SADRAJ

Rezime ..............................................................................................................................3.
Kljune rei ......................................................................................................................3.
Uvod ................................................................................................................................4.
1. Neophodnost promena u raunovodstvenoj profesiji...................................................5.
2. Finansijski izvetaji informaciona podloga finansijske analize................................6.
2.1. Finansijska analiza stanja ..........................................................................................7.
2.2. Bilansna analiza uspeha ..........................................................................................10.
2.3. Finansijski izvetaji na bazi veliine toka...............................................................14.
3. Analiza finansijskih izvetaja neizbeni instrument upravljanja.............................16.
3.1. Finansijsko izvetavanje kroz prizmu ciljnih veliina uspeha.................................17.
3.2. Racio brojevi uspenosti poslovanja........................................................................17.
4. Analiza uspenosti poslovanja meunarodne kompanije prema metodologiji
meunarodnih raunovodstvenih standarda ...................................................................22.
4.1. Analiza profitabilnosti .............................................................................................24.
4.2. Analiza obrta imovine .............................................................................................25.
4.3. Analiza likvidnosti i solventnosti ............................................................................29.
4.4. Indikatori efikasnosti investiranja akcionara...........................................................31.
4.5. Ukupan izraz uspenosti (ZETA SCORE)...............................................................32.
5. Web prezentacija finansijskih izvetaja......................................................................33.
5.1. Primena zakonskih pravila za finansijsko izvetavanje na webu............................34.
5.2. Dostupnost informacija na web-u ...........................................................................34.
5.3. Saglasnost web prezentacije finansijskih izvetaja sa opte prihvaenim
raunovodstvenim principima ........................................................................................35.
5.4. Granice godinjeg finansijskog izvetavanja na web-u.......................................35.
5.5. Identifikacija konanog korisnika finansijskog izvetavanja..................................36.
5.6. Proireni poslovni finansijski izvetajni jezik.........................................................37.
Zakljuak ........................................................................................................................38.
Literatura ........................................................................................................................39.

REZIME
Proces odvijanja promena sutinski je sadran u neposrednoj saradnji ljudi koji
su ukljueni u aktivnosti preoblikovanja stanja odreenog okruenja, gde je sadran
aktivan odnos prema isprobavanju pojedinih zamisli i ideja, zastupljena rasprava o
problemima koji se reavaju i na osnovu celokupne aktivnosti kreiraju odgovarajue
strategije promena.
Bilans stanja je kratak presek finansijskog stanja kompanije na odreeni dan, a
najee je to 31.12. Ovaj dokument, ukoliko bi se odnosio na neki drugi datum dao bi
moda sasvim drugu sliku finansijskog stanja kompanije. Naziv bilans stanja dolazi iz
odnosa jednakosti izmeu aktive i pasive na odreeni dan.
Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda i rashoda, odnosno odraava neto
rezultat poslovanja firme u odreenom vremenskom periodu, kao to je na primer
kalendarska godina.
Bilans stanja i bilans uspeha obino se objavljuju istovremeno. Poeljno ( i
neophodno kada banka to zahteva) je da preduzea pripremaju i polugodinje, kvartalne,
pa ak i mesene bilanse stanja i uspeha.
U praksi najee koriena analiza kreditne sposobnosti preduzea jeste razio
analiza. Ona predstavlja najkompleksniji pristup utvrivanja kreditne sposobnosti
preduzea, jer najdirektnije ukazuje na sposobnost otplaivanja ugovorenih kreditnih
obaveza, stepen efikasnog poslovanja i korienja resursa, nivo operativnog korienja
raspoloivih sredstava, sposobnost participacije i samofinansiranja, odnosno ukupne
poslovne performanse preduzea od kojih zavisi otplatni kapacitet, efikasno korienje
kreditnih resursa i nivo potencijalnog kreditnog rizika.
Svetska zakonska regulativa, ini stanovite napore kako bi finansijsko
izvetavanje na Web sajtu dobilo zakonsku formu. Internet tehnologija je, drugim
reima, upravo drugi transparentan medijum tako da norme koje se primenjuju pri
oblikovanju godinjih finansijskih izvetaja na papirno baziranoj tehnologiji bi trebale,
isto tako, da se primenjuju i na web finansijskom izvetavanju.
KLJUNE REI: finansijska analiza, bilans stanja, bilans uspeha, racio analiza, web
prezentacija

UVOD
Ovaj rad se sastoji iz pet poglavalja i osnovni cilj mu je da pokae znaaj analize
finansijskih izvetaja preduzea. Naime, dananje poslovnje je promenjivo, na
preduzee utiu razliiti faktori kao to su interni i eksterni. Svako preduzee mora da
se prilagoava nastalim promenama jer samo na taj nain sebi obezbeuje opstanak na
tritu. Raunovodstvenu profesiju su, takoe, zahvatile odreene promene kojima
preduzee mora da se prilagodi.
Drugo poglavlje rada e biti posveeno finansijskim izvetajima i znaaju
analize osnovnih finansijskih izvetaja preduzea. Blie e biti opisani bilans stanja,
bilans uspeha, kao i finansijski izvetaji na bazi veliine toka. U ovom delu rada e biti
prikazan znaaj analize upravo ovih izvetaja.
Trei deo rada je posveen racio analizi preduzea. Naime, radi se o tome da
racio analiza poslovanja preduzea predstavlja kljunu analizu za investitore i
potencijalne kreditore. Tu e biti prezentovani najee korienim obrascima racio
analize.
Potrebno je na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha jednog preduzea da se detaljno
sagleda finansijska situacija preduzea.
U etvrtom delu rada e biti prikazani finansijski izvetaji konkretnog
preduzea, na osnovu kojih e se izvriti detaljna analiza poslovanja. Vrie se
procenjivanje stavki kako bilansa stanja tako i bilansa uspeha.
Poslednji deo je namenjen savremenom nainu objavljivanja finansijskih
izvetaja preko najvie korienog medija u savremenom drutvu, a to je svakako
Internet. Veliki broj kompanija poseduje svoje web sajtove na koje postavljaju osnovne
informacije o preduzeu, kao i osnovne informacije o proizvodima i uslugama koje
nude svojim kupcima. Neke kompanije omoguavaju ak kupovinu i plaanje putem
web sajta. Sve u svemu, danas se javlja potreba i za finansijskim izvetavanjem putem
web sajtova. Ovo je veoma znaajno korisnicima inforamcija, jer im se omoguava
dostupnost finansijskih izvetaja u bilo koje doba dana.

1. NEOPHODNOST PROMENA U RAUNOVODSTVENOJ

PROFESIJI
Pod promenom podrazumevamo izmenu postojeeg stanja stvari. Na reaktivne promene
se ide kada eksterne snage koje pokreu promene stvaraju takav pritisak da preduzee
mora da se menja u veoj ili manjoj meri. Proaktivne promene nastaju kada u preduzeu
preovlauju snage koje ele ili imaju mo i sposobnost da manjaju postojee stanje
stvari. U savremenoj privredi opstanak preduzea sve vie zavisi od sposobnosti
menadmenta da razume i upravlja promenama. Ovaj trend je zahvatio raunovodstvenu
profesiju, pa takoe i raunovoe moraju svoje poslovanje stalno da prilagoavaju
novonastalim situacijama u okruenju.
Proces odvijanja promena sutinski je sadran u neposrednoj saradnji ljudi koji su
ukljueni u aktivnosti preoblikovanja stanja odreenog okruenja, gde je sadran
aktivan odnos prema isprobavanju pojedinih zamisli i ideja, zastupljena rasprava o
problemima koji se reavaju i na osnovu celokupne aktivnosti kreiraju odgovarajue
strategije promena1.
Funkcije koje su zahvaene procesom promena, kao to je sluaj sa raunovodstvenim
funkcijama u preduzeu, nemaju uvek iste izglede na uspeh, odnosno svaka promena
nema isto ishodite u razliitim organizacijama. Kljunim faktorom kvaliteta promena
moe se smatrati razumevanje procesa promena. Da se usmerenje pojedinaca i
organizacija u ovom pravcu moe oekivati samo onda ako se promene ele.
Prihvatanje realnosti i potrebe za promenama nosi sa sobom i odreene pretpostavke
doputenog i nedoputenog aspekta u vezi sa nekim pitanjima procesa promena.
Neophodno je izvriti znaajne promene u naoj raunovodstvenoj praksi iz razloga da
se smanje rizici meunarodne finansijske zajednice. Naoj zemlji je potrebna
meunarodno priznata raunovodstvena profesija.
U naoj zemlji je kvalitet finansijskih izvetaja na niem nivou nego u razvijenijim
trinim privredama. Razlog tome moe da se pripie loem politikom stanju u zemlji,
koji je znaajno uticao na razvoj kreativnog raunovodstva i sklonost raunovoa
manipulacijama sa finansijskim izvetajima.
Naravno ovo mora da se svede na najmanju moguu meru i to putem promena i
donoenja novih zakonskih propisa iz oblasti raunovodstva. U razvijenim trinim
privredama cilj menadmenta preduzea jeste istinito i verodostojno finansijsko
izvetavanje, jer ele da poveaju udeo investitora u preduzee. Investitorima je cilj da
dobiju kvalitetne, istinite i tane finansijske izvetaje kako bi smanjili rizik ulaganja u
preduzee.
1Kola tekstova, Upravljanje promenama, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica, 2012. godina, 15.
str.

Raunovodstvena profesija, takoe, mora da se prilagodi zahtevnom tritu.

Raunovoe pored svoje profesije moraju da imaju znanja iz mnogih oblasti poslovanja,
kako bi svoj posao mogao da uradi kvalitetno i u skladu sa zakonima.
Pred raunovoe se postavlja teak i obiman zadatak i posao, jer moraju da imaju
zananja iz oblasti revizije, finansijskog menadmenta, moraju da poznaju zakone o
raunovodstvu i reviziji, zakone o porezima, moraju da budu dobri analitiari, kao i
mnoga druga zanja koja nisu u direktnoj vezi sa raunovodstvenom profesijom, ali koja
mogu da pomognu prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja i tumaenja istih.
Naoj zemlji je potrebno da uvede struno osposobljavanje i edukacija novih
raunovoa, koja e ispuniti sve uslove koje zahteva novonastala situacija na tritu. U
svakom sluaju svi programi treba da se prilagode promenama koje se deavaju u svetu,
jer samo na taj nain e i naa raunovodstvena profesija biti priznata u svetskim
okvirima.

