvor prihoda tj. pozitivne efekte berze.
Report je specian terminski berzanski posao pri kome banka privre-
meno kupuje terminske efekte tj. hartije od vrednosti od vlasnika efekata
u cilju produenja ksno utvrenog termina na koji dospevaju terminske
obaveze pomenutih vlasnika. Na taj nain vlasnik efekata vri prolongi-
ranje ksno utvrenog termina u oekivanju da e u narednom terminu
biti vee kursne razlike i vea zarada. Pri opredeljenju za report moraju se
uzeti u obzir trokovi premije i reportne kamate koji moraju biti manji od
koristi koju report moe doneti.
Report se zakljuuje na krae rokove, obino od 7 do 90 dana, po viim
kamatnim stopama od klasinih kreditnih, tako da za banke predstavlja
atraktivan plasman i sa aspekta roka i sa aspekta visine kamatne stope, a
takoe i sa aspekta upravljanja rizicima jer se banka obezbeuje privre-
menim vlasnitvom nad efektima i izjavom korisnika reporta da e kupiti
privremeno prodate efekte banci po istom kupovnom kao to je bio pro-
dajni kurs.
Sama procedura reporta se sprovodi na taj nain to poslovna ban-
ka svom komitentu, koji poseduje berzanske efekte, odobrava kredit uz
istovremenu privremenu kupovinu tih efekata odnosno prenos efekata
na poslovnu banku. Na taj nain banka postaje privremeni vlasnik efe-
kata, s tim da ih o roku na sledei berzanski termin, moe prodati istom
komitentu po istom kursu, uz naplatu reportnih trokova i provizije. U
sluaju da o sledeem roku kurs efekata dovoljno poraste da stvori pro-
stor i za pokrie trokova reporta i za zaradu korisniku reporta, report je
ostvario svoju svrhu postizanja pozitivnih efekata berze. U sluaju loe
procene korisnika reporta, pada kursa efekata, nepromenljivosti kursa
ili nedovoljnog rasta efekata, korist e imati samo banka kao davalac
reportnog kredita, dok e komitent-korisnik reporta zabeleiti negativan
efekat berze.
Fjuers je oblik terminskog berzanskog poslovanja koji predstavlja vi-
sokostandardizovani kupoprodajni ugovor odreenih berzanskih efekata,
najee obveznica, po utvrenoj ceni ili kursu na dan zakljuivanja tran-
sakcije, a sa isporukom na tano utvren dan u budunosti, obino za 1,3,6,
ili 12 meseci. Za razliku od forvarda kao klasinog terminskog ugovora,
fjuers ugovori su standardizovani a uslovi i elementi ugovora kao to su
vrsta efekata, rok i mesto isporuke, nain plaanja i sl. su utvreni na berzi.
Bilo da su robni ili nansijski, fjuersi imaju znaaj u procesu upravljanja
rizikom i savladavanja gepa u nansiranju. Fjuers ugovori se zakljuuju
na specijalizovanim fjuers bezama. U trenutku sklapanja fjuers ugovora
ne vri se nikakvo plaanje osim inicijalne mare koja slui kao garancija
za preuzete ugovorne obaveze. Kako ne dolazi do prenosa efekata, ve se
samo stvara pravo i obaveza, dolazi do potencijalnog rizika izmeu kupaca
i prodavaca, to namee potrebu sklapanja ugovora posredstvom klirinke
kue. Kupac i prodavac pojedinano prenose uslove ugovora na klirinku
kuu koja postaje partner obojma, odnosno kupac za prodavca, a prodavac
za kupca. Kupoprodajni ugovori se registruju u klirinkoj kui, s tim da je
njihov saldo nula, jer svaki ugovor o kupovini ima i svoj suprotan ugovor o
prodaji. Klirinke kue izbegavaju rizik koji stvaraju razliiti kursevi koje
diktiraju kupci i prodavci, na taj nain to su uesnici obavezni da poloe
inicijalnu maru na poseban raun u vidu procentualnog iznosa od nomi-
nalne vrednosti fjuers ugovora.
Od utvrenog kursa berzanskih efekata u fjuers ugovorima zavisi da
li e i koliku dobit ili gubitak ostvariti kupci odnosno prodavci. Klirinka
kua je obavezna da svakodnevno evidentira iznos dobitka, odnosno gu-
bitka i vri saldiranje tako to ako se na jednom ugovoru pojavljuje gubitak
onda se na drugom protivugovoru pojavljuje dobitak, a saldo odnosa mora
ostati neutralan. Ukoliko gubitak prevazilazi iznos uplaene garancije u
vidu inicijalne mare, onda je strana koja je izazvala gubitak duna da za
taj iznos izvri dodatnu uplatu provizije za pokrie gubitka.
142 Zoran Jovi
Postoje dve vrste uesnika na fjuers berzama, a to su hedersi (hedgers)
i trejdersi (traders) tj. pekulanti. Hedersi su uesnici koji se ele zatititi
od rizika koji mogu izazvati promene kursa odnosno cena berzanskih efe-
kata i kamatnih stopa. Najei hedersi su banke, izvoznici i akcionarska
drutva. Trejdersi su uesnici iji je cilj da ostvare to vei prot na berzi
po osnovu pekulativnih poslova i dirigovane promene kursa ili cena na
vie ili na nie, zavisno od potrebe. Trejdersi dolaze do prota na taj nain
to gomilaju zalihe onih efekata ili roba za koje procenjuju da e im cene
u narednom periodu naglo porasti.
Fjuers ugovori mogu biti kratkoroni i dugoroni. Kod kratkoronih
fjuers ugovora se radi o kupovini i prodaji na termin kratkoronih obve-
znica, novanih depozita i sl. Kod dugoronih fjuers ugovora, predmet
kupovine i prodaje na termin su sve vrste berzanskih efekata sa ksnim
prihodom, dugorone obveznice i sl.
Sutina fjuersa je da je on izvedeni tip hartije od vrednosti kojom
kupac i prodavac postiu dogovor o kupoprodaji odreenog berzanskog
efekta (robe ili nansijskog instrumenta: obveznice, akcije, kamatne sto-
pe, trinog indeksa i sl.) po utvrenoj ceni ili kursu na dan zakljuivanja
ugovora, s tim to e se isporuka i plaanje obaviti u budunosti. Fjuers je
visokostandardizovan i likvidan ugovor i jedan od osnovnih instrumenata
hedinga na nansijskom triu kojim se nastoji da se smanji ili eliminie
rizik u poslovanju. On obezbeuje prodavce od gubitka usled eventualnog
pada prodajne cene berzanskog efekta u narednom periodu, odnosno obez-
beuje kupce od gubitka usled porasta nabavne cene berzanskog efekta u
narednom periodu.
Opcije su oblik terminskog berzanskog poslovanja u vidu ugovora
koji daje pravo, ali ne i obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda
odreeni berzanski efekat po unapred utvrenoj ceni realizacije opcije u
ugovorenom roku i to svoje pravo moe da ostvari svakog radnog dana
do isteka opcije. U sluaju da se opcija ne podnese na realizaciju do odre-
enog roka, ona prestaje da bude obaveza prodavca opcije. Opcije mogu
biti robne i nansijske. Robne opcije su opcije na zemljite, graevinske
objekte, poljoprivredne proizvode i sl., a nansijske opcije su opcije na
hartije od vrednosti, opcije na kamatnu stopu, devizne opcije, opcije na
berzanske indekse i sl. Kupac opcije je obavezan da plati opcijsku pre-
miju koja predstavlja garanciju za datu opciju. Premija se mora platiti jer
kupac ima privilegiju da opciju iskoristi ili neiskoristi u odreenom vre-
menskom periodu, dok prodavac opcije mora postupiti po njegovom zah-
tevu i na prvi poziv mu prodati odreeni berzanski efekat po ugovorenoj
ceni realizacije. Opcijska premija za kupca opcije predstavlja maksimal-
no mogui gubitak, dok za prodavca opcije ona predstavlja maksimalno
mogui dobitak.
Karakteristino za opcioni ugovor je to to se pri kupovini i prodaji op-
cije unapred ugovara opciona cena po kojoj e vlasnik opcije-kupac biti u
mogunosti da kupi berzanske efekte do odreenog opcionog roka. Cena
opcije pokazuje koliko je opciono trite spremno u odreenom trenutku
da plati pravo iz opcije. Cena opcije zavisi od mnogih faktora kao to su
cene na tritu, promptni kurs berzanskih efekata, oekivano kretanje kur-
sa, cena fjuersa i sl. Razlika koja se ostvaruje izmeu opcione i trine
cene predstavlja promptni berzanski kurs ili stvarnu vrednost opcije. Kurs
opcije predstavlja vreme izmeu kupovine opcije i unapred dogovorenog
roka njenog dospea, pri emu se pribliavanjem krajnjem roku dospe-
a, smanjuje vrednost opcije. Kurs opcije je ravan nuli na sam dan isteka
opcije, kada se i cena opcije izjednaava sa njenom stvarnom vrednou.
Bez obzira da li se radi o prodajnim (call) ili kupovnim (put) opcijama,
kurs opcije zavisi od promptne cene opcije. Opcije za akcije sa stabilnim
cenama imae nii kurs, dok e opcije za akcije sa promenljivim cenama
imati vii kurs.
Izmeu opcija i fjuersa ima slinosti i razlika. Oba oblika terminskih
berzanskih poslova predstavljaju kupoprodajne ugovore odreenih ber-
zanskih efekata po unapred utvrenoj ceni ili kursu, sa isporukom na tano
odreen dan u budunosti kod fjuersa ili u odreenom periodu do ugo-
vorenog roka u budunosti kod opcija, s tim to se fjuers mora izvriti, a
kod opcije kako i sam naziv govori postoji mogunost izbora da se opcija
izvri ili neizvri.
Svop poslovi su specini berzanski poslovi putem kojih se vri zamena
jednih berzanskih efekata drugima. Na taj nain se postie promena in-
vesticionih ciljeva, promena prosenog roka dospea portfolia obveznica,
promena kvaliteta hartija od vrednosti i sl. a sve u cilju otklanjanja rizika
vezanih za likvidnost i protabilnost. Najzastupljeniji su kamatni i valutni
svopovi. Kod kamatnih svopova, dve strane ugovaraju periodinu meu-
sobnu razmenu kamatnih prihoda, a kod valutnih svopova, dve ugovor-
ne strane obavljaju razmenu valuta uz obavezu da po protoku odreenog
vremena obave obrnutu transakciju u istom inicijalnom iznosu. Cilj je da
se obavi zatita od deviznog rizika na taj nain to se na deviznom tritu
obavlja jednovremena i sa istim partnerom promptna kupovina i termin-
ska prodaja odreenog deviznog iznosa, ili obrnuto, promptna prodaja i
terminska kupovina deviza. Analogno tome, na tritu kapitala se vri raz-
144 Zoran Jovi
menjivanje isplate obaveza izmeu dunika po osnovu zajmova koji glase
na razliite valute.
Sutinska odlika svake svop transakcije je da se njome izmeu ugo-
vornih strana vri zamena isplate kamate jednog kvaliteta i jedne vrste za
isplatu kamate drugog kvaliteta i druge vrste. Ugovorne strane ne zame-
njuju meusobna dugovanja, ve se samo vri zamena isplate kamate po
predmetnim dugovima. Ugovorom se utvruju datumi meusobne isplate
uesnika u svop transakcijama. Na predvieni dan isplate, prvo se vri
prebijanje kamata, a samo se razlika isplauje ugovornoj strani koja ima
na to pravo.
Banke imaju aktivnu ulogu u obavljanju svop poslova i presudno su
uticale na njihov razvoj. Svop poslovi se zakljuuju sa bankom i obavljaju
se posredstvom banaka. Banka obavlja i tehniki deo posla, izraunava vi-
sinu transfera i vri njegovu isplatu kao posrednik odnosno prodavac svop
aranmana. Svop poslovi se sklapaju obino na period od 3 do 10 godina.
Svop poslovi mogu biti kamatni - u funkciji zamene ksne sa uktui-
rajuom kamatnom stopom u istoj valuti, ili valutni u funkciji zamene
kamatnih stopa u razliitim valutama.
Kamatnim svopom se ksiraju kamatne stope po odreenom dugu na
eljeni nivo. Motiv za sklapanje kamatnog svopa lei u mogunosti da se
postojee kamatne stope zamene za neke druge, povoljnije kamatne stope,
te da se kredit koristi pod najpovoljnijim uslovima. Banka predstavlja ga-
ranta za kvalitetno izvrenje svop posla za ta naplauje proviziju koja je
relativno niska i kree se u intervalu od 1/8% do % na godinjem nivou
od vrednosti isplate.
Valutni svop se pojavljuje u vie modaliteta i to kao svop u funkciji
zamene uktuirajue sa ksnom kamatnom stopom u razliitim valutama,
svop u funkciji zamene ksnih kamatnih stopa u razliitim valutama i svop
u funkciji zamene uktuirajuih kamatnih stopa u razliitim valutama.
Valutni svopovi su sloeniji od kamatnih jer u sebi sadre elemente
rizika koji proistiu i iz kamatnih stopa i iz promene kurseva u razliitim
valutama. Valutni svopovi se realizuju u tri faze. Prvo se vri inicijalna
valutna konverzija osnovnog iznosa svop transakcije, zatim se vri zamena
kamatne svop transakcije i na kraju se vri ponovna konverzija osnovnog
iznosa svop transakcije u prvobitne valute.
Svop poslovi obuhvataju i promptne i terminske transakcije. Kod pro-
dajnih svop poslova, vri se promptna kupovina jedne valute za drugu i
terminska prodaja te valute za tu istu drugu valutu. Kod kupovnih svop po-
slova, vri se promptna prodaja jedne valute za drugu i terminska kupovina
te valute za tu istu drugu valutu. Kada dve iste ugovorne strane realizuju i
promptnu i terminsku kupoprodaju, onda se radi o istom ili pravom svo-
pu. Ako jedan uesnik zakljui promptnu prodaju odreene valute sa dru-
gim uesnikom, a terminsku kupovinu te iste valute sa treim uesnikom,
onda se radi o neistom ili nepravom svopu.
5.6.1.3. PRINCIPI I NAIN TRGOVANJA NA BERZI
Berzanski poslovi su poslovi koji se obavljaju i zakljuuju u odreenom
prostoru, odreenom vremenu, sa odreenim predmetima kupoprodaje-
berzanskim efektima. Berzanske poslove obavljaju samo lanovi berze, a
posrednike poslove obavljaju posrednici: brokeri, dileri, klirinke kue i
sl.
Trgovanje na berzi se moe odvijati na dva naina i to putem zvaninih
ili nezvaninih berzanskih sastanaka i putem knjige ponude i tranje. Ber-
zansko trgovanje putem knjige ponude i tranje obavlja se preko rukovodi-
oca kotacije. Rukovodilac kotacije u knjigu rukovodioca kotacije upisuje
ponudu i tranju iz tiketa koje mu dostavljaju predstavnici lanova berze,
a potom informacije unosi u kompjuterski sistem i o sueljavanju ponude
i tranje obavetava sve prisutne na berzi. Berzanskim efektima se moe
trgovati po:
utvrenoj preovlaujuoj ceni,
viestrukoj ceni,
sistemu neprekidnog trgovanja.
Berzansko trgovanje sa preovlaujuom cenom se primenjuje kod ber-
zanskih efekata koji imaju veliku razliku izmeu cene ponude i cene tra-
nje ili kod nedovoljno aktivnih efekata. Po upisivanju ponude i tranje
u knjigu rukovodioca kotacije, rukovodilac utvruje preovlaujuu cenu.
Svi lanovi berze koji istrguju po preovlaujuoj ceni potpisuju zakljuni-
cu. Potom se prelazi na drugi krug kotiranja po istoj tehnologiji i td. Uko-
liko je ponuda berzanskih efekata vea od tranje, onda prioritet prodaje
po preovlaujuoj ceni ima lan berze koji nudi veu koliinu berzanskih
efekata.
Berzansko trgovanje po viestrukoj ceni se obavlja tako to rukovodilac
kotacije ispisuje berzanski efekat kojim se trguje i njegovu poetnu cenu
koja je u stvari cena poslednje zakljuene transakcije na berzi. lanovi ber-
ze daju svoju ponudu i tranju, a rukovodilac kotacije najviu cenu ponude
i najniu cenu tranje objavljuje na tabli uz konstantno sueljavanje ponu-
de i tranje. U momentu izjednaavanja cena ponude i tranje se potpisuje
146 Zoran Jovi
zakljunica o trgovini predmetnim berzanskim efektom. Ukoliko po istoj
ceni postoji vie ponuda i tranji, prednost se daje ponudi odnosno tranji
koja je prva plasirana, a tek zatim onoj koja je po obimu vea. Ukoliko je
vie ponuda i tranji izjednaeno po svim kriterijumima, onda prednost
ima ona ponuda ili tranja koja bude izvuena rebom-iz eira.
Berzansko trgovanje po sistemu neprekidnog trgovanja se obavlja na
taj nain to se izvri grupisanje berzanskih efekata u grupe od najmanje
10 efekata po kriterijumu zajednikih interesa ili obrta i sl. Odabrane gru-
pe efekata se stavljaju na raspolaganje rukovodiocu kotacije. Trgovanje
svakom grupom se vri ili u odvojenim salama ili u odreenim razliitim
vremenskim priodima. Za svaku grupu se iznosi ponuda i tranja, a naj-
via cena ponude i najnia cena tranje se objavljuju na oglasnoj tabli i
konstantno sueljavaju do zakljuenja transakcije. Po zavretku trgovanja
sa jednom grupom efekata, prelazi se na trgovanje drugom grupom i tako
redom sve dok postoji interes za trgovanje efektima na berzi.
Institucija koja obezbeuje pravnu i materijalnu sigurnost svih uesnika
u procesu trgovine na berzi je klirinka kua, koja za svoje lanove obav-
lja poslove kliringa i saldiranja. U poetnim etapama razvoja klirinka
kua predstavlja sastavni organizacioni deo berze, a u kasnijim etapama se
moe izdvojiti iz sistema berze i poslovati kao odvojeno pravno lice. Po-
stoje dve koncepcije kliringa: amerika i evropska. Amerika koncepcija
podrazumeva postojanje jedne centralne klirinke kue i velikog broja ne-
zavisnih klirinkih kua, koje su meusobno povezne u jedinstven sistem.
U evropskom sistemu kliringa postoji centralna klirinka kua, organizo-
vana po principu akcionarskog drutva iji su veinski akcionari berze za
koje ova kua obavlja poslove kliringa i saldiranja.
Klirinka kua prua sigurnost poslovanju na berzi preuzimanjem rizika
na sebe u sluaju da jedna od strana uesnica u berzanskom trgovanju ne
ispuni svoje obaveze po zakljuenom poslu. Jedinstven sistem kliringa i
saldiranja poiva na postojanju itavog lanca veza i odnosa izmeu ber-
zanskih uesnika: investitora, brokersko dilerskih kua, berze i klirinke
kue.
Investitor koji trguje na berzi mora da ima svog brokera. Bez obzira
to je odnos investitora i brokera stvar poslovne tajne, broker na berzi
trguje u svoje ime i za tu raun, kliring berze za sve obaveze terti bro-
kersku kuu koja je izdala nalog na berzi. Otuda brokerske kue paljivo
posluju sa svojim klijentima investitorima i od njih zahtevaju polaganje
instrumenata obezbeenja plaanja u vidu depozita, bankarskih garancija
i sl., jer za njihov raun, a u svoje ime moralno i nansijski preuzimaju
sve obaveze i rizike. Klijent investitor je duan da u brokerskoj kui
otvori depo raun koji se sastoji iz dva dela: jedan za novana sredstva i
drugi za hartije od vrednosti u sopstvenom vlasnitvu tj. za svoj imovin-
ski portfolio. Deo koji se odnosi na novana sredstva moe biti u obliku
gotovinskog ili marginskog rauna, tako da investitor moe davati naloge
brokeru do iznosa raspoloivih sredstava u sluaju gotovinskog rauna ili
do iznosa odobrenog brokerskog kredita u sluaju marginskog rauna, pri
emu broker preuzima rizik da klijent ne uplati na vreme dodatna novana
sredstva.
Nadalje, svaki broker ili diler mora biti lan berze i klirinke kue da
bi mogao da izdaje naloge svojih klijenata na berzi. Kao lan berze bro-
ker diler mora otvoriti depo raun u klirinkoj kui na koji mora uplatiti
propisani minimalni iznos novanih sredstava (margin account). Na tom
raunu se pri svakom zakljuenom poslu na berzi otvara pozicija i dalje
se zaduuje ili odobrava u zavisnosti od promene trine cene dotinog
berzanskog efekta kojim se trguje. U sluaju da sredstva na depo raunu
padnu ispod odreenog minimalnog nivoa, klirinka kua upuuje zahtev
za uplatu dodatnog novanog iznosa do visine minimalnog depozita. Na
taj nain, lancem veza i odnosa izmeu berzanskih uesnika, obezbeuje
se da u sluaju neispunjenja obaveze jedne ugovorne strane, kliring moe
drugoj ugovornoj strani da obezbedi realizaciju prava iz predmetnog posla.
U sluajevima spot trgovine kliring vodi rauna da se u roku do tri dana
od dana zakljuenja berzanskog posla transferiu novana sredstva sa depo
rauna kupca na depo raun prodavca ili da se izvri imovinski transfer
berzanskih efekata izmeu pomenutih rauna u okviru kliringa.
U sluajevima terminskog trgovanja na berzi kliring obezbeuje realiza-
ciju prava drugoj ugovornoj strani kroz obezbeivanje prodaje berzanskih
efekata na spot tritu po tekuoj berzanskoj ceni uz zaduivanje ili odo-
bravanje razlike novanih sredstava na njegovom depo klirinkom raunu
do ugovorene cene ili kupovinom berzanskih efekata i njihovom daljom
prodajom na tritu po tekuim cenama uz zaduivanje ili odobravanje
razlike novanih sredstava na depo klirinkom raunu do ugovorene cene.
To je mehanizam kojim kliring kua postaje kljuni faktor obezbeenja
potpune pravne i materijalne sigurnosti svim berzanskim uesnicima.
5.6.1.4. BANKE KAO BERZANSKI POSREDNICI
Banke obavljaju tri grupe nansijskih operacija: regulisanje novane
mase, obavljanje platnog prometa i transfer nansijske tednje. Posredova-
148 Zoran Jovi
nje pri transferu nansijske tednje od sucitnih ka decitnim subjektima
svrstava banke u najvanije berzanske posrednike na nansijskom tritu.
Banke svojim osnovnim funkcijama multiplikacije i preraivanja novca,
imaju sposobnost i privilegiju da proizvode novac i kapital. I na primar-
nom i na sekundarnom nansijskom tritu, banke svoju posredniku ber-
zansku ulogu obavljaju na brokersko dilerski nain. U svim zemljama sa
razvijenim i savremenim nansijskim tritem, banke zauzimaju vodeu
ulogu u berzanskom segmentu poslovanja, bez obzira o kojim berzanskim
efektima je re.
Zavisno od zemlje do zemlje, organizacioni oblici i forme banaka kao
berzanskih posrednika se razlikuju. U pojedinim zemljama postoje poseb-
no osnovane specijalizovane banke za berzansko posredovanje. U nekim
zemljama se formiraju posebni organizacioni delovi unutar banaka koji se
bavi poslovnim operacijama specijalizovanim za rad berzi kao i za druge
segmente nansijskog trita. I na kraju, u velikom broju zemalja, poseb-
no evropskim, rade banke univerzalnog tipa koje obavljaju sve bankarske
transakcije i transakcije na nansijskom tritu, meu kojima i berzanske.
Bez obzira na oblike i forme ukljuivanja banaka u berzanske poslove, ovi
poslovi su proizali kao nunost i interes komercijalnog bankarstva da se
okrene ka tritima kapitala, da uestvuje u emisiji i trgovanju hartijama
od vrednosti i drugim berzanskim efektima, da se okrene investicionom
menadmentu kako zbog potreba svojih komitenata tako i zbog voenja
svojih penzionih i investicionih fondova, a sve to zbog zrelosti i zasieno-
sti klasinog komercijalnog bankarskog trita i potrebe osvajanja novih
trita, sekjuritizacije i proirivanja protnih margina.
Banka kao berzanski posrednik dilersko brokerskog naina trgovanja,
moe da obavlja:
pasivne bankarske poslove u vidu emisije sopstvenih vlasnikih ili du-
ni kih hartija od vrednosti,
aktivne bankarske poslove u vidu kupovine i prodaje hartija od vredno-
sti u okviru sekundarnih rezervi likvidnosti banke ili iz investicionog
portfelja banke,
uslune bankarske poslove tipa brokerae odnosno posredovanja i
komisiona,
sopstvene bankarske poslove poput reporta, opcija, fjuersa, svopova i
sl. u okviru trgovakog portfelja banke.
Na primarnom tritu hartija od vrednosti banke vre emisiju sopstvenih
hartija od vrednosti; preuzimaju emisije drugih emitenata radi dalje proda-
je tzv. poslovi investicionog bankarstva, obavljaju poslove posredovanja
tj. brokerae na berzi i van nje pri prodaji emisija drugih emitenata; obav-
ljaju kupovinu hartija od vrednosti i njihovo dranje do datuma dospea.
Na sekundarnom tritu hartija od vrednosti banke obavljaju poslove
brokerae tj. posredovanja u procesu kupoprodaje hartija od vrednosti i
drugih berzanskih efekata; kreiraju trita za odreene hartije od vrednosti
i ostvaruju razliku u ceni prilikom njihove kupoprodaje; obavljaju kupovi-
nu ponuenih hartija od vrednosti sa namerom dalje prodaje i ostvarivanja
razlike u ceni; obavljaju kupoprodaju hartija od vrednosti sa ciljem ostva-
rivanja pozitivnih efekata na razlikama u kamatnim stopama; obavljaju
kupovinu hartija od vrednosti i njihovo dranje do datuma dospea.
Pored navedenih, banka moe obavljati i mnoge druge poslove vezane
za berzansko poslovanje. Banka moe da prua savete u vezi sa berzan-
skim efektima, moe da izrauje elaborate i odluke o emisiji hartija od
vrednosti, elaborate i odluke o otkupu i pripajanju, odnosno reorganizaciji
razliitih pravnih subjekata, moe da obavlja istraivanje trita hartija od
vrednosti, njihovih cena, kamatnih stopa itd. Banka moe da razvija nove
bankarske proizvode, usluge i procese, sve poslove konsaltinga tj. davanja
saveta i izrade projekata, moe da upravlja portfeljom hartija od vrednosti
svojih komitenata i td.
Praktino banka kao berzanski posrednik dilersko brokerskog naina
poslovanja obavlja itav niz poslova kao to su prijem naloga klijenata za
trgovanje odreenim berzanskim efektom, upravljanje nalogom klijenata
na berzi i van nje, evidentiranje zakljuenih poslova i uvanje hartija od
vrednosti, vodi portfelj hartija od vrednosti klijenta tj. kastodi poslove,
prua savete u vezi emisije i trgovine sa hartijama od vrednosti i dr.
U svim navedenim poslovima banka ostvaruje prihode po osnovu pro-
vizija i naknada i njeno poslovanje se ne razlikuje od poslovanja specijali-
zovanih brokerskih i dilerskih kua na berzi i van nje. Banka na ovaj nain
ostvaruje koncept nansijskog supermarketa sa ciljem da se klijenti tenje
poveu sa bankom, da se razvije dugorono poverenje prema banci, da
klijent na jednom mestu dobije kompletnu nansijsku ponudu, odnosno da
iz banke ne moe da izae nansijski neusluen.
5.6.2. DILERI I BROKERI
Brokerske, dilerske i brokersko-dilerske nansijske institucije su spe-
cijalizovani posrednici izmeu ostalih uesnika na berzama i nansijskim
tritima. Ova drutva mogu da obavljaju brokerske poslove, dilerske
poslove, poslove market mejkera, poslove portfolio menadera, poslove
150 Zoran Jovi
agenta emisije, pokrovitelja emisije, investicionog savetnika i odreene
vrste poslova kastodi banke.
Banke sve ee koriste dilerske i brokerske poslove kao isto posred-
nike dopunske-parabankarske poslove koji se obavljaju na sekundarnom
tritu kapitala. Ovim poslovima banke proiruju svoju delatnost na trgo-
vinu hartijama od vrednosti i nansijskim derivatima, ostvarujui dodat-
ne prihode u vidu provizija kao brokeri i mari i kapitalnih dobitaka kao
dileri.
5.6.2.1. POJAM I KARAKTERISTIKE DILERA I BROKERA
Svi uesnici na nansijskom tritu mogu biti u ulozi investitora i u ulozi
posrednika. Izuzetak od ovog pravila ine dilersko brokerske institucije,
koje se kao savremeni uesnici javljaju u isto posrednikoj ulozi na nan-
sijskom tritu, preciznije na sekundarnom tritu kapitala. Brokerske i
dilerske rme mogu da budu samostalne, a mogu raditi i u sklopu banaka
kao njihovi sektori ili posebni organizacioni delovi, to u novije vreme
postaje izrazita tendencija. Ove parabankarske organizacije u sklopu ba-
naka imaju posebnu kapitalnu bazu i odvojene bilanse od glavnih oblika
poslovnih aktivnosti banaka.
U zavisnosti od naina regulisanja meusobnih odnosa izmeu posred-
nika, s jedne, i kupaca i prodavaca sa druge strane, na nansijskom tritu
mogu biti uspostavljeni odnosi na :
brokerskim,
dilerskim,
dilersko brokerskim principima nansijske trgovine i nansijskog po-
sredovanja, koji danas dominira u praksi trino razvijenih zemalja.
Broker je institucionalno organizovan nansijski posrednik koji kao
zastupnik, u tue ime i za tu raun, ili komisiono u svoje ime i za tu ra-
un, spaja poznatog prodavca i poznatog kupca. Za svoju uslugu broker
naplauje posredniku ili komisionu proviziju brokerau. Brokeraa
moe da se naplati samo od kupca ili samo od prodavca ili po pola od
obe strane. Broker je ist posrednik i nema nikakvih trinih pozici-
ja, nikakvog poslovnog rizika i materijalne odgovornosti. Broker ima
moralnu i profesionalnu odgovornost da se berzanske transakcije uspo-
stavljene njegovim posredstvom u potpunosti izmire izmeu kupaca i
prodavaca. Ovaj proces je potpomognut obaveznim procesom kliringa i
saldiranja putem klirinkih kua na berzama. Moralna i poslovna odgo-
vornost brokera je jako naglaena u trinim privredama i sankcionisana
pravom nadlenog kontrolnog organa da nemoralnom i neprofesional-
nom brokeru oduzme dozvolu za rad, bez mogunosti ponovnog dobi-
janja ikada.
Diler je institucionalno organizovan nansijski posrednik koji u svoje
ime i za svoj raun obavlja kupoprodajne poslove na berzi i izvrava i
preuzima sva prava i obaveze, rizike i odgovornosti iz ugovorenih poslo-
va. Dileri striktno rade u okviru svojih ovlaenja i kupoprodajnih limita
koji su odreeni od strane osnivaa i regulatorne i kontrolne vlasti. Diler
kupuje berzanske efekte od prodavca za nepoznatog kupca ili samo njemu
znanog kupca, odnosno prodaje kupcu kome je nepoznat prodavac. Trgu-
jui na taj nain kao nansijski posrednik, diler se suoava sa problemom
upravljanja i kontrole njegovom gotovinskom portfolio trinom pozicijom
koja moe u odreenom vremenskom preseku biti:
kratka u sluaju kada ima vei odliv od priliva gotovine;
duga u sluaju kada ima vei priliv od odliva gotovine;
otvorena, kada je diler vie prodao a manje kupio;
zatvorena gotovinska portfolio trina pozicija, kada diler nije ni u krat-
koj, ni u dugoj, ni u otvorenoj poziciji (izbalansirana pozicija).
U zemljama sa razvijenom trinom privredom se posebna panja po-
sveuje osnivanju, poslovanju i kontroli dilerskih nansijskih posredni-
ka, kako bi se obezbedilo stabilno funkcionisanje nansijskih trita kroz
kontrolu i regulisanje naina upravljanja gotovinskim portfolio trinim
pozicijama dilerskih posrednika.
Dilersko brokerski posrednik je institucionalno organizovan na nsi-
jski posrednik koji predstavlja jedinstvo svih pozitivnih i eliminaciju svih
negativnih karakteristika dilera i brokera. Danas ova vrsta posrednika
predstavlja najei nain organizovanja nansijskih posrednika na nan-
sijskom tritu, kojoj regulatorno kontrolna vlast pridaje posebnu panju.
U savremenim uslovima poslovanja broker sve vie postaje diler, a diler
sve vie broker. Dolazi do poistoveivanja njihove profesije, prvenstveno
na podruju gde su postojale najvee razlike meu njima, a to je segment
odgovornosti prema klijentu u oblasti preuzimanja i kontrole poslovnog
rizika i u oblasti rada sa otvorenim pozicijama. To je omogueno time to
se u savremenim trinim uslovima utvrivanje stepena poslovnog rizika
klijenta vri trinom valorizacijom nansijskih proizvoda u postupku koji
traje svega par minuta na berzi, umesto konzervativnog naina utvrivanja
stepena poslovnog rizika koji je obavljalo mnogobrojno osoblje nansij-
skih organizacija u dugom vremenskom periodu. Konzervativni nain nije
niti moe biti ukinut, ali je dobio sekundarni znaaj.
152 Zoran Jovi
Novi trini uslovi omoguavaju zatitu od rizika prvenstveno promptnim
i terminskim operacijama na nansijskom tritu. Sekjuritizacija nansij-
skih transakcija se obavlja prvenstveno hedingom, a ne zasnivanjem hi-
poteka, stavljanjem zaloga i uzimanjem drugih instrumenata obezbeenja
od eventualnih rizika. Umesto da odreeno potraivanje protestuju i sud-
ski naplauju putem naplate garancije, menice, hipoteke, zaloge i sl. dileri
i brokeri mogu potraivanje i pre njegovog dospea da promptno prodaju
ili terminski hedinguju.
Nadalje, razlike izmeu dilera i brokera su ponitene zahvaljujui no-
vom trinom mehanizmu osiguranja od rizika, koji brokeru nalau obave-
zu polaganja garantovanog depozita i klirinkih premija, i daju mu pravo
na ulogu market mejkera, pravo na otvorenu trgovaku proviziju, pravo
na davanje avala klijentu, pravo na formiranje i trgovinu sopstvenim port-
foliom. Na taj nain je proces deregulacije i cenovne konkurencije prak-
tino, formalno i sutinski izjednaio dilere i brokere. Dobra tehnoloka
opremljenost dilera i brokera ine ih snanom konkurencijom klasinom
bankarskom sektoru i njegovom depozitno kreditnom monopolu kao naj-
netrinijim oblicima nansijske trgovine. Karakteristika dilersko bro-
kerskih organizacija je da trgovinu obavljaju iskljuivo standardizovanim
nansijskim proizvodima na promptnom tritu i standardizovanim nan-
sijskim derivatima na terminskom tritu.
Dilersko brokerska organizacija se slui iskljuivo standardizovanim
informacijama, od kojih je najznaajnija standardna cena koja ovaj nain
trgovine ini javnom, multilateralnom, transparentnom, regularnom i re-
gulisanom.
Diler broker radi na potpuno tehnoloki opremljenom radnom mestu
na kome je mogua sosticirana evidencija, kontrola i izvrenje poslovnih
transakcija. Poslovni rizici se trino valorizuju i hedinguju, poslovna ko-
munikacija je javna i multilateralna, a same dilersko brokerske organizaci-
je postaju nadnacionalne i internacionalne.
Sistemska regulativa, standardizovana i kodikovana nansijska trgovi-
na i sosticiranost u obavljanju delatnosti ine dilersko brokerske orga-
nizacije jednim od najznaajnijih faktora na nansijskim tritima najra-
zvijenijih zemalja sveta.
5.6.2.2. BANKE U VRENJU DILERSKO
BROKERSKIH POSLOVA
Tendencija ukljuivanja banaka u obavljanje dilerskih i brokerskih po-
slova, pa i njihova dominacija u obavljanju ovih poslova, lei u neophod-
nosti da se banke i ovim dopunskim-parabankarskim poslovima odupru
konkurenciji na deregulisanom nansijskom tritu, izvre sekjuritizaciju
svojih plasmana na savremen trini nain, proire polje delatnosti kroz
trgovinu hartijama od vrednosti i nansijskim derivatima i proire protne
margine.
Obavljanjem brokerskih poslova, banke samo tehniki realizuju naloge
svojih komitenata vezane za kupovinu ili prodaju berzanskih efekata. Po-
jedine najkvalitetnije hartije od vrednosti, banke mogu drati u svojoj li-
jalskoj mrei i neposredno na alterima obavljati kupoprodajne transakcije
sa svojim klijentima. Ukoliko trenutno ne poseduju odgovarajue hartije
od vrednosti, banke mogu preko svoje brokerske slube da izvre traene
transakcije na vanberzanskom tritu ili na berzi po tekuim berzanskim
cenama.
Obavljanjem dilerskih poslova na tritu kapitala, banke rade u svoje
ime i za svoj raun, to podrazumeva da poseduju zalihe odreenih vr-
sta hartija od vrednosti. Posedovanjem vrednosnih papira, banke mogu da
preuzmu i ulogu market mejkera, to podrazumeva da u svakom trenut-
ku imaju dvostruke kotacije na berzi. Dvostruka kotacija znai da market
mejker, u ovom sluaju banka kao diler, ksira kupovnu i prodajnu cenu za
hartije od vrednosti koje poseduje. Market mejker je tada obavezan da iz-
vri kupovne i prodajne transakcije sa komitentima po tim cenama u okvi-
ru odreenih kvota. Dileri imaju slobodu odreivanja kupovnih i prodajnih
cena hartija od vrednosti i u svakom momentu mogu da izvre promenu tih
cena. Obiaj je da za kvalitetnije hartije od vrednosti postoji vie market
mejkera tako da se trina cena formira kroz direktnu konkurenciju vie
market mejkera. Ovakav dilerski nain formiranja cena garantuje kontinu-
itet trita na kome se cene vrednosnih papira kontinuirano menjaju, tako
da investitori mogu u svakom trenutku da realizuju kupovne i prodajne
naloge.
Banke u obavljanju dilerskih i brokerskih poslova ostvaruju zaradu, to
je jedan od glavnih motiva ukljuivanja u ove poslove. Obavljajui po-
slove brokera, banke ostvaruju zaradu u vidu provizije za izvrene usluge
svojim komitentima (brokeraa). Obavljajui poslove dilera, banke ostva-
ruju zaradu na dva naina. Prvi nain zarade je putem razlike u ceni-mare
154 Zoran Jovi
izmeu prodajne i kupovne cene hartija od vrednosti (spread). Drugi nain
zarade, ali i potencijalnog gubitka, vezan je za kapitalnu dobit/gubitak tj.
mogunost promena cena hartija od vrednosti koje banka kao diler dri na
zalihama. Zbog toga je neophodno praenje prognoza buduih kretanja
prinosa i cena berzanskih efekata na tritu kapitala. Ukoliko se oekuje
porast cena odreenog vrednosnog papira u neposrednom buduem peri-
odu, banka kao diler e poveati njegove zalihe u svom portfoliu i zauzeti
dugu (vlasniku) poziciju. Ukoliko se, naprotiv, oekuje pad cena odre-
enog vrednosnog papira u neposrednom buduem periodu, banka e ih
kao diler prodavati i zauzimati kratku poziciju. U ovom sluaju banke kao
dileri mogu ak i da spekuliu i da prodaju hartije od vrednosti koje ne po-
seduju (short sale), raunajui da e ih kasnije kupiti po snienim cenama
i tako ostvariti spekulativnu dobit.
Svojom dilersko brokerskom funkcijom na berzi, banke mogu da rade i
na prikupljanju depozita stanovnitva za potrebe svog komercijalnog ban-
karstva prodajom svojih depozitnih certikata zainteresovanim graanima.
Depozitni certikati banaka mogu imati rokove dospea od nekoliko godi-
na, tako da se brokerskoj funkciji prua mogunost stvaranja sekundarnog
trita za depozitne certikate banaka, koje su predhodno prodali.
5.6.3. KASTODI BANKE
Svi poslovi oko voenja, uvanja i staranja o hartijama od vrednosti
pripadaju grupi kastodi poslova. Kastodi poslove obavljaju banke i druge
nansijske institucije, za ta je potrebno da od nadlenih regulatornih vla-
sti dobiju saglasnost za obavljanje delatnosti kastodi banke.
Kastodi poslovi obuhvataju aktivnosti voenja rauna hartija od vred-
nosti za raun klijenata, voenja namenskih novanih rauna klijenata na-
menjenih kupovini i prodaji hartija od vrednosti, postupanja po nalozima
klijenata-vlasnika hartija od vrednosti, aktivnosti transfera novca po osno-
vu relevantnih ugovora, obavljanje komunikacije sa Centralnim registrom
hartija od vrednosti, aktivnosti na kontroli i unosu naloga za preknjiava-
nje hartija od vrednosti, aktivnosti na kontroli i rasknjiavanju zakljunica
sa berzi i svih vanberzanskih ugovora i sl.
Kastodi banka zakljuuje ugovore o obavljanju kastodi poslova sa kli-
jentima, otvara i vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra
hartija od vrednosti u ime i za raun klijenata, vri naplatu potraivanja od
izdavalaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, kamata i dividendi za
raun klijenata, prua usluge pozajmljivanja hartija od vrednosti, usluge
obavetavanja akcionara o godinjim skuptinama akcionarskih drutava
i zastupanja akcionara na godinjim skuptinama, vri otvaranje i voenje
namenskih novanih rauna klijenata namenjenih kupovini i prodaji har-
tija od vrednosti, vri kliring i saldiranje obaveza i potraivanja novanih
sredstava po osnovu zakljuenih poslova sa hartijama od vrednosti.
Pored toga kastodi banka obavlja i niz kontrolnih aktivnosti kroz kon-
trolu i unos naloga za preknjiavanje hartija od vrednosti, kontrolu stanja
novanih rauna i rauna hartija od vrednosti radi pokria zakljuenih po-
slova sa hartijama od vrednosti, vri prijem, slanje i verikaciju elektron-
skih poruka SWIFT formata, vri rasknjiavanje obaveza i potraivanja
klijenata nakon realizovanih naloga i ugovora, rasknjiavanje zakljunica
na pojedinane partije kupaca i prodavaca hartija od vrednosti, odobrava
isplatu klijentima, vri obraun i naplatu tarife kastodi banke, brokersko-
dilerskih kua i Centralnog registra od klijenata, formira naloge i vri knji-
enje provizija brokerskih kua i Centralnog registra.
Kastodi banke za svoje usluge naplauju provizije i naknade. Provizije
se naplauju za voenje rauna hartija od vrednosti klijenata i za voenje
novanih rauna namenjenih trgovanju hartijama od vrednosti. Naknade
se naplauju za prenos prava iz hartija od vrednosti i upis prava treih lica
na hartijama od vrednosti, zatim za poslove naplate potraivanja od izda-
vaoca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, kamata i dividendi za raun
zakonitih imalaca tih hartija, za izvravanje poreskih obaveza zakonitih
imalaca hartija od vrednosti, za poslove pozajmljivanja hartija od vredno-
sti, za poslove obavetavanja i zastupanja akcionara na skuptinama akcio-
nara, za poslove staranja o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju komi-
tentima zakonitim imaocima hartija od vrednosti i sl. U iznos provizije i
naknada koje naplauje Kastodi banka nisu ukljuene provizije berzanskih
posrednika, trokovi berze, provizije Centralnog registra hartija od vred-
nosti i naknade Centralne banke, koje klijent posebno plaa.
Kastodi poslovi predstavljaju isto uslune nebankarske poslove koje
obavljaju registrovane kastodi banke. Ukoliko se obavljaju kao dopunski-
parabankarski poslovi, za njihovo obavljanje je potreban poseban organi-
zacioni deo unutar banke koji je tehniki i kadrovski osposobljen za obav-
ljanje poslova kastodi banke, a koji ne mora da zahteva nikakvo dodatno
angaovanje sredstava, niti posebne bilansne pozicije, jer moe koristiti
postojeu bankarsku materijalnu, organizacionu i kadrovsku infrastruktu-
ru. Kastodi poslovi omoguavaju bankama dodatne izvore prihoda bez di-
rektnog ulaganja novanih sredstava, podiu protabilbnost, iskorienost
uslunih kapaciteta i trajnije povezivanje sa klijentima i njihovo vezivanje
156 Zoran Jovi
za banku i njene parabankarske organizacije i u obavljanju itave lepeze
drugih poslova.
5.7. SAVREMENI NEKREDITNI POSLOVI I
INSTITUCIJE

5.7.1. LIZING
Lizing poslovi predstavljaju tipian savremeni nekreditni posao koji
obavljaju lizing kompanije kao nansijske institucije na nansijskim tr-
itima. Kada ih banke ukljuuju u svoju parabankarsku organizacionu
strukturu, banke dobijaju mogunost da posredno proire podruje svo-
jih plasmana i na komitente koji nezadovoljavaju kriterijume za dobijanje
bankarskih kredita uz eliminaciju kreditnog rizika, poto davalac lizinga
(parabankarska subsidijarna rma poslovne banke) zadrava pravo svo-
jine nad predmetom lizinga. Ovom aktivnou banka ostvaruje dodatne
prihode kroz kreditne plasmane svojim lizing kompanijama i kroz uee
u njihovom protu ostvarenim kroz lizing provizije.
5.7.1.1. POJAM I KARAKTERISTIKE LIZINGA
Re lizing (leasing) potie od engleske rei to lease i kao i brojni
angloameriki izrazi (marketing, enginering, factoring, forfaiting, franchi-
sing, know-how, joint venture itd.) oznaava odreeni ekonomsko-pravni
odnos, a u bukvalnom smislu znai zakupiti, dati u zakup. Smisao lizinga
se odslikava u Aristotelovoj tvrdnji da istinsko bogatstvo nije u vlasnitvu
nad imovinom, ve u pravu da se ona koristi.
Prema jednom izvoru, lizing je nastao u Egiptu 3.000 godina pre nae ere
za vreme vladavine Thinites-a, a naroito za vreme vladavine Menes-a.
36

U novijoj istoriji lizing kao oblik nansiranja se vezuje za poslovnu praksu
SAD iz 1877. godine kada je amerika rma Bell Telephone izvodila
poslovne operacije sline dananjem lizingu a to su kasnije radile i druge
rme poput United Shou Machinery, IBM i druge. Lizing u dana-
njem smislu se pojavio pedesetih godina dvadesetog veka u SAD odakle
se proirio na druge zemlje sveta, prvenstveno u Evropu i Japan. Tome je
36 M. El. Mokhatar Ben u Simbioza o lizingu i kreditu za zakup pokretnosti, nave-
deno prema Laure M.: L Apport du creditbail aux techniques nancieres,
izd. Societe Generale, Paris, 1977. str 3.
naroito doprineo visok stepen razvoja pojedinih industrijskih grana to
je povealo potrebe za kreditiranjem. Razvoju lizinga u SAD odluujui
doprinos dala je skalna politika, olakicama za uesnike u lizing poslo-
vima. Od 1960. godine u SAD je dozvoljeno i komercijalnim bankama da
vre nansiranje po sistemu lizinga, to je ujedno jedan od prvih zahvata
u deregulaciji bankarskog sistema. Razvoju i primeni lizinga doprinela je
i elastinost anglo-saksonskog prava koje dozvoljava upotrebu novih obli-
ka ugovaranja ako takvo ugovaranje nije u izriitoj suprotnosti sa prinud-
nim propisima. Tada su osnovane velike lizing organizacije koje posluju
u Evropi i Japanu i po celom svetu, kao to su Lease Club, Credit
Union, Multi Lease itd. Tada je lizing poeo da se prenosi i u ex Ju-
goslaviju, uzimanjem u zakup elektronskih raunara. Inae prvi ugovor o
lizingu na teritoriji bive Jugoslavije datira iz perioda od 1911. do 1942.
izmeu industrije obue Peko i austrijskih i nemakih proizvoaa mai-
na za obuarsku industriju (Oesterreichische Vereinigte Schuhmaschinen
Gesellschaft GmbH i Deutsche Vereinigte Schuhmaschinen Gesellschaft
GmbH).
Dinamika razvoja i primene lizinga u svim zemljama je usko povezana
sa zakonskom regulativom koja daje pravni okvir za razvoj ove delatno-
sti.
U uslovima kada su investiciona sredstva pravnih subjekata ogranie-
na, nemogunost investiranja u osnovna sredstva dovodi do relativnog i
apsolutnog zaostajanja, pada produktivnosti i snienja nansijskih efeka-
ta. Lizing aktivnosti, uspostavljanjem zakupnog odnosa sa proizvoaem
opreme ili imaocima sredstava koji ih privremeno ne koriste, omoguavaju
korienje savremenih tehnikih sredstava uz ispoljavanje svih pozitivnih
efekata koje ta primena donosi.
Lizing se u teoriji razliito denie, pa se uopteno moe rei da lizing
predstavlja poslove davanja pod zakup na profesionalnu upotrebu opreme,
sprava-alatki, ili pokretnih i nepokretnih dobara kupljenih radi iznajmljiva-
nja od strane organizacija koje ostaju njihovi vlasnici, s tim da se zakupcu
daje pravo da pribavi deo ili celokupna pomenuta dobra po odgovarajuoj
ceni, uzimajui u obzir uplate izvrene na ime zakupnine.
Razlika izmeu lizinga i zakupa je u tome to se pri kupovini opreme ili
trajnih potronih dobara od proizvoaa ili trgovca javljaju specijalizova-
na lizing drutva koja istu ustupaju primaocu na upotrebu i korienje uz
nadoknadu. Upravo to interpoliranje unansijera u klasini zakupni od-
nos daje poseban peat odnosima izmeu proizvoaa i njihovih poslovnih
partnera koji mogu nabaviti njihovu opremu i onda kada nemaju sopstve-
158 Zoran Jovi
nog kapitala ili ne mogu da dobiju bankarski kredit. Takav trostrani pravni
odnos naziva se nansijski lizing.
Na snaan razvoj lizinga u svetu
37
uticao je niz okolnosti i privrednih
faktora. Najvanija meu njima je svakako promena u shvatanjima pri-
vrednika da vlasnitvo nije osnovna i najvanija kategorija savremene pro-
izvodnje i prometa. U savremenoj privredi je mnogo vanija pravna mo-
gunost korienja investicionih dobara nego vlasnitvo nad njima. Otuda
je svrha lizinga da se brzo i ekasno alociraju savremena sredstva za rad u
decitarna podruja.
Osnovne karakteristike lizing aktivnosti ogledaju se u konstantnom ra-
stu vrednosti objekata i opreme koje su predmet lizinga. U strukturi lizing
poslovanja najee je prisutna investiciona oprema, kompletna postro-
jenja, pa i fabrike, a u tome sve vie oprema sa specinim tehniko-teh-
nolokim karakteristikama. Prisutna je tendencija sve veeg ukljuivanja
poslovnog bankarstva u lizing poslove kroz specijalizovane lizing rme ili
kroz formiranje svojih sopstvenih lizing kompanija.
Lizing transakcije su postala vrlo znaajna stavka nacionalnih eko-
nomija. To je uslovilo da su eksperti UNIDROIT-a, meunarodnog insti-
tuta za unikaciju privatnog prava u Rimu, punih 14 godina (od 1974.
do 1988. g.) radili na tekstu multilateralne konvencije o meunarodnom
nansijskom lizingu koja je doneta na Diplomatskoj konferenciji iz 1988.
u Otavi u Kanadi pod nazivom The Unidroit Convention on International
Financial Leasing, done at Otava on May 28. 1988. . Na toj diplomatskoj
konferenciji doneta je i Konvencija o meunarodnom faktoringu.
Ugovorom o lizingu pravno ili ziko lice, umesto da kupi maine, kom-
pjutere, aparate, ureaje, vozila i drugu vrstu opreme i plati odmah ukupnu
cenu, obraa se proizvoau te opreme ili specijalizovanom preduzeu za
tu vrstu poslova tj. lizing preduzeu, da mu pomenutu opremu da u za-
kup (lizing) za odreeni vremenski period u kome e mu korisnik opreme
plaati ugovoreni iznos u odreenim vremenskim razmacima, s tim da se
stie samo pravo korienja sredstava do utvrenog roka ili eventualnog
njihovog otkupa.

5.7.1.2. VRSTE LIZINGA
U poslovnoj praksi postoje razliite klasikacije lizinga zavisno od kri-
terijuma koji se uzimaju prilikom njihove podele.
37 Procenjuje se da je 16% ukupne nabavke kapitalne opreme u SAD nansirano
putem lizinga.
Svaki lizing moe biti direktni i indirektni. Kod direktnog lizinga, da-
valac lizinga je istovremeno i proizvoa opreme. Primalac lizinga uzima
opremu u zakup direktno od proizvoaa koji istovremeno nansira zakup.
Nakon zakljuenja ugovora o lizingu, proizvoa ostaje vlasnik opreme
koja je predmet korienja iz ugovora o lizingu, poto je on istovremeno
i davalac lizinga. Kako u direktnom lizingu uestvuju samo dve strane,
proizvoa opreme i primalac, to se ova vrsta lizinga esto u literaturi
oznaava i kao proizvoaki lizing, kojim proizvoai zadovoljavaju tre-
nutne potrebe trita i plasiraju dodatne usluge i nove proizvode na trite,
a esto preuzimaju i obavezu servisiranja i isporuke rezervnih delova.
Indirektni lizing ili lizing u uem smislu jeste pravi lizing u kome ue-
stvuju tri strane: proizvoa tj. isporuilac opreme, zatim nansijer tj. li-
zing drutvo kao davalac lizinga i primalac lizinga koji je zainteresovan za
korienje predmeta lizinga. Davalac lizinga se osniva kao nansijska insti-
tucija ili kao privredno drutvo. Po zakonu o nansijskom lizingu davaoci
lizinga se osnivaju kao privredna drutva. Primalac lizinga po odredbama
l.11 istog zakona je pravno ili ziko lice na koga davalac lizinga prenosi
ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i
uz ugovorenu naknadu. Isporuilac predmeta lizinga u smislu odredaba
l.12 pomenutog zakona, je pravno ili ziko lice koje na davaoca lizinga
prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje prima-
ocu lizinga na dranje i korienje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu
naknadu. Dakle u indirektnom lizingu zakupodavac tj. specijalizovana
nansijska institucija (lizing kompanija) kupuje opremu od proizvoaa
na zahtev zakupca i istu daje u zakup kupcu pod odreenim uslovima. U
ovom trostranom pravnom poslu centralno mesto pripada davaocu lizinga
pri emu se sklapaju dva ugovora. Posao lizinga se realizuje na taj nain
to primalac lizinga prezentuje davaocu lizinga specikaciju opreme i bira
isporuioca. Na osnovu toga davalac lizinga zakljuuje (1) ugovor o ku-
povini sa izabranim isporuiocem u skladu sa lizing (2) ugovorom koji je
zakljuen ili e biti zakljuen sa primaocem lizinga uz znanje isporuioca
tj. prodavca opreme. Pravo svojine u ovom sluaju stie davalac lizinga.
Isporuilac opreme, po nalogu lizing preduzea, iz praktinih razloga, naj-
ee isporuuje opremu direktno primaocu lizinga.
Prema duini perioda zakupa razlikuju se: kratkoroni lizing, gde zakup
moe da traje od nekoliko asova do 3 godine, srednjoroni lizing sa ro-
kom od 3do 7 godina i dugoroni lizing sa rokom preko 7 godina.
U zavisnosti od mogunosti otkazivanja lizinga u toku ugovorenog za-
kupa razlikuju se operativni i nansijski lizing.
160 Zoran Jovi
Operativni lizing oznaava kratkoroni lizing ugovor kod koga se ne
ugovara vrsti i neotkazni rok zakupa ve samo otkazni rokovi u okviru
kojih se oprema moe vratiti zakupodavcu. Ugovorne strane imaju pravo
da otkau ugovor u svako vreme prema uslovima koji su u njima navedeni.
Trajanje ovog ugovora je uvek krae od uobiajenog ekonomskog veka
investicione opreme koja je predmet ugovora, a naknada koju plaa prima-
lac lizinga je uvek manja od vrednosti opreme. Davalac lizinga snosi rizik
zastarelosti i gubitka opreme, plaa osiguranje, takse i trokove licenci,
odravanja i servisiranja. Sve to davalac lizinga uraunava primaocu kroz
rate lizing naknade. Operativni lizing je tzv. non-full-pay-out ugovor, od-
nosno ugovor preostale knjigovodstvene vrednosti zbog toga to davalac
lizinga iz naknade koju plaa primalac za vreme trajanja ugovora moe
amortizovati samo deo svojih investicionih trokova.
Kod nansijskog lizinga zakupac ne moe otkazati ugovor o zakupu
unutar tzv. baznog perioda, a to moe uraditi jedino zakonodavac ukoliko
se zakupac ne pridrava ugovornih obaveza, prvenstveno plaanja zaku-
pnine. Vreme trajanja nansijskog lizinga redovno odgovara uobiajenom
vremenu korienja opreme koja je predmet ugovora. Bitna karakteristika
ove vrste lizinga je da zakupodavac ne prua nikakve druge usluge sem
nansiranja zakupa, dok primalac snosi sve trokove i rizike opreme uzete
u lizing koje inae snosi davalac kod operativnog lizinga. Takoe je bitno
da zakupodavac nastoji da po isteku ugovorenog roka zakupa prenese vla-
snitvo nad opremom zakupcu. Za razliku od operativnog, nansijski lizing
je po datim karakteristikima full-pay-out ugovor kod kojeg je ukupan iznos
ugovorene naknade koju u ratama plaa primalac redovno vei od nabavne
cene predmeta ugovora, tako da davalac moe amortizovati svoje investici-
one trokove. Razlike izmeu nansijskog i operativnog lizinga sastoje se
u tome to nansijski lizing predstavlja nansiranje kupovine, a operativni
nansiranje korienja predmeta lizinga i to kod nansijskog lizinga po-
stoji imovinski rizik, tj. rizik propasti ili oteenja predmeta lizinga, koji
snosi korisnik lizinga, dok je kod operativnog taj rizik na davaocu lizinga.
Prema vrsti ugovornih obaveza po isteku ugovora o lizingu razlikuju
se terminski lizing, revolving (obnovljivi) lizing, kupovni lizing i lizing sa
opcijom kupovine.
Kod terminskog lizinga rok zakupa je precizno utvren i nakon isteka
roka, oprema se obavezno vraa davaocu lizinga.
Kod revolving lizinga se izriito ugovara da e po isteku baznog perioda
zakupa, zakup biti obnovljen. Najee se kod ove vrste lizinga ugovara i
obaveza davaoca lizinga da opremu zameni savremenijim modelom.
Kupovni lizing predvia ugovaranje izriite obaveze korisnika lizinga
da kupi opremu koja se daje u lizing po isteku ugovorenog perioda.
Kod lizinga sa opcijom kupovine izriito se precizira da e oprema koja
je predmet lizinga biti kupljena od strane korisnika lizinga u toku ili na
kraju ugovorenog perioda, mada ima gledita da se time daje samo opcija
(pravo ali ne i obaveza) kupovine.
Prema vrsti ugovorenih obaveza u pogledu odravanja opreme date u
lizing postoji neto i bruto lizing. Kod neto lizinga davalac lizinga ne preu-
zima nikakve obaveze u pogledu odravanja, popravke, servisiranja opre-
me i slino. Kod bruto lizinga davalac lizinga preuzima obavezu da vri
servisiranje, popravke, remont, odravanje, osiguranje opreme za vreme
trajanja zakupa, snabdevanje rezervnim delovima, obuku kadrova i sli-
no. Za ove dodatne poslove korisnik lizinga plaa odreenu naknadu koja
moe biti ukljuena u ugovor o lizingu ili predmet posebnog ugovora.
Prema vrsti opreme koja se daje u lizing mogua je podela na lizing
pojedinane opreme i lizing kompletnih postrojenja, mada se ovde moe
govoriti i o lizingu pokretnih i nepokretnih stvari. Predmet lizinga je obi-
no nova oprema, mada to moe biti i polovna odnosno koriena oprema,
s tim to ona mora biti upotrebljiva odnosno da nije predhodnim korie-
njem u potpunosti amortizovana, tako da ne moe biti predmet lizinga.
Kada se davalac i korisnik lizinga nalaze u istoj zemlji tada se radi o
domaem lizingu, a kada se nalaze u razliitim zemljama, tada se radi o
meunarodnom lizingu. Prema poreklu lizing dobra moe se govoriti o
uvoznom lizingu ili izvoznom lizingu.
U meunarodnoj praksi postoji i specina vrsta lizinga tzv. Sale and
Lease Back gde vlasnik odreenog investicionog dobra isto prodaje lizing
kompaniji pa ga potom uzima pod odreenim uslovima u zakup. Nekada
najviu graevinu na svetu, Empire State Building, u Njujorku je 1961.
god. prodao vlasnik i odmah uzeo natrag u zakup po osnovu lizinga na 114
godina.
Postoji i Blanket Leasing u kome se davalac lizinga obavezuje da e
primaocu lizinga nabaviti i dati u zakup odreeno investiciono dobro u
okviru prethodno utvrenog maksimalnog iznosa.
Poetkom 1960-ih godina u SAD se razvila posebna vrsta lizinga po-
znata kao Leveraged Leasing. Ona je izrasla iz potrebe prakse za -
nansiranjem skupe pokretne investicione opreme i velikih projekata iji
ekonomski vek moe trajati i preko 30 godina. Ova poslovna operacija
ukljuuje najmanje tri uesnika: primaoca lizinga, davaoca tj. lizing dru-
tvo i kreditora na dugi rok (long-term lender). Davalac lizinga postaje vla-
162 Zoran Jovi
snik opreme osiguravajui samo 20 - 40% potrebnog iznosa za nabavku
opreme. Ostatak kapitala on obezbeuje kreditom od jedne ili vie institu-
cija kao to su banke, osiguravajua drutva i dr. Kredit se osigurava prvim
lienom (rst lien) na objektu lizinga, prenoenjem ustupanjem, odnosno
cesijom lizinga i cesijom anuiteta lizing naknade. Kredit se, dakle, pokriva
cenom lizinga.
Od svih pomenutih vrsta lizinga, nansijski lizing, posebno onaj u tro-
stranom odnosu, je privukao najveu panju strane doktrine i zakonodav-
stva, pa se i meunarodna UNIDROIT konvencija odnosi iskljuivo na
ovu vrstu lizinga. Polazei od te injenice i Zakon o nansijskom lizingu
donet 27.05.2003. god. u Srbiji se odnosi na ovakvu vrstu lizinga.
Kao uesnici u lizing aktivnostima uglavnom se pojavljuju: davalac
lizinga, primalac lizinga i isporuilac (proizvoa) predmeta lizinga.
Davalac lizinga je specijalizovana organizacija koja ustupa odreene
stvari tj. opremu na korienje uz odgovarajuu naknadu.
Primalac lizinga je organizacija koja uzima na korienje opremu na
odreeno vreme plaajui ugovorenu naknadu u ratama.
Isporuilac predmeta lizinga opreme moe biti i davalac lizinga kod
tzv. direktnog lizinga, ali moe biti i organizacija ili lice koje posredno
uestvuje u lizing ugovoru. Primalac lizinga u skladu sa svojim potrebama
uglavnom sam bira opremu kod proizvoaa, a potom se obraa lizing pre-
duzeu tj. davaocu lizinga koji tu opremu kupuje od proizvoaa-isporui-
oca i putem lizinga je ustupa korisniku. Sama isporuka ugovorene opreme
po pravilu se vri neposredno primaocu lizinga od strane proizvoaa. U
poslovima uvoznog i izvoznog lizinga, veoma je vaan oslonac davao-
ca lizinga na svoju poslovnu banku ovlaenu za obavljanje poslova sa
inostranstvom koja e mu obezbediti bankarsku garanciju, pruiti uslugu
platnog prometa i aktivno pomoi u procesu prikupljanja i odabira pristi-
glih ponuda kao i izbora naina nansiranja nabavke opreme (gotovinom,
kreditom, zakupom i td.).
Bez obzira da li se radi o domaem ili meunarodnom lizingu, davalac
lizinga (lizing kompanija) e nastojati da se renansira kod neke od nan-
sijskih institucija (npr. faktoring organizacije) koja e najee pristupiti
otkupu potraivanja po osnovu plaanja dospele zakupnine (naknade) i to
najee uz diskont celokupnog iznosa ili dela ugovorene naknade. Dava-
lac lizinga prema toj nansijskoj organizaciji uglavnom ostaje u vrstoj
obavezi sve dok primalac lizinga ne ispuni ugovorom utvrene obaveze.

