1

Esej
Ljudska prava

Pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice


Beograd, 2013. godina











Od onog trenutka kada postanu sposobni za brak, mukarac i ena koji se vole imaju
pravo da stupe u brak i zasnuju porodicu prema zakonima kojima se regulie
ostvarivanje ovog prava. Svi punoletni i sposobni ljudi imaju pravo na sklapanje braka
i zasnivanje porodice naravno u skladu sa Zakonom koji drava propisuje.
2

Za sklapanje braka postoje pozitivne i negativne pretpostavke. Pozitivne su razliitost
polova, saglasna izjava volje i ostvarivanje zajednice ivota, a negativne
su branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo, maloletstvo.

Zakon opisuje venanje kao javan i svean in, koji se vri u prostoriji posebno
predvienoj za tu namenu. Matiar moe dozvoliti da se brak sklopi i na drugom
mestu, ako se obezbede uslovi u pogledu sveanog izgleda prostorije i ako se time
ne vrea dostojanstvo ina sklapanja braka.
Zakon ne precizira maksimalni broj prisutnih, ali vrlo je jasan oko minimuma:
venanju moraju da prisustvuju budui suprunici, dva svedoka i matiar. Ako se
dogodi da se neko od suprunika ne pojavi u zakazano vreme, a da odsustvo nije
opravdao, matiar e konstatovati da su suprunici odustali od venanja.
Matiar prvo utvruje identitet prisutnih uvidom u njihove line karte, i konstatuje da
su uslovi za zakljuenje braka ispunjeni. Ako nema prigovora na izvetaj o ispunjenju
tih uslova, on upoznaje mladence sa pravima i dunostima u braku, a zatim ih pita,
poimence, da li slobodno pristaju da sklope brak sa onim drugim. Ako su izjave
potvrdne, brak se proglaava sklopljenim, a potom se suprunici izjanjavaju o
buduim prezimenima. Postoji mogunost da ena uzme muevljevo prezime to se
najee deava, onda da svom prezimenu doda muevljevo, a naravno postoji i
mogunost da mu uzme enino prezime, to je kod nas u zemlji Srbiji vrlo retko.
Formalnostima se blii kraj: matiar upisuje sklopljeni brak u matinu knjigu venanih
i matinu knjigu roenih za oba suprunika, mladenci potvruju upis potpisima, nakon
ega im matiar uruuje izvod iz matine knjige venanih. Ostala je samo svadba.

Porodica je nezamenljiva sredina u kojoj se ovek formira kao licnost, u kojoj ivi
zadovoljavajui neke od svojih najbitnijih potreba koje se samo u porodici i mogu da
zadovolje.

Porodica je vrsta, stabilna drutvena grupa u kojoj vladaju ljudski odnosi zasnovani
na ljubavi, potovanju i ravnopravnosti njenih lanova, uzajamnom pomaganju a u
kojoj se ostvaruju neke od bitnih funkcija koje porodica ima u ivotu oveka. Ono od
ega svako polazi je da ima potomke i da ima nekog ko e ga naslediti i nastaviti
3
lozu, jer to je neto to nas okruuje i to od nas samih stvara osobu koja voli,
potuje, plae i ume da prata jer porodica su osobe koje ive pod istim krovom.

Za zasnivanje braka i porodice svakako je potrebna ljubav, ali deca zahtevaju i vie
od toga, ona trae ljubav oba brana duga, pa ak i onda kad ljubavi meu
roditeljima vie i nema, a ak zahtevaju i velika odricanja u ivotu, te treba biti pri
zdravoj svesti i istoj pameti pri odluivanju o detetu, jer ukoliko se ne razmisli dobro
sutra se moe upropastiti ivot tom detetu koje nije ni trailo da doe na ovaj svet i ni
zata nije krivo. Odluivanje o detetu je slobodno i upravo zbog toga se radi o
odgovornom odluivanju branog para koji su roditelji deteta, i uslovljeno je
emocionalnom zrelou i usklaenou karaktera koji svi zajedno treba da omogue
da dete imao topao dom u svakom pogledu, i takva odgovornost vodi do rvih veza
sa detetom. Prezime deteta odreuju roditelji prema prezimenu jednog ili oba
roditelja. Dete obino dobija i nosi prezime oca.

Kada su deca u pitanju re je o posebno ranjivoj kategoriji koja do punoletstva
zahteva posebnu zatitu porodice, drutva i drave.
Naalost , u mnogim zemljama, veliki broj dece ivi u izuzetno tekim uslovima, esto
izloeni eksploataciji i zloupotrebama. Zbog toga se osnovala i Konvencija o pravu
deteta. Republika Srbija je od 2001. godine lanica Konvencije o pravima deteta.