2. FINANSIJSKI IZVETAJI INFORMACIONA

PODLOGA FINANSIJSKE ANALIZE
Finansijski izvetaji predstavljaju osnovni instrument finansijske analize preduzea. Oni
daju analitiarima sliku poslovanja preduzea, na osnovu kojih oni mogu da izvre
analizu poloaja i nain poslovanja preduzea. Osnovni finansijski izvetaji koji su
predmet analize su:
1.
2.
3.
4.

Bilans stanja
Bilans uspeha
Izvetaj o tokovima gotovine
Izvetaj o promenama na kapitalu.

Kroz rad e biti prikazane analize svih ovih stavki, putem kojih e biti prikazan znaaj
vrenja analize ba ovih finansijskih izvetaja.
Svi finansijski izvetaji se sastavljaju na dan 31.12. tekue godine. Postoje preduzea
koja su u svojoj politici poslovanja doneli odluku da se bilansiranje vri na dan 30.06.
tekue godine. Isto tako, postoje preduzea ili postoje posebne situacije kada preduzee
sastavlja finansijske izvetaje van ovih datuma, ali se to najee deava kod statusnih
promena u preduzeu. Na primer, finansijski izvetaji se mogu sastaviti prilikom fuzije
preduzee, prilikom likvidacije ili steaja ili kod prodaje preduzea.
Svaki od ovih finansijskih izvetaja mora da sadri sledee osnovne podatke2:
1. Naziv preduzea i druge identifikacione podatke o preduzeu
2Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad, Novi Sad, 2005. godina,
48. str.

2. Informacije o tome da li se finansijski izvetaji odnose na jedno preduzee ili

obuhvataju grupu preduzea
3. Datum bilansiranja ili period obuhvaen finansijskim izvetajima
4. Valutu u kojoj se izvetava
5. Nivo koriene preciznosti u unoenju numerikih stavki.

2.1. FINANSIJSKA ANALIZA STANJA

Bilans stanja je kratak presek finansijskog stanja kompanije na odreeni dan, a najee
je to 31.12. Ovaj dokument, ukoliko bi se odnosio na neki drugi datum dao bi moda
sasvim drugu sliku finansijskog stanja kompanije. Naziv bilans stanja dolazi iz odnosa
jednakosti izmeu aktive i pasive na odreeni dan.
Moda najjednostavnija definicija aktive i pasive je ta da je Aktiva je ono to donosi
novac, a Pasiva ono to odnosi novac. U sutini, u pasivi bilansa stanja su
evidentirani izvori sredstava koja su iskoriena u aktivi.
Aktivu predstavljaju sredstva koja su obezbeena u pasivi su iskoriena u aktivi.
Aktiva se sastoji od dve kategorije:
1. Kratkorone aktive (Obrtna imovina) i
2. Dugorone aktive (Sredstva)
Kratkorona aktiva ili obrtna imovina obuhvata sledee kategorije:
1. gotovinu i druge stavke za koje se razumno oekuje da mogu biti pretvorene u
gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog
poslovanja, pre svega: iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;
2. potraivanja od kupaca i druga potraivanja, koje predstavljaju znosi koja
preduzee potrauje od drugih lica, sa rokom dospea do 12 meseci. Na teret
bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji
sumnja da ova potraivanja nee biti naplaena.
3. zalihe obuhvataju: sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzea
(procenjuju se po nabavnoj vrednosti); proizvodnju u toku, odnosno, polugotovi
proizvodi (procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uveanoj za trokove
proizvodnje nastale do odreenog datuma); gotove proizvode, koji predstavljau
proizvod kod koga je proizvodni proces zavren i koji eka prodaju (ovde se
procena takoe vri na osnovu nabavne vrednosti uveane za ostvarene trokove
proizvodnje; treba obratiti panju na to da se na dobit ne rauna pre nego to je
ostvarena prodaja).
4. kratkoroni finansijski plasmani vikovi gotovine koje preduzee eli da
oplodi se mogu oroiti kod poslovnih banaka na rok do godinu dana ili u HOV
sa rokom dospea do 12 meseci.

Dugorona aktiva ili sredstva u ovoj kategoriji su ona sredstva koja se dugorono
koriste u poslovanju i za koja se ne oekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od
12 meseci. Uglavnom obuhvataju:
1. zemljite i graevinske objekte
2. opremu (maine, motorna vozila).
Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se
smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Takoe je est sluaj da
se vrednost zemljita i graevinskih objekata koriguje na vie, ukoliko se njihova
vrednost na slobodnom tritu, odnosno cena po kojoj mogu biti prodati, poveava. Ovo
je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrilo lice ovlaeno za
ovu vrstu procene. Taj postupak se zove revalorizacija.
Postoji miljenje da finansijsku strukturu preduzea ini samo struktura pasive bilansa
stanja dotinog preduzea. Svaka struktura aktive bilansa stanja preduzea ukazuje, da
je imovina preduzea rasporeena po oblicima i vrstama u cilju obezbeenja
kontinuiranog toka reprodukcije. Sa stanovita finansiranja preduzea najbolje je
strukturu imovine prikazati odnosom izmeu fluktuirajuih obrtnih sredstava, s jedne
strane, i s druge strane zbira trajnih obrtnih sredstava i osnovnih sredstava.
Struktura pasive bilansa stanja prikazuje izvore sredstava u preduzeu. Globalno
posmatrano struktura pasive bilansa stanja prikazuje se odnosom izmeu sopstvenih i
tuih izvora sredstava. Kod analize strukture pasive bilansa stanja preduzea neophodno
je staviti naglasak na prisutne tendencije u vezi ponude i tranje na tritu novca i
kapitala.
Gruba slika bilansa stanja u kome je poredak pozicija izvren u aktivi po principu
rastue likvidnosti, a u pasivi po principu opadajue ronosti izgleda ovako:
AKTIVA
Stalna imovina
Osnovna sredstva
Dugoroni plasmani
Zalihe
Kratkoroni krediti
Potraivanja od kupaca
potraivanja
Hartije od vrednosti
Gotovina

PASIVA
Kapital

Dugorona rezervisanja
Dugoroni zajmovi
ostala Kratkoroni zajmovi
Obaveze prema dobavljaima i ostale
obaveze

Horizontalnim itanjem ovog bilansa lako se uoava stanje pojedinih relacija

posmatranih u aktivi sa stanovita roka vezanosti, a u pasivi sa stanovita roka
raspoloivosti.

Poretku pozicija u aktivi po principu opadajue likvidnosti odgovara poredak pozicija u

pasivi po principu rastue dospelosti, odnosno ronosti. Dakle, u ovom sluaju pozicije
e biti rasporeene na sledei nain:
AKTIVA
Gotovina
ZaliheHartije od vrednosti
Kratkoroni krediti
Zalihe
Stalna imovina
Dugoroni plasmani
Osnovna sredstva

PASIVA
Obaveze prema dobavljaima i ostale
obaveze
Kratkoroni zajmovi
Dugoroni zajmovi
Dugorona rezervisanja
Kapital

Pasiva bilansa stanja predstavlja izvor sredstava koja su nala namenu u aktivi. Sastoji
se od tri kategorije:
1. Kratkorone pasive (obaveze),
2. Dugorone pasive i
3. Ukupnog kapitala
Kratkorona pasiva ili obaveze predstavlja iznose koji obuhvataju obaveze preduzea,
sa rokom dospea do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju:
1. kratkorone finansijske obaveze, a u njih spadaju iznosi koji se otplauju
bankama na zahtev ili sa rokom dospea do 12 meseci, ukljuuju i tekua
dospea po osnovu dugoronih kredita, odnosno, deo dugoronih obaveza koji
dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;
2. kratkorone obaveze iz poslovanja predstavljaju obaveze prema dobavljaima, a
radi se o plaanjima u korist dobavljaa za isporuenu sirovinu (robu) i izvrene
usluge, sa rokom dospea do 12 meseci.
Dugorona pasiva obuhvata dugorone obaveze po osnovu neotplaenog dela
dugoronih kredita banaka, koji prema bankama dospijeva za otplatu u roku duem od
12 meseci od datuma bilansa stanja. Ovde mogu jo spasti i plaanja po osnovu
investicionih nabavki, gde je ta roba koja je kupljena pod uslovima odloenog plaanja
(ponovo u roku koji je dui od 12 meseci), kao i krediti iz drugih izvora, osim banaka.
Ukupni kapital108 predstavlja udele u preduzeu kojima raspolau akcionari. Naziva
se i neto vrednost i obuhvata:
1. akcionarski kapital predstavlja iznose uplaene po osnovu kupovine akcija ili
udela u preduzeu (kod DOO preduzea pandan ovoj stavki je upisani kapital i
on predstavlja osnivaki ulog vlasnika koji je uplaen u novcu);

2. nerasporeena dobit predstavlja ostvarenu dobit preduzea koja nije

rasporeena akcionarima (vlasnicima) umanjena za ostvareni eventualni gubitak
preduzea iz prethodnih perioda;
3. revalorizaciona rezerva predstavlja ukupno poveanje vrednosti osnovnih
sredstava, kao rezultat procene vrednosti na slobodnom tristu u odnosu na
njihovu nabavnu vrednost (revalorizacija).
Ukoliko preduzee ima velike zalihe i njih je potrebno iskazati po vrstama (trgovaka
roba, materijal, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi). Mnotvo dopunskih informacija
numerike ili opisne prirode do nivoa koji obezbeuje potpunost informacije o nekoj
bilansnoj veliini ili pojavi, takoe, treba da sadri izvetaj. Na osnovu njih korisnik e
moi racionalno da zakljuuje o stanju subjekta, kao i na osnovu tih izvetaja donosi
racionalne ekonomske odluke3.
Svako preduzee svojom politikom treba da odredi koji je to minimum informacija koje
prate finansijske izvetaje preduzea, a koji proizilaze iz prirode delatnosti preduzea.

