Bosko Nikolic Internet Programiranje HTML

Internet programiranje HTML II deo
Boje i HTML
Svi elementi stranice rad sa bojama organizuju identino n Preko preredefinisanog engleskog naziva boje (npr. "yellow" za utu boju) n Ili preko heksadecimalne RGB vrednosti ispred koje obavezno treba staviti simbol # (npr. #ffff00)
n
Body tag
Boja pozadine se odreuje atributom bgcolor u okviru <BODY> taga. n U sluaju da se prilikom navoenja taga BODY izostave opisani atributi, ita im dodeljuje predefinisane vrednosti. n <body bgcolor="#ffff00">
n n
<body bgcolor="yellow">
Body tag
n
Pored pozadine, moe se menjati i boja teksta, pomou atributa text. <body ili <body ili <body ili <body bgcolor="#ffff00" text="#008000"> bgcolor="#ffff00" text="green"> bgcolor="yellow" text="#008000"> bgcolor="yellow" text="green">
Body tag
n
Kao i promena boje, pozadina u obliku slike se definie pomou odgovarajueg atributa u BODY tagu. Atribut je u ovom sluaju background. Na primer, ako se eli da se kao pozadina stavi slika "pozadina1.jpg" tada e odgovarajui tag izgledati: <body background="pozadina1.jpg"> Pri definisanju pozadine u obliku slike, dobra praksa je da se definie i bgcolor atribut. <body background="pozadina1.jpg" bgcolor="#0000ff">
IMG tag
U okviru HTML stranice slika se prikazuje pomou <IMG> taga. n Ovaj tag mora imati bar jedan atribut - src atribut koji definie naziv, i eventualno lokaciju, grafikog fajla koji se eli prikazati u okviru stranice. <img src="osam.gif">
n
IMG tag
n n n
left - postavlja sliku uz levu marginu: <img src="osam.gif" align="left"> right - postavlja sliku uz desnu marginu: <img src="osam.gif" align="right"> top - poravnava sliku sa vrhom slova u tekuoj liniji: <img src="osam.gif" align="top"> bottom - poravnava sliku sa donjom ivicom slova: <img src="osam.gif" align="bottom">
IMG tag
n
middle - postavlja sliku tako je donja ivica slova na sredini slike: <img src="osam.gif" align="middle"> absmiddle - postavlja sliku tako da se sredina slike i sredina slova poklapaju: <img src="osam.gif" align="absmiddle"> Da bi se promenila originalna veliina slike, eljena veliina se moe definisati pomou dva atributa: height i width. <img src="osam.gif" height="50% width="50%">
IMG tag
n
Prazan prostor izmeu slike i okolnog teksta, ili nekih drugih elemenata stranice, moe se definisati pomou dva atributa: hspace i vspace. Vrednost ova dva atributa se zadaje u pikselima. <img src="osam.gif" hspace="50" vspace="50"> U okviru stranice moe se definisati i debljina granice pomou atributa border ija se vrednost zadaje u pikselima. <img src="osam.gif" border="5"> alt atribut e u sluaju da ita korisnika stranice iz bilo kog razloga ne uita sliku, na onom mestu gde bi trebalo da bude slika prikazati tekst koji predstavlja vrednost ovog atributa. <img src="osam.gif" alt="Broj osam">
Linkovi
n
Veze izmeu razliitih stranica se nazivaju linkovi ili hiperveze. One omoguavaju jednostavan prelazak sa jednog mesta na stranici na drugo mesto unutar same stranice ili na sasvim novoj stranici. Linkovi koji se mogu definisati u okviru jedne HTML stranice mogu se podeliti na tri grupe:
n
n n
krajnja pozicija se nalazi na stranici koja je u okviru iste aplikacije i nalazi se na istom serveru gde i stranica sa polaznom pozicijom, krajnja pozicija se nalazi na stranici koja ne pripada istoj aplikaciji, ve se nalazi na drugom serveru, krajnja pozicija pripada istoj stranici kao i polazna pozicija
Linkovi
n n
Za sve linkove definicija poetne pozicije se dobija korienjem taga <A>. Opti izgled ovog taga je: <A atribut> ... </A>. Sintaksa ovog taga podrazumeva da se u okviru polazne pozicije opiu:
n n
fizika pozicija polazne pozicije i fizika lokacija krajnje pozicije.
Polazna pozicija oznaava na stranici mesto sa koga se prelazi na neki drugi deo stranice i definie se pomou atributa href:
<A HREF= adresa krajnje pozicije> polazna pozicija sa koje se prelazi na krajnju </A>
Link na stranicu u okviru istog servera

