32.

Важније врсте аналитичке евиденције (помоћне књиге)-представљају детаљну евиденцију о

појединим деловима имовине предузећа, пружају детаљне податке о стању и кретањима
појединих делова имовине; води се у натуралним и вредносним јединицама.
Аналитичка евиденција купаца пружа само слику о стању и промету са купцима у целини. Она не
пружа податке о имовинско-правним односима предузећа са појединим купцима, који су
неопходни предузећу. Зато је нужно водити аналитичку евиденцију купаца из које можемо добити
детаљне информације о појединим купцима. Аналитичка евиденција купаца од користи је
финансијској служби предузећа, која брине о наплати потраживања. Она подсећа купце да на
време измире своје обавезе према предузећу, или ће у противном, бити тужени суду (тужбу
подноси правна служба предузећа). Купци су активно-пасивни рачун (могу имати и позитиван и
негативан салдо), тако да поред купаца дужника (актива), постоје и купци повериоци (пасива).
Контрола исправности књижења на рачунима купаца спроводи се помоћу прометног листа.
Аналитичка евиденција добављача пружа нам детаљне податке о имовинско-правним односима
предузећа са појединим добављачима. Аналитичка евиденција добављача води се на истиначин
као и аналитичка евиденција купаца. Ову евиденцију користе финансијска служба, аналитичка
служба. Добављачи су активно-пасивни рачун, па постоје добављачи повериоци (пасива) и
добављачи дужници (актива).

Аналитичка евиденција материјала представља читав низ аналитичких рачуна материјала (за
сваку врсту материјала се води посебна евиденција, а у главној кљизи постојао је само један
рачун). Овде се води детаљна евиденција у натуралном и вредносном износу. У пракси,
аналитичка евиденција материјала се назива материјално књиговодство. Она има значај за
правилно одвијање набавке и производње. Ова евиденција омогућује набавној служби да
набавља материјал тако да се залихе материјала крећу око оптималних залиха. Осим аналитичке и
синтетичке, води се и количинска евиденција материјала (о појединим материјалима у магацину
материјала). На крају сваког месеца врши се сравњивање синтетичке и аналитичке евиденције
материјала помоћу прометног листа.

Аналитичка евиденција робе представља евиденцију о свакој врсти робе. За сваку врсту робе
води се посебан аналитички рачун у натуралном и вредносном иразу. У пракси, ова евиденција се
назива робно књиговодство. На крају сваког месеца врши се сравњивање синтетичке и аналитичле
евиденције робе помоћу прометног листа. Поред аналитичке евиденције робе, води се и
магацинска евиденција робе. Аналитичка евиденција робе значајна је за продајну и аналитичку
службу предузећа. Наравно, постоји и синтетичка евиденција робе (главна књига).
Аналитичка евиденција о зарадама радника води се на картицама, тако да се за сваког радника
отвара посебна картица. На картици се сваког месеца евидентира зарада радника и извршене
исплате, подаци о времену проведеном на раду... Аналитичка евиденција радника служи
финансијској служби. На основу ове аналитичке евиденције издају се потврде радницима о
висини зарада.
Аналитичка евиденција основних средстава води се у количинским и вредносним јединицама.
Синтетичка евиденција основних средстава (грађевински објекти, опрема..) не пружа детаљне
податке о појединим облицима основних средстава (опрема обухвата машине, алат, уређаје...). За
све видове основних средстава води се аналитичка евиденција. На крају обрачунског периода
врши се сравњивање синтетичке и аналитичке евиденције помоћу прометног листа. Поред

1
финанијских износа, у аналитичкој евиденцији воде се и технички подаци за свако основно
средство.

33. Прометни лист добављача (исти и за купце).

Контрола исправности и књижења на синтетичким и аналитичким рачунима води се помоћу

прометног листа добављача. Прометни лист има следеће колоне: редни број, назив добављача,
промет и салдо са две потколоне. После уношења појединачних рачуна добављача, са износима
промета и салда за сваки од њих, врши се сабирање колона у прометном листу, и укупан збир
промета и салда аналитичког рачуна добављача мора да буде једнак промету и салду синтетичког
рачуна добављача. Прометни лист добављача служи за усаглашавање аналитичке са синтетичком
евиденцијом добављача, али и за откривање добављача дужника.

Редни број Назив купца Промет Салдо

(добављача) + - + -

34. Прометни лист материјала.

Усаглашавање аналитичке и синтетичке евиденције материјала врши се израдом прометног листа

материјала. Саставља се месечно. Упоређивањем аналитичке и синтетичке евиденције
материјала, неопходно је да се: -Збир позитивне колоне аналитичког рачуна слаже са збиром
позитивне колоне синтетичког рачуна материјала, -Збир негативне колоне аналитичког рачуна
слаже са збиром негативне колоне синтетичког рачуна материјала, -Збир салда аналитиког рачуна
слаже са збиром салда синтетичког рачуна материјала. Уколико је присутна једнакост, то показује
да је књижење на синтетичком и аналитичком рачуну материјала у одређеном месецу правилно
извршено.

Редни Назив Јединица Количина Цена Вредност

број материјала мере улаз излаз стање + - салдо

*Улога начела за вођење пословних књига састоји се у томе да она омогуће правилно, ефикасно и
економично вођење пословних књига.*

35. Начело ажурности.

Једно од најзначајнијих начела за вођење пословних књига је начело ажурности, због тога што од
ажурности књиговодства зависи остваривање и успешности његових задатака. Реч „ажурност“ је
француског порекла и значи „свакодневно“. Према томе, ажурно вођење књига означава
свакодневно регистровање насталих промена (да се она региструје оног дана када настане).
Подаци о насталим променама битни су за управљање и руковођење предузећем. Врло је тешко
постићи дневну ажурност књиговодства (разлози: велики број промена које треба књижити кроз
компјутер, јер се ручно не може постићи ажурност; остале службе у предузећу које потписују
књиговодствену документацију). Кретање књиговодствених докумената од једне службе до друге
има утицај на ажурност књиговодства, па потребно је израдити план циркулације

2
књиговодствених докумената (пут да буде што краћи и бржи). За ажурност књиговодства битни су
и: стандардизација образаца, поступак обраде података, правилна подела рада у књиговодству,
организација књиговодства, а и целог предузећа.

36. Начело повезаности.

Начело повезаности једно је од основних начела за вођење пословних књига. Треба да буде
присутно у свим фазама формирања и обраде књиговодствених информација. То се нарочито
огледа у:

-повезаности између насталих промена и формирања докумената (значајна за тачност

књиговодствене документације; да би се то постигло, потребно је да се сваки документ формира
на месту настанкапословног догађаја, у моменту настанка пословног догађаја),

-повезаности између докумената и књижења (огледа се у томе да се свако књижење мора вршити
на основу веродостојног књиговодственог документа),

-повезаности између аналитичке и синтетичке евиденције (огледа се у томе да се књижења која се

врше на аналитичким рачунима, врше и на одговарајућим синтетичким рачунима),

-повезаности између евиденције и обрачуна-билансирања (треба да дође до изражаја код

састављања годишњег извештаја; израда обрачуна мора бити повезана са евиденцијом. Односно
мора да се води на тачно виђеној књиговодственој евиденцији),

-повезаности између књиговодствене евиденције и разних спецификација, прегледа, показатеља

и информација (представља услов за правилно формирање и коришћење рачуноводствених
информација)

37. Начело уредности и начело прегледности.

Начело уредности односи се на сам начин вођења пословних књига. Пословне књиге треба водити
тако да се осигура њихова трајност и спрече преправљања. Књижење промена треба да се врши
хронолошки, правилно, без прескакања редова и остављања празног простора. Начело уредности
захтева да се грешке исправљају на начин који се уобичајен књиговодственом праксом.

Начело прегледности је веома значајно за књиговодство. Пословне књиге треба водити прегледно
и јасно, јер само тако могу да се добију брза и тачна сазнања о стању и променама у пословним
књигама. Захтеви у погледу прегледности се временом мењају, јер оно што је некад било
прегледно, развојем књиговодства постаје непрегледно. Док је број рачуна и промена био мали,
вођење рачуна у пословним књигама било је прегледно, међутим, са повећањем броја рачуна
пословне књиге постале су непрегледне, па се дошло на идеју да се рачуни воде на слободним
листовима-картицама. Дуго времена вођени су само појединачни рачуни, али када се број рачуна
повећао, дошло је до непрегледности. Зато се уводе збирни (синтетички) рачуни, који се воде у
главној књизи. Начело прегледности долази до изражаја у контном оквиру. Он се саставља по
декадном принципу, тако да врши систематско рашчлањавање на класе, групе, синтетичке и
аналитичке рачуне.

38. Начело економичности.

3
Економично водити пословвне књиге значи да ефекат, односно корисност од пословних књига
буде већи од трошкова њиховог вођења. Трошкове вођења пословних књига је могуће пратити,
али ефекат је тешко мерити, јер он не зависи само од добијених књиговодствених података. Зато,
принци економичности треба схватити тако да се одређени подаци и информације обезбеде са
што

мањим трошковима. Потребно је да се устроје пословне књиге, користе одговарајућа средства за

обраду података и кадрови који ће обезбедити економично вођење књиговодства. Свака
организација треба да се определи за коришћење они средстава за обраду података која ће
омогућити економично вођење књиговодства. Која средства треба користити, зависи од величине
организације и њених финансијских и кадрвских могућности. Велике организације користе
електронске рачунске системе за обраду података, а мале организације користе једноставнија
средства за обраду података, или то повере некој другој организацији.

39. Формалне и материјалне грешке у књиговодству и њихово исправљање.

Приликом формирања и обраде рачуноводствене документације, у пословним књигама могу

настати грешке. Разликују се ручне и компјутерске грешке. Грешке које чини човек могу бити
ненамерне (настају због незнања, немарности) и намерне. Према карактеру грешке, разликују се
формалне и нематеријалне грешке. Формалне грешке манифестују се у недостатку неког битног
елемента (потпис, износ). Формалну неисправност књиговодствене документације треба да
утврди ликвидатор приликом контроле исправности докумената за књижење. Формалне грешке
приликом књиђења у главној књизи утврђују се аутоматском контролом приликом израде
обрачуна, односно састављања пробног листа, где збир промета леве и десне стране мора да буде
једнак. Ако се збир бруто биланса не слаже, учињена је формална грешка. Формална грешка у
аналитичким и синстетичким рачунима утврђује се састављањем прометног листа. Материјалне
грешке имају суштински карактер. То значи ако код књиговодствене документације нема
формалних грешака, могу бити материјалне грешке. Тако документа, која садрже све елементе,
могу имати нетачне податке о количини, фалсификовани потпис... Материјалне грешке се утврђују
инвентарисањем, пописом имовине, залиха, усаглашавањем потраживања и обавеза.

Исправљање грешака може се вршити различито, што зависи од тога да ли се састављање

књиговодствене документације врши ручно или помоћу рачунара, као и од тога да ли је грешка
уочена одмах, касније или тек приликом израде обрачуна. Један од начина за исправљање
грешака је прецртавање (код ручне обраде података, танком цртом се прецрта и напише изнад
оно што је правилно) или поништавање направљене грешке (код компјутерке обраде података,
подаци се поништавају а затим се правилно уносе). Други начин за исправљање грешака је
стонирање. Њиме се врши исправљање погрешних књижења, корекција у књижењима, и
приликом израде обрачуна. Разликују се обичан (црни, погрешно књижење се неутралише контра
књижењем (на суптротној страни(, а затим се врши исправно књижење) и црвени сторно
(погрешно књижење се спроводи још једном, али заокруживањем износа, што представља
одбитну ставку, и затим се врши исправно књижење).

40. Појам, улога, значај и претпоставке за израду контног оквира.

Контни оквир је списак или преглед рачуна који се могу отварати у књиговодству предузећа. За
разлику од контног оквира, контни план је преглед рачуна, али оних који су стварно отворени у

4
књиговодству. Контни план настаје елиминацијом непотребних рачуна из контног оквира. Захтев
за контним оквиром произашао је из потребе свођења и упоређивања података о пословању
предузећа или његових делова. Улога и значај контног оквира је у томе што се његовим избором
уређују: садржина и структура књиговодства, методе периодизирања резултата, поступци
контирања и књижења, могућност задовољења пословодних захтева на нивоу предузећа... Контни
планови морају бити обавезни за све организације, то је ословни услов за вођење једнообразног
књиговодства.

У изради контног оквира основни захтев који се мора поштовати је директна веза рачуна главне
књиге за позицијама биланса стања и биланса успеха. При изради контног оквира, разликују се
материјалне претпоставке и формалне претпоставке (принципи). Код материјалних претпоставки
имају се у виду бројни фактори који се морају уважавати приликом обликовања контног оквира
(фактори: карактеристике привредног система, величина предузећа, структура производног
програма, тим производње...). Формалне претпоставке се односе на рашчлањавање и
обележавање рачуна у контном оквиру (може бити у виду редних бројева, слова, или њигова
комбинација). Прихваћен је декадни систем рашчлањавања и обележавања рачуна у контном
оквиру. Његова основна карактеристика је да се користе арапски бројеви за обележавање рачуна.
Контни оквир се рашчлањава у десет класа, свака класа у 10 група, свака група у 10 синтетичких
рачуна, и свки синтетички рачун у 10 аналитичких подрачуна. У оквиру формалне претпоставке
састављања контног оквира, разликују се функционални и билансни принцип.