2.2. BILANSNA ANALIZA USPEHA

Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda i rashoda, odnosno odraava neto rezultat
poslovanja firme u odreenom vremenskom periodu, kao to je na primer kalendarska
godina.
Bilans stanja i bilans uspeha obino se objavljuju istovremeno. Poeljno ( i neophodno
kada banka to zahteva) je da preduzea pripremaju i polugodinje, kvartalne, pa ak i
mesene bilanse stanja i uspeha.
Bilans uspeha izrauje se da bi se sagledao nivo aktivnosti u poslovanju preduzea i
ostvarena dobit ili gubitak u konkretnom periodu poslovanja. Osnovne stavke koje
sadri bilans uspeha su:
1. Prihod od prodaje predstavlja ukupan iznos prodaje, koji je ostvaren i
fakturisan kupcima (dakle ne radi se o naplaenoj realizaciji ve o fakturisanoj
realizaciji);
2. Direktni trokovi (utroene sirovine) predstavljaju trokove nastale u procesu
proizvodnje (kod proizvodnih preduzea), odnosno predstavljaju vrednost robe
koja je kupljena radi dalje prodaje (trgovinska preduzea). Nazivaju se i nabavna
vrednost prodate robe. Bilans stanja iskazuje nain na koji su nastali ovi
trokovi. Osnovne stavke su nabavna vrednost sirovina i komponenti, gorivo,
energija i transport.
3. Bruto dobit (dobit iz poslovanja) predstavlja ukupan iznos ostvarene prodaje
umanjen za direktne trokove poslovanja;
3Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje,...Ibidem..., 124. str.

4. Amortizacija predstavlja iznos amortizovane vrednosti osnovnih sredstava

tokom godine. Treba obratiti panju na to da se amortizacija razlikuje od ostalih
trokova, jer podrazumeva bezgotovinsku stavku po kojoj preduzee ne
evidentira odliv gotovine. Umanjenjem bilansa uspeha po osnovu ovog iznosa,
formira se rezerva iz koje e se, prema potrebi, vriti zamena osnovnih
sredstava.
5. Trokovi zaposlenih predstavljaju indirektne trokove preduzea, a odnose se
na zarade zaposlenih u preduzeu.
6. Ostali poslovni rashodi predstavljaju takoe indirektne trokove i odnose se na
prodaju (trokovi opte i administrativne prirode). Bilans uspeha iskazuje nain
na koji su nastali ovi trokovi. Osnovne stavke su: trokovi prodaje, marketinga,
reprezentacija i drugi opti trokovi;
7. Ostali prihodi predstavljaju sve ostale prihode koje je preduzee ostvarilo
pored prihoda po osnovu prodaje proizvoda i usluga u redovnom poslovanju
(npr. prihodi od zakupa i plasmana).
8. EBIT (earnings before interes and taxes) ili dobit pre plaanja kamata i poreza
predstavlja neto dobit po odbitku gornjih stavki.
9. Rashodi kamata predstavljaju iznos plaenih kamata po osnovu kredita.
10. Prihodi od kamata predstavljaju iznos primljene kamate po osnovu depozita.
11. Dobit pre oporezivanja predstavlja iznos dobiti poto su podmireni svi trokovi
i rashodi, ali pre plaenog poreza na dobit (porez na dobit u CG iznosi 9%).
Preduzea se obino procenjuju na osnovu ovog iznosa, s obzirom da on
obuhvata sve stavke za koje se smatra da su pod kontrolom preduzea.
12. Porez na dobit predstavlja obraunati (a ne plaeni) porez tokom perioda
(poslovne godine).
13. Dobit posle oporezivanja predstavlja konaan rezultat ukljuujui sve
trokove.

Na zvanini bilans uspeha izgleda:

Naziv: ________________________________
Sedite: _______________________________
Matini broj: ___________________________
ifra delatnosti: _________________________
Poreski identifikacioni broj: ________________

BILANS USPEHA
10

U periodu od _____________ do _________ 20_____ godine

Grupa
rauna,
raun

POZICIJA

AOP

2
A. PRIHODI I RASHODI IZ
REDOVNOG POSLOVANJA
I POSLOVNI PRIHODI (202+203+204205+206)
60 i 61
1. Prihodi od prodaje
62
2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe
630
3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
631
4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
64 i 65
5. Ostali poslovni prihodi
II POSLOVNI RASHODI (208 do 212)
50
1. Nabavna vrednost prodate robe
51
2. Trokovi materijala
52
3. Trokovi zarada, naknada zarada i
ostali lini rashodi
54
4. Trokovi amortizacije i rezervisanja
53 i 55
5. Ostali poslovni rashodi
III POSLOVNA DOBIT (201207)
IV POSLOVNI GUBITAK (207-201)
66
V FINANSIJSKI PRIHODI
56
VI FINANSIJSKI RASHODI
67 i 68
VII OSTALI PRIHODI
57 i 58
VIII OSTALI RASHODI
IX DOBIT IZ VANREDNOG
POSLOVANJA ((213-214+215-216+217218)
X GUBITAK IZ VANREDNOG
POSLOVANJA (214-213-215+216217+218)
B. VANREDNE STAVKE
69 osim I VANREDNI PRIHODI
699
59 osim II VANREDNI RASHODI
599
III DOBIT PO OSNOVU VANREDNIH
STAVKI (221-222)
IV GUBITAK PO OSNOVU
VANREDNIH STAVKI (222-221)
V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA
(219+223-220-224)
G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA
(220+224-219-223)
D. POREZ NA DOBIT

11

3
201

202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220

221
222
223
224
225
226
227

Namena
broj
4

Iznos
Tekua
godina
5

. NETO DOBIT (225-227)

E. NETO GUBITAK (227-225) ili
(226+227)

228
229

Po mnogo emu struktura eme uspeha je jedinstvena. Kao glavne karakteristike bilansa
uspeha istiu se sledee4:
1. Bilans uspeha obuhvata podatke za prethodnu i tekuu godinu, to je inae
izvetajni obiaj u svetu
2. Zasnovan je na metodu ukupnih trokova po kojem rashode predstavljaju ukupni
trokovi po vrstama za obraunski period, naspram kojih stoje ukupni efekti
aktivnosti preduzea nezavisno od toga da li su realizovani ili ne, zabog ega je
korekcija za promene stanja uinaka predviena na strani prihoda, a ne rashoda
to je od velikog analitikog znaaja.
3. Jasno su istaknuta tri podbilansa prihoda, rashoda i rezultata, i to poslovnih,
finansijskih i ostalih
4. Predvieno je da se u bilansu uspeha iskae dobitak ili gubitak pre
oporezovanja, porezi i doprunosi iz dobitka, kao i neto rezultat posle
oporezivanja.

2.3. FINANSIJSKI IZVETAJI NA BAZI VELIINE TOKA

Uspeno voenje finansijske politike poslovnog subjekta iziskuje sastavljanje ovog
izvetaja. Jednu od dve osnovne metode analize likvidnosti orijentisane na veliinu toka
u poslovnoj praksi i strunoj literaturi je upravo metod toka gotovine. Cash flow metoda
se bazira na veliini neto novanog toka koji potie iz poslovne aktivnosti i predstavlja
razliku izmeu bruto primanja iz poslovanja ostvarenih u poslovnoj godini i tekuih
poslovnih izdataka. Siguran znak bliske nelikvidnosti je upravo kada je cash flow
negativan.
Cilj cash flow analize u pogledu procene i prognoze likvidnosti usmeren je na
utvrivanje iznosa ili visine primanja koji ostaju poslovnom subjektu na slobodno
raspolaganje. Na osnovu toga poslovni subjekt ocenjuje svoje mogunosti ulaganja,
finansiranje dopunskih potrebaobrtnih sredstava, vraanje dospelih dugoronih obaveza.
Izvetaj o tokovima gotovine moe da izgleda na sledei nain:

Izvetaj o tokovima gotovine

na dan _____________ tekue godine
Pozicije
I Ukupna primanja

Iznos

4Rodi J., Vukeli G., Andri M., Teorija, politika i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2007. god.

12

II Ukupna izdavanja
III Neto primanja (I-II)
IV Ukupni finansijski rashodi
V Ukupni finansijski prihodi
VI Ukupni diskrecioni izdaci
Stanje gotovine
Viak primanja iznad izdavanja (III+V-IV-VI)
Prenos sredstava na poetku godine
Stanje gotovine na kraju posmatranog perioda
Cash flow analiza jeste jedna od kljunih analiza poslovanja preduzea. Najpouzdaniji
indikator uspenosti poslovanja jednog preduzea jeste njegova sposobnost da stvori
gotovinu i gotovinske ekvivalente. Cilj svakog menademnta jeste da pribavi dovoljno
novanih sredstava kako bi mogao da isplati svoje obaveze iz poslovnih aktivnosti.
Izvetaj o tokovima gotovine sastavlja se u skladu sa MRS 7. On treba da pokae
promene u gotovini i gotovinskim ekvivalnetima u toku posmatranog perioda. On treba
da da odgovore na pitanja iz kog razloga je dolo do poveanja ili smanjenja.
Mora da se napomene da su gotovinski ekvivalenti ekovi i menice domaih banaka
primljene na naplatu, ostali ekovi i menice primljeni na naplatu, plemeniti metali,
tekua ulaganja pribavljena od pravnih lica, koja se kotiraju na berzi sa kratkim rokom
dospea.
Tabela broj 15: Struktura gotovinskih tokova od poslovnih aktivnosti, aktivnosti
investiranja i aktivnosti finansiranja
Priliv gotovine:
Odliv gotovine:
Iz poslovne aktivnosti
Iz poslovne aktivnosti
1. prodaja proizvoda, robe i usluga
1. izmirenje obaveze dobavljaima
2. provizija, tantijeme, naknade i drugi 2. plaanje zaposlenima
prihodi
3. plaanje kamata
3. kamata i dividende
4. Plaanje poreza
4. povraaj poreza i drugih dabina
5. ostala plaanja iz poslovnih odnosa
5. ostale poslovne aktivnosti
Iz aktivnosti investiranja
Iz aktivnosti investiranja
1. pribavljanje nekretnina, postrojenja i
1. prodaja nekretnina, postrojenja i opreme opreme
2. prodaja vlasnikih i dunikih hartija od 2. kupovina akcija
vrednosti
3. odobreni krediti
3. naplata glavnice i kamate po datim 4. plaanje po terminskim ugovorima u
kreditima
investicione svrhe
4. terminski ugovori investicione prirode

5Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje,...Ibidem..., 135. str.

