Termin prokrastinacija potiče od latinske reči procrastinatio gde pro označava pred, ispred i napred, a

crastinatio označava nešto što pripada sutrašnjem danu. I stari Egipćani su imali dva glagola, koja danas
označavaju prokrastinaciju. Jedan je označavao korisnu naviku da se izbegne aktivnost koja je
beskorisna, i drugi koji je služio da označi ponašanje koje je štetno, a odnosi se na lenjost da se u
trenutku kada reka Nil plavi polja, ta polja i obrađuju. Prvu istorijsku analizu ovog trermina napisao je
Milgram. Milgram tvrdi da termin prokrastinacija pripada modernim društvima, koja imaju visoko
razvijenu tehnologiju i gde su vremenski raspored i poštovanje vremenskih rokova od ključnog značaja.
Iz vremena industrijske revolucije potiče poznata izreka Filipa Stanhopa : “Bez dokonosti, lenjosti i
odlaganja; nikad ne ostavljaj za sutra ono što možeš danas da uradiš”(Ferrari, Johnson, Mccowen, 1995).

Vilijam Knaus u knjizi End procrastination now definiše prokrastinaciju kao ponašanje koje označava
odlaganje akcije ili neke radnje. Vilijam Knaus takođe navodi svoju definiciju prokrastinacije. Po ovom
autoru prokrastinacija je automatska navika odlaganja važne aktivnosti koja je predviđena da se uradi za
neki određeni vremenski rok, za neki drugi trenutak ili vreme (Knaus, 1997). Ovo stanje, koje je
uobičajeno za svakog čoveka, uključuje negativnu percepciju o anticipiranoj aktivnosti, anticipirana
aktivnost se odlaže i umesto nje se radi nešto manje važno, i uvek je praćena razmišljanjem: „Uradiću
ovo kasnije, kada budem bio spreman“. Prema Vilijamu Knausu ovo nije samo jednostavan čin odlaganja
neke aktivnosti, već je proces koji se sastoji od evaluacije i percepcije same aktivnosti koja treba da se
obavi, ima emocionalnu komponentu koja se ogleda u osećanju momentalnog olakšanja i bihejvioralni
aspekt koji se sastoji od pristupanja nekoj manje važnoj aktivnosti. U kontekstu emocionalnog aspekta
prokrastinacije korisno je navesti i definiciju Ticea i Baumajstera koju autori definišu kao
samoporažavajući neadaptivni obrazac ponašanja koji je označen kratkotrajnom ličnom dobrobiti, ali i
značajnim dugoročnim gubicima (Jurić, 2004).