5.7.1.3. TROKOVI LIZINGA
Ukupni trokovi lizinga se sastoje iz osnovnih i sporednih trokova.
Osnovni trokovi se izraavaju kroz zakupninu u vidu naknade za kori-
enje opreme, obavljanje pojedinih funkcija i preuzimanje poslovnih ri-
zika. Primalac lizinga ovu zakupninu plaa davaocu lizinga u ugovorenim
terminima koji mogu biti na mesenom, tromesenom, estomesenom ili
godinjem nivou.
Davalac lizinga na sebe preuzima:
. funkciju nansiranja, poto kupuje opremu od isporuioca i isplauje je
odjednom, a uloena sredstva vraa kroz dui vremenski period,
. brojne poslovne rizike, kao to su: rizik nansiranja, komercijalne i
nekomercijalne rizike, rizik valutnih promena, tehniko-tehnolokog za-
starevanja opreme i potpune neupotrebljivosti po isteku zakupa, rizik ote-
enja ili gubitka opreme i slino,
. funkciju pruanja usluga servisiranja, odravanja, obuke kadrova i sli-
no, ukoliko su navedene stavke predmet ugovora o lizingu.
Prema tome, davalac lizinga u zakupninu ukljuuje sve trokove koji
proistiu iz obavljanja pojedinih funkcija i preuzimanja rizika, dodajui na
taj iznos i odreenu stopu dobiti tj. svoju zaradu. To znai da se struktura
trokova zakupnine sastoji od: trokova amortizacije, osnovnih trokova
nansiranja, premije za rizike ili samoosiguranje, poreske dabine koje
plaa davalac lizinga, trokova za obavljanje raznih usluga ukoliko su iste
predmet lizing ugovora, i dobiti davaoca lizinga.
Sporedni trokovi lizinga su vezani za nabavku i korienje opreme
kao to su trokovi transporta i montae opreme, trokovi osiguranja, ca-
rine i drugih dabina, odravanja i servisiranja opreme i slino. Sporedni
trokovi lizinga se uglavnom plaaju posebno mada postoji i mogunost
ukljuenja ovih trokova u iznos zakupnine ukoliko se ta opcija predvidi
lizing ugovorom.
Tarifu (iznos) zakupnine opredeljuju i postojei propisi zemlje o rei-
mu amortizacije opreme, propisi o poreskim dabinama, rok zakupa kao i
procena razvoja na srednjoronom tritu kapitala. Napred navedene stan-
dardne lizing tarife u praksi mogu biti modikovane delovanjem razliitih
faktora kao to su bonitet primaoca lizinga, obim i vrsta garancija plaanja,
obim posla, vrsta opreme, rok zakupa, mogunost obnavljanja zakupa ili
prodaje po isteku zakupa i sl. Sve to dokazuje da ne postoje jedinstvene
tarife zakupa i da je svaka lizing kalkulacija prilagodljiva konkretnom slu-
aju u zavisnosti od delujuih faktora modikacije.
164 Zoran Jovi
Lizing kompanije uglavnom imaju metodoloki razraene sisteme kal-
kulacija. Po pravilu se kalkulacija cene kotanja lizinga poredi sa kalku-
lacijom kupovine na kredit na odreeni rok, sa avansom, kreditiranim de-
lom vrednosti opreme, trokovima po osnovu kamate i drugim trokovima
obrade i putanja kredita. Nakon utvrivanja cene kredita i lizinga, vri se
utvrivanje novanog toka tj. priliva i odliva sredstava koja ova dva vida
nansiranja imaju. Upravo cash ow analiza moe doneti prednost lizingu
kao skupljoj alternativi u odnosu na klasini vid kreditiranja kao trokovno
jeftinijoj varijanti nansiranja.
5.7.1.4. RAZVOJ LIZINGA
Lizing kao znaajna privredna delatnost poinje snano da se razvija
pedesetih godina XX veka. Tada se javljaju specijalizovana lizing dru-
tva koja nansiraju zakup skupe investicione opreme tako to je kupuju
od proizvoaa ili trgovaca a zatim je ustupaju primaocu na upotrebu i
korienje. Upravo to interpoliranje nansijera u klasini zakupni odnos
odreuje lizing kao poseban odnos izmeu proizvoaa i njihovih poslov-
nih partnera koji mogu nabaviti njihovu opremu i onda kada nemaju sop-
stvenog kapitala ili ne mogu da dobiju bankarski kredit.
Prvo lizing drutvo u SAD je osnovano 1952. godine pod nazivom
United States Leasing Corporation u San Francisku. Danas je to najvea
lizing kompanija u SAD koja se bavi lizingom raznovrsne opreme, od
sitnog inventara do turbomlaznih aviona. Procenjuje se da se 16% ukupne
nabavke kapitalne opreme u SAD nansira putem lizinga
38
preko 300
lizing drutava. U Velikoj Britaniji je 1960. godine osnovana britanska
alijacija pomenute amerike lizing korporacije pod nazivom Mercan-
tile Credit Co., a zatim se osniva vie nezavisnih lizing drutava kao i
posebnih banaka i nansijskih institucija koje se bave lizingom kao to
su Merchant Banks i Finance Houses.U Nemakoj je prvo lizing dru-
tvo osnovano 1962.godine u Diseldorfu iz koga je kasnije preseljenjem
u Frankfurt i spajanjem sa drugim manjim lizing kompanijama nastalo
danas najvee lizing drutvo investicione opreme Deutsche Leasing
AG. U Nemakoj danas deluje vie od 200 lizing drutava i mnoge strane
lizing kompanije. Oko 40% ugovora zakljuuju lizing drutva a ostalo je
proizvoaki lizing.
39

38 UNIDROIT, Report on the Contract of Leasing, str. 2.
39 Budimir Staki, Milan Stamatovi, Finansijski lizing i Lizing, Fakultet za nansi-
jski menadment i osiguranje, Beograd, 2003. str.15.
Za razliku od amerike i britanske prakse gde lizing podravaju skal-
ne i obraunske prednosti, u Nemakoj se ugovori o nansijskom lizingu
tretiraju na skalnom planu kao prodaja u svim sluajevima gde osnovno
vreme ugovora prelazi 90% normalnog ekonomskog veka upotrebljivosti
objekata ugovora. Isto se tako tretiraju i oni ugovori u kojima se osnovno
vreme njihovog trajanja kree od 40% normalnog ekonomskog veka opre-
me, a primalac ima pravo opcije kupovine ili produenja lizinga po nioj
ceni od vrednosti na tritu u vreme otuenja. U ovakvim sluajevima pri-
malac lizinga se smatra ekonomskim vlasnikom kojem se poresko-pravno
pripisuje predmet ugovora. Zbog toga je lizing u Nemakoj izgubio svoju
glavnu skalnu atraktivnost, pa se forma nansijskog lizinga izbegava, a
praksa je stvorila drugu generaciju ugovora o lizingu ili ugovora preostale
knjigovodstvene vrednosti, tzv. non-pay-out lizing, kod koga se nansira-
no dobro ne mora amortizovati kroz osnovno neotkazivo vreme trajanja
ugovora, a strogi skalni reim se izbegava i ugovornim formularima koji
ne sadre opciju kupovine u korist primaoca. Na taj nain se izbegava
poreska regulativa po kojoj se davalac lizinga smatra ekonomskim vlasni-
kom dobra pod uslovom da se osnovno vreme ugovora kree od 40%-90%
njegovog uobiajenog ekonomskog veka, a preko toga ekonomskim vla-
snikom se smatra primalac.
U Austriji su prva lizing drutva osnovana 1963.godine. Dominira lizing
opreme sa godinjom stopom rasta izmeu 30 i 60 % i lizing motornih
vozila sa godinjim rastom i do 100%. Lizing nekretnina nije postigao oe-
kivani znaaj zbog velikih poreskih nesigurnosti. Takoe u razvoju je cro-
ss-border leasing za koga ima interesovanja, naroito u Istonoj Evropi.
Nastanak lizinga u Francuskoj se vezuje za 1962.godinu. Najpoznatija
lizing drutva su: Lo cafrance, Bail-equipment i Concorde Finance sva tri
iz Pariza a osnivai su banke, osiguravajua drutva i industrijska predu-
zea. Predmet lizinga su najee pokretnosti a zatim i nekretnine u indu-
striji, trgovini i poljoprivredi. Poreske olakice, mogunost dobijanja inve-
sticione opreme uz poetno ulaganje u iznosu od samo jednog mesenog
anuiteta lizing naknade i ostale prednosti lizinga u odnosu na postojee
metode nansiranja uticali su da je ovaj nain nansuiranja postigao istu
relativnu vrednost u francuskoj ekonomiji za godinu dana koju je postigao
u SAD za 10 godina.
U Belgiji su 1962. i 1963. godine banke osnovale prva lizing drutva
od kojih su najvea Locabel SA, Fidisco SA i Eurolease SA, sva tri sa
seditem u Briselu. Prvo se razvijao lizing pokretnosti a u novije vreme i
lizing nekretnina.
166 Zoran Jovi
U Italiji se lizing pojavio 1963. godine, a razvoj je doiveo tek posle
1970. godine. I u ovoj zemlji lizing je poeo u domenu nansiranja pokret-
nosti a razvoj nastavio sa nansiranjem nekretnina.
U vajcarskoj je lizing praksa poela 1964. godine, neto kasnije nego
u drugim zemljama Evrope. Prvo lizing drutvo, Industrie-Leasing AG,
osnovano je u Cirihu na inicijativu velikih vajcarskih banaka. Na razvoj
lizinga u vajcarskoj pozitivno je uticalo dobro razvijeno bankarsko nan-
siranje, posebno raznovrsni oblici kredita koje mogu uzimati davaoci li-
zinga i stimulativno poresko zakonodavstvo koje omoguava brzu amorti-
zaciju novih maina koja se priznaje kao odbitna stavka pri obraunavanju
poreza koje je lizing drutvo duno da plaa. Negativne uticaje stvaraju
odreeni skalni problemi vezani za injenicu postojanja 26 autonomnih
kantonalnih skalnih administracija i jo federalne poreske administracije,
kao i injenica da ne postoji nijedna zakonska odredba koja bi se odnosila
specijalno na regulisanje lizinga.
Sa gotovo istim razlozima i pod slinim okolnostima, lizing je naao
plodno tlo i u ostalim zemljama Zapadne Evrope kao to su Holandija,
Danska, Finska, vedska, panija. Polako ali sigurno lizing se razvija u
zemljama Istone Evrope. U mnogim zemljama su osnovana posebna li-
zing preduzea koja se bave lizingom industrijske opreme ( Rusija, eka,
Slovaka, Maarska, Bugarska, Rumunija i Poljska ).
Perspektiva za poslove lizinga je vrlo dobra u svim zemljama sveta.
Japan, Australija, Kanada i Kina su zemlje sa veoma bogatom lizing prak-
som a ova savremena tehnika nansiranja se sve vie razvija u Indiji, Egip-
tu, Junoj Koreji, Nigeriji, Senegalu i Zairu. Lizing kompanije pojedinih
zemalja osnivaju svoja udruenja koja se povezuju u ire oblike integracije
kroz meunarodna profesionalna udruenja u kojima ostvaruju zajednike
interese. Poznata su sledea udruenja: Leaseurope federacija udruenja
lizing kompanija iz 15 zemalja Evrope sa seditem u Briselu, Bank Ameri
Lease udruenje na podruju SAD sa seditem u San Francisku, Felale-
ase federacija lizing drutava na podruju Latinske Amerike sa seditem
u Sao Paolu.
Poeci lizing prakse u naoj zemlji datiraju iz 1972.godine u domenu
tzv. pasivnih lizing poslova putem kojih se uvozi oprema od inostranog
davaoca, najee priozvoaa ili trgovca. Takvi poslovi su se odvijali u
dvostranom odnosu kao direktni meunarodni lizing. Za takve poslove je
bila potrebna integracija proizvoaa opreme, banaka i trgovinskih predu-
zea radi obezbeivanja potrebnog kapitala za nansiranje i renansiranje
i odgovarajua poslovna saradnja sa zainteresovanim inostranim poslo-
vnim partnerima. Predmet ugovora uglavnom su bile razne vrste opreme,
kao na primer, maine za elektronsku obradu podataka, elezniki vagoni,
kontejneri, avioni i dr. Od 1973. godine do 1976. godine pomenuti oblik
lizinga se odvijao u relativno povoljnom carinskom reimu, jer je prime-
nom instituta privremenog uvoza bilo mogue vratiti opremu inostranom
davaocu i dobiti nazad deponovane iznose obezbeenja carinskih dabi-
na. U sluaju kada je ugovor sadravao opciju kupovine u korist primao-
ca, primenjivao se reim redovnog uvoza kao da se radilo o kupovini tj.
prodaji opreme. Carinskim zakonom iz 1976. godine nestaju pogodnosti
privremenog uvoza, jer je uveden nepovoljniji carinski reim po kome je
primalac lizinga mogao traiti vraanje razlike carinskih dabina obrau-
natih prema vrednosti opreme u vreme uvoza i vrednosti opreme na dan
vraanja u inostranstvo, pri emu se vrednost opreme umanjivala za 20%
na ime istroenosti za svaku godinu korienja. Na taj nain, posle pet
godina korienja opreme prestajalo je pravo na vraanje carine i drugih
uvoznih dabina, bez obzira na to da li se oprema vraala u inostranstvo
ili ne. to je due vreme korienja lizinga, vraao se manji iznos carine,
a za lizing koji traje pet godina ovaj carinski reim nije pruao nikakve
pogodnosti, primenjujui se i na ugovore o lizingu koji nisu sadravali
opciju kupovine. Carina se u ovim sluajevima plaala za korienje opre-
me. Za ugovore sa klauzulom o opciji kupovine vaili su carinski propisi
o uvezenoj robi.
U novije vreme u naoj praksi su realizovani uglavnom ugovori o nan-
sijskom lizingu sa opcijom kupovine u toku ili po isteku ugovorenog peri-
oda: aviona, vagona, graevinskih dizalica, tekstilnih maina, a u sluaje-
vima uvoza kompjutera koristio se operativni lizing sa obavezom davaoca
lizinga u pogledu odravanja i servisiranja opreme.
5.7.1.5. PREDNOSTI I NEDOSTACI LIZINGA
Lizing nudi nansijske i druge mogunosti korienja najsavremenije
tehnologije bez angaovanja sopstvenog kapitala ili bankarskih kredita.
Lizing omoguava 100% angaovanje tuih sredstava i ne zahteva
plaanja avansa kao kod kupovine na kredit, time doprinosi poveanju
likvidnosti i stvara mogunost da se raspoloiva sredstva usmere u druge
protabilne aktivnosti sa ciljem postizanja pozitivnih nansijskih efeka-
ta.
Nabavkom opreme putem lizinga, primalac lizinga ne umanjuje svoju
kreditnu sposobnost, jer lizing nije kredit, a nabavka opreme putem ope-
168 Zoran Jovi
rativnog lizinga se evidentira vanbilansno, tako da se on moe kreditno
zaduivati za druge investicione projekte.
Ugovorena lizing naknada najee ima karakter troka i nadoknau-
je se iz ostvarenog prihoda tj. stvara uslove za korienje najsavremenije
opreme uz plaanje zakupa novanim sredstvima ostvarenim upotrebom
zakupljenih sredstava. Na taj nain lizingom moe da se ostvari vii nivo
zaposlenosti, otkloniti usko grlo u procesu proizvodnje i uz to ostvariti
vei nansijski efekti tj. nova akumulacija za budue investicije.
Amortizacija predmeta lizinga se vodi u poslovnim knjigama primaoca
lizinga. U sluaju steaja primaoca lizinga, davalac ima pravo na izdva-
janje predmeta lizinga, putem izlunog prava, iz steajne mase primaoca
lizinga.
U mnogim zemljama primalac lizinga moe koristiti odreene olakice
koje mu pruaju poreski, carinski i drugi propisi. Naknada po osnovu lizin-
ga u bilansu preduzea ima tretman rashoda operativnih tekuih trokova
na koje se ne plaa porez tj. trokova koji umanjuju osnovicu primaoca
lizinga za oporezivanje. Pored toga, u sluaju uvezene opreme, primalac
lizinga uglavnom plaa alikvotni deo carine i drugih uvoznih dabina na
kraju zakupa ili sukcesivno u intervalima usaglaenim sa zakupninom, to
je prednost u odnosu na klasinu kupovinu pri kojoj se carinske i druge
uvozne dabine plaaju u celini i odjedanput.
Procedura u vezi sa lizing aktivnostima je jednostavnija i bra u odnosu
na aktivnosti banke kod odobrenja i putanja kredita.
Lizing omoguava primaocu lizinga da uskladi dinamiku plaanja lizing
naknade sa predvienim prilivom sredstava po osnovu realizacije roba i
usluga proizvedenih opremom uzetom na lizing i na taj nain pobolja svoj
cash-ow.
Nabavkom opreme putem lizinga smanjuje se rizik korienja tehnoloki
zastarele opreme i nedovoljnog korienja kapaciteta, kao i rizik nabavke
vika opreme kod proizvodnje sezonskog karaktera ili proizvodnje izlo-
ene konjukturnim uktuacijama, ime se pored na trokovima nabavke,
tedi na trokovima amortizacije, tekueg odravanja, premijama osigura-
nja i sl.
Ugovorom o lizingu davalac prenosi na primaoca lizinga znanje i isku-
stvo iz odreenih oblasti tehnike i tehnologije obuavanjem kadrova u
rukovanju opremom, a u zavisnosti od ugovora moe da obezbeuje ser-
visiranje, remont i tekue odravanje opreme date u lizing i snabdevanje
rezervnim delovima, to ujedno smanjuje i potrebu za stalno zaposlenom
radnom snagom primaoca lizinga.
Osnovni nedostatak lizinga je taj to je on relativno skup nain nansi-
ranja nabavke opreme. Iznos lizing naknade se proseno kree od 130% do
160% u odnosu na nabavnu cenu opreme koja je predmet lizinga. Lizing je
skuplji od drugih naina nansiranja jer se naknada koju primalac lizinga
plaa u anuitetima sastoji od dela amortizacije nansirane opreme i dobiti
davaoca lizinga. Davalac lizinga treba da dobije od primaoca lizinga celo-
kupan investirani kapital tj. cenu opreme, kamate, opte trokove koje je
imao u vezi sa sklapanjem ugovora o kupovini opreme i ugovora o lizingu
i naravno plus jedan iznos prota. Lizing moe dodatno biti nepovoljan u
onim zemljama koje imaju nepovoljan carinski reim ili nepovoljne pore-
ske i druge skalne propise.
5.7.2. FRANIZING
Franizing kao poslovna metoda na nansijskim tritima se naje-
e koristi u bankarstvu kod obavljanja poslova kartiarstva, pri emu se
banke javljaju kao primaoci franize velikih internacionalnih kompanija,
to im omoguava rad sa najsavremenijim i najprotabilnijim nansijskim
proizvodima kakve su platne (debitne, kreditne i poslovne) kartice. Takoe
postoji i franizing kao kompletna polovna metoda koju banke primaoci
franize dobijaju uz ime banke davaoca franize pri emu zadravaju
svoju vlasniku strukturu. Franizing na nansijskim tritima, za razliku
od ostalih analiziranih nansijskih institucija, ne predstavlja nansijsku
instituciju, ve istaknuti savremeni nekreditni posao koga obavljaju naj-
vanije nansijske institucije poput banaka.
5.7.2.1. POJAM I NASTANAK FRANIZINGA
Franizing je engleska re koja svoju osnovu ima u staroj francuskoj rei
franchise koja oznaava slobodu, privilegiju, povlasticu, pravo. Preo-
vlauju miljenja da se franizing pojavio u Evropi u 18. veku kada su
britanske pivare uspostavljale i gradile sistem aranmana sa krmarima,
kao i nemake pivare koje su ugovarale distribuciju sa pivnicama.
Godine 1863. se osniva prvi moderniji sistem franizinga kroz malo-
prodajnu mreu za ivae maine Singer. U proizvodnji i prometu osve-
avajuih pia franizing je zaiveo 1892.godine sa prvim dugoronim
ugovorom o franizingu Coca-Cole. Proizvoai automobila, na elu sa
General Motorsom su takoe pioniri franizinga. Oni su procenili da im
je neophodan sistem za distribuciju tipa franizinga, koji bi prihvatio pre-
170 Zoran Jovi
zentaciju, prodaju i servisiranje automobila, jer bi osnivanje sopstvene
trgovake mree bilo preskupo. Razvoju franizinga u Evropi najvie je
doprinela Francuska, gde je 1929. godine prvi put primenjen franizing od
strane velikih proizvoaa vune. Veliki ameriki franizing sistemi poput
Avis-a, Herc-a, Coca-Cole i drugih, prodrli su u Evropu preko Francuske.
Velike naftne kompanije su poele sa primenom franizinga 30-tih godina
XX veka. Franizing poslovnog formata iji su nosioci Mc Donalds, Ho-
liday Inn, Pizza Hut i dr. pojavio se 50-tih godina prolog veka. U naoj
zemlji je franizing poeo da se razvija od procesa Ekonomske reforme
1965. godine kada su zaiveli franizni lanci poput Avisa, Coca-Cole, In-
tercontinental Hotela, American Expressa. Naputanjem reforme, dono-
enjem ZUR-a, uskraena je mogunost razvoja franizinga sve do 1988.
god. kada je zaiveo franizni lanac Mc Donalds restorana u naoj zemlji.
U literaturi su prisutna brojna tumaenja i denicije franizinga, od kojih
emo istai neke najkarakteristinije.
U sutini franizing je metod poslovne aktivnosti koji se sastoji u tome da
velika kompanija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim
preduzeima. Davalac franize dozvoljava da se formira kompanija koja
e koristiti njegovo ime i poslovne metode, obezbeuje im obuku, opremu,
snabdevanje, vri kontrolu kvaliteta i reklamu. U zamenu za to dobija pro-
viziju i uee u protu, a korisnik franize ostaje samostalna kompanija
u vlasnikom pogledu.
Franizing je oblik poslovne kooperacije izmeu pravno samostalnih
partnera, na osnovu koje davalac poslovnog sistema ustupa primaocu pra-
vo korienja poslovnog formata ( marketing strategiju i plan, operativna
uputstva i standarde, know-how, imid, uslugu, marku, zatitni znak). Pri-
malac se obavezuje da distribuira odreeni asortiman davaoca. Koncept
franizinga se u osnovi svodi na iznajmljivanje poslovnog identiteta pri-
vatnim preduzetnicima tako da je identitet davaoca i primaoca franize
pred javnou jedinstven i nedeljiv.
40

Meunarodno udruenje za franizing (International Franchising
Association-IFA) denie franizing kao kontinuiranu saradnju u okvi-
ru koje davalac franizinga odreuje dozvoljenu povlasticu u poslova-
nju i pomae u organizovanju, obuavanju pojedinaca, komercijalizaciji
i upravljanju uz odreenu naknadu od primaoca franizinga. Neraskidi-
vi sastavni deo ovog sporazuma ini kontinuirana saradnja stranaka. Kao
davalac franizinga moe nastupiti: proizvoa, veletrgovac, maloproda-
40 Ekonomski renik, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001, str.181.
vac, usluna agencija u svim oblicima vlasnitva (privatno, akcionarsko i
drutveno-dravno). Kao primalac franizinga moe poslovati veliki broj
pravno samostalnih: veletrgovaca, maloprodavaca, uslunih poslovnica,
takoe u svim oblicima vlasnitva nad sredstvima za prizvodnju u sistemu
trine privrede.
41

Evropska Franizing Federacija EFF denie franizing kao sistem
komercijalizacije proizvoda i/ili usluga i/ili tehnologije, koji se zasniva na
bliskoj kontinuiranoj saradnji preduzea, pravno i nansijski posebnih i
nezavisnih, franizanata i njegovih franizata, pri emu franizant odobra-
va svojim franizatima pravo i namee obavezu da vode preduzee u sa-
glasnosti sa konceptom franizanta. Tako ustupljeno pravo ovlauje i oba-
vezuje franizata u zamenu za direktnu ili indirektnu nansijsku naknadu,
da koristi obeleje i/ili marku proizvoda i/ili usluge, znanja (francuski-so-
uoir-faire; engleski-know-how) i druga prava intelektualne svojine, potpo-
mognut kontinuiranim obezbeivanjem komercijalne i/ili tehnike pomoi
u okviru i za vreme trajanja pisanog ugovora o franizingu, zakljuenog
izmeu stranaka u tom cilju.
42

Nemako udruenje za franizing (Deutscher Franchise-Verband) de-
nie franizing kao vertikalni, kooperativno organizovan sistem prodaje,
pravno nezavisnih preduzea, zasnovan na odnosu kontinuelne ugovorne
obaveze, koji se pojavljuje na tritu kao celina i koga karakterie zajed-
niki program nastupa partnera u sistemu, kao i sistem upustava i kontrole
da bi obezbedio obrazac ponaanja koji pogoduje sistemu. Ova denicija
je pogodna za najiru upotrebu jer jasno odslikava odnos, ne optereujui
elementima odnosa.
43

Prema Mandelsohn-u, profesoru na Londonskom City Univerzitetu,
franizing ima etiri osnovne karakteristike:
Vlasnitvo jedne strane (davaoca franize) nad imenom, idejom, 1.
tehnolokim postupkom, ili opremom i, vezano sa navedenim,
posedovanje goodwill-a i know-how-a;
Davanje dozvole jedne strane (davaoca franize) drugoj (prima- 2.
ocu franize), za korienje imena, ideje, tehnolokog postupka,
opreme, kao i goodwill-a i know-how-a vezanog za te elemente;
41 Gluica Dr Zdravko, Franizing, PP Vaki za konsalting i marketing, Novi Sad,
1991, str. 58.
42 olak Mihalik Dr Marija, Franizing, Jugoslovensko bankarstvo 11-12/99,
Beograd, 1999.
43 Kandi Dr Vojislav, Franizing, Ekonomska Politika-Institut Ekonomskih nauka,
Beograd, 1995, str. 58.
172 Zoran Jovi
Ukljuivanje u ugovor o franizingu odredaba koje se tiu opera- 3.
tivnog voenja posla, preko kojih se primaocu franize omogua-
va pravo na uspeno poslovanje;
Plaanje naknade od strane primaoca franize davaocu franize, 4.
za pribavljena prava i za usluge koje e davalac franize nastaviti
da obezbeuje.
44

Razvoj franizinga u svetu je evidentan. Franize se emituju za skoro
sve vrste usluga ukljuujui i bankarstvo i formiraju se udruenja, savezi
i federacije. U ikagu je 1960.god. osnovano meunarodno udruenje za
franizing, International Franchising Association-IFA. Evropska federaci-
ja za franizing, Federation Europeenne de la franchise, osnovana je 1972.
godine. U Niu je 1991. godine osnovano Srpska federacija za franizing,
SFF, a 1995. godine u Beogradu je formirana Jugoslovenska federacija za
franizing.
Tekua ekonomska snaga franizinga iznosi preko bilion dolara. U SAD
udeo franizinga u maloprodaji iznosi 35%, u Japanu 10% i u Zapadnoj
Evropi 5%. Ako bi 758 milijardi dolara ostvarenih prodajom putem frani-
ze u SAD bilo pretvoreno u bruto nacionalni proizvod neke zemlje, bila bi
to tada sedma zemlja u svetu.
45
5.7.2.2. UESNICI U SISTEMU FRANIZINGA
Uesnici u sistemu franizinga su davalac i primalac franizinga koji
ugovorom reguliu meusobna prava i obaveze.
Davalac franizinga poseduje jak poslovni sistem, ugled, znanje, savre-
menu organizaciju rada, znak koji uliva poverenje u kvalitet roba i usluga.
On je lider sistema i dominira u poslu, obavlja funkciju razvoja, marke-
tinga i nansiranja i trai saradnike tj. primaoce franizinga koji treba da
uloe rad i kapital a da pri tome zadre pravnu i ekonomsku samostalnost.
Davalac franizinga ustupa primaocu franizinga iskljuivo pravo prodaje
proizvoda i usluga i najee se obavezuje da ista ili slina prava nee
dati drugima, a primalac se obavezuje da prodaje iskljuivo ugovorene
proizvode ili usluge pod znakom davaoca franizinga i po njegovim upu-
stvima. Davalac franize ustupa trgovako ime, znak i jednobrazni kvalitet
prizvoda i usluga, oznaku rme, skraeni naziv rme, poslovni znak i dr.
Zatim ustupa znanje i iskustvo know how iz oblasti tehnike i marketinga
i vri obuku kadrova primaoca franizinga. Nadalje, davalac franizinga
44 Ibidem, str 57.
45 Ibidem, str. 1.
prua pomo oko pronalaenja poslovnog prostora, gradnje ili adaptacije
istih, stara se da prodajna mesta budu identinog izgleda, dizajna, boje,
naina poslovanja, kvaliteta robe ili usluga, uslova prodaje (servisa, ga-
rancija, odravanja, rezervnih delova), namee primaocu franize nabav-
ku opreme ili direktno od davaoca franizinga ili od njega preporuenih
dobavljaa. Davalac franizinga takoe moe primaocu pruati pomo u
upravljanju preduzeem, analizi trita, odreivanju asortimana, voenju
knjigovodstva, obraunu poreza i sl.
Primalac franizinga je obavezan da obezbedi poslovni prostor i opremi
ga prema zahtevima davaoca franizinga, da dri zalihe proizvoda koje
nabavlja od davaoca franizinga ili dobavljaa kojeg on odredi i da prime-
njuje sve standarde i upustva poslovanja i uva ugled i bonitet preduzea.
Za ustupljena prava davalac franize naplauje prihode od primaoca
franize koji mogu biti u etiri osnovna oblika: jednokratna upisnina u
sistem, royalties, izdvajanja za propagandu i prodaja robe i opreme.
Kod jednokratne upisnine u sistem se radi o ceni ulaska primaoca fran-
ize u sistem i participaciji u ustanovljenoj reputaciji i nagomilanom go-
odwill-u. Davalac franize ovim prihodom naplauje svoj prot i pokriva
niz inicijalnih trokova kao to su obuka, izbor lokacije, dizajn objekta,
pomo pri otvaranju, operativni prirunik i sl.
Royalties se naplauje meseno ili godinje, kao procenat od prodaje
koju ostvari primaoc franize i uobiajeno se kree od 2 do 5% od uku-
pnog prometa za odnosni period. Jedan deo royalties-a je prot za davaoca
franize, a drugi deo se odnosi na trokove obezbeenja paketa kontinuira-
nih usluga i pomoi primaocu franize.
Izdvajanja za propagandu plaaju primaoci franize meseno, kao pro-
cenat od prodaje. Kod ovog izdvajanja nema direktnog prota za davaoca
franize ali se korist ostvaruje kroz goodwill i reputaciju koja se nagomi-
lava u sistemu. Procenat izdvajanja za ovu svrhu se obino kree od 2,5
do 4% ali su esto mogui i drugi iznosi, kao i mogunost da izdvajanje za
propagandu bude inkorporirano u iznos royalties-a.
etvrti oblik prihoda davaoca franize potie od prodaje robe i opreme
primaocima franize i od rentiranja ili sub-rentiranja lokacija primaocima
franize.
Postoji veliki stepen meusobne ekonomske povezanosti i integracije
uesnika u franizingu iako u pravnom prometu svaki za sebe snosi rizik
poslovanja i nastupa u svoje ime i za svoj raun. Otuda franizing ne ga-
rantuje primaocu prot, ve je sam primalac franizinga kao sprovodilac
biznisa jedini odgovoran za uspeh ili neuspeh.
174 Zoran Jovi
5.7.2.3. VRSTE FRANIZINGA
Postoje tri osnovne klasikacije franizinga: 1. funkcionalna, 2. pred-
metna (ira), 3. predmetna (ua).
46
Funkcionalna klasikacija polazi od funkcije uesnika u sistemu frani-
zinga i deli se na etiri tipa:
1) Proizvoa maloprodavac, pri emu proizvoa daje franizu za
niz maloprodajnih objekata u kojima se prodaju njegovi proizvodi.
Najpoznatiji predstavnici ovog tipa su franize Shell-a, Beneton-a,
Chrysler-a...
2) Proizvoa velikoprodavac, pri emu proizvoa daje franizu veli-
koprodavcima za doradu i distribuciju proizvoda. Tipini primeri su
franize Coca Cole i Pepsi Cole.
3) Sponzor usluga maloprodavac, gde je usluga glavna komponenta u
franiznom sistemu, oko koje se gradi itav program. Primeri ove vr-
ste franizinga su Mc Donalds, Holiday Inn, Avis...
4) velikoprodavac maloprodavac, gde velikoprodavac formira itav
asortiman razliitih marki proizvoda razliitih proizvoaa i daje fran-
izu maloprodavcima za distribuciju tog asortimana kao to su npr.
Western Auto Stores, Walgreen...
Kod ire predmetne klasikacije polazi se od ekonomskog smisla tran-
sakcija i on moe biti :
1) Franizing proizvoda, gde franiza obuhvata distribuciju proizvoda i
snjom vezan i vizuelni identitet, sistem raunovodstva, politiku cena
i reklamiranje. Ova vrsta franizinga se odnosi na dilere automobila,
benzinske pume i sl.
2) Proizvodni franizing, gde franiza podrazumeva proizvodnju i vele-
prodaju pod okriljem zajednikog vizuelnog identiteta i reklame, a od-
nosi se prvenstveno na punionice pia.
3) Franizing poslovnog formata, gde franiza pored vizuelnog identiteta
obuhvata i celokupan poslovni sistem a odnosi se na hotele, fast-food
restorane i sl.
Ua predmetna klasikacija razlikuje dve vrste franizinga:
1) Franizing proizvoda i trgovakog imena je dominantan oblik frani-
zinga sa preko 70% svih franiznih prodaja u SAD, a odnosi se
na dilere automobila i kamiona, benzinske pumpe i punionice pia.
Franizing se odnosi na proizvodnu liniju jedne kompanije, a pri-
46 Ibidem, str. 61.
malac franize se do odreenog nivoa poistoveuje sa tom
kompanijom.
2) Franizing poslovnog formata, gde poslovni odnos izmeu davaoca i
primaoca franize ukljuuje proizvod, uslugu, trgovinsku marku i celo-
kupni poslovni format tj. marketing strategiju i plan, operativne priru-
nike i standarde, kontrolu kvaliteta i kontinuiranu pomo i nadgleda-
nje. Franizing ovog tipa obuhvata fast-food restorane, supermarkete,
iznajmljivanje automobila, line i poslovne usluge i sl.
Pored osnovnih postoje i druge klasikacije franizinga. Nepokretni i
pokretni franizing se razlikuju po tome da li je sedite primaoca franize
vrsto ili pokretljivo. Operativni i teritorijalni franizing se razlikuju po
tome to pri teritorijalnom franizingu, primalac franize moe na svo-
joj teritoriji novim ugovorom tj. subfranizingom angaovati i tree lice.
Privredna komora SAD-a deli franizing na tradicionalni i franizing no-
vog tipa. Tradicionalni franizing obuhvata petrolejske kompanije, proi-
zvoae vozila i bezalkoholnih pia. Franizing novog tipa obuhvata vie
razliitih delatnosti koje se mogu podvesti pod ve pomenuti franizing
poslovnog formata.
Prema metodu ulaska na strana trita franizing se moe podeliti na
direktni franizing, zajedniko ulaganje i master franizing.
Direktni franizing podrazumeva da davalac direktno angauje primaoce
franizinga u stranoj zemlji da vode poslove bez uestvovanja treih lica.
Ovaj oblik se primenjuje u zemljama u kojima lokalni propisi dozvoljavaju
direktno strano investiranje, a gde je ujedno i stepen politikog, socijalnog
i ekonomskog rizika relativno nizak zbog slinosti trita i male kulturne
distance. Prednosti direktnog franizinga su u boljem upoznavanju lokal-
nog trita, veoj kontroli i prisvajanju celog iznosa prota.
Kod zajednikog ulaganja davalac franizinga u stranoj zemlji sa partne-
rom iz te zemlje osniva zajedniku rmu, pri emu su zajedniki i kontrola
i prot, a zadovoljava se i eventualni zahtev strane drave za ueem
lokalnih vlasnika u organizaciji. Ovaj tip franizinga se primenjuje u ze-
mljama gde vlade dozvoljavaju samo ovakav tip ulaska na investiciono tr-
ite, kao i tamo gde je evidentna kulturna distanca i visok nivo politikog
i ekonomskog rizika.
Master franizing je vrsta franizinga u kojem primalac franizinga stie
iskljuivo pravo davanja subfranize na odreenoj teritoriji, tako da prima-
lac franizinga postaje davalac franizinga u svojoj zemlji. Master franiza
se daje u sluajevima kada postoje dravne restrikcije, znaajna kultur-
na distanca i visok stepen politikog i ekonomskog rizika. Ova franiza
176 Zoran Jovi
zahteva nii nivo angaovanja ali nosi i potencijalnu opasnost gubljenja
kontrole nad operacijom.
5.7.2.4. FRANIZING U BANKARSTVU
Odnos franizinga i bankarstva se moe posmatrati sa dva aspekta:
Franizing kao poslovna metoda u bankarstvu, 1.
Banke kao nansijeri franizinga 2. .
1) Franizing kao poslovna metoda u bankarstvu se najee primenjuje
u izdavanju platnih kartica svih vrsta (debitnih, kreditnih i poslovnih) , gde
se banke pojavljuju kao primaoci franize, dok su davaoci franize velike
internacionalne kompanije poput Visa International-a, American Expre-
ss-a, Diner s Club-a, Eurocard-a, Mastercard-a itd.
Franizing kao kompletna poslovna metoda preneta je i na bankar-
stvo, mada u dosta ogranienom obimu. U SAD je 1991. godine First
Interstate Bank of Los Angeles dala franizu za 28 banaka koje imaju 91
bankarsko sedite u 8 federalnih jedinica sa ukupnim aktivama od 4.4
milijardi USD.
47
Banke primaoci franizinga imaju pravo da koriste ime
First Interstate Bank, dobijaju reklamu, obuku menadera i poslovne
savete, imaju pravo pristupa na mreu ATM sistema i niz drugih pogod-
nosti. Pri tome su sve banke primaoci franize zadrale svoju vlasniku
strukturu.
2) Oekuje se da e banke i u budunosti sve veu panju poklanjati
nansiranju franizinga jer su i davaoci i primaoci franize upueni na
banke koje dobijaju ulogu kontrolnog punkta i medijatora. Prema Men-
delsohn-u
48
banke pored funkcije nansiranja treba da imaju i funkciju
ltera u smislu da u sluaju pokretanja franizne operacije koja nije pravil-
no struktuirana i ima neke nezadovoljavajue karakteristike, banke na to
ukau i uskrate nansijsku podrku.
Kada kritiki preispituju davaoca franize, banke ustvari ustanovljavaju
da li su spremne da obezbede nansiranje za niz primaoca njegove fran-
ize. Meutim to ne rade u ime primalaca franize, ve u svoje ime i za
svoj raun. Svaka pojedina franiza prolazi kroz temeljno ispitivanje od
strane sektora za franizing u banci, na elu sa menaderom za franizing.
47 irovi Dr Milutin, Bankarski menadment, Ekonomski Institut, Beograd, 1995,
str.325.
48 Kandi Dr Vojislav, Franizing, Ekonomska politika-Institut Ekonomskih nauka,
Beograd, 1995, str.109.
Ova evaluacija ukljuuje pregledanje pilot operacije, nansijske stabilno-
sti, strukture menadmenta, marketing aktivnosti, kvaliteta proizvoda ili
usluge i raspoznatljivosti trgovinskog imena i marke.
49
Ocenjujui poslovne planove, operativne budete i projekcije cash-
ow-a zajmotraioca, banke deluju kao posrednici u usmeravanju stranog
kapitala ka domaim primaocima inostranog franizinga. Za proverene i
odobrene sisteme franize banke obezbeuju nansijski paket sa konkret-
nim elementima koji su razliiti za razliite sisteme franizinga.
Globalno gledano, banke su oprezne prilikom procene potencijalnih
franiznih biznisa, pa kredite plasiraju samo za priznate franize sa do-
brom poslovnom istorijom. Otuda male rme koje tek osnivaju sistem
franizinga imaju probleme u pribavljanju sredstava za otpoinjanje fran-
iznih aktivnosti.

5.7.2.5. PREDNOSTI I NEDOSTACI FRANIZINGA
Prednosti i nedostaci franizinga se mogu analizirati sa mikro i sa makro
nivoa, odnosno sa aspekta poslovnog interesa uesnika u franizingu i sa
ireg drutveno ekonomskog aspekta.
Franizni mehanizam davaocu franize prua mnoge prednosti. Najvea
prednost se ogleda u uspostavljanju prepoznatljivosti marke. U poree-
nju sa punim vlasnitvom, franizing omoguava brzu trinu penetraciju
i uveanje brand-name kapitala to davaocu franize daje prednost nad
konkurencijom.
Rasporeivanjem trokova reklame na sve primaoce franize lake se
dostie ekonomija obima u promociji.
Svaki primalac franize postaje novi protni centar davaoca gde ovaj
pored jednokratne upisnine u sistem i royalties-a, stie prot i kroz proda-
ju pribora i materijala, opreme, izvoenje graevinskih radova, izdavanje
lokacija.
Davalac franize ostvaruje disperziju rizika tj. smanjuje poslovni rizik i
delom ga prenosi na primaoca franize. Ostvaruju se nii trokovi nabav-
ke, opreme, reklamnog i promotivnog materijala zbog ekonomije obima.
Davalac franizinga reava problem motivacije menadera, jer su me-
naderi-primaoci franize ujedno i vlasnici svog biznisa osetljiviji na po-
trebu kontrole operativnih trokova, osetljiviji na potrebe lokalnog trita
i spremniji da uloe vie napora u razvoj trita.
49 Ibidem, str.154.
178 Zoran Jovi
Prednosti koje primaoce franize navode da stupe u franizni odnos i
delom rtvuju svoju ekonomsku samostalnost su evidentne jer one omogu-
avaju dobijanje trgovinskog imena, proverenog proizvoda ili usluge, po-
moi pre i posle otvaranja, profesionalne reklamne kampanje, omoguava-
ju ekonomiju obima u nabavci tj. nie cene inputa, manji iznos potrebnog
kapitala za otpoinjanje biznisa i manji poslovni rizik. Primaoc franize
odmah na poetku rada dobija zamah prosperiteta jer sve to dobija od
franizera, prethodno je temeljno proueno i ispitano kao to su asortiman,
komercijalna politika, spoljanji izgled objekta, unutranje ureenje objek-
ta, izlaganje proizvoda i sl. Time franizant smanjuje rizik od eventualnog
pokretanja nerentabilnog biznisa, a za ta e i banke kod ocene boniteta
komitenta prilikom odobravanja kredita, respektovati injenicu postojanja
iza potencijalnog korisnka, uspenog davaoca franize.
Dok konvencionalni mali biznismen od banke moe da oekuje podrku
na bazi 1:1 (zajam/sopstvena sredstva), primalac franize koji koristi paket
nansiranja iz banke moe da oekuje da se ovaj racio pobolja do 2:1.
Znai da i do dve treine ukupnog kapitala za poetak operacije, ukljuu-
jui trajna obrtna sredstva, moe biti obezbeeno na taj nain.
50

Franizing na makro nivou moe imati znaajne drutvene i ekonomske
doprinose, prvenstveno u vidu smanjenja stope nezaposlenosti, ekasnog
aktiviranja malih preduzea, razvoja poljoprivrede, unapreenja bilansa
plaanja zemlje, poboljanja poloaja potroaa i privatizacije malopro-
dajnih i uslunih delatnosti.
Osnovni nedostatak franizinga je taj to celokupna franizna operacija
poveava trokove i do 10% od ostvarenog prometa to opredeljuje nivo
ostvarene dobiti svih uesnika u franizingu. Za davaoca franize nedosta-
tak moe biti u tome to mu ostali ne franizni deo poslovanja moe biti
ugroen obraanjem panje i usmeravanjem napora na franizing. Pored
toga javljaju se i dodatni trokovi administrativne, operativne i pravne pri-
rode vezani za opsluivanje disperziranih lokacija na kojima treba odrati
operativne standarde poslovanja.
Ostvareni prot davaoca franize iz franiznog dela biznisa je manji
nego prot ostvaren u objektima pod sopstvenim vlasnitvom.
U franiznom mehanizmu mogu da se jave problemi u vezi sa kontrolom
biznisa od strane davaoca, a mogu da se jave i divergentni interesi dava-
laca i primalaca franize kada su u pitanju nivoi trine penetracije i izbor
lokacije u sluajevima kada davalac namerava da uvede novog primaoca
50 Ibidem, str.68.
franize koji bi delimino mogao da ugrozi steene trine pozicije ve
postojeeg primaoca franize.
Jedan od nedostataka franizinga su i sudski sporovi primaoca i davaoca
franizinga, to ima posledice za davaoca franize kako u domenu imida,
tako i u visini odtete.
Za primaoca franize ovaj poslovni aranman pored prednosti i sigurno-
sti, donosi ogranienje slobode i znatno suen prostor za sopstvenu inici-
jativu. Pored toga, primalac moe u momentu kupovine franizinga, da ne
sagleda realno prodajni potencijal to bi u budunosti bitno uticalo na nivo
ostvarenog prota. Zato je potrebno da se pre konane odluke o pristupu
franizingu realno procene svi aspekti takve poslovne odluke.
5.7.3. FORFETING
Forfeting je savremeni nekreditni posao kojim se vri otkup dugoronih
nedospelih potraivanja bez prava na regres. Po pravilu forfeting institu-
cije osnivaju banke sa visokim nansijskim i investicionim potencijalom
da bi koristile prednosti ovog savremenog nekreditnog posla koje lee u
brzini i jednostavnosti primene. To omoguava bankama i njihovim pa-
rabankarskim subsidijarimaforfetnim organizacijama da uz prihvatanje
odgovarajueg rizika ostvaruju znatno vie protne stope od one koja se
moe ostvariti klasinim kreditnim plasmanima.
5.7.3.1. POJAM I NASTANAK FORFETINGA

Pod forfetiranjem se, uglavnom, podrazumeva otkup dugoronih potra-
ivanja koja dospevaju u narednom periodu, a potiu od isporuke roba i
usluga, uglavnom u izvozu, od strane neke banke ili za to specijalizovane
organizacije koja se bavi forfetiranjem, bez prava na regres od izvoznika,
odnosno prodavca robe. Prema tome, u pitanju je kupovina dugoronog i
nedospelog potraivanja pri kojem kupac potraivanja snosi rizik u vezi sa
njegovom naplatom od treeg lica.
Pojam rei forfeting potie od francuske rei a forfait, odnosno ne-
make forfaitirung, pri emu obe oznaavaju da se proizvod kupuje u
celini, i to po jednoj, unapred utvrenoj ceni. Po pravilu re je o otkuplji-
vanju dugoronog potraivanja tj. kredita proizvoaa-izvoznika investi-
cione opreme od strane banke ili posebne nansijske organizacije specija-
lizovane za bavljenje forfeting poslovima. Banka ili druga specijalizovana
organizacija koja je otkupljiva potraivanja je forfeter i preuzimanjem
180 Zoran Jovi
potraivanja tj. dokumenata, preuzima i rizik naplate potraivanja. U slu-
aju da predmetno potraivanje ostane nenaplaeno od strane treeg lica,
forfeter nema pravo da se regresnim zahtevom obrati ranijem vlasniku
potraivanja. Po tome se ugovor o forfetingu bitno razlikuje od ostalih
bankarskih poslova, posebno od ugovora o faktoringu, ugovora o eskontu
i ugovora o novanom kreditu.
Do forfetiranja dolazi u situacijama kada se kupac u nedostatku novca
i deviza za plaanje roba i usluga koje eli da uveze, obraa prodavcu tj.
izvozniku direktno ili preko svoje poslovne banke za kredit. Po prijemu
ovakvog zahteva izvoznik se sam ili preko svoje banke obraa forfeteru
(banci ili forfeting kompaniji) ili pak posredniku makleru i nudi prodaju
konkretnog potraivanja, pod uslovom da ga forfeter po ispunjenju odre-
enih uslova i predaje dokumenata isplati. Forfeter tako postaje novi po-
verilac i stie pravo naplaivanja duga od uvoznika. Forfeteri su najee
velike banke ili druge nansijske ustanove koje imaju velike mogunosti
renansiranja ili pribavljanja nansijskih sredstava na tritu kapitala. To
ukazuje na mogunost lanane preprodaje vrednosnih papira, gde krajnji
kupac snosi vei rizik, ali stie i mogunost natprosene dobiti.
Izvoznici i njihove banke su najee samo posrednici u pribavljanju
kredita, tako da organizuju nansiranje svog izvoza sa inostranih trita
kapitala i na taj nain ne optereuju svoje potencijale i sredstva sa do-
maeg trita. Po pravilu se ugovara ksna stopa za ceo otplatni period i
iskljuuje se kursni rizik. U sluaju da uvoznik sam obezbedi kreditiranje
stvara se mogunost avansnog plaanja koje sniava nabavnu cenu u od-
nosu na sluaj kada se uz pomo izvoznika organizuje forfetiranje.
Korisnici forfetinga, u nekim jurisdikcijama, dobijaju mogunost da
van utvrenih izvora namenjenih nansiranju izvoza na kredit i van kvota
i drugih ogranienja, nabavljaju investiciona dobra i usluge na dugoro-
ni kredit a da nemaju obavezu polaganja sopstvenog uea niti plaanja
avansa.
Osnovni motiv forfetera je zarada, koja je esto i za nekoliko procenta
vea u odnosu na onu koja bi se ostvarila na plasirani kapital pod uobi-
ajenim trinim uslovima. Takoe, zarada je motiv i za aktivnosti veeg
broja maklera koji na bazi prikupljenih informacija povezuju izvoznike sa
bankom-forfeterom i time stiu pravo na proviziju koja koriguje odnosno
poskupljuje kredit.
Istorijski razvoj forfetinga datira u duboku prolost. Jedna od moguih
varijanti ovog tipa nansiranja je verovatno koriena pre vie od dve hi-
ljade godina. Fenianski trgovci svilom su davali Atinjanima kredite sa
ciljem da prodaju robu, ali su u isto vreme trgovci zahtevali neposrednu
isplatu gotovine. Atinski kupci koji nisu imali gotov novac (imali bi ga tek
posle prodaje kupljene fenianske svile) davali su fenianskom trgovcu
priznanicu da e platiti robu nakon prodaje. U poslu se pojavio levantski
nansijer (danas forfeter) koji je fenianskom trgovcu davao gotovinu u
zamenu za atinsku priznanicu koju je naplaivao od atinskog trgovca kad
bi ovaj prodao kupljenu feniansku svilu.
Slika 11 Primer antikog forfetinga
prodaja svile (1)

(3) levantski nansijer (2) kupac nema gotov novac
daje gotovinu u zamenu ali e ga imati nakon
za atinsku priznanicu prodaje svile
daje trgovcu priznanicu
U novijoj istoriji, razlozi za nastajanje forfeting trita nalaze se u
promenama svetske ekonomske strukture koje su se dogaale krajem pe-
desetih i poetkom ezdesetih godina dvadesetog veka, kada je trite pro-
davaca kapitalnih dobara postepeno prelazilo u trite kupca. Dolazilo je
do znaajnog poveanja obima meunarodne trgovine, praeno rastuom
tendencijom da uvoznici trae produenje roka kredita preko tradicional-
nih 90 i 180 dana. Tako je moderni forfeting nastao u cilju zadovoljenja
sve vee tranje za nansiranjem meunarodne trgovine.
Forfeting se u veini sluajeva koristi kao mehanizam za podsticanje
izvoza iako se njegove mogunosti ne iskljuuju i u sluajevima kada se
prodaja investicione opreme obavlja i na domaem tritu, odnosno kom-
binovano.
Primena forfetinga kao mehanizma potsticanja izvoza se ne koristi
podjednako u razvijenim zemljama. Njegovu primenu u mnogome opre-
deljuje korienje dravnog mehanizma i tamo gde je njegovo prisustvo
vee, forfeting je slabije razvijen i obrnuto. U nekim razvijenim zemljama
formirane su i dravne organizacije sa ciljem podsticanja izvoza, ali su
nekada njihova pravila i odobravanje materijalne podrke veoma sloena
u pogledu zahteva za podnoenjem odgovarajue dokumentacije, sopstve-
182 Zoran Jovi
nog uea, u obavezi vraanja kredita i osiguranja rizika, pa se u tim
sluajevima proizvoai-izvoznici opreme opredeljuju za korienje for-
fetinga koji im prua vee pogodnosti u pogledu realizacije naplate vred-
nosti izvoza investicione opreme. Meu izvoznicima opreme se uglavnom
nalaze najrazvijenije zemlje, a meu uvoznicima se nalaze pojedine za-
padnoevropske zemlje, bive socijalistike zemlje i zemlje u razvoju.
U literaturi se pojava forfetinga tesno vezuje sa vajcarskom, tradicio-
nalno znaajnim bankarskim centrom sa dugim iskustvom u nansiranju
meunarodne trgovine. Prvi ugovor o forfetingu bio je zakljuen u vaj-
carskoj 1965.godine. Meu prvim vajcarskim bankama koje su se bavile
forfeting aktivnostima spada Credit Swisse koja je osnovala posebnu
organizaciju Finans AG u Cirihu prvu znaajnu specijalizovanu -
nansijsku organizaciju koja je poela da se bavi forfetingom kao stalnom
aktivnou. Podstaknute ovim primerom isto su uinile i druge banke u
Nemakoj, Austriji i Italiji. Kasnije su, pored banaka, poslovima forfetinga
poele da se bave i specijalizovane organizacije za forfeting u Nemakoj,
Francuskoj, Engleskoj, Italiji, SAD i drugim zemljama.
Za realizaciju kredita a forfait potrebno je da postoje uslovi za dobi-
janje ovakvih kredita i da se ispune formalnosti koje forfeter zahteva a to
su pre svega:
da postoji dovoljno sredstava na forfetnom tritu, odnosno mogunost
renansiranja,
da je zemlja kupca prihvaena na forfetnom tritu,
da ponuda kapitala odgovara strukturi tranje sa aspekta valute u kojoj
se vri plaanje,
da postoji dovoljno osiguranje naplate potraivanja i da rizik forfetera
ne prelazi granice normalnog.
51

Pored navedenih uslova forfeteru su potrebne i informacije o valuti,
iznosu i roku nansiranja, zemlji izvoza, zemlji i nazivu uvoznika, zemlji
i nazivu garanta, formi duga koji se forfetira, formi obezbeenja, dinamici
otplate, vrsti robe i datumu isporuke, datumu predaje dokumenata, neop-
hodnim ovlaenjima i saglasnostima i mestu plaanja.
Indikativnu ponudu za forfetiranje izvoznik prvo moe zatraiti od svoje
matine banke koja moe prihvatiti ulogu forfetera ili organizovati grupu
banaka u tu svrhu ili pomoi u pronalaenju organizacije koja se bavi for-
fetiranjem. U svakom sluaju banka moe znaajno pomoi izvozniku u
proveri boniteta kupca, njegove zemlje i banke garanta. Na bazi prikuplje-
51 Milan Savovi: Forfetiranje kao dopunski oblik nansiranja izvoza, Jugosloven-
sko bankarstvo, Udruenje banaka Jugoslavije, Beograd, 7/79.
nih ponuda izvoznik moe da sastavi svoju ponudu za kredit kupcu u koju
ukalkulisava ponuene trokove kredita kojima dodaje svoje trokove pri-
bavljanja kredita i druge trokove, kamatnu maru, kursni i valutni rizik i
odreenu zaradu. Tako sastavljenu ponudu izvoznik dostavlja kupcu-uvo-
zniku, ali mu ne saoptava ime forfetera. Uvoznik sa dobijenom ponudom
upoznaje svoju banku kao potencijalnog garanta ili avalistu i prezentuje joj
ugovor o kreditu i kupovini robe. Posle provere uslova, korisnik kredita i
banka garant ili avalista, opredeljuju konane uslove i sprovode postupak
u zemlji. U praksi su izgraena pravila forfetiranja od kojih su najzastu-
pljenija potraivanja sa rokom dospea od 12 do 60 meseci. Potraivanja
sa duim rokom su prihvatljiva ukoliko je ekonomska i politika situacija
zemlje prema kojoj glasi potraivanje bolja i obrnuto.
52
Takoe prednost
imaju potraivanja koja dospevaju polugodinje i u jednakim ratama. Po-
traivanja plativa odjednom se prihvataju samo kod kratkoronih kredita,
uglavnom sa rokom od 6 do 18 meseci. U forfeting poslovima dominiraju
valute koje pored stabilnosti karakterie i iroka mogunost renansiranja.
Postoje i odreeni standardi u pogledu minimalnih i maksimalnih vred-
nosti izvoza koji se mogu forfetirati, s tim to za velike iznose kupovinu
najee obavljaju konzorcijumi specijalizovanih institucija.
Forfetno trite je strogo kontrolisano i ogranieno na obim koji ne
moe bitno da utie na funkcionisanje normalnog trita kapitala. Njegov
obim opredeljuju monetarno-kreditne vlasti i uesnici na forfetnom tritu.
U nekim zemljama se forfeterima utvruju kvote pa ak i obim forfetnih
kredita za svaku zemlju korisnika ovih kredita pojedinano.
Forfeteri moraju da prate kretanje na tritima, ekonomske i politike
prilike u zemljama korisnicima ovih kredita, kao i obim i zaduenje svake
zemlje, kako bi mogli da utvrde politiku plasmana i preduzmu odgovara-
jue mere za zatitu od rizika naplate.
5.7.3.2. UESNICI U FORFETING AKTIVNOSTIMA
Zakonskom regulativom pojedinih zemalja se opredeljuju organizacije
koje mogu da se bave forfeting poslovima. Bavljenje ovim poslom iziskuje
posedovanje sopstvenog kapitala ili mogunost renansiranja na tritu
kapitala. U sluajevima veih kredita, forfeteri se organizuju u meuna-
52 Prema Forfaiting bulletin iz aprila-juna 2003. god. sve prihvatljive zemlje za for-
feting, njih 67, su svrstane po duini perioda prihvatljivog za forfeting od 1-7 god.
Sa 1 god. su prihvatljive pojedine arapske i azijske zemlje, a sa 7 god. razvijene
zemlje Zapada. Srbija i Crna Gora su prihvatljive sa rokom od 3 godine.
184 Zoran Jovi
rodne bakarske konzorcijume. Forfeteri mogu potraivanja iz izvoza zadr-
ati u svom portfelju ili samo izvriti posredniku ulogu u cilju poveanja
izvoza pojedinih kompanija ili zemalja. U trenutku kada krajnjem forfete-
ru zatrebaju sredstva ili se raspoloiva potraivanja mogu bolje unoviti na
tritu kapitala, svoja potraivanja moe ustupiti drugim bankama, takoe
bez prava kupca potraivanja na regres.
U forfeting aktivnostima uestvuje vie subjekata kao to su : proizvo-
a-izvoznik, kupac-uvoznik, banka-kupca uvoznika, forfeter i neobavezni
subjekti.
Proizvoa izvoznik je subjekt koji proizvodi investicionu opremu,
izgrauje kompletne objekte, izvodi radove u inostranstvu i koji kupcima-
uvoznicima odobrava prodaju na kredit, ali o ijoj realizaciji ne moe i ne
eli da vodi brigu te nastoji da jo u toku pregovora o kupoprodaji nae
nansijsku organizaciju koja e mu otkupiti potraivanje. Kupac-uvoznik
je subjekt koji ima nameru da kupi odreenu investicionu opremu, ali mu
nedostaju potrebna sredstva za nameravanu investiciju te se on obraa pro-
izvoau-izvozniku opreme sa zahtevom za odloeno plaanje, odnosno
odobravanje kredita.