13

Iz aktivnosti finansiranja
1. emisije akcija
2. emisije dunikih instrumenata
3. uzimanje kredita
4. terminski ugovori radi finansiranja
5. prodaja vlastitih akcija

Iz aktivnosti finansiranja
1. plaanje dividendi
2. otkup vlastitih akcija
3. otplata kredita i glavnice po dunikim
instrumentima
4. plaanje po terminskim ugovorima u
svrhe finansiranja

Izvetaj o promenama na kapitalu orijentisan je na otklanjanje slabosti analize

likvidnosti na osnovu cash flow izvetaja. Cilj ovog izvetaja jeste da se na osnovu
nastalih promena izvedu zakljuci o obimu i vremenu upotrebe pojedinih sredstava i
njihovom poreklu.
Finansijski dogaaji koji utiu na likvidnost i na promenu neto obrtnih sredstava su6:
1. Svi dogaaji plaanja odnosno primanja sa karakterom prihoda i izdavanja sa
karakterom rashoda iz procesa stvaranja uinka
2. Svi dogaaji finansiranja i investiranja iz procesa stvaranja uinka. Tu spadaju
finansijski dogaaji spoljnjeg finansiranja i definansiranja s jedne i dogaaji
investiranja i dezinvestiranja sa druge strane.
Tabela broj 2: Jedna od formi Izvetaja o promenama na kapitalu izgleda:
Izvetaj o tokovima kapitala
1. Izvori sredstava
- Unutranje finansiranje
- Spoljno finansiranje
2. Upotreba sredstava
- Investiranje
- Definansiranje
3. Promena neto obrtnih sredstava
Izvetaj o pravdanju likvidnosti
1. Obrtna imovina
2. Kratkoroni tui kapital
3. Neto obrtna imovina (1-2)

Iznos

itanje izvetaja o promenama na kapitalu zavise od njegove strukture, a koja moe biti
na vie naina oblikovana. S obzirom na to ta se ukljuuje u podruje kratkorone
likvidnosti, mogua su sledea tri razliita reenja7:
1. Da obuhvata sve komponente neto obrtnih sredstava, a u koja se ubrajaju zalihe,
potraivanja, gotovina i kratkorone obaveze.
2. Da obuhvata elemente tzv. skraenog fonda, u koji se ubrajaju potraivanja,
gotovina i kratkorone obaveze.
6aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski
fakultet Subotica, Subotica, 2010. god., 472. str.
7aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo,...Ibidem..., 473. str.

14

3. Da obuhvata samo pozicije gotovine i ini tzv. fond gotovine.

Za razliku od prethodnog izvetaja koji je baziran na godinjem zakljuku o stanju i
uspehu, izvetaj o tokovima kapitala baziran na promeni fonda gotovine sastavlja se na
osnovu knjigovodstvenih podataka u kraim vremenskim periodima. Ovaj izvetaj
otkriva uzroke promena stanja gotovine.
Tabela broj 3: Izvetaj o tokovima kapitala
Izvetaj o tokovima kapitala
Iznos
1. Neto tokovi iz poslovanja
2. Finansiranje
3. Dezinvestiranje
4. Investiranje
5. Dezfinansiranje
6. Poveanje ili smanjenje neto obrtnog fonda bez zaliha
(1+2+3-4-5)
7. Prirast ili smanjenje potraivanja
8. Prirast ili smanjenje obaveza iz poslovanja
9. Promena stanja gotovine
Izvetaj o tokovima plaanja
1. Izvori gotovine
2. Upotreba gotovine
3. Promena stanja gotovine (1-2) ili (2-1)
4. Zalihe (1-2-3)
U naoj praksi za izvetavanje o promenama na kapitalu propisana su dva obrasca i to8:
1. Izvetaj o promenama na kapitalu (osnovni obrazac u skladu sa MRS) i
2. Izvetaj o promenama na kapitalu (za statistike potrebe).

3. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA NEIZBEAN

INSTRUMENT UPRAVLJANJA
Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijkom stanju preduzea. Na osnovu njih
menaderi, analitiari, investitori i akcionari mogu da izvuku zakljuke o finansijskom
poloaju preduzea, a isto tako da umanje rizike ulaganja u dato preduzee. Analizom
finansijskih izvetaja preduzee moe da oceni profitabilnost, likvidnost i solventnost
preduzea kao osnovne indikatore uspenosti poslovanja preduzea.

8aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo,...Ibidem..., 473. str.

15

Osnovni cilj finansijske analize je sagledavanje slabosti koje mogu dovesti do

finansijskih problema u preduzeu u buduem periodu i preduzimanje adekvatnih mera
za njihovo otklanjanje. Finansijska analiza treba da prui odgovore na pitanja:
Kakva je likvidnost preduzea?
Kako menadmet finansira investicije?
Da li preduzee ostvaruje dovoljan iznos profita?
Da li akcionari primaju dovoljan iznos sredstava po osnovu vlasnitva i slino?

3.1. FINANSIJSKO IZVETAVANJE KROZ PRIZMU CILJNIH

VELIINA USPEHA
Nekada se smatralo da analiza likvidnosti i solventnosti preduzea ne pokazuje dovoljno
informacija analitiarima o poslovanju preduzea, meutim ova vrsta analiza je dobila
na znaaju u drugoj polovini XIX veka.
Zadatak finansijskog izvetavanja upravo tumae tri ciljne veliine, svrstane u
redosledu, potencijal uspeh, uspeh likvidnost. Analiza finansijskih izvetaja, u
navedenom trouglu, treba da potvrdi konstataciju, da li je menadment preduzea u
prethodnim poslovnim periodima ostvario merljivu korisnu vrednost, kao i da li e se
takva vrednost ostvariti i u perspektivi.
Ukoliko preduzee eli da se odri i optimalno razvija, eksterni korisnici da zatite
svoje interese, finansijsko izvetavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe
za informacijama i to9:
1. Informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja kako preduzea u
celini tako i zavisnih preduzea i pojedinih pogona ili filijala
2. Informacije o finansijskoj i zaraivakoj snazi koje su neophodne za razvijanje
strategije preduzea u uslovima trine konkurencije
3. Informacije vezane za ulaganje sopstvenog kapitala u neku od formi
preduzetnikog uea ili pekulativnog sticanja akcija i udela to podrazumeva
sistematsko ispitivanje godinjih zakljuaka odnosnih preduzea
4. Informacije za potrebe kreditora o finansijskom poloaju, solventnosti i
izgledima na uspeh traioca zajma, jer odobravanje zajmova je po pravilu
naslovljeno na finansijske pokazatelje koji su izvedeni iz finansijskih izvetaja
to analizu finansijskih izvetaja ini neizbenim instrumentom upravljanja
5. Informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzea za uspostavljanje
trajnih duniko poverilakih odnosa na osnovu isporuka i kupovine roba i
usluga kao i za zakljuivanje radnih ugovora
6. Analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godinjih zakljuaka
obezbeuje prikazivanje i razjanjavanje ekonomskog poloaja preduzea, to je

9Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 161. 162. str.

16

esto znaajan izvor informacija za samo preduzee, za eventualne savetnike i

korespodentne banke.

3.2. RACIO BROJEVI USPENOSTI POSLOVANJA

U praksi najee koriena analiza kreditne sposobnosti preduzea jeste razio analiza.
Ona predstavlja najkompleksniji pristup utvrivanja kreditne sposobnosti preduzea, jer
najdirektnije ukazuje na sposobnost otplaivanja ugovorenih kreditnih obaveza, stepen
efikasnog poslovanja i korienja resursa, nivo operativnog korienja raspoloivih
sredstava, sposobnost participacije i samofinansiranja, odnosno ukupne poslovne
performanse preduzea od kojih zavisi otplatni kapacitet, efikasno korienje kreditnih
resursa i nivo potencijalnog kreditnog rizika.
Finansijska analiza predstavlja, u osnovi, racio analizu. Da bi se obavila pouzdana
analiza poslovanja preduzea, neophodno je obezbediti ispravnost podataka, odnosno
potrebno je da knjigovodstveni i drugi podaci o poslovanju preduzea budu sastavljeni i
prezentovani u skladu sa vaeim privredno finansijskim propisima i da budu ispravni
i objektivni. Takoe je neophodna jednoobraznost podataka.
RACIO BROJEVI ZA ANALIZU NOVANOG STANJA
Preduzee gotovinom i brzo naplativim hartijama od vrednosti moe da podmiri
novane izdatke vezane za redovno poslovanje, a takoe, moe da podmiruje dospele
obaveze. Analiza novanog stanja preduzea iz tog razloga predstavlja jednu od vanih
analiza poslovanja preduzea.
Racio brojevi koji su vezani za ovu analizu su prikazani u sledeoj tabeli.
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

OPIS
Gotovina + trine harije od vrednosti
Ukupna aktiva
Prihodi od realizacije
Kratkorone obaveze
Gotovina + trine hartije od vrednosti/Ukupna aktiva
Gotovina + trine hartije od vrednosti/Prihod od realizacije
Gotovina + trine hartije od vrednosti/Kratkorone obaveze

Prvi racio broj pokazuje procentualno uee najlikvidnije imovine u ukupnoj aktivi.
Drugi racio broj pokazuje koliki je priliv najlikvidnije imovine na svakih 100 dinara
prihoda od realizacije, dok trei racio broj predstavlja stepen pokrivenosti kratkoronih
obaveza najlikvidnijom imovinom.

