3.1.5. Porodicno Pravo PDF

PORODINO PRAVO
PORODINO PRAVO
VANBRANA ZAJEDNICA
(lan 4. Porodinog zakona)
1.
Ukoliko je u vreme sticanja imovine u vanbranoj zajednici postojala brana smetnja, i-
vot u vanbranoj zajednici ne moe biti osnov za sticanje imovine vanbranog partnera.
Iz obrazloenja:
Vanbrana zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mukarca izmeu kojih nema branih
smetnji a vanbrani partneri imaju prava i dunosti suprunika pod uslovima odreenih zakonom -
lan 4. Porodinog zakona.
Brak ne moe sklopiti lice koje je ve u braku (branost je brana smetnja) - lan 17. Porodi-
nog zakona.
Imovina steena radom vanbranih partnera u vanbranoj zajednici jeste njihova zajednika
imovina; na imovinske odnose vanbranih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
imovinskim odnosima suprunika - lan 191. Porodinog zakona.
Saglasno navedenim zakonskim odredbama, a imajui u vidu da je u vreme zasnivanja vanbrane
zajednice stranaka postojala brana smetnja - branost tuenog, da ta smetnja u meuvremenu nije pre-
stala ni u vreme sticanja pokretnih stvari i nepokretnosti (plac na kome je sagraen spratni poslovno-
stambeni objekat, vozilo, izbetonirana staza) - sve do prestanka vanbrane zajednice ne mogu se prime-
njivati pravila o sticanju u vanbranoj zajednici.
Dakle, u konkretnom sluaju nije postojala saglasnost kao ni sporazum da zajednica izmeu
stranaka predstavlja vanbranu zajednicu koja vodi zajednikom sticanju navedenih dobara u smislu
lana 191. Zakona.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 2213/2011 od 19.06.2012. godine)
2.
Predmet sudskog spora ne moe biti tubeni zahtev za utvrenje da je u odreenom perio-
du postojala vanbrana zajednica izmeu parninih stranaka.
Iz obrazloenja:
Prema spisima predmeta, tuilja je protiv tuene podnela tubu radi utvrenja da je izmeu nje i sada
pok V.Z. iz P. postojala vanbrana zajediica. Prvostepeni sud je odbacio takvu tubu, s obrazloenjem
da injenice ne mogu biti predmet tube za utvrenje. Protiv takve presude tuilja je izjavila albu.
Po oceni Vieg suda, alba je neosnovana. Prema lanu 188. stav 1. ZPP-a, tubom za utvre-
nje (deklaratorna tuba) moe se traiti utvrenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava
ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Zahtev za utvrenje postojanja
vanbrane zajednice, koji je postavila tuilja, jeste zahtev za utvrenje injenice. Poto nema zah-
teva tuilje za utvrenje postojanja odreenog prava ili pravnog odnosa u vezi s postojanjem van-
-2-
PORODINO PRAVO
brane zajednice, njena tuba nije doputena u smislu odredbe lana 188. ZPP-a. Zato je pravilno
stanovite prvostepenog suda da tubu treba odbaciti i iz tog razloga, to predvia odredba lana
297. taka 6) ZPP-a.
Ovaj sud je ocenio navode iz albe tuilje da je ovakvom odlukom prvostepenog suda onemogu-
ena u ostvarivanju prava nastalih u toku trajanja vanbrane zajednice, ali je naao da isti nisu osno-
vani. Naime, ako tuilja pretenduje na odreeno pravo svojinsko-pravne ili obligaciono-pravne pri-
rode za koje smatra da je nastalo kao rezultat postojanja vanbrane zajednice, onda tubenim zahtevom
moe da trai utvrenje postojanja takvog prava, a u okviru utvrenja tog prava kao injenice se utvru-
ju da li je vanbrana zajednica postojala, u kom trajanju i da li je pravo na koje se pretenduje tubom na-
stalo u toku trajanja te zajednice. Poto se tubom ne trai utvrivanje postojanja nekog prava, odnosno
pravnog odnosa, tuba je nedoputena, poto nema pravnog interesa za utvrenje injenice postojanja
vanbrane zajednice.
(Iz presude Vieg suda u Panevu, G.br. 271/11 od 19.04.2011. godine)
3.
Odredba Porodinog zakona, kojom je vanbrana zajednica definisana kao trajnija zajed-
nica ivota ene i mukarca izmeu kojih nema branih smetnji, saglasna je sa Ustavom.
Iz obrazloenja:
Ustavni sud odbio je predlog za utvrivanje neustavnosti odredbe lana 4. stav 1. Porodinog
zakona ("Sl. glasnik RS", broj 18/05).
Osporenom odredbom lana 4. stav 1. Porodinog zakona propisano je da je vanbrana zajednica
trajnija zajednica ivota ene i mukarca, izmeu kojih nema branih smetnji (vanbrani partneri), a sta-
vom 2. istog lana propisano je da vanbrani partneri imaju prava i dunosti suprunika pod uslovima
odreenim ovim zakonom.
Odluujui o zahtevu predlagaa za ocenu saglasnosti odredbe lana 4. stav 1. Porodinog zako-
na s Ustavom, Ustavni sud je ocenu ustavnosti ove odredbe izvrio u odnosu na odredbe Ustava ko-
je ureuju pojam braka i vanbrane zajednice (lan 62.) i naelo zabrane diskriminacije (lan 21.).
Ustavni sud je konstatovao da Ustav u lanu 62. stav 2. utvruje da brak nastaje na osnovu
slobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnim organom, dajui, pri tom, u stavu 4.
istog lana zakonodavcu ovlaenje da uredi brak i odnose u braku i porodici. Odredbom lana
62. stav 5. Ustava utvreno je da se vanbrana zajednica izjednaava sa brakom, u skladu sa za-
konom, ime je, po oceni Ustavnog suda, na posredan nain, kroz odreivanje pojma braka,
ustavotvorac odredio i pojam vanbrane zajednice. Drugim reima, izjednaavajui vanbranu
zajednicu sa branom, ustavotvorac je odreivanje sutinskih elemenata potrebnih za nastanak
vanbrane zajednice vezao za postojanje elemenata potrebnih za nastanak brane. Kako Ustav
kao jedan od konstitutivnih elemenata za zakljuenje braka utvruje i razliitost polova lica ko-
ja daju pristanak, to se, po oceni Ustavnog suda, ovaj uslov odnosi i na lica u vanbranoj zajed-
nici. Iz navedenog sledi da ustavnopravni pojam vanbrane zajednice podrazumeva zajednicu
mukarca i ene.
Ustavni sud je zatim utvrdio da je zakonodavac, na osnovu ustavnog ovlaenja iz lana 62. st.
4. i 5. Ustava, Porodinim zakonom uredio brak i odnose u porodici, ali i pojam vanbrane zajedni-
ce i prava i dunosti vanbranih partnera. Iz sadrine osporene odredbe lana 4. stav 1. Zakona pro-
izlazi da je pojam vanbrane zajednice odreen pomou tri kljuna elementa, a to su: 1) zajednica
-3-
PORODINO PRAVO
ivota ene i mukarca kao vanbranih partnera; 2) duina trajanja zajednice ivota i 3) nepostojanje
branih smetnji. Zakonodavac je odredbom stava 2. istog lana Porodinog zakona, prava i dunosti
vanbranih partnera izjednaio sa pravima i dunostima suprunika, dovodei ih u vezu sa sferom
braka, ali i porodice.
Imajui u vidu da je odredbom lana 62. stav 5. Ustava vanbrana zajednica izjednaena sa bra-
kom, Ustavni sud je ocenio da je osporena odredba lana 4. stav 1. Porodinog zakona, kojom je
vanbrana zajednica definisana kao trajnija zajednica ivota ene i mukarca izmeu kojih nema
branih smetnji, saglasna sa navedenom odredbom Ustava.
Ocenjujui da li se osporenom odredbom lana 4. stav 1. Porodinog zakona povreuje naelo
zabrane diskriminacije iz lana 21. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je Ustavom garan-
tovana opta zabrana diskriminacije. Ustav ne sadri definiciju "diskriminacije", ali Ustavni sud
smatra da ovaj termin treba shvatiti na nain na koji je definisan u stavu 7 Opteg komentara broj 18
(37) Komiteta za ljudska prava Organizacije ujedinjenih nacija, usvojenom 1989. godine (dok. UN
HRI/GEN71REV8, str. 185-188.). Sud je ovakav stav zauzeo rukovoen injenicom da je sadrina
lana 21. Ustava u bitnom istovetna sadrini lana 26. Pakta. Po shvatanju Komiteta za ljudska pra-
va, termin "diskriminacija" oznaava bilo kakvo razlikovanje, iskljuivanje, ograniavanje ili dava-
nje prednosti zasnovane na osnovama kao to su rasa, boja, pol, jezik, veroispovest, politiko ili
drugo miljenje, nacionalno ili drutveno poreklo, imovina, roenje ili drugi status, a koji za cilj ili
posledicu imaju ugroavanje ili onemoguavanje priznavanja, uivanja ili ostvarivanja svih prava i
sloboda svih ljudi pod jednakim uslovima. Iz navedene definicije diskriminacije u kojoj se "posledi-
ce" pominju zajedno sa "ciljem", proistie da Komitet pod diskriminacijom ne podrazumeva samo
neposrednu, ve i posrednu diskriminaciju.
Ustavom se u lanu 21, takoe, pored neposredne diskriminacije usmerene na odreenu katego-
riju lica, zabranjuje i posredna diskriminacija, koja moe postojati i u sluaju kada su posledice jed-
ne zakonske odredbe diskriminatorne. Po miljenju Ustavnog suda, osporena odredba lana 4. stav
1. Porodinog zakona ima za posledicu razliito postupanje u odnosu na seksualnu orijentaciju lica
koja ive u emocionalnoj i ekonomskoj zajednici, u zavisnosti od toga da li se radi o licima istog ili
razliitog pola. Naime, prema osporenoj odredbi Zakona, vanbrani partneri su samo osobe razlii-
tog pola, a ne i osobe istog pola koje ive u trajnijoj zajednici.
Meutim, prema stanovitu Ustavnog suda, razlikovanje koje je zasnovano na razumnom i
opravdanom osnovu ne predstavlja diskriminaciju. Da bi utvrdio da li takav opravdan osnov po-
stoji u konkretnom sluaju, Ustavni sud je smatrao da se ocena saglasnosti osporene odredbe
Zakona sa odredbama lana 21. Ustava ne moe izvriti na valjan nain, a da se pri tome nemaju
u vidu odredbe lana 62. Ustava. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama u Dru-
gom delu Ustava moraju se posmatrati kao celina, a osnovna naela, meu kojima je i naelo za-
brane diskriminacije, moraju se dovesti u vezu sa sadrinom pojedinih prava i sloboda koja se
jeme Ustavom. U lanu 62. Ustava vanbrana zajednica je vezana za pojam braka, a time i za
razliitost polova lica koja ine ovu zajednicu, jer je ustavotvorac zadrao tradicionalni koncept
heteroseksualnog braka kao temelj zasnivanja porodice. Po nalaenju Ustavnog suda, u odred-
bama lana 62. Ustava nalazi se dovoljan i opravdan osnov za razliito postupanje prema zajed-
nicama ivota osoba istog pola (po osnovu seksualne orijentacije). Po oceni Ustavnog suda, iz
svega navedenog sledi da osporena odredba lana 4. stav 1. Porodinog zakona nije nesaglasna
sa odredbama lana 21. Ustava.
(Iz presude Ustavnog suda Srbije, U-br. 347/05 od 22.07.2010. godine)
-4-
PORODINO PRAVO
4.
Postojanje trajnije zajednice ivota podrazumeva da vanbrani, a ovde kasnije i brani drugovi,
ive zajedno pri emu sama sutina braka podrazumeva da se taj zajedniki ivot ne mora plaati
onome ko je vlasnik stana ili kue u kojoj vanbrani, odnosno brani drugovi zajedniki ive. Brak
nije ekonomska kategorija, ve je zajednica ivota koja je zasnovana na meusobnoj ljubavi, poto-
vanju, pomaganju i slino, a to se po prestanku braka ne moe kasnije reavati ispostavljanjem rau-
na za odreene usluge koje su meusobno pruane tokom trajanja braka, a sve pod uslovom da ne
postoji uveanje imovine jedne ili druge strane.
(Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu G. 984/10, od 6.04.2010. godine)
5.
Ukoliko je u vreme zasnivanja zajednice ivota ene i mukarca postojala brana smetnja-bra-
nost, koja u meuvremenu nije prestala, na takvu zajednicu i imovinu steenu u istoj ne mogu se
primenjivati pravila o sticanju i deobi imovine steene u vanbranoj zajednici.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G. 1139/10 od 06.04.2010. godine)
6.
U situaciji kada je reenjem prvostepenog suda raspravljena zaostavtina pokojnog i kao
zakonski naslednik proglaena majka pokojnog, alba izjavljena protiv reenja o nasleivanju
od strane vanbrane supruge pokojnog je nedozvoljena, jer se odredbe Porodinog zakona -
kojima je propisano da je vanbrana supruga izjednaena u pravima i dunostima - odnose na
izjednaenost u pravima i obavezama vanbrane i brane supruge u pogledu izdravanja i u
pogledu zajednike imovine, ali ne i u pogledu prava na nasleivanje.
Iz obrazloenja:
Na delu zaostavtine imenovanog pokojnog, blie opredeljenoj u izreci, stavom tri osporenog
reenja oglaena je za naslednika po osnovu zakonskog reda nasleivanja njegova majka.
Protiv ovog reenja albu je uloila vanbrana supruga imenovanog pokojnog.
Ispitujui osporeno reenje u smislu lana 372. u vezi lana 388. Zakona o parninom postupku,
Okruni sud je naao da alba nije dozvoljena.
Uvidom u spise predmeta O. br. ___/06 i O. br. ___/01 i uvidom u samu albu S.G. utvreno je
da je ista bila vanbrana supruga sada pokojnog R.J.
Odredbom lana 355. Zakona o parninom postupku, koja se - u smislu lana 30. Zakona o van-
parninom postupku - primenjuje u konkretnom sluaju, predvieno je da stranke mogu izjaviti al-
bu protiv presude odnosno reenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa, a u konkretnom
sluaju imenovana vanbrana supruga nije stranka u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da vanbrana su-
pruga nije i ne moe biti zakonski naslednik pokojnog.
Isticanje u albi da je ista - u smislu lana 4. stav 2., lana 152. stav 2. i lana 191. Porodinog
zakona - izjednaena u pravima i dunostima kao vanbrana supruga sa suprugom sada pokojnog,
nije od znaaja za odluku u ovoj pravnoj stvari, jer se ove odredbe odnose na izjednaenost u pravi-
ma i obavezama vanbrane i brane supruge, u pogledu izdravanja i u pogledu zajednike imovine,
ali ne i u pogledu prava na nasleivanje.
-5-
PORODINO PRAVO
Dakle, kako imenovana, kao vanbrana supruga, nije zakonski naslednik sada pokojnog, ista ni-
je stranka u postupku rasprave njegove zaostavtine. S obzirom na to, nije ni mogla podneti albu u
ovoj pravnoj stvari, pa kako je alba izjavljena od lica koje nije ovlaeno za podnoenje albe, to je
Okruni sud, shodno lanu 373. u vezi lana 365. Zakona o parninom postupku, odluio kao u izre-
ci ovog reenja i albu odbacio kao nedoputenu.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku, G. 454/07 od 18.04.2007. godine)
7.
Obaveza plaanja mesenog izdravanja, zasnovana na odluci o poravnanju, ne prestaje
sve dok primalac izdravanja ne stekne dovoljno sredstava za izdravanje. Davalac nije izgu-
bio mogunost davanja izdravanja ako davanje izdravanja za njega oigledno nije postalo
nepravino.
Iz obrazloenja:
Naznaenim poravnanjem, koje su stranke zakljuile 24.07.2002. godine kod navedenog
Optinskog suda, tuilac je obavezan da, od 17.01.2002. godine pa dok za to postoje zakonski
uslovi, plaa tuenoj za izdravanje meseno po 1.500,00 dinara.
Tuena stanuje kao podstanar kod imenovanog lica, sa kojim nije zasnovala vanbranu zajedni-
cu. Imovinske prilike tuene se nisu izmenile, kao ni njeno zdravstveno stanje posle zakljuenja po-
ravnanja sa tuiocem.Tuena se pre zakljuenja poravnanja odrekla naslea svog oca u korist majke.
Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, pravilno je odbijen tubeni zahtev tuioca da se
utvrdi da mu je prestala obaveza da izdrava tuenu po osnovu poravnanja koje su zakljuili. Posle
zakljuenja poravnanja tuena nije stekla dovoljno sredstava za izdravanje, tuilac nije izgubio mo-
gunost za davanje izdravanja, niti je davanje izdravanja za njega postalo oigledno nepravino, a
tuena nije sklopila novi brak niti vanbranu zajednicu, pa za prestanak obaveze tuioca da izdrava
tuenu nisu ispunjeni uslovi predvieni lanom 167. st. 2. i 3. Porodinog zakona.
Kako se tuena odrekla naslea u korist majke pre nego to su stranke zakljuile poravnanje o
izdravanju, revizijski navodi da je ona time sebe dovela u poloaj da nema sredstava za ivot nisu
relevantni za odluivanje prema postavljenom tubenom zahtevu tuioca u ovoj parnici.
Na osnovu utvrenog injeninog stanja, tuena nije uspostavila trajniju zajednicu ivota, koja se
- na osnovu lana 4. stav 1. pomenutog Zakona - smatra vanbranom zajednicom, pa nisu osnovani re-
vizijski navodi o postojanju vanbrane zajednice izmeu njih.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 104/06 od 13.04.2006. godine)
DETE
8.
Za odluku o vrenju roditeljskog prava nisu odluujui kriterijum povoljniji materijalni
uslovi jednog od roditelja.
-6-
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Motivisanost obe parnine stranke da se neposredno brinu o maloletnoj deci proizilazi iz inje-
ninog utvrenja u postupku.
Relevantne odredbe:
Svako je duan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiu dete-
ta - lan 6. Porodinog zakona.
Sud je uvek duan da se u sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje ro-
diteljskog prava, rukovodi interesom deteta. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni
prema okolnostima svakog konkretnog sluaja. Elementi procene najboljeg interesa deteta, izmeu
ostalog, su uzrast i pol deteta, elje i oseanje deteta, s obzirom na uzrast i zrelost deteta, potrebe
deteta (vaspitne, u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i dr.) i sposobnost roditelja
da zadovolji utvrene potrebe deteta - lan 266. Porodinog zakona.
lanom 77. istog Zakona su propisani sluajevi samostalnog vrenja roditeljskog prava, pa se -
u tom smislu - odluka o samostalnom vrenju roditeljskog prava jednog roditelja moe promeniti
ukoliko se promene okolnosti i prilike, pri emu je sud duan, pre svega da vodi rauna o najboljem
interesu deteta u smislu citiranih zakonskih odredbi. To podrazumeva da roditelj kome nije povere-
no roditeljsko pravo ima pravo da stalno prati duhovni i fiziki razvoj i vaspitanje svog deteta, pa
kad je zbog promenjenih prilika ili propusta roditelja kome je dete povereno dolo do negativnih po-
java u razvoju deteta, moe se traiti izmena odluke o uvanju i vaspitanju.
Niestepeni sudovi su pravilno ocenili da je prema sadanjim okolnostima u interesu maloletne
dece, s obzirom na njihov uzrast i sve potrebe na emocionalnom i razvojnom planu, da ive sa maj-
kom, cenei da je majka u mogunosti da u punoj meri zatiti njihovu linost, prava i interese a uz
utvren model vianja sa ocem.
Povoljniji materijalni uslovi na koje se poziva tueni u reviziji ne mogu imati odluujui znaaj,
s obzirom na potrebe i najbolji interes maloletne dece kojima je u sadanjem uzrastu majka potreb-
nija i s obzirom na njenu dosadanju brigu i negu dece i lino staranje o njima.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 215/2014 od 13.03.2014. godine)
9.
Sud je, kod odluivanja o visini izdravanja maloletnog deteta od strane roditelja, duan
da se rukovodi principom zatite njegovog najboljeg interesa.
Iz obrazloenja:
Kod odluivanja o visini izdravanja maloletnog deteta od strane roditelja, sud je duan da se
rukovodi principom zatite njegovog najboljeg interesa, sadranim u l. 6. Porodinog zakonika. To
znai da su roditelji uvek duni, makar i po cenu rtvovanja sopstenih potreba, da obezbede izdra-
vanje svom maloletnom detetu, odriui se vlastitog egzistencijalnog minimuma i ulaui posebne
napore za pribavljanje materijalnih sredstava potrebnih za njegovo izdravanje.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G.2 1305/2013(2) od 14.02.2014. godine)
10.
Za izmenu odluke o poveravanju maloletne dece i ukidanju obaveze jednog od roditelja da do-
prinosi njihovom izdravanju, odluni su interesi maloletne dece.
-7-
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Niestepeni sudovi su pravilno, rukovodei se najboljim interesima maloletne dece iz lana 6. Po-
rodinog zakona, odbili tubeni zahtev za izmenu odluke o poveravanju maloletne dece i ukidanju
obaveze tuioca da doprinosi njihovom izdravanju, nalazei da uslovi za primenu lana 7. i 164. Po-
rodinog zakona nisu ispunjeni.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3463/07, od 27.12.2007. godine)
IZDRAVANJE
11.
Ne postoji zakonska obaveza babe i dede da izdravaju svoje maloletne unuke iji su rodi-
telji ivi ali nemaju dovoljno sredstava za ivot u situaciji kad je jedan od roditelja zaposlen i
po tom osnovu ostvaruje prihode, a drugi roditelj se nalazi na izdravanju kazne zatvora za
izvreno krivino delo.
Iz obrazloenja:
Polazei od utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su zakljuili da je drugotuena
baka tuilja u obavezi da solidarno sa prvotuenim svojim sinom, a ocem tuilja, doprinosi izdra-
vanju tuilja kao njihov krvni srodnik u smislu lana 154. stav 2., 164. i 166. Porodinog zakona i to
u mesenom iznosu od po 3.000 dinara, obzirom da otac tuilja nije u mogunosti da doprinosi nji-
hovom izdravanju, jer se nalazi u KPD gde izdrava kaznu zatvora.
Revizijom drugotuene se osnovano ukazuje da su niestepeni sudovi pogreno primenili materi-
jalno pravo kada su obavezali drugotuenu da solidarno sa prvotuenim plaa izdravanje tuiljama.
Naime, prema odredbi lana 8. Porodinog zakona, izdravanje je pravo i dunost lanova po-
rodice odreenih ovim zakonom. Maloletno dete ima, pre svega, pravo na izdravanje od roditelja, a
pravo na izdravanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili ne-
maju dovoljno sredstava za izdravanje (lan 154. stav 1. i 2. Porodinog zakona). Krvni srodnici
ostvaruju meusobno pravo na izdravanje redosledom koji nasleuju na osnovu zakona, a ako je
vie lica istovremeno duno da daje izdravanje, njihova je obaveza podeljena u smislu lana 166.
stav 2. i 5. Porodinog zakona.
Imajui u vidu da je obaveza izdravanja podeljena kad je istovremeno vie lica duno da
daje izdravanje, zahtev tuilja za solidarno obavezivanje tuenih da im plaaju izdravanje, po
oceni Vrhovnog suda, nije osnovano. Osim toga, obaveza krvnih srodnika da izdravaju malo-
letno dete kad su im roditelji ivi, a nemaju dovoljno sredstava za ivot u situaciji kad je jedan
od roditelja zaposlen i po tom osnovu ostvaruje prihode, a drugi roditelj se nalazi na izdravanju
kazne zatvora za izvreno krivino delo, po oceni Vrhovnog suda, ne predstavlja razlog za pre-
valjivanje obaveze izdravanja na krvne srodnike po ushodnoj liniji (babe i dede po ocu i majci
i druge srodnike), koji bi ovu obavezu, da je utvrena, trebalo da podele jer nije solidarna, niti
bi obaveza izdravanja sa roditelja trebalo da pree na druge krvne srodnike u situaciji kada su
roditelji ivi i sposobni da zarauju dovoljno sredstava za izdravanje svoje maloletne dece ili
to ini samo jedan od roditelja.
-8-
PORODINO PRAVO
Kako su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su zakljuili da postoji
obaveza drugotuene da izdrava svoje unuke tuilje u smislu lana 154. stav 2. u vezi lana 166.
stav 2. i 5. Porodinog zakona i da je ta obaveza solidarna sa obavezom jednog od roditelja tuilja,
koji je na izdravanju kazne zatvora, Vrhovni sud je na osnovu ovlaenja iz lana 407. stav 1. Po-
rodinog zakona preinaio niestepene presude i odbio kao neosnovan tubeni zahtev kojim su tui-
lje traile da se drugotuena obavee da im plaa odreeni novani iznos meseno na ime izdrava-
nja, solidarno sa prvotuenim.
NASILJE U PORODICI
12.
S obzirom da je za porodino nasilje karakteristino ciklino ispoljavanje, sud e izrei
mere zatite od porodinog nasilja i u periodu "primirja".
Iz obrazloenja:
Porodino nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u pogledu oblika ispoljavanja i posledica koje
izaziva, pa je zato neophodno izricanje mera zatite onda kada nasilje jo uvek nije poprimilo tee
oblike. Isto tako, izricanju mera zatite od porodinog nasilja ima mesta i u periodu "primirja", naro-
ito ako se ima u vidu da je za ovu specifinu vrstu nasilja karakteristian ciklus u ispoljavanju - na-
kon faze "primirja", u kojoj se nasilnik iskreno kaje i obeava da e se promeniti, nastupa faza "go-
milanja besa", koja posle odreenog vremena, kulminira i prerasta u pravu erupciju nasilnikog po-
naanja, da bi, posle toga, opet nastala faza "primirja".
Svrha zatitnih porodino-pravnih mera jeste da se njihovom primenom sprei ponovno izvre-
nje nasilja u porodici, da se obezbedi nuna zatita fizikog i psihikog integriteta, zdravlja i line
bezbednosti lana porodice izloenog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podsti-
u ponavljanje nasilja odn. izvrenje drugih vidova nasilja. Sutina ovih mera ogleda se u ogrania-
vanju ili privremenoj zabrani odravanja linih odnosa izvrioca nasilja sa rtvom nasilja, to uklju-
uje i ograniavanje izvesnih prava i sloboda izvrioca nasilja budui da je privremena zabrana kon-
takta izvrioca nasilja sa rtvom jedini nain da se predupredi novo nasilje.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G.2 144/11 od 09.03.2011. godine)
ZAJEDNICA IVOTA
13.
Zajednica ivota branih drugova podrazumeva ne samo stanovanje na istoj adresi, ve - po-
red ostalog - postojanje uzajamne naklonosti i ljubavi, potovanje, razumevanje i poverenje.
-9-
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Izjavljenom revizijom, prema stavu Vrhovnog suda, osnovano se pobija pravilnost napadnute odlu-
ke zbog bitnih povreda postupka iz lana 361. stav 1. u vezi sa l. 7. i 8. i lana 361. stav 2. taka 12. Za-
kona o parninom postupku, jer pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, to bit-
no utie na njenu pravilnost.
Naime, sud po slobodnom uverenju ocenjuje koje e injenice uzeti kao dokazane. Meutim, ta
ocena suda ne sme da bude arbitrarna, ve zasnovana na savesnoj i briljivoj oceni svakog dokaza
zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na rezultatima celokupnog postupka.
Tako drugostepeni sud zakljuuje, izmeu ostalog - na osnovu injenica koje su dovele do
povlaenja tube u predmetu razvoda braka tuilje i pokojnog suprunika da njihova zajednica
ivota nije bila prekinuta (u tubi je navedeno prebivalite za obe stranke na istoj adresi). Me-
utim, to moe biti eventualno samo dokaz o istom prebivalitu stranaka u toj parnici, ali ne i
dokaz o postojanju njihove zajednice ivota. Brani drugovi i po prestanku zajednice ivota mo-
gu nastaviti da stanuju na istoj adresi odn. u istom stanu ili kui. Zajednica ivota branih dru-
gova podrazumeva, pored ostalog, postojanje uzajamne naklonosti i ljubavi, potovanje, razu-
mevanje i poverenje, a ne samo stanovanje na istoj adresi.
Dakle, ono to je bitno za odluku u ovoj parnici, a to po oceni ovog suda nije utvreno na nesu-
mljiv nain, je injenica da li je zajednica ivota branih drugova prekinuta pre smrti jednog od
branih drugova.
Po oceni Vrhovnog suda, neprihvatljiv je stav izraen u pobijanoj presudi da tuena nije do-
kazala ovu injenicu, uprkos nespornim injenicama da sada pokojni nije prirodni otac deteta
roenog u braku sa tuiljom, da je po saznanju za tu injenicu podneo tubu za razvod braka,
navodei da su zbog toga njihovi odnosi trajno poremeeni, da je ta tuba odbaena kao neured-
na upravo zbog netane adrese, da se tuilja nije nalazila u stanu sada pokojnog u vreme njego-
ve smrti, a ni neposredno pre toga.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2614/08 od 11.03.2009. godine)
BRANOST
14.
Branost je brana smetnja za zasnivanje vanbrane zajednice.
Iz obrazloenja:
Kako je brak tuene koji je zakljuen 1980. godine, prestao tek 1997. godine, izmeu nje i tui-
oevog oca nije mogla biti zasnovana vanbrana zajednica koja je po pravnim dejstvima izjednaena
sa branom zajednicom, shodno l. 16. i 44. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbi-
je, jer je u vreme zasnivanja zajednice izmeu tuene i tuioevog oca postojala brana smetnja
(branost) na strani tuene.
(Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 12104/03)
- 10 -
PORODINO PRAVO
NESPOSOBNOST ZA RASUIVANJE
15.
Uslovi za ponitaj braka nisu ispunjeni ukoliko je u trenutku zakljuenja braka tuena bi-
la sposobna za rasuivanje, mogla da shvati znaaj preduzetih radnji i da anticipira sve njiho-
ve posledice.
Iz obrazloenja:
Utvreno je sledee injenino stanj: stranke su zakljuile brak 19.09.1999. godine i od tada
ive u zajednikom domainstvu. Tuilac je podneo tubu radi ponitaja braka zbog duevnog
oboljenja tuene. Na osnovu nalaza i miljenja vetaka utvreno je da u periodu kada je brak za-
kljuen i u vreme njegovog zakljuenja, tuena nije bila duevno obolela. Dijagnoza depresije
kod tuene prvi put je postavljena 2007. godine. Sumnja u postojanje drugog oboljenja (psiho-
organskog sindroma) pojavila se 19.09.2007. godine, ali ta sumnja u ovom sluaju nije medicin-
ski dokazana. Iz izvetaja psihijatrijske ustanove od 19.03.2009. godine - nema nikakvih poda-
taka i medicinske dokumentacije da je navedena bolest i opservacija kod tuene postojala u pe-
riodu pre zakljuenja braka.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno
pravo odbivi zahtev tuioca za ponitaj braka.
Relevantne odredbe:
Brak prestaje ponitenjem ako je nitav ili ruljiv u skladu sa ovim Zakonom - lan 30. Porodi-
nog zakona.
Nitavost braka propisana je odredbama l. 31 - 36. istog Zakona a ruljivost odredbama l. 37 - 39.
Uslovi za punovanost braka ocenjuju se u trenutku njegovog zakljuenja. U konkretnom
sluaju, brak izmeu parninih stranaka sklopljen je u svemu saglasno odredbi l. 15 - 24. Zako-
na. U trenutku zakljuenja braka, a kako je to utvreno u postupku pred niestepenim sudovima,
tuena je bila sposobna za rasuivanje, mogla je da shvati znaaj preduzetih radnji i da anticipi-
ra sve njihove posledice. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi za ponitaj braka, u smislu l. 18. i 34.
Porodinog zakona.
Revizijski navodi (da je tuilja u trenutku zakljuenja braka bila bolesna, te da tuilac da je znao
za tu bolest jer ne bi ni sklopio brak) - nisu osnovani.
Prema utvrenom injeninom stanju (koje se revizijom ne moe pobijati u smislu lana
398. stav 2. Zakona o parninom postupku), dijagnoza depresije kod tuene je prvi put usposta-
vljena 2007. godine, a iste godine i sumnja u postojanje drugog oboljenja - psihoorganskog sin-
droma (koje i nije medicinski dokazano). S obzirom da je brak stranaka zakljuen 1999. godine,
te da je tuena za svoju bolest saznala 2007. godine, ni iz tog razloga (lan 39. Porodinog za-
kona) nema uslova za ponitaj braka.
- 11 -
PORODINO PRAVO
IZDRAVANJE
16.
Za prueno izdravanje u toku trajanja vanbrane zajednice vanbranom partneru ne pripa-
da naknada po osnovu neosnovanog obogaenja.
Iz obrazloenja:
Vanbrana zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mukarca u kojoj vanbrani partneri ima-
ju prava i dunosti suprunika pod uslovima odreenim ovim zakonom - lan 4. Porodinog zakona.
lanovi porodice su duni da se uzajamno izdravaju - lan 8. Porodinog zakona.Suprunici su
duni da se uzajamno potuju i pomau - lan 24. Porodinog zakona.
Tuilja i tueni su iveli u vanbranoj zajednici i, kao vanbrani partneri, bili su u obavezi
da se pomau i uzajamno izdravaju. Novac koji je potroila tuilja u ovoj vanbranoj zajednici
za svoje i izdravanje svog vanbranog partnera ima osnov u navedenim odredbama Porodinog
zakona.
Zbog toga se tueni ne moe obavezati da joj za prueno izdravanje plati, jer se ne radi o stica-
nju bez osnova ve o ispunjenju zakonske obaveze.
Iz tih razloga je presuda preinaena.
(Iz presude Vieg suda u Panevu, G. 514/2010 od 28.09.2010. godine)
NAINI PRESTANKA BRAKA

17.
Brak prestaje danom proglaenja nestalog lica za umrlo.
Iz obrazloenja:
Imajui u vidu da je sa sigurnou utvreno da je imenovani nesumnjivo bio iv dana
20.05.1980. godine - to je isti proglaen za umrlo lice narednog dana po isteku roka od pet godina tj.
od 21.05.1985. godine Toga dana je prestao i brak izmeu tuene i nestalog.
Zbog toga Apelacioni sud nalazi da su svi navodi albe tuioca neosnovani, jer se u albi uglavnom
analiziraju ve izvedeni dokazi, tuilac daje svoj zakljuak u vezi sa tim dokazima a isti ne moe dovesti
do drugaije odluke suda, imajui u vidu utvrenu injenicu da je, po reenju Osnovnog suda umro
21.05.1985. godine te da je tuena zakljuila novi brak sa ocem tuioca 23.08.2000. godine.
- 12 -
PORODINO PRAVO
Iz toga jasno proizilazi da tuilja nije bila u braku na dan sklapanja drugog braka sa ocem tuio-
ca - 23.08.2000. godine, jer joj je prethodni brak prestao momentom smrti pokojnog. Zato se neo-
snovano istie da su osporene isprave neistinite sadrine.
Imajui u vidu sve navedene razloge, alba tuioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena
presuda potvrena u stavu prvom izreke.
(Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 861/2012 od 28.02.2012. godine)
18.
Ukoliko je, izmeu istih stranaka, ranije pokrenut postupak za razvod braka pred stranim
sudom i jo uvek nije okonan, postupak povodom istog predmeta pred domaim sudom e se
prekinuti.
Iz obrazloenja:
Iz stanja u spisima vidi se da su parniari dugo vremena na radu u Nemakoj i da je tuena pred
sudom u Nemakoj 26.02.2001. godine, pre podnoenja tube za razvod braka u ovom postupku ve
podnela tubu za razvod braka i da postupak po toj tubi nije okonan.
Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavila istinitost navedenih injenica, po odgovaraju-
im odredbama Zakona o reavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odno-
sima, prvostepeni sud e na zahtev stranaka prekinuti postupak u ovoj pravnoj stvari pod sledeim
uslovima:1. Ako je u toku spor pred stranim sudom u istoj stvari izmeu istih stranaka, 2. Ako je pr-
vo pred stranim sudom pokrenut postupak u istoj stvari, 3. Ako za taj spor ne postoji iskljuiva nad-
lenost suda SRJ, i 4. Ako postoji faktika uzajamnost.
Ukoliko bi postupak pod navedenim uslovima bio prekinut, nastavak postupka bi zavisio od ishoda
postupka pred stranim sudom. Ako bi bila doneta pravosnana presuda stranog suda o razvodu braka i
pri tom ista bila pravnosnano priznata, tuba pred naim sudom bi morala biti odbaena, a u suprotnom
postupak bi morao biti nastavljen.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1107/01)
19.
U sluajevima u kojima je brak prestao smru jednog od branih drugova, a u kojima po-
rodicu ini ili su inili, pored dece roene u tome braku, i deca iz ranijeg braka umrlog bra-
nog druga, kod utvrivanja reda roenja dece uzimaju se u obzir samo deca roena u braku
sa umrlim branim drugom pod uslovom da deca iz njegovog ranijeg braka ne ive u toj poro-
dici i da ne ostvaruju pravo na dodatak na decu.
Iz obrazloenja:
Sud nalazi da u sluajevima u kojima je brak prestao smru jednog od branih drugova, a u koji-
ma porodicu ine ili su inili, pored dece roene u tom braku, i deca iz ranijeg braka umrlog bra-
nog druga, treba kod utvrivanja reda roenja dece uzeti samo decu roenu u braku sa umrlim bra-
nim drugom pod uslovom da deca iz njegovog ranijeg braka ne ive u porodici i ne ostvaruju pravo
na dodatak na decu. Okolnost to se u konkretnom sluaju radi o prestanku braka smru branog
- 13 -
PORODINO PRAVO
druga, irelevantna je kada se radi o utvrivanju redosleda u porodici, jer po oceni ovoga suda bitna
injenica koja odreuje primenu propisa na ovakve sluajeve je porodica posle prestanka braka bez
obzira na razlog prestanka braka.
(Vrhovni sud Srbije, U. 1734/93)
RAZLIITOST POLOVA, IZJAVA VOLJE I

NADLENOST
20.
Odluka niestepenog suda kojom se odbija zahtev da sud utvrdi da je nitav zakljuen
brak je pravilna, jer - pri zakljuenju braka - nijedan od suprunika nije bio nesposoban za
rasuivanje, niti je u krvnom, adaptivnom ili tazbinskom srodstvu, niti je brak zakljuen pod
prinudom, zabludom ili pretnjom.
Iz obrazloenja:
Utvreno je sledee injenino stanje: tuilac A.A. je sin sada pokojnog P.P.; tuena je sa ocem tui-
oca P.P. zakljuila brak 01.01.1997. godine; od aprila 1996. godine do zakljuenja braka tuena B.B. je
sa pokojnim P.P. ivela u vanbranoj zajednici i to u svom stanu; da je brana zajednica izmeu tuene i
sada pokojnog P.P. trajala neprekidno do smrti P.P. - 2001. godine; da je za sve vreme trajanja braka iz-
meu oca tuioca i tuene postojao je i kontinuitet zajednice ivota.
Tuilac je sa svojom porodicom iveo do 1997. godine u stanu kod svoga oca a iz ovog stana
iseljen je 1997. godine po pravnosnanosti presude u naznaenom predmetu od 24.10.1998. godine
u sporu koji je voen po tubi sada pokojnog P.P. za iseljenje ovde tuioca - njegovog sina G. i nje-
gove porodice zbog meusobno poremeenih odnosa.
Nakon zakljuenja braka, tuena B.B. je sa sada pokojnim P.P. zakljuila ugovor o doivotnom
izdravanju koji je overen od strane nadlenog Optinskog suda, koji je - po tubi tuioca - reduci-
ran za svojinski deo tuioeve majke. Odnosi u braku su bili skladni i meu njima je postojala za-
jednica ivota i pre zakljuenja braka kao i posle zakljuenja braka sve do smrti, a otac tuioca za
ivota nije podneo tubu za ponitaj braka.
Polazei od ovakvog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno
pravo kada su odbili tubeni zahtev tuioca kao neosnovan, jer nisu ispunjeni uslovi za ponitaj bra-
ka predvienih lanovima 31. do 36. Porodinog zakona.
Odredbom lana 31. ovog Zakona propisano je da je brak nitav ako su ga sklopila dva lica istog
pola, ako izjave volje suprunika nisu bile potvrdne, ili ako brak nije sklopljen pred matiarem.
lanom 32. ovog Zakona propisano je da je brak nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja za-
jednice ivota suprunika, s tim to brak izmeu lica iz lana 32. stav 1. Zakona nee biti poniten
ako je zajednica ivota suprunika naknadno uspostavljena (lan 32. stav 2. Zakona).
Takoe, odredbom lana 33. istog Zakona je propisano da je brak nitav ako je sklopljen za vre-
me trajanja ranijeg braka jednog suprunika, s tim da novi brak nee biti poniten ako je raniji brak
u meuvremenu prestao.
- 14 -
PORODINO PRAVO
Isto tako, brak je nitav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje (lan 34. Zakona).
Brak je nitav i ako su ga meusobno sklopili krvni, adoptivni, ili tazbinski srodnici meu koji-
ma nije dozvoljeno sklapanje braka (l. 35. i 36. Zakona).
Imajui u vidu navedene zakonske odredbe, kao i da je brak zakljuen izmeu dva lica su-
protnog pola, da je sklopljen radi zajednice ivota koja je faktiki postojala i pre zakljuenja
braka i koja je trajala sve do smrti pokojnog suprunika, da u vreme zakljuenja ovog braka ni
jedna od stranaka nije bila u braku, da ni jedan od suprunika nije bio nesposoban za rasuiva-
nje niti je u krvnom, adoptivnom ili tazbinskom srodstvu, a takoe da ne stoje ni uslovi za ru-
ljivost braka (jer brak nije zakljuen pod prinudom, zabludom ili pretnjom) - to je pobijana od-
luka u svemu pravilna i zakonita.
Navodi tuioca da je njegov otac - sada pokojni P.P. - bio mnogo stariji od tuene (skoro punih
30 godina) i da brak nije zakljuen iz emocionalnih razloga, su neosnovani jer je u toku postupka
utvreno da je brak zakljuen radi zajednice ivota i da je ta zajednica trajala sve do smrti pokojnog
P.P., kao i pre sklapanja braka.
ZAJEDNICA IVOTA
21.
Brak, zakljuen ne radi koristi ve radi ostvarenja emotivne veze i zajednice ivota, nije
nitav.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je, polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno primenio materijalno pravo
kada je odbio kao neosnovan zahtev tuioca za ponitaj braka, zakljuivi da za to nisu ispunjeni uslovi
u smislu lana 32. i 34. Porodinog zakona, koji se primenjuje na osnovu lana 357. st. 2. i 3. istog.
Iako je drugostepeni sud nepravilno primenio odredbe Zakona o braku i porodinim odnosima,
revizijskim navodima tuioca se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude jer je
pravilno zauzeto pravno stanovite o nepostojanju razloga za traenu nitavost braka iz materijalno-
pravnih razloga u domenu razloga za nitavost braka.
Relevantne odredbe:
Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika - lan 32. Poro-
dinog zakona.
Brak je nitav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje - lan 34. Porodinog zakona.
U konkretnom sluaju utvreno da je pokojni imenovani suprunik, prilikom zakljuenja braka,
bio sposoban za rasuivanje, bez obzira na svoju teku bolest; da se sa tuenom poznavao jo iz
mladosti kada su bili u emotivnoj vezi; da je ona znala za njegovu bolest i elela da ostatak ivota
provede sa njim, kako bi mu pruila pomo i negu odn. da su zakljuili brak i uspostavili zajednicu
ivota koja je trajala do njegove smrti;
Moe se zakljuiti da su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da nisu ispunjeni materijalno-
pravni uslovi za ponitaj braka.
- 15 -
PORODINO PRAVO
22.
Faktikom zajednicom ivljenja ne ostvaruje se svrha braka.
Iz obrazloenja:
Stoji injenica da je predmetni stan pok. D. kao nosilac stanarskog prava otkupila iz dru-
tvene svojine pre nego to je razveden brak izmeu nje i tuioca, ali pravilno su niestepeni su-
dovi zakljuili da je taj brak bio fiktivan i da je zbog toga nitavan u smislu lana 78. stav 2. Za-
kona o braku i porodinim odnosima RS, koji je bio na snazi u vreme zakljuenja i razvoda tog
braka. Sam tuilac, sasluan kao stranka u toku prvostepenog postupka, nije osporio injenicu
da je brak zakljuen samo u cilju da bi stekao pravo svojine na predmetnom stanu, pa je brak
koji nije zakljuen u cilju zajednice ivota branih drugova, nitav. Isticanje u reviziji tuioca
da je on ipak iveo u zajednici sa pok. D. irelevantno je, kada je nesporno da je u toj zajednici
ivela i njegova vanbrana supruga i njihovo dvoje dece, jer samo faktikom zajednicom ivlje-
nja ne ostvaruje se svrha braka. Moralne komponente braka ine slobodno izraena volja ene i
mukarca da zakljue brak koji e se zasnivati na ravnopravnosti, obostranoj naklonosti, ljuba-
vi, potovanju, razumevanju i poverenju. U ovom sluaju toga nije bilo, pa su niestepeni sudo-
vi pravilno odluili kada su o nitavosti toga braka odluivali kao o prethodnom pitanju u smi-
slu l. 12. ZPP. Kada se radi o nitavom braku, smatra se da isti nije postojao, pa samim tim tu-
ilac i ne moe da izvlai pravo svojine na predmetnom stanu po osnovu sticanja, odnosno otku-
pa tog stana za vreme trajanja te brane zajednice.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 791/05)
23.
Nitav je brak koji nije zakljuen u cilju zajednice ivota branih drugova jer samom fak-
tikom zajednicom useljenja ne ostvaruje se svrha braka.
Iz obrazloenja:
Kad brani drugovi posle zakljuenja braka uspostave zajednicu ivota, bez obzira na njiho-
vu starost, ne postoji pravni osnov za ponitaj tog braka, predvien odredbom lana 78. Zakona
o braku i porodinim odnosima. Meutim, nitav je brak koji nije zakljuen u cilju zajednice i-
vota branih drugova jer samom faktikom zajednicom ivljenja ne ostvaruje se svrha braka.
Moralne komponente braka, ini slobodno izraena elja ene i mukarca da zakljue brak koji
e se zasnivati na ravnopravnosti, obostranoj naklonjenosti i ljubavi, potovanju, razumevanju i
poverenju. Dakle, ivotnu zajednicu branih drugova ispunjavaju prava i dunosti ekvivalentna
pravima i dunostima suprunika. Pravni znaaj samo onoga o emu su se brani drugovi spora-
zumeli u pogledu svojih prava i obaveza, ne kvalifikuje prirodu i sadrinu brane zajednice u
statusnoj koncepciji. Ovo zbog toga to zajednica ivota podrazumeva zadovoljenje svih emo-
tivnih, seksualnih, kreativnih, moralnoetikih, kulturnih, ekonomskih i svih drugih ali uzajam-
nih potreba branih drugova ime se ostvaruje prema citiranoj odredbi Zakona o braku i poro-
dinim odnosima svrha braka i bez obzira to se ne moe predvideti duina trajanja braka i za-
jednice ivota u braku, brak treba da bude zakljuen bar sa namerom da ta zajednica ivota tra-
je, ako ne neodreeno, ono bar due vreme.
- 16 -
PORODINO PRAVO
Vrhovni sud kod ocene navoda izjavljene revizije nalazi da je pravno stanovite niestepenih
sudova da su tuena i sada pokojni otac tuilje uz volju da brak zakljue, bez obzira na njihovo sta-
rosno doba (tuena roena 1960. godine a otac tuilje roen 1927. godine), brak zakljuili u cilju
zajednice ivota, neprihvatljivo i zasnovano na pogrenoj primeni materijalnog prava, zbog ega su
obe niestepene presude ukinute.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud e imajui u vidu primedbe iz ovog reenja utvrditi sve
subjektivne i objektivne pretpostavke koje ine sadrinu braka i sadrinu zajednice ivota branih
drugova i s obzirom na svrhu braka, ponovo odluiti o tubenom zahtevu tuilje kojim je traila da
se poniti brak zakljuen izmeu sada njenog pokojnog oca i tuene.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 1767/04)
24.
Za ponitaj braka potrebno je da je kod branih drugova postojala vidno izraena volja da se
zasnivaju i ne odravaju zajednicu ivota i to u vreme zakljuenja braka kao i u toku njihovog
trajanja.
(Vrhovni sud Srbije, G.340/92)
ZABLUDA KAO USLOV RULJIVOSTI

