1.

Porodino pravo je sistem pravnih pavila kojim se ureuju lini i imovinski odnosi koji nastaju izmeu lanova porodice a koji preteno proizilaze iz braka i srodstva.Pravo nije jedina vrsta pravila koja regulie ljudsko ponaanje .Izvan porodinog prava ostaju porodini odnosi regulisani moralom, obiajima konvencijama ( ljubav, prijateljski odnosi koji proizilaze iz braka ili srodstva ) Porodino pravo u uem smislu ( brani ,roditeljski, starateljski ) Porodino pravo u irem smislu (pravo o porodici, o pravnoj i drutvenoj zatiti porodice ) 2. Predmet porodinog prava jesu porodini odnosi koji se uspostavljaju izmeu fizikih lica meusobno povezanih nekom od pravno relevantnih injenica kao to su brak, meusobni odnos krvnih i tazbinskih srodnika, usvojenje, starateljstvo ili vanbrana zajednica. Subjekt porodinog odnosa moe biti samo lan porodice kao fiziko lice, a ne i porodica u celini, stoga porodica nema svojstvo pravnog lica ( titular prava i obaveze ) a bi jedno fiziko lice bilo subjekat por. Prava i obaveza, nekad je dovoljno da ima pravnu sposobnost,( prava deteta da formira svoje miljenje, da ga slobodno izrazi pravo na izdravanje, pravo svojine itd) nekad ogranienu poslovnu sposobnos( priznanje vanbranog oinstva ) a nekad potpunu poslovnu sposobnost( pravo na brak,vrenje roditeljskog prava itd). Objekte porodinog odnosa predstavlja sve ono povodom ega se subjekti porodinog odnosa nalaze u pravnom odnosu u kome imaju prava i obaveze( apsolutna ! relativna prava) Pravna priroda Por. "dnosa#lini i imovinski ne regulie stvarnim i obligacionim pravom ( posebna veza subjekata i linim svojstvima) Metod predstavlja nain, tehniku ureivanja porodinih odnosa $)naelo pravne jednakosti i nejednakosti% &) naelo autonomije i heteronomije% ')naelo dispozitivnosti i oficijelnosti% ()naelo neprenosivosti i neodrecivosti% ))naelo neimovinske sankcije. . *rano pravo +oditeljsko pravo ,tarateljsko pravo !. 1"#eo graanskog prava Instituciona sistematika -usnaturalistika sistematika Pandektistika sistematika 2"Posebna grana prava "lan porodi$e graanskih prava %. najapstraktnije norme u pravnom sistemu koje dopunjavaju smisao i usmeravaju primenu svih ostalih pravnih normi. $)Posebna zatita porodice (l.//.st.$.0+,,l.&.st.$ P1 ) &)Potovanje porodinog ivota ( l.&.st.&P1) '),lobodno odluivanje o raanju dece( l./'.0+,, l.).st.$ P1 ) ()1abrana diskriminacije( l.&$, i $) 0+, ) &. ' (, "

"pte pravne norme kojima se ureuju porodini odnosi, a koje se nalaze formulisane u zakonima i drugim optim aktima. ( materijalni,formalni ) ( l.$(&. 0+, ) 1akon ( osnovni,delimine,meun.ugov.o ljud. I manjinskim pravima ,udska praksa Praksa 2vropskog suda za ljudska prava "biaj Pravna nauka( ne)ormalni,praktiki " 1"*akon kao osnovni i+vor 0stav +epublike ,rbije( naela,najoptije norme) Porodini zakon +epublike ,rbije iz &33) 2"*akon kao dopunski i+vor $)1akon o obligacionim odnosima, &) 1akon o osnovama svojinskopravnh odnosa, ') 1akon o reavanju sukoba zakona s propisima druhih zemalja, () 1akon o parninom postupku, )) 1akon o posredovanju, /) 1akon o izvrnom postuku, 4) 1akon o opem upravnom postupku, 5) 1akon o nasleivanju, 6) 1akon o stanovanju, $3) 1akon o vanparninom postupku, $$) 1akon o matinim knjigama, $&) 1akon o socijalnoj zatiti i obezbeivannju soc.sigurnosti graana +,, $') 1akon o finansiskoj podrci porodici sa decom, $() 1akon o ureivanju sudova, $)) 1akon o javnom belenitvu "Meunarodni ugovor( konvencija o zatiti materinstva,pravima deteta 0niverzalni sistem zatite ljudskih pravauniverz.deklaracija o pravima oveka $6(5 (l.