2.2.2.

Bilansni kontni okvir

Sa ciljem da se obezbedi jednoobraznost knjigovodstva na internacionalnom planu,

inicijativu pokrece Komisija evropske Unije knjigovodstvenih eksperata (UEC). S tim
u vezi profesor Haks (Hax), kao predsednik radne grupe, izjavio je na 5.
internacionalnom kongresu privrednih revizora, u Becu 1964. godine sledece: "Osnov
za odustajanje od ukljucivanja pogonskog knjigovodstva u zajednicki kontni okvir je
u tome �to su finansijski odnosi preduzeca u svim zemljama i u svim privrednim
granama medusobno daleko uporediviji. Jednoobraznost nije sama sebi cilj; ona
pretpostavlja da postoji ne�to zajednicko �to mo�e da poslu�i kao osnov za dalji
razvoj. Ova pretpostavka dataje kod finansijskog a ne u istoj meri kod pogonskog
knjigovodstva." Upravo je to i razlog zbog cega odnosni predlog kontnog okvira
pociva na bilansnom principu.

�to se sadr�aja i redosleda racunskih klasa tice, bilansni kontni okvir, kao svoje
�organske� delove sadr�i samo racune finansijskog knjigovodstva i to polazi se od
sadr�aja i redosleda pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha u godi�njem
zakljucku.

Saglasno tome, u bilansnom kontnom okviru figuriraju klase racuna aktive (0,1,2 i
3), klase racuna pasive (4,5), klase rashoda (6) i klase prihoda (7). Na kraju su
racuni rezultata i bilansni racuni (8). Ovde takode flguriraju racuni 10 Zalihe
gotovih proizvoida i 15 Zalihe nedovr�ene proizvodnje na kojima se ne vr�e nikakva
tekuca knji�enja, vec se na njima iskljucivo iskazuje vrednost pocetnih i krajnjih
zaliha.

Za racune potpuno izolovanog pogonskog knjigovodstva predvida se samo jedna

racunska klasa - obicno poslednja klasa 9. Sadr�aj i redosled odnosnih konta
odgovaraju procesnom principu koji prati kru�ni tok sredstava. Ovaj deo ne
predstavlja organski deo kontnog okvira koji je namenjen finansijskom
knjigovodstvu. Dakle, po�to imamo dva posebna samostalna kontna okvira - jedan va�i
za finansijsko i dfugi za pogonsko knjigovodstvo, istice se da je za bilansni
kontni okvir karakteristican tzv. formalni dualizam.

Mehanizam utvrdivanja poslovnog rezultata u finansijskom knjigovodsrvu je metoda

ukupnih tro�kova. S' obzirom na to da bilansni kontni okvir i ne sadr�i racune
mesta i nosilaca tro�kova, kao ni racune gotovih proizvoda i tro�kova prodatih
proizvoda, tro�kovi obracunskog perioda se krajem perioda prenose na teret
odgovarajucih racuna poslovnih rashoda (na kontima unutar grupe 60 Poslovni
rashodi) i suprotstavljaju prihodima od realizacije (na kontima grupe 70
Realizacija proizvoda i usluga).

Na prethodni nacin rezultat bi bio tacan samo ako ne bi bilo ni pocetnih ni

krajnjih zaliha gotovih proizvoda i nedovr�ene proizvodnje. To je u praksi vrlo
retko tako da moramo tro�kove i prihode datog perioda uciniti korespodentnim
velicinama. Zbog toge treba uzeti u obzir i podatke o vrednosti pocetnih i
krajnjih zaliha, ukoliko se koristi bruto varijanta metode ukupnih tro�kova odnosno
promenama vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovr�ene proizvodnje, ukoliko je
rec o neto varijanti odnosne metode .

Za obuhvatanje poslovnih rashoda i prihoda predvidena su konta 60 Poslovni rashodi