41. Контни оквир по функционалном (процесном) принципу.

Структура контног оквира по функционалном принципу изгледа:

Класа 0-Стална средства и дуговорчни извори
Класа 1-Монетарна средства и краткорочни извори
Класа 2-Материјал
Класа 3- Трошкови по врстама
Класа 4-Трошкови по местима (погонски обрачун)
Класа 5-Полупроизводи
Класа 6-Готови производи
Класа 7-Редовни и ванредни расходи
Класа 8-Редовни и ванредни приходи
Класа 9-Закључак књига

Основне карактеристике контног оквира по функционалном принципу су:

1) Базира се на чињеници да је основни циљ књиговодства праћење укупног тока кретања

вредности средстава у предузећу. Структура контног оквира направљена је по фазама
кружног тога средстава (N-R-P-R1-N1) у процесу репродукције. Да би започео процес
производње, предузеће обезбежује сопствени и позјамљени капитал и основна средства
(класа 0), затим прибавља монетарна средства из краткорочних извора (класа 1), набавља
материјал (класа 2), трошкове прати по врстама (класа 3) и по местима (класа 4).
Завршавањем производње настају полупроизводи (класа 5), затим и готови производи
(класа 7). Продајом производа настају расходи (класа 8), те и приходи (класа 9), и на крају
године се рачуни стања и успеха затварају (класа 9);

5
 2) Уподобљена је метода трошкова продатих учинака приликом утврђивања периодичног
резултата;
3) Овим контним оквиром обезбеђују се детаљне, аналитичке информације о пословању
предузећа, и те информације су намењене интерним корисницима.

42. Контни оквир по билансном принципу.

Структура контног оквира по билансном принципу изгледа:

Класа 0-Стална средства
Класа 1-Залихе
Класа 2-Потраживања и готовина
Класа 3- Сопствени капитал
Класа 4-Обавезе
Класа 5-Непословна средства, извори непословних средстава и ванбилансна актива и пасива
Класа 6-Расходи
Класа 7-Приходи
Класа 8-Отварање и закључак књига
Класа 9-Погонски обрачун (обрачун трошкова и учинака)

Основне карактеристике контног оквира по функционалном принципу су:

1) Примарни циљ књиговодства је утврђивање успешности пословања предузећа и

финансијског положаја. Овде се саставља биланс стања и биланс успеха. Ређање класа
врши се сходно распореду, садржини и структури биланса стања и биланса успеха. Биланса
стања садржи два подбиланса, и то подбиланс пословних средстава и извора пословних
средстава (кога чине пословна актива (класе 0,1,2) и пословна пасива (класе 3 и 4)) и
подбиланс непословних средстава и извора непословних средстава, непословна актива и
непословна пасива (класа 5). Биланс успеха чине расходи и приходи (класе 6 и 7);
2) Овим контном оквиру одговара метода укупних трошкова за утврђивање финансијског
резултата у финансијском рачуноводству;
3) Овим контним оквиром обезбеђују синтетичке, глобална и потпуне информације о
пословању предузећа, и те информације су намењене екстерним корисницима.

43. Званични контни оквир.

Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва,

задруге и друга правна лица и предузетнике, прописан је 2006. године званичан контни оквир.
Његова структура је следећа:

Класа 0-Неуплаћени уписани капитал и стална имовина

Класа 1-Залихе
Класа 2-Краткорочна потраживања, пласмани и готовина
Класа 3-Капитал
Класа 4-Дугорочна резервисања и обавезе
Класа 5-Расходи
Класа 6-Приходи

6
Класа 7-Отварање и закључак стања и успеха
Класа 8-Ванбилансна евиденција
Класа 9-Обрачун трошкова и учинака

Основне карактеристике званичног контног оквира су:

1) Званични контни план заснован је на билансном принципу. Распоред клаа извршен је

према редоследу билансних целина-биланса стања и биланса успеха. Биланс стања
садржи пословну активу (класе 0,1,2) и пословну пасиву (класе 3 и 4). Биланс успеха чине
расходи (класа 5) и приходи (класа 6). Класа 8 обухвата ванбилансну евиденцију (активу и
пасиву);
2) Применом овог контног оквира обликују се два самостална, али међузависна
књиговодства: финансијско (класе 0,1,2,3,4,5,6,7,8) са утвђивањем финансијског резултата
по методи укупноих трошкова, и погонско, као део управљачкол (класа 9), са утврђивањем
периодичног резултата по методи трошкова продатих учинака.
3) За систематизацију рачуна у контном оквиру примењем је декадни систем (то значи да су
класе (10) рашчлањене на групе рачуна (71), групе рачуна на синтетичке рачуне (325);
4) Званични контни оквир компатибилан је са званичним шемама биланса стања и биланса
успеха које су прописане 2006. године; између њих је успостављена чврста и директна
веза;
5) Будући да садржи само синтетичке рачуне, овај контни оквир је еластичан; тако
постављен, задовољава потребе и итерних и екстерних корисника.

44. Инвентерисање у двојном књиговодству (улога и врсте). (детаљан увид у имовину предузећа)

Редн Опис Помоћна колона Претколона Главна колона

и број
АКТИВА
А. Основна средства
Б. Обртна средства
ПАСИВА
Ц. Туђи извори
Д. Сопствени извори

Инвентарисање треба да обезбеди реално билансирање, тј. израду реалног биланса стања и
биланса успеха и утврђивање реалног финансијског резултата. Уколико би се билансирање
вршило на бази књиговодствене евиденције без инветарисања, онда биланс стања, биланс успеха
и финансијски резултат не би били поуздани у погледу реалности. У току године може доћи до
одступања стварног од књиговодственог стања, и зато је пре коначног обрачуна потребно
извршити попис целокупне имовине предузећа, и утврђено стање упоредити са књиговодственим.
Онда треба утврђене разлике прокњижити тако да се књиговодствено стање коригује према
стварном. Друга улога инвентарисања јесте да оно омогућује контролу исправности руковања са

7
материјалним вредностима. За ту сврху, поред редовног пописа на крају године, попис средстава
може се вршити и повремено у току године.

Инвентарисање, односно попис може бити:

-Редован попис средстава и извора средстава врши се на крају године, са стањем на дан 31.12.,
ради састављања годишњег обрачуна. Редован потпис представља потпуни попис (њиме се врши
попис целокупне имовине предузећа на крај године);

-Ванредан попис средстава и извора средстава може бити потпун (врши се: на почетку пословања
ради састављања почетног биланса, приликом промене продајних цена производа и робе у
продавницама, приликом статусних промена, приликом наступања ликвидације) и делимичан
(врши се приликом примопредаје дужности лица која рукују материјалним вредностима). Ови
пописи могу се вршити по потреби, или по налогу органа управљања или директора;

-Континуирани попис врши се у току године. Може се вршити и више пута годишње. Предузећа
која се одлуче за континуирани попис, треба да регулишу попис својим општим актом-
Правилником о попису.

45. Припреме за инвентерисање.

Да би интервенисање могло да се спроводи ефикасно, потребно је извршити следеће припреме:

-одређивање комисије за попис (број комисија зависи од величине и структуре делатности
предузећа; у мањим предузећима је потребно формирати 3 комисије-комисија за попис основних
средстава, комисија за попис новчаних средстава и комисија за усаглашавање потраживања и
обавеза, у већим предузећима формира се већи број комисија, и број комисија треба да буде
прилагођен тако да омогући завршетак пописа у одређеном року; свака комисија има 3 члана);

-састављање плана прописа (јесте задатак пописних комисија, свака комисија треба да направи
план рада у вези са пописом; у том плану треба предвидети радње које треба обавити пре и после
пописа, начин њиховог извршења и време завршетка тих радњи);

-ажурирање пословних књига (неопходно је за упоређивање књиговодственог стања после

извршеног пописа; ово захтева да се постигне потпуна ажурност, тј. да се обухвате све пословне
промене, а не само оне за које су документи стигли у књиговодство);

-сређивање залиха за попис (значајно је за брзо и успешно спровођење пописа; поједине врсте
залиха као што су: материјал, основна средства, робу итд. треба груписати и средити по врстама);

-обезбеђење прибора за попис (пописни листови, прибори за мерење, рачунање, писање...; важни
су за нормално одвијање пописа; свака пописна комисија пре почетка пописа треба да обезбеди
потребан прибор).

46. Пописни лист материјала (робе).

Попис залиха врши комисија у присуству руководиоца залиха. Попис се обавља у просторијама,
складиштима, где се налазе залихе. После завршеног натуралног пописа, комисији се ставља на
располагање књиговодствена евиденција. Из аналитичке евиденције комисија уноси податке о
цени, количини и вредности одговарајуће колоне пописних листова. Затим се врши обрачун

8
 вредности пописаних количина и то се уписује у одговарајуће колоне. Након тога комисија
упоређује стварно стање са књиоводственим и утврђује да ли постоји вишак или мањак. Садржи
следеће колоне: Редни број, номенклатура, назив материјала, јединица мере, цена, стварно стање
(количина и износ), књиговодствено стање (количина и износ), вишак (количина и износ), мањак
(количина и износ).

Назив Јединица Стварно Књиговдствено Вишак Мањак

Р.б. Н.б материјала мере Цен стање стање
а кол кол износ кол кол износ
износ износ

47. Усаглашавање потраживања и обавеза.

Према закону о рашуноводству, правна лица и предузетници дужни су да пре састављања

финасијских извештаја, усагласе међусобна потраживања и обавезе. Усаглашавање потраживања
и обавеза врши пописна комисија са стањем на дан 31.12. Усаглашавање потраживања и обавеза
може се вршити помоћу извода отворених ставки (комисија је дужна да за свакок дужника
попуни образац „Извод отворених ставки“, и овде се наводи стање потраживања на дан 31.12.;
отворене ставке представљају рачуне који нису измирени; састављају се 3 извода, од кога се 2
достављају дужнику) и помоћу записника (врши се заједничким радом представника повериоца и
дужника; непосредним упоређивањем брже се постиже усаглашавање отворених ставки; у
записник се утврђује износ потраживања и обавеза који је усаглашен, и износ који није усаглашен,
и затим се тај износ преноси на посебан рачун сумњива и спорна потраживања; овај начин
усаглашавања користи се код дужника са већим износом дуговања).

48. Извештај о инвентарисању и његово разматрање.

После извршеног пописа, свака комисија за попис треба да састави извештај о инвентарисању и да
га достави органу управљања најкасније 30 дана пре дана састављања годишњег обрачуна. При
састављању извештаја, комисија треба да утврди разлоге због којих је дошло до разлике између
књиговодственог и стварног стања (до настанка мањкова и вишкова), и за ту сврху треба да
прибави мишљења одговарајућих лица.

Извештај о инвентарисању (поред предмета пописа, време почетка и завршетка пописа) треба да
садржи: стварно књиговодствено стање имовине и обавеза; разлике између стварног и
књиговодственог стања; узроке неслагања стварног и књиговодственог стања; предлог о начину
ликвидације утврђених вишкова или мањкова. Уколико поред пописних комисија постоји и
централна пописна комисија, онда комисије за попис свој извештај о попису не достављају органу
управљања, већ централној комисији. Централна комисија саставља збирни извештај о
инвентарисању и исти доставља органу управљања на разматрање. Разматрањем треба
разматрати и оценити висину утрђених разлика између стварног и књиговодственог стања, и
узроке настајања тих разлика. Приликом разматрања и одлучивања о разликама, треба
поштовати: мањкови се не могу прибијати са вишковима, сви вишкови иду у корист предузећа
(остали приходи), и мањкове требају сносити одговрна лица, а у појединим случајевима
предузеће (остали расходи).

9
49. Послови који претходе закључивању пословних књига.

Пре закључивања пословних књига и израде редовног годишњег финасијског извештаја, треба
обавити следеће послове: 1. Ажурирати пословне књиге (прокњижити сва документа која се
односе на протеклу годину); 2. Усагласити аналитичку евиденцију са синтетичком; 3. Обавити
инвентарисање и кориговати књиговодствено стање према стварном стању; 4. Извршити
ревалоризацију основних средстава и утврдити њихову фер вредност; 5. Саставити коначан
обрачун амортизације; 6. Исказати коначан износ прихода, расхода и утврдити финансијски
резултат за протеклу годину; 7. Извршити расподелу добитка, односно покриће губитка у складу са
одговарајућом нормативном регулативом; 8. Закључити рачуна успеха и стања.

50. Састављање закључног листа потрадиционалној шеми.

Пошто је извршено сабирање промета у дневнику и на рачунима главне књиге, приступа се

изради закључног листа. Закључни лист по традиционалној шеми има следеће колоне: редни број,
назив рачуна, бруто биланс (+,-), салдо биланс (+,-), биланс стања (А,П), биланс успеха (Р,П). Сви
рачуни главне књиге уписују се у колону назив рачуна. Колона + бруто биланса мора бити једнака
колони - и тај износ мора бити једнак промету у дневнику. Колона + салдо биланса мора бити
једнака колони -. Потколоне Биланс стања и Биланс успеха се у принципу не слажу, само ако није
остварен никакав резултат (ни губитак ни губитак). Ако је остварен позитиван финансијски
резултат, уписује се код биланса стања у потколону пасива, а код билана успеха у потколону
расхода. Ако је остварен негативан финансијски резултат, код биланса стања се уписује у
потколону актива, а код биланса успеха у потколону приход. Тиме ће потколоне биланса успеха и
биланса расхода бити изравнате.