17

 RACIO BROJEVI NETO OBRTNIH SREDSTAVA I CASH FLOW-A

Korisnicima finansijskih izvetaja, kako internim, tako i eksternim, od posebnog
znaaja su informacije vezane za mogunost preduzea da ostvari adekvatan priliv
novanih sredstava. Zbog ovoga, menaderi moraju da sastavljaju izvetaje o novanim
tokovima sredstava. Njima su potrebne informacije o Neto obrtnim sredstvima iz
poslovanja, Cash flow-u iz poslovanja, iznos ukupne aktive i visina prihoda od
realizacije.
Dovoenjem ovih stavki u odgovarajui odnos, dobijaju se racio brojevi neto obrtnih
sredstava i cash flow-a.
Prvi racio broj predstavlj procentualno uee neto obrtnih sredstava u ukupnoj aktivi, a
obrazac izgleda ovako:
Neto obrtna sredstva / Ukupna aktiva.
On u stvari pokazuje koliko se dinara neto obrtnih sredstava odnosi na 100 dinara
ukupne aktive.
Drgi racio broj pokazuje priliv neto obrtnih sredstava na 100 dinara prihoda od
realizacije. Ovaj obrazac izgleda ovako:
Neto obrtna sredstva / Prihod od realizacije
Trei racio broj predstavlja iznos gotovine na svakih 100 dinara ukupne aktive. Obrazac
izgleda ovako:
Cash flow / Ukupna aktiva
etvrti racio broj predstavlja priliv gotovine na svakih 100 dinara prihoda od realizacije.
Obrazac izgleda:
Cash flow / Prihod od realizacije.
RACIO BROJEVI STRUKTURE KAPITALA

Redni
broj
1.
2.
3.
4.

OPIS
Dugorone obaveze
Kratkorone obaveze + Dugorone obaveze
Akcionarski kapital
Dugorone obaveze / Akcionarski kapital

18

5.

(Kratkorone obaveze + Dugorone obaveze) / Akcionarski kapital

Prvi racio broj predstavlja odnos izmeu dugoronih obaveza i akcionarskog kapitala i
on pokazuje sumu dugoronih obaveza na 100 dinara akcionarskog kapitala. Drugi racio
broj koji je predstavljen zbirom kratkoronih i dugoronih odnosa, koji je stavljen u
odnos sa akcionarskim kapitalom, pokazuje uee tueg kapitala u akcionarskom
kapitalu.
RACIO BROJEVI POKRIA DUGOVA
Sposobnost preduzea da izvrava svoje obaveze prema eksternim kreditorima, po
osnovu kamata na pozajmljena sredstva, procenjuje se na osnovu sledeih indikatora i
to:
1. Poslovnog dobitka
2. Cash flow-a iz poslovanja
3. Godinjeg iznosa kamata.
Stavljanjem ovih veliina u odreeni odnos, dobijaju se racio brojevi pokria dugova.
Prvi racio broj predstavlja odnos izmeu poslovnog dobitka i godinjeg iznosa kamata.
Ovaj racio broj pokazuje koliko se dinara poslovnog dobitka odnosi na svakih 100
dinara plaenih kamata.
Drugi racio broj predstavlja odnos izmeu Cash flow-a iz poslovanja i godinjeg iznosa
kamata i on pokazuje koliko dinara gotovine ostvarene iz redovnog poslovanja se
odnosi na 100 dinara plaenih kamata.
RACIO BROJEVI RENTABILNOSTI
Kako bi se sagledala uspenost poslovanja preduzea, neophodno je da se sagledaju
racio brojevi rentabilnosti, a ovi brojevi se izvode iz bilansa stanja i bilansa uspeha.
Kljune veliine koje se ovde stavljaju u odnos su:
1. Dobitak + Sve kamate na kredite
2. Dobitak
3. Ukupna aktiva
4. Sopstveni kapital.
Prvi racio broj se moe izraunati na sledei nain:
(Dobitak + Kamate na sve kredite) / Ukupna aktiva
I ovaj racio broj pokazuje kapacitet zaraivake moi preduzea, odnosno drugim
reima, produktivnost ukupne aktive.
Drugi racio broj se moe prikazati na sledei nain:
19

Dobitak / Sopstveni kapital

Ovaj racio broj se odnosi na kapacitet zaraivanja neto aktive.
OSTALI RELEVANTNI RACIO BROJEVI
pored gore navedenih racio brojeva, potrebno je skrenuti panju i na sledee racio
brojeve iji obrasci izgledaju na sledei nain:
Trina vrednost akcijskog kapitala / Neto dobitak na obine akcije
Plaene dividende / Neto dobitak na obine akcije
Prvi racio broj indicira na oekivani odnos izmeu budue i tekue rentabilnosti. Druga
varijabla trita kapitala ukazuje na podatak o tome koliko je isplaeno akcionarima na
ime dividendi na svakih 100 dinara neto dobitka10.
Klasifikacija racio brojeva se moe izvriti na sledei nain:
1. Koeficijent likvidnosti (tekui koeficijent, brzi, obrtni koeficijent)
2. Koeficijent aktivnosti (prosean period naplate potraivanja, obrt zaliha, obrt
osnovnih sredstava, obrt ukupnih sredstava)
3. Koeficijent finansijskog leverida ( Koeficijent zaduenosti, koeficijent duga
prema kapitalu, koeficijent duga prema ukupnoj kapitalizaciji, pokrivenost
kamata zaradom, pokrivenost fiksnih obaveza)
4. Koeficijent profitabilnosti (mara bruto profita, operativna mara profita, mara
neto profita, prinos na uloeni kapital, prinos na akcije)
5. Koeficijenti zasnovani na trinim indikatorima (koeficijent cena/zarada,
procenat od zarade koji se isplauje akcionarima na ime dividende EPS).

4. ANALIZA USPENOSTI ZA POSLOVANJE

MEUNARODNE KOMPANIJE PREMA METODOLOGIJI
MEUNARODNIH RAUNOVODSTVENIH STANDARDA
U sledeem primeru emo prikazati Bilans stanja kompanije Lamac iz Slovake na dan
31.12.2004. godine.

Bilans stanja na dan 31.12.2011.

Redn
i broj

Opis

2011.

10Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 172. str.

20

2010.

AKTIVA
Stalna imovina
Potraivanja
Raspoloiva za prodaju investicija
Nekretnine, postrojenja i oprema
Rudarska imovina
Ograniena gotovina u zaklada za zatitu okoline
Nematerijalna imovina i goodwill
Ukupna dugotrajna imovina
Kratkotrajna imovina
Novac i novani ekvivalenti
Potraivanja od kupaca i ostala potraivanja
Zalihe
Plaeni porez na dobit
Ukupna imovina
Ukupna aktiva
Kapital i obaveze
Kapital i rezerve
Osnovni kapital
Emitovane deonice
Sopstvene deonice
Rezerve
(Akumulirani gubici) / zadrana dobit
Ukupni kapital deoniarima Vodenjaka Platina
ogranien
Manjinsko uee

67,253
2,785
276,195
437,574
18,055
87,882
889,744

68,703
3,329
325,763
480,634
19,703
77,989
976,121

180,088
87,100
44,258

311,446
1,201,190

328,083
108,395
43,946
801
481,225
1,457,346

23,516
2,436
(18,128)
722,734
(60,195)
670,363

23,509

(16,190)
727,372
116,646
851,337

6,282

Ukupni kapital
Dugorone obaveze
Obaveze
Kamatna krediti i zajmovi
Odloene poreske obaveze
Odredbe
Ukupne dugorone obaveze
Kratkorone obaveze
Dobavljai i ostale obaveze

676,645

851,337

4,204
265,526
98,382
42,967
411,079

6,150
257,599
151,561
70,150
485,460

73,402

84,900

Kamatni krediti i zajmovi

38,195

34,450

Porez se plaa
Odredbe
Ukupne kratkorone obaveze
Ukupne obaveze
Ukupni kapital i obaveze

815
1,054
113,466
524,545
1,201,190

1,199
120,549
606,009
1,457,346

BILANS USPEHA NA DAN 31.12.2004. GODINE

21

Redni
broj

Opis

2011.

2010.

Prihod
Trokovi prodaje
Bruto (gubitak) / dobit
Ostali prihodi
Administrativni trokovi
Valutni (gubitak) / dobitak
Reavanje spora izvoaa
Gubici od umanjenja vriednosti
(Gubitak) / dobit iz poslovanja pre trokova
financija
Trokovi finansiranja
(Gubitak) / dobit pre poreza
Porez na korist / (rashodi)
Neto gubitak za godinu
Ostala sveobuhvatna dobit
Prilagoavanja stranoj valuti prevod
Ukupna ostala sveobuhvatna (gubitak) / dobit
Ukupno sveobuhvatni (gubitak) / dobit
Gubitak se pripisuje:
Deoniarima Aquarius Platinum Limited
Manjinskim ueem

485,736
(531,169)
(45,433)
2,076
(11,950)
(95,001)

(3,983)
(154,291)

682,859
(507,728)
175,131
1,764
(13,030)
60,068
(7,810)
(159,779)
56,344

(34,674)
(188,965)
30,678
(158,287)

(30,945)
25,399
(35,795)
(10,396)

(4,817)
(4,817)
(163,104)

23,416
23,416
13,020

(158,227)
(60)
(158,287)

(10,396)

(10,396)

Ukupno sveobuhvatni (gubitak) / dobit

pripisuje se:
Deoniarima Aquarius Platinum Limited
(163,050)
Manjinskim ueem
(54)
Zarada po deonici
(163,104)
Osnovni (gubitak) / zarada po deonici (centi po (33.77)
deonici)
Razreeni (gubitak) / zarada po deonici (centi (33.77)
po deonici)

13,020

13,020
(2.25)
(2.25)

4.1. ANALIZA PROFITABILNOSTI

primarnom i ujedno najvanijom analizom preduzea smatra se analiza profitabilnosti.
Kako bi se dolo do date analize, potrebno je izraunati profitnu maru. Profitna mara
predstavlja najvie upotrebljivanu meru profitabilnosti preduzea.
Profitna mara moe da se dobije kada se u odnos stave dobitak i prihod od prodaje.
Obrazac izgleda na sledei nain:
Profitna mara = Dobitak/ Prihod od prodaje.