$/) 7eun.pakt o graanskim i politikim pravima( ratif.$64$ ( l.&',&(.)2vropska konvencija o ljudskim pravima,ratif.&33' ( l.$(.) ,. ' -iri smisao (sve odluke sudova,bez bilo kakvog kriterijuma) .i ( istovetno reavanje svih sluajeva iste vrste od strane svih sudova) ,udske odluke stvaraju pravo kroz pojedinane norme koje ne obavezuju ni sud koji je doneo presudu da u budunosti sudi na isti nain. Ipak faktikim autoritetom i kreativnom prirodom pribliavaju se stvaralakom karakteru primene prava. 8ada imaju vie vea obrazuju se odeljenja graanska i krivina. 1"9a sednici odeljenja usvaja.Pravna shvatanja :rhovnog kasacionog suda koji su obavezujui za sva vea u sastavu odeljenja, ( shvatanja ) 2"9a optoj sednici usvaja.9aelni pravni stavovi :rhovnog kasionog suda koji su obavezujui za sva vea i odeljenja, ( stavovi ) izvor prava )sud.praksa drugostepenih i viih sud.utie na nie sud.pravna shvat. !)interpretacija optih pravnih normi,prav.standarda,odluk.:8, bitne za praksu sudova objavljujuna veb str.:8,, oportunitet,autoritet /. ' 2vropski sud za ljudska prava doneo je do sada veliki broj odluka koji se odnose na tumaenje ili primenu odredaba 2vropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa porodinim ivotom 0. '

"biaj je nepisano opte pravilo ponaanja koje nastaje dugotrajnim ponavljanjem u istim ivotnim situacijama i koje je prihvaeno od strane pripadnika odreene drutvene grupe. Pravni obiaj ako mu je takvo mesto namenjeno u hijerarhiji pravnih izvora.;aktiki kada zakon na njega izriito upiti ( 1"" izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, l.'( "biaji kod nas mogu predstavljati izvor prava samo ako zakon na njih izriito upuuje 9a podruju naeg pozitivnog porodinog prava ovakvih propisa nema Pravna nauka.rezultat naunih i strunih istraivanja 9e predstavlja formalni izvor prava Pravna doktrina oduvek je imala nezanemarljiv utica, kako na rad zakonodavnih organa, tako i na praksu sudova i drugih dravnih organa koji primenjuju pravne norme (materijali strunih komisija izvor za istorijsko tumaenje,i motiva usvajanja, de lege lata,delege ferenda) 11. (, ! " rutvena grupa,da se na potomstvo prenesu drutveni principi *ioloki determinisana,zakonima reprodukcije +azlikuje se svojom individualnou,ispunjava potrebe lanova,jer tako ispunjava potrebe svojih lanova Porodica je zajednica roditelja i dece koja iz te veze nastaju (ili su usvojena), primarna zajednica u kojoj se razvija linost deteta, je takva zajednica koja obezbeuje psiholoko#socijalnu povezanost svojih lanova. Pojam porodi$e u praksi evropskih suda +a ljudska prava #,uprunici i vanbrani partneri # eca i roditelj #*raa i sestre # ede<bake i unuci #"drasle osobe i njihovi roditelji odnosno drugi srodnici #:erenici i homoseksualni partneri,Pravo na zatitu privatnog ivota,ne smatra pravim porodinim odnosom Struktura porodi$e (2"3uklearna porodi$a (potpuna i nepotpuna), vidovi ! bioloka, socijalna, adoptivna, nastala uz medicinsku pomo% (22"4eorgani+ovana5u+astopna( sledei brak,vanbr. ) kolektivna(ivotna zajednica vie bra,van.part.) zajednica dve osobe istog pola% (222"Proirena#( bliim i daljim srodnicima ) trogeneracijska, plemenska, poligamna (poliginijska, poliandrijska). Planiranje porodi$e lan /' 0stava, lan ) st. $ Porodinog zakona Pravo na raanje deteta Pravo na leenje steriliteta Pravo na vetako oploenje Pravo na raanje sopstvenog deteta Pravo na neraanje deteta Preventivan nain 8orektivan nain 11. (, ) lan $64. st. $. i &. Porodinog zakona 9asilje u porodici zakonski je definisano kao svako ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice, a exempli causa navedeni su postupci koji e se naroito smatrati nasilnikim' #nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede, i #izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoenja telesne povrede,