Р.бр. Назив рачуна Бруто биланс Салдо биланс Биланс стања Биланса успеха
+ - + - А П Р П

51. Састављање закључног листа који се користи у савременој рачуноводственој пракси.

Пошто је извршено сабирање промета у дневнику и на рачунима гавне књиге, приступа се изради
закључног листа. Закључни лист који се користи у савременој рачуноводственој пракси има
следеће колоне: редни број, назив рачуна, почетно стање (+,-), промет у години (+,-), укупан
промет (+,-), коначно стање (+,-). Овде се биланс стања и биланс успеха исказују на посебним
прегледима, а не у склопу закључног листа. У први пар колона уноси се почетно стање под 1.
јануаром за рачуне стања (активне колона +, пасивне колона -), који на почетку године имају
почетно стање. У други пар колона уноси се збир промета свих рауна главне књиге, који је
остварен у протеклој години (у колони + је збир дуговног промета, а у колони – збир потражног
промета). У трећој колони се уноси укупан промет појединих рачуна главне књиге. У четвртој се
уноси коначно стање појединих рачуна главне књиге на дан 31.12. (дуговна салда у колону +,
потражна колона -). Затим се приступа сабирању закљуног листа. Сваки збир потколоне + треба се
слагати са збиром потколоне – (у једној колони).

10
 Р.бр. Назив рачуна Почетно стање Промет у години Укупан промет Коначно стање
+ - + - + - + -

52. Редован годишњи извештај-биланс стања (прописана шема).

Биланс стања као прописана шема је извештај који има за циљ да пружи информације о
финансијском положају предузећа, имовини (ресурсима), ликвидности и солвентности. Позиције
биланса стања поређане су по принципу растуће ликвидности у активи и растуће доспелости у
пасиви. Прописана шема садржи 48 позиција, усклађена је са МРС1.

А БИЛАНС СТАЊА НА ДАН 31.12.2012. ГОДИНЕ П

А. Стална имовина
1. Неуплаћени уписани капитал
2. Goodwill
3. Нематеријална улагања
4. Некретнине, постројења, опрема и
биолошка средства (основна средства)
Б. Обртна имовина
1. Залихе
2. Стална средства намењена продаји и
средства пословања које се обуставља
3. Краткорочна потраживања, пласмани и
готовина
4. Одложена пореска средства
C. Пословна имовина
D. Губитак изнад висине капитала
Е. Укупна актива
F. Ванбилансна актива
А. Капитал
1. Основни капитал
2. Неуплаћени уписани капитал
3. Резерве
4. Ревалоризационе резерве
5. Нереализовани добици по основу хартије од
вредности
6. Нереализовани губици по основу хартија од
вредности
7. Нераспоређени добитак
8. Губитак
9. Откупљење сопствене акције
Б. Дугорочна резервисања и обавезе
1. Дугорочна резервисања
2. Дугорочне обавезе
3. Краткорочне обавезе
4. Одложене пореске обавезе
C. Укупна пасива
D. Ванбилансна пасива

53. Редован годишњи извештај-биланс успеха (прописана шема).

Биланс успеха пеедставља преглед прихода и расхода за одређени временски период. Званична
шема прихода и расхода треба да пружи информације о успешности пословања предузећа.
Усаглашена је са МРС, и садржи 34. позиције.

БИЛАНС УСПЕХА У ПЕРИОДУ ОД 01. ДО 31.12.2012. ГОДИНЕ

А. Приходи и расходи из редовног отписивања
1. Пословни приходи
2. Пословни расходи
3. Пословни добитак (1-2)
4. Пословни губитак (2-1)

11
 5. Финансијски приходи
6. Финансијски расходи
7. Остали приходи
8. Остали расходи
9. Добитак из редовног пословања пре опорезивања (3-4+5-6+7-8)
10. Губитак из редовног пословања пре опорезивања (4-3-5+6-7+8)
11. Нето добитак пословања које се обуставља
12. Нето губитак пословања које се обуставља
B. Добитак пре опорезивања
C. Губитак пре опорезивања
D. Порез на добитак
E. Исплаћена лична примања послодавцу
F. Нето добитак
G. Нето губитак
H. Нето добитак који припада мањинским улагачима
I. Нето добитак који припада власницима матичног правног лица
J. Зарада по акцији
54. Редован годишњи извештај-извештај о осталом резултату.

Према Међународним рачуноводственим стандардима за финансијско извеђтавање (и за мала и

средња предузећа), извештај о осталом резултату представља обавезан део редовног годишњег
финансијског извештаја. Њега чине позиције прихода и расхода које нису признате у билансу
успеха. У питању су нереализовани добици и нереализовани губици који се признају у оквиру
капитала. Реч је о курсним разликама од превођења иностраног пословања, нереализованим
добицима и губицима по основу финансијских средстава расположивих за продају, о добицима од
ревалоризације имовине. До износа осталог резултата долази се помоћу разлике нереализованог
добитка и нереализованог губитка, и уколико остали резултат подлеже опорезивању онда ће исти
бити умањен за висину пореза. Извештај о осталом резултату заједно са резултатом из биланса
успеха (укупним резултатом) представља значајну информациону основу за кориснике
финансијских извештаја, посебно за инвеститоре.

Извештај о осталом резултату

-Нереализовани добици по основу:
1. курсних разлика,
2. финансијских средстава расположивих за
продају,
3. ревалоризације сталних средстава,
4. пензионих примања.
-Нереализовани губици по основу:
1. курсних разлика,
2. финансијских средстава расположивих за
продају,
3. пензионих примања.
-Остали резултат (добици-губици)
-Порез на остали резултат
-Остали резутат за период (остали резултат-порез)

12
55. Редован годишњи извештај-извештај о новчаним токовима (токовима готовине).

Извештај о токовима готовине пружа информације о примањима (приливима) и издавањима

(одливима) готовине током једног обрачунског периода. У њему се приливи и одливи готовине
класификују према томе да ли потичу из пословне акивности (приливи: настају на основу наплате
потраживања од купаца, одливи: настају на основу исплате обавеза према добављачима,
запосленима и држави), активности инвестирања (приливи: по основу продаје сталне имовине,
акција других предузећа, одливи: одливи за куповину акција других предузећа, нематеријалних и
материјалних улагања) или активности финансирања (приливи: на основу емисије акција, узетих
дугорочних кредита, одливи: настају по основу откупа сопствених акција, отплате дугорочних
кредита). Извештај о новчаним токовима омогућава сагледавање способности предузећа да
ствара готовине, али и потребе предузећа за готовином.

56. Редован годишњи извештај-извештај о променама на капиталу.

Извештај о променама на капиталу представља обавезни део сета финансијских извештаја. Он

пружа информације о променама на капиталу током одређеног обрачунског периода. Ради се о
променама на капиталу које се не могу директно утврдити из биланса успеха. То су ефекти
појединих трансакција које се не обухватају у билансу успеха, већ се признају као део капитала.
Промене на капиталу на основу трансакција са власницима чине саставни део овог извештаја.
Позиције које треба да садржи овај извештај, према МРС-у, су: нето добитак или губитак периода;
све ставке прихода или расхода, добитка или губитка, које се исказују у оквиру сопственог
капитала, као и збир свих наведених ставки; кумулативни ефекат промена рачуноводствених
политика и корекција на основу фундаменталних грешака. Поред ових података, предузеће треба
да прикаже и следеће: промене на капиталу по основу нових улога власника и исплата
власницима; салдо нераспоређеног добитка или губитка на почетку обрачунског периода,
промене током тог периода и салдо на дан биланса; усаглашене књиговодствене износе (основни
и остали капитал, неуплаћени уписани капитал, емисиона премија, настале врсте резерви,
нерализовани добици и губици по основу хартија од вредности као и нераспоређени добитак или
губитак на пошетку периода, током периода и салдо на дан биланса.

57. Редован годишњи извештај-напомене уз финансијске извештаје.

Приказивање само нумеричких података у билансу стања, билансу успеха, извештају о новчаним
токовима и извештају о променама на капиталу најчешће није довољно за кориснике
финансијских извештаја. У напоменама уз финансијске извештаје се треба приказати одређене
додатне информације (наративне, тј. описне напомене). Према МРС1 приказивање финансијских
извештаја прописано је да се напомене приказују по једнообразном редоследу, како би
корисници могли лакше да се снађу. Тај редослед је следећи: -изјава о усаглашености са МРС1,
-изјава о основама на које су утврђене вредности позиција биланса стања и биланса успеха и
примењеним рачуноводственим политикама, -додатне информације за позиције које су
приказане у сваком финансијском извештају, и то редоследом којим су позиције приказане у
финансијском извештају, -остала обелодањивања, укључујући потенцијалне обавезе и друге
информације које нису финансијске природе. Напомене уз финансијске извештаје могу се
приказивати и на систематски начин, тако што се позиције приказане у финансијском извештају
унакрсно повезују са одгварајућим информацијама у напоменама. Треба имати у виду да се на

13
једну билансну позицију могу односити више напомена. Напоменама се заправо омогућава боље
разумевање финансијских извештаја на основу којих се доносе одлуке.

58. Годишњи извештај о пословању.

Годишњи извештај о пословању представља извештај који чини саставни део финансијског
извештавања правног лица. Има карактер допуне редовног годишњег финансијског извештаја
(годишњег обрачуна) и треба да пружи у увид главне догађаје и факторе који су утицали на развој,
перфомансе и економски положај предузећа. Овај извештај даје тачан приказ развоја
финансијског положаја и резултата пословања. У годишњем извештају о пословању треба да се
образложе сви значајни догађаји који ће вероватно утицати на будући развој, перфомансе и
финансијски положај предузећа. Наиме, могуће је спајање годишњег извештаја о пословњу и
консолидованог годишњег извештаја у један извештај, који садржи релевантне информације за
економску целину. Обавезно је састављање годишњег извештаја о пословању, и према члану 29,
он треба да садржи: -Кратак опи ативности и организационе структуре правног лица,
-Веродостојан приказ развоја, финансијског положаја и резултата пословања правног лица,
укључујући финансијске и нефинансијске показатеље релевантне за одређену врсту пословне
активности, као и информације о кадровским питањима, -Информације о улагањима у заштиту
животне средине, -Све значајне догађаје по завршетку пословне године, -Планирани будући
развој, -Активности истраживања и развоја,
-Информације о откупу сопствених акција, односно удела, -Постојање огранака, -Које финансијске
инструменте користи ако је то значајно за процену финансијског положаја и успешности
пословања, -Циљеве и политике везане за управљање финансијским ризицима заједно са
политиком заштите сваке значајније врсте планиране трансакције за коју се користи заштита,
-Изложеност ценовном ризику, кредитном ризику, ризику ливидности и ризику новчаног тока,
стратегију за управљање овим ризицима и оцену њихове ефиканости.

Годишњи извештаји о пословању немају прописану форму, али у извештају треба дати
информације које су од кључног значаја за разумевање природе половања, циљева менаџмента и
стратегија одабраних за њихово остварење, најзначајних ресурса...

59. Консолидовани годишњи финансијски извештаји.

Уколико је више правно независних предузећа повезано на економској основи постоји потреба
израде консолидованог годишњег финансијског извештаја за групу предузећа. То је финансијски
извештај економске целине коју чине матично и сва зависна правна лица. Групу чине матично
предузеће (које контролише остала) и предузећа кћери. Матично предузеће саставља овај
извештај. Основу за његову израду чине појединачни годишњи финансијски извештаји састављени
од стране сваког предузећа. Консолидовани финансијски извештај обухвата: Консолидовани
биланс стања (добија се на начин што се из збирног биланса стања искључују интерни имовински
односи између предузећа чланица групе; предмет консолидовања су: интерна потраживања и
обавезе, интерни међурезултати, интерна учећа у капиталу и капитал), консолидовани биланс
успхеха (добија се тако што се за приходе узимају само они приходи који имају екстерни карактер
за групу као целину; и за расходе се узимају само расходи за групу као целину и који су везани за
екстерну реализацију), косолидовани извештај о осталом резултату, консолидовани извештај о
променама на капиталу, консолидовани извештај о токовима готовине, напомене уз

14
консолидоване финансијске извештаје. Пре састављања консолидованог биланса стања и успеха,
потребно је саставити збирне финансијске извештаје (добијају се тако што се позиције
појединачних финансијских извештаја сабирају). Збирни биланс стања добија се тако што се
поједине позиције активе и пасиве из биланса стања свих предузећа групе саберу и искажу у један
збирни биланс. Збирни биланс успеха добија се тако што се поједине позиције прихода и расхода,
као и добитка и губитка из биланса успеха саберу и искажу у један збирни биланс успеха.

60. Биланс оснивања и стечајни биланс.

Биланс оснивања се саставља пре почетка пословања предузећа. Доста је једноставан по форми и
садржини. Саставља се на основу инвентара и служи као документ на основу којег се предузеће
уписује у судски регистар. Служи и као подлога за отварање пословних књига. Код састављања
овог биланса као проблем се јавља утврђивање вредности за имовину који је оснивач уложио
уместо новца. У земљама са развијеном тржишном економијом, ово питање се решава применом
одређених рачуноводствених стандарда.