n
Najjednostavniji sluaj rada sa linkovima je prelazak na stranicu u okviru istog servera. Kod ove vrste linkova koristi se tag <A> sa atributom href i nazivom stranice do koje se eli da se napravi veza. <a href="Prva.html"> Veza do stranice Prva.html </a>

n
n n
Stranica sa krajnjom pozicijom osim to pripada istoj aplikaciji, odnosno serveru, u optem sluaju ne mora da se i fiziki nalazi u istom direktorijumu gde i stranica sa polaznom pozicijom. Postoje dva reenja ovog problema, a to je rad sa apsolutnim i relativnim putanjama Korienje apsolutnih putanja podrazumeva u okviru href atributa navoenje pune putanje do stranice sa krajnjom pozicijom, na primer href=c:\Aplikacije\Poslovanje\Klijent\Prva.html Korienje relativnih putanja je mnogo podesnije, jer se zasniva na kretanju u odnosu na direktorijum stranice sa polaznom pozicijom.

n n
Neka direktorijum X sadri stranice 1 i 2, Y stranicu 3, a Z stranicu 4 Za stranicu 1,

n n n
relativna adresa stranice 2 je 2.html; relativna adresa stranice 3 je Y/3.html; relativna adresa stranice 4 je Y/Z/4.html; relativna adresa stranice 2 je ../2.html (simbol .. oznaava direktorijum iznad direktorijuma gde se nalazi stranica sa polaznom pozicijom); relativna adresa stranice 4 je Z/4.html; relativna adresa stranice 2 je ../../2.html; relativna adresa stranice 3 je ../3.html.
Za stranicu 3,
n
Za stranicu 4,
n n
Link na stranicu izvan servera

Da bi se pristupilo stranici izvan servera potrebno je navesti celu web adresu te stranice. Opti oblik adrese koja se pojavljuje kao vrednost href atributa je scheme:// server.domen [:port]/putanja/ imeDokumenta <a href="http://www. etf.bg.ac.yu/"> Link ka Elektrotehnickom fakultetu </a>
n
Link na istu stranicu

n
Za ovu vrstu linkova prvo se napravi oznaka na mestu na stranici gde se nalazi krajnja pozicijia. Oznaka se dobija pomou atributa name u <A> tagu: <A NAME= ime_krajnje_pozicije> tekst krajnje pozicije sa koje se prelazi iz polazne pozicije </A> na polaznoj poziciji navodi se tag sa imenom krajnje pozicije: <A HREF="#ime_krajnje_pozicije"> tekst polazne pozicije </A> na krajnjoj poziciji se navodi tag koji definie ime krajnje pozicije: <A NAME= " ime_krajnje_pozicije "> tekst krajnje pozicije </A>
Link na istu stranicu

<HTML> <HEAD><TITLE> Link u okviru iste stranice </TITLE></HEAD> <H2>Programira nja </H2> <OL> <LI> <A HREF="#html"> We b i jezik HTML </A> ; <LI> <A HREF="#java"> Programski jezik Java </A> <LI> <A HREF="#uvodc "> Uvod u C</A> </OL> <H3> <A name="html"> Web i jezik HTML</A> </H3> <p>................<BR> ................</p> <p>................<BR> ................</p> <p>................<BR> ................</p> <H3> <A name="java "> Programski jezik Java </A> </H3> <p>................<BR> ................</p> <p>................<BR> ................</p> <p>................<BR> ................</p> <H3> <A name="uvodc"> Uvod u C </A> </H3> <p>................<BR> ................</p> <p>................<BR> ................</p> <p>................<BR> ................</p> </UL> </BODY> </HTML>
Link na odreenu poziciju

Ako se eli da se uspostavi veza sa nekom drugom stranicom, ali ne sa poetkom te stranice, ve nekim drugim delom, potrebno je koristiti i prvu i drugu vrstu linkova. n Opet se definie mesto odakle se eli nastaviti sa pregledom pomou atribut href <A> tagu sa navoenjem imena stranice, ali se dodaje deo #ime_krajnje_pozicije, da bi se pozicioniralo na krajnju poziciju. <a href="PrimerLinka.html#ime_krajnje_pozicije "> tekst polazne pozicije </a>
n
Slika kao link

n
Slika u HTML dokumentu moe predstavljati i polazni vor u hipervezi. Dolazna adresa se tada navodi kao kod obinog linka, a umesto teksta koji se moe aktivirati navodi se tag IMG.
<A HREF="URL dolazne datoteke"> "tag IMG za eljenu sliku"</A> <a href="Primer.html"><img src="osam.gif"></a>
Link za elektronsku potu