Slika 12
PRIMER FORFETNE TRANSAKCIJE

1/ komercijalni ugo-
vor
2/ isporuka robe
3/ uruenje menice
4/ forfetni ugovor
5/ uruenje menice
6/ isplata nominalnog
iznosa umanjenog za
diskont
7/ podnoenje menice
na naplatu o dospeu
8/ plaanje o dospeu
menice
Banka-kupca uvoznika je nansijska organizacija preko koje se obav-
ljaju najznaajniji poslovi obezbeenja u vezi sa korienjem mehanizma
forfetinga. Njene aktivnosti su usmerene u pravcu izdavanja instrumenata
obezbeenja plaanja kao to su avali na menicama, garancije i sl. u korist
proizvodne organizacije-izvoznika.
Forfeter je subjekt, nansijska organizacija koja se bavi forfeting ak-
tivnostima i koja raspolae dobrim poslovnim vezama u zemlji i inostran-
stvu, kao i mogunostima da se za dospele naplate potraivanja proizvo-
aa-izvoznika renansira na domaem ili meunarodnom tritu kapi-
tala. Forfeting poslovima se bave velike, ugledne i poznate banke koje
raspolau mreom lijala i korespodentskih odnosa sa bankama u dru-
gim zemljama. Takve banke obino organizuju posebne specijalizovane
organizacione jedinice ili slube za forfeting. Dolazei u posed hartija
od vrednosti, ove organizacije ih uglavnom samo prolazno zadravaju u
svom portfelju, oekujui vreme najpovoljnijeg plasmana na domaem ili
stranom tritu.
Makler-posrednik je neobavezni subjekt u forfeting aktivnostima, ija
se uloga iskljuivo svodi na posredovanje tj. pronalaenje kupca forfetin-
ga izvoznika investicione opreme i dovoenje istih u vezu sa forfeting
organizacijom. Za posredovanje, makleri naplauju proviziju, koja iako u
principu nije visoka, poveava trokove zakljuenog posla izvoza investi-
cione opreme.
5.7.3.3. TROKOVI FORFETIRANJA
Trokovi forfetiranja odreeni su:
- obimom rizika,
- cenom renansiranja forfetera na nansijskom tritu.
Trokove pokria komercijalnog rizika po pravilu snosi uvoznik koji
obezbeuje aval ili garanciju svoje banke za blagovremeno izvravanje
svojih obaveza plaanja po poslu uvoza robe na kredit. Otuda se moe
smatrati da su ovi trokovi neutralni za stranke u forfetnom poslu.
Obim politikog ili transfernog rizika forfetor procenjuje prema kon-
kretnim uslovima zemlje dunika i trinim ocenama rizika. Trokovi po-
kria ovog rizika su znatni i oni mogu varirati od 0,5% do 5% u zavisnosti
od zemlje uvoznika.
Trokovi renansiranja, ukljuujui rizik kretanja kamatnih stopa, bazi-
raju na uslovima eurovalutnog trita za nansiranje u odreenoj valuti na
odreeni rok ukljuujui i trokove terminskog pokria.
Za trokove araniranja i administriranja forfeting organizacija zara-
unava 0,5% godinje na stanje duga. Za preuzete obaveze od momenta
forfetiranja forfeting organizacija zaraunava proviziju po stopi koja se u
186 Zoran Jovi
proseku kree od 0,75% do 1.5% na iznos obaveze po osnovu forfetinga a
koja se plaa meseno unapred.
Svi ovi trokovi se objedinjavaju i izraavaju u funkciji eskontne stope
koju forfeting organizacija odnosno banka koja se bavi forfeting aktivno-
stima objavljuje u mesenim listama koje se odnose na zemlje, valute i rok
hartija od vrednosti. Dakle na eskontnu stopu najvie utiu cena kapitala
na tritu i dodatne premije ija se visina utvruje u zavisnosti od svakog
konkretnog posla.
Cena kapitala je za svaku forfeting organizaciju individualizirana i za-
visi od toga kakvim sredstvima, odnosno izvorima forfeting organizacija
ulazi u zakljuivanje forfeting posla.
Otuda, prodajna cena potraivanja koje forfeting organizacija otkupljuje
zavisi najveim delom od visine eskontne stope.
Kupovinom hartija od vrednosti bez prava na regres od ranijeg vlasnika
tj. proizvoaa-izvoznika, forfeter preuzima sve rizike koje izvoznik moe
imati u vezi naplate potraivanja po odreenoj transakciji. Ovi rizici se
uglavnom svode na sledee rizike:
Politiki rizik, koji obuhvata vanredne politike mere i stanja kao to su
rat, graanski rat, drutveni nemiri, revolucije, trajkovi i slino;
Rizik transfera, koji obuhvata nemogunost ili nespremnost nadlenih
monetarnih organa da odobre plaanje u dogovorenoj valuti, ukljuu-
jui i rizik uvoenja moratorijuma;
Valutni rizik moe da se pojavi u sluajevima kada izvoznik ugovori i
plaanje u valuti druge zemlje, a sistem uktuirajuih deviznih kurse-
va moe da dovede do znaajnih odstupanja od ugovorene vrednosti
posla;
Komercijalni rizik, koji obuhvata nesposobnost ili nespremnost du-
nika ili garanta da izvre plaanje po dospeu. Treba napomenuti da
se komercijalni rizik odnosi na privatni sektor, dok se rizik ove vrste
u odnosu na subjekte javnog sektora svrstava u kategoriju politikih
rizika.
Da bi se obezbedio od pomenutih rizika forfeter nastoji da putem sop-
stvenih i tuih izvora doe do potrebnih informacija o bonitetu kupca-uvo-
znika i zemlje njegovog porekla i formira to detaljniju sliku rizika kako bi
doneo konaan stav o uslovima pristupanja ili odustajanja od zakljuenja
ugovora o forfetingu. Naini obezbeenja od rizika ukljuuju uobiajena
sredstva i metode. Forfeter nastoji da otkupljuje komercijalne papire emi-
tovane od prvoklasnih dunika pokrivene obezbeenjem u vidu garancije
ili avala banke prihvatljive za forfetera. Forfeter se po pravilu odluuje za
kupovinu papira sa rokom dospea, tokom koga, po svojoj proceni smatra
da moe sagledati mogui razvoj dogaaja. U tom kontekstu bitna je i
realna procena transfernog rizika. Forfeter takoe nastoji da to realnije
proceni bonitet zemlje uvoznika tj. dunika. Veina forfetnih kompanija
otkupljuje prava potraivanja denominirana u valutama koje se mogu re-
nansirati na meunarodnom nansijskom tritu tako da pokrie valutnog
rizika moe predstavljati jednostavniji deo posla pokria ukupnih forfetnih
rizika.
Kao instrumenti za obezbeenje potraivanja u vezi sa primenom forfe-
ting mehanizma najee se koriste:
sopstvena menica,
trasirana menica,
aval,
garancija banke,
dokumentarni akreditiv.
Sopstvenu menicu izdaju kupci-uvoznici i kod ovih menica je proizvo-
au-izvozniku dozvoljeno da prilikom njenog indosiranja stavi klauzulu
bez regresa. Proizvoa izvoznik kao poverilac sopstvene menice, moe
menicu da indosira na forfetera odnosno banku a koja istu dalje moe da
prenosi putem indosamenta. Forfeting organizacije daju poseban znaaj
sopstvenim menicama ukoliko su ih avalirale prvoklasne banke u zemlji
domicila kupaca-uvoznika jer iste pruaju maksimalno obezbeenje od
komercijalnog rizika tj. rizika da sam kupac uvoznik kao dunik nee biti
u stanju da uredno i na vreme izvrava svoje dugovne obaveze. Proizvo-
ai- izvoznici ovoj vrsti menice daju prednost i zbog toga to se oni kao
korisnici forfeting potraivanja i menini poverioci, mogu prilikom indo-
siranja takvih menica unoenjem klauzule bez regresa osloboditi rizika
za unovenje potraivanja.
Trasirana ili vuena menica je menica koju izdaje proizvoa-izvoznik
a akceptira je kupac-uvoznik. Kod trasiranih menica proizvoa- izvoznik
se ne moe osloboditi obaveze po osnovu regresa ukoliko bi na menicu
stavio klauzulu bez regresa. On moe da se oslobodi svoje menino
pravne obaveze samo za akcept a ne i za isplatu menice. Meutim, u an-
gloamerikom pravu trasant se moe osloboditi odgovornosti i za akcept
i za plaanje menice pa je u tom pravu klauzula without recourse - bez
regresa, punovana i oslobaa trasanta od odgovornosti i za plaanje me-
nice.
Na osnovu iznetog evidentna je razlika u primeni regresne klauzule
izmeu trasirane (vuene) menice i sopstvene menice (promisorne note).
188 Zoran Jovi
Kod trasirane menice je proizvoa-izvoznik kao trasant izloen regre-
snom zahtevu u sluaju naplate menice. U cilju smanjenja ovog rizika,
banka ili forfeter mogu izdati posebno pismo kojim se obavezuju da nee
podnositi zahtev za naplatu u odnosu na proizvoaa-izvoznika u sluaju
da doe do dugovne obaveze od strane kupca-uvoznika.
U menicama koje se koriste u forfeting aktivnostima esto se koristi
klauzula efektivnosti tj. klauzula o moneti, kojom se odreuje da se isplata
ima izvriti efektivno u valuti koja je odreena na menici.
U odnosu na mesto plaanja menine obaveze, banka ili forfeter nastoje
da ono bude u zemlji u kojoj je ona domicilirana, ali su u praksi mogui i
sluajevi da se kao mesto plaanja stavi domicil kupca uvoznika.
U forfeting aktivnostima se od kupca-uvoznika najee zahteva da
avalira menicu. Potrebno je da avalista bude renomirana banka u zemlji
kupca-uvoznika. Ovako avalirana menica obezbeuje forfetera od rizika
ukoliko kupac-uvoznik ne bude u mogunosti da o roku isplati svoju du-
govnu obavezu, tako da bi banka davalac avala preuzela obavezu plaanja
iznosa po osnovu datog avala.
U sluaju kada banka ne pokazuje spremnost da na zahtev kupca-uvozni-
ka izda aval na menici, ili se radi o zemljama kupaca koje nisu prihvatile
enevsku konvenciju o jednoobraznom zakonu o menici ( SAD, Engleska,
panija i vei broj zemalja Latinske Amerike ), pa u tim zemljama menini
aval ne prua poveriocima dovoljno obezbeenje, onda postoji mogunost
da se isti zameni drugim odgovarajuim instrumentom obezbeenja plaa-
nja kao to je garancija banke.
Forfeteri uslovljavaju da garanciju izda renomirana banka u zemlji ili
svetu i u iju se solventnost ima poverenja. Garancija banke se obino ne
zahteva u sluajevima kada su menice izdali prvoklasni kupci, vladine or-
ganizacije i ustanove kao i multinacionalne kompanije.
Garancija treba da ima to vie apstraktan karakter, tj. da bude garancija
bez prigovora ili na na prvi poziv, to omoguava da se izbegne rizik
vezan za valjanost potraivanja.
U tekstu garancije treba da se vodi rauna da garantna klauzula sadri
neopozivu i bezuslovnu garanciju o otkupu menice ili vie njih i o rokovi-
ma njihovog dospea.
U sluajevima kada se otplata kredita garantuje samo garancijom banke
i bez korienja menice, potebno je da se u sadraj garancije unesu podaci
koji se odnose na datume dospea anuiteta sa tanim iznosima koji obu-
hvataju glavnicu i kamatu. Forfeteri zahtevaju da se u sadrinu garancije
unese i klauzula o njihovoj prenosivosti, ime ona moe da se prenese
bez potrebe da se prethodno zahteva saglasnost kupca-uvoznika ili banke
izdavaoca garancije.
Dokumentarni akreditiv se ree koristi kao instrument obezbeenja po-
traivanja u forfeting aktivnostima. Banka odnosno forfeter, poto isplati
dugovno potraivanje proizvoau-izvozniku prenosi na akreditivnu ban-
ku ili od nje ovlaenu banku, svu odgovarajuu dokumentaciju od proi-
zvoaa-izvoznika kojom se potvruje da su se stekli uslovi isplate iznosa
predvienog u akreditivu. Ukoliko je dokumentarni akreditiv predvien
kao instrument obezbeenja plaanja, za prenos istog na forfeting organi-
zaciju, potrebno je da se saglase svi subjekti koji uestvuju u akreditivnom
poslu.
5.7.3.4. PREDNOSTI I NEDOSTACI FORFETINGA

Korienje forfeting mehanizma prua odreene prednosti uesnicima u
forfeting aktivnostima tj. izvozniku, uvozniku i forfeteru.
Prednosti forfetiranja za proizvoaa-izvoznika su sledee:
naplata potraivanja se obavlja odmah po isporuci opreme, ime se pro-
daja na kredit pretvara u gotovinsku transakciju;
poboljava se likvidnost izvoznika;
poveava se potencijal izvoznika za zaduivanje;
eliminiu se mogui gubici zbog nelikvidnosti;
eliminie se rizik rasta kamatnih stopa u budunosti;
eliminiu se rizici po osnovu uktuirajuih deviznih kurseva;
eliminie se rizik po osnovu promene boniteta i nansijskog statusa
dunika,
eliminiu se administrativni problemi i pratei trokovi oko naplate
potraivanja;
ne zahteva se kreditno osiguranje;
prua mogunost brzog zakljuenja ugovora o forfetingu zbog jedno-
sta vnije dokumentacije;
trokovi forfetinga mogu da se ukljue u cenu izvoznog posla;
izvoznik ne mora da organizuje slubu naplate potraivanja i voenja
sudskih sporova.
Prednosti forfetiranja za kupca-uvoznika su sledee:
omoguava se uvoz najsavremenije opreme i tehnologije na kredit, tj.
u trenutku zakljuenja posla se ne mora raspolagati neophodnim nan-
sijskim sredstvima, a ako se njima i raspolae ona se mogu angaovati
u druge svrhe u cilju sticanja vee dobiti;
190 Zoran Jovi
poveava kapacitet zaduenja uvoznika;
vraanje kredita je po ksno utvrenoj kamatnoj stopi;
dokumentacija je jednostavna i moe brzo da se obezbedi a prodaja
opreme koja se isporuuje iz vie izvora moe da se zakljui po osnovu
samo jednog ugovora to kupca oslobaa ogranienja koja mogu na-
metnuti razne vladine kreditno-osiguravajue agencije i organizacije.
uvoznik moe da bira bilo koju konvertibilnu valutu ili valute bez ob-
zira na potrebe izvoznika;
ubrzava se zakljunje komercijalnog ugovora;
smanjuju se restriktivne klauzule za uzimanje novih kredita kod bana-
ka;
izbegava se administriranje i pravni trokovi koji su znaajni kod dru-
gih kreditnih aranmana.
Prednosti forfetiranja za forfeting organizaciju ili banku koja realizuje
mehanizam forfetinga su sledee:
dokumentacija je jednostavna, brzo se kompletira i nema veoma kom-
pleksnih ugovora kao kod kreditnih poslova;
kupljena potraivanja (dokumentacija) su lako prenosiva i lako utri va
na ra zvijenom sekundarnom tritu;
prua se mogunost ostvarenja znaajnih prihoda tj. sticanja prota koji
je u veini sluajeva znatno vei u odnosu na nivo da je kapital plasiran
na nacionalnom ili meunarodnom tritu kapitala, to je opravdano
imajui u vidu da forfeter u potpunosti preuzima rizik naplate potra-
ivanja na sebe.
Nasuprot nizu navedenih prednosti forfetiranja, suprostavlja se cena
nansiranja putem forfetiranja potraivanja koja je esto prilino visoka i
via u odnosu na ostale alternativne mogunosti nansirnja jer u cenu -
nansiranja izraenu kroz eskontnu stopu, forfeter ukljuuje trokove nan-
siranja i renansiranja u skladu sa tekuim trinim uslovima i rizicima kao
i trokove administriranja. Iako skuplji vid uvoza opreme, kupci - uvoznici
u forfetingu nalaze svoj interes uzimajui u obzir sve navedene prednosti
i ukupne koristi koje se tom prilikom ukazuju. Takoe treba napomenuti i
strogu kontrolisanost i ogranienost obima forfetnog trita.
Moe se zakljuiti da su otra konkurencija na tritu investicione
opreme i oteani uslovi plasmana bili glavni razlozi koji su opredelili
izvoznike da kreditiraju kupce-uvoznike i na taj nain preuzmu funkciju
nansiranja koju su inae formalno obavljale banke i druge nansijske
organizacije. Da bi se oslobodili rizika vraanja kredita izvoznici su se
obraali specijalizovanim nansijskim organizacijama i bankama koje su
poele sa primenom forfetinga. Najvanije karakteristike forfetinga kao
to su relativno jednostavna primena, eksibilnost i brzina donoenja od-
luka uticali su na popularnost forfetinga u procesu podsticanja izvoza i
uvoza investicione opreme. Forfeting je jedan od osnovnih mehanizama
koji u bankama stvara uslove da pored klasinih, u svoju ponudu uvrste
i nove operativne forme poslovanja koje se mogu oznaiti kao paraban-
karske, a koje obezbeuju komplementarnost i kontinuitet tradicionalnim
bankarskim poslovima.
5.7.4. FAKTORING
Faktoring je savremeni nekreditni posao kojim se vri otkup kratkoro-
nih potraivanja sa ili bez prava na regres. Poslove faktoringa obavljaju
samostalne faktoring institucije ili, to je sve ei sluaj, banke kao do-
punsku delatnost kroz zasebne sektore za faktoring ili svoje subsidijarne
faktoring institucije. Ovi poslovi omoguavaju bankama ili njihovim pa-
rabankarskim faktoring organizacijama-subsidijarima da, u zavisnosti od
obima i nivoa pruenih usluga, ostvare vie protne stope u odnosu na one
koje se mogu ostvariti klasinim bankarskim kreditiranjem.
5.7.4.1. POJAM I NASTANAK FAKTORINGA
Termin faktoring potie od engleske rei factor koja znai: agent, za-
stupnik, poslovoa, komisionar i slino. Faktoring se razlikuje od klasi-
nih formi kreditiranja koje vre banke i druge nansijske organizacije. On
se denie kao kupovanje potraivanja od strane faktora sa ili bez prava
na traenje odtete u sluajevima kada kupac nije u mogunosti da isplati
dugovne obaveze.
Faktoring je ugovor kojim se jedna strana (faktor) obavezuje da pre-
uzme potraivanja druge strane (klijenta) da ih naplati u svoje ime i za
svoj raun, a klijentu odmah ili po proteku nekog unapred utvrenog roka
isplati protivuvrednost potraivanja i pod izvesnim uslovima garantuje na-
platu, dok se klijent obavezuje da za to faktoru plati naknadu.
53
Postoje razliita miljenja po pitanju mesta i vremena pojave faktorin-
ga. Za pretee dananjih faktora mogu se smatrati podrunice i ispostave
trgovaca u kolonijama tzv. faktorije, koje su osnivane jo u XV veku ili
opunomoeni agenti koji se ugovorima iz XVII veka navode kao agents
53 Ekonomska i poslovna enciklopedija, Savramena administracija, Beograd, 1994.
192 Zoran Jovi
and factors.
54
Prevladava miljenje da je faktoring nastao u XIX veku u
spoljnotrgovinskoj razmeni Evrope i Amerike. Faktor je obavljao funkciju
komisionara koji je kupcima u Americi prodavao robu uvezenu iz Evrope
i garantovao komitentu u Evropi da e mu krajnji kupac platiti robu. On
je esto vrio i knjienje, naplatu komitentovih potraivanja ili pak pla-
ao robu pre nego to su njemu krajnji kupci platili. Po uvoenju otrijih
carinskih barijera u SAD krajem XIX veka, podruje delovanja faktora
se preusmerava ka unutranjoj trgovinskoj razmeni, prvenstveno u SAD.
U evropskim zemljama faktoring je poeo da se primenjuje 60-tih godina
XX veka. Prvo ga je prihvatila privreda SR Nemake, a zatim i mnoge ze-
mlje Zapadne Evrope. Danas se u svetu faktoringom kao delatnou bavi
veliki broj specijalizovanih kompanija, ali je on i nezaobilazna aktivnost
mnogih renomiranih banaka u svetu. Faktoring je postao znaajan instru-
ment nansiranja u savremenom poslovnom svetu i to posebno malih i
srednjih preduzea.
Sklapanjem ugovora o faktoringu, faktor preuzima potraivanje ili po-
traivanja svog komitenta prema treim licima i vri njihovu naplatu uz
odreenu naknadu, a pored toga najee preuzima i obavezu obavljanja
raznih uslunih delatnosti. Saradnja izmeu faktora i komitenta se najee
ugovara na dui vremenski period. Shodno uslovima ugovora, komitent
moe da cedira na faktora budua ili samo neka od buduih potraivanja,
ili vei broj pojedinanih potraivanja u okviru globalne cesije koja se
sukcesivno naplauje prema rokovima dospea.
Faktor najee insistira da klijent cesijom prenese na njega celokupna
svoja postojea i budua potraivanja na dui vremenski period kako bi
na taj nain bila eliminisana mogunost da klijent zadri za sebe sigurna
potraivanja, a nesigurna i neizvesna ustupi faktoru. Takoe se ugovorom
moe predvideti i mogunost da faktor ne prihvati potraivanja kupaca za
koje u toku pregovora utvrdi da su nelikvidni i nesolventni. Ova mogu-
nost ograniava slobodu klijenta da samostalno odabira kupce svojih proi-
zvoda ili korisnike usluga, ali mu ne oduzima pravo da ih on ipak odabere
po svojoj volji, za ta snosi sopstvenu odgovornost.
Ugovor o faktoringu bi trebalo da sadri:
55
statusne podatke ugovornih strana,
predmet i vrednost faktoring posla,
naknadu i nain njenog plaanja,
54 UNIDROIT, studija LVIII, Doc. 1, Izvetaj o faktoring ugovoru, Rim, 1976.
55 olak-Mihalik dr Marija, Faktoring, Jugoslovensko bankarstvo 5-6/99, Beograd,
1999.
rok naplate potraivanja,
nain isplate vlasniku potraivanja,
pitanja rizika kao i nain osiguranja, tj. garancija naplate,
nain obrauna,
pitanje snoenja bankarskih i sudskih trokova,
u sluaju primene kontinuiranog faktoringa periode obrauna i po po tre-
bi priloge uz ugovor i slino.
U procesu otkupljivanja potraivanja uobiajeno je da faktor kreditira
klijenta sa sredstvima u visini od 75-90% vrednosti potraivanja, a mogue
je i otvaranje kreditne linije klijentu na dui vremenski period. Primenom
faktoring mehanizma ubrzava se protok roba i usluga, poveava se proi-
zvodnja jer komitent po isporuci robe dolazi do novanih sredstava koja
moe da plasira u novi ciklus proizvodnje, a avansiranjem svojih dobavlja-
a moe postii sniavanje nabavnih cena, ostvariti pozitivne ekonomske
efekte koji delom ili u celini, ako ne i vie od toga mogu pokriti trokove
faktoringa.
Efekti faktoringa se znaajnije mogu ispoljiti kod malih, srednjih i pre-
duzea u osnivanju zbog este nespremnosti banaka da ovim rmama odo-
bravaju kredite ili vre eskontovanje njihovih menica i drugih hartija od
vrednosti, tako da im faktoring omoguava konkurentnost i opstanak u
otroj trinoj utakmici.
5.7.4.2. UESNICI U FAKTORING
AKTIVNOSTIMA
Uesnici u faktoring aktivnostima su klijent, kupac i faktor.
Klijent je subjekt koji proizvodi robu, najee potronu ili izvrava
usluge, a sa kojim faktor zakljuuje poseban ugovor.
Kupac je subjekt koji kupuje robu od proizvoaa, odnosno koristi uslu-
ge davaoca usluga (klijenta) i koji postaje dunik faktora i snosi obavezu
vraanja kredita u vezi prodaje odreenih proizvoda ili davanja usluga od
strane klijenta.
Faktor predstavlja organizaciju koja od svojih klijenata otkupljuje po-
traivanja i to u jednom duem vremenskom periodu. Iz toga proizilazi da
je osnovna aktivnost faktora u tome da naplauje na njega preneta tj. od
strane klijenta cedirana potraivanja.
Na slici 13 ematski su prikazani subjekti koji uestvuju u faktoring
poslu, kao i odnosi koji postoje meu zainteresovanim subjektima.
194 Zoran Jovi
Slika 13 Odnosi subjekata uesnika i faze aktivnosti faktoring
mehanizma

Iz slike 13 se vidi da se naplata potraivanja prenosi sa klijenta proizvo-
aa ili davaoca usluge na faktoring organizaciju, koja poto odobri isplatu
potraivanja, preuzima na sebe celokupno staranje oko realizacije i naplate
odobrenog kredita.
Uesnici u faktoring aktivnostima imaju konkretne obaveze.
Obaveza klijenta-proizvoaa je da faktoru uredno dostavlja komplet-
ne fakture za proizvode isporuene kupcu ili za realizovane usluge. Pri-
premljene fakture moraju biti kompletne sa svim neophodnim podacima i
informacijama i uslovima plaanja, kako bi kupci mogli blagovremeno da
izmire svoje obaveze.
Nadalje, obaveza klijenta je da faktoru plati kamatu, proviziju za izvrene
usluge i da mu nadoknadi trokove koje je on imao u vezi sa realizovanim
obavezama u skladu sa ugovorom. Visina kamate i provizije utvruje se
ugovorom, a ukoliko se to ne uini primenjuje se faktorska tarifa i obiaj.
Faktor stie pravo na proviziju po obavljanju posla a pravo na kamatu od
momenta preuzimanja potraivanja.
Provizija se obino obraunava u utvrenom procentu u odnosu na uku-
pan promet klijentovih potraivanja realizovanih putem faktora, a njenu
visinu opredeljuju kvalitet klijenta i njegovih kupaca, kao i vrsta faktoring
aktivnosti. Faktoring provizije su vie u odnosu na bankarske provizije jer
su usluge faktoringa specine po sadrini i kvalitetu u odnosu na one koje
pruaju banke. Rast faktoring aktivnosti u razvijenim zemljama dokazuje
da uprkos visini naknade, klijenti nalaze svoj interes u faktoringu.
Kupac ima obavezu plaanja za isporuenu robu ili uslugu. Imajui u
vidu prisutnu konkurenciju na tritu, kupac e zahtevati to povoljnije
uslove plasiranja tj. kupovinu na kredit (odloeno plaanje).
Isplatom faktoru za kupljenu robu ili izvrenu uslugu, od strane kup-
ca, zavrava se krajnja faza postupka nansiranja korienjem mehanizma
faktoringa.
Faktor je u obavezi da povereni posao izvri struno i profesionalno.
Njegova je dunost da u skladu sa ugovorom izvri doznaku sredstava
klijentu uz obavezu voenja evidencije o rokovima i dospeu potraiva-
nja od kupaca. Po okonanju posla je duan da komitentu podnese raun,
odnosno prezentuje sve efekte do kojih je doao, kao na primer naplaeni
novani deo, kamate, trokovi i slino.
5.7.4.3. FUNKCIJE FAKTORINGA
Postoje razliite klasikacije funkcija faktoringa, ali u globalu domini-
raju tri osnovne funkcije faktoringa:
funkcija nansiranja tj. obezbeenja gotovinskog novca,
del credere funkcija, tj. funkcija preuzimanja naplate potraivanja kli-
jentovih dunika od strane faktora,
funkcija pruanja strunih faktoring usluga.
Finansiranje predstavlja osnovnu funkciju faktoringa. Faktor nansira
klijenta otkupljujui njegova sadanja i budua potraivanja najee sa
rokom dospea od 30 do 180 dana, isplaujui mu kupovnu cenu odmah, a
naplatu potraivanja od klijentovih dunika vri po roku dospea. Mogua
su dva oblika faktoring nansiranja i to putem avansa i putem diskonta.
Kod avansnog nansiranja, faktor isplauje (avansira) klijentu od 75-
90% otkupljenog potraivanja, a preostali iznos se usmerava na poseban
raun i isplauje klijentu po isteku roka za eventualni prigovor dunika
na kvalitet isporuene robe ili izvrene usluge tj. po izmirenju dunikovih
obaveza.
Kod diskontnog postupka, faktor odmah isplauje otkupljeno potraiva-
nje umanjeno za iznos svojih trokova i naknada.
Realizacija bilo kog od pomenutih oblika nansiranja odvija se samo
u sluajevima kada faktor utvrdi postojanje kreditne sposobnosti dunika,
dok se u sluajevima nepostojanja kreditne sposobnosti dunika i ne pri-
stupa otkupu potraivanja.
196 Zoran Jovi
Del credere funkcija uopteno podrazumeva garantovanje za obaveze
nekog treeg. U faktoring odnosu je to preuzimanje odgovornosti za napla-
tu potraivanja od dunika. Ako faktor preuzima na sebe rizik za platenu
sposobnost dunika onda je u pitanju tzv. pravi faktoring. Ako klijent sam
snosi del credere rizik u pitanju je tzv. nepravi faktoring. I u situaciji kada
faktor preuzima del credere rizik, klijent mu i nadalje garantuje postojanje
potraivanja kao i kvalitet i isporuku robe. Kupac moe staviti prigovore na
neisporuku robe ili na njenu isporuku neadekvatnog kvaliteta, za ta moe
traiti snienje cene, novu isporuku ili naknadu tete, to umanjuje ugo-
voreni iznos potraivanja i u odnosu na faktora kojem je klijent duan da
nadoknadi tu razliku. Obzirom da faktor ne moe uticati na isporuku robe,
to i del credere rizik ne pokriva klijentovu isporuku robe s nedostacima te
odgovornost za kvalitet ugovorene i isporuene robe ostaje na klijentu.
Funkcija pruanja strunih faktoring usluga obuhvata itavu lepezu di-
rektnih i dopunskih usluga.
Direktne, strune faktoring usluge su:
ispitivanje kreditne sposobnosti dunika,
voenje knjigovodstva,
ispostavljanje rauna,
obrauni provizije,
obrauni poreza,
opominjanje dunika,
naplaivanje dugova.
Grupu dopunskih usluga u faktoringu ine:
davanje raznih strunih saveta,
istraivanje trita,
voenje stanja na skladitu,
statistika prometa,
marketinke usluge,
razne posrednike usluge za klijenta kod banaka, dobavljaa, kupaca,
peditera, osiguravajuih drutava i slino.
5.7.4.4. VRSTE FAKTORINGA
U zavisnosti od polaznog kriterijuma prisutne su razliite podele
faktoringa. Prema teritorijalnom kriterijumu razlikuju se domai i me-
unarodni faktoring.
Domai faktoring predstavlja takvu vrstu faktoring aktivnosti u kojoj
su proizvoa (klijent), kupac i faktoring organizacija domicilirani u
istoj zemlji. Ovaj oblik faktoringa je relativno jednostavan, obzirom da
se ne postavlja problem konverzije valuta, primene razliitih zakonskih
propisa koji se odnose na devize, kao ni odredbe o primeni iz meuna-
rodnog prava i meunarodnih ekonomskih odnosa.
Kod domaeg faktoringa prodavac isporuuje kupcu robu ili prua
uslugu i nakon toga mu izdaje raun. Prodavac odmah po isporuci robe
ustupa potraivanje u korist faktora i u tu svrhu dostavlja kopiju rauna
sa izjavom o ustupanju-prodaji potraivanja koju su potpisali stranka
koja ustupa potraivanje i kupac. Faktor moe ve narednog dana da
prodavcu isplati avansni iznos od 75-90% nominalne vrednosti potrai-
vanja, umanjen za iznos provizije faktoringa (0,6 3%). Na dan dospe-
a rauna kupac plaa primljenu robu ili usluge doznakom na faktorov
raun. Tada faktor pravi konaan obraun plaanja za ustupljeno mu
potraivanje i potom prodavcu isplauje razliku do konanog obrauna,
umanjenog za kamatu na isplaeni avans.
Meunarodni faktoring se uvek javlja u obliku pravog faktoringa
gde faktor obavezno preuzima i rizik naplate. Pored rizika naplate,
faktor esto preuzima i rizik promene deviznog kursa, kao i politiki
rizik. Samo na taj nain se u meunarodnim transakcijama moe izdr-
ati konkurencija ostalih oblika nansiranja u spoljnjoj trgovini. Faktor
mora da bude dobro informisan o prilikama u zemlji kupca-uvoznika
i o kreditnoj sposobnosti zemlje u celini kao i o sposobnosti plaanja
kupca-uvoznika. U tom cilju faktori uspostavljaju saradnju sa inostra-
nim organizacijama koje se bave pruanjem usluga u vezi sa bonitetom
kupaca-uvoznika. Saradnja se moe odnositi na meusobnu razmenu
informacija ili kupovinu informacija, a mogue je da faktori samostalno
formiraju organizacione delove za pruanje takvih informacija u poje-
dinim zemljama.
U okviru meunarodnog faktoringa mogu se razlikovati izvozni fak-
toring, uvozni faktoring i sloeniji vid faktoringa u kome uestvuju fak-
tor u zemlji izvoza i faktor u zemlji uvoza.
Izvozni faktoring se ne razlikuje mnogo od domaeg faktoringa. I
ovde klijent jo pre zakljuenja denitivnog ugovora o prodaji (izvozu)
stupa u kontakt sa svojim (izvoznim) faktorom, kako bi dobio prethod-
nu saglasnost za prodaju potraivanja i odobravanje kredita kupcima
- uvoznicima u inostranstvu. Izvozni faktor, pored funkcije kreditiranja
prua klijentima i dragocene koristi preuzimanjem svih kreditnih, ko-
198 Zoran Jovi
mercijalnih, politikih i valutnih rizika. Izvozni faktoring prua daleko
podsticajnije uslove izvozu nego klasini vid naplate izvoznih poslova
putem dokumentarnih akreditiva uzimajui u obzir njihove trokove i
vezivanje sredstava.
Uvozni faktoring se primenjuje u sluajevima kada kupci-uvoznici
raspolau ogranienim sredstvima u odnosu na uvozne potrebe i nisu
u mogunosti da dobiju potrebne kredite od banaka. U tim sluajevi-
ma uvozni faktor moe da pomogne kupcima-uvoznicima neposrednim
otvaranjem akreditiva preko banke u korist inostranog proizvoaa-
izvoznika ili garantovanjem banci za zahtev kupca-uvoznika za otva-
ranje akreditiva to utie na veu spremnost banke da otvori akreditiv,
nego u sluaju da joj se kupac-uvoznik obratio neposredno i samostalno
sa zahtevom za otvaranje akreditiva. Ukoliko faktor otvara akreditiv,
on se obezbeuje na taj nain to se, u uslovima akreditiva, zahteva da
sva dokumenta za proizvode koje dostavlja proizvoa-izvoznik glase
na faktora, odnosno da su ista preneta na njega. Kada faktor primi do-
kumenta, on poziva kupca-uvoznika da izvri isplatu u ukupnom izno-
su odgovarajueg potraivanja. Ukoliko kupac-uvoznik ne bi isplatio
vrednost poslatih proizvoda, faktoru ostaje mogunost da izvri proda-
ju proizvoda i na taj nain realizuje svoja potraivanja.
U sloenijem vidu faktoringa u meunarodnom platnom prometu
postoje najmanje etiri subjekta. Klijent i izvozni faktor deluju u zemlji
izvoznici, dok se u zemlji uvoznici nalaze kupac ili ee vie kupaca i
uvozni faktor. (Slika br.14)
Izvozni faktor moe zahtevati od uvoznog faktora odgovarajue potra-
ivanje u odreenom procentu ili u celokupnom iznosu po prijemu fakture
i druge odgovarajue dokumentacije koja se odnosi na prodaju odreenih
proizvoda. Kada kupci-uvoznici isplate svoj dugovni iznos ili kredit, uvo-
zni faktor e izvoznom faktoru doznaiti koliko je to predvieno, a ostatak
zadrati.
Saradnja izmeu izvoznog faktora jedne i uvoznog faktora druge zemlje,
prua prednosti u odnosu na poslovanje preko jedne faktoring organizacije
u nekoj zemlji. Izvozni faktor u jednoj zemlji nije u mogunosti da do-
bro upozna sve kupce-uvoznike sa kojima posluje njegov klijent. Uvozni
faktor u drugoj zemlji je u stanju da mnogo povoljnije izvri optimalni
izbor kupaca, i izvri naplatu potraivanja, jer ima bolji pregled boniteta
i likvidnosti kupaca, stanja na tritu i mogunosti za odobravanje kredi-
ta i realizaciju potraivanja. Stoga upotreba sloenijeg oblika faktoring
mehanizma u meunarodnom prometu ima vee prednosti u odnosu na
korienje jednostavnijeg oblika faktoringa (uvozni i izvozni faktoring). U
najrazvijenijim industrijskim zemljama ispoljava se tendencija stvaranja
mree lijala faktoring organizacija koje posluju samostalno ili u sklopu
mree lijala vodeih svetskih banaka.
Slika 14 Sloeniji vid faktoring mehanizma u meunarodnom
platnom prometu
56
Na meunarodnom planu faktoring organizacije su tesno povezane u
okviru posebnih udruenja, od kojih su najpoznatija dva: International
Factors i Factors Chain International.
57
Prema kriterijumu predmeta obaveze i funkcija razlikuju se pravi i kva-
zifaktoring.
56 Trifunovi dr Predrag, Faktoring i Forfeting, Center za meunarodno sodelovanje
in razvoj, Ljubljana, 1988. str.28.
57 Meunarodni lanac faktoring organizacija, Factors Chain International, sa
seditem u Amsterdamu trenutno pokriva 50 drava, sa tendencijom daljeg irenja.
200 Zoran Jovi
Pravi faktoring nudi klijentu obavljanje funkcije renansiranja potrai-
vanja, obezbeenje plaanja i funkciju pruanja strunih usluga u vezi sa
plasmanom robe i naplatom.
Kod kvazi faktoringa, faktor vri jednu ili dve od pomenutih funkcija,
ne preuzima del credere rizik ime otpada njegova odgovornost za naplatu
potraivanja jer ista ostaje na klijentu, ako ovaj ne naplati svoje potraiva-
nje od dunika.
Jedna od podela je na otvoreni i zatvoreni (skriveni) faktoring.
Kod otvorenog faktoringa izvoznik prenosi (cedira) na faktora svoje po-
traivanje od inostranog kupca koga obavetava da svoje obaveze izmiruje
faktoru.
Otvoreni faktoring ima svoja dva oblika. Kod jednog oblika, izvoznik
svoje potraivanje koje ima prema ino kupcu denitivno prenosi na fakto-
ra, tako da on prestaje biti poverilac prema ranijem duniku. Funkciju po-
verioca preuzima faktor koji e po naplati potraivanja, izvozniku izvriti
isplatu istog umanjenog za iznos kamate, trokova i provizije.
Kod drugog oblika otvorenog faktoringa izvoznik ustupa svoje potrai-
vanje samo radi naplate potraivanja. U ovom sluaju cesija se ne vri u
cilju denitivnog prenoenja potraivanja na faktora, ve samo da bi ga on
naplatio od inostranog kupca u svoje ime a za raun domaeg izvoznika.
Zatvoreni ili skriveni faktoring je po sloenosti mehanizma kompliko-
vaniji od otvorenog faktoringa. On je proiziao iz verovanja da aktivnost
faktora nije dovoljno pouzdana, ali je ovakvo gledanje iezlo kada je vei
broj banaka, prvenstveno u Engleskoj, preuzeo na sebe obavezu da obav-
lja faktoring aktivnosti. Kod zatvorenog ili skrivenog faktoringa izvoznik
prodaje faktoru za gotovinu robu koja je namenjena izvozu a faktor ozna-
ava prodavca-izvoznika kao svog agenta sa zadatkom da izvri prepro-
daju i naplati vrednost proizvoda u korist faktora kao svog nalogodavca.
Na taj nain faktor odnosno banka u svojstvu skrivenog principala tu istu
robu preko istog izvoznika preprodaje inostranom kupcu na kredit. Proda-
vac-izvoznik koji radi po nalogu faktora odnosno banke je u mogunosti
da proda proizvode kupcima-uvoznicima a da pri tome oni nisu svesni da
postoji intervencija sa tree strane. U ovom modelu faktoringa, izvozniku
je omoguen plasman robe, a faktoru daje mogunost da, preuzimajui na
sebe rizik prodaje, ostvari zaradu koja proizlazi iz razlike u ceni. U ovom
modelu faktoringa zarada faktora moe biti vrlo velika, ali su zato i rizici
vei, dok je za izvoznika ovaj oblik skuplji i nepovoljniji.
Jedna od podela faktoringa je na faktoring sa regresom i bez regresa.
Ugovor o faktoringu sa pravom regresa daje pravo faktoru da u sluaju ne-
solventnosti kupca ili vie njih, od klijenta trai kreditnu zatitu, odnosno
realizaciju naplate u visini neizmirenog potraivanja.
Kod faktoring ugovora sa klauzulom bez prava regresa, u sluaju nesol-
ventnosti kupca, faktoru se ne daje pravo nadoknade od klijenta ukoliko
bi jedan ili vie kupaca bilo u nemogunosti da isplate svoje obaveze. U
savremenoj svetskoj praksi preovlauju faktoring ugovori bez prava re-
gresa, to znai da celokupnu obavezu realizacije potraivanja od kupaca
snosi faktor.
Jedan od oblika faktoringa je faktoring plativ po dospeu. On ima
karakteristike kao i pravi faktoring, osim usluge nansiranja koja se una-
pred iskljuuje. Faktor otkupljuje potraivanje s danom dospea to znai
da obavlja funkciju naplate potraivanja odnosno obezbeenja plaanja i
funkciju pruanja strunih usluga u vezi sa plasmanom robe i naplatom.
5.7.4.5. PREDNOSTI I OGRANIENJA KORIENJA
FAKTORINGA
Efekti primene faktoring mehanizma mogu se posmatrati na makro i na
mikro nivou.
Koristi od faktoring aktivnosti na makro nivou ispoljavaju se kroz dopri-
nos rastu proizvodnje i mogunosti breg unapreenja izvoza i uvoza to
moe doprineti pozitivnim promenama u platnom bilansu zemlje sa posle-
dicama koje mogu uticati i na promene u ukupnom rastu privrede zemlje.
Uporeivanjem ukupnih prodaja putem faktoringa sa ukupnim drutve-
nim proizvodom zemlje dobija se relativni pokazatelj znaaja faktoringa
za nacionalnu ekonomiju, a rast ili opadanje ovog pokazatelja ukazuje na
povoljnije ili nepovoljnije efekte faktoringa.
Koristi od faktoringa na makro nivou su viestruke. On omoguava
svim proizvoaima, a naroito izvoznicima da se bre prilagode trinim
kretanjima, da poveaju proizvodnu ekasnost i usmere svoje aktivnosti
ka problemima tranje, a ujedno ostvare utedu trokova prenosom naplate
potraivanja na faktora. Faktoring mehanizam se po pravilu, ne koristi za
zadovoljavanje potreba u osnovnim sredstvima, to je po pravilu sluaj
kod forfetinga, ve najvie u sluajevima prodaje ili izvoza potronih pro-
izvoda.
Proizvoau-izvozniku faktoring donosi poboljanje likvidnosti, renta-
bilnosti i smanjenje rizika naplate potraivanja. Avansno isplaena sred-
stva od strane faktora poboljavaju likvidnost klijenta i omoguavaju mu
nansiranje daljeg procesa proizvodnje, to je posebno znaajno za mala
202 Zoran Jovi
i srednja preduzea i za ona u osnivanju iji je rad otean zbog nedostatka
obrtnih sredstava. Stavljanjem klijentu na raspolaganje odmah 75 do 90%
preuzetih potraivanja, a preostalog iznosa od 10-25% po izvrenoj uplati
od strane dunika, faktor omoguava klijentu da svoje obaveze prema
dobavljaima izvri u gotovini, avansno, stekne jau poziciju i postigne
povoljniju cenu ime delom ili u celini moe nadoknaditi trokove fakto-
ringa. Proizvoa se takoe oslobaa rizika naplate jer faktor preuzima-
njem del credere rizika za naplatu od dunika garantuje naplatu potraiva-
nja. Takoe proizvoa putem faktoringa moe isnansirati i proizvodnju
sirovina sezonskog karaktera, to mu omoguuje korienje raspoloivih
kapaciteta tokom cele godine.
Kupcu-uvozniku faktoring omoguava kupovinu robe na kredit uz mo-
gunost da sopstvena raspoloiva sredstva usmeri u nove poslovne aktiv-
nosti u cilju sticanja vee dobiti.
Faktoring organizacija ili banka svoj interes nalazi u mogunosti sticanja
prota koji je obino vei u odnosu na nivo koji bi se ostvario klasinim
plasiranjem sredstava. Svakako, visina prota je opravdana i proporcio-
nalna obimu i nivou usluga koje se nude klijentu. Cena usluge faktora se
sastoji iz provizije faktoringa i kamatne stope. Provizija faktoringa se kre-
e od 0,6 do 3%, a zavisi od obima poslovanja, uslova plaanja, boniteta
kupca i vrste usluga ukljuenih u ugovor o faktoringu. Kamatna stopa je
promenljiva u skladu sa odnosima na tritu novca a nansiranje je uvek
vezano za valutu u kojoj se izdaju rauni.
Neophodno je napomenuti da je upotreba faktoring mehanizma po-
sebno vana za one klijente kod kojih sposobnost upravljake strukture
daleko prevazilazi raspoloiva sredstva, jer faktor moe takvim klijentima
da stvori uslove za poslovanje na optimalnom nivou. Pri tom je znaajno
istai da faktoring organizacija koja klijentu obezbeuje potrebna sredstva,
ne zahteva ak ni deo uea u njegovom vlasnitvu, a ukoliko faktoring
usluge vie ne budu potrebne klijentu, njihov meusobni odnos saradnje
prestaje.
Imajui u vidu znaaj ispitivanja kreditne sposobnosti dunika, faktoring
organizacije esto, zajedno osnivaju centar za evidenciju koji prikuplja po-
datke o kreditnoj sposobnosti dunika, a koje koriste sve lanice centra.
Kreditna sposobnost dunika je podlona brzim promenama pa ju je teko
utvrditi za neki dui vremenski period. Zbog toga se faktori opredeljuju
za otkup potraivanja koja relativno brzo dospevaju. Po miljenju mnogih
autora, potraivanja ne bi smela biti dua od godinu dana, a po miljenju
drugih, ne dua od 150 do 180 dana. Kao najpovoljnija potraivanja se
ocenjuju ona sa dospeem od 30 do 90 dana. Minimalni rok tj. donja grani-
ca ronosti potraivanja je takoe bitna jer kod suvie kratkog roka faktoru
nije celishodno preuzimanje del credere rizika. Kod plaanja robe u goto-
vom izostaje potraivanje koje bi faktor otkupio, a za plaanje do 10 dana
klijent nije zainteresovan za ukljuenje faktora koji bi mu to potraivanje
isplatio za nekih 8 dana ranije, osim samo iz razloga prenosa del credere
rizika, na ta, kako je ve reeno, faktor uglavnom ne bi pristao. Za proce-
nu isplativosti nansiranja putem faktoringa znaajan parametar je obim
poslovanja. U Nemakoj se procenjuje da je gornja granica za rentabilno
poslovanje sa faktorom odreena godinjim prometom od 75 do 100 mili-
ona EUR-a, dok je donja granica prometa, ispod koje se ne mogu ispoljiti
efekti primene faktoringa, na nivou od 1,5 miliona EUR-a. U Engleskoj se
procenjuje da su granice za rentabilno poslovanje sa faktorom od 150.000
do 7 miliona EUR-a.
Otuda je kod opredeljenja za primenu faktoringa, potrebno imati u vidu
sve prednosti koje prua, ali je neophodno uvaavati i pomenute granice,
koje se u zavisnosti od privrednih okolnosti razlikuju od zemlje do zemlje,
ali koje opredeljuju kako klijenta tako i faktora za sklapanje ugovora o
faktoringu.
6. REGULISANJE RADA BANAKA I
DRUGIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
6.1. REGULISANJE RADA FINANSIJSKIH INSTI-
TUCIJA DIREKTIVAMA EVROPSKE UNIJE
Poslovanje nansijskih institucija regulisano je direktivama Evrop-
ske Unije. Direktiva br. 92/30/EEC regulie kontrolu kreditnih institucija
na konsolidovanoj osnovi. Direktivom 93/6/EEC se ureuje adekvatnost
kapitala kreditnih institucija i investicionih rmi ime se obezbeuje kon-
solidovano praenje bankarskih i investicionih grupa. Direktivom 98/78/
EEC se ureuje poslovanje osiguravajuih drutava. Ovim direktivama
nije obuhvaeno poslovanje razliitih oblika nansijskih konglomerata, pa
se taj nedostatak reava regulativom preko sektorskih direktiva koje se po-
jedinano odnose na poslovanje banaka, investicionih fondova i osigura-
vajuih drutava. Otuda jedan nansijski konglomerat moe biti zakonski
regulisan razliitim sektorskim direktivama koje usled nedoslednog treti-
ranja slinih prudencionih pitanja mogu i da se preklapaju.
Celokupni sektor nansijskih usluga od kojih se inae u veoj ili manjoj
meri sastoje i nansijski konglomerati podlee veem stepenu kontrole i
nadzora jer ove nansijske institucije uglavnom posluju novcem svojih
klijenata, a ne sopstvenim, pa stoga propast ovih institucija moe naneti
ogromne gubitke klijentima i celoj privredi. Otuda se i regulativa Evrop-
ske Unije istorijski gledano odnosila prvo na regulisanje banaka a zatim
i drugih nansijskih institucija. Prva bankarska direktiva iz 1977. godine
utvruje uslove pod kojima moe da se osnuje banka, slobodu pruanja
usluga i osnivanje nadzornih organa. Ova direktiva utvruje minimum
sopstvenog kapitala, broj i kvalikacije rukovodeeg kadra banke i reguli-
e postupak prikupljanja depozita i odobravanja kredita.
Druga bankarska direktiva iz 1989. godine propisuje minimum osni-
vakog kapitala banke na 5 miliona EUR-a i dozvoljava da se depozitnim
206 Zoran Jovi
poslovima mogu baviti samo kreditne institucije. Ova direktiva obezbeu-
je bankama da osnivaju svoje lijale u svim zemljama Evropske Unije, a
da matina zemlja vri kontrolu poslovanja banke na celoj teritoriji Evrop-
ske Unije uz odreenu podelu nadzornih funkcija sa vlastima zemalja do-
maina.
Direktiva o sopstvenom kapitalu iz 1989. godine denie sastav ka-
pitala banke iz dva dela i to iz osnovnog ili osnivakog kapitala akcije,
obavezni rezervni fond i fond rizika i dodatnog kapitala koji ne sme da
bude vei od osnovnog kapitala.
Direktiva o garanciji depozita garantuje klijentima depozite do odre-
ene sume u sluaju da je banka nesolventna. Ova direktiva propisuje da
banka moe svoje obaveze da izvrava iz svoje imovine zata mora da
formira sopstvene fondove u visini od 8% vrednosti imovine.
Direktiva o godinjim obraunima banaka propisuje bilansne eme,
postupak procene aktive i bilansnih stavki, a kod banaka sa zavisnim r-
mama-kerima propisuje obavezu i postupak sastavljanja konsolidovanog
bilansa.
Direktiva o velikom povlaenju novca dozvoljava najviu isplatu jed-
nom klijentu do visine od 25% fondova banke, a u zbiru jedna banka ne
sme da stvori obaveze o isplati velikih povlaenja u uznosu koji je vii od
80% njenih fondova.
Direktiva o nadzoru nad kreditnim institucijama na konsolidovanoj
osnovi donosi obavezu nadzora nad konsolidovanim bilansima nansij-
skih grupacija i poslovanjem banaka i drugih nansijskih institucija koje
ine grupaciju.
Drugi niz direktiva se odnosi na oblast poslovanja sa hartijama od
vrednosti.
Direktiva o prospektu regulie sadraj prospekta koji svaki emitent
hartija od vrednosti mora da saini i podnese nadlenom organu na odo-
brenje pre objavljivanja. Sadraj prospekta treba da prui sve validne in-
formacije koje su potrebne za objektivnu nansijsku procenu predmetnih
hartija od vrednosti. U okviru Evropske Unije postoji uzajamna sarad-
nja zemalja i meusobno priznavanje prospekata o emitovanju hartija od
vrednosti.
Direktiva o stavljanju na berzanske liste pojedinih hartija od vrednosti
odreuje koje uslove trebaju takve hartije od vrednosti da ispune, a od
emitenata zahteva da redovno objavljuju informacije.
Direktiva o obavetavanju o veinskim udelima obezbeuje informa-
cije o licima koja poseduju veinske udele u rmama koje su kotirane na
berzi.
Direktiva o internim pravilima spreava zloupotrebu internih informa-
cija o rmama na tetu spoljnih investitora.
Direktiva o investicionim uslugama propisuje da svaka drava odredi
nadlene organe za izdavanje dozvola, garanciju rada i nadzor investicio-
nih rmi, kao i odreivanje nivoa poetnih izvora kapitala i profesionalnog
rukovodstva.
Direktiva o nansijskom bonitetu investicionih rmi propisuje mini-
mum osnivakog kapitala na iznos izmeu 125.000 i 770.000 EUR-a.
Direktiva o investicionim fondovima propisuje pravila za kupovinu i
prodaju akcija u fondovima, izradu prospekta, nain upravljanja fondovi-
ma i njihov nadzor.
Direktiva o spreavanju pranja novca se odnosi na nansijske instituci-
je, kreditne ustanove i osiguravajua drutva a cilj joj je da sprei upotrebu
nansijskog sistema za legalizaciju nelegalno steenog novca tj. za pranje
novca.
Iako postoji veliki broj direktiva (17) i drugih propisa to ne znai da
je jo uvek postignut dovoljan stepen unikacije i integracije evropskih
nansijskih trita. Na tom polju Evropska Unija je usvojila akcioni plan
za nansijske usluge koji treba da rezultira usvajanjem direktive za opore-
zivanje prihoda od kamate na tednju i promenom usvojenih pravila postu-
panja pri oporezivanju preduzea. Takoe su u planu poboljanje direktive
o prospektima pri emitovanju hartija od vrednosti i drugim investicionim
uslugama, unapreenje propisa o raunovodstvu nansijskih institucija,
donoenje direktive o prekograninoj upotrebi kolaterala, direktive o pro-
daji nansijskih usluga na daljinu, donoenje direktiva o investicionim
fondovima i direktiva o kontroli penzionih fondova, donoenje sporazuma
o pripajanju nansijskih institucija.
U oblasti prudencione kontrole treba jo doneti direktivu o likvidaciji
banaka i osiguravajuih drutava, direktivu o postupanju sa elektronskim
novcem, izvriti poboljanje direktive o pranju novca i unaprediti pravila
za nadzor nansijskih konglomerata.
Regulisanje banaka i drugih nansijskih institucija u Srbiji moe se
sagledati kroz oblasti osnivanja i konstitutivnih promena, regulisanje ade-
kvatnosti kapitala, regulisanje likvidnosti i kreditnog i deviznog rizika, or-
ganizaciju i nain upravljanja i nadzor.
208 Zoran Jovi
6.2. REGULISANJE OSNIVANJA I POSLOVANJA
BANAKA
6.2.1. DELATNOST I OSNIVANJE BANAKA
Banka je, prema Zakonu o bankama, akcionarsko drutvo sa seditem u
Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja
depozitne i kreditne poslove, a moe obavljati i druge poslove u skladu sa
zakonom.
Banka moe, u skladu sa zakonom, obavljati sledee poslove:
58
depozitne poslove (primanje i polaganje depozita); -
kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); -
devizne, devizno-valutne i menjake poslove; -
poslove platnog prometa; -
izdavanje platnih kartica; -
poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, po- -
slovi kastodi banke i dr.);
brokersko-dilerske poslove; -
izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstava (garancijski po- -
sao);
kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja (faktoring, forfeting i dr.); -
poslove zastupanja u osiguranju; -
poslove za koje je ovlaena zakonom; -
druge poslove ija je priroda srodna ili povezana sa poslovima iz pret- -
hodnih taaka a u skladu sa osnivakim aktom i statutom banke.
Banka ima eksluzivno pravo, odnosno niko osim banke ne moe da se
bavi primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica,
osim ako je za to ovlaen zakonom.
Narodna banka Srbije je ovlaena da daje dozvole za rad banakama.
Zakonom o bankama (Slubeni glasnik RS br.107/05) uvodi se dvostepeni
postupak za izdavanje dozvole za rad banke koji se sastoji iz preliminar-
nog odobrenja i dozvole za rad. Istovremeno ovim zakonom se regulie
samo rad banaka dok se druge nansijske organizacije (tedionice, tedno-
kreditne organizacije, tedno- kreditne zadruge) briu iz zakona.
Prema zakonu o bankama,
59
osnivai banke moraju da, pored zahteva za
preliminarno odobrenje za osnivanje banke, priloe i sledee dokumente:
58 Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS br. 107/2005.
59 Slubeni glasnik RS br. 107/2005.
podatke o osnivaima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i no- -
minalnom iznosu akcija koje stiu;
osnivaki akt i predlog statuta banke; -
izjavu da e novani deo osnivakog kapitala uplatiti na privremeni -
raun kod Narodne banke Srbije;
izjavu da e novana sredstva preneti u osnivaki kapital banke; -
podatke o svim licima koja e imati uee u banci i o osnovu tog -
uea;
imena predloenih lanova upravnog i izvrnog odbora banke i podat- -
ke o njihovoj kvalikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji;
predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog -
plana poslovne politike banke;
predlog procedura za upravljanje rizicima i unutranju kontrolu ban- -
ke;
dokaz da je nadleno regulatorno telo drave porekla odobrilo stranoj -
banci ili drugom stranom licu iz nansijskog sektora uee u osniva-
nju banke u Republici Srbiji ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno
prema propisima te drave ako se banka osniva kao zavisno drutvo
strane banke ili drugog stranog lica iz nansijskog sektora koje je pred-
met kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela;
dokaze o ispunjenosti uslova koje propisuje Narodna banka Srbije ako -
je osniva banke strana banka ili strano lice iz nansijskog sektora
koje je predmet kontrole, odnosno nadzora regulatornog tela drave
porekla.
Narodna banka Srbije o zahtevu za preliminarno odobrenje za osniva-
nje banke odluuje u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva.
Osnivai banke su duni da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobi-
janja preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za
izdavanje dozvole za rad banke. Uz ovaj zahtev osnivai banke su duni
da dostave:
60
dokaz o uplati novanog dela osnivakog kapitala, kao i dokaz o pre- -
nosu nenovanih sredstava u osnivaki kapital banke i izjavu o poreklu
tih sredstava;
dokaze o tome da su obezbedili: odgovarajui poslovni prostor i naba- -
vili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor
ispunjava zakonom utvrene uslove to se tie tehnike opremljeno-
sti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i da taj
60 Ibidem
210 Zoran Jovi
prostor i ta oprema omoguavaju pristup svim relevantnim podacima
i informacijama potrebnim za vrenje kontrolne funkcije Narodne ban-
ke Srbije;
dokaz o tome da su angaovali spoljnog revizora banke sa liste koju -
utvruje Narodna banka Srbije;
podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti ban- -
ke.
O ovom zahtevu Narodna banka Srbije odluuje u roku od 30 dana od
dana prijema urednog zahteva.
Osnivaka skuptina banke se odrava najkasnije u roku od 30 dana
od dana prijema reenja Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad
banke. Na osnivakoj skuptini akcionari banke ostvaruju pravo glasa
srazmerno visini svog uloga. Na osnivakoj skuptini se dvotreinskom
veinom glasova osnivaa banke donosi statut banke, biraju predsednik
i lanovi upravnog i izvrnog odbora banke, usvajaju program aktivnosti
banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi odluka
o prvom izdavanju akcija. Osnivai banke su duni da u roku od 5 dana
dostave usvojena akta na saglasnost Narodnoj banci Srbije koja odluuje
o davanju saglasnosti na ova akta u roku od 60 dana od dana njihovog
prijema.
Banka je duna da u svom poslovanju obezbedi da novani deo njenog
akcionarskog kapitala uvek iznosi najmanje 10.000.000 EUR-a u dinar-
skoj protivvrednosti po zvaninom dnevnom srednjem kursu.
Elementi novanog dela akcionarskog kapitala banke su:
1. deo akcionarskog kapitala banke uplaen u novanom obliku po osno-
vu obinih i prioritetnih akcija banke-u visini nominalne vrednosti tih
akcija,
2. emisiona premija banke,
3. rezerve banke, ukljuujui i rezerve za neidentikovane gubitke,
4. deo nerasporeene dobiti iz ranijih godina i iz tekue godine po go-
dinjem raunu banke, za koju je skuptina banke odluila da e biti
rasporeena u okviru osnovnog kapitala,
5. steene sopstvene akcije banke, kao odbitna stavka,
6. nepokriveni gubitak banke iz ranijih godina i iz tekue godine po godi-
njem raunu, kao odbitna stavka,
7. privremeni gubitak banke u toku godine, kao odbitna stavka,
8. nedostajui iznos rezervi za neidentikovane gubitke, kao odbitna stav-
ka.
Prema navedenom, novani deo akcionarskog kapitala banke predstavlja
zbir prva etiri elementa umanjenog za odbitne stavke od pete do osme
take.
6.2.2. REGULISANJE ADEKVATNOSTI
KAPITALA BANAKA
Bazelski sporazum o adekvatnosti kapitala banaka iz 1988. godine je
utvrdio minimalni iznos potrebnog kapitala u odnosu na rizinu bilansnu i
vanbilansnu aktivu u visini od 8%, s tim to se ta visina odnosi na banke u
razvijenim zemljama sveta, dok se u cilju zatite bankarskog sistema manje
razvijenih zemalja daje mogunost za utvrivanje veeg iznosa potrebne
visine kapitala banaka. Domaa zakonska regulativa je 1993. godine usa-
glasila potrebnu visinu adekvatnog kapitala u odnosu na rizinu bilansnu i
vanbilansnu aktivu banaka sa Bazelskim sporazumom i ovaj procenat po-
pela sa 6% na 8%. Zakonskom regulativom iz 2004.godine
61
banka je bila
duna da ovaj odnos odrava tako da ne bude manji od 10%, a najnovija
zakonska regulativa od 2007. godine poveava ovaj procenat za domae
banke na 12%. Banka je duna da u svom poslovanju obezbedi da novani
deo akcionarskog kapitala u dinarskoj protivvrednosti uvek bude u visini
koja nije manja od 10.000.000 EUR-a po dnevnom srednjem kursu.
Banka je duna da obim svog poslovanja usklauje tako:
1) da odrava odnos izmeu kapitala i ukupnog iznosa aktive i vanbilasnih
stavki aktive ponderasanih prema rizinosti;
2) da odrava odnos izmeu razliitih vrsta pasive;
3) da odrava odnos izmeu razliitih vrsta aktive i razliitih vrsta pasi-
ve;
4) da se pridrava odredaba o velikom i najveem moguem kreditu jed-
nom zajmoprimcu i o ukupnom iznosu velikih kredita;
5) da uee banke u kapitalu pravnog lica koje nije lice u nansijskom
sektoru, pojedinano ne moe biti vee od 10% kapitala banke;
6) da uee banke u kapitalu pravnih lica koja nisu lica u nansijskom
sektoru i ulaganja u osnovna sredstva banke ukupno ne mogu biti vea
od 60% kapitala banke;
7) da se pridrava drugih propisanih pravila poslovanja.
Velikim kreditom (velika izloenost) se smatra kredit, odnosno drugo
potraivanje i garancija koji su dati jednom zajmoprimcu koji je vei od
10% kapitala banke.
61 Slubeni glasnik RS, br. 37/2004, 48/2004, 86/2004, 108/2004, 129/2004.
212 Zoran Jovi
Najveom moguim kreditom (najvea mogua izloenost) jednom
zajmoprimcu, se smatra kredit, drugo potraivanje i garancija koji ukupno
iznose do 25% kapitala banke. Izloenost banke prema licu povezanom sa
bankom ne sme prei 5% kapitala banke. Ukupna izloenost banke prema
licima povezanim sa bankom ne sme prei 20% kapitala banke. Pod po-
vezanim licem se podrazumeva akcionar banke, pravno ili ziko lice koji
je sa akcionarom banke ili bankom povezano imovinskim i upravljakim
odnosima, lice koje je lan organa banke ili lice koje je lan ue porodice
ovog lica, lice sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima u banci, kao i
lanovi ue porodice ovog lica.
Ukupan iznos velikih kredita (velikih izloenosti) i najveih moguih
kredita ne moe biti manji od 400% niti vei od 800% kapitala banke.
Ukupni kapital banke ini zbir osnovnog kapitala i dopunskog ka-
pitala. Osnovni kapital Banke
62
se sastoji od dela akcionarskog kapitala
banke uplaenog u novanom obliku po osnovu obinih i prioritetnih ak-
cija, osim prioritetnih kumulativnih akcija, od dela akcionarskog kapitala
uplaenog u nenovanom obliku po osnovu obinih i prioritetnih akcija
banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija, od emisione premije banke,
od rezervi banke, osim rezerve za neidentikovane gubitke, od dela neras-
poreene dobiti banke iz ranijih godina i iz tekue godine po godinjem
raunu banke, za koju je skuptina banke odluila da e biti rasporeena u
okviru osnovnog kapitala, i odbitnih stavki za koje se kapital umanjuje kao
to su steene sopstvene akcije banke, nepokriveni gubitak banke iz ranijih
godina i iz tekue godine po godinjem raunu, nematerijalna ulaganja
banke, potraivanja od akcionara banke sa ueem u kapitalu veem od
10% koja nisu odobrena po trinim uslovima, potraivanja od lanova
upravnog i nadzornog odbora banke, direktora banke i lica sa posebnim
ovlaenjima i odgovornostima u banci koja nisu odobrena po trinim
uslovima i privremeni gubitak banke u toku godine.
Dopunski kapital banke
63
se sastoji od dela akcionarskog kapitala
uplaenog u novanom obliku po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija
banke, dela akcionarskog kapitala banke uplaenog u nenovanom obliku
po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke, od rezervi za neidenti-
kovane gubitke, od dela revalorizacione rezerve banke koji se odnosi na
osnovna sredstva banke i uee u kapitalu i subordinarne obaveze banke
koje imaju rok dospea najmanje pet godina i koje mogu biti ukljuene
najvie u visini do 50% osnovnog kapitala banke.
62 Ibidem.
63 Ibidem.
Odbitne stavke od ukupnog kapitala banke su uee u kapitalu druge
banke vee od 10% kapitala te druge banke, subordinarna potraivanja od
druge banke u kojoj banka poseduje vie od 10% kapitala i nedostajui
iznos rezervi za neidentikovane gubitke.
Pod rizinom aktivom banke se podrazumeva zbir rizine bilansne
aktive i rizinih vanbilansnih stavki banke, umanjen za iznos obrazovanih
rezervi za identikovane gubitke. Rizina bilansna aktiva banke podrazu-
meva zbir knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraivanja banke uma-
njenih za deo obrazovanih rezervi za identikovane gubitke po bilansnoj
aktivi i pomnoenih sledeim ponderima rizika
64
:
1) Ponderom 0%: gotovina u blagajni, sredstva na iro raunu, zlato i dru-
gi plemeniti metali, hartije od vrednosti koje se mogu renansirati kod
NBS, potraivanja od NBS ili Republike Srbije i potraivanja obezbe-
ena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv, potra-
ivanja obezbeena bezuslovnom garancijom fondova koje je osnova-
la Republka Srbija, plativa na prvi poziv, potraivanja osigurana kod
fondova koje je osnovala Republika Srbija u visini osiguranog iznosa,
potraivanja od vlada i centralnih banaka zemalja lanica OECD-a i
potraivanja obezbeena njihovim bezuslovnim garancijama plativim
na prvi poziv, pokriveni akreditivi, potraivanja obezbeena gotovin-
skim depozitom kod banke, potraivanja obezbeena zalogom na zla-
tu, ostalim plemenitim metalima, kratkoronim hartijama od vrednosti
koje se mogu renansirati kod NBS, obveznicama republike Srbije ili
hartijama od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja
lanica OECD-a.
2) Ponderom 20%: potraivanja od banaka koje su, prema poslednjem
rangiranju koje su izvrili Standard&Poors, Fitch-IBCA ili Thompson
Bank Watch rangirane s najmanje BBB ili koje je izvrio Moodys s
najmanje Baa 3, kao i potraivanja obezbeena njihovim bezuslovnim
garancijama plativim na prvi poziv, potraivanja od meunarodnih ra-
zvojnih banaka (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.), kao i potraivanja obez-
beena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv.
3) Ponderom 50%: potraivanja obezbeena hipotekom na nepo kre tno-
sti ija vrednost, prema oceni ovlaenog procenjivaa, nije manja od
ukupne visine potraivanja banke i drugih potraivanja obezbeenih
zalonim pravom vieg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod
uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvrena u poslednje tri
64 Ibidem.
214 Zoran Jovi
godine, da u tom periodu na tritu nije dolo do znaajnih promena u
cenama nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospea potraivanja
nije prolo vie od 360 dana.
4) Ponderom 100%: ostala bilansna aktiva.
Rizina vanbilansna aktiva podrazumeva zbir knjigovodstvenih vred-
nosti vanbilansnih stavki banke (garancije, avali i drugi oblici jemstva;
otvoreni akreditivi i neiskoriene preuzete neopozive obaveze) umanje-
nih za deo obrazovanih rezervi za identikovane gubitke po vanbilansnim
stavkama i pomnoenih sledeim faktorima kreditne konverzije:
1) Faktorom 0%: neiskorieni iznos okvirnih kredita s rokom dospea
do jedne godine ili kredita koje banka moe bezuslovno i bez najave
da otkae, obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju
javnog duga po osnovu devizne tednje graana, vanbilansne stavke
obezbeene gotovinskim depozitom poloenim kod banke - u visini
depozita i vanbilansne stavke po kojima ne moe doi do plaanja.
2) Faktorom 20%: dokumentarni akreditivi obezbeeni zalogom na robi
koja se plaa akreditivom.
3) Faktorom 50%: inidbene garancije i neiskorieni iznos okvirnih kre-
dita s rokom dospea preko jedne godine ili kredita koje banka ne moe
bezuslovno i bez najave da otkae.
4) Faktorom 100%: plative garancije, avali i akcepti menica, nepo kri ve-
ni akreditivi, potraivanja po osnovu sporazuma o rekupovini i ostale
preuzete neopozive obaveze.
6.2.3. REGULISANJE KREDITNOG RIZIKA BANAKA
Prema postojeoj zakonskoj regulativi banke su dune da kvartalno
dostavljaju izvetaje Narodnoj banci Srbije o klasikovanoj bilansnoj i
vanbilansnoj aktivi shodno stepenu naplativosti a u cilju utvrivanja kre-
ditnog rizika prisutnog u svom poslovanju. Svaki dunik se kvalikuje
shodno najloijem roku izmirenja svojih obaveza prema banci pri emu
se dobija iznos potencijalnih gubitaka banke tj. visina kreditnog rizika te
se tako izvrena klasikacija aktive koristi i kod utvrivanja adekvatnosti
visine kapitala banke. Ukoliko su potencijalni gubici banke vei od 50%
njenog kapitala dolazi do pokretanja postupka ocene njenog nansijskog
stanja i neposredne kontrole kreditnog portfolija nakon ega moe doi do
sanacije ili steaja banke. Banke su obavezne da formiraju posebnu rezer-
vu u cilju obezbeenja od potencijalnih gubitaka proizalih iz bilansnih i
vanbilansnih pozicija.
Shodno stepenu naplativosti sva potraivanja banke se klasikuju
u pet kategorija: A, B, V, G i D. Naplativost potraivanja se procenjuje
na osnovu rokova izmirivanja obaveza dunika pri emu se svaki dunik
klasikuje u najloiju kategoriju na osnovu svog nansijskog poloaja i
prema izmirivanju svojih obaveza prema banci. Stope izdvajanja posebnih
rezervi za potencijalne gubitke iznose 1- 2%, 5 - 10%, 20 - 35%, 40 - 75%
i 100% za potraivanja svrstana u A, B, V, G i D kategoriju respektivno.
6.2.4. REGULISANJE LIKVIDNOSTI BANAKA
Banka je duna da odnos izmeu zbira likvidnih potraivanja prvog
reda i likvidnih potraivanja drugog reda sa jedne strane, i zbira obaveza
banke po vienju i bez ugovorenog roka dospea i obaveza sa ugovorenim
rokom dospea sa druge strane odrava tako da
65
:
iznosi najmanje 1,0 kada je obraunat kao prosek svih radnih dana u
mesecu,
iznosi najmanje 0,8 kada je obraunat za radni dan,
ne bude manji od 0,9 due od tri uzastopna radna dana.
Banka je duna da o neusklaenosti pokazatelja likvidnosti u toku dva
uzastopna radna dana obavesti Narodnu banku Srbije, narednog radnog
dana.
Likvidna potraivanja banke prvog reda ine gotovina i potraivanja
banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od
dana vrenja obrauna po osnovu:
1) gotovine u blagajni, sredstava na iro raunu, zlata i drugih plemenitih
metala;
2) sredstva na raunima kod banka koje su, prema poslednjem rangira-
nju koje su izvrili Standard&Poors, Fitch IBCA ili Thomson Bank
Watch, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvrio Moodys sa naj-
manje Baa 3;
3) depozita kod Narodne banke Srbije;
4) ekova i drugih novanih potraivanja u postupku realizacije;
5) neopozivih kreditnih linija odobrenih banci;
6) akcija i obveznica kotiranih na berzi.
Ostala potraivanja banke koja dospevaju u narednih mesec dana od
dana vrenja obrauna pokazatelja likvidnosti predstavljaju likvidna potra-
ivanja banke drugog reda.
65 Ibidem.
216 Zoran Jovi
Obaveze banke po vienju i bez ugovorenog roka dospea, ini deo
njenih sledeih obaveza:
1) 40% depozita po vienju banaka,
2) 20% depozita po vienju ostalih deponenata,
3) 10% tednih uloga,
4) 5% garancija i drugih oblika jemstva,
5) 20% neiskorienih odobrenih neopozivih kreditnih linija.
Ostale obaveze banke koje dospevaju u narednih mesec dana od dana
vrenja obrauna pokazatelja likvidnosti predstavljaju obaveze banke sa
ugovorenim rokom dospea.
Likvidna potraivanja banke se obraunavaju po trinoj vrednosti, a
ako tu vrednost nije mogue utvrditi po knjigovodstvenoj vrednosti.
Dinarska protivvrednost likvidnih potraivanja i obaveza banke koje
glase na stranu valutu utvruje se po zvaninom srednjem kursu dinara na
dan obrauna.
Ukoliko potraivanje ili obaveza banke dospevaju u anuitetima, u
obraun pokazatelja likvidnosti ukljuuju se anuiteti tog potraivanja ili
obaveze koje dospevaju u roku od mesec dana od dana vrenja obrauna.
Za potrebe izraunavanja pokazatelja likvidnosti, depoziti banke po
vienju i depoziti s dnevnom avizom smatraju se depozitima oroenim na
jedan dan.
U obraun pokazatelja likvidnosti ne ukljuuju se potraivanja banke
koja se, prema stepenu naplativosti, klasikuju u kategorije V, G i D u
skladu sa odlukom kojom se ureuje klasikacija aktive i vanbilansnih
stavki i visina posebne rezerve banaka i drugih nansijskih organizacija.
6.2.5. REGULISANJE DEVIZNOG RIZIKA BANAKA
Banka je duna da odnose izmeu aktive i pasive odrava tako da
ukupna rizina devizna pozicija banke, pod kojom se podrazumeva zbir
dugih i kratkih otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i
plemenitim metalima, na kraju svakog radnog dana ne bude vea od 30%
kapitala banke.
66
Banka je u obavezi da o neusklaenosti pokazatelja de-
viznog rizika u toku dva uzastopna radna dana obavesti Narodnu banku
Srbije, narednog radnog dana.
Otvorena neto devizna pozicija banke predstavlja razliku izmeu po-
traivanja i obaveza banke u jednoj stranoj valuti ili plemenitom metalu i
moe biti:
66 Ibidem.
otvrena duga pozicija ako je vrednost potraivanja banke u odreenoj
stranoj valuti vea od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.
otvorena kratka pozicija ako je vrednost potraivanja banke u odree-
noj stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.
Otvorena neto devizna pozicija banke se iskazuje odvojeno za potra-
ivanja i obaveze u USA dolarima, u EUR-ima, zbirno u ostalim stranim
valutama i zbirno u zlatu i ostalim plemenitim metalima. U obraun otvo-
rene neto devizne pozicije banke ukljuuju se i potraivanja u dinarima,
indeksirana deviznom klauzulom. Pod deviznom klauzulom se podrazu-
meva odredba sadrana u ugovoru kojom se ugovorena dinarska vrednost
vezuje za vrednost neke druge valute. Pri obraunu ukupne rizine devizne
pozicije banke ne mogu se meusobno prebijati otvorene kratke i duge
pozicije po razliitim valutama.
Devizna potraivanja obuhvataju potraivanja banke u stranoj valu-
ti, potraivanja u dinarima indeksirana deviznom klauzulom, u zlatu i u
ostalim plemenitim metalima umanjena za izvrene ispravke vrednosti tih
potraivanja i to:
1) gotovina, gotovinski ekvivalenti, zlato i ostali plemeniti metali,
2) potraivanja po kreditima,
3) potraivanja po hartijama od vrednosti,
4) potraivanja po sporazumima o rekupovini,
5) ostala devizna potraivanja.
Devizne obaveze obuhvataju obaveze banke u stranoj valuti, obaveze
u dinarima indeksirane devizniom klauzulom, u zlatu i ostalim plemenitim
metalima i to:
1) obaveze po depozitima,
2) obaveze po kreditima,
3) obaveze po hartijama od vrednosti,
4) obaveze po sporazumima o rekupovini,
5) ostale devizne obaveze.
Iz obrauna devizne pozicije banke se izuzimaju potraivanja po dugo-
ronim deviznim kreditima koji su odobreni po osnovu inostranih kredita
a koje je preuzela drava i konvertovala u kapital, zatim potraivanja u
stranoj valuti i dinarima sa deviznom klauzulom do visine akcionarskog
kapitala uplaenog u stranoj valuti i potraivanja od Republike Srbije na
osnovu Zakona o regulisanju javnog duga po osnovu devizne tednje. Di-
narska protivvrednost potraivanja i obaveza u stranoj valuti utvruje se
prema zvaninom srednjem kursu dinara na dan obrauna devizne pozicije
banke, a dinarska vrednost potraivanja u zlatu i drugim plemenitim me-
218 Zoran Jovi
talima se utvruje prema poslednjoj ceni ne unce zlata, odnosno drugog
plemenitog metala utvrenoj na Londonskoj berzi.
6.3. REGULISANJE OSNIVANJA I POSLOVANJA