22

Profitna mara pokazuje procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupno

uraenog posla.
U naem primeru profitna mara moe da se izrauna na sledei nain, u obzir e se
uzeti 2010. godina, jer je u 2011. godini preduzee ostvarilo gubitak:
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Bruto dobitak
Prihod od prodaje
Bruto profitna mara (1/2)

175,131
682,859
0,26

Prezentovana tabela pokazuje da preduzeu u posmatranom periodu od ostavrene bruto

profitne mare (26%), nakon pokria proizvodnih trokova ostaje 26% prihoda za
pokrie trokova njegove uprave i prodaje i trpkova finansiranja, te za ostvarenje
dobitka.
Redni
OPIS
Iznos
broj
1.
Operativni dobitak
56,344
2.
Prihod od prodaje
682,859
3.
Operativna profitna mara (1/2)
0,08
Operativna profitna mara menaderim prua informaciju o tome koliko bi dobitka pre
oporezivanja ostvarili ako bi se njihovo preduzee finansiralo iz sopstvenih izvora. U
naem primeru ostvarena operativna profitna mara iznosi 8% i pokazuje da preduzeu
posle podmirenja svih trokova ostaje 8% prihoda za pokrie trokova finansiranja i
dobitak.
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Dobitak pre oporezivanja

Prihod od prodaje
Profitna mara pre oporezivanja (1/2)

25,399
682,859
0,04

Nakon podmirenja svih trokova preduzeu ostaje 4% prihoda za dobitak koji e biti
oporezovan i to u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobitak.
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Dobitak nakon oporezivanja

Prihod od prodaje
Neto profitna mara (1/2)

13,020
682,859
0,02

Neto profitna mara u posmatranom primeru iznosi 2%, i ona pokazuje da preduzeu od
ukupnog prihoda od realizacije odnosno od ukupne vrednosti posla realizovanog na
tritu ostaje 2% dobtika.
23

Kako bi analiza bila kompletna u analizu profitabilnosti je potrebno uvesti i indikator

koji ukazuje na isplativost ulaganja akcionara ili vlasnika u odnosu na zaradu koja je
mogla biti ostvarena investiranjem u alternativni posao, na kome se moe s manje rizika
ostvariti trina cena kapitala ili fiksna kamata na pozajmljeni, odnosno tui kapital11.
Neto preostali profit = Dobitak Trina cena uloenog kapitala
Trina cena uloenog kapitala = Uloeni sopstveni kapital x Trina stopa na
pozajmljeni kapital u % kapitala

Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Preostali profit
Prihod od prodaje
% uea

13,020
682,859
0,02

2% prihoda u preduzeu odnosi se na vee efekte ulaganja u poslovanje preduzea od

onih koji bi se pojavili da je izvreno investiranje u neki drugi posao na kome se moe
ostvariti trina cena kapitala.
Mara neto preostalog profita = Dobitak nakon oporezivanja / trina cena kapitala 1
Mara neto preostalog profita pokazuje procentualni odnos ostvarenog profita prema
profitu koji bi bio ostvaren da je kapital uloen na osnovu jednostavne pozajmice po
postojeoj trinoj ceni.
Povrat na investirano = Prihod / investicioni kapital x dobitak / prihod
Povrat na investirano = Dobitak / investicioni kapital
Povrat na korienje kapitala = Dobitak / Korieni kapital
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Operativni dobitak
Ukupna aktiva
Povrat na ukupni kapital

56,344
1,457,346
0,04

Prethodna tabela pokazuje da je na 100 novanih jedinica uloenih u aktivu preduzea

ostvareno 4% novanih jedinica operativnog dobitka.

11Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 186. str.

24

Odnos izmeu dobitka nakon oporezivanja i ukupnog sopstvenog kapitala predstavlja

povrat na ukupni vlastiti kapital, a to je predstavljeno u sledeoj tabeli:
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Dobitak nakon oporezivanja

Ukupni vlastiti kapital
Povrat na ukupni vlastiti kapital

13,020
23,509
0,55

Na 100 novanih jedinica sopstvenog kapitala, ostvaruje se 55,00 novanih jedinica

dobitka koji se moe rasporediti na rezerve, dividendu i zadrani dobitak.

4.2. ANALIZA OBRTA IMOVINE

Struktura poslovne aktive. Pri analizi strukture poslovne aktive, poslovna aktiva se
razdvaja na:
1. Neuplaeni upisani kapital,
2. Investirani kapital,
3. Operativna imovina,
4. Gubitak iznad kapitala.
Struktura operativne imovine. Operativnu imovinu ine:
1. Fiksna imovina
2. Obrtna imovina.
3. Ukljuujui u obrtnu imovinu i aktivna vremenska razgranienja, kao budue
trokove ili budua potraivanja od kupaca kao odloena poreska sredstva.
Analiza fiksne imovine obuhvata:
1. Strukturu fiksne imovine
2. Dotrajalost fiksne imovine
3. Iskorienje kapaciteta i
4. Efikasnost korienja fiksne imovine.
Obrtna sredstva su deo poslovnih sredstava koji svoju vrednost, po pravilu odjednom
prenosi na proizvod nove upotrebne vrednosti. Obrtna sredstva se pojavljuju u sledeim
oblicima:
1. Novanom
2. Naturalnom
3. Prelaznom obliku.
Novac predstavlja poetni i zavrni oblik obrtnih sredstava. Budui da knjigovodstvo ne
evidentira posebno novac poetnog oblika, odnosno zavrnog oblika, preduzee
raspolae informacijama o ukupnom novcu, koji moe biti u blagajni ili na depozitnim
raunima.
25

Naturalni oblik obrtnih sredstava, zavisno od mesta u reprodukcionom ciklusu, moe da

bude u vidu:
1. Sirovina i materijala
2. Nedovrene proizvodnje
3. Gotovih proizvoda.
Prelazni oblik obrtnih sredstava predstavlja vrednost potraivanja. Potraivanja mogu
da nastanu po osnovu:
1. Prodaje gotovih proizvoda kupcu
2. Davanja avansa dobavljaa ili davanja kratkoronog kredita.
Koeficijent obrta aktive predstavlja odnos izmeu prihoda od prodaje i ukupne aktive.
Obrazac e biti prikazan u sledeoj tabeli:
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Prihod od prodaje
Ukupna aktiva
Koeficijent obrta aktive

682,859
1,457,346
0,47

Koeficijent obrta aktive pokazuje da jedna novana jedinica aktive pokazuje ostvarenje
0,47 jedinica prihoda na tritu.
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Prihod od prodaje
Tekua aktiva
1/2

682,859
481,225
1,42

U prethodnoj tabeli se u odnos stavio prihod od prodaje i tekua imovina. To znai da

jedna novana jedinica tekue aktive pokazuje ostvarenje 1,42 jedinice prihoda od
prodaje.
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Prihod od prodaje
Fiksna aktiva
1/2

682,859
976,121
0,70

U prethodnoj tabeli je stavljen u odnos prihod od prodaje i fiksna aktiva i dobijeni

rezultat pokazuje da jedna novana jedinica fiksne aktive pokazuje ostvarenje 0,70
jedinica prihoda od prodaje.
Potrebno je izanalizirati koeficijent unovljivosti zaliha i to se dobija na sledei nain:

26

Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Prihod od prodaje
Zalihe
1/2

682,859
43,946
15,54

Sledei koeficijent predstavlja odnos izmeu prihoda od prodaje i neto potraivanja i on

e biti prezentovan u sledeoj tabeli:
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS
Prihod od prodaje
Potraivanja od
dobavljaima
1/2

Iznos
kupaca

Obaveze

682,859
prema 108,395 - 84,900 =
23,495
29,06

4.3. ANALIZA LIKVIDNOSTI I SOLVENTNOSTI

Likvidnost preduzea je njegova sposobnost da u roku isplauje svoje dospele obaveze.
Statiki shvaena likvidnost izraava se merom u kojoj se na jednoj strani nalaiz
likvidna imovina, a na drugoj kratkorone obaveze na dan bilansiranja. Likvidnost
preduzea nije statiki ve dinamiki fenomen. Dinamiki gledano, likvidnost
preduzea se obezbeuju stalnom usklaenou novanih priliva u preduzee i novanih
odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzea. Poenta je na buduoj usklaenosti
priliva i odliva gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Merenje kratkorone likvidnosti preduzea sprovodi se uporeivanjem vrednosti obrtne
imovine sa kratkoronim obavezama. Na osnovu navedenih principa i vrsta likvidnosti,
kao minimum za praenje platene sposobnosti poslovanja, u analizi godinjih rauna
uobiajno se koriste sledei statiki testovi likvidnosti12:
1. Racio tekue likvidnosti, odnosno test likvidnosti na bazi tekue imovine
preduzea
2. Racio redukovane likvidnosti, test likvidnosti na bazi tekue imovine umanjene
za zalihe
3. Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja, test likvidnosti na bazi
tekue imovine umanjene za zalihe i potraivanja
4. Racio prinosa neto obrtnih sredstava, test likvidnosti na bazi tekue imovine
umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje.

Redni
broj

OPIS

Iznos

12Bogavac Cvetkovi N., Finansijska analiza preduzea, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2009. god.
316.

27

1.
2.
3.

Tekua aktiva
Tekua pasiva
Tekui odnos

481,225
120,549
3,99

Tekui odnos posmatranog preduzea je iznad normale, to zani da preduzee nee

zahvatiti tekoe u izmirenju tekuih obaveza.
Radno raspoloivi kapital = Tekua aktiva Tekua pasiva
Ukoliko bi se u ovaj obrazac uvrstile vrednosti iz naeg primera dobili bismo sledee:
Radno raspoloivi kapital = 481,225 120,549 = 360,676
Ovaj podatak je veoma vaan kreditorima, jer ovaj pokazatelj u stvari daje informaciju
o pozitivnoj ili negativnoj razlici tekue aktive i tekuih obaveza.
Brzi odnos = Brza aktiva / Tekue obaveze
Brzi odnos = Tekua aktiva zalihe/Tekue obaveze
Ukoliko bismo uvrstili vrednosti iz naeg primera u ovu formulu dobili bismo sledee:
Brzi odnos = 481,225 - 43,946 / 120,549 = 437,279/120,549 = 3,63
Ovaj indikator pokazuje na sposobnost preduzea da u vrlo kratkom roku obezbedi
odreenu koliinu novca, to je od posebne vanosti u iznenadnim situacijama u kojima
preduzee ima nunu potrebu za gotovim novcem.
Sledei indikatori koji e biti prezentovani odnosie se na indikatore solventnosti.
Stepen zaduenosti = Ukupne obaveze / Ukupna aktiva
Redni
broj
1.
2.
3.