Уколико привредно друштво постане неспособно да трајно измирује своје обавезе, покреће се
стечајни поступак-стечај. Стечај је принудно правни поступак са циљем да се заштите, односно
намире повериоци од стране дужника. Стечајни поступак обухвата реорганизацију или
банкротство. Реорганизација подразумева намирење поверилаца на начин предвиђеним планом
реорганизације, а банкротство, као исход стечаја, настаје онда када се утврди да наставак
пословања привредног друштва није могућ. Тада се врши уновчење имовине дужника, измирују
обавезе према повериоцима из стечајне масе и привредно друштво се брише из регистра
привредних субјеката. У оквиру стечаја, састављају се инвентар имовине стечајног дужника,
биланс оснивања стечаја, вођење књига и финансијско извештавање током процеса стечаја-
банкротства, као и финансијско изветавање на крају стечајног поступка. Потпун и тачан попис
имовине и обавеза стечајног дужника је од битног значаја за поузданост информација које ће бити
презентиране у билансу отварања. Извештаји у којима се пружају информације органима
стечајног поступка, такође морају бити коректни. Закључни или завршни рачун стечаја зависи од
тачности преузимања података из биланса отварања стечаја и од правилног књиговодствног
обухвата насталих промена.

61. Биланс фузије и биланс раздвајања.

Биланс фузије се саставља у околностима када долази до спајања (фузије) два или више
предузећа. Предузећа која се спајају морају саставити закључне билансе. Биланс фузије има за
циљ да искаже вредност имовине, обавеза и капитала предузећа насталог фузијом. Саставља се на
дан када је извршено спајање, а то је датум уписа у судски регистар.

Биланс раздвајања саставља се како би се утврдила вреднот чисте имовине или нето активе која је
предмет радвајања или дезинтеграције. Циљ сатављања овог биланса је приказивање имовине,
обавеза и капитала предузећа који су предмет поделе. У поступку утврђивања вредности
предузећа које је предмет раздвајања треба користити репродукциону или приносну вредност.
При раздвајању настају два биланса: биланс целине предузећа (имовински биланс) и биланс
издвојених предузећа ( који имају карактер оснивачких биланса).

62. Санациони биланс и ликвидациони биланс.

15
Санациони биланс или биланс оздрављења предузећа саставља се у случајевима када се
предузеће налази у озбиљним финансијским тешкоћама или послује са губитком. У том случају се
преузима поступак санације предузећа. Циљ израде санационог биланса је да се открије висина
губитка, степен задужености и обим недостајућих новчаних средстава. Од значаја је овде
поменути да у току израде санационог програма треба саставити и пројектовани биланс санације.
Њиме се приказује какав ће бити финансијски положај предузећа ако се све предложене
активности (покриће губитка, репрограмирање обавеза, отпис потраживања) усвоје и реализују.
Он треба да докаже да предузеће после спроведених мера и активности, може успешно
пословати. Након окончања санације, треба саставити и трећи биланс (биланс после поступка
санације предзећа, означава коначне ефекте остварених мера санације на финансијски положај
предузећа).

Ликвидациони биланс се саставља у случају када санација предузећа не пружи очекиване

резултате. Спроводи се поступак ликвидације (гашења) предузећа. Састављају се два
ликвидациона биланса: почетни ликвидациони биланс (биланс отварања ликвидације) који треба
да прикаже имовински положај предузећа под претпоставком планиране продаје свих
имовинских предмета по ликвидационим ценама, и који се саставља у моменту када предузеће
ступи у ликвидацију, и крајњи ликвидациони биланс који се саставља када се сва реална имовина
уновчи, део потраживања наплати, а део прогласи трајно ненаплативим. У активи садржи
готовину и евентуално губитак, а у пасиви обавезе и капитал. Као такав, овај биланс представља и
одоварајућу информацију о ликвидационој вредности предузећа.

63. Достављање, контрола и ревизија редовног годишњег финансијског извештаја.

Према Закону о рачуноводству, правна лица и предузетници дужни су да редовне годишње

финансијске извештаје доставе Агенцији за привредне регистре, ради јавног објављивања,
најкасније до 30. јуна наредне године. Консолидоване годишње финансијске извештаје треба
доставити Агенцији ради најкаснијег објављивања 31. јула наредне године. Поред годишњих
финансијских извештаја, Агенцији за привредне регистре треба доставити и: одлуку о усвајању
реодвних, односно консолидованих годишњих финансијских извештаја; одлуку о расподели
добитка, односно покрићу губитка; годишњи извештај о псловању.

Контролу правних лица и предизетника у смислу провере исправности евидентирања пословних

промена у пословним књигама врши Пореска управа и Народна банка Србије. Пореска контрола
обухвата канцеларијску контролу (проверава рачунску тачност и фомалну исправност пореске
пријаве), теренску контролу (слична канцеларијској, контрола се не обавља у просторијама
пореске управе већ код пореског обвезника) и радње у циљу откривања кривичних дела (обавља
пореска полиција). Народна банка Србије преко Управе за надзор врши контролу над
финансијским институацијама, има право увида у пословне књиге и другу документацију
финансијских институција.

Ревизију финансијских извештаја обављају лиценцирани овлашћени ревизори запошљени у

друштву за ревизију. Након обављене ревизије и прикупљене радне документације од стране
лиценцираног овлашћеног ревизора, израђује се ревизорски извештај.

64. Стална средства-појам и подела.

16
Предузеће располаже сталним и обртним средствима. За разлику од обртних, који се држе ради
продаје, стална средства (некретнине, опрема) трају дуже од једног обрачунског периода.
Основни критеријум за разликовање основних и сталних средстава је век трајања (век употребе).
Уколико је век трајања неког средства дужи од једне године, у питању је стално (дугорочно)
средство (уколико је век трајања краћи од годину дана, реч је о обртном (краткорочном)
средству). Средство се класификује као краткорочно: када се очекује да ће бити реализовано или
се држи ради продаје и потрошње, у току уобичајеног пословног циклуса предузећа; када се
првенствено држи с намером да се њиме тргује на кратак рок и када се очекује да ће се
реализовати у периоду од 12 месеци; ако је готовина или чек над чијим располагањем нема
никаквих ограничења. Сва друга средства се класификују као стална (имају век употрее дужи од
годину дана, набављена су ради коришћења у пословању и која се не држе ради продаје купцима,
већ се очекује да предузећу донесу користи).

Стална средства се уобичајено разврставају на:

1) Нематеријална средства (стална, дугорочна средства која немају физичку супстанцу, али
имају вредност на основу права и привилегија која припадају њеном власнику; овде
спадају патенти, ауторска права, улагања у франшизинг, godwill, концесије);
2) Материјална (основна) средства (стална средства која имају физичку супстанцу; она у
процес производње улазе целокупном својом вредношћу и до краја задржавају свој
првобитни облик, и не троше се у потпуности, већ постепено; материјална средства
спадају: некретнине, постројења и опрема, инвестиционе некретнине, биолошка средства
(шуме); основна средства са аспекта односа према процесу производње се деле на: осовна
средства у приреми(њихова изградања још увек није завршена и која због тога нису
спремна за укључивање у пословну активност), основна средства у функцији (користе се за
обављање делатности којом се предузеће бави-земљиште, шуме, вишегодишњи засади,
грађевински објекти, постројења, опрема, инвестиционе некретнине и основно стадо) и
основна средства ван функције (због своје физичке порабаћености се не могу користити
при обављању економске ативности);
3) Дугорочна финансијска средства или дугорочна финансијска улагања (средства која се не
користе у редовном пословању предузећа и која управа не планира да претвори у
готовину током следеће године; овде спадају хартије од вредности, дугорона
потраживања од примљене менице, трајна улагања у друга предузећа ради њиховог
контролисања-акције).

65. Признавање, почетно мерење и накнадно вредновање сталних средстава.

Признавање некретнина, постројења и опреме у билансу стања врши се уколико су истовремено

испуњена два услова: Ако је вероватно да ће будуће економске користи по основу тог средства
притицати у предузеће и ако се набавна вредност или цена коштања тог средства може прецизно
измерити.

Почетно стање, односно процењивање некретнина, постројења и опреме врши се по набавној

вредности или цени коштања. Набавна вредност чине фактурна вредност и зависни трошкови.
Цена коштања обухвата трошкове који су настали у вези са конкретним материјалним средством.

17
Накнадно вредновање према захтеву МРС16 обухвата два поступка: Основни поступак (по коме се
основно средство исказује по набавној вредности или цени коштања умањеној за износ
амортизације и губитка због обезвређивања); Допуштени алтернативни поступак (по коме се
основно средство исказује по ревалоризационом износу, који изражава фер вредност средстава,
умањену за целокупан износ амортизације и исправке вредности по основу губитка због
обезвређивања). Предузеће ће се одлучити за допуштени алтернативни поступак ако долази до
чешћих промена тржшишних вредности некретнина, постројења и опреме.

66. Редовно отписивање основних средстава.

Редовно отписивање представља основни начин смањења основних средстава. Настаје услед
трошења основног средства и услед застаревања. Поступак којим се изражава смањење
вредности назива се отписивање, односно амортизација. Може се вршити директно и индиректно
(преко конта ИВ основног средства). У пракси се више користи индиректан начин. Основицу за
амортизацију чини набавна цена увећана за генералне оправке и умањена за вредност
ликвидационог отпатка. За утврђивање амортизације користе се два модела:

1. Метод временског отписивања-када се набавна вредност подели са веком трајања. Може

бити константан, дегресиван и прогресиван, при чему су допустљиве константан и
дегресиван, а трећи се помиње само у теорији. Константан метод подразумева да се увек
користи иста амортизациона стопа за сваки период трајања основног средства.
Равномерно се оптерећују трошкови производње, али је ефикасност средства највећа у
првим годинама употребе, и после тога опада. Због тога предузећа користе дегресивни
метод, где амортизациона стопа из године у годину опада. У првим годинама коришћења,
средства се више користи и мање квари;
2. Метод функционалног отписивања-заснива се на претпоставци да се неко средство троши
само приликом коришћења, односно стварања учинака. Обрачунава се тако што се
набавна вредност подели укупним капацитетом и добија се износ амортизације по
јединици, који се множи бројем произведених јединица и добија се износ амортизације за
одређени период. Овај метод зависи од степена коришћености капацитета.

67. Методе за обрачун и смањење залиха материјала.

Издавање материјала се врши на основу требовања материјала. Приликом набавке материјала,

може доћи до различитих набавних цена материјала, и зато се јавља проблем приликом обрачуна
трошкова материјала приликом слања у призовдњу. Због тога, користе се следеће методе (када је
у питању набавна вредност):

-Метод просечне цене: састоји се у томе да се обрачун трошкова утрошеног материјала врши
помоћу просечне цене. Просечна цена се добија тако што се укупна вредност залиха материјала
по набавној цени подели за укупном количином материјала на залихама, и затим се добијен цена
множи са количином предатог материјала у производњу;

-ФИФО метод: подразумева да се утрошак материјала множи са ценом прво набављеног

материјала, а када се да количина искористи, користи се количина материјала која је следећа
набаљена;

18
-ЛИФО метод: подразумева да се утрошак материјала множи са ценом последње набављеног
материјала, а када се да количина искористи, користи се количина материјала која је претходно
набаљена.

Када је у питању планска вредност, обрачун трошкова материјала је једноставнији и добија се

множењем издате количине материјала са планском ценом. Књижи се на левој страни трошкови
материјала, на десној материјал, а потребно је прокњижити и одступање од планске цене
материјала, како би трошкови били реални према набавним ценама.

Материјал у обради-Уколико је потребно да се материјал обради, то се може обавити код другог

предузећа или у самом предузећу. Књижење се врши помоћу рачуна Материјал на доради (+) и
Материјал (-). За трошкове дораде књиже се Материјал на доради и ПДВ у примљеним фактурама
(+) и Добављачи (-). Након обраде материјала, тај рачун се гаси.

Продаја материјала-Предузећа набављају материјал за потребе производње, али понекад могу и

да их продају. Књиже се Купци лево, а десно Материјал и Обавезе за ПДВ. Књижи се и остали
расходи/приходи.

68. Калкулација продајне вредности робе.

Уколико се евиденција робе у складишту води по продајној цени, тада се отара и корективни
рачун РУЦ робе у складишту. Продајну вредност робе у складишту чине две компоненте: набавна
вредност и разлика у цени. Набавна вредност показује колико је предузеће платило за робу, а
продајна вредност за колико ће предузеће продати робу купцима. Остварена разлика у цени
служи за покриће трошкова поословања предузећа и остваривање резултата. Може се јавити у три
облика: марза, рабат и слободно формирана разлика у цени.

Калкулација продајне вредности робе у складишту (без ПДВ-а):

Фактурна вредност+зависни трошкови=Набавна вредност

Набавна вредност+разлика цени=Продајна вредност без ПДВ-а

Када се залихе робе евидентирају по продајној вредности, спроводе се следећа књижења у вези
набавке робе: Роба у складишту и ПДВ у примљеним фактурама +, Добављачи и Разлика у цени -.

69. Пописни лист за потребе нивелације цена робе у продавници и КЕПУ књига.