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko drutvo koje, u skla-
du sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instru-
menata, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i
drugim nansijskim instrumentim na berzanskom tritu, odnosno na ber-
zanskom i vanberzanskom tritu. Osniva, odnosno akcionar berze moe
biti Republika Srbija, domae i strano, pravno i ziko lice.
Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti obuhvata sledee
poslove:
67
organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude -
i tranje hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata;
objavljivanje informacije o ponudi, tranji i trinoj ceni hartija od -
vrednosti i drugih podataka znaajnih za trgovinu hartijama od vred-
nosti;
utvrivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; -
obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom o tritu hartija od -
vrednosti i drugih nansijskih instrumenata.
Berzi je zabranjeno da obavlja druge poslove osim napred navedenih,
tako da berza ne moe trgovati hartijama od vrednosti, davati savete koji
se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti i drugih nansijskih
instrumenata, savete o izboru brokersko-dilerskog drutva ili ovlaene
banke, niti obavljati poslove koji su zakonom odreeni kao delatnost bro-
kersko-dilerskog drutva.
Komisija za hartije od vrednosti izdaje dozvolu za rad berze. Uz zahtev
za izdavanje dozvole za rad berze Komisiji se prilae i:
68
osnivaki akt berze; -
dokaz o poreklu osnivakog kapitala; -
dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni raun kod banke; -
dokaz o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti i tehnikoj opre- -
mljenosti;
67 Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata, Slubeni
glasnik RS, br. 47/2006.
68 Ibidem
statut berze; -
pravila poslovanja berze; -
pravilnik o listingu i kotaciji berze; -
spisak osnivaa, odnosno akcionara berze sa izvodom iz registra pri- -
vrednih subjekata, odnosno overenim prevodom izvoda iz registra za
strana pravna lica;
podaci o ueu lica iz prethodne take u osnovnom kapitalu berze, -
koje se izraava u procentima;
tarifnik berze; -
podaci o lanovima uprave berze. -
Komisija za hartije od vrednosti donosi reenje o davanju dozvole za rad
berze kada utvrdi valjanost zahteva, da su ispunjeni uslovi utvreni zako-
nom, da je priloena propisana dokumentacija i da su lica koja poseduju
kvalikovno uee podobna i pouzdna. Rok za donoenje ovog reenja je
60 dana od dana podnoenja urednog zahteva.
Novani deo osnovnog kapitala berze ne moe biti manji od 1.000.000
EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem kursu dinara
Narodne banke Srbije na dan uplate. Novani deo osnovnog kapitala or-
ganizatora vanberzanskog trita ne moe biti manji od 750.000 EUR-a u
dinarskoj prozivvrednosti po zvaninom srednjem kursu dinara Narodne
banke Srbije na dan uplate.
Brokersko-dilersko drutvo je pravno lice organizovano kao akcionar-
sko drutvo koje delatnost obavlja na organizovanom tritu u skladu sa
Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata.
Na brokersko-dilerska drutva se primenju odredbe zakona kojim se ure-
uju privredna drutva. Mogu ga osnovati pravno i ziko lice. Dozvolu za
obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva daje Komisija za hartije
od vrednosti.
Brokersko-dilersko drutvo moe obavljati sledee delatnosti:
69
posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti i drugih nan- -
sijskih instrumenata i kupovina i prodaja tih instrumenata u svoje ime,
a za raun nalogodavca, odnosno u ime i za raun nalogodavca (bro-
kerski poslovi);
kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrume- -
nata u svoje ime i za svoj raun, radi ostvarivnja razlike u ceni (dilerski
poslovi);
69 Ibidem
220 Zoran Jovi
obavezna kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih nansijskih -
instrumenata u svoje ime i za svoj raun po ceni koju unapred objav-
ljuje brokersko-dilersko drutvo (poslovi market-mejkera);
upravljanje hartijama od vrednosti i drugim nansijskim instrumenti- -
ma u ime i za raun nalogodavca (poslovi portfolio menadera);
organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih nansijskih in- -
strumenata bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti, odno-
sno organizovanje ukljuivanja hartija od vrednosti na organizovano
trite (poslovi agenta emisije);
organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih nansijskih in- -
strumenata sa obavezom njihovog otkupa od izdavaoca radi dalje pro-
daje, ili sa obavezom otkupa od izdavaoca neprodatih hartija od vred-
nosti (poslovi pokrovitelja emisije);
pruanje savetodavnih usluga u vezi s poslovanjem hartija od vrednosti -
i drugih nansijskih instrumenata (poslovi investicionih savetnika);
Uz zahtev za dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog dru-
tva Komisiji se prilae i:
70
statut brokersko-dilerskog drutva; -
pravila poslovanja brokersko dilerskog drutva; -
podaci o osnivaima, broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija, kao i -
podaci o svim licima sa kojima je osniva povezan u smislu Zakona o
tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata;
imena i podaci o kvalikacijama, iskustvu i poslovnoj reputaciji pred- -
loenih lanova uprave brokersko-dilerskog drutva;
dokaz o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti i tehnikoj opre- -
mljenosti brokersko-dilerskog drutva;
pravilnik o tari za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva. -
Napred navedeno treba da podnesu nansijske institucije, npr. banke,
ukoliko ele da dobiju dozvolu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova.
Ako se zahtev podnosi radi osnivanja brokersko-dilerskog drutva, pored
napred navedene dokumentacije prilae se i:
ugovor o osnivanju brokersko-dilerskog drutva, -
izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica-akcionare broker- -
sko-dilerskog drutva, kao i overeni prevod izvoda iz registra privred-
nih subjekata za strana pravna lica;
dokaz da je nadleno regulatorno telo drave porekla odobrilo stranom -
pravnom licu uee u osnivanju brokersko-dilerskog drutva u Repu-
70 Ibidem
blici ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno po propisima te dra-
ve, ukoliko e brokersko-dilersko drutvo biti zavisno drutvo stranog
pravnog lica;
podaci o lanovima uprave brokersko-dilerskog drutva; -
dokaz da e brokersko-dilersko drutvo imati najmanje jedno lice -
zaposleno na neodreeno vreme sa dozvolom za obavljanje poslova
predvienih zakonom.
Komisija za hartije od vrednosti donosi reenje o davanju dozvole za obav-
ljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva kada utvrdi valjanost zahteva,
da su ispunjeni uslovi utvreni ovim zakonom, da je priloena propisana do-
kumentacija i da su lica koja poseduju kvalikovano uee podobna i pouz-
dana. Rok za donoenje ovog reenja je 30 dana od dana prijema zahteva.
Banka moe obavljati delatnost brokersko-dilerskog drutva ako do-
bije dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. Ovlaena banka obavlja
delatnost brokersko-dilerskog drutva pod uslovom da za to ima poseban
organizacioni deo, da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu eviden-
ciju i podatke o poslovanju tog organizacionog dela, da ispunjava uslo-
ve kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehnike opremljenosti za
obavljanje tih delatnosti. Banka donosi pravila poslovanja hartijama od
vrednosti svog brokersko-dilerskog organizacionog dela, na koja Komisija
za hartije od vrednosti daje saglasnost.
Novani deo osnovnog kapitala brokersko-dilerskog drutva ne moe
biti manji od:
- 50.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem ku-
rsu dinara NBS - za obavljanje brokerskih poslova i poslova investici-
onog savetnika;
- 100.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednost po zvaninom srednjem ku-
r su dinara NBS - za obavljanje dilerskih poslova i poslova agenta
emisije;
- 200.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem
kursu dinara NBS - za obavljanje poslova market mejkera i portfolio
menadera;
- 300.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem
kursu dinara NBS - za obavljanje poslova pokrovitelja emisije.
Banka moe obavljati delatnost kastodi banke ako ispuni propisane
uslove i dobije dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. Narodna ban-
ka Srbije moe obavljati poslove kastodi banke bez dozvole Komisije za
HOV za hartije od vrednosti iji su izdavaoci Republika i jedinice terito-
rijalne autonomije i lokalne samouprave.
222 Zoran Jovi
U okviru svoje delatnosti, kastodi banka obavlja sledee poslove:
71
- otvara i vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime
i za raun zakonitih imalaca svojih klijenata (vlasniki raun hartija
od vrednosti);
- otvara i vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra, u ime
ka stodi banke, a za raun zakonitih imalaca svojih klijenata, odnosno
u ime svojih klijenata koji nisu zakoniti imaoci tih hartija, a za raun
zakonitih imalaca (zbirni kastodi raun);
- izvrava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis
prava treih lica na hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava
iz tih hartija;
- naplauje potraivanja od izdavalaca po osnovu dospelih hartija od
vrednosti, kamata i dividendi za raun zakonitih imalaca tih hartija i
stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaoci-
ma hartija od vrednosti koji su njeni klijenti;
- prua usluge pozajmljivanja hartija od vrednosti;
- obavetava akcionare o godinjim skuptinama akcionarskih drutava i
zastupa ih na tim skuptinama;
- po ovlaenju klijenta stara se o izvrenju poreskih obaveza klijenta po
osnovu hartija od vrednosti iji je klijent zakoniti imalac;
- obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim su ureeni investicioni
fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi i drugim zakonom i pravilima
poslovanja kastodi banke;
Kastodi banka takoe moe obavljati poslove koji se odnose i na druge
nansijske instrumente, duna je da se stara da na novanom odnosno vla-
snikom raunu klijenta ima dovoljno sredstava, odnosno hartija od vred-
nosti na dan saldiranja.
Dozvolu za obavljanje poslova kastodi banke izdaje Komisija za hartije
od vrednosti. Uz zahtev za izdavanje dozvole prilae se:
72
statut banke; -
dokaz da je banka lan Centralnog registra; -
pravila poslovanja kastodi banke; -
dokaz da banka ima poseban organizacioni deo za obavljanje poslova -
kastodi banke;
dokaz da banka ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposo- -
bljenosti za obavljanje poslova kastodi banke;
dokaz da banka ispunjava uslov tehnike opremljenosti za obavljanje -
71 Ibidem
72 Ibidem
poslova kastodi banke, odnosno da ima odgovarajui informacioni si-
stem za obavljanje tih poslova;
Komisija za hartije od vrednosti takoe daje i prethodnu saglasnost za
imenovanje lica koje e rukovoditi poslovima kastodi banke.
Prema Zakonu o osiguranju
73
dozvolu za rad osiguravajueg drutva
izdaje Narodna banka Srbije koja ujedno vri i nadzor nad obavljanjem
delatnosti osiguranja.
Poslovi osiguranja, u smislu ovog zakona, su poslovi ivotnih osiguranja
i poslovi neivotnih osiguranja.
Vrste ivotnih osiguranja su:
1) osiguranje ivota;
2) rentno osiguranje;
3) dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota;
4) dobrovoljno penzijsko osiguranje;
5) druge vrste ivotnih osiguranja.
Vrste neivotnih osiguranja su:
1) osiguranje od posledica nezgode, ukljuujui osiguranje od povreda na
radu i profesionalnih oboljenja, koje pokriva:
isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela osiguranih suma, odnosno
naknadu ugovorenih trokova,
isplatu zbog posledica povrede ili oteenja zdravlja ili zbog smrti put-
nika;
2) dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje pokriva:
jednokratnu novanu naknadu zbog nesposobnosti za rad,
naknadu ugovorenih trokova leenja,
kombinaciju isplata u skladu sa odredbama predhodnih podtaaka;
3) osiguranje motornih vozila, koje pokriva tete na motornim vozilima
na sopstveni pogon, osim inskih vozila i na vozilima bez sopstvenog
pogona, odnosno gubitak tih vozila;
4) osiguranje inskih vozila, koje pokriva tete na inskim vozilima, odno-
sno gubitak tih vozila;
5) osiguranje vazduhoplova, koje pokriva tete na vazduhoplovima, odno-
sno gubitak vazduhoplova;
6) osiguranje plovnih objekata, koje pokriva tete na plovnim objektima,
odnosno gubitak plovnih objekata (morskih, renih i jezerskih);
7) osiguranje robe u prevozu, koje pokriva tete na robi, odnosno gu bi tak
robe, bez obzira na vrstu prevoza;
73 Slubeni glasnik RS, br. 55/2004.
224 Zoran Jovi
8) osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti, koje pokriva tete na
imovini koje nastanu usled poara, eksplozije, oluje i drugih prirodnih
nepogoda, atomske energije, klizanja i sleganja tla, osim teta koje po-
krivaju osiguranja iz taaka 3-7;
9) ostala osiguranja imovine, koja pokrivaju tete na imovini nastale zbog
loma maina, provalne krae, loma stakla, grada, mraza ili drugih opa-
snosti, osim teta koje pokrivaju osiguranja iz taaka 3-8;
10) osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje po kri-
va sve vrste odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila na sopstveni
pogon na kopnu, ukljuujui odgovornost prilikom transporta;
11) osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, koje po kri-
va sve vrste odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, ukljuujui
odgovornost prilikom transporta;
12) osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, koje po-
kriva sve vrste odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, ukljuu-
jui odgovornost prilikom transporta;
13) osiguranje od opte odgovornosti za tetu, koje pokriva ostale vrste
odgovornosti, osim odgovornosti iz taaka 10-12;
14) osiguranje kredita, koje pokriva:
rizik od neplaanja, odnosno kanjenja u plaanju zbog nesolventnosti
ili drugih dogaaja ili postupaka,
izvozne kredite i ostale rizike povezane sa izvozom, trgovinom i ulaga-
njima na domaem i stranom tritu,
kredite koji se isplauju u ratama,
hipotekarne i lombardne kredite,
poljoprivredne kredite,
ostale kredite i zajmove;
15) osiguranje jemstva, koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje
obaveza dunika;
16) osiguranje nansijskih gubitaka, koje pokriva nansijske gubitke
zbog:
gubitka zaposlenja,
nedovoljnih prihoda,
loeg vremena,
izgubljene dobiti,
neplaniranih optih trokova,
neplaniranih trokova poslovanja,
gubitka trine vrednosti,
gubitka zakupnine, odnosno prihoda,
posrednih poslovnih gubitaka, osim gubitaka iz predhodnih po dta a ka,
ostalih neposlovnih gubitaka,
ostalih nansijskih gubitaka;
17) osiguranje trokova pravne zatite, koje pokriva sudske trokove, tro-
ko ve advokata i druge trokove postupka;
18) osiguranje pomoi na putovanju, koje pokriva pomo licima koja na-
iu na probleme na putovanju, odnosno u drugim sluajevima odsut-
nosti iz prebivalita ili boravita;
19) druge vrste neivotnih osiguranja.
Obavezno osiguranje u saobraaju utvruje se i ureuje posebnim za-
konom.
Dobrovoljno penzijsko osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu
ugovora, mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i
drugih rizika osiguranja, u obimu propisanom zakonom kojim se ureuje
obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ili u veem obimu.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu
ugovora, mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja licima koja
nisu osigurana po zakonu kojim se ureuje obavezno zdravstveno osigura-
nje, kao i licima koja su osigurana po tom zakonu, a kojima se obezbeuje
vei obim prava od obima koji se obezbeuje po tom zakonu i druge vrste
prava iz zdravstvenog osiguranja koja nisu obezbeena tim zakonom.
Jedno drutvo za osiguranje ne moe istovremeno obavljati poslove
ivotnih i poslove neivotnih osiguranja, osim u izuzetnim sluajevima
predvienim lanom 25 Zakona o osiguranju.
Poslovi reosiguranja:
Drutvo za osiguranje duno je da reosigura obaveze iz ugovora o osi-
guranju iznad samopridraja. Samopridraj drutva za osiguranje je iznos
ugovorom preuzetih rizika koji drutvo uvek zadrava u sopstvenom po-
kriu i koji moe pokriti sopstvenim sredstvima. Drutvo za osiguranje
duno je da uvek zadri deo rizika u samopridraju.
Drutvo za osiguranje duno je da deo rizika iznad samopridraja reosi-
gura kod drutva za reosiguranje.
Drutvo za reosiguranje duno je da deo rizika koji ne moe pokriti svo-
jim sredstvima ili reosiguranjem u zemlji, reosigura u inostranstvu.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i po-
slova reosiguranja podnosi se i :
1. ugovor o osnivanju;
2. predlog statuta;
3. dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo osno-
vnog kapitala;
226 Zoran Jovi
4. poslovni plan akcionarskog drutva za osiguranje;
5. predlog akata poslovne politike, sa miljenjem ovlaenog aktuara;
6. spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno rmi i se-
di tu, sa ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom uea u
osnovnom kapitalu akcionarskog drutva za osiguranje;
7. za akcionare-pravna lica koja su kvalikovani imaoci:
reenje o upisu u registar,
prepis akcionara iz knjige akcionara, odnosno dokaz iz drugog odgova-
rajueg javnog registra, ako je akcionar akcionarsko drutvo za osigu-
ranje,
nansijski izvetaji, sa miljenjem ovlaenog revizora za poslednje tri
godine,
dokaz nadlenog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od est
meseci,
overenu kopiju reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju i na plati
poreza za tekuu, odnosno prethodnu godinu;
8. za akcionare-zika lica, koji su kvalikovani imaoci:
dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo lan uprave, nadzo rnog
odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u pravnom licu nad kojim je
sproveden postupak likvidacije, odnosno steaja,
dokaz da to lice nije bezuslovno osuivano za krivina dela protiv pri-
vrede, imovine, slubene dunosti i korupcije, na kaznu zatvora due
od tri meseca,
meseci,
overenu kopiju reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju i na pla ti
9. spisak lica koja su povezana sa kvalikovanim imaocima, sa doka zom
o nainu povezanosti;
10. za zika lica koja su predloena za lanove uprave (lanovi upra vnog
odbora i direktor) i nadzornog odbora:
dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu kolske spreme, kvalikacije i
profesionalnog iskustva,
dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo lan uprave, nadzo rnog
odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u pravnom licu nad kojim je
sproveden postupak likvidacije, odnosno steaja,
dokaz da to lice ne podlee ogranienjima izbora propisanim zako nom,
a koja se odnose na lanove uprave i nadzornog odbora akcionarskog
drutva za osiguranje,
dokaz da to lice nije bezuslovno osuivano na kaznu zatvora duu od
tri meseca,
me seci,
overenu kopiju reenja nadlenog organa uprave o utvrivanju i na plati
11. ime i prezime lica koje e obavljati poslove ovlaenog aktuara, sa po-
dacima iz prethodne take (take 10) ili predugovor sa pravnim licem
registrovanim za obavljanje aktuarskih poslova, kao i dokaz o osigura-
nju od odgovornosti za tetu koju ovlaeni aktuar moe prouzrokovati
datim miljenjem;
12. dokaz o propisanoj organizacionoj, kadrovskoj i tehnikoj osposo blje-
nosti akcionarskog drutva za osiguranje za obavljanje poslova iz ugo-
vora o osnivanju i akata poslovne politike.
Za osnivae strana lica, dokumentacija se podnosi u overenom pre-
vodu na srpski jezik. Narodna banka Srbije blie propisuje uslove i nain
dokazivanja ispunjenosti uslova za lica iz taaka 8-11, kao i potrebnu or-
ganizacionu, kadrovsku i tehniku osposobljenost akcionarskog drutva
za osiguranje.
O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, na
osnovu ocene ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti osnivanja akci-
onarskog drutva za osiguranje, Narodna banka Srbije odluuje reenjem,
u roku od 60 dana od dana prijema zahteva.
Novani deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva za osiguranje,
prilikom osnivanja, ne moe biti manji od dinarske protivvrednosti obra-
unate po srednjem kursu NBS na dan uplate, i to za:
Iznos u EUR-ima
1.) ivotna osiguranja
(1) ivotna osiguranja, osim dobrovoljnog
penzijskog osiguranja ..........................................................2.000.000
(2) dobrovoljno penzijsko osiguranje .......................................3.000.000
(3) sve vrste ivotnih osiguranja ...............................................4.000.000
2.) Neivotna osiguranja
(1) osiguranje od nezgode i dobrovoljno
zdravstveno osiguranje ........................................................1.000.000
(2) osiguranje motornih vozila-kasko,
inskih vozila-kasko i obavezno osiguranje
od odgovornosti u saobraaju .............................................2.500.000
228 Zoran Jovi
(3) ostala osiguranja imovine, ostala osiguranja od
odgovornosti i druge vrste neivotnih osiguranja ...............2.000.000
(4) sve vrste neivotnih osiguranja ............................................4.500.000
3.) Reosiguranje .........................................................................4.500.000
Akcionarsko drutvo za osiguranje je duno da u poslovanju obezbedi da
osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od navedenih
iznosa.
Prema zakonu o nansijskom lizingu
74
davalac lizinga mora biti pri-
vredno drutvo koje obavlja poslove nansijskog lizinga u skladu sa propi-
sima domicilne drave i iji je minimalni osnovni kapital 100.000 EUR-a.
Ovaj limit osnovnog kapitala je zakonski ureen radi zatite sigurnosti
pravnog prometa.
Predmet nansijskog lizinga moe biti pokretna nepotrona stvar kao
npr. oprema, postrojenja, vozila i sl.
Subjekti u poslu nansijskog lizinga su davalac lizinga, primalac lizinga
i isporuilac predmeta lizinga.
Davalac lizinga je lice koje, uz zadravanje prava svojine na predme-
tu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlaenje dranja i korienja na
predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Primalac lizinga je, po ovom zakonu, pravno ili ziko lice na koga da-
valac lizinga prenosi ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga, na
ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Isporuilac predmeta lizinga, po ovom zakonu, je pravno ili ziko lice
koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi
njegove predaje primaocu lizinga na dranje i korienje, na ugovoreno
vreme i uz ugovorenu naknadu.
Posao nansijskog lizinga, u smislu ovog zakona, je posao u kome da-
valac lizinga:
sa isporuiocem predmeta lizinga odreenim od strane primaoca 1)
lizinga zakljuuje ugovor na osnovu koga stie pravo svojine na
predmetu lizinga, prema specikaciji primaoca lizinga i pod uslo-
vima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga, odobra-
va primalac lizinga (ugovor o isporuci);
sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o nansijskom lizingu ko- 2)
jim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlaenje dra-
nja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac
lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugo-
vorenim ratama (ugovor o lizingu).
Lizing kompanije nisu tipino regulisane, poto ne uzimaju depozite.
Zakonom o nansijskom lizingu je predvieno formiranje registra nan-
sijskog lizinga-jedinstvene elektronske centralne baze podataka u kojoj se
uvaju svi podaci o nansijskom lizingu uneti u registar. Mnoge lizing
kompanije su bankarski subsidijari, pa banke i bankarska regulativa imaju
interes za funkcionisanje centralnog registra lizing aktivnosti sa namenom
korienja za konsolidovanu superviziju, a osim toga banke ga koriste u
kombinaciji sa centralnim kreditnim biroom za proveru kreditne sposob-
nosti traioca kredita.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o nansijskom lizingu
75

Narodnoj banci Srbije je poveren nadzor nad poslovanjem davalaca nan-
sijskog lizinga. Ovim zakonom Narodna banka Srbije je odreena i kao
institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova nansijskog lizinga,
daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja davalaca nansijskog
lizinga i preduzima korektivne mere prema davaocima lizinga u sluaje-
vima kada se nadzorom utvrde nezakonitosti i nepravilnosti u njihovom
poslovanju.
Narodna banka Srbije donosi i podzakonske akte predviene Zakonom
o nansijskom lizingu, kojima blie ureuje poslovanje davalaca nansij-
skog lizinga.
Osnovni ciljevi nadzora poslovanja davalaca nansijskog lizinga su
jaanje poverenja javnosti u nansijski sektor i lizing, obezbeivanje tran-
sparentnosti nansijskog trita, razvoj nansijkog trita zasnovan na fer
konkurenciji, zatita i edukacija potroaa, ekasno sprovoenje konsoli-
dovane supervizije uesnika u nansijskom sektoru.
Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim plano-
vima
76
ureeno je organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzi jskim
fondovima; osnivanje, delatnost i poslovanje drutva za upravljanje dobro-
voljnim penzijskim fondovima; poslovi i dunosti kastodi banke, u smi-
slu ovog zakona; nadlenost Narodne banke Srbije u vrenju nadzora nad
obavljanjem delatnosti drutava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima; i druga pitanja od znaaja za funkcionisanje dobrovoljnih pen-
zijskih fondova. Propisano je da novani deo osnovnog kapitala drutva
za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, prilikom osnivanja,
230 Zoran Jovi
iznosi najmanje 1.000.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti, po sred-
njem kursu NBS na dan uplate, a obaveza drutva za upravljanje je da u
svom poslovanju obezbedi da kapital drutva uvek bude u visini koja nije
manja od dinarske protivvrednosti 1.000.000 EUR-a.
Potrebno je razgraniiti dva osnovna pojma: dobrovoljni penzijski fond
i drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.
Drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je privredno
drutvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima u
skladu sa zakonom.
Dobrovoljni penzijski fond je institucija kolektivnog investiranja u okvi-
ru koje se prikuplja i ulae penzijski doprinos u razliite vrste imovine sa
ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima se osniva
iskljuivo kao zatvoreno akcionarsko drutvo, a mogu ga osnivati domaa
i strana zika i pravna lica. Delatnost ovog drutva se sastoji u organizo-
vanju i upravljanju dobrovoljnim penzijskim fondovima. Ono moe orga-
nizovati i upravljati sa vie dobrovoljnih penzijskih fondova. Drutvo za
upravljanje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom, donosi investicio-
ne odluke, vri programirane isplate, obavlja administrativne i marketinke
poslove i aktivnosti i druge poslove u skladu sa zakonom. Ono moe pove-
riti obavljanje administrativnih i marketinkih poslova i aktivnosti drugim
licima, pri emu se odgovornost drutva za upravljanje ne iskljuuje.
Drutvo za upravljnje dobrovoljnim penzijskim fondovima je duno
da angauje najmanje jednog portfolio menadera i ovlaenog internog
revizora zaposlene na neodreeno vreme.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad osnivai drutva za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondovima podnose Narodnoj banci Srbije:
77
osnivaki akt; -
dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo osnov- -
nog kapitala, sa izjavom o poreklu nansijskih sredstava;
spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno poslovno ime -
i sedite, sa ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom uea
u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva za upravljanje;
za akcionare-pravna lica koji poseduju kvalikovano uee: -
reenje o upisu u registar, odnosno overeni prevod izvoda iz registra
za strana pravna lica i za njihove vlasnike, do nivoa zikih lica,
odnosno trino prepoznatljivih pravnih lica,
77 Ibidem
prepis akcionara iz knjige akcionara, odnosno dokaz iz drugog od-
govarajueg javnog registra, ako je akcionar akcionarsko drutvo
za upravljanje,
nansijski izvetaji, sa miljenjem ovlaenog revizora za posled-
nje tri godine,
dokaz nadlenog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od
e st meseci;
za akcionare-zika lica koji poseduju kvalikovano uee: -
dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo lan uprave, nad-
zornog odbora ili nosilac posebnih ovlaenja u pravnom licu nad
kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno steaja,
dokaz da to lice nije bezuslovno osuivano za krivina dela protiv
privrede, imovine, slubene dunosti i korupcije,
meseci;
pravila poslovanja drutva za upravljanje; -
plan poslovanja za prve tri godine; -
spisak predloenih lanova uprave drutva za upravljanje sa radnim -
biograjama, izjavama o pristanku obavljanja dunosti i dokazom da
su ispunjeni drugi uslovi propisani zakonom;
dokaz o organizacionoj i tehnikoj osposobljenosti drutva za uprav- -
ljanje, sa spiskom lica koja e obavljati poslove portfolio menadera i
internog revizora.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom osnivai drutva
za upravljanje podnose Narodnoj banci Srbije:
nacrt standardizovanog ugovora o lanstvu u dobrovoljnom penzij- -
skom fondu;
nacrt prospekta i skraenog prospekta fonda; -
nacrt ugovora sa kastodi bankom; -
spisak lica koja e obavljati poslove portfolio menadera fonda koji se -
organizuje;
pravilnik o tari. -
Narodna banka Srbije istovremeno donosi reenje o izdavanju dozvole
za rad i reenje o izdavanju dozvole za upravljanje fondom u roku od 45
dana od dana prijema zahteva, odnosno od dana naknadno primljene do-
kumentacije i informacija ukoliko su traene. Dozvola za upravljanje fon-
dom ne moe se izdati bez pozitivno reenog zahteva za izdavanje dozvole
za rad drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Uko-
232 Zoran Jovi
liko namerava da organizije jo neki dobrovoljni penzijski fond, drutvo
za upravljanje podnosi samo zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje
fondom.
Osnovni cilj Narodne banke Srbije u nadzoru drutva za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondovima deo je opte funkcije uspostavljanja
kredibilnog nansijskog sistema. Funkcija NBS u ovom segmentu nan-
sijskih usluga jeste obezbeenje stabilnosti i trine discipline dobrovolj-
nih penzijskih fondova kroz javnost rada, adekvatnost sistema upravljanja
rizicima i odgovornost za delovanje drutva za upravljanje dobrovoljnim
penzijskim fondovima, kao i kroz poverenje u rad supervizije.
Narodna banka Srbije tei uspostavljanju realne javnosti rada, koja gra-
anima omoguava da se, u skladu sa sopstvenim prioritetima, odlue za
obim rizika koji prihvataju pristupanjem odreenom dobrovoljnom penzij-
skom fondu. Javnost rada dobrovoljnih penzijskih fondova prati adekvatna
transparentnost kreiranja normativnih osnova i vrenja nadzora Narodne
banke Srbije, sa ciljem kontrole procesa od strane strune, akademske i op-
te javnosti i uspostavljanja odnosa meusobnog poverenja. NBS se ruko-
vodi principima proaktivne zatite adekvatnosti upravljanja sredstvima la-
nova dobrovoljnih penzijskih fondova i principima preventivnog nadzora
nad drutvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima uopte.
Dobrovoljni penzijski fond se organizuje radi prikupljanja novanih
sredstava uplatom penzijskog doprinosa od strane obveznika uplate i ula-
ganja tih sredstava sa ciljem poveanja vrednosti imovine fonda. Dobro-
voljni penzijski fond jeste fond posebne vrste, odnosno zasebna imovina,
bez svojstva pravnog lica, kojim upravlja drutvo za upravljanje fondom u
skladu sa zakonom.
Imovina dobrovovoljnog penzijskog fonda je u svojini lanova fon-
da, srazmerno njihovom udelu u imovini fonda i odvojena je od imovine
drutva za upravljanje fondom. Ova imovina se obavezno vodi na raunu
kod kastodi banke. Ona ne moe biti predmet prinudne naplate, zaloge,
hipoteke, ne moe se ukljuiti u likvidacionu ili steajnu masu drutva za
upravljanje fondom, kastodi banke ili drugih lica, niti koristiti za izmiri-
vanje obaveza lana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema
treim licima. Pravo glasa na osnovu akcija koje ine imovinu dobrovolj-
nog penzijskog fonda ostvaruje drutvo za upravljanje koje organizuje i
upravlja tim fondom.
Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ulae se sa ciljem poveanja
ukupnog prinosa u korist lanova dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu
sa sledeim naelima:
naelo sigurnosti imovine - dobrovoljnog penzijskog fonda govori da
se u strukturi portfolia dobrovoljnog penzijskog fonda trebaju nalaziti
hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom;
naelo diversikacije portfolija - govori da se u strukturi portfolija do-
brovoljnog penzijskog fonda trebaju nalaziti hartije od vrednosti koje
se razlikuju prema vrsti i izdavaocima, kao i prema drugim obeleji-
ma;
naelo odravanja odgovarajue likvidnosti - govori da se u struktu-
ri portfolija dobrovoljnog penzijskog fonda trebaju nalaziti hartije od
vrednosti koje je mogue brzo i ekasno kupiti i prodati po relativno
ujednaenoj i stabilnoj ceni.
Investicionom politikom dobrovoljnog penzijskog fonda, koju utvruje
drutvo za upravljanje fondom, utvruje se nain sprovoenja investicio-
nih naela, najvei i najmanji deo sredstava dobrovoljnog penzijskog fon-
da koji se moe ulagati u pojedine hartije od vrednosti i nekretnine, najvei
deo sredstava koji se moe ulagati u novane depozite, kao i organi drutva
za upravljanje koji donose odluke o ulaganjima i postupak za donoenje
takvih odluka i nain izmene investicione politike.
Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ulae se u:
78

dunike hartije od vrednosti koje izdaje NBS, u skladu sa zakonom -
kojim se ureuje organizacija i nadlenost NBS;
dunike hartije od vrednosti koje izdaju Republika Srbija, jedinice te- -
ritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna
lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
javni dug;
hartije od vrednosti koje izdaju meunarodne nansijske institucije; -
dunike hartije od vrednosti koje izdaju strane drave ili strana prav- -
na lica sa minimalnim kreditnim rejtingom A, a koji utvruju agen-
cije za procenu boniteta Standard and Poors, Fitch-IBCA, Thompson
Bank Watch ili Moodys;
hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike; -
hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa seditem u Republici -
kojima se trguje na organizovanom tritu (berzi) u Republici;
akcije stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na berzan- -
skim tritima drava lanica EU, odnosno OECD-a;
novane depozite u bankama sa seditem u Republici, osnovanim u -
78 Ibidem
234 Zoran Jovi
skladu sa zakonom kojim se ureuje poslovanje banaka i drugih nan-
sijskih organizacija;
depozitne potvrde koje izdaju banke sa seditem u Republici; -
depozitne potvrde koje izdaju banke sa seditem u dravama lanicama -
EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti;
nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike. U jednu nepokret- -
nost moe se uloiti najvie do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog
fonda. Ukupna ulaganja dobrovljnog penzijskog fonda u nepokretnosti
ne mogu iznositi vie od 15% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.
Narodna banka Srbije propisuje uslove i nain na koji se moe ulagati
imovina dobrovljnih penzijskih fondova u inostranstvu.
Na ulaganja imovine dobrovoljnih penzijskih fondova primenjuju se
sledea ogranienja:
79
do 10% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulae se u hartije od -
vrednosti jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti dva ili
vie izdavalaca koji su povezana lica, osim hartija od vrednosti koje
izdaje Republika, odnosno NBS;
do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulae se u hartije od -
vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski plan
koji je pristupio tom fondu;
do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulae se u novane de- -
pozite kod banaka.
Ulaganjem imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ne moe se sticati
vie od 15% vlasnikog uea, odnosno akcija sa pravom glasa jednog
izdavaoca.
Zakonom o investicionim fondovima
80
ureeno je organizovanje i
upravljanje otvorenim, zatvorenim i privatnim investicionim fondovima;
osnivanje, delatnost i poslovanje drutva za upravljanje investicionim fon-
dovima; poslovi i dunosti kastodi banke, u smislu ovog zakona; nadle-
nost Komisije za hartije od vrednosti; i druga pitanja od znaaja za oblast
investicionih fondova. Propisano je da novani deo osnovnog kapitala
drutva za upravljanje investicionim fondovima prilikom osnivanja i dalje
u poslovanju iznosi najmanje 200.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti
po srednjem kursu NBS.
Potrebno je razgraniiti dva osnovna pojma: investicioni fond i drutvo
za upravljanje investicionim fondovima.
79 Ibidem
Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje
se prikupljaju i ulau novana sredstva u razliite vrste imovine sa ciljem
ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Drutvo za upravljanje investicionim fondovima je privredno drutvo
koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima, u skladu sa
zakonom.
Drutvo za upravljanje investicionim fondovima se osniva iskljuivo
kao zatvoreno akcionarsko drutvo i na njega se primenjuju odredbe zako-
na kojim se ureuju privredna drutva. Ono organizuje i upravlja otvore-
nim fondom, osniva i upravlja zatvorenim fondom, upravlja privatnim fon-
dom. Drutvo za upravljanje upravlja investicionim fondom, donoenjem
investicionih odluka i vrenjem administrativnih i marketinkih poslova
i aktivnosti. Ono moe poveriti obavljnje administrativnih i marketin-
kih poslova i aktivnosti drugim licima, pri emu se odgovornost drutva
za upravljanje ne iskljuuje. Drutvo za upravljanje moe da organizuje,
osniva i upravlja sa vie investicionih fondova. Ono je duno da se u svom
poslovanju pridrava odredaba zakona kojim se ureuje trite hartija od
vrednosti, pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korienja i saoptavanja
privilegovanih informacija. Pravo glasa na osnovu akcija koje ine imo-
vinu investicionih fondova ostvaruje drutvo za upravljanje koje upravlja
investicionim fondom.
Drutvo za upravljanje je duno da angauje najmanje po jednog portfo-
lio menadera za svaki investicioni fond kojim upravlja i jednog ovlae-
nog internog revizora zaposlene na neodreeno vreme. Portfolio menader
moe upravljati samo jednim investicionim fondom.
Domaa i strana zika i pravna lica mogu osnovati drutvo za upravlja-
nje , ali ona ili sa njima povezana lica ne mogu imati kvalikovano uee
(vie od 10% uea u kapitalu ili glaskim pravima) u vie od jednog
drutva za upravljanje.
Komisija za hartije od vrednosti donosi reenje o izdavanju dozvole za
rad drutava za upravljanje za ta je uz zhtev potrebno podneti i:
81
osnivaki akt drutva za upravljanje; -
dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni raun kod banke; -
dokaz o poreklu osnivakog kapitala; -
pravila poslovanja drutva za upravljanje; -
organizacioni dijagram drutva za upravljanje; -
spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno izvod iz regi- -
81 Ibidem
236 Zoran Jovi
stra privrednih subjekata za pravna lica-akcionare drutva za upravlja-
nje, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica;
dokaz o organizacionoj i tehnikoj osposobljenosti; -
spisak lica koja e obavljati poslove portfolio menadera i ovlaenog -
internog revizora, sa dokazima o strunim kvalikacijama, kao i spisak
predloenih lanova uprave.
Kada su osnivai drutva za upravljanje banke, drutva za osiguranje i dru-
ge nansijske institucije, duni su da Komisiji dostave i izvetaj o bonitetu
izdat od nadlenog organa za kontrolu njihovog poslovanja.
Komisija za hartija od vrednosti donosi reenje o izdavanju dozvole za
rad u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, poto utvrdi da su is-
punjeni zakonski uslovi i da e biti obezbeena adekvatna zatita interesa
lanova, odnosno akcionara investicionog fonda.
Drutvo za upravljanje koje namerava da organizuje otvoreni, odnosno
osnuje zatvoreni fond, duno je da podnese Komisiji za hartije od vred-
nosti zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno
osnivanje zatvorenog fonda. Komisija donosi reenje po zahtevu u roku
od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Uz zahtev za izdavanje dozvole
podnosi se:
82
nacrt prospekta i skraenog prospekta investicionog fonda; -
nacrt osnivakog akta zatvorenog fonda; -
nacrt ugovora sa kastodi bankom; -
spisak lica koja e obavljati poslove portfolio menadera investicionog -
fonda koji se organizuje, odnosno osniva;
nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom. -
Ukoliko su zahtev za izdavanje dozvole za rad drutva za upravljanje i
zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osniva-
nje zatvorenog fonda podneti zajedno, Komisija odluuje istovremeno o
oba zahteva. Dozvola za investicioni fond ne moe se izdati bez pozitivno
reenog zahteva za izdavanje dozvole za rad drutva za upravljanje. Inve-
sticioni fond se moe osnivati na odreeno ili neodreeno vreme.
U skladu sa odabranim investicionim ciljem investicioni fondovi mogu
biti:
83
- fond rasta vrednosti imovine;
- fond prihoda;
- balansirani fond;
- fond ouvanja imovine.
82 Ibidem
83 ibidem
Imovina investicionog fonda se moe ulagati u:
dunike hartije od vrednosti koje izdaje NBS; -
dunike hartje od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritori- -
jalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica
uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje javni
dug;
hartije od vrednosti koje izdaju meunarodne nansijske institucije; -
dunike hartije od vrednosti koje izdaju drave lanice EU, OECD-a, -
odnosno susedne drave, kojima se trguje na organizovanim tritima
u tim zemljama;
hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike; -
hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa seditem u Republici, -
kojima se trguje na organizovanom tritu (berzi) u Republici;
hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na -
organizovanom tritu u Republici;
hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa seditem u dravama la- -
nicama EU, OECD-a, odnosno susednim dravama, kojima se trguje
na organizovanim tritima u tim zemljama;
depozitne potvrde koje izdaju ovlaene banke sa seditem u Republici -
ili u dravama lanicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponova-
nih hartija od vrednosti;
novane depozite u bankama sa seditem u Republici; -
novane depozite u bankama u dravama lanicama EU, odnosno OE- -
CD-a;
nansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tritu u Re- -
publici;
nansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tritu u dra- -
vama lanicama EU, odnosno OECD-a;
akcije zatvorenih fondova sa seditem u Republici; -
akcije investicionih fondova sa seditem u dravama lanicama EU, -
odnosno OECD-a, ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizo-
vanom tritu;
akcije akcionarskih drutava registrovanih u Republici kojima se ne -
trguje na organizovanom tritu;
udele ortakih, komanditnih i drutava sa ogranienom odgovornou -
registrovanih u Republici;
nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike. -
Ulaganje u nansijske derivate dozvoljeno je iskljuivo radi smanjenja
investicionog rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovi-
238 Zoran Jovi
ne da namiri obaveze koje iz nansijskog derivata mogu proistei. Osnov
ugovora o nansijskom derivatu mogu biti hartije od vrednosti, berzanski
indeksi formirani od hartija od vrednosti na berzi sa seditem u Republici
ili u dravama lanicama EU, odnosno OECD-a, strane valute i valutni
kursevi, kamatne stope.
Na ulaganja imovine investicionog fonda primenjuju se sledea
ogranienja:
84
do 10% imovine investicionog fonda moe se ulagati u hartije od vred- -
nosti, odnosno nansijske derivate jednog izdavaoca ili ukupno u har-
tije od vrednosti, odnosno nansijske derivate dva ili vie izdavalaca
koji su povezana lica;
do 20% imovine investicionog fonda moe se ulagati u novane depo- -
zite u jednoj banci ili ukupno u novane depozite u dve ili vie banaka
koje su povezana lica;
imovina investicionog fonda ne moe se ulagati u pokretne stvari. -
u jednu vrstu hartija od vrednosti koje izdaje Republika, NBS, odno- -
sno drugo pravno lice uz garanciju Republike, moe se ulagati do 35%
imovine fonda.
NBS propisuje uslove pod kojima i nain na koji se moe ulagati imo- -
vina investicionih fondova u inostranstvu.
otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi ne mogu sticati vie od 20% -
vlasnikog uea, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.
u jednu nepokretnost moe se uloiti najvie 20% imovine zatvorenog -
fonda.
Otvoreni investicioni fond (o.i.f.) funkcionie na principu prikuplja-
nja novanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa
investicionih jedinica na zahtev lana fonda. Otvoreni fond nema svoj-
stvo pravnog lica. Minimalna novana sredstva za otpoinjanje poslova-
nja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 EUR-a u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate i moraju se uplatiti
na raun kastodi banke u roku od tri meseca od dana upuivanja javnog
poziva za kupovinu investicionih jedinica.
Zatvoreni investicioni fond (z.i.f.) je pravno lice organizovano kao
otvoreno akcionarsko drutvo. On prikuplja novana sredstva prodajom
akcija putem javne ponude. Na zatvorene fondove se primenjuju odredbe
zakona kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i odredbe zakona ko-
jim se ureuju privredna drutva.
84 Ibidem
Privatni investicioni fond (p.i.f.) je pravno lice organizovano kao dru-
tvo sa ogranienom odgovornou, u skladu sa zakonom kojim se ureuju
privredna drutva. Minimalni novani ulog lana privatnog fonda ne moe
biti manji od 50.000 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu
NBS na dan uplate. Privatni fondovi ne podleu optim odredbama o in-
vesticionim fondovima koji se tiu izdavanja dozvole za investicioni fond,
ulaganja imovine fonda, ogranienja ulaganja imovine fonda, ogranienja
raspolaganja imovinom fonda, utvrivanja prinosa investicionog fonda,
izdavanja prospekta, marketinga, posrednika.
Osnivanje i rad ostalih nebankarskih nansijskih institucija poput fak-
toringa i forfetinga, u Srbiji jo nisu regulisani posebnim zakonima, ali
postoje inicijative i predradnje na donoenju potrebnih zakonskih akata za
poetak rada ovih institucija.
6.4. ORGANIZACIJA I NAIN UPRAVLJANJA
BANKAMA I DRUGIM FINANSIJSKIM
INSTITUCIJAMA
Organi banke su skuptina, upravni i izvrni odbor banke.
Skuptinu banke ine akcionari banke, a pravo glasa ostvaruju nepo-
sredno ukoliko imaju 1% ili vie akcija sa pravom glasa ili preko svojih
predstavnika ukoliko imaju manje od 1% akcija sa pravom glasa.
U svom delokrugu rada skuptina banke:
85

- usvaja poslovnu politiku i strategiju banke;
- donosi statut banke i usvaja izmene i dopune osnivakog akta i statuta
banke;
- usvaja godinji raun banke i odluuje o upotrebi i rasporeivanju ostva-
rene dobiti, odnosno pokriu gubitka;
- odluuje o poveanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u
drugu banku ili u druga pravna lica, kao i o visini ulaganja u sredstva
banke;
- imenuje i razreava predsednika i lanove upravnog odbora banke;
- odreuje naknadu lanovima upravnog odbora banke;
- odluuje o statusnim promenama i o prestanku rada banke;
- odluuje o sticanju steajne, odnosno likvidacione mase banke u ste-
aju, odnosno likvidaciji;
85 Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS, br. 107/2005.
240 Zoran Jovi
- imenuje i razreava spoljnog revizora;
- donosi poslovnik o svom radu i odluuje o drugim pitanjima, u skladu
sa zakonom i statutom banke.
Redovno zasedanje skuptine banke se odrava najmanje jednom go-
dinje. Vanredno zasedanje skuptine se moe sazvati na zahtev upravnog
odbora ili drugog organa banke koji je statutom banke za to ovlaen, na
zahtev akcionara banke sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa i likvida-
cionog upravnika banke u postupku dobrovoljne likvidacije banke. Uprav-
ni odbor banke saziva vanredno zasedanje skuptine banke kada banka
postane potkapitalizovana, zatim na zahtev unutranje revizije banke,
spoljnog revizora banke, odbora za praenje poslovanja banke, na zahtev
NBS i u drugim sluajevima kada se oceni da je to potrebno.
Organi upravljanja bankom su upravni i izvrni odbor banke. Oni su du-
ni da preduzimaju mere radi spreavanja nezakonitih i neprimerenih radnji
i uticaja, koji su tetni ili nisu u najboljem interesu banke i njenih akcionara
i koje vre lica koja imaju znatno ili kontrolno uee u toj banci.
Upravni odbor banke ini najmanje pet lanova, ukljuujui i predsed-
nika. Najmanje jedna treina lanova upravnog odbora banke moraju biti
lica nezavisna od banke tj. lica koja nemaju direktno ili indirektno vla-
snitvo ni u banci ni u lanu bankarske grupe u kojoj je ta banka. lanovi
upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgo-
varajue kvalikacije koje propisuje NBS. Najmanje tri lana upravnog
odbora banke moraju imati odgovarajue iskustvo iz oblasti nansija, a
najmanje jedan lan mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalite na
teritoriji Republike Srbije.
Upravni odbor banke odgovoran je da poslovanje banke bude u skladu
sa zakonom, propisima i aktima NBS, kao i aktima i drugim procedurama
koje utvrde organi banke, za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravlja-
nja rizicima u banci i za nadzor nad tim sistemom, da obezbedi da izvrni
odbor banke identikuje rizike kojima je banka izloena, kao i da kontrolu
tih rizika vri u skladu sa odobrenim politikama i procedurama.
Upravni odbor banke:
86

saziva sednice skuptine banke; -
priprema za skuptinu banke predloge odluka i odgovoran je za spro- -
voenje tih odluka;
donosi, izmeu dve sednice skuptine banke, akte kojima se sprovodi -
poslovna politika banke;
86 Ibidem
utvruje opte uslove poslovanja banke, kao i njihove izmene i dopu- -
ne;
bira i razreava predsednika i lanove izvrnog odbora banke; -
bira i razreava lanove odbora za praenje poslovanja banke (odbora -
za reviziju), kreditnog odbora i odbora za upravljanje aktivom i pasi-
vom (ALCO odbora);
utvruje iznose do kojih izvrni odbor banke moe odluivati o pla- -
smanima i zaduivanju banke i odluuje o plasmanima i zaduivanju
banke preko tih iznosa;
daje prethodnu saglasnost za izloenost banke prema jednom licu ili -
grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za poveanje ove izloenosti
preko 20% kapitala banke;
nadzire rad izvrnog odbora; -
usvaja program i plan unutranje revizije banke; -
uspostavlja sistem unutranjih kontrola; -
utvruje procedure za identikovanje, merenje i procenu rizika i za -
upravljanje rizicima;
razmatra izvetaje spoljne i unutranje revizije; -
usvaja tromesene i godinje izvetaje izvrnog odbora banke o po- -
slovanju banke i skuptini banke podnosi usvojeni godinji izvetaj na
konano usvajanje;
donosi poslovnike o svom radu i o radu izvrnog odbora; -
obavetava Narodnu banku Srbije i druge nadlene organe o utvrenim -
nepravilnostima;
obavlja druge poslove u skladu sa statutom banke. -
Upravni odbor je odgovoran za tanost svih izvetaja o poslovanju,
nansijskom stanju i rezultatima poslovanja banke upuenih akcionarima
banke, javnosti i Narodnoj banci Srbije.
Sednice upravnog odbora banke odravaju se po potrebi, a najmanje
jednom u tri meseca.
Izvrni odbor banke ine najmanje dva lana, ukljuujui i predsednika
koji predstavlja i zastupa banku. Pri preuzimanju pravnih radnji u ime i
za raun banke, predsednik izvrnog odbore banke duan je da obezbedi
potpis jednog lana tog odbora. lanovi izvrnog odbora banke su u rad-
nom odnosu u banci na neodreeno vreme sa punim radnim vremenom.
lanovi izvrnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i
odgovarajue kvalikacije koje propisuje Narodna banka Srbije. Najmanje
jedan lan izvrnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati
prebivalite na teritoriji Republike Srbije, a svi lanovi izvrnog odbora
242 Zoran Jovi
moraju imati boravite na teritoriji Republike Srbije. Izvrni odbor banke
organizuje poslovanje banke i vri dnevni nadzor nad aktivnostima zapo-
slenih u banci.
Izvrni odbor banke:
87

izvrava odluke skuptine banke i upravnog odbora banke; -
obezbeuje zakonitost rada banke; -
odluuje o plasmanima i zaduivanju banke do iznosa koji utvrdi -
upravni odbor banke;
odluuje o svakom poveanju izloenosti banke prema licu poveza- -
nom s bankom i o tome obavetava upravni odbor banke;
primenjuje poslovnu strategiju banke; -
identikuje i meri rizike kojima je banka izloena u svom poslovanju -
i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri upravni odbor
banke;
utvruje organizacionu strukturu banke koja odgovora strategiji ban- -
ke;
primenjuje procedure nadzora nad aktivnostima banke, redovno oce- -
njuje njihov kvalitet i, ako je potrebno, poboljava ih, u skladu sa po-
slovnom politikom banke;
obezbeuje da svi zaposleni budu upoznati sa propisima i drugim akti- -
ma banke kojima se ureuju njihove radne obaveze;
obezbeuje sigurnost i redovno praenje sistema informacione tehno- -
logije banke;
obezbeuje sigurnost i redovno praenje sistema trezorskog poslova- -
nja;
informie upravni odbor banke o svim postupanjima koja nisu u skladu -
sa propisima i drugim aktima banke;
najmanje jednom u toku poslovnog tromeseja podnosi upravnom od- -
boru banke pregled poslovnih aktivnosti, bilans stanja i bilans uspeha
banke;
bez odlaganja informie upravni odbor banke i Narodnu banku Srbije -
o svakom pogoranju nansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti
od tog pogoranja, kao i o drugim injenicama koje mogu znatno utica-
ti na nansijsko stanje banke;
odluuje o svim pitanjima koja nisu u nadlenosti skuptine banke i -
upravnog odbora banke.
87 Ibidem
Obavezni odbori banke su odbor za praenje poslovanja banke, kreditni
odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom.
Odbor za praenje poslovanja banke (odbor za reviziju) pomae uprav-
nom odboru banke u nadzoru nad radom izvrnog odbora banke i zaposle-
nih u banci.
Kreditni odbor odluuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrenim
aktima banke i obavlja druge poslove utvrene aktima banke.
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO odbor) prati izloenost
banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i po-
traivanja i vanbilansnih stavki, predlae mere za upravljanje kamatnim
rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge poslove utvrene aktima
banke.
Upravu berze ine predsednik i lanovi upravnog odbora berze i direk-
tor berze. Reenje o davanju prethodne saglasnosti za njihov izbor odno-
sno imenovanje daje Komisija za hartije od vrednosti kada utvrdi da su is-
punjeni uslovi utvreni zakonom i aktima berze i da je priloena propisana
dokumentacija. Lice za koje se zahteva davanje saglasnosti prilae dokaz
da ispunjava zakonom propisane uslove i plan organizovanja i voenja
poslova berze.
Berza treba da ispunjava zakonom propisane uslove koji se odnose na
kadrovsku i organizacionu osposobljenost i tehniku opremljenost. Berza
treba da ima najmanje tri lica koja su zaposlena na neodreeno vreme, koja
imaju dozvolu za obavljanje poslova brokera, a koja im ranije nije oduzi-
mana, kao i da ispunjavaju druge uslove propisane zakonom.
Opti akti berze su statut, pravila poslovanja, pravilnik o tari, pravilnik
o listingu i kotaciji i drugi opti akti.
Berza ima komisiju za listing i kotaciju hartija od vrednosti. lanove ove
komisije imenuje upravni odbor berze.
Berza vri nadzor lanova berze u vezi sa poslovima zakljuenim na
berzi pri emu ima pravo neposrednog uvida u knjigu naloga lana berze
i drugih dokumenata u vezi sa poslovima koji se zakljuuju na berzi. O
preuzetim merama prema lanovima berze, berza obavetava Komisiju za
hartije od vrednosti.
Berza organizuje informacioni sistem kojim obezbeuje da svi uesni-
ci u trgovini hartijama od vrednosti i drugim nansijskim instrumentima
mogu istovremeno, ravnopravno i pod jednakim uslovima davati i prihva-
tati naloge za njihovu kupovinu i prodaju, kao i da svi uesnici u trgovanju
na berzi imaju u istom trenutku jednak pristup informacijama o hartijama
244 Zoran Jovi
od vrednosti i drugim nansijskim instrumentima kojima se obavlja trgo-
vina.
Radi reavanja sporova izmeu uesnika na berzi po poslovima zaklju-
enim na berzi, berza obrazuje arbitrau. Arbitraa berze ima listu arbitara,
koju propisuje skuptina berze. lanovi uprave berze ne mogu biti lanovi
arbitrae berze. Za sporove izmeu berze i uesnika na berzi Komisija za
hartije od vrednosti propisuje uslove i nain obrazovanja arbitrae.
Upravu brokersko-dilerskog drutva ine predsednik i lanovi uprav-
nog odbora i direktor drutva. Reenje o davanju prethodne saglasnosti za
njihov izbor odnosno imenovanje daje Komisija za hartije od vrednosti
kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvreni zakonom i aktima berze i da
je priloena propisana dokumentacija. Lice za koje se zahteva davanje sa-
glasnosti prilae dokaz da ispunjava zakonom propisane uslove a lice koje
trai saglasnost za imenovanje direktora i plan organizovanja i voenja
poslova brokersko-dilerskog drutva.