obracunskog perioda, 61 Smanjenje vrednosti pocetnih zaliha gotovih proizvoda i
nedovr�ene proizvodnje i 62 Pocetne zalihe nedovr�ene proizvodnje i gotovih
proizvoda a za obuhvatanje poslovnih prihoda konta 70 Realizacija proizvoda i
usluga, 71 Povecanje vrednosti pocetnih zaliha gotovih proizvoda i nedovr�ene
proizvodnje i 72 Krajnje zalihe nedovr�ene proizvodnje i gotovih proizvoda. Racuni
62 i 72 koriste se u slucaju da se za utvrdivanje rezultata koristi bruto varijanta
metode ukupnih tro�kova.
Ako se primenjuje neto varijanta, koristili bismo konto 61 (kada je vrednost
krajnih zaliha gotovih proizvoda i nedovr�ene proizvodnje manja od njihove pocetne
vrednosti) odnosno konto 71 (kada je vrednost krajnjih zaliha gotovih proizvoda i
nedovr�ene proizvodnje veca od njihove pocetne vrednosti). Na racunima 10 Zalihe
gotovih proizvoda i 15 Zalihe nedovr�ene proizvodnje vrse se knji�enja samo na
pocetku i na kraju obracunskog perioda -Po pravilu godine. Krajem godine racuni 10
i 15 se odobravaju za vrednost njihovog pocetnog stanja a na teret racuna 62. Za
vrednost krajnjih zaliha, a na bazi izve�taja izolovanog pogonskog lcnjigovodstva,
zadu�uju se racuni 10 i 15 a odobrava konto 72.

Pod pretpostavkom da se koristi neto varijanta, kao i da je krajnja vrednost zaliha

manja od pocetne, zadu�io bi se - takode na bazi izvestaja pogonskog knjigovodstva
- racun 61 Smanjenje vrednosti pocetnih zaliha nedovrsene proizyodnje i gotovih
proizvoda a odobrili odnosni racuni zaiiha 10 i 15. Ukoliko je do�lo do povecanja
krajnje vrednosti zaliha u odnosu na pocetnu, za razliku bi se odnosni racuni
zadu�ili uz odobrenje racuna 71 Povecanje vrednosti pocetnih zaliha.

Suceljavanjem ukupnih poslovnih rashoda i poslovnih prihoda vrsi se na kontu 80

Poslovni finansijski rezultat Na levu stranu ovog racuna prenose se svi poslovni
rashodi, indirektnim putem, kori�cenjem - odobrenjem racuna 63 Prenos poslovnih
rashoda. Na desnu stranu konta 80 indirektno se prenose svi poslovni prihodi -
zadu�enjem racuna 73 Prenos poslovnih prihoda.

Zalihe, kako pocetne tako i krajnje, moraju da budu procenjene na isti nacin - po
proizvodnoj ceni ko�tanja. U slucaju da je na kraju obracunskog perioda, odnosno na
dan procene, prodajna cena gotovih proizvoda ni�a od njihove proizvodne cene
ko�tanja, vrednost krajnjih zaliha bice utvrdena na bazi ni�e - prodajne cene, �to
je u skladu sa principom opreznosti odnosno principom ni�e vrednosti u vrednovanju
zaliha.

Odnosnim podacima o promenama vrednosti zaliha nedovrsene proizvodnje i gotovih

proizvoda, mo�e se vr�iti korekcija:

? na strani rashoda,
? na strani prihoda i
? na obe strane (tj. kako na strani prihoda - u slucaju povecanja zaliha, tako
i na strani rashoda - u slucaju smanjenja zaliha).

Dve osnovne koncepcije su tr�i�no orijentisna i proizvodno orijentisana. Bilansni

kontni okvir kao svoje organske delove sadr�i samo racune finansijskomg
knjigovodstva, tako da je ovde zastupljen formalni dualizam. Racuni pogonskog
knjigovodstva nalaze se u posebnoj klasi a to je klasa 9. Osnovni problem je izbor
racuna pogonskog knjigovodstva. Osim kontne metode mo�e se koristiti i tabelarna
tehnika, kao kod funkcionalnog kontnog okvira.

Kod izolovanog pogonskog knjigovodstva veza sa finansijskim knjigovodstvom vise je

ve�tacka Ona se uspostavlja preko tzv. Spiegel-bild racuna (racuna refleksije),
koji se vode samo u izolovanom pogonskom knjigovodstvu. To su konta 900 Preuzimanje
zaliha gotov.h proizvoda i nedovrsene prizvodnje, 903 Preuzimanje poslovnih rashoda
(tro�kova) obracunskog perioda, 905 Preuzimanje realizacije proizvoda i usluga i
906 Preuzimanje ostalih poslovnih prihoda.

Preko odnosnih racuna od finansijskog knjigovodstva preuzimaju se pocetkom godine

zahhe gotovih proizvoda i nedovrsene proizvodnje, a u toku godine (po pravilu
krajem meseca) i podaci o ostalim tro�kovima obracunskog perioda i ostvarenoj
realizacij, proizvoda i usluga. Promet na odnosnim racunima ima veliki kontrolni
znacaj. Preuzimanje podataka iz finansijskog knjigovodstva knji�i se u korist
odnosno na teret odgovarajucih racuna veze iz grupe 90, uz zadu�enje odnosno
odobrenje ostalih konta predvidenih u racunskoj nomenklaturi klase 9.