BRAKA
25.
Kada je na njegovo sklapanje suprunik pristao u zabludi o linosti drugog suprunika ili
o nekoj njegovoj bitnoj osobini - brak je ruljiv. Zabluda o bitnoj osobini postoji kada se radi
o osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao (trajna,
opasna, teka bolest i sl.). Dakle, nema osnova za utvrivanje ruljivosti braka ako je brak
sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota i ako je jedan od suprunika bio bolestan od teke
bolesti sa smrtnim ishodom ako za nju nije znao u momentu zakljuenja braka, pa nije ni mo-
gao dovesti u zabludu svog suprunika.
Iz obrazloenja:
Poavi od utvrenog injeninog stanja, a primenjujui odredbe lana 77. stav 2. i lana 78. Za-
kona o braku i porodinim odnosima (koji je vaio u vreme zakljuenja braka, kao i u vreme podno-
enja tube) pobijanom presudom je odbijen tubeni zahtev za utvrenje nitavosti pomenutog bra-
ka odn. za utvrenje osnova za ponitaj braka.
Merodavno pravo za ocenu osnovanosti tubenog zahteva u ovoj parnici su odredbe Porodinog
zakona, na iju primenu upuuju odredbe njegovog lana 357. - sudski postupak pokrenut po odred-
bama prethodnog Zakona nastavie se prema odredbama Porodinog zakona, osim ako je do dana
poetka primene Porodinog zakona doneta prvostepena odluka, kao i u sluaju ako takva odluka
bude ukinuta posle poetka njegove primene.
- 17 -
PORODINO PRAVO
Relevantne odredbe:
Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika, ali ni takav brak se
nee ponititi ako je zajednica ivota suprunika naknadno uspostavljena - lan 32. Porodinog zakona.
Zabluda je uzrok ruljivosti braka. Brak je ruljiv kada je na njegovo sklapanje suprunik pri-
stao u zabludi o linosti drugog suprunika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Zabluda o nekoj bit-
noj osobini postoji kada se radi o osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da
je za nju znao - lan 39. Porodinog zakona.
Ove, a ni druge odredbe Porodinog zakona, za razliku od prethodnog, ne definiu koje su to
bitne osobine jednog branog druga koje bi drugog branog druga odvratile od stupanja u brak, ali
to moe biti trajna, opasna i teka bolest - kako je to definisao ranije vaei Zakon.
Bez obzira to se sud u pobijanoj presudi pozvao na odredbe ranije vaeeg Zakona, u postupku
koji je prethodio donoenju presude utvrene su sve bitne injenice i okolnosti od znaaja za odluku
u ovoj parnici.
Ono to je bitno je injenica da je sada pokojna do prvih saznanja o eventualnoj bolesti mogla
doi tek kada se javila lekaru, od kada je poelo i njeno leenje. U konkretnom sluaju, bolest je ve
bila u odmakloj fazi, te je malo verovatno da je za svoju bolest znala mnogo ranije, da se zbog toga
nije javljala lekaru i leila i na kraju da to nije saoptila svom supruniku.
Takoe je utvreno da je brak sada pokojnih suprunika sklopljen radi ostvarivanja zajednice
ivota, a ne radi ostvarenja eventualnih zakonom nedozvoljenih ciljeva, tako da nema osnova ni za
utvrenje nitavosti braka u smislu lana 32. Porodinog zakona. Suprotno navodima revizije, mate-
rijalno obezbeenje tuilja je ostvarila zakljuenjem ugovora o poklonu pre sklapanja braka, iz ega
se moe zakljuiti da ni to nije bio cilj sklapanja braka.
SPORAZUM O RAZVODU
26.
Iskljuivo presudom o razvodu braka ili eventualno izvodom iz matine knjige roenih
za roditelje lica u pitanju (u kom izvodu se konstatuje injenica razvoda braka) moe se
utvrivati statusna injenica razvoda braka. Dakle, ona se ne moe utvrivati iz iskaza
svedoka ili stranaka.
Iz obrazloenja:
Roditelji tuenog razveli su se 1964. godine, kada je tueni imao dve godine. U spisima
predmeta nema presude o razvodu braka to predstavlja propust, jer se statusne injenice razvo-
da braka ne mogu utvrivati iz iskaza svedoka ili stranaka, ve iskljuivo presudom o razvodu
braka ili eventualno izvodom iz matine knjige roenih za roditelje tuenog, u kom izvodu se
konstatuje injenica razvoda braka.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 10567/10 (2) od 17.03.2010. godine)
- 18 -
PORODINO PRAVO
27.
Sud e, ako interesi deteta to zahtevaju, odravanje linih kontakata izmeu roditelja i de-
teta urediti privremenom merom, koja se primenjuje do pravnosnanog okonanja parninog
postupka po tubi za razvod braka.
Iz obrazloenja:
Prema spisima predmeta, pred prvostepenim sudom u toku je postupak po tubi tuioca protiv
tuene radi razvoda braka. U tubi je stavljen i predlog za odreivanje privremene mere, kojim tui-
lac zahteva da se tom privremenom merom uredi odravanje linih kontakata izmeu njega i njego-
ve maloletne kerke iz braka sa tuenom. Prvostepeni sud je reenjem usvojio tuioev predlog, a
protiv tog reenja tuena je izjavila albu.
Po oceni Vieg suda, alba je neosnovana.
Prvostepeni sud je u toku postupka pribavio nalaz i miljenje centra za socijalni rad o pred-
logu za odreivanje privremene mere kojom bi se regulisalo vianje oca sa maloletnom ker-
kom, pa je utvreno da je otac do sada uestvovao u organizovanju nege i brige o maloletnom
detetu i da su tokom trajanja zajednice stranke naizmenino uvale svoju kerku. To znai da
otac nije nepoznat detetu i da odvajanje od majke i boravak sa ocem bez njenog prisustva nije
novina za dete. Nije uoen razlog zbog kojeg bi se vianje odvijalo u prisustvu majke, i smatra-
no je neophodnim da se privremenom merom uredi odravanje linih odnosa deteta sa ocem,
imajui u vidu emotivnu bliskost deteta sa ocem i injenicu da roditelji nemaju poeljnu rodi-
teljsku komunikaciju.
Prilikom odreivanja privremene mere, procenjen je interes deteta da se privremeno odredi na-
in odravanja linog kontakta sa ocem, uzimajui u obzir njegove uzrast i potrebe na emotivnom i
razvojnom planu. Nalazom i strunim miljenjem centra za socijalni rad dati su odgovori na pitanje
postojanja uslova za predloenu privremenu meru, njene opravdanosti i celishodnosti, pa je na osno-
vu toga prvostepeni sud privremeno uredio nain odravanja kontakta oca i njegove kerke, do
pravnosnanog okonanja parninog postupka po tubi za razvod braka stranaka.
(Iz Reenja Vieg suda u Uicu, G. 1204/2010 od 15.09.2010. godine)
28.
Da bi sud doneo pravilnu odluku da je sporazum za razvod braka zakljuen u interesu malo-
letne dece mora ispitati ukupan iznos sredstava potreban po njihovo izdravanje, materijalne mo-
gunosti oba roditelja i njihov radni status.
Iz obrazloenja:
U skladu sa lanom 362. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, prvostepeni sud je bio
u obavezi da oceni sporazumni predlog za razvod braka u okviru koga su se suprunici sporazumeli
i o visini doprinosa za izdravanje maloletne dece. U tom smislu prvostepeni sud moe ispitivati i-
njenice i sprovoditi dokazni postupak kako bi utvrdio da li su ovim sporazumom u dovoljnoj meri
- 19 -
PORODINO PRAVO
zatieni interesi maloletne dece. Stoga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku pri-
menom odredbi iz lana 309, 310, 310a i 311. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Sr-
bije, utvrdi ukupan iznos sredstava potreban za izdravanje maloletne dece predlagaa, materijalne
mogunosti oba roditelja i njihov radni status, jer od svih ovih injenica zavisi da li je sporazum o
visini naknade za izdravanje maloletne dece u njihovom interesu.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. br. 5107/03)
RAZVOD PO TUBI
29.
Sud nee uvaiti predlog tuene da se brak razvede primenom lana 40. Porodinog zako-
na ukoliko je postupak za razvod braka pokrenut tubom, a ne sporazumom stranaka.
Iz obrazloenja:
Prema navodima albe, sud je propustio da odri roite koje je navodno zakazano za
16.11.2009. godine, ime tuenoj nije dozvolio da se izjasni o svim bitnim pitanjima brano-imo-
vinskog karaktera.
Ovi navodi nisu osnovani, jer se iz predmeta vidi da je sud zakazano roite za 03.11.2009. go-
dine kome su prisustvovale parnine stranke i punomonik tuioca i da je na tom roitu zakljuena
glavna rasprava i doneta prvostepena presuda. Glavna rasprava kasnije nije otvarana, niti je zakaza-
no roite za 16.11.2009. godine kako se to pogreno tvrdi u navodima albe.
Iz predmeta se takoe vidi da tuena nije sporila da su brani odnosi stranaka bitno i trajno poreme-
eni i da se saglasila da se njihov brak razvede. Neosnovan je navod albe da je sud pogreno i nepotpu-
no utvrdio injenino stanje u pogledu postojanja zajednike imovine, jer takav zahtev tokom postupka
stranke nisu postavile, a isti se albom ne moe postavljati. Neosnovan je navod albe da sud nije uvaio
predlog tuene da se brak razvede primenom lana 40. Porodinog zakona, ovo stoga to je postupak po-
krenut tubom, a ne sporazumom stranaka, te je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo, a
istovremeno - sud nije vezan za pravni osnov na koji se stranke pozivaju.
Dakle, prvostepeni sud je na osnovu nespornih injenica da je brak stranaka zakljuen
17.08.2006. godine a da su brani odnosni ozbiljno i trajno poremeeni, pravilnom primenom
materijalnog prava doneo odluku kojom je brak stranaka razveo.
Zbog toga je alba tuene odbijena kao neosnovana, a oalbena presuda - primenom l. 375. Za-
kona o parninom postupku - potvrena.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 2 177/10 od 02.03.2010. godine)
30.
Postojanje brane tekovine i njena podela kao posebni pravni instituti ne mogu uticati
na pravo jednog branog druga da tubom trai razvod braka.
- 20 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Suprotno navodima albe, Okruni sud nalazi da je prvostepena presuda u navedenom delu
zasnovana na injeninom stanju koje je potpuno i pravilno utvreno, i na koje je pravilno pri-
menjeno materijalno pravo, a ne stoje ni bitne povrede odredaba parninog postupka, iz lana
354. stav 2. ZPP, na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po slubenoj dunosti, a zbog kojih bi
se pobijana presuda imala ukinuti.
Naime, po provedenom postupku utvreno je da su parnine stranke zakljuile brak 7. novembra
1971. godine, iz kog braka imaju dvoje punoletne dece, pa s obzirom da mirenje branih drugova nije
uspelo, da je tuilja u nastavku postupka ostala kod zahteva da se brak parninih stranaka razvede zbog
trajno poremeenih odnosa, to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je u smislu odredbe lana 83.
Zakona o braku i porodinim odnosima brak parninih stranaka razveo.
Prvostepeni sud je za svoju odluku u obrazloenju iste dao dovoljne i jasne razloge koje u sve-
mu kao pravilne prihvata i ovaj sud, a koji se navodima albe tuenog ne dovode u sumnju.
albeni navodi tuenog, da je prvostepeni sud trebalo prethodno pre odluke o razvodu braka da
odlui o podeli brane tekovine su neosnovani. Ovo stoga, to postojanje brane tekovine i njena
podela kao posebni pravni instituti ne mogu uticati na pravo jednog branog druga da tubom trai
razvod braka, jer se brana tekovina, shodno odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima,
moe deliti kako tokom trajanja braka tako i po razvodu braka, pa se stoga razvod braka ne moe
uslovljavati prethodnom podelom brane tekovine.
(Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 345/97 od 22.01.1997. godine)
31.
Kad tuilac nije u mogunosti da na poziv suda podnese dokaze o postojanju braka, s obzirom
da su u toku rata matine knjige venanih unitene i jo nisu rekonstruisane, sud ne moe odbaciti
tubu za razvod braka, ve je duan da prethodno rei pitanje da li je brak zakljuen ili ne, jer odlu-
ka o branom sporu zavisi od reenja tog pretodhodnog pitanja.
(Vrhovni sud Srbije, G. 417/96)
32.
Navodima u albi tuene kojima se objanjava nain na koji je dolo do prekida brane za-
jednice - izbacivanjem tuene iz stana u kome su stranke zajedno ivele, ispraajem u K... i oba-
vetavanjem o podnoenju tube za razvod braka, tj. da je do prekida brane zajednice dolo is-
kljuivom voljom tuioca, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijene odluke. Prvostepeni sud je
pravilno ocenio da se odnosi u braku stranaka sve vreme nisu zasnivali na uzajamnosti, meu-
sobnom potovanju i razumevanju, zbog ega je dolo do faktikog prekida brane zajednice, te
da je brak stranaka zbog prekida izgubio svrhu.
(Okruni sud u Beogradu, G. 7697/95)
33.
Razvod braka moe se traiti zbog neizleive duevne bolesti supruga nastale posle sklapa-
nja braka.
- 21 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je razveo brak stranaka na osnovu lana 60. Zakona o braku SAP Vojvodine.
Prema utvrenju prvostepenog suda stranke su zakljuile brak 14.07.1971. godine i iz braka
imaju jedno punoletno dete. Tuena je obolela nakon poroaja 1972. godine i od tada se stalno
leila na neuropsihijatriji, u bolnicama u Z. i B. L., a nakon preseljenja u S. 1984. godine, lee-
na je u dva navrata u bolnici u S., a s obzirom da se njeno stanje pogoralo smetena je u bolni-
cu u N. K. Tuena je zbog svoje bolesti penzionisana 1975. godine. Prema izvetaju Medicin-
skog centra N. K.tuena se nalazi na bolnikom leenju od 19.11.1991. godine pod dijagnozom
izofrenija (paranoidna slika). Radi se o hroninom duevnom oboljenju koje karakteriu perio-
di pogoranja kao i remisije. Sada se tuena nalazi u fazi solidne remisije i bolniko leenje se
pribliava svom kraju, odnosno trajae najdue 2-3 nedelje. Tuilac je ovaj brak odravao sve
dok kerka nije odrasla i postala samostalna, a sada poto je brana zajednica faktiki prekinuta
oko godinu dana, vie ne eli da nastavi zajedniki ivot sa tuenom.
Na osnovu ovako utvrenih injenica prvostepeni sud je izveo pravilan zakljuak o tome da su
ispunjeni uslovi iz lana 60. Zakona o braku SAPV. Razlozi za to se nalaze upravo u tome to je tu-
ena neizleivi duevni bolesnik te je takvo njeno stanje zdravlja i potrebe uestalih smetaja u me-
dicinske ustanove u kojima se obavljalo dugotrajno leenje dovelo do toga da je zajedniki ivot
stranaka postao nepodnoljiv za tuioca.
Prema tome, ne moe se prihvatiti navod albe da sud nije potpuno utvrdio injenino stanje u
vezi zdravstvenog stanja tuene i shodno tome da li se moe oekivati nastavljanje brane zajednice.
Ne radi se o bolesti od koje se moe oekivati izleenje te se ne bi mogao prihvatiti navod albe da
se moe oekivati nastavljanje brane zajednice stranaka. To i sa razloga jer je cilj zakljuenja braka
iz lana 1. Zakona o braku SAPV zajednica ivota mukarca i ene.
Na osnovu izloenog valjalo je albu tuene kao neosnovanu odbiti i prvostepenu presudu pri-
menom lana 368. ZPP potvrditi.
(Iz presude Okrunog suda u Subotici, G. 896/92 od 26.06.1992. godine)
34.
Ako usled dugogodinjeg odvojenog ivota proizilazi da je zajedniki ivot branih drugova
postao nepodnoljiv, onda, bez obzira na motive odravanja takvog stanja od bilo kojeg branog
druga, dugogodinji odvojeni ivot predstavlja uzrok razvoda braka, pa nema osnova za utvri-
vanje krivice zbog uspostavljanja vanbrane zajednice od strane jednog branog druga.
(Okruni sud Subotica, G. 505/92)
OSPORAVANJE MATERINSTVA
35.
Rok za donoenje tube za osporavanje materinstva, odnosno za utvrivanje da je drugo lice
majka deteta, poinje da se rauna od dana upisa roenja deteta i imena roditelja deteta, bez obzira
to nije upisano i ime deteta.
(Vrhovni sud Vojvodine, G. 289/90)
- 22 -
PORODINO PRAVO
OINSTVO
36.
S obzirom da se u njemu utvruju injenice vezane za intimnu sferu parninih stranaka,
to po svojoj prirodi spor za utvrenje oinstva zahteva specifian dokazni postupak.
Iz obrazloenja:
Tuilja je tuenog upoznala 1996. godine kada se javila na oglas radi zapoljavanja u prehram-
benoj radnji iji je vlasnik on bio. Vanbranu vezu odravali su u periodu od 2000. do 2007. godine.
Tuilja je ostala u drugom stanju 2007. godine, tueni ju je obilazio prvih pet-est meseci trudnoe a
zatim je kontakt izmeu njih prekinut. Za vreme trajanja vanbrane veze sa tuenim, tuilja nije bila
u intimnoj vezi sa drugim mukarcem a sada ivi sa roditeljima.
Utvrena su mesena primanja i tuilje i tuenog. Tuilja nema upisanih nepokretnosti na svoje
ime dok tueni raspolae nepokretnostima u povrini od 7.0647ha. Tuilja, pored svojih mesenih
prihoda, nema drugih prihoda osim dejeg dodatka u visini od 3.500,00 dinara meseno.
Tueni ima troje brane dece a vanbrana maloletna erka roena je 2007. godine i o njoj se iskljui-
vo brine tuilja. Mesene potrebe maloletnog deteta utvrene su na iznos od 23.000,00 dinara. Tueni se
nije odazivao pozivima Centra za socijalni rad kao ni na vetaenje koje je odreeno radi utvrivanja
oinstva od strane DNK Centra za genetiku. Takoe, nije pristupio ni na jedno zakazano roite.
Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno doneli odluku o
utvrivanju oinstva primenom pravila o teretu dokazivanja.
U konkretnom sluaju sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je tuilja sa tuenim odra-
vala intimne odnose, da je ostala u drugom stanju to je tuenom bilo poznato jer je tuilju obilazio
prvih pet - est meseci trudnoe nadajui se roenju mukog deteta. Dete je rodila 2007. godine a u
vreme zaea maloletnog deteta odravala je odnose samo sa tuenim. Tueni je u toku postupka
pred niestepenim sudovima bio potpuno pasivan - nije odgovorio na tubu niti je pristupao na roi-
ta iako je uredno obavetavan, a razloge za takvo ponaanje nije naveo. Pored toga, nije se odazi-
vao pozivima Centra za socijalni rad kao ni pozivu za vetaenje.
Imajui u vidu da i po oceni Vrhovnog kasacionog suda maloletno dete ima pravo da zna svoje
poreklo i utvrdi oinstvo odreenog lica, da su tuilje injenice koje su bitne za nastanak i ostvari-
vanje njihovog prava dokazale a da tueni te injenice nije osporio (to ne ini ni u reviziji) - pravil-
no su niestepeni sudovi utvrdili oinstvo tuenog na osnovu lana 260. Porodinog zakona i odlu-
ili o vrenju roditeljskog prava na osnovu l. 68 - 75. Porodinog zakona.
Visina izdravanja odreena je pravilnom primenom materijalnog prava na osnovu lana 155. u
vezi l. 160 - 162. istog Zakona.
37.
Nema uslova za utvrenje da je dete roeno u braku kada ga roditelj za ivota nije pri-
znao za svoje dete formalno, niti je njegovo oinstvo utvreno odlukom suda.
- 23 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Odredbom lana 87. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima propisano je da ako su rodi-
telji deteta roenog van braka imali nameru da zakljue brak pa su u tome bili spreeni smru jed-
nog od njih, ili oba, ili nekom od branih smetnji koja je nastala posle zaetka deteta, sud e u van-
parninom potupku na zahtev jednog od roditelja ili deteta oglasiti da je dete roeno u braku.
Prema odredbi lana 88. istog Zakona, ocem deteta koje nije roeno u braku ni u roku od 300
dana od prestanka braka smatra se mukarac koji ga prizna za svoje, ili ije je oinstvo utvreno od-
lukom suda.
Pravilno su niestepeni sudovi postupili kada su odbili predlog predlagaa da se oglasi da je
roena u braku jer nisu ispunjeni uslovi iz lana 87. stav 2. Zakona o braku i porodinim odno-
sima. Ovo stoga to iz spisa proizilazi da je pokojni M.C. za ivota predlagaa nije priznao za
svoje dete formalno, niti je oinstvo njegovo utvreno odlukom suda.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2000/05)
38.
Zakonska pretpostavka da je otac deteta koje je roeno u braku mu majke deteta je oboriva.
Iz obrazloenja:
U prvostepenom postupku je utvreno da je mal. M. ro. 24.07.2000. godine u L., od majke S.
P. koja je u to vreme bila u braku sa T. P. U parninom postupku koji je voen pred prvostepenim
sudom, po tubi mal. M. i njene majke S., presudom P. br. 403/00 od 2.03.2001. godine utvreno je
da tamo tueni T. nije prirodni otac mal. M. Uvidom u spise tog predmeta utvreno je da je obavlje-
no vetaenje putem DNK-a, iji je rezultat da T. nije bioloki otac mal. M. Pravilno ocenjujui iz-
vedene dokaze a posebno iskaze parninih stranaka, a u vezi s tim prihvatajui, i po oceni Okrunog
suda sasvim uverljiv i pouzdan iskaz tuilje S., prvostepeni sud je utvrdio da je tuilja S. u avgustu
1999. godine, i pored toga to je bila u braku s pomenutim T., stupila u vezu i polne odnose s tue-
nim, da je polne odnose odravala istovremeno sa obojicom sve do septembra 1999. godine, a od ta-
da polne odnose je odravala samo s tuenim Z., a kako je pouzdano utvreno, vetaenjem putem
lekara ginekologa da je mal. M. zaeta u periodu izmeu 29.10. i 2.11.1999. godine, prvostepeni sud
je pravilno zakljuio da je tueni prirodni otac mal. tuilje. Na ovo upuuje okolnost da tueni nije
uspeo da dokae da je u vreme zaea mal. M. njena majka odravala polne odnose i s drugim mu-
karcima, zatim da je na potpuno pouzdan nain (putem DNK-a) utvreno da suprug tuilje S. nije
prirodni otac mal. M., ime je oborena zakonska pretpostavka iz l. 86. Zakona o braku i porodi-
nim odnosima RS ("Sl. glasnik SRS", br. 22/80...), da je otac deteta roenog u braku mu majke de-
teta, kao i ponaanje tuenog kada mu je tuilja saoptila da je u drugom stanju i da nosi njegovo
dete, kojom prilikom je pokazivao radost, zatim da je izvesno vreme pred roenje mal. M. sa S. pro-
veo u iznajmljenom stanu u L., gde su njih dvoje planirali zajedniki ivot. I najzad, kada se ima u
vidu da je tueni dva puta pozivan od strane Instituta za molekularnu genetiku i genetiko inenjer-
stvo radi uzimanja uzoraka u vezi s vetaenjem putem DNK-a, odreenog od strane suda, ali da je,
bez opravdanih razloga, odbio da se podvrgne pregledu prvostepeni sud je pravilno primenio mate-
rijalno pravo kada je primenom l. 88. i 98. i l. 367. do 375. Zakona o braku i porodinim odnosi-
ma usvojio tubeni zahtev i utvrdio da je tueni Z. J. prirodni otac mal. M. P.
(Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1559/05)
- 24 -
PORODINO PRAVO
39.
Da bi sud doneo pravilnu odluku u postupku utvrivanja oinstva mora pre vetaenja
krvnih grupa i RH faktora utvrditi kritini period zaea deteta i injenicu da li je majka odr-
avala polne odnose sa licem ije se oinstvo utvruje u kritinom periodu zaea.
Iz obrazloenja:
Prvostepenom presudom je odbijen tubeni zahtev kojim je traeno da se utvrdi da je tueni pri-
rodni otac maloletne tuilje R. N. koju je rodila tuilja R. M. dana 10.03.1999. godine u Beogradu i
da se obavee tueni na plaanje doprinosa za izdravanje maloletne tuilje u iznosu od 40% od za-
rade koju ostvaruje u preduzeu u kome je zaposlen, poev od dana podnoenja tube pa ubudue
svakog prvog do petog u mesecu sve dok ta obaveza traje, a na ruke tuilji R.M. - majci i zakon-
skom zastupniku maloletne tuilje.
Po albi tuilje Okruni sud je navedenu presudu ukinuo, jer je ista zasnovana na pogreno i ne-
potpuno utvrenom injeninom stanju, poto je prvostepeni sud propustio da utvrdi sve injenice
od znaaja za pravilnu ocenu osnovanosti postavljenog tubenog zahteva. Tako je prvostepeni sud
propustio da utvrdi kritini period zaea maloletne tuilje kao i da li je tuilja sa tuenim odravala
polne odnose u vreme kritinog perioda zaea.
Radi utvrenja ovih injenica naloeno je prvostepenom sudu da pribavi izvetaj bolnice u kojoj
je roena maloletna tuilja na okolnosti kritinog perioda zaea, da saslua parnine stranke i po
potrebi izvede druge dokaze kako bi utvrdio da li je majka maloletne tuilje u kritinom periodu za-
ea odravala polne odnose sa tuenim. Ukoliko iz izvedenih dokaza proizlazi osnovan zakljuak
da je tueni u kritinom periodu zaea odravao polne odnose sa majkom maloletne tuilje, prvo-
stepeni sud e odrediti vetaenje na okolnost analize osobine krvnih grupa i RH faktora, a ukoliko
ovo vetaenje iskljui oinstvo tuenog onda bi izvoenje drugih dokaza radi utvrenja oinstva
tuenog bilo suvino. Ukoliko ovim vetaenjem tueni ne bi bio iskljuen od oinstva uz veliki
procenat verovatnoe da je otac maloletne tuilje, prvostepeni sud e po potrebi odrediti izvoenje
dokaza antropoloko-biolokog veaenja preko Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. Ukoliko
tueni odbija uee u navedenim vetaenjima sud e odluiti o tubenom zahtevu bez izvoenja
ovih dokaza, a na osnovu analize ostalih izvedenih dokaza pri emu e posebno ceniti okolnost to
je tueni odbio da uestvuje u postupku vetaenja.
(Iz presude Okrunog suda u Beogradu G. 8309/03)
KO MOE DA PRIZNA
OINSTVO
40.
Ocem branog deteta smatra se ili mukarac koji ga prizna za svoje, ili mukarac ije je
oinstvo utvreno odlukom suda.
- 25 -
PORODINO PRAVO
Iz obazloenja:
U konkretnom sluaju, treetueni je priznao da je prirodni otac maloletne drugotuene, koja je
roena iz njegove vanbrane zajednice sa njenom majkom prvotuenom. Priznanje oinstva upisano
je u matinoj knjizi roenih, u prisustvu prvotuene kao majke maloletne drugotuene, te treetue-
nog kao njenog oca, ime je prvotuena dala preutnu saglasnost. Do zaea deteta dolo je voljom
prvotuene i treetuenog, a oni su eleli dete, sve vreme su iveli u vanbranoj zajednici, za vreme
dva boravka prvotuene u bolnici prilikom odravanja trudnoe, treetueni ju je redovno obilazio i
brinuo o njenom zdravstvenom stanju. Posle roenja deteta, zajednica ivota je nastavljena i dalje i
ona traje i danas, kao vanbrano porodino domainstvo.
S druge strane, tuilac nije odravao intimne odnose sa prvotuenom. U takvoj situaciji, pra-
vilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev kojim bi se
utvrdilo da je tuilac prirodni otac maloletne drugotuene, odnosno tubeni zahtev kojim bi se
utvrdilo da treetueni nije prirodni otac maloletne drugotuene, uz pravne posledice ovakve
presude.
Bez uticaja su navodi revizije kojim se ukazuje da majka maloletne drugotuene - prvotue-
na nije dala izriitu saglasnost za priznanje oinstva svoga deteta od strane treetuenog. Ona se
sa ovim priznanjem saglasila, o emu je najbolji dokaz injenica da oni i dalje ive u vanbranoj
zajednici, zajedno sa svojim detetom - maloletnom drugotuenom. Prema lanu 88. Zakona o
braku i porodinim odnosima, ocem vanbranog deteta smatra se ili mukarac koji ga priznaje
za svoje, ili mukarac ije je oinstvo utvreno odlukom suda. U konkretnom sluaju je treetu-
eni priznao dete - maloletnu drugotuenu za svoje, pa se on smatra ocem deteta. Istovremeno,
rezultat dokaznog postupka u ovom sudskom sporu, odnosno utvreno injenino stanje ne uka-
zuje da su ispunjeni uslovi za utvrivanje oinstva tuioca putem sudske odluke. Naprotiv, utvr-
eno je da on nije prirodni otac maloletne drugotuene.
(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1185/97 od 25.03.1998. godine)
41.
Ako ostavilac za ivota nije priznao za svoje vanbrano dete ni pred jednim organom, niti
je oinstvo utvreno pravosnanom sudskom odlukom, nema zakonskih uslova da se takvom
detetu prizna pravo na naslee iza smrti svog pretpostavljenog oca.
Iz obazloenja:
U provedenom postupku je utvreno da sada pokojni M. V. za ivota nije tuioca priznao za
svoje vanbrano dete ni pred jednim organom, niti je oinstvo utvreno pravnosnanom sudskom
odlukom.
Polazei od utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno
pravo kada su zahtev tuioca odbili kao neosnovan. S obzirom na utvreno injenino stanje, a nai-
me da sada pokojni M. tuioca nije priznao za svoje vanbrano dete, oinstvo nije utvreno pravno-
snanom sudskom presudom, niti se sada pokojni M. prema tuiocu ponaao kao njegov otac, pravi-
lan je zakljuak niestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tuiocu prizna pravo na na-
slee iza smrti svog pretpostavljenog oca.
- 26 -
PORODINO PRAVO
Isticanje u reviziji da je sada pokojni M. vie puta i pred svedocima izjavio da je tuilac njegov
sin to je to ustvari znalo itavo selo, nisu pravno relevantne injenice za ovaj spor, poto vanbrano
svojstvo tuioca nije utvreno na nain kako to propisuje Zakon o braku i porodinim odnosima, pa
navodi tuioca u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava ni-
su osnovani.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1521/98 od 8.04.1998. godine)
UTVRIVANJE OINSTVA SUDSKOM

ODLUKOM
42.
Ako oinstvo nije utvreno priznanjem, moe biti utvreno pravnosnanom sudskom pre-
sudom.
Iz obrazloenja:
Primenom odredbi lana 55, 73, 77. st. 3, 154. st. 1, 160, 161. i 163. Porodinog zakona sud je
usvojio tubeni zahtev tuilja i utvrdio da je tueni bioloki otac tuilje maloletne N. i odredio da
majka samostalno vri roditeljsko pravo a tueni kao otac plaa izdravanje u iznosu od po 6.000 di-
nara od podnoenja tube pa u budue meseno.
Izvedenim dokazima je utvreno da je u vreme zaea tueni imao intimne odnose sa tuiljom M.
koja je majka maloletne N. i iveo tokom trajanja trudnoe i po roenju deteta do 2007. godine, kada su
tuilja M. i tueni iveli u vanbranoj zajednici pri emu tueni nije osporavao oinstvo detetu malolet-
noj N. ve ju je izdravao i ophodio se kao prema svom roenom detetu. Tuilja M. po roenju deteta ni-
je prijavila ime oca iz razloga odnosa njene majke prema tome stanju koja je iskuenica manastira, a tu-
eni nije insistirao na upisu a u kontaktu sa sredinom nije osporavao svoje oinstvo u odnosu na malolet-
nu N. Tueni se po saznanju za zaee deteta od tuilje M. nije protivio roenju deteta ve su zajedno i-
veli jedno vreme u Optini N.P., potom u S. i u P. u vreme njenog roenja. Njihov odnos zajednice je bio
skladan, tueni je obezbeivao izdravanje, smetaj i ishranu. Njihova zajednica je trajala do novembra
2003. godine, po raskidu tueni je dva do tri puta kontaktirao sa detetom uzimajui ga kod sebe i dajui
mu izdravanje a potom je prestao da daje izdravanje kada je tuilja M. zasnovala zajednicu sa sada-
njim suprugom, ali je kupovao odeu maloletnoj N.
U toku trajanja ovog postupka bila je doneta prvostepena presuda od strane Optinskog suda
u P., koja je bila pravnosnana za koju je tueni traio ponavljanje postupka, kada je prvostepe-
ni sud ukinuo tu presudu a u ponovnom postupku tueni je predlagao vetaenje radi provere
verovatnosti oinstva putem DNK analize. U toku postupka nije obezbedio uplatu predujma niti
se odazivao ustanovi za vetaenje, dok su se tuilje javile i uzeti su uzorci za DNK analizu od
strane imenovane ustanove. Poto je izvoenje dokaza vetaenjem putem DNK analize radi
provere verovatnosti oinstva tuenog u odnosu na maloletnu N. u interesu tuenog, a on se nije
podvrgao vetaenju to je sud cenei sve ove okolnosti i injenice utvrene pre svega kroz iskaz
parninih stranaka pri emu je tueni sasluan, i potvrdio da je imao intimne odnose 12. ili 13.
maja 2001. godine sa tuiljom M., a koji period se podudara sa verovatnim periodom zaea tu-
- 27 -
PORODINO PRAVO
ilje M. a prema nalazu vetaka ginekologa i da tueni nije osporio oinstvo maloletnoj N. u momentu
kada mu je tuilja M. saoptila da je njegovo dete, ve su zasnovali vanbranu zajednicu i iveli zajedno
u toku trajanja trudnoe, roenja deteta i po roenju do novembra 2003. godine a po raskidu zajednice
da je dete viao i uzimao kod sebe i ono ima pozitivan emotivni odnos prema njemu kao ocu, sud je
utvrdio prema izvedenim dokazima da je tueni prirodni otac tuilje maloletne N.
(Iz presude Vieg suda u Uicu P 2 br. 3/10 od 13.04.2010. godine)
43.
Oinstvo se utvruje iz drugih izvedenih dokaza ukoliko vetaenje genomske DNK i gene-
tika analiza ne daju informativan rezultat.
Iz obrazloenja:
Oinstvo iz nalaza vetaka nije ni potvreno ni iskljueno - analiza se smatra neinformativ-
nom. Cenei oznaene izvedene dokaze, ovaj sud je utvrdio da je imenovani pokojni prirodni
otac tuilje s obzirom da je iveo u vanbranoj zajednici sa tuiljinom majkom, koja u vreme za-
ea i dok je trajala vanbrana zajednica nije odravala intimne odnose sa drugim mukarcima.
Sama vanbrana zajednica je zasnovana po obiajima i na nain koji su vaili za branu zajedni-
cu u tom periodu. Ista je uspostavljena polovinom januara meseca 1954. godine, tuilja se rodila
21.11.1954. godine, pa proizilazi da je zaeta u vanbranoj zajednici svojih roditelja i da je ime-
novani pokojni njen prirodni otac.
(Iz Presude Vieg suda u Poarevcu, P2. 7/2010(2009) od 03.09.2010. godine)
44.
Pre nego to dete navri godinu dana ivota, ne moe se vriti vetaenje krvi deteta radi utvri-
vanja oinstva.
45.
U parnici za utvrivanje oinstva izvoenje dokaza analizom krvnih grupa i faktora se ne od-
reuje radi utvrivanja, ve radi eventualnog iskljuenja oinstva. Radi pravilno i potpuno utvre-
nog injeninog stanja, sud je duan da odredi antropoloko-genetski pregled svih uesnika, koji
dokaz moe pored ostalih izvedenih dokaza da bude pouzdan osnov za odluku suda.
(Okruni sud, Kragujevac, G. 326/95)
46.
Ako dete roeno van braka podnese tubu za utvrivanje oinstva posle navrene 25. godine i-
vota, sud e tubu odbaciti kao neblagovremenu.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1064/93)
47.
Struni nalaz i miljenje dat od strane medicinske ustanove na osnovu sprovedenog vetaenja
putem HLA metoda kojim se iskljuuje oinstvo dovoljan je dokaz da tueni nije otac.
(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. I-17/90)
- 28 -
PORODINO PRAVO
OSPORAVANJE OINSTVA
48.
U situaciji kada je pokojni znao za roenje deteta, ije oinstvo je po njegovom prizna-
nju i upisano u matine knjige roenih za dete, naslednici nemaju pravo da osporavaju
oinstvo.
Iz obrazloenja:
Imenovani pokojni je roen 16.07.1932. godine, a preminuo je dana 08.05.2010. godine. Iza
njega ostale su dve erke i supruga. Ovde tuena imenovana erka je vanbrano dete pokojnog,
kojoj je isti priznao oinstvo davanjem izjave pred matiarem u toku 1950. godine. Tuilje nisu
znale da je pokojni ima, ve su to saznale tek u ostavinskom postupku, kada se ona - ovde tue-
na pojavila kao naslednica, dokazujui svoje pravo na nasleivanje izvodom iz matine knjige
roenih. Tuilje su tuenoj u ostavinskom postupku osporile pravo na nasleivanje, tvrdei da
ona nije zakonska naslednica, te da je izjava pokojnog o priznanju oinstva apsolutno nitava, s
obzirom da ne postoje dokazi da se majka tuene saglasila sa ovim priznanjem oinstva.
Nadleni Osnovni sud je svojim reenjem od 29.06.2010. godine prekinuo postupak raspravlja-
nja zaostavtine iza pokojnog i tuilje uputio da pokrenu parnicu radi osporavanja prava na naslee
ove zakonske naslednice u roku od 15 dana od dana njegovog dostavljanja. Tuilje su podnele tubu
15.11.2010. godine.
Relevantne odredbe:
Oinstvo mukarca koji je upisan u Matinu knjigu roenih kao otac deteta moe biti osporeno,
a pravo na osporavanje oinstva imaju: dete, majka, mu majke i mukarac koji tvrdi da je otac dete-
ta, ako istom tubom trai i utvrenje svog oinstva - lan 56. Porodinog zakona.
Pravo na tubu u sporu o materinstvu i oinstvu ne prelazi na naslednike - lan 254. stav 1. Po-
rodinog zakona.
Imajui to u vidu, prvostepeni sud pravilno zakljuuje da pravo na osporavanje oinstva mu-
karca koji je upisan u Matinu knjigu roenih kao otac deteta nemaju njegovi naslednici, u kon-
kretnom sluaju - ovde tuilje. Pokojni je znao za roenje tuene, ije oinstvo je po njegovom
priznanju i upisano u Matinu knjigu roenih.
ak i u situaciji kada bi tuilje bile aktivno legitimisane za podnoenje tube za osporavanje
oinstva, u smislu citiranih odredbi, iste su prekludirane u roku za podnoenje tube. Naime, u smi-
slu lana 252. Porodinog zakona, objektivni rok je 10 godina od roenja deteta, a ovde tuena je
roena 1950. godine.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G2. 256/2011 od 20.04.2012. godine)
49.
Za pokretanje spora radi osporavanja oinstva odnosno materinstva od strane maloletnog
deteta, nije dovoljno da organ starateljstva samo odredi maloletnom detetu staratelja za pose-
- 29 -
PORODINO PRAVO
ban sluaj, ve je nuno da staratelj ima posebno ovlaenje organa starateljstva za podnoe-
nje takve tube.
Iz obrazloenja:
Maloletni tuilac je u tubi za osporavanje oinstva prvotuenom i osporavanje materinstva
drugotuenoj, koji su kao njegovi roditelji upisani u matinu knjigu roenih, tvrdio da je roen
iz vanbranog odnosa treetuene sa nepoznatim licem, ali da je u cilju prikrivanja porodine
sramote drugotuena kao sestra treetuene pristala da se u matinu knjigu roenih upie kao
njegova prirodna majka, a prvotueni koji je iveo sa drugotuenom u braku da se upie kao
njegov prirodni otac.
Tueni su priznali injenine navode tube, pa je prvostepeni sud na osnovu njihovih izjava i iz-
voda iz matine knjige roenih, usvojio tubeni zahtev.
Protiv pravosnane presude Republiki javni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonito-
sti, smatrajui da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz
lana 534. stav 1. u vezi lana 7. ZPP i lana 374. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosi-
ma. Po miljenju javnog tuioca prvostepeni sud je bio duan da u sporu ovakve vrste utvrdi
istinitost i onih odlunih injenica koje meu strankama nisu sporne, te da je u tu svrhu bio
ovlaen da izvede i dokaze koje stranke parninog suda donete u statusnim sporovima imaju
dejstvo prema svima, a ne samo prema parninim strankama, usled ega je u takvim sporovima
raspravno naelo potisnuto u korist istranog naela. Primenjeno na konkretan sluaj to znai da
je prvostepeni sud bio duan da izvoenjem odgovarajuih dokaza utvrdi istinitost nesporne i-
njenice meu strankama da je majka maloletnog tuioca treetuena, a ne drugotuena, budui
da je upis u matinu knjigu usledio na osnovu izvetaja zdravstvene ustanove o roenju deteta.
Vrhovni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje na navedene bitne
povrede odredaba parninog postupka. U ovom sluaju, imajui u vidu prirodu spora, prvostepeni
sud je bio duan da utvruje i nesporne injenice, te da u tom smislu izvede dokaze koje stranke ni-
su predloile, kao to su pribavljanje istorije bolesti, prijave o roenju maloletnog deteta, posebno
sasluanje treetuene kao stranke, a po potrebi i druge dokaze, pa i dokaz vetaenjem, kako bi se
raspravile i utvrdile sve odlune injenice od znaaja za pravilno presuenje. Poto prvostepeni sud
nije tako postupio, uvaavanjem zahteva za zatitu zakonitosti, pobijana presuda je morala biti uki-
nuta i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje.
U ovom sporu tubu za osporavanje oinstva odnosno materinstva protiv prvotuenog i drugo-
tuene, podneo je u ime maloletnog tuioca advokat kao njegov punomonik, koga je naknadno na
zahtev suda organ starateljstva postavio maloletnom tuiocu za staratelja za poseban sluaj.
Vrhovni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti istie da je u konkretnom
sluaju u ime maloletnog tuioca spor pokrenuo staratelj koji za to nije imao potrebno ovlaenje od
organa starateljstva.
U nedostatku takvog ovlaenja, maloletni tuilac je nepravilno zastupan, pa se osnovano u zah-
tevu za zatitu zakonitosti istie da je time poinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz
lana 354. stav 2. taka 10. ZPP.
(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 6/95)
LINI ODNOSI
- 30 -
PORODINO PRAVO
50.
Tueni, kao roditelj koji ne vri roditeljsko pravo, ima pravo i dunost da sa detetom odr-
ava line odnose, a lanom 61. Porodinog zakona propisano je da dete ima pravo da odrava
line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi. U sluaju da je tueni onemoguen da odrava li-
ne kontakte sa detetom, moe podneti tubu sudu za odreivanje naina vrenja linih konta-
kata sa detetom.
Iz obrazloenja:
Majka je podnela tubu traei da joj se maloletno dete poveri na staranje i utvrdi da se od roe-
nja adekvatno stara o njemu, da se kontakti oca i deteta odvijaju svakodnevno u veernjim asovima
u trajanju koje odgovara tuenom - ocu deteta jer prepoznaje potrebu deteta da ima kontakte sa njim
pa ih ne onemoguava.
Otuda nije bila obaveza suda da ureuje ove odnose izmeu oca i deteta. Tuba u ovom postupku je
podneta radi vrenja roditeljskog prava i izdravanja deteta. U sluaju da je povreeno pravo deteta da
odrava line odnose sa ocem, otac moe podneti tubu radi ureenja linih odnosa sa detetom.
51.
U cilju ostvarivanja najboljeg interesa maloletnog deteta, sud je duan da se tueni pravilno
oznai u sporu u vezi sa porodinim odnosima, u skladu sa injeninim navodima tube.
Iz obrazloenja:
U konkretnoj pravnoj stvari re je o sporu u vezi sa porodinim odnosima pa je, u cilju ostvarivanja
najboljeg interesa maloletnog deteta, bila potrebna aktivnost svih uesnika u postupku - pa i suda - da
uskladi oznaenje tuenog sa injeninim navodima tube.
To je, meutim, izostalo. Nasuprot tome, odbijen je tubeni zahtev zbog pogrenog oznae-
nja tuenog. To znai da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu lana 61. stav 1. Poro-
dinog zakona i doneo odluku koja se ne moe prihvatiti kao pravilna, jer je najbolji interes ma-
loletnog deteta, a pre svega potreba za ostvarivanjem linih odnosa sa roditeljem sa kojim ne i-
vi, zahtevao odreenu aktivnost koja je izostala u ovom postupku.
Zbog toga je pobijana odluka morala biti ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na po-
novni postupak.
U ponovnom postupku, potrebno je pozvati tuioca da uredi tubu i da injenine navode tube
uskladi sa pravilnim oznaenjem tuenog, nakon ega e prvostepeni sud doneti novu i na zakonu
zasnovanu odluku.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G2. 848/2013 od 04.09.2013. godine)
52.
S obzirom da deca i roditelji ive u inostranstvu, domai sud nema uslova da uredi nain
odravanja linih odnosa dece i roditelja kome deca nisu poverena.
- 31 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Nasuprot albenom isticanju da sud nije odluio o nainu odravanja linih odnosa tuioca sa
decom koja mu nisu poverena, ovaj je sud stanovita da u konkretnom sluaju, imajui u vidu sve
specifinosti i prebivanje dece i parninih stranaka u inostranstvu, nije bilo uslova da se lini odnosi
urede odlukom domaeg suda. Naime, i deca i parnine stranke ive u Austriji a pred tamonjim
nadlenim slubama se vodi postupak za odvojeno prebivalite oca i dece radi zatite dece od nasi-
lja u porodici.
Dakle, jasna je zakonska obaveza suda da o odravanju linih odnosa dece i roditelja kome nisu
poverena odlui u skladu sa regulativom lana 61. Porodinog zakona, ali samo kada postoje uslovi
za odluivanje o tome, koji su u konkretnom sluaju izostali.
(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G2. 661/2012 od 23.10.2012. godine)
53.
U sporu za ureenje odravanja linih odnosa sa maloletnim detetom, na strani srodnika -
lanova ire porodine zajednice postoji aktivna legitimacija.
Iz obrazloenja:
Dete ima pravo da odrava line odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje
posebna bliskost, ako to pravo nije ogranieno sudskom odlukom - lan 61. stav 5. Porodinog
zakona.
Iz ove odredbe, kojom se ureuju lini odnosi, proizilazi postojanje aktivne legitimacije u sporu
za ureenje odravanja linih odnosa sa maloletnim detetom na strani srodnika - lanova ire poro-
dine zajednice.
(Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Apelacionog suda u
Kragujevcu sa sednice od 20.12.2010. godine)
54.
Dete ima pravo da odrava line odnose sa svojom tetkom po ocu.
Iz obrazloenja:
Navodi albe tuene, na kojima insistira i u postupku pred prvostepenim sudom i u albama (da
umea - sestra sada pokojnog oca maloletnog deteta ne spada u krug srodnika sa kojima je neophodno
da ono odrava bliske odnose) - nisu osnovani.
Suprotno tvrdnjama tuene, umea kao tetka po ocu maloletnog deteta spada u krug njego-
vih najbliih krvnih srodnika i od velikog je znaaja da se izmeu njih uspostavi bliski odnos,
da se omogui da u linim kontaktima iskazuju i izraavaju ljubav, nenost, panju i da se taj
odnos vremenom razvija. Neraieni odnosi izmeu tuene, s jedne strane, i roditelja i sestre
njenog sada pokojnog supruga, sa druge strane, ni u kom sluaju se ne smeju odraavati na od-
nos umeaa sa detetom niti stav, miljenje i oseanje tuene prema njima sme da utie na odnos
koji e postojati izmeu njih i njega.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G2. 327/2013 od 11.04.2013. godine)
- 32 -
PORODINO PRAVO
55.
Sud se prilikom odluivanja po predlogu za ureenje modela vienja deteta sa ocem kao
roditeljem sa kojim dete ne ivi mora rukovoditi najboljim interesom deteta i injenicom da je
za njegov pravilan psihofiziki razvoj neophodno da mu se omogui kontinuirano vianje sa
ocem, boravci u njegovoj porodici i odravanje kontakata sa oevim srodnicima.
Iz obrazloenja:
Vii sud je postupajui po albi punomonika tuenog - potvrdio prvostepeno reenje, nalaze-
i da je prvostepeni sud pravilno, na osnovu l. 61. i 266. Porodinog zakona, kao i lana 3. stav 1.
Konvencije o pravima deteta, izdao privremenu meru i odredio model vienja deteta sa ocem kao
roditeljem sa kojim dete ne ivi.
Prvostepeni sud je, naime, u svemu prihvatio predlog nadlenog Centra za socijalni rad koji je
obavio ekspertizu tj. intervju sa roditeljima, izvrio terensku posetu i izveo zakljuak da oba rodi-
telja poseduju adekvatne roditeljske kapacitete za vrenje roditeljske funkcije, ali da bi maloletno
dete trebalo poveriti majci s obzirom na kalendarski uzrast deteta (roeno 2010. godine) i injeni-
cu da se od roenja deteta majka neprekidno i neprestano u kontinuitetu stara o njemu.
Prvostepeni sud je ocenio da je predloeni model vienja od strane Centra za socijalni rad, koji u
sebi faktiki sadri predlog oba roditelja dat Centru prilikom sainjavanja ekspertize, u najboljem inte-
resu maloletnog deteta, te da je od znaaja za pravilan psihofiziki razvoj deteta - da dete odrava
kontinuirano vianje sa ocem, da boravi u porodici oca i odrava kontakt sa njegovim srodnicima, a
da je to - budui da dete jo uvek nema tri godine i da se majka neprekidno brine o njemu od roenja -
u najboljem interesu deteta.
Iz tih razloga je Vii sud potvrdio prvostepenu odluku.
(Iz Reenja Vieg suda u Poarevcu, G. 2 16/2013(2012) od 09.04.2013. godine)
56.
U interesu je deteta da odrava odnose sa srodnicima jer uspostavljanje linih odnosa na
ovoj relaciji doprinosi ouvanju porodinog identiteta. To je, dakle, istovremeno na liniji pra-
va deteta da zna svoje bioloko poreklo i njegovog prava na izgradnju i ouvanje sopstvenog
identiteta.
Iz obrazloenja:
Tuioci su svekrva i svekar tuene, koja iz braka sa njihovim sada pok. sinom (poginuo u sao-
braajnoj nesrei) ima maloletnog sina. Tuena, maloletno dete i sada pokojni su u toku trajanja
brane zajednice iveli u istom dvoritu, ali u posebnoj kui u odnosu na tuioce i sa njima nisu bili
u zajednikom domainstvu. Tuioci su do smrti sina svakodnevno viali maloletnog unuka i sa
njim provodili 3-4 sata dnevno. Njihov odnos bio je nean i paljiv a nastavio se i nakon smrti nje-
govog sada pokojnog oca sve do februara 2010. godine, kada je - usled poremeenih odnosa strana-
ka - intervenisala policija. To se ponovilo i u avgustu iste godine. Loi odnosi parninih stranaka su
se produbili, a tuena je u meuvremenu zasnovala novu branu zajednicu.
- 33 -
PORODINO PRAVO
Prema nalazu i miljenju Centra za socijalni rad, uspostavljanje linih odnosa na relaciji dete -
srodnici, doprinosi ouvanju porodinog identiteta kao i prava deteta da zna svoje bioloko poreklo, a
time i prava na izgradnju i na ouvanje sopstvenog identiteta.
Maloletno dete je, s obzirom na uzrast, na nivou da moe uspostaviti socijalne kontakte sa dru-
gim osobama i kada bi trebalo da stie osnove svake dalje kvalitetne emocionalne bliskosti i pove-
zanosti i sa srodnicima po ocu. Na osnovu obavljenih razgovora sa srodnicima i opservacije, Centar
je miljenja da odravanjem njegovih linih odnosa sa srodnicima po ocu ne bi bila ugroena njego-
va bezbednost. Svojim ponaanjem tuena kao majka nije ostavila prostor za uspostavljanje ade-
kvatne komunikacije maloletnog deteta sa srodnicima po ocu, to moe dovesti do toga da srodnici
po ocu budu nepoznate osobe za maloletno dete, a srodnici su veoma motivisani da sa njim odrava-
ju line odnose. Zbog toga je Centar predloio model njihovog vianja.
Prema nalazu sudskog vetaka - psihologa, a na osnovu obavljenog razgovora sa parninim stranka-
ma i maloletnim detetom, ovaj je miljenja da izmeu tuilaca i tuene postoje poremeeni odnosi koji se
prenose na dete, ali da dete ne pokazuje otpor prema babi i dedi, te da je za njegov pravilan psihofiziki
razvoj potrebno oseanje sigurnosti i afektivna vezanost sa lanovima ue i ire porodice. To podrazu-
meva saradnju majke, koja bi se ogledala u tome da potuje termine vianja i da na odgovarajui nain
pripremi maloletno dete, to je znaajno i za njegov pravilan psihosocijalni razvoj.
(Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1226/2012 od 18.02.2013. godine)
57.
Sud e se - odluujui o pravu deteta na odravanje linih odnosa sa srodnicima - rukovo-
diti principom najboljeg interesa deteta i u tom smislu ceniti karakter i kvalitet emocionalne
razmene sa srodnicima a radi odrastanja maloletnog deteta u okruenju koje doprinosi njego-
vom pravilnom psihofizikom razvoju.
Iz obrazloenja:
Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, do koga je doao ocenom u postupku izve-
denih dokaza i rezultata raspravljanja, te pribavljenog miljenja nadlenog organa starateljstva,
u skladu sa odredbom lana 270. Porodinog zakona, prvostepeni sud je pravilno poao od regu-
lative lana 6. i lana 61. stav 5. istog zakona, koja govori o pravu deteta da odrava line odno-
se sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost. Ocenio je da je vrenje
tog prava deteta u odnosu sa tuiocima u njegovom najboljem interesu. Maloletno dete je uzra-
sta od 20 meseci. Za formiranje njegove linosti vani su kontakti i kvalitet emocionalne razme-
ne i sa primarnim porodicama njenih roditelja. Njeno odrastanje u okruenju u kome se vodi ra-
una o zadovoljenju zdravstvenih, saznajnih, emocionalih i drugih potreba doprinee njegovom
pravilnom psihofizikom razvoju.
Nakon razvoda braka tuene i imenovanog, maloletno dete je povereno na samostalno vrenje
roditeljskog prava majci - tuenoj, s tim da je pravosnanom presudom kojom je brak razveden ure-
en nain vianja sa ocem.
Odnosi izmeu tuilaca imenovanog roditelja i tuene bili su loi i neposredno pre razvoda
braka, a nakon razvoda ti odnosi su jo i dodatno narueni, sukobljavanjem posle koga se ne moe
oekivati blagonaklon odnos tuene prema tuiocima. Oni ele da unue viaju u terminima nezavi-
sno od termina odreenih njihovom sinu.
Meutim, i u takvoj situaciji interes deteta pretee nad oseajima povreenosti odraslih u nji-
hovim meusobnim odnosima, a koja su oni duni da podrede interesu deteta, jer je lanom 6. stav
- 34 -
PORODINO PRAVO
1. Porodinog zakona propisano da je svako duan da se rukovodi najboljim interesom deteta u