Organi akcionarskog drutva za osiguranje su skuptina, upravni od-
bor, direktor i nadzorni odbor.
Upravni odbor i direktor akcionarskog drutva za osiguranje ine upra-
vu drutva.
Akcionarsko drutvo za osiguranje podnosi zahtev Narodnoj banci Srbi-
je za dobijanje saglasnosti na predlog odluke o izboru lanova uprave, od-
nosno lanova nadzornog odbora drutva. Pored zakonom propisanih do-
kaza, lice koje je kandidat za direktora akcionarskog drutva za osiguranje
podnosi i svoj program poslovoenja drutvom. O ovom zahtevu Narodna
banka Srbije odluuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
lanovi uprave akcionarskog drutva za osiguranje, pored obaveza pro-
pisanih zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, duni su da
obezbede:
88
1) poslovanje drutva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom, propi-
sa nim Zakonom o osiguranju i propisima donetim na osnovu tog za-
kona;
2) praenje rizika i preduzimanje odgovarajuih mera za upravljanje rizi-
kom;
3) voenje poslovnih i drugih knjiga i poslovne dokumentacije, sastavlja-
nje raunovodstvenih isprava i nansijskih i drugih izvetaja, u skladu
sa zakonom;
88 Zakon o osiguranju, Slubeni glsnik RS, br. 55/2004.
4) sastavljanje izvetaja i druge dokumentacije koja se dostavlja Narodnoj
banci Srbije, u skladu sa Zakonom o osiguranju;
5) obavljanje interne revizije, u skladu sa Zakonom o osiguranju;
6) da pravni poslovi zakljueni sa akcionarima, povezanim licima i drugim
licima koja imaju dunost prema drutvu ne budu nepovoljniji po dru-
tvo od istih poslova zakljuenih po trinim uslovima.
lanovi uprave akcionarskog drutva za osiguranje solidarno su odgo-
vorni drutvu za tetu koja je nastala kao posledica proputanja propisanih
obaveza.
Uprava akcionarskog drutva za osiguranje duna je da odmah pismeno
obavesti nadzorni odbor drutva, ako:
1) je ugroena likvidnost, odnosno solventnost drutva;
2) nastupe razlozi za prestanak vaenja ili za oduzimanje dozvole za obav-
ljanje poslova osiguranja, odnosno razlozi za zabranu obavljanja poje-
dinih vrsta osiguranja;
3) se garantna rezerva drutva smanji ispod nivoa margine solventnosti.
O nastupanju navedenih okolnosti, direktor akcionarskog drutva za
osiguranje obavetava Narodnu banku Srbije.
Nadzorni odbor akcionarskog drutva za osiguranje, osim poslova pro-
pisanih zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, obavlja i sle-
dee poslove:
89
1) prati rad interne revizije drutva;
2) razmatra obavetenja uprave i o svom stavu obavetava upravu dru tva
i Narodnu banku Srbije;
3) razmatra nalaze Narodne banke Srbije i drugih nadzornih i inspekcij-
skih organa u postupku nadzora i kontrole nad obavljanjem delatnosti
osiguranja drutva;
4) razmatra nansijske izvetaje i godinji izvetaj o poslovanju drutva,
sa miljenjem ovlaenog aktuara i o tome daje miljenje sa obrazloe-
njem, skuptini drutva i Narodnoj banci Srbije;
5) razmatra izvetaj o sprovoenju politike saosiguranja i reosiguranja, sa
miljenjem ovlaenog aktuara;
6) daje komentar izvetaja o obavljenoj reviziji skuptini drutva.
lanovi nadzornog odbora akcionarskog drutva za osiguranje solidarno
su odgovorni drutvu za tetu koja je nastala kao posledica proputanja
propisanih obaveza.
89 Ibidem
246 Zoran Jovi
Davalac liznga je duan da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za
davanje saglasnosti na odluku o imenovanju lanova organa upravljanja,
odnosno lica sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima. O ovom zahte-
vu NBS odluuje reenjem u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Na organe drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondo-
vima se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuju privredna drutva.
Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predloenih lanova upra-
ve i direktora drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
NBS donosi reenje o davanju saglasnosti na njihov izbor kada utvrdi da
su ispunjeni zakonom propisani uslovi i kada proceni da predloeni lano-
vi uprave i direktor poseduju poslovni ugled koji upuuje na zakljuak da
e valjano obavljati poslove u drutvu za upravljanje, te da im je nansij-
ski poloaj takav da se moe pretpostavti da nee imati negativan uticaj na
poslovanje drutva za upravljanje, kao i da e njihovim izborom biti obez-
beena adekvatna zatita interesa lanova dobrovoljnog penzijskog fonda.
Narodna banka istovremeno odluuje o izdavanju dozvole za rad drutva
za upravljanje i o davanju saglasnosti na izbor predloenih lanova uprave
i direktora drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Na organe drutva za upravljanje investicionim fondovima se pri-
menjuju odredbe zakona kojim se ureuju privredna drutva. Komisija za
hartije od vrednosti donosi reenje o davanju saglasnosti na izbor predlo-
enih lanova uprave i direktora drutva za upravljanje na osnovu dokaza
da su ispunjeni uslovi utvreni zakonom i kada proceni da su predloeni
lanovi uprave i direktor podobni i pouzdani. Komisija za hartije od vred-
nosti donosi reenje o davanju saglasnosti na izbor lana uprave i direktora
drutva za upravljanje istovremeno sa reenjem o izdavanju dozvole za rad
drutva za upravljanje investicionim fondovima.
6.5. NADZOR BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA
Pored propisivanja uslova za osnivanje i rad banaka i izdavanja dozvola
za rad banaka, Narodna banka Srbije daje i saglasnost na sticanje direk-
tnog ili indirektnog vlasnitva u bankama vie od 5% do 20%, vie od 20%
do 33%, vie od 33% do 50% i vie od 50% glasakih prava. O davanju
ove saglasnosti NBS odluuje u roku od 60 dana od dana prijema urednog
zahteva. Po dobijenoj saglasnosti zika lica mogu stei predmetno vla-
snitvo najkasnije godinu dana od dana dostavljanja reenja, a pravna lica
najkasnije do dana usvajanja prvih narednih godinjih nansijskih izveta-
ja, odnosno revidiranih nansijskih izvetaja tih pravnih lica. Nakon toga
data saglasnost prestaje da vai.
Narodna banka Srbije vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja
banke u skladu sa Zakonom o bankama i zakonom kojim se ureuju po-
loaj, organizacija, ovlaenja i funkcije NBS. Kontrola se vri posredno-
kontrolom izvetaja i druge dokumentacije koju banka dostavlja Narodnoj
banci Srbije i neposredno-uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaci-
ju banke. Na isti nain NBS moe izvriti kontrolu nad bilo kojim lanom
bankarske grupe.
Neposrednu kontrolu vre zaposleni Narodne banke Srbije koje reenjem
za to ovlasti guverner NBS ili lice koje on ovlasti. U postupku neposredne
kontrole banke mogu uestvovati i ovlaena lica stranog regulatornog tela
koje kontrolie, odnosno nadzire poslovanje lanova iste bankarske grupe
u kojoj je i banka, u skladu sa sporazumom o saradnji izmeu NBS i tog
tela.
Banka je duna da ovlaenim licima NBS omogui da kontrolu njenog
poslovanja izvre u seditu banke i u svim njenim organizacionim delo-
vima. Banka je duna da ovlaenim licima omogui da izvre kontrolu
usklaenosti sa propisima njenih poslovnih knjiga i druge dokumentacije,
kao i informacione tehnologije, da im stavi na uvid poslovne knjige i do-
kumentaciju koju ta lica budu zahtevala u pismenoj, odnosno elektronskoj
formi, kao i da im, radi vrenja kontrole raunarskih programa, omogui
pristup sistemu baze podataka koji banka koristi. Zapisnik o kontroli NBS
dostavlja banci, koja na njega moe dati primedbe u roku od 15 dana od
dana kada joj je zapisnik dostavljen.
Banka je duna da NBS obavesti ukoliko je potkapitalizovana (ima nov-
ani deo kapitala manji od 10.000.000 ) i dostavi joj informacije o razlo-
zima zbog kojih je potkapitalizovana. Potkapitalizovana banka ne moe:
zapoeti novu vrstu posla bez saglasnosti NBS; -
poveati rizinu aktivu bez saglasnosti NBS; -
isplaivati dividende ili vriti raspodelu kapitala u bilo kom obliku; -
lanovima svog upravnog i izvrnog odbora isplaivati naknade vee -
od utvrenih.
Banka je duna da NBS obavesti ukoliko je znatno potkapitalizovana
(ima novani deo kapitala za 1/3 manji od 10.000.000 ) i dostavi joj
informacije o razlozima zbog kojih je potkapitalizovana. Znatno potkapi-
talizovana banka ne moe:
primati nove depozite; -
plaati na depozite kamatne stope koje su iznad prosenih trinih; -
248 Zoran Jovi
poveavati plate ili druge vidove naknada za rad ili isplaivati bonuse -
lanovima upravnog i izvrnog odbora;
bez saglasnosti NBS zakljuivati pravne poslove sa povezanim licima, -
odnosno preduzimati pravne radnje u korist povezanih lica ili lica po-
vezanih sa tim licima.
Ako kontrolom banke NBS utvrdi da je banka postupala suprotno odred-
bama Zakona o bankama, propisima NBS i drugim propisima, kao i stan-
dardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi nain koji
ugroava njen bonitet, NBS e preduzeti jednu od sledeih mera:
90
uputiti pismenu opomenu; -
uputiti nalogodavno pismo; -
izrei naloge i mere za otklanjanje utvrenih nepravilnosti; -
uvesti prinudnu upravu; -
oduzeti joj dozvolu za rad. -
NBS moe banci, lanu upravnog i izvrnog odbora banke izrei novanu
kaznu koja, za banku, ne moe biti manja od 1% ni vea od 5% propisanog
novanog dela osnivakog kapitala banke, a za lana upravnog i izvrnog
odbora ne moe biti manja od jedne zarade ni vea od zbira dvanaest zara-
da koje su ta lica primala u periodu do dana donoenja tog reenja.
Narodna banka Srbije vri i kontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj
osnovi. NBS moe naloiti banci iji je bankarski holding van Republike
Srbije da izvri konsolidaciju nansijskih izvetaja lanica bankarske gru-
pe sa seditem u Republici Srbiji.
Struktura bankarske grupe mora biti takva da omoguava adekvatnu
unutranju i spoljnu reviziju, kao i nesmetano vrenje kontrolne funkcije
NBS. Banka moe stei ili osnovati podreeno drutvo samo uz saglasnost
NBS. Podreena drutva banke mogu biti samo lica u nansijskom sek-
toru. Najvie matino drutvo (pravno lice u kome nijedno drugo pravno
lice nema kontrolno uee) bankarske grupe priprema i NBS-u podnosi
konsolidovane nansijske izvetaje te grupe.
Za bankarsku grupu na konsolidovanoj osnovi utvruje se:
pokazatelj adekvatnosti kapitala; -
velika izloenost; -
ulaganje u druga pravna lica i u osnovna sredstva; -
otvorena neto devizna pozicija. -
Ako je lan bankarske grupe lice koje nadzire drugo regulatorno telo
u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije e obavestiti to telo o merama
preduzetim prema tom licu.
90 Ibidem
Komisija za hartije od vrednosti najmanje dva puta godinje vri nadzor
nad zakonitou poslovanja berze. Nadzor se moe vriti i neposredno u
poslovnim prostorijama berze. Ovlaeno lice Komisije moe u postupku
nadzora da pregleda akte, poslovne knjige, izvode sa rauna, korespoden-
cije i druge dokumente berze i da zahteva informacije o pojedinim pita-
njima znaajnim za poslovanje berze, a po izvrenom nadzoru sastavlja se
zapisnik. Ukoliko se utvrde nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslo-
vanju berze, Komisija donosi odluku kojom nalae berzi da u odreenom
roku otkloni te nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i moe preduzeti jed-
nu ili vie mera:
91
izrei javnu opomenu; -
dati nalog berzi da privremeno obustavi trgovinu odreenim hartijama -
od vrednosti, odnosno da iskljui sa listinga odreene hartije od vred-
nosti;
dati nalog berzi da privremeno obustavi rad u trajanju od tri meseca; -
dati nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa rauna -
berze i drugom imovinom berze u trajanju od tri meseca;
dati nalog za privremenu zabranu isplate naknade lanovima organa -
uprave berze i zaposlenima;
oduzeti dozvolu za rad berze; -
preduzeti i druge mere, u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vred- -
nosti i drugih nansijskih instrumenata i svojim aktima.
Nadzor nad zakonitou poslovanja brokersko-dilerskog drutva
vri Komisija za hartije od vrednosti najmanje dva puta godinje. Nadzor
podrazumeva i neposredan nadzor u poslovnim prostorijama brokersko-
dilerskog drutva. Ovlaeno lice Komisije moe u postupku nadzora da
pregleda akte, poslovne knjige izvode sa rauna i druge dokumente bro-
kersko-dilerskog drutva, da zahteva informacije o pojedinim pitanjima
znaajnim za poslovanje brokersko-dilerskog drutva. Po izvrenom nad-
zoru se sastavlja zapisnik. Ako se u postupku nadzora utvrde nezakonito-
sti, odnosno nepravilnosti u poslovanju, Komisija donosi reenje kojim e
tom drutvu naloiti da utvrene nepravilnosti otkloni u odgovarajuem
roku i moe preduzeti jednu ili vie mera:
92
izrei javnu opomenu; -
dati nalog za privremenu zabranu obavljanja pojedinih ili svih poslova -
iz dozvole za obavljanje delatnosti u trajanju od tri meseca;
92 Ibidem
250 Zoran Jovi
dati nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa novanih -
rauna i rauna hartija od vrednosti i drugom imovinom u trajanju od
tri meseca;
dati nalog za privremenu zabranu isplate dela dobiti koja pripada akci- -
onarima, odnosno naknada lanovima organa uprave i zaposlenima;
oduzeti dozvolu za obavljanje delatnosti; -
preduzeti druge mere u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vredno- -
sti i drugih nansijskih instrumenata i aktom koji ona donosi.
Ukoliko je banka dobila ovlaenje za obavljanje delatnosti broker-
sko-dilerskog drutva (ovlaena banka), onda ona u tom delu poslovanja
potpada pod nadzor Komisije za hartije od vrednosti. Ukoliko Komisija
u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslo-
vanju ovlaene banke, reenje o preduzetim merama dostavlja Narodnoj
banci Srbije.

Odredbe Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih nansisjkih in-
strumenata koje se odnose na nadzor i mere u nadzoru koje su propisane za
brokersko-dilesko drutvo, shodno se primenjuju i na kastodi banku.
Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vri Narodna banka Srbi-
je, prvenstveno, u cilju zatite interesa osiguranika i drugih korisnika osi-
guranja. Narodna banka Srbije sarauje i sa drugim nadzornim organima u
zemlji i inostranstvu. Ona vri nadzor nad poslovanjem drutva za osigu-
ranje, kao i drutva za posredovanje u osiguranju i drutva za zastupanje u
osiguranju, odnosno zastupnika u osiguranju, agencije za pruanje drugih
usluga u osiguranju, preduzea i drugih pravnih lica koja imaju posebno
organizovan deo za pruanje drugih usluga u osiguranju i pravnih lica koja
poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavljaju na osnovu po-
sebnog zakona. Narodna banka Srbije moe da izvri nadzor i nad pravnim
licima koja su povezana sa pomenutim licima i da ostvari uvid u poslovne
knjige svih uesnika u poslu koji je predmet nadzora, ako je to neophodno
radi vrenja nadzora nad poslovanjem drutva za osiguranje. Ako nadzor
nad odreenim pravnim licem vri drugi nadzorni organ, Narodna banka
Srbije e nadzor nad poslovanjem ovog lica izvriti u saradnji sa tim or-
ganom.
Nadzor nad poslovanjem drutva za osiguranje vri se:
1) posrednom kontrolom, odnosno prikupljanjem, praenjem i provera-
vanjem izvetaja i obavetenja drutva za osiguranje koje je u skladu sa
odredbama zakona drutvo duno da dostavlja Narodnoj banci Srbije;
2) neposrednom kontrolom nad poslovanjem drutva za osiguranje.
Na osnovu izvrenog nadzora, Narodna banka Srbije izrie mere nadzora,
u skladu sa ovim zakonom i podnosi prijave nadlenim organima u sluaju
osnovane sumnje da utvrene nezakonitosti i nepravilnosti sadre obeleja
krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja. Nadzor nad poslovanjem
drutva za osiguranje vri ovlaeno lice Narodne banke Srbije - inspektor
osiguranja. Pri vrenju poslova, inspektor osiguranja mora imati legitima-
ciju kojom se utvruje njegovo slubeno svojstvo. Inspektor osiguranja
vri nadzor na osnovu naloga koji izdaje guverner Narodne banke Srbije
ili lice zaposleno u Narodnoj banci Srbije koje on ovlasti. U postupku vr-
enja nadzora inspektor osiguranja sainjava zapisnik o izvrenoj kontroli
i predlae mere radi otklanjanja utvrenih nezakonitosti i nepravilnosti.
U vrenju nadzora nad poslovanjem drutva za osiguranje Narodna ban-
ka Srbije moe:
1) naloiti mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti;
2) naloiti mere zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju
rizikom;
3) naloiti prenos portfelja osiguranja na drugo drutvo za osiguranje;
4) preuzeti kontrolu nad poslovanjem drutva;
5) oduzeti dozvolu za obavljanje pojedinih ili svih poslova osiguranja za
koje je izdata dozvola;
6) naloiti privremene mere;
7) predloiti mere prema lanovima uprave, lanovima nadzornog odbora,
licima sa posebnim ovlaenjima i kvalikovanim imaocima.
Ako je ovim zakonom propisano da Narodna banka Srbije moe izrei vie
mera, najpre e izrei onu meru koja je najmanje nepovoljna za drutvo.
Odlukom o bliim uslovima i nainu vrenja nadzora nad obavljanjem
poslova davaoca lizinga
93
propisuje se da NBS vri nadzor nad obavlja-
njem poslova davaoca lizinga. NBS vri nadzor:
posrednom kontrolom izvetaja i druge dokumentacije, kao i drugih -
podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije;
neposrednim uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju dava- -
oca lizinga.
NBS moe da vri uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju i lica
koja su sa davaocem lizinga povezana poslovnim odnosima, i to radi pro-
vere podataka do kojih doe pri vrenju nadzora. Neposrednu kontrolu
252 Zoran Jovi
vre zaposleni u NBS koje reenjem ovlasti guverner NBS ili lice koje on
ovlasti. U postupku vrenja nadzora sainjava se zapisnik o izvrenom nad-
zoru koji se dostavlja davaocu lizinga. Ukoliko davalac lizinga ne dostavi
primedbe na zapisnik u propisanom roku ili osnovano ne ospori nalaze
iz zapisnika kojima su utvrene nezakonitosti i nepravilnosti u njegovom
radu, NBS e preduzeti jednu od sledeih mera:
uputie mu pismenu opomenu; -
uputie mu nalogodavno pismo, uz mogunost izricanja novane ka- -
zne;
donee reenje kojim e davaocu lizinga biti izdati nalozi za otkla- -
njanje utvrenih nepravilnosti, uz mogunost izricanja novane kazne
kako davaocu lizinga, tako i lanu organa upravljanja, odnosno licu sa
posebnim ovlaenjima i odgovornostima davaoca lizinga;
donee reenje kojim se davaocu lizinga oduzima dozvola za obavlja- -
nje poslova nansijskog lizinga.
NBS donosi odluku na osnovu ocene nezakonitosti i nepravilnosti utvr-
enih u poslovanju davaoca lizinga i pokazane spremnosti i sposobnosti
organa upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlaenjima i odgovorno-
stima davaoca lizinga da otklone utvrene nezakonitosti i nepravilnosti.
Kod ocene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju davaoca lizinga po-
sebno se ocenjuju:
zakonitost njegovog rada; -
njegov nansijski poloaj; -
stepen njegove izloenosti pojedinim vrstama rizika, a naroito kredit- -
nom riziku, riziku preostale vrednosti (residual value risk), operativ-
nom riziku, riziku likvidnosti i dr.
uticaj uinjene nezakonitosti i nepravilnosti na njegov budui nansij- -
ski poloaj i poslovnu reputaciju;
broj i meusobna povezanost uinjenih nezakonitosti i nepravilnosti; -
trajanje i uestalost uinjenih nezakonitosti i nepravilnosti; -
Kod ocene pokazane spremnosti i sposobnosti organa upravljanja, od-
nosno lica sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima davaoca lizinga da
otklone utvrene nezakonitosti i nepravilnosti procenjuju se naroito:
aktivnosti koje su preduzeli i njihova ekasnost u otklanjanju ranije -
utvrenih nezakonitosti i nepravilnosti;
njihova sposobnost da nadziru rizike iz poslovanja i da upravljaju tim -
rizicima;
stepen njihove saradnje sa NBS i sa zaposlenima tokom nadzora. -
Narodna banka Srbije vri nadzor nad sprovoenjem Zakona o dobro-
voljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, donosi podza-
konske akte za izvravanje ovog zakona za koje je ovlaena i vodi registar
dobrovoljnih penzijskih fondova. Narodna banka Srbije vri nadzor:
posrednom kontrolom, odnosno prikupljanjem, praenjem i provera- -
vanjem izvetaja i obavetenja koji se u skladu sa zakonom dostavljaju
Narodnoj banci Srbije;
neposrednom kontrolom. -
Na osnovu izvrenog nadzora, NBS izrie mere nadzora, u skladu sa
zakonom i podnosi prijave nadlenim organima u sluaju osnovane sumlje
da utvrene nezakonitosti i nepravilnosti sadre obeleja krivinog dela,
privrednog prestupa ili prekraja. NBS utvruje pravila u vezi sa vre-
njem nadzora poslovanja drutva za upravljanje i dobrovoljnih penzijskih
fondova, kao i pravila identikovanja, merenja, kontrole i upravljanja ri-
zicima u njihovom poslovanju. Ako u vrenju svoje funkcije NBS utvr-
di da postoje pravna lica koja obavljaju delatnost drutva za upravljanje
ili posluju kao dobrovoljni penzijski fondovi, a nemaju dozvolu niti su
registrovani na osnovu Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i
penzijskim planovima, moe zabraniti njihov rad i preduzeti druge mere,
u skladu sa zakonom.
Ovlaeno lice u NBS moe u postupku neposrednog nadzora poslo-
vanja da pregleda opte akte, poslovne knjige, izvode sa rauna i druge
dokumente drutva za upravljanje i kastodi banke i sainiti kopije doku-
menata, moe zahtevati informacije o pojedinim pitanjima znaajnim za
poslovanje drutva za upravljanje i kastodi banke. O izvrenom neposred-
nom nadzoru poslovanja drutva za upravljanje sastavlja se zapisnik. Ako
u postupku nadzora NBS utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti ili
nepridravanje pravila o kontroli rizika, NBS, u zavisnosti od teine utvr-
enih nepravilnosti i stepena ugroavanja interesa lanova fonda, preduzi-
ma jednu ili vie mera, i to:
94

izrie pismenu opomenu; -
daje nalog za otklanjanje utvrenih nepravilnosti u roku koji ne moe -
biti dui od 60 dana od dana prijema naloga;
pokree postupak pred nadlenim organom; -
povlai saglasnost na imenovanje lana uprave drutva za upravlja- -
nje;
oduzima dozvolu za rad drutvu za uprvljanje. -
254 Zoran Jovi
Nain vrenja nadzora, postupak izdavanja naloga i preduzimanja mera,
kao i rokove za izvravanje naloga i trajanje mera propisuje Narodna ban-
ka Srbije.
Komisija za hartije od vrednosti vri nadzor poslovanja drutava za
upravljanje investicionim fondovima i investicionih fondova, kao i
nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke u vezi sa ovim po-
slovima.
Neposredan nadzor poslovanja drutava za upravljanje i investicionih
fondova i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke Komisija
vri u poslovnim prostorijama drutava, fondova i kastodi banaka najma-
nje jedanput godinje, a po potrebi i ee. Ovlaeno lice Komisije moe
u postupku neposrednog nadzora pregledati opte akte, poslovne knjige,
izvode sa rauna i druge dokumente drutva za upravljanje, investicionog
fonda i kastodi banke, sainiti kopije dokumenata i zahtevati informacije o
pojedinim pitanjima znaajnim za njihovo poslovanje. O izvrenom nepo-
srednom nadzoru nad poslovanjem sastavlja se zapisnik.
Ako u postupku nadzora drutva za upravljanje, investicionog fonda i
kastodi banke utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju,
Komisija donosi reenje kojim nalae drutvu za upravljanje odnosno ka-
stodi banci da utvrene nepravilnosti otkloni u roku koji ne moe biti dui
od 60 dana od dana prijema tog reenja. Ukoliko drutvo za upravljanje i
kastodi banka ne postupe po reenju, Komisija preduzima jednu ili vie
mera:
95

izrie javnu opomenu; -
pokree postupak pred nadlenim organom; -
povlai saglasnost na imenovanje lanova uprave, odnosno direktora; -
daje nalog za zabranu izdavanja investicionih jedinica u trajanju do tri -
meseca.

7. FINANSIJSKI IZVETAJI BANAKA I
Usluge koje banke i druge nansijske institucije nude, kao i njihova
celokupna nansijska struktura prikazuju se u nansijskim izvetajima. Fi-
nansijski izvetaji predstavljaju jednu vrstu putokaza koji ukazuje na po-
ziciju koju su banke i druge nansijske institucije imale u prolosti, koju
imaju u sadanjosti, kao i u kom pravcu e se kretati u budunosti. Pravil-
no prikazivanje i tumaenje nansijskih izvetaja je od velike vanosti za
procenu uspenog poslovanja ili ukazivanje na propadanje odreene nan-
sijske institucije. Potrebna je opreznost prilikom analiziranja i tumaenja
nansijskih izvetaja banka i drugih nansijskih institucija jer se u praksi i
kod njih ponekad moe naii na pojavu lanih nansijskih izvetaja (ulep-
ane poslovne aktivnosti, podeeno raunovodstvo, frizirani izvetaji).
Postoje dva osnovna nansijska izvetaja koja su menaderima banaka,
klijentima a posebno velikim deponentima, i zakonodavnim organima me-
rilo nansijskih performansi pojedinih institucija. To su:
bilans stanja - (izvetaj o nansijskom stanju),
bilans uspeha - (izvetaj o prihodima i rashodima).
Sama re bilans je latinskog porekla, a u slobodnom prevodu znai vaga
sa dva tasa. Bilans stanja po svojoj formi predstavlja dvostrani raun, u
kojem se, sa jedne strane predstavljaju sredstva (aktiva), a sa druge stra-
ne izvori tih sredstava (pasiva). Bilans uspeha pokazuje, sa jedne strane
rashode, a sa druge strane prihode banke. Izmeu bilansa stanja i bilansa
uspeha postoji uzajamna povezanost, pa se oni ne mogu odvojeno posma-
trati, ve se moraju posmatrati u svojoj uzajamnoj povezanosti. Jedan od
osnovnih razloga za to je taj to se utvreni nansijski rezultat u bilansu
uspeha banke (nerasporeena dobit ili nepokriveni gubitak) prenosi u bi-
lans stanja banke, tako to se na strani aktive evidentira nepokriveni gi-
bitak, a na strani pasive nerasporeena dobit. Otuda se sredsva banke ne
mogu identikovati sa aktivom banke jer sredstva banke podrazumevaju
ukupnu aktivu banke umanjenu za iskazani nepokriveni gubitak banke.
256 Zoran Jovi
Prikazano u obliku indikativne formule to znai:
S = A - G
pri emu su: S-sredstva banke; A-aktiva banke; G-iskazani nepokriveni
gubitak banke.
Dva najvanija nansijska izvetaja banke mogu se posmatrati kao -
nansijski inputi i autputi. Bilans stanja kao izvetaj o nansijskom stanju
banke prikazuje obim i komponente izvora sredstava-nansijski input koji
je banka obezbedila kao osnovu nansiranja svojih kreditnih i investici-
onih aktivnosti, kao i pregled koliko je sredstava rasporeeno na kredite,
hartije od vrednosti i ostalo korienje sredstava-nansijski autput, u da-
tom vremenskom periodu.
Finansijski inputi i autputi u bilansu uspeha kao izvetaju o prihodima
i rashodima prikazuju trokove koje banka stvara prilikom prikupljanja
depozita i drugih izvora sredstava, kao i prilikom ostvarivanja prihoda
po osnovu korienja tako prikupljenih sredstava. U ove trokove ulaze i
kamate koje se plaaju deponentima i drugim poveriocima, trokovi an-
gaovanja menadment tima i osoblja banke, reijski trokovi za obezbe-
enje i korienje poslovnih prostorija i porezi koji se plaaju dravi. Sa
druge strane bilans uspeha prikazuje prihode ostvarene na osnovu proda-
je raznovrsnih nansijskih usluga klijentima. Bilans uspeha kao izvetaj
o prihodima i rashodima prikazuje i nerasporeenu dobit ili nepokriveni
gubitak kao rezultat oduzimanja svih trokova od ukupnog iznosa svih
prihoda. U zavisnosti od odluke skuptine akcionara banke, dobit se ras-
poreuje jednim delom za dividende akcionarima, a drugim delom, obi-
no veim, se reinvestira u budui razvoj poslovanja odnosno pripisuje
kapitalu banke. Gubitak se moe pokrivati iz formiranih sredstava rezervi
ili ako su one nedovoljne iz akcionarskog kapitala banke, odnosno kapital
banke u pasivi bilansa stanja e biti umanjen za odgovarajui iznos ostva-
renog gubitka.
7.1. BILANS STANJA BANKE
Bilans stanja banke ili izvetaj o nansijskom stanju obuhvata sve
pozicije aktive i pasive. U bilansu stanja svake banke kao i kod drugih
institucija, ukupni izvori sredstava moraju biti jednaki ukupnim kori-
enjima sredstava. Osnovna formula bilansa stanja: Aktiva=Pasiva ili
Aktiva=Pasiva+Akcijski kapital u zavisnosti od naina tumaenja odnosa
pasive i kapitala u razliitim nansijskim jurizdikcijama (da li se kapi-
tal posmatra kao sastavni deo pasive ili kao posebna kategorija), mora da
bude ista za banke, nebankarske nansijske institucije i bilo koju drugu
poslovnu kompaniju.
Sredstava i obaveze banke u bilansu stanja obino se grupiu prema
stepenu njihove likvidnosti i ronosti. Prema bilansnoj emi bilans stanja
ima sledeu sadrinu:
AKTIVA (Zbir pozicija od 1. do 17.)
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.
Depoziti kod centralne banke i hartije od vrednosti koje se mogu 2.
renansirati kod centralne banke
Potraivanja za kamatu i naknadu 3.
Plasmani bankama u zemlji 4.
Plasmani komitentima 5.
Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje 6.
Hartije od vrednosti koje se dre do dospea 7.
Uee u kapitalu i ostale HOV raspoloive za prodaju 8.
Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se 9.
obustavlja
Potraivanja za vie plaen porez na dobitak 10.
Goodwill 11.
Nematerijalna ulaganja 12.
Investicione nekretnine 13.
Osnovna sredstva 14.
Ostala sredstva i aktivna vremenska razgranienja 15.
Odloena poreska sredstva i potraivanja za vie plaen porez na 16.
dobitak
Gubitak iznad iznosa kapitala 17.
PASIVA
OBAVEZE (Zbir pozicija od 1. do 11.)
Obaveze prema bankama u zemlji 1.
Obaveze prema komitentima 2.
Obaveze za kamate i naknade 3.
Obaveze po osnovu hartija od vrednosti 4.
Obveze iz dobitka 5.
Obaveze po osnovu tekueg poreza na dobitak 6.
Obaveze po osnovu stalnih srestava namenjenih prodaji i sredstava 7.
258 Zoran Jovi
poslovanja koje se obustavlja
Ostale obaveze iz poslovanja 8.
Rezervisanja 9.
Ostale obaveze i pasivna vremenska razgranienja 10.
Odloene poreske obaveze i obaveze po osnovu tekueg poreza na 11.
dobitak
KAPITAL
Akcijski i ostali kapital
Rezerve
Akumulirana dobit / gubitak
VANBILANSNE POZICIJE
VANBILANSNA AKTIVA
VANBILANSNA PASIVA
7.2. BILANS USPEHA BANKE
Biilans uspeha banke ili izvetaj o prihodima prikazuje nansijski re-
zultat poslovanja banke. Na levoj strani bilansa uspeha banke (ukoliko se
prikazuje u obliku dvostranog pregleda) iskazuju se poslovni rashodi, koji
se uveavaju za rashode nansiranja i vanredne rashode. Na desnoj strani
bilansa uspeha banke iskazuju se poslovni prihodi uveani za prihode -
nansiranja i vanredne prihode banke. Na kraju rashoda i prihoda iskazuje
se dobitak ili gubitak. Ukoliko su ukupni rashodi banke vei od ukupnih
prihoda banke njihova razlika predstavlja gubitak, a ukoliko su ukupni
prihodi banke vei od ukupnih rashoda banke njihova razlika predstavlja
dobitak banke. U cilju uspostavljanja bilansne ravnotee raunovodstveno
se gubitak dodaje manjoj strani, odnosno na ukupan prihod banke, a i do-
bitak se takoe dodaje manjoj strani, odnosno na ukupan rashod.
Obino postoji visoka korelacija izmeu veliine osnovnih stavki u
bilansu stanja i bilansu uspeha banke. Aktiva u bilansu stanja prikazuje
veinu operativnih prihoda, dok pasiva pokazuje veinu bankarskih po-
slovnih trokova.
Osnovni izvor prihoda banke ine kamate kao prihod od bankarske
dohodovne aktive-uglavnom iz plasiranih kredita i investicija. Dodatni
prihodi se ostvaruju od provizija i naknada koje se naplauju za speci-
ne bankarske usluge (npr. provizija za platni promet, naknada za obradu
kreditnog zahteva itd.). Glavni trokovi koji se stvaraju pri realizaciji
ovih prihoda obuhvataju isplaene kamate na primljene depozite, kama-
te na primljene kredite, cenu akcijskog kapitala, plate, nadnice, razliite
povlastice isplaene zaposlenima, reijske trokove vezane za odravanje
poslovnih prostorija banke, rezervne fondove za potencijalne gubike iz
poslova plasiranja zajmova, poreska dugovanja i drugi razliiti trokovi.
Razlika izmeu svih prihoda i trokova je neto zarada. Iz toga sledi:
96
Neto dohodak = Stavke ukupnih prihoda stavke ukupnih trokova
gde su:
Stavke prihoda:
gotovinska aktiva x prosean prihod na gotovinsku aktivu
+
investicije u hartije od vrednosti x prosean prinos od hartija od vrednosti
+
nenaplaeni zajmovi x prosean prinos od zajmova
+
rizina aktiva x prosean prinos od razliite aktive
+
prihodi od poverilakih poslova + prihodi od provizija + dobit od poslova
trgovine
Minus (-) Stavke trokova
ukupni depoziti x proseni trokovi kamata na depozite
+
nedepozitne pozajmice x proseni trokovi kamata na nedepozitne
pozajmice
+
vlasniki kapital x prosena cena vlasnikog kapitala
+
plate zaposlenih, nadnice i trokovi povlastica
+
reijski trokovi
+
rezerve za mogue gubitke na poslovima zajma
+
razni trokovi
+
poreska dugovanja
96 Rose S. Peter, Hudgins C. Silvia, Bankarski menadment i nansijske usluge, Data
status, Beograd, 2005, str.124.
260 Zoran Jovi
Iz datog pregleda se vidi da banke i druge nansijske institucije mogu
da poveaju neto zaradu na nekoliko naina:
poveanjem neto prinosa na svaku poziciju aktive; -
preraspodelom aktive koja donosi prihode u korist onih koje donose -
vie prinose;
poveanjem obima usluga koje donose prihode od provizija; -
poveanjem provizija od razliitih usluga; -
pomeranjem izvora sredstava u pravcu jeftinijih depozita i drugih po- -
zajmica;
pronalaenjem naina za smanjivanje reijskih trokova zaposlenih, -
smanjivanje gubitaka od poslovanja sa zajmovima i raznih drugih tro-
kova poslovanja;
smanjivanjem njihovih poreskih dugovanja primenom poboljanih -
metoda u politici poreskog upravljanja.
Menadment banaka i drugih nansijskih institucija nema potpunu kon-
trolu i mogunost uticaja na navedene stavke. Prinosi od razliith vrsta
aktive odnosno prihodi od prodaje nansijskih usluga, pasivne i aktivne
kamatne stope, dobrim delom su odreeni ponudom i tranjom na nan-
sijskom tritu. Iako banke i druge nansijske institucije kreiraju nove -
nansijske proizvode i usluge, ipak je javnost ta koja dugorono odreuje
koje e vrste zajmova ili depozitnih usluga moi da se prodaju na tritu.
Menadment banaka i drugih nansijskih institucija deluje u prostoru koji
mu dozvoljava konkurencija na tritu, zakonodavstvo i pritisci javne tra-
nje i u tom prostoru pokuava da postigne optimum kompozicije prihoda
i trokova, odnosno da maksimizira dobit, kroz politiku koju e voditi u
odnosu na zajmove, hartije od vrednosti, gotovinu i depozite koje dri.
Prema bilansnoj emi bilans uspeha ima sledeu sadrinu:
Neto dobitak / gubitak po osnovu kamata (2-3) 1.
PRIHODI OD KAMATA 2.
RASHODI OD KAMATA 3.
Neto dobitak / gubitak po osnovu naknada i provizija (5-6) 4.
PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 5.
RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA 6.
Neto dobitak / gubitak po osnovu kamata, naknada i provizija (1+4) 7.
Neto dobitak / gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti (9-10) 8.
DOBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 9.
GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 10.
Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika (12-13) 11.
POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 12.
NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE 13.
Prihodi od dividendi i uea 14.
Ostali poslovni prihodi 15.
OSTALI POSLOVNI PRIHODI 16.
Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 17.
RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISA- 18.
NJA
Ostali poslovni rashodi 19.
OSTALI POSLOVNI RASHODI 20.
Neto prihodi / rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza (21- 21.
22)
PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 22.
RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 23.
Dobitak / gubitak iz redovnog poslovanja (Zbir 2,5,9,12,14,16,22 mi- 24.
nus zbir 3,6,13,18,20,23)
Neto dobici / gubici poslovanja koje se obustavlja (26-27) 25.
DOBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 26.
GUBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 27.
Neto vanredni prihodi / rashodi (29-30) 28.
VANREDNI PRIHODI 29.
VANREDNI RASHODI 30.
Dobitak / gubitak perioda pre oporezivanja (24+25+28) 31.
POREZ NA DOBIT 32.
Dobitak/gubitak od promene odloenih poreskih sredstava i odl. pore- 33.
skih obaveza
DOBITAK od kreiranih odloenih por. sredstava i smanjenja odloe- 34.
nih por.obav.
GUBITAK od smanjenja odloenih por.sredstava i smanjenja odloe- 35.
nih por.obav.
Dobit / gubitak (31-32+33) 36.
262 Zoran Jovi
7.3. DRUGI KORISNI FINANSIJSKI IZVETAJI
BANKE
Informacije dobijene iz bilansa stanja i bilansa uspeha mogu se dopu-
niti sa dva druga nansijska izvetaja koji prikazuju bilanse stanja i uspe-
ha u razliitom formatu. To su:
97

Izvetaj o protoku sredstava - (izvetaj o izvorima i korienju sredsta-
va),
Izvetaj o akcijskom kapitalu akcionara - .
Izvetaj o protoku sredstava ili izvetaj o izvorima i korienju sredsta-
va, nudi odgovor na dva pitanja:
Odakle potiu sredstva koja je neka nansijska institucija koristila to- -
kom izvesnog vremenskog perioda?
Kako su koriena ta sredstva? -
Pokazatelji gde banka ili druga nansijska institucija prikuplja sredstva
i kako ih rasporeuje se baziraju na sledeim odnosima:
Sredstva obezbeena Sredstva realizovana iz poslova
nansijskoj instituciji = + Smanjenja u kapitalu nan.institucije
tokom odreenog + Poveanje obaveza
vremenskog perioda nansijskih institucija

Sredstva koja je Dividente isplaene akcionarima
nansijskih institucija + Poveanje kapitala
kontrolisala tokom = nansijske institucije
odreenog vremenskog + Smanjenje obaveza
perioda nansijske institucije
Sredstva odobrena Sredstva koja je koristila
nansijskoj instituciji = nansijska institucija
tokom odreenog perioda tokom istog perioda
Izvetaj o akcijskom kapitalu akcionara navodi svaku promenu do koje
je moda dolo u kapitalu vlasnika tokom obavljanja transakcija i koji ini-
oci doprinose takvim promenama. Ovaj izvetaj otkriva promene na svim
vanim raunima sredstava i pokazuje do kakvih je promena dolo tokom
97 Ibidem, str.129.
prethodne godine kod sredstava koja su investirali vlasnici u nansijsku
instituciju. Kako je akcionarski kapital akcionara baza nansijske snage
banaka i ostalih nansijskih institucija i slui da u sluaju potrebe apsor-
buje gubitke i zatiti deponente i druge kreditore, to promene na raunu
sredstava banke i druge nansijske institucije paljivo prate zakonodavna
tela, kao i kreditori tih nansijskih institucija ukljuujui i velike deponen-
te banaka.
7.4. UPOREIVANJE FINANSIJSKIH IZVETAJA
BANKE I DRUGIH FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA
Bilansi stanja, bilansi uspeha i ostali nansijski izvetaji banaka su
jedinstveni za sve banke, dok nansijski izvetaji drugih nansijskih insti-
tucija, u poslednje vreme, sve vie postaju slini nansijskim izvetajima
banaka. To se naroito odnosi na tedne nansijske institucije, kod kojih
kao i kod banaka u bilansima stanja dominiraju zajmovi, depoziti klijenata
i pozajmice na tritu novca. Takoe njihovi bilansi uspeha sadre detalj-
nu strukturu prihoda od zajmova i rahoda kamata koje moraju da plate na
primljene depozite i pozajmljena sredstva.
Meu zajednikim karakteristikama nansijskih izvetaja banaka i dru-
gih nansijskih institucija je esto korienje zaduenja radi nansiranja
poslova, dominantnost nansijske aktive nad realnim-zikim sredstvima
(osnovnim sredstvima) i koncentracija dohodka od odobravanja zajmova i
pruanja usluga u poslovima pri prodaji hartija od vrednosti. Za veinu -
nansijskih institucija, kljuni rashodi su obino trokovi po osnovu kamata
na pozajmice i trokovi za zaposlene.
Kada se uporeuju nansijski izvetaji banaka i kompanija ivotnog
i imovinskog osiguranja, investicionih kompanija-investicionih fondova,
brokera i dilera vidi se da njihovi nansijski izvetaji sadre podatke o
kapitalu to je specino za njihov rad i njihov specian sistem rauno-
vodstva.
Kod nansijskih kompanija, nansijski izvetaji na strani izvora sred-
stava pokazuju veliko oslanjanje na komercijalne papire tj. pozajmice sa
trita novca, pozajmice od banaka i od matinih kompanija, a ne na depo-
zite kao kod banaka.
Finansijske institucije za ivotna i imovinska osiguranja, takoe odobra-
vaju zajmove, posebno sektoru privrede. Meutim oni se obino prikazuju
u bilansu stanja osiguravajue kompanije u formi vlasnitva nad obve-
264 Zoran Jovi
znicama, akcijama, hipotekama i ostalim hartijama od vrednosti, od kojih
su mnoge kupljene na otvorenom tritu. Osnovni izvori sredstava osigu-
ravajuih kompanija potiu od uplata premija osiguranja mnogobrojnih
vlasnika polisa osiguranja, dobiti od uea u investicijama i od pozajmica
na tritu novca i kapitala. Najvei deo dobiti osiguravajue kompanije
ostvaruju od uea u investicijama, a ne od premija koje plaaju vlasnici
polisa, koje uglavnom slue da svojim obimom pokriju trokove osigura-
vajuih kompanija.
Investicioni fondovi prvenstveno dre akcije, obveznice, raznovrsne kor-
porativne hartije od vrednosti i instrumente trita novca. Dileri i brokeri
dre slian asortiman investicija u akcijama i obveznicama, a nansiraju
takvu aktivu pozajmicama na tritu novca i kapitala i akcijskim kapita-
lom svojih vlasnika. Prihode ostvaruju naplaujui provizuju za kupovinu
i prodaju hartija od vrednosti za svoje klijente, za usluge pri novoj emisiji
hartija od vrednosti, na kapitalnoj dobiti na hartijama od vrednosti kojima
trguju u svoje ime i za svoj raun i sl.
Banke, sve vie nude iste nansijske usluge kao i druge pomenute
nansijske institucije, tako da njihovi konsolidovani nansijski izvetaji
izgledaju veoma slino onima koje imaju druge nebankarske nansijske
institucije, to je odraz pribliavanja banaka i razliitih nansijskih insti-
tucija jednih ka drugima.
8. INDIKATORI USPENOG
POSLOVANJA BANAKA I DRUGIH
Finansijski izvetaji poput bilansa stanja i bilansa uspeha slue kao
osnova za procenjivanje uspenosti poslovanja banaka i drugih nansij-
skih institucija. Dobijeni indikatori uspenosti poslovanja se uporeuju sa
postavljenim ciljevima banaka i drugih nansijskih institucija i na osnovu
tih komparacija se ocenjuje stepen uspenosti odnosno ostvarenja postav-
ljenih ciljeva. Tumaenje uspenosti umnogome zavisi od postavljenih
ciljeva, jer isti rezultati ne govore isto za one banke i druge nansijske
institucije koje ele da rastu bre, da ostvaruju svoje dugorone ciljeve
rasta i poveanja trinog uea, i za one koje vie preferiraju miran rad,
minimalan rizik, uz odravanje slike solidne nansijske institucije, ali sa
skromnim nagradama za svoje akcionare.
8.1. FINANSIJSKI INDIKATORI BANAKA
Cilj banaka i drugih nansijskih institucija u trinoj ekonomiji je for-
miranje adekvatne stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala i maksi-
miziranje trine vrednosti kompanije. Banke imaju potrebu da ostvaruju
zadovoljavajuu stopu prota po jedinici akcijskog kapitala jer na taj nain
mogu da dou do dodatnog iznosa kapitala potrebnog za njihovu dalju ek-
spanziju i to na dva naina. Prvo, ostvarivanjem adekvatne stope prota,
protna suma se delom, obino manjim, rasporeuje na dividende akcio-
narima, a delom, obino veim, se pripisuje kapitalu i time se poveava
kapitalna osnova banke. Drugo, ostvarivanjem vie protne stope dolazi
do rasta trinih cena akcija banke i do rasta zainteresovanosti spoljnih
investitora za ulaganje kapitala u banku koji bi bio mogu pri novoj emi-
siji akcija banke. Dodatni iznos kapitala je potreban za rast banke ne samo
iz razloga jaanja poverenja u jainu i kapitalnu snagu banke i tim pu-
266 Zoran Jovi
tem poveanja atraktivnosti za nove deponente, ve i zbog institucionalno
propisanih minimalnih odnosa izmeu visine bankarskog kapitala i visine
aktive u bilansu banke (stopa adekvatnosti kapitala). Otuda, ukoliko banka
ne poveava svoj akcijski kapital, ona nema uslova za poveanje plasmana
na strani aktive, a onda nema ni motiva za poveanje depozita i nedepozit-
nih zaduenja na strani pasive svog bilansa.
Uopteno govorei, najbolji pokazatelj uspenosti poslovanja banke
bila bi njena trina cena tj. berzanski formirana cena njenih akcija, od-
nosno ukupna cena akcionarskog kapitala banke. Meutim, treba imati u
vidu da je kod razvijenih nansijskih trita najei sluaj da se berzanski
kotiraju male i srednje banke, ali se njihovim akcijama ne trguje ili veoma
retko trguje iskljuivo kod preuzimanja. Kod nansijskih trita u razvoju
(emerging markets) trite nije razvijeno u toj meri da se na njemu trguje
akcijama banaka i akcije banaka se veoma retko kotiraju. Otuda je u oba
sluaja berzanska cena nepogodna ili ne postoji (kod razvijenih) ili je
neperfektna zbog manjkavosti trita (trita u razvoju), te je korienje
koecijenta protabilnosti praktino jedini nain da se dobije slika o us-
penosti poslovanja neke banke.
98

Dva osnovna aspekta poslovanja banaka i drugih nansijskih instituci-
ja su rentabilnost i rizik. Adekvatan prot i ekasna kontrola rizika tite
kapital, omoguavaju opstanak nansijske institucije i obezbeuju njen
budui razvoj.
Postoji veliki broj nansijskih pokazatelja koji se dobijaju stavljanjem u
relativni odnos pojedinih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha. Te mate-
matike formule nazivaju se racio brojevi i na osnovu njih se dobija ocena
boniteta banke ili druge nansijske institucije. Dobijeni pokazatelji se vre-
menski uporeuju, tekue poslovanje se stavlja u odnos sa poslovanjem iz
prethodnih perioda, uporeuje se sa drugim bankama ili istovrsnim nan-
sijskim institucijama u svom poslovnom okruenju. Dakle sami pokaztelji
nisu dovoljni sami za sebe, ve se moraju uporediti sa prolim, sadanjim i
buduim rezultatima svoje nansijske institucije i njenog poslovnog okru-
enja.
8.1.1. POKAZATELJI PRINOSA
Kljuni pokazatelji prinosa odnosno protabilnosti banke koji se ko-
riste u meunarodnoj bankarskoj praksi su:
98 Hadi dr Miroljub, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str.382.
ROE (Return on equity) prinos na akcijski kapital, -
ROA (Return on assets) prinos na aktivu, -
Kamatna mara, -
Nekamatna (proviziona) mara, -
Operativni prot, -
EPS (Earning per share) prihodi po obinoj akciji. -
ROE prinos na akcijski kapital predstavlja najvaniji pokazatelj koji
akcionarima banke pokazuje koliki prinos mogu oekivati na osnovu knji-
govodstvene vrednosti kapitala kojeg su investirali u odreenu banku.
ROE = neto prot posle oporezivanja / akcijski kapital

Prot banke zavisi od kvaliteta niza menaderskih odluka vezanih za voe-
nje poslovne politike banke u jednoj godini i niza datih makroekonomskih
okolnosti na koje menadment banke nema ili ima veoma slab uticaj. Pri
analizi ovog racija se koristi i ekspertska ocena tj. procena koji su faktori
najvie doprineli poslovnom uspehu ili neuspehu odreene banke. Ovom
analizom se razluuje delovanje makro ekono mskog okruenja odnosno -
nansijskog trita i samog bankarskog trita ko je svojim pogodnostima,
tekoama i prisutnim trendovima utie na poslovanje odreene banke, od
mikroekonomskog ponaanja odreene banke, ije su poslovne odluke, po-
tezi i aktivnosti imali rezultantu u ostvarenom pokazatelju protabilnosti.
Za postojee i potencijalne akcionare banke ovaj pokazatelj je indikativan
jer im pokazuje kakva je, u odnosu na druge banke, protabilnost njihovog
uloenog kapitala, odnosno kolika e biti atraktivnost novih emisija akcija
banke za potencijalne nove investitore.
ROA prinos na aktivu pokazuje koliko je banka bila ekasna kod
upravljanja ukupnom aktivom.
ROA = neto prot posle oporezivanja / ukupna aktiva

Za ovaj pokazatelj prinosa su najvie zainteresovana regulatorna tela
poput centralnih banaka i rejting organizacija. Kod izraunavanja ovog po-
kazatelja se preporuuje korienje prosenog iznosa aktive tokom godine
kako bi se izbeglo uporeivanje aktive koja tokom godine raste sa uobia-
jenim sezonskim oscilacijama i prota koji se stvara tokom cele godine.
268 Zoran Jovi
Kamatna mara meri razliku izmeu prihoda i rashoda po osnovu ka-
mata banke i odnos njene veliine prema veliini ukupne aktive banke.
Kamatna mara = prihodi rashodi po osnovu kamata / ukupna aktiva
Kamatna mara ukazuje na ekasnost odluka menadmenta banke u
voenju politike maksimizaranja prihoda po osnovu aktivnih kamata na
svoje plasmane i minimiziranja rashoda po osnovu pasivnih kamata na
depozite i kamata na ostale pozajmice. Ovaj pokazatelj prvenstveno zavisi
od karakteristika nansijskog trita i njegove konkurentnosti. U uslovima
kada je kamatni spred tj. razlika aktivnih i pasivnih kamata mala, odno-
sno spred-razlika izmeu kamatnih prihoda i rashoda mala, menadment
banke moe potraiti izvore prihoda na drugoj strani, kao to su plasmani
u hartije od vrednosti koji mogu doneti vie stope prinosa, ali istovremeno
mogu biti i riziniji od klasinih bankarskih plasmana. Pokazatelj kamat-
ne mare ima i podvarijantu, kada se umesto ukupne aktive u imeniocu
racio razlomka nae zbir stavki aktive koje donose prihode u vidu kamata
ili provizija (zajmovi i plasmani u HOV), odnosno kada se iz imenioca
iskljuuju neaktivna aktiva i osnovna sredstva.
Nekamatna (proviziona) mara meri razliku izmeu nekamatnih pri-
hoda i rashoda banke i odnos njene veliine prema veliini ukupne aktive
banke.
Nekamatna mara = nekamatni prihodi nekamatni rashodi / ukupna ak-
tiva
Ovaj pokazatelj samerava stavke nekamatnih prihoda, kao to su razno-
vrsne naknade i provizije koje banka naplauje za svoje usluge sa neka-
matnim trokovima, kao to su plaene provizije i naknade, plate i druge
naknade zaposlenima, trokovi odravanja osnovnih sredstava, izdaci na
ime gubitka po osnovu zajmova itd. U poslednje vreme dolazi do brzog
rasta nekamatnih prihoda banaka, mada jo uvek veina banaka ima nega-
tivan pokazatelj nekamatne mare, odnosno ostvaruje nie nekamatne pri-
hode od nekamatnih rashoda. Danas se postavlja kao imperativ bankama,
poveanje nekamatnih prihoda i pokrie nekamatnih rashoda nekamatnim
prihodima, kako bi kamatni prihodi sluili pokriu kamatnih rashoda i
ostvarenju prota. Pokazatelj nekamatne mare takoe ima i podvarijantu,
kada se umeto ukupne aktive u imeniocu racio razlomka nae zbir stavki
aktive koji donosi prihode u vidu kamata ili provizija (zajmovi i plasmani
u HOV), odnosno kada se iz imenioca iskljuuju neaktivna aktiva i osnov-
na sredstva.
Operativni prot meri razliku ukupnih operativnih prihoda i rashoda
banke i odnos njene veliine prema veliini ukupne aktive banke.
Operativni prot = ukupni operativni prihodi rashodi / ukupna aktiva
Ovaj pokazatelj ukazuje na sposobnost menadmenta banke da ostvari
bri rast prihoda banke od njenih rashoda poslovanja. Na strani prihoda
najzastupljenije su kamate na zajmove i hartije od vrednosti, kao i provizi-
je i naknade za pruene usluge, dok se u strukturi rashoda nalaze plaene
kamate na depozite i pozajmice na tritu novca, plate i ostali trokovi
zaposlenih u banci.
EPS prihodi po obinoj akciji pokazuje odnos neto prota posle
oporezivanja i broja obinih akcija odnosno zaradu po akciji.
EPS = neto prot posle oporezivanja / broj obinih akcija
Analitiari koji se bave akcijama imaju sklonost da favoriziju pokazate-
lje ROE i EPS, dok analitiari koji se bave kreditima, kao pokazatelje us-
penosti poslovanja banke favorizuju unapred denisane kriterijume kao
to su bilansna suma, meusobno poreenje banaka i analiza trendova.
Pored navedenih osnovnih pokazatelja uspenosti poslovanja banke,
koristi se i niz dopunskih pokazatelja protabilnosti banke:
99

Odnos prinosne aktive i ukupne aktive - ovaj pokazatelj govori o
sklonosti banke da koristi kamatonosne prihode, odnosno proizvode
u odnosu na nekamatonosne, provizione proizvode. Pri tom se koriste
prosene godinje veliine aktive, kako bi se izbegle sezonske defor-
macije;
Prot po zaposlenom - odnos neto prota i broja ukupno zaposle-
nih radnika u banci, pri emu se za sameravanje (indikativno) moe
koristiti odnos pasive banke i ukupnog broja zaposlenih, kao i iznos
odobrenih kredita po zaposlenom ili iznos depozita po zaposlenom u
99 Ibidem, str.385
270 Zoran Jovi
banci. Treba imati u vidu da je uobiajeno da se u bankarskoj praksi
uporeuju neto profit po zaposlenom i ukupna pasiva banke po zapo-
slenom;
Odnos nekamatnih prihoda i prosenog iznosa aktive - a z a k o p j a v o -
telj govori o oslanjanju banke na nekamatne prihode u sticanju opera-
tivnih prihoda;
Odnos rezervi i operativnog prihoda a r z i - unava se na osnovu re-
zervi za gubitke i operativnog prihoda. Ovaj pokazatelj govori u kojoj
meri rezerve za gubitke utiu na iskazani neto profit banke nakon opo-
rezivanja;
Odnos izdataka za zaposlene i operativnog prihoda e o i r o v o g - fika-
snosti poslovanja zaposlenih u banci;
Odnos profita pre oporezivanja i neto profita nakon oporezivanja -
ukazuje na uporedno poresko optereenje banke.
Da bi se dobio potpuni uvid u profitabilnost banke i poreenje po-
kazatelja uspenosti izmeu dva preseka stanja, obino izmeu dve
kalendarske godine, vri se analiza sledeih odnosa:
stopa rasta / pada profita u odnosu na prethodnu godinu; -
kumulativni porast / pad profita u odnosu na prethodnu godinu; -
poreenje stope rasta / pada profita u duem vremenskom periodu; -
poreenje profita sa uporedivim bankama u okruenju; -
uzroci eventualnog pada profita (eksterni i / ili interni); -
poreenje sa drugim bankama u sluaju privrednog pada. -
Bankarski analitiari pridaju najvei znaaj praenju ROA i ROE poka-
zatelja, analizi njihovog trenda i poreenju sa ostalim uporedivim banka-
ma u okruenju.
Indikativne vrednosti pokazatelja prinosa na aktivu-ROA su sledee:
100

manje od 0.5% - nisko, -
0.5% - 1% - proseno, -
1% - 2% - dobro, -
Preko 2% - visoko. -
Ukoliko je pokazatelj ROA preko 2.5% to ukazuje da je na tritu prisu-
tan bankarski kartel ili visoko rizini portfelj banke ili da je neki vanredni
dogaaj uzrok ovako visokog prinosa. Sa druge strane posebno je vano
reagovanje menadmenta banke merama i aktivnostima na sluaj da banka
zapadne u gubitke nakon viegodinjeg trenda generisanja profita.
100 Ibidem, str.386.
Kod praenja pokazatelja prinosa na kapital ROE najbitnije je pratiti
kako je denisan koecijent adekvatnosti kapitala i u kojoj meri je po-
stignut, to je vezano za pravila Bazelskog komiteta-min 8%, (u Srbiji
min 12%). U sluaju da vrednost ROE bude iznad 20-25%, to predstavlja
upozorenje menadmentu, jer govori da je banka pribegla veoma velikom
zaduenju na nansijskom tritu.
Pri daljoj analizi uspenosti poslovanja banke, potrebno je poreenje
rezultata jedne banke sa rezultatima slinih banaka u okruenju. Rezultati
poreenja mogu ukazati da je:
dolo do izmenjenih uslova poslovanja kod cele bankarske grupaci- -
je, kao npr. kada doe do zaotravanja nansijske discipline od stra-
ne regaulatornih organa u jednoj zemlji, kada doe do promene stope
obavezne rezerve koju propisuju centralne banke i do promena drugih
bitnih uslova poslovanja za sve banke, kao i kada doe do poveane
konkurencije novopristiglih inostranih banaka.
dolo do promenjenih uslova poslovanja samo za posmatranu banku, -
odnosno da je dolo do promene poslovne politike posmatrane banke.
Mogue je da su odluke menadmenta dovele do poveanja ili smanje-
nja trokova poslovanja banke, do smanjenja ili poveanja izdvajanja
rezervi odreene banke u odnosu na referentnu grupu banaka, da je
dolo do viih, odnosno niih trokova pribavljanja sredstava banke,
viih ili niih prinosa u odnosu na grupu i veih ili manjih nekamato-
nosnih prihoda u odnosu na referentne banke.

8.1.2. ODNOS PRINOSA I RIZIKA
Menadment banke svoje svakodnevne odluke i godinje sagledavanje
rezultata poslovanja meri u odnosu na optimalni odnos izmeu prinosa
banke i rizika poslovanja. Sagledavanje je lake ukoliko se pokazate-
lji prinosa banke dekomponuju i analiza usmeri na pojedine poslove kao
izvore prihoda.
Pokazatelj ROE se moe prikazati kao proizvod pokazatelja ROA i mul-
tiplikatora akcionarskog kapitala banke:
ROE = ROA x multiplikator akcionarskog kapitala (leverage)
ili:
ROE = ROA x ukupna aktiva / ukupni akcionarski kapital
gde je multiplikator akcionarskog kapitala (leverage) prikazan kao od-
272 Zoran Jovi
nos aktive banke i ukupnog akcionarskog kapitala. On pokazuje koja je
vrednost aktive podrana jednom novanom jedinicom akcionarskog ka-
pitala.
Iz ovako prikazanog pokazatelja ROE se vidi da je visina prinosa koju
akcionari banke prisvajaju u velikoj meri osetljiva na kompoziciju izvo-
ra banke na strani pasive vlasniki kapital u odnosu na zaduivanje na
nansijskom tritu. Proizilazi da banka koja se uglavnom oslanja na za-
duivanje na nansijskom tritu i ima malu kapitalnu bazu (banka koja
posluje sa viim stepenom rizika) ak i kada belei nizak nivo ROA, moe
da ostvari relativno visok nivo ROE. Obrnuto, banka koja ima veliku kapi-
talnu bazu i malo se oslanja na zaduivanje na nansijskom tritu (sigur-
nija banka koja posluje sa niim stepenom rizika), ak i kada ostvaruje vii
nivo ROA, moe da ostvari relativno nizak nivo ROE.
Tabela Opcioni odnos prinosa i rizika
Aktiva/akcionarski
kapital
ROA % i ROE %
0.5 1.0 1.5 2.0
5 : 1 2.5 5.0 7.5 10.0
10 : 1 5.0 10.0 15.0 20.0
15 : 1 7.5 15.0 22.5 30.0
20 : 1 10.0 20.0 30.0 40.0
1. Rastui odnos Aktiva/akcionarski kapital = rastui rizik (5:1; 10:1;
15:1; 20:1)
2. ROA % = 0.5 ; 1.0; 1.5; 2.0.
3. ROE % = sve ostale vrednosti dobijene mnoenjem 1 x 2
Moe se zakljuiti da ukoliko opada ekasnost poslovanja banke u po-
gledu generisanja prihoda na plasirana sredstva, odnosno ukoliko opada
ROA, banka mora da preuzme vei rizik kroz zaduivanje na nansijskom
tritu kako bi mogla da postigne planiranu stopu prinosa na akcionarski
kapital (ROE) koju akcionari oekuju da e biti ostvarena. Optimalnu po-
ziciju banka ostvaruje ukoliko uspeva da generie prot po vioj stopi
od referentnih banaka u okruenju, uz razuman, prihvatljiv rizik koji
ne prelazi preko granica standardnog.
8.2. INDIKATORI USPENOG POSLOVANJA
Veina indikatora uspenog poslovanja banaka primenljivi su i za me-
renje uspeha poslovanja drugih nansijskih institucija koje su takoe ve-
inom privatne, protno orijentisane korporacije kao to su nansijske
kompanije, osiguravajua drutva, rme koje izdaju kreditne kartice, bro-
kersko-dilerske kompanije koje trguju hartijama od vrednosti, investicione
banke itd. Sledei kljuni indikatori uspenog poslovanja koji su obino
jednako primenljivi i u bankama i kod drugih protno orijentisanih nan-
sijskih institucija su:
Cene obinih i prioritetnih akcija -
Prinos na aktivu ROA -
Prinos na akcijski kapital ROE -
Zarada po akciji - EPS -
Neto kamatna mara -
Multiplikator akcijskog kapitala leverage -
Knjigovodstvena vrednost aktive u odnosu na trinu vrednost aktive -
Kamatno osetljiva aktiva u odnosu na kamatno osetljivu pasivu -
Odnos prinosne aktive i ukupne aktive -
Akcijski kapital u odnosu na rizinu aktivu -
Neto polovna mara -
Raun blagajne u odnosu na ukupnu aktivu -
Odnos neiskoriene aktive i akcijskog kapitala -
Pojedini indikatori uspenosti poslovanja su osobeni za svaku nebankar-
sku nansijsku instituciju ponaosob. Za osiguravajue kompanije ivotnog
i imovinskog osiguranja, kljuni pokazatelji poslovnog uspeha ukljuuju
rast neto upisanih premija-pokazatelj ukupne prodaje i veliinu rezervi za
ivotno i penziono osiguranje-njihova glavna dugovanja u odnosu na uku-
pnu aktivu. Kompanije ivotnog osiguranja takoe znaajnu panju posve-
uju pokazatelju ekasnosti koji iskazuje odnos isplaenih potraivanja
uveanih za trokove poslovanja sa zaraenim premijama od osiguranika.
Za investicione kompanije koje ulau novac u raznovrsne hartije od
vrednosti, kljuni pokazatelji poslovnog uspeha su rast neto prodaje
(ukupna prodaja akcija investicionog fonda ili investicionih jedinica fon-
da umanjena za otkupljene akcije ili investicione jedinice od graana),
naknade za usluge u odnosu na prosenu aktivu i stopa povraaja uloe-
nih sredstava.
274 Zoran Jovi
Potrebno je da svaka nansijska institucija uporeuje svoj nivo poslo-
vanja danas u odnosu na poslovanje u prolosti i u odnosu na poslovanje
svojih relevantnih konkurenata. ak i u sluaju kada jedna banka ili druga
nansijska intitucija ne bi vodile rauna o svom poslovnom uspehu, to
sasvim sigurno rade javnost i nadleni kontrolni organi.
8.3. UTICAJ VELIINE BANKE NA POSLOVNI
USPEH
Veina pokazatelja poslovnog uspeha veoma je osetljiva na rangiranost
banke po kriterijumu veliine. Veliina banke merena veliinom aktive ili
vrednou ukupnih depozita predstavlja bitan faktor pri uporeivanju jed-
ne banke sa drugom. Postoji vie razloga zato se teko mogu meusobno
uporeivati banke razliitih veliina. Jedan od njih je taj to velike banke
relativno lake povlae sredstva sa trita kapitala u odnosu na male ban-
ke. Zbog toga velike banke posluju sa niim udelom akcijskog kapitala
u pasivi banke od malih banaka, odnosno imaju niu stopu adekvatnosti
kapitala. Takoe velike banke vie koriste pozajmljena sredstva a manje
depozite nego male banke. Velike banke su sklone da vie troe na plate
zaposlenih, poslovne prostore i druge trokove nego male banke, a tako-
e su sklone veoj diversikaciji svog poslovanja i usluga koje pruaju
nego male banke. Velike banke takoe generiu vee nekamatne prihode
nego male banke zato to naplauju provizije za veliki broj usluga, a kada
naplate, inae uvek, rizine kredite one zarauju i vee ukupne kamatne
prihode.
Zarada i pokazatelji rizika se menjaju sa pomeranjem od manjih ka ve-
im bankama. Najprotabilnije banke prema kriterijumu prinosa na aktivu
ROA spadaju u grupu najveih banaka. Ove banke takoe imaju najvii
pokazatelj prinosa na akcijski kapital ROE.
Banke srednje veliine iskazujuju najpovoljniju neto poslovnu maru i
najbolju poslovnu ekasnost - sa najniim pokazateljem odnosa poslovnih
trokova i zarade.
Manje banke i banke srednje veliine esto iskazuju vee neto kamatne
mare i imaju vei raspon izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa zato
to je veina njihovih depozita relativno malog obima sa proseno niim
kamatnim trokovima. Sa druge strane, vei deo kreditnih plasmana malih
i srednjih banaka otpadaju na potroake kredite sa viim kamatama.
Kada je u pitanju izloenost riziku, najmanje banke obino imaju viso-
ke koecijente adekvatnosti kapitala (odnosa akcijskog kapitala i rizine
aktive), to upuuje na niu izloenost riziku odnosno veu kapitalnu si-
gurnost nego to to imaju velike banke koje obino imaju nii koecijent
adekvatnosti kapitala tj. odnosa kapitala i aktive. Postoje miljenja da ve-
like banke imaju prou niim koecijentom adekvatnosti kapitala zato to
su ire rasprostranjene na razliitim tritima i poseduju vei broj metoda
za smanjenje ili otklanjanje rizika poslovanja na nansijskom tritu. Veli-
ke banke nose vee kreditne rizike to pokazuje vii koecijent gubitka na
kreditnim poslovima tj. neto otpisi u odnosu na ukupnu vrednost plasiranih
kredita, u odnosu na male i srednje banke.
Tabela - Indikativne prednosti banaka u odnosu na njihovu veliinu
Veliina
banke
Male Srednje Velike
P
R
E
D
N
O
S
T
I
- vee neto ka-
matne mare
- visoki koeci-
jent adekvat-
nosti kapitala-
nii rizik (kapi-
talna sigurnost)
- nii kreditni
rizik
- poslovna
ekasnost
- vee neto ka-
matne mare
- nii kreditni
rizik
- protabilnost
vii ROA i ROE
- laki pristup
tritu kapitala
- vea diversikaci-
ja poslovanja i
usluga
- vii nekamatni
prihodi
Kako veliina banke moe da ima znaajnog uticaja na protabilnost
i druge pokazatelje poslovnog uspeha banke, to se poreenje poslovnih
rezultata jedne banke sa drugom treba vriti sa bankama sline veliine.
Banke sline veliine imaju tendenciju da nude iste ili sline bankarske
proizvode i usluge, tako da se sa vie pouzdanosti i validnosti mogu pri-
hvatiti dobijeni uporedni rezultati.
Da bi poreenja poslovnih rezultata razliitih banaka bila jo validnija,
pored veliine, treba uzeti u obzir i veliki uticaj lokacije na poslovne re-
zultate banke, odnosno da li banka posluje u velikom nansijskom centru,
manjem gradu ili ruralnom podruju. Najbolje je da se uporeuju banke
sline veliine koje posluju na istom tritu, a to je esto teko ostvari-
vo, da se naroito u manjim sredinama nau dve banke sline veliine.
Reenje ja da se za uporeivanje pronae druga banka sline veliine u
drugoj lokalnoj sredini koja je uporediva sa datom lokalnom sredinom po
276 Zoran Jovi
privrednoj strukturi i strukturi domainstava kao faktorima koji znaajno
utiu na poslovanje banke.
Zakonska regulativa ima veliki uticaj na poslovni rezultat banaka.
Zato je poreenje banaka u razliitim dravama veoma oteano i mora se
sprovoditi sa velikom dozom opreza. U principu treba porediti banke koje
podleu slinim propisima i kontrolnim institucijama. Takoe, ukoliko je
banka lijala jedne holding kompanije, korisnije je da ona bude uporeena
sa drugim lijalama slinih holding kompanija, nego da se uporeuje sa
nezavisnim bankama.
Poznata je injenica da je nemogue nai dve banke koje su potpuno
sline po veliini, lokaciji, unutranjoj organizaciji, asortimanu nansij-
skih proizvoda i usluga ili bazi klijenata. Otuda se pri analizi poslovnih re-
zultata banke moraju uiniti maksimalni napori kako bi se pronale najvie
meusobno uporedive banke i analiza sprovela krajnje oprezno.