Linkovi se mogu iskoristiti i za pisanje nove mail poruke pomou default programa za elektronsku potu <a href="mailto:nbosko@etf.bg.ac.yu"> Posaljite e-mail poruku! </a> n Pored adrese na koju se eli poslati poruka mogu se podesiti jo neki parametri, kao to su naslov ili tekst poruke. <a href="mailto:nbosko@etf.bg.ac.yu?subject=Prim er poruke&body=Napisite vas komentar"> Posaljite e-mail poruku! </a>
n
Tabele
Tabela se definie pomou taga <table> n Pojedinana elija se definie u okviru <td> </td> n Novi red se definie sa <tr> </tr>.
n
Tabele
<TABLE> <CAPTION> sadrzaj naslova tabele </CAPTION> <TR> <TH> sadraj prve elija headera </TH> <TH> sadraj poslednje elije headera </TH> </TR> <TR> <TD> sadraj prve elije prvog reda </TD> <TD> sadraj poslednje elije prvog reda </TD> </TR> <TR> <TD> sadraj prve elije poslednjeg reda </TD> <TD> sadraj poslednje elije poslednjeg reda </TD> </TR> </TABLE>
Tabele redovi
<table border="3" cellpadding="5" cellspacing="5"> <tr> <td>hello</td> <td>hello3</td> <td>hello5</td> </tr> </table> n U datom primeru "hello, hello3 i hello5 su elije u okviru istog reda
Tabele - kolone
Da bi se napravila nova kolona potrebno je koristiti tag <tr> <table border="3" cellpadding="5" cellspacing="5"> <tr><td>hello</td></tr> <tr><td>hello3</td></tr> <tr><td>hello5</td></tr> </table>
n
Tabele primer
<table border="2"> <tr> <th><font face="Verdana" <th><font face="Verdana" <th><font face="Verdana" </tr> <tr> <td><font face="Verdana" <td><font face="Verdana" <td><font face="Verdana" </tr> </table>
Ime: Prezime: Zvanje: Bosko Nikolic Predavac
size="2">Ime:</font></th> size="2">Prezime:</font></th> size="2">Zvanje:</font></th>
size="2">Bosko</font></td> size="2">Nikolic</font></td> size="2">Predavac</font></td>
Tabele primer
<table border="2" height="30%" width="80%"> <tr> <th><font face="Verdana" size="2">Ime :</font></th> <th><font face="Verdana" size="2">Prezime :</font></th> <th><font face="Verdana" size="2">Zvanje :</font></th> </tr> <tr> <td><font face="Verdana" size="2">Bosko</font></td> <td><font face="Verdana" size="2">Nikolic</font></td> <td><font face="Verdana" size="2">Predavac</font></td> </tr> </table>
Ime : Bosko
Prezime : Nikolic
Zvanje : Predavac
Tabele primer
<table border="2" width="100%"> <tr> <th width="33%"><font face="Verdana" size="2">Ime :</font></th> <th width="33%"><font face="Verdana" size="2">Prezime :</font></th> <th width="33%"><font face="Verdana" size="2">Zvanje :</font></th> </tr> <tr> <td><font face="Verdana" size="2">Bosko</font></td> <td><font face="Verdana" size="2">Nikolic</font></td> <td><font face="Verdana" size="2">Predavac</font></td> </tr> </table>
Ime : Bosko Nikolic Prezime : Predavac Zvanje :
cellpadding i cellspacing
Dva atributa koja imaju veliku primenu su i cellpadding i cellspacing. n Pomou cellpadding atributa definie se rastojanje izmeu sadr aja elije i njene granine linije. n Pomou cellspacing atributa se moe odrediti rastojanje izmeu pojedinih elija tabele. <table border="2" cellpadding="30" cellspacing="10">
n
colspan i rowspan
n
HTML doputa mogunost da se pojedine elije tabele proteu du vie redova ili kolona tabele. Ovakav efekat se moe postii pomou atributa colspan i rowspan, koji se ubacuju u <td> ili <th> tag one elije koja se eli posebno da formatira. Vrednost ovih atributa se zadaje brojem kolona ili redova tabele du kojih treba da se prostire data elija.
Frejmovi
n
Frejmovi omoguavaju da se formira dokument koji e se sastojati od adresa bar dva razliita dokumenta. Osnovni tag je sloeni tag <FRAMESET>. Ovaj tag zamenjuje tag BODY u HTMLdokumentu. Tag <FRAMESET> ima atribute:
n n