#prisiljavanje na seksualni odnos, #navoenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo $(. godinu ivota ili nemonim licem, #ograniavanje slobode kretanja, ili komuniciranja sa treim licima #vreanje, drsko , bezobzirno i zlonamerno ponaanje Pojam lana porodi$e. "dreivanje kruga osoba koje mogu biti povezane nasiljem u porodici izuzetno je iroko, kako bi se obuhvatili svi mogui porodini i kvaziporodini odnosi za koje se zna da jesu ili da mogu biti podloga nasilnikom ponaanju. #suprunici ili bivi suprunici% #deca i roditelji% #krvni, adoptivni i tazbinski srodnici% #"sobe koje vezuje hraniteljstvo, vanbrana zajednica ili ivot u istom porodinom domainstvu, #lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu Mere +atite od nasilja u porodi$i. Protiv lana porodice koji vri nasilje mogue je odrediti jednu ili vie mera zatite, a one imaju za cilj ili da potpuno zabrane ili da samo ogranie odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice. *akonske mere +atite od nasilja u porodi$i jesu' ## izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue odnosno useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine ili zakupa nepokretnosti% # zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenu udaljenost% sve mere,traju najvie god.dana,mogu produ.prest.sa,razl.mera # zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice% ( pritvor,lienje slobode,urau.u vrem.traj.mere # zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice 12. " predstavlja pravom priznati prirodni i drutveni odnos izmeu dva ili vie lica na osnovu kojih se izmeu njih zasnivaju odreena prava i dunosti 6rste 5(2" 7rvno' pravni odnos izmeu dva ili vie lica koja direktno ili indirektno potiu jedno od drugoga ili od zajed.pretka( zasniva se raanjem ) #Prava linija potiu jedno od drugog direktno(nishodna, ushodna), #Pobona sva lica koja potiu od zajednikog pretka ili para zajednikih predaka (roeni brat i sestra ili brat i sestra od strica punorodni poboni srodnici, ako imaju samo jednog zajednikog pretka ( polubraa, polusestre,polurodni poboni srodnici.=ko potiu od zajednikog oca a razliite majke nazivaju se (jednokrvnim) i obrnuto nazivaju se jednoutrobnim). (22"8a+binsko Odnos jednog branog druga i krvnih srodnika drugog branog drugarauna u kojoj se liniji i stepenu krv.srodst.nalazi brani drug sa svojim srodnikom i u takvom stepenu je i njegov brani drug (222" 9doptivno.pravnim putem usvajanjem tueg mal.deteta 54aunanje' graansko raunanje srodstva !pravilo >koliko raanja toliko stepena?otac @ i sin = nalaze se u prvom stepenu prave linije krvnog , srodstva jer ih razdvaja samo jedno roenje ( sina = ) # eda @ i unuka * nalaze se u drugom stepenu prave linije krvnog srodstva, poto ih razdvajaju dva roenja ( unuke * i njenog oca = ) #Pradeda @ i praunuka A nalaze se u treem stetenu prave linije krvnog srodstva,jer ih razdvaja tri roenja (praunuk. A,njenog oca i dede = ) #Prvi stepen pobone linije krvnog srodstva ne postoji,poto pobona linija podrazumeva najmanje dva roenja.*rat i sestra * su u II stepenu pobone linije krvnog srodstva jer ih od zajed.pretka ( oca =) dele dva roenja (brata i sestre * ) 0jak i sestriina 2,tetka * i bratanac f, stric i sinovica B itd. 9alaze se u III