svim aktivnostima koje se njega tiu.
Maloletno dete je u ranom uzrastu, kada je za rastui doivljaj deteta - kao odvojene i po se-
bi integralne osobe - veoma vaan kvalitet emotivne razmene, kako sa oba roditelja tako i sa
drugim srodniki bliskim osobama, u koje svakako spadaju i tuioci - baba i deda po ocu. Odr-
avanje redovnih kontakata deteta sa tuiocima poeljno je za razvoj deteta, jer se oekuje da
stimulativno deluje na njegov dalji emocionalni razvoj odn. da nee ugroziti niti kompromitova-
ti utvrene relacije deteta.
Neprihvatljiva je alba tuene u shvatanju da tuiocima kao bliskim srodnicima ne treba omogu-
iti da dobiju dodatne termine u kojim bi, pored roditelja sa kojim dete ve ostvaruje line odnose, i
ti bliski srodnici ostvarivali pravo na dopunske relacije. Konano, nije u pitanju odreivanje "dodat-
nih termina" jer su termini detetovog vianja sa ocem odreeni drugom sudskom odlukom - u sklo-
pu prava deteta i prava i dunosti roditelja na odravanje linih odnosa sa detetom sa kojim ne ive,
dok se ovde pobijanom odlukom odreuje nain ostvarivanja detetovog prava na odravanje linih
odnosa sa drugim srodnicima.
Ipak, alba tuene opravdano ukazuje na neodrivost modela vianja maloletnog deteta i tuila-
ca, onako kako ga je prvostepeni sud odredio.
Stanovite ovog suda je da je u interesu deteta neophodno ustanoviti model vianja koji e
omoguiti da se njegovi lini kontakt sa najbliim srodnicima po oevoj liniji ostvaruje po nju po-
zitivno, dinamikom kojom se prua prilika tuiocima da meusobnom interakcijom doprinesu nje-
govom pravilnom emocionalnom i psiholokom razvoju. Neophodno je, pri tome, uzeti u obzir i-
njenicu o uzrastu deteta, starateljstvu, zaposlenosti majke, vremenu koje dete provodi sa ocem te
okolnosti da se, kad je re o tuiocima, radi o babi i dedi po ocu i da bi vreme predvieno za ove
kontakte sa unukom trebalo biti prilagoeno iznetim okolnostima.
Kako je pravo na odravanje linih odnosa sa tuiocima ustanovljeno iskljuivo na benefit ma-
loletnog deteta, u cilju zadovoljenja njegovih emocionalnih potreba i pravilnog razvoja, to se od tu-
ilaca mora oekivati nastojanje da sadrinu linih odnosa ispuni na najkvalitetniji mogui nain,
prevazilaenjem eventualnih konflikata sa tuenom i vodei rauna o detetovoj dobrobiti.
Zbog toga, detetu se ima omoguiti korienje njegovih prava na vianje sa tuiocima, ali ne po
modelu predloenom od strane vetaka Instituta za zdravstvenu zatitu dece i omladine, ve po mo-
delu predloenom od strane Centra za socijalni rad.
Po oceni ovog Suda, prvostepenu presudu je valjalo preinaiti na taj nain da se kontakti tuila-
ca sa maloletnim detetom realizuju tako to e se vianje odvijati svake prve i druge subote u mese-
cu u trajanju od 10,00 do 18,00 asova, kako je i predloeno u nalazu Centra za socijalni rad. Ovo
predstavlja razumnu meru vremena koje e dete provoditi sa srodnicima po oevoj liniji, adekvatno
uzrastu u kome se nalazi, njegovim potrebama i pravima.
U obzir se uzimaju sve okolnosti sluaja - vodi se rauna o vremenu koje dete provodi sa ocem,
a to sve zajedno ne dozvoljava susrete sa babom i dedom ee od dva dana meseno.
58.
Mogunost odreivanja privremenih mera po slubenoj dunosti u sporovima u vezi sa po-
rodinim odnosima nije predviena odredbama Porodinog zakona.
- 35 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
U obrazloenju pobijanih odluka, prvostepeni sud je naveo da su one donete po slubenoj du-
nosti a radi zatite prava deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi, propisa-
nog odredbom lana 61. stav 1. Porodinog zakona i to vodei rauna o njegovim najboljim inte-
resima - u smislu lana 6. istog zakona.
Ovo zbog toga to je, po miljenju prvostepenog suda, u konkretnoj situaciji ugroeno pravo de-
teta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi.
Meutim, ni navedenim ni ostalim odredbama Porodinog zakona, nije predvieno odreivanje pri-
vremenih mera bez predloga stranaka, a u konkretnom sluaju ni tuilac ni tuena ih nisu predloili radi
ureivanja linih odnosa sa detetom.
U tom smislu, prema stavu Vieg suda, nije bilo osnova za donoenje pobijane odluke, kojom se
ureuje nain odravanja linih odnosa roditelja i deteta sa kojim roditelj ne ivi. Pri tome, centri za
socijalni rad su predloili modele odravanja ovih odnosa, u vezi sa predlogom za poveravanje deteta
radi vrenja roditeljskog prava.
(Iz Reenja Vieg suda u Valjevu, G2. 17/2012 od 11.10.2012. godine)
59.
Sud nee urediti nain odravanja linih odnosa roditelja i maloletnog deteta jer je to ne-
celishodno ukoliko ih roditelj izbegava i ne eli.
Iz obrazloenja:
Apelacioni sud je - ocenjujui navode albe - naao da je prvostepeni sud na pravilno utvreno
injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo odluivi da maloletno dete poveri ocu na sa-
mostalno vrenje roditeljskog prava i obavezujui tuenu da doprinosi njegovom izdravanju dosu-
enim iznosom.
Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da tuena izbegava i ne eli kontakte sa maloletnim
detetom, te da u takvoj situaciji nije bilo potrebno urediti nain odravanja linih odnosa tuene
sa maloletnim detetom. Naime, i Apelacioni sud to smatra necelishodnim budui da ovi kontakti
zavise iskljuivo od volje majke, a otac se tome ne protivi.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 2 323/2012(1) od 28.03.2012. godine)
60.
Ostvarivanje prava bliskih srodnika na odravanje linih odnosa s maloletnim detetom is-
kljueno je ako bi se tome protivio najbolji interes deteta.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja je majka sada pok. N.M., koji je bio u braku sa tu-
enom. Brak je trajao od 21. maja 2000. godine do 21. marta 2001. godine, kada je brana zajednica
faktiki prekinuta. Tada je tuena sa detetom maloletnim N.M., koji je roen 2000. godine, napu-
stila stan u kome je ivela sa sada pok. N.M. On je poginuo u saobraajnoj nezgodi 5. decembra
- 36 -
PORODINO PRAVO
2001. godine, a tuena je pre toga pokrenula brakorazvodnu parnicu, koja je nakon smrti N.N. obu-
stavljena. Iako su odnosi izmeu tuilje i tuene bili loi, tuena je sa maloletnim detetom jednom
posetila tuilju i njenu porodicu. Tada je dolo do verbalnog sukoba izmeu tuilje i tuene i zbog
toga se dalji kontakti izmeu deteta i porodice njegovog pokojnog oca nisu nastavili. Za vreme tra-
janja brane zajednice odnosi izmeu tuilje i njene porodice i tuene sa druge strane bili su pore-
meeni. Prema izvetaju strunog tima Centra za socijalni rad ... tuena, kao majka maloletnog dete-
ta ima vrsto ukorenjen negativan stav prema odravanju kontakta deteta sa roditeljima njegovog
pokojnog oca. Ovakav stav je formiran kao posledica dubokih neslaganja izmeu tuene i porodice
njenog sada pok. supruga, kako u toku trajanja brane zajednice tako i njenom prekidu, kada je do-
lo do ozbiljnih konflikata. Zbog optubi roditelja pok. N.M. da su tuena i njena porodica krivi
za smrt njenog sina, meu njima su duboko usaeni netrpeljivost i neprijateljstvo. Tuena je uve-
rena da bi tuilja i njen suprug na maloletno dete preneli mrnju koju imaju prema njoj i njenoj
porodici. Negativan stav prema roditeljima njenog pokojnog mua projektovan je u okviru primar-
ne porodice s majke na dete, u smislu potpunog negiranja postojanja babe i dede po ocu u ivotu
deteta. Terenskom posetom u porodinom okruenju deteta utvreno je da se o babi i dedi pred
detetom ne govori, da ono o njima nema nikakvu informaciju, niti se za sada uopte interesuje za
njih. Tuilja kao baba ispoljava autentinu motivaciju da odrava kontakte sa detetom, ali i nega-
tivan stav prema tuenoj kao majci deteta. Miljenje strunog tima je da, imajui u vidu uzrast ma-
loletnog deteta, duboko poremeene odnose i potpuni prekid kontakta izmeu porodice majke i
oca, kao i naglaenu emotivnu vezanost deteta za majku kao jedinog roditelja na koga je ono is-
kljuivo upueno u zadovoljavanju svojih potreba, postoji rizik u pogledu daljeg pravilnog razvo-
ja i vaspitanja deteta ukoliko bi se kontakti odvijali bez prisustva tuene kao majke. S obzirom na
to da meu strankama ne postoji spremnost za reavanje sukoba, a da se dete ne bi nalo u sreditu
tih sukoba kao sredstvo za meusobno razraunavanje, miljenje strunog tima je da je prvenstve-
no potrebno ostvariti uslove za uspostavljanje i odvijanje kontakata izmeu tuilje i deteta kroz
minimum komunikacije i saradnje izmeu tuene i roditelja svog pokojnog supruga i uz pomo i
posredovanje savetovalita za brak i porodicu, a nakon toga, potujui princip postupnosti i reali-
zovati sam kontakt deteta i oeve porodice.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, niestepeni sudovi su na pravilno utvreno injenino sta-
nje nepravilno primenili materijalno pravo kada su zakljuili da je tuiljin tubeni zahtev za odra-
vanje linih odnosa sa unukom osnovan i da je u interesu deteta i krajnji rok da dete konano upo-
zna babu i dedu po ocu, te da sa njima uspostavi i odrava kontakte jer bi na taj nain saznalo za
svoje poreklo i ouvalo svoj identitet.
U ovom sluaju postoje dva sukobljena prava na potovanju privatnog ivota. Na jednoj strani
postoji zahtev srodnika babe za zatitu prava na potovanje porodinog ivota kroz odravanje
linih odnosa sa detetom maloletnim unukom. Na drugoj strani, takav zahtev zadire u sferu poto-
vanja prava na porodini ivot lica prema kome je zahtev usmeren. Ovaj sukob je mogue razreiti
jedino procenom najboljeg interesa deteta.
Imajui u vidu utvreno injenino stanje, a naroito miljenje strunog tima Centra za soci-
jalni rad, kome sudovi nisu dali dovoljan pravni znaaj, za sada nisu ispunjeni uslovi iz lana 61.
stav 5. Porodinog zakona za odravanje linih odnosa izmeu tuilje (babe) i unuka, pa je tube-
ni zahtev valjalo odbiti. To pravo se moe ostvariti kada se odnosi izmeu tuilje i majke malolet-
nog deteta poprave i normalizuju.
- 37 -
PORODINO PRAVO
61.
Odluka o odravanju linih odnosa maloletnog deteta i roditelja kojem ono nije povereno
na uvanje moe biti izmenjena samo ako postoje nove okolnosti i ako se izmenom odluke ne
ugroava interes deteta.
Iz obrazloenja:
Prema spisima predmeta, ranijom pravnosnanom presudom je razveden brak izmeu stranaka i
ureen je nain odravanja kontakata tuenog kao oca sa malo-letnim detetom, koje je povereno
majci na vrenje roditeljskog prava. Tuilja trai da se izmeni nain odravanja linih odnosa tue-
nog sa detetom, tako go bi se ti odnosi odravali iskljuivo u njenom prisustvu i u mestu gde ona
ivi. Prema navodima tuilje, razlog za izmenu naina odravanja linih odnosa tuenog sa detetom
jeste u tome to je tueni alkoholiar i u alkoholisanom stanju postaje agresivan, to priinjava te-
koe u komunikaciji sa detetom.
Ocenom izvedenih dokaza, a posebno nalaza i miljenja organa starateljstva, prvostepeii sud
je zakljuio da nisu ispunjeni uslovi za izmenu odluke o nainu odravanja linih odnosa tue-
nog i njegovog maloletnog deteta s obzirom na to da tueni nije ispoljio nikakvo nasilje nad de-
tetom a u prethodnom periodu je kontakte s njim ostvarivao bez prisustva majke kao zakonskog
zastupnika.
Iz navedenog proizlazi zakljuak da tuilja nije pruila dokaze da e pri odravanju odnosa
oca s detetom bez prisustva majke doi do ugroavanja fizikog i psihikog stanja deteta. Nika-
kve okolnosti od donoenja ranije presude nisu se promenile, a svi postupci koji su se vodili ili
se vode prema tuenom potiu iz vremena trajanja zajednice ivota stranaka. U interesu je malo-
letnog deteta da se ostvaruju kontakti s roditeljem s kojim ne ivi i to pravo mu se ne moe us-
kratiti, pa poto nije dokazano da je tueni alkoholiar, on ima pravo na odravanje odnosa sa
svojim detetom bez prisustva majke deteta.
(Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. 689/09 od 31.03.2009. godine)
62.
Dunost je roditelja sa kojim dete ivi da omogui detetu ostvarivanje prava na odrava-
nje linih odnosa sa drugim roditeljem u skladu sa odlukom suda, ak i ako to od tog roditelja
zahteva odreene materijalne izdatke.
Iz obrazloenja:
Presudom o razvodu braka dete je povereno na uvanje, negovanje i vaspitanje majci, koja
ivi u zemlji (ona vri roditeljsko pravo), sa pravom oca, koji ivi u vajcarskoj, da odrava li-
ne odnose sa maloletnim detetom koje e da provodi u vajcarskoj sedam dana zimi i petnaest
dana leti, ali samo u toku dana, dok bi dete noi provodilo sa majkom. Starost deteta od pet go-
dina i pomenuti nain vianja izmeu oca i deteta oigledno zahteva da majka sa detetom putuje
u vajcarsku i da sa njim bude nou. Prvostepeni sud je odluio da sve trokove ovakvog via-
nja izmeu oca i maloletnog deteta i za maloletno dete, ali i za majku snosi otac.
- 38 -
PORODINO PRAVO
Odluujui po albi koju je otac izjavio protiv takve presude Okruni sud je naao da je pravo
deteta na odravanje linih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi zagarantovano zakonom, to isto-
vremeno znai da je dunost drugog roditelja sa kojim dete ivi da detetu omogui ostvarivanje tog
prava u skladu sa sudskom odlukom, pa ak i ako to zahteva od tog roditelja odreene materijalne
izdatke. U konkretnoj situaciji pravilno je prvostepeni sud zakljuio da otac treba da snosi sve tro-
kove vezane za putovanje majke i deteta u vajcarsku, kao i za njihov smetaj, s obzirom da dete
noi po sudskoj odluci ne moe da provodi sa ocem, ve mora sa majkom. Meutim, po shvatanju
Okrunog suda ostale trokove koji proistiu iz boravka majke u vajcarskoj, a koji su vezani za
njenu ishranu, odeu, obuu i drugo to bi spadalo u domen njenog izdravanja, otac kao bivi su-
prug ne treba da snosi jer on nema obaveze vezane za zakonsko izdravanje majke deteta kao bive
supruge. Nametanje ocu i te obaveze za njega bi u konkretnoj situaciji predstavljalo oiglednu ne-
pravdu. Upravo zbog toga Okruni sud je u tom delu i preinaio prvostepenu presudu.
(Iz presude Okrunog suda u Kraljevu G.br. 3195/08 od 5.12.2008. godine)
63.
U najboljem interesu deteta, a prilagoen ivotnim prilikama oba roditelja, mora biti
model vianja maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne ivi.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud, kako se osnovano ukazuje albom, u svojim razlozima nije naveo drugi deo nalaza
i strunog miljenja ovlaenog Instituta, a koji alba citira.
Meutim, to ne utie - prema stavu drugostepenog suda - na pravilnost odluke o poverava-
nju zajednikog deteta stranaka. Jer, i ako je Institut konstatovao da majka aktuelno ispoljava
disfunkcionalne obrasce roditeljskog ponaanja koji se manifestuju kao neprepoznavanje raz-
vojne potrebe deteta u uspostavljanju komunikacije sa ocem a uz odsustvo spremnosti da ade-
kvatno podri uspostavljanje i razvijanje ove komunikacije i da ukoliko se tokom narednih est
meseci ne realizuje, miljenje je Instituta da postoje uslovi da se odluka o poveravanju promeni
i dete poveri ocu.
Ovakvo miljenje ne utie na pravilnost odluke o poveravanju, zato to je prvostepeni sud posle toga
pribavio i nalaz i miljenje nadlenog Centra za socijalni rad, u kome je izneto da u periodu od kada maj-
ka vri roditeljsko pravo ona nije ugroavala interese deteta koje je adekvatno zbrinuto te da se nisu ste-
kli uslovi za izmenu odluke o poveravanju. Pri tome, prvostepeni sud je utvrdio da od kako zajedniko
dete stranaka sa majkom ivi u B. tuilac ne dolazi da preuzme dete, to samo ukazuje na njegovu neod-
govornost. Dakle, ni drugostepeni sud ne vidi opravdane razloge na strani tuioca da u B. gde ivi nje-
govo dete preuzima dete, a majka naprotiv preduzima sve kako bi otac to inio pa u tom smislu kod tu-
ene nema aktuelnog ispoljavanja disfunkcionalnog roditeljskog ponaanja u uspostavljanju komunika-
cije deteta sa ocem, pogotovo to sada dete ne ivi sa roditeljima tuene.
Prvostepeni sud je pravilno utvrdio model vianja deteta sa ocem kako je to predloio Centar za soci-
jalni rad i alba neosnovano ukazuje na nepravilnost te odluke.
To to po navodima albe stranke slave istu slavu ne ugroava prava tuenika da za njegovu sla-
vu dete bude kod njega.
- 39 -
PORODINO PRAVO
albeni predlog tuenika za preinaenje odluke o vianju, prema stavu drugostepenog suda, nije
osnovan iz razloga to dete stranaka sada ivi u drugoj porodici u oblinjem mestu, pa je traenje tu-
ioca da majka dovodi dete radi vienja sa ocem neosnovano. Zato na strani tuenika nema oprav-
danih razloga za zahtev da mu tuena dovodi dete radi preuzimanja.
Sve to znai da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu lana 61. Porodinog zakona.
(Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 2. 34/08 od 21.03.2008. godine)
64.
U sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje roditeljskog prava sud je duan da se
rukovodi najboljim interesom deteta, odnosno njegovim emocionalnim potrebama i eljama,
prilikom odreivanja naina ostvarivanja prava deteta da odrava line odnose sa roditeljem
sa kojim ne ivi.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud pobijanom presudom odbija tubeni zahtev tuioca kojim je traio da sud
donese presudu kojom e izmeniti odluku o poveravanju maloletnika N.N. na negu, uvanje i
vaspitanje, utvrenu presudom tog suda, te doneti odluku kojom e ga poveriti na negu, uvanje
i vaspitanje ocu (tuiocu). Obrazloenje - da je u postupku dokazano da tuilac grubo kri vre-
nje roditeljskog prava (da preduzima samostalno leenje deteta bez odgovarajue strunosti
itd.), te da i kroz postojeu sudsku odluku u pogledu modela vianja sa detetom moe ostvariva-
ti svoje roditeljsko pravo (kroz preventivni nadzor putem organa starateljstva).
Imajui u vidu odredbe lana 61. st. 1, 2. i 3., lana 65. st. 1. i 6., lana 78. stav 3., lana 81. stav 3.
taka 3., lana 266. stav 1. i lana 270. Porodinog zakona, prvostepeni sud - meutim - u konkretnom
sluaju proputa da pouzdano utvrdi da li se i u kojoj eventualnoj meri izvrava pravnosnana i izvrna
odluka tog suda u delu koji se odnosi na utvreni nain vianja, odnosno odravanja linih odnosa i
kontakata tuioca i maloletnog deteta tj. ukoliko se ona ne izvrava, utvrdi koji su razlozi za to, da li je
krivica na strani tuioca ili je ona na strani tuene; ako je krivica na strani tuene, da utvrdi kolika je kri-
vica na njenoj strani, na koji nain ona onemoguava vianje tuioca sa njihovim maloletnim detetom,
da li ostvaruje saradnju sa Centrom za socijalni rad, koliko sve to utie na ostvarivanje prava deteta da
ostvaruje line kontakte sa roditeljem sa kojim ne ivi (lan 61. stav 1. Zakona), a sve u smislu odredbe
lana 81. stav 3. taka 3. Zakona.
Na ove okolnosti sud, u saradnji sa kolskim psihologom ili pedagogom, odnosno organom
starateljstva, porodinim savetovalitem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredova-
nje u porodinim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo odabere, mora sasluati, tanije
zatraiti slobodno miljenje deteta, shodno lanu 65. stav 1. Zakona, imajui u vidu da se radi o
detetu koje je u vreme odluivanja bilo staro sedam godina i devet meseci. Taj razgovor je u
konkretnom sluaju od znaaja za ispitivanje osnovanosti tubenog zahteva tuioca u pogledu
opravdanosti izmene pravnosnane i izvrne sudske odluke o poveravanju maloletnog deteta na
negu, uvanje i vaspitanje, a potom, saglasno eventualno novonastaloj situaciji, od strunog ti-
ma Centra za socijalni rad zatraiti novi izvetaj u pogledu opravdanosti izmene te sudske odlu-
ke, rukovodei se prvenstveno njegovim najboljim interesima, njegovim emocionalnim potreba-
ma i eljama - sve shodno lanu 266. stav 1. Zakona.
(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 3384/06)
- 40 -
PORODINO PRAVO
65.
Komuniciranje deteta poverenog jednom roditelju dva radna dana u sedmici sa drugim
roditeljem dovodi do remeenja njegovih radnih navika i kolskih obaveza.
Iz obrazloenja:
Tuilja je u svojoj albi - prema obrazloenju osporenog reenja - stavila primedbu na deo koji
se tie vienja deteta u toku nedelje (sreda i etvrtak), i to zbog kolskih obaveza deteta i promena
koje to stvara u njegovom svakodnevnom ritmu. Struni saradnici drugostepenog organa navode da
blizina stanovanja roditelja maloletnog deteta ini da ovakav nain kontakta ne utie znaajnije na
remeenje njegovih radnih navika, ispunjavanje kolskih obaveza i druenje i igru. Po ovim navodi-
ma, to je ujedno i prilika ocu da podeli deo roditeljske obaveze i odgovornosti sa majkom.
Vrhovni sud Srbije nalazi da se navedeni razlozi tuenog organa za ovakvu odluku ne mogu
prihvatiti kao osnovani, s obzirom na to da se pri utvrivanju modela odravanja linog kontak-
ta maloletnog deteta sa ocem mora voditi rauna iskljuivo o interesima i potrebama deteta za
njegov pravilan duhovni i fiziki razvoj i vaspitanje - shodno odredbi lana 130. Zakona o bra-
ku i porodinim odnosima.
Odluka da se kolsko dete usred radne nedelje seli od majke kod oca ne moe se pravdati blizinom
stanovanja roditelja. Ovo zbog toga to, bez obzira na razdaljinu na kojoj ive roditelji dece, meu njima
ne postoji komunikacija ni dobri odnosi, pa svako pomeranje deteta tokom radne nedelje remeti njegove
radne navike, kolske obaveze i moe biti od uticaja na njegov razvoj i uspeh u koli.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U. 4253/02)
66.
Ureivanje linih odnosa roditelja i dece po samostalnom zahtevu, ne spada u sudsku nad-
lenost.
Iz obrazloenja:
Prema lanu 131. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima, ako dete ne ivi u zajednici sa
roditeljima ili sa jednim od njih, roditelji se sporazumevaju o nainu odravanja linih odnosa sa de-
tetom, a ukoliko o tome nastane spor, odluku donosi organ starateljstva. Iz ove odredbe proizilazi da
odluivanje o samostalnom zahtevu koji se odnosi na ureivanje i odravanje linih odnosa roditelja
i dece, ne spada u sudsku nadlenost.
Prema lanu 16. stav 1. ZPP, sud u toku celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li rea-
vanje spora spada u sudsku nadlenost. S obzirom da su niestepeni sudovi sudili u pravnoj stvari
koja ne spada u sudsku nadlenost, ovaj sud je, u smislu lana 394. stav 2, u vezi sa lanom 354.
stav 2. taka 3. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i odbacio tubu.
MILJENJE DETETA
- 41 -
PORODINO PRAVO
67.
Iako je ono suprotno dogovoru roditelja, model odravanja linih odnosa izmeu roditelja
i deteta moe se urediti u skladu sa izraenim miljenjem deteta.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, iz vanbrane zajednice parninih stranaka roena je
imenovana maloletna. U matinoj knjizi roenih kao otac upisan je tueni, a kao majka tuilja.
Reenjem nadlenog odeljenja Gradskog centra za socijalni rad, maloletno dete povereno je na
neposrednu brigu i staranje majci. Iz izvetaja Gradskog centra za socijalni rad i dopune istog
izvetaja u interesu maloletnog deteta je da majka samostalno vri roditeljsko pravo to meu
strankama nije bilo sporno.
Predloen je privremeni model vianja oca sa detetom. Maloletno dete, koje je prema miljenju
Centra za socijalni rad sposobno da izrazi miljenje, bilo je izriito da ne eli da spava kod oca. Ona
i dalje ivi sa majkom, koja ne spori vianje tuenog sa detetom. Tuilja ivi kod njenih roditelja u
stanu od 64 m2, dok su roditelji u vikendici. Maloletno dete je zdravo, pohaa etvrti razred osnov-
ne kole, dobar je ak, trenira odbojku, ide na engleski, uredna je i posluna. Tueni ivi sa sinom iz
prethodnog braka (koji u letnjem periodu tri meseca boravi kod svoje majke), gde maloletna ima
uslove da spava vikendom jer ima ureeno etvorosobno prizemlje i gornji sprat.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno
pravo kada su uredili model vianja i odravanja linih odnosa oca sa maloletnim detetom na osno-
vu l. 6, 61, 65, 266. i 270. Porodinog zakona.
Relevantne odredbe:
U sporu za zatitu prava deteta sud je uvek duan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a
ako sud utvrdi da je u sporu za zatitu prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje milje-
nje duan je: da se stara da dete blagovremeno dobije sva obavetenja koja su mu potrebna, da do-
zvoli detetu da neposredno izrazi miljenje i da miljenju deteta posveti dunu panju u skladu sa
godinama i zrelou deteta, a da miljenje deteta utvrdi na nain i na mestu koje je u skladu sa nje-
govim godinama i zrelou, osim ako bi to oigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom dete-
ta - lan 266. Porodinog zakona.
Miljenju deteta mora se posvetiti duna panja u svim pitanjima koja ga se tiu i u svim po-
stupcima u kojima se odluuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelou deteta - lan
65. stav 3. Porodinog zakona.
Bez obzira na nesporan dogovor parninih stranaka oko modela odravanja linih odnosa, sud
se - i po oceni Vrhovnog kasacionog suda - rukovodio najboljim interesom deteta kome se moraju
podrediti interesi roditelja. Ovakvo postupanje suda je, suprotno revizijskim navodima, u skladu sa
istranim naelom (lan 205. Porodinog zakona) prema kome - u postupku u vezi sa porodinim
odnosima - sud moe utvrivati injenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe i samo-
stalno istraivati injenice koje nijedna stranka nije iznela.
Imajui u vidu da maloletno dete ima elju da via oca ali da je bila izriita u tome da ne e-
li da noi provodi kod oca, sud je na osnovu tako izraenog miljenja (koje je pribavio u skladu
sa istranim naelom) odredio nain odravanja linih odnosa tuenog sa maloletnim detetom.
- 42 -
PORODINO PRAVO
68.
Organ starateljstva duan je da detetu d sva obavetenja koja su mu potrebna za for-
miranje miljenja a prilikom njegovom utvrivanja u porodinom sporu.
Iz obrazloenja:
Prvostepena presuda je iskljuivo zasnovana na miljenju organa starateljstva i pri tome - nije
sporno da se u ovakvoj vrsti spora mora uvaiti miljenje strunih ustanova, u koje svakako i ovaj spada.
Meutim, lan 65. Porodinog zakona definie miljenje deteta i predvia da dete, koje je spo-
sobno da formira svoje miljenje, ima pravo da ga slobodno izrazi. Dete koje je navrilo 10 godina
ivota moe slobodno i neposredno izraavati svoje miljenje i u sudskom postupku. Ali, da bi dete
takvo miljenje izrazilo, ono, po stavu 2. pomenutog lana, mora blagovremeno dobiti sva obavete-
nja koja su mu potrebna za njegovo formiranje.
Organ starateljstva, u svom izvetaju od 28.12.2009. godine, detaljno analizira socijalno-
ekonomske i porodine prilike u kojima ivi maloletnik, na koji nain je sa njim uspostavljen
kontakt, te se na bazi toga zakljuuje da je on formirao svoje miljenje vezano o vianju sa ba-
bom i dedom po ocu i da ga slobodno izraava, a da u ovom momentu nije spreman da takve od-
nose sa njima odrava.
Iz tog izvetaja organa starateljstva se ne moe utvrditi kakva su to obavetenja, vezana za
ostvarivanje najboljeg interesa maloletnog deteta u odnosu na konkretno pitanje, njemu prezen-
tirana od strane strunjaka organa starateljstva, a na osnovu kojih je dete formiralo svoje milje-
nje odn. nije jasno na koji nain je maloletnik formirao svoje miljenje u datoj situaciji. Njegova
majka je u parnici isticala strahove koji postoje kod deteta od eventualne mogunosti oduzima-
nja deteta od strane oca, odreene psiholoke probleme koje je dete imalo povodom toga, zbog
ega je i leeno. Stoji injenica da organ starateljstva nije obavio nikakav razgovor sa ovde tui-
ocima, pa ni sa tog aspekta detetu nisu data potrebna obavetenja. Prvostepeni sud nije cenio ni
injenicu da su sami tuioci razvedeni, da ive u razliitim mestima, ali to u daljem toku postup-
ka nije od znaaja, s obzirom da je u odnosu na tuilju postupak pravnosnano zavren.
Meutim, sve to je navedeno, vezano za postojanje kolizijskog staratelja i naina formiranja
miljenja maloletnika odn. predloga organa starateljstva na kome je zasnovana prvostepena presuda,
pokazuje da injenino stanje u prvostepenom postupku nije potpuno i pravilno utvreno, kao i da
materijalno pravo nije pravilno primenjeno. To su razlozi za ukidanje prvostepene presude, po
lanu 377. Zakona o parninom postupku, u odnosu na podnosioca albe, u odnosu na glavno tra-
enje, a odluka o trokovima spora je morala biti ukinuta u celini zbog utvrene solidarnosti na
strani tuilaca.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G.2 225/11(2) od 23.05.2011. godine)
69.
Odluku o vrenju roditeljskog prava posle razvoda braka sud e doneti na bazi sveobu-
hvatne ocene najboljeg interesa deteta. Ako je dete navrilo deset godina ivota, potrebno je
uzeti u obzir i njegovo miljenje.
- 43 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Niestepene odluke su zasnovane na Porodinom zakonu (dalje: Zakon), ali tubeni zahtev,
postupanje suda i razlozi niestepenih odluka nisu usaglaeni sa sutinskim promenama, koje je
Zakon uveo u regulativi roditeljskog prava, odnosima roditelja i dece i pravima deteta. Odred-
bama l. 75. do 78. Zakona, propisana su pravila o vrenju roditeljskog prava, koje se realizuje
kao zajedniko ili samostalno vrenje roditeljskog prava. Zakon za razliku od ranije vaeeg Za-
kona o braku i porodinim odnosima ne odreuje izmenu ranije sudske odluke o uvanju i vas-
pitanju dece, ve propisuje donoenje odluke o vrenju roditeljskog prava, s tim da zbog prome-
njenih okolnosti sud moe da odlui o promeni naina vrenja roditeljskog prava. Polazei od
nesporne injenice da u ovom sluaju stranke, kao roditelji ne vode zajedniki ivot, da nema
sporazuma o vrenju roditeljskog prava, da postoji ranija sudska odluka o poveravanju deteta na
uvanje i vaspitanje majci u reimu ranije vaeeg Zakona o braku i porodinim odnosima i da
se tuilac pozvao na promenjene okolnosti, sudovi su bili duni da rukovodei se najboljim inte-
resom deteta, kao osnovnim i najvanijim principom, odlue o vrenju roditeljskog prava, odno-
sno odrede jednog od roditelja, koji e samostalno vriti roditeljsko pravo primenom pravila
propisanih Zakonom, ukoliko roditeljsko pravo ne vre zajedniki. Poveravanje deteta jednom
od roditelja i time ogranienje prava drugog roditelja je u iskljuivoj nadlenosti suda, prema
lanu 65. Ustava Republike Srbije i lanu 9. stav 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima
deteta. Kod ocene najboljeg interesa deteta sud treba da oceni sve okolnosti koje mogu biti od
znaaja za donoenje odluke o vrenju roditeljskog prava i to karakteristike, potrebe i elje dete-
ta, mogunosti i sposobnosti roditelja da zadovolje potrebe deteta, materijalne i stambene prili-
ke i dr. Meutim, u ovom sluaju, odluka o vrenju roditeljskog prava na bazi sveobuhvatne
ocene najboljeg interesa deteta je izostala.
Takoe, osnovano se revizijom ukazuje na propuste suda u vezi donoenja odluke o sasluanju
deteta.
Prema lanu 65. st. 1. i 4. Zakona, dete koje je sposobno da formira svoje miljenje, ima pra-
vo slobodnog izraavanja tog miljenja. Dete koje je navrilo desetu godinu ivota moe slo-
bodno i neposredno izraziti svoje miljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se
odluuje o njegovim pravima. Iz navedenog proizilazi da je pravo deteta na slobodno izraava-
nje miljenja uslovljeno njegovom sposobnou da formira svoje miljenje i da donja starosna
granica za ostvarenje ovog prava nije propisana. Za decu preko deset godina postoji zakonska
pretpostavka o dostignutoj zrelosti za izraavanje miljenja u sudskom i upravnom postupku.
Miljenju deteta se mora posvetiti duna panja u svim pitanjima koja ga se tiu u svim postup-
cima kojima se odluuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelou deteta (lan 65.
stav 3. Zakona). Pri tom sud nije u obavezi da prihvati miljenje deteta, ve da isto ceni u sklo-
pu svih okolnosti konkretnog sluaja. U ovoj pravnoj stvari Centar za socijalni rad se izriito iz-
jasnio da maloletno dete stranaka moe da se ukljui u sudski postupak i da ne postoji opasnost
od poremeaja njegove emocionalne i intelektualne ravnotee. Stoga se razlozi niestepenih od-
luka za odbijanje pribavljanja miljenja deteta stranaka samo zbog starosti - jer je mlae od de-
set godina, ne mogu prihvatiti. Istovremeno nedostaje obrazloenje suda u vezi izraenog mi-
ljenja deteta datog pred Centrom za socijalni rad.
- 44 -
PORODINO PRAVO
70.
Sud e, po slubenoj dunosti, na pouzdan nain ispitati sposobnost deteta da formira svo-
je miljenje pre nego to ga, u postupku, utvrdi.
Iz obrazloenja:
Sud miljenje deteta starijeg od 10 godina, respektuje tek ako prethodno utvrdi da je ono sposobno
da formira svoje miljenje, to je mogue ispitati samo kroz konsultacije sa organom starateljstva ili spe-
cijalizovanom ustanovom, ili odgovarajuim strunjakom, a miljenje se utvruje na nain i na mestu,
odnosno u uslovima, koji su u skladu sa ivotnom dobi i zrelou deteta.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G.2. 14/06(3))
71.
Sud moe, na zahtev jednog roditelja, izmeniti odluku o uvanju i vaspitavanju dece ako to
zahtevaju promenjene prilike, a o ispunjenosti uslova za izmenu odluke o poveravanju dece
kao i o drugim pravima dece, odluuje se prvenstveno prema njihovim interesima.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, naznaenom pravosnanom presudom razveden je brak
parninih stranaka i maloletne erke poverene su na uvanje i vaspitanje majci - tuenoj.
Otac - tuilac je nakon razvoda viao decu po uobiajenom modelu predloenom od strane or-
gana starateljstva.
Tuena se nakon razvoda sa decom iselila iz stana u kome je bilo poslednje zajedniko prebiva-
lite stranaka i nastavila da ivi kod svojih roditelja u nedostatku reenog stambenog pitanja. Protiv
tuioca je vodila spor za smetanje poseda stana u kojem je bilo njihovo zajedniko prebivalite, a u
kojem tuilac ivi sve vreme.
Tuilac je tokom 1994. godine zasnovao novu branu zajednicu u kojoj je tokom 2000. godine
roeno dete, a 1995. godine je dao saglasnost tuenoj da se sa decom iseli u A. Do ovog iseljenja,
meutim, nije dolo.
Tuena je tokom 1997. godine dobila posao u D. i u avgustu mesecu sa decom je napustila zemlju i
nastanila se u D. gde i sada ivi. Tuilac je znao za tu injenicu i deci je ispisao brojeve telefona kako bi
ga zvale iz D, ali je potom preko organa starateljstva i stanice milicije ishodovao zabranu za njihovo na-
putanje zemlje.
Tuena je sa decom u meuvremenu ve napustila zemlju.
Utvreno je da tuena u D. ostvaruje primanja koja njoj i deci omoguavaju da ive u etvoro-
sobnom stanu, da svako dete ima svoju sobu, da deca pohaaju niz vannastavnih aktivnosti (muzi-
ka kola, drama), bave se sportovima (plivanje, tenis, rukomet) i potpuno su savladala danski jezik
(teno ga govore i piu) i odlini su aci.
Tuilac je vlasnik troiposobnog stana u B. u kojem ivi sa suprugom i maloletnim sinom a u ko-
jem bi maloletne erke iz prethodnog braka imale svoju sobu. Miljenje organa starateljstva o potre-
bi da se odluka o dodeli dece izmeni zasnovana je na injenici prekida kontakta maloletne dece sa
- 45 -
PORODINO PRAVO
ocem, a navedeno miljenje dato je na osnovu ostvarenog kontakta sa tuiocem jer je tuena imala bora-
vite u inostranstvu i u prisustvu privremene mere kojom je obavezana da decu preda tuiocu. Ni ona ni
deca od tada nisu dolazile u nau zemlju, sve do momenta kada je sasluana u svojstvu stranke.
Na utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada
su odbili zahtev za izmenu odluke o poveravanju maloletne dece, nalazei da za to nisu ispunjeni
potrebni uslovi propisani odredbom lana 125. Zakona o braku i porodinim odnosima.
Prema navedenoj odredbi, sud moe na zahtev jednog roditelja izmeniti odluku o uvanju i vaspita-
vanju dece ako to zahtevaju promenjene prilike. Prema lanu 130. Zakona kao i lanu 3. stav 1. Konven-
cije Ujedinjenih nacija o pravima deteta koju je naa zemlja ratifikovala, o ispunjenosti uslova za izmenu
odluke o poveravanju dece kao i o drugim pravima dece, odluuje se prvenstveno prema njihovim inte-
resima.
Za izmenu odluke o poveravanju dece neophodno je da su ispunjena dva uslova: da su prome-
njene prilike od donoenja odluke ija se izmena zahteva i da je zbog tih promenjenih prilika u inte-
resu dece da se ta odluka izmeni.
Prilikom donoenja osporene odluke, niestepeni sudovi su ispitavi sve okolnosti objektivne
prirode (ekonomske, stambene i imovinske uslove) kao i okolnosti subjektivnog znaaja (deca en-
skog pola u periodu predadolescencije, starosti od 14 i 15 godina u kojem je prisustvo majke od ve-
likog znaaja za njihov dalji pravilan emocionalni i psihiki razvoj), rukovodei se u prvom redu in-
teresima maloletne dece pravilno odluili da je u njihovom interesu da i dalje ostanu poverene na
brigu, staranje i vaspitanje tuenoj - majci.
U prilog takvom zakljuku ide i injenica da se radi o deci koja ve osam godina ive u sredini na
koju su potpuno adaptirana, o emu svedoi injenica da se radi o odlinim acima, uspenim i u kol-
skim i u vankolskim aktivnostima.
Neosnovani su navodi revizije da niestepeni sudovi nisu cenili miljenje organa starateljstva.
Sudovi su cenili navedeno miljenje strunog tima organa starateljstva, imajui u vidu da je ono da-
to na osnovu kontakta ostvarenog samo sa tuiocem, a da je preporuka organa starateljstva o potrebi
da se odluka o dodeli dece izmeni zasnovana na injenici da je dolo do potpunog prekida kontakta
maloletne dece sa ocem.
To, meutim, ne moe biti bitan razlog za izmenu odluke o dodeli dece, utoliko pre to se krivica
zbog prekida kontakta ne moe pripisati samo tuenoj ve i tuiocu koji je mogao da pokua da ostvari
kontakt sa svojom decom preko Konzulata, to on u proteklim prilikama nije uinio.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3062/05)
SMISAO RODITELJSKOG PRAVA

72.
Prema lanu 67. Porodinog zakona, smisao roditeljskog prava izvodi se iz dunosti rodi-
telja i postoji samo u meri koja je potrebna za zatitu linosti, prava i interesa deteta. U tom
- 46 -
PORODINO PRAVO
smislu, u najboljem je interesu deteta da roditelj, koji samostalno vri roditeljsko pravo, zna
gde se nalazi dete i kada je na vianju kod drugog roditelja.
Iz obrazloenja:
Izvrni poverilac je podneo predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave, u kojem je naveo da
izvrna dunica ne postupa u skladu sa izvrnom ispravom kojom su regulisani lini odnosi malolet-
ne dece sa ocem - izvrnim poveriocem.
Prvostepeni sud je utvrdio da je poetkom avgusta 2009. godine izvrna dunica sa maloletnom
decom boravila u inostranstvu na letovanju, a da je za to vreme izvrni poverilac promenio mesto
stanovanja, te da je nakon povratka izvrne dunice i dece sa letovanja izvrni dunik preuzeo decu
na vianje narednog vikenda, ali je odbio da saopti svoju novu adresu. Dopisom je punomonik iz-
vrne dunice uputila pismo u kome ga obavetava da dunica ne moe davati decu na vianje dok
je poverilac ne obavesti o novoj adresi.
Pravilno se prvostepeni sud pozvao na odredbu lana 6. Porodinog zakona i na naelo da u po-
stupanju sa decom svako ima obavezu i duan je da se rukovodi najboljim interesima deteta u svim
aktivnostima koje se tiu deteta i da je sud u obavezi da se rukovodi takvim interesom, pa je prvo-
stepeni sud pravilno zakljuio da je u najboljem interesu deteta da roditelj, koji samostalno vri ro-
diteljsko pravo, zna gde se nalazi dete kada je na vianju kod drugog roditelja.
Smisao roditeljskog prava po lanu 67. Zakona, koje je izvedeno iz dunosti roditelja, postoji
samo u meri koja je potrebna za zatitu linosti, prava i interesa deteta. U konkretnom sluaju, izvr-
ni poverilac nije naveo opravdan razlog zbog koga bi uskratio izvrnoj dunici obavetenje o tome
na kojoj adresi e se deca nalaziti dok ostvaruju lini kontakt sa ocem.
(Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 290/10 od 23.02.2010. godine)
73.
Poveravanje deteta ocu u situaciji kada majka ne dozvoljava vianje deteta sa ocem i ne
sarauje sa Centrom za socijalni rad.
Iz obrazloenja:
Usvojivi tubeni zahtev i izmenivi odluku o poveravanju maloletnog deteta, donetu u presudi
kojom je razveden brak stranaka, niestepeni sudovi su imajui u vidu utvreno injenino stanje -
pravilno primenili odredbe l. 270., 272. i 67. Porodinog zakona. Pri tome, opravdano smatraju da
je roditeljsko pravo izvedeno iz dunosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zatitu
linosti, prava i interesa deteta, a da e u ovom trenutku u konkretnom sluaju prava i interesi deteta
biti bolje zatieni poveravanjem deteta ocu.
Donosei ovakvu odluku, a rukovodei se najboljim interesom maloletnog deteta stranaka, nieste-
peni sudovi su i prema stanovitu Vrhovnog suda - pravilno ocenili da je otac podoban da mu se malo-
letno dete poveri na samostalno vrenje roditeljskog prava, uz pravilnu ocenu strunog miljenja organa
starateljstva (izvetaj nadlenog Gradskog centra za socijalni rad) - otac je motivisan za staranje o malo-
letnom detetu a majka nije saraivala i nije dozvoljavala vianje deteta sa ocem.
Kako je za pravilan razvoj deteta, njegovo formiranje u zrelu i stabilnu linost neophodno prisustvo
oba roditelja, Zakonom je utvreno da dete ima pravo da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne
- 47 -
PORODINO PRAVO
ivi u porodinoj zajednici, a time i roditelj sa kojim dete ne ivi ostvaruje jedan vaan deo sadrine
svog roditeljskog prava.
Interes deteta je pravni standard ija se sadrina razliito odreuje, i na njega utiu mnogobrojne
razliite objektivne okolnosti, ali i subjektivni i individualni sistem vrednosti, o kome se vodi rau-
na kada se donosi odluka o poveravanju.
74.
Preudaja majke za drugog supruga sa kojim je sada u zajednici ivota i sa kojim ima malo-
letnu ker staru godinu i po dana, nije razlog i osnov da se izmeni odluka suda o poveravanju,
uvanju i vaspitanju deteta i ono bude povereno ocu na uvanje i vaspitanje deteta, ve je dokaz
vie da je ranija presuda pravilna, jer maloletnik sada ivi i raste u kompletnoj porodici.
Interes maloletnog deteta je ono to je odluujue u parnicama u kojima se donosi odluka suda o
poveravanju dece na uvanje i vaspitanje, to je izriito propisano lanom 130. Zakona o braku i po-
rodinim odnosima. Sud je duan da na pogodan nain ispita sve okolnosti koje su od znaaja za
pravilan duhovni i fiziki odgoj i vaspitanje deteta i da se prilikom donoenja odluke rukovodi pr-
venstveno interesima deteta.
U konkretnom sluaju interes je maloletnog D. roenog 1.06.1990. godine da i dalje bude kod
majke i sa majkom uz koju je dete naviklo. To to se majka V. preudala za drugog oveka, sa kojim
sad ivi u zajednici ivota i sa kojim ima maloletnu ker staru godinu i po dana nije razlog i osnov
da maloletni D. bude poveren ocu na uvanje i vaspitanje i dokaz je vie da mal. D. sada ivi i raste
u kompletnoj porodici u kojoj ima i mlau sestru. Uostalom, kod izvoenja dokaza sasluanjem stra-
naka na roitu pred sudom 12.04.1996. godine, tuilac je izriito izjavio da on ne insistira da malo-
letni D. pree kod njega, ve samo trai da moe redovno sa detetom da se via i sastaje i da mu
pravo na vienje niko ne osporava.
(Okruni sud u Prokuplju, G. 626/96)
75.
Sud e doneti privremenu meru radi zatite i smetaja maloletnog deteta kod majke, ukoliko po-
stoji nesporna injenica da je tueni kao otac zadrao zajedniko dete protivno volji majke, i time ga
odvojio od majke i sestre, sa kojima je iveo.
(Okruni sud, Beograd, G. 5778/96)
76.
Navodi dunika da naredba Vrhovnog suda Drave Kalifornije ne sadri obavezu dunika na inid-
bu za predaju maloletne dece poveriocu, niti je za tu inidbu dat rok - nisu osnovani, jer je poverilac tom
naredbom suda odreen za iskljuivo zakonsko i fiziko pravo uvanja i staranja o maloletnoj deci, pa se
inidba dunika - predaja dece poveriocu podrazumeva, iako nije izriito navedena u toj naredbi.
77.
Sud e poveriti dete na uvanje i vaspitanje i negu ocu ukoliko je to u interesu za njegov psiho-
fiziki razvoj, uzrast deteta i emotivnu vezu deteta sa ocem.
(Optinski sud, Mladenovac, P. 322/95)
- 48 -
PORODINO PRAVO
78.
Pri regulisanju naina vienja roditelja i deteta tokom brakorazvodne parnice, sud mora da uzme
u obzir eventualne psihike smetnje koje bi se pojavile kod deteta. Ovde se radi o detetu starom dve
godine, koje je stalno kod majke, pa bi trebalo postepeno omoguiti ocu kontakt, prvo krae, a tek
kasnije due vreme, kako bi se dete prilagodilo ocu postepeno.
79.
Liavanje ivota jednog roditelja od strane drugog je razlog za liavanje roditeljskog prava po-
tonjeg, kad sud, ispitujui okolnosti traginog dogaaja i ostale okolnosti sluaja nae da bi vre-
njem roditeljskog prava bili teko oteeni interesi deteta.
(Okruni sud u Subotici, G. 235/94)
80.
Baba i deda maloletnice po majci nemaju aktivnu legitimaciju da trae izmenu odluke kojom je
ona poverena na negu i uvanje svom ocu.
(Okruni sud u Kragujevcu, G. 576/94)
81.
Izvrenje radi oduzimanja deteta moe biti upereno protiv svakog lica kod koga se dete nalazi,
bez podnoenja tube radi predaje deteta.
(Okruni sud u Poarevcu, G. 1291/94)
82.
Ne moe se traiti izuzee Centra za socijalni rad koji treba da se izjasni o poveravanju dece
razvedenih branih drugova.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. I. 4428/94)
83.
Okolnost da u izreci presude kojom se odreuje nain odravanja linih odnosa deteta sa roditeljem
koji ne vri roditeljsko pravo nije tano naveden datum kada e se ovo vienje odvijati ne ini presudu
nepodobnom za izvrenje, odnosno izreku ove presude nerazumljivom i nejasnom, ako je predmet izvr-
enja odrediv prema obrazloenju same presude, odnosno prema optepoznatim okolnostima ili injeni-
cama koje se mogu na lak i dostupan nain saznati.
84.
Pod odravanjem linih odnosa roditelja i dece podrazumevaju se i odnosi prilikom uzimanja
obroka i odlaska na spavanje.
(Okruni sud, Novi Sad, U. 204/93)
85.
Primaran je interes deteta da odrava odnose sa oba roditelja, a loi odnosi izmeu roditelja, to mu
pravo ne mogu iskljuiti.
- 49 -
PORODINO PRAVO
86.
Kontaktiranje roditelja sa decom putem telefona, ako je to reenjem odreeno i regulisano, je u
funkciji odravanja linih odnosa roditelja i dece, pa se to pravo roditelja ne moe uskratiti.
87.
Nema uslova za izmenu presude o smetaju malodobnog deteta u korist roditelja koji je samo-
voljno oduzeo dete od drugog roditelja, kada se uslovi za to nisu bitno izmenili i kada je dete i dalje
emotivno vezano za oba roditelja.
(Vrhovni sud Vojvodine, Rev.200/91)
STARANJE O DETETU
88.
Kao kriterijum za poveravanje deteta (u situaciji kada su oba roditelja motivisana da
odravaju line odnose sa maloletnim detetom, a ono ispoljava jednaku lojalnost prema
njima) uzima se ono to je u njegovom najboljem interesu s obzirom na uzrast i potrebe na
emocionalnom i razvojnom planu, kao i sposobnost oba roditelja da prepoznaju razvojne
potrebe deteta i njihova spremnost da ih zadovolje i u punoj meri zatite linost, prava i
interese deteta.
Iz obrazloenja:
Odredbama l. 68. do 74. Porodinog zakona regulisano je roditeljsko pravo, koje obuhvata sta-
ranje o deci, uvanje, vaspitavanje, podizanje i obrazovanje dece, njihovo zastupanje, izdravanje,
kao i upravljanje i raspolaganje imovinom dece. Ova prava i dunosti ima roditelj kome je dete po-
vereno, ime se drugi roditelj koji ne ivi sa detetom ne liava roditeljskog prava. Svako - pa i sud -
je u svim aktivnostima koji se tiu deteta, kao i u sporu za zatitu prava deteta, duan da se rukovodi
najboljim interesom deteta.
U postupku je, u konkretnom sluaju, utvreno da su oba roditelja motivisana da odravaju li-
ne odnose sa detetom i da maloletno dete ispoljava jednaku lojalnost prema oba roditelja, ali da je u
najboljem interesu deteta da bude povereno majci, s obzirom na uzrast i potrebe na emocionalnom i
razvojnom planu, kao i sposobnost majke da prepozna razvojne potrebe deteta, njenu spremnost da
ih zadovolji i u punoj meri zatiti njegovu linost, prava i interese.
Na taj nain e se, uz aktivnu ulogu oca, obezbediti uslovi za pravilan i psihofiziki razvoj deteta.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3236/08 (1) od 03.12.2008. godine)
- 50 -
PORODINO PRAVO
UVANJE I PODIZANJE DETETA

89.
Roditelj koji spreava drugog roditelja da sa maloletnim detetom odrava line odnose,
nije podoban da mu se dete poveri na uvanje, vaspitanje i izdravanje. Kada roditelji
imaju prebivalite na podruju dva organa starateljstva za pravilnu odluku suda o povera-
vanju zajednike maloletne dece na uvanje i vaspitanje nuno je pribaviti miljenje oba
Iz obrazloenja:
Stav prvostepenog suda u pogledu neurotinih simptoma koji se javljaju vezano za strah kod
maloletnog deteta prilikom kontakta sa ocem preuranjen je, jer iz priloene dokumentacije, koju
sud nije u celosti cenio, proizilazi da je realizovan samo jedan kontakt u prostorijama Centra, na
inicijativu i u prisustvu strunih radnika koji je protekao uredno. Do daljeg kontaktiranja nije do-
lo i ono nije zaivelo, pa je sud morao utvrditi sve okolnosti te eventualno sasluati struni tim
lekara (psiholog-psihijatar), kako bi na nesumnjiv nain utvrdio neophodne injenice radi donoe-
nja privremene mere zabrane vianja oca sa maloletnim detetom.
Prvostepeni sud je takoe morao imati u vidu da roditelj koji spreava drugog roditelja da sa de-
tetom odrava line odnose nije podoban da mu se deca povere na uvanje i vaspitanje. Za pravilan
psihofiziki razvoj deteta potreban je kontakt deteta i sa jednim i sa drugim roditeljem.
Zbog toga, uskraivanje drugom roditelju da kontaktira sa maloletnim detetom od strane roditelja
kome je dete povereno, ne moe biti u interesu deteta, to je nesumnjivo morao ceniti prvostepeni sud
prilikom donoenja predmetne privremene mere.
Kada roditelji imaju prebivalite na podruju dva organa starateljstva, onda je za pravilnu odlu-
ku o poveravanju zajednike maloletne dece na uvanje i vaspitanje nuno pribaviti miljenje oba
U pogledu odluke o privremenoj meri kojom se obavezuje tueni da na ime svoga dela doprinosi za
izdravanje malodobnog sina 4.000,00 dinara meseno, prvostepeni sud je ocenio predlog delimino
osnovanim, imajui u vidu priloenu dokumentaciju iz koje je vidljivo da je otac do sada plaao alimen-
taciju u utvrenom iznosu to je neprimereno malo s obzirom da se radi o detetu kolskog uzrasta.
Prvostepeni sud je utvrdio i mogunosti oca, ali nije utvrdio potrebe deteta. Naime, lanom 309.
Zakona o braku i porodinim odnosima je regulisano da e u sporu za izdravanje sud utvrditi uku-
pan iznos sredstava potreban za izdravanje i prilikom utvrivanja potreba izdravanog lica uzeti u
obzir uzrast deteta, kao i potrebe za njegovo obrazovanje. U konkretnom sluaju prvostepeni sud
potrebe malodobnog M. nije utvrdio, zbog ega se dosueni iznos po osnovu izdate privremene me-
re ne moe preispitati.
albene navode tuenoga da je isti doprinosio na ime alimentacije je sud cenio.
Meutim, sama injenica da je tueni nezaposlen, ne oslobaa ga obaveze da doprinosi izdr-
avanju malodobnog deteta, ako je taj roditelj sposoban za rad i privreivanje i ostvarivanje za-
rade van radnog odnosa, jer i takvim radom se mogu obezbeivati sredstva za izdravanje malo-
dobne dece.
- 51 -
PORODINO PRAVO
U ponovnom postupku, prvostepeni sud e postupiti shodno iznetom, detaljno ceniti celo-
kupnu priloenu dokumentaciju, pribaviti miljenje Centra za socijalni rad Grada N.S, s obzi-
rom na prebivalite tuenoga na podruju tog organa starateljstva, po potrebi izvee i druge do-
kaze kako bi pravilno i nesumnjivo odluio o privremenoj meri zabrane odravanja linih odno-
sa deteta sa ocem, utvrditi potrebe deteta nesumnjivo cenei i mogunosti roditelja, a nakon to-
ga odluiti i o predlogu za izdavanje privremene mere - obaveze tuenoga da doprinosi za izdr-
avanje malodobnog deteta.
IZDRAVANJE DETETA
90.
Po zahtevu za izdravanje roditelja sa kojim dete ivi, istaknutom u branom sporu, oba-
veza drugog roditelja da doprinosi izdravanju tee od isticanja zahteva za izdravanje a ne
od donoenja odluke.
Iz obrazloenja:
Kao jedno od prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, izdravanje je nezavisno od bra-
nog statusa roditelja. Ako roditelji ive razdvojeno, roditeljsko pravo vri roditelj sa kojim dete ivi,
a roditelj sa kojim dete ne ivi ima pravo i obavezu da uestvuje u njegovom izdravanju. Obaveza
izdravanja se moe vezati za momenat donoenja presude u branom sporu u pojedinanim sluaje-
vima, kada je to prema konkretnim okolnostima opravdano.
Meutim, ovo nije pravilo ve faktiko pitanje koje zavisi od okolnosti koje se odnose na odre-
enu parnicu.
91.
Sud e, u sporu radi zakonskog izdravanja a prilikom utvrivanja mogunosti majke
da doprinosi izdravanju maloletnog deteta, imati u vidu da ona - dok se nalazi na poro-
diljskom odsustvu - nije u mogunosti da ostvaruje prihode.
Iz obrazloenja:
Maloletnim tuenicima je, prema zakljuku prvostepenog suda, meseno potrebno za izdrava-
nje po 19.135,00 dinara i to prema cenama usluga porodinog smetaja po reenju Ministarstva rada
i socijalne politike.
Imajui u vidu odredbe l. 73, 160. i 164. Porodinog zakona, prvostepeni sud je odluio
kao u izreci. Naime, prvostepeni sud nalazi da je injenica da je tuilja nezaposlena, ali da je
zdrava i radno sposobna, te je u mogunosti da se radno angauje i ostvaruje prihode nune za
- 52 -
PORODINO PRAVO
izdravanje maloletnih tuenih. U preostalom iznosu izdravanju maloletnih tuenih doprinosi-

e njihov otac - zakonski zastupnik.
Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti kao pravilan, budui da je
zasnovan na nepotpuno utvrenom injeninom stanju, to ima za posledicu pogrenu primenu ma-
terijalnog prava.
Naime, tuilja je zasnovala novu vanbranu zajednicu, u kojoj zajednici ima tek roenog si-
na. Predmetnu tubu tuilja je podnela 14.01.2011. godine, znai dok je tuilja bila na porodilj-
skom odsustvu. U vreme kada se tuilja nalazila na porodiljskom odsustvu na istu se ima prime-
niti zakon koji regulie ovaj oblik zatite porodice, budui da u periodu nege deteta nije u mo-
gunosti da ostvaruje prihode.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G.2 265/11 od 08.07.2011. godine)
SPORAZUM O ZAJEDNIKOM VRENJU

RODITELJSKOG PRAVA
92.
U izreku presude unosi se sporazum o zajednikom vrenju roditeljskog prava (koji sa-
dri samo saglasnost da e se roditeljska prava i dunosti obavljati zajedniki - meusob-
nim sporazumevanjem i ta se smatra prebivalitem deteta).
Iz obrazloenja:
Brak stranaka je razveden naznaenom presudom nadlenog suda od 29.10.2008. godine, kojom
je odreeno da e roditelji zajedniki vriti roditeljsko pravo nad maloletnom decom, a da je prebi-
valite dece na adresi majke. Istom presudom tuilac je obavezan da na ime svog dela doprinosa za
njihovo izdravanje plaa iznose od po 7.500,00 dinara meseno za svako dete, poev od dana pre-
suenja pa ubudue dok za to postoje zakonski uslovi svakog 1. do 10. u mesecu za tekui mesec,
isplatom na tekui raun. Presudom je odreeno da e se odravanje linih kontakata izmeu oca i
dece vriti po dogovoru roditelja.
Tuilac nije doprinosio izdravanju dece u skladu sa navedenom sudskom odlukom, zbog ega
je majka dece protiv njega podnela krivinu prijavu i voen je krivini postupak zbog neplaanja iz-
dravanja, u kom postupku je nepravnosnano izreena sudska opomena. Tuilac trai izmenu odlu-
ke o odravanju linih odnosa sa decom.
Savetodavnim posredovanjem strunog tima Centra za socijalni rad, a nakon razgovora sa
maloletnom decom, tuilac i majka maloletnih tuenih postigli su dogovor o nainu vianja iz-
meu oca i dece i uz uvaavanje njihovih elja i potreba. Postigli su sporazum o vremenu i nai-
nu kontakata. Struni tim je smatrao da je postignuti dogovor stranaka primeren i da ga treba
prihvatiti.
Roditelji imaju pravo i dunost da se staraju o detetu, a staranje o detetu obuhvata uvanje, po-
dizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje i raspolaganje imovinom deteta, kao i
- 53 -
PORODINO PRAVO
pravo da dobiju sva obavetenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova, to ini sadrinu
roditeljskog prava, u smislu lana 68. Porodinog zakona. Sporazumom o zajednikom vrenju rodi-
teljskog prava roditelji se pismeno saglaavaju da e roditeljska prava i dunosti obavljati zajedni-
ki, meusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem inetresu deteta, a sastavni deo tog
sporazuma je i ta e se smatrati prebivalitem deteta (lan 76. Porodinog zakona). Samo to se uno-
si u izreku presude, jer podrazumeva apsolutnu saradnju, sporazum i saglasnost roditelja u pogledu
svega to ini sadrinu roditeljskog prava. U konkretnom sluaju roditelji ne vode zajedniki ivot,
postoji sporazum o zajednikom vrenju roditeljskog prava, koji izvesno, ve samim podnoenjem
tube za izmenu te presude u pogledu izdravanja i odravanja linih odnosa (a i samim sadrajem
sporazuma), nesumnjivo ukazuje da sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava faktiki
nema ili ga nije ni bilo. Nakon osam meseci od donoenja presude tueni je smanjio iznos izdrava-
nja utvren presudom, a o visini izdravanja nije postignut novi sporazum. Nastao je i problem ve-
zan za line kontakte dece i tuioca, zbog ega je tuena podnela krivinu prijavu i vodi se krivini
postupak protiv tuioca zbog neplaanja izdravanja. im sud mora da ureuje obavezu da se plaa
izdravanje ili nain odravanja linih kontakata izmeu roditelja sa kojim dete ne ivi i deteta, to
govori da sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava nema, ve da taj sporazum ima ele-
mente sporazuma o samostalnom vrenju roditeljskog prava (obavezu izdravanja i odravanja li-
nih kontakata). Ovakvim postupanjem pravi se kompromis koji nije u najboljem interesu deteta, jer
fingira odnose roditelja i dece i ne prikazuje jasnu i celovitu sliku o pravima i obavezama roditelja u
vrenju roditeljskog prava. Roditelji koji nemaju meusobnog poverenja u pogledu ispunjavanja ro-
diteljskih dunosti (izdravanje dece i odravanje linih odnosa) ni ne vre zajedniki roditeljsko pra-
vo, koje u sebi podrazumeva meusobni sporazum o svim pitanjima. Vodei rauna o najboljem inte-
resu deteta, sud je na osnovu odredbe lana 272. stav 2. i lana 273. stav 1. Porodinog zakona, budu-
i da nesumnjivo faktiki nema sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava, doneo odluku
kojom se menja nain vrenja roditeljskog prava i odluio da e tuenoj biti povereno vrenje roditelj-
skog prava - samostalno, jer je to faktiko stanje nakon prekida brane zajednice i razvoda, a elja je
dece da ive sa majkom i njihove elje nisu suprotne njihovim interesima, uvaavajui da su oba rodi-
telja kompetentna za vrenje roditeljskog prava. Konflikt roditelja u pogledu izdravanja dece trajnog
je karaktera, bez mogunosti postizanja sporazuma i znak je da njihov sporazum, nazvan sporazumom
o zajednikom vrenju roditeljskog prava, nije u interesu dece.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G.2 789/11 od 26.04.2012. godine)
SAMOSTALNO VRENJE RODITELJSKOG