Нивелацијом се повећавају или снижавају цене залиха робе у продавници или складишту.
Нивелација цена се врши у случају промена цена од стране предузећа када се оне слободне
формирају. Приликом нивелације треба ивршити попис робе и да се утврде нове нивелисане
цене, затим се требају утврдити ефекти нивелације цена и укупан ефекат. Нивелација се спроводи
тако што се приликом пописа робе у пописну листу за нивелацију цена за сваку врсту робе уписује
утврђена количина, садашња продајна цена и вредност, нова нивелисана цена и вредност, и
разлика (ефекти нивелације). *Бр артикла поред р бр

Попис робе-Нивелација цена, на дан 1.3.2013. године

Р.бр. Назив Јед. Количин Садашња Нова Разлика

артикла мере а цена вредност цена + -

19
 вредност
1. А лит 600 2,0 1200 3,0 1800 600
2. Б кг 200 1,0 200 1,5 300 100
3. Ц кг 400 1,6 640 2,4 960 320
Укуно 550.000 825.000 275.000
На основу састављене пописне листе укупан ефекат нивелације цена треба евидентирати у КЕПУ
књизи. У овом примеру, цене су повећане за 50%, и у КЕПУ књизи треба књижити задужење
продавнице за укупан ефекат нивелације (275.000). Ефекти нивелације по структури добијају се
тако што се одговарајуће вредности множе процентом нивелације цена. (табела). Став за
књижење: Роба у продавници +, РУЦ, РУЦ, Укалкулисани ПДВ -.

КЕПУ књигу (Књига евиденција промета и услуга) дужни су да воде предузећа и правна и физичка
лица која обављају промет на велико, промет на мало, комисионе услуге и услуге у промету робе.
КЕПУ књига се води одвојено за сваки продајни објекат, води се и држи у самом продајном
објекту, тако да је увек доступна органима контроле.

70. Обрачун и плаћање ПДВ робе и услуга.

Од 1. јануара 2005. године у Републици Србији се примењује Закон о порезу на додату вредност.
Њиме се замењује досадашњи систем пореза на промет у малопродаји. ПДВ представља општи
порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга у свим
фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара. Обрачунава се у свакој фази
производње, али само на износ додате вредности у тој фази, односно на износ између продајне и
набавне вредности. Износ ПДВ-а се може утврдити: директно (множењем износа и додате
вредности у производњи са стопом ПДВ-а) и индиректно (на разлици укупног пореза на додату
вредност и пренетог пореза на додату вредност). Детерминанте обрачуна пореза на додату
вредност чине пореска основица и пореска стопа. Пореском основицом се сматра набавна цена
или цена коштања добара и услуга које су предмет промета. Пореска стопа може бити општа (20%)
и посебна (8%). Када је позната продајна вредност, тј. вредност са ПДВ-ом, онда се ПДВ рачуна по
умањеној стопи, која се утврђује на следећи начин: (Прописана стопа*100)/(100+Прописана стопа)

(20*100)/(100+20)-када је у питању општа пореска стопа; (8*100)/(100+8)-када је у питању посебна

71. Потраживања од купаца-настанак и опис.

Потраживања од купаца настају приликом реализације производа, услуга, робе, материјала,

средстава за рад... Ако се продаја врши за готов новац, онда не настају потраживања од купаца.
Од висине потраживања од купада зависи ликвидност предузећа. Предузеће треба да се брине о
уредној наплати потраживања од купаца. Али, степен ненапла). Већа понуда од тражње утиче да
степен ненаплаћених потраживања буде већи, и обрнуто. На степен ненаплаћених потраживања
делују и други фактори: ликвидност купца, зависност продавца од купца, законске регулативе,
општа финансијска ситуација у привреди... Да би књиговодство могло да евидентира
потраживања од купаца, неопходно је да је дужничко-поверилачки однос настао и да је
формирана одговарајућа документација.

У главној књизи треба водити синтетичка конта за:

20
 1) Потраживања од купаца у земљи-треба књижити сву реализацију купцима, корист треба
књижити одговарајућим приходним контом-приходи од продате робе, извршених услуга;
овде се зарачунава ПДВ
2) Потраживања од купаца у иностранству-треба књижити сву реализацију купцима, ПДВ се
не зарачунава
3) Исправка вредности потраживања од купаца

Наплата потраживања од купаца књижи се на текући или девизни рачун. Обрачуната камата за
неблаговремено плаћање књижи се на терет купца, а у корист прихода од камата.

72. Основне карактеристике комисионе продаје робе.

Комисиони послови представљају облик посредничких послова и обављају се у своје име на туђ
рачун. Комисиона продаја робе заснива се на уговору о комисионој продаји којим једна уговорна
страна (комисионар) обавезује да за рачун друге стране (комитента) продаје робу у свом
продајном објекту. Комисионар је правно лице или предузетник, а комитенти могу бити физичка
лица. Уговорни однос између комисионара и комитента уређен је законом о облигационим
односима. Комисионар је дужан да комисиону робу прода у складу са уговором, дужан је да
штити интересе свог комитента, да му пружа благовремене информације о току продаје, и да му
након продаје, исплати уговорени износ. За свој рад, комисионар има право на комисиону
провизију и накнаду.

Будући да комисионар сам продаје робу узету у комисион, он представља пореског обвезника, и
због тога се ПДВ зарачунава када комисионар прода робу купцу. У улози комитента (онај који даје
робу на комисиону продају) могу наћи и предузећа и предузетници са годишњим прометом
мањим од 8.000.000, као и физичка лица који не подлежу плаћању ПДВ-а, као и да сам
комисионар има годишњи промет мањи од наведеног износа, могућа су 4 случаја:

1) Комитент и комисионар нису обвезници ПДВ-а

2) Комитент као физичко лице предаје робу комисионару који је обвезник ПДВ-а
3) Комитент као обвезник ПДВ-а предаје робу комисионару који није обвезник ПДВ-а
4) Комитент и комисионар су обвезници ПДВ-а

73. Основни капитал и његово формирање.

У основни капитал спадају: акцијски капитал, државни капитал, друштвени капитал и остали
капитал (трајни улози и удели). Основни капитал сматра се основом чисте имовине и представља
гарантну супстанцу предузећа. То је билансна позиција која даје печат одређеној правној форми
предузећа. Ако у пасиви биланса стања постоји конто државни капитал, онда се ради о државном
предузећу, и слично. Што се тиче промена основног капитала, оне могу настати под утицајем
финансијског резултата.

Акцијски капитал се формира емисијом и продајом акција. Према обиму права које садрже,
акције, као хартије од вредности, се деле на редовне (обичне-дају право да дивиденду, на
управљање предузећем и на капитал) и приоритетне (повлашћене-право приоритета на исплату
дивиденди, али не и право на управљање). Акције се издају на одговарајућу номиналну вредност,
вредност на коју гласе акције. Поред ње, акције се могу продавати и по емисионој вредности
(једнак, мањи или већи од номиналне). Ако се акције продају у вредности која је једнака

21
номиналној, тада долази до повећања готовине, а самим тим и акцијског капитала. Уколико се
акције продају по курсу вишем од њихове номиналне вредности, таква продаја се означава као
продаја са ажиом, а разлика између вишег емисионог курса и нижег номиналног курса
представља емисиону премију. Повећање акцијског капитала може се вршити издавањем
бесплатних акција на терет резерви, а смањење акцијског капитала може се вршити због исплате
капитала акционариама, услед покрића губитка...

Државни капитал представља капитал јавних предузећа, чији су оснивачи државни органи.
Формирање државног капитала врши се приликом оснивања јавног предузећа, када државни
органи обезбеђују средства у новчаном и материјалном облику за рад јавног предузећа.

74. Настанак и сврха капиталних резерви.

Капиталне резерве настају када је продајна вредност акција већа од њихове номиналне
вредности. У питању је позитивна разлика између продајне и номиналне вредности акција и као
таква се обухвата на десној, потражној страни конта Капиталне резерве (Емисиона премија, Ажио).
Када се акције продају испод номиналне вредности, на конту Капиталне резерве исказаће се
негативна емисиона премија књижењем на левој, дуговној страни конта. На крају године, на дан
билансирања, негативна разлика се преноси на рачун Нераспоређени добитак на дуговној страни
или на терет рачуна Губитак из ранијих година.

75. Резерве из добитка-настанак, врсте и њихова сврха.

Резерве из добитка настају расподелом финансијског резултата-добитка. Формирају се у складу са

законом (законске резерве) и статутом предузећа (статутарне резерве). Пошто законом није
прописано формирање законских резерви, резерве из добитка настају као статутарне резерве. Из
члана 215 Закона о привредним друштвима, добитак за претходну годину распоређује се
следећим редоследом: 1) за покриће губитка из претходних година, 2) за законске резерве, ако су
оне предвиђене посебним законом, 3) за дивиденде, 4) за статутарне и друге резерве, ако их
друштво утврди општим актом. Формирање резерви из добитка обухвата се на посебним контима-
Законске (статутарне резерве) на страни дугује, а на страни потражује Нето добитак. Издвајање
средстава се књижи задужењем конта Новчана средства резерви и одобрењем конта Текући
рачун. Коришћење средстава резерви за покриће губитка књижи се задужењем конта резерве и
одобрењем конта Непокривени губитак, а пренос средстава резерви књижи се задужењем рачуна
Текући рачун у одобрењем рачуна Новчана средства резерви. Бесповратно трошење средстава
резерви за друге намене књижи се задужењем конта Резерве и одобрењем конта Новчана
средства резерви.

76. Настанак и сврха ревалоризационих резерви.

Ревалоризационе резерве настају као резултат усклађивања вредности средстава и обавеза ради
одржања капитала. Околност да постоји више концепата капитала (финансијски и физички), као и
концепата очувања капитала (физичког и финансијског), указује на могућност да се
ревалоризационе резерве могу исказати у већем или мањем износу. Утврђивање
ревалоризационих резерви врши се без обзира да ли се спроводи пропорционална корекција
набавне и исправке вредности основних средстава, или само смањење исправке вредности
наведених средстава. Ревалоризационе резерве настају у виду позитивног ефекта ревалоризације,

22
када је поштена вредност већа од књиговодствене. Уколико је поштена вредност мања од
књиговодствене, јавња се негативан ефекат ревалоризације и он се обухвата на левој страни конта
Ревалоризационе резерве. На левој страни овог конта књижи се и део ревалотизационих резерви
за покриће губитка, или, приликом гашења овог конта, део ревалоризационих резерви којим се
увећава нераспоређени добитак.

77. Нераспоређени добитак и непокривени губитак као корекције капитала.

Нераспоређени добитак обухавта нераспоређени добитак ранијих година и нераспоређени

добитак текуће године (нето добитак). Када орган управљања одлучи да нето добитак не
распоређује по годишњем обрачуну, исти се прекњижава у корист нераспоређеног добитка
ранијих година. Расподела нераспоређеног добитка из ранијих година врши се на основу одлуке
органа управљања (то се нпр. у акционарскмом друштву књижи на терет конта нераспоређени
добитак из ранијих година и у корист конта Статутарне резерве, Обавезе за дивиденде и Остале
обавезе). На рачуну Нераспоређени добитак настају различита књижења: фундаменталне грешке
које су настале у протеклим периодима, а уочене су након израде финансијских извештаја;
реализоване ревалоризационе резерве, промена рачуноводствених политика; измена решења
пореских органа у вези висине пореза на добит предузећа...

За разлику од нераспорешеног добитка који увећава капитал, непокривени губитакга умањује.

Непокривени губитак представља исправку вредности капитала, односно део капитала који
предузеће није успело да одржи у току пословања. Зато се непокривени губитак исказује у
билансу стања у оквиру капитала. Уколико је губитак већи од капитала, такав губитак обухвата се у
активи на рачуну Губитак изнад висине капитала. Губитак као негативни финансијски резултат
јавња се када су расходи већи од прихода. На рачуну Непокривени губитак књиже се следеће
промене: када постоје грешке у књижењу, ако дође до промене рачуноводствене политике...

78. Основне карактеристике дугорочних резервисања.

Дугорочна резервисања предтављају спеицифичну врсту дугорочних обавеза. Њихов настанак није
везан за набавку неке машине и с тим у вези појаве обавеза према добављачу или кредитима. У
питању су обавезе текућег и прошлих обрачунских периода за будуће обрачунске периоде.
Заправо, то су трошкови о ризицима који су настали у текућем или неком од претходних
обрачунских периода, а пријем фактуре или обрачуна у вези насталих трошкова и ризика ће бити у
неком од наредних периода. Да би резервисање било признато као садашња обавеза, морају бити
испуњена сва три услова:

1) Субјекат има садашњу обавезу која је настала као резултат прошлог догађаја,
2) Вероватно је да ће одлив ресурса који садрже економске користи бити потребан за
измирење обавеза,
3) Износ обавеза може поуздано да се процени.

Циљ дугорочних резервисања је да се правилно распореде трошкови у обрачунским периодима и

искаже реалан резултат. Дугорочна резервисања чине једну од нових категорија, односно
билансних позиција. Законом о рачуноводству из 1989. године уводи се ова позиција у шеми
биланса стања на страни пасиве. Један од основних разлога за увођење ове позиције јесте тежња
за хармонизацијом наше рачуноводствене праксе са рачуноводственом праксом земаља тржишне

23
привреде. Према МРС 37 дугорочна резервисања односе се на: трошкове у гарантном року,
обнављање природних богатстава, задржане кауције и депозите, трошкове реструктуирања,
издате гаранције и друга јемства, судске спорове када је извесно да ће спор бити изгубљен,
трошкове демонтаже привремених објеката и враћање у првобитно стање. Резервисања могу
бити континуирана (догађаји који се непрестано дешавају-трошкови поправке у гарантном року) и
неконтинуирана (догађаји који се повремено дешавају-резервисања по основу судског спора).