COLS za vertikalnu podelu prozora i ROWS za horizontalnu podelu prozora navigatora.
Frejmovi
n
n n
Adresa dokumenta se navodi u okviru taga FRAME iji su atributi SRC, preko koje se zadaje adresa dokumenta koji e biti prikazan u zoni tog taga i MARGINWIDTH i MARGINHEIGHT Tag NOFRAMES sadr i poruku za browser koji nije u stanju da interpretira frejmove.
Frejmovi
Opta struktura HTML stranice sa frejmovima je: <HTML> <HEAD> </HEAD> <FRAMESET> </FRAMESET> </HTML>
n
Frejmovi
Frejmovi
n n n
Atributi <FRAMESET> taga BORDER: Vrednost atributa je debljina granice izmeu frejmova izraena u pikselima. BORDERCOLOR: Definie boju granice izmeu frejmova. Ovaj atribut se primenjuje jedino pod uslovom da je atribut FRAMEBORDER postavljen na aktivnu vrednost. FRAMEBORDER: Vrednost '1' ili 'yes' ovog atributa prikazuje granicu izmeu dva frejma, dok vrednost '0' ili 'no' ne prikazuje. FRAMESPACING: Definie razmak izmeu granica frejma i njegovog sadraja izraenog u pikselima.
Frejmovi
<HTML> <HEAD> <TITLE>Nova stranica sa frejmovima </TITLE></HEAD> <FRAMESET ROWS="20%, 80%" FRAMEBORDER="NO" BORDER="3"> <FRAME SRC="menu.html"> <FRAME SRC="main.html"> </FRAMESET> <NOFRAMES> U okviru vaseg ciatac nije moguce prikazati ovu stranicu. </NOFRAMES> </HTML>
Frejmovi
n n n n n n n n
Atributi <FRAME> taga SRC: definie adresu dokumenta koji e se uitati u okviru frejma. BORDERCOLOR: Definie boju za ivicu frejma. FRAMEBORDER: Vrednost '1' ili 'yes' ovog atributa prikazuje granicu frejma, dok vrednost '0' ili 'no' ne prikazuje. MARGINWIDTH: Definie veliinu praznog prostor izmeu leve i desne strane frejma i njegovog sadraja izraen u pikselima. MARGINHEIGHT: Definie veliinu praznog prostor izmeu vrha i dna frejma i njegovog sadraja izraen u pikselima. NAME: Specificira ime frejma koje se moe koristiti u okviru drugih programskih modula, kao to su JavaScript ili VBScipt. NORESIZE: Aktivnom vredno u ovog atributa se spreava korisnik da menja zadatu veliinu frejma. Ovaj atribut se samo navodi bez ikakve vrednosti. SCROLLING: Vrednosti ovog atributa su 'YES', 'NO' i 'AUTO'. Ako je vrednost 'YES' scroll bar e se pojaviti bez obzira da li je potreban iline, 'NO' e spreiti njegovu pojavu, a sa 'AUTO' e se pojaviti samo kada je potreban
Frejmovi
Korienjem frejmova i linkova moe se omoguiti promena jednog dela stranice, dok bi preostali deo stranice ostao nepromenjen. <FRAME SRC="Primer.html" name=MenjaSe> n Kod definicije linka (koji se nalazi na drugom frejmu) se navede atribut target sa vrednou koja predstavlja ime frejma iji se sadraj menja <A href="http://www.google.com" target=MenjaSe> Promena frejma </A>
n
Frejmovi
Stranica Glavna.html <html> <frameset cols="25%,75%"> <frame src="meni.html"> < frame src ="PocetniSadrzaj.html" name=MenjaSe> </frameset> </html>
n
Frejmovi
Stranica meni.html <html> <body> <table> <tr> <td><a href ="http://www.yahoo.com" target =" MenjaSe">Yahoo</a> </td></tr> <td> <a href ="http://www.etf.bg.ac.yu" target="MenjaSe">ETF </a> </td></tr> <td><a href ="http://www.google.com" target ="MenjaSe">Google</a> </td></tr> </table> </body> </html>
n
Frejmovi
Stranica PocetniSadrzaj.html <html> <body> Ovo je stranica ciji ce se sadrzaj promeniti ako se aktiviraju linkovi s desne strane! </body> </html>
n
Zvuk
n
n n
Koristi se <EMBED> tag. Ovaj tag podr ava uobiajene formate kao to su .wav, .mid, .mp3, i .au. Osnovna struktura taga je sledea: <embed src="filename.ext" width="x" height="x" autoplay="x" hidden="x" loop="x" volume="x"></embed>
Zvuk
n n n
n n n