stepenu PC8,,jer od najblieg zajednikog pretka (dede = dele tri roenja ( sestriine 2,njene majke * i ujaka ,bratanca ;,njegovog oca i tetke *,sinovice B,njenog oca D i strica ) eca dvojice brae ; i B nalaze se u I: stepenu PC8,, jer ih od najblieg zajednikog pretka dede = dele etiri roenja ( roenje brata od strica ;, sestre od strica B, te roenje njihovih oeva i D *naaj' brana smetnja, adoptivna smetnja ,zakonsko izdravanje, krivino delo,izuzee, zakup stana, penzija, porez. 1 . :ino ime jeste jedno od osnovnih obeleja )i+ikog li$a, koje slui +a identi)ika$iju njegovog linog statusa. ,astoji se od imena i prezimena. 2me (roeno ime) predstavlja nain line identifikacije i individualizacije jednog lica prema svakom drugom licu u okviru jedne porodice, a pre+ime (porodino ime) oznaava vezanost toga lica za porodicu ili iru srodniku grupu. 2me nain line indentifikacije u pravnom preometu lica prema drugom licu.moe se koristiti pseudonim,nadimak,konspirativno ime,akademske titule. Pre+ime vezanost tog lica za porodicu 1akonom nije ogranien broj rei od kojih se moe sastojati ime i prezime. 7eutim, ako graanin dobije ime ili prezime, odnosno i ime i prezime sastavljeno od vie rei, duan je da u pravnom saobraaju koristi lino ime koje je skraeno tako da sadri samo pojedine rei iz imena i prezimena. 0 tom sluaju govori se o skra#enom linom imenu 39;<:9 O :2;3OM 2M<3. 51. :ino ime je lino neimovinsko pravo graanina. Eitular ne moe to pravo preneti na drugo lice niti ga se moe odrei. Pravo na ime ne zastareva. 52. Pravo na lino ime stie se roenjem, a titi se od trenutka upisa u matinu knjigu roenih. 7atina knjiga je javna knjiga za koju vai pretpostavka tanosti i u koju ima pravo uvida svako neposredno pravno zainteresovano lice. 0pis linog imena ima konstitutivni karakter, to znai da tek od momenta upisa lino ime postaje zatieno lino pravo graanina koje deluje prema svim treim licima. 5 . Svako je duan da se slui svojim linim imenom. "va dunost proizlazi iz potrebe zatite prava i interesa treih lica u pravnom saobraaju i iz potrebe obezbeenja pravne sigurnosti uopte. Postoje dva osnovna naina da se povredi pravo na ime. osporavanje prava na ime (odricanje titularu prava da upotrebljava lino ime% spreavanje ili ometanje titulara pri upotrebi linog imena% izbegavanje da se titular oznai svojim linim imenom% oznaavanje titulara drugim, a ne sopstvenim linim imenom% iskrivljavanje imena titulara itd.) i neovlaena upotreba imena (prisvajanje tueg linog imena, oznaavanje treih lica linim imenom titulara itd.).ikrivljavanje linog i. !. Lino ime se moe promeniti. Pravo na promenu linog imena je sastavni deo prava na lino ime, koje se moe ograniiti samo iz razloga koje zakon predvia. :ideti l. ')$. Porodinog zakona. :ideti l. '))#')/. Porodinog zakona i l. '&6. 8rivinog zakonika, koji inkriminie krivino delo Flano predstavljanje?. O#4<#=2693=< :2;3O> 2M<39 Cino ime deteta odreuju, po pravilu, njegovi roditelji zajedniki i sporazumno. +oditelji su slobodni da odrede roeno ime deteta prema svom nahoenju, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine. +oditelji imaju pravo da se ime deteta upie u matinu knjigu roenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. ete dobija prezime prema prezimenu jednog ili oba roditelja, ali zajednikoj deci roditelji ne mogu odrediti razliita prezimena.