OPIS

Iznos

Ukupne obaveze
Ukupna aktiva
Stepen zaduenosti

606,009
1,457,346
0,42

Rizik ulaganja u preduzee e biti vei to je vei stepen zaduenosti, koji pokazuje
sposobnost preduzea da pokrije sve svoje obaveze prema svojim kreditorima i
investitorima.
Potrebno je predstaviti i odnos vlastitog kapitala i aktive, a on se dobija sledeim
obrascem:
Odnos vlastitog kapitala i aktive = Vlastiti kapital / Ukupna aktiva
28

Redni
OPIS
broj
1.
Vlastiti kapital
2.
Ukupna aktiva
3.
1/2
Na bonitet solventnosti ukazuje i odnos pokria kamata, koji u
dobitak, a u imeniocu trokove kamata:

Iznos
23,509
1,457,346
0,02
broiocu ima operativni

Odnos pokria = Operativni dobitak / Trokovi kamata

Odnos pokria = 56,344/30,945=14,28
Iz ovoga se moe zakljuiti da je operativni dobitak 14,28 puta vei od plaenih kamata,
preduzee je sposobno da podmiruje svoje obaveze prema kreditorima, kao i da postoji
zadovoljavajui stepen verovatnoe a e oni naplatiti kamatu.

4.4. INDIKATORI EFIKASNOSTI INVESTIRANJA AKCIONARA

Ovaj indikator, odnosno ovakva vrsta analize finansijskih izvetaja pomae
investitorima da sagledaju efikasnost ulaganja u dato preduzee. U osnovne indikatore
efikasnosti investiranja ubrajaju se:
1. Zarada po deonici
2. Dividende po deonici
3. Povrat na deoniku glavnicu redovnih, tj. obinih deonica
4. Prinos od dividendi
5. Odnos cene i zarade po deonici.
Najvaniji indikatori efiksnosti investiranja mogu de se predstave sledeim formulama:
Zarada po deonici = (Dobitak nakon oporezivanja Povlaene dividende) / Broj
obinih deonica
Dividende po deonici = (Dobitak nakon oporezivanja Povlaene dividende
Zadrani dobitak) / Broj redovnih deonica
Povrat na deoniku glavnicu = (Dobit nakon oporezivanja Preferencijalne dividende) /
Poetno stanje deoniarske glavnice redovnih deoniara
Prinos po dividendi = Dividenda po deonici / Trina cena deonica
Cena/zarade po deonici = Trina cena po deonici / Zarada po deonici

29

4.5. UKUPAN IZRAZ USPENOSTI (ZETA SCORE)

Altman je predstavnik multivarijantne diskriminantne analize. Njegov model Z-Score se
i danas koristi po celom svetu za utvrivanje verovatnoe, da li e preduzee otii pod
steaj. Model je nastao na osnovu 66 preduzea, koje je Altman podelio na dve grupe od
po 33. U prvoj grupi je bilo 33 preduzea, koja su ila u steaj izmeu 1946 i 1956
godine. U drugoj grupi je bilo takoe 33 preduzea, koja nisu ila u steaj. Iz podataka
bilansa stanja i iskaza poslovnih rezultata, izraunao je dvanaest raunovodstvenih
pokazatelja, koji su po njegovom miljenju znaajni pokazatelji finansijskih tekoa
preduzea. U svom modelu je zatim upotrebio pet od dvanaest pokazatelja.
U sledeoj tabeli je prikazano svih pet pokazatelja Altmanovog modela Z-Score za
preduzea, koja se ne kotiraju na berzi:

Altmanovi
pokazatelji
pojedinano

Altman X1 kratkorona
sredstva/aktiva

vrednost

(Kratkorona sredstva Krat. obaveze)*0,717/Aktiva

Altman X2 nersporeena
dobit/aktiva

vrednost

Nerasporeena dobit * 0,847

/ Aktiva

Altman X3 - dob.
pre oporezivanja /
aktiva

vrednost

Dobit pre oprezivanja *

3,107 / Aktiva

Altman X4 glavnica/ukupne
obaveze
Altman X5 prihodi od
prodaje/aktiva

vrednost

Kapital i rezerve * 0,42 /

Ukupne obaveze

vrednost

Prihodi od prodaje * 0,998 /

Aktiva

30

Kakav je odnos
kratkoronih
sredstava i
aktive? Aktiva je
suma
kratkoronih i
dugoronih
sredstava
Kakav je odnos
nerasporeene
dobiti i aktive?
Aktiva je suma
kratkoronih i
dugoronih
sredstava.
Kakav je odnos
dobitka pre
oporezivanja i
aktive? Aktiva je
suma
kratkoronih i
dugoronih
sredstava.
Kakav je odnos
kapitala i ukupnih
obaveza?
Kakav je odnos
prihoda od
prodaje i aktive?
Aktiva je suma
kratkoronih i
dugoronih
sredstava.

Za preduzea, koja se kotiraju na berzi, potrebno je u pojedinim Altmanovim

pokazateljima zameiti kolinike.
I to kod:
1. Altman X1 potrebno je kolinik 0,717 zameniti sa 1,2
2. Altman X2 potrebno je kolinik 0,847 zameniti sa 1,4
3. Altman X3 potrebno je kolinik 3,107 zameniti sa 3,3
4. Altman X4 potrebno je kolinik 0,42 zameniti sa 0,6
5. Altman X5 potrebno je kolinik 0,998 zameniti sa 0,999
Pouzdanost Z-Score sistema u predvianju steaja u prvoj godini je oko 95%, dve
godine od steaja se ovo predvianje smanjuje na dobrih 70%, tri godine pred steajem
predvianje se smanjuje vie od 50%.

5. WEB PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Raunovodstvo, kao informacioni sisitemi u tesnoj vezi sa svim funkcijama, omoguuje
svojim informacijama uspenu kvantitativnu i kvlitativnu analizu ekonomije poslovanja
zahvaljujui upotrebi savremene informacione tehnologije.
Pojam informacione tehnologije u najirem smislu obuhvata sve aktivnosti i proizvode
projektovanja i korienja poslovnih i tehnikih informacionih sistema, raunarske
sisteme i druge hardversko softverske resurse, meusobno povezivanje raunarskih
sistema i prenos podataka i poruka.
Informaciona tehnologija se deli na informacioni inenjering, informacione
komunikacije i raunarske resurse. Informacioni inenjering obuhvata aktivnosti
predprojekata, analiza, projekta razvoja, isporuke, rad i odravanje informacionog
sistema, proces podrke i organizacione procene u ivotnom ciklusu softvera, zatim
zahteve, metode i nain korienja informacionih sistema.
Informacione komunikacije se bave problemima prenosa podataka i mrea.
Informacione komunikacije se dele na prenos podataka i mree. Raunarski resursi su
sredstva za realizaciju aktivnosti informacione tehnologije, dele se na hardver, softver,
raunarsku opremu i ureaje i magnetne medije.
Sve ovo predstavlja podlogu za objavljivanje finansijskih izvetaja na Internetu, kao
globalnom mediju komunikacije i prezentacije. Danas se javlja potreba za postavljanjem
finansijskih izvetaja na web prezentaciju firme, jer se na taj nain skrauje vreme
dobijanja neophodnih informacija o poslovanju preduzea.

31

5.1. PRIMENA ZAKONSKIH PRAVILA ZA FINANSIJSKO

IZVETAVANJE NA WEB-U
Samo izvetavanje na mediju kao to je Internet, predstavlja prezentaciju finansijskih
izvetaja novijeg datuma. Potrebno je ispitati sve mogue varijante prezentovanja
finansijskih izvetaja na web-u. Informacije koje se nalaze na web prezentaciji
preduzea mogu da koriste razliiti korisnici, od investitora, kreditora, akcionara,
raunovoa, analitiara i revizora i drugih zainteresovanih korisnika, neke informacije
mogu da budu problematine za investitore i kreditore koji su odluili da preuzmu
finansijske izvetaje sa web sajta preduzea.
Nekim korisnicima se, meutim, ini da zakonom nije jasno utvrena sadrina
finansijskih izvetaja koja se nalazi na web sajtu preduzea. Svetska zakonska
regulativa, ini stanovite napore kako bi finansijsko izvetavanje na Web sajtu dobilo
zakonsku formu. Internet tehnologija je, drugim reima, upravo drugi transparentan
medijum tako da norme koje se primenjuju pri oblikovanju godinjih finansijskih
izvetaja na papirno baziranoj tehnologiji bi trebale, isto tako, da se primenjuju i na web
finansijskom izvetavanju13.
Finansijski izvetaji na web-u mogu korisnicima da prue brojne detaljne informacije o
poslovanju preduzea, ali svakako bi trebalo da se pozabavi donoenju adekvatnog
zakonskog okvira za prikazivanje finansijskih izvetaja na webu. Ovi zakoni bi trebali
da urede strukturu finansijskih izvetaja koja ne sme da otstupa od finansijskih izvetaja
u papirnoj formi, a isto tako ukoliko se preduzee opredeli za detaljnije finansijske
izvetaje, potrebno je da se informacije ogranie i da se potuju sva naela finansijskog
izvetavanja i bilansiranja.

5.2. DOSTUPNOST INFORMACIJA NA WEB-U

Svaki web sajt preduzea sadri opte podatke o preduzeu, informacije o proizvodima
ili uslugama koje nude, kao i sve ostale informacije koje su interesantne za posetioca
sajta. to se tie finansijskih izvetaja, koje preduzea postavljaju na svoje web sajtove,
oni mogu da budu postavljeni u pdf formi.
Korisnicima se daju dve varijante pregleda finansijskih izvetaja. Prvi nain jeste da
otvori pdf format, bez da isti sauva na svom raunaru, a drugi je da preduzee preuzme
(download) finansijske izvetaje i sauva ih na svom raunaru. Najee su finansijski
izvetaji opirni, pa je potrebno izdovijti odreeno vreme kako bi kompjuter sauvao, ili
pak oitao celokupan dokument.

13Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, ...Ibidem..., 109. str.

32

Kako bi korisnik, u opte mogao da pristupi finansijskim izvetajima preduzea,

potrebno je da ima ispunjen minimum uslova za pristup, a to su instaliran program za
oitavanje PDF formata, a to je program Adobe Acrobat Reader.
Neki korisnici finansijskih izvetaja koji nisu mnogo upueni u informacione
tehnologije ili samo korienje Interneta, mogu da imaju problem prilikom pristupa
finansijskim izvetajima. Problem moe da se javi upravo u sluaju kada korisnik nema
na svom raunaru instaliran program Adobe Acrobat Reader, pa samo skidanje
programa sa interneta i njegovo uvanje na kompjuter moe da korisniku oduzme
mnogo vremena i truda.