79. Појам и подела расхода.

Расходи се обухватају у класи 5 контног оквира. Према Правилнику о садржини и форми образаца
финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и друга правна лица и предузетнике,
расходи се у билансу успеха обухватају у 4 категорије:

1) Пословни расходи-овде спадају разне врсте трошкова и расхода везаних за остваривање

пословних задатака (набавна вредност продате робе (трошкови врзани за набавку робе која
је продата, и књижи се приликом продаје робе на страни +, док на супротној страни иде
роба), трошкови материјала (овде се јављају трошкови материјала за израду, трошкови
осталог материјала, трошкови горива и енергије; ови трошкови настају када се материјал
издаје), трошкови зарада и накнада зарада (обрачун зарада и накнада зарада врши се у
бруто износу; применом одговарајућих стопа добијају се износи пореза и доприноса, затим
њигховим одбијањем од бруто зарада добијају се нето износи; то се књижи на страни
дугује Трошкови бруто зарада и Трошкови доприноса), трошкови производних услуга
(услуге других предузећа, као што су: услуге одржавања основних средстава, ПТТ услуге,
трошкови сајмова, трошкови закупнине...), трошкови амортизације (амортизација
представља систематско отписивање основних средстава током века њиховог трајања;
основна средства која немају век трајања и која се не троше, нису предмет отписивања-
земљиште), нематеријални трошкови(путни трошкови, топли оброк, накнада за смештај,
градски превоз, здравствене услуге, услуге чишћења, трошкови репрезентације...)),
2) Финансијски расходи-овде спадају: расходи за камате (које предузеће обрачунава према
уговору о коришћењу кредита од банака и других организација у земљи и иностранству,
камате по основу дужничко-поверилачких односа, затезне камате за неблаговремено
плаћање обавеза), негативне курсне разлике (у случају пораста или пада курса стране
валуте), остали финансијски расходи,
3) Остали расходи-настају повремено због неких специфичних околности, али које су
карактеристичне за редовноб одвијање пословних процеса (губици при расходовању и
продаји основних средстава, губици од продаје дугорочних хартија од вредности, губици од
продаје материјала, мањкови на терет предузећа, отпис потраживања, отпис залиха, штете
на имовину које падају на терет предузећа, други расходи-казне, пенали-, расходи по
основу ванредних околности,
4) 80. Губитак пословања које се обуставља-исказују се губици који не проистичу из редовног
пословања, односно обављања основне делатности. То су губици организационих делова
предузећа за које је донета одлука о обуњстављању пословања. Овде спадају: текући
расходи по основу пословања које се обуставља, губици по основу продаје основних
средстава из организационог дела који престаје да ради, губици по основу продаје
материјала или робе из организационох дела који престаје да ради... Поступак књижења на

24
 конту губитак пословања које се обуставља се спроводи у три корака: 1. Прво се врши
прекњижавање средстава огранка за који је донета одлука о престанку пословања у
средства пословања које се обуставља уз признавање губитка у висини процењеног
обезвредњења средстава; 2. Књижење продаје средстава пословања које се обуставља уз
признавање губитака; 3. Књижење трошкова који су непосредно везани са отуђењем
средстава пословања које се обуставља.

81. Појам и подела прихода.

Приходи се обухватају у класи 6 контног оквира. У шеми биланса успеха груписани су у 4

категорије:

1) Пословни приходи-настају обављањем основне делатности (приходи од продате робе

успостављају се продајом робе и испостављањем фактура, то су приходи без ПДВа, јер се
они посебно исказују; треба посебно обухватити оне из земље и оне из иностранства),
приходи од продатих производа и услуга (књиже се на основу испостављених фактура,
такође посебно треба обуватити оне приходе из земље и иностранства), приходи од
активирања учинака и робе (предузеће може своје производе и робу да ангажује за
сопствене потребе, или да врши транспортне услуге код набавке материјала и робе; овде се
састављају интерне фактуре код којих се НЕ обрачунава ПДВ), промена вредности залиха
учинака (позитивна разлика између рачуна производња и готови производи доводи до
настанка рачуна Повећање вредности залиха учинака, а негатвина разлика доводи до
појаве рачуна Смањење вредности залиха учинака), приходи од премија, субвенција,
дотација, регреса...(то су приходи од држава, која својим мерама подстиче производњу
одређених производа), остали пословни приходи (приходи од закупнине, чланарине...)),
2) Финансијски приходи-то су приходи од камата које предузеће остварује на депонована
средства код банака и на кредите који су дати другим организацијама, затим позитивне
курсне разлике које се јављају у случају пораста курса стране валуте за девизна средства и
девизна потраживања, односно у случају пада курса стране валуте за девизне обавезе, и
приходи од дивиденди (настају по основу улагања капитала у акције других предузећа);
3) Остали приходи-настају стицајем разних околности које представљају редовну пословну
активност, делују позитивно на финансијски резултат (добици од расходовања и продаје
основних средстава, добици од продаје материјала, добици од продаје хартије од
вредности, приходи из ранијих година, вишкови, приходи од отписа обавеза, други
приходи-наплаћени пенали-, ванредни приходи настали по основу накнада штете од
катастрофа),
4) 80. Добици пословања које се обуставља-добици који не проистичу из редовног
пословања, односно обављања основне делатности. То су добици организационих делова
предузећа за које је донета одлука о обуњстављању пословања. Овде спадају: добици по
основу продаје основних средстава из организационог дела који престаје да ради, добици
по основу продаје материјала и робе из организационог дела који престаје да ради...

82. Обрачун финансијског резултата методом укупних трошкова.

У рачуноводственој теорији и пракси разликују се две методе за утврђивање финансијског

резултата: метод укупних трошкова и метод трошкова продатих учинака. Примена једне или

25
друге методе зависи од тога да ли је финансијско књиговодство организовано тако да обухвата
само главну књигу или и аналитичко књиговодство трошкова по местима и носиоцима.

Метод укупних трошкова је једноставнији с обзиром да се остварени приходи упоређују са

насталим расходима текућег периода са кориговањем истих због промена нивоа залиха.
Смањена вредност залиха је одбитна ставка код прихода. Циљ је да се утврди укупан
финансијски резултат тако што се утвђује вредност прихода, вредност расхода, вредност залиха
и на основу тих вредности се одређује финансијски резултат. Овај метод омогућава само
глобално балансирање резултата: укупног за цело предузеће, а не и по местима и носиоцима
трошкова.

83. Обрачун финансијског резултата методом трошкова продатих учинака.

У рачуноводственој теорији и пракси разликују се две методе за утврђивање финансијског

резултата: метод укупних трошкова и метод трошкова продатих учинака. Примена једне или
друге методе зависи од тога да ли је финансијско књиговодство организовано тако да обухвата
само главну књигу или и аналитичко књиговодство трошкова по местима и носиоцима.

Према овом методу за утврђивање финансијског резултата, користе се са једне стране укупни
приходи, а са друге стране трошкови продатих производа. Углавном се користи код
производних предузећа која имају више приозивода и где треба поделити трошкове по
носиоцима и израчунати трошак на конкретан производ. Користи се и код трговачких
предузећа, где се трошкови могу пратити по продавницама, магацинима... Управљачко
рачуноводство преузима вредност почетних залиха из почетног стања, трошкове производње,
управе и режије, затим приходе из обрачунског периода и на крају се врши упоређивање и
утврђује се фин. резултат.

84. Елементи макроекономске структуре предузећа.

Организовање пословних функција, односно активности у предузећу представља један од

кључних фактора ефективности и ефикасности пословања. Организациона структура се може
поделити на поједине делове-основне елементе, који обезбеђују ефикасност и ефективност
пословања. Треба утврдити те елементе, као и односе и везе који ће бити успостављени међу
њима. Елементи организационе структуре најчешће су функционална подручја: набавна,
производна, продајна, општа, финансијска и рачуноводствена функција. Структура једне
организације зависи од мноштва интерних (специфичност сваке организације, њена величина,
структура, стратегија...) и екстерних фактора (законски прописи, величина и захтеви тржишта,
научни и технолошки развој...). Организационо структуирање елемената мора пратити
одређене принципе, и то: дефинисање поделе рада (унутар елемената структуре и између
њих), начин дистрибуције аутотирета (преношење права, обавеза и овлашћења на разлишите
нивое), принцип координације (начини комуникације између елемената структуре), принцип
оптималности (избор оне организационе структуре која ће допринети најефикаснијем
пословању уз најниже трошкове), принцип хомогености елемената и принцип агрегирања (које
ће активности обухватити један елемент и како ће бити подељени послови), принцип
флексибилности (организациона структура није дата за сва времена, већ се мора
прилагођавати условима окружења). Пројектовање организационе структуре захтева да се

26
јасно подели укупан задатак, затим да се изврши груписање парцијалних задатака, односно
повезивање самих активности.

85. Организационо позиционирање и структура рачуноводствене функције у предузећу.

Рачуоноводствена функција у предузећу представља једну од основних функција јер је без

рачуноводствених података немогуће организовати остале функције у предузећу. Због тога
треба јасно дефинисати место рачуноводствене функције. Законски није одређено које ће
формално место у организационој структури имати рачуноводствена служба. Како ће бити
позиционирана, зависи од интерних фактора (статут предузећа). У пракси, рачуноводствена
функција организује се у саставу финансијске функције (због најужих веза између ових
активности), или као самостална функција у организационој структури предузећа.

Будући да је организовање рачуноводствене функција саставни део предузећа, неопходно је да

се при њеном структуирању поштују одређена начела. Основна начела организовања
рачуноводствене функције су:

1) Начело сврсисходности-рачуноводство треба да буде организовано тако да служи основној

сврси,
2) Начело потпуности-рачуноводство треба да буде такво да обезбеди корисницима потпуне
информације и податке,
3) Начело поузданости-рачуноводство треба да буде организовано тако да пружа
информације које су и поуздане,
4) Начело конкретности-подразумева коректно презентирање информација свим
заинтересованим корисницима, зато што су за једну информацију често заинтересовани
већи број корисника,
5) Начело ажурности-рачуноводство треба да буде организовано тако да не постоје застоји у
рачуноводственом процесирању докумената,
6) Начело законитости-подразумева примену одговарајућих законских прописа,
7) Начело еластичности-подразумева да једном организована рачуноводствена функција није
дата за сва времена.

Ова начела основа су за дизајнирање рационалне организације рачуноводства, и она треба да

обезбеде оптимално функционисање и извршавање задатака уз минималну употребу ресурса.

Структуру рачуноводствене функције чине послови и активности финансијског рачуноводства,

управљачког рачуноводства, као и одређених оперативних (аналитичких) рачуноводстава.
Финансијско рачуноводство део је рачуноводствене функције засновано на систему двојног
књиговодства и усмерено је на прикупљање, класификовање и обухватање пословних података
и израду финансијских извештаја. Управљачко рачуноводство је други део рачуноводства и
укључује обрачуне трошкова и учинака, рачуноводствено планирање, контролу и анализу
трошкова и користи, и његове информације битне су управи предузећа. Аналитичка
рачуноводства представљају подлогу за финансијско и управљачко рачуноводство,
представљају детаљну евиденцију о појединим деловима имовине, и њихове информације
битне су руководећим органима и одговарајућим функцијама у предузећу.

86. Рационална организација рачуноводства.

27
Организацију рачуноводства треба рационално поставити, односно рачуноводствену функцију
треба организовати тако да она буде ефикасна и економична, што подразумева извршавање
задатака са што мањим трошковима. За рационалну организацију рачуноводства треба да
постоји: складан однос између појединих функција у предузећу и усклађеност унутар
рачуноводствене функције. Основне функције у предузећу су: набавна, производна, продајна,
општа, финансијска и рачуноводствена. Складан однос између ових функција представља основ
рационалне организације предузећа. Неопходно је да постоји усклађеност између
рачуноводствене и осталих функција (постиже се координацијом између ових функција).
Уколико не постоји складан однос између рачуноводствене и осталих функција у предузећу,
онда организација рачуноводства не може бити рационална. Усклађеност унутар
рачуноводствене функције подразумева квантитативну и квалитативну усклађеност.
Организација рачуноводства може бити рационална само уколико је изграђена за потребе
конкретног предузећа. Свако предузеће има своје специфичности и зато је немогуће изградити
идеалну организацију рачуноводства која би одговарала свим предузећима. Мора бити
динамична, односно мора да се мења и прилагођава променама које настају у условима рада.

87. Типови организације рачуноводства.

Организација рачуноводства може бити:

1) Централизована-рачуноводствена служба организована је на једном месту. Обично се

јавља код малих предузећа; предности су: већа стручност рачуноводствених кадрова, боље
коришћење рачуноводствене технике, већа ефикасност у раду...недостаци: већа удаљеност
рачуноводствене службе од извора настанка информација, слабија координација између
рачуноводства и осталих служби.
2) Децентрализована- рачуноводствена служба организована је на више места. Обично се
јавља код средњих и великих предузећа. Предности су: рачуноводствена служба је близу
извора настанка података, боља је координација између рачуноводства и осталих служби.
Недостаци су: слаба стручност рачуноводствених кадрова, слаба координација унутар
рачуноводствене фунцкије, отежано коришћење података.
3) Комбинована-представља комбинацију централизоване и децентрализоване организације
рачуноводствене службе. Код овакве организације рачуноводства неки послови се
централизују, односно концентришу на једно место (послови који су од заједничког
интереса за цело предузеће-финансирање), а други послови се врше децентрализовано,
односно у одговарајућим обрачунским јединицама (трошкови производње).