Cino ime deteta odreuje samo jedan roditelj, ako drugi roditelj nije u ivotu, ako je u nemogunosti da vri roditeljsko pravo ili je nepoznat. Organ starateljstva odreuje lino ime deteta u nekoliko situacija. Prvo, organ starateljstva odredie lino ime deteta iji roditelji ne mogu da postignu sporazum o imenu, poto prethodno saslua oba roditelja i utvrdi razloge njihovog nesporazuma. #rugo, ako nijedan od roditelja deteta nije iv ili nije u mogunosti da vri roditeljsko pravo, odnosno ako su oba roditelja nepoznata. 9ajzad, organ starateljstva duan je da odredi lino ime deteta i ako su roditelji odredili detetu pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti s obiajima i shvatanjima sredine. P4OM<39 :2;3O> 2M<39 Promena porodinog statusa. 7aloletnom detetu posle promene porodinog statusa, do koje je dolo utvrivanjem oinstva ili materinstva, odnosno osporavanjem oinstva ili materinstva, prilikom zasnivanja usvojenja. 1a promenu linog imena maloletnom detetu ili usvojeniku starijem od $3 godina potreban je i njegov pristanak. Prilikom sklapanja ili prestanka braka. Promena u posebnom upravnom postupku. ,vaki graanin stariji od $) godina ima pravo da promeni lino ime, odnosno samo roeno ime ili samo prezime, na osnovu zahteva o kome odluuje optinski organ uprave po mestu prebivalita, odnosno boravita podnosioca zahteva. Galba protiv reenja o odbijanju u roku od $).dana ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu 3e#e, meutim, biti odobrena promena linog imena' (a) licu protiv koga se vodi krivini postupak za delo za koje se goni po slubenoj dunosti, (b) licu koje je ve osueno za takvo krivino delo, dok kazna nije izvrena ili dok traju pravne posledice osude, (c) licu za koje se utvrdi da promenom imena namerava da izbegne neku svoju obavezu i (d) licu koje trai promenu linog imena u pogrdno ime ili prezime, u ime ili prezime kojim se vrea moral ili koje je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine 1!. ! knjige su javne isprave u koji se upisuju sve injenice u vezi sa linim statusom fizikih lica i to prvenstveno one koje su u neposrednoj vezi sa roenjem, sklapanjem braka i smru jednog lica. :ode po sistemu kompjuterske obrade podataka 39;<:9 O M982;32M 73=2>9M9 $)9aelo oficijelnosti, vode po slubenoj dunosti &)9aelo jednoobraznosti,podaci jedinstveni za celu teritoriju drave ')9aelo javnosti, moraju biti dostupni osobi na koju se odnose,lanu ue porodice,usvoj. ()9aelo autentinosti.smatraju tanim dok se sudskim putem ne ospore 64S8< M982;32? 73=2>9 7atina knjiga roenih 7atina knjiga venanih 7atina knjiga umrlih 1%. 8<O42=S7< #<@232;2=< A4979 >*rak je po naem pravu, priznata i ureena trajna zajednica ivota jednog mukarca i jedne ene, zakljuena u sveajnoj formi, po njihovom slobodnom pristanku, raskidiva samo u sluajevima predvienim zakonom.? #ve kljune pretpostavke #1ajednica ivota osoba razliitog pola #1asnovana sa namerom da se takva zajednica smatra brakom *97O3S7< #<@232;2=< A4979 lan '. st. $ Porodinog zakona #*rak je zakonom ureena zajednica ivota ene i mukarca. #Eri karakteristike definicije.

