2.1.

Faktori ustrojstva kontnog okvira

Po ustrojstvu kontnog okvira prvenstveno se mora imati u vidu krug preduzeca

odnosno broj i vrsta preduzeca - njegovih korisnika. Naravno, ne sme se ni u jednom
momentu izgubiti iz vida princip da broj propisanih konta treba da je manji, a
stepen njihove op�tosti veci, ukoliko se sastavlja za veci broj heterogenih
preduzeca. Npr. na u kontnom okviru za sva proizvodna preduzeca broj racuna treba
da je manji a stepen njihove op�tosti veci nego u posebnim kontnim okvirima za
pojedine oblasti odnosno grane proizvodnje. To je po sebi razumljivo, s' obzirom na
to da zajednickog ima neuporedivo vise na nivou jedne grane nego na nivou odredene
privredne oblasti.

Bitan faktor je i sadr�aj bilansa stanja i sadr�aj bilansa uspeha. Svako preduzece
kao ekonomsko-pravni subjekt, du�no je da se krajem obracunskog perioda (na kraju
godine obavezno) sastavi bilans stanja i biians uspeha, i to po obrascu propisanom
od strane nadle�nog organa. Ova okolnost zahteva da se u kontnom okviru za svaku
grupnu poziciju bilansa stanja i bilansa uspeha predvide posebni racuni. Na taj
nacin ostvaruje se organska veza izmedu bilansnih �ema, s jedne, i kontnih okvira s
druge strane.Saglasno prethodnom, kvalitet kontnog okvira u najvecoj meri zavisi od
kvaliteta bilnsnih �ema.

Naredni va�an faktor su podaci o tro�kovima i ucincima. Treba ici samo na op�tije
kategorije tj one koje su zajednicke svim preduzecima na koje sew kontni okvir
odnosi. Dakle, treba predvideti racune visokog stepena op�tosti, cime bi se dao
pravac za racionalno dublje ra�clanjavanje u kontnim planovima pojedinih
preduzeca.Primera radi, u kontnom okviru za industrijska preduzeca mogli bi, izmedu
ostalih, da budu predvideni i racum: Mesta tro�kova osnovne delatnosti, Mesta
tro�kova sporedne delatnosti, Mesta tro�kova pomocne delatnosti, Mesta tro�kova
nabavke, Mesta tro�kova uprave i Mesta tro�kova prodaje.

Va�no je uva�avati i tzv. organ izaciono-tehnicke momente. Imajuci ovu determinamu

u vidu, u kontom okviru trebalo bi da nadu mesto konta za indirektno obuhvatanje
ispravki vrednosti osnovnih sredstava, kao i konta odstupanja od planskih nabavnih
cena materijlaa, od planiranih troskova nedovr�ene proizvodnje i gotovih proizvoda.
Tu spadaju konta rasporeda tro�kova i rezultata i drugi. Poseban znacaj
imaju oni organizaciono-tehnicki racuni koji slu�e zauspostavljanje
organizacionog odnosa izmedu flnansijskog knjigovodstva, s jedne i pogonskog
knjigovodstva, s druge strane.

Racuni koji se preuzimaju iz konkretnog kontnog okvira moraju, da se vode pod

identicnim brojem (simbolom), identicnim nazivom i sa identicnom sadr�inom. Kontni
okvir treba da obezbedi jednoobrazno knji�enje istih poslovnih dogadaja u svim
preduzecima na koja se on odnosi, tj. evidentiranje odnosnih promena na istim
racunima. Kontni okvir, prema tome, predstavlja osnovu jednoobraznog knjigovodstva.

Kontni okvir ima izuzetan znacaj kako za konkretna preduzeca - njegove korisnike
tako i za odgovarajuce dr�avne organe. Tako, on omogucava efikasnije obavljanje
knjigovodstvenih poslova (kontiranje dokumentacije i drugo), olak�ava br�e
snala�enje knjigovodstvenih kadrova prilikom prelaska iz jednog preduzeca u drugo.
S druge strane, kontni okvir pru�a mogucnost da se optimalno zadovolje i zahtevi
odgovarajucih dr�avnih organa u pogledu jedinstvenog informisanja i statisticke
obrade.

Svodni bilansi stanja i uspeha proiza�li iz istog kontnog okvira pru�aju mogucnost
da se utvrdi ekonomski polo�aj i sagleda flnansijska struktura pojedinih privrednih
grana, pojedinih privrednih oblasti, kao i privrede u celini. Oni obezbeduju i
podatke za racionalnu politiku i kontrolu cena, kao i medusobno uporedivanje
razlicitih preduzeca. Naravno, sve ovo je moguce samo pod pretpostavkom da se radi
o kontnom okviru koji je solidno koncipiran i da su kontni planovi preduzeca sa
njim potpuno usagla�eni.

Svaki konto mora da ima i odgovarajuci naziv. On treba da je �to kraci i �to
adekvatniji sadr�ini odnosnog konta. Na taj nacin se obezbeduje jednoznacno
shvatanje njihovog sadr�aja. Ovo se, naravno, odnosi i na njihove pojedine klase
racuna u kontnom okviru - njihove fiinkcije su u znacajnoj meri odredene samim
nazivima, �to bez svake sumnje, olak�ava orijentaciju. I ovde treba respektovati
zahteve homogenosti i integralnosti. Jo� treba dodati i princip elasticnosti.

Pri izboru racuna trebalo bi imati u vidu op�te tacke gledi�ta zajednicke svim
preduzecima na koja se kontni okvir odnosi. Jedino na taj nacin kontni okvir nece
predstavljati "stegu", vec ce njime biti date samo granice u okviru kojih svako
konkretno preduzece mo�e slobodno da "di�e". Dakle, kontni okvir treba da pru�a
mogucnost da konta, koja figuriraju u knjigovodstvu svakog konkretnog preduzeca -
korisnika, predstavljaju odraz prilagodavanja njegovim specificnostima kao i
njegovim potrebama za podacima