5.3. SAGLASNOST WEB PREZENTACIJE FINANSIJSKIH

IZVETAJA SA OPTEPRIHVAENIM
RAUNOVODSTVENIM PRINCIPIMA
Potencijalni investitori se prilikom objavljivanja finansijskih izvetaja na web sajtu
najvie plae rizika od saimanja finansijskih informacija o poslovanju preduzea.
Potrebno je sagledati da li je kompanija koja svoje finansijske izvetaje prezentuje na
web sajtu sa stanovita rizika u saglasnosti sa Opteprihvaenim raunovodstvenim
principima.
Kompanija moe da prihvati rizik ukoliko je na web sajt objavila nepotpune i saete
informacije, i moe da prihvati na sebe da je izvrila neumesnu prezentaciju, jer nije
objavila korisne informacije za korisnika finansijskih izvetaja. Svaka kompanija mora
da bude precizna prilikom objavljivanja svojih informacija na web sajtu, kako bi izbegla
rizik od nepotpunih informacija.

5.4. GRANICE GODINJEG FINANSIJSKOG

IZVETAVANJA NA WEB-U
Svaki web sajt preduzea se sastoji iz povezanih taaka (linkova) koji korisnike moe
da dovede na eljeni deo na web sajtu. Ovde se upravo radi o tome, da preduzee putem
linkova korisnika dovodi na eljeni finansijski izvetaj za eljenu godinu.
Preduzea na svoj web sajt mogu da stave kompletne i detaljne finansijske izvetaje za
nekoliko godina unazad. Unutar svakog finansijskog izvetaja postoji mogunost da
preduzee putem superlinkova, omogui korisniku jo vie detaljnijih informacija o
pojedinim stavkama finansijskih izvetaja. Ovakav vid prezentacije ima niz prednosti,
naruito ukoliko je korisnik investitor ili analitiar i dobro se snalazi u svim stavkama
finansijskih izvetaja. Meutim, moe da ima i odreene nedostatke, naruito ako je
korisnik neko ko se slabije razume u finansijske izvetaje ili samo ne zna da barata

33

internetom, u tom sluaju klikom na superlinkove, preduzee korisnika moe da odvede

na skroz suprotnu stranu od one koja je korisniku potrebna.
Za investitore i kreditore, preduzee e na svojoj web prezentaciji ukljuiti sve mogue
multimedijske mogunosti, kao to su zvune ili video zapise, kao i prikaz sa godinje
skuptine akcionara.
Potrebno je da se izvetavanje na web sajtu uskladi sa zakonskim propisima, koji jo
uvek zahtevaju izmene i prilagoavanja, a naruito u naoj zemlji.

5.5. IDENTIFIKACIJA KONANOG KORISNIKA

FINANSIJSKOG IZVETAVANJA
Posetioci web sajtova mogu da budu i potencijalni korisnici finansijskih izvetaja
preduzea. Naime, u ovom sluaju se radi o sluajnim korisnicima finansijskih
izvetaja, na koje preduzee nije raunalo i nije ih uzelo u obzir prilikom odreivanja
koliine informacija na finansijskim izvetajima.
Postoji i situacija kada preduzee ima izdefinisanog korisnika web informacija, kao to
su investitori, kreditori, akcionari, ali u tom sluaju je moge ograniiti broj korisnika
samo na ove, ukoliko preduzee postavi lozinku za pristup informacijama.
Najee se u praksi dogaa da korisnici nisu tano izdefinisani, a to znai da korisnik
finansijskih izvetaja moe da bude bilo ko. Preduzee bi u ovom sluaju trebalo
prilikom dizajniranja web sajta da upozori korisnike o nameni web sajta.
I u ovom sluaju preduzee investitorima moe da prui dodatna uputstva o tome kako
moe da dobije detaljnije informacije i pristup odreenoj dokumentaciji, a sve u cilju
smanjenja rizika ulaganja u dato preduzee.
Potrebno je da proe jo neko vreme kako bi se iskristalisala situacija i kako bi se
definisali standardi prilikom objavljivanja finansijskih izvetaja na web sajtovima.
Prednosti koje web prezentacija finansijskih izvetaja prua korisnicima su velike.
Jedna od prednosti ogleda se u tome to su finansijski izvetaji korisnicima dostupni
uvek u svako doba dana, ne zahteva posebne tehnike uslove, jer u dananje vreme
svako preduzee i investitori poseduju svoje raunare, internet i softversku podrku za
pristup finansijskim informacijama na webu.
Na osnovu podataka koji se nalaze na web sajtovima, korisnicima finansijskih izvetaja
je omogueno da pristupe podacima preduzea koji su udaljeni, koji nisu u naoj zemlji,
a da pri tome nemaju dodatne trokove slanja i primanja finansijskih izvetaja.

34

5.6. PROIRENI POSLOVNI FINANSIJSKI IZVETAJNI

JEZIK
XBRL je akronim englskih rei Exentible Business Reporting Language, to u prevodu
znai proireni jezik poslovnog izvetavanja. XBRL format je proizaao iz XML-a, ija
je osnovna funkcija da opisuje i stuktura informacije pomou tagova, odnosno oznaka
koje se pridodaju informacijama. Zato ga neki strunjaci nazivaju XML-om za
finansijske informacije.
Prednosti koje XBRL ima, u odnosu na dosadanje klasino izvetavanje su:
1. Svaki podatak u izvetavanju je identifikovan i objanjen u odnosu na klasino
izvetavanje gde se vide samo sirove informacije
2. Manji troak pripreme kompanije koje dostavljaju finansijske izvetaje u
tabelarnom, HTML ili PDF formatu generiu vee trokove prilikom validacije
izvetaja
3. Bre i sigurnije upravljanje podacima kompanije koje ne koriste XBRL alju
izvetaje u PDF-u ili nekom drugom statinom formatu, to ima za efekat sporiju
reviziju tih izvetaja, loe upravljanje i sklonosti ka grekama pri njihovoj
obradi.
4. Automatsko procesuiranje podataka identifikacioni tagovi smanjuju ili
eliminiu potrebu da zaposleni runo unose podatke u programe. Nema potrebe
za manuelnim uporeivanjem podataka jer raunar ita identifikacione tagove i
uporeuje ih sa unetim podacima greke se posle lako analiziraju i jasno se
ukazuje na njih.
5. Uteda vremena traenjem kroz klasine formate dokumenata, potrebno je i do
sat vremena da se nae specifian niz podataka, dok u XBRL formatu, vreme
koje je potrebno da se ti podaci pronau je manje od jedne sekunde.
IFAC pored ostalih institucija podstie upotrebu XBRL-akao trenutno vaeeg
standarda u finansijskom izvetavanju, imajui u vidu da je uestvovao u njegovom
stvaranju kroz XBRL komitet.
Neke od glavnih poslovnih organizacija u svetu su propisale XBRL kao obavezni
standard finansijskog izvetavanja, a koriste ga i najvie svetske kompanije, vlade
razvijenih zemalja, kao to su Amerika, Australija, Holandija, banke, kao to su
Centralne banke Japana, Nemake, panije, berze, kao to su Korejska, Tokijska,
angajska itd.

35

ZAKLJUAK
Finansijski izvetaji predstavljaju osnovnu podlogu i kompletne informacije o
poslovanju jednog preduzea. Zahteva se da ovi izvetaji sadre tane informacije o
poslovanju, jer na osnovu ovih informacija se smanjuje rizik investitora da ulae u samo
preduzee.
Analiza finansijskih izvetaja predstavlja sagledavanje i stavljanje u odnos
pojedinih stavki iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea. Analiza je znaajna
funkcija, jer se na osnovu nje utvruje stvarno poslovanje i finansijski poloaj

36

preduzea u prethodnoj goditi. Kroz rad je bila detaljno prikazana struktura bilansa
stanja, bilansa uspeha, izvetaja o novanim tokovima i izvetaja o promenama na
kapitalu. Svaka od ovih analiza omoguava korisnicima finansijskih izvetaja uvid u
poslovanje, a samim tim i smanjenje rizika investiora prilikom ulaganja sredstava u
preduzee. Na osnovu njih potencijalni akcionari predviaju cenu akcija u narednom
periodu, izraunavaju dividendu na uloene akcije, a investitori ocenjuju prinos od
njihove investicije u dato preduzee.
Nesumnjivo se moe zakljuiti da su savremene tehnologije u mnogome uticale i
na samo knjigovodtvo i finansijsko izvetavanje. Korisnici finansijskih izvetaja danas
mogu da pristupe finansijskim izvetajima kompanija irom sveta u bilo koje vreme.
Web sajtovi i sam Internet omoguili su lako dostupne i detaljne informacije o
finansijskom poloaju preduzea. ak i korisnici koji ne poseduju dovoljno znanja i
vetina iz oblasti knjigovodstva, upotrebom pretraivaa i mnotvom literature koja se
nalazi na web sajtovima, moe da sebi olaka tumaenje finansijskog rezultata
preduzea.
Svakako da je naa zemlja jo uvek na poetku u samom procesu donoenja
zakonskih propisa i da jo uvek preduzea svojevoljno na svoje web sajtove postavlja
finansijske izvetaje, nadamo se da e u skoroj budunosti i naa zemlja da pristupi
ovakvom vidu finansijskog izvetavanja.

LITERATURA:
1. Bogavac Cvetkovi N., Finansijska analiza preduzea, Megatrend Univerzitet,
Beograd, 2009. god
2. Kola tekstova, Upravljanje promenama, Univerzitet Educons, Sremska
Kamenica, 2012. godina
3. Rodi J., Vukeli G., Andri M., Teorija, politika i analiza bilansa,
Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2007. god.

37

4. aponja Dmitrovi Lj., Petkovi ., Jaki D., Raunovodstvo, Univerzitet u

Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2010. god.
5. Vidakovi S., Finansijsko izvetavanje, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad,
Novi Sad, 2005. godina

38