#1ajednica ivota koja se ureuje +akonom,pravni poredak pri+naje brak,kada ispunjava +ahteve,predviene +akonom #"znaava enu i mukar$a,monogamija 5*ajedni$a ivota stvarna ivotna zajed.eko.psih. 1&. #,utina ugovorne teorije sastoji se u tome da se brak shvata kao ugovor kome se priznaje manje ili vie posebnosti u odnosu na pojam ugovora u graanskom pravu. #Prema institu$ionalnoj teoriji o pravnoj prirodi braka, brak se odreuje ne samo kao ugovor nego i kao pravna ustanova (istitucija).postojanje porodice,imperativna pravila(zakljuenje braka, sadrini odnosa #Pravna priroda braka kao pravnog instituta kvalifikuje kao pravni status koji se stie na osnovu jednog ugovora sui generis brana sposobnost,forma zakljuenja,nitavost braka,brak se ne moe raskinuti izjavom volje jednog suprunika,kao to moe u ugovoru. *rak zasniva jedan pravni status( brani status)(prava i obaveze koje pripadaju jednom subjektu prava u datom,trenutku 1,. PO=9M 2 P4<#M<8 *rano pravo je deo porodinog prava a obuhvata skup propisa kojima se ureuje brak i odnosi u braku te vanbrane zajednice i odnosi vanbranih partnera Pravne posledice sklapanja i prestanka braka mogu se odnositi na lino brano pravo imovinsko brano pravo pravne norme# preteno imperativne prirode. vanbrana zajednica#line,linoimovinske i imovin.prirode 39;<:9 $)+avnopravnost suprunika(l.$),/& 0stava l.'.st.'.P1 )institucional,da,se,urede,zakono &)Institucialnost braka(l./&.st.(.0.l.'.st.$P1 '),lobodan pristanak na brak(l./&.st.$.&(P1 ()Caicitet braka svetovnost ))7onogamija, /)+askidivost braka(l./&.st.'0stava)razvod 4)Izjednaavanje vanbrane zajednice sa brakom(l./&.st.).0.l.(.st.&.P1 1/. "! ' $ 0 naelu svakom je doputeno da sklopi brak #Pretpostavke za postojanje braka #Pretpostavke za punovanost braka #*rane zabrane P4<8POS8967< *9 POS8O=93=< A4979 #injenice bez ijeg ispunjenja brak pravno uopte ne moe nastati i koje su sankcionisane ustanovom nepostojeeg braka #injenice koje su se tradicionalno smatrale pretpostavkama za postojanje braka odgovarajui zakonski propisi srpskog prava oznaavaju pojmom uslova +a punovanost braka P4<8POS8967< *9 P.3O69*3OS8 A4979 Eo su one okolnosti koje obezbeuju da jedan brak koji je nastao, istovremeno bude i punovaan brak, koji je podoban da proizvede uobiajena pravna dejstva. Pozitivne pretpostavke 9egativne pretpostavke Po+itivne pretpostavke +a punovanost braka

1"4a+liitost polova, 2"Saglasna i+java volje data reima, istovremeno, lino, nedvosmisleno i jasno da pokae ozbiljne namere, ne sme biti modifikovano uslovima i rokovima),#ne znacima gestovima,drugim radnjama,gluvonema osoba ili nezna jezik.tuma,punom "*akonska )orma sklapanja braka,sveana i bitna #va elementa5 9adlenost za skapanje braka. stvarna (optnski organ uprave), mesna, funkcionalna (matiar)% Postupak sklapanja braka'prijavni postupak, postupak venanja, postupak registracije), !"Slapanje braka radi ostvarivanja +ajedni$e ivota suprunika. 7lasi)ika$ija branih smetnji' $)nitavnost i ruljivost &)otklonjive i neotklonjive, ')apsolutne i relativne, ()privremene i trajne. negativne pretpostavke +a punovanost braka $)*ranost,apsolut.nitav.neotklonj.privremena,apsolut.brana,smetnja,delujeerga,omnes &)9esposobnost za rasuivanje, '),rodstvo, (),tarateljstvo, ))7aloletstvo /)7ane volje. prinuda # fizika, psihika (ozbiljna, odluujue utie na izjavu volje, nije potrebna protivpravnost) i +abluda (o fizikoj linosti, graanskoj linosti, o bitnim osobinama). A49;3< *9A493< *rane zabrane jesu okolnosti zbog kojih je po zakonu zabranjeno sklapanje braka, ali se brak sklopljen uprkos postojanju brane zabrane ne moe ponitavati 9isu vie pravni institut naeg pozitivnog porodinog prava