PRAVA
93.
Poto po samom zakonu samostalno vri roditeljsko pravo, roditelj maloletne dece nema
pravni interes za podnoenje tube radi samostalnog vrenja roditeljskog prava u situaciji ka-
da je drugi roditelj preminuo.
- 54 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat ili je umro ili je potpuno
lien roditeljskog prava odn. poslovne sposobnosti - lan 77. stav 1. Porodinog zakona.
S obzirom na injenicu da je otac imenovanih maloletnih umro 21.12.2008. godine, njihova majka
po samom zakonu samostalno vri roditeljsko pravo. Zbog toga je njena tuba u delu kojim se trai da se
odredi da se maloletna deca povere njoj radi samostalnog vrenja roditeljskog prava nedozvoljena.
Naime, ona nema pravni interes za podnoenje tube u predmetnom delu, jer joj navedeno pravo
pripada po samom zakonu. Pravni interes predstavlja zakonski osnov za podnoenje preobraajne
tube, a imenovana, kako je ve navedeno, nema pravni interes za podnoenje tube u predmetnom
delu. Tuivost je uslov za meritorno odluivanje i ima znaaj procesne pretpostavke. Posledica ne-
postojanja tuivosti je odbaaj tube.
Dakle, kako je otac maloletnih preminuo, majka maloletne dece jedina ima pravo i dunost da
vri roditeljsko pravo iz lana 67. Zakona. Iz navedenih razloga ovaj sud je ukinuo pobijanu presu-
du u delu kojim je usvojen tubeni zahtev i odreeno da ona samostalno vri roditeljsko pravo nad
maloletnom decom i tubu u predmetnom delu odbacio.
(Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 273/12 od 28.03.2012. godine
94.
Zajedniko odrastanje bez odvajanja i vrenje roditeljskog prava od strane jednog rodite-
lja je u konkretnom sluaju u najboljem interesu dece - brata i sestre.
Iz obrazloenja:
Parnine stranke su - prema utvrenom injeninom stanju - ivele u vanbranoj zajednici se-
dam godina. Iz te zajednice imaju dvoje maloletne dece. Meusobni odnosi parninih stranaka su
poremeeni zbog ega je tuilja napustila tuenog u septembru 2010. godine i preselila se a deca su
ostala da ive kod oca.
erka se od oktobra 2010. godine nalazi u domainstvu majke tuilje, koja u redovnom rad-
nom odnosu ostvaruje zaradu od 15.000,00 dinara a ivi kao podstanar u dvosobnom stanu za koji
meseno plaa 50 evra. Maloletna erka pohaa prvi razred osnovne kole i odlina je uenica. Tu-
ilja prema deci gaji pozitivna oseanja, motivisana je za prihvat dece, u roditeljskoj ulozi se dobro
snalazi i sposobna je da prui potrebnu brigu i negu svojoj deci. Tueni nije u redovnom radnom od-
nosu, bavi se povremenim poslovima, meseno zarauje 20.000,00 dinara i poseduje nedovrenu
porodinu stambenu zgradu. Po miljenju Centra za socijalni rad tuilja je zrela osoba i u interesu je
dece da budu poverena njoj. Tueni je u dosadanjem vaspitanju i nainu ivota pokazao i neodgo-
vorno ponaanje, a stil vaspitanja nije u potpunosti adekvatan.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno
pravo kada su decu poverili tuilji na samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu lana 77. Po-
rodinog zakona, uz odreivanje naina odravanja linih odnosa dece sa roditeljem koji ne vri ro-
diteljsko pravo na osnovu lana 61. istog Zakona i obavezivanje tuenog da doprinosi izdravanju
maloletne dece na osnovu njegovih odredbi iz l. 154, 160, 161. i 162.
- 55 -
PORODINO PRAVO
Suprotno revizijskim navodima, nalaz i miljenje dva centra za socijalni rad, nisu suprotna. Naime,
prema miljenju oba centra (prema prebivalitu i tuilje i tuenog) proizilazi da deca treba da budu pove-
rena majci. Maloletna deca (roeni brat i sestra) sa malom razlikom u godinama su jedno drugom najbli-
i srodnici, pa je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno stanovite niestepenih sudova da je u
njihovom najboljem interesu (lan 266. Porodinog zakona) da odrastaju zajedno - bez odvajanja.
95.
O tome da li je roditelj obuen za pomo detetu u zadovoljenju njegovih posebnih potreba
sud e voditi rauna prilikom odluivanja o poveravanju maloletnog deteta roditelju radi sa-
mostalnog vrenja roditeljskog prava.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je utvrdio da maloletno dete ima uroeni deformitet kime i da su joj potrebne
svakodnevne vebe, pa je tuilja sa njom provela u bolnici mesec dana radi obuke za savladavanje
programa tih vebi. Navodima tube se istie da otac deteta za isto nije obuen i da zanemaruje po-
trebe deteta u pogledu neophodnog svakodnevnog vebanja, te da detetu ne stavlja mider na lea,
koji je takoe neophodno da nosi.
Kod ove vrste spora najvaniji je interes deteta, a taj interes u konkretnom sluaju najpre pod-
razumeva pravilnu i potpunu negu i brigu radi poboljanja zdravstvenog stanja odn. spreavanja
pogoranja ukoliko ne postoje mogunosti ozdravljenja. Stoga se u albi osnovano ukazuje da pr-
vostepeni sud nije cenio ovu kljunu okolnost, to e u ponovnom postupku uiniti, te uz saradnju
Centra za socijalni rad pravilno i potpuno utvrditi o kakvim se posebnim potrebama deteta radi, da
li je i otac za vebe sa detetom obuen i - ako jeste - da li to ini od trenutka kada je dete kod nje-
ga. Zatim, prvostepeni sud konstatuje da je tuilja hronini bolesnik sa dijagnozom dijabetesa 25
godina, ne ocenjujui da li joj bolest oteava brigu i posveenost detetu. Za svoju odluku kao raz-
log navodi adaptiranost deteta na ivot kod oca, pri emu ne daje jasne razloge, s obzirom na i-
njenicu da je dete ivelo i kod majke i da se domainstvo u kojem majka ivi nalazi na udaljenosti
od 1 km od oevog.
Osnovano se albom ukazuje da je u izreci presude navedeno da e roditeljsko pravo vriti
otac, bez izriitog navoenja da li se radi o samostalnom vrenju roditeljskog prava. Porodini
zakon poznaje zajedniko i samostalno vrenje roditeljskog prava (l. 75. i 77.), pa u izreci od-
luke suda mora biti precizno navedeno koji model je prihvaen kao i razlozi i propis na kome je
odluka zasnovana.
96.
Kada je injenica da je tuena kao majka, naputajui branu zajednicu, jedno dete povela
sa sobom, a drugo ostavila kod oca i tako razdvojila blizance mlae od godinu dana, to je sa-
mo po sebi - ne ini nepodobnom za samostalno vrenje roditeljskog prava.
- 56 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Navod albe da je tuena, naputajui branu zajednicu, ostavila maloletnog sina kod oca i
odvojila ga od sestre, razdvajajui tako blizance mlae od godinu dana, zbog ega je nepodobna za
samostalno vrenje roditeljskog prava - je bez osnova.
Iz predmeta je vidljivo, a prvostepeni sud je to pravilno i utvrdio, da je tuena zbog ozbiljnih
poremeaja odnosa sa majkom tuioca i samim tuiocem bila prinuena da napusti branu zajedni-
cu. Tom prilikom fiziki nije bila u mogunosti da sa sobom povede oboje dece, to je inae bila
njena namera, te da do razdvajanja dece nije dolo zbog loe namere i loih postupaka majke prema
deci i time njene nepodobnosti u roditeljskoj ulozi, ve iz neophodnosti da se prioritetno rei i preki-
ne boravak dece u loem i poremeenom porodinom okruenju. Majka je svojom odlukom da ode
sa jednim detetom pravilno postupila i time u stvari - zatitila svoju decu.
To je - upravo suprotno navodima albe - ini podobnim i odgovornim roditeljem, koji adekvat-
no ume da proceni interes maloletne dece i zatiti ga adekvatnim postupcima i odlukama.
97.
U sluaju smrti roditelja kojem je maloletno dete povereno na brigu i staranje, drugi rodi-
telj nema pravni interes za podnosnje tube za izmenu odluke o vrenju roditeljskog prava
poto u takvom sluaju drugi roditelj, kao jedini roditelj, na osnovu samog zakona ima pravo i
dunost da samostalno vri roditeljsko pravo.
Iz obrazloenja:
Prema stanju u spisima. tuilac je 18. avgusta 2009. godine podneo tubu protiv svoje maloletne
kerke K.J., radi izmene odluke o vrenju roditeljskog prava. Kao razlog za izmenu odluke tuilac je
naveo smrt majke K.J. usled koje je tuioeva maloletna kerka ostala da ivi u domainstvu dede i
babe po pokojnoj majci. Tuilac je u tubi predloio da ga sud presudom odredi za roditelja koji vri
roditeljsko pravo prema maloletnoj K.J. Prvostepeni sud je usvojio takav tubeni zahtev i ovlastio
tuioca da kao otac maloletne K.J. samostalno vri roditeljsko pravo. Takvu presudu prvostepeni
sud je doneo pozivajui se na odredbe l. 67. do 73. i lana 77. Porodinog zakona.
Prema shvatanju Apelacionog suda, presuda prvostepenog suda doneta je pogrenom primenom
materijalnog prava. Naime, iz odredbe lana 77. taka 1. Porodinog zakona, kojom je izriito pro-
pisano da jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je
potpuno lien roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti, nesumnjivo sledi zakljuak da je
tuba tuioca nedozvoljena. U konkretnom sluaju tuilac nema pravni interes kao zakonski uslov
za podnoenje preobraajne tube. Sud moe pristupiti meritornom odluivanju kad ima pred sobom
jedno subjektivno pravo koje je za zatitu podobno. Utuivost je uslov za meritorno odluivanje i
ima znaaj procesne pretpostavke. U sluaju nepostojanja te procesne pretpostavke, sud e odbaciti
tubu, kako je trebalo da postupi i prvostepeni sud u konkretnom sluaju.
Roditeljsko pravo je strogo lino pravo. Ako je umro roditelj kome js dete povereno na brigu i stara-
nje, drugi roditelj (u ovom postupku tuilac) ima na osnovu samog zakona pravo da preuzme dete i za
- 57 -
PORODINO PRAVO
ostvarenje tog prava stoji mu na raspolaganju tuba za predaju deteta. Sudska odluka po takvoj tubi bila
bi izvriva. U konkretnom sluaju, majka maloletne K.J. je umrla (preminula dana 23. jula 2009. godi-
ne), pa iz lana 77. stav 1, u vezi sa lanom 67. Porodinog zakona proizlazi pravo i dunost tuioca,
kao jedinog roditelja deteta, da samostalno vri roditeljsko pravo.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu, G 2. 35/10 od 27.01.2010. godine)
98.
Prilikom donoenja odluke o poveravanju deteta jednom od roditelja, sud mora pre
svega voditi rauna o interesima deteta, o njegovim emocionalnim potrebama i eljama.
Iz obrazloenja:
Sudovi prilikom donoenja odluke nisu uzeli u obzir sve injenice i okolnosti na koje upuuju
odredbe lana 130. Zakona o braku i porodinim odnosima, a koje su od znaaja za pravilan duhov-
ni i fiziki razvoj i vaspitanje deteta, rukovodei se pri tome prvenstveno interesima deteta, a poseb-
no uzimajui u obzir emocionalne potrebe i elje deteta. Naime, iz razloga pobijane presude se za
sada ne moe zakljuiti, da li je tuena zbog opisanih psiholokih komponenti njene linosti u ne-
mogunosti da adekvatno odgovori razvojnim potrebama i interesu deteta. Sudovi nisu uzeli u obzir
injenicu, da nakon prekida faktike zajednice stranaka, dete ivi sa majkom ovde tuenom, i nisu
utvrdili kako bi odvajanje deteta u situaciji kada ono izraava elju da ostane s majkom uticalo na
njegov dalji psihofiziki razvoj, posebno to se nalazi u periodu adolescencije.
99.
Neophodno je da postoje posebne okolnosti iz kojih bi proizilazio interes maloletne dece da
jedno bude povereno ocu a drugo majci.
Iz obrazloenja:
Prema odredbi iz l. 125. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije pri-
likom donoenja odluke o poveravanju maloletne dece sud moe odluiti da sva deca ostanu na
uvanju i vaspitanju kod jednog od roditelja, da neka ostanu kod oca, neka kod majke, da budu
poverena nekom treem ili nekoj organizaciji. Dakle, postoji zakonska mogunost da jedno dete
bude povereno majci a drugo ocu.
Kako je poznato da je za pravilan psihofiziki razvoj dece najpravilnije da se deca ne razdvajaju
(svakako ako to omoguuju materijalne i druge mogunosti onog roditelja kome deca treba da budu
poverena), zato moraju da postoje posebne okolnosti iz kojih bi proizilazio interes maloletne dece
da jedno bude povereno ocu a drugo majci.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu G. broj 1019/03)
- 58 -
PORODINO PRAVO
100.
U sluaju smrti roditelja koji je sam vrio roditeljsko pravo, drugi roditelj ima pravo da zah-
teva da mu lice kod koga se dete nalazi preda dete na uvanje i vaspitanje, s tim to sud moe od-
biti zahtev roditelja kad to opravdan interes deteta zahteva.
Iz obrazloenja:
Prema injeninom utvrivanju deca tuioca maloletna N.F. roena 26. januara 1986. godine, i
maloletna A.F. roena 4. marta 1987. godine. Presudom o razvodu braka roditelja od 25. decembra
1987. godine poverena su na uvanje i vaspitavanje majci. Nakon njene smrti 12. januara 1998. go-
dine, tueni, inae deda i baba dece, ne ele da ih predaju tuiocu.
Odredbom lana 129. Zakona o braku i porodinim odnosima ureuje se ostvarivanje prava
roditelja da prema svom detetu vri roditeljsko pravo, kad to pravo ne vri drugi roditelj, ve se
dete nalazi kod treeg lica, a nema odluke nadlenog organa o poveravanju deteta tome licu. Prema sa-
drini ove odredbe zakona roditelj u takvom sluaju moe traiti da mu tree lice preda dete na uvanje i
vaspitavanje, s tim to sud moe odbiti zahtev roditelja kao opravdani interes deteta zahteva.
Roditelju pripada pravo da se lino stara o svojoj deci. Deca se prvenstveno poveravaju na u-
vanje i vaspitavanje roditeljima a treim licima samo ako iz odreenih razloga roditelji nisu u stanju
da sami vode brigu o deci. Prema tome, ako jedan od roditelja ispunjava sve uslove za staranje oko
deteta, onda e dete biti povereno njemu, a ne treem licu.
Pri odluivanju o tubenom zahtevu sud je ispitao sve okolnosti objektivne prirode, kao i okol-
nosti subjektivnog znaaja, pa je procenjujui sve utvrene okolnosti u njihovoj povezanosti i ukup-
nosti, imajui pri tom u vidu prvenstveno interes dece, kao relativnu okolnost za donoenje odluke,
o emu sud i po slubenoj dunosti mora da vodi rauna, naao da su niestepeni sudovi pravilno
zakljuili da e interes maloletne dece biti bolje zatien ako budu poverena na uvanja i vaspitava-
nje ocu, kao jedinom roditelju. Tuilac je nakon razvoda braka redovno odravao line kontakte sa
decom tako da se ne moe rei da izmeu njih nije razvijena odgovarajua emotivna veza. Radi se o
deci takvog uzrasta da se osnovano oekuje po prirodi stvari da e se lako navii na sredinu u kojoj
tuilac ivi, kao i na tuioca, jer dolaze kod oca a ne strane osobe.
Formulacija lana 130. navedenog zakona je da sud pri donoenju odluke o poveravanju de-
ce na uvanje i vaspitavanje "na pogodan nain", ispituje sve znaajne okolnosti i doputa mo-
gunost odstupanja od opteg pravila postupka. To se posebno odnosi na ispitivanje emocional-
nih potreba i elja dece. Ove okolnosti mogu se ispitati preko odgovarajuih strunjaka i van ro-
ita na nain kojim e deca u najveoj meri biti poteena psihikih trauma, a da se pri tome
utvrdi stvarna potreba i elja dece. U ovom sluaju, s obzirom na uzrast dece, osnovano je sud,
kao i Centar za socijalni rad, procenio da deca nisu u mogunosti da zrelo i objektivno ocene ko
e bolje tititi njihove interese. Stoga, prinudno odvajanje dece po prirodi stvari nee izazvati
ozbiljan poremeaj u daljem njihovom razvoju.
Kako je utvreno da je tuilac sposoban da obezbedi svojoj deci pravilan duhovni, fiziki razvoj
i vaspitavanje i da ne postoji nijedan razlog koji bi ga inio nepodobnim da mu se deca povere, po
oceni Vrhovnog suda osnovano tuilac zahteva da mu tueni, kod koga se deca nalaze, predaju decu
na uvanje i vaspitavanje.
- 59 -
PORODINO PRAVO
101.
Sud nije stvarno nadlean da odluuje o nainu odravanja linih odnosa roditelja sa dete-
tom stranaka, osim kad u branom sporu donosi presudu kojom se brak razvodi ili ponitava,
odnosno ako u smislu lana 125. stav 4. Zakona o braku i porodinim odnosima donosi presu-
du o izmeni odluke o uvanju i vaspitanju dece kad to zahtevaju promenjene prilike, a prvo-
stepeni sud odluujui presudom o ovakvom zahtevu ini bitnu povredu odredaba parninog
postupka iz lana 354. stav 2. taka 3. ZPP (lan 16. ZPP) jer odluuje o zahtevu u sporu koji
ne spada u sudsku nadlenost.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je pobijanom presudom odluio o zahtevu tuioca o ureenju odravanja linih
odnosa roditelja - tuioca koji ne vri roditeljsko pravo sa zajednikim detetom stranaka.
Reavajui o albi tuene Okruni sud u Z. je prvostepenu presudu ukinuo i tubu odbacio poto je
naao da je prvostepeni sud poinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2.
taka 3. ZPP (lan 16. ZPP) jer je odluivao o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadlenost.
Odredbom lana 131. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima predvieno je da organ
starateljstva moe ponovo da uredi nain odravanja linih odnosa roditelja sa detetom ako to zahte-
vaju promenjene prilike bez obzira da li je o tome ranije odluivao sud ili organ starateljstva.
U konkretnom sluaju predmet tubenog zahteva je ureenje odravanja linih odnosa rodi-
telja koji ne vri roditeljsko pravo (tuilac) sa detetom stranaka, pa u smislu citiranog propisa
proizilazi da sud nije stvarno nadlean za postupannje u ovom sporu, jer se radi o nadlenosti
starateljskog organa.
Odredbom lana 16. stav 1. ZPP propisano je da sud u toku celog postupka po slubenoj du-
nosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost, dok je stavom 2. citirane odredbe
propisano da e sud kad utvrdi da nije stvarno nadlean za reavanje spora ukinuti sprovedene
radnje u postupku i tubu odbaciti.
Kako prvostepeni sud nije u konkretnom sluaju postupio u smislu lana 16. ZPP, ve je odlui-
vao o zahtevu tuioca o nainu odravanja linih odnosa sa detetom stranaka, a koji zahtev ne spada
u sudsku nadlenost (lan 131. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima) poinio je bitnu po-
vredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 3. ZPP.
Inae, u smislu lana 125. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o braku i porodinim odnosima sud je
stvarno nadlean da ureuje nain odravanja linih odnosa deteta sa roditeljima, ali samo kad u bra-
nom sporu donosi presudu kojom se brak razvodi ili ponitava, odnosno u smislu lana 125. stav 4. ci-
tiranog zakona ako donosi presudu o izmeni odluke o uvanju i vaspitanju dece, ako to zahtevaju pro-
menjene prilike. Meutim, kako se u konkretnom sluaju ne radi o takvom zahtevu, ve o situaciji ko-
ja je predviena odredbom lana 131. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima proizilazi da je
sud odluivao o zahtevu za koji nije stvarno nadlean.
(Iz Reenja Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 1309/97 od 14.01.1998. godine)
102.
Organ starateljstva moe ponovo da uredi nain odravanja linih odnosa roditelja sa de-
tetom ako to zahtevaju promenjene prilike bez obzira da li je o tome ranije odluio sud ili or-
gan starateljstva.
- 60 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Predmet ovoga spora je tubeni zahtev da se uredi nain odravanja linih odnosa deteta sa ro-
diteljem koji ne vri porodiljsko pravo. Odredbom lana 131. stav 2. Zakona o braku i porodinim
odnosima, propisano je, da organ starateljstva moe ponovo da uredi nain odravanja linih odnosa
roditelja sa detetom ako to zahtevaju promenjene prilike, bez obzira da li je o tome ranije odluio
sud ili organ starateljstva.
Iz citiranog propisa proizilazi, da odluivanje o postavljenom tubenom zahtevu ne spada u sud-
sku nadlenost ve organa starateljstva, pa je pravilno postupio drugostepeni sud kada je na osnovu
ovlaenja iz lana 16. stav 1. Zakona o parninom postupku ukinuo prvostepenu presudu i tubu
odbacio.
U konkretnom sluaju ne radi se o sporu iz lana 125. st. 3. i 4. odnosno o brakorazvodnoj
parnici u kojoj bi sud bio duan da presudom uredi nain odravanja linih odnosa deteta sa ro-
diteljem koji ne vri roditeljsko pravo ako ga drugi roditelj u tome spreava, niti se radi o parni-
ci kojom se trai izmena ranije odluke suda o ureenju linih odnosa roditelja i deteta, u kojim
sluajevima bi sud bio nadlean da odluuje.
SPORAZUM O SAMOSTALNOM VRENJU

RODITELJSKOG PRAVA
103.
Odluka o poveravanju malodobnog deteta jednom roditelju se moe promeniti ukoliko se
promene okolnosti i prilike a posebno ako dete izjavi da eli da ivi sa drugim roditeljom.
Iz obrazloenja:
Po shvatanju Vrhovnog suda, niestepeni sudovi su pravilno na osnovu odredbe lana 130. i 15.
stav 4. Zakona o braku i porodinim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 22/80, 11/88, 22/93 i 25/93) i
Konvencije o pravima deteta koju je naa zemlja ratifikovala, utvrdili i odredili da se izmeni ranija
presuda i malodobna M. poveri na uvanje i vaspitanje majci, ovde tuilji. Pri tome je od strane ni-
estepenih sudova cenjena okolnost i da je dolo do promenjenih prilika, utoliko to je u vreme po-
kretanja tubenog zahteva M. imala etiri godine, a majka imala nameru da u vreme donoenja rani-
je odluke ode na rad u inostranstvo, a da je malodobna M. u vreme donoenja prvostepene odluke
stara 12 godina, pred adolescencijom. Stoga je, cenei u prvom redu interes malodobne tuilje i sve
okolnosti koje su od znaaja za njen pravilan duhovan i fiziki razvoj i vaspitanje, pri emu je po-
sebno uzeta u obzir njena elja, o emu je pribavljeno miljenje odgovarajueg strunjaka (l. 10.
Zakona o braku i porodinim odnosima RS) o poveravanju malodobne tuilje majci, odlueno pra-
vilnom primenom materijalnog prava.
Niestepeni sudovi su pravilno primenili i odredbu lana 309, 310. i 311. Zakona o braku i po-
rodinim odnosima te odredili da tueni doprinosi izdravanju malodobne tuilje pri emu su cenje-
ne porodine i imovinske prilike obe stranke kao roditelja, uzrast M., druge obaveze stranaka da do-
prinose izdravanju dece iz drugog braka i zarade roditelja, koje su podjednake.
- 61 -
PORODINO PRAVO
Neosnovani su navodi revizije da je materijalno pravo pogreno primenjeno u pogledu pove-

ravanja malodobne M. i izmene ranije odluke, jer suprotno navodima revizije sud izvodi za-
kljuke iz nalaza i miljenja vetaka, iz kojih proizilazi da su oba roditelja podobna, da je u kon-
kretnom sluaju interes malodobne M. da se poveri majci, pri emu su u smislu citiranih odreda-
ba potpuno i pravilno ocenjene sve okolnosti, naroito uzrast deteta, emotivni odnos malodobne
M. u odnosu na roditelje, njena elja da ivi sa majkom. Sudovi su imali u vidu i okolnost da je
M. ivela sa ocem, ovde tuenim, pravilno su zakljuili da su dominantni razlozi da se odluka
izmeni i dete poveri majci.
104.
Centar za socijalni rad donosi odluku o tome na kome e jeziku da prati nastavu u koli
dete iz razvedenog braka u sluaju neslaganja roditelja.
Iz obrazloenja:
Iz spisa ove upravne stvari proizlazi da je u postupku koji je prethodio donoenju osporenog re-
enja utvreno da su navedena lica bila u braku i da je brak razveden, kojom prilikom je sud dete
poverio na uvanje i vaspitanje majci i uredio nain odravanja linih odnosa deteta sa ocem i oba-
vezao oca da uestvuje u izdravanju deteta. Dalje je utvreno da roditelji deteta ne mogu da se spo-
razumeju o tome na kome e jeziku dete da pohaa osnovnu kolu jer tuilac, kao otac deteta, se ne
slae sa namerom majke da dete pohaa kolu na srpskom jeziku, smatrajui da je za dete bolje da
kolu pohaa na slovakom jeziku.
Odredbom lana 126. Zakona o braku i porodinim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br.
22/80, ... 11/88 i "Slubeni glasnik RS", br. 22/93... 35/94) propisano je da u pitanjima koja su od
bitnog znaaja za razvoj deteta odluuju oba roditelja sporazumno i u sluaju kad po njihovom spo-
razumu, ili po odluci organa starateljstva ili po odluci suda, jedan od njih vri roditeljsko pravo, ako
drugi roditelj ispunjava svoje obaveze prema detetu. Odredbom lana 127. istog Zakona je propisa-
no da ako se roditelj koji ne vri roditeljsko pravo ne slae sa nekom merom ili postupkom drugog
roditelja u vrenju roditeljskog prava, moe o tome obavestiti organ starateljstva koji je duan da
odlui da li je takva mera odnosno postupak u interesu deteta.
Kod ovakvog injeninog i pravnog stanja stvari, pravilno je postupio tueni organ kada je odbio
albu protiv prvostepenog reenja, kojim je odbijen zahtev tuioca da maloletnik pohaa osnovno kol-
sko obrazovanje na slovakom jeziku. Ovo sa razloga to je odluka doneta na osnovu nalaza i miljenja
strunih radnika prvostepenog i drugostepenog organa, kojima je saglasno utvreno da se iz generalnog
i roditeljskog funkcionisanja majke vidi da se radi o kompetentnom roditelju, sposobno za donoenje od-
luka koje su u interesu deteta pa i donoenju odluke o tome na kome e jeziku dete da pohaa kolu. Za-
kljuak strunih radnika i strunog tima navedenih upravnih organa da ne postoje razlozi koji bi mogli
da predstavljaju interes deteta da pohaa kolu na slovakom jeziku jer su sadanje i budue potrebe ma-
loletnog deteta pre svega za kolovanje na srpskom jeziku bolje zatiene u porodici majke kojoj je po-
vereno dete na staranje i koja je uiteljica u istoj koli (otac je metalostrugar), dok su potrebe deteta za
verskim, kulturnim i nacionalnim identitetom u potpunosti zatiene sa postojeim angaovanjem od
strane oba roditelja, kako je to pravilno zakljuio i tueni u obrazloenju svoga reenja.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije U. 1792/02)
- 62 -
PORODINO PRAVO
POTPUNO LIENJE RODITELJSKOG

PRAVA
105.
Roditelje koji vre nasilje nad detetom osnovano je liiti roditeljskog prava.
Iz obrazloenja:
Utvreno je sledee injenino stanje: u braku parninih stranaka roeno je etvoro malolet-
ne dece. Porodica ivi u kui koja je vlasnitvo tuenog. Tueni su zaposleni i ostvaruju mese-
nu zaradu od po 25.000,00 do 30.000,00 dinara. Jedno dete je uenica petog razreda osnovne
kole i hiperkinetina je sa neurobiolokim poremeajem koji se manifestuje tako to sporije sa-
zreva, tee kontrolie svoje aktivnosti i izuzetno teko usredsreuje panju. Ima ubrzanu moto-
riku i vrlo rasutu panju.
Zbog navedenog poremeaja poseuje specijalistu neuropsihijatrije koji joj je poev od sedme godi-
ne odredio terapiju lekom koji usporava motoriku i usredsreuje panju, a koji se dobija na recept. Dana
27.11.2011. godine, zbog njenog opisanog ponaanja, tueni joj je u njihovoj porodinoj kui zadao vie
udaraca vrstim predmetom - araem za pe po nogama i levoj ruci, a tuena udarac otvorenom akom
u predelu glave. Kritinom prilikom devojica je zadobila teke telesne povrede u vidu nagnjeenja le-
vog kolena i desne natkolenice, nagneenja leve ake sa prelomom pete, kosti dlana i leve podlaktice na
vie mesta, zbog ega joj je postavljena gipsana longeta i odreena terapija, a u predelu desne jagodine
regije formiralo se kontuziono arite sa crvenilom i manjim otokom, bolno na dodir. Tom prilikom ona
nije bila pod terapijom jer su tueni propustili da joj obezbede potreban lek.
Nakon ovog dogaaja, intervencijom radnika Centra za socijalni rad, dete je izmeteno iz
porodinog domainstva i smeteno u domainstvo babe po majci, koja je postavljena za privre-
menog staratelja. Nakon toga, radnici Centra za socijalni rad i Ministarstva unutranjih poslova
posetili su domainstvo tuenih i konstatovali da tueni spava sa ostalo troje dece, a da je tue-
na na poslu. Tog dana Policijskoj upravi nije prijavljen nestanak devojice. Protiv tuenih je
Osnovnom javnom tuilatvu podneta krivina prijava dana 05.12.2011. godine, zbog postojanja
osnovane sumnje da su izvrili krivino delo Nasilje u porodici. Pred nadlenim Osnovnim su-
dom u toku je krivini postupak protiv tuenih, zbog osnovane sumnje da su izvrili navedeno
krivino delo.
Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da su
tueni na opisani nain zlostavljali maloletno dete i grubo zanemarili dunosti iz sadrine roditelj-
skog prava, te da su se stekli uslovi iz lana 81. stav 3. ta. 2. i 3. Porodinog zakona za potpuno li-
enje roditeljskog prava tuenih.
Zbog toga su niestepeni sudovi, rukovodei se najboljim interesima deteta a u skladu sa odred-
bom lana 266. Zakona, pravilnom primenom odredbe lana 81. stav 1. istog, tuene u potpunosti li-
ili roditeljskog prava u odnosu na ovo dete.
Za svoj pravni stav niestepeni sudovi su dali jasne i valjane razloge, koje u svemu prihvata i
ovaj sud.
- 63 -
PORODINO PRAVO
106.
Prisustvo ozbiljnih razloga koji dovode u sumnju podobnost roditelja za pravilno uvanje,
vaspitanje i izdravanje dece neophodno je za odluku o potpunom lienju roditeljskog prava
nad maloletnom decom.
Iz obrazloenja:
Utvreno je da je otac esto fiziki kanjavao lanove svoje porodice, strahom ureivao od-
nose u porodici supruge i troje maloletne dece, stariju decu prisiljavao da obavljaju fizike po-
slove nedostojne njihovog uzrasta i time uticao na njihov emocionalni razvoj. Pravnosnano je
osuen zbog nasilja u porodici.
Majka to nije uspevala da kompenzuje ve je vremenom postajala pasivnija i juna 2008. godine
otila od kue u nepoznatom pravcu, a vratila se intervencijom policije februara 2009. godine, kada je
konstantovano da je psihiki obolela.
Deca su smetena u hraniteljsku porodicu, oba roditelja potpuno su liena roditeljskog prava i
obavezani su da plaaju izdravanje u odreenim iznosima.
Dakle, u konkretnom sluaju su pravilno primenjene odredbe lana 81. stav 3. i lana 162. Poro-
dinog zakona.
(Iz presude Apelacionog suda u Niu, G.2 187/10 od 13.07.2010. godine)
107.
Ispunjeni su uslovi za potpuno lienje roditeljskog prava roditelja koji je spreavao odra-
vanje linih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi i istovremeno fiziki i emocionalno
zlostavljao decu, zbog ega je pravnosnanom krivinom presudom osuen za krivino delo
nasilje u porodici iz lana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivinog zakonika.
Iz obrazloenja:
U prvostepenom postupku utvreno je sledee injenino stanje:Tuilja i tuenik iveli su u selu
u vanbranoj zajednici od 1991. godine, u kojoj su roeni 13.07.1992. godine maloletni sin i
25.09.2000. godine maloletna erka. Zajednica je prestala u avgustu 2005. godine, posle traumati-
nog dogaaja a zbog toga to je tuenik postao nasilan i prema deci stranaka. Zbog ovog dogaaja je
tuenik krivino kanjen a tuilja se tada sa decom preselila pa su svi odvojeno iveli do maja 2006.
godine. Tada je tuenik maloletnu erku odveo sa sobom u selo, tako da sada tuilja sa sinom ivi u
iznajmljenom stanu za koji plaa zakupninu u iznosu od 60 evra, a povremeno radi za tezgom na pi-
jaci ostvarujui zaradu od 12.000,00 dinara meseno. Zbog zdravstvenog stanja maloletnog sina ona
nije u mogunosti da nae stalno zaposlenje. Od svojih roditelja koji ive u selu na imanju veliine
od 20 do 25 hektara i bave se poljoprivredom prima redovnu finansijsku pomo u iznosu od
7.000,00 do 8.000,00 dinara meseno uz davanja i u namirnicama. Maloletni sin boluje od cerebral-
ne paralize i korisnik je prava na negu i pomo drugog lica u iznosu od 5.200,00 dinara meseno.
Re je o detetu sa posebnim potrebama koje je uenik osmog razreda osnovne kole.
Tuenik sada ivi sam, poto mu je majka u toku parnice umrla, na poljoprivrednom domainstvu
koje ima oko 12 hektara obradive zemlje i ume, poseduje dva traktora, kombajn i druge poljoprivredne
- 64 -
PORODINO PRAVO
maine, kao i automobil i kamion. Kamionom vri usluge prevoza, s tim to se primarno bavi poljopri-
vredom, prodajom maline i kupine a poseduje i stoni fond od est goveda, 28 ovaca i 10 svinja a viak
poljoprivredih proizvoda prodaje. Ostvaruje ist prihod od bavljenja poljoprivredom od 20.000,00 dina-
ra meseno, a bavi se i preprodajom drva od koje delatnosti ostvaruje prihod od oko 200 evra meseno.
Tuenik je u maju mesecu maloletnu erku odbio da vrati kod majke i brata sa kojima je pret-
hodno ivela. Posle toga ju je dva puta doveo da vidi brata ali tom prilikom tuilji nije dozvolio da
joj prie niti dozvoljava da tuilja sa erkom kontaktira telefonom. Dakle, tako sada maloletna erka
ivi sa tuenikom a u septembru 2007. godine pola je u prvi razred osnovne kole. Kada je otac za-
uzet radom, brigu o detetu preuzima kominica. Od kada ivi sa ocem, dete retko kontaktira sa maj-
kom i bratom jer majka kod tuenika ne dolazi.
Na roitu od 12.06.2006. godine, tuenik je prilikom sasluanja kao stranka pred sudom izjavio
da - ukoliko sud maloletnu erku poveri majci - da e to dete dati u dom a da za maloletnog sina ne-
e dati ni dinara za lek. U odgovoru na tubu naveo je da je saglasan da se maloletni sin poveri tui-
lji da samostalno vri roditeljsko pravo traei da se maloletna erka poveri njemu radi samostalnog
vrenja roditeljskog prava.
Iz nalaza i strunog miljenja nadlenih centara za socijalni rad prvostepeni sud je utvrdio: Ma-
loletni sin uspeno se adaptirao na novu socijalnu sredinu i sa majkom ivi u toploj porodinoj at-
mosferi; sa ocem je, zbog njegovog nasilnikog ponaanja, bio u sukobu i odreeni vremenski peri-
od je odbijao kontakt sa njim; kod tog deteta i dalje je prisutan strah i nepoverenje u oca, zbog fizi-
kog kanjavanja kome je bilo izloeno. Maloletna erka emotivno reaguje kad pria o majci i izraa-
va elju da joj se roditelji pomire i da svi ive zajedno.
Predlog Centara je da se oboje dece povere majci koja e ubudue samostalno vriti roditeljsko
pravo, a imajui u vidu roditeljske kapacitete, dosadanje angaovanje majke i zdravstveni status
maloletnog sina kao i uzrast i potrebe maloletne erke.
Uvidom u pravnosnanu presudu krivinog suda od 18.12.2007. godine, prvostepeni sud je usta-
novio da je tuenik oglaen krivim to je dana 07.08.2005. godine, u seoskom porodinom domain-
stvu, upotrebom sile ugrozio telesni integritet svoje maloletne dece, sina i erke - kao oteenih u kri-
vinom postupku - tako to je usled branih nesuglasica sa vanbranom suprugom - tuiljom najpre
poeo da vie na oteene da moraju da izau iz njegove kue, pri emu je - drei za kosu maloletnog
sina vie puta udarao njegovom glavom o zid na kome je bila postavljena lamperija - da bi, nakon to
su oteeni izali ispred kue, iste postrojio, ispred njih stavio kantu u kojoj se nalazio benzin i poeo
da vie da moraju da idu da nau "kuku" (mislei na vanbranu suprugu), kako bi ih sve zajedno za-
palio. Zatim je decu naterao da se udalje od kue, posle nekoliko minuta im ponovo priao, grdio ih i
sina udario sedam puta nogama u predeo kime a erku jednom otvorenom akom u predelu lica. Na-
kon toga ih je odvukao kui, ime je uinio dva krivina dela Nasilje u porodici iz lana 194. stav 3. u
vezi stava 1. Krivinog zakonika.
Pre tog dogaaja, tuenik je dana 15.07.2005. godine u selu upotrebom sile ugrozio telesni i du-
evni integritet svoje vanbrane supruge tuilje, oteene u krivinom postupku, tako to je - pre-
tei joj da e je zaklati i da e joj izvaditi oi - udario dva puta otvorenom akom u predelu lica i dva
puta nogom u predelu butina. Time je takoe izvrio krivino delo nasilja u porodici iz lana 194.
stav 1. Krivinog zakonika.
Tuenik je osuen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet meseci.
Ovo utvreno injenino stanje alba ne moe dovesti u sumnju a zbog toga to je prvoste-
peni sud u svom postupku koristio istrano naelo iz lana 205. Porodinog zakona, kako bi
- 65 -
PORODINO PRAVO
utvrdio relevantno injenino stanje i odluku doneo u najboljem interesu dece. U tom smislu,
alba neosnovano ukazuje da se prvostepeni sud iskljuivo rukovodio krivinom presudom, jer
je prvostepeni sud pravilno naao da je - odredbom lana 13. Zakona o parninom postupku -
vezan pravnosnanom krivinom presudom kojom je tuenik oglaen krivim. Ali - prvostepeni
sud je i ocenom drugih dokaza i sasluanjem stranaka, utvrdio bitne injenice za donoenje od-
luke u ovoj pravnoj stvari.
alba neosnovano prigovara i u odnosu na zaradu koju tuenik ostvaruje prodajom drva. Ovo jeste
sezonski posao, ali - kako tuenik priznaje da se bavi i tom delatnou, a i da poseduje kamion - drugo-
stepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio iskaz tuilje i utvrdio i taj vid prihoda koji tue-
nik ostvaruje.
Imajui u vidu takvo injenino stanje a s obzirom na konkretne objektivne i subjektivne okol-
nosti kao i miljenja same dece koja su izneta u nalazu i strunom miljenju centara za socijalni rad
- prvostepeni sud pravilno zakljuuje da je u njihovom najboljem interesu da se oba deteta povere
majci koja e ubudue samostalno vriti roditeljsko pravo. Pravilno je naao da su stambeni i imo-
vinski odnosi kod nje zadovoljavajui te da izmeu nje i maloletne dece postoji jaka emotivna veza,
kao i izmeu dece meusobno. Isto tako, pravilno nalazi da tuenik svojim ponaanjem ne pokazuje
spremnost da se konflikt u porodici prevazie i da maloletna erka uspostavi normalne odnose sa
ostalim lanovima primarne porodice, s obzirom na njegov odnos prema maloletnom sinu.
Pravilnost te odluke alba ne dovodi u opravdanu sumnju, iako je tano da maloletna erka, koja
jo nema deset godina, nije izrazila odreeno miljenje koji roditelj bi trebao da vri roditeljsko pra-
vo u odnosu na nju, ali je izrazila elju da se roditelji pomire i da svi ive zajedno. Iz toga je oito
da je u najboljem interesu tog deteta da ivi sa bratom i majkom.
Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odredbe lana
77. stav 3. i lana 272. stav 3. Porodinog zakona.
Iz samog injeninog opisa krivinih dela koje je tuenik uinio kako prvostepeni sud pra-
vilno zakljuuje - proizilazi da su deca bile rtve i fizikog i psihikog nasilja od strane tueni-
ka, ija je posledica da maloletni sin i danas osea strah od oca; da tuenik bez opravdanog raz-
loga izbegava kontakt sa njim; da maloletnu erku, koja sada ivi sa njim, spreava da kontakti-
ra sa majkom. Zbog toga pravilno nalazi da su se u konkretnom sluaju stekli uslovi predvieni
u lanu 81. stav 1, stav 2. taka 1. i stav 3. taka 3. Porodinog zakona - tuenik zloupotrebljava
roditeljsko pravo i grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava, jer je fiziki i
emocionalno zlostavljao decu i spreavao odravanje linih odnosa deteta i roditelja sa kojim
dete ne ivi. U tom smislu prvostepeni sud je pravilno tuenika u potpunosti liio roditeljskog
prava prema zajednikoj deci stranaka, smatrajui da je to u najboljem interesu dece a pravilno
cenei da tuenik u toku postupka nije pokazao kritiki odnos prema uinjenom krivinom delu,
to ukazuje na to da bi i u budunosti svojim ponaanjem mogao da ugrozi interes dece, pravo
dece na najbolje ivotne i zdravstvene uslove.
alba neosnovano umanjuje znaaj osuujue krivine presude, pogotovo to tuenik u toku
krivinog postupka, nasuprot navodima albe, nije izrazio aljenje zbog opisanog traumatinog
dogaaja.
Drugostepeni sud, u tom smislu, nalazi da - nasuprot navodima albe - nisu preuranjene odluke
o vrenju odn. lienju roditeljskog prava, jer ih je prvostepeni sud upravo doneo titei najbolji inte-
res dece.
(Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. II 32/08 od 20.03.2008. godine)
- 66 -
PORODINO PRAVO
108.
U skladu sa lanom 81. Porodinog zakona do lienja roditeljskog prava moe doi samo ako
se utvrdi da je dolo do zloupotrebe ili grubog zanemarivanja roditeljskog prava i dunosti.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je presudom P. br. __/05 odbio tubeni zahtev tuioca da se tuena potpuno
lii roditeljskog prava nad njihovim zajednikim maloletnim detetom, te da se dete poveri njemu
na staranje, uz obavezu tuene da daje izdravanje. Takoe je odbijen zahtev tuioca da sud do-
nese privremenu meru kojom e se tuena obavezati da mu odmah omogui vianje sa malolet-
nim detetom u tano odreenim terminima, koje je naveo. Iz navedenih dokaza, pribavljenog iz-
vetaja Centra za socijalni rad, sasluanja stranaka i izjave maloletnog deteta, shodno lanu 65.
Porodinog zakona, u skladu sa lanom 12. Konvencije o dejim pravima, koji propisuju da dete
ima pravo slobodnog izraavanja svog miljenja, sud je zakljuio da nema mesta primeni lana
81. Porodinog zakona. Tuilac i tuena su bili u vanbranoj zajednici, gde je nakon raskida
iste, konanim reenjem Centra za socijalni rad, njihovo zajedniko dete povereno majci i usta-
novljen model kontaktiranja izmeu oca i deteta svakog prvog i treeg vikenda u mesecu, poev
od petka u 18,00 h do nedelje u 18,00 h, svake srede u mesecu poev od 17,00 do 19,00 h, kao i
polovina zimskog i letnjeg raspusta. Nesumnjivo je sud utvrdio da majka kompetentno obavlja
svoju funkciju, a dete je u svakom pogledu u potpunosti zatieno: u pogledu stanovanja, kolo-
vanja, druenja, hobija, odlian je uenik, adaptiran u ivotnu i radnu sredinu, ima kvalitetne
odnose sa majkom, zajedno osmiljavaju slobodno vreme, ukljuen je u sportske i druge aktiv-
nosti, pred majkom slobodno izraava svoje elje i oseanja, ona je ta koja mu objanjava posto-
jee ivotne situacije, podstie ga da kontaktira sa ocem i ostavlja mu mogunost izbora. Tui-
lac, nasuprot tome, nema adekvatnu toleranciju na opredeljenje deteta da ivi sa majkom, preba-
cuje mu to se opredelio za majku, o njoj i njenim roacima runo govori, ne osmiljava zajed-
nike susrete prema potrebama i eljama deteta, vrea dete, a zatim svakodnevno dolazi na nje-
gove kolske odmore sa izvinjenjem, to detetu smeta i ono unazad 4-5 meseci izbegava i ne e-
li kontakte sa ocem, to je potvrdio i pred Centrom za socijalni rad i pred sudom.
Tuilac je uloio albu, a Okruni sud je presudom G. br. ___/06, potvrdio prvostepenu odluku.
I Okruni sud je miljenja da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje,
utvrdio da nema zloupotrebe ili grubog zanemarivanja roditeljskog prava i dunosti tuene kao maj-
ke iz lana 81. Porodinog zakona, a model vianja oca sa detetom utvren je reenjem Centra za
socijalni rad.
(Iz presude Okrunog suda u Niu, G. br. 1152/06)
109.
Lienje roditeljskog prava moe biti potpuno ili delimino. Zbog toga, izreka presude o
lienju roditeljskog prava mora biti potpuno odreena, tako da mora biti jasno da li se ra-
di o potpunom ili deliminom lienju roditeljskog prava. Ako je u pitanju delimino lienje
roditeljskog prava moraju biti naznaeni prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava,
kojih se roditelj liava.
- 67 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Prvostepena presuda zasnovana je na bitnoj povredi odredaba parninog postupka iz lana 361.
stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, jer je izreka presude nerazumljiva: Prema odredbi
lana 81. stav 1. Porodinog zakona, roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje duno-
sti iz sadrine roditeljskog prava moe biti potpuno lien roditeljskog prava, dok prema lanu 82.
stav 1. ovog Zakona - roditelj koji nesavesno vri prava ili dunosti iz sadrine roditeljskog prava
moe biti delimino lien roditeljskog prava.
Prema tome, lienje roditeljskog prava moe biti potpuno ili delimino. Zbog toga, izreka presu-
da o lienju roditeljskog prava mora biti potpuno odreena u pogledu obima lienja roditeljskog pra-
va, odnosno mora biti jasno da li se radi o potpunom ili deliminom lienju roditeljskog prava. Ako
je u pitanju delimino lienje roditeljskog prava, moraju biti naznaena prava i dunosti iz sadrine
roditeljskog prava, kojih se roditelj liava.
Prvostepeni sud u izreci pobijane presude samo navodi da se tuenici liavaju roditeljskog
prava prema svojoj imenovanoj maloletnoj deci, a da nije jasno da li se oni u potpunosti liavaju
roditeljskog prava ili samo delimino. Na drugoj strani, iz obrazloenja presude proizilazilo bi
da su tuenici u potpunosti lieni roditeljskog prava, s obzirom da se sud poziva na primenu la-
na 81. Zakona.
Tuilac je podneskom od 20.09.2005. godine preinaio tubu traei da se tuenici u odnosu
na svoju maloletnu decu delimino lie roditeljskog prava u pogledu prava i dunosti na uva-
nje, vaspitanje, podizanje, obrazovanje i zastupanje deteta, kao i da se obaveu na plaanje izdr-
avanja.
Kako sadrinu roditeljskog prava, prema odredbama l. 68. do 74. navedenog Zakona, pored nave-
denih prava i dunosti ine jo i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, pri emu staranje o detetu
kao jedan iri pojam obuhvata: uvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje te
upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, ali (prema odredbi lana 68. stav 2. Zakona) i pravo rodite-
lja da dobiju sva obavetenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova, a kako tuilac u albi na-
vodi da je traio samo delimino lienje roditeljskog prava tuenika - to je neophodno da u ponovnom
postupku prvostepeni sud pozove tuioca koji e se na nesumnjiv nain izjasniti na koja prava i dunosti
iz sadrine roditeljskog prava se odnosi zahtev da se tueni lie roditeljskog prava.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 109/06 od 26.01.2006. godine)
110.
U sluaju oduzimanja dece od roditelja zbog grubog zanemarivanja roditeljskih duno-
sti - ostala prava roditelja prema deci, kao i njihove dunosti, ne prestaju.
Iz obrazloenja:
Dete moe biti oduzeto od roditelja prema odredbi lana 136. Zakona o braku i porodinim
odnosima - u sluajevima predvienim u tom Zakonu.
Organ starateljstva moe oduzeti dete od roditelja i poveriti ga drugom licu ili organizaciji na
uvanje i vaspitanje samo ako postoji ozbiljna opasnost za njegovo pravilno podizanje, ime ne pre-
staju ostala prava koja pripadaju roditeljima niti njihove dunosti prema detetu.
- 68 -
PORODINO PRAVO
Organ starateljstva je prema odredbi lana 140. stav 3. istog Zakona - ako sazna da postoji
opasnost zloupotrebe roditeljskog prava ili opasnost grubog zanemarivanja roditeljskih dunosti,
obavezan da hitno preduzme mere za zatitu linosti, prava i interesa deteta.
Zakljuak tuenog organa da su se stekli propisani uslovi za oduzimanje dece od roditelja proizilazi
iz pojedinanih nalaza i miljenja strunih radnika prvostepenog organa koji su potvreni nalazima
strunih radnika i timskim zakljukom strunog tima tuenog organa datog povodom podnete albe, po-
lazei prvenstveno - u svemu tome - od interesa i potreba maloletne dece.
(Vrhovni sud Srbije, U. 526/01)
111.
Razlog za lienje roditeljskog prava ne moe biti netrpeljivost i neadekvatni odnosi izmeu roditelja.
DELIMINO LIENJE RODITELJSKOG

PRAVA
112.
Niz utvrenih okolnosti ukazuje da majka ne predstavlja autoritet za svoju erku i nema
sposobnosti za vrenje roditeljskog prava u punom kapacitetu, pa su stoga ispunjeni uslovi za
delimino lienje roditeljskog prava.
Iz obrazloenja:
Navodi albe (da sud nije cenio injenicu da pred Viim javnim tuilatvom nije pokrenut po-
stupak protiv tuene za krivino delo trgovine ljudima i ukazivanje na iskaz imenovane maloletne
dat pred policijskim slubenicima 27.10.2010. godine, kome je prisustvovao i nadleni tuilac) - su
neosnovani.
Nasuprot albenim navodima, zakljuak suda (da tuena ne predstavlja autoritet za maloletnu)
ne moe se obesnaiti ovim injenicama i nisu dovoljne za izmenu stave prvostepenog suda o spo-
sobnosti i motivisanosti tuene za vrenje roditeljskog prava u punom kapacitetu. To potvruju
ustanovljene okolnosti da je maloletna veoma rano bila u drugom stanju; da je nakon izlaska iz bol-
nice, a posle ginekoloke intervencije, napustila porodicu u kojoj ivi sa majkom i otila u porodicu
deka, o emu je tuena obavestila organ starateljstva navodei da nema autoritet nad njom; da je
neredovno pohaala nastavu; da je sa 12 godina u vie navrata zapoinjala vanbranu zajednicu ko-
ju majka nije mogla spreiti i preutno je prihvatala.
Ove okolnosti jasno ukazuju da tuena ne predstavlja autoritet za svoju erku i nema spo-
sobnosti za vrenje roditeljskog prava u punom kapacitetu. Suprotno navodima albe, injeni-
no stanje je potpuno i pravilno utvreno, pa se albom neosnovano ukazuje na neispunjavanje
roditeljskih obaveza od strane oca maloletne odn. supruga tuene.
- 69 -
PORODINO PRAVO
Na zakonitost i pravilnost odluke ne utiu ni navodi albe da je maloletna ostala u drugom sta-
nju i nakon to je bila smetena u hraniteljsku porodicu. Ovo, s obzirom da se ona nalazi u prihvati-
litu, u kome inae - postoje uslovi za formiranje zdravih socijalnih i emocionalnih relacija deteta.
Otuda je, ocenom svih okolnosti konkretnog sluaja, delimino lienje roditeljskog prava tuene
u najboljem interesu maloletnog deteta.
ZASNIVANJE USVOJENJA
- NADLENOST
113.
Sama injenica da je tuena faktiki ivela u jednoj porodici gde je odrasla i iz koje se
udala, nije dovoljan osnov za uspostavljanje odnosa usvojenja.
Iz obrazloenja:
Tubeni zahtev tuioca zasnovan je na injenici da, a iako je tuena od ranog detinjstva ivela u
kui njegovih roditelja sve do svog punoletstva, izmeu nje i njegovog oca pok. M.P. nikad nije za-
snovan odnos usvojenja, a protivtubeni zahtev upravo suprotno, da je takav odnos od poetka po-
stojao, zbog ega tuena ulazi u krug zakonskih naslednika pok. M.P.
Polazei od izloenog injeninog stanja pravilan je zakljuak niestepenih sudova da izme-
u pok. M.P. kao usvojioca i tuene, kao usvojenika prema Pravnim pravilima graanskog pra-
va, koja se imaju primeniti kao merodavna do stupanja na snagu Zakona o usvojenju ("Sl. list
FNRJ", br. 30/47 od 11. aprila 1947. godine), nije uspostavljen odnos usvojenja. Naime, prema
paragrafu 136 SGZ tua deca "ravnaju se roenoj" ako se usvoje na propisan nain, a prema pa-
ragrafu 145 istog Zakona, za usvojenje je bio neophodan pismeni dokaz sa potpisom svetenika
ili kamata da nema smetnji za usvojenje i potvrdom suda. Kako o usvojenju tuene nema nika-
kvog pismenog traga ni iz vremena njenog prelaska u porodicu pok. M.P., ne moe se zakljuiti
da je postojalo usvojenje kao strogo formalni in u smislu tada vaeih zakonskih odredbi. Od-
nos usvojenja do punoletstva tuene nije uspostavljen ni kasnije, po stupanju na snagu Zakona o
usvojenju iz 1947. godine, jer nije proveden postupak za zakljuenje usvojenja propisan lanom
9. do 16. tog Zakona. Stoga i po shvatanju Vrhovnog suda sama injenica da je tuena faktiki
ivela u porodici pok. M.P., gde je odrasla i iz koje se udala, po sporazumu sa njenim roditelji-
ma, nije bio dovoljan osnov za uspostavljanje odnosa usvojenja i s tim u vezi svih daljih prava
koja iz tog odnosa proizilaze.
Isticanje u reviziji tuene da je pok. M.P. 24. marta 1950. godine Mesnom narodnom odboru
R. prijavio tuenu kao svoje dete, na osnovu ega je izvren upis u MK roenih za 1940. godi-
nu, bez uticaja je na odluivanje u ovoj stvari. Kod utvrene injenice da ni do 1947. godine pa
do tada vaeim propisima, a ni nakon toga po odredbama Zakona o usvojenju (koji je stupio na
snagu 19. aprila 1947. godine) nije sproveden postupak usvojenja na osnovu koga se moe us-
postaviti punovaan odnos usvojenja.
- 70 -
PORODINO PRAVO
114.
Tubom za utvrenje se moe traiti utvrivanje postojanja usvojenja kao pravnog odnosa.
115.
Tubom kojom se trai da se utvrdi da je otac tuioca bio usvojen od pravnih predhodnika tue-
nih predstavlja tubu za utvrenje postojanja usvojenja.
INTERES USVOJENIKA
116.
Prilikom donoenja odluke o usvojenju deteta u prvom redu se vodi rauna o tome da bi usvojenje
bilo korisno za usvojenika.
(Okruni sud u Kragujevcu, U. 81/92)
RASKID HRANITELJSTVA
117.
Polazei od odredaba lana 1. Zakona o optem upravnom postupku i lana 6. Zakona o
upravnim sporovima, te odredaba lana 121. stav 1. taka 5) i lana 122. Porodinog zakona
(dalje: Zakon) sud nalazi da se u upravnom postupku ne moe raskidati ugovor o hraniteljstvu
koji predstavlja obligaciono-pravni odnos, pa eventualni raskid takvog ugovora je u nadlenosti redov-
nog suda u parninom postupku. Jedan od naina prestanka hraniteljstva, koje se i zasniva prema lanu
110. stav 1. Zakona odlukom organa starateljstva, je raskid hraniteljstva po lanu 121. stav 1. taka 5)
Zakona. lanom 122. stav 1. Zakona je propisano da se hraniteljstvo moe raskinuti odlukom organa
starateljstva i to po stavu 2. ovog lana Zakona na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja, odnosno starate-
lja hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev, ali je, prema stavu 3. lana 122. Zakona, organ staratelj-
stva duan da donese odluku o raskidu hraniteljstva uvek kada utvrdi da je prestala potreba za hranitelj-
stvom ili da hraniteljstvo vie nije u najboljem interesu deteta.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U. 7599/2007 od 11.02.2009. godine)
NEPOSREDNI STARATELJ
- 71 -
PORODINO PRAVO
118.
Struni radnik zaposlen u organu starateljstva nije ovlaen da izjavi albu protiv reenja
kojim je odreen da neposredno vri dunost privremenog staratelja.
Iz obrazloenja:
Tueni organ je - prema spisima predmeta i razlozima obrazloenja osporenog zakljuka - svojim
zakljukom pravilno odbacio albu tuilje, izjavljenu protiv reenja prvostepenog organa, a za odluku je
dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Naime, tuilja je zaposlena kao diplomirani pravnik u organu starateljstva i dunost staratelja oba-
vlja u okviru svog radnog mesta u skladu sa delatnou organa starateljstva. Saglasno dispozitivu na-
padnutog reenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu od 04.09.2008. godine, donetog na
osnovu lana 131. stav 2. Porodinog zakona, odreeno je da e dunost privremenog staratelja vriti
neposredno Organ starateljstva, a preko strunog radnika - ovde tuilje koja e u ime ovog organa vr-
iti poslove starateljske zatite.
Zbog toga tuilja u postupku, po pravilnoj oceni tuenog organa, nema svojstvo stranke u smi-
slu odredbe lana 39. Zakona o optem upravnom postupku, niti ima pravo na albu u smislu lana
12. istog Zakona. Po oceni ovog suda, alba tuilje je kao nedozvoljena pravilno odbaena ospore-
nim zakljukom tuenog organa na osnovu lana 229. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku.
(Iz Presude Upravnog suda, 15 U. 9255/2010(2009) od 06.05.2011. godine)
PRIVREMENI STARATELJ
119.
Za podnoenje tube za izdravanje aktivno je legitimisan privremeni staralac maloletnog
deteta.
Iz obrazloenja:
Niestepeni sudovi su - na osnovu utvrenog injeninog stanja - pravilnom presudom, u smislu
lana 164. Porodinog zakona, izmenili odluku o izdravanju maloletne tuilje, tako to su poveali
doprinos tuenog njenom izdravanju poev od 01.11.2011. godine, jer su se promenile okolnosti na
osnovu kojih je doneta prethodna odluka od 28.01.1998. godine (tuilja je sada dete starijeg uzrasta
i poveale su se njene mesene potrebe za izdravanjem).
Pri tome je, pravilnom primenom lana 160. istog Zakona, odreena visina doprinosa tuenog
njenom izdravanju, prema potrebama maloletne tuilje i mogunostima tuenog da daje izdrava-
nje, a u srazmeri sa minimalnom sumom izdravanja u smislu stava 4. ove odredbe, o emu pobijana
presuda sadri pravilne i jasne razloge, koje prihvata Vrhovni kasacioni sud.
Revizijski navodi (o nedostatku aktivne legitimacije na strani privremenog staraoca maloletne tui-
lje - njene babe po ocu), neosnovani su u smislu lana 124. do 138. Zakona, s obzirom na to da je ree-
njem Centra za socijalni rad od 31.05.2011. godine, primenom lana 132. stav 2. Zakona odreeno da je
baba tuilje, kao privremeni staralac, izmeu ostalog, duna da pribavlja sredstva za njeno izdravanje.
- 72 -
PORODINO PRAVO
Samim tim je ovlaena da prima ta sredstva od tuenog kao dunika izdravanja i njima raspolae tako
to e ih upotrebljavati za podmirivanje potreba svoje tienice - maloletne tuilje, o emu polae raune
organu starateljstva.
Time je zatien najbolji interes maloletne tuilje u situaciji dok je liena roditeljskog staranja.
120.
Privremeni staralac lica protiv koga se vodi postupak radi lienja poslovne sposobnosti ne
mora da bude pravnik.
Iz obrazloenja:
Naime, odredbom l. 132. Porodinog zakona je propisano da organ starateljstva moe odluiti da
postavi privremenog staratelja tieniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem, ako proceni da je to
neophodno radi privremene zatite linosti prava ili interesa tih lica, a odredbom l. 126. istog zakona
je propisano da se za staratelja postavlja lice koje ima lina svojstva i sposobnosti potrebne za obavlja-
nje dunosti staratelja i pristalo je da bude staratelj. Dakle, zakonom nije propisano da kao staralac
mora da se postavi lice koje je pravnik po zanimanju da bi zastupalo prava i interese lica kojem je po-
stavljen privremeni staralac.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu, G. 2031/10 od 5.10.2010. godine)
121.
U postupku pred organom starateljstva za postavljanje privremenog staraoca licu za koje je po-
krenut sudski postupak za liavanje poslovne sposobnosti poloaj stranke ima samo lice o ijoj se
poslovnoj sposobnosti odluuje, a lice koje je pokrenulo sudski postupak za liavanje poslovne spo-
sobnosti moe da uestvuje u postupku pred sudom koji odluuje o osnovanosti predloga za liava-
nje poslovne sposobnosti, u skladu sa odredbom lana 37. Zakona o vanparninom postupku ("Slu-
beni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88).Ovo proizilazi iz svrhe starateljstva nad punoletnim licima,
koja je odreena odredbom lana 219. st. 2. i 3. Zakona o braku i porodinim odnosima ("Sl. glasnik
SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Sl. glasnik RS", br. 22/93 i 35/94), kojima je propisano da je svrha stara-
teljstva nad punoletnim licima zatita njihove linosti i obezbeivanje imovinskih i drugih prava i
interesa. Kako se u postupku pred organom starateljstva ne odluuje o pravima i interesima lica po
ijem predlogu je pokrenut postupak za liavanje poslovne sposobnosti, ve je iskljuivi cilj zatite
prava i interesa lica za koje je sud obavestio organ starateljstva da je pokrenut postupak za liavanje
poslovne sposobnosti, organ starateljstva nije obavezan u tom postupku da omogui uee, niti da
dostavi reenje o postavljanju privremenog staraoca, licu po ijem predlogu je pokrenut postupak za
liavanje poslovne sposobnosti.
(Vrhovni sud Srbije, U. br. 3056/96 od 22.04.1998. godine)
PRIBAVLJANJE SREDSTAVA ZA IZDRAVANJE TIENIKA

- 73 -
PORODINO PRAVO
122.
Pravilna je odluka o poveanju doprinosa za izdravanje maloletnog tuioca, iako je tue-
nik nezaposlen, ukoliko je isti vie puta odbijao ponuene poslove, zato to ponueni iznos za-
rade nije bio adekvatan onome kako je on nalazio da je realan.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je na pravilan i potpun nain utvrdio injenino stanje koje se razlozima
albe ne dovodi u sumnju niti nude dokazi koji bi ga izmenili. Naime, nije sporno da tuenik ni-
je zaposleni, ali iz iskaza samog tuenog kao stranke proizilazi da je kao diplomirani ekonomi-
sta vie puta odbijao ponuene poslove zato to ponueni iznos zarade nije adekvatan onome
kako ga on nalazi da je realan. To samo po sebi po oceni ovog suda ne moe voditi zakljuku da
je tueni nezaposleno lice, koji je iskljuivo izdravan od treih lica, s obzirom da je bio u mogunosti
da ostvaruje naknadu na ime zarade sa jedne strane, a sa druge strane potrebe maloletne tuilje su
objektivno porasle, te sam dosueni iznos predstavlja minimalni iznos po oceni ovoga suda koji tue-
nik moe i mora platiti. Time nee biti ugroena materijalna egzistencija tuenog s obzirom na njego-
ve psihofizike sposobnosti, strunu spremu i mogunosti da ostvaruje zaradu po potrebi i pojaanim
naporima i u situaciji kada nije zaposlen.
(Iz presude Okrunog suda u aku G. 2275/08, od 13.01.2009. godine)
UPRAVLJANJE IMOVINOM
TIENIKA
123.
Kada je jedan od suvlasnika lice koje je lieno poslovne sposobnosti a drugi suvlasnik njegov
stalni staralac, sud je duan da u postupku fizike deobe pozove nadleni centar za socijalni rad
kako bi dao saglasnost o raspolaganju imovinom tienika.
Iz obrazloenja:
Predlog predlagaa usvojen je reenjem prvostepenog suda. Utvreno je da nije mogua fi-
zika deoba nepokretnosti na kojima su stranke suvlasnici, te je dozvoljena civilna deoba nepo-
kretnosti.
Stranke su, kako sledi iz utvrenog injeninog stanja u spisima, suvlasnici stana koji je predmet
predloga za fiziku deobu predlagaa. Meu strankama nema spora oko visine suvlasnikih udela na
predmetnom stanu, ali ne postoji dogovor stranaka oko naina isplate suvlasnikih udela. Kako je meu
strankama nesporno utvreno da fizika deoba predmetnog stana nije mogua prema suvlasnikim ude-
lima, niti je u toku postupka dolo do eventualnog sporazuma oko isplate, prvostepeni sud je utvrdio da
- 74 -
PORODINO PRAVO
je jedino mogui nain deobe civilna deoba. Prilikom odluivanja sud je cenio i navode protivnika pred-
lagaa prvog reda da je protivnik predlagaa drugog reda poslovno nesposoban i kao njegov staralac ne
moe da raspolae imovinom svog tienika bez saglasnosti centra za socijalni rad, ali je naao da je to
bez uticaja na odluivanje u ovom vanparninom postupku, jer se radi o imovinsko-pravnim odnosima a
protivnik predlagaa drugog reda je pravilno zastupan u toku postupka.
Drugostepeni sud nalazi da u situaciji kada se zahteva fizika deoba izmeu suvlasnika od kojih
je jedan lien poslovne sposobnosti i kome je postavljen stalni staralac da je potrebno - u skladu sa
odredbama Porodinog zakona - zahtevati saglasnost nadlenog centra za socijalni rad da je mogue
raspolagati imovinom tienika.
Naime, stalni staralac ne moe da proda predmetni stan i uini ponudu predlagauna u ime
njegovog suvlasnikog udela u istom niti je u mogunosti da samostalno daje ponudu u njegovo
ime. Potrebno je da se obrati nadlenom socijalnom radniku. Dakle, neophodno je da se u ova-
kvoj situaciji ukljui centar za socijalni rad jer stalni staralac nije u mogunosti da pregovara
bez njegove saglasnosti, te je odlueno u suprotnosti sa l. 139. i 140. Porodinog zakona - u
konkretnom sluaju odluku o predlogu je sud doneo na bazi injenice da stranke nisu postigle
dogovor oko isplate suvlasnikih udela ne uzimajui u obzir okolnost da - shodno navedenim
zakonskim odredbama - protivnik predlagaa prvog reda kao staratelj protivnika predlagaa dru-
gog reda nije u mogunosti da bez prethodne saglasnosti organa starateljstva obavlja poslove
koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom tienika.
(Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 11815/2010 od 07.11.2012. godine)
RASPOLAGANJE IMOVINOM TIENIKA