9. UNAPREENJE POSLOVANJA
BANAKA I DRUGIH
9.1. EKONOMIJA ZNANJA I NJEGOVA
PRIMENA U BANKARSTVU I
FINANSIJSKOJ DELATNOSTI
Procesi deregulacije nansijske i bankarske strukture u razvijenim tr-
inim ekonomijama uticali su presudno na jaanje konkurencije izmeu
banaka i drugih nansijskih institucija kao i meusobne konkurencije po-
slovnih banaka. Ovi procesi su u razvijenim zemljama zapada dobili za-
mah u sedamdesetim godinama prolog veka, da bi ekspanziju doiveli u
osamdesetim i devedesetim godinama kao i u prvim godinama ovog veka,
dok su u zemljama u tranziciji ekspandirali devedesetih godina prolog i
u prvim godinama ovog veka. Ova ekspanzija je za Srbiju karakteristina
posle 2000. godine.
Procesi deregulacije i pojaane konkurencije su uticali na ubrzavanje
procesa globalizacije poslovanja banaka i drugih nansijskih institucija. In-
formacioni progres svojim tehnologijama obezbeuje prostor i podrku za
brze i neprekidne transformacije bankarskog sektora, konkurentsku borbu,
opstanak na tritu, momentalno prenoenje informacija i obradu podataka,
brzo sagledavanje poslovnih rizika i donoenje najpovoljnijih poslovnih od-
luka. Izmenjeni uslovi poslovanja su sobom doneli i nove rizike poslovanja
i potrebu razvoja novih mehanizama za upravljanje tim rizicima. Neban-
karski i nekreditni poslovi u bankarskoj organizacionoj strukturi se javljaju
upravo kao odgovor banaka na promene koje sobom nose procesi deregula-
cije, konkurencije, globalizacije, informatizacije i diversikacije rizika.
Najznaajniji nebankarski poslovi su poslovi osiguranja, poslovi pen-
zionih fondova i poslovi investicionih fondova. U uspenim evropskim i
svetskim bankama aktive ovih institucija prevazilaze aktive klasinih ban-
278 Zoran Jovi
karskih poslova sa tendencijom daljeg irenja i pronalaenja novih formi
i oblika poslovanja. Takoe su znaajni i ostali nebankarski poslovi kao
to su berzanski poslovi i dilersko-brokerski i kastodi poslovi. Ekspanziju
doivljavaju i savremeni nekreditni poslovi kao to su lizing, franizing,
forfeting i faktoring.
Svi navedeni nebankarski i nekreditni poslovi se mogu obavljati i razvi-
jati samostalno, ali usled deregulacije banaka se mogu obavljati i razvijati i
u okviru poslovnih banaka kroz sektore komercijalnog bankarstva u sklopu
univerzalne banke ili kroz razvoj nansijskih konglomerata. Tendencije u
svetu idu u pravcu razvoja ovih poslova u okviru banaka kroz evropski
tip univerzalne banke ili ameriki tip razvoja multinacionalnih nansijskih
konglomerata. Time se ostvaruju kljuni aspekti konkurentske prednosti
koju pruaju sinergetski efekti udruivanja nansijskih potencijala i po-
slovne strukture banaka i performansi nebankarskih i nekreditnih poslova
kako bi se kroz ekonomiju obima i znanja i unakrsnu prodaju bankarskih
i drugih nansijskih usluga dobio novi kvalitet. U tim novoorganizova-
nim celinama, pored poslovnih banaka, nalaze se i alijacije nebankarskih
odnosno dopunskih-parabankarskih i nekreditnih institucija, koje sve sku-
pa predstavljaju celinu u vlasnikom smislu. Banke na taj nain, koristei
ekonomiju znanja, postaju dovoljno dinamine i prilagodljive novim iza-
zovima na nansijskom tritu, tehnolokim promenama i jaanju meuna-
rodne konkurencije. Zbog karaktera generalnih transformacionih procesa u
svetskom bankarstvu i za zemlje u tranziciji koje su stupile na put drutve-
nih i ekonomskih reformi, postaje neophodno korienje ekonomije znanja
i razvijanje ovih vrsta nansijskih poslova u okviru banaka, iako se oni
mogu razvijati i samostalno, ali je to u praksi izraeno u manjem obimu.
Za razliku od tradicionalnih bankarskih poslova, nebankarski i ne-
kreditni poslovi sobom nose nii stepen rizika i dugoronije izvore nansi-
ranja, to za banke koje razvijaju ove poslove predstavlja dodatnu kompa-
rativnu prednost. elja za rastuom protabilnou banaka, kao i potreba
za neprikosnovenom solventnou i likvidnou, uslovljava poklanjanje
vee panje ekonomiji znanja ostalih nansijskih poslova u odnosu na kla-
sine depozitno-kreditne poslove banaka.
Pozitivni efekti ekonomije obima znanja u bankarstvu i nansijskoj de-
latnosti se prostiru na vie nivoa i njihov znaaj se moe posmatrati preko
uticaja na 3 aspekta:
mikroekonomski ,
makroekonomski i
poslovno bankarstvo.
9.1.1. MIKROEKONOMSKI ZNAAJ
EKONOMIJE ZNANJA
Na mikroekonomskom nivou, ekonomija znanja izraena kroz kumu-
liranje znanja razliitih nansijskih poslova i institucija u jednoj nansij-
skoj grupaciji poput univerzalne banke ili nansijskog konglomerata do-
nosi mnoge benete stanovnitvu i privrednim subjektima. Tako naprimer,
poslovi lizinga omoguavaju rmama korienje savremenih tehnikih
sredstava u uslovima nedovoljnih investicionih sredstava i korienje svih
pozitivnih efekata koje ta primena nosi, a da se pri tome sauva kreditna
sposobnost za druge protabilne aktivnosti, ime se otklanjaju uska grla,
pokree proces proizvodnje, poveava zaposlenost, poveava likvidnost,
produktivnost i protabilnost, a sve to bez potrebe hipotekarnog obezbe-
enja zajmova. Takoe i stanovnitvu lizing omoguava korienje trajnih
potronih dobara bez umanjenja kreditne sposobnosti, angaovanja irana-
ta i neophodnih avansa.
Poslovi osiguranja omoguavaju rmama zatitu imovine od neeljenih
dogaaja, a stanovnitvu zatitu imovine i svoje egzistencije i egzistencije
svojih najbliih. Naroito poslovi ivotnog osiguranja, predstavljaju veliki
razvojni potencijal jer pruaju stanovnitvu dodatnu sigurnost uz kombi-
naciju sa tednjom koja je znaajna za reavanje stratekih individualnih
ciljeva graana i dodatnu sigurnost buduih penzionera.
Poslovi penzionih fondova, kako obaveznog tako i dobrovoljnog pri-
vatnog penzionog osiguranja (II i III stub nansiranja penzija) su sastavni
delovi razvoja reforme penzijskog osiguranja. Oni omoguavaju privred-
nim subjektima delimino rastereenje od izdvajanja za obavezno javno
penzijsko osiguranje, a stanovnitvu mogunost stvaranja sta bi lnijih, di-
versikovanijih i obimnijih izvora nansiranja sopstvenih penzija, koje
svaki pojedinac moe u toku svog radnog veka da kreira prema svojim ma-
terijalnim mogunostima i opredeljenju za nivo buduih penzionih prima-
nja. Poslovi penzionih fondova omoguavaju da se prevazie nedostatak
aktuelnog PAYG modela obaveznog penzionog fonda na bazi generacijske
solidarnosti tj. modela tekueg usklaivanja doprinosa sa prihodima koji
ne uspeva da obezbedi rezerve u penzionom fondu i iskazuje hronian de-
cit u nansiranju tekuih penzija iz tekuih prihoda.
Poslovi investicionih fondova individualnim investitorima tj. stanov-
nitvu pruaju protnu alternativu za kamatonosnu tednju u bankama.
Razvojem investicionih fondova pojedinci dobijaju vie opcija ulaganja
svojih slobodnih sredstava gde pored opcije ulaganja u klasian vid ted-
280 Zoran Jovi
nje u bankama, u kombinovani vid tednje i ivotnog osiguranja pri osi-
guravajuim drutvima, u direktno investiranje u HOV na berzi putem di-
ler-brokera, dobijaju i mogunost posrednog investiranja u divrsikovani
portfolio HOV putem investicionih fondova, koji u principu nose i mogu-
nost ostvarivanja znano vie protne stope od drugih navedenih moguno-
sti investiranja, ali takoe nose i rizike neostvarivanja prota i mogunost
ostvarivanja gubitka.
Poslovi faktoringa i forfetinga omoguavaju privrednim subjektima ubr-
zavanje naplate potraivanja i obrta kapitala, olakavaju plasman i izvoz,
prodor na nova trita i u uslovima nedostatka obrtnog kapitala i nedo-
voljne kreditne sposobnosti ili nedostupnosti potrebnih kreditnih sredsta-
va. Forfeting mehanizam se po pravilu koristi za zadovoljenje poreba za
investicionim dobrima i osnovnim sredstvima, dok se faktoring mehani-
zam vezuje za prodaju ili izvoz potronih dobara. Ovi savremeni nan-
sijski poslovi privrednim subjektima ubzavaju protok roba i usluga, utiu
na poveanje proizvodnje, snienje trokova proizvodnje zbog sniavanja
nabavnih cena putem avansiranja dobavljaa, poboljavaju likvidnost i po-
veavaju potecijal za klasina zaduivanja kod banaka, smanjuju mogu-
nost stvaranja gubitaka zbog nelikvidnosti, eliminiu rizike rasta kamatnih
stopa u budunosti, rizike po osnovu uktuirajuih deviznih kurseva, ri-
zike promene boniteta i nansijskog statusa dunika, a takoe utiu i na
smanjenje operativnih trokova vezanih za organizovanje slube naplate
potraivanja i voenja sudskih sporova.
Berzanski, brokersko-dilerski i kastodi poslovi omoguavaju i privred-
nim subjektima i stanovnitvu pristup i rad na tritu kapitala, trgovanje
hartijama od vrednosti, evidentiranje, uvanje i sve statusne promene u
vezi vlasnitva nad hartijama od vrednosti.
Franizing omoguava da najirem sloju stanovnitva i svim privred-
nim subjektima budu dostupni najsavremeniji nansijski proizvodi u vidu
raznovrsnih debitnih, kreditnih i poslovnih kartica (plastini novac) i da
svi oni budu direktni korisnici beneta koje sobom nose ovi savremeni
nansijski proizvodi. Franizingom na nansijskom tritu, prve nstveno
prisutnim na polju kartiarstva omoguava se korisnicima fra nizinga
zamah prosperiteta kroz dobijanje uglednog trgovinskog imena, provere-
nog proizvoda tj. usluge, pomoi pri implementaciji usluge, profesionalne
reklamne kampanje i ekonomije obima odnosno nie cene inputa, manji
iznos potrebnog kapitala za otpoinjanje biznisa kartiarstva i nii poslov-
ni rizik.
9.1.2. MAKROEKONOMSKI ZNAAJ
EKONOMIJE ZNANJA
Na makroekonomskom nivou ekonomija znanja izraena kroz funkci-
onisanje razliitih nansijskih poslova u bankarskoj nansijskoj grupaciji
ili nansijskom konglomeratu ima viestruke pozitivne efekte koji upuu-
ju na neophodnost njihovog zajednikog razvoja.
Poslovi lizinga omoguavaju aktiviranje proizvodnih kapaciteta, osa-
vremenjavanje opreme i transportnih sredstava, poveanje globalne pro-
duktivnosti rada, konkurentnosti nacionalne privrede, poveanje izvoza i
protabilnosti globalne ekonomije.
Osiguravajua drutva kao znaajni institucionalni investitori, obimom
poslovanja, ogromnim sredstvima kojima raspolau i njihovim plasma-
nom bitno utiu na razvoj nansijskog trita i ukupne ekonomije zemlje.
Poslovi osiguranja pojaavaju stabilnost nasijskog trita i daju stabilnost
ekonomskom sistemu zemlje, obeteuju pretrpele gubitke i ublaavaju
efekte bankrotstva i negativne efekte na proizvodnju, zaposlenost i drav-
ne poreske prihode. Poslovi osiguranja doprinose socijalnoj sigurnosti u
dravi a poslovi dobrovoljnog penzijskog osiguranja obezbeuju sigur-
nost buduim penzionerima diversikujui odgovornost drave za brigu
o penzionom segmentu. Istovremeno poslovi osiguranja svojom transfor-
macijom sredstava mnotva sitnih osiguranika u krupna novana sredstva
stvaraju respektabilan novani potencijal za plasiranje na nansijskom
tritu i postaju jedan od glavnih mobilizatora tednje koja preko meha-
nizma nansijskog trita moe da podstakne ekonomski rast nacionalne
ekonomije. Na taj nain osiguranje predstavlja nezaobilazan izvor krat-
koronih i dugoronih sredstava za nansiranje drutvene reprodukcije.
Plasmani sredstava drutava za osiguranje imovine i drutava za ivotna
osiguranja bitno utiu na razvoj nansijskog trita i po irini i po dubini,
a meusobno se razlikuju po ciljevima investiranja. Drutva za osiguranje
imovine nemaju tako stabilan i predvidiv priliv kao drutva za ivotna
osiguranja, pa zbog mogunosti nastanka tetnih dogaaja i isplate velikih
suma novca moraju svoja sredstva da dre u visokolikvidnoj aktivi kao to
su gotovina, depozitni certikati banaka, komercijalni i blagajniki zapisi,
a deo sredstava i u akcijama pri emu nastoje da ostvare dvostruku dobit-
kroz dividendu i kroz kapitalni dobitak. Drutva za osiguranje ivota koja
raspolau stabilnim dugoronim izvorima sredstava, preferiraju zatitu od
kreditnog i kamatnog rizika te prvenstveno investiraju u dugorone obve-
znice i nekretnine koje pruaju visok stepen sigurnosti ulaganja.
282 Zoran Jovi
Makroekonomski efekti razvoja privatnih penzionih fondova mogu biti
veliki i odnose se na mogunost stvaranja velike mase novca na jednom
mestu-penzionom fondu, novane mase koja ima najduu ronost od svih
poznatih izvora nansiranja, ime se stvaraju dugoroni izvori nansiranja
na nivou makroekonomije, izvori koji se mogu koristiti za dugorone, kru-
pne i kapitalne investicije, stvaraju se agregati potranje za hartijama od
vrednosti, inicira se razvoj trita kapitala, jaa konkurencija na nansij-
skom tritu, podstiu nansijske inovacije, modernizacija trita kapitala,
njegova transparentnost i prilagodljivost zahtevima trita.
Implementacijom rada investicionih fondova se mogu mobilisati znaajna
nansijska sredstva pojedinih slojeva stanovnitva, obzirom da investicioni
fondovi u principu mogu pruiti vie prinose u odnosu na tedne i oroene
depozite kod banaka. Investicioni fondovi prodaju svoje akcije milionima
sitnih investitora koji ne mogu detaljno poznavati raznovrsnu ponudu na
tritu, pa kupovinom akcija fonda diversikuju svoj plasman na mnotvo
akcija i obveznica, odnosno posedovanjem akcija investicionog fonda po-
sredno poseduju akcije i obveznice mnogih dravnih i privatnih investitora.
Na taj nain investicioni fondovi dolaze u posed ogromne koliine kapitala,
tzv. velikog novca, veoma znaajnog za razvoj makroekonomije, kapitala
koga preko trita plasiraju na najbolji mogui nain u skladu sa principima
sigurnosti, diversikacije rizika, likvidnosti i protabilnoti. Kroz investici-
one fondove se mogu realizovati i pojedini ciljevi socijalne politike u smislu
stvaranja uslova za bogaenje veeg broja malih investitora. Sa socijalnog
aspekta veliki broj pojedinaca dobija priliku da uvea svoju imovinu kroz
dividendu na akcije fonda i kroz kapitalni dobitak tj. porast cena akcija fon-
da na sekundarnom tritu, mada sa druge strane, ulaganje u investicione
fondove nosi sobom i rizik od kapitalnog gubitka tj. pada cena akcija fonda
na sekundarnom tritu. Investicioni fondovi mogu da odigraju znaajnu
ulogu u procesu transformacije vlasnike strukture u privredi. Privatizacija
putem posedovanja akcija investicionih fondova je pogodna za ire slojeve
stanovnitva koji nemaju aspiracije da postanu veinski vlasnici, a ne pose-
duju ni dovoljno strunog znanja ni vremena da prate aktuelna zbivanja na
nansijskom tritu. Investicioni fondovi mogu da utiu na pojaani priliv
kapitala iz inostranstva, a naroito kapitala ino-rezidenata domaeg etnikog
porekla koji su navikli na funkcionisanje i logiku investicionih fondova u
inostranstvu. Kao i penzioni fondovi i investicioni fondovi stvaraju krupne
agregate tranje za hartijama od vrednosti, iniciraju razvoj trita kapitala,
jaaju konkurenciju na nansijskom tritu i podstiu nansijske inovacije,
modernizaciju, transparentnost i eksibilnost trita kapitala.
Sa makroekonomskog aspekta ekonomija znanja iz oblasti poslova fak-
toringa je veoma vana za razvoj pojedinih privrednih grana kao to su
preraivaki kompleks, proizvodnja potronih dobara i trgovina, a takoe
poslovi faktoringa znaajno mogu unaprediti poslovanje malih i srednjih
preduzea i onih u osnivanju koja jo nisu stigla da stvore kreditni rej-
ting kod banaka. Znanja iz oblasti poslova forfetinga su u veini sluajeva
korisna kao mehanizam za potsticanje izvoza i to prvenstveno investici-
onih dobara i graevinarstva iako se njihove mogunosti ne iskljuuju i
u sluajevima kada se prodaja investicione opreme i graevinskih usluga
obavljaju i na domaem tritu ili kombinovano. Otuda su ovi poslovi jako
vani za smanjenje spoljno trgovinskog decita odnosno unapreenje plat-
nog bilansa zemlje. Osnovni ciljevi uvoenja faktoring i forfeting poslova
su unapreenje i davanje podsticaja prometu proizvoda i usluga u zemlji
i izvoza u druge zemlje, ubrzavanje obrta kapitala i poveanje likvidnosti
ukupnog privrednog sistema. Sa svoje strane ovi poslovi pozitivno utiu
na razvoj nansijskog trita jer su kupljena potraivanja lako prenosiva
i lako utriva na razvijenom sekundarnom tritu kapitala. S druge strane
forfetno trite je u svim zemljama strogo kontrolisano i ogranieno na
obim koji ne moe bitno da utie na funkcionisanje normalnog trita ka-
pitala. Njegov obim u principu opredeljuju monetarne vlasti i uesnici na
forfetnom tritu.
Berzanski, brokersko-dilerski i kastodi poslovi skupa predstavljaju neop-
hodne karike za funkcionisanje trita kapitala tj. za procese privatizacije,
emitovanja hartija od vrednosti, trgovanja hartijama od vrednosti, eviden-
tiranje hartija od vrednosti i svih statusnih promena u vezi vlasnitva nad
hartijama od vrednosti. Ovi poslovi vode ka produbljivanju i proirivanju
trita kapitala kroz implementaciju specinih berzanskih poslova poput
stelae, reporta, fjuersa, opcija i svopova.
Franizing na makro nivou moe imati znaajne drutvene i ekonomske
doprinose, prvenstveno u vidu poveanja stope zaposlenosti, ekasnog ak-
tiviranja malih preduzea, unapreenja platnog bilansa zemlje, pobolja-
nja poloaja potroaa i privatizacije maloprodajnih i uslunih delatnosti.
Franizing omoguava domaoj nacionalnoj ekonomiji korienje najsa-
vremenijih, najproduktivnijih i najprotabilnijih globalnih nansijskih
proizvoda, prvenstveno na podruju debitnih, kreditnih i poslovnih kartica
i raznovrsnih oblika elektronskog bankarstva (personal e-bank, corporate
e-bank, home bank, mree ATM-ova i sl.).
Sva znanja vezana za obavljanje bankarskih, nebankarskih i nekreditnih
poslova skupa, unakrsnim delovanjem, podstiu na makroekonomskom
284 Zoran Jovi
nivou rast zaposlenosti i stopu rasta BDP-a jer ovi nansijski poslovi nose
sobom najvie stope rasta u savremenoj ekonomiji, a svojim uslugama
omoguavaju i ostalim privrednim granama vie stope rasta od onih koje
su mogue bez postojanja ovih poslova.
9.1.3. ZNAAJ EKONOMIJE ZNANJA ZA RAZVOJ
POSLOVNOG BANKARSVA
Pozitivni efekti razvoja ekonomije znanja u bankarstvu i nansijskoj de-
latnosti su viestruki i odluujui za razvoj poslovnog bankarstva u nared-
nom periodu. Ovladavanjem razliitih nansijskih znanja i poslova banke
proiruju asortiman ponude i metodom unakrsne prodaje nansijskih pro-
izvoda i usluga proiruju trite, dublje vezuju poslovanje komitenata za
matini bankarski sistem, poveavajui nivo zadovoljstva i lojalnosti ko-
mitenata matinoj banci, to pozitivno utie na usklaenost bankarske po-
nude sa zahtevima trita, bolju iskorienost bankarskih infrastrukturnih
i kadrovskih potencijala. To takoe doprinosi sniavanju ksnih trokova
nansijskih usluga i pozitivno utie na protabilnost, likvidnost i solven-
tnost poslovnih banaka, smanjuje pojedine rizike bankarskog poslovanja i
bitno utie na ronu usklaenost aktive i pasive banaka.
Ekonomija znanja sa aspekta bankarskog poslovanja pozitivno utie
na proces upravljanja rizicima i smanjenje kreditnog, kamatnog, likvidno-
snog i zakonskog rizika. Banke takoe mogu veto koristiti nova znanja i
poslove za reavanje trenutne i trajne likvidnosti. Trenutnu nelikvidnost,
banke mogu reavati intervencijama na strani aktive i to uz pomo svo-
jih subsidijara za forfeting, faktoring, lizing, berzanske i brokersko-diler-
ske poslove. Trajnu nelikvidnost, banke mogu reavati intervencijama na
strani pasive i to prevashodno upotrebom institucionalnih investitora tj.
svojih osiguravajuih drutava i penzionih fondova koji imaju stabilne i
dugorone izvore nansiranja kao i putem investicionih fondova. Opera-
tivnom primenom novih znanja i uvoenjem dopunskih poslova u poslo-
vanje banaka koji nose dugorone i stabilnie izvore sredstava omoguava
se optimizacija rone usklaenosti aktive i pasive i stabilna protabilnost
banaka kroz eliminaciju uticaja trinih kamatnih promena na protabil-
nost banaka. Ekonomijom obima se direktno vre uticaji na smanjenje
ksnih trokova po jedinici bankarskih proizvoda i usluga i poveanje pro-
tabilnosti banaka. Ekonomijom znanja moe da se bitno utie na uprav-
ljanje procesom meuzavisnosti likvidnosti, protabilnosti i rizika bana-
ka. Ostvarivanje optimalnog odnosa protabilnosti i likvidnosti je jedan
od najsloenijih poslova u upravljanju poslovanjem banke. Protabilnost,
likvidnost i rizici su meusobno zavisne, ali i divergentne kategorije. No-
vim znanjima i dopunskim poslovima banke mogu uticati na ublaavanje
suprotnosti izmeu ovih bazinih naela bankarskog poslovanja. Oni ne
samo da mogu da poboljaju likvidnost kao bazni uslov poslovanja ban-
karskog sistema u kome funkcioniu, ve mogu pozitivno da utiu i na
smanjenje veine bankarskih rizika i na poveanje protabilnosti ban-
karskog sistema u ijem sastavu posluju. Ovi poslovi svojim ekasnim
obavljanjem poveavaju protabilnost a istovremeno pozitivno utiu i na
trenutnu (forfeting, faktoring, lizing, berze) i na trajnu (putem institucio-
nalnih investitora) likvidnost banka. Upravo ova znanja i poslovi mogu
smanjiti divergentnost likvidnosti s jedne strane i protabilnosti i rizika s
druge strane, konvergirajui sve tri kategorije ka postizanju boljih efekata
za bankarsku grupaciju u celini.
Lizing poslovi se dominantno razvijaju u sklopu poslovnih banaka kroz
supsidijarne organizacione oblike, a omoguavaju bankama posredni pla-
sman novca i onim komitentima koji nemaju dovoljno sopstvenog kapi-
tala za nabavku investicione opreme, maina, postrojenja i transportnih
sredstava, a nezadovoljavaju kriterijume za dobijanje bankarskih kredita.
Putem lizinga se eliminie kreditni rizik jer davalac lizinga-lizing kom-
panija koja je po pravilu bankarski supsidijar zadrava pravo svojine nad
predmetom lizinga i u svakom trenutku nepotovanja ugovornih obaveza
od strane primaoca lizinga moe doi u faktiki posed predmeta lizinga.
Na taj nain, banka sa svojom parabankarskom, lizing kompanijom plasira
sredstva uz smanjenje rizika sa istovremeno poveanom protnom stopom
na nivou grupacije tj. sa zbirom prota od kamate na bankarski plasman li-
zing kompaniji za kupovinu predmeta lizinga i protom od lizing provizije
tog istog baninog lizing supsidijara.
Poslovi osiguranja, a naroito razvoj poslova ivotnog osiguranja imaju
veliki znaaj za razvoj poslovnog bankarstva obzirom na stabilnost, ro-
nost i kvalitet nansijskih sredstava koja prikupljaju. Znaajna mobilizo-
vana sredstva po raznim osnovama osiguranja, osiguravajua drutva pla-
siraju u obveznice, akcije i bankarske depozite. to je trite kapitala ma-
nje razvijeno to je intenzivniji plasman sredstava osiguravajuih drutava
preko banaka. U tranzicionim ekonomijama trite kapitala je jo uvek
nedovoljno razvijeno i jo izvesno vreme ne moe da bude dovoljno du-
boko da bi obezbedilo visok stepen likvidnosti osiguravajuim drutvima,
pa e plasman preko banaka za osiguravajua drutva i nadalje biti veoma
vaan. Procesom razvoja trita kapitala stvaraju se uslovi za vei plasman
286 Zoran Jovi
sredstava osiguravajuih drutava mimo plasmana u bankarske depozite,
odnosno u plamane preko trita kapitala, a u takvim uslovima se stvaraju
anse za razvoj drugih parabankarskih subsidijara poput penzionih i in-
vesticionih fondova i berzanskih i dilersko-brokerskih drutava, pri emu
plasmani sredstava osiguravajuih drutava putem lepeze parabankarskih
poslova i dalje mogu da ostanu pod krovom jedne bankarske grupacije sa
razvijenom parabankarskom infrastrukturom.
Razvoj i formiranje penzionih fondova ima viestruke efekte na razvoj
poslovnog bankarstva. Primenom znanja iz oblasti penzionih fondova do-
lazi do formiranja dugoronih izvora sredstava kroz depozitne poslove.
Veliki broj graana stvaranjem tednih depozita za penzije kod banaka do-
bija vii kreditni rejting i mogunost dobijanja bankarskih kredita i drugih
bankarskih usluga iz unakrsne bankarske ponude, a istovremeno bankama
proiruje mogunost plasiranja usluga sa smanjenom stopom rizika, odno-
sno usluga obezbeenih depozitom penzione tednje. Na taj nain banke
vre kreditnu multiplikaciju penzione tednje graana, odnosno graani
koriste sopstvena sredstva penzione tednje u periodu njihove akumulacije
kroz proces kreditiranja preko banaka. Poslovi penzionih fondova bitno
utiu i na razvoj ostalih nansijskih poslova i razvoj trita kapitala. Ban-
ke preko svojih parabankarskih rmi ekonomski valorizuju rad penzionih
fondova i to pruanjem kastodi usluga i ostvarivanjem prihoda po osnovu
usluga, pruanjem brokersko-dilerskih usluga i ostvarivanjem prihoda po
tom osnovu. Banke takoe dobijaju mogunost plasmana dugoronih har-
tija od vrednosti penzionim fondovima, preko trita hartija od vrednosti,
u cilju pribavljanja adekvatnih izvora nansiranja.
U veini zemalja investicione fondove osnivaju uglavnom banke. Ra-
zlog za dominaciju banaka u osnivanju i operativnom voenju investici-
onih fondova lei u injenici da u novijem periodu dolazi do prelivanja
tednje iz bankarskih depozita u investicione fondove, to je uslovljeno
injenicom da i stanovnitvo i privreda postaju sve vie kamatno svesni.
Otuda je neophodno da banke same osnivaju investicione fondove kako bi
drale pod kontrolom znaajne transfere sredstava u investicione fondove i
kako bi mogle da tim tokovima upravljaju. Pored toga razvoj investicionih
fondova moe imati pozitivan efekat na razvoj banaka, jer banke mogu
da koriste znatno stroije kriterijume investicionih fondova kod plasmana
bankarskih kredita ime se smanjuju bankarski rizici i poveava stepen
naplativosti kredita. Takoe, banke mogu udruivati svoj depozitni poten-
cijal sa sredstvima investicionih fondova kod znaajnih investicija u pro-
tabilne rme.
Potreba ovldavanja znanjima iz oblasti faktoring i forfeting poslova i nji-
hov razvoj u okviru parabankarskih subsidijara poslovnih banaka proistie
iz interesa banaka da stiu vei prot u odnosu na nivo koji bi ostvarivale
klasinim plasiranjem sredstava. Visina prota je opravdana i u korelaciji
je sa visinom rizika i obimom i nivoom usluga koje se pruaju klijentima.
Atraktivnost ovih poslova lei u njihovoj relativno jednostavnoj primeni,
eksibilnosti i brzini donoenja odluka. Brzoj i obimnoj implementaci-
ji ovih poslova slue poslovne banke sa svojom razgranatom poslovnom
mreom u domicilnim zemljama i u inostranstvu i sa svojom strunom
kadrovskom i tehnolokom infrastrukturom. Ukljuivanjem faktoring i
forfeting poslova u parabankarsku ponudu banaka mogu se koristiti posto-
jei kapaciteti pojedinih delova banaka kao to su pravni sektor i organi-
zacioni delovi zadueni za praenje boniteta komitenata ime se izbegava
dupliranje poslova odnosno kapaciteta i sniavaju relativno ksni trokovi
poslovanja po jedinici nansijskih usluga.
Berzanski, brokersko-dilerski i kastodi poslovi i znanja i vetine potrebni
za njihovo ovladavanje predstavljaju nunost i interes poslovnog bankar-
stva da se okrene ka tritu kapitala, da uestvuje u emisiji i trgovanju har-
tijama od vrednosti i drugih berzanskih efekata, kako zbog potreba svojih
komitenata tako i zbog mogunosti voenja svojih penzionih i investicio-
nih fondova. Zbog zrelosti i zasienosti klasinog komercijalnog bankar-
skog trita i potrebe osvajanja novih trita, sekjuritizacije i proirivanja
protnih margina, banke neminovno razvijaju ove poslove. Banke na berzi
mogu obavljati aktivne, pasivne, uslune i sopstvene bankarske poslove,
kao i druge poslove vezane za izradu razliitih elaborata, istraivanja tr-
ita HOV, poslove konsaltinga i izrade pojekata, upravljanja portfeljom
HOV i td. Banke su glavni akteri u poslovima reporta, opcija, fjuersa i
svopova, u slubi upravljanja bankarskim rizicima, hedinga, sekjuritizaci-
je i ostvarivanja viih stopa prota. Jedan od glavnih motiva ukljuivanja
banaka u obavljanje brokersko-dilerskih poslova je ostvarivanje zarade, ali
banke takoe mogu svojom brokersko-dilerskom funkcijom na berzi da
rade i na prikupljanju depozita stanovnitva za svoje potrebe prodajom svo-
jih depozitnih certikata zainteresovanim graanima kao i da trguju njima
na sekundarnom tritu. Razvojem kastodi poslova kao isto uslunih pa-
rabankarskih poslova, banke mogu bez dodatnog angaovanja sredstava uz
korienje postojee bankarske materijalne, organizacione i kadrovske in-
frastrukture da dou do dodatnih izvora prihoda, da podignu protabilnost
i iskorienost uslunih kapaciteta i doprinesu trajnijem povezivanju sa kli-
jentima i unakrsnoj prodaji i ostalih bankarskih i parabankarskih usluga.
288 Zoran Jovi
Bez franizinga kao savremenog poslovnog metoda ne bi bili dostupni
najsavremeniji i najprotabilniji bankarski proizvodi poput platnih kartica
velikih internacionalnih kompanija. Pored toga franizing kao kompletna
poslovna metoda u bankarstvu se sastoji u tome da velika banka prodaje
svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim bankama, a u zamenu
za to dobija proviziju i uee u protu, pri emu banka korisnik franize
ostaje samostalna u vlasnikom pogledu. To je klasini nekreditni posao
gde banka bez angaovanja i plasiranja svojih sredstava stvara prihode
putem provizija i uea u dobiti.
Franizing kao poslovna metoda primenjena mimo bankarstva moe
imati uticaj na stav banaka pri oceni boniteta komitenata prilikom odo-
bravanja kredita, jer banke u principu mogu respektovati injenicu da iza
potencijalnog korisnika kredita stoji uspean davaoc franize neki od
svetski respektabilnih franiznih lanaca.
9.2. IZVORI INFORMACIJA IZ OBLASTI
BANKARSTVA I FINANSIJSKE
DELATNOSTI
Upoznavanje sa vrstama i karakteristikama razliitih nansijskih poslo-
va i institucija nije dovoljo za njihovo uspeno voenje. Menaderi nan-
sijskih institucija moraju da imaju i iskustvo i znanje koji su neophodni
za unapreenje poslovanja. Zbog toga je menaderima banaka i drugih
nansijskih institucija uvek potrebno mnogo vie informacija nego to to
literatura moe da prui. Problemi i reenja problema se vremenom me-
njaju, esto bre nego to to mogu pratiti ve napisane knjige. Sa istim
problemima kao i menaderi, susreu se i klijenti nansijskih institucija i
regulatorni organi nadleni za pojedine vrste nansijskih institucija. Oni
moraju da se angauju i prikupe informacije od vitalnog znaaja i to kli-
jenti da bi ojaali svoja znanja i poziciju u procesu korienja nansijskih
usluga, a regulatorni organi da bi procenili odreene nansijske institucije
u pogledu regularnosti usluga koje one pruaju.
Informacije su neophodni i kvalitetni resursi na osnovu kojih uesnici na
nansijskim tritima donose svoje nansijske i investicione odluke. Za
korisnike kredita i drugih bankarskih usluga bitne su informacije o visini
aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, naknada, provizija i drugih trokova,
ronosti kredita, zakonskoj regulativi, unakrsnom korienju nansijskih
usluga i pripadajuim bonusima i sl. Za banke su bitne informacije o oe-
kivanim prinosima, visini rizika i mogunostima njihovog minimiziranja,
kreditnoj sposobnosti i kreditnoj istoriji klijenata i sl. Takoe za banke i
druge nansijske institucije, kada se nalaze u ulozi emitenata hartija od
vrednosti, posebno su vane informacije o visini trokova kapitala, o mo-
gunostima emitovanja pojedinih nansijskih instrumenata, o zakonskoj
regulativi i sl., a kada se nalaze u ulozi investitora bitne su im informacije
o oekivanim prinosima, visini rizika, nainu trgovanja, kliringu i saldira-
nju, poreskoj regulativi, zakonskim ogranienjima i sl.
Postoji obilje informacija koje utiu na kretanje cena raznovrsnih nasij-
skih usluga na nansijskim tritima. Uticaj informacija odreuje ukupnu
ekasnost nansijskih trita. Danas u uslovima informacione revoluci-
je postoji puno naina za dolazak do relevantnih informacija. Najvaniji
izvori informacija su berze, razni emitenti hartija od vrednosti, tampa,
specijalizovane informativne kue, dravne agencije, meunarodne orga-
nizacije i institucije, trini indeksi i proseci, internet itd.
Berze svakodnevno objavljuju izvetaje o prometu, tampaju svoje bil-
tene i druga informativna glasila, a uglavnom sve informacije su istovre-
meno dostupne i preko interneta.
Mnoge potrebne informacije se mogu dobiti direktno od emitenata razli-
itih hartija od vrednosti jer su oni obavezni da javno objavljuju pojedine
nansijske izvetaje i relevantne informacije o najvanijim nansijskim
pokazateljima. To se odnosi na podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha,
kapitalnog bilansa, izvetaja o dividendi, kompanijskih izvetaja itd.
tampa je znaajan izvor informacija jer poznati dnevni listovi objavlju-
ju izvetaje sa berzi, razliite informacije i vesti, analize i komentare. Po-
stoje i dnevne novine specijalizovane za zbivanja na nansijskim tritima
kao to su Wall Street Journal i Financial Times.
Specijalizovane informativne kue kao to su Reuters, Bloomberg, Stan-
dard & Poors Corporation i dr. pruaju informacije putem tampanih i
elektronskih medija. Takoe i banke, brokersko-dilerske organizacije i
druge nansijske institucije objavljuju svoje specijalizovane izvetaje sa
puno korisnih informacija za klijente i ostale zainteresovane uesnike na
nansijskim tritima.
Razliite dravne agencije su izvor informacija o optim privrednim
kretanjima poput stabilnosti cena, nezaposlenosti, budetskoj ravnotei,
spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu zemlje, stopama rasta, me-
rama ekonomske politike i sl.
Trini indeksi i proseci su znaajni indikatori kretanja na nansijskim
tritima. Najpoznatiji trini indeksi na svetu su Dow-Jones Industrial
Average ili skraeno DJIA koji pokazuje prosek kretanja cena na Nju-
290 Zoran Jovi
jorkoj berzi, Standard & Poor 500 ili S & P 500, Nasdaq Composite,
DAX, Nikkei itd. Kod nas egzistiraju indeksi Beogradske berze Belex 15,
Belex Line kao i pokazatelj predvianja buduih kretanja na beogradskoj
berzi Belex Sentiment.
Najobimniji izvor informacija je svakako internet jer se preko njega
mogu pribaviti gotovi svi nabrojani izvori informacija uz malo truda, vre-
mena i strpljenja.
Pored obilja informacija i njihovih izvora koje je potrebno prikupiti da
bi se uspeno nastupalo na nansijskim tritima, veoma je bitno pratiti i
razvoj najsavremenije informacione tehnologije koja omoguava brzo i
aurno prikupljanje informacija. Oduvek su berze i druga nansijska tr-
ita bile otvorene prema inovacijama u oblasti informacionih tehnologi-
ja u ijoj su primeni prednjaile poev od telegrafa, tiker trake, telefona,
kompjutera do interneta. Primenom savremenih informacionih tehnologija
sve vie dominiraju sistemi elektronskog trgovanja pri emu samo mesto-
zika lokacija berzi i drugih nansijskih trita gubi na znaaju. Uesnici
na nansijskim tritima mogu dobiti: pristup bazama podataka uz mogu-
nost istraivanja i analiziranja, elektronski pristup nansijskim izvetaji-
ma i podacima o obimu trgovanja, kotacije u realnom vremenu odnosno
cene gotovo u momentu trgovanja, mogu dobiti grake i analize, ocene
portfolija, informacije o kretanju trinih proseka i indeksa, usluge plaa-
nja putem kreditnih kartica, mogunost kontinuelnog trgovanja u toku 24
sata dnevno itd.
Elektronski sistemi direktnog trgovanja i elektronske komunikacione
mree doprinose eliminisanju nepotrebnih posrednika na nansijskim tr-
itima i smanjivanju trokova. Dinamina oblast informatike olakava i
same procedure trgovanja na nansijskim tritima i sve ih vie usmerava
ka potrebama korisnika. Inovacije su neprekidne i svake godine se unapr-
uju i poboljavaju odreena tehnika reenja, a za oekivati je da e se
takav trend nastaviti i u budunosti.
Na ovom mestu je korisno dati i spisak razliitih udruenja i nansij-
skih institucija u svetu i kod nas sa njihovim internet adresama koje mogu
posluiti kao obiman izvor informacija iz oblasti bankarstva i drugih -
nansijskih institucija. Meu najpopularnijim udruenjima koja objavljuju
informacije od pomoi za reavanje problema u nansijskoj oblasti (razvoj
i unapreenje novih vrsta usluga, reavanje problematine aktive, izrada
nansijskog plana itd.) su sledee:
101

101 Spisak dat prema: Rose S. Peter, Hudgins C. Silvia, Bankarski menadment i n-
ansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, str.191.
The American Bankers Association na adresi www.aba.com -
Bank Administration Institute na adresi www.bai.org -
- Risk Management Association (RMA), Association of Risk Mana ge-
me nt and Lending Professionals na adresi www.rmahq.org
- Americas Community Bankers na adresi www.acbankers.org
- Credit Union National Association (CUNA) na adresi www.cuna.org
- American Council of Life Insurance (ACLI) na adresi www.acli.org
- Investment Company Institute (ICI) na adresi www.ici.org
- Insurance Information Institute (III) na adresi www.iii.org

Pored materijala koje obezbeuju ova i brojna druga udruenja, svake
godine izdavai knjiga, asopisa, kao i dravne agencije objavljuju veliki
broj asopisa, novina i knjiga. Meu najvanijim od ovih izvora informa-
cija su sledei:
102
Opte informacije o bankarstvu i konkurentnim nansijskim oblastima
- ABA Banking Journal (objavljuje the American Bankers Association na
adresi www.banking.com i www.aba.com/Products)
- Risk Management and Lending Professionals Journal (objavljuje Risk
Ma na gement Association na adresi www.rmahq.org)
- The Canadian Banker (objavljuje Canadian Bankers Association na
adresi www.cba.ca)
- ABA Bank Marketing Magazine na adresi www.aba.com/Marketin-
gNetwork
Izvori podataka o pojedinanim bankama i konkurentnim nansijskim
kompanijama
- Uniform Bank Performance Reports (UBPR) (kvartalno objavljuje
Federal Institutions Examination Council na adresi www.ec.gov)
- Historical Bank Condition and Income Reports (objavljuje National
Tehnical Information Service na adresi www.ntis.org)
- American Banker Online (bankarski asopis koji objavljuje American
Bankers Association na adresi www.americanbanker.com)
- The Wall Street Journal (objavljuje Dow Jones & Co., Inc., a moe se
nai i online, na adresi www.wsj.com)

102 Ibidem
292 Zoran Jovi
Ekonomski i nansijski trendovi koji utiu na bankarski i nansijski sek-
tor
- Survey of Current Business (koji objavljuje U.S. Department of Com-
merce na adresi www.bea.doc.gov)
- Federal Reserve Bulletin (koji objavljuje Savet guvernera sistema
federalnih rezervi, informacije iz biltena su dostupne na adresi www.
federalreserve.gov/pubs/buletin)
- National Economic Trends and Monetary Trends (objavljuje ogranak
Fed-a iz Sent Luisa, na adresi www.stls.frb.org)
Knjige i asopisi koji se odnose na zakone i propise, kao i na meuna-
rodne tokove koji utiu na banke i druge nansijske institucije
- International Economic Conditions (objavljuje ogranak Fed-a iz Sent
Luisa, a informacije se mogu dobiti i putem mail-a i na adresi www.
stls.frb.org)
- The Economist (London) putem pretplate ili na adresi www.econo-
mist.com
- Banking and Financial Institutions Law, William A. Lovett, West Gro-
up, St Paul, Minnesota, 2001.
Glavne regulatorne agencije
- Ofce of the Comptroller of the Currency (OCC) na adresi www.occ.
treas.gov
- Board of Governors of the Federal Reserve System na adresi www.
federalreserve.gov
- Federal Deposit Insurance Corporation (FDIC)na adresi www.fdic.
gov
- Ofce of Thrift Supervision na adresi www.ots.treas.gov
Osnovne informacije iz oblasti bankarstva i nansija za bankare i nji-
hove klijente
- Consumer Action na adresi www.consumeraction.org
- Federal Reserve System na adresi www.federalreserve.gov
- Federal Reserve Bank of Minneapolis na adresi www.mineapolisfed.
org
Postoje i direktorijumi koji se odnose na ovu oblast i daju spiskove
kompanija prema nazivu kompanije, gradu, dravi i zemlji u kojima se te
kompanije nalaze. Meu najpoznatijima su:
- Thomson/Polk Bank Directory na adresi www.nance.tfp.com
- Almanac World Bankers Directory na adresi www.cd-directories.com
- International Insurance Directory na adresi www.cd-directories.com
Neke od relevantnih internet adresa iz ove oblasti kod nas su:
- Narodna banka Srbije na adresi www.nbs.rs
- Beogradska berza na adresi www.belex.co.rs
- Ministarstvo nansija RS na adresi www.mn.sr.gov.rs
- Komisija za hartije od vrednosti na adresi www.sec.sr.gov.rs
- Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti na adresi www.
crhov.co.rs
- SEEbiz regionalni poslovni portal na adresi www.seebiz.eu
- Udruenje banaka Srbije na adresi www.ubs-asb.com
- Bloomberg World Index na adresi www.bloomberg.com
- B92-Biz-Berza na adresi www.b92.net/biz/berza
- Quotestation-praenje trgovanja regionalnih berzi u realnom vremenu
na adresi www.quotestation.com
- Ekonomske diskusije na adresi www.economy.co.rs/diskusije
- Srpski otvoreni investicioni fondovi na adresi www.investicioni-fon-
dovi.com
- Investicioni i penzioni fondovi u Srbiji na adresi www.mojnovac.
co.rs/fondovi
- Asocijacija lizing kompanija Srbije na adresi www.alcs.org.rs
- Agencija za privredne registre na adresi www.apr.sr.gov.rs
- Ekapija na adresi www.ekapija.com
- Pojedinane internet adrese banaka i drugih nansijskih institucija u
Srbiji
10. MEUNARODNO BANKARSKO
POSLOVANJE
10.1. VRSTE INOSTRANIH BANKARSKIH
ORGANIZACIJA I PROBLEMI
Banke su ne samo jedne od prvih nansijskih institucija koje su se poja-
vile u istoriji nansijskog poslovanja, ve i jedne od prvih nansijskih in-
stitucija koje su poele da nude svoje usluge na udaljenim lokacijama i da
posluju na meunarodnim tritima. Meunarodno bankarstvo datira jo iz
antikog vremena na Srednjem Istoku i srednjeg veka u Zapadnoj Evropi,
sa bankama koje su odobravale zajmove i pomagale trgovcima u nansi-
ranju isporuke sirovina i potrone robe i vrile razmenu valuta trgovcima i
putnicima. Tokom XX veka dominaciju na meunarodnoj bankarskoj sce-
ni su imale evropske i amerike banke, a od osamdesetih godina XX veka
vodeu ulogu na meunarodnoj sceni su preuzele japanske i azijske banke.
Poetkom XXI veka vostvo u bankarskoj i nansijskoj delatnosti pono-
vo preuzimaju amerike i evropske banke i druge nebankarske nansijske
institucije.
Za svoj nastup u inostranstvu, meunarodne banke i druge nansijske
institucije koriste razliite forme organizacionih oblika. Predstavnitva u
inostranstvu omoguavaju protok informacija izmeu banaka i drugih -
nansijskih institucija i njihovih inostranih klijenata. Agencije u inostran-
stvu pruaju pojedine nansijske usluge kao to su krediti klijentima i
pruanje pomoi u trgovini hartijama od vrednosti klijenata. Filijale nude
sline usluge koje prua i centrala meunarodne banke ili druge nansijske
institucije u matinoj zemlji. Alijacije ili supsidijari takoe pruaju sline
usluge u inostranstvu kao i centrale u matinoj zemlji, ali su nastale preu-
zimanjem veinskog vlasnitva nad posebno osnovanim inostranim nan-
sijskim institucijama, pa poto alijacija-supsidijar ima sopstvenu dozvolu
za poslovanje i akcijski kapital to nije obavezno da i ona bude zatvorena
296 Zoran Jovi
ukoliko njen glavni vlasnik bankrotira i obrnuto. Zajednika ulaganja se
esto koriste da bi se izbegli pojedini restriktivni propisi u odreenim ze-
mljama, kada banke strahuju od izloenosti riziku pri ulasku na nova ino
trita ili kada ele da ponude usluge za koje pojedinane banke nemaju
dozvolu kao to su osiguranje, trgovina hartijama od vrednosti i sl. kako bi
zajedno sa nebankarskim nansijskim institucijama poveale trino ue-
e i izvrile meusobnu podelu dobiti i trokova.
Integrisanjem nansijskih usluga u transformisanoj nansijskoj struk-
turi razvijenih zemalja stvaraju se konglomerati nansijskih usluga koji
predstavljaju rme ili grupu rmi pod zajednikom kontrolom koje nude
raznovrsne nansijske usluge van tradicionalnih granica jednog sektora.
Vlasnici i organizacioni nosioci nansijskih konglomerata mogu da budu
banke, osiguravajua drutva, berzanske rme ili velike trgovake rme sa
razvijenom mreom kupaca i adekvatnom bazom podataka o njima. Finan-
sijski konglomerati obavljaju poslove iz domena komercijalnog i investi-
cionog bankarstva, osiguranja i drugih nebankarskih nansijskih delatno-
sti, crpei svoju snagu iz ekonomije obima i unakrsne prodaje bankarskih
i nebankarskih proizvoda i usluga. Finansijski konglomerati sadre, pored
banaka kao jezgra, i druge delove koji se bave bankarskim i nebankarskim
poslovima, ali koji u vlasnikom smislu predstavljaju celinu. Praktino, to
znai da klijenti mogu da dobiju niz nansijskih usluga na jednom mestu
u jednoj kompleksnoj nansijskoj instituciji, koja obino moe da bude
u obliku evropskog tipa univerzalne banke koji je nastao na bazi nema-
kog modela univerzalnih banaka koje se bave poslovima komercijalnog
i investicionog bankarstva ili u obliku amerikog tipa multinacionalnih
nansijskih konglomerata.
Dinamian razvoj meunarodnog bankarstva otvorio je i pitanja povea-
nog rizika poslovanja banaka na irem-meunarodnom prostoru i potrebe
uvoenja meunarodnih standarda za ujednaavanje regulacije funkcioni-
sanja nacionalnih bankarskih sistema i smanjenje rizika poslovanja. Tako
je u cilju harmonizacije meunarodnog bankarskog sistema, 15. jula 1988.
godine, postignut Bazelski sporazum koji su usvojile lanice Bazelskog
komiteta-grupe 12 najrazvijenijih zemalja sveta u Bazelu u vajcarskoj.
Sporazumom je predvieno da meunarodno aktivne banke moraju da po-
stignu zajednike minimalne standarde koji se odnose pre svega na velii-
nu kapitala i obim rizine aktive. Zajedniki standardi u pogledu kapitala
su ptredvideli da banke moraju ostvariti minimalni koecijent ukupnog
kapitala u odnosu na ukupan rizik usklaen sa aktivom na nivou od 8%.
Svrha Bazelskog sporazuma je, sa jedne strane, jaanje meunarodnih ba-
naka i uvrivanje poverenja javnosti prema njima, a sa druge strane,
uklanjanje nejednakosti u propisima izmeu razliitih zemalja koji dovode
do nejednakosti konkurencije meu bankama tih zemalja. Time je ujedna-
ena regulacija funkcionisanja nacionalnih bankarskih sistema i smanjen
rizik poslovanja. U pogledu harmonizacije bankarskih sistema se najdalje
otilo u Evropskoj uniji, gde je svaka zemlja duna da prihvati nadnaci-
onalne standarde Evropske unije. Veina tranzitornih zemalja u Evropi je
takoe prihvatila harmonizaciju svojih bankarskih sistema sa standardima
Bazelskog sporazuma. Pojedine zemlje, zbog veih potencijalnih rizika
poslovanja su prihvatile i neto otrije standarde od onih koje propisuje
Bazelski sporazum. U Srbiji je npr. kapitalni cenzus za osnivanje i rad
banaka 10 miliona dok je po Bazelskom sporazumu predvieno min. 5
miliona . Stopa adekvatnosti kapitala u Srbiji je propisana na nivou od
min.12% dok je po Bazelskom sporazumu predvieno min. 8%.
Pored narasle meunarodne regulatorne saradnje meu dravama, za ta
je jedan od najboljih primera Bazelski sporazum, ozbiljni problemi oeku-
ju dananji sektor meunarodnog bankarstva i drugih nansijskih usluga
usled uveanih rizika poslovanja u ovoj oblasti. irenje u inostranstvo, a
danas ga dominantno primenjuju raznovrsni meunarodni nansijski kon-
glomerati, donosi im nove trine mogunosti ali i nove dravne restrik-
cije, nove rizike poslovanja, a sa druge strane postavlja i nove probleme
i izazove pred regulatorne organe u pogledu naina i ekasnosti kontrole
poslovanja nansijskih konglomerata.
10.2. STVARANJE FINANSIJSKIH
KONGLOMERATA I NJIHOVA KONTROLA
Procesi deregilacije i globalizacije nansijskih trita i pojaane kon-
kurencije naglaene jakim informacionim progresom doveli su do novog
naina poslovanja u integrisanoj svetskoj ekonomiji. Ovi procesi su uslo-
vili nastanak nansijskih konglomerata koji pruaju raznovrsne nan-
sijske usluge u razliitim delovima sveta. Pored toga izmenjeni obrazac
nansijskog ponaanja stanovnitva sa smanjenim interesom dranja li-
kvidne tednje kod banaka i poveanim interesom za tednju sa pove-
anim prinosom i tednju za obezbeivanje penzija uslovili su snaan
razvoj investicionih i penzionih fondova i institucija ivotnog osiguranja
koji su kao institucionalni investitori i jaki parabankarski poslovi, posta-
li, pored banaka, okosnica stvaranja nansijskih konglomerata. Formira-
njem nansijskih konglomerata se koriste prednosti ekonomije obima i
298 Zoran Jovi
sinergije izmeu razliitih nansijskih sektora koji nude razliite nan-
sijske usluge servisirajui na taj nain znatno ire trite, istovremeno
diversikujui i rizike i prihode grupacije. Time se ostvaruje cilj nan-
sijskih konglomerata za ekasnijim poslovanjem sa razliitim nansij-
skim aktivnostima pri emu se svaka aktivnost razvija nezavisno, dok
mogunost delovanja pozitivnih sinergetskih efekata stvara dugorone
konkurentske prednosti.
Finansijski poslovi koji se obavljaju pod okriljem nansijskih konglo-
merata predmet su supervizorske kontrole nadlenih institucija. Nadzor se
vri i nad radom banaka i nad poslovima osiguranja i poslovima vezanih
za hartije od vrednosti. U sluaju kontrole banaka i berzanskih rmi po-
stoji razlika izmeu zemalja sa univerzalnim bankarstvom i zemalja sa
dihotomijom u nansijskom sistemu. U zemljama sa univerzalnim ban-
karstvom, organizacioni delovi za poslovanje hartijama od vrednosti su in-
tegralni delovi tih banaka tako da su transakcije sa hartijama od vrednosti
ve ukljuene u kontrolu banaka. U zemljama sa dihotomnim nansijskim
sistemom, jedna supervizorska institucija vri kontrolu poslovanja banaka,
a druga vri kontrolu rada berzanskih rmi bilo da su u poziciji samo-
stalnih rmi ili posluju u okviru bankarskih grupacija. Otuda je prisutno
da i u okviru jedne drave nadzor nad pojedinim delovima nansijskih
konglomerata vri vie institucija. Nadzorni organi u razliitim zemljama
su suoeni sa potekoama u radu jer su odgovorni za poslovanje samo
jednog dela nansijskog konglomerata i to u svom regionu. Dodatni pro-
blem predstavlja i to to se pravila koja primenjuju supervizori banaka
razlikuju od pravila koja koriste supervizori berzanskih rmi, posebno u
pogledu kriterijuma adekvatnog nivoa kapitala i rezervi. Berzanske rme,
tako mogu da imaju visok nivo subordinarnih zajmova koji se u znaajnoj
meri tretiraju kao supstitut kapitala to dovodi do visokog multiplikatora
osnovnog kapitala berzanskih rmi.
Za osiguravajua drutva se primenjuje posebna supervizija bez ob-
zira da li ona posluju samostalno ili u sklopu nansijskih konglomerata.
Izmeu banaka i osiguravajuih drutava postoje slinosti i razlike. Obe
nansijske institucije zavise od poverenja graana, pa otuda i supervizija
nad njima ima za cilj da zatiti interese komitenata i predupredi nastajanje
poremeaja u nacionalnoj ekonomiji. Osnovne razlike izmeu ovih nan-
sijskih institucija lee u razlici njihovih rizika. Banke nose osnovne rizike
na strani aktive kroz date kredite i investicije, a osiguravajua drutva na
strani pasive kroz prava osiguranika, a u znatno manjoj meri na strani ak-
tive kroz investicije.
Nadzor nad poslovanjem nansijskih konglomerata predstavlja pote-
kou za kontrolne institucije, obzirom na njihovu kompleksnu strukturu i
geografski rairenu aktivnost. Struktura nansijskih konglomerata zavisi
od nacionalnog zakonodavstva, tradicije i sektora koji je predstavljao ma-
tinu rmu odnosno aktivnost oko koje je stvoren nansijski konglomerat
i koja ini glavnu aktivnost konglomerata (to mogu biti banka, osiguranje
ili berzanska rma). Problemi mogu doi iz nerazumevanja razliitih pri-
stupa nadzoru koje primenjuju kontrole u razliitim oblastima. Institucije
nadlene za kontrolu osiguravajuih drutava koncentriu nadzor na strani
pasive kao glavnog izvora rizika, a institucije nadlene za kontrolu banaka
koncentriu nadzor na strani aktive kao osnovnog izvora rizika. Otuda sa
aspekta kontrole, uzajamna nansijska povezanost nansijskih konglome-
rata poveava veliinu potencijalnih problema, posebno ako se konglome-
rati sastoje iz delova ije aktivnosti obuhvataju brojna nansijska trita.
Tradicionalni nain kontrole konglomerata pri kojoj svaka kontrolna in-
stitucija vri nadzor nad jednim delom konglomerata, a da ne ostvaruje
kontakt sa kontrolnim institucijama koje vre nadzor nad poslovanjem
drugih delova konglomerata nije dovoljno adekvatno reenje. Parcijalnim
kontrolama delova nansijskih konglomerata treba dodati i kontrolu celine
konglomerata kako bi se realno sagledali rizici na nivou cele grupe.
Kontrolne institucije se prvo susreu sa problemom utvrivanja ade-
kvatnosti kapitala nansijskog konglomerata, jer postoje razliiti zahtevi u
pogledu visine potrebnog kapitala za rad banaka, osiguravajuih drutava
i rmi koje se bave hartijama od vrednosti. Postoje dva pristupa u prae-
nju adekvatnosti kapitala nansijskih konglomerata i to konsolidovana
kontrola i pojedinana ili solo plus kontrola. Konsolidovana kontro-
la primat daje nadzoru nad matinom rmom osnivaem konglomerata.
Adekvatnost visine kapitala cele grupe se utvruje analizom sredstava i
obaveza pojedinih delova konglomerata koji se prikazuju konsolidovano.
Zahtevi u pogledu kapitala se postavljaju u odnosu na ceo nansijski kon-
glomerat i taj iznos se uporeuje sa kapitalom matine rme.
Pojedinana ili solo plus kontrola teite stavlja na kontrolu lanica
konglomerata. Sve lanice konglomerata se kontroliu u pogledu visine
kapitala utvrene od nadlenih kontrolnih institucija. Ova kontrola se do-
punjuje optom ocenom konglomerata kao celine i adekvatnou visine
kapitala na nivou konglomerata.
Pri oceni adekvatnosti kapitala na nivou konglomerata poseban problem
predstavlja razliito denisanje kapitala od strane kontrolnih organa nad-
lenih za nadzor njihovog poslovanja.
300 Zoran Jovi
Pored problema utvrivanja adekvatnosti kapitala nansijskih konglo-
merata kontrolne institucije se susreu i sa rizikom irenja gubitka iz jed-
nog dela konglomerata u drugi. Kompleksnost konglomerata poveava
rizik irenja negativnog uticaja loeg poslovanja jednog dela konglome-
rata na poslovanje ostalih delova konglomerata. Rizik irenja tetnog uti-
caja gubitka ima svoja dva aspekta: psiholoki i aspekt izloenosti unutar
grupe. Psiholoki oblik irenja negativnog uticaja gubitka jednog dela na
ostale delove konglomerata vri se tako to trite nerado posluje sa za-
raenom grupom. Finansijske institucije zavise od poverenja trita kako
u pogledu pribavljanja sredstava tako i u pogledu plasmana. Za banke je
jako osetljivo pitanje kako e ulagai prihvatiti rizik ukoliko se drugi de-
lovi konglomerata nalaze u poslovnim tekoama. Tekoe u poslovanju
jednog dela konglomerata mogu dovesti do nelikvidnosti svih drugih delo-
va konglomerata. ak ni distanciranje banke od onih delova nansijskog
konglomerata koji loe posluju ne umanjuje rizik da takvo stanje utie na
pogoranje ugleda banke.
Drugi aspekt rizika irenja gubitka odnosi se na prisutnu izloenost
unutar nansijskih konglomerata. Postoji kompleksna povezanost direk-
tnih i indirektnih potraivanja u okviru konglomerata, a najjednostav-
niji oblik unutranje izloenosti su krediti i kreditne linije koje mati-
ni delovi konglomerata daju drugim delovima konglomerata ili delovi
daju jedni drugima. Nadalje, izloenost moe biti u vidu dranja akcija
unutar grupe, zatim kroz poslove trgovanja jednih delova sa drugima,
kroz centralizovano upravljanje kratkoronom likvidnou u okviru -
nansijskog konglomerata i sl. Izloenost unutar konglomerata utie i na
likvidnost i na solventnost grupacije i utie na rizik irenja gubitka jed-
nog dela na ostale delove. Ovi rizici su znaajni za kontrolne institucije
koje vre nadzor nad pojedinim delovima konglomerata. One procenjuju
izloenost unutar konglomerata kroz analizu ukupnih obaveza, rokova
dospea tih obaveza, prota i gubitaka povezanih sa transakcijama unutar
konglomerata, ocenu da li se poslovi unutar konglomerata obavljaju pod
trinim uslovima. Metodom pojedinane kontrole delova konglomera-
ta od strane nadlenih kontrolnih institucija predupreuju se problemi
preterane izloenosti unutar konglomerata jer kontrolni organi drugaije
vide i procenjuju predmetni problem od matinog dela konglomerata. U
cilju zatite od ovakvih negativnih kretanja, preporuljivo je da se uspo-
stavi sistem preventivne zatite delova u okviru konglomerata, ime bi
se pomoglo drugim delovima konglomerata i spreilo irenje negativnih
uticaja na njih.
Sledei problem u radu nansijskih konglomerata moe da bude izlo-
enost velikim kreditima na nivou grupe. Iznos kredita koji banka daje
jednom klijentu ili grupi meusobno povezanih klijenata je u veini ze-
malja limitiran u odnosu na visinu kapitala banke. U Evropskoj uniji ovaj
limit iznosi 25% kapitala banke. Osiguravajua drutva, takoe moraju da
se pridravaju odreenih propisa o diversikaciji aktive koja u mnogim
sluajevima nije povezana sa kapitalom. Pravila u pogledu davanja kredita
jednom klijentu ili grupi meusobno povezanih klijenata znatno su otrija
u odnosu na poslovanje banke nego u odnosu na poslovanje osiguravaju-
ih drutava. Otuda je teko primenjivati ista pravila u odnosu na samo-
stalna osiguravajua drutva i ona koja su deo nansijskih konglomerata,
kao i primenjivati mehanizme kontrole bankarskih rizika u odnosu na celu
grupaciju osiguravajuih drutava.
U okviru nansijskog konglomerata moe nastati i sukob interesa kada
se npr. zahteva da banka odobrava kredite drugim lanovima grupe ili da
osiguravajue drutvo plasira svoja sredstva unutar konglomerata umesto
da ih plasira van po trinim uslovima.
Da bi mogli da uspeno obave svoju funkciju, kontrolni organi moraju
biti upoznati sa aktuelnom organizacionom emom konglomerata, njego-
vom vlasnikom i upravljakom strukturom i linijama odgovornosti unutar
konglomerata. Sloenost korporativne strukture nansijskih konglomerata
naroito kod velikih meunarodnih konglomerata oteava njihovu kontro-
lu i poveava mogunost irenja rizika sa jednih delova na druge. Pojedini
nansijski konglomerati sami stvaraju to sloeniju strukturu kako bi iz-
begli nadzor nad svojim poslovanjem ili ga uinili manje ekasnim. Otu-
da kontrolne institucije trebaju da imaju ovlaenje da zabranjuju takvu
strukturu nansijskih konglomerata koja onemoguava ili oteava njego-
vu adekvatnu kontrolu. Minimalni standardi za kontrolu meunarodnih
bakarskih grupa omoguavaju da kontrolne institucije daju ovlaenja za
poslovanje bankama i nebankarskim organizacijama koji su delovi grupa
odnosno nansijskih konglomerata pod uslovom da grupa iji su oni delo-
vi omogui ekasnu kontrolu svog poslovanja ukljuujui i konsolidovano
praenje poslovanja. Nadzor nad poslovanjem nansijskih konglomerata
je ekasniji kada kontrolne institucije mogu da prate njegovo celokupno
poslovanje i kada kontrola pojedinih delova konglomerata ukljuuje i pri-
stup podacima o poslovanju matinog dela i drugih delova grupe. Tako-
e je neophodna meusobna saradnja kontrolnih institucija ovlaenih za
kontrolu pojedinih delova konglomerata ukljuujui razmenu podataka o
poslovanju na nacionalnom i meunarodnom planu.
302 Zoran Jovi
Organizacija kontrole nansijskih konglomerata moe da bude postav-
ljena po institucionalnom ili po funkcionalnom kriterijumu. Po instituci-
onalnom kriterijumu, svaki organizacioni deo u okviru nansijskog kon-
glomerata podlee posebnoj kontroli. Kako se nansijski konglomerati
sastoje iz vie delova (banke, berzanske rme, osiguravajua drutva...) to
postoje i vie supervizorskih vlasti koje kontroliu te delove. U ovom pri-
stupu kontroli postoji razlika u pravilima koja vae za razliite vrste poslo-
vanja, tj. razliita su pravila za poslovanje banaka, od pravila za poslovanje
berzanskih rmi ili osiguravajuih drutava. Ta razlika stvara konkurenciju
razliitih tipova nansijskih institucija i stvara rizik prenoenja delova po-
slovnih aktivnosti iz jednog tipa nansijskih institucija na drugi. Otuda je
potrebno da sve nansijske institucije budu regulisane na neutralan nain.
Po funkcionalnom kriterijumu ista regulaciona pravila vae za sve upo-
redive rizike u raliitim nansijskim institucijama, ime se postie visok
stepen neutralnosti kontrole. Ovaj pristup tei uspostavljanju jedinstvene
kontrolne vlasti kompetentne za sve nansijske institucije u sklopu nan-
sijskih konglomerata.
Stvaranje meunarodnih nansijskih konglomerata stvara potrebu da
se formiraju regulaciona pravila na globalnom nivou. Potebno je da se
harmonizuju i supervizorska pravila razliitih zemalja. Zato je potrebna
meunarodna kooperacija razliitih nacionalnih supervizorskih vlasti i
meusobna razmena informacija.
10.2.1. MONITORING FINANSIJSKIH
KONGLOMERATA
Savremena nansijska trita, njihova ekspanzija i novi trendovi, stva-
ranje nansijskih konglomerata, odnosno grupacija sastavljenih od banaka
i nebankarskih institucija, uslovili su razvijanje ekasnijeg i adaptibilnijeg
monitoringa tj. praenja svih nansijskih transakcija. Putem monitoringa,
nansijske institucije su u stanju da realno procene rizike i potencijalne
gubitke, da ih dre u granicama tolerancije i formiraju potrebne rezerve za
njihovo pokrie. Kao to banke trebaju da ekasno sprovode monitoring
svojih komitenata i svojih parabankarskih rmi, tako i one same moraju
biti podvrgnute monitoringu centralne banke ili neke druge specijalizova-
ne institucije, a sve u cilju da se banke i druge nansijske institucije pona-
aju u skladu sa normama trine ekonomije.
Prikupljanje i analiza obaveznih izvetaja o poslovanju nansijskih in-
stitucija i statistikih podataka, omoguava nadlenim institucijama da
prate poslovanje banaka i drugih nansijskih institucija u kontinuitetu,
u redovnim intervalima i da na osnovu tih analiza utvrde rizine oblasti
poslovanja. Izvetaji koji predstavljaju sastavni deo monitoringa sadre,
izmeu ostalog, bilanse stanja i uspeha, vanbilansne stavke, podatke o ka-
pitalu, nivou likvidnosti, rezervama, ulaganjima, obavezama i mnoge dru-
ge podatke koji su ogranieni kvalitetom internog informacionog sistema
same nansijske institucije, pouzdanou podataka od kojih su izvetaji
popunjeni i stepenom obuhvatnosti svih vrsta poslovnih rizika.
Kontrolne institucije se ne oslanjaju samo na monitoring tj. na prikuplja-
nje i analizu dobijenih podataka, ve vre i neposrednu kontrolu, a sara-
uju i sa eksternim revizorima po pitanju verikacije primljenih izvetaja,
adekvatnosti procedura u oceni rizika i utvrivanju rezervi za potencijalne
gubitke, pouzdanosti primene raunovodstvene politike i internih kontro-
la.
10.2.2. NEPOSREDNA KONTROLA FINANSIJSKIH
KONGLOMERATA
Nadzor nad poslovanjem banaka i drugih nansijskih institucija u veli-
koj meri zavisi od informacija dobijenih neposrednom kontrolom. Nepo-
sredna kontrola moe da se sprovodi od strane regulacionih organa (SAD,
Francuska) ili od strane eksternih revizora (Velika Britanija i Nemaka).
U naoj zemlji neposrednu kontrolu sprovode nadleni organi Narodne
Banke.
Neposredna kontrola i ocena boniteta u prostorijama banke ili druge nan-
sijske institucije kao samostalne ili kao nebankarske lanice nansijskog
konglomerata je usmerena na detaljnu procenu poslovanja, procedure koje
se koriste, pouzdanost poslovne dokumentacije, uspenost rukovodstva,
rad interne kontrole, potovanje zakona i propisa. Posebno se proveravaju
podaci koji se kroz proces monitoringa dostavljaju nadlenim organima i
procenjuje tanost izvetaja. Neposrednom kontrolom, koja se uobiajeno
sprovodi jedanput godinje, na licu mesta se kontroliu rizici i procenju-
je kvalitet celokupne aktive. Tamo gde je prisutna velika diversikacija
poslovnih aktivnosti nansijskih konglomerata (veliki broj bankarskih i
nebankarskih poslova, veliki broj organizacionih jedinica, oblima i vrsta
transakcija), primarna je usredsreenost na adekvatnost i funkcionisanje
sistema internih kontrola i internih revizija. Neposrednom kontrolom se
takoe moe na licu mesta uveriti u opti kvalitet menadmenta, proceniti
nivo strunosti zaposlenih i oceniti kvalitet koriene opreme.
304 Zoran Jovi
Nove nansijske usluge koje banke pruaju i tehnoloke promene koje
su znatno poveale obim i brzinu transakcija poveale su rizike i oteale
nadzor nad poslovanjem banaka. Stvaranje nansijskih konglomerata i nji-
hovo poslovanje u oblastima za iji je nadzor esto ovlaeno vie poseb-
nih nadzornih organa, stvara potrebu za koordinacijom i objedinjavanjem
nadzora nad poslovanjem nansijskih konglomerata. Proces globalizacije
je takoe poveao rizike u nansijskim transakcijama i to prevashodno
rizik promene deviznog kursa i rizik solventnosti, pa je mogunost prenosa
nepovoljnih kretanja izmeu zemalja uticala da mnoge drave promene
svoje zakonodavstvo i raunovodstvene sisteme u cilju aktivnijeg uea
na nansijskim tritima. U cilju zatite nansijskog sistema od snanih
sistemskih okova potrebno je poboljanje i modernizacija sistema nad-
zora. Nadzorne institucije trebaju da daju akcenat na identikaciju rizika,
njegovu procenu, praenje i otklanjanje. Neposredna kontrola i monitoring
treba da budu vrsto povezani uz racionalizaciju metoda i oblika priku-
pljanja podataka i ocenu nansijskih performansi. Potreban je razvoj baze
podataka za uspostavljanje metoda praenja rada trita kapitala, deviznih
trita i trita nansijskih derivata. Sve to treba da prati program obuke
novih kadrova koji bi bili spremni da prihvate novi pristup nadzoru nad
poslovanjem nansijskih konglomerata.
Jedinstvenom primenom procesa monitoringa i neposredne kontrole,
moe se vriti ocena adekvatnosti kapitala, kvaliteta aktive, kvaliteta me-
nadmenta, kvaliteta prihoda odnosno protabilnosti i optimalne likvidno-
sti bankarskog poslovanja. Ovaj sistem je poznat pod imenom CAMEL
rejting sistem ( C-capital adequacy, A-asset quality, M-management, E-
earnings i L-liquidity ). To su glavne oblasti procene i one se ne mogu
procenjivati odvojeno, ve skupa jer su uporedne i utiu jedna na drugu,
a ocene se kreu od 1 (najbolja) do 5 (najloija). U skladu sa utvre-
nim normama rangira se banka u celini, a najbolji rejting ima banka sa
ocenom 1, a najloiji rejting banka sa ocenom 5. Veoma slian model za
ocenu rejtinga i rangiranje se moe primeniti na osiguravajua drutva i
penzione fondove, s tim to umesto akcenta na kvalitet aktive kod ovih
nansijskih institucija akcenat treba staviti na kvalitet i ocenu pasive. to
se tie kontrole investicionih fondova, ona je blaa u odnosu na kontrolu
banaka, osiguravajuih drutava i penzionih fondova. Investicioni fondovi
imaju iroke mogunosti kombinacije strukture svojih portfolia, pri emu
prvenstveno vode rauna o stopi prinosa, diversikaciji rizika i odrava-
nju likvidnosti. Regulacione vlasti prvenstveno zahtevaju od investicionih
fondova da informiu svoje klijente o investicionim ciljevima, rizicima i
trokovima rada fondova. U pojedinim zemljama se odreuje gornja grani-
ca investicionih plasmana u jednu vrstu hartija od vrednosti zbog disperzi-
je rizika, iako je u interesu i samih investicionih fondova da o tome i sami
vode rauna. inei svoju investicionu politiku javnom, investicioni fon-
dovi omoguavaju individualnim investitorima da shodno svojim prefe-
rencijama biraju odgovarajui investicioni fond, odnosno da ukoliko ele
vee prinose sa viom stopom rizika, kupuju akcije investicionih fondova
koji investiraju u akcije, ili ukoliko ele sigurnije prinose sa niom stopom
rizika, kupuju akcije investicionih fondova koji investiraju u dravne ob-
veznice i obveznice sigurnih kompanija. Oba naina investiranja u inve-
sticione fondove u principu nose vee prihode od depozita kod banaka, ali
su depoziti kod banaka osigurani, a kod investicionih fondova ne postoji
takvo osiguranje, pa je i rizik vei, a otuda i potreba potpune javnosti tj.
obavetavanja klijenata o poslovnoj politici investicionih fondova.