88. Елементи рационалне организације рачуноводства.

На рационалну организацију рачуноводства утичу бројни елементи (фактори), и то:

1) Величина предузећа-већа предузећа (децнетрализована организација рачуноводства)имају

већу масу основних и обртних средстава, већи број запослених, већи укупан приход, већи
број рачуноводствених промена, па самим тим и разгранатију рачуноводствену службу од
мањих предузећа, затим је код већих предузећа потребно водити посебну евиденцију и
вршити посебне обрачуне трошкова,
2) Степен механизације рачуноводства-степен примењене механизације рачуноводства
одражава се првенствено на брзину обраде података, па и на број и стручност људи који

28
 раде у рачуноводству, а на тај начин утицаће и на тип организације рачуноводствене
фунцкије; ниска механизација рачуноводства доводи до споре обраде података...;
3) Рачуноводствени кадрови-број лица који ради у рачуноводству треба да одговара
организацији рачуноводства; рачуновође треба да буду стручни јер од њихове стручности у
великој мери зависи успешно фунцкионисање рачуноводствене службе,
4) Књиговодствена документа-треба одредити одговарајуће обрасце за снимање и праћење
пословних промена, који ће се стандардизовати, односно употребљавати дуже време;
обрасци се мењају само када је то потребно, односно када постану неадектватни,
5) Контни оквир-добро компонован контни оквир који прописује држава и контни план који
одређују сама предузећа представља основу за правилно организовање и успешно
функционисање организационе службе.

89. Могућности организовања рачуноводства.

Како ће поједина предузећа организовати вођење рачуноводства и обезбедити неопходне

информације за потребе екстерних корисника и друге податке и информације за потребе
интерних корисника, зависи од самих предузећа. Приликом опредељења свако предузеће
треба да процени који начин организовања рачуноводствене функције њему највише одогвара
са становишта обезбеђења и коришћења података. Постоје три могућности организовања
рачуноводства: да предузеће само организује вођење рачуноводства, да се вођење
рачуноводства повери специјализованој организацији, да се вођење рачуноводства повери
организацији у коју је предузеће удружено. Могућа је и комбинација првог и другог или трећег
начина, тако да предузећа део рачуноводства води само, а део препушта специјализованој
организацији или организацији у којој је удружено. Уговором о вођењу рачуноводства између
предузећа које пружа услугу и предузеће које користи услугу треба прецизирати одређена
питања, као што су: књиговодствене услуге, вођење дневника, главне књиге, аналитике, израда
обрачуна, обрачун пореза, обрачун зарада радника... Већа предузећа по правилу треба да се
определе за први начин, тј. да сама организују рачуноводство, јер имају већу могућност да
набаве савремену рачунарску опрему. Мања предузећа и самосталне радње најчешће се
опредељују за други начин, што их ослобађа проблема око набавке и одржавања рачунарске
опреме итд.. Недостатак овог начина јесте у просторној удаљености специјализоване
организације (теже достављање документације). Предузећа која су удружена у неку
оранизацију по правилу вођење рачуноводства препуштају тој организацији јер им то
омогућава лакше обезбеђивање рачунарске опреме, стручнох кадрова итд...

90. Облици књиховодства (старо и ново италијанско и немачко књиговодство).

Старо италијанско књиговодство представља први књиговодствени облик и састоји се из

меморијала, дневника и главне књиге. Меморијал представља врсту хронолошког бележника,
подсетника о насталим променама. На основу њега вршено је хронолошко књижење промена
кроз дневник и систематско књижење на одговарајућим контима главне књиге. Сви рачуни
имали су исти ранг и прредстављали су конта гчавне књиге и на основу њих вршено је
састављање биланса стања и биланса успеха.

Ново италијанско књиговодство настало је еволуцијом старог. Меморијал је избачен из

употребе и уведена су књиговодствена документа. Дневник је подељен на благајнички

29
документ (специјални дневник у коме су књижене пословне промене у вези благајане) и
приманота (општи дневник у коме су књижене све остале промене). Извршена је подела
дневника на синтетичке рачуне главне књиге и аналитичке рачуне који се воде у помоћним
књигама, а балансирање се врши само на основу синтетичких рачуна.

Немачко књиговодство разликује се од новог италијанског књиговодства по следећем: поред

једног дневника благајне уведена су још два (дневник куповине робе и дневник продаје робе-
ови специјални дневници омогућавали су хронолошку и систематску евиденцију; све остале
промене књижене су у приманоти); уведен је збирни дневник који је представљао везу између
посебних дневника (специјалних и приманоте) и главне књиге. Књижење у посебне дневнике
обављало се свакодневно, а пренос у главну књигу и збирни дневник повремено (недељно,
петнаестодневно, месечно).

91. Облици књиховодства (француско и америчко књиговодство).

Француско књиговодство одликује се вођењем већег броја специјалних дневника. За сваки

рачун који има валенцију и фреквенцију отвара се специјалан дневник. Под валенцијом се
подразумева број рачуна са којим један рачун кореспондира, а под фреквенцијом број
промена које настају на том рачуну. Поред већ три позната дневника (благајне, куповине и
продаје робе), почели су да се воде и дневник дужника, дневник поверилаца, дневник
производње и друго. За рачуне који немају одговарајућу валенцију и фреквенцију води се
приманота.

Америчко књиговодство одликује се спајањем дневника и главне књиге у једну табелу која
представља хронолошку и систематску евиденцију. Садржи: редни број, датум, опис, контролну
колону и читав низ колона за поједине рачуне са по две потколоне (+ и -). Те колоне су нпр:
текући рачун, добављачи, купци... Почео је да се примењује почетком 19. века, али је временом
избачен јер није одговарао великим предузећима.

92. Методе књиговодства.

Методе књиговодства представљају начин књижења у двојном књиговодству. Код ручне

обраде података карактеристичне су две основне методе књиговодства:

1) Преносни начин књижења (преносно књиговодство)-користи се до почетка 20. века. Свако

књижење се прво вршило хронолошки у дневнику а затим систематски у главној књизи. Двојно
књиговодство је на тај начин код преносног књижења вршено дупло, што је било
неекономично, споро и неразумно.

2) Копирани начин књижења (копирано књиговодство)-одликује се истовременим књижењем у

дневнику и у главној књизи. Почетком 20. века увезане књиге замењене су неповезаним
слободним листовима, картицама. Уз помоћ индига, двојно књижење промена у дневнику и
главној књизи, које су имале исте колоне, вршено је само једном. Први копирани поступак
примењен је у берлинској фирми „Хинз“, а убрзо и у Швајцарској (1918. Руф) Тако је копирано
књиговодство потиснуло из употребе преносно књиговодство, због предности у погледу брзине
књижења, настанка грешака и сл.

93. Компјутерска обрада рачуноводствених података - карактеристике и припреме.

30
У 19. и 20. веку долази до наглог развоја технике и технологије и њихове примене у свим
областима, па и у рачуноводству. У прво време коришћене су разне врсте машина за писање и
рачунање. Пред Други светски рат почео је да се примењује систем бушених картица, који
представља виши степен машинске обраде података. У другој половини 20. века долази до
проналажења електронских рачунара. Компјутерска обрада података има велике предности
изражене у: брзини књижења, рачунања салда, боље ажурности... Могућност настајања
грешака сведена је на минимум (лакоо и брзо исправљање), улога живог рада се смањује,
елеминише се могућност физичке ликвидације неких пословних књига, намерног уношења
погрешног става, боља ажурност. Али постоји и један недостатак, у случају квара, престаје
процес обраде података што доводи у питање нормално функционисање и рад предузећа.

Компјутерска обрада података је сложен процес. Да би се омогућило нормално и успешно

функционисање савремене компјутерске технике, потребно је обавити одређене припреме.
Припреме за компјутерску обраду података обухватају:

1) Избор рачунара за обраду података-веома значајн, јер од тога зависи ефикасност и

економичност обраде података; треба се оријентисати на новије генерације чије су
могућности у бољем погледу брзине обраде података и резултата који се могу добити.
Такође се треба упознати и са искуствима других предузећа која користе савремену
компјутерску технику;
2) Припрема кадрова-уколико су компјутери савршенији, неопходан је стручан кадар за рад
на тим компјутерима, предлажу се кадрови из предузећа јер су они упознати са
рачуноводством, организацијом... Применом кадрова треба оспособити људе који ће
радити на обради података, као што су: оператери за непосредан рад на рачунарима,
организатори и програмери који треба да упознају карактеристике средстава за обраду
података и др. Припрема кадрова може се вршити преко школа и факултета, курсева,
одлазак запослених у центре за обучавање, иструкцијама у самом предузећу;
3) Прилагођавање документације, пословних књига и организације рачуноводства-документа
треба да садрже све податке у погледу веродостојности и друге елементе неопходне за
компјутерску обраду података са различитих аспеката;
4) Програмирање-уколико су средства за обраду података сложенија, сложеније је и
програмирање;
5) Обезбеђивање потребних финансијских средстава-која су неопходна за набавку и
одржавање савремене компјутерске технике.

94. Рачуноводствени софтвер - појам, сврха и структура према ЈРС 33.

Сваки рачунар мора да има инсталирани систематски софтвер, чији је основни задатак
усмеравање, контрола и подржавање рада рачунарског система. Самим тим и рачуноводствена
обрада података претпоставља постојање, односно изградњу специфичног софтвера или
програмских пакета. Постоји велики број рачуноводствених софтвера. 1993. године уведен је
Југословенски рачуноводствени стандард 33 (ЈРС 33). Он је ревидиран 1998. године, и
дефинише се као: софтверски производ који се примењује на вођење пословних књига,
састваљање, презентацију, достављање и обелодањивање финансијских извештаја, као и при
интерној и ектерној ревизији. Циљ стандарда је да успостави смернице за поступке које треба
спровести приликом увођења и рада рачуноводственог софтвера, приликом интерне и

31
екстерне ревизије. Стандард је израђен на основу законске и професионалне регулативе које
важе у РС. ЈРС 33 садржи: увод, стандард, објашњење и примену стандарда. Највише пажње
посвећује се самом стандарду, који садржи 4 дела:

1) Општи подаци о рачуноводственом софтверу-ове податке треба да обезбеди произвођач

кроз пратећу документацију, и то су: врста, тип рачунара и произвођача, главне
карактеристике производа, величина главне и кеш меморије...;
2) Квалитативне карактеристике рачунарског софтвера- Стандард ЈРС 33 дефинише 5 главних
карактеристика квалитета рачуноводственог софтвера:
-Фунцкионалност-способност рачуноводственог софтвера да обезбеди рад својих фунцкија,
као што су: унос података, ажурирање података, штампање извештаја и сл.;
-Ефикасност и продуктивност-способност рачуноводственог софтвера да изврши задатке
функција у одговарајућем времену и уз адекватно коришћење хардвера;
-Сигурност-способност рачуноводственог софтвера да спречи неутрализовани приступ
подацима;
-Заштита хардвера и софтвера-задатак корисника и он то врши следећим активностима:
физичком заштитом опреме, формирањем резервних копија, састављањем упутстава за
рад;
-Квалификација и компонентност особља-подразумева избор стручног особља за рад на
рачунарима;
3) Квантитативне-апликативне карактеристике рачунарског софтвера-трећи део стандардизује
примену рачунара у аутоматизацији књиговодствене евиденције и добијање
рачуноводствених информација за управљање пословањем. Стандардом се одређује да
рачуноводствени софтвер мора да обезбеди могућност вођења два независна
књиговодства: финансијског (клсе 0-8) и књиговодства трошкова и учинака (класа 9).
4) Документација и подршка испорученог рачуноводственог софтвера-четврти део стандарда
садржи одредбу којом се произвођач рачуноводственог софтвера обавезује да уз
софтверски производ испоручи и документацију (Приручник за рад корисника и Опис
рачуноводственог софтвера).

95. Појам, значај и систематизација рачуноводствених информација.

Информација означава обавештење о некој појави које за примаоца информације треба да

представља вест, новост, сазнање о нечему. Рачуноводствена информација треба да се темељи
на рачуноводственој евиденцији, из које се узимају одговарајући подаци за израду
информација, што указује на то да подаци нису исто што и информација. За разлику од
рачуноводствених података који указују на прошлост, рачуноводствене информације служе за
доношење пословних одлука у будућем и текућем периоду. Суштина рачуноводствених
информација огледа се у поузданости, односно документованости. Основна улога
рачуноводствених информација огледа се у обавештавању на основу чињеница, што је
неопходно за доношење одговарајућих одлука. За систем одлучивања и управљања треба
изградити одговарајући информациони систем. Постоје информације за стратешко одлучивање
(одлуке о проширењу капацитета, изградњи и куповини погона, о реконструкцији погона),
тактичко одлучивање (одлуке о величини поруџбине при набавци, величини производне
серије, о ценама) и оперативно одлучивање (одлуке везане за поједине функције). Поступак за

32
доношење одлука обухвата следеће фазе: јасно и тачно дефинисање проблема који треба
решити, одређивање могућих решења проблема, вредновање могућих решења проблема,
избор решења, примена одлуке.

Рачуноводствене информације се могу поделити на: квалитативне и квантитативне.