124.
Na zahtev staratelja za otuenje imovine tienika Centar za socijalni rad moe odbiti davanje
saglasnosti - ako se otuenje ne vri zbog izdravanja tienika ili iz nekih drugih vanih razloga.
Iz obrazloenja:
Navode tube Vrhovni sud Srbije je ocenio neosnovanim. Naime, tuilja nije dovela u sumnju
utvreno injenino stanje niti je navela okolnosti ili dokaze koji nisu cenjeni u upravnom postupku,
a bili bi od uticaja na drugaije reenje ove upravne stvari.
Sud je posebno cenio navod tube da su reenja upravnih organa doneta na tetu tuilje, pa je
naao da su isti neosnovani jer je - odredbom lana 140. stav 3. Porodinog zakona - izriito propi-
sano da glavnicu imovine tienika staratelj moe upotrebiti samo za njegovo izdravanje ili kada to
zahteva neki drugi vaan interes tienika.
Iz utvrenog injeninog stanja ne proizlazi da bi novana sredstva steena otuenjem navedene
nepokretnosti tienice bila upotrebljena za njeno izdravanje ili neki drugi njen vaan interes, jer je
ona materijalno obezbeena stalnim mesenim novanim primanjima.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, U 981/06 od 20.07.2006. godine)
- 75 -
PORODINO PRAVO
ODGOVORNOST STARATELJA
125.
Mera korektivnog nadzora moe se izrei samo roditeljima maloletnog deteta, kada oni, vrei
roditeljsko pravo, to ne rade u najboljem interesu deteta.
(Iz presude Upravnog suda RS, 9 U. 16777/10 od 29.04.2010. godine)
IZVETAVANJE ORGANA STARATELJSTVA

126.
Ako je nadleni organ starateljstva dao preutnu saglasnost, odnosno odobrenje za pravni
posao koji je preduzet od strane staraoca u ime i za raun tienika (jer ga nije smatrao zlou-
potrebom ovlaenja) - ne moe se traiti ponitaj.
Iz obrazloenja:
albom tuioca se neosnovano navodi da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pra-
vo utvrujui da poravnanje, koje je zakljuio staralac maloletnog tuioca, nije ruljiv pravni posao
s obzirom da za isti staralac nije traio ni dobio odobrenje organa starateljstva, niti je taj pravni po-
sao konvalidiran njegovim naknadnim odobrenjem, a kojim pravnim poslom je staralac raspolagao
imovinom vee vrednosti.
Odredbom lana 250. Zakona o braku i porodinim odnosima propisano je da e organ sta-
rateljstva bez odlaganja razreiti staraoca dunosti, ako utvrdi da zloupotrebljava svoja ovlae-
nja ili da se njegovim radom ugroavaju interesi tienika ili da je nastupila neka okolnost zbog
koje ne moe biti staralac.
Kako je u prvostepenom postupku utvreno da je Centar za socijalni rad bio upoznat sa po-
ravnanjem - izjavom koju je staralac tada maloletnog tuioca potpisao, i to upoznat upravo prili-
kom podnoenja zahteva - molbe staraoca da mu se odobri izdavanje ovlaenja advokatima za
podizanje novca dobijenog na osnovu tog poravnanja, te da je Centar za socijalni rad doneo re-
enje kojim odobrava staraocu naknadno sklapanje pravnih poslova raspolaganja imovinom -
novanim sredstvima dobijenim po osnovu poravnanja (iz ega proizlazi da Centar za socijalni
rad tako zakljueno poravnanje nije smatrao zloupotrebom ovlaenja od strane tuene kao sta-
raoca, niti radom staraoca kojim je ugroavaju interesi tienika, odnosno da je Centar za soci-
jalni rad naknadnim odobrenjem ovih pravnih poslova staraoca dao naknadnu preutnu sagla-
snost odnosno odobrenje i za zakljuenje poravnanja) - tubeni zahtev tuioca kojim se trai po-
nitaj predmetnog poravnanja je neosnovan.
(Iz presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 606/06 od 01.11.2006. godine)
- 76 -
PORODINO PRAVO
POTPUNO LIENJE POSLOVNE

SPOSOBNOSTI
127.
Lice prema kome se vodi postupak za liavanje poslovne sposobnosti mora biti pregledano od
najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti koji e dati nalaz i miljenje o duevnom stanju i
sposobnosti tog lica za rasuivanje.
Vetaenje u postupku za lienje poslovne sposobnosti vri se u prisustvu sudije osim u sluaje-
vima kada se obavlja u stacionarnoj zdravstvenoj organizaciji.
KO IMA PRAVO NA IZDRAVANJE

128.
Suprunik koji je sposoban za rad, a pasivno se odnosio prema sticanju sredstava za svoje
izdravanje, nema pravo na izdravanje od drugog suprunika, i pored toga to je nezaposlen
i nema dovoljno sredstava za svoje izdravanje.
Iz obrazloenja:
Iz utvrenih injenica moe se zakljuiti da tuena-protivtuilja nema dovoljno sredstava za izdra-
vanje a nezaposlena je, odnosno da su kumulativno ispunjeni uslovi iz odredbe lana 151. stav 1. Poro-
dinog zakona. Meutim, za pravilnu i zakonitu odluku u ovoj parnici moraju se ceniti i druge okolnosti.
Tuena-protivtuilja je starosti 49 godina, zdrava je i radno sposobna. Kao razvedeni suprunik koji zah-
teva izdravanje u obavezi je da uini sve to je u njenoj mogunosti da ostvari izvore prihoda za svoju
egzistenciju. Samo u sluaju da nije u mogunosti to da uini, ima pravo da, pod zakonskim uslovima,
zahteva izdravanje. Nije dovoljno to to je tuena-protivtuilja prijavljena na evidenciju Zavoda za tri-
te rada i to trai posao u javnim preduzeima i slino, ve je u obavezi da radi i privremene i povreme-
ne poslove radi sticanja sredstava za zadovoljenje sopstvenih potreba. Tuena-protivtuilja nije ispoljila
ni minimum inicijative u tom pravcu od prestanka zajednice ivota parninih stranaka. He pokuava se
radno angaovati na taj nain i ne iskazuje volju za sticanje bar dela sredstava za sopstveno izdravanje.
Pored toga, tuena-protivtuilja ima imovinu, porodinu kuu od koje se izdavanjem u zakup mogu
sticati sredstva, kako ispravno zakljuuje i prvostepeni sud.
Nesporio je da tuilac-protivtueni ostvaruje zaradu u neto iznosu oko 40.000,00 dinara. Meu-
tim, moraju se uzeti u obzir i druge okolnosti sluaja na njegovoj strani (da nema imovine; da je
podstanar i plaa zakupninu stana u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti; da je svoju po-
lovinu zajednike porodine kue poklonio zajednikoj deci: da i pored prava doivotnog plodoui-
- 77 -
PORODINO PRAVO
vanja poklonjenu kuu ne koristi, omoguavajui time tuenoj-protivtuilji i zajednikoj deci posto-
jei standard u pogledu stanovanja; da se oba deteta radno angauju uz pomo tuioca-protivtue-
nog; da tuena-protivtuilja ivi u predmetnoj porodinoj kui sa decom).
Kada se sve navedene injenice imaju u vidu, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da bi usvaja-
nje tubenog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu za tuioca-protivguenog, odnosno ugrozilo
bi princip pravinosti u njihovim meusobnim odnosima.
Osnovano se u albi tuilje-protivtuene istie da je pravo na supruansko izdravanje, saglasno
odredbi lana 151. Porodinog zakona, propisano za suprunika koji nema dovoljno sredstava za iz-
dravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, odnosno da su u osnovi izjednaeni u pravu su-
prunici koji su nesposobni za rad i koji su nezaposleni. Meutim, alilac predvia napred navedene
okolnosti iz odredbe lana 151. stav 3. Porodinog zakona, koje su od uticaja na pravo na izdrava-
nje. Upravo pasivan odnos tuene-protivtuilje u pogledu sticanja sredstava za sopstveno izdrava-
nje iskljuuje pravo na izdravanje, jer bi prihvatanje njenog zahteva bila oigledna nepravda za tu-
ioca protivtuenog.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G.2. 113/11 od 23.02.2011 godine)
129.
injenica da je brak trajao samo est meseci moe znaiti da bi prihvatanje zahteva su-
prunika za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika.
Iz obrazloenja:
U dokaznom postupku utvreno je sledee injenino stanje:
Tuilac (roen 1926. godine) i tuena (roena 1941. godine) su dana 25.03.2009. godine zaklju-
ili brak; iz braka nemaju zajednike dece; izmeu tuioca i tuene dolo je do poremeaja branih
odnosa; tuilac je loeg zdravstvenog stanja; tuena je pre zakljuenja braka sa tuiocem bila u rad-
nom odnosu kod treeg lica za koje je obavljala posao ienja poslovnog prostora; tuena nema te-
ih zdravstvenih tegoba pa je i dalje sposobna da obavlja istu vrstu poslova kao i pre zakljuenja
braka; tuena poseduje imanje - obradivu zemlju te bi, s obzirom na svoje godine ivota, zdravstve-
no stanje i imovinske prilike bila u mogunosti da ostvaruje prihode koji su potrebni za izdravanje.
Navedeno injenino stanje utvreno je potpuno i pouzdano.
Tuena u albi nije isticala nove injenice niti je nudila ili predlagala nove dokaze u smislu
odredbe lana 359. stav 1. Zakona o parninom postupku, pa stoga injenino stanje utvreno od
strane prvostepenog suda nije dovedeno u sumnju. Naime, tuena je uz albu priloila Ugovor o
kupoprodaji na kome su potpisi ugovaraa overeni od strane nadlenog Optinskog suda i reenje
istog suda, ali nije uinila verovatnim da ove dokaze bez svoje krivice nije mogla izneti odn. pru-
iti do zakljuenja glavne rasprave pa zato Apelacioni sud prilikom odluivanja nije cenio nave-
dene dokaze.
Na utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo - odredbe
lana 151. stav 1. i 3. Porodinog zakona, kada je naao da zahtev tuene kojim od tuioca trai su-
pruansko izdravanje nije osnovan. I prema stavu Apelacionog suda - tuena, s obzirom na sve
okolnosti konkretnog sluaja, nema prava na supruansko izdravanje i tuilac nije u obavezi da do-
prinosi njenom izdravanju.
- 78 -
PORODINO PRAVO
Tuena je u svom iskazu navela da je pre zakljuenja braka sa tuiocem obavljala fizike poslo-
ve radei na ienju poslovnog prostora, a u braku sa tuiocem je bila samo 6 meseci i nije pruila
dokaze da je u tom periodu dolo do pogoranja njenog zdravstvenog stanja i fizike sposobnosti te
da posle ovih 6 meseci vie nije u mogunosti da obavlja poslove koje je obavljala do zakljuenja
braka. Tuena ima 69 godina ivota i s obzirom na te godine ivota je relativno dobrog zdravstve-
nog stanja (tuilja je u svom iskazu navela da povremeno boluje od kime i da jednom nedeljno me-
ri pritisak poto boluje od pritiska kao i da je zbog prehlade bolela beika) pa s obzirom na te okol-
nosti kao i pravila o teretu dokazivanja u smislu lana 7. stav 1, 220. i 223. stav 2. Zakona o parni-
nom postupku nisu osnovani navodi albe da je prvostepeni sud pre injeninog utvrenja da je tu-
ena jo uvek sposobna za rad trebalo da odredi izvoenje dokaza obavljanjem vetaenja od strane
sudskog vetaka medicinske struke a na okolnost radne sposobnosti tuene. Tuena ni uz albu nije
pruila dokaze koji bi doveli u sumnju zakljuak prvostepenog suda da je radno sposobna da oba-
vlja ove poslove.
Apelacioni sud nalazi da su osnovani navodi albe da se tuena nalazi u poznim godinama ivo-
ta te da bi svakako za tuenu bilo komfornije, poeljnije i prihvatljivije da ima obezbeenu mesenu
sumu izdravanja a ne da sredstva koja su joj potrebna za izdravanje jo uvek mora da obezbeuje
svojim radom. Meutim, tuena jeste u mogunosti da uz pojaan napor obezbedi svojim radom od-
reena materijalna sredstva i istovremeno poseduje i imovinu ijim iskoriavanjem takoe moe da
obezbedi mesene prihode. Pored toga tuena ima i dve punoletne erke od kojih moe traiti po-
mo u izdravanju i koje su u obavezi da joj tu pomo prue, shodno lanu 156. stav 1. Porodinog
zakona (roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na
izdravanje od punoletnog deteta, srazmerno njegovim mogunostima).
Prvostepeni sud je utvrdio prihode i imovinske prilike tuioca. Utvrdio je i da je tuilac loeg
zdravstvenog stanja a iz spisa proizilazi da tuilac nema obavezu izdravanja prema drugim licima.
S obzirom da tuilac ima 84 godine ivota i da je loeg zdravstvenog stanja, Apelacioni sud nalazi
da bi obavezivanje tuioca da doprinosi izdravanju tuene predstavljalo za njega oiglednu neprav-
du i da bi bilo suprotno odredbi lana 151. Porodinog zakona.
Navodi albe da je tuilac svojim ponaanjem doveo do poremeaja brane zajednice stranaka
su bez uticaja na odluku.
Naime, shodno lanu 41. Porodinog zakona, sud razvodi brak suprunika ako su brani odnosi
ozbiljno i trajno poremeeni ili ako se objektivno ne moe ostvariti zajednica ivota suprunika pri
emu ne ispituje i ne utvruje tzv. krivicu za razvod braka odn. okolnosti ko je od suprunika i koli-
ko doprineo poremeaju branih odnosa i nemogunosti ostvarivanja zajednice ivota. Te okolnosti
nisu od znaaja ni prilikom odluivanja o zahtevu za izdravanje jer Porodini zakon u odredbi la-
na 151. kojom regulie izdravanje suprunika i propisuje ko ima pravo na izdravanje odn. obave-
zu izdravanja ne uslovljava ponaanjem suprunika za vreme trajanja braka.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G.2. 434/10 od 14.06.2010. godine)
130.
Ako nije dokazao da iz opravdanih razloga to nije uinio u branom sporu, razvedeni su-
prunik ne moe osnovano zahtevati supruniko izdravanje u posebnoj parnici. Posebno ne
u situaciji kada ostvaruje penziju, suvlasnik je nepokretnosti i ima obveznice.
- 79 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Pravilno su niestepeni sudovi na utvreno injenino stanje primenili materijalno pravo ka-
da su odbili tubeni zahtev tuilje za supruanskim izdravanjem, nalazei da nisu ispunjeni
uslovi iz lana 151. Porodinog zakona. Tuilja ostvaruje starosnu penziju, suvlasnik je nepo-
kretnosti i vlasnik obveznica.
Dakle, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da tuilja ne moe osnovano zahtevati supru-
ansko izdravanje u posebnoj parnici, jer nije dokazala da iz opravdanih razloga to nije uinila u
branom sporu, kako je to propisano odredbom lana 279. stav 3. Porodinog zakona.
131.
Nezavisno od imovinskog stanja i injenice da je nezaposlena, razvedena supruga nema
pravo na izdravanje kada se utvrdi da je do razvoda braka dolo zbog poremeaja branih
odnosa usled njenog povremenog naputanja porodice od po nekoliko dana i odravanja emo-
tivne veze sa drugim mukarcem.
Iz obrazloenja:
Brak razveden zbog poremeaja branih odnosa, izazvanih time da je tuilja tokom braka odra-
vala emotivnu vezu sa drugim mukarcem i u vie navrata po nekoliko dana odlazila od kue osta-
vljajui supruga i troje dece, zbog ega je u nekoliko navrata prijavljivan i njen nestanak.
Iz tog razloga je pravilno odbijen tubeni zahtev za izdravanje razvedene supruge - njeno
izdravanje bi predstavljalo oigledno nepravdu, nezavisno od toga to je bez imovine i nezapo-
slena.
(Iz presude Okrunog suda u Niu, G. 2662/08 od 12.10.2008. godine)
132.
Minimalna suma izdravanja ne predstavlja osnovicu u odnosu na koju se odreuje visina
obaveze davaoca izdravanja, ve je samo orijentaciono merilo za utvrenje ukupnog iznosa
za zadovoljenje mesenih potreba izdravanog lica.
Iz obrazloenja:
Presudom Okrunog suda potvrena je presuda Optinskog suda, kojom je saglasno stavu I izre-
ke, delimino usvojen zahtev mal. tuioca i izmenjena presuda Optinskog suda tako to je obave-
zan tueni da na ime svog dela doprinosa za izdravanje mal. tuioca plaa meseno 6.000,00 dina-
ra, poev od dana podnoenja tube pa ubudue dok za to postoje zakonski uslovi i tueni obavezan
da tuiocu isplati dosuene trokove parninog postupka.
Reviziju tuenog izjavljenu protiv pravnosnane presude Okrunog suda, Vrhovni sud Srbije je
odbio kao neosnovanu.
- 80 -
PORODINO PRAVO
U lanu 151. Porodinog zakona je propisano da maloletno dete ima pravo na izdravanje
od roditelja, dok je u lanu 160. stav 1. propisano da se izdravanje odreuje prema potrebama
poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu se vodi rauna o minimalnoj sumi iz-
dravanja. Suprotno navodima revizije, ovaj sud nalazi da minimalna suma izdravanja predsta-
vlja korektivni faktor za utvrenje ukupnog iznosa za zadovoljenje mesenih potreba izdrava-
nog lica, a ne osnovicu u odnosu na koju se odreuje visina obaveze davaoca izdravanja. Sto-
ga, utvrenje ukupnog iznosa za zadovoljenje mesenih potreba izdravanog lica u visini od
15.000,00 dinara, to je vie u odnosu na minimalnu sumu izdravanja, niestepene presude ne
ini nezakonitim.
U stavu 2. lana 160. Zakona je propisano da potrebe poverioca izdravanja zavise od nje-
govih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od znaaja za odrei-
vanje izdravanja, dok je u stavu 3. istog lana Zakona propisano da mogunosti dunika izdr-
avanja zavise od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovi-
ne, njegovih linih potreba, obaveze da izdrava druga lica, te drugih okolnosti od znaaja za
odreivanje izdravanja. U lanu 162. stav 3. Zakona je propisano, da ako je poverilac izdrava-
nja dete, visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete
kakav uiva roditelj, dunik izdravanja.
Polazei od izloenog, a imajui u vidu utvreno injenino stanje, Vrhovni sud nalazi da su ni-
estepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo, imajui u vidu potrebe maloletnog tuioca
zavisno od njegovih godina starosti, zdravstvenog stanja i njegove ukupne dobrobiti sa jedne strane,
te mogunosti tuenog da kao roditelj doprinosi izdravanju maloletnog tuioca, kada su obavezali
tuenog da doprinosi izdravanju maloletnog tuioca sa dosuenim iznosom od po 6.000,00 dinara
meseno, pravilno nalazei da su se stekli uslovi iz lana 164. Porodinog zakona, da se izmeni ra-
nije doneta odluka o izdravanju maloletnog tuioca zbog promenjenih okolnosti.
133.
Suprunik koji je pre razvoda braka napustio branu zajednicu i zasnovao vanbranu za-
jednicu nema pravo na izdravanje.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, brak parninih stranaka zakljuen 15.06.1975. godine
razveden je prvostepenom presudom od 22.02.2007. godine. Iz braka imaju dve punoletne erke ko-
je ive odvojeno od roditelja. Odnosi izmeu parninih stranaka promenili su se nakon 30 godina
braka, tako da je brana zajednica faktiki prestala aprila meseca 2005. godine kada je tuena otila
kod kolege sa posla sa kojim od tada ivi u vanbranoj zajednici. Tuilac je zaposlen u Nemakoj i
ostvaruje neto mesenu zaradu oko 2.000,00 evra. Tuena je zaposlena u Nemakoj i radi u jednoj
prodavnici i meseno zarauje 880,00 do 890,00 evra. Ranije je radila dodatno dva sata u zubarskoj
ordinaciji ali je taj posao morala da napusti iz zdravstvenih razloga. ivi u dvosobnom stanu za koji
meseno plaa oko 450,00 evra. Nema nepokretnosti u svom vlasnitvu.
Vrhovni sud Srbije je zakljuio da su kod tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni su-
dovi pravilno primenili materijalno pravo kada su zahtev tuene da joj se dosudi supruniko iz-
dravanje od strane tuioca kao neosnovan odbili.
Odredbom lana 151. stav 1. Porodinog zakona, propisano je da suprunik koji nema dovoljno
sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od dru-
- 81 -
PORODINO PRAVO
gog suprunika srazmerno njegovim mogunostima. Imajui u vidu injenicu da je tuilja zaposlena
i to poslednjih 30 godina na istom radnom mestu gde ostvaruje meseni prihod od 880,00 do 890,00
evra, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da u smislu citirane zakonske odredbe nema pravo
na izdravanje od strane tuioca. Pored toga, pravilna je ocena drugostepenog suda da bi obaveziva-
nje tuioca da po prestanku braka plaa supruniko izdravanje tuenoj, za njega predstavljalo oi-
glednu nepravdu u smislu odredbe lana 151. stav 3. Porodinog zakona, jer je tuena napustila tu-
ioca i zasnovala vanbranu zajednicu sa drugim ovekom od koga bi prema lanu 152. istog propi-
sa, imala pravo na izdravanje.
134.
Obavezivanje drugog suprunika na plaanje izdravanja predstavlja oiglednu ne-
pravdu za dunika izdravanja drugog suprunika u situaciji kada poverilac supruan-
skog izdravanja bez opravdanog razloga napusti branu zajednicu, u duem vremenskom
periodu ne zahteva izdravanje, zatim svojevoljno napusti stalno zaposlenje, a pri tome ni-
je radno nesposoban.
Iz obrazloenja:
Na osnovu utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev tuilje za oba-
vezivanje tuenog na plaanje supruanskog izdravanja nalazei da bi prihvatanje tuiljinog zahte-
va za izdravanje za tuenog predstavljalo oiglednu nepravdu i ugrozilo bi naelo pravinosti u nji-
hovim meusobnim odnosima. Tuilja je neopravdano napustila tuenog jo avgusta 2005. godine i
posvetila se samo sebi i svojoj "bolesti". Nikakvog razloga za naputanje nije bilo. elela je da pro-
meni nain ivota. U to vreme imala je znaajnu novanu pomo od dede, sa sobom je ponela ute-
evinu od 3.100 evra. Od avgusta meseca 2005. godine suprunici vode sasvim odvojene ivote i
tueni ni na koji nain nije doprinosio izdravanju tuilje. Pozivao je da se vrati to je ona odbila.
Poto je tuilja radno sposobna, ima 18 godina radnog staa, stalni posao je svojevoljno napustila i
od prestanka zajednice ivota vie od godinu i po dana nije bila upuena na izdravanje od strane
tuenog, prvostepeni sud je zakljuio da tubeni zahtev tuilje nije osnovan te da nisu ispunjeni
uslovi iz lana 151. Porodinog zakona, prema kojoj odredbi suprunik koji nema dovoljno sredsta-
va za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od drugog su-
prunika srazmerno njegovim mogunostima. Prema odredbi stava 3. istog lana nema pravo na iz-
dravanje suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu ne-
pravdu za drugog suprunika.
Suprotno shvatanju prvostepenog suda drugostepeni sud je upravo s pozivom na odredbu lana
151. stav 1. Porodinog zakona a imajui u vidu utvreno injenino stanje, zakljuio da je zaklju-
ak prvostepenog suda o tome da bi dosuivanje supruanskog izdravanja predstavljalo oiglednu
nepravdu za tuenog pogrean, te da je zahtev tuilje osnovan delimino, pa je preinaio prvostepe-
nu presudu u delu kojim je odbijen zahtev za supruansko izdravanje dosuujui tuilji supruan-
sko izdravanje u iznosu od 15% zarade koju tueni ostvaruje umanjene za poreze i doprinose za
obavezno socijalno osiguranje poev od dana podnoenja tube pa ubudue.
- 82 -
PORODINO PRAVO
Suprotno shvatanju prvostepenog suda drugostepeni sud je upravo s pozivom na odredbu lana
151. stav 1. Porodinog zakona a imajui u vidu utvreno injenino stanje, zakljuio da je zaklju-
ak prvostepenog suda o tome da bi dosuivanje supruanskog izdravanja predstavljalo oiglednu
nepravdu za tuenog pogrean, te da je zahtev tuilje osnovan delimino, pa je preinaio prvostepe-
nu presudu u delu kojim je odbijen zahtev za supruansko izdravanje dosuujui tuilji supruan-
sko izdravanje u iznosu od 15% zarade koju tueni ostvaruje umanjene za poreze i doprinose za
obavezno socijalno osiguranje poev od dana podnoenja tube pa ubudue.
Vrhovni sud smatra da je revizija tuenog osnovana i da je u potpunosti prihvatljiv zakljuak pr-
vostepenog suda da nije osnovan zahtev tuilje za supruansko izdravanje.
Upravo polazei od odredbe lana 151. stava 1. prema kojoj suprunik koji nema dovoljno sred-
stava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od drugog su-
prunika srazmerno njegovim mogunostima, osim ako bi prihvatanje zahteva za izdravanje jednog
suprunika predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika (lan 151. stav 3. Porodinog za-
kona), pravilno zakljuuje prvostepeni sud da nisu ispunjeni uslovi za dosuivanje supruanskog izdr-
avanja. Obavezivanje tuenog da tuilji plaa izdravanje protivno navedenoj odredbi Porodinog
zakona i etikim pravilima i svim onim kriterijumima koji upuuju na solidarnost porodine zajednice.
Naputajui zajednicu ivota, tuilja je sama odredila koliki je njen udeo u zajednikoj uteevini od-
nosei sa sobom sredstva koja su zajedniki stekli i posveujui se samo sebi.
Kada poverilac supruanskog izdravanja bez opravdanog razloga napusti branu zajednicu, u du-
em vremenskom periodu ne zahteva izdravanje, svojevoljno napusti stalno zaposlenje a nije radno ne-
sposoban, obavezivanje drugog suprunika na plaanje izdravanja predstavlja oiglednu nepravdu za
dunika izdravanja drugog suprunika.
135.
Ukoliko tuilja obezbeuje dovoljno sredstava za svoje izdravanje sopstvenim radom u
iroj porodinoj zajednici - nisu ispunjeni uslovi da se odredi supruansko izdravanje.
Iz obrazloenja:
Presudom koja se pobija razveden je brak stranaka zakljuen 30.11.1969. godine. Istovremeno,
kao neosnovan je odbijen tubeni zahtev tuene kojim je traila da se tuilac obavee da, na ime do-
prinosa za njeno izdravanje, plaa naznaeni meseni iznos.Takoe, tuena je obavezana da tuiocu
na ime parninih trokova plati navedeni iznos.
Okruni sud nalazi da je, nasuprot navodima albe, prvostepena presuda zasnovana na potpuno
utvrenom injeninom stanju i pravilnoj oceni izvedenih dokaza, to se ni navodima iz albe ne do-
vodi u sumnju.
Naime, u prvostepenom postupku je utvreno da su stranke zakljuile brak 30.11.1969. godine, da
iz tog braka imaju sina te da je zajednica ivota stranaka prestala 1999. godine, kada je tuilac napu-
stio branu zajednicu i sa drugom enom zasnovao vanbranu zajednicu.
Prvostepeni sud je pravilnom primenom lana 41. Porodinog zakona razveo brak stranaka, jer su
brani odnosi stranaka poremeeni u meri da se objektivno ne moe ostvariti zajednica ivota.
- 83 -
PORODINO PRAVO
Tuilac je napustio branu zajednicu a tuena je ostala da ivi u istom porodinom poljoprivred-
nom domainstvu sa svekrom i svekrvom, sinom i snahom i dvoje unuadi. Znatan deo imovine ovog
domainstva steen je i u toku trajanja brane zajednice stranaka.
Prvostepeni sud je zatim utvrdio da je tuena roena 1951. godine i da je sposobna za obavljanje
poslova domaice (obavljanje lakih poslova u seoskom domainstvu), te da domainstvo koje sada
sainjavaju njen sin sa suprugom i dvoje dece, tuena i njena svekrva, funkcionie kao zajedniko po-
ljoprivredno domainstvo sa ustanovljenom podelom rada.
Prema tome, tuena obezbeuje dovoljno sredstava za svoje izdravanje sopstvenim radom u za-
jednikom domainstvu koje ostvaruje odreene prihode u ijem sticanju uestvuje i tuena. Dakle, s
obzirom na ovako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno naao da nisu ispunjeni
uslovi iz odredbe lana 151. stav 1. Porodinog zakona, da se tuenoj dosudi supruansko izdravanje
na teret tuioca.
Odluku o trokovima postupka prvostepeni sud je zasnovao na odgovarajuim odredbama Zakona
o parninom postupku, umesto na odredbi lana 207. Porodinog zakona. Zbog toga je Okruni sud
preinaio odluku o trokovima postupka o kojima je odluio po slobodnoj oceni, vodei pri tom rau-
na o pravinosti, tako to je obavezao tuenu da tuiocu plati po ovom osnovu 35.000,00 dinara.
(Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 13/2008 od 13.02.2008. godine)
136.
Ukoliko izmeu dunika i poverioca izdravanja nisu znatnije promenjene okolnosti u
pogledu zdravstvenih stanja, radnih sposobnosti ili naina ostvarivanja prihoda, onda se
osnovanost tubenog zahteva mora ceniti u vezi sa statistikom poveanja trokova ivota
koji se direktno odraavaju na nominalni novani iznos sredstava potrebnih za izdrava-
nje, a time i sredstava koja bi dunik izdravanja bio u obavezi da daje poveriocu izdra-
vanja na ime izdravanja.
Iz obrazloenja:
Na osnovu navedenih injenica prvostepeni sud zakljuuje da se okolnosti koje imaju znaaja za
odluku o visini doprinosa za izdravanje nisu izmenile u odnosu na stanje koje je postojalo u vreme
zakljuenja poravnanja, pa je za minimalnu egzistenciju tuilje dovoljan iznos koji tuenik plaa po
postignutom poravnanju. Meutim, zdravstveno stanje tuenog se u meuvremenu pogoralo - nje-
gova radna sposobnost je umanjena za 10%.
Zbog toga je tubeni zahtev za poveanje doprinosa za izdravanje odbijen kao neosnovan.
Relevantne odredbe:
Suprunik koji nema dovoljno sredstava za izdravanje a nesposoban je za rad ili je nezaposlen,
ima pravo na izdravanje od drugog suprunika srazmerno njegovim mogunostima - lan 151. stav
1. Porodinog zakona.
Mogunosti dunika izdravanja zavise od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje za-
rade, njegove imovine, njegovih linih potreba, obaveze da izdrava druga lica, te drugih okolnosti od
znaaja za odreivanje izdravanja - lan 160. stav 3. Porodinog zakona.
- 84 -
PORODINO PRAVO
Drugostepeni sud nalazi da se u obrazloenju ne daju razlozi u pogledu svih navedenih bitnih inje-
nica koje su znaaja za odluku po zahtevu za poveanje doprinosa za izdravanje.
Najpre, u pogledu pitanja da li tuilja ima dovoljno sredstava za izdravanje - prvostepeni
sud samo konstatuje da je za njenu minimalnu egzistenciju dovoljan navedeni iznos koji tuenik
plaa po postignutom poravnanju. Meutim, ne daje razloge o tome koji novan iznos je potre-
ban za izdravanje tuilje, kako bi se moglo realno sagledati u kom delu svoje potrebe zadovo-
ljava kroz pomo svoje majke a koliko iznosi ostatak sredstava potrebnih za njeno izdravanje,
posebno imajui u vidu optepoznatu injenicu da je od zakljuenja poravnanja do podnoenja
tube u ovom sporu dolo do poveanja trokova ivota, to se svakako odraava na novani iz-
nos potrebnih sredstava.
S tim u vezi, bilo je neophodno da se nakon utvrivanja i procene potreba tuilje navedu
razlozi u smislu odredbe lana 160. stav 3. Porodinog zakona o prihodima tuenika, njegovim
potrebama, te iznosu sredstava koji bi mogao da izdvoji za izdravanje tuilje u okviru njenih
potreba. Drugim reima, ukoliko nisu znatnije promenjene okolnosti u pogledu zdravstvenog
stanja, radne sposobnosti i naina ostvarivanja prihoda stranaka, tada se osnovanost tubenog
zahteva mora ceniti u vezi sa statistikom poveanja trokova ivota, koja se direktno odraava
na nominalni novani iznos sredstava potrebnih za izdravanje, a time i sredstava koja bi tue-
nik bio u obavezi da daje tuilji na ime izdravanja.
137.
Izreka presude prvostepenog suda kojom je tuenik obavezan da tuilji plaa na ime do-
prinosa za izdravanje branog druga iznos u visini od 22% od svoje penzije je pravilna.
Iz obrazloenja:
Dokazima je utvreno da tuenik, pored penzije, prima i dodatak za tuu pomo i negu.
Neosnovano je isticanje u albi tuenika da je "nemogue da lice koje prima dodatak za tuu
pomo i negu plaa izdravanje sposobnom branom drugu".
Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo - l. 151. Porodinog zakona, jer je tue-
nik obavezan da plaa na ime svog doprinosa za izdravanje branog druga od penzije koju prima, a
ne od dodatka za tuu pomo i negu.
(Iz presude Okrunog suda u aku, G. 88/07 od 31.01.2007. godine)
138.
Kada tuilja kao razvedeni brani drug trai izdravanje od tuenika, drugog branog druga,
a isti nema dovoljno sredstava za sopstveno izdravanje, tada se tubeni zahtev ima odbiti kao
neosnovan. Obaveza tuenika bila bi nepravedna i neizvriva, shodno lanu 151. Porodinog za-
kona.
(Iz presude Okrunog suda u aku, G. br. 16/06)
- 85 -
PORODINO PRAVO
139.
Ukoliko jedan od suprunika ne ispunjava komulativne uslove - da je nesposoban za rad i
da je nezaposlen, onda mu ne pripada pravo na izdravanje od razvedenog suprunika, iako
nema dovoljno sredstava za egzistenciju.
Iz obrazloenja:
Tubeni zahtev tuilje da se obavee tueni, kao razvedeni suprunik, da joj na ime doprinosa u
izdravanju plaa meseno po 22% od zarade koju ostvaruje, odbijen je prvostepenom presudom.
injenice su da je tuilja - elektroinenjer u stalnom radnom odnosu, da ivi kod roditelja, da u
2003. i 2004. godini nije primila nijednu zaradu jer je preduzee pred steajnim postupkom. Nala-
zom i miljenjem komisije vetaka, kod nje postoji delimino umanjenje radne sposobnosti, pri e-
mu moe obavljati poslove koji ne zahtevaju vee psihiko angaovanje, bez rada u normi i smena-
ma i bez vee materijalne odgovornosti. Ona nije pokrenula postupak pred nadlenim organima radi
utvrivanja radne sposobnosti, niti postupak za utvrivanja prava na invalidsku penziju, a nije po-
kuala da dopunskim radom pobolja svoj materijalni status, a s obzirom na svoje obrazovanje i
kolsku kvalifikaciju.
Po albi tuilje drugostepeni sud potvrdio je presudu Optinskog suda, nalazei da tuilja
nije preduzela nijednu radnju kojom bi svoju materijalnu situaciju poboljala, pa imajui u vidu
da je ona u stalnom radnom odnosu, da nije nesposobna za rad, nije iskoristila mogunost stica-
nja zarade dopunskim radom, niti su kumulativno ispunjeni uslovi za primenu odredbe 151. stav
1. Porodinog zakona - tueni nije obavezan na doprinos njenom izdravanju, iako ona nema
dovoljno sredstava za egzistenciju.
(Iz presude Okrunog suda u Niu, G. 1342/06)
140.
Kada prvostepeni sud presudom obavee tuenika da plaa na ime doprinosa za izdrava-
nje maloletnog tuioca utvrene novane iznose meseno, a ne primeni odredbu l.160. Poro-
dinog zakona koja se odnosi na kriterijume za odreivanje izdravanja, tada je uinjena bit-
na povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. ZPP, jer presuda ne-
ma razloga o odlunim injenicama.
Iz obrazloenja:
Pravilna primena lana 160. Porodinog zakona obavezuje sud da utvrdi odlune injenice od
znaaja za utvrivanje mogunosti doprinosa tuenika za izdravanje maloletnog tuioca (npr. da li je
tuenik zaposlen, kolika primanja ostvaruje, koliki su prihodi od imovine koja se vodi na njegovo ime,
obaveze tuenika za izdravanje i drugih lica pored obaveze izdravanja maloletnog tuioca itd.).
Utvrivanje ovih injenica su osnov za utvrivanje mogunosti tuenika da doprinosi izdravanju ma-
loletnog tuioca.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku, G. 1494/06)
- 86 -
PORODINO PRAVO
141.
Sud prilikom odluivanja o doprinosu za izdravanje mora voditi rauna ne samo o visini
zarade tuenika ve i o njegovim obavezama prema lanovima njegove nove porodice.
Iz obrazloenja:
U sluaju izdravanja branog druga, ne moe se samo na osnovu ostvarene zarade tuenika u
inostranstvu olako odrediti odreeni novani iznos u evrima, ve se moraju utvrditi odlune inje-
nice da li se radi o branom drugu koji je sposoban i zdrav za rad i ostvarenje zarade ili se radi o
neobezbeenom branom drugu.
Bez utvrivanja pomenutih odlunih injenica, ne moe se pravilno primeniti materijalno pravo
i odluiti o osnovanosti tubenog zahteva tuilaca.
(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Pazaru, G. br. 633/05)
142.
Ako je zajednica ivota branih drugova trajno prestala i ako su brani drugovi dugi niz
godina bili upueni da potpuno samostalno obezbeuju sredstva za izdravanje, pa je takvo
stanje trajalo sve do razvoda braka, sud e odbiti zahtev da dosudi izdravanje u korist razve-
denog branog druga.
Iz obrazloenja:
Utvreno je sledee injenino stanje:
Zajednica ivota parninih stranaka faktiki je prestala jo 1997. godine. Tada se tuilac iselio
iz stana u kome je ostala tuena i preao da ivi u drugi grad, i od tada svako od njih vodi odvojen
ivot, samostalno obezbeujui sredstva za svoje izdravanje. Obe parnine stranke su korisnici li-
nih penzija, a oboje imaju i nepokretnosti koje su steene u toku njihove brane zajednice.
Brak je razveden pravnosnanom sudskom presudom decembra meseca 2002. godine.
Na osnovu izloenog injeninog stanja, pravilno je - i po stavu Vrhovnog suda - odbijen zahtev
tuene, podnet u smislu lana 289. Zakona o braku i porodinim odnosima, s obzirom da je zajedni-
ca ivota parninih stranaka trajno prestala i da su oni bili upueni dugi niz godina da potpuno sa-
mostalno obezbeuju sredstva za svoje izdravanje, te je takvo stanje trajalo sve do razvoda njiho-
vog braka.
143.
Ukoliko doe do pogoranja zdravstvenog stanja i umanjenja radne sposobnosti jednog
branog druga i to posle donoenja prvostepene presude, drugostepeni sud mora pri utvriva-
nju bitnih injenica tano utvrditi kada je dolo do ovih promena radi donoenja drugostepe-
ne presude o novom iznosu na ime izdravanja.
- 87 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Presudom prvostepenog suda obavezan je tuenik da tuilji, kao razvedenom branom drugu
na ime doprinosa za izdravanje plaa meseno 50% od mesene penzije, poev od 12.11.1997.
godine. Povodom albe tuenika, drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i predmet
vratio prvostepenu sudu na ponovno odluivanje. Sud je dokazima utvrdio da je kod tuilje do-
lo do pogoranja zdravstvenog stanja i umanjenja radne sposobnosti. Sud je pogreno primenio
materijalno pravo nalazei da ima mesta dosuivanju izmenjenog novanog iznosa poev od
12.11.1997. godine, ali ne utvruje od kada je pogorano zdravstveno stanje tuilje a presuda je
doneta 24.06.2004. godine. Dakle, sud mora da utvrdi da li je dolo do promene okolnosti bitne
u ovoj pravnoj stvari - pogoranje zdravstvenog stanja tuilje u momentu podnoenja tube
12.11.1997. godine, ili kasnije, jer utvrivanjem odlune injenice, moe se doneti odluka od
kada tee novani iznos na ime izdravanja.
(Iz Reenja Okrunog suda u aku G. br. 1061/04)
144.
Neobezbeeni brani drug ima pravo da zahteva da mu se presudom kojom se brak razvo-
di dosudi izdravanje na teret drugog branog druga, srazmerno njegovim materijalnim mo-
gunostima, ukoliko nema dovoljno sredstava za izdravanje, nesposoban je za rad ili se ne
moe zaposliti.
Iz obrazloenja:
Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno je osporenim delom presude odbijen kao
neosnovan protivtubeni zahtev, uz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa ne stoje navo-
di revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava.
Prema odredbi lana 287. stav 1. u vezi lana 288. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima,
neobezbeeni brani drug ima pravo da zahteva da mu se presudom kojom se brak razvodi dosudi izdr-
avanje na teret branog druga, srazmerno njegovim materijalnim mogunostima, ukoliko nema dovolj-
no sredstava za izdravanje, nesposoban je za rad ili se ne moe zaposliti.
U konkretnom sluaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi za izdravanje tuene protivtuilje, jer
ona ostvaruje u Parizu naknadu kao nezaposleno lice, ima samo redovne trokove odravanja zajed-
nikog stana parninih stranaka, koje u delu snosi i mlaa ki parninih stranaka, koja sa njom u sta-
nu ivi. S tim u vezi je pravilno drugostepeni sud ocenio da tuena protivtuilja, eventualno u po-
sebnoj parnici moe ostvariti deo trokova koje ima na zajednikom stanu parninih stranaka, a koji
odgovaraju suvlasnikom udelu tuioca protivtuenog u stanu. Uostalom, tuilac protivtueni je
u okviru iskaza, kao parnina stranka, irazio svoju spremnost da snosi deo trokova odravanja sta-
na, ukoliko tuena protivtuilja prihvati da mu deo stana ustupi na korienje, to je ona odbila.
Pored izloenog, tuena protivtuilja septembra meseca 2002. godine stie pravo na redovnu pen-
ziju po osnovu radnog staa u Parizu, to je takoe pravilno od strane niestepenih sudova ocenjeno
kao merodavno pri odluivanju o protivtubenom zahtevu.
- 88 -
PORODINO PRAVO
145.
Sud moe odbiti zahtev za izdravanje ako izdravanje trai brani drug koji je zlonamer-
no ili bez opravdanih razloga napustio svog branog druga.
Iz obrazloenja:
Po lanu 287. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima sud moe, uzimajui u obzir sve
okolnosti sluaja, odbiti zahtev za izdravanje ako izdravanje trai brani drug koji je zlonamerno
ili bez opravdanog razloga napustio svog branog druga.
U konkretnom sluaju sasluan kao stranka tueni je tvrdio da ga je tuilac "oterala" iz svog
stana i da je zbog toga (a ne nekog drugog razloga), dolo do faktikog prestanka brane zajed-
nice. Istaknutu tvrdnju prvostepeni sud u svojoj presudi uopte nije ocenio pa se izmeu ostalog
osnovano u reviziji ukazuje da je u postupku uinjena i bitna povreda odredaba parninog po-
stupka iz lana 354. stav 2. taka 14. ZPP-a, zbog koje se pravilnost pobijanih odluka ne moe
sa sigurnou ispitati. Ako je do prestanka brane zajednice dolo na nain kako to tvrdi tueni,
tueni zahtev ne bi bio osnovan.
Osim toga, prvostepeni sud nije uopte u smislu lana 309. Zakona o braku i porodinim odnosima
utvrivao ukupan iznos sredstava koji je potreban za izdravanje, odnosno niti je u smislu lana 310.
utvrdio sopstvene potrebe budueg dunika izdravanja i eventualno njegove zakonske obaveze izdra-
vanja. Takoe u postupku nije utvrivano da li tuilac sa zemljita koje ima u svojini moe radom ili na
drugi nain (izdavanjem pod zakup) da ostvaruje prihode i u kojoj visini.
146.
Obaveza izmeu branih drugova je lino pravo i nije nasledivo.
Iz obrazloenja:
Tuioci su kao zakonski naslednici njihove majke preuzeli parnicu radi suprunikog izdr-
avanja nakon smrti majke. Prema nalaenju drugostepenog suda tuioci nisu aktivno legitimi-
sani u ovom sporu obzirom da je obaveza izdravanja izmeu branih drugova lino pravo, koje
je vezano za linost, u konkretnom sluaju pokojne majke tuioca, te to pravo nije nasledivo, pa
tuioci ne mogu traiti dospela potraivanja na ime izdravanja koja bi pripala njihovoj majci,
to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je pobijanom presudom odbio tubeni zahtev. Nije
od znaaja to je tokom postupka doneto vie privremenih mera po kojima je tueni obavezan da
isplauje odreene iznose na ime izdravanja, kao i to to tueni nije postupao po tim privreme-
nim merama, kao i da su tuioci naslednici tih dospelih a neisplaenih iznosa iza svoje majke i
da su je za to vreme izdravali dajui joj iznose koje je tueni bio duan da plaa na ime izdra-
vanja, a zbog tog to predmet nasleivanja mogu biti imovinska prava i obaveze izuzev onih ko-
ja imaju strogo lini karakter kao to je pravo na izdravanje koje je neprenosivo, a iznosi dosu-
eni privremenim merama su privremenog karaktera kao sredstvo obezbeenja potraivanja is-
taknutog u tubi, te se ne mogu tretirati kao imovinska prava ostavioca koja se nasleuju, a iz-
nose koji su tuioci isplaivali mogu potraivati samo u posebnoj parnici.
- 89 -
PORODINO PRAVO
147.
Pitanje supruanskog izdravanja treba reiti nakon utvrenja da li je brani drug, ko-
ji izdravanje trai, bez opravdanog razloga napustio branog druga, koji ima obavezu iz-
dravanja.
Iz obrazloenja:
Brak je razveden u parnici. Brani drug, bez stalnih mesenih primanja i druge imovine, tra-
io je supruansko izdravanje u iznosu od 25% od penzijskih primanja svog biveg branog
druga. Sud je takav zahtev usvojio, s obzirom da je naao da brani drug koji izdravanje trai,
posle 30 godina braka nije zajednicu napustio neopravdano i zlonamerno. Zbog poremeenih
odnosa dolo je do razvoda braka, zajednica je raskinuta, jer je obveznik izdravanja u toku tra-
janja braka svog branog druga isterivao, tukao, sve to pod uticajem alkohola, pa se ne moe
pripisati branom drugu koji je izdravanje traio, da je zajednicu napustio bez ikakvog razloga
i odbiti ga od zahteva za traenim izdravanjem.
(Iz presude Okrunog suda u Negotinu, G. 16/98 od 2.02.1998. godine)
148.
Sud moe, uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja, odbiti zahtev za izdravanje ako izdra-
vanje trai brani drug koji zlonamerno ili bez opravdanih razloga napusti svog branog druga.
Iz obrazloenja:
Poto tuilja ni u albi ne iznosi razloge zbog kojih je napustila branu zajednicu sa tuenim,
ostaje zakljuak prvostepenog suda da je ovo naputanje bilo neopravdano, to znai da za ostvari-
vanje tuiljinog zahteva stoji prepreka predviena u stavu 2. lana 287. Zakona o braku i porodi-
nim odnosima.
Naime, prema odredbi lana 287. Zakona o braku i porodinim odnosima, brani drug koji nema
dovoljno sredstava za izdravanje, nesposoban je za rad ili se ne moe zaposliti ima pravo na izdra-
vanje od svog branog druga srazmerno njegovim mogunostima. Meutim, stavom 2. istog lana
predvieno je da sud moe, uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja, odbiti zahtev za izdravanje ako
izdravanje trai brani drug koji zlonamerno ili bez opravdanih razloga napusti svog branog dru-
ga. Uz to, tuilja je stara svega 30 godina i radi u hamburgernici iz ega proizilazi da nije ispunjen
ni uslov predvien u stavu 1. citiranog propisa.
(Odluka Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 299/97)
149.
Prvostepeni sud je duan da u sporu za izdravanje potpuno i pravilno utvrdi zdrav-
stveno stanje obe stranke, a u okviru toga i sve zakonom predviene uslove od kojih zavisi
visina uea tuenog u trokovima izdravanja tuilje.
- 90 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Iz razloga prvostepene presude konstatovano je da poremeeni odnosi izmeu stranaka predsta-
vljaju posledicu psihikog oboljenja tuilje. Imajui naloeno u vidu, kao i injenicu da je i sama tu-
ilja na zapisniku od 26.09.1995. godine ukazala da se leila na psihijatrijskoj klinici u Beogradu i
kod dr. J.K.: to su potvrdili i tueni i deca parninih stranaka, to je prvostepeni sud propustio da na
pouzdan nain utvrdi da li je tuilja potpuno poslovno sposobno lice ili je njena poslovna sposob-
nost delimino ili potpuno ograniena i da li je stoga tuilja bila u mogunosti da sama zastupa svo-
je interese u konkretnoj parnici ili su od strane suda morale biti preduzete parnine radnje za utvri-
vanje poslovne sposobnosti tuilje, kako bi nakon toga sud bio u mogunosti da oceni da li je tuilja
potpuno ili delimino poslovno sposobno lice ili ne, pa shodno tome da li je tuilji neophodno po-
staviti zakonskog zastupnika.
150.
Iz stanja u spisima proizilazi da je prvostepenom sudu tuilja podnela tubu protiv tuenog dana
22. septembra 1994. godine, radi izmene odluke o suprunikom izdravanju, zajedno sa predlogom
za odreivanje predmetne privremene mere.
Po predlogu za odreivanje privremene mere u pitanju, provstepeni sud je odluio pobije-
nim reenjem nakon odranog roita za glavnu raspravu od dana 20. oktobra 1995. godine, ti-
me da je isto doneto od strane predsednika vea van roita, dana 2. novembra 1995. godine.
Shodno tome, a postupajui na ovakav nain donoenjem pobijenog reenja od strane predsedni-
ka vea van roita za glavnu raspravu, prvostepeni sud je iz istog razloga uinio oznaenu ap-
solutno bitnu povredu odredbi parninog postupka. Ovo s obzirom na odredbu lana 381. Zako-
na o braku i porodinim odnosima RS, prema kojoj postupak u sporovima za izdravanje vodi i
odluke donosi vee od jednog sudije i dvojice sudija porotnika. Zbog uinjene apsolutno bitne
povrede odredbi parninog postupka, pobijeno reenje je moralo biti ukinuto i predmet vraen
prvostepenom sudu na ponovni postupak.
151.
Obaveza razvedenog branog druga da izdrava drugog branog druga koji je neobezbeen,
prioritetna je u odnosu na obavezu izdravanja izmeu krvnih srodnika, odnosno dece.
Iz obrazloenja:
Odluujui o zahtevu tuilje za izdravanje prvostepeni sud je stavom drugim pobijene presude oba-
vezao tuenog da na ime svog doprinosa za izdravanje tuilje plaa 30% od svoje mesene penzije po-
ev od 1. avgusta 1993. godine, pa nadalje.
Neosnovani su navodi u albi tuenog da je prvostepena presuda u ovom delu nepravilna, te
da je sud neosnovano smatrao tuilju bolesnom i nesposobnom za rad jer su deca stranaka - po-
sebno sin, veoma dobro situirani, da pomau majku i da su oca potpuno odbacili, da s njim ne
kontaktiraju, da tueni ivi kao samac i da sa svojom penzijom jedva uspeva da preivi. Po nala-
enju ovog Suda kod ocene pitanja da li brani drug koji trai izdravanje ima dovoljno sredsta-
va da preivi, ne mogu se uzimati u obzir prihodi tog branog druga od pomoi dece i neobezbe-
- 91 -
PORODINO PRAVO
enim branim drugom se ne moe smatrati samo onaj brani drug koji zbog nesposobnosti za
rad, nezaposlenosti, nedostatka bilo kakve imovine, nema nikakvih sredstava za ivot, ve i onaj
koji ima prihode ali ti prihodi nisu dovoljni da bi podmirili osnovne ivotne potrebe, to je kon-
kretan sluaj. Pored toga, obaveza izdravanja branog druga koji je neobezbeen je prioritetna
u odnosu na obavezu izdravanja krvnih srodnika, odnosno dece.
152.
Stranka ima pravo na izdravanje od svog branog druga, meu kojima je prestala zajednica i-
vota, iako su oba brana druga nesposobna za rad i privreivanje, a stranka nema imovine, od koje
bi se izdravala, te je njena situacija tea od situacije drugog branog druga, koji ima nepokretnost,
a prima i penziju.
(Okruni sud Kraljevo, G. 1373/95)
153.
Da bi se utvrdilo da li postoji obaveza izdravanja branog druga, neophodno je prethodno utvrditi
injenicu da li je prekinuta ili ne ekonomska zajednica, kad je prekinuta i zbog ega je prekinuta.
154.
Ukoliko je supruga nesposobna za rad, ne moe se zaposliti i nema dovoljno sredstava za izdrava-
nje, ima pravo da zahteva od svog branog druga izdravanje srazmerno njegovim mogunostima.
155.
Nee biti dupliranja iznosa izdravanja na ime doprinosa, poto e se sredstva koja je tuena do
sada isplatila na ime doprinosa izdravanja uraunati. Dosueni iznos na ime privremene mere ka-
snije se uraunava u iznos dosuen pravosnanom presudom.
156.
Za odricanje od prava na supruansko izdravanje neophodno je utvrditi zbog ega dolazi do
odricanja prava na izdravanje, da li je tim inom steena u svojinu ili na korienje imovina iz koje
se moe izdravati lice koje ima pravo na izdravanje.
157.
Ako stranka trai izdravanje prema razvedenom branom drugu u odvojenoj parnici posle raz-
voda braka, a presudom o razvodu braka nije utvrena obaveza izdravanja, onda je sud u obavezi
da u ovoj parnici utvrdi razloge zbog kojih obaveza ranije nije zasnovana.
- 92 -
PORODINO PRAVO
158.
Kad je brak poniten iz razloga predvienih lanom 77. Zakona o braku i porodinim odnosima,
pri emu je tueni brani drug znao za svoju teku bolest i prikrio je, onda mu, u skladu sa lanom
292. istog zakona, ne pripada pravo na izdravanje na teret drugog branog druga.
159.
Kad obveznik zakonskog izdravanja ostvaruje zaradu u inostranstvu u valuti zemlje u kojoj ra-
di, primalac izdravanja i kad ivi u Jugoslaviji, moe traiti plaanje izdravanja u stranoj valuti u
kojoj davalac izdravanja ostvaruje zaradu.
160.
Izjava uinioca da nee da izvri obavezu izdravanja ne ulazi u pojam izbegavanja kod krivinog
dela neplaanja alimentacije, ako postoje drugi uslovi za izvrenje obaveze prinudnim putem.
(Okruni sud, Beograd, K. 653/92)
161.
Da bi se utvrdilo da uinilac izbegava da plaa izdravanje nije potrebno da se prethodno spro-
vede prinudno izvrenje nad njegovom platom.
(Vrhovni sud Srbije, Kzz. 12/92)
162.
Pravo razvedenog branog druga na izdravanje prestaje po sili zakona prestankom uslova koji
opravdavaju dosuivanje izdravanja.
163.
O izdravanju branog druga u sporu za razvod braka sud ne odluuje po slubenoj dunosti ve
po njegovom zahtevu, koji mora, biti opredeljen kako u pogledu iznosa koji se po tom osnovu trai,
tako i u pogledu vremena od kada treba da tee obaveza izdravanja.
164.
Brani drug nije u obavezi da u celosti zadovolji potrebe izdravanja drugog branog druga -
ukoliko za ovo nema mogunosti, ve samo prema sopstvenim mogunostima.
165.
Stupanje razvedenog branog druga u vanbranu zajednicu moe biti osnov prestanka obaveze
dosuenog supruanskog izdravanja, ako u toj zajednici faktiki ostvaruje sredstva za izdravanje.
(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 40/90)
- 93 -
PORODINO PRAVO
IZDRAVANJE VANBRANOG PARTNERA

KO IMA PRAVO NA IZDRAVANJE
166.
Vanbrani drug se moe upodobiti lanu porodinog domainstva samo onda ako je izdr-
avan od strane nosioca stanarskog prava ili je prema njemu mogao ostvariti zakonsko izdra-
vanje iz l. 293. Zakona o braku i porodinim odnosima ili da je vanbrani drug izdravao no-
sioca stanarskog prava ili bi nosilac stanarskog prava mogao da ostvaruje zakonsko izdrava-
nje prema vanbranom drugu sa kojim zajedno stanuje.
Iz obrazloenja:
Tuena nije bila u braku sa nosiocem stanarskog prava koji je preminuo 1. decembra 1990. go-
dine. Da bi tuena imala osnov da nastavi sa daljim korienjem stana nakon smrti nosioca stanar-
skog prava, te da bi stekla svojstvo zakupca na tome stanu, bilo je neophodno da budu ispunjeni
uslovi iz l. 15. Zakona o stambenim odnosima koji je bio na snazi u vreme smrti nosioca stanar-
skog prava. lanovi porodinog domainstva po ovoj odredbi su brani drug, deca, usvojioci ili
pastorci, roditelji i roditelji branog druga. Tuena nije ni jedno od ovih lica. Ona je ivela u
vanbranoj zajednici sa pok. nosiocem stanarskog prava i sa njim koristila predmetni stan, ali za
eventualno sticanje prava na stan nije dovoljna injenica zajednikog stanovanja. Vanbrani
drug moe se upodobiti lanu porodinog domainstva samo onda ako je izdravan od strane
nosioca stanarskog prava ili je prema njemu mogao ostvariti zakonsko izdravanje iz l. 293.
Zakona o braku i porodinim odnosima, ili da je vanbrani drug stanarskog prava mogao da
ostvaruje zakonsko izdravanje prema vanbranom drugu sa kojim zajedno stanuje. U konkret-
nom sluaju, i tuena i pokojni nosilac stanarskog prava bili su materijalno obezbeeni redov-
nim prihodima od penzije, prihodi su im, ako to utvruju niestepeni sudovi svakom ponaosob
bili dovoljni za izdravanje, pa ne bi bilo uslova za izdravanje vanbranog druga iz l. 293. u
vezi l. 287. st. 1. Zakona o braku i porodinim odnosima. Upravo zbog toga, tuena kao van-
brana supruga nije ni mogla da stekne svojstvo lana porodinog domainstva.
Pravilnom primenom l. 15. st. 2. Zakona o stambenim odnosima ("Slubeni glasnik SRS" od
19. marta 1990. god.), a u vezi l. 293-297. Zakona o braku i porodinim odnosima, odbijen je tu-
beni zahtev, jer tuena ne moe da nastavi sa korienjem stana nakon smrti nosioca stanarskog
prava, s obzirom da nije bila lan njegovog porodinog domainstva.
Iz istih razloga ne moe da postane ni zakupac predmetnog stana, zbog ega je pravilno odbijen
protivtubeni zahtev.
Navodi revizije da je vanbrana zajednica dugo trajala, da je prema miljenju svih poznanika i prija-
telja bila izjednaena sa branom, bez uticaja su za odluku u ovoj parnici s obzirom da je pored postoja-
nja vanbrane zajednice bilo neophodno i da budu ispunjeni uslovi iz citiranih odredaba Zakona o braku
i porodinim odnosima, to je u ovom sluaju izostalo.
(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5275/00)
- 94 -
PORODINO PRAVO
IZDRAVANJE MAJKE DETETA

