ФУНКЦИЈЕ НОВЦА

Функције новца:

1. новац у функцији мере вредности

2. средстбо промета

3. новац као благо

4. средство плаћања

5. светски новац

                      1.Новац пре свега роба као и свака друга. За суштину функције новца
пре свега је значајна чињеница да је то роба која служи као опште средство
размене. Отуда се  и основана функција новца састоји у томе да својом употрбном
вредношћу изражава вредност свих других роба. То је функција мере вредности.
Једноставно, новац врши функцију мере вредности ткок што се мањом или већом
количином његове употребне вредности може изразити вредност било које робе.
Тако изражена вредност робе (у новцу) представља њену цену. Према томе, цена
робе је , једноставно, њена вредност изражена у мањој или већој количини новца
(новчане робе).

                       2.Наиме свака продаја робе је условљена куповином (нико не може

продати а да истовремено не купи).Новац се јавља као посредник у размени, у
смислу да се роба прво продаје за новац, да би се потом за тај новац купила нека
друга врста робе.

                       3.Међутим када продаја робе није истовремено праћена куповином,

новац излази из промета и зауставља кретање. Тада се он повлачи из оптицаја.
Сада учесници у промету почињу да задржавају и скупљају новац. Јер, он важи
као општеважећи представник богаства и моћи, а истовремено, у свако доба и без
потешкоћа може да се претвори у било коју другу врсту робе. Тако новац поред
осталих својих функција постаје и средство за згртање блага.

                        4.Новац као благи служи онда кад се после продаје и стицања
новца одложи куповина, а новац чува као резерва. Тако се ствара прилика за
функционисање банака и стицање прихода од новца (камате). Нагомилавањем
новца у банкама омогућује регулисање количине новца у оптицају и усмеравање
робно-новчаних токова на тржишту робе и капитала.Депоновање новца у банке
омогућује клијентима банака, поред камата, разне погодности (добијање кредита,
узимање дионица и др.)
                         5.Ни једна држава не може имати толико богатy и тако разноврсну
производњу да би у економском смислу била сама себи довољна. Напротив,
потреба укључивања у међународну робну размену важи за све земље. Тако се
јавља и проблем новца. Дакле улогу новца у међународном робном промету
(светски новац) би, у сваком случају, могло да врши злато или сребро.

 Funkciju svetskog novca može vršiti samo novac pune vrednosti, bez
ikakvih ...predmetna vrednost koju ljudi mogu da upotrebe za prenos kupovne
moći iz sadašnjeg u budući vremenski period.

 U razvijenim zemljama, sa stopama inflacije od nekoliko procenata,

stanovništvo i privreda tezaurišu svoj novac bez bojazni da će on izgubiti
vrednost.

 S druge strane, u nekim zemljama u razvoju, sa izraženim stopama inflacije,

valuta gubi na vrednosti, te je bolje rešenje utrošiti novac na kupovinu roba i
usluga ili investirati u privredu, ili zameniti domicilnu valutu za evro, pa
tek onda tezaurisati, odnosno štedeti za buduća vremena.

 obeležja bilo koje pojedinačne države.

Tako bi funkciju svetskog novca moglo da vrši zlato (ili srebro), kao i devize koje su
opšte priznate kao sredstvo plaćanja, pri čemu se najčešće uzimaju u obzir dolarske
devize