10.2.3. REVIZIJA FINANSIJSKIH KONGLOMERATA
Revizija podrazumeva nezavisan proces vrednovanja poslovanja i boni-
teta banke ili druge nansijske institucije. Revizija ima pravo uvida u sve
poslovne knjige nansijskih institucija i pravo da zahteva od menadmenta
da bude upoznata sa svim podacima i objanjenjima o kojima menadment
ima saznanja ili ih moe pribaviti, a koji su reviziji potrebni za sastavljanje
izvetaja. Revizija vri analizu bilansa stanja i bilansa uspeha kao i analizu
boniteta nansijske institucije u cilju utvrivanja uspenosti poslovanja u
tekuem obraunskom periodu i njene sposobnosti da se zatiti od gubitka
u buduem poslovanju. Takoe ovlaeni revizor daje miljenje o istinito-
sti i objektivnosti godinjeg obrauna.
Revizija moe biti eksterna i interna u zavisnosti od toga da li je spro-
vode lica zaposlena u posebnoj slubi i koja dele sudbinu uspenosti -
nansijske organizacije (interna revizija) ili je sprovode nezavisni revizori
zaposleni u posebnim revizorskim rmama, ije se usluge naplauju od
ovlaenog naruioca (eksterna revizija). Eksterna revizija ima komple-
mentarnu ulogu u nadzoru nad poslovanjem banaka i drugih nansijskih
organizacija, uporedo sa neposrednom kontrolom, ali je ne moe zameniti.
Eksterna revizija predstavlja nezavisno ispitivanje i izraavanje miljenja
o raunovodstvenim iskazima nansijske organizacije koju sprovodi ime-
novani revizor u skladu sa svojim imenovanjem, zakonskim i statutarnim
obavezama. Ona prati primenljivost i ekasnost postupka upravljanja rizi-
cima i metodologiju procene, vri procenu pouzdanosti i pravovremenosti
306 Zoran Jovi
sainjenih poslovnih izvetaja, testira raunovodstvene evidencije, kon-
trolie utvrene naine zatite poslovne imovine i prati da li se poslovanje
vri u skladu sa utvrenom poslovnom politikom i zakonskim propisima.
Eksterna i interna revizija u svom radu koriste jedinstvenu metodologiju.
Osnovna svrha eksterne revizije je realno utvrivanje boniteta nansijske
organizacije i eventualno upoznavanje javnosti sa tim , dok osnovni cilj
interne revizije nije verikacija nansijskih izvetaja, ve pomo menad-
mentu u ekasnom upravljanju, kroz identikaciju poslovnih rizika.
U Srbiji su od 2003. godine sve banke dune da formiraju slube in-
ternih revizija. Ove slube moraju da funkcioniu nezavisno od internih
kontrola i drugih organizacionih delova banke i dune su da izvetavaju
nadzorni odbor banke o svojim nalazima.
Naelo nezavisnosti je osnovni uslov za ekasan rad interne revizije koja
mora da obavlja svoju funkciju bez uticaja upravljakog tima nansijske
organizacije. Uloga interne revizije je naknadno ispitivanje internih kon-
trola i operativnih postupaka i kao takva ne sme uestvovati u obavljanju
procesa koje ispituje. Ispitivanjem i vrednovanjem utvrenih procedura in-
ternih kontrola, interna revizija otkriva slabosti u operativnom poslovanju
i prvenstveno o tome obavetava organe upravljanja u cilju minimiziranja
poslovnih rizika.
Finansijske organizacije posebnim normativnim aktom reguliu status
interne revizije, njene ciljeve i zadatke, planiranje, organizaciju i metode
rada, prava i dunosti internih revizora, nain izvetavanja i tipove sarad-
nje sa ostalim kontrolnim organima.
10.2.4. INTERNA KONTROLA FINANSIJSKIH
KONGLOMERATA
Procesom globalizacije, poveanjem obima i diversikacije nansijskih
trita, permanentno se poveavaju rizici, pa u cilju izbegavanja potenci-
jalnih gubitaka ili steaja u poslovanju, nansijske institucije uspostavljaju
sisteme interne kontrole. Sistemom interne kontrole moraju biti obuhva-
eni svi organizacioni delovi odnosno celokupno poslovanje svih organi-
zacionih delova nansijskog konglomerata i svake nansijske institucije
ponaosob. Interna kontrola je samo deo irih aranmana potrebnih da bi se
uspostavila i poboljala nansijska stabilnost i uspenost poslovanja jedne
nansijske institucije. Osim globalnih i optih standarda za uspostavljanje
adekvatne interne kontrole, potrebno je uzeti u obzir i lokalne specine
karakteristike bitne za poslovanje nansijske institucije. Priroda i rizici
lokalnog nansijskog trita i njihova promenlj i vost zahtevaju periodinu
procenu i preispitivanje uspostavljenih sistema interne kontrole. Svakoj
nansijskoj instituciji su potrebne komunikacijske linije u okviru uprav-
ljakog lanca, kao i funkcionisanje komunikacija nezavisno od menad-
menta. Jedan od vidova interne kontrole je i neophodnost da zaposleni o
sumljivim transakcijama ili problematinom ponaanju pojedinaca obave-
tavaju svoje pretpostavljene ili unutranju bezbednost. Osnovna svrha in-
terne kontrole je stvaranje uslova da nansijske institucije posluju u skladu
sa naelima likvidnosti, rentabilnosti i protabilnosti, u skladu sa svojom
poslovnom politikom, da se nansijsko stanje utvruje istinito i korektno,
da se potuju stroga pravila poznavanja klijenata, da se promoviu visoki
etiki i profesionalni standardi i da se preventivno spree kriminalni i osta-
li nedozvoljeni postupci.
Interna kontrola je usredsreena na organizacionu strukturu, denisa-
nje pojedinih dunosti i odgovornosti, utvrivanje raznih vrsta ogranienja
u odluivanju, procedure za donoenje odluka i sl., na raunovodstvenu
politiku, poreenje kontrolnih lista, upotpunjavanje dokumentacije, tano,
obuhvatno i blagovremeno iskazivanje svih poslovnih promena, procedure
za izradu potrebnih izvetaja i sl. i na podvojenost funkcija kroz dvostruku
kontrolu imovine, duple overe na nalozima za plaanje, ukrtanje funkcija i
obavezna informisanost pri odluivanju i plaanju i sl. Na taj nain interna
kontrola doprinosi obezbeenju tanosti i pouzdanosti raunovodstvenih
podataka i zatiti od predvidivih i nepredvidivih zloupotreba kroz omogu-
avanje pristupa sredstvima i poslovnoj dokumentaciji samo ovlaenim
licima. Interna kontrola treba da je integrisana u sve operativne poslove i
da predstavlja sastavni deo poslovnih aktivnosti svih zaposlenih.
Generalno, interna kontrola koja je prilagoena prirodi i obimu poslovne
aktivnosti nansijske institucije treba da obezbedi da poslovne funkcije
obavljaju struna i odgovorna lica, da se poslovi vode u skladu sa utvr-
enim politikama i strategijama, da novane transakcije mogu da reali-
zuju samo ovlaena lica, da se obezbedi odvajanje funkcije angaovanja
sredstava od knjigovodstvenih funkcija, da obezbedi usklaivanje datuma
i rokova angaovanja sredstava sa knjigovodstvenim evidentiranjem, da
obezbedi zatitu imovine nansijske institucije, da obezbedi potovanje
utvrenih ogranienja, da omogui pouzdane podatke u potrebnim propi-
sanim izvetajima i njihovo blagovremeno dostavljanje nadlenim licima i
slubama, i da obezbedi jasnu identikaciju i procenu rizika.
Osim toga interna kontrola treba da promovie visoke etike i profesio-
nalne principe i aurnost u otkrivanju i obavetavanju o sumljivim transak-
308 Zoran Jovi
cijama u cilju spreavanja pranja novca i drugih kriminalnih radnji.
Potrbno je da interna kontrola bude dopunjena efektivnom revizorskom
kontrolom, koja nezavisno vrednuje adekvatnost, operativnu funkcional-
nost i ekasnost sistema interne kontrole. Interni revizor je odgovoran za
ekasno i kvalitetno funkcionisanje uspostavljenog sistema interne kon-
trole.
11. STVARANJE KARIJERE U BANKAMA
I DRUGIM FINANSIJSKIM
INSTITUCIJAMA
11.1. UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
11.1.1. DEFINISANJE I ZNAAJ LJUDSKIH RESURSA
Sam termin menadment ljudskih resursa relativno je novi termin u
teoriji i praksi domaih nansijskih institucija. On podrazumeva ne samo
moderniji naziv za raniju kadrovsku funkciju, ve ukljuuje i vei broj
upravljakih aktivnosti i orijentaciju ka budunosti. Postoji vie denicija
ljudskih resursa. Jedna od najprihvatljivijih je ona koja kae da se pod
menadmentom ljudskih resursa smatra upravljaka aktivnost koja podra-
zumeva obezbeivanje, razvoj, odravanje, prilagoavanje, usmeravanje i
korienje ljudskih potencijala u skladu sa ciljevima organizacije, uz isto-
vremeno respektovanje individualnih potreba i ciljeva zaposlenih.
103

Nesporno je da su ljudski resursi najznaajnija komponenta svake orga-
nizacije. Ljudski kapital, odnosno ljudski potencijal, sa svojim znanjima,
vetinama, sposobnostima, kreativnou i inovativnou ini temelj uspe-
nog ostvarenja svake ljudske aktivnosti. Struni ljudi koji poseduju znanje,
vetine, sposobnost i kreativnost u ostvarivanju ciljeva organizacije nazi-
vaju se kadrovi. U irem smislu se svi zaposleni u organizaciji nazivaju
kadrovima, ali je sa stanovita menadmenta ljudskih resursa prihvatljiviji
pristup u uem smislu kojim se kao kadrovi deniu samo ljudi sa poseb-
nim znanjima i drugim natprosenim osobinama.
Zadatak menadera ljudskih resursa je da nansijskoj instituciji obez-
bede kvalitetne menadere i radnike, da ih motiviu, obrazuju i razvijaju
tako da postiu dobre rezultate i doprinose ostvarivanju ciljeva institucije.
103 Prulj ., Menadment ljudskih resursa, Institut za razvoj malih i srednjih
preduzea, Beograd, 2002, str.11.
310 Zoran Jovi
Uspean menader je onaj koji zna izabrati, trenirati, osposobljavati ka-
drove, voditi sastanke, upravljati koniktima izmeu pojedinaca i grupa,
zna pregovarati, zna integrisati napore eksperata razliitih specijalnosti i
usmeriti ih prema zajednikom cilju, a naroito onaj koji zna upravljati
promenama.
Tehnike poslove i procese vezane za kadrove, menader prenosi na
izvrioce koji ine posebnu organizacionu jedinicu koja se najee naziva
kadrovska sluba, kadrovski sektor, a u novije vreme ljudski resursi ili HR
(human resourcies).
Bavljenje kadrovima je gotovo neizbeni deo posla veine menadera
usmerenih na ostvarivanje ciljeva nansijskih institucija.
Svaki menader, a posebno menader koji se profesionalno bavi uprav-
ljanjem ljudskim resursima u nansijskoj instituciji, mora da se upozna sa
prirodom radnih odnosa, koja ini vezu izmeu radnika i poslodavca, kao i
sa propisima koji reguliu ovu oblast. Radnici nastoje da tite svoje intere-
se kroz dobro organizovane sindikate, dok menadment titi svoje interese
nastojei da izvri poverene poslove i ostvari planirane ciljeve, to esto
izaziva konikte zbog razliitih interesa.
Suprostavljeni interesi se pokuavaju pomiriti procesom kolektivnog
pregovaranja. Poslodavac i rukovodstvo sindikata, koje predstavlja radni-
ke, pregovaraju u cilju postizanja dogovora i potpisivanja ugovora u kome
e se denisati prava radnika na poveanje zarada, otpremnine, nagrade
za vernost tj. viegodinji rad u instituciji i sl. Po pravilu, ovi pregovori
su sloeni i traju due vreme, uz ustupke sa obe strane. Jednom potpisani
kolektivni ugovor je podloan izmenama koje mogu inicirati poslodavac
ili radnici.
Poslodavac sa menaderima sklapa menaderske ugovore u kojima se
deniu prava i obaveze menadera, mogue stimulacije, uslovi raskida
ugovora, uvanje poslovne tajne i sl.
Poslodavac (generalni direktor, predsednik izvrnog odbora i sl.) za-
kljuuje menaderski ugovor sa upravnim odborom izabranim od strane
vlasnika. Takoe i ovaj menaderski ugovor precizno denie prava, od-
govornosti i bonuse koje moe dobiti ovaj najvii menader u sluaju da
ostvari ili prebaci planom denisane ciljeve nansijske institucije.
Upravljanje ljudskim resursima nansijske institucije obuhvata sledee
aktivnosti:
- planiranje ljudskih resursa;
- regrutovanje, selekciju i socijalizaciju;
- obuku i usavravanje;
- ocenu uinka i utvrivanje nadoknade materijalnu i nematerijalnu
stimulaciju zaposlenih.
11.1.2. PLANIRANJE LJUDSKIH RESURSA
Planiranje ljudskih resursa je proces iji je cilj obezbeivanje dovoljnog
broja i odgovarajue strukture zaposlenih, optimalnog korienja zaposle-
nih, a u svrhu obezbeenja preduslova za ostvarenje ciljeva nansijske
institucije.
Preduslov za uspeno planiranje kadrova je dobra baza podataka.
Proces planiranja ljudskih resursa se sprovodi kroz etiri faze:
1. analizu ranijih poslovnih deavanja i kadrova na tritu;
2. tekue stanje potreba za kadrovima;
3. predvianje potreba za kadrovima u budunosti;
4. formulisanje potreba za kadrovima.
- Analizom ranijih poslovnih deavanja i kadrova na tritu dolazi se
do informacija o zakonitostima njihovog kretanja i promena koje, ako se
posmatraju u duem vremenskom periodu, daju osnovu za dobro progno-
ziranje buduih potreba za kadrovima.
- Tekue stanje potreba za kadrovima identikuje kako kadrovske po-
tencijale same nansijske institucije, tako i potencijale okruenja. Takva
identikacija daje odgovore na mnoga pitanja, kao to su:
kojom kadrovskom strukturom raspolae nansijska institucija?
kojim stepenom kvalikovanosti kadrova raspolae nansijska in
stitucija?
koji stepen kvalikovanosti kadrova zahteva tehnologija posla koju
primenjuje nansijska institucija?
kakva je rasporeenost kadrova po osnovnim grupama procesa?
Sakupljanjem navedenih podataka u nansijskoj instituciji se stvara baza
podataka o kadrovima i procesima datoteka kadrova i datoteka radnih
mesta. Datoteka kadrova je skup podataka o svakom zaposlenom u nan-
sijskoj instituciji, a datoteka radnih mesta (poslova) je skup svih podataka
o radnim mestima koja su projektovana u nekoj nansijskoj instituciji. Da-
toteke sadre opis poslova predvienih na nekom radnom mestu i uslove
312 Zoran Jovi
koje treba da ispunjava radnik ili menader (opis i specikacija posla).
Spajanjem podataka iz dve datoteke mogue je da se utvrdi kakva je ras-
poreenost radnika i menadera po tipovima procesa i osnovnim grupama
procesa, a takoe i koji je stepen iskorienosti njihove kvalikovanosti (u
celini, po radnim mestima, tipovima procesa i osnovnim grupama poslo-
va).
Najjednostavniji nain za utvrivanje potrebnog broja radnika je metod
studije rada kojim se potreban broj radnika utvruje tako da se planirani
obim nansijskih usluga pomnoi sa normativom vremena po jedinici -
nansijske usluge i podeli sa planiranim godinjim fondom sati po zaposle-
nom.
- Predvianje potreba za kadrovima u buduem poslovanju poinje
analizom postojeeg stanja, apliciranjem ovog stanja u budunosti bi-
oloko starenje kadrova, a potom se nastavlja predvianjem promena na
tritu kadrova potrebnih kvalikacija u budunosti. Ovde se procenjuju i
kadrovi iz eksternog i kadrovi iz internog okruenja. Ponuda iz okruenja
je rezultat optih kretanja na tritu rada koja nastaju kao rezultat demo-
grafskih promena, kretanja zaposlenosti, promena u strukturi zanimanja,
razvijenosti kolskog sistema i ostalih lokalnih i globalnih uticaja.
- Formulisanje potreba za kadrovima predstavlja opte opredeljenje i
tenju menadmenta u kreaciji stratekog opredeljenja gde usmeravati bu-
due poslovanje nansijske institucije, poto iz njega proizilazi i strategija
kadrova.
Najpoznatije su tri strategije kadrova:
strategija istog broja zaposlenih;
srategija poveanja broja zaposlenih; i
strategija smanjenja broja zaposlenih.
Strategija istog broja zaposlenih podrazumeva da se nee menjati broja
zaposlenih, ali se moe menjati njihova starosna, kvalikaciona i slina
struktura. Ova strategija se preporuuje nansijskim organizacijama sa li-
nearnim trendom razvoja.
Strategija poveanja broja zaposlenih podrazumeva manjak zaposlenih
usled poveanja obima posla. Broj zaposlenih se moe poveati raznim
oblicima zapoljavanja novih kadrova:
prijemom u stalni radni odnos;
prijemom u radni odnos na odreeno vreme;
povremenim angaovanjem po pozivu i na osnovu denisanog rad-
nog vremena.
Strategija smanjenja broja zaposlenih vodi otputanju dela zaposlenih
u buduem vremenskom periodu pri emu se izrauju programi pomoi,
prekvalikacije, prevremenog penzionisanja i sl. Ova strategija ne mora da
znai i smanjenje obima poslovanja nansijske institucije.
11.1.3. REGRUTOVANJE, SELEKCIJA I
SOCIJALIZACIJA
Regrutovanje kadrova predstavlja proces privlaenja, na slobodna ili
neadekvatno popunjena radna mesta, potencijalnih kandidata koji imaju
sposobnosti, vetine i osobine potrebne za uspeno obavljanje poslova i
postizanje ciljeva.
Primenjuju se razliiti sistemi privlaenja kadrova koji dolaze iz kolske
ili studentske populacije u odnosu na ve iskusne kadrove. Mlai kadrovi
pridaju vei znaaj mogunostima za dalje struno usavravanje i napredo-
vanje, dok iskusni i dokazani kadrovi preferiraju materijalne kompenzaci-
je uz korektan poloaj u organizacionoj hijerarhiji.
Regrutovanje je podjednako usmereno i na unutranje i na spoljne izvo-
re. U praksi se pokazalo da je najbolje kombinovati oba izvora.
Najei unutranji izvori pribavljanja kandidata su:
unutranje oglaavanje koje se, po pravilu, preuzima pre spoljnog
oglaavanja putem oglasnih tabli, razglasa, elektronske pote, in-
tranet stranica i slinih sredstava unutranjeg oglaavanja. Na ovaj
nain se stvara klima jednakih mogunosti i promovisanja struno-
sti i sposobnosti i esto se pronalaze adekvatni kadrovi za slobodna
radna mesta;
preporuke neposrednih rukovodioca, koje se najee koriste u slua-
jevima napredovanja i rasporeda na nove poslove;
informacije i predlozi iz sektora za upravljanje ljudskim resursima,
koji su naroito vani u veim nansijskim institucijama jer obezbe-
uju kompletnu informaciju o kadrovskim potencijalima same insti-
tucije. esto menaderi tek uvidom u informacije iz ljudskih resursa
dou do saznanja da u svojoj instituciji imaju saradnike sa posebnim
314 Zoran Jovi
znanjima kao npr. poznavaoce stranih jezika, sudske vetake, ovla-
ene raunovoe, ovlaene revizore i sl.
Najei spoljni izvori pribavljanja kandidata sa trita radne snage su:
spoljno oglaavanje, pri emu nansijske institucije koriste razne me -
dije spoljnog oglaavanja kao to su dnevne i nedeljne novine, struni
asopisi, radio i televizija, direktna pota, oglasi i posteri na javnim
mestima, promotivni materijali i sl.;
direktne prijave potencijalnih kandidata, koje se sve uestalije ko riste
i predstavljaju jeftin nain pribavljanja kadrova, pri emu se kan-
didati sami javljaju nansijskim institucijama u kojima bi eleli da
rade i dostavljaju im podatke o sebi. Ove podatke nansijska institu-
cija uva u posebnoj evidenciji i poziva kandidate na razgovor kada
se ukae potreba za angaovanjem radnika ili menadera sa njihovim
znanjima i sposobnostima;
dravne i privatne agencije za zapoljavanje. Privatne agencije ovo ga
tipa se u svetu nazivaju i lovci na talente (head hunters);
obrazovne institucije, koje predstavljaju est oblik pribavljanja tale-
nata i kandidata za menaderske poslove. Dobri profesori mogu jo u
toku kolovanja da prepoznaju kvalitet i upotrebljivost uenika i stu-
denata za obavljanje pojedinih poslova i da ih preporue nansijskim
institucijama koje imaju interes za njihovim angaovanjem;
ostali izvori kao to su struni skupovi, struna praksa, konferencije,
internet i sl.
Selekcija kadrova nakon pribavljanja informacija o kadrovima i
stvaranja liste potencijalnih kadrova koji konkuriu za rad na odreenom
mestu, otvara se i problem izbora najboljeg meu njima. Selekcijom ka-
drova se, uz sistem unapred utvrenih i standardizovanih metoda i tehni-
ka, izabiraju, za neki traeni posao, oni kandidati koji najbolje odgova-
raju zahtevima tog posla. Takve menaderske odluke znaajno odreuju
i buduu radnu uspenost cele nansijske institucije. Sutina selekcije je
da se otkriju budui kadrovi koji svojim potencijalima i individualnim
osobinama odgovaraju zahtevima posla. Kvalitetnom selekcijom se ostva-
ruje maksimalna usklaenost zahteva posla i individualnih karakteristika
kandidata.
Najvanije individualne osobine za selekciju kadrova, po kojima se ka-
drovi meusobno razlikuju, su:
Sposobnost kandidata je prvenstveno psihika osobina kandidata sa
kojom je roen, ali koja se razvija pod uticajem okruenja i spremno-
sti kandidata da razvija osobine koje mu mogu pomoi da permanen-
tno radi na postizanju preduslova za postizanje uspeha u odreenoj
aktivnosti. Nedostatak sposobnosti ne mogu nadoknaditi ni znanje ni
motivacija. Sa druge strane, postoje pojedini radnici i menaderi koji
imaju relativno malo znanja i nisu previe motivisani za obrazova-
nje, ali su sposobni za postizanje natprosenih rezultata.
Line karakteristike kandidata. Linost se moe denisati kao speci-
na struktura relativno postojanih i meusobno povezanih osobina
koje najee obezbeuju jednak i toj osobi svojstven stil ponaa-
nja, koji je karakterie i pri tome opredeljuje njeno prepoznatljivo
ponaanje u razliitim situacijama. Osobine linosti predstavljaju
predispoziciju da se na razliite vrste podraaja i situacija reaguje
na slian nain i tako utie na konsistentnost ponaanja. Osobine
linosti se prepoznaju na temelju ponaanja kandidata, onoga to
voli da radi, uspeha koji postie u svom poslu, naina na koji obav-
lja poslove i odnosi se prema drugima. Od znaajnih karakteristi-
ka linosti mogu se istai emocionalnost, pouzdanost, radoznalost,
otvorenost i sl.
Kompetencija kandidata je sposobnost uspenog obavljanja nekog
odre enog posla ili zadatka, odnosno sposobnost osobe da demon-
strira da moe obaviti odreene aktivnosti ili zadatke prema zahte-
vanim standardima. Kompetencija je proizvod sposobnosti, znanja,
vetina i motivacije pojedinaca. Posebno treba naglasiti da postoje
poslovi gde je kompetencija kandidata i formalno odreena. Poslove
portfolio menadera, investicionog savetnika, dilera, brokera, aktua-
ra u osiguranju i sl. mogu obavljati samo ljudi koji imaju i formalne
kvalikacije.
Kada su utvreni zahtevi posla, potrebne osobine i kvaliteti kandidata,
kriterijumi radne uspenosti, pouzdani i valjani merni instrumenti kojima
e se proveravati da li kandidati imaju i u kojem stepenu zahtevane osobi-
ne, nuno je da se organizuje postupak selekcije.
Pod postupkom selekcije se podrazumeva primena utvrenih instru-
menata i drugih postupaka i izvora informacija da bi se utvrdilo koji od
316 Zoran Jovi
prijavljenih kandidata najbolje odgovara zahtevima posla i garantuje da e
ga najbolje obavljati.
Kroz selekcijski levak prolaze svi kandidati. U prvom koraku se vri
provera podataka o kandidatima i preliminarni intervju koji eliminie kan-
didate bez potrebnih kvalikacija i znanja, kao i kandidate koji u prvom
razgovoru ne ostave povoljan utisak da mogu ispuniti zahteve radnog me-
sta na koje se kandiduju. Kada se uradi ui izbor kandidata potrebno je da
se uradi dirigovani intervju sa svakim kandidatom koji je doao do te faze.
Neposredan ivi kontakt i struno praenje reakcija sagovornika ne mogu
da nadomeste nijedan upitnik ili test. Intervju sadri standardizovani skup
pitanja, kako bi svi kandidati na njih odgovarali, to omoguava poree-
nje kandidata. U okviru ovog intervjua postavljaju se i dopunska pitanja
vezana za informacije i rezultate dobijene iz prethodnih informacija i te-
stova, na osnovu ega se proveravaju kandidatova doslednost i iskrenost.
Po potrebi se postavljaju i instant pitanja koja su isprovocirana trenutnom
situacijom i samim tokom razgovora. Na osnovu ovog intervjua se proce-
njuje sposobnost komuniciranja, spontanost, prilagodljivost, samopuzda-
nje, razdvajanje bitnog od nebitnog, irina interesovanja itd.
Strogost selekcije se poveava u sluajevima kada veliki broj kandidata
konkurie za jedno radno mesto.
Preporuuje se da se u fazi selekcije obrati panja na nekoliko vanih
razmatranja na koje se esto zaboravlja:
treba proceniti da li kandidat moe uspeno da sarauje sa zaposleni-
ma u nansijskoj instituciji i okruenju na koje e biti upuen prili-
kom obavljanja poslova;
ukoliko je kandidat osoba sa velikim potencijalom, a ne uklapa se u
neposredno radno okruenje zbog, na primer, svog linog menader-
skog stila, treba videti koje mu drugo radno mesto u nansijskoj in-
stituciji odgovara. Imati u nansijskoj instituciji talentovanog poje-
dinca, postaviti ga na pravo mesto, motivisati i zadrati u kolektivu
upravo je centralna stvar menaderskog znanja. To podrazumeva i
analizu odnosa pretpostavljenog i podreenog gde treba izbegavati
postavljenja koja e stalno stvarati konikte;
u sluaju da se pojavi kvalitetan kandidat za koga trenutno u na nsi-
jskoj instituciji ne postoji otvoreno slobodno radno mesto, treba
ga uneti u bazu potencijalnih saradnika. Sa druge strane, kandidate
koji nisu ispunili uslove ni po kojem osnovu treba takoe evidentirati
zajedno sa razlozima odbacivanja njihovog zahteva za angaovanje,
jer nije retka pojava da se ti kandidati redovno javljaju na konkurse
koje raspisuje nansijska institucija.
u obzir treba uzeti i dugorone planove eljenog razvoja nansijske
insti tucije, njene organizacione jedinice ili samog radnog mesta i
projektovati karijeru kandidata kako bi ona bila produktivna i mo-
tivirajua.
Socijalizacija predstavlja aktivnost kojoj je cilj da se novoprimljeni
lanovi nansijske institucije to bre i uspenije ukljue u radnu sredinu.
Za uspenu socijalizaciju novoprimljenih radnika je potrebno uraditi
pripreme koje podrazumevaju:
upoznavanje sa istorijom nansijske institucije, njenom misijom, vi zi-
jom, uslugama, postignutim rezultatima, ciljevima, planovima i sl.;
upoznavanje sa politikama, optim pravilima nansijske institucije,
statutom, pravilnicima o nagraivanju, odlukom o organizaciji nan-
sijske instuitucije i sl.;
upoznavanje sa radnim mestom, opisom poslova i radnih zadataka
radnog mesta, radnim kolegama, sredstvima za rad i tehnologijom
koja se primenjuje.

Svaki radnik ili menader koji dolazi na rad u novu nansijsku institu-
ciju odnosno novu radnu sredinu, osea manji ili vei stepen nelagodnosti,
ponekad ak i straha koliko e se uspeno uklopiti u tu radnu sredinu i ko-
liko e uspeno izvravati zadatke koji su mu povereni. Ovu nelagodnost
je mogue smanjiti tako to se planiraju i realizuju aktivnosti kao to su:
pozdrav i dobrodolica od strane neposrednog rukovodioca i rukovo-
dioca sektora upravljanja ljudskim resursima;
prihvatanje od strane drugih lanova nansijske institucije, naroito
od strane onih sa kojima e novoprimljeni biti u kontaktu;
nesmetano zavravanje neophodnih formalnosti vezanih za admini-
strativne procedure kao to su ugovor o radu i sl.;
priprema radnog mesta i obezbeenje potrebne opreme.
11.1.4. OBUKA
Kada se jednom savladaju vetine ili usvoje znanja oni predstavlja-
ju samo osnovu za nastavak obrazovanja, pri emu odreena specina
318 Zoran Jovi
znanja i vetine imperativno zahtevaju stalno usavravanje. Permanentno
obrazovanje i sistem stalnog usavravanja predstavlja najisplativiji nain
postizanja konkurentske prednosti svake nanijske institucije. Pri tom je
korisno razlikovati pojmove obrazovanja i obuke. Obrazovanje je pojam
koji obuhvata proces najireg usvajanja znanja i vetina, dok je obuka pri-
prema kadrova za kvalitetnije izvravanje specinih zadataka.
Potreba za obukom je posledica niza promena koje se svakodnevno de-
avaju u nansijskoj instituciji, a koje se mogu denisati kao:
promene u asortimanu nansijskih proizvoda i usluga;
promene trita;
tehnoloke promene u radnom procesu;
promene razliitih inputa u nansijsku instituciju;
promene u informacionom sistemu;
promene u organizaciji nansijske institucije;
promene u ljudskim resursima i dr.
Proces obuke kadrova proizilazi iz planova, misije i ciljeva nansijske
institucije na osnovu kojih se izrauju planovi obuke kadrova.
Postoje tri vrste obuke:
- poetniko upoznavanje sa poslom i unutranjom organizacijom insti-
tucije, upoznavanje sa nainom ponaanja, poslovnom etikom, mo-
gunostima, standardima i sl. Ova vrsta obuke poinje prvog radnog
dana novoprimljenog radnika ili menadera;
- instrukcije za posao kojima se novoprimljeni kadrovi detaljno instru-
iu ta i kako treba raditi na svakom pojedinanom radnom mestu.
Obino je potrebno nekoliko dana dok radnici ili menaderi na obuci
ne naue sve detalje vezane za uspeno obavljanje posla;
- obuka sa ciljem obnavljanja ranije steenih znanja, kao i novih stan-
darda i metoda za obavljanje poslova koji su se pojavili posle zavr-
etka redovnog obrazovanja zaposlenih radnika i menadera.
Osnovna pretpostavka procesa obuke kadrova je denisanje politike
obuke i razvoja kadrova kao i postojanje odgovarajue organizacije za re-
alizaciju te politike. Dok velike nansijske institucije u svojoj organizaci-
ji, po pravilu, imaju posebnu organizacionu jedinicu odeljenje za obra-
zovanje, dotle manje nansijske institucije ove poslove obavljaju preko
menadera zaduenih iskljuivo za obrazovanje ili zaduenih i za druge
srodne poslove.
Korist od obuke imaju same nansijske institucije, ali i kadrovi koji za-
vretkom obuke stiu nova znanja i vetine, ime poveavaju svoje anse
za napredovanje u poslu.
Proces obuke se sastoji iz etiri osnovne faze:
1. identikacije potrebe za obukom;
2. planiranja potrebne obuke;
3. izvoenja obuke; i
4. ocene i evaluacije izvrene obuke.
- Identikacija potrebe za obukom se sastoji u utvrivanju razlike iz-
meu nivoa potrebnih i nivoa stvarnih znanja i vetina zaposlenih u
nansijskoj instituciji.
- Planiranje potrebne obuke proizilazi iz prethodno izvrenih analiza
na temelju kojih menadment utvruje ciljeve koji se ele postii,
sadraj i programe obuke, kao i metode i tehnike kojima e se obuka
izvoditi. Planom obuke se odreuju prioriteti, kljuna podruja obu-
ke, broj i struktura kandidata, metode obuke, termini u kojima e se
obuka izvoditi, kao i procena trokova obuke.
- Izvoenje obuke je proces kojim se ostvaruje program obuke na una-
pred denisan nain. Obuka se najee izvodi putem direktne ko-
munikacije instruktora i polaznika, ali je mogue da se obuka izvodi i
indirektno korienjem raunara, udbenika, TV-a i drugh sredstava.
- Ocena i evaluacija izvrene obuke odnosi se na postavljanje odgova-
ra ju ih standarda obuke koji mogu biti u obliku ciljeva, politika i sl.
Strategija evaluacije moe biti usmerena na uenje (da se meri testi-
ranjem polaznika pre, za vreme i posle zavretka obuke), moe biti
usmerena na reakcije polaznika (meri se ocenom polaznika), moe
biti usmerena na uporeivanje trokova obuke i koristi (direktnih i
indirektnih) koje nansijska institucija ostvari obukom (cost-bene-
t).
Vaan element procesa obuke je metoda obuke kadrova. Metoda obuke
je opredeljena programom obuke odnosno vrstom posla za koji se vri
obuka. Razlikuju se metode obuke radnika (nemenadera) i metode obuke
menadera.
320 Zoran Jovi
Metode obuke radnika se mogu podeliti na:
metode obuke radnika na poslu, koje se izvode na taj nain to me-
nader najnieg nivoa prve linije preuzima funkciju instruktora tj.
osobe koja uz rad svakodnevno i trajno vri obuku kadrova u nasto-
janju da oni steknu odreena znanja i vetane. Radi se, po pravilu,
o vetinama jednostavnih procesa koje se stiu na temelju iskustva i
ponavljanja odreenih operacija (blagajnici, operateri na unosu po-
dataka, kontrolori i sl.). Planove za ovu obuku vre menaderi sred-
njih i viih nivoa;
metode obuke radnika van posla, koje se planiraju za poslove i zadat-
ke zaposlenih koji se ne planiraju za menaderska radna mesta. Ovu
obuku izvode menaderi nieg nivoa koji ne moraju biti neposred-
ni rukovodioci zaposlenima koje obuavaju. Za ovu vrstu obuke se
mora obezbediti poseban prostor i usaglasiti vreme vrenja obuke.
Obuavanje se najee vri u simuliranim radnim uslovima, ali se
moe obavljati i u kombinaciji sa predavanjima, audio-vizuelnim
tehnikama, raunarima i sl.
Metode obuke menadera se mogu podeliti na:
metode obuke menadera iskustvom na poslu, koje se baziraju na
sticanju iskustva menadera konkretnim radom tj. obavljanjem me-
naderskih poslova, pri emu menader moe da ui i na sopstvenim
grekama;
metode obuke uenjem i iskustvom van posla, koje se baziraju na
ue nju i sticanju iskustva kroz individualne ili grupne programe, ili
seminare na kojima se obuka vri putem treninga, simulacija, reava-
nja menaderskih problema i sl.
11.1.5. MATERIJALNE I NEMATERIJALNE STIMULA-
CIJE ZAPOSLENIH
Menadment upravljanja ljudskim resursima ima i posebno sloen zada-
tak da izgradi mehanizam stimulacije zaposlenih u nansijskoj instituciji.
Problem nagraivanja, koji se sve ee naziva i kompenzacija, izuzetno je
sloen. Kompenzacije su ukupne nagrade koje zaposleni dobijaju za svoj rad
u organizaciji. One su izraene u novcu, robi, drugim oblicima materijalne i
nematerijalne prirode. Meu kompenzacijama nematerijalne prirode poseb-
no mesto zauzimaju unapreenja, premetanja, degradiranja i razreenja.
Menader ocenjuje radnu uspenost svih njemu posredno ili neposredno
odgovornih uesnika u radnom procesu, a ocena je osnov za kompenzaciju
koju dobija radnik ili menader za izvreni zadatak. Radni zadatak mora
biti praen i ocenjen kako bi se odredila radna uspenost kao pretpostavka
celog sistema.
Praenje i ocenjivanje radne uspenosti je vaan deo praenja i pobolj-
anja ukupne organizacione uspenosti, a podrazumeva donoenje ocena o
neijem radu i njegovom kvalitetu.
Takve procene se mogu donositi na dva naina
104
:
sintetikim nainom procenjivanja na temelju jedne ocene, tj. na te-
melju opteg utiska, a obino se izraava ocenama zadovoljio ili nije
zadovoljio, dobar ili lo, ostaje na poslu ili dobija otkaz, izvrio za-
datak ili nije izvrio zadatak; i
analitikim nainom procenjivanja na temelju ralanjavanja na odre -
ene delove koji se procenjuju pojedinano (tanost, brzina, reklama-
cije, potovanje radnog vremena, odanost, potenje, tedljivost itd.),
te se statistikim metodama dobije opta vrednost radne uspenosti.
Praenje i ocenjivanje radne uspenosti je kontinuiran proces, dok je
postupak analize i vrednovanja periodian proces (svaki dan se prati dola-
zak na posao, odlazak s posla, dnevni odmor, izvreni zadaci, pa se krajem
dana, nedelje ili meseca daje ocena). Proces praenja je proces prikupljanja
informacija kako bi se dala ocena o radnim uincima, a ocena izvrenog
posla je osnov za unapreenje rada pojedinca i grupe.
Sadraj procenjivanja i ocenjivanja radne uspenosti zavisi od metoda
koje e se upotrebiti za njeno izvrenje, a najee se ocenjuju kvalitet
rada, kvalitet izvrenog posla, kooperativnost sa ostalim uesnicima u po-
slu, samostalnost u radu, poznavanje procesa i tehnologije rada, intuitiv-
nost, inicijativnost, zika kondicija, osobine linosti, prilagodljivost na
promene, sklonost uenju, sklonost voenju ljudi, elja za napredovanjem,
lini stav prema poslu i pretpostavljenom, ivotna dob, godine provedene
u nansijskoj instituciji, ukupni radni sta, spremnost za prihvatanje odgo-
vornosti, samopouzdanje, ambicioznost, vedrina, optimizam i sl. Svi na-
vedeni elementi nemaju jednak intenzitet i vrednost, ali svi zajedno pred-
stavljaju osnov za ocenu radne uspenosti.
104 Vukievi dr Milan, Menadment, Prometej, Novi Sad, 2007, str.150.
322 Zoran Jovi
Direktne kompenzacije materijalne prirode su plate i druge materijalne
stimulacije, odnosno bonusi vezani za rezultate individualnog ili grupnog
rada.
Indirektne kompenzacije materijalne prirode su one koje se ne raspore-
uju po kriterijumima individualnog ili grupnog radnog uinka i uspeno-
sti, ve tu spadaju zdravstveno i penziono osiguranje, ishrana, stipendije,
ivotno osiguranje, slobodni dani, godinji odmori i sl.
Finansijske kompenzacije, koje dobija zaposleni, sastoje se od plate i
dodataka na platu, te indirektnih kompenzacija i benecija.
Kompenzacije se vezuju za rezultate rada, za pripadnost nansijskoj
instituciji i za udeo u dobiti koju ostvari nansijska institucija.
Naknade vezane za rezultate rada se odnose na rezultate rada zaposle-
nog, organizacionog dela u kome je zaposlen ili nansijsku instituciju u
celini. Ove naknade imaju karakter plate i isplauju se u novcu. Visina
plate zavisi od:
odnosa ponude i tranje za radnom snagom;
uticaja sindikata;
uticaja drave;
radnog uinka;
poslovnog uspeha nansijske institucije i sl.
Naknade vezane za pripadnost organizaciji zasnovane su na statusu za-
poslenog. One se mogu isplaivati u novcu, robi ili razliitim uslugama, a
neke od tih naknada imaju karakter dela plate. Naknade plate se isplauju
za vreme kada zaposleni ostvaruje platu kao da je radio, a nije radio zbog
godinjeg odmora, bolovanja i slinih situacija. U praksi su najee sle-
dee naknade:
za vreme bolovanja;
za vreme korienja godinjeg odmora;
za vreme plaenog odsustva;
za vreme vansezonskog poslovanja;
za vreme odsustva s posla zbog odazivanja na poziv organa vlasti
do kojeg je dolo bez krivice zaposlenih;
za vreme pritvora;
za vreme praznika;
za vreme prekida u radu;
za vreme suspenzije;
za vreme dnevnog odmora zaposlenih;
za vreme strunog obrazovanja i usavravanja;
za vreme sistematskog pregleda;
za vreme dobrovoljnog davanja krvi;
za vreme slubenog putovanja;
za vreme slubenog izlaska sa posla.
Osim naknada, postoje i primanja po osnovu pomoi, nagrada, dnevnica,
stipendija i otpremnina, zatim primanja od nesamostalnog rada, kao to su
naknada trokova prevoza na slubenom putu, naknada trokova prevoza
s posla i na posao, naknada trokova noenja na slubenom putovanju,
naknada za korienje privatnog automobila u slubene svrhe i td.
Novane pomoi su oblik kompenzacija koje se isplauju zaposlenima
neposredno u novcu, nezavisno od izvrenog rada. Tu spadaju:
novane pomoi u saniranju teta od elementarnih nepogoda;
novane pomoi za kolovanje dece;
novane pomoi penzionerima;
novane pomoi porodici poginulog ili umrlog;
novane pomoi u sluaju socijalne potrebe.
Razne benecije su pogodnosti koje nansijska institucija prua zapo-
slenima u razliitim oblicima kao to su:
do dela kredita za izgradnju, kupovinu ili adaptaciju stana uz bene-
ciranu kamatu;
pruanje zdravstvenih usluga posredstvom sopstvene zdravstvene
slube;
prevoz s posla i na posao sopstvenim autobusom;
pruanje usluga prehrane u sopstvenom restoranu;
pruanja usluga stanovanja samcima u sopstvenim objektima za sme-
taj;
diskontno snabdevanje;
kolektivno osiguranje;
jubilarne nagrade;
prigodni pokloni deci itd.
Postoje i benecije koje se odnose na kolovanje zaposlenih, posebna
mesta za parkiranje, pruanje pravnih saveta i usluga, pomo pri ulaganju
novca i sl.
Naknade vezane za udeo u dobiti poele su poslednje da se primenjuju
s ciljem poveanja interesa zaposlenih za uspenije poslovanje nansijske
institucije. One se mogu isplaivati u novcu, akcijama i drugim materijal-
nim oblicima.
324 Zoran Jovi
Sistemi direktnog uea u podeli dobiti zasnivaju se na stimulisanju
zaposlenih za ostvarenje to vee dobiti nansijske institucije, s obzirom
na to da im se tek iz ostvarene dobiti isplauje odgovarajui deo, tzv. pro-
t-ering.
Razlikuju se tri ovakva sistema:
sistem neposredne isplate;
sistem tekuih isplata; i
sistem odloenih isplata.
U sistemu neposredne isplate ova naknada se zaposlenima isplauje
jednokratno i neposredno sa isplatom dividendi deoniarima.
U sistemu tekuih isplata se deo dobiti izdvojen za isplate zaposleni-
ma unosi u poseban fond iz kojeg se tokom godine isplauje zaposlenima
obino sa ostalim delovima plate.
Sistem odloenih isplata se bazira na formiranju fonda u kojem se ku-
muliraju izdvajanja iz dobiti namenjena za isplatu zaposlenima, a isplate
se vre sa vremenskom odgodom od dve do pet godina, ili u odreenim
sluajevima kao to su prestanak radnog odnosa po volji nansijske insti-
tucije, odlazak u penziju i sl.
Sistemi deoniarstva zaposlenih se zasnivaju na tenji da zaposleni
postanu suvlasnici nansijske institucije kako bi se poveala uspenost
njihovog rada. Oni se mogu podeliti na sisteme neposrednog i posrednog
deoniarstva zaposlenih.
u sistemima neposrednog deoniarstva deonice su individu alizo va-
ne, to znai da svaki zaposleni dobija sva prava koja proizilaze iz
posedovanja deonica, ukljuujui i mogunost da ih proda na tritu
kapitala;
u sistemima posrednog deoniarstva deonice nisu individualizova ne
ve njima upravlja kolektivni organ u ime i za raun zaposlenih.
Nagrade podrazumevaju razliite bonuse koji se kao podsticaji daju na
plate, a vezane su za ostvarivanje posebnih doprinosa, posebnih ciljeva,
ideja i inovacija koje su doprinele unapreenju poslovanja nansijske in-
stitucije.
Benecije predstavljaju pogodnosti koje nansijska institucija prua svo-
jim radnicima u razliitim oblicima: mterijalnim, novanim i uslu nim.
Jasan uvid na sistem stimulacija zaposlenih moe se dobiti kroz sledeu
podelu:
nagraivanje kompenzacija menadera koja se najee sastoji iz
tri dela:
osnovne plate ili novane naknade koja je kompenzacija za posao -
dodeljen menaderu;
bonusa koji predstavlja novanu nagradu predvienu za ostvareni -
uspeh nansijske institucije ili njenog organizacionog dela kojim
menader upravlja; i
benecije ili povlastice koju menaderi dobijaju u zavisnosti od -
njihovog poloaja u nansijskoj instituciji. To mogu biti korienje
slubenog mobilnog telefona i slubenog automobila uz sve plae-
ne trokove, plaanje posebnog zdravstvenog i ivotnog osigura-
nja, poklonjene deonice i dr.
nagraivanje kompenzacija nemenadera (radnika) koja ima dva
osnovna oblika:
materijalnu kompenzaciju koja polazi od injenice da je osnovni -
razlog za radno angaovanje radnika oekivana materijalna kom-
penzacija i zbog toga je nagraivanje direktno zavisno od ostvare-
ne individualne ili grupne uspenosti; i
nematerijalnu kompenzaciju tj. stimulaciju koja polazi od injeni- -
ce da nemenaderi imaju brojne i veoma razliite potrebe ije za-
dovoljenje nije uvek vezano za novac. esto e zaposleni izabrati
manje plaeni posao ukoliko mu on daje vie slobodnog vremena,
ukoliko je zaposlen u nansijskoj instituciji koja uiva vei ugled u
okruenju ili ima bolji socijalni program brigu o deci i sl.
Jo jednom treba naglasiti da posebno mesto u stimulaciji nematerijalne
prirode imaju unapreenja, premetanja, degradiranja i razreenja.
11.2. MOGUNOSTI ZA STVARANJE KARIJERE
U BANKARSTVU I DRUGIM FINANSIJSKIM
INSTITUCIJAMA
Banke i druge nansijske institucije imaju veliki znaaj za funkcionisa-
nje privrede i nansijskog sistema kao i bitnu ulogu u poslovanju sa klijen-
tima. Pored toga banke i druge nansijske institucije imaju, za pojedince,
i mnoge vanije uloge od onih koje se odnose na pruanje nansijskih
usluga. Jedna od njih je i mogunost stvaranja karijere u bankama i drugim
nansijskim institucijama. Danas je mnogo tee stvarati i postii karijaru
u bankama nego to je to bio sluaj u prolosti, zbog poveane automati-
zacije i procesa udruivanja nansijskih institucija. Meutim pojavljuju se
i razvijaju nove nansijske institucije koje ranije nisu postojale, tako da i
danas ovo podruje predstavlja veoma interesantno polje za postizanje ka-
326 Zoran Jovi
rijere. Pregledom interesantnih radnih mesta u bankama i drugim nansij-
skim institucijama dobija se uvid koje vrste strunjaka rade u njima i koje
su sve mogunosti za stvaranje i postizanje karijere u njima.
Slubenici za poslove sa zajmovima
105
Mnogi bankari i nansijski stru-
njaci su zapoeli svoju karijeru na poslovima prijema i analize zahteva
poslovnih klijenata i pojedinaca za odobravanje zajmova. Ovi slubenici
su lica koja uspostavljaju prvi kontakt sa potencijalnim novim klijentima
i pomau im da popune formulare za odobravanje zajmova i da uspostave
kontakt sa bankom ili drugom kreditnom institucijom. Ovakva radna me-
sta se nalaze u bankama, kreditnim udruenjima, nansijskim kompanija-
ma i tedioncama.
Kreditni analitiari Kreditni analitiari izrauju detaljnu pismenu pro-
cenu nansijskog stanja svakog podnosioca zahteva za zajam, u skladu sa
internim pravilima kreditne analize, nakon ega savetuju rukovodstvo u
procesu odobravanja svakog pojedinanog zajma. Kao i slubenici za po-
slove sa zajmovima i kreditni analitiari prolaze kroz profesionalnu obuku
iz oblasti raunovodstva, analize nansijskih izvetaja i nansijskog po-
slovanja.
Strunjaci za obradu zajma Mnoge kompanije propadaju, a kao posle-
dica toga i mnogi zajmovi koji su odobreni tim kompanijama i pojedinci-
ma postaju nenaplativi. Takvi zajmovi u bankama obino postaju predmet
angaovanja posebne organizacione jedinice zaduene za tzv. work out.
Zadatak ovih strunjaka je da utvrde uzroke svakog problematinog slua-
ja odnosno zajma i da pronau reenja koja maksimalno poveavaju anse
za povraaj sredstava zajmodavaca. Strunjaci za obradu zajma moraju
dobro poznavati oblast raunovodstva, analize nansijskog stanja, da po-
znaju zakone o poslovanju kao i samo poslovanje i da poseduju pregova-
rake sposobnosti.
Risk menaderi Strunjaci koji dobro poznaju nansijsku analizu, za-
konske propise i uredbe i koji kontroliu analize kreditnih analitiara i
posmatraju ih kroz prizmu moguih rizika. Osnovni zadatak im je ovlada-
vanje procesom upravljanja rizicima. Neretko su stavovi risk menadera
presudni i konani pri odluivanju o plasmanu pojedinih zajmova. U mo-
dernim bankama sektor za upravljanje rizicima zauzima prvo mesto meu
jednakima (ostalim sektorima), iako im hijerarhijski nije nadreen, ali ima
odluujuu i zavrnu re u proceduri odobravanja zajmova.
Operativni direktori Direktori operativnih slubi banaka i drugih -
105 Pregled dat na osnovu: Peter S. Rose, Silvia C. Hudgins, Bankarski menadment i
nansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, str.32.
nansijskih institucija su nadleni za obradu i izmirenje ekova i drugih
gotovinskih stavki u ime svojih klijenata, za unapreenje i odravanje
kompjuterske i elektronske mree unutar institucije, za nadzor poslovanja
blagajni, reavanja problema koji se mogu pojaviti u poslovanju sa teku-
im raunima, za odravanje sistema bezbednosti i zatite imovine, za ka-
drovska pitanja i sl. Direktori operativnih slubi moraju dobro da poznaju
oblast kojom upravljaju, funkcionisanje kompjuterskog sistema i sistema
upravljanja informacijama, ali i da budu sposobni za komunikaciju sa ve-
likim brojem ljudi.
Direktori ijala Mnoge banke i druge nansijske institucije imaju ve-
like mree lijala koje su u nadlenosti direktora svake lijale posebno.
Osnovni zadatak direktora lijale je da privuku to vei broj klijenata,
kako privednih subjekata tako i graana iz odreene lokalne oblasti na
kojoj lijala posluje. Oni su takoe nadleni i za zahteve za zajmove i za
reavanje pritubi klijenata. Direktori lijala su zadueni i za motivaciju
zaposlenih, kao i za predstavljanje svoje institucije u lokalnoj zajednici.
Sistemski analitiari Ovo su visokoobrazovani kompjuterski strunjaci
koji su u kontaktu sa zaposlenima u svim delovima nansijske institucije
i bave se prenoenjem nansijskih proizvoda i informacija na programski
jezik. Oni su nadleni za odravanje vitalne veze izmeu menadmenta i
kompjuterskih programa kako bi kompjuter mogao da slui kao ekasno
sredstvo za reavanje problema koji su u domenu rukovodstva, a takoe i
da predstavlja ekasan, precizan i siguran kanal za pruanje usluga klijen-
tima preko vebsajtova i drugih elektronskih kanala. Ovi strunjaci moraju
da poseduju detaljno obrazovanje iz oblasti kompjuterskog programiranja
i matematike, kao i da budu kompetentni za reavanje operativnih proble-
ma.
Revizori i kontrolori Revizori i raunovoe obavljaju zadatke koji se
ubrajaju u najvanije u okviru nansijske institucije. Oni su odgovorni za
kontrolu priliva sredstava, za uvid u trokove, za praenje promena nan-
sijskog stanja institucije. Revizori i kontrolori tite nansijsku instituciju
od gubitka usled krivinog dela i rasipanja novca. Poslovi od takvog zna-
aja zahtevaju izuzetno poznavanje oblasti revizije i raunovodstva.
Strunjaci za poverenike poslove Ovi strunjaci rade u odeljenju za
poverenike poslove gde pruaju itavu lepezu usluga klijentima. Oni po-
mau kompanijama u upravljanju penzionim fondovima zaposlenih, emi-
tovanju hartija od vrednosti, voenju poslovne evidencije i investiranju
sredstava. Takoe klijentima pruaju pomo u pogledu upravljanja njiho-
vom imovinom i imovinom posle odlaska u penziju. Ovi strunjaci uglav-
328 Zoran Jovi
nom imaju veliko iskustvo u oblasti obligacionog i privrednog prava, u
procenjivanju nekretnina, u poznavanju strategija vezanih za investiranje
u hartije od vrednosti, u analiziranju nansijskog stanja i marketingu.
Blagajnici Blagajnici su zaposleni sa kojima mnogi klijenti direktno
kontaktiraju u skoro svim depozitnim nansijskim institucijama. To su lica
koja imaju svoje mesto u okviru prostorija lijale, ekspoziture ili altera.
Blagajnici primaju depozite, isplauju gotovinu i pruaju informacije. Oni
vre klasikaciju i evidentiranje depozitnih priznanica i dokaza o povla-
enju sredstava, vre proveru potpisa klijenata, proveravaju salda na ra-
unima i najmanje jednom dnevno vre saldiranje stanja gotovine svojih
blagajni. Zbog direktnog kontakta sa klijentima i svoje uloge u komunika-
ciji sa njima, blagajnici moraju da budu komunikativni, ljubazni, precizni
i upoznati sa uslugama koje pruaju ostali delovi nansijske institucije u
kojoj su zaposleni.
Analitiari i trgovci hartijama od vrednosti Ovo su strunjaci koji se
obino nalaze u odeljenjima koja posluju sa hartijama od vrednosti i ode-
ljenjima koja se bave poverenikim poslovima. U svim nansijskim insti-
tucijama postoji velika potreba za kvalikovanim osobama koje su spo-
sobne da obavljaju procene kompanija i drava koje vre emisiju hartija
od vrednosti, a ije bi hartije od vrednosti ta nasijska institucija mogla da
kupi, kao i da su sposobne da izvre procenu uslova na nansijskim triti-
ma. Osoba koja je zainteresovana za poslove analitiara i trgovca hartija-
ma od vrednosti treba dobro da poznaje privredu, bankarstvo, upravljanje
gotovinom, novana trita i trita kapitala i analizu investicija.
Strunjaci za investiciono bankarstvo Banke su sve prisutnije u pruanju
pomoi svojim poslovnim klijentima po pitanju emisije akcija, obveznica i
stvaranja kapitala, kao i u davanju saveta o mogunostima na nansijskim
tritima, fuzionisanjima i kupovini kompanija. Dinamino polje investi-
cionog bankarstva zahteva brzo reagovanje i jedno je od najbolje plaenih
i najizazovnijih oblasti nansijskog trita. Strunjaci za investiciono ban-
karstvo moraju da prou kroz intenzivnu obuku iz oblasti raunovodstva,
ekonomije, stratekog planiranja, investicija i meunarodnih nansija.
Portfolio menaderi i investicioni savetnici Razvojem nansijskog tr-
ita na kojem sve aktivniju ulogu ima trite kapitala sa osnovnim nan-
sijskim instrumentima kojima se na njemu trguje poput akcija, obveznica,
nansijskih derivata, raste potreba za ovim veoma atraktivnim zanimanji-
ma. Radi se o poslovima upravljanja portfoliom hartija od vrednosti u ime
i za raun nalogodavaca (poslovi portfolio menadera) i o poslovima pru-
anja savetodavnih usluga u vezi sa poslovanjem hartijama od vrednosti
(poslovi investicionog savetnika). Za obavljanje ovih poslova potrebno je
pohaati posebne dodatne kurseve i dobiti odgovarajue licence od nad-
lene Komisije za hartije od vrednosti. Ovo su jedni od trenutno najbolje
plaenih poslova u nansijskim institucijama, a mogu se obavljati u inve-
sticionim fondovima, osiguravajuim drutvima, penzionim fondovima,
bankama, brokersko-dilerskim kuama i sl.
Marketinko osoblje Porastom konkurencije izmeu razliitih i unutar
istovetnih nansijskih institucija, mnoge od njih poinju da pruaju sli-
ne usluge i da ubrzano razvijaju nove usluge. U tom smislu one moraju
agresivnije da prodaju svoje usluge. To su zadaci koji su obino u domenu
organizacionog dela za marketing. Marketing kao vana poslovna funkci-
ja zahteva poznavanje problema vezanih za kreaciju, lansiranje i prodaju
usluga, kao i reklamnih tehnika za oglaavanje usluga. Rad u marketingu
podrazumeva dobro poznavanje nansijskih proizvoda i usluga, konku-
rentnost njihovih cena, uticaj kanala distribucije na odabir najekasnijeg
naina njihove prodaje i poznavanje procesa i tehnika promocije. Takoe
su potrebna i znanja iz oblasti raunovodstva zbog pitanja trokova, kao i
obuka na planu ekonomije, statistike i upravljanja poslovanjem.
PR menaderi su osobe koje su u nansijskim institucijama zaduene
za odnose sa javnou i mogu raditi u organizacionom delu za odnose sa
javnou ili samostalno, a u uskoj saradnji sa top menadmentom i mar-
ketingom nansijske institucije. Oni su zadueni za stvaranje i odravanje
pozitivnog imida o nansijskoj instituciji u javnosti. Planiraju i organizu-
ju javne nastupe i nastupe u medijima, konferencije za javnost na kojima
top menadment ili oni sami prezentiraju javnosti armativne informacije
o novim poduhvatima i planovima nansijske institucije ili daju demante
i obrazloenja u procesima upravljanja krizom. PR menaderi treba dobro
da poznaju istoriju svojih nansijskih institucija, konkurenciju, organiza-
ciju, procese, procedure i nansijske proizvode i usluge svojih institucija,
marketing, ekonomiju, da imaju izraeni talenat za pismenu i verbalnu ko-
munikaciju, samokontrolu, jak psiholoki prol, a posebno lini magneti-
zam i harizmu koju e projektovati na javnost koja po intuiciji identikuje
nansijsku instituciju sa PR-om.
Lica koja vre kontrolu nad bankama i drugim nansijskim institu-
cijama i donose propise Banke se nalaze meu najstroije regulisanim
nansijskim i uopte poslovnim institucijama, jer rade i raspolau tuim
novcem tj. novcem svojih deponenata. Zato postoji stalna potreba za osba-
ma koje obavljaju pregled nansijskog stanja i poslovanja banaka i drugih
nansijskih institucija i koje e sprovoditi bankarske i druge nansijske
330 Zoran Jovi
propise. Organzacije koje su nadlene za sprovoenje propisa (Narodna
banka, Komisija za HOV...) povremeno zapoljavaju struna lica tako to
poseuju univerzitete, organizuju radnu praksu za studente u svojim po-
slovnim prostorijama i pronalaze odgovarajue osobe putem telefonskih
razgovora ili pismenim putem. Osobe koje vre proveru i sprovode regu-
lativu moraju da imaju znanja iz oblasti raunovodstva, upravljanja poslo-
vanjem, privrede, nansijskih zakona i propisa.
Direktori kadrovskih slubi Uspenost poslovanja nansijskih insti-
tucija u pogledu pruanja usluga klijentima, ali i svojim sopstvenim vla-
snicima, u velikoj meri zavisi od znanja, iskustva i posveenosti njihovih
radnika i menadera. Posao direktora kadrovske slube (ljudskih resursa)
je da pronae, regrutuje, izvri selekciju, organizuje socijalizaciju i obuku
kadrova za uloge koje e oni imati u okviru nansijske institucije. Velike
nansijske institucije obino imaju intenzivne programe obuke koji traju
od 6 do 18 meseci, a taj posao je u nadlenosti slubi ljudskih resursa
(kadrovskih slubi) ili posebnih odeljenja za obuku u okviru ovih slubi.
Obuka se vri metodama obuke na poslu i van posla. Direktori kadrovskih
slubi vode evidenciju o tome kako pojedini zaposleni izvravaju svoje
radne zadatke, savetuju ih kako da poboljaju svoje rezultate rada i obave-
tavaju ih o mogunostima za napredovanje.
Strunjaci za obuku Zaposleni u nansijskim institucijama obino pro-
laze kroz programe obuke koji se prilino razlikuju po trajanju i sadrini
u zavisnosti od vrste, veliine i stepena razvijenosti samih nansijskih in-
stitucija. Programi obuke obino traju i do 18 meseci, s tim da i nadalje
postoje programi kontinuiranog obrazovanja i obuke za usvajanje najnovi-
jih saznanja i procedura iz oblasti pruanja nansijskih usluga. Programi
podrazumevaju obilazak razliitih odeljenja i odravanje klasine nastave.
Veina programa obuke ohrabruje polaznike da se dodatno angauju u pro-
cesu obuavanja u oblasti kompjutera, raunovodstva, nansijke analize i
MBA programa, kao i stranih jezika zbog sve prisutnijeg meunarodnog
faktora na polju pruanja nansijskih usluga.
Moe se zakljuiti da oblast usluga bankarstva i drugih nansijskih insti-
tucija nudi irok spektar mogunosti za profesionalnu karijeru onima koji
ve poseduju neophodno obrazovanje, znanje i koji su proli kroz program
obuke. Intenzivne promene u ponudi nansijskih usluga, tehnologiji i re-
gulativi u oblasti nansijskog poslovanja nude perspektivnu, uzbudljivu i
izazovnu karijeru. Ipak danas nije lako pronai dobar posao u ovoj oblasti,
usled procesa udruivanja nansijskih institucija i meusobnog preklapa-
nja poslova. Mnoge manje nansijske institucije nestaju sa pojavom veli-
kih nansijskih kompanija, to za posledicu moe imati i smanjenje broja
zaposlenih, ali u tranzicionim zemljama e jo izvesno vreme biti prostora
za neto rast broja zaposlenih u nansijskim institucijama, kako zbog i-
renja poslovnih mrea banaka, osiguranja i drugih klasinih nansijskih
institucija, tako i zbog pojave savim novih nansijskih usluga odnosno sa-
vremenih nansijskih institucija. Ukoliko je za vas ovakva karijera intere-
santna, onda svu svoju panju i interesovanje fokusirajte na dalje izuava-
nje oblasti bankarstva i nansijskih institucija, njihovog istorijata, usluga
i problema. Takoe je vano da se upoznate sa zaposlenima u postojeim
bankama i drugim nansijskim institucijama, kako bi ste vie saznali o
svakodnevnim poslovima i okruenju u okviru nansijskih kompanija. To
e vam pomoi da pored teoretske obuke dobijete i nove vizije koje e
vam pomoi da budete sigurni da li su profesionalno bankarstvo i druge
nansijske usluge zaista dobar izbor za vas.
11.3. UPRAVLJANJE KARIJEROM