167.
Pravo na izdravanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana po-
sle poroaja ima majka deteta koja nema sredstava za izdravanje.
Iz obrazloenja:
Majka deteta ima pravo na izdravanje od oca deteta od dana podnoenja tube, ali ne od pre-
stanka faktike zajednice.
Budui da je tueni profesionalni fudbaler koji trenutno ivi i igra u fudbalskom klubu u Fran-
cuskoj i to do juna 2014. godine, nakon ega planira da se vrati u Republiku Srbiju (tuilja i dete i-
ve u Republici Srbiji), u konrektnom sluaju jedini mogui nain da se obezbedi izdravanje tuilje
i maloletnog deteta je da se visina izdravanja odredi u fiksnom novanom iznosu.
168.
I po proteku roka za koji traje, moe se podneti tuba po lanu 153. Porodinog zakona
radi naknade izdravanja.
Iz obrazloenja:
Tubom za izdravanje po pravilu se zahteva izdravanje u novcu, sa obrocima koji dospevaju u
budunosti. Izuzetak od izloenog je pravilo iz lana 153. Porodinog zakona, s obzirom da pravo
na podnoenje tube (pravo na izdravanje) ima majka deteta iji se status po prirodi stvari ne zna
do poroaja. Zbog toga majka deteta, bez obzira na prirodu veze sa pretpostavljenim ocem (branu,
vanbranu ili povremenu) ima pravo da zahteva izdravanje od oca deteta ako nema (ili nije imala)
dovoljno sredstava za izdravanje i to za vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle po-
roaja (vreme trajanja te specifine vrste izdravanja).
Dakle, tuba se moe podneti i radi naknade izdravanja po proteku roka za koji traje izdrava-
nje. Tu vrstu tube ne treba poistoveivati (kako to ini drugostepeni sud) sa tubom za regres po
lanu 165. Porodinog zakona. Naime, pravilo iz te odredbe regulie drugaiju ivotnu situaciju jer
konstituie pravo na regres lica koje je faktiki davalo izdravanje, a nije imalo pravnu obavezu da
trai naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo duno da daje izdravanje.
Na osnovu izloenog, tuilja (majka deteta) moe po lanu 278. stav 2. Porodinog zakona pod-
neti tubu radi izdravanja jer se smatra poveriocem izdravanja (u vezi lana 153. istog Zakona).
Zbog toga je neprihvatljivo stanovite drugostepenog suda da tuilja nije aktivno legitimisana u
ovoj parnici.
(Iz Reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 690/2013 od 03.07.2013. godine)
- 95 -
PORODINO PRAVO
169.
injenica da je u periodu od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja
otac deteta postao nezaposleno lice, ne utie na pravo majke deteta (koja nema dovoljno
sredstava) na izdravanje od njega. To izdravanje, inae, nije uslovljeno postojanjem
prethodnog izdravanja.
Iz obrazloenja:
Utvreno je sledee injenino stanje:
Tuilja (roena 23.07.1985. godine) i tueni (roen 31.07.1981. godine) su iveli u vanbranoj
zajednici od novembra 2006. godine do marta 2007. godine. Tuilju su izdravali njeni roditelji, e-
mu tueni nije doprinosio. Za vreme vanbrane zajednice, tuilja je rodila zajedniku erku 2007.
godine, sa kojom ivi u kui svojih roditelja, koji je i dalje izdravaju. Tuilja je nezaposlena, nalazi
se na redovnom kolovanju. U vreme presuenja tueni je nezaposlen, vanredno studira a trokove
njegovog kolovanja i izdravanja snose njegovi roditelji sa kojima i ivi u kui. Tueni ne poseduje
nepokretnu imovinu i nema novanih primanja.
Niestepeni sudovi su - na osnovu ovako utvrenih injenica - odbili tubeni zahtev tuilje ko-
jim je traila izdravanje poev od podnoenja tube pa ubudue u naznaenom iznosu, nalazei da
nema mesta primeni lana 153. Porodinog zakona i da bi svaki dosueni iznos bio nepravedan u si-
tuaciji kada tuilja dobija izdravanje od svojih roditelja, a tueni nije u radnom odnosu, a ima oba-
vezu izdravanja maloletne erke.
Odredbom lana 153. Porodinog zakona ("Slubeni glasnik RS", br. 18/2005), propisano je da
majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdravanje ima pravo na izdravanje od oca deteta za
vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja. Stavom 2. je propisano da majka nema
pravo na izdravanje ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu neprav-
du za oca.
Iz navedene zakonske odredbe proizilazi posebna zatita majke deteta (koja nema dovoljno
sredstava za izdravanje) u poslednja tri meseca pre poroaja i u toku prve godine posle poroaja, s
obzirom na nesposobnost majke da u tom periodu ostvaruje sredstva za svoje izdravanje zbog viso-
kog stepena trudnoe, a potom zbog brige o novoroenetu. Poto je zakonodavac ovu odredbu pro-
pisao u cilju posebne zatite majke deteta, nebitna je injenica da li je otac deteta za vreme zajedni-
kog ivota doprinosio izdravanju majke deteta, kao i duina trajanja njihova zajednice te da li je bi-
la brana ili vanbrana.
Prema tome, uslovi iz lana 279. Porodinog zakona su irelevantni za reenje tubenog zah-
teva postavljenog na osnovu lana 153. istog Zakona. Ocenjujui da li prihvatanje zahteva za iz-
dravanje predstavlja oiglednu nepravdu za tuenog, Vrhovni sud Srbije je zakljuio da ova
obaveza tuenog nije nepravda za njega. Radi se o vremenski ogranienoj obavezi od nepunih
deset meseci. Prilikom odluivanja o visini izdravanja, Vrhovni sud Srbije je zakljuio da iz-
nos od 4.000,00 dinara meseno nee ugroziti njegovu egzistenciju. Sa druge strane, dosuenim
iznosom tuilja ima mogunosti da zadovolji najnunije ivotne potrebe u periodu zatite, uz
doprinos koji njeni roditelji daju njenom izdravanju.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je ocenio reviziju tuilje delimino osnovanom.
- 96 -
PORODINO PRAVO
IZDRAVANJE MALOLETNOG DETETA

170.
Za odmeravanje visine obaveze roditelja u izdravanju maloletne dece od znaaja je ne sa-
mo zarada roditelja i mogunosti za njeno sticanje, ve se u obzir uzima i ono to su neosnova-
no propustili da zarade.
Iz obrazloenja:
U skladu sa odredbama lana 154. stav 1. u vezi lana 167. Porodinog zakona, maloletno dete
ima pravo na izdravanje od svojih roditelja, to je sadrina istovremenog prava i dunosti oba rodi-
telja u okviru roditeljskog prava,.
Kriterijumi za odreivanje izdravanja sadrani su u odredbama lana 160. a nain odreivanja
izdravanja i njegova visina regulisani su odredbama lana 161. i 162. istog Zakona. Izdravanje se
odreuje prema potrebama poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu se vodi rauna
o minimalnoj sumi izdravanja (lan 160. st. 1. i 4). Kada je poverilac izdravanja maloletno dete
potrebe se ogledaju i proseno novano iskazuju u izdacima za ishranu, obuu, odeu, kolovanje,
aktivnosti vezane za kolu i van kole i brigu o zdravlju deteta. Mogunost roditelja da doprinose
izdravanju maloletne dece ocenjuje se kroz utvrivanje sposobnosti roditelja za zaposlenjem ukoli-
ko nisu zaposleni, a ukoliko su zaposleni prema visini primanja koja ostvaruju, da li poseduju imo-
vinu na svoje ime i ostvaruju li prihode od te imovine, da li imaju obavezu izdravanja drugih lica i
kakva je njihova radna sposobnost da se bave dodatnim poslovima, te kolike su njihove sopstvene
potrebe.
Prema izriitoj odredbi lana 162. stav 3. Porodinog zakona, visina izdravanja kao obaveza
koja tereti roditelja maloletnog deteta bi trebalo da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda
za dete kakav uiva roditelj - dunik izdravanja. Prilikom odmeravanja visine te obaveze uzimaju
se u obzir ne samo zarada roditelja i mogunosti za njeno sticanje, ve i ono to su neosnovano pro-
pustili da zarade.
U tom smislu su niestepeni sudovi pravilno ocenili radnu sposobnost tuene i njenu mogunost
da svojim radom ostvaruje primanja kojima bi doprinosila izdravanju svoje maloletne dece. Zato je
- i po oceni Vrhovnog kasacionog suda - pravilan zakljuak o njenoj mogunosti da doprinosi izdr-
avanju maloletne tuilje u poveanom novanom fiksnom iznosu, dosuenom pobijanom presu-
dom.
171.
Visina iznosa na ime izdravanja maloletne dece mora biti adekvatna potrebama deteta i
mora mu omoguiti ivotni standard kakav uivaju njegovi roditelji.
- 97 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da su ispunjeni uslovi za promenu visine izdravanja po lanu 164.
Porodinog zakona, imajui u vidu da su se od ranije presude (donete 2006. godine) promenile okolnosti
na strani tuioca a s obzirom na njegov uzrast, polazak u osnovnu kolu i poveane trokove za zadovo-
ljenje svakodnevnih ivotnih potreba i obrazovanja. Tueni je u mogunosti da na ime izdravanja svog
maloletnog deteta plaa meseno 30% od zarade koju ostvaruje a visina je odmerena u skladu sa uslovi-
ma propisanim odredbom lana 160. i 162. st. 2. i 3. Porodinog zakona. On ima stalno zaposlenje i u
mogunosti je da zadovolji potrebe svog deteta prema standardima sredine u kojoj dete ivi, pri emu is-
platom iznosa od 30% meseno, kod injenice da nema drugih obaveza zakonskog izdravanja, nee biti
ugroena njegova egzistencija.
Zbog toga su niesetepene presude preinaene izmenom ranije odluke o izdravanju maloletnog
deteta i utvrenjem iznosa izdravanja u navedenom procentu od redovnih mesenih novanih pri-
manja tuenog.
U ostalom delu revizija je neosnovana, jer je tubeni zahtev za iznos od jo 20% od mesene za-
rade tuioca u trenutnoj situaciji neosnovan i previsoko postavljen (s obzirom na uzrast i potrebe de-
teta, materijalne mogunosti majke i utvrenu minimalnu sumu izdravanja od 18.000,00 dinara).
Iznos dosuen ovom presudom dovoljan je da zadovolji potrebe deteta i da mu omogui ivotni
standard kakav uivaju njegovi roditelji, to je u skladu sa pravima dece i dunostima roditelja pro-
pisanim lanom 62. stav 1., 63., 71. stav 1., 73., 154. stav 1. i 155. Porodinog zakona.
172.
U odnosu na obavezu jednog roditelja u pogledu izdravanja dece odn. unuka, obaveza
drugih krvnih srodnika u ushodnoj liniji (babe i dede) je podeljena a ne solidarna i odreuje
se prema njihovim mogunostima.
Iz obrazloenja:
U konkretnom sluaju, maloletna deca se nalaze pod roditeljskim staranjem oca koji je njihov
zakonski zastupnik jer im je majka umrla. ive u domainstvu sa ocem i babom po ocu. Deda po
majci ivi u drugom gradu sa svojom suprugom. U postupku pred niestepenim sudovima utvrena
su primanja i rashodi, kao i potrebe maloletne dece.
Niestepeni sudovi su kod ovako utvrenog injeninog stanja pravilno ocenili da je deda du-
nik obaveze izdravanja prema svojim maloletnim unucima umesto svoje preminule erke saglasno
l. 154. stav 2. u vezi stava 1. Porodinog zakona.Ta njegova obaveza je istovremeno i samostalna u
odnosu na obavezu oca maloletnih tuilaca koji je jedini vrilac roditeljskog prava.
Prilikom odmeravanja visine novane obaveze, niestepeni sudovi su imali u vidu materijalne i
porodine prilike i mogunosti tuenog, te ivotne prilike i mogunosti oca tuilaca kao primarnog
dunika obaveze izdravanja svoje maloletne dece. U tom pogledu su uzeli u obzir i novanu i sva-
ku drugu vrstu pomoi koju ocu tuilaca pruaju njegovi roditelji koji u ovom sluaju nisu dunici
obaveze izdravanja. Kako primanja oca tuilaca nisu dovoljna da obezbede ukupne potrebe malo-
- 98 -
PORODINO PRAVO
letne dece i njegovu linu egzistenciju, a on je lice bez sopstvene nepokretne imovine, pravilno je
ocenjena pomo koju mu daju njegovi roditelji.
Pri tome, obaveza oca da izdrava maloletnu decu nije prevaljena na tuenog kao dedu po pre-
minuloj majci tuilaca, ve je meu njima podeljena i odreena prema njihovim mogunostima.
173.
Zbog okolnosti da je nezaposlen tueni ne moe biti osloboen obaveze izdravanja.
Iz obrazloenja:
Obavezavi tuenog da doprinosi izdravanju deteta u iznosu od 15.000,00 dinara meseno, ni-
estepeni sudovi su na utvreno injenino stanje pravilno primenili odredbe l. 160., 161. i 162.
Porodinog zakona.
Suprotno revizijskim navodima, isti su pravilno ocenili potrebe deteta i mogunosti roditelja -
dunika izdravanja. Naime, okolnost da je tueni nezaposlen ne moe ga osloboditi obaveze izdr-
avanja deteta, jer maloletno dete ima pravo na izdravanje od roditelja (lan 154. Zakona).
Tueni je, kako su to pravilno ocenili i niestepeni sudovi, zdrav i radno sposoban tako da
moe u okviru svoje radne sposobnosti da obavlja razliite poslove i da ostvaruje zaradu neop-
hodnu za svoje izdravanje i za izdravanje lica koje je po zakonu duan da izdrava.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1153/2013(1) od 23.10.2013. godine)
174.
Ukoliko se tueni bez opravdanog razloga ne odazove vetaenju, oinstvo e se utvrditi na

osnovu drugih dokaza (vetaenjem medicinske dokumentacije majke i deteta).
Iz obrazloenja:
Tuilja i tueni (koji je bio u braku) su - prema utvrenom injeninom stanju - zapoeli
emotivnu vezu u jesen 1990. godine. U junu 1991. godine zasnovali su zajednicu ivota u kui
roditelja tuenog a poetkom novembra iste godine tuilja je sa tuenim dola u kuu svojih ro-
ditelja. Ova veza definitivno je okonana u decembru 1991. godine kada je tueni saoptio tui-
lji da bez obzira na njenu trudnou ne eli da odrava zajednicu sa njom. Tokom trajanja ove
veze tuilja nije odravala polne odnose sa drugim mukarcima osim sa tuenim. Maloletna er-
ka roena je 1992. godine. Verovatni period njenog zaea (odreen retrogradno) je u periodu
od 25.08. do 5.09.1991. godine. Tueni u toku trajanja postupka bez opravdanog razloga nije
pristupio vetaenju genetskog materijala.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja, sudovi su cenei ponaanje tuenog koji se nije
odazvao nijednom pozivu za navedeno vetaenje radi pouzdanog afirmativnog utvrenja oin-
stva (kojima su se tuilje redovno odazivale) niti je pruio opravdane razloge za takvo postupa-
nje a cenei i nalaz i miljenje vetaka koji je odredio retrogradno verovatan period zaea ma-
- 99 -
PORODINO PRAVO
loletnog deteta na osnovu ronosti ploda koristei se medicinskom dokumentacijom, pravilno su

niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tueni prirodni otac malo-
letnog deteta i obavezali ga da doprinosi njegovom izdravanju na osnovu lana 154. stav 1. Po-
rodinog zakona.
175.
Prilikom odluivanja o izdravanju maloletnog deteta sud uzima u obzir kako potrebe de-
teta tako i mogunosti dunika izdravanja, dok minimalna suma izdravanja po reenju mi-
nistarstva nadlenog za socijalnu politiku predstavlja samo okvirni iznos, o kojem sud vodi ra-
una prilikom odluivanja ali nije duan da ga dosudi.
Iz obrazloenja:
Prema spisima predmeta, pobijanom presudom je, izmeu ostalog, razveden brak zakljuen iz-
meu tuilje i tuenog, odreeno je da e samostalno roditeljsko pravo nad maloletnim sinom stra-
naka vriti majka (tuilja), a tueni je obvezan da za izdravanje maloletnog sina plaa meseno
15% od redovnih mesenih novanih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno soci-
jalno osiguranje.
Protiv takve iresude tuilja je izjavila albu. Po oceni Apelacionog suda, alba je neosnovana.
Odluujui o doprinosu tuenog u izdravanju maloletnog deteta, prvostepeni sud je imao u vidu
sve bitne okolnosti za donoenje zakonite i pravilne odluke.
Shodno odredbi lana 160. st. 1. i 2. Porodinog zakona, prvostepeni sud je, procenjujui
potrebe maloletnog deteta, utvrdio da je za njegovo izdravanje meseno potrebno 10.000,00 di-
nara, pa je, po oceni Apelacionog suda, pravilno obvezao tuenog na davanje doprinosa u izdr-
avanju u visini od 15% od redovnih mesenih novanih primanja, umanjene za poreze i dopri-
nose za obavezno socijalno osiguranje, to iznosi oko 8.000,00 dinara, dok je ostatak duna da
obezbedi majka, koja pored novanih davanja ima i poseban doprinos kroz svakodnevnu brigu i
staranje o maloletnom detetu. Na osnovu iznetih razloga je i za viak tubenog zahteva tubeni
zahtev odbijen kao neosnovan, budui da potrebe maloletnog deteta ne opravdavaju dosuenje
veeg iznosa od onog koji je dosuen.
Neosnovano se albom tuilje istie da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio mesene potrebe malo-
letnog deteta kroz iznos od 10.000,00 dinara, budui da je minimalna suma izdravanja po reenju mini-
starstva nadlenog za socijalnu politiku u vreme donoenja sudske odluke iznosila 16.886,00 dinara.
Meutim, ovakvi navodi su neosnovani, s obzirom na to da je pomenuti iznos samo okvirni iznos o ko-
me je sud duan da vodi rauna prilikom utvrivanja potreba poverioca i mogunosti dunika izdrava-
nja, kako proizlazi iz odredbe lana 160. stav 1. Porodinog zakona.
(Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 2. 60/11 od 16.02.2011. godine)
176.
Za period pre podnoenja tube, maloletno dete nije aktivno legitimisano da zahteva tro-
kove izdravanja od roditelja.
- 100 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Meutim, na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pogreno prime-
nio materijalno pravo kada je tuenog obavezao da doprinosi izdravanju maloletne tuilje u perio-
du od 01.08.2006. godine pa do 08.04.2009. godine, kao dana podnoenja tube.
Maloletna tuilja je zahtev za izdravanje postavila u tubi od 08.04.2009. godine, pa je
obaveza tuenog kao drugog roditelja da plaa doprinose za izdravanje deteta nastala od dana
podnoenja tube. Tubeni zahtev maloletne tuilje za izdravanje za period od 01.08.2006. go-
dine do podnoenja tube (08.04.2009. godine) nije osnovan, imajui u vidu sadrinu odredbe
lana 154. Porodinog zakona.
Naime, maloletna tuilja nije aktivno legitimisana da zahteva trokove izdravanja za period pre
podnoenja tube.
177.
Ako roditelji maloletnih lica nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje,
maloletna lica imaju pravo na izdravanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj
liniji.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, maloletni tuioci su reenjem Centra za socijalni rad u V.
od 28. jula 2003. godine povereni na uvanje, negu i vaspitanje ocu. Istim reenjem odreen je nain
vianja majke sa decom. Pravnosnanom presudom optinskog suda, od 9. januara 2007. godine,
naloeno je majci maloletnih tuilaca da na ime svog doprinosa za izdravanje dece plaa svakom
detetu meseno po 3.000,00 dinara, poev od 30. maja 2003. godine, dok za to postoje zakonski
uslovi. Ovu obavezu majka maloletne dece nije izvravala. Maloletna tuilja M. od 1. aprila 2008.
godine ivi sa majkom u B., dok maloletni tuilac M. i dalje ivi sa ocem u selu G.V.
Maloletni tuioci zahtevaju od tuenog, svoga dede, da doprinosi njihovom izdravanju. Polaze-
i od utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili da maloletna deca imaju ive ro-
ditelje koji su zdravi i sposobni da doprinose njihovom izdravanju, te da zbog toga nemaju pravo
na izdravanje od tuenog. Protiv pravnosnane presude tuioci su podneli reviziju.
Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, u reviziji se osnovano ukazuje da je zbog pogrene
primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno.
Prema lanu 8. Porodinog zakona, izdravanje je pravo i dunost lanova porodice odreenih
tim zakonom. Maloletno dete ima pre svega pravo na izdravanje od roditelja, a pravo na izdrava-
nje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji - ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno
sredstava za izdravanje (lan 154. st. 1. i 2. Porodinog zakona).
Za obvezivanje krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji je, prema citiranoj zakonskoj odredbi, po-
trebno da je ispunjen jedan od dva uslova: da roditelji nemaju dovoljno sredstava za izdravanje ili da
nisu ivi. U ovom sluaju nesporno je da su roditelji ivi. U tom sluaju, tueni bi mogao biti obvezan da
doprinosi izdravanju svojih unuka ukoliko roditelji nemaju dovoljno sredstava za izdravanje. Mogu-
nost roditelja da doprinose izdravanju maloletne dece ocenjuje se kroz utvrivanje sposobnosti roditelja
za zaposlenje (ukoliko nisu zaposleni), a ukoliko su roditelji zaposleni - prema tome kolika primanja
ostvaruju. Pored toga, uzima se u obzir i to da li poseduju imovinu koja se vodi na njihovo ime, koliki
- 101 -
PORODINO PRAVO
su prihodi od te imovine, imaju li obavezu izdravanja drugih lica pored obaveze izdravanja malolet-
ne dece, kolika je i kakva sposobnost roditelja da se bave dodatnim poslovima radi ostvarivanja odgo-
varajuih prihoda i kolike su potrebe samih roditelja. S druge strane, potrebno je utvrditi potrebe dece
(ishrana, obua, odea, kolovanje, aktivnosti vezane za kolu i van kole, briga o zdravlju) i to sva-
kog deteta ponaosob, s obzirom na njihov uzrast. Stavljanjem u meusobni odnos potreba dece i mo-
gunosti roditelja moe se zakljuiti da li roditelji imaju dovoljno sredstava za izdravanje maloletne
dece. Pri tome e sud uzeti u obzir ne samo njihovu zaradu i mogunosti za sticanje zarade ve i ono
to su neosnovano propustili da zarade.
Kako je u postupku pred niestepenim sudovima izostalo utvrenje ovih odlunih injenica za
pravilnu primenu materijalnog prava, niestepene presude su morale biti ukinute.
178.
Visina izdravanja odreuje se prema odnosu trokova kredita i drugih rashoda i prihoda
kao i na osnovu primene drugih kriterijuma.
Iz obrazloenja:
albenim navodima tuenog ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke.
Nasuprot tim navodima, prvostepeni sud je, ocenjujui - izmeu ostalog - i visinu prihoda
koje tueni ostvaruje, a vodei rauna o svim drugim kriterijumima od znaaja za odreivanje
izdravanja, pravilno zakljuio da su se stekli uslovi za izmenu odluke o izdravanju i njegovoj
visini. Imao je u vidu i injenicu da pored izdravanja majke maloletnih tuilaca i tueni ima
trokove po osnovu kredita, pa je - stavljajui u odnos ne samo prihode ve i trokove - pravilno
odmerio visinu izdravanja.
Odredbom lana 154. stav 1. Porodinog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na
izdravanje od roditelja, pa je stoga tueni kao otac maloletnih tuilaca u obavezi izdravanja malo-
letne dece. Prvostepeni sud je cenio materijalne prilike roditelja, pa i injenicu da deca ive u poro-
dinoj kui sa roditeljima majke, to ne moe voditi oslobaanju tuenog obaveze da doprinosi izdr-
avanju svoje maloletne dece - ovde tuilaca.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. II 35/10 od 28.01.2010. godine)
179.
Smatra se da je roditelj duan i po cenu rtvovanja nekih sopstvenih potreba da obezbedi
izdravanje svom maloletnom detetu. Stoga na visinu izdravanja ne mogu uticati njegova
kreditna zaduenja.
Iz obrazloenja:
Izdravanje maloletnog deteta od strane roditelja propisano je kao pravo i dunost roditelja i sastav-
ni je deo roditeljskog prava. Potrebe deteta kao poverioca izdravanja zavise ne samo od objektivnih
okolnosti (godina, zdravlja, obrazovanja, prihoda) nego i od subjektivno veih mogunosti za davanje
- 102 -
PORODINO PRAVO
izdravanja koji su utvreni na strani njegovog roditelja kao dunika izdravanja. Stoga, u pogledu izdr-
avanja niestepeni sudovi su pravilno ocenili sve okolnosti konkretnog sluaja. Okolnosti na strani tu-
ioca nisu takve prirode da ugroavaju njegovu materijalnu egzistenciju, to bi bio opravdan razlog za
umanjenje iznosa izdravanja.
Mogunost roditelja ne procenjuje se na nain na koji se to ini kada su u pitanju neki drugi ob-
lici zakonskog izdravanja. Smatra se da je roditelj duan i po cenu rtvovanja nekih sopstvenih po-
treba da obezbedi izdravanje svom maloletnom detetu. Stoga, bez obzira na injenicu to tuilac
ima odreena kreditna zaduenja to ne moe uticati na smanjenje obaveze izdravanja prema njego-
voj maloletnoj deci, kao zakonskoj obavezi.
Neosnovani su navodi revizije da je pogreno primenjeno materijalno pravo, jer je odluka
doneta u skladu sa lanom 154. stav 1. Porodinog zakona (prema kome dete ima pravo na izdr-
avanje od roditelja) i lanom 160. stav 1. istog zakona (kojim je propisano da se izdravanje
odreuje prema potrebama poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu se vodi ra-
una o minimalnoj sumi izdravanja), pa je pravilno utvreno da tuilac moe da doprinosi izdr-
avanju dece sa 45% od svoje zarade meseno.
180.
Smisao i cilj dosuivanja izdravanja je obezbeenje zadovoljenja osnovnih potreba malo-
letne dece - trokova stanovanja, ishrane, kolovanja, odee, obue i rekreativnih aktivnosti, a
sve uz uslov da dosueni iznos na ime izdravanja istovremeno ne ugrozi egzistenciju davaoca.
Ostala sredstva potrebna za izdravanje dece obezbeuje drugi roditelj a u visinu njegovog
doprinosa uraunava se i svakodnevna nega i staranje o maloletnoj deci.
Iz obrazloenja:
Maloletno dete ima pravo na izdravanje od oba roditelja; njihova obaveza je zajednika i
uslovljena je kako potrebama maloletnog deteta, tako i mogunostima roditelja da doprinose
njegovom izdravanju lan 73. i 154. Porodinog zakona.
Izdravanje se, po pravilu, odreuje u novcu - lan 161. Porodinog zakona.
Poverilac izdravanja moe po svom izboru zahtevati da visina izdravanja bude odreena u fik-
snom mesenom iznosu ili u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja
- lan 162. Porodinog zakona.
Niestepeni sudovi su prilikom odreivanja izdravanja pravilno primenili odredbu lana
160. istog Zakona, jer su prilikom utvrivanja potreba maloletne dece uzeli u obzir uzrast dece,
njihovo zdravstveno stanje, potrebe za obrazovanjem i rekreacijom i druge okolnosti od znaaja
za odreivanje izdravanja.
Odluujui o zahtevu utvrene su okolnosti od kojih zavise mogunosti dunika da daje izdra-
vanje. Tako je utvreno da je tueni zdrav i radno sposoban i da je u mogunosti da ostvaruje i do-
punske prihode. Cenjene su i njegove line potrebe i injenica da ni on ni tuilja nemaju drugih oba-
veza izdravanja. Pri tome, niestepeni sudovi su imali u vidu minimalnu sumu izdravanja, koju
kao naknadu za hranjenike odn. lica na porodinom smetaju periodino utvruje ministarstvo nad-
leno za porodinu zatitu u skladu sa zakonom, a koja je u vreme donoenja prvostepene odluke iz-
nosila 15.930,00 dinara.
- 103 -
PORODINO PRAVO
To je, meutim, samo jedan od kriterijuma za odreivanja izdravanja i ustanovljena je zako-

nom u najboljem interesu deteta, radi zadovoljenja osnovnih ivotnih potreba. Stoga je pravilan za-
kljuak da, kada se meseni prihodi uporede sa mesenim rashodima tuenog radi zadovoljenja nje-
govih linih potreba, on ima materijalnih mogunosti da doprinosi izdravanju maloletne dece u
ukupnom iznosu od 13.000,00 dinara meseno. Dosuivanjem ovog iznosa obezbedie se zadovo-
ljenje osnovnih ivotnih potreba maloletne dece, koje se odnose na trokove stanovanja, ishrane,
kolovanja, odee, obue i rekreativnih aktivnosti, a da to istovremeno nee ugroziti egzistenciju tu-
enog, to je u skladu sa odredbama lana 162. Zakona - maloletna deca imaju pravo na isti nivo i-
votnog standarda kakav uiva roditelj kao dunik izdravanja.
Ostala sredstva potrebna za izdravanje maloletne dece obezbedie majka, koja je to i do sada
inila u okviru ivotnog standarda kakav i sama uiva, a kojoj se u visinu doprinosa uraunavaju i
svakodnevna nega i staranje o maloletnoj deci.
181.
Prema mogunostima dunika izdravanja (to zavisi od njegovih prihoda, mogunosti za-
poslenja i sticanja zarade, imovine, linih potreba i drugih okolnosti) - odreuje se iznos za iz-
dravanje maloletne dece.
Iz obrazloenja:
Imajui u vidu utvreno injenino stanje, s obzirom na uzrast maloletne dece i njihove po-
trebe, stambene prilike stranaka i njihove novane prihode, kao i postojanje obaveze tuenog da
doprinosi izdravanju jo jednog deteta, pravilno je, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud
utvrdio da tueni treba i moe da na ime svog doprinosa za izdravanje dece stranaka plaa po
15% za svako dete meseno.
Ovakva odluka prvostepenog suda u skladu je sa odredbama l. 154., 160., 161. i 162. Porodinog
zakona, pa se osnovano u reviziji tuilje istie da je drugostepeni sud, smanjenjem obaveze tuenog na
10% zarade za svako dete meseno, svoju odluku zasnovao na pogrenoj primeni materijalnog prava.
Imajui u vidu utvrenu zaradu tuenog, odreeni iznos od 15% predstavlja 7.000 dinara mese-
no u proseku, to i prema stavu ovog suda, odgovara potrebama dece s obzirom na njihov uzrast, uz
odgovarajui doprinos tuilje.
Relevantne odredbe:
Izdravanje se odreuje i prema mogunostima dunika izdravanja, pri emu one zavise od njego-
vih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih linih potreba, oba-
veza da izdrava druga lica i drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja - lan 160. st. 1. i 3.
Porodinog zakona.
S obzirom na godine starosti tuenog, njegovu strunu spremu (inenjer), visinu prihoda ko-
ju ostvaruje iz radnog odnosa, njegove stambene i ostale imovinske prilike, kao i obavezu izdr-
avanja jo jednog deteta, a posebno imajui u vidu da je izdravanje maloletne dece dunost
roditelja, Vrhovni sud nalazi da je tueni duan da obezbedi sredstva potrebna za izdravanje
svoje dece, a utvrene injenice ukazuju da je on u mogunosti da to ini, pa i na teret obima
zadovoljenja sopstvenih potreba.
- 104 -
PORODINO PRAVO
182.
Kada je presudom prvostepenog suda utvrena obaveza tuenika oca, da plaa malolet-
nim tuiocima mesene iznose na ime izdravanja, a od dana podnoenja tube u skladu sa
lanom 154. stav 1. Porodinog zakona, tada su neosnovani navodi u albi tuenika da je tre-
balo presudom da bude obavezan na plaanje mesenih iznosa od dana presuenja, jer su u
toku postuka maloletna deca koja su poverena tuilji majci svakog vikenda boravila kod oca
i isti je snosio trokove njihovog izdravanja.
Iz obrazloenja:
Presudom Optinskog suda u G.M. P. 223/06 obavezan je tuenik, da na ime doprinosa za izdr-
avanje, maloletnim tuiocima plaa meseno iznos _______ dinara, poev od 1. septembra 2005.
godine pa ubudue.
Presudom Okrunog suda u ., odbija se kao neosnovana alba tuenika, a pomenuta presuda se
potvruje.
Navodi iz albe tuenika, da su maloletna deca svaki vikend provodila kod tuenog i da im je za
to vreme kupovao sve to im je bilo potrebno, zbog ega nije bilo potrebe za voenjem ovog spora,
niti ima potrebe da se tuenik obavee na plaanje izdravanja poev od 1. septembra 2005. godine
ve eventualno poev od dana donoenja presude pa ubudue, nemaju uticaja na zakonitost ospore-
ne presude. U sporovima za izdravanje maloletne dece prvenstveno se vodi rauna o interesu dete-
ta. Nalae se obaveza da roditelj kome su deca poverena na uvanje, negu i vaspitanje, u sluaju
promene okolnosti od znaaja za izdravanje, tubom zahteva poveanje doprinosa za izdravanje
od drugog roditelja u sluaju kada su promenjene okolnosti. Tako se u svrhu sigurnosti izdravanja
dece obaveza roditelja prvenstveno utvruje presudom, s tim to obveznik izdravanja, ukoliko je u
mogunosti moe da doprinosi izdravanju dece i na nain kako navodi u albi, ali to ima vid do-
brovoljnog davanja. Taj roditelj ne moe jednostrano da dobrovoljno davanje pretvori u njegovu za-
konsku obavezu i da trai uraunavanje. Stoga nije osnovan navod albe da nije postojao osnov za
utvrivanje njegove obaveze poev od podnoenja tube, ve eventualno od donoenja presude, jer
ukoliko su ispunjeni uslovi, obaveza doprinosa za izdravanje poveava se od dana podnoenja tu-
be pa ubudue.
183.
U situaciji kada je dete povereno roditelju sa kojim ne ivi, obaveza izdravanja roditelja
kome nije povereno, tee od momenta predaje deteta, kada dospeva potraivanje, a ne od dana
presuenja.
Iz obrazloenja:
Brak stranaka razveden je prvostepenom presudom a maloletno dete povereno je na staranje
majci, sa nalogom tuiocu da joj dete odmah preda. Tueni je obavezan da, na ime svog doprinosa,
- 105 -
PORODINO PRAVO
plaa meseno po 5.500,00 dinara, poev od 16.10.2006. godine kada je odluka doneta, pa dok za to
postoje zakonski razlozi. Odreen je i model vianja izmeu oca i deteta.
Po albi tuenog Okruni sud potvrdio je odluku, sem u delu dospelosti obaveze izdravanja. U
tom delu je odluku prvostepenog suda preinaio, tako to je obavezao tuenog da doprinosi izdra-
vanju deteta od momenta njegove predaje majci, a ne od momenta presuenja. Vreme predaje deteta
tuilji je neodreeno, a izdravanje dospeva njegovim preuzimanjem od strane majke.
(Iz presude Okrunog suda u Niu G. 4672/06)
184.
Bez obzira to je tuenik priznao da plaa na ime svog doprinosa za izdravanje maloletne
dece po tri hiljade dinara meseno, a to je odlueno istovremeno presudom o razvodu braka,
sud treba da ima u vidu da je obaveza tuenika pored plaanja novanih iznosa meseno i oba-
veza koja je regulisana odredbom lana 298. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima.
Iz obrazloenja:
Presudom Optinskog suda u G. P. br. ______ od 14. novembra 2001. godine, u stavu I izreke je
razveden brak stranaka sporazumno, u stavu II oba maloletna deteta stranaka su poverena na dalju
negu, uvanje i vaspitavanje majci tuilji, u stavu III obavezan je tuenik da plaa na ime doprino-
sa za izdravanja maloletne dece meseno po 3.000,00 dinara, a u stavu IV izreke je odlueno da
svaka stranka snosi svoje trokove postupka.
Protiv navedene presude u delu izreke pod III tuenik je izjavio albu.
Okruni sud u . je svojom presudom G. ________ od 17. januara 2002.godine, odbio kao
neosnovanu albu tuenika i potvrdio prvostepenu presudu.
U obrazloenju drugostepene presude je navedeno sledee:
Neosnovano je isticanje tuenika u albi da je bio u zabludi u pogledu iznosa izdravanja. Nai-
me, sa raspravnog zapisnika proizilazi da se tuenik saglasio da plaa meseno po 3.000,00 dinara, a
sud je u obrazloenju presude cenio materijalne prilike tuenika, njegovu nezaposlenost.
Prvostepeni sud je propustio u obrazloenju presude da naglasi "da je tueni prema Zakonu o bra-
ku i porodinim odnosima duan da se stara o svojoj maloletnoj deci i da doprinosi njihovom izdra-
vanju sve do njihove navrene 18. godine, kao i posle punoletstva ukoliko odlue da nastave kolova-
nje sve do njihove 26. godine, kao i da je tueni radno sposoban i da je time u mogunosti da radom
doe do prihoda kako za svoje izdravanje, tako i za izdravanje svoje maloletne dece o kojima se od
prestanka faktike zajednice ivota sa njegovom sada bivom suprugom stara njihova majka, koje sta-
renje ne obuhvata samo novane izdatke, ve svakodnevnu brigu o njihovoj ishrani, odevanju, higije-
ni, roditeljskoj brizi i panju koja je deci njihovog uzrasta neophodna, to u svom miljenju podsea
Centar za socijalni rad, pa su navodi albe tuenog neosnovani".
(Iz presude Okrunog suda u aku G. 24/02)
185.
Tubom je traen povraaj iznosa plaenih od strane tuioca na ime doprinosa za izdravanje
njegove erke - tuene nakon sticanja punoletstva zbog toga to je reenje o odreivanju privremene
mere na osnovu kojeg je utvrena obaveza tuioca da plaa doprinos za izdravanje svoje erke sta-
vljeno van snage drugim reenjem u toku postupka nakon ega je povuena tuba. Tubeni zahtev
- 106 -
PORODINO PRAVO
nije osnovan zbog toga jer su postojali uslovi predvieni l. 298. st. 1 i 2. Zakona o braku i porodi-
nim odnosima za plaanje doprinosa za izdravanje tuene za vreme dok je bila maloletna, a koja se
posle sticanja punoletstva nalazila na redovnom kolovanju to znai da je obaveza tuioca da do-
prinosi izdravanju svoje erke bila i zakonska i moralna. S obzirom na navedeno pravilno je postu-
pio prvostepeni sud kada je odbio tubeni zahtev imajui u vidu odredbu l. 210. i 300 i odredbu l.
213. istog Zakona kojom je predvieno da se ne moe traiti povraaj datog ili uinjenog na ime iz-
vrenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili drutvene dunosti.
186.
Usmeni sporazum izmeu dece i roditelja o nainu izdravanja roditelja predstavlja
prirodnu obligaciju koja ne vezuje uesnike, usled ega postojanje takvog sporazuma nije
prepreka da roditelj tubom ostvaruje pravo na roditeljsko izdravanje u smislu lana
302. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima.
Iz obazloenja:
Prvostepenom presudom tueni su obavezani da tuilji - njihovoj majci plaaju na ime izdrava-
nja odreeni procenat od mesene zarade koju ostvaruju.
Protiv presude tueni prvog reda je izjavio albu koju je drugostepeni sud odbio iz sledeih razloga:
Odredbom lana 302. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima propisano je da su deca
duna da izdravaju svoje roditelje koji su nesposobni za rad, a nemaju dovoljno sredstava za izdr-
avanje ili ih ne mogu ostvariti iz postojee imovine, dok je lanom 307. stav 2. istog Zakona propi-
sano da se obaveza izdravanja ako je vie lica zajedno duno da daje izdravanje, deli izmeu njih
prema njihovim mogunostima.
U konkretnom sluaju tuilja - majka tuenih stara je 68 godina i nesposobna je za rad i nema
sredstava za izdravanje. Navedene injenice tueni albom ne spori. Dakle, proizilazi da je prvoste-
peni sud u skladu sa citiranim odredbama kao i odredbom lana 309. Zakona o braku i porodinim
odnosima pravilno postupio kada je tuenog prvog reda, pored tuenog II reda obavezao da tuilji
plaa izdravanje. Dosueni iznos od 5% od zarade tuenog prvog reda predstavlja simbolian iznos
i u skladu je sa imovinskim mogunostima ovog tuenog.
albeni razlozi kojima se osporava pravo tuilje na roditeljsko izdravanje zbog postojanja spo-
razuma stranaka kojim su regulisali pitanje izdravanja nisu osnovani. Tueni prvog reda se neosno-
vano poziva na postojanje sporazuma izmeu tuenih I i II reda o nainu izdravanja njihovih rodi-
telja. Pre svega, poto prema utvrenim injenicama takav sporazum nije ni postignut, a u drugom
redu takav usmeni sporazum ukoliko bi i bio zakljuen predstavljao bi prirodnu obligaciju koja ne
vezuje uesnike, niti stoga tuilji moe obezbeivati stalna primanja.
(Iz presude Okrunog suda u Zrenjaninu, G. br. 112/98 od 4.03.1998. godine)
187.
Prvostepeni sud je pravilno ocenio izvedene dokaze i nunost da se iz linog dohotka tuenog
mora finansirati ne samo izdravanje tuilje, ve i samog tuenog i troje starije dece iz braka tue-
nog i na osnovu toga dosudio tuilji samo zakonski minimum izdravanja.
- 107 -
PORODINO PRAVO
Izvedenim dokazima prvostepeni sud je utvrdio da je tuilja roena 1. novembra 1992. godi-
ne, da ivi sa majkom koja je u radnom odnosu na odreeno vreme i ostvaruje lini dohodak od
1.200 dinara meseno, da koriste stan vlasnitvo zakonskog zastupnika povrine 50 m2, za koji
komunalni trokovi iznose 200 dinara meseno, da je tueni u stalnom radnom odnosu sa linim
dohotkom od 1.003,67 dinara meseno, da sa suprugom i troje dece, roenim 1981, 1982. i
1985. godine, koristi stan povrine 78 m2, na kome je nosilac stanarskog prava, da ukupni tro-
kovi stanovanja iznose 800 dinara meseno, da je supruga tuenog u radnom odnosu i da tueni
neredovno i nedovoljno doprinosi izdravanju tuilje.
Kod ovako potpuno i pouzdano utvrenog injeninog stanja, pravilno je prvostepeni sud pri-
menio materijalno pravo i to odredbe lana 298, 309, 310, 310a, 310b i 311. Zakona o braku i poro-
dinim odnosima, odbijajui tubeni zahtev preko dosuenog iznosa izdravanja od 15% do trae-
nog od 30% zarade tuenog meseno, a razloge koje je naveo optinski sud, kao pravilne i na zako-
nu zasnovane prihvata i okruni sud u celosti.
Neosnovano se albom tuilje pobijana presuda osporava zbog pogreno i nepotpuno utvr-
enog injeninog stanja. U sprovedenom postupku optinski sud je utvrdio sve odlune inje-
nice, nune za presuenje ove pravne stvari, a izvedene dokaze cenio pravilnom primenom la-
na 8. ZPP-a. Neosnovano se albom tuilje ukazuje da stambena situacija stranaka nije cenjena,
kao ni celokupna situacija oba roditelja, jer je optinski sud pouzdano utvrdio povrine stanova
koje stranke koriste, status stranaka na stanovima, kao i rashode stanovanja, i ove odlune inje-
nice pravilno cenio kod donoenja pobijane odluke, kao i imovinske prilike stranaka, zakonsku
obavezu izdravanja drugih lica i ukupnu materijalnu situaciju oba roditelja. Okolnost da je tu-
ilji dosuen samo zakonski minimum ne proizilazi iz nepravilnosti sprovedenog postupka, ve
iz pravilne ocene izvedenih dokaza i nunosti da se iz linog dohotka tuenog mora da finansira
ne samo izdravanje tuilje, ve i samog tuenog i troje starije dece iz braka tuenog.
188.
Bez obzira da li roditelj kome su poverena deca na uvanje trai da se dosudi izdravanje deci prili-
kom razvoda braka, sud je po slubenoj dunosti u obavezi da donese odluku o visini izdravanja koje
e roditelj, kome deca nisu poverena da plaa.
Prvostepenom presudom razveden je brak stranaka i maloletna deca poverena na uvanje i vas-
pitanje tuilji - majci. Meutim, prvostepeni sud je propustio da po slubenoj dunosti odlui o visi-
ni izdravanja, jer tuilja to nije traila, a to je sud u obavezi da uini po slubenoj dunosti.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kraljevu, G. 450/97 od 30.05.1997. godine)
189.
Prebijanje predstavlja raspolaganje trabinom, pa se moe prebiti samo vlastito a ne tue
potraivanje. Naime, potraivanje izdravanja prema tuiocu kao ocu ne pripada tuenoj, ve
njenoj deci - maloletnim erkama, pa nije ispunjen ni jedan od optih uslova za kompenzaciju -
uzajamnost trabina. Kompenzacija nije mogua kod potraivanja koja potiu iz zakonske oba-
veze izdravanja.
(Odluka Okrunog suda u Beogradu, G. br. 876/96)
- 108 -
PORODINO PRAVO
190.
U sporovima za izdravanje maloletne dece sud po slubenoj dunosti odreuje privremene me-
re radi davanja izdravanja, ako u izdravanju deteta ne uestvuju oba roditelja sa odgovarajuim
doprinosom, pri emu se privremena mera izdaje ukoliko se uine verovatne injenice od kojih zavi-
si pravo za izdravanje.
191.
Ako dete bez opravdanih razloga kao student uredno i na vreme ne polae ispite i ne izvrava
druge programom fakulteta predviene obaveze, pa zbog toga izgubi pravo na upis na narednu godi-
nu studija, onda za to vreme nema pravo na izdravanje od roditelja, koji je inae duan i u mogu-
nosti je da ga izdrava.
192.
Prilikom ocenjivanja mogunosti lica koje je duno da daje izdravanje, sud e uzeti u obzir sva
njegova primanja i stvarne mogunosti da stie zaradu, kao i njegove sopstvene potrebe i zakonske
obaveze izdravanja.
193.
Bez obzira to tuilja nije postavila zahtev za izdravanje dece, sud je po slubenoj dunosti
obavezan da o tome odlui.
194.
Obaveza izdravanja deteta od strane roditelja postojae do isteka trajanja njegovog kolovanja
na fakultetu, a najkasnije do 26. godine, ako je kolovanje iz opravdanih razloga produeno, o emu
treba pribaviti dokaze.
195.
Shodno Zakonu o braku i porodinim odnosima RS, roditelj je duan da na sve mogue naine
obezbeuje dovoljna sredstva za egzistencijalne potrebe svoje dece.
U konkretnom sluaju sporna je visina doprinosa tuenog na ime izdravanja maloletnih tu-
ioca.
Sud je imao u vidu konkretne potrebe maloletnih tuioca, njihov uzrast, pa s tim u vezi realni
porast njihovih potreba, zatim uslove u kojima se te potrebe realizuju, dok je sa druge strane oce-
nom dokaza procenjivao mogunost zadovoljavanja njihovih potreba kako od strane tuenog tako i
od strane zakonskog zastupnika.
Prvostepeni sud je naao da u konkretnom sluaju odreeni doprinos tuenog treba da dopuni i
podmiri potrebe mal. tuioca koje najveim delom zadovoljava zakonski zastupnik svojim nepo-
- 109 -
PORODINO PRAVO
srednim fizikim radom i svojim prihodima a da tueni ima uslove i sredstva kojima moe ovaj do-
prinos da dopuni na nain kako je to utvreno ovom sudskom odlukom. Sud je imao u vidu i okol-
nost da je tueni graevinski inenjer koji i mimo radnog mesta, na dopunski nain, obzirom na svoj
uzrast, zdravstveno stanje i mogunosti, moe i treba da na ovaj nain doprinosi izdravanju i ispu-
njavanju svojih obaveza prema deci.
196.
Zakonska obaveza roditelja da izdravaju svoju decu prethodi njihovoj zakonskoj odredbi da iz-
dravaju svoje roditelje i druge zakonom odreene srodnike i iskljuuje je ako nisu u mogunosti da
zbog obaveze izdravanja dece doprinose u izdravanju svojih roditelja, odnosno drugih zakonom
odreenih srodnika.
197.
Kada u sporazumu sa decom, roditelji ustupe deo imovine jednom od dece, s tim da ih to dete
izdrava, a ono tu obavezu prihvati, roditelji ne mogu od druge dece traiti izdravanje, ukoliko mo-
gu ostvariti izdravanje koje se zasniva na tom sporazumu.
(Okruni sud, Subotica, G. 540/92)
198.
Davanja koja je dunik dobrovoljno inio svojoj deci pre pokretanja parnice radi povienja izdr-
avanja ne mogu se prebijati (kompenzirati) sa obavezom povienog izdravanja po presudi.
(Okruni sud, Subotica, G. 500/92)
199.
Pored toga to je dete navrilo 24 godine ivota i steklo kvalifikacije, jer je zavrilo viu
kolu, a potom se upisalo na fakultet, roditelji su duni da doprinose njegovom izdravanju, jer
je utvreno da detetu posle zavrene vie kole nije ponuen nikakav posao, a ono upisom na
fakultet promenom smera eli da stekne vii stepen obrazovanja i bolje mogunosti za zaposle-
nje, to predstavlja opravdan razlog za produenje redovnog kolovanja.
200.
Roditelji se ne mogu osloboditi zakonske obaveze da doprinose za izdravanje svoje malo-
letne dece pozivajui se na malu penziju.
201.
Obaveza roditelja da izdrava punoletno dete na kolovanju, za razliku od obaveze roditelja da
izdrava maloletno dete, postoji samo ukoliko za to ima mogunosti.
- 110 -
PORODINO PRAVO
IZDRAVANJE PUNOLETNOG
DETETA
202.
Nema uslova za utvrivanje prestanka obaveze izdravanja od strane roditelja ukoliko pu-
noletno dete ispunjava svoje obaveze u vezi kolovanja.
Iz obrazloenja:
Nakon sticanja punoletstva roditelji su duni da izdravaju svoje dete na redovnom kolovanju, a
njihova obaveza traje do isteka vremena trajanja kolovanja u odgovarajuoj koli - fakultetu. Obave-
za roditelja u svakom sluaju prestaje kada dete navri 26 godina ivota (l. 155. stav 2. Porodinog
zakona). Izdravanje punoletnog deteta koje se koluje uslovljeno je postojeim mogunostima rodite-
lja. Stoga su roditelji u obavezi da se staraju o daljem kolovanju i strunom usavravanju svoje puno-
letne dece u meri u kojoj to po redovnom toku stvari doputaju njihove materijalne mogunosti. Za sti-
canje prava na izdravanje nije od presudne vanosti da li dete ima formalno status redovnog ili van-
rednog studenta, ve okolnost da se kolovanje odvija kontinuirano i bez velikih prekida.
U konkretnom sluaju, tuilac se formalno vodi kao redovan student. Od upisa 2009/10 nije dao
uslov za upis naredne godine, sledee godine je imao zamrznut status da bi 2011/12 promenio smer,
a 2013/2014 nije imao uslov za upis naredne godine. Iz toga su niestepeni sudovi izveli zakljuak
da tuilac ne ostvaruje radne rezultate koji opravdavaju obavezu izdravanja od strane tuenog, ali
za to ne daju odgovarajue razloge.
Okolnost to je ovaj tuilac imao zastoj u polaganju ispita (jer je umesto etiri ispita koliko je bilo
potrebno za upis naredne godine poloio samo tri) ne moe se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda,
smatrati neostvarivanjem radnih rezultata. Za odluivanje o zahtevu ovog tuioca kao punoletnog de-
teta na redovnom kolovanju (formalno se vodi kao redovan student) potrebno je utvrditi da li tuilac
ispunjava svoje obaveze u vezi kolovanja odn. da li se sprema za polaganje ispita, da li uredno prija-
vljuje ispite i da li na ispite izlazi.
Nebitno je pri tome ako ispite i ne poloi jer se to smatra prolaznim neuspehom koji ne moe
dovesti do odbijanja zahteva za izdravanje.
203.
U postupku koji se vodi radi vrenja roditeljskog prava dete nije aktivno legitimisano a o zah-
tevu za izdravanje u ovom postupku sud odluuje po postavljenom zahtevu njegovog roditelja.
Iz obrazloenja:
Prema l. 272. st. 2. Porodinog zakona, odluka o vrenju roditeljskog prava sadri odluku suda
o visini doprinosa za izdravanje od strane drugog roditelja koji ne vri roditeljsko pravo od dana
- 111 -
PORODINO PRAVO
podnoenja tube do punoletstva deteta. U ovom sporu dete nije stranka u postupku, pa o zahtevu za
izdravanje sud odluuje po postavljenom zahtevu roditelja koji samostalno vri roditeljsko pravo, a
ako takav zahtev nije stavljen po slubenoj dunosti. Punoletstvom deteta prestaje pravo roditelja da
trai zakonsko izdravanje u ime i za raun deteta u branom sporu, jer to pravo pripada detetu u
drugom sudskom postupku pod uslovima propisanim l. 155. Porodinog zakonika.
204.
Oiglednu nepravdu za oca kao dunika izdravanja predstavlja zahtev punoletnog i rad-
no sposobnog deteta za izdravanje od oca koji je nezaposlen, bolestan i koga izdravaju dru-
ga lica.
Iz obrazloenja:
Tuilja, koja je erka tuenog, roena je - prema utvrenom injeninom stanju - 1988. godine.
Ranijom pravnosnanom presudom, kojom je utvreno njegovo oinstvo, tueni je obavezan da do-
prinosi izdravanju tada maloletne tuilje, to je on redovno inio do njenog punoletstva i zavretka
srednje kole. Tuilja je po zavretku srednje kole imala prekid kolovanja u trajanju od tri godine,
tokom koga nije bila zaposlena, a kolske 2010/2011. godine upisala je privatni fakultet za meuna-
rodnu ekonomiju. Treu godinu studija upisala je 2012. godine, a polovina kolarine iznosi 750
evra. Utvreno je da tuilja ivi sa majkom i bratom u stanu koji je vlasnitvo tuiljinog dede, a nje-
ne trokove kolovanja snosi majka. Tueni je po zanimanju stolar, prijavljen je Nacionalnoj slubi
za zapoljavanje na evidenciji nezaposlenih lica, oenjen je i ima jo troje punoletne dece. Tuenog
izdravaju ena i erka koje su zaposlene, i iz izvetaja lekara specijaliste utvreno je da je oboleo
od naznaenih bolesti.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je u niestepenim presudama primenjeno
materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev tuilje da se tueni obavee da
doprinosi njenom izdravanju sa 30% od svojih redovnih mesenih primanja umanjenih za poreze
i doprinose za obavezno socijalno osiguranje poev od 01.10.2010. godine kao poetka kolske
godine, pa ubudue dok za to postoje zakonski uslovi.
Prema lanu 155. stav 2. Porodinog zakona - punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo
na izdravanje od roditelja srazmerno njihovim mogunostima, a najkasnije do navrenih 26 godina
ivota. Stavom 4. ovog lana propisano je da nema pravo na izdravanje punoletno dete ako bi pri-
hvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za roditelje odn. druge
krvne srodnike.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da bi pri-
hvatanje tuiljinog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za tuioca, u smislu
lana 155. stav 4. Porodinog zakona. Ovakav zakljuak proizilazi iz utvrenih injenica da tu-
ilac nije zaposlen, da iz braka ima jo troje dece, da je i sam izdravano lice jer ga izdravaju
supruga i erka koja je zaposlena i da je bolestan. Tuilja je punoletna i radno sposobna, a to-
kom trogodinjeg prekida redovnog kolovanja nije radila, ve je pohaala privatne asove en-
gleskog jezika. Tuilja se sada redovno koluje na privatnom fakultetu, i zakonom joj je prizna-
to pravo na izdravanje od strane roditelja do navrene 26 godine ivota, u smislu navedene od-
- 112 -
PORODINO PRAVO
redbe. Meutim, uzevi u obzir sve utvrene okolnosti, a naroito zdravstveno i materijalno sta-
nje tuenog i njegov status izdravanog lica, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, njegovo
obavezivanje na plaanje doprinosa za izdravanje tuilji predstavljalo bi oiglednu nepravdu, u
smislu lana 155. stav 4. Porodinog zakona.
Zbog toga je tubeni zahtev tuilje pravilno odbijen kao neosnovan, a revizijom se neosnovano
istie pogrena primena materijalnog prava.
205.
U sporu radi zakonskog izdravanja punoletnog deteta, potrebe deteta koje se koluje u
inostranstvu sud e utvrditi prema prilikama u zemlji.
Iz obrazloenja:
U konkretnom sluaju, prema stavu Apelacionog suda, za ostvarivanje tuiljinog prava za
izdravanje nije odluujua injenica to to tuilja studira u inostranstvu, ve da li je i koliko
uspena u studiranju i da li savladava kolske obaveze u koli koju tamo pohaa. injenica stu-
diranja u inostranstvu je od znaaja samo u pogledu utvrivanja visine tuenikovog doprinosa,
koji bi, u tom sluaju, bio u obavezi da doprinosi njenom izdravanju, shodno svojim moguno-
stima, najmanje onoliko koliko bi to bilo potrebno i da tuilja pohaa domai univerzitet, to je
ve stvar dokaznog postupka i procene prvostepenog suda, u skladu sa odredbom lana 160. Po-
rodinog zakona.
Stoga e, u ponovljenom postupku, prvostepeni sud da upotpuni injenino stanje, utvruju-
i odluujue injenice o tome kakav status tuilja ima na univerzitetu i od kada joj je takav sta-
tus priznat, kao i da li sa uspehom, po redovnom toku stvari, izvrava kolske obaveze, ukoliko
ima status redovnog studenta. U zavisnosti od toga ta se bude utvrdilo u ponovljenom postup-
ku, prvostepeni sud e, primenom lana 155. Porodinog zakona, u zavisnosti od uspenosti tu-
ilje u studiranju, utvrditi u kom periodu, od podnoenja tube, tuilji ne pripada pravo na izdr-
avanje, a ukoliko je uspean student - da li joj i od kada joj ovo pravo pripada.
Primenom odredbe lana 160. Porodinog zakona, cenei sve okolnosti, i to kako moguno-
sti dunika izdravanja tako i potrebe poverioca izdravanja i njegove materijalne prilike, utvr-
die se visina dosuenog iznosa. Pri tom e prvostepeni sud utvrditi da li postoje opravdavajui
razlozi da se kolovanje tuilje obavlja u inostranstvu, jer - ukoliko bi se utvrdilo da je tuilja
svoje kolovanje mogla obavljati i u zemlji uz manje trokova - ova injenica e biti od znaaja
za utvrivanje visine tuenikovog doprinosa u izdravanju, jer bi potrebe tuilje, u tom sluaju,
trebale biti utvrene prema prilikama u zemlji, a sve radi pravilne primene odredbe l. 160. i
(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G.2 259/11 od 05.07.2011. godine)
206.
Za ostvarivanje prava na izdravanje punoletnog deteta jedan od uslova je da se ono
nalazi na redovnom kolovanju, pod im se podrazumeva redovno izvravanje kolskih
- 113 -
PORODINO PRAVO
obaveza, redovno polaganje ispita i upisivanje naredne kolske godine po isteku prethodne
a bez znaaja je postojanje statusa redovnog studenta finansiranog iz budeta ili vanred-
nog odn. samofinansirajueg.
Iz obrazloenja:
Pravo punoletnog deteta na izdravanje, u smislu lana 155. Porodinog zakona, je uslovljeno i
vremenski ogranieno.
Jedan od tih uslova, propisan u stavu 2. iste odredbe, je da se ono nalazi na redovnom kolova-
nju. To pravo je i vremenski ogranieno do zavretka kolovanja, a najkasnije do 26 godine ivota.
Pod redovnim kolovanjem podrazumeva se redovno izvravanje kolskih obaveza, redovno po-
laganje ispita i upisivanje naredne kolske godine po isteku prethodne, pri emu je bez znaaja po-
stojanje statusa redovnog studenta finansiranog iz budeta ili vanrednog odn. samofinansirajueg.
Tuilac je u periodu od nekoliko godina koje su prethodile ovoj parnici i u toku nje, upisao tri
fakulteta i izgubio status studenta na svakom od njih jer nije redovno pohaao nastavu, polagao is-
pite i upisivao odn. obnavljao studije. Trajni gubitak statusa studenta i prestanak redovnog kolova-
nja spreava donoenje sudske odluke o izricanju obaveze tuenog na plaanje doprinosa za tuio-
evo izdravanje, u smislu lana 155. stav 2. Porodinog zakona.
Okolnost to je tuilac nakon podnoenja tube u ovoj parnici radi ostvarivanja izdravanja od
tuenog upisao kolsku 2007/2008. godinu na fakultetu i u periodu od 10 meseci, kako sam navodi
u reviziji, bio na studijama, nema nikakvog znaaja za drukije presuenje, to je pravilno ocenjeno
u pobijanoj presudi. Formalno upisivanje fakulteta radi sticanja statusa studenta, bez ostvarivanja
radnih rezultata i nastavljanja daljeg redovnog kolovanja, ne daje pravo tuiocu kao punoletnom
detetu na izdravanje za odreeni period trajanja takvog statusa. Zakonsko izdravanje punoletnog
deteta od strane roditelja ne moe se ostvariti sudskom odlukom delimino, na odreeni period i na
nain kako je to traeno ovom parnicom, ali moralna obaveza tuenog kao oca ostaje otvoreno pita-
nje za reavanje u meusobnim odnosima stranaka.
207.
Dok ne zavri redovno kolovanje, a najkasnije dok ne napuni 26 godina ivota - punolet-
no dete ima pravo da bude izdravano od strane roditelja.
Iz obrazloenja:
Tuilac je pravnosnanom presudom nadlenog Optinskog suda od 15.04.2004. godine, obave-
zan da na ime doprinosa za izdravanje tuenog plaa meseno po 3.000,00 dinara poev od
01.05.2004. godine pa ubudue, dok mu ta obaveza po zakonu traje ili ne bude izmenjena.
Tueni je roen 1986. godine, postao je punoletan 2004. godine, a kolovanje je zavrio 2005.
godine. Tuilac je tubu za ukidanje obaveze izdravanja podneo 01.10.2007. godine.
Polazei od toga da je obaveza izdravanja tuioca prema tuenom konstituisana pravnosnanom
presudom i to poev od 01.05.2004. godine pa ubudue, dok mu ta obaveza po zakonu traje ili ne bu-
de izmenjena - prvostepeni sud je zakljuio da je prestanak ili promenu ovakve obaveze neophodno,
- 114 -
PORODINO PRAVO
takoe, utvrditi sudskom odlukom. To je uslovljeno podnoenjem tube dunika izdravanja protiv
poverioca, usled ega se ima smatrati da su se, u konkretnom sluaju, stekli uslovi za ukidanje izdra-
vanja danom njenog podnoenja, a ne na dan kada je tueni zavrio sa redovnim kolovanjem.
Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovite Optinskog suda.
Na utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su nepravilno primenili materijalno pravo.
Relevantne odredbe:
Regulisano je da punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdravanje od roditelja
srazmerno njihovim mogunostima, a najkasnije do navrene 26 godine ivota. Izdravanje moe
trajati odreeno ili neodreeno vreme, a prestaje kada istekne vreme njegovog trajanja - lan 155.
stav 2., lan 163. stav 1. i lan 167. stav 1. taka 1. Porodinog zakona.
Ove odredbe moraju se tumaiti ne samo jeziki, nego i ciljno, s obzirom da pravo na izdravanje
imaju lica odreena zakonom, a ono se odreuje u skladu sa propisanim kriterijumima, s tim to prestaje
kada za to nastupe zakonski uslovi. Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo da bude izdrava-
no od roditelja najkasnije dok ne navri 26 godina ivota. Dakle, trajanje izdravanja roditelja prema pu-
noletnom detetu, koje nije nesposobno za rad, zakonom je ogranieno dok ne zavri redovno kolovanje,
a najkasnije dok ne napuni 26 godina. Kada se ispuni jedan od ova dva uslova, prestaje obaveza dunika
izdravanja i to po sili zakona.
U ovoj pravnoj stvari, tueni je zavrio redovno kolovanje 2005. godine, te nastupanjem ovog
zakonskog uslova, na taj dan, prestaje obaveza tuenog ustanovljena naznaenom pravnosnanom
presudom Optinskog suda od 15.04.2004. godine.
U nastalom pravnom odnosu izmeu tuioca i tuenog bez uticaja je okolnost to je tuilac
podneo tubu za ukidanje izdravanja tek 01.10.2007. godine, jer ono to je na ime izdravanja
platio tuenom od 11.06.2005. godine pa nadalje - predstavlja izvrenje prirodne (naturalne)
obaveze ili moralne dunosti, u smislu lana 213. Zakona o obligacionim odnosima, sa predvi-
enim pravnim posledicama.
208.
U sporu izmeu roditelja i punoletnog deteta radi ukidanja obaveze izdravanja deteta, na
tuenom je teret dokazivanja da je kolovanje produio iz opravdanih razloga.
Iz obrazloenja:
Imajui u vidu predmet spora i odredbu lana 298. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosi-
ma, odluujua injenica je bila da li je tuena produila kolovanje iz opravdanih ili pak neoprav-
danih razloga.
Tuena je roena 1977. godine, a kolovanje na Ekonomskom fakultetu u B. redovno traje etiri
godine, a kako je prvu godinu studija upisala kolske 1996/97. godine, po redovnom toku stvari, u
vreme podnoenja tube u ovoj pravnoj stvari morala je ve zavriti redovno kolovanje.
Po shvatanju Okrunog suda, na tuenoj je bio teret dokazivanja da je ona kolovanje produila
iz opravdanih razloga kako je to isticala u odgovoru na tubu, pa je prvostepeni sud opravdano po-
zvao tuenu pozivom na sasluanje parnine stranke, da je na ove okolnosti saslua, kako bi i na taj
nain sud utvrdio ove injenice, odnosno zbog ega to tuena jo uvek nije zavrila fakultet.
- 115 -
PORODINO PRAVO
Tuena je propustila da doe na roite za sasluanje parninih stranaka, a izvinjavajui razlozi