Квалитативне (описне) информације о предузећу и окружењу су значајне и за менаџмент, као и
за остале кориснике. Примери ових информација су: добитак предузећа које стагнира,
капацитет није довољно искоришћен...Квантитативне информације имају моћ да појаве и стања
сведу на схватљив бројчани израз. Важна је описна информација да продаја расте, али
неопходан је и проценат раста продаје. Нерачуноводствене информације потичку из
статистичких извора у предузећу и ван предузећа (истраживање тржишта продаје, тржишта
капитала...).

Рачуноводствене информације могу бити: оперативне (намењене су нижим нивоима

управљања, извор ових информација је аналатичка књига); информације финансијског
рачуноводства служе за сагледавање финансијског положаја и успеха пословања предузећа од
стране екстерних корисника, презентирају се путем финансијских извештаја); информације
управљачког рачуноводства (аналитичке и детаљне, служе за праћење економских догађаја у
предузећу, и за планирање, вођење и контролу свих пословних процеса у предузећу; нису
законски прописане и немају устаљену форму).

96. Квалитативне карактеристике и корисници рачуноводствених информација.

С обзиром на то да рачуноводствене информације служе за доношење одлука од стране

корисника, оне треба да поседују одређене квалитете како би задовољиле њихове потребе по
садржини, облику, времену достављања... Квалитативне карактеристике финансијско-
рачуноводствених информација су:

1) Разумљивост-омогућава корисницима да схвате њихово значење; обезбеђује се избором

одговарајуће форме финансијских извештаја, а одговорност за разумљивост сносе
састављачи тих финансијских извештаја;
2) Значајност-значајна је она информација која је важна за доношење економских одлука
корисника, помажући им да процене прошле, садашње и будуће догађаје;
3) Поузданост-информација треба да буде тачна као основа за добру управљачку одлуку, а
сматра се поузданом када у њој нема грешака и када је неутрална;
4) Упоредивост-да се могу сагледати разлике и сличности између релевантних ек. величина;
5) Благовременост-информације морају бити благовремено достављане корисницима.

Корисници рачуноводствених информација могу бити рализичити, могу се налазити унутар

предузећа или у његовом окружењу. Најчешћи корисници рачуноводствених информација су:

1) Инвеститори-то су они који обезбеђују неопходан капитал са ризиком да он може бити

изгубљен. нвеститори-то су они који обезбеђују неопходан капитал са ризиком да он може
бити изгубљен. Зато су заинтересовани да предузеће послује профитабилно;
2) Запослени-њима су потребне информације о стабилности предузећа и његовој
профитабилности (у погледу зарада, пензија, промени посла...);
3) Зајмодавци-којима су потребне информације о тренутној ликвидности предузећа;

33
4) Добављачи и други трговачки повериоци-интересују их информације о томе да ли ће
износе које им други дугују бити исплаћени на време;
5) Купци-заинтересовани су за информације на основу којих могу проценити опстанак и развој
предузећа нарочито тамо где постоји дуга сарадња;
6) Влада и њене агенције-заинтересовани су за информације о ефикасном коришћењу
ресурса;
7) Јавност-заинтересована је за информације предузећа јер од његове ефикасности зависи и
развој појединих подручја као и могућност запошљавања људи;
8) Управа предузећа (менаџмент)-одговнрна за припремање и презентовање
рачуноводствених информација, а уједно и њихов корисник. Форма и садржај додатних
информација управи су потребни ради планирања и контроле.

97. Методологија информисања.

Методологија информисања обухвата:

1) Садржину и обим информација-коју треба регулисати општим актом. Зависи од корисника и

намене информација. Информације могу бити подлога за одлучивање или само
обавештење за потребе увида и контроле од стране корисника информације. Информација
треба да буде јасна и разумљива за корисника. Не треба да буде оптерећена стручним
изразима који отежавају схватање праве садржине информације;
2) Рокове за информисање-утврђују се такође општим актом. Свака информација која
представља подлогу за одлучивање мора бити достављена кориснику најмање три дана
пре доношења одлуке;
3) Начин информисања-може бити писмено (благовремено унапред, како би корисници
информација могли да проуче информације и да се активно укључе у разматрање
приликом састанка), усмено (у хитним случајевима, елементарне непогоде, одбрана,
заштита)) и комбиновано;
4) Форме информисања-може бити у форми писаног текста, табеле разних облика, шема,
графикона, усмено излагање и комбиновано, што зависи од корисника коме је
информација намењена; Информација је најпогоднија уколико се састваља комбиновано у
виду табеле и писаног текста. Из табеле треба брзо да се сагледају важни квантитативни
подаци и одређени односи, а писани тескт треба да садржи објашњење о подацима и
показатељима. Потребно је да форма информација буде стална, како би се корисници истих
могли лакше сналазити (стандардизација информација омогућава кориснику да уопште
разуме информацију, омогућава лакшу израду саме информације);
5) Информисање помоћу показатеља-показатељ представља релативан однос између двеју
номиналних величина, који се најчешће изражава коефицијентом, индексом или
процентом. Неки од показатеља успешности пословања су: добитак у односу на почетно
коришћење средстава, добитак у односу на пословне приходе, акумулација у односу на
добитак...; Показатељи успешности пословања могу се упоређивати (са одг. п. из
претходних периода, са планским показатељима, показатељима сродних предузећа и
просеком гране);
6) Органе и службе одговорне за информисање-за благовремено и правилно информисање
појединих корисника одговорна је управа предузећа, односно директор као пословни

34
 орган. Поре директора, значајне су и стручне службе за тачно и ажурно информисање
корисника: аналитичка, планска, финансијска, статистичка, техничка... Оне су дужне да на
основу одговарајуће евиденције и информација које добијају од екстерних органа дају
тачне податке и показатеље, формирају образложења и предлога )овде се консултују са
директором).

98. Информације о финансијском положају, успешности и токовима готовине.

Финансијски положај предузећа огледа се у његовој активи и пасиви, односно у

информацијама потребним за процену финансијског положаја предузећа. Финансијски положај
одређују: економски ресурси, финансијска структура, ликвидност и солвентност и способност
да се прилагоди променама у окружењу. Информације о економским ресурсима важне су за
све кориснике, а економски ресурси исказани су у активи биланса стања. Информације о
финансијској структури служе за процену задужености предузећа и њоме се оцењује сигурност
наплате потраживања из стечајне масе. За ове информације заинтересовани су постојећи и
потенцијални инвеститори и зајмодавци. Информације о ликвидности и солвентности служе за
процену способности предузећа да одговори својим финансијским обавезама. Ликвидност
представља способност предузећа да измири своје обавезе у року доспећа, а солвентност да
подмирује своје обавезе на дуг рок.

Финансијски резултат показује успешност пословања предузећа за одређени временски

период. Утврђује се годишњим обрачуном на крају пословне године (може и чешће, месечно).
Рачуноводствене ифнромације о успешности пословања предузећа треба да садрже податке о
висини и карактеру оствареног финансијског резултата, односно да ли је остварен позитиван
или негативан финансијски резултат. Осим тога, треба да садрже податке о висини и структури
остварених прихода и расхода по врстама. Информације о успешности пословања служе за
оцену успешности коришћења постојећих ресурса, као и за процену могућности упошљавања
додатних средстава. Затим служе за сагледавање и оцену примерености оствареног резултата и
представљају основ за одлучивање о мерама које треба предузети за остваривање бољег
резултата.

Информације о токовима готовине презентирају се путем извештаја (биланса) о новчаним

токовима. Намена овог извештаја је да обезбеди релевантне податке о готовинским приливима
и одливима предузећа током одређеног обрачунског периода. Такође пружа информације о
токовима готовине из пословних (значајне су зато што их предузеће остварује приликом
обављања основних делатности), инвестиционих (омогућавају корисницима да сазнају износ
новчаних средстава који је предузеће уложило у модернизацију опреме и сл) и финансијских
активности (значајне за инвеститоре и зајмодавце) којих нема у билансу стања и билансу
успеха. Извештај о новчаним токовима пружа следеће информације: о износу улагања у нова
средства, о способности предузећа да испуњава своје обавезе, за процену способности
предузећа да остварује позитиван ток готовине у будућем периоду...

99. Карактеристике простог књиговодства.

Просто књиговодство представља изоловану евиденцију о појединим деловима имовине. Дуги

низ година у простом књиговодству водила се изолована евиденција само о неким деловима
имовина трговачке радње (дуговањима, потраживањима, касније и о готовини благајне), а

35
касније и о роби, материјалу и другим деловима имовине. Евиденција о расходима и
приходима није вршена. Зато се није могао саставити биланс стања и биланс успеха и утврдити
финансијски резултат, већ се он утвђивао преко инвентарисања имовине трговачке радње.
Књижење у простом књиговодству врши се једнострано, а не двојно. Настала промена се
књижи на само једном рачуну. Протукњижење на другом рачуну врши се само када настала
промена тангира два рачуна који се воде у простом књиговодству. Током година оно се
усавршавало, и почели су да се воде рачуни о приходима ик расходима, али и до данашњих
дана просто књиговодство остало је непотпуно. Просто књиговодство практиковало се дуги низ
година све до појаве двојног књиговодства у средњем веку. Међутим, није нестало, јер се и
данас користи у трговачким радњама, као и у другим малим фирмама и организацијама.

100. Утврђивање финансијског резултата на основу инвентара.

Како се у простом књиговодству није вршила евиденција прихода и расхода, и није било
могуће састављање биланса успеха и биланса стања, то се финансијски резултат није могао
утврдити преко биланса успеха већ помоћу инвентара. Инвентарисањем се врши попис
целокупне имовине једне трговачке радње на одређени дан. То се по правилу врши на крају
пословне године 31.12. Том приликом се врши попис свих средстава којима располаже
трговачка радња: објкети и опрема, роба, новац, потраживања. Затим се пописују све обавезе.
Утврђивање средстава врши се бројањем и мерењем у продавници и магацину, а утврђивање
потраживања и обавеза на основу евиденције која се води. Након завршеног инвентарисања
саставља се инвентар трговачке радње. У инвентар се уносе следећи подаци: назив трговачке
радње, датум, редни број, опис, износ. У колони износ исказује се само вредносни показатељ.
На крају се саставља рекапитулација у којој се исказује укупна актива, укупне обавезе и
сопствена средства (капитал). Упоређивањем висине сопственог капитала из крајњег и почетног
инветара (и он је потребан) сазнаје се и какав је и колики финансијски резултат остварила
трговачка радња. Ако је крајњи инветар већи од почетног остварен је добитак, а ако је крајњи
инветар мањи од почетног остварен је губитак.

101. Врсте пословних књига у систему простог књиговодства.

Предузетници који пословне књиге воде по принципу простог књиговодства дужни су да воде:
пословну књигу прихода и расхода, књигу основних средстава и ситног инвентара. Поред тога,
зависно од делатности, преудзетници су дужни да воде и одговарајућу помоћну евиденцију,
као што је: калкулација продајне цене, лист дневног промета угоститеља, евиденција о
куповини, преради, производњи и промету производа од племенитих метала и драгог камења,
евиденција о готовим производима, пријемни-евиденциони лист комисионе робе.
Предузетници који се паусално опорезују, дужни су да воде само пословну књигу о оствареном
промету паусално опорезиваних обвезника. Књига основних средстава и ситног инвентара води
евиденцију о стању и кретању основних средстава и ситног инвентара у вредносним
јединицама. Води се у форми картотеке која се сврстава према инвентарском броју основног
средства. За свако основно средстгво отвара се посебна картица која садржи податке о
основном средству, инвентарски број, назив основног средства, фабрички број, податке о
набавној вредности, отписаној вредности, садашњој вредности и др..

102. Пословна књига прихода и расхода и биланс успеха у систему простог књиговодства.

36
Пословна књига прихода и расхода представља осонвну пословну књигу за предузетнике који
су се определили да пословне књиге воде по принципу простог књиговодства. У њој се води
хронолошка евиденција о приходима и расходима које предузеће остварује у току године
продајом производа, робе или вршењем услуге. Правилником је прописано да се у овој књизи
књиже следећи приходи: приход од продаје добара и услуга, приходи од финансирања и
ванредни приходи. Основни приход је приход од промета добара и услуга. С обзиром на то да
се продаја добара у продавницама врши по малопродајној цени са ПДВом, најпре се
евидентирају приходи од продаје са урачунатим ПДВом. Приходи од ПДВа не представљају
приход предузетника, већ државе, и он то мора уплатити држави, и затим му остаје приход од
делатности без ПДВа. Сходно нормативној регулативи, евидентирају се следећи расходи:
набавна вредност продате робе, репроматеријала или резервних делова, трошкови
производних услуга, амортизација, нематеријални трошкови, тропкови зараде запослених,
финансијски расходи и остали расходи.

Биланс успеха предузетника представља преглед насталих расхода и остварених прихода за

остварену годину. Саставља се на основу података из књиге прихода и расхода и обављеног
пописа. Исказивање прихода и расхода у билансу успеха врши се по врстама од 1. јануара до
31. децембра. Сумирањем расхода и прихода и упоређивањем разлике између њих добијемо
финансијски резултат за протеклу годину (добикат или губитак). Наши законски прописи
обавезују предузетнике који воде пословне књиге по систему простог књиговодства да на крају
године састављају скраћени биланс успеха и да на њему искажу финансијски резултат.

37