11.3.1. PLANIRANJE BUDUNOSTI
Poslovni uspeh nikada nije lako postii. Nije dovoljno biti samo uspe-
an menader, ve se mora biti dobar i na svom poslu i u svojoj karijeri.
Moe se biti odlian prodavac nansijskih usluga, moe se dobro nansij-
ski obezbediti, ali ako se pretenduje na vie pozicije onda se mora poeti
sa prodajom sebe.
Svi u nansijskoj instituciji moraju znati da odreena osoba posedu-
je znanja, mo prosuivanja i iskustvo koja zavreuju napredovanje do
najviih pozicija. Zato je potrebno da osoba koja eli da upravlja svojom
karijerom pone sa planiranjem budunosti. Prvo treba da upozna svoje
ambicije, svoje dobre i svoje slabe strane. Zatim treba da razmotri svoj li-
ni sistem vrednosti i zahteve i donese odluku da li eli visoko mesto? Ako
voli dunosti, trai izazove i interesuje se za postizanje samo najboljih re-
zultata onda je to verovatno prava linost za najvie poloaje. Ako o tome
razmilja samo kada se ukae prilika onda verovatno nije prava linost za
najvia mesta u nansijskoj instituciji. Planiranje karijere treba zapoeti
rano u svojoj menaderskoj karijeri. Pet do deset godina je razuman rok za
razmiljanje. Ne treba reklamirati svoju elju za vlau, jer mladog ruko-
vodioca eljnog vlasti niko ne voli. S druge strane treba se drati sebe, ne
verovati previe drugima, paljivo postupati sa svojim ugledom i proua-
vati politiku svoje nansijske institucije.
332 Zoran Jovi
Naporan rad za napredak svoje kompanije i karijere, zahteva i podrku
porodice. Ona mora da uestvuje u otvarivanju elje za napredovanjem u
karijeri svog lana, da pristane na produeno radno vreme, poremeeni
privatni ivot i jedan drutveni ivot koji se vrti oko posla.
Ko nije spreman da plati tu visoku cenu i eli da svoju porodicu potedi
plaanja iste, ne treba da cilja suvie visoko. Ipak, ukoliko nekoga mo
ipak privlai, a takoe mu je i nain ivota vrlo vaan, mudar kompromis
bi mogao pronai prelaskom u jednu manju i manje sloenu nansijsku
instituciju.
Ko je zadovoljan sa neto niim poloajem, treba da izabere onaj koji e
najbolje odgovarati njegovim pozitivnim osobinama i da pone paljivo da
planira kako da doe do njega. Nadareni direktori su potrebni nansijskim
institucijama skoro isto koliko i voe.
Za ostvarenje ambicije potrebno je da se napravi plan za karijeru i vrlo
rano pone sa ucrtavanjem svog pravca. Meteorski usponi na vrh su pra-
va retkost. Uspeh na ovom polju pre ima veze sa planiranjem, napornim
radom, posveenou, upornou i svakako sa doivljavanjem nekoliko
usputnih neuspeha.
Kada se ve jednom zacrta put ka uspehu, karijera se pretvara u proje-
kat koji treba uspeno dovesti do kraja. Sledea lista detalja moe biti od
koristi na tom putu:
106

Potrudite se da vas sa odobravanjem gleda svako koga sretnete.
Potrudite se da budete dobro obaveteni dosta itajte i diskutujte
sa strunjacima.
Stvarajte prijateljske veze u odeljenju za odnose sa javnou i izdej-
stvujte da vas koriste kao predstavnika za tampu.
Postanite lan vanih strukovnih, industrijskih ili trgovakih tela.
Posmatrajte svoje lanstvo u klubovima sa stratekog plana; idite
uvek navie, a ne nanie.
Pruajte podrku drutvenoj funkciji kompanije, ali ne preterujte.
Upoznajte osobu ije mesto elite.
Pustite glasine da biste dobili povratnu informaciju o sopstvenom
ugledu.
Potrudite se da za vas saznaju izvan vaeg odeljenja ili rme tako
to ete drati prigodne govore, baviti se poslovima zajednice, ii na
posebne zadatke ili raditi neto drugo to odgovara vaem tempera-
mentu.
106 Young Arthur, Prirunik za menadere, IQ MEDIA&HAT, Beograd, 1992, str.196.
Zainteresujte se za nansije vae kompanije cenu deonica, za de-
oniare i berzanske agente.
11.3.2. STVARANJE PRAVOG IMIDA
Kada promena na vrhu uprave nansijske institucije postane nemi-
novna, potencijalni naslednik obino ve eka spreman. Taj kandidat ne
samo da je sledio dobro prostudiran plan da bi doao na vrh, ve je isto
tako radio na svom imidu i pravom imidu posla, nansijske institucije
i brane. To obino znai da je ta osoba ispunjavala svoj deo nagodbe sa
poslodavcem, da je ostvarila uspene projekte, da temeljno poznaje situa-
ciju u brani i poslove svoje nansijske institucije, da poseduje sposobnost
rukovoenja ljudima, da je zadobila potovanje klijenata i kolega u brani.
Sve to samo po sebi nije dovoljno da se dobije mesto u vrhu nansijske
institucije. Potrebno je posedovati i jednu posebnu osobinu harizmu ili
ono neto to podsticajno deluje na druge ljude da slede odreenu osobu.
Sasvim kvalikovan i iskusan kandidat moe slabo da proe pored ne-
koga ko moda tehniki gledano manje odgovara, ali ima bolje poslovne
veze, izgled, stil i poverenje koje inspirie i sasvim je u skladu sa duhom
nansijske institucije.
Najvia rukovodea mesta se mogu razlikovati od nansijske institucije
do nansijske institucije, ali im je zajednika upotreba vlasti nad organi-
zacijom, odravanje veza izmeu nansijske institucije i vanih spoljnih
institucija i to to predstavljaju svojevrsni barometar poslovne reputacije
svoje nansijske institucije. Osnovna funkcija takvog posla jeste odrava-
nje veza, nata sjajna reputacija i imid najvie utiu i donose nansijskoj
instituciji najvie poslovnih prednosti.
Vrhunski biznismeni, kao i zabavljai i politiari predstavljaju javno
dobro. To sobom nosi izvesne opasnosti, ali ima i svojih prednosti. Uver-
ljive, pouzdane izjave od strane uglednog rukovodioca mogu da inspiriu
veru, podrku, pa i sklonost ka odreenoj nansijskoj instituciji, njenim
uslugama i time povoljno deluju na presti u odnosu na konkurenciju, po-
slovanje i kotaciju akcija nansijske institucije na berzi.
Temelje projektovanog imida treba poloiti to je ranije mogue. Treba
analizirati poreklo, kulturu i korene svoje nansijske institucije i brane,
a takoe saznati emu bi ljudi na vlasti lako pruili podrku. Potrebno je
projektovati vrednosti koje odgovaraju dotinoj nansijskoj brani i dati
im bezrezervnu podrku. Korisno je razvijati prijateljstva sa ljudima iz
medija, ali ne treba biti orue u njihovim rukama. Potrebno je unaprei-
334 Zoran Jovi
vati svoje stavove i biti spreman da se brane pred izazovima po pitanji-
ma i stvarima koje su od velikog interesa za nansijsku instituciju. Treba
stvarati jaku ekipu ija e se znanja meusobno dopunjavati i davati joj
izazovne zadatke koji su kljuni za uspeh nansijske institucije, a zatim
postignutim rezultatima dati dosta publiciteta. Potrebno je pojavljivati se
na radiju, televiziji i na drugim javnim nastupima, ali uvek uz briljivu
pripremu, a i traenje strune pomoi i saveta kod prezentacija pred veli-
kim brojem ljudi i medijima moe biti od velike koristi. Takoe je korisno
odravanje kontakta sa informisanim i uticajnim ljudima iz brane i slinih
nansijskih institucija. Potrebno je biti jednako dobar slualac i govornik,
ali se za postizanje velikog uspeha savetuje da se dvaput vie slua nego
to se govori. Uvek treba podravati napore svojih mlaih kolega, ime
se privlae najbolji meu njima i dobija njihova odanost. Nikada javno ne
treba omalovaavati svoje takmace za visoki poloaj.
11.3.3. PROMENA POSLA

Promena posla je vaan dogaaj u toku svake karijere, a izbor trenutka
promene je odluujui za poteze koje treba uiniti sledei zacrtani plan
razvoja karijere. Prola su vremena kada se cenilo to to bi neko ceo radni
vek proveo u jednoj rmi. Danas se to, manje ili vie, smatra i nedostat-
kom.
Meutim, nijedan put ka vrhu nije potpuno siguran. Bez obzira koliko se
briljivo planira da se postane uspean rukovodilac, mogu se desiti nepred-
viene okolnosti koje onemoguavaju da se uspe u tom nastojanju. Moe
se, na primer, desiti da nansijsku instituciju preuzme neka druga grupa-
cija, tako da se put do vrha u novoj kompaniji moe uiniti suvie dug. Sa
druge strane, moe se desiti da ba taj in dramatino povea mogunosti
za postizanje jo viih ciljeva.
Put do vrha u mnogim nansijskim institucijama obino zahteva da se
provede izvesno vreme u drugim branama, ili ak i u drugim zemljama,
radi sticanja irokog iskustva koje se smatra potrebnim za jednog vrhun-
skog rukovodioca. Trenutak kada treba promeniti posao zavisi od okol-
nosti koje tu promenu mogu usloviti. Postoji vie okolnosti koje su bitne
za takvu odluku kao npr.: ako se u nansijskoj instituciji postigne plafon
suvie rano i ako predstoji dui period ekanja do sledeeg unapreenja;
ako je neki nedavni poslovni uspeh podigao linu trinu cenu; ako po-
stoji lini oseaj da se na mestu na kome se nalazi ne dobija ono priznanje
koje se zasluuje; ako nansijska institucija u kojoj se radi zaostaje za
konkurencijom, a ne moe se ubediti da reaguje; ako reorganizacija ili
neka promena obezvreuje lini plan karijere; ako okruenje gde se radi
postane preusko za dalji razvoj. Sa odlukom ne treba suvie oklevati. Bo-
lje je rizikovati i uiniti promenu ranije nego to bi se inae htelo, nego sa
takvom odlukom zakasniti.
Danas, u strategiji upravljanja karijerom ne treba potceniti ni lovce na
glave (head hunters). Oni pruaju zainteresovanim nansijskim institu-
cijama konsultantske usluge za angaovanje rukovodilaca i specijalizo-
vani su za pronalaenje i predlaganje kvalikovanih kandidata za vane
izvrne, upravne i struno-tehnike poslove. Njih plaaju rme koje trae
strunjake, a cene su visoke i u razvijenim zemljama se obino kreu oko
30% od godinje plate za takvo mesto. I na naim prostorima, u tranzitor-
nim zemljama, njihovo prisustvo je sve vee, a njihove usluge e sve ee
koristiti i nansijske institucije. Za proces upravljanja linom karijerom,
kontakt sa njima moe doneti odreene benete. Oni mogu biti sredstvo
pomou koga se moe skloniti iz kompanije koja vie, sa linog aspekta,
nije interesantna. Oni mogu dati alternativnu strategiju koja moe bre
dovesti do ostvarenja cilja kome se tei. Poslovi koje oni nude mogu biti
vani za sticanje irokog iskustva u brani. Oni mogu biti i izvor kontakata
koji su korisni za uspenost karijere.
Iskustva pokazuju da se pri promeni posla treba drati nekih osnovnih
postulata kao npr. da plata treba da pokazuje postojan rast; da ne treba radi-
ti za treerazredne efove; da se moraju znati odgovori na pitanja:Zato se
eli taj posao? i Gde vidite sebe nakon trogodinjeg rada?; da se treba
saznati to vie o novoj kompaniji i dobro pripremiti za intervju. Na kraju
i dobro sastavljena biograja moe uveati anse za promenu posla vie
nego to se moe i pretpostaviti.
11.3.4. OSVAJANJE VRHA
Putovanje stazama upravljake vlasti moe biti krajnje komplikovano.
Preovlaujue poslovno ponaanje se razlikuje kod svakog organizacio-
nog nivoa, pa je potrebno istovremeno i uklopiti se i biti van njega. Ne
treba se ponaati kao predsednik kada se dobije na upravu svoje prvo vee
odeljenje ili se postane nii direktor.
Pored prodavanja sebe i stvaranja pravog imida, postoje i objektivna
pravila za sticanje vlasti u nansijskoj organizaciji, kojih se treba pridra-
vati. Ta pravila govore da uvek treba raditi za pobednike. Treba biti lo-
jalan, ali se ne libiti od promene posla ako preterana lojalnost teti karijeri.
336 Zoran Jovi
Treba prilagoditi interese kompanije sa potrebama pojedinca i biti spreman
na donoenje vrstih, iako nepopularnih odluka. Ako neko trpi zbog takvih
odluka, potrebno je saoptiti mu razloge njihovog donoenja. U oblastima
u kojima se profesionalno slabo stoji, treba angaovati najbolje ljude da
te nedostatke pokriju. Takoe se treba skoncentrisati na korienje svog
talenta u korist nansijske institucije u kojoj se radi. Pored toga, poeljno
je upoznati jake i slabe strane drugih menadera na vrhu.
Mora se poznavati kultura i organizaciona politika nansijske institucije
u kojoj se radi, jer se sa svakom stepenicom kretanja navie treba suoava-
ti sa barijerom prihvatanja i konkurencijom drugih koji imaju sline ambi-
cije. Treba da se oseti trenutak u rmi kada zapoinje proces osavremenja-
vanja uprave sa ciljem da se identikuju talentovani menaderi i da im se
omogui sticanje iskustva koja su potrebna za karijeru na viim nivoima
uprave. Sigurna orua na putu osvajanja vrha su adekvatna kvalikaci-
ja, denisan cilj, realan i precizan plan za njegovo ostvarenje, arka elja
za njegovim postizanjem, harmonina saradnja sa grupom pravih ljudi i
navika postizanja dobrih rezultata, koji moraju stajati kao realno pokrie
preenog puta.
11.3.5. OPSTANAK NA VRHU
Na putu uspona na lestvici karijere uvek se postavlja jedno pitanje
kako ostati na vrhu. Put u prvom delu karijere obino biva prilino sta-
bilan, ali postaje sve nesigurniji kako se pribliava vrhu. Dugo ostajanje
na jednom rukovodeem poloaju se ubrzo moe pokazati kao nepre-
poruljivo iz vie razloga. Mogue je da zacrtana vizija i ambicija pre-
vazilaze mogunosti tog mesta. Mogue je da na tom mestu dolazi do
stagniranja zbog nedostatka izazova, ili pak to mesto mora da se ustupi
menaderima koji su u usponu.
Ipak, via rukovodea mesta se tee naputaju od niih rukovodeih
mesta. Postoji vie razloga za to, a to su obino: emocionalna vezanost
viih rukovodilaca za nansijsku instituciju koja ini takvu odluku u
psiholokom smislu tekom; zatim via menaderska struktura obino
ima i znaajne nansijske uloge u nansijskoj instituciji, te ini takav
potez nepodesnim; zato to odlazak jednog kljunog vieg menadera
moe negativno da se odrazi na poverenje klijenata i akcionara u nan-
sijsku instituciju. Sve to moe znatno usporavati neiji put ka vrhu i ako
se doe u dilemu kada se niti eli otii, niti biti stalno nezadovoljan,
onda postoji nekoliko moguih alternativa: postati menader u drugoj
nansijskoj instituciji, ali bez izvrne funkcije; slediti neki svoj interes
druge vrste i promeniti delatnost; osnovati sopstvenu kompaniju. Spo-
sobnost da se nau druga reenja za svoj menaderski dar je obeleje
uspenog profesionalca. Ono to proistekne iz toga moe da prevazie
neispunjenu ambiciju u predhodnoj rmi i kompletira linost preko no-
vih ljudi, problema i odnosa. Ponekad, to ak moe posredno da uini
izglednijim pokuaj da se dostigne vii poloaj u prvobitnoj rmi.
Ako se posle svih napora uspe u nastojanju da se dosegne vrh kari-
jere na elu neke nansijske institucije, onda treba raditi na odreenim
naelima koja mogu uiniti opstanak na vrhu izglednijim. Potrebno je
obezbediti iroku unutranju i spoljnu podrku svojoj koncepciji voe-
nja nansijske institucije i biti sposoban da se iskoriste mediji za pre-
noenje svoje koncepcije. Treba obezbediti spoljne izvore informacija
koje se odnose na konkurentske nansijske institucije i line protivnike,
a istovremeno obezbediti podrku monih linosti protiv potencijalnih
protivnika. Treba angaovati najbolje strunjake koji mogu reavati
probleme i iz ijih strunih miljenja se moe crpeti podrka. Treba
biti kreator promena i uvek osvajati nova podruja aktivnosti koja se
delegiraju na ekipu talentovanih strunjaka. Na kraju, treba uvek imati
rezervni put za sluaj nemogunosti daljeg opstanka na vrhu nansijske
institucije.
11.3.6. LISTA ZA POSTIZANJE
BRILJANTNE KARIJERE
Treba jo jednom naglasiti da je za proces upravljanja karijerom po-
trebno dobro poznavati svoje sposobnosti, slabosti, ambicije, vrednosti, a
potom napraviti solidan plan karijere kojim e morati dobro da se upravlja.
Nije dovoljno samo isticati se na poslu i imati mudar plan za karijeru. Po-
trebno je biti siguran da vaa linost i javni imid odgovaraju nansijskoj
instituciji u kojoj elite da uspete. Briljantna karijera se retko ostvaruje
glatko i pravolinijski i obino podrazumeva po neki usputni poraz ili pre-
bacivanje iz jedne u drugu menadersku branu. Promena posla je esto
nezaobilazan put ka uspehu, ali put kojim se stie iskustvo i eksibilnost
za upravljanje poslovnom moi. Pribliavajui se vrhu, sve tee izgleda
doi do njega. To je momenat kada je najvie potrebno iskustvo u organi-
zacionoj politici svoje rme i poznavanje kulture odreene brane. Ostati
na vrhu nansijske institucije znai stalno napredovanje i izbegavanje sta-
gnacije. Dodatne aktivnosti u raznim oblastima kao to su politika, sport,
338 Zoran Jovi
privatno preduzetnitvo i sl. pre mogu umanjiti opasnost po sve ono to se
postiglo u karijeri, nego ako se vee emotivno ili nansijski za postignutu
poziciju vlasti.
Na kraju razmatranja problematike upravljanja karijerom dae se lista
za postizanje briljantne karijera koja ukratko saima prethodno razmatrane
postulate:
107

Kako upravljati svojim poslom i svojom karijerom:
Budite realni u svojim ambicijama, dobrim i slabim stranama. -
Izbegavajte preteranu ambicioznost. -
Ponite da planirate rano u svojoj karijeri menadera. -
Budite sebi najbolji savetnik; uvajte se verovanja u druge ukoliko -
niste sigurni u svoje poverenje u njih; budite oprezni kada je u pi-
tanju vaa karijera; prouite politiku vae organizacije.
Pomno pratite rezultate koje postie vaa kompanija, pratite cene -
deonica, saznajte ko su glavni deoniari, upoznajte berzanske
agente vae kompanije.
Pustite glas koji e vam doneti povratnu informaciju u vezi sa va- -
im ugledom.
Budite blizu osobe iji posao ste poeleli ona e obino imati -
uticaja na to ko e je naslediti.
Ukljuite se u relevantna strukovna, industrijska ili trgovinska tela -
i aktivirajte se ako vam to godi i smatrate to korisnim.
Stvaranje pravog imida:
Formirajte jaku ekipu koja e nadopuniti vaa znanja i dajte joj -
zadatke koji su kljuni za uspeh kompanije. Pazite da rezultati koji
uslede dobiju u javnosti prostor koji zasluuju.
Podrite napore mlaih menadera-tako ete pomoi njihovim ka- -
rijerama a sebi pribaviti snanu lojalnost.
Nikada javno ne optuujte svoje takmace u trci za visoki poloaj. -
Obezbedite da vae vrednosti odgovaraju vaoj brani i dajte im -
snanu podrku.
Odluite i budite spremni da branite svoj stav o znaajnim pitanji- -
ma i stvarima od vanosti za vau kompaniju.
Razvijajte prijateljstva sa ljudima iz medija, ali ne dozvolite da -
postanete njihov pion.
Ako vam to lei traite da se pojavite na televiziji, radiju i na jav- -
nim nastupima, ali se briljivo pripremite. Potraite savet za pre-
107 Ibidem, str.206.
zentacije pred irokim auditorijumom i medijima.
Promena posla:
Nikada ne odlaite odluke za dugo; bolje je rizikovati da do prome- -
ne doe ranije nego to biste vi to voleli ili se moe desiti da budete
ublokirani.
Promenite posao ako ste prerano dostigli plafon; ako je nedavni -
uspeh podigao vau cenu na tritu; ako se va talenat ne uvaa-
va; ako je promena obezvredila plan za vau karijeru ili je uinila
da se otvore novi obzori.
Redovno aurirajte dobro napisanu biograju. -
Razmislite da iskusite druge kompanije ili zemlje.Ovo vam esto -
moe omoguiti da steknete ira znanja koja se smatraju potrebnim
kod jednog rukovodioca na vrhu.
Nikad ne potcenjujte mesto lovaca na glave u vaoj strategiji. -
Hod ka vrhu:
Uvek radite za pobednika. Regrutujte najbolje ljude da pokrijete -
svoje nedostatke.
Pokaite lojalnost, ali ne po cenu ugroavanja vae karijere. -
Upoznajte organizacionu politiku. -
Budite pripravni na donoenje vrstih, iako nepopularnih, odluka. -
Uravnoteite dobrobit kompanije sa svojim linim stremljenjima. -
Ustanovite vrednosti svakog nivoa u organizaciji i podesite svoje -
ciljeve prema njima.
Ostati na vrhu:
Pripremite svoje lojalne pristalice da vam pomognu da dobijete -
politike bitke.
Obezbedite iroku podrku za svoju koncepciju. -
Koristite medije da prenesete svoju poruku. -
Traite nove izazove, na primer, u politici ili drutveno korisnom -
radu, preuzimanju direktorskog mesta ali bez izvrne funkcije ili
formiranju sopstvenog privatnog preduzea.
Izbegavajte projekte mezimce, koncentriite se na glavna pita- -
nja vaeg biznisa.
12. POSLOVNI BONTON
108
Bonton je re francuskog porekla koja je internacionalno prihvaena i
podrazumeva no ponaanje, lep nain izraavanja, kao i otmeno dranje
dobro vaspitanih i obrazovanih ljudi.
Menadment teorija i praksa preporuuju poslovnim ljudima poznavanje
i korienje osnovnih pravila bontona.
Postoji niz pravila lepog ponaanja koja doprinose:
uspostavljanju dobrih meuljudskih odnosa u kolektivu; -
osvajanju dobre pozicije u odnosu na konkurente i partnere, a -
da se pri tome oni ne oseaju kao gubitnici;
lepom i poslovnom izgledu; -
izbegavanju sukoba i kriznih situacija; -
zadobijanju poverenja kolega, rukovodilaca i poslovnih par- -
tnera;
primerenom ponaanju u liftu, hodniku, na radnom mestu, na -
sastancima i poslovnim rukovima;
pravilnoj komunikaciji telefonom, elektronskom potom i sl.; -
i
primerenom ponaanju kod predstavljanja, pozdravljanja i -
oslovljavanja.
Vreme utroeno na sticanje dobrih manira svakako je pametna investi-
cija. Ovladavanje poslovnom etikecijom stvara samopouzdanje i daje
prednost nad onima koji se ponaaju nesmotreno.
Poslovno ponaanje
ta poslovni ovek nikada ne radi:
ne koristi nepristojne i pogrdne rei; -
ne uputa se u prepirke i svae; -
108 Prema: Vukievi dr Milan, Menadment, Prometej, Novi Sad, 2007, str.251.
342 Zoran Jovi
ne dozvoljava da ga poslovni saradnik ili bilo ko dugi isprovocira; -
ne povisuje ton u telefonskom ili direktnom razgovoru; -
ne gestikulira previe, ne govori i ne smeje se preglasno; -
ne ogovara saradnike, direktore ili prijatelje; -
ne dorukuje za radnim stolom i sl. -
Poslovni ovek je uvek:
uredan, uredno odeven, oeljan; -
ziki sve i odmoran; -
vedar i radno raspoloen (porodini problemi ne smeju da ga priti- -
skaju dok je na poslu);
komunikativan na sebi svojstven nain; -
poslovan, kreativan, operativan i dostojanstven. -
Odea i izgled
Svi ljudi reaguju, makar i podsvesno, na izgled ljudi sa kojima kontakti-
raju. Preporuuje se da, iako moda volite da eksperimentiete u odevanju,
ostavite to za vreme kada ne radite. Postoje pravila koja se odnose na sve
elemente garderobe poslovnog sveta, bez obzira na to da li se radi o odei,
obui ili ukrasnim predmetima: sklad boja, jednostavnost, neupadljivost,
odmerenost, umerenost.
Standardi enske poslovne doteranosti
Ako je ena loe obuena primetiete odeu, ali ako je ena besprekorno
obuena primetiete enu.
Duina suknje treba da bude umerena. Bez obzira na to da li se -
nose kratke ili veoma kratke suknje, najmanje e biti iznenaenja
ako je duina suknje na radnom mestu najvie 5 cm iznad kolena
ili dua.
Obua na radnom mestu treba da bude ista, udobna i elegantna. -
Preporuuju se potpetice srednje visine ili niske, zimi zatvorena
cipela, a leti laka obua sa zatvorenim prstima.
Na radnom mestu nije dozvoljeno nositi farmerke i uopte dins, -
helanke, vunene i dezenirane arape i odeu dubokog izreza spreda
i pozadi.
Nakit treba koristiti sa merom. Preterano prstenje i narukvice, lan- -
ii i minue odaju neukus i ne uklapaju se u poslovni ambijent.
minka se preporuuje sa odreenom dozom mere, uz izbegava- -
nje izrazito jakih i tamnih tonova i previe jakih i dugih linija oko
oiju.
Preporuuju se blagi parfemi. -
Standardi muke poslovne doteranosti
Koncept odevanja mukaraca podrazumeva noenje odela i kravate u
svakoj poslovnoj prilici.
Preporuuju se poslovna odela, kao i kombinacija sakoa i pantalo- -
na mirnih boja.
U periodima visokih temperatura na radnom mestu je dozvoljeno -
noenje koulja kratkih rukava. Sako je pri ruci i treba ga obui pre
nego to gost ue u kancelariju. Koulja mora biti uredno zakopana.
Poeljne su tamnije boje obue i arapa. U letnjim mesecima su -
dozvoljeni svetlija obua i arape. arape moraju biti po boji i stilu
u skladu sa pantalonama i cipelama, moraju pokrivati deo noge
izmeu cipela i pantalona.
Kosa kod mukarca treba uvek da bude ista i uredno podiana. -
Nije poeljna ekstravagantna frizura.
Lice treba da je negovano i svee izbrijano. Dozvoljeno je negova- -
nje brade i brkova.
Osnovni poslovni maniri u kontaktu sa ljudima
Svoje ponaanje treba prilagoditi osobi ili osobama s kojima raz- -
govarate.
Morate biti oputeni, smireni, pripremljeni i tano znati ta misli- -
te.
Budite ljubazan, dobar slualac, pokaite puno razumevanja za na- -
stali problem, kao i spremnost da se on rei na zadovoljavajui
nain.
Nastojte da zadobijete poverenje sagovornika. -
Radite tako da se svaki sagovornik osea posebnim, jedinim i va- -
nim i to inite iskreno.
Nikad ne obeavajte nita to ne moete da ispunite. -
Reklamacije reavajte profesionalno i ekasno. -
Nakon obavljenog posla nastavite da se druite sa poslovnim sa- -
radnikom i tako mu dajte do znanja da ste zadovoljni saradnjom i
da je uvek dobrodoao.
344 Zoran Jovi
Sauvajte prisustvo duha bez obzira na eventualnu provokaciju. -
Vai komentari treba da budu saeti, da ne budu povod za raspravu, -
da prue mogunost vaem sagovorniku da na njih odgovori.
Pozdravljanje
Pozdrav je prvi korak u ophoenju s ljudima (direktno ili telefonom). On
je esto prvi izraz simpatije prema osobi s kojom kontaktiramo i treba da
bude srdaan, a ne odbojan i mrzovoljan.
Treba istai:
pozdravljanje je obavezno prilikom svakog kontakta telefonom ili -
linog susreta sa kolegama ili poslovnim partnerima;
rukovanje blagi stisak ruke uz osmeh i pogled pravo u oi; -
mlai prvi pozdravlja starijeg; -
osobe nie po poslovnom poloaju prve pozdravljaju osobe starije -
po rangu;
onaj ko dolazi u novu sredinu pozdravlja prisutne; -
nemojte sedati dok vam domain to ne ponudi. -
Predstavljanje

U svakom kontaktu sa nepoznatom osobom obavezno je predstavljanje.
Pravila predstavljanja nalau da:
prilikom upoznavanja mukarci ustanu i ne dre ruke u depovi- -
ma;
prilikom predstavljanja poeljno je navesti funkciju ili titulu oso- -
be;
dunost vaeg domaina jeste da vam predstavi svoje kolege koji -
su prisutni;
osobu sa niom poslovnom funkcijom treba predstaviti osobi sa -
viim rangom.
Oslovljavanje
U naem poslovnom oslovljavanju uvek je obavezno sagovornika oslov-
ljavati sa gospodine, gospoo,gospoice i vi. Poeljno je da se i
kolege oslovljavaju sa vi, ime se obezbeuje lina diskrecija. Prilikom
oslovljavanja stranih poslovnih partnera treba voditi rauna o poslovnim
pravilima zemlje iz koje gost dolazi.
Davanje vizitkarte
Obavezno ponudite svoju vizitkartu partneru s kojim se prvi put sasta-
jete. Treba dobro razmisliti da li ete karticu dati na poetku ili na kraju
sastanka. Najbolje je da davanje vizitkarte ostavite za kraj sastanka, osim
ako va domain zapone sastanak davanjem vizitkarte ili ako elite da
pruite dokaz o svom identitetu i slubenom poloaju. Mlaa osoba, odno-
sno osoba nieg ranga, prva daje svoju podsetnicu starijoj osobi, odnosno
osobi vieg ranga.
Odnos sa kolegama na poslu
Poslovni odnos sa kolegama na poslu mora biti zasnovan na poslovno-
prijateljskom odnosu. Da bi se ovaj odnos razvijao na obostrano zadovolj-
stvo potrebno je da:
budete ljubazni prema svojim kolegama, bez obzira na njihovo me- -
sto u kompaniji ili na titulu koju imaju;
potujte svoje kolege i njihove stavove ak i ako se vae miljenje -
razlikuje od njihovog;
ukoliko nastane konikt kao sukob razliitih motiva i interesa tre- -
ba ga prevazii: zajednikim reavanjem jasno formulisanog pro-
blema, meusobnim potovanjem, sluanjem bez prekidanja i dr.;
nemojte sebi dozvoliti da se uputate u kritikovanje kolege ili i- -
renje kancelarijskih intriga. Kad treba, branite svog kolegu kad ga
kritikuju, jer ogovaranje moe da teti moralu, radnim navikama i
da utie na produktivnost;
obratite panju na ono to je za njih bitno; interesujte se za njihovu -
porodicu i estitajte im ako su unapreeni i ako su primili neku
nagradu; ne zaboravite komplimente: danas lepo izgledate, imate
lepu frizuru, kravatu...;
najljubaznije zahvalite na komplimentu i pokaite da vam on pri- -
ja.
Kontakt sa rukovodiocem
Poslovni kontakt zaposlenog sa rukovodiocem mora biti zasnovan -
na uzajamnom potovanju i razumevanju.
Ne zaboravite da va rukovodilac ima odgovornost u okviru hije- -
rarhije kompanije koju morate potovati.
346 Zoran Jovi
Oslovljavajte rukovodioce sa gospodine, gospoo, gospoi- -
ce, ak i ako ih lino poznajete.
Nemojte nikada ponuditi da nekome neto uinite, pozivajui se na -
vae prijateljstvo sa rukovodiocem.
Ne treba sa predpostavljenim razgovarati u prolazu, svoja eventu- -
alna neslaganja sa predpostavljenim treba izloiti putem injenica
koje to potvruju.
Vae budue napredovanje delom e zavisiti i od toga kakva je vaa -
komunikacija sa rukovodiocem.
Budite korektni, nemojte ga dovoditi u nezgodnu situaciju, i uvek -
podrite njegove odluke, ak i ako se sa njima ne slaete.
Ako imate primedbe koje se tiu vaeg rukovodioca, u poverenju -
se obratite njemu na nain koji e biti razumljiv.
Nikada nemojte sebi dozvoliti da se uputate u kritikovanje svog -
rukovodioca.
Branite svog rukovodioca kada ga kritikuju. -
Ako se ne slaete sa nainom na koji va rukovodilac radi, o tome -
moete razgovarati sa nekim na viem poloaju samo poto ste o
tome obavestili vaeg rukovodioca.
Rukovoenje je proces u kome jedna osoba utie na misli i ponaa- -
nje drugih, ime se obezbeuje pokretanje procesa rada i uklaiva-
nje mnogobrojnih operacija.
Poslovni kontakt sa korisnicima usluga organizacije
Sa strankom se vodi planski usmeren razgovor sa odreenim ci- -
ljem.
Razgovor se vodi uvek u ime organizacije, a ne u lino ime. -
U kontaktiranju nikada ne treba da budete iskljuivi. -
Moramo uvek da budemo spremni da sasluamo predloge stranke. -
Ne smemo davati obeanja, rokove i slino koje ne moemo ispu- -
niti.
Ako procenimo da nas stranka obmanjuje, ne smemo joj to pokaza- -
ti nego emo zamoliti da ponovo razmotrimo sluaj.
Sukob sa strankom treba izbegavati, jer u protivnom to znai da -
nismo ovladali tehnikom komunikacije.
Kontakt sa novim korisnikom mora da bude neto dui, jer emo -
odgovoriti na mnoga pitanja poto je korisnik uglavnom neobave-
ten.
Prvi kontakt prekidamo, ne onda kada nam se ini da nema vie ta -
da se kae, ve kada je novoj stranki sve jasno.
Svaki sukob treba eliminisati na miran nain. -
Na rastanku emo uvek izraziti elju da se ponovo vidimo. -

Najsnaniji utisak poslovnosti ostvariete pripremom pre razgovora.
Saznajte to vie podataka o stranki, njenim stavovima i interesi- -
ma.
Obucite se prikladno. -
Na sastanak treba da stignete na vreme. -
Morate da znate o emu hoete da razgovarate i ta elite da posti- -
gnete.
Budite spremni da brzo preete na predmet razgovora. -
Poeljno je da stranki pokaete brouru sa svim vrstama usluga, -
linu kartu kompanije ili godinji izvetaj.
Zabeleite dogovore da ne bi dolo do nesporazuma. -
Ukoliko doe do konikta, paljivo razmislite o svojim odgovo- -
rima. Ukoliko stranka pone da vie ili psuje, bitno je da ostanete
smireni i oprezni, nikako ne ulazite u duel povienih tonova; u ta-
kvim situacijama najbolje je otii brzo i uljudno, npr.: ao mi je
to se zbog toga toliko uzbuujete. Predlaem da se ponovo vidimo
za nekoliko dana, a do tada emo oboje imati dovoljno vremena da
razmislimo o ovom razgovoru.
Dobro je da zavrite razgovor uspenim rezimeom, npr.: Dobro, -
gospodine. Ja u od vas dobiti te podatke do petka, a vi ete imati
nau ponudu do ponedeljka po podne.
Telefonska komunikacija
Znati telefonirati je umee.
Telefon se koristi za ugovaranje satanaka i davanje informacija, a ne za
pregovore o poslovima. Telefonski razgovori moraju uvek biti kratki, jasni
i precizni.
Prvi, i esto poslednji utisak koji neko stie o vama i vaem preduzeu,
je onaj preko telefona. Da biste uspeno obavili telefonski razgovor, po-
trebno je da se za njega pripremite. Svrha dobre pripreme jeste da poziv
bude to ekasniji i krai, potujte vreme onoga koga zovete.
Pre nego to podignete slualicu, postavite sebi sledea pitanja:
Da li sam tano denisao upit? -
348 Zoran Jovi
Da li su mi osnovne informacije pri ruci? -
Da li je osoba najbolji izbor za razgovor? -
Da li zaista o tome da razgovaram telefonom? -
Da biste dobro zvuali tokom telefonskog razgovora:
dok razgovarate, sedite pravo, smeite se; -
nemojte ispoljavati dosadu ili nervozu; -
nemojte zvuati kao da ste pod pritiskom; -
nemojte jesti niti puiti dok drite slualicu, -
ako hoete da budete ubedljivi ustanite; -
tokom razgovora dobro je sagovornika oslovljavati po prezimenu; -
ne izlaite informacije prebrzo; -
ne prekidajte sagovornika u izlaganju; -
ne zaboravite ljubaznost, jasnost, kratkou; -
nemojte vikati, glas treba da odrava autoritet, toplinu i da uliva -
poverenje;
govorite jasno, glasno i isto. -
Tok telefonskog razgovora
Ukoliko poziv potie od vas, to vam omoguava da razgovor usmerite
na samom poetku. Razgovor ponite sa: Dobar dan, gospodine/gospoo
(ako razgovarate sa nepoznatom osobom), pored telefona je (puno ime i
pretime) iz rme...; ako razgovarate sa nekim s kim ste due ili krae vre-
me bili u kontaktu, treba posle pozdrava razmeniti nekoliko uobiajenih
reenica (o vremenu, porodici i slino, ali ne o politici), a tek onda prei na
razgovor. Ovo se odnosi na eksterne i interne komunikacije.
Od sagovornika pokuajte da saznate tano ta eli, postavljajte otvo-
rena pitanja koja poinju upitnim reenicama (ko, ta, kako, zato, gde i
kako...). inite to sa mirom i ne budite agresivni. Svaku poruku precizno
zabeleite i ponovite sagovorniku. Ubeleite datum i vreme poziva, prezi-
me i ime i broj telefona sagovornika, odakle zove i kratak i jasan sadraj
poruke. Kada zovete nekoga telefonom preko centrale obavezno pozdravi-
te slubenika centrale i predstavite se.
Kada dobijete sekretaricu, ponovo se predstavite i dodajte re-dve o
razlogu poziva.
Lepi maniri u telefonskom razgovoru
Ako se javljate nekom koga lino ne poznajete, ne treba da preterujete sa
komotnim i familijarnim nainom obraanja. Veini ljudi odgovara kada
im se ljudi u prvom kontaktu obrate prezimenom (Dobar dan, gospodi-
ne...). Svaki va telefonski razgovor e biti mnogo ugodniji ako ne zabo-
ravite da kaete hvala, molim vas, budite ljubazni, ao mi je, da
li elite da ostavite poruku i sl.
Izbegavajte da u toku radnog vremena sa posla zovete prijatelje ili ro-
ake da biste vodili privatne razgovore, osim kada je u pitanju neki hitan
sluaj. Va direktan poziv, a ne preko sekretarice, ima suptilan psiholoki
uinak na onoga koga zovete i pokazuje vae potovanje i interesovanje.
To je neka vrsta komplimenta onome koga ste pozvali.
Kada vi primate poziv
Kada telefon zazvoni slualicu treba podii nakon drugog, a ne kasnije
od treeg zvona. Predstavite se odmah nakon uspostavljanja veze, uz vae
ime treba navesti ime rme ili sektora. Nakon identikacije moe se prei
na razgovor.
Poslovna korespodencija
Postoje tri osnovna pravila prepiske: budite jasni, jezgroviti i oveni.
Potovanje bontona u pisanoj rei podrazumeva nekoliko jedinstvenih
principa, od kojih je najvaniji: pre nego to napiete, razmislite dobro o
onome kome piete.
Pismo koje nije korektno naslovljeno ili koje nije pisano u odgovara-
juem tonu, lako moe da uvredi onoga kome je upueno. Morate voditi
rauna da vas onaj kome piete shvati na pravi nain. Ukoliko elite da
pismo bude urueno odreenoj osobi, naznaite to na pismu. Prvo pravilo
je da i u pismu i na koverti tano navedete ime primaoca, njegovu titulu i
funkciju.
Formu i stil poslovne korespodencije namenite primaocu kome se obra-
ate. Veina poslovne korespodencije obavlja se u formi Potovani gos-
podine ili S potovanjem i sa tekstom pisma u prvom licu.
Kada napiete pismo, proitajte ga i postavite sebi pitanje: Da li bih ovo
isto rekao ako bih se lino sreo sa osobom kojoj piem?
350 Zoran Jovi
Humor, ironiju i sarkazam ne treba koristiti kao tehniku kada je posao
u pitanju. Kada kopiju pisma aljete jo nekom, osim osobi na koju na-
slovljavate original, to treba jasno da naznaite pri dnu pisma : Pismo je
dostavljeno...
Na pismo treba odgovoriti odmah najkasnije nedelju dana po prijemu
pisma. Ako iz opravdanih razloga ne moete da odgovorite, jer vam nedo-
staju traeni podaci ili informacije, duni ste da pismeno potvrdite prijem
pisma i navedete da ete detaljnije odgovoriti im prikupite potrebne po-
datke.
Sekretarica uvek treba da potvrdi prijem pisma i odgovori u ime svog
rukovodioca, ukoliko je on odsutan due od nekoliko dana.
Utivo je da na pitanja koja vam je postavio autor odgovorite istim re-
dom, jasno i iskreno. Treba davati prave odgovore, ako ne moete da date
odgovor to i kaite, ako treba da se izvinite uinite to bez rezerve.
Da se rezimira:
Pravila poslovnog ponaanja zahtevaju potovanje osnovnih principa,
a to su:
tanost; 1.
strpljivost; 2.
ljubaznost; 3.
preciznost; 4.
ekasnost; 5.
sistematinost; 6.
prihvatanje kritike; 7.
nastojanje da se na najbolji nain zadovolji interes kompanije i par- 8.
tnera.
LITERATURA
Adams Andrew, INVESTMENT, Graham and Trotman Ltd, UK, 1.
London, 1989
Aleksi Vesna, BANKA I MO, Stubovi kulture, Beograd, 2002. 2.
3. Anderson W. Ronald, Kegels Chantal, TRANSITION BANKING,
Financial development of Central and Eastern Europe, Clarendon
Press, Oxford, 1998.
4. Aneli mr Goran, ULOGA I ZNAAJ KLIRINGA U SISTEMU
BERZANSKOG TRGOVANJA, Svet nansija br. 193, Novi Sad,
2003.
5. Antonijevi dr Zoran, Petrovi dr Milan, Pavievi dr Boidar, BAN-
KARSKO PRAVO, Savremena administracija, Beograd, 1982.
6. Anufrijev mr Ana, INSTITUCIONALNI OKVIR ZA NASTANAK
INVESTICIONIH FONDOVA U NAS, Svet nansija br. 196, Novi
Sad, 2003.
7. Anufrijev mr Ana, MOGUE PRETPOSTAVKE O NOVOJ ULO-
ZI PENZIONIH FONDOVA KOD NAS, Svet nansija br.193. Novi
Sad, 2003.
8. Bakker Marie Renee, Gross Alexandra, DEVELOPMENT OF
NON - BANK FINANCIAL INSTITUTIONS AND CAPITAL
MARKETS IN EUROPEAN UNION ACCESSION COUNTRIES,
The World Bank working Paper no. 28, The World Bank, Washin-
gton D.C., 2004.
9. BANKING REFORM IN CENTRAL EUROPE AND THE FOR-
MER SOVIET UNION, Central European Universitu Press, Buda-
pest, 1995.
10. Bara Slobodan, Staki Budimir, Hadi Miroljub, Ivani Marko,
MENADMENT U BANKARSTVU, Univerzitet Sinergija, Bijelji-
na, 2007.
Bessis Joel, RISK MANAGEMENT IN BANKING, McGraw-Hill, 11.
2002.
12. Bishev dr Gligor, OPERATIVNO PRESTRUKTUIRANJE BANA-
KA, Drugi meunarodni seminar bankarskog menadmenta, Milo-
er, jun, 2003.
13. Bjelica dr Vojin, BANKARSTVO, teorija i praksa, Stylos, Novi Sad,
2001.
352 Zoran Jovi
14. Boi mr Dragan, TRINA VREDNOST OBVEZNICA KAO DU-
GORONIH ZAJMOVNIH VREDNOSNIH PAPIRA, Svet nansi-
ja br. 160. Novi Sad, 1996.
15. Buri mr Zdravko, INSTITUCIONALNI INVESTITORI NA FI-
NANSIJSKOM TRITU, Borba, Beograd, 1998.
16. Business Weeks Guide to Mutual Funds, 1993.
17. Center for Financial Training, ANKING SYSTEMS, Thomson Sou-
th-Western, Mason, OH, USA, 2005.
18. Cornett & Saunders, FUNDAMENTALS OF FINANCIAL INSTI-
TUTIONS MANAGEMENT, Irwin / McGraw Hill, Singapore,
1999.
19. irovi dr Milutin, BANKARSKI MENADMENT, Ekonomski in-
stitut Beograd, Beograd, 1995.
20. irovi dr Milutin, BANKARSTVO, Bridge company, Beograd,
2001.
21. irovi dr Milutin, INVESTICIONI FONDOVI I DINAMI ZIRANJE
PRIVREDE, Ekonomist, br. 3 4/1994.
22. irovi dr Milutin, INVESTICIONI FONDOVI U TRINIM
EKONOMIJAMA, Berza, Beograd, maj, 1994.
23. olak Mihalik dr Marija, FAKTORING, Jugoslovensko bankar-
stvo,
Beograd, 5 6 / 1999.
24. olak Mihalik dr Marija, FORFETING, Bankarstvo, Beograd, 1
2/2003.
25. olak Mihalik dr Marija, LIZING, Jugoslovensko bankarstvo, Be-
ograd, 7 - 8/1999.
26. olak Mihalik dr Marija, PRIVATNI PENZIONI FONDOVI, Ju-
goslovensko bankarstvo, Beograd, 11 12/2002.
27. Davis E. Philip, PENSION FUNDS, Oxford University Press,
Oxford, 1995.
28. Dramond John, Bein Bill, POSLOVNA ETIKA, Clio, Beograd,
2001.
29. Dugali dr Veroljub, CENE AKCIJA, Stubovi kulture, Beograd,
2001.
30. uki dr ore, Bjelica dr Vojin, Risti dr ivota, BANKARSTVO,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.
31. uri M. Dragana, UVOD U FINANSIJSKI MENADMENT, In-
stitut ekonomskih nauka, Beograd, 1999.
32. EKONOMSKI RENIK, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd,
2001.
33. Ellinger E.P., MODERN BANKING LAW, Oxford University Press,
Oxford, 2002.
34. Eri dr Dejan, FINANSIJSKA TRITA I INSTRUMENTI, igoja
tampa, Beograd, 2003.
35. Essinger James, THE VIRTUAL BANKING REVOLUTION-the
Customer, the Bank and the Future, McGraw-Hill, 1999.
36. Fabozzi J. Frank, FOUNDATIONS OF FINANCIAL MARKETS
AND INSTITUTIONS, Printice Hall, New York, 2002.
37. FCEs top 100 SOUTH EAST EUROPE BANK RANKINGS 2002,
Finance Central Europe, London, 2003.
38. FEDERAL RESERVE BULLETIN, Washington, USA, November
1993.
39. FINANSIJSKA TRITA, FINANSIJSKE INSTITUCIJE PRIVA-
TIZACIJA PREDUZEA I BANAKA, Ekonomski anali - vanred-
ni broj, Beograd, oktobar 2000.
40. FORFAITING BULLETIN, april-jun 2003.
41. Frank Groy, FORFAITING, Euromoney, Special Supplement, Fe-
bruary, 1988.
42. Golubovi dr Velizar, FINANSIRANJE PENZIJSKOG I INVA-
LIDSKOG OSIGURANJA, Budunost, Novi Sad, 2002.
43. Gordon Alexander, Sharpe William, FUNDAMENTALS OF INVES-
TMENTS, Printice Hall International Editions, New York, London,
1989.
44. Hadi dr Miroljub, BANKARSTVO, Univerzitet Singidunum, Be-
ograd, 2007.
45. Investment Company Institute, MUTUAL FUND FACT BOOK,
37th Edition, 1994.
46. Ivanovi mr Peria, BANKA KAO BERZANSKI POSREDNIK
NA FINANSIJSKOM TRITU, Svet nansija br. 162, Novi Sad,
1996.
47. Jeremi dr Zoran, FINANSIJSKA TRITA, Fakultet za nansijski
menadment i osiguranje, Beograd, 2006.
48. Jeremi dr Ljiljana, FINANSIJSKO TRITE I REGULATIVA
ETIKE, Singidunum revija, No 1, Beograd, 2008.
49. Jovanovi dr Predrag, INVESTIRANJE U AKCIJE I OBVEZNICE,
Berza 5- 6/2002, Beograd.
354 Zoran Jovi
50. Jovanovi dr Predrag, PENZIONI FOND KAO INVESTITOR NA
TRITU KAPITALA, Berza 5-6/1997, Beograd.
51. Jovi mr Zoran, Principi bankarskog menadmenta, Svet nansija,
br.196, Novi Sad, novembar-decembar 2003.
52. Jovi mr Zoran, STRUKTURNE PROMENE I DALJI PRAVCI
TRANZICIJE BANKARSTVA U SRBIJI, Nauni skup Institucio-
nalne promene kao determinanata privrednog razvoja Srbije u 2005.
godini, Kragujevac, decembar, 2004.
53. Jovi mr Zoran, RAZVOJ PARABANKARSKIH I NEKREDITNIH
POSLOVA NA FINANSIJSKOM TRITU SRBIJE, Nauni skup
Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije
u 2006. godini, Kragujevac, decembar, 2005.
54. Jovi dr Zoran, STVARANJE FINANSIJSKIH KONGLOMERATA
I NJIHOVA PRUDENCIONA KONTROLA, Finansije, Bankarstvo,
Revizija, Osiguranje, br.3/2007, Beograd, 2007.
55. Jovi dr Zoran, PARABANKARSKI I NEKREDITNI POSLOVI,
ugura print, Beograd, 2008.
56. Kandi dr Vojislav, FRANIZING, Ekonomska politika Institut
ekonomskih nauka, Beograd, 1995.
57. Koovi dr Jelena, uleji dr Predrag, OSIGURANJE, Ekonomski
fakultet Beograd, Beograd, 2002.
58. Kova dr Oskar, MEUNARODNE FINANSIJE, Ekonomski fa-
kultet Beograd, Beograd, 2003.
54. Kovaevi dr Radovan, MEUNARODNE FINANSIJSKE INSTI-
TUCIJE, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1999.
59. Kovaevi dr Radovan, MOBILIZACIJA SREDSTAVA PUTEM
EMISIJE HARTIJA OD VREDNOSTI NA STRANE VALUTE,
Svet nansija br.162, Novi Sad, 1996.
60. Kovaevi dr Radovan, MEUNARODNE FINANSIJE, Institut za
spoljnu trgovinu, Beograd, 1998.
61. Krsti dr Borko, MEUNARODNO BANKARSTVO, Ekonomski
fakultet Beograd, Beograd, 2001.
62. Lonarevi dr Ranko, Mai dr Branislav, orevi-Boljanovi mr
Jelena, MENADMENT, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
63. Mac Donald, Timothy W. Koch, MANAGEMENT OF BANKING,
Thomson South-Western, Mason, OH, USA, 2006.
64. Mackenzie A.G., REFORMING LATIN AMERICAs OLD AGE
PENSION SYSTEMS, Finance and Development, Mart 1995.
65. Marjanovi Momir, PROCES PRIVATIZACIJE I TRITA KAPI-
TALA U MAARSKOJ, POLJSKOJ, EKOJ I SLOVENIJI, Beo-
gradska berza, Beograd, 2004.
66. Mati mr Vesna, RESTRUKTUIRANJE BANAKA U TRANZICI-
ONIM EKONOMIJAMA, magistarski rad, Ekonomski fakultet, Be-
ograd, 2001.
67. Mati mr Vesna, UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U SVE-
TLU ODREDBI NOVOG BAZELSKOG SPORAZUMA, Jugoslo-
vensko bankarstvo br. 7 8 / 2002, Beograd, 2002.
68. Meir Kohn, FINANCIAL INSTITUTIONS AND MARKETS, Mc-
Graw-Hill, 1994.
69. Mei mr Duan, KONTROLA FINANSIJSKIH KONGLO-
MERATA, Svet nansija br. 192, Novi Sad, 2003.
70. Mii Ljerka, SAVREMENI NADZOR POSLOVNIH SISTEMA,
Svet nansija br.192, Novi Sad, 2003.
71. Miller Roger Le Roy, MODERNI NOVAC I BANKARSTVO,
Zagreb,1997.
72. Mishin S., FINANCIAL MARKETS AND INSTITUTIONS, Ad-
dison Wesley, 2000.
73. Mishkin Frederic S., THE ECONOMICS OF MONEY, BANKING
AND FINANCIAL MARKETS, Boston, 2000.
74. Moris K., Siegel A., Dabi S., U OBLIKU NOVCA VODI KROZ
HARTIJE OD VREDNOSTI, IQ media HAT, Beograd, 1995.
75. Naisbitt Group, THE FUTURE OF FRANCHISING, IFA, Washin-
gton D.C., 1989.
76. Pavievi dr Boidar, UGOVOR O LIZINGU,UGOVOR O FRAN-
IZINGU, UGOVOR O FORFETINGU, Savremena administracija,
Beograd, 1992.
77. Petrovi dr Pero, EKSPANZIJA TRITA FINANSIJSKIH DERI-
VATA, Svet nansija br. 194, Novi Sad, 2003.
78. Petrovi dr Pero, MEUNARODNI FINANSIJSKI SISTEMI -
GLOBALIZACIJA ODNOSA I TOKOVA, Finansije, Beograd, br.
7-8,1999.
79. Petrovi dr Pero, MENADMENT RIZICIMA NA TRITU KA-
PITALA, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2000.
80. Prulj ivka, MENADMENT LJUDSKIH RESURSA, Institut za
razvoj malih i srednjih preduzea, Beograd, 2002.
81. REFORMA BANKARSTVA U JUGOSLAVIJI, Zbornik, JUBMES,
Beograd, 1998.
356 Zoran Jovi
82. Reutzmann Werner, Thomas Feichman, FORFAITING AN ALTER-
NATIVE TECHNIQUE OF EXPORT FINANCING, Euromoney,
Decembar 1975.
83. Ribnikar dr Ivan, BANKE, DRUGI FINANSIJSKI POSREDNICI
(OSIGURAVAJUE INSTITUCIJE, INVESTICIONI I PENZIO-
NI FONDOVI) I FINANSIJSKA TRITA U DRAVAMA EU I
TRANZICIJSKIM DRAVAMA, Drugi meunarodni seminar ban-
karskog menadmenta, Miloer, jun, 2003.
84. Risti dr ivota, NOVO EVROPSKO BERZANSKO PRAVO, EU
DIREKTIVE, ZAKONI, INSAJDER PRAVILA, ETIKI KODEKS
I STANDARDI, Beograd, 2000.
85. Risti dr ivota, TRANSFORMACIJA KONSERVATIVNOG BAN-
KARSTVA U SAVREMENO U DRAVAMA REGIONA, drugi me-
unarodni seminar bankarskog menadmenta, Miloer, jun, 2003.
86. Robinson David, POSLOVNI BONTON, PS Gme-Privredni pre-
gled, Beograd, 1995.
87. Rose S. Peter, Hudgins C. Sylvia, BANKARSKI MENADMENT
I FINANSIJSKE USLUGE, Data status, Beograd, 2005.
88. Santoromero A., Babbel D., FINANCIAL MARKETS, INSTRU-
MENTS AND INSTITUTIONS, McGraw-Hill, 2001.
89. Shelagh Heffernan, MODERN BANKING IN THEORY AND
PRACTICE, John Wiley & Sons Ltd, Chichester, 1996.
90. Sellon G., CHANGES IN FINANCIAL INTERMEDIATION : THE
ROLE OF PENSION AND MUTUAL FUNDS, Federal Reserve
Bank of Kansas City, USA, Third Qurter, 1992.
91. Staki dr Budimir, Stamatovi dr Milan, FINANSIJSKI LIZING I
LIZING, Fakultet za nansijski menadment i osiguranje, Beograd,
2003.
92. Staki dr Budimir, Bara dr Slobodan, MEUNARODNE FINAN-
SIJE, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
93. Stanii mr Mile, FUNKCIONISANJE SISTEMA INTERNE KON-
TROLE U BANKAMA, Svet nansija br. 193, Novi Sad, 2003.
94. Stanii mr Mile, INTERNA REVIZIJA U BANKAMA U SVETLU
BAZELA, Svet nansija br. 196, Novi Sad, 2003.
95. oki dr Dejan, HARTIJE OD VREDNOSTI : UPRAVLJANJE
POR.TFOLIOM I INVESTICIONI FONDOVI, Ekonomski fakul-
tet, Beograd, 2007.
96. oki dr Dejan, ivkovi dr Boko, FINANSIJSKA TRITA I IN-
STITUCIJE, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, Beograd, 2007.
97. THE BANKING AND FINANCIAL SECTOR IN THE COUN-
TRIES OF SOUTH EASTERN EUROPE, Banca d Italia, Roma,
2002.
98. THE FUTURE OF EUROPEAN BANKING, Centre for Economic
Policy Research, London, January 1999.
99. The World Bank, AVERTIN OLD AGE CRISIS-POLICES TOP
PROTECT THE OLD AND GROWTH, Oxford University Press,
1994.
100. The World Bank, CAPITAL MARKETS AND NON-BANK INAN-
CIAL INSTITUTIONS IN ROMANIA : ASSESSMENT OF KEY
ISSUES AND RECOMMENDATONS FOR DEVELOPMENT,
World Bank Working Paper no. 45, Washington, 2005.
100. Toma Aljoa, MENADIRANJE RIZIKA U BANCI, Drugi meu-
narodni seminar bankarskog menadmenta, Miloer, jun, 2003.
101. Trifunovi dr Predrag, BANKARSTVO, Savremena administracija,
Beograd, 1980.
102. Trifunovi dr Predrag, FAKTORING I FORFETING, Center za
mednarodno sodelovanje in razvoj, Ljubljana, 1988.
103. Trifunovi dr Predrag, FAKTORING U FUNKCIJI MEHANIZMA
FINANSIRANJA MEUNARODNOG PROMETA, Vesnik, Febru-
ar 1988.
104. Van Horne, James C., OSNOVE FINANSIJSKOG MENAD-
MENTA, Zagreb, 2002.
105. Vuo dr Nikola, EKONOMSKA ISTORIJA SVETA, Ekonomski fa-
kultet, Beograd, 1985.
106. Vukievi dr Milan, Menadment, Fakultet za pravne i poslovne stu-
dije i Prometej, Novi Sad, 2007.
107. Vuksanovi dr Emilija, ELEKTRONSKO BANKARSTVO, Beo-
gradska bankarska akademija, Institut ekonomskih nauka, Beograd,
2006.
108. Vuksanovi dr Emilija, UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICI-
MA U ELEKTRONSKIM SISTEMIMA PLAANJA, Jugosloven-
sko bankarstvo, Beograd, br. 1-2/ 1997, Beograd, 1997.
109. Vunjak dr Nenad, FINANSIJSKI MENADMENT, Ekonomski fa-
kultet Subotica, Subotica, 1995.
110. WASHINGTON ECONOMIC REPORT, No 69, November 17,
1993.
111. Wooldridge D. Philip, THE INTERNATIONAL BANKING MAR-
KET, BIS Quarterly Review, June 2002.
358 Zoran Jovi
112. Yeager C. Fred, Seitz E. Neil, FINANCIAL INSTITUTION MANA-
GEMENT, Printice Hall International Editions, New York, 1989.
113. Zelenovi mr Vera, FAKTORI INTERAKCIJA BANKARSKIH
STRUKTURA ZEMALJA U RAZVOJU SA BANKARSKIM
STRUKTURAMA RAZVIJENIH ZEMALJA, Svet nansija br.196,
2003.
114. Zelenovi mr Vera, GLOBALIZACIJA FINANSIJSKIH INSTITU-
CIJA, Svet nansija br. 192, Novi Sad, 2003.
115. Zlatkovi M. ivorad, FRANIZING TRANZICIJA U POSTKAPI-
TALISTIKI PRIVREDNI SISTEM, Ni,1999.
116. Zopounadis Constantin, NEW TRENDS IN BANKING MANA-
GEMENT, Phusica-Verlag, Heidelrberg, 2002.
ZAKONI
Zakon o bankama i drgim nansijskim organizacijama
Zakon o bankama
Zakon o osiguranju
Zakon o nansijskom lizingu
Zakon o deviznom poslovanju
Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata
Zakon o Narodnoj banci Srbije
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima
Zakon o investicionim fondovima
Slubeni glasnik RS razni brojevi
Slubeni list RS razni brojevi
LINKOVI
www.nbs.yu
www.belex.co.yu
www.ecb.int
www.ien.bg-ac.yu
www.bis.org
www.aba.com
www.federalreserve.gov

www.economist.com
www.thebanker.com
www.alcs.org
www.factoringcz.cz
www.leasingslsp.sk
www.factoringslsp.sk

Menadžment Finansijskih Institucija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Menadžment Finansijskih Institucija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Doc. dr Zoran Jovi

You might also like