za proputanje roita svakako ne mogu biti odnosi tuioca i tuene, i u vezi sa tim neprijatnosti ko-
je bi tuena imala prilikom sretanja tuioca pred sudom.
Sud sudi na osnovu injenica koje mu stranke iznesu u toku postupka, pa kako je u ovom slua-
ju tuena bila u obavezi da ne samo dolaskom na roite za sasluanje parninih stranaka, ve i pre-
ko svog punomonika saopti sudu razloge zbog kojih je kolovanje produila, prvostepeni sud je
pravilom o teretu dokazivanja zakljuio da ne stoje opravdani razlozi za produetak kolovanja, te je
obavezu tuioca da doprinosi u izdravanju tuene ukinuo.
(Iz presude Okrunog suda u Valjevu G. br. 1271/01)
209.
U sporovima za zakonsko izdravanje punoletnih sposobnih lica sud moe odrediti privre-
mene mere za njihovo izdravanje samo na zahtev traioca izdravanja.
Iz obrazloenja:
Iz stanja u spisima proizilazi da je pravosnanom presudom Okrunog suda u B. P. br. 8922/92
od 5. februara 1993. godine obavezan tueni J.M. da doprinosi izdravanju svoje tada maloletne er-
ke J. B. plaanjem 50.000 tadanjih dinara poev od 15. decembra 1992. godine pa do isplate. Tui-
lja J. B. sada je punoletna, budui da je roena 15. decembra 1976. godine. Ona studira na Filolo-
kom fakultetu u B. ruski jezik i knjievnost. S obzirom na ovu okolnost i na promenjene prilike u
meuvremenu od donoenja prethodne odluke o izdravanju, tuilja je traila da sud presudom oba-
vee tuenog da doprinosi njenom izdravanju plaanjem meseno 30% od linog dohotka. Predlo-
ila je odreivanje privremene mere kao u izreci ovoga reenja, istakavi da joj tueni nita ne daje
za izdravanje, da je zaposlen kao radnik u Fabrici kartona U., te da osim nje nema drugih lica pre-
ma kojima ima obavezu izdravanja.
Dalje iz stanja u spisima proizilazi da tueni na roitu za glavnu raspravu od 7. marta 1996. godine
nije osporio injenicu da je tuilja redovan student, niti injenicu da on osim nje nema drugih lica prema
kojima ima obavezu izdravanja. Prihvatio je da doprinosi izdraavanju tuilje plaanjem 15% od linog
dohotka svakog meseca, uz tvrdnju da bi veim doprinosom za izdravanje tuilje bila dovedena u pita-
nje njegova egzistencija. Prema potvrdi Fabrike kartona iz U. br. 3291 od 15. marta 1996. godine, tueni
ostvaruje lini dohodak za mesec januar 1996. godine u iznosu od 1.411,56 dinara.
Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pravilnom primenom odred-
be lana 384. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, odredio privremenu
meru kao u izreci osporenog reenja.
Tueni u albi nije istakao nijednu okolnost koja bi dovela u sumnju pravilnost osporenog ree-
nja, a poto zakljuak suda da je tueni u mogunosti da do okonanja ove parnice doprinosi izdra-
vanju tuilje plaanjem meseno 20% od svog linog dohotka, i to bez opasnosti da e njegova egzi-
stencija biti dovedena u pitanje.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 337/97)
IZDRAVANJE RODITELJA
- 116 -
PORODINO PRAVO
210.
Roditelj punoletnog deteta ima pravo na izdravanje od njega samo u sluaju da je nesu-
mljivo nesposoban za rad, da nema dovoljno sredstava za izdravanje i da je to u srazmeri sa
mogunostima deteta.
Iz obrazloenja:
U prvostepenom postupku je pobijanom presudom usvojen tubeni zahtev tuilje i obavezani su
tueni da, na ime doprinosa za izdravanje, tuilji meseno plaaju iznos od 1.000,00 dinara. Tui-
lja, roena 1958. godine, nepismena je i nezaposlena. Sa suprugom, takoe nezaposlenim, inae bo-
lesnikom - dijabetiarem, ima petoro (ovde tuene) dece. Tuilja ima mesena primanja u vidu soci-
jalne pomoi u iznosu od 3.000,00 dinara. Sa decom je ivela u zajednikom domainstvu u kui
koja je vlasnitvo Centra za socijalni rad, sve do momenta kada su se erke udale, a sin oenio. Od
tada ivi sama, a u toj kui je marta meseca 2005. godine dolo do poara pa od tada ivi pod ato-
rom. Tueni su takoe nepismeni i nezaposleni, nisu zavrili kolu, nemaju reeno stambeno pitanje.
Tuilja nikada od njih nije dobila bilo kakvu pomo na ime izdravanja i ne zna niti gde joj se deca
nalaze, niti gde joj se suprug nalazi.
Prvostepeni sud propustio je da utvrdi sve bitne i odlune injenice za presuenje u ovoj prav-
noj stvari.
Odredbom lana 156. stav 1. Porodinog zakona propisano je da roditelj, koji je nesposoban za
rad a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od punoletnog deteta ili
drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stie zaradu ili
ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogunostima.
U lanu 156. stav 1. Porodinog zakona propisano je da roditelj nema pravo na izdravanje ako
bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za dete, odnosno
drugog krvnog srodnika.
Imajui to u vidu, prvostepeni sud je izveo neutemeljen zakljuak o osnovanosti tubenog
zahteva tuilje. Naime, u toku dokaznog postupka propustio je da ispita i utvrdi da li je tuilja
zaista nesposobna za rad (imajui u vidu njenu starosnu dob), odnosno da li, i pored toga to je
nepismena, ima mogunosti da obavlja neku drugu vrstu (npr. fizikih) poslova za koje nije
neophodna pismenost i od kojih postoji verovatnoa da e moi ostvarivati prihode radi zadovo-
ljenja minimuma egzistencije; da utvrdi potrebe kako tuilje, tako i tuenih (kao i njihove even-
tualne prihode), jer se radi o licima starim izmeu 19 i 27 godina sa svojim porodicama, te se
mora utvrditi njihova mogunost da doprinesu izdravanju tuilje.
Sve ovo samo u sluaju da se nesumnjivo ustanovi da je tuilja nesposobna za rad i da nema do-
voljno sredstava za izdravanje, jer zakon izriito propisuje da roditelj samo tada ima pravo na izdr-
avanje od punoletnog deteta, srazmerno njegovim mogunostima.
211.
Pravo na srazmernu naknadu uinjenih trokova od drugih lica koja su prema zakonu bila
duna da daju izdravanje majci ima lice koje je snosilo trokove tog izdravanja.
- 117 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Na osnovu utvrenog injeninog stanja pravilno je zakljueno da su tuene obavezne da tuio-
cu nadoknade tetu za uinjene trokove izdravanja majke, a na osnovu lana 319. stav 1. Zakona o
braku i porodinim odnosima, na osnovu koje odredbe je lice, koje je snosilo trokove izdravanja
nekog lica, ima pravo na naknadu uinjenih trokova od drugih koji su po Zakonu bili duni da daju
izdravanje, a uinjeni trokovi su bili potrebni.
Tuene su, na osnovu lana 302. stav 1. ovog Zakona, bile obavezne da izdravaju majku, a ui-
njeni trokovi su bili potrebni.
Na osnovu lana 302. stav 1. Zakona i tuilac je bio obavezan da izdrava majku. Zbog toga mu
je - na osnovu lana 319. stav 1. istog Zakona - pravilno dosuena naknada tete koju nije bio duan
da snosi u navedenom iznosu, to predstavlja 2/3 od nepokrivenih trokova tuioca za izdravanje
majke stranaka.
Na osnovu lana 319. stav 2. Zakona, tuene su bile dune da zajedniki izdravaju majku
sa tuiocem, pa su pravilno solidarno obavezane da tuiocu nadoknade uinjene trokove izdr-
avanja.
212.
Deca su obavezna da izdravaju roditelje koji su nesposobni za rad a nemaju dovoljno sredstava
za izdravanje, ili ih ne mogu ostvariti iz postojee imovine.
IZDRAVANJE TAZBINSKIH
SRODNIKA
213.
Pastorka je duna da plaa trokove smetaja maehe u socijalnoj ustanovi samo ako ju je
ova due vremena izdravala i starala se o njoj.
Iz obrazloenja:
Prema odredbi lana 46., kao i prema odredbi lana 48. stav 3. Zakona o socijalnoj zatiti i obezbe-
ivanju socijalne sigurnosti graana, trokove smetaja, odnosno deo trokova u ustanovi koja prua
usluge socijalne zatite ili drugoj porodici snosi korisnik, roditelj, odnosno srodnik koji je duan da izdr-
ava korisnika, nadleni organ ili organizacija, i lica koja su preuzela plaanje trokova. Iz navedenih za-
konskih odredbi se vidi, a to je relevantno u ovoj stvari budui da tuilja osporava da je duna da izdr-
ava maehu, da trokove smetaja korisnika u ustanovu socijalne zatite snosi srodnik korisnika, ali pod
uslovom da je duan da korisnika izdrava. Obaveza tuilje da snosi deo trokova smetaja njene mae-
he u ustanovu koja prua usluge socijalne zatite zavisi od toga da li je tuilja duna da izdrava svoju
- 118 -
PORODINO PRAVO
maehu. Odredbom lana 304. Zakona o braku i porodinim odnosima je propisano da su pastorad du-
na da izdravaju svoga ouha i maehu, ako su ih ovi due vremena izdravali i starali se o njima. Pre-
ma tome, tuilja moe biti obavezana da plaa trokove smetaja maehe u socijalnu ustanovu samo pod
uslovom da se prethodno utvrdi da je duna da izdrava maehu, to dalje znai da ju je maeha due
vremena izdravala i starala se o njoj.
KRITERIJUMI ODREIVANJA IZDRAVANJA

214.
Za odreivanje visine izdravanja kriterijum ne moe biti stav javnog mnjenja.
Iz obrazloenja:
Delimino su osnovani razlozi revizija o pogrenoj primeni materijalnog prava.
Notorna injenica je poznata svakom oveku ili znatnom broju ljudi u celoj zemlji ili u odree-
noj oblasti (elementarna nepogoda, politiki dogaaj i sl.). U reavanju graansko-pravnih sporova
notorna injenica nije predmet dokazivanja, zbog toga to je izvesna, tana i kao takva poznata svim
lanovima sudskog vea.
Miljenje javnosti (javno mnjenje) nema karakter injenice. To miljenje esto nastaje iz pogre-
ne procene nekog dogaaja ili pojave (zablude i predrasude). Ali i pod uslovom da je miljenje jav-
nog mnjenja (vrednosni sud) o pojavi krenja poreske obaveze tano, to ne znai da je svaki poreski
obveznik (ovde dunik izdravanja) nepoten.
U konkretnom sluaju druga stranka, a ni prvostepeni sud, nisu doveli u sumnju iskaz dunika izdr-
avanja o visini prihoda i imovinskoj situaciji. U tom smislu konstatacija drugostepenog suda da "lica
koja obavljaju samostalnu delatnost i imaju mogunost paualnog oporezivanja prijavljuju niu osnovi-
cu kako bi umanjili visinu poreske obaveze" ne predstavlja optepoznatu, notornu injenicu i nije od uti-
caja kod odreivanja visine izdravanja (ocene mogunosti dunika), u smislu lana 160. stav 3. Poro-
dinog zakona.
Meutim, imajui u vidu uzrast maloletnog deteta (oko deset godina), uobiajene trokove za-
dovoljenja njegovih svakodnevnih ivotnih potreba u pogledu ishrane, higijene i kolovanja, koje se
mogu zadovoljiti iznosom od 30.000,00 dinara, vee imovinske mogunosti njegove majke s obzi-
rom na prihode koje ostvaruje i reeno stambeno pitanje, a sa druge strane prihode tuenog, okol-
nost da nema nepokretnosti u svojini i da ivi u zajednici sa svojim roditeljima - revizijski sud nala-
zi da tueni treba i moe da za izdravanje svog deteta plaa meseno 15.000,00 dinara, pa je taj iz-
nos odmeren u skladu sa odredbama lana 160. i lana 162. stav 3. Porodinog zakona.
U tom smislu tubeni zahtev je neosnovan za iznos od jo 5.000,00 dinara meseno, s obzirom
na materijalne mogunosti tuenog u trenutnoj situaciji. Zbog toga su niestepene presude preinae-
ne umanjenjem utvrenog iznosa izdravanja na 15.000,00 dinara meseno i odbijanjem tubenog
zahteva preko tog iznosa.
(Iz Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 197/2014 od 06.03.2014. godine)
- 119 -
PORODINO PRAVO
215.
Prilikom odreivanja visine izdravanja minimalna suma izdravanja je samo jedna
od okolnosti koje se uzimaju u obzir, iako to ne znai da e se upravo ona i dosuditi.
Iz obrazloenja:
Parnine stranke su bivi suprunici, imaju jedno maloletno zajedniko dete od 16 godina koji je
redovan uenik drugog razreda srednje kole. Od vannastavnih aktivnosti pohaa asove borilakih
vetina za koje se meseno izdvaja 3.000,00 dinara, a jednom nedeljno pohaa dvoas iz matemati-
ke koji kota 900,00 dinara. Tuilja sa maloletnim detetom ivi u odvojenom stanu u okviru kue
koja je u vlasnitvu majke tuenog za koji plaa reijske trokove u iznosu od 10.000,00 dinara, ima
dug za stanarinu i struju od oko 600.000,00 dinara. Nezaposlena je, ne poseduje nikakvu nepokretnu
imovinu, obavlja poslove vezane za spremanje stanova a dnevnica iznosi 1.000,00 do 1.200,00 dina-
ra. Pomau joj roditelji koji su penzioneri sa penzijama od 19.000,00 i 12.000,00 dinara. Tueni je
od 2002. godine nezaposlen, a od januara 2012. godine ivi kod majke koja je penzioner u kui koja
je njeno vlasnitvo. Pre toga je iveo dve godine kod sestre i zeta koji su ga pomagali dok je radio u
njihovom restoranu. Izdrava ga majka koja ima penziju oko 35.000,00 dinara a pomae ga i brat.
Niestepeni sudovi su kod ovako utvrenog injeninog stanja pravilno primenili odredbe l.
160., 161. i 162. Porodinog zakona kada su obavezali tuenog da doprinosi izdravanju deteta u iz-
nosu od 15.000,00 dinara meseno.
Visina izdravanja pravilno je odreena a sudovi su imali u vidu sumu koju kao naknadu za hra-
njenike odn. za lica na porodinom smetaju periodino utvruje Ministarstvo za rad i socijalnu po-
litiku i koja prema zvaninim podacima u mesecu septembru 2013. godine iznosi 14.359,15 dinara.
Meutim, propisana minimalna suma ne znai da se upravo ona dosuuje kao relevantan iznos izdr-
avanja ve je to jedna od okolnosti (pored ostalih iz lana 160. Porodinog zakona) koja se ceni
prilikom odreivanja visine izdravanja.
(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1153/2013(2) od 23.10.2013. godine)
216.
Zahtev za smanjenje visine doprinosa za izdravanje sadran je u zahtevu za utvrenje
prestanka obaveze izdravanja.
Iz obrazloenja:
Izdravanje prestaje: kada istekne vreme trajanja izdravanja; smru poverioca ili dunika izdrava-
nja (stav 1.); kada poverilac izdravanja stekne dovoljno sredstava za izdravanje, osim ako poverilac iz-
dravanja nije maloletno dete (stav 2. taka 1.); kada dunik izdravanja izgubi mogunost za davanje
izdravanja ili davanje izdravanja postane za njega oigledno nepravino, osim ako poverilac izdrava-
nja nije maloletno dete (stav 2. taka 2.).
Visina izdravanja moe se smanjiti ili poveati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je
doneta prethodna odluka - lan 164. Porodinog zakona.
- 120 -
PORODINO PRAVO
Propustivi da primeni navedene zakonske odredbe, prvostepeni sud nije utvrdio sve bitne inje-
nice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva tuioca za utvrenje prestanka njegove obaveze
izdravanja prema tuenoj, koji zahtev u sebi sadri i zahtev za smanjenje visine doprinosa za izdr-
avanje.
Naime, prvostepeni sud je propustio da utvrdi bitne injenice od kojih zavisi mogunost pre-
stanka izdravanja i to: da li je tuena stekla dovoljno sredstava za izdravanje ili je tuilac izgubio
mogunost za davanje izdravanja ili je davanje izdravanja za njega postalo oigledno nepravino i
da li su ispunjeni uslovi da se visina izdravanja smanji (to zavisi od potreba poverioca i moguno-
sti dunika izdravanja, koje se cene prema kriterijumima propisanim odredbama lana 160. Poro-
dinog zakona).
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 883/2013 od 25.09.2013. godine)
217.
Sud moe, zbog zdravstvenog stanja tuenog koje ga ini radno nesposobnim, odbiti tu-
beni zahtev za poveanje iznosa zakonskog izdravanja samo ako zakljuak o nesposob-
nosti tuenog za rad nedvosmisleno proizlazi iz nalaza i miljenja vetaka odgovarajue
struke.
Iz obrazloenja:
Predmet prvostepenog postupka je zahtev maloletnog tuioca za poveanje iznosa izdravanja,
usmeren prema njegovom ocu, ovde tuenom. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev, zakljuivi
da je tueni nezaposlen, da ivi kod roditelja, koji mu daju novac za izdravanje, da ima zdravstve-
nih problema, da nije u stanju da se sam brine o sebi.
Protiv takve presude tuilac je izjavio albu.
Po oceni Apelacionog suda, alba je osnovana.
Naime, gore navedeni zakljuak prvostepenog suda se za sada ne moe prihvatiti kao pravilan,
budui da je zasnovan na nepotpuno utvrenom injeninom stanju, to ima za posledicu pogrenu
primenu materijalnog prava.
Prvostepeni sud zakljuuje da tueni, zbog svog zdravstvenog stanja, nije u mogunosti da
zarauje i da na taj nain doprinosi izdravanju maloletnog tuioca. Pri tom, prvostepeni sud
ima u vidu izvetaj klinike gde se tueni lei i na osnovu toga zakljuuje da je on nesposoban za
privreivanje. Meutim, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, na navedene okolnosti
radne sposobnosti tuenog, trebalo da izvede dokaz vetaenjem od strane vetaka odgovarajue
struke, koji bi se decidirano izjasnili da li je tueni, s obzirom na svoje zdravstveno stanje, u
mogunosti da stie prihode i da tako doprinosi kako svom izdravanju tako i izdravanju malo-
letnog tuioca.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 340/11 od 8.09.2011. godine)
218.
U sporu za izdravanje iz porodinih odnosa sud nije vezan granicama tubenog zahteva.
- 121 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Na utvreno injenino stanje u niestepenim presudama pogreno je primenjeno materijalno pravo
prilikom odreivanja visine izdravanja u spornom periodu od 01.09.1998. godine do 01.09.2005. godine,
na ta se revizijom tuioca osnovano ukazuje.
lanom 162. stav 1. Porodinog zakona predvieno je da poverilac izdravanja moe po
svom izboru zahtevati da visina izdravanja bude odreena u fiksnom mesenom novanom iz-
nosu ili u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja. Meutim,
lanom 281. istog zakona predvieno je da sud nije vezan granicama tubenog zahteva za izdr-
avanje. Po oceni Vrhovnog suda, nisu bili ispunjeni uslovi za odreivanje izdravanja u pro-
centu od redovnih mesenih novanih primanja, budui da tueni nije sudu dostavio dokaze o
visini svojih mesenih primanja, ve je na osnovu njegove izjave utvreno da ona iznosi oko
1.500 evra meseno. Potreba tuioca za izdravanjem, kao i mogunost dunika izdravanja pra-
vilno su utvreni prema lanu 160. Zakona.
S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je preinaio niestepene presude i dosudio mesene iz-
nose izdravanja kao u izreci ove presude, posebno imajui u vidu i odredbe lana 162. stav 3.
Zakona, koja predvia da - ako je poverilac izdravanja dete - visina izdravanja treba da omo-
gui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav uiva roditelj - dunik izdravanja.
Stoga su niestepene presude na navedeni nain preinaene, a u preostalom delu revizija tuioca
je odbijena kao neosnovana.
219.
U situaciji kada svojim radom moe da obezbedi sredstva za izdravanje a da time ne
ugrozi sopstvenu egzistenciju, na ranije donetu odluku o visini izdravanja ne moe da utie
injenica da je duniku izdravanja maloletnog deteta prestao radni odnos.
Iz obrazloenja:
injenino stanje je prvostepeni sud pravilno utvrdio.
Tako je naao da je ovde tuilac - kao otac, obavezan da po postignutom poravnanju plaa me-
seni iznos maloletnoj tuenoj u iznosu od 5.000,00 dinara poev od 01.05.2007. godine pa ubudu-
e. Tuilac je traio smanjenje obaveze izdravanja i njegov zahtev je pravnosnano odbijen.
Materijalne prilike zakonske zastupnice maloletne tuene od donoenja ranije odluke nisu promenje-
ne, a ukupne potrebe za njeno izdravanje iznose 16.000,00 dinara koliko iznosi i minimalna suma me-
sene naknade. Iznos iju izmenu tuilac trai, a koja predstavlja njegov doprinos za izdravanje malo-
letne tuene je neophodan za njeno izdravanje, a tuilac je kao otac po odredbama Porodinog zakona
duan da doprinosi izdravanju maloletne tuene.
Dakle, u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi iz lana 164. Porodinog zakona za smanje-
nje obaveze izdravanja - to to tuilac nije sada u radnom odnosu ne oslobaa ga utvrene obaveze
u pogledu doprinosa za izdravanje. Tuilac je u mogunosti da ispunjava ranije utvrenu obavezu
bez ugroavanja sopstvene egzistencije poto je stambeno obezbeen, a sopstvene potrebe podmiru-
je povremenim radom kao i njegova sadanja supruga. Po sopstvenim reima, nema trokove u po-
gledu stanovanja jer stanuje sa svojim roditeljima koji ih podmiruju.
Na pravilno utvreno injenino stanje, pravilno je primenjeno i materijalno pravo te se albeni
navodi u pogledu pogrene primene materijalnog prava ne mogu prihvatiti.
- 122 -
PORODINO PRAVO
Sutina albe svodi se na to da nije zaposlen i da ne moe sa ranije utvrenim iznosom da dopri-
nosi izdravanju maloletne tuene a to je isticao i tokom prvostepenog postupka, a to je prvostepe-
ni sud pravilno cenio, kao i da je zakonska zastupnica ekonomski obezbeena i da na navedeni na-
in zbog pakosti i ljubomore eli da lii ovde tuioca osnovnih sredstava za ivot.
Naime, tuilac moe - kao mlad i radno sposoban - da obezbedi dovoljno sredstava iz kojih e iz-
dvajati ranije dosueni iznos za izdravanje maloletne tuene, a da pri tom ne ugrozi ni svoju egzistenci-
ju ni egzistenciju svoje supruge. Tuilac povremeno obavlja odreene poslove uz naknadu pa i sam isti-
e da e se u sezoni baviti poslovima branja malina to ini i njegova sadanja supruga tako da i iz tih
sredstava moe izdravati maloletnu tuenu.
(Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. 1479/08 od 26.06.2008. godine)
220.
Visina izdravanja deteta - poverioca izdravanja treba da mu obezbedi standard koji ima
roditelj - dunik izdravanja.
Iz obrazloenja:
Odluka o doprinosu u izdravanju maoletnog deteta doneta je uz pravilnu primenu odredbe l.
160. i 162. Porodinog zakona. Po oceni ovoga suda, dosueni iznos je u skladu sa potrebama malo-
letnog deteta i mogunostima tuenog.
Naime, odredbama lana 162. Porodinog zakona predvieno je da poverilac izdravanja po
svom izboru moe zahtevati da visina izdravanja bude odreena u fiksnom mesenom iznosu ili
procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja (stav 1).
Ako se visina izdravanja odreuje u procentu od redovnih mesenih novanih primanja du-
nika izdravanja, visina izdravanja, po pravilu, ne moe biti manja od 15% niti vea od 50%
redovnih mesenih primanja dunika izdravanja umanjenih za porez i doprinos za obavezno
socijalno osiguranje (stav 2). Ako je poverilac izdravanja dete, visina izdravanja treba da
omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav uiva roditelj-dunik izdrava-
nja (stav 3).
Polazei od ovih odredaba i utvrenih injenica o materijalnim prilikama parninih stranaka
(a posebno da tueni ostvaruje zaradu od 14.230,00 dinara, da radi 15 dana u mesecu, da stanuje
u delu roditeljske kue, da je zdrav i radno sposoban, da nema drugih zakonskih obaveza izdra-
vanja, kao ni majka deteta, a vodei rauna o potrebama deteta i minimalnoj sumi izdravanja) -
pravilno je i po oceni ovog suda tueni obavezan da za izdravanje svog maloletnog deteta pla-
a meseno 8.500,00 dinara. Time se zadovoljavaju potrebe maloletnog deteta uz odgovarajui
doprinos majke i obezbeuje ivotni standard kakav uiva tueni.
Imajui u vidu da je poverilac izdravanja - u smislu odredbe lana 162. stav 1. Porodinog
zakona - po svom izboru zahtevao da visina izdravanja bude odreena u fiksnom mesenom iz-
nosu i da je utvrena visina izdravanja u skladu sa mogunostima tuenog, prihodima koje
ostvaruje i koje je u mogunosti da ostvari, pa i dopunskim radom - neosnovano se revizijom
osporava odluka u ovom delu.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3236/08 (2) od 03.12.2008. godine)
- 123 -
PORODINO PRAVO
221.
Novani iznos naknade za hranjenike odn. za lica na porodinom smetaju, a koji periodi-
no utvruje ministarstvo nadleno za porodinu zatitu u skladu sa zakonom, predstavlja sa-
mo okvirni podatak koji slui za utvrivanje potreba poverioca izdravanja.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je pogreio utvrdivi da potrebe maloletne tuilje iznose 11.312,00 dinara me-
seno, koliko iznosi i naknada za hranjenike odn. lica na porodinom smetaju utvrena od strane
Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike. Naime, ovaj iznos samo predstavlja okvirni po-
datak koji slui za utvrivanje potreba, pri emu Okruni sud nalazi da - imajui u vidu sve okolno-
sti od kojih zavisi utvrenje potreba maloletne tuilje, kao i uslove iz sredine u kojoj ivi - te potre-
be iznose 6.000,00 dinara u mesenom iznosu, prema odredbama lana 160. st. 1. i 2. Porodinog
zakona.
S obzirom da maloletna tuilja prima deiji dodatak u iznosu od 1.431,00 dinara i mogunosti ro-
ditelja maloletne tuilje, zatim - okolnost da tuena ima obavezu da izdrava dete iz sadanjeg braka
(roeno u avgustu 2006. godine), Okruni sud nalazi da je tuena u mogunosti da u izdravanju ma-
loletne tuilje uestvuje sa iznosima od 1.500,00 dinara meseno. Iz navedenih razloga odlueno je
kao u izreci - na osnovu lana 375. i lana 380. taka 3. Zakona o parninom postupku. Pri tome je
pravilna i odluka o parninim trokovima, i to bez obzira i na preinaenje prvostepene odluke od stra-
ne drugostepenog suda, a imajui u vidu odredbu lana 207. Zakona.
222.
Minimalna suma izdravanja se odreuje prema mogunostima dunika izdravanja, s
tim da visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete
kakav uiva roditelj, dunik izdravanja. To je iznos ispod kojeg sud ne moe utvrivati me-
sene novane potrebe deteta, ukoliko se u okviru tako utvrenih mesenih potreba deteta ne
povreuju druge odredbe zakona.
Iz obrazloenja:
Odredbom lana 160. stav 1. Porodinog zakona odreeno je da se izdravanje odreuje prema
potrebama poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu se mora voditi rauna o mini-
malnoj sumi izdravanja.
Odredbom lana 160. stav 2. Porodinog zakona odreeno je da potrebe poverioca izdravanja
zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od znaaja
za odreivanje izdravanja.
U lanu 160. stav 3. Porodinog zakona odreeno je da mogunosti dunika izdravanja za-
vise od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih
linih potreba, obaveze da izdrava druga lica te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje iz-
dravanja.
- 124 -
PORODINO PRAVO
U lanu 160. stav 4. Porodinog zakona odreeno je da minimalna suma izdravanja predstavlja
sumu koju, kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodinom smetaju, periodino utvruje
ministarstvo nadleno za porodinu zatitu, u skladu sa zakonom.
U konkretnom sluaju, prvostepeni sud utvrdio je mogunosti tuioca kao dunika izdravanja
uzimajui u obzir visinu njegove neto zarade u poslednja tri meseca (za novembar mesec -
27.177,86 dinara, za oktobar mesec - 29.513,35 dinara i za septembar mesec - 26.120,57 dinara) i
potrebe poverilaca izdravanja (za stariju erku - u iznosu od 5.000,00 meseno i za mlau erku - u
iznosu od 4.000,00 meseno). Pozivajui se na odredbe lana 162. Porodinog zakona, obavezao je
tuioca da na ime svog dela doprinosa za izdravanje dece plaa za stariju erku 3.500,00 dinara a
za mlau erku 2.500,00 dinara meseno.
Ovakvi iznosi su prenisko odmereni, na ta se osnovano ukazuje albom.
Uzimajui u obzir injenicu da prosena plata tuioca kao dunika izdravanja iznosi 27.592,92
dinara za poslednja tri meseca, te da nema obaveze da izdrava druga lica, da je tuena, kojoj su de-
ca poverena na negu, uvanje i vaspitanje nezaposlena, te da minimalna suma izdravanja kada je
poverilac izdravanja dete iznosi 9.465,00 dinara za jedno dete za novembar mesec 2005. godine,
9.588,00 dinara za decembar mesec 2005. godine i 9.741,00 dinara za januar mesec 2006. godine,
primereni iznosi koje tuilac treba da plaa na ime svog dela doprinosa za izdravanje dece, po oce-
ni ovog suda a primenom citiranih zakonskih odredaba su, za stariju erku 5.500,00 dinara i za mla-
u erku 4.500,00 dinara, ukupno 10.000,00 dinara meseno.
Minimalna suma izdravanja iz lana 160. st. 1. i 4. Porodinog akona predstavlja iznos is-
pod kojeg sud ne moe utvrivati mesene novane potrebe deteta, ukoliko se utvrivanjem sra-
zmerne obaveze dunika izdravanja u okviru tako utvrenih mesenih potreba deteta ne povre-
uje odredba lana 162. stav 2. Zakona - prema kojoj visina izdravanja, po pravilu, ne moe bi-
ti vea od 50% redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja i odredba lana 160.
stav 1. Zakona - prema kojoj se izdravanje odreuje prema mogunostima dunika izdravanja,
te ukoliko je visina odreene obaveze izdravanja u skladu sa odredbom lana 162. stav 3. Za-
kona - prema kojoj visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda
za dete kakav uiva roditelj dunik izdravanja.
U konkretnom sluaju, a imajui u vidu mogunosti dunika izdravanja, prvostepeni sud je
neosnovano ukupne mesene potrebe maloletne dece stranaka utvrdio ispod minimalne sume izdra-
vanja i na osnovu toga u preniskom iznosu odredio obavezu tuioca na plaanje doprinosa za izdr-
avanje maloletne dece. Zbog toga je ovaj sud obavezu tuioca odredio u skladu sa mogunostima
dunika i potrebama poverioca izdravanja, po citiranim zakonskim odredbama.
Dakle, ovaj sud je, primenom odredbe lana 380. taka 4. Zakona o parninom postupku, albu
tuene delimino usvojio i prvostepenu presudu preinaio u delu odluke koji se odnosi na doprinos
tuioca za deije izdravanje.
(Iz presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 3371/06)
223.
Na osnovu izjave dunika izdravanja da je spreman da plaa odreeni iznos na ime svoje
obaveze za plaanje alimentacije sud ne moe doneti odluku o dejem izdravanju, jer je u ovim
sporovima propisano odstupanje od naela dispozicije.
- 125 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Prema odluci prvostepenog suda, imenovana maloletna tuilja poverena je - nakon razvoda stra-
naka 31.03.2005. godine - na brigu, uvanje i vaspitavanje majci. Tuilja je roena 1989. godine i
uenik je treeg razreda srednje kole.
Tueni je pomenutom presudom Optinskog suda od 31.3.2005. godine obavezan da plaa iz-
dravanje maloletnoj tuilji u visini od 22% mesene zarade koju ostvaruje.
Druga tuilja je punoletna i student je prve godine fakulteta, ije trokove je - kao samofi-
nansirajui student - platila od iznosa kredita koji otplauje majka, sa mesenom ratom u visini
od 55,16 EUR. Zakonska zastupnica maloletne tuilje - biva supruga tuenog, zarauje kao ne-
govateljica meseno oko 13.000,00 dinara, ivi sa tuiljama u roditeljskoj kui i stara je 49 go-
dina. Tueni zarauje kao voza meseno 7.775,85 dinara, star je 51 godinu, ivi kao podstanar
i plaa zakupninu stana od 50 EUR meseno. Finansijski ga pomae majka i nema obavezu izdr-
avanja treih lica.
Meutim, iz ovakvog utvrenja proizilazi da sud nije u potpunosti ustanovio i razjasnio sve injeni-
ce od kojih, u konkretnom sluaju, zavisi ispunjenost uslova za izmenu odluke o visini izdravanja - sa-
glasno odredbi lana 164. Porodinog zakona u odnosu na maloletnu tuilju i konstituisanje obaveze iz-
dravanja u odnosu na punoletnu tuilju - saglasno odredbi lana 155. stav 2. ovog Zakona.
Naime, visina doprinosa za izdravanje odreuje se, saglasno lanu 160. istog Zakona, pre-
ma potrebama poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu postoji obaveza oba ro-
ditelja da izdravaju maloletno dete, odnosno punoletno dete dok se nalazi na redovnom kolo-
vanju (lan 154. stav 1. i lan 155. stav 2. Zakona).
U konkretnom sluaju sud je prihvatio navode tuenog "da je spreman da plaa za svako de-
te iznos od 3.000,00 dinara meseno na ime izdravanja" kao priznanje tubenog zahteva i na
osnovu toga doneo odluku o izmeni visine izdravanja, a da pri tom nije pravilno i nesumnjivo
utvrdio sve injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva. Sud je - saglasno lanu 7.
stav 2. Zakona o parninom postupku i lanu 205. Porodinog zakona - bio u obavezi da utvrdi
sve relevantne injenice, ak i one koje nisu sporne meu strankama ili ih stranke nisu iznele u
postupku. Tako je morao da utvrdi sve prihode koje ostvaruje tueni, kako redovne mesene ta-
ko i prihode koje tueni eventualno ostvaruje od povremenog dodatnog rada, zatim - trokove
koje tueni ima, visinu prihoda zakonske zastupnice tuilje (kako redovnih tako i vanrednih,
uzimajui u obzir i eventualnu pomo roditelja) i sve potrebe koje tuilje imaju radi kolovanja,
svakodnevnih potreba i trokove za potrebe razonode.
Imajui u vidu iskaz zakonske zastupnice tuilje, sud je visinu mesenih primanja zakonske zastup-
nice morao da utvrdi putem odgovarajue pismene dokumentacije (overene potvrde o visini primanja) a
ne njenim sasluanjem na ovu okolnost.
Sud nije mogao navod tuenog iz odgovora na tubu, koji je - uostalom - tueni opovrgao na ras-
pravi od 11.10.2005. godine navodei da je "saglasan da za svako dete plaa iznos od 25% od zarade",
uzeti kao delimino priznanje tubenog zahteva i na tome zasnovati svoju odluku, te obavezati tue-
nog da, suprotno zakonski propisanom maksimumu na koji moe da glasi obaveza izdravanja (lan
162. stav 2. Porodinog zakona), plaa izdravanje u visini od 75% svojih mesenih primanja (sud
obavezuje tuenog da plaa iznos od ukupno 6.000,00 meseno na ime izdravanja a pri tom utvruje
da isti zarauje 7.775,00 dinara meseno i ima trokove stanarine od 50 EUR i druge trokove). Even-
tualna spremnost tuenog da snosi izdravanje tuilja u iznosu od po 3.000,00 meseno uz prihode ko-
je zvanino ostvaruje, predstavljala bi indiciju koja bi obavezivala sud da - primenom lana 205. istog
Zakona - ispita stvarne prihode tuenog i njegove mogunosti za sticanje zarade.
- 126 -
PORODINO PRAVO
Nadalje, sud nije utvrivao da li su se na strani maloletne tuilje promenile okolnosti koje bi
opravdavale izmenu visine dosuenog izdravanja, a imajui u vidu da je ova tuilja i dalje uenik
iste kole kao i u vreme donoenja predhodne odluke o obavezi izdravanja (31.03.2005. godine).
U ponovnom postupku sud e upotpuniti injenino stanje tako to e utvrditi sve injenice od
kojih zavisi visina izdravanja koje je tueni duan plaati tuiljama i - u tom smislu - pribaviti od-
govarajuu pismenu dokumentaciju, sasluati tuilje, ponovo sasluati tuenog i izvesti druge raspo-
loive dokaze, a zatim - pravilnom primenom materijalnog prava, prema kriterijumima koji su pro-
pisani odredbom l. 160. i 162. Porodinog zakona - odluiti da li ima osnova za izmenu ranije do-
nete odluke o izdravanju i u kom iznosu je tueni duan da doprinosi izdravanju tuilja, te ponovo
odluiti o trokovima postupka.
(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 315/06 od 02.02.2006. godine)
224.
Visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete ka-
kav uiva roditelj - dunik izdravanja.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je - kako proizilazi iz razloga pobijane presude - odluku o deijoj alimentaciji
doneo samo na osnovu nalaza i miljenja vetaka - ekonomiste, u vezi ijeg nalaza i miljenja navo-
di da je imao u vidu samo izvetaj o mesenim primanjima tuenog koji je ostvarivao kao zaposlen
u navedenim preduzeima. Ali, to ne proizilazi iz njegovog nalaza, jer je praktino svoj nalaz i mi-
ljenje dao samo na osnovu statistikih podataka, bez podataka o primanjima tuenika a kamoli o
primanju tuilje koja se zaposlila 2003. godine.
Takoe, izreka je nejasna jer postoje dva tuioca za deiju alimentaciju a u izreci je naveden
jedan novani iznos odnosno jedan procenat, to izreku ini nerazumljivom. Naime, ne moraju
oba tuioca, ak i ako su blizanci, da imaju istu visinu alimentacije, jer se ona odreuje za sva-
kog tuioca posebno.
Inae, alba neosnovano ukazuje na prekoraenje tubenog zahteva, jer se kod deije alimenta-
cije - o kojoj sud vodi rauna po slubenoj dunosti - ne moe primeniti taj institut parninog po-
stupka, zato to se radi o zakonskoj obavezi.
Iz tih razloga e prvostepeni sud u ponovnom postupku, radi pravilne primene materijalnog
prava - odredbe l. 160 - 162. Porodinog zakona, utvrditi bitne injenice: potrebe poverioca iz-
dravanja i mogunosti dunika izdravanja kao i minimalnu sumu izdravanja, vodei pri tome
rauna da visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete,
kakav uiva roditelj - dunik izdravanja.
225.
Sud moe obavezu izdravanja odrediti i u fiksnom novanom iznosu u smislu lana 310a
stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima kada to okolnosti sluaja opravdavaju. Jedna
od takvih okolnosti moe biti i ta to tueni due vreme ne ostvaruje zaradu u svom preduze-
- 127 -
PORODINO PRAVO
u, to upuuje na zakljuak da je praktino bez efekta presuda kojom je tueni obavezan da