SRC: njegova vrednost je URL (relativna ili apsolutna putanja) do audio dokumenta. CONTROLS: mogue vrednosti ovog atributa su CONSOLE i SMALLCONSOLE. Vrednost CONSOLE definie 144 piksela za irinu i 60 za visinu. Vrednost SMALLCONSOLE definie 144 i 15 piksela respektivno. HEIGHT and WIDTH: Za neke itae ovo su obavezni atributi <EMBED> taga. Na primer njihovo izostavljanje u Netscape Communicator itau prouzrokuje nepredvieb rad. Ako se za ove atribute definiu vee vrednosti od dimenzija konzole, sivi prostor se dodaje u dodatom prostoru. LOOP: Default vrednost ovog atributa je FALSE, to prouzrokuje da se audio dokument izvrava samo jednom. Ako se vrednost postavi na TRUE, dokument e se kontinuirano izvravati. Takoe, mogue je specificarati i odreeni broj koliko e se puta izvriti dokument. AUTOSTART: Postavljena vrednost TRUE ovog atributa doprinee da se audio dokument izvrava kada se stranica uita. Vrednost FALSE oznaava da korisnik mora aktivirati odreeno dugme u okviru konzole da bi se dokument izvrio. HIDDEN: Postavljena vrednost TRUE ovog atributa doprinee da se sakrije konzola. Default vrednost je FALSE sa kojom je konzola vidljiva korisniku. Ako su vrednosti atributa HIDDEN i AUTOSTART postavljene na TRUE dobie se isti efekat kao i korienjem taga BGSOUND da datim audiom dokumentom. VOLUME: Vrednost ovog atributa je broj izmeu 0 i 100. Manji broj definie tii zvuk. ALIGN: Mogue vrednosti ovog atributa su LEFT i RIGHT. HSPACE i VSPACE: Sli no kao kod <IMG> taga ovi atributi se koriste da bi se definisao u pikselima horizontalni odnosno vertikalni prostor oko konzole.
Forme
Za implementaciju formi koristi se osnovni tag <FORM>. Opti oblik ovog taga je: <FORM>  ... </FORM> n Najvanija dva atributa taga <FORM> su: n ACTION koji sadri adresu (URL) programa na serveru; n METHOD kojim je opisana metoda prenosa argumenata programa. Ovaj atribut moe imati vrednosti GET ili POST.
n
Dugme
button definie dugme opteg tipa. Pritiskom na dugme koje je definisano pomou ove vrednosti korisnik izvrava akciju koja se mora definisati u okviru samog taga. n Najee je to Java Script funkcija koja izvrava odreene provere pre samog slanja podataka na server. <input type="button" value="Proveri" onClick=funkcijaZaProveru()>
n
Dugme
submit - definie dugme pomou koga se podaci alju na server. <INPUT TYPE="SUBMIT" value="Posalji"> n reset definie dugme koje postavlja sve vrednosti elemenata forme na predefinisane vrednosti <INPUT TYPE="RESET" value="Ponisti">
n
Tekst polje
Koristi se atribut type sa definisanom vrednou text. <INPUT TYPE="text" NAME="ime_prez" VALUE="Unesite ime i prezime" SIZE="30"> n Pomou atributa value definie se poetni tekst koji e se pojaviti u tekst polju n Pomou atributa size se zadaje maksimalan broj karaktera koji se mogu uneti u okviru ovog elementa od strane korisnika. n Vrednost atributa name definie samo ime elementa pomou koga drugi elementi aplikacije (JavaScript, serverski deo aplikacije) mogu itati ili menjati unetu vrednost u okviru tekst polja. n Ako se eli da se zamaskira tekst koji korisnik unosi u tekst polje umesto vrednosti text, treba koristiti vrednost password.
n
Polje za potvrdu
n
Polje za potvrdu se definie korienjem taga INPUT i njegovog atributa type sa vrednou checkbox
<I>Koje programske jezike poznajete?</I><BR> <UL type=square> <LI> <INPUT type=checkbox name=PPpaskal> Paskal</LI><LI> <INPUT type=checkbox name=PPJava> Java</LI> </UL>
Radio dugme
Radio dugmad se definiu korienjem taga <INPUT> i njegovog atributa type sa vrednou radio. <I>Imate li vlastiti racunar?</I><BR> <UL type=square> <LI> <INPUT type=radio name=racunar> Da</LI> <LI> <INPUT type=radio name=racunar> Ne</LI> </UL>
n
Opadajua lista
n
Opadajua lista se definie pomou taga <SELECT> i opcija <OPTION>. Polje <SELECT> opisuje izbor izmeu moguih vrednosti navedenih u okviru taga <OPTION>. Tag <OPTION> sa atributom SELECTED se uzima kao izabrana vrednost. Tag <SELECT> se realizuje kao padajui meni sa vrednostima zadatim u okviru taga <OPTION>. Atributi uz tag <SELECT> su:
n n
size kojim je opisan broj elementa u opcija koje e biti prikazane, multiple kojim se omoguava izbor vie opcija u istom trenutku.
<B><I>Moj omiljeni predmet na 1. godini je: </I></B> <select name="predmeti"> <option>Analiza 1</option> <option>Analiza 2</option> <option>ORT</option> </select>
Tekst prostor
n
Tag <TEXTAREA> prikazuje tekst u odvojenom tekst prozoru sa scrollbarovima. Dimenzije prozora su odreene atributima rows (broj redova teksta) i cols (broj kolona). Atribut name dodeljuje simboliko ime podruju u kome se nalazi tekst. <TEXTAREA name=ime rows=n cols=m> ... neki tekst ... </TEXTAREA>
Skrivena promenljiva
esto je potrebo u okviru stranice zapamtiti odreene vrednosti koje ne bi trebalo prikazivati korisniku, na primer vrednost koja se proverava na serverskoj strani radi zatite aplikacije. n Ova mogunost se izvrava pomou taga <INPUT> i njegovog atributa type sa vrednou hidden. Na primer: input type=hidden name=ident value="08100-OEM-38069">
n
Primer
<html> <head> <title>Forma za komentare</title> </head> <body> <h1>Posaljite svoje komentare</h1> <form action="comments.php" method=POST> <p>Ime i prezime: <input name="name"> <p>Email adresa: <input type=text name="email" size=50> <p>Komentar: <textarea name="comments" rows=15 cols=70> </textarea> <input type=submit value="Posaljite komentar"> <input type=reset value="Obrisite unete podatke"> </form> </body> </html>
Primer 2
<html> <head> <title>Restoran italijanske hrane</title> </head> <body> <h1> Restoran italijanske hrane </h1> <form action="order.php" method=POST> <h2>Pice</h2> <p>Koliko pica elite? <input name="numpizzas" value="0" size=3 maxlength=3> <p> <input type=radio name="size" value="large" checked>Velika<br> <input type=radio name="size" value="medium">Srednja<br> <input type=radio name="size" value="small">Mala <h3>Dodaci</h3> <p> <input type=checkbox name="topping" value="pepperoni">Ljuta paprika<br> <input type=checkbox name="topping" value="mushroom">Pecurke<br> <input type=checkbox name="topping" value="peppers">Kecap<br> <input type=checkbox name="topping" value="onion">Jaje<br> <input type=checkbox name="topping" value="olives">Masline<br> <p>Ime: <input type=text name="name"> <p>Broj telefona: <input type=text name="phone"> <p>Adresa: <textarea name="address" rows=6 cols=50> </textarea> <p>Broj kreditne kartice: <input type=password name="creditcard" size=20></p> <input type=submit value="Posaljite narudzbinu"> </form> </body> </html>
Primer 3
Primer 4

Bosko Nikolic Internet Programiranje HTML

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bosko Nikolic Internet Programiranje HTML

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Internet programiranje HTML II deo

fizika pozicija polazne pozicije i fizika lokacija krajnje pozicije.

Link na stranicu u okviru istog servera

Link na stranicu u okviru istog servera

Link na stranicu u okviru istog servera

Neka direktorijum X sadri stranice 1 i 2, Y stranicu 3, a Z stranicu 4 Za stranicu 1,

Link na stranicu izvan servera

Link na istu stranicu

Link na istu stranicu

Link na odreenu poziciju

Slika kao link

Link za elektronsku potu

size="2">Ime:</font></th> size="2">Prezime:</font></th> size="2">Zvanje:</font></th>

size="2">Bosko</font></td> size="2">Nikolic</font></td> size="2">Predavac</font></td>

COLS za vertikalnu podelu prozora i ROWS za horizontalnu podelu prozora navigatora.

You might also like