plaa izdravanje procentualno u odnosu na zaradu.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je utvrdio da je pravnosnanom presudom tueni obavezan da tuilji plaa izdr-
avanje, kao svom detetu, u iznosu od 22% od zarade koju ostvaruje u preduzeu "S". Meutim ovo
preduzee ne radi, tako da u 2003. godini tueni nije ni primao nikakvu zaradu ali je tuilji plaao
meseno oko 1.000,00 dinara. Pored toga, tuenik je u toku postupka, 10.03.2004. godine (tuba je
podneta 26.08.2003. godine) upuen na izdravanje kazne u trajanju od 14 meseci, pa kako tueni
nema drugih mogunosti da ostvaruje zaradu - prvostepeni sud nalazi da je neosnovan tubeni zah-
tev kojim je maloletna tuilja traila da joj tueni plaa izdravanje u fiksnom iznosu od 3.500,00
dinara, iako utvruje da su i potrebe tuilje vee u odnosu na vreme donoenja ranije presude od
30.10.2001. godine.
Prema stavu Okrunog suda, ovakav zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti kao pra-
vilan dok se ne utvrde i ne ocene sve relevantne injenice i okolnosti.
Naime, prilikom ocenjivanja mogunosti lica koje je duno da daje izdravanje, sud e - u
smislu lana 310. Zakona o braku i porodinim odnosima - uzeti u obzir sva njegova primanja i
stvarne mogunosti da stie zaradu, dok prema odredbi lana 310a Zakona, sud odreuje obave-
zu izdravanja u novcu, ali ako je obveznik izdravanja u radnom odnosu, ili korisnik penzije ili
ostvaruje stalna mesena novana primanja, sud budui iznos izdravanja odreuje procentualno
u odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalno novano primanje. Ako obveznik izdravanja ne
ostvaruje stalna mesena primanja, sud odreuje budui iznos izdravanja procentualno u odno-
su na iznos garantovane zarade u Republici za prethodni mesec.
Nesumnjivo je da je sutina zakonskog izdravanja u tome da se visina iznosa za izdrava-
nje odredi tako da se obezbede najneophodnija sredstva za izdravanje primaoca izdravanja, ali
prema stvarnim materijalnim mogunostima obveznika izdravanja. Stoga sud moe obavezu iz-
dravanja odrediti i u fiksnom novanom iznosu, u smislu lana 310a stav 1. Zakona kada to
okolnosti sluaja opravdavaju.
Prema odredbi lana 316. Zakona sud moe - na predlog izdravanog lica ili obveznika izdra-
vanja - da povue, snizi, ukine ili izmeni nain izdravanja koji je dosuen ranijom odlukom suda,
ako su se okolnosti na osnovu kojih je doneta odluka kasnije izmenile.
Prema tome, prvostepeni sud je bio duan da oceni od kakvog je znaaja okolnost to tueni du-
e vreme ne ostvaruje zaradu u svom preduzeu koje inae i ne radi, to upuuje na zakljuak da je
praktino bez efekta presuda kojom je tueni obavezan da plaa izdravanje procentualno u odnosu
na zaradu u tom preduzeu, na mogunost izmene sudske presude o obavezi tuenog da uestvuje u
izdravanju maloletne tuilje u procentualnom iznosu od mesene zarade, u smislu lana 316. Zako-
na, i ustanovljenje obaveze u fiksnom novanom iznosu, to e biti duan da uini u ponovnom po-
stupku.
Pored toga, prvostepeni sud e utvrditi sve mogunosti tuenog da - s obzirom na svoje ivotno do-
ba i zdravstvenu sposobnost - ostvaruje zaradu na bilo koji drugi nain, ali i potrebe maloletne tuilje,
kako bi bio u mogunosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 849/05)
- 128 -
PORODINO PRAVO
226.
Prilikom utvrivanja mogunosti lica koje je duno da daje izdravanje, sud e uzeti u ob-
zir sva njegova primanja i stvarne mogunosti da stie zaradu.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je obavezao tuenog da doprinosi izdravanju tuilje u fiksnom novanom izno-
su, koji prelazi zakonski okvir od 22% od zarade tuenika, nalazei da potrebe tuilje opravdavaju do-
suenje izdravanja u fiksnom i veem iznosu od navedenog zakonskog maksimuma i da je tueni kao
radno sposoban i "na sve mogue i dozvoljene naine po drugim osnovama" u mogunosti da ostvari i
dopunske prihode, ali pri tome nije jasno, da li ima druge imovine iz koje bi ostvarivao prihode i na
koji to nain i kada tueni kao slubenik Ministarstva odbrane sa uobiajenim radnim vremenom,
moe da ostvari dopunske prihode.
Prilikom ocenjivanja mogunosti lica koje je duno da daje izdravanje, sud e u smislu lana
310. Zakona o braku i porodinim odnosima RS, uzeti u obzir sva njegova primanja i stvarne mo-
gunosti da stie zaradu, dok prema odredbi lana 310a istog Zakona, sud odreuje obavezu izdr-
avanja u novcu. Meutim, ako je obveznik izdravanja u radnom odnosu, ili korisnik penzije ili
ostvaruje stalna mesena novana primanja, sud budui iznos izdravanja odreuje procentualno u
odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalno novano primanje, a ako obveznik izdravanja ne
ostvaruje stalna mesena primanja, sud odreuje budui iznos izdravanja procentualno u odnosu
na iznos garantovane zarade u republici za prethodni mesec.
Nesumnjivo je da je sutina zakonskog izdravanja u tome da se visina iznosa za izdravanje
odredi tako da se obezbede najneophodnija sredstva za izdravanje primaoca izdravanja, ali prema
stvarnim i materijalnim mogunosti obveznika izdravanja. Stoga sud moe obavezu izdravanja
odrediti u fiksnom novanom iznosu u smislu lana 310a. st. 1. Zakona o braku i porodinim odno-
sima, kada to okolnosti sluaja opravdavaju.
Sudska praksa je stala na stanovite da nije suprotno navedenim odredbama Zakona o braku i
porodinim odnosima, dosuivanje i kombinovanih iznosa i to procentualno od zarade koju obve-
znik izdravanja ostvaruje u redovnom radnom odnosu kao i paualno od privatne, odnosno dodatne
delatnosti pod uslovima da: 1) da utvreni doprinos u procentualnom iznosu nije dovoljan za pod-
mirenje osnovnih ivotnih potreba izdravanog lica i 2) da je obveznik izdravanja u mogunosti da
tu zaradu ostvaruje i njome doprinosi izdravanju.
Iz izloenog proizlazi da pobijana presuda ne sadri potpune i jasne razloge o tome, zbog ega
je tueni u obavezi da plaa izdravanje tuilji u iznosu veem od zakonom utvrenog najvieg iz-
nosa. Prvostepeni sud e u ponovnom postupku, saglasno navedenim primedbama, pouzdano utvrdi-
ti potrebe tuilje i da li tueni ima stvarne mogunosti da osim redovne zarade u radnom odnosu
ostvaruje i dodatne prihode, kako bi bio u mogunosti da donese pravilnu i zakonitu odluku u ovoj
pravnoj stvari.
227.
Maksimalni iznos od 22% od mesene zarade obveznika izdravanja, odnosi se na sva iz-
dravana lica.
- 129 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Kod utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da su ispunjeni uslovi
iz lana 316. Zakona o braku i porodinim odnosima za izmenu ranije odluke suda u pogledu naina
izdravanja tuenih. Izmenjene su odredbe pomenutog Zakona, koje se odnose na nain odreivanja
izdravanja.
Prema lanu 310a stav 4. ovog Zakona, novani iznos izdravanja koji se odreuje u odnosu na
zaradu, ne moe biti manji od 7% za svako izdravano lice, niti vei od 22% od mesene zarade ob-
veznika izdravanja. Ovaj maksimalni iznos odnosi se na sva izdravana lica.
U konkretnom sluaju, pravilno su primenjene odredbe lana 309, 310. i 310a pomenutog
Zakona u pogledu utvrenih potreba tuenih za izdravanjem, kao i mogunosti tuioca da tome
doprinosi posebno imajui u vidu injenicu da tuilac ostvaruje visoka mesena novana prima-
nja, kao kapetan-pilot B-727. Na taj nain tueni e moi da podmiri svoje potrebe pratei stan-
dard svojih roditelja.
228.
Ako lice koje treba da plaa zakonsko izdravanje ne ostvaruje stalna mesena primanja, ali
se bavi nekom delatnou od koje ostvaruje dohodak, onda se obaveza izdravanja ne odreuje u
procentualnom nego u nominalnom mesenom iznosu.
Iz obazloenja:
Iz odredbe lana 309. stav 3. Zakona o braku i porodinim odnosima proizilazi, da je sud
prilikom ocenjivanja mogunosti lica koje je duno da daje izdravanje duan da pored ostalog
uzme u obzir i stvarne mogunosti za sticanje zarade. U konkretnom sluaju prvostepeni sud je
prilikom odreivanja visine tuioevog doprinosa u izdravanju dece uzeo u obzir samo njegova
primanja koja povremenim sviranjem u orkestru ostvaruje a ne i druge njegove stvarne mogu-
nosti za sticanje zarade.
Kako pak iz stanja u spisima proizilazi da su potrebe dece zbog veeg kalendarskog uzrasta
i porasta trokova ivota vee, to se i po nalaenju Vrhovnog suda osnovano revizijom ukazuje
da je dosueni doprinos koji u novanom iznosu u vreme presuenja za svako dete iznosi po
90,00 dinara prenisko odmeren i nedovoljan da deca zadovolje osnovne ivotne potrebe. Osim
toga pogreno su niestepeni sudovi postupili kada su obavezu tuenika konstituisali u procen-
tualnom iznosu, jer je odredbama lana 310a stav 2. noveliranog Zakona o braku i porodinim
odnosima propisano, da se obaveza izdravanja odreuje u procentualnom iznosu kada lica
ostvaruju stalna mesena primanja. U suprotnom, ako lice koje treba da plaa zakonsko izdra-
vanje ne ostvaruje stalna mesena primanja, ali se bavi nekom delatnou od koje ostvaruje do-
hodak, kakav je sluaj ovde, onda se obaveza izdravanja ne odreuje u procentualnom nego u
nominalnom mesenom iznosu, srazmerno potrebama izdravanog lica i mogunostima obvezni-
ka izdravanja.
- 130 -
PORODINO PRAVO
229.
Prilikom odreivanja procenta za izdravanje maloletnog deteta mora se uzeti u obzir celokupna
situacija davaoca izdravanja, kao i injenica da li on ima jo maloletne dece, koju izdrava.
230.
Plaanje izdravanja u stranoj valuti dosuuje se kada se davalac izdravanja nalazi u inostran-
stvu i ostvaruje prihode u stranoj valuti.
231.
Isplata dosuenog izdravanja u paricionom roku iz presude ne iskljuuje pravo izdravanog na
kamate zbog docnje u plaanju izdravanja.
(Okruni sud u Subotici, G. 1332/90)
NAIN ODREIVANJA
IZDRAVANJA
232.
Maloletna deca nisu solidarni poverioci izdravanja, pa se doprinos za njihovo izdrava-
nje odreuje pojedinano za svako.
Iz obrazloenja:
Ispitujui pobijanu presudu u delu odluke o izdravanju u vezi lana 281. Porodinog zakona,
Apelacioni sud nalazi da je odluka o doprinosu tuenog za izdravanje maloletne dece doneta po-
grenom primenom materijalnog prava. Prilikom utvrivanja njihovih potreba kao poverilaca izdr-
avanja, prvostepeni sud je pravilno imao u vidu uzrast i potrebe dece, te pravilno ocenio da je stari-
jem - kao detetu kolskog uzrasta za zadovoljavanje osnovnih potreba kao to su ishrana, odea,
obua, knjige i kolski pribor, te za zadovoljavanje socijalnih i kulturnih potreba primerenih tom uz-
rastu potreban vei iznos nego mlaem detetu ije su potrebe manje, s obzirom na uzrast i okolnosti
u kojima ivi.
Kod ovih, pravilno utvrenih injenica prvostepeni sud je - obavezivanjem tuenog da na ime dopri-
nosa za izdravanje oba deteta plaa ukupno 30% od redovnih mesenih prihoda - pogreno primenio
kriterijume za odreivanje izdravanja iz lana 160. Porodinog zakona.
Naime, pravilna primena materijalnog prava nalae da se doprinos za izdravanje maloletne de-
ce razdvoji, jer ona nisu solidarni poverioci izdravanja. U parnicama radi izdravanja sud - po l.
281. Porodinog zakona - nije vezan granicama zahteva za izdravanje te je - primenom l. 160.,
161., 162., 163. u vezi lana 281. Porodinog zakona - pobijana odluka u navedenom delu preinae-
- 131 -
PORODINO PRAVO
na obavezivanjem tuenog da na ime doprinosa za izdravanje starijeg deteta plaa meseno 17%, a
na ime izdravanja mlaeg deteta 15% od svojih redovnih mesenih primanja.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G.2 329/2014 od 12.06.2014. godine)
233.
U situaciji kada dunik plaanja izdravanja boravi u inostranstvu, nema zakonskih smetnji
da se doprinos za izdravanje maloletnog deteta utvrdi u stranoj valuti.
Iz obrazloenja:
U vanbranoj zajednici u vajcarskoj parnine stranke su ivele u periodu od 09.05.2009. godi-
ne do 21.03.2010. godine, a nakon raskida zajednice tuilja se vratila kod svojih roditelja u Srbiju.
Dana 18.11.2010. godine roeno je dete parninih stranaka, od kada ivi sa tuiljom u kui njenog
oca, u kojoj ive i njena majka, brat, baba i prababa. Otac tuilje bavi se poljoprivredom i na taj na-
in izdrava sve lanove porodinog domainstva, a majka je domaica. Tuilja je nezaposlena i na-
lazi se na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje. Nije korisnik prava na novanu naknadu.
Prima deiji dodatak u iznosu od 2.800,00 dinara. Za potrebe izdravanja maloletnog deteta, u smi-
slu ishrane, smetaja i garderobe, potrebno je ukupno 20.000,00 dinara meseno.
Tueni ivi u vajcarskoj, u stanu svog oca. Ne poseduje imovinu na svom imenu. 2010. godine
podigao je kredit za automobil i mesena rata kredita iznosi 1100,00 CHF. Februara meseca 2011.
godine tueni je zakljuio brak, supruga nije zaposlena a dece nemaju. U periodu od februara 2011.
godine, zakljuno sa aprilom mesecom iste godine, tueni je ostvarivao neto zaradu u iznosu od po
1995,25 CHF meseno. Dana 26.11.2011.tuenom je otkazan ugovor o radu sa datumom
31.12.2011. godine.
Sagledavi sve ovo u svetlu odredaba Porodinog zakona, cenei - pre svega - dobrobit malolet-
nog deteta, a pored toga potrebe i standarde njegovih roditelja, ovaj sud je miljenja da pravian iz-
nos kojim tueni treba da doprinosi izdravanju predstavlja iznos od 150,00 CHF, pre svega s obzi-
rom na uzrast deteta (star godinu i po dana) i injenicu da su njegove potrebe manjeg obima, kao i
okolnosti da je tueni zakljuio brak, da je supruga nezaposlena te da je i on sam trenutno bez zapo-
slenja. U tom delu, prvostepena presuda preinaena je odbijanjem tubenog zahteva preko navede-
nog iznosa. Ovako dosuenim iznosom nee biti ugroena egzistencija dunika izdravanja, a uz
odgovarajui doprinos majke poveriocu izdravanja e biti dostupna sredstva u obimu koji je dovo-
ljan za zadovoljenje njihovih osnovnih ivotnih potreba.
albeno pozivanje tuenog na odredbu lana 161. Porodinog zakona (u smislu da je neosnova-
na dosuda izdravanja u stranoj valuti) - je neosnovano.
Naime, ne postoji zakonska smetnja da se doprinos izdravanja utvrdi u stranoj valuti kada se obve-
znik plaanja te obaveze nalazi i ostvaruje zaradu u inostranstvu, to je sluaj u konkretnoj situaciji, s
obzirom na to da tueni trenutno boravi u vajcarskoj, gde je u mogunosti da ostvaruje zaradu.
234.
Izreka presuda u sporu za izdravanje nije podobna za izvrenje - nejasna je ukoliko sud
obavee tuenog da plaa 25% od zarade na ime doprinosa za izdravanje, a ne navede gde tu-
eni ovu zaradu ostvaruje.
- 132 -
PORODINO PRAVO
235.
Ako je obveznik izdravanja u radnom odnosu ili je korisnik penzije ili ostvaruje druga
stalna mesena primanja onda sud odreuje budue iznose izdravanja procentualno u odno-
su na zaradu, penziju i drugo stalno novano primanje, s tim da tako odreeni novani iznos
izdravanja ne moe biti manji od 15% za svako izdravano lice, niti vei od 50% od ukupne
mesene zarade ili penzije ili drugog stalnog mesenog primanja.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je pravnosnanom presudom Optinskog suda oba-
vezan da na ime izdravanja tuene mal. K. meseno plaa po 15% od svoje mesene zarade poev
od 20. decembra 1993. godine, kao dana podnoenja tube, pa nadalje.
Tuilac u parnici trai da se njegov meseni doprinos za izdravanje erke - tuene mal. K. od 15%
od mesene zarade usvoji, tako to bi se oredilo da ta zarada iznosi 240 vajcarskih franaka meseno.
Vrhovni sud nalazi da je Okruni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je ovako posta-
vljen tubeni zahtev odbio kao neosnovan.
Prema odredbi lana 316. Zakona o braku i porodinim odnosima sud moe, na predlog izdra-
vanog lica obveznika izdravanja da povisi, snizi, ukine ili izmeni nain izdravanja koji je dosuen
ranijom odlukom suda, ako su se okolnosti na osnovu kojih je doneta odluka kasnije izmenile.
Meutim, tuilac trai da za izdravanje mal. K. plaa isti procenat tj. 15% od svoje mesene zarade,
ali odreene u fiksnom iznosu tj. sa 240 vajcarskih franaka to nije u skladu sa odredbama lana 310-a
st. 2. i 4. navedenog zakona. Naime, prema tom zakonskom propisu ako je obveznik izdravanja u rad-
nom odnosu ili je korisnik penzije ili ostvaruje druga stalna mesena primanja, onda sud odreuje budu-
e iznose izdravanja procentualno u odnosu na zaradu, penziju i drugo stalno novano primanje, s tim
da tako odreeni novani iznos izdravanja ne moe biti manji od 15% za svako izdravano lice niti vei
od 50% od ukupne mesene zarade ili penzije ili drugog stalnog mesenog primanja.
Prema iznetom neosnovano tuilac zbog pogrene primene materijalnog prava pobija odluku o odbija-
nju tubenog zahteva sadrine kao u izreci pobijane presude, jer se u smislu odredaba navedenog Zakona
zarada, penzija ili drugo stalno meseno primanje obveznika izdravanja ne odreuje odlukom suda, ve
predstavlja faktiko pitanje, od koga onda u postupku izvrenja zavisi i visina obaveze izdravanja.
236.
Ako lice koje treba da plaa zakonsko izdravanje ne ostvaruje stalna mesena primanja, ali se
bavi nekom delatnou od koje ostvaruje dohodak, obaveza izdravanja ne odreuje se u procentu-
alnom nego u nominalnom mesenom iznosu, srazmerno potrebama izdravanog lica i mogunosti-
ma obveznika izdravanja.
237.
Izmenjene prilike u zemlji (inflatorna kretanja i porast trokova ivota) posluile su kao
osnov da u lanu 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodinim odnosima i to
u dodatnom lanu 310a. stav 2. bude propisano da "ako je obveznik izdravanja u radnom odno-
su ili je korisnik penzije, ili ostvaruje druga stalna mesena novana primanja, sud odreuje bu-
- 133 -
PORODINO PRAVO
due iznose izdravanja procentualno u odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalno novano pri-
manje". Takva zakonska odredba je kako u interesu izdravanog lica, tako i u interesu lica koje
je duno da doprinosi (plaa) u izdravanju. Prvog oslobaa estog pokretanja postupaka kod
suda radi poveanja izdravanja, a drugog obezbeuje da u izdravanju doprinosa srazmerno
kretanju svojih primanja. Navedena zakonska odredba ma koliko bila opravdana i logina ne
mora u svakom sluaju biti i pravina. Tako u sporovima o zakonskom izdravanju u kojima je
obveznik izdravanja zemljoradnik, advokat, imalac samostalne zanatske radnje ili privatnog
preduzea izdravanje se prema odredbama lana 310a stav 3. navedenog Zakona o izmenama
ZBPO ima odrediti procentualno u odnosu na iznos najnie zarade u Republici za prethodni me-
sec, jer navedena (i njima slina) lica nemaju ni zaradu, ni penziju, a ni drugo stalno novano
primanje iz lana 310a stav 2. navedenog zakona. Ako bi se tako postupilo bilo bi to nepravino
prema izdravanom licu i protivno cilju zakonskog izdravanja. Navedena i njima slina lica
kao obveznici izdravanja po pravilu (to u svakom konkretnom sluaju mora biti utvreno)
ostvaruju osetno vei meseni prihod od iznosa najnie zarade u Republici, pa u smislu odredbi
lana 310. stav 3. Zakona o braku i porodinim odnosima u izdravanju treba da doprinose pre-
ma svojim stvarnim mogunostima. Odreivanjem izdravanja u navedenim sluajevima u pro-
centu od najnie zarade u Republici bilo bi protivno osnovnom zakonskom principu da obve-
znik izdravanja treba da doprinosi u istom prema svojim stvarnim mogunostima, a izdravano
lice ne bi u punoj meri ostvarilo svoje zakonsko pravo na izdravanje. Polazei od izloenog,
dolazi se do pravilnog i zakonitog stava da izuzetno, kada to okolnosti sluaja (navedeni i slini
primeri) opravdavaju, sud e izdravanje dosuditi u odreenom (fisknom) iznosu, a ne u procen-
tu od najnie zarade u Republici. Time se ni u emu ne povreuju odredbe navedenih zakona, pa
je takav pravni stav morao biti prihvaen.
(Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br. 2/96)
238.
U sporu za ostvarivanje zakonskog izdravanja, tubom moraju biti obuhvaena i lica koja su pravo-
snanom presudom ve ostvarila izdravanje, ukoliko visina dosuenog izdravanja ovim licima, u pot-
punosti ili u najveem delu, onemoguava tuioca da ostvari svoje pravo na izdravanje.
239.
Zbir minimalnog procenta za izdravanje za svako maloletno dete treba da bude adekvatno pro-
pisanoj gornjoj granici obaveza doprinosa na ime izdravanja.
(Optinski sud Prizren, P. 562/93)
240.
Kada se obveznik izdravanja nalazi na privremenom radu u inostranstvu i ostvaruje pri-
manja u valuti zemlje u kojoj radi, onda trailac izdravanja moe da trai izdravanje u stra-
noj valuti.
- 134 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Kako se tueni nalazi na privremenom radu u Nemakoj, nije osnovan navod tuenog da je pogreno
primenjeno materijalno pravo, kada je za izdravanje dosuen iznos u stranoj valuti. Ovo iz razloga jer da-
valac izdravanja ostvaruje prihod u stranoj valuti, tj. u nemakim markama, a nalazi se u inostranstvu, pa
je zbog toga jedino on u mogunosti da visinu izdravanja plaa u stranoj valuti, kako su to tuioci i traili.
U svakom sluaju, sama injenica da davalac izdravanja, tj. tueni, ivi u Nemakoj i da tamo
ostvaruje platu, ukazuje da e se izvrene presude vriti u toj zemlji, pa se ono moe obaviti samo u
valuti te zemlje.
VISINA IZDRAVANJA
241.
Sud je ovlaen da izdravanje odredi u fiksnom iznosu iako je tuilja traila izdravanje
procentualno od primanja dunika izdravanja.
Iz obrazloenja:
Iako je odredbom lana 162. stav 1. Porodinog zakona predvieno da poverilac izdravanja
moe po svom izboru zahtevati da visina izdravanja bude odreena u fiksnom mesenom nova-
nom iznosu ili u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja, sud je
ovlaen da izdravanje odredi u fiksnom iznosu i kada je tuilja traila izdravanje procentualno od
primanja dunika izdravanja.
U konrektnom sluaju, budui da je tueni profesionalni fudbaler koji trenutno ivi i igra u fud-
balskom klubu u Francuskoj i to do juna 2014. godine, nakon ega planira da se vrati u Republiku
Srbiju (dok tuilja i dete ive u Republici Srbiji), jedini mogui nain da se obezbedi izdravanje tu-
ilje i maloletnog deteta je da se visina izdravanja odredi u fiksnom novanom iznosu, bez obzira
to je tuilja zahtev odredila procentualno od primanja tuenog.
242.
Obaveza je roditelja da doprinosi izdravanju maloletnog deteta i u onom obimu koji
moe da ugrozi njegovu egzistenciju samo u sluaju da i drugi roditelj nije u mogunosti
da obezbedi sredstva kojim bi se zadovoljile detetove potrebe.
Iz obrazloenja:
Iako je kod obaveze izdravanja maloletne dece dozvoljena mogunost da se visina izdravanja od-
redi u iznosu kojim bi se ugrozila egzistencija roditelja - davaoca izdravanja (jer su roditelji duni da i
po cenu ugroavanja sopstvene egzistencije obezbede dovoljno sredstava za izdravanje sopstvene dece)
- to vai samo u sluaju da i drugi roditelj nije u mogunosti da obezbedi sredstva kojim bi se zadovoljile
potrebe dece, jer je zajednika dunost roditelja da izdravaju svoje maloletno dete.
- 135 -
PORODINO PRAVO
U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je dosuujui navedene iznose opteretio primanja tuene u
veem obimu nego to je to dozvoljeno u lanu 162. stav 2. Porodinog zakona, to - budui da tuena
ne ostvaruje nikakve dodatne prihode i da nema imovinu koja se vodi na njeno ime - prema stavu Apela-
cionog suda moe da ugrozi njenu egzistenciju.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G.2 378/2013 od 08.05.2013. godine)
243.
Stekli su se uslovi za izmenu ranije odluke o izdravanju ako su se u meuvremenu pove-
ali trokovi ivota, a zdravstveno stanje bive supruge kao primaoca izdravanja pogoralo,
ime je onemoguena da stie zaradu povremenim radom a nema drugih prihoda. Ovo bez ob-
zira to je davalac izdravanja slepo lice, ukoliko on ostvaruje vee prihode te je u mogunosti
da doprinosi njenom izdravanju.
Iz obrazloenja:
Budui da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, prvostepeni sud je
pravilno, na osnovu l. 151, 160, 162. i 164. Porodinog zakona, usvojio tubeni zahtev tuilje.
Naime, poveali su se trokovi ivota, zdravstveno stanje tuilje je pogorano pa je onemogue-
na da stie zaradu povremenim radom, ivi od 2.800,00 dinara koje dobija na ime izdravanja od tu-
enog i nema drugih prihoda.
Iako je tueni slepo lice, on ostvaruje vee prihode i u mogunosti je da doprinosi tuiljinom iz-
dravanju.
Pri tome, prvostepeni sud je vodio rauna ne samo o potrebama tuilje kao poverioca ve i o
mogunostima tuenog kao dunika izdravanja, njegovom zdravlju i visini penzije. Imajui sve to
u vidu, pravilno je prvostepeni sud na osnovu lana 164. Porodinog zakona izmenio visinu izdra-
vanja odreenu prethodnom pravnosnanom odlukom.
244.
Zakonsku obavezu na plaanje doprinosa za izdravanje deteta, ranije ustanovljenu (sud-
skim poravnanjem ili odlukom suda) u procentualnom iznosu od zarade koju je ostvarivao u
preduzeu u kojem je bio zaposlen, roditelj je duan da ispunjava u istom procentu i od penzije.
Iz obrazloenja:
Na osnovu naznaenog poravnanja, zakljuenog pred nadlenim Optinskom sudom 28.04.1998.
godine, Reenjem o izvrenju od 26.12.2007. godine odreeno je izvrenje radi naplate novanog po-
traivanja poverioca u iznosu meseno od 50% od ostvarenih primanja poev od 06.01.1998. godine i
trokova izvrenja, zabranom na 1/2 ukupnih mesenih primanja dunika i to 40% radi naplate redov-
nih rata izdravanja a 10% radi naplate zaostalih rata koje teku od 06.01.1998. godine pa do njihove
naplate a nakon naplate zabranom meseno ukupno 50% od ostvarenih primanja dunika sve dok ta
obaveza po zakonu traje kod Republikog fonda penzijsko-invalidsko osiguranja zaposlenih. Ovom
Fondu je naloeno da na osnovu tog reenja isplauje poveriocu novani iznos za koji je odreeno iz-
- 136 -
PORODINO PRAVO
vrenje do potpunog namirenja poverioca a duniku se zabranjuje da taj deo naplauje i da sa njim ras-
polae pod pretnjom zakonskih posledica.
Izvrni poverilac je protiv ovog reenja blagovremeno izjavio albu.
Nakon toga, izvrni poverilac je predlog za izvrenje povukao za period od kada je nastala obave-
za izvrenog dunika po navedenom poravnanju pa do 01.11.2003. godine. Zbog toga je prvostepeni
sud doneo reenje kojim je ukinuo reenje o izvrenju u tom delu i postupak izvrenja obustavio.
Reavajui o albi izvrnog dunika na deo reenja koje je ostalo na snazi tj. koji se odnosi na na-
platu izdravanja za period od 01.11.2003. godine pa ubudue - Okruni sud je naao da je alba neo-
snovana.
U tom delu pobijano reenje i postupak koji je prethodio njegovom donoenju ne sadri povrede
odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ta. 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parninom postupku, na
koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti.
Navedenim poravnanjem zakljuenim izmeu stranaka 28.04.1998. godine tuenik je obavezan da
na ime doprinosa za izdravanje tuilje kao svoje erke plaa meseno 50% zarade koju ostvaruje u
svom preduzeu poev od 06.01.1998. godine pa ubudue za svaki mesec unapred najkasnije do 10-
tog u mesecu, s tim to je duan zaostale rate platiti odjednom u roku od 15 dana.
Nije sporno da je izvrni dunik 01.11.2003. godine otiao u invalidsku penziju, a da je posle iz-
vesnog vremena otiao i u starosnu penziju. To, meutim, ne znai da je njegova obaveza po poravna-
nju od 1998. godine prestala, ve je, po nalaenju Okrunog suda, izvrni dunik u obavezi da po od-
lasku u penziju plaa 50% sada od penzije.
Ovo iz sledeih razloga:
Obaveza izvrnog dunika da plaa izdravanje izvrnom poveriocu kao svom detetu je zakonska
obaveza i ona nije prestala. Drugo, imajui u vidu navode izvrnog dunika da je njegova penzija ma-
nja od zarade koju je ostvarivao u preduzeu kojem je bio zaposlen, to znai da je samim tim njegova
obaveza izdravanja smanjena. Ukoliko je izvrni dunik smatrao da je visina njegove obaveza vea
od njegovih mogunosti, mogao je da u parninom postupku trai da se ona smanji, odnosno uskladi
sa njegovim mogunostima i potrebama izvrnog poverioca.
Prema tome, obaveza na plaanje izdravanja koje je ustanovljena u odnosu na mesenu zaradu u
istom procentu protee se i na primanja od penzije, ukoliko je izvrni dunik u meuvremenu otiao u
penziju, to nije u suprotnosti sa odredbom lana 310a Zakona o braku i porodinim odnosima, koji je
vaio u trenutku kada je izvrni dunik otiao u penziji sa odredbom lana 162. stav 2. Porodinog za-
kona, koji se primenjuje od 01.07.2005. godine: ako se visina izdravanja odreuje u procentu
od redovnih mesenih primanja dunika izdravanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski
honorar itd.) visina izdravanja, po pravilu, ne moe biti manja od 15% ni vea od 50% od re-
dovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja umanjenih za poreze i doprinose za
obavezno socijalno osiguranje.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 477/08 od 27.03.2008. godine)
245.
Kada dunik izdravanja ostvaruje prihode u stranoj valuti, njegova obaveza izdravanja
u fiksnom mesenom iznosu moe biti odreena u toj valuti. To, meutim, nije smetnja da se
obaveza ispunjava u dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan ispunjenja.
- 137 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Navedenom drugostepenom presudom nadlenog Okrunog suda od 13.04.2006. godine odbije-
na je alba tuioca i potvrena naznaena presuda nadlenog Optinskog suda od 16.12.2003. godi-
ne, kojom je razveden brak zakljuen 15.04.2000. godine izmeu tuioca i tuene, a maloletno dete
stranaka povereno na dalju negu i staranje majci.
Tuilac je obavezan da na ime zakonskog izdravanja za maloletno dete plaa meseno 250 eura
i odreen je nain vianja izmeu tuioca i maloletnog deteta.
Revizija tuioca, izjavljena protiv odluke o poveravanju deteta, o obavezi izdravanja i nainu
vianja maloletnog deteta - nije osnovana.
Poto je nakon razvoda braka maloletno dete povereno na staranje majci, pravilno je prime-
njeno materijalno prava kada je tuilac kao otac obavezan da za izdravanje deteta plaa 250
eura meseno. Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac prima penziju u iznosu od 1.054
eura meseno i deiji dodatak u iznosu od 150 eura meseno, dok tuena ima primanja u iznosu
od 300 eura meseno. Tako je pravilan zakljuak da je tuilac duan da za izdravanje malolet-
nog deteta plaa 250 eura meseno, to e maloletnom detetu obezbediti takav nivo ivotnog
standarda kakav uiva roditelj koji je dunik izdravanja, a to je u skladu sa odredbama lana
Obaveza izdravanja je odreena u fiksnom iznosu u skladu sa odredbama lana 162. stav 1. Po-
rodinog zakona, a poto dunik izdravanja prihode ostvaruje u stranoj valuti, pravilno je prime-
njeno materijalno pravo kada je njegova obaveza za plaanje izdravanja odreena u iznosu od 250
eura meseno.
Ovako utvrena visina izdravanja nije smetnja da se obaveza ispunjava u dinarskoj protivvred-
nosti strane valute prema kursu na dan isplate.
246.
Ako je obveznik izdravanja u postupku sporazumnog razvoda braka, prethodno ve
obavezan da na ime zakonskog izdravanja svog branog deteta plaa iznos od 20% od
mesene zarade, u postupku radi utvrivanja vanbranog oinstva i izdravanja ne moe
se osnovano pozivati na odredbu lana 310a, stav 4. Zakona o braku i porodinim odnosi-
ma, prema kojoj novani iznosi izdravanja u ukupnom iznosu, bez obzira na broj izdra-
vanih lica, ne mogu biti vei od 22% od mesene zarade obaveznika izdravanja poto je, u
vreme kada je ve bio pokrenut postupak radi utvrivanja vanbranog oinstva i izdrava-
nja, priznao zahtev da plaa izdravanje u navedenom iznosu, a sud nije utvrivao ni po-
trebe tuenikovog branog maloletnog deteta niti pak mogunosti tuenog.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, mal. tuilac je roen 28.04.1996. i vanbrano je dete
tuenog, to je utvreno pravosnanom presudom istog suda od 17.10.2003. godine, pa je tueni
u obavezi da doprinosi izdravanju mal. tuioca. Sve injenice od znaaja za odluivanje o visi-
ni obaveze tuenog, prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio, kao to je pravilno i potpuno
utvrdio potrebe mal. tuioca, okolnosti u kojima ivi mal. tuilac kao i njegovi roditelji i da je
tueni u mogunosti da u izdravanju mal. tuioca uestvuje novanim iznosom u visini od 11%
od bruto zarade koju ostvaruje kao zaposleni u JP PTT.
- 138 -
PORODINO PRAVO
I po nalaenju Okrunog suda, nema znaaja, za primenu odredbe lana 310a stav 4. Zakona
o braku i porodinim odnosima, prema kojoj novani iznos izdravanja u ukupnom iznosu, bez
obzira na broj izdravanih lica, ne mogu biti vei od 22% od mesene zarade obaveznika izdra-
vanja, ta okolnost to je tueni presudom istog suda P. br. 15/03 od 27.03.2003. godine, u po-
stupku sporazumnog razvoda braka, ve obavezan da na ime svog branog deteta plaa izdra-
vanje u tom iznosu, i ako se ve vodio postupak po tubi ovde mal. tuioca za utvrivanje van-
branog oinstva i izdravanja, a sud u tom drugom predmetu nije utvrivao ni potrebe tueni-
kovog branog mal. deteta niti pak mogunosti tuenog.
Ovo tim pre, kada je prvostepeni sud u ovom postupku pravilno utvrdio potrebe tuioca i
mogunosti tuenog, uzimajui u obzir i to da tueni ima i obavezu izdravanja i prema svom
drugom detetu, pri emu prvostepeni sud pravilno nalazi da tueni ima mogunosti da u poseb-
nom postupku trai smanjenje obaveze izdravanja koju ima prema drugom detetu, ukoliko sma-
tra da visina tog izdravanja prevazilazi njegove mogunosti.
247.
Prilikom utvrivanja visine obaveze izdravanja sud ne moe opteretiti naknadu za tele-
sno oteenje i naknadu po osnovu nege i pomoi drugog lica.
Iz obrazloenja:
Prema odredbi l. 310a st. 1. Zakona o braku i porodinim odnosima RS, sud odreuje oba-
vezu u novcu. Prema stavu 2. istog propisa, ako je obaveznik izdravanja u radnom odnosu ili je
korisnik penzije, ili ostvaruje druga stalna novana mesena primanja, sud odreuje budue iz-
nose izdravanja procentualno u odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalno novano primanje.
Po odredbi l. 86. ta. 2. Zakona o izvrnom postupku izuzeta su od izvrenja primanja po osno-
vu naknade zbog telesnog oteenja po propisima o invalidskom osiguranju. Iz spisa proizilazi
da je tueni korisnik invalidske penzije i da prima naknadu na ime telesnog oteenja i naknadu
po osnovu nege i pomoi drugog lica. Kod ovakvog stanja stvari nije jasno izreka pobijane pre-
sude u delu koji se odnosi na obavezu tuenog da za izdravanje mal . dece T. i M. plaa mese-
no po 15% od invalidnine, jer se ne vidi na koji od navedenih oblika primanja tuenog se odnosi
utvrena visina obaveze tuenog. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e imati u vidu i da
saglasno l. 86. ta. 2. ZIP-a obaveza izdravanja tuenog koju ima prema mal. deci ne moe
opteretiti naknadu za telesno oteenje i naknadu po osnovu nege i pomoi drugog lica, koje tu-
eni prima, ve se obaveza izdravanja moe odrediti samo u odnosu prema penziji tuenog.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 378/03)
248.
Nije suprotno odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima dosuivanje kombino-
vanih iznosa i to procentualno od zarade koju tueni ostvaruje i paualno od privatne, dodat-
ne, druge delatnosti, ukoliko utvreni doprinos u procentualnom iznosu nije dovoljan za pod-
mirenje osnovnih ivotnih potreba izdravanog lica dece, a pri tom je obveznik izdravanja
u mogunosti da tu zaradu ostvaruje i njome doprinosi izdravanju.
- 139 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Zahtev tuioca u ovom sporu odnosi se na zakonsko izdravanje maloletne dece. Deca se nalaze na
redovnom kolovanju kao uenici srednje kole. Majka tuilaca je higijeniar u ustanovi za smetaj i
zbrinjavanje starih lica, a tueni otac stalno je zaposlen u preduzeu. Pored toga ima opremljenu limar-
sku radionicu u kojoj obavlja zanat u slobodno vreme, posle radnog vremena u preduzeu.
Vrhovni sud smatra da je pravilno primenjeno materijalno pravo, kada je tueni obavezan da po-
red procentualnih iznosa dosuenih pravosnanom presudom o razvodu braka na ime izdravanja
maloletne dece plaa i paualne iznose utvrene i iskazane u izreci prvostepene presude.
Prema odredbi lana 310. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, predvieno
je da se prilikom ocenjivanja mogunosti lica koje je duno da daje izdravanje, uzimaju u obzir sva
njegova primanja i stvarne mogunosti da stie zaradu. Prema odredbi lana 310a. istog zakona, sud
odreuje obavezu izdravanja u novcu, s tim da ako je obveznik izdravanja u radnom odnosu ili
korisnik penzije ili ostvaruje stalna mesena novana primanja, sud budui iznos izdravanja odre-
uje procentualno u odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalno novano primanje, a ako obveznik
izdravanja ne ostvaruje stalna mesena novana primanja, sud odreuje budue iznose izdravanja
procentualno u odnosu na iznos garantovane zarade u Republici, za prethodni mesec.
Cilj zakonskog izdravanja je da se visina iznosa za izdravanje odredi tako da budu obez-
beena najnunija sredstva za izdravanje primaoca izdravanja, prema stvarnim i materijalnim
mogunostima obveznika izdravanja. Stoga, kada to okolnosti sluaja opravdavaju, sud e oba-
vezu izdravanja odrediti u novcu (u fiksnom iznosu), u smislu lana 310a stav 1. Zakona o bra-
ku i porodinim odnosima.
Nije suprotno citiranim odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima, dosuivanje i kombino-
vanih iznosa i to procentualno od zarade koju tueni ostvaruje u redovnom radnom odnosu, kao i paual-
no od privatne, dodatne, druge delatnosti, ukoliko utvreni doprinos u procentualnom iznosu nije dovo-
ljan za podmirenje osnovnih ivotnih potreba izdravanog lica dece, a pri tom je obveznik izdravanja
u mogunosti da tu zaradu ostvaruje i njome doprinosi izdravanju.
249.
Iznos obaveze izdravaja ne moe biti manji od 7% za svako izdravano lice niti vei od
22% mesene zarade za sva izdravana lica.
Iz obrazloenja:
Niestepenim presudama je obavezan tueni da na ime svog doprinosa za izdravanje maloletne
dece plaa, i to za maloletnog D. 22%, a za maloletnog V. 20% od mesene zarade.
Reavajui o reviziji tuenog, Vrhovni sud je preinaio niestepene presude tako to je tueni
obavezan da na ime svog doprinosa plaa za izdravanje maloletnog D. 12%, a za maloletnog V.
10% od mesene zarade.
Niestepeni sudovi utvrdili su sve odlune injenice za donoenje odluke o doprinosu tuenog za iz-
dravanje tuilaca koji su maloletni, shodno odredbama lana 309, 310. i 311. Zakona o braku i porodi-
nim odnosima, odnosno potrebe maloletne dece i mogunosti tuenog kao i materijalno-stambene prilike
oba roditelja.
- 140 -
PORODINO PRAVO
Kako se tueni nalazi u stalnom radnom odnosu, pravilan je zakljuak da se njegov doprinos iz-
dravanju tuilaca odreuje procentualno u odnosu na zaradu koju ostvaruje.
Meutim, pri odmeravanju visine pomenutog doprinosa niestepeni sudovi nisu ispravno protu-
maili odredbu lana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodinim odnosima
("Slubeni glasnik RS" br. 29/2001 od 17.05.2001. godine stupio na snagu 1.06.2001. godine),
kojim je izmenjen stav etiri lana 310a Zakona o braku i porodinim odnosima, zbog ega je dolo
do pogrene primene materijalnog prava.
Prema izmenjenom stavu 4. lana 310a Zakona o braku i porodinim odnosima, novani iznos
izdravanja, koji se u smislu stava 1. i 2. ovog lana odreuje u odnosu na zaradu, odnosno mini-
malnu zaradu, ne moe biti manji od 7% za svako izdravano lice niti vei od 22% od mesene zara-
de obveznika izdravanja, odnosno minimalne zarade.
Iz ove zakonske odredbe proizilazi da ukupna obaveza izdravanja, kada se ona odnosi na
zaradu, kao u konkretnom sluaju, ne moe biti vea od 22% mesene zarade obveznika izdra-
vanja i to za sva izdravana lica (ovaj maksimalan procenat od mesene zarade nije za svako po-
jedinano izdravano lice), s tim to je lanom 63. Zakona o radnim odnosima ("Slubeni gla-
snik RS", br. 28 od 4.05. 2001. godine), propisano ta ini zaradu zaposlenog, a u vezi novog
naina obrauna zarade.
TRAJANJE IZDRAVANJA
250.
I posle pet godina od prestanka braka je opravdano produenje izdravanja ukoliko je po-
verilac izdravanja nesposoban za rad i nema sredstava za ivot.
Iz obrazloenja:
Na utvreno injenino stanje su niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada
su obavezali tuenog da na ime izdravanja plaa tuilji 25% od penzije koju ostvaruje poev od
01.06.2010. godine pa u narednih pet godina te da dospele mesene rate od tada pa do pravnosna-
nosti presude plati u roku od 90 dana, kao i da se izmeni presuda optinskog suda u delu odluke
kojim je odlueno o visini doprinosa za izdravanje tuilje.
Navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava - odredbi lana 163. st. 2. i 3. Porodi-
nog zakona - su neosnovani.
Izdravanje suprunika - tuilje od strane tuenog kao biveg suprunika moe se izuzetno
produiti i posle isteka roka od pet godina od prestanka braka, ako naroito opravdani razlozi
spreavaju suprunika - poverioca izdravanja da radi. S obzirom da je tuilja nesposobna za
rad a drugih prihoda nema, ispunjeni su uslovi iz lana 163. stav 3. Zakona.
U konkretnom sluaju se ne radi o sporu radi utvrenja prava na izdravanje suprunika, ve o
izmeni utvrene obaveze tuenog na izdravanje tuilje po pravnosnanoj presudi optinskog suda a
navod revizije o zastarelosti tuiljinog prava na podnoenje tube za izdravanje je neosnovan.
- 141 -
PORODINO PRAVO
251.
Iako tuena nije izriito postavila takav tubeni zahtev, osporavanje tubenog zahteva
za ukidanje odn. prestanak izdravanja ima procesni i pravni znaaj zahteva za produe-
nje izdravanja iz naroito opravdanih razloga. Na drugoj strain, zahtevom za prestanak
obaveze izdravanja razvedenog suprunika obuhvaen je i zahtev za smanjenje ranije do-
suene obaveze po tom osnovu.
Iz obrazloenja:
Shvatanje niestepenih sudova da protekom pet godina od razvoda braka stranaka i odreivanja
tuioeve obaveze da izdrava tuenu kao razvedenu suprugu - nije dolo do automatskog prestanka
te obaveze, pravno je zasnovano i pravilno obrazloeno. Zbog starosnog doba (73 godine) i postoje-
ih hroninih bolesti tuene, to proizilazi iz utvrenog injeninog stanja, postoje naroito oprav-
dani razlozi koji je spreavaju da radi i da ostvaruje redovne neophodne prihode za sopstveno izdr-
avanje. Zbog toga nije ispunjen uslov za prestanak obaveze izdravanja razvedene supruge u smi-
slu lana 167. stav 1. taka 1. u vezi lana 163. stav 2. Porodinog zakona, ve za produenje izdr-
avanja iz opravdanih razloga, u smislu lana 163. stav 3. Porodinog zakona. Osporavanje tube-
nog zahteva za ukidanje odn. prestanak izdravanja ima procesni i pravni znaaj zahteva za produ-
enje izdravanja iz naroito opravdanih razloga, iako tuena nije izriito postavila takav protivtu-
beni zahtev.
Zahtevom za prestanak obaveze izdravanja razvedene supruge, meutim, obuhvaen je i zahtev
za smanjenje ranije dosuene obaveze po tom osnovu, o emu su niestepeni sudovi odluivali pra-
vilnom primenom materijalnog prava, u skladu sa odredbom lana 3. stav 1. Zakona o parninom
postupku. Zato je ocena zakonskih uslova za prestanak odn. produenje obaveze dosuenog supru-
anskog izdravanja dovela nuno i do potrebe preispitivanja okolnosti od kojih zavisi visina te
obaveze. Prema utvrenom injeninom stanju, a ono se ne moe pobijati revizijom, od vremena
utvrenja ranije obaveze izdravanja tuene izmenile su se okolnosti u smislu poboljanja njenog
materijalnog poloaja i njenog relativnog finansijskog osamostaljivanja, usled deobe brane tekovi-
ne stranaka, ali ne do mere da bi to po zahtevu tuioca dovelo do prestanka njegove obaveze da iz-
drava tuenu (lan 167. stav 2. taka 1. Porodinog zakona).
Naime, tuena nije stekla imovinu takvog obima niti dovoljno sredstava da obezbedi svoje komplet-
no izdravanje, a zbog bolesti i starosti nije radno sposobna da bi radom i privreivanjem obezbedila
svoju potpunu egzistenciju. Zato je tueni obavezan da za njeno izdravanje plaa 20% svoje mesene
penzije. Ostatak e tuena obezbeivati delom od svoje imovine (izdavanjem kupljenog stana odn. nje-
govom prodajom ili povraajem novca ukoliko se kupoprodaja ne realizuje) kao i u okviru domainstva
svoje erke, u kojem ivi i aktivno uestvuje uvanjem mlaeg unueta i pripremanjem obroka.
252.
Iako je propisano da izdravanje suprunika posle prestanka braka ne moe trajati due
od pet godina, ono se moe produiti i posle isteka tog roka - na neodreeno vreme, ako naro-
- 142 -
PORODINO PRAVO
ito opravdani razlozi (kao to su godine starosti i zdravstveno stanje) spreavaju suprunika
- poverioca izdravanja da radi.
Iz obrazloenja:
Izdravanje izmeu suprunika moe trajati odreeno ili neodreeno vreme - lan 163. stav 1.
Porodinog zakona.
Izdravanje suprunika posle prestanka braka ne moe trajati due od pet godina - lan 163. stav
Izdravanje suprunika po prestanku braka moe se produiti posle isteka roka od pet godina,
ako naroito opravdani razlozi spreavaju suprunika - poverioca izdravanja da radi - lan 163.
stav 3. Porodinog zakona.
Izdravanje prestaje kada dunik izdravanja izgubi mogunost za davanje izdravanja ili davanje
izdravanja postane za njega oigledno nepravino, osim ako poverilac izdravanja nije maloletno dete -
lan 167. stav 2. taka 2. Porodinog zakona.
Izdravanje suprunika prestaje i kada poverilac izdravanja sklopi novi brak odnosno vanbra-
nu zajednicu - lan 167. stav 2. taka 3. Porodinog zakona.
Odredbe ovog zakona primenjuju i na porodine odnose koji su nastali do dana poetka pri-
mene ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno - lan 357. stav 1. Porodi-
nog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a primenjuje se od 01.07.2005. godine - lan 363. Porodinog zakona.
Polazei od utvrenih injenica i navedenih odredbi Zakona, u konkretnom sluaju nije prestala
obaveza izdravanja suprunika posle razvoda braka.
Naime, i dalje postoji obaveza tuenog da izdrava tuilju, s obzirom da kao dunik izdravanja nije
izgubio mogunost za davanje izdravanja, niti je davanje izdravanja za njega postalo oigledno nepra-
vino, bez obzira na injenicu to je prestao sa radom i to mu je utvreno pravo na starosnu penziju a
imajui u vidu da tuilja nema drugih primanja po bilo kom osnovu, osim utvrenog prava na izdrava-
nje od strane tuenog.
PROMENA VISINE IZDRAVANJA

253.
Izmenu ranije donete odluke ne opravdavaju uvek promenjene okolnosti na strani poveri-
oca i dunika izdravanja.
Iz obrazloenja:
Do promene okolnosti u ovom sluaju dolo je i na strani tuioca i na strani tuenog.
Kod tuioca se promenjene okolnosti ogledaju u zakljuenju drugog braka i roenju jo jednog
deteta, zbog ega ima poveane izdatke i obavezu izdravanja jo dva lica pored ovde tuenog.
- 143 -
PORODINO PRAVO
Tueni je sada stariji a dijagnostikovane su mu jo dve bolesti u odnosu na prethodnu odluku.

Pravilno je stanovite niestepenih sudova da su promenjene okolnosti nastale kod obe par-
nine stranke. Time se stranke ponovo nalaze u istom poloaju, to ne opravdava izmenu ranije
odluke. Iznos dosuen ranijom odlukom na ime izdravanja od 450 CHF sa doprinosom majke
je dovoljan za podmirenje osnovnih potreba deteta koje su u toku postupka pred niestepenim
sudovima utvrene. Ovim iznosom, suprotno revizijskim navodima, ne podmiruju se luksuzne
potrebe deteta jer takve potrebe tueni nije ni istakao niti se takvim potrebama mogu smatrati
vannastavne aktivnosti (uenje engleskog jezika i pohaanje radionice) niti leenje. Dunost iz-
dravanja (svakodnevnim staranjem) u odnosu na drugo dete tuioca ima i tuioeva supruga -
majka deteta.
254.
Visina izdravanja se moe smanjiti ili poveati ako se promene okolnosti na osnovu kojih
je doneta prethodna odluka.
Iz obrazloenja:
Brak roditelja tuioca je razveden pravnosnanom presudom. Tada maloletni tuilac je poveren
na staranje ocu a majka je obavezana da doprinosi izdravanju deteta u iznosu od 20% od mesene
zarade. Izmeu parninih stranaka je zakljueno poravnanje 28.03.2007. godine kojim se majka
obavezala da na ime izdravanja deteta plaa iznos od 12.000 dinara svakog meseca poev od
01.04.2007. godine.
Sada punoletni tuilac je pokrenuo parnini postupak 20.06.2008. godine. Traio je izmenu od-
luke o visini izdravanja po poravnanju sa zahtevom da se tuena (njegova majka) obavee da na
ime izdravanja plaa 20.000,00 dinara od 01.06.2008. pa ubudue. Podneskom od 05.04.2011. go-
dine predloio je da sud obavee tuenu da na ime izdravanja plaa iznos od po 8.000,00 dinara
meseno (kao razliku od 12.000,00 dinara prema poravnanju i traenog iznosa od 20.000,00 dinara)
kao i da isplauje iznos od 50% od zarade ubudue.
Tokom predmetnog postupka ovde tuena je pravnosnano obavezana da na ime svog doprinosa
za izdravanje sina plaa 30% od svoje zarade poev od 01.07.2011. pa ubudue. Zahtev kojim je
traeno da se ona obavee da isplati (poev od podnoenja tube 20.06.2008. zakljuno sa martom
2011. godine) jo 8.000,00 dinara meseno (kao razliku iznosa od 12.000,00 prema poravnanju i tra-
enih 20.000,00 dinara) - odbijen je.
Presuda od 07.12.2012. godine ukinuta je naznaenom presudom Apelacionog suda od
25.06.2013. godine pa je tuena obavezana da na ime izdravanja tuioca plaa meseno iznos od
20.000,00 dinara poev od 20.06.2008. pa do 01.07.2011. godine (time je promenjeno poravnanje
od 28.03.2007. godine). Odbijen je zahtev da se tuena obavee da mu pored iznosa od 30% dosu-
enih presudom od 01.07.2011. godine plaa jo 20% od svoje zarade poev od 01.07.2011.
U postupku je utvreno da je tuena redovno plaala iznos odreen poravnanjem od
12.000,00 dinara meseno; da su potrebe tuioca kao izdravanog lica porasle za 8.000,00 dina-
ra i da su mogunosti tuene kao davaoca izdravanja poveane u odnosu na vreme kada je zaklju-
eno poravnanje.
- 144 -
PORODINO PRAVO
Vrhovni kasacioni sud ocenjuje: tuena je deo svoje obaveze na ime izdravanja u visini od
12.000,00 dinara ispunila i na taj nain je u ovom delu obligacija prestala (l. 295. Zakona o
obligacionim odnosima). Zbog toga se poveana potreba tuioca za jo 8.000,00 dinara pored
ve ispunjene obaveze od 12.000,00 dinara nije mogla sabirati sa ve ispunjenom obavezom,
ve je pravilna odluka suda da za period od podnoenja tube do pravosnanosti odluke kojom
je tuena obavezana na plaanje 30% od zarade poev od 01.07.2011. godine - ista plati iznos
od 8.000,00 dinara meseno.
255.
Za zakljuak da dunik izdravanja nije u mogunosti da plaa izdravanje sama po sebi
nije dovoljna injenica da nije stalno zaposlen, jer potrebnu sumu novca moe obezbediti oba-
vljanjem povremenih poslova.
Iz obrazloenja:
S obzirom da tuena pored maloletnih tuilaca ima jo jedno dete na izdravanju staro tri godine,
njena obaveza izdravanja treba da bude manja od obaveze oca maloletnih tuilaca. Tuena e bez obzi-
ra to ima dete staro tri godine i bolesnu svekrvu (iako sudu nije pruila dokaze o tome od kakve bolesti
boluje njena svekrva) biti u obavezi da obezbedi sredstva za izdravanje maloletnih tuilaca ako ne ra-
dom na imovini svog supruga, onda odlaskom u nadnicu na imanja drugih lica.
Naime, injenica da tuena nije u stalnom radnom odnosu ne moe biti razlog da svojoj deci ne
plaa izdravanje, budui da je iznos od po 2.000,00 dinara koliko je po prethodnoj presudi obavezana
da plaa nedovoljan za izdravanje maloletnih tuilaca bez obzira u kakvoj se materijalnoj situaciji
ona nalazi.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 169/2012(1) od 24.04.2012. godine)
256.
Ukoliko dunik izdravanja ima obavezu da izdrava i druga lica, suma izdravanja koju
je duan da plaa e biti u odreenoj meri smanjena.
Iz obrazloenja:
Prethodna presuda kojom je utvrena visina izdravanja maloletnih tuilaca na po 2000,oo dina-
ra je doneta pre skoro pet godina (maloletni tuioci nisu ili u kolu i potrebe su im bile manje od
sadanjih). Kako su maloletni tuioci sada stariji (idu u kolu i potrebe su im poveane), stekli su se
uslovi za izmenu prethodne odluke shodno odredbi lana 164. Porodinog zakona.
Prilikom odluivanja ovaj sud je imao u vidu injenicu da tuena ima jo jedno dete prema kome
ima obavezu izdravanja sa sadanjim suprugom koji je u radnom odnosu, zbog ega je obaveza tuene
novano manja od obaveze zakonskog zastupnika maloletnih tuilaca.
(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 169/2012(2) od 24.04.2012. godine)
- 145 -
PORODINO PRAVO
257.
Izmena okolnosti na strani primaoca izdravanja i na strani roditelja kome je dete po-
vereno i drugog roditelja kao dunika izdravanja, od znaaja je za promenu visine izdr-
avanja deteta.
Iz obrazloenja:
U konkretnom sluaju prvostepeni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz odredbe lana 164.
Porodinog zakona, naavi da su se na strani maoletnog tuioca promenile okolnosti na osnovu ko-
jih je doneta prethodna odluka - maloletni tuilac je porastao, te su mu za zadovoljavanje svako-
dnevnih (kolskih i ostalih potreba) neophodna vea sredstva.
Meutim, prilikom donoenja odluke prvostepeni sud je propustio da uvai injenicu da je i na
strani tuenog dolo do promenjenih okolnosti, koje se odnose na njegov loiji materijalni poloaj u
odnosu na momenat kada je doneta prethodna odluka od 17.01.2012. godine. Naime, tueni je pre-
stao da radi u preduzeu u kome je bio zaposlen.
Na drugoj strani, poboljao se materijalni poloaj majke maloletnog tuioca, imajui u vidu da je
ona zaposlena, da ostvaruje redovan prihod, da je vlasnik frizerskog salona u kome radi, da joj u odra-
vanju domainstva pomau roditelji i brat kao i da plaanju stanarine i trokova ishrane doprinosi njen
vanbrani partner.
Tuenog roditelji ne pomau, osim neznatne periodine pomoi oca.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 2 291/2013 od 10.04.2013. godine)
258.
Na odluivanje o tubenom zahtevu majke da se smanji njen udeo u izdravanju njene ma-
loletne dece bitno utie okolnost da je ona u vreme podnoenja tube bila na porodiljskom od-
sustvu.
Iz obrazloenja:
Prvostepenom presudom odbijen je tubeni zahtev tuilje kojim je traila umanjenje iznosa koji
je duna da plaa na ime svog doprinosa za izdravanje maloletnih tuenih. Protiv takve odluke tu-
ila je blagovremeno izjavila albu iz svih zakonskih razloga.
Po oceni Apelacionog suda, alba je osnovana.
U prvostepenom postupku je utvreno da je presudom Osnovnog suda u P. - Sudska jedinica u
I., od 17. avgusta 2010. godine, tuilja obvezana da na ime svog doprinosa za izdravanje malolet-
nih tuenih plaa meseno po 7.500,00 dinara, poev od 19. jula 2010. godine. Tueni ive sa ocem
na porodinom imanju njegovih roditelja u selu P., zakonski zastupnik maloletnih tuenih nema
obavezu da izdrava druga lica osim tuenih, tuilja ivi u vanbranoj zajednici sa P. B. i sa njim
ima maloletno dete, sina K., roenog ____.Tuilja nije u radnom odnosu, ali je njen vanbrani su-
prug zaposlen kod pravnog lica u NN B." DOO iz I. i u periodu od 1. oktobra do 31. decembra
2010. godine ostvario je zaradu u mesenom iznosu od 17.808,67 dinara. Njegovi roditelji poseduju
oko 2 ha zemlje, a tuilja i njen vanbrani suprug sa njima ive u zajednici. Tuilja se izdrava od
- 146 -
PORODINO PRAVO
zarade svog vanbranog supruga i povremenih novanih davanja od strane njegovog oca. Maloletni
tueni su uenici osnovne kole i ne primaju deiji dodatak.
Prvostepeni sud nalazi da je tuilja nezaposlena ali da je zdrava i radno sposobna, te je u mo-
gunosti da se radno angauje i ostvaruje prihode nune za izdravanje maloletnih tuenih. U preo-
stalom iznosu izdravanja maloletnih tuenih doprinosie njihov otac - zakonski zastupnik.
Ovakav zakljuak prvostepenog suda se za sada ne moe prihvatiti kao pravilan budui da je za-
snovan na nepotpuno utvrenom injeninom stanju, to ima za posledicu pogrenu primenu materi-
jalnog prava. Naime, tuilja je zasnovala novu vanbranu zajednicu u kojoj zajednici ima sina K.,
koji je roen ______.
Predmetnu tubu tuilja je podnela 14. januara 2011. godine, dok je bila na porodiljskom odsu-
stvu. U vreme kada se tuilja nalazila na porodiljskom odsustvu na nju se ima primeniti zakon koji
regulie ovaj oblik zatite porodice, budui da zbog nege deteta nije bila u mogunosti da ostvaruje
prihode.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e imati u vidu navedene primedbe ovog suda pa e do-
neti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, imajui u vidu odredbe lana 94. Zakona o radu.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G.2-265/11 od 8.07.2011. godine)
259.
Tek ukoliko je dolo do promene relevantnih okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna
odluka ista moe biti promenjena u pogledu visine izdravanja.
Iz obrazloenja:
Tuilja je pravnosnanom presudom obavezana da doprinosi izdravanju tada maloletne dece -
tuenih navedenim mesenim iznosima, poev od 17.08.2005. godine pa ubudue dok za to postoje
zakonski uslovi. U to vreme tuilja je sa drugim suprugom ivela u vajcarskoj gde je obavljanjem
povremenih poslova ostvarivala zaradu od 300 do 400 franaka meseno. U drugom braku je rodila
drugo dete 2007. godine, a po roenju deteta se razvela i vratila u Srbiju gde i sada ivi u iznajmlje-
nom stanu. Zaposlena je u jednoj trgovinskoj radnji sa mesenom zaradom od 16.000,oo dinara, bez
svoje imovine, a za zakup stana izdvaja iznos od 100 evra meseno. Njen suprug je iz drugog braka
obavezan da na ime doprinosa za izdravanje zajednikog maloletnog deteta plaa 670 vajcarskih
franaka i za izdravanje tuilje 110 vajcarskih franaka, ali kako ne izvrava svoju obavezu protiv
njega se vodi krivini postupak zbog krivinog dela neplaanja alimentacije. Tuena je student tree
godine privatnog Pravnog fakulteta, gde za upis godine izdvaja 1.200 evra. Tueni je redovan stu-
dent fakulteta za sport i fiziko obrazovanje. Oni plaaju zakup stana u mestu studiranja u iznosu od
150 evra, a njihove ukupne mesene potrebe su 400 evra. Otac tuenih je nezaposlen, ivi u seo-
skom domainstvu sa svojim roditeljima i bavi se poljoprivredom od koje ostvaruje zaradu za svoje
izdravanje i izdravanje dece.
Na osnovu toga, prvostepeni sud je izmenio prethodnu odluku o visini izdravanja, odreujui
istu u iznosu od po 20% od linog dohodka koji ostvaruje, i to za svakog tuenog ponaosob.
Apelacioni sud je preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev. Vrhovni Kasacioni sud
je prihvatio pravno stanovite prvostepenog suda i reviziju tuilje odbio kao neosnovanu.
- 147 -
PORODINO PRAVO
Na strani tuilje ima promenjenih okolnosti jer je u meuvremenu rodila jo jedno dete pre-
ma kome ima obavezu izdravanja, razvela je drugi brak i vratila se iz vajcarske pa sa mal. de-
tetom ivi u iznajmljenom stanu. Zasnovala je radni odnos.
Meutim, i potrebe tuenih su se vremenom poveale jer su sada stariji, oboje su studenti, a u
vreme donoenja prethodne presude bili su uenici srednjih kola. Tuilja je ostvarila pravo na deje
i supruniko izdravanje od biveg supruga i prema godinama ivota i zdravstvenom stanju u mo-
gunosti je da stie zaradu i da dodatnim radom doprinosi izdravanju tuenih koji su na redovnom
kolovanju.
Zbog toga nisu ispunjeni uslovi iz lana 164. Porodinog zakona za izmenu prethodne presude o
izdravanju. Pored toga, tueni kao poverioci izdravanja imaju pravo izbora da li e se izdravanje
plaati u fiksnom mesenom iznosu ili u procentu od redovnih mesenih primanja dunika izdrava-
nja prema lanu 162. stav 1. istog Zakona, pa obaveza tuilje nije mogla biti odreena u procentu jer
su tueni traili fiksni meseni iznos.
Iako su potrebe tuenih vee, s obzirom na ostale okolnosti na strani tuilje, nije osnovan ni nji-
hov zahtev za poveanje izdravanja na iznos od po 10.000 dinara meseno, pa je prvostepeni sud pra-
vilno odluio kada je odbio protivtubeni zahtev.
(Iz presude Apelacionog suda u Niu, G.2 131/10 od 20.05.2010. godine)
260.
Ranije doneta odluka o izdravanju moe biti izmenjena ukoliko se izmene okolnosti
vezane za nastanak novih obaveza ili prestanak obaveze izdravanja.
Iz obrazloenja:
Pravilno je izmenjena ranija odluka o izdravanju tuenog. Posle donoenja te odluke izmenjene
su okolnosti koje su relevantne za odluivanje o izdravanju tuenog. Posle donoenja te odluke iz-
menjene su okolnosti koje su relevantne za odluivanje o izdravanju. Prestala je obaveza tuioca da
izdrava B. I. i nastala obaveza izdravanje mal. I. I. i mal. J. I. Nastala je obaveza za majku tuenog
da izdrava mal. N. J. i primanja tuioca su izmenjena, jer je penzionisan. Zbog toga su za izmenu
ranije donete odluke o izdravanju tuenog ispunjeni uslovi predvieni lanom 316. 3akona o braku
i porodinim odnosima. Potrebe tuenog i mogunosti tuioca da doprinosi njegovom izdravanju
utvrene su prema lanu 309. i 310, a obaveza je odreena u skladu sa lanom 310a tog Zakona. Iz-
nos od 15% od penzije koji e tuilac plaati meseno sa iznosom koji e biti u mogunosti da obez-
bedi majka tuenog, uzimajui kao njen doprinos za izdravanje i svakodnevni rad i staranje koje e
ulagati u negu i podizanje tuenog, bie dovoljan za njegovo izdravanje.
261.
Ako obveznik izdravanja koji je iako zaposlen, na prinudnom odmoru, zagarantovanu
zaradu ne prima due vreme, ali ostvaruje prihode radei van radnog odnosa, obaveza izdra-
vanja se tada odreuje u nominalnom mesenom iznosu, prema stvarnim mogunostima dava-
oca izdravanja da stie zaradu.
- 148 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Imajui u vidu odredbu lana 298. Zakona o braku i porodinim odnosima stav 1. koji regulie da su
roditelji duni da izdravaju svoju maloletnu decu, te odredbe l. 309, 310. i 310a Zakona o braku i po-
rodinim odnosima RS, postoje opravdani razlozi da se tueni obavee da svoj doprinos izdravanja pla-
a u prvostepenoj presudi odreenim novanim iznosima, s obzirom na injenicu da je tueni iako zapo-
slen, ve due vremena na prinudnom odmoru, da zagarantovani lini dohodak (zaradu) ne prima due
vreme, te kako je utvreno da ostvaruje dopunski prihod radei u drugom preduzeu, prvostepena presu-
da je doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava, s obzirom da je prvostepeni sud prilikom donoe-
nja svoje odluke uzeo u obzir sva primanja davaoca izdravanja i njegove stvarne mogunosti da stie
zaradu, a pri tome imao u vidu i da svoje sopstvene potrebe tueni zadovoljava iz prihoda koje ostvaruje
van radnog odnosa.
(Iz presude Okrunog suda u Subotici, G. 120/00)
262.
Izdravanje dosueno pravnosnanom presudom ne moe se ukinuti za period pre podno-
enja tube, nego samo za period od podnoenja tube pa ubudue.
Iz obrazloenja:
Suprotno pravnom shvatanju tuioca iznetom u njegovoj reviziji - da se obaveza izdravanja moe
ukinuti i unazad tj. za period vremena pre podizanja zahteva za ukidanje ranije pravnosnano dosuenog
iznosa izdravanja, ovaj sud kao revizijski dri da se izdravanje dosueno pravnosnanom presudom ne
moe ukinuti za razdoblje proteklo do podnoenja zahteva za ukidanje, nego samo za razdoblje od pod-
noenja zahteva za unapred, tj. za ubudue od podnoenja tube. Naime, u ovakvim sluajevima odnos
izmeu stranaka pravnosnano je raspravljen i taj raspravljeni odnos po prirodi same stvari i radi sigur-
nosti pravnog poloaja stranaka vezuje stranke sve dok se od momenta podnete tube ne zatrai izmena.
Stoga pobijanim niestepenim presudama nije povreen materijalni zakon kada je odbijen tubeni zah-
tev za ukidanje ranije dosuenog izdravanja za vreme pre podnete tube, pa revizija neosnovano smatra
da je traeno ukidanje tog izdravanja trebalo priznati od trenutka kada je tuena bez uspeha okonala
kolsku 1995/96 godinu, tj. sa danom 30.06.1996. godine. Povlaivanje pravnom shvatanju revizije,
znailo bi da navedena tuena treba da vraa ono to je u odreeno vreme primala na osnovu pravnosna-
ne sudske odluke tj. vaeeg osnova.
263.
Prilikom ocenjivanja potreba izdravanog lica sud uzima u obzir njegovo imovno stanje,
stepen sposobnosti za rad, mogunost za zaposlenje, zdravstveno stanje i druge okolnosti od
kojih zavisi odluka o izdravanju.
Iz obrazloenja:
Pobijanom presudom, stavom prvim izreke delimino se usvaja tubeni zahtev tuioca, pa se tu-
eni obavezuje da na ime svog dela doprinosa za izdravanje maloletnog tuioca kao sina plaa me-
- 149 -
PORODINO PRAVO
seno po 35% od svojih ukupnih mesenih primanja i to poev od 28. septembra 1994. godine pa u
budue dok ta obaveza po zakonu traje, ili ne bude izmenjena. Isplatu e vriti svakog prvog do de-
setog u mesecu, a na ruke zakonske zastupnice maloletnog tuioca majke G.R., s tim to je zaostale
rate duan platiti odjednom, a najkasnije u roku od 15 dana po pravosnanosti ove presude, pod
pretnjom izvrenja. Stavom drugim izreke preko dosuenog iznosa od 35% a do traenog iznosa od
40% od ukupnih mesenih primanja, tubeni zahtev maloletnog tuioca odbija se kao neosnovan.
Stavom treim izreke obavezan je tueni da maloletnom tuiocu preko zakonske zastupnice na ime
trokova parninog postupka plati iznos od 426,00 dinara u roku od 15 dana po pravosnanosti pre-
sude a pod pretnjom izvrenja.
Ne postoji navod albe tuenog da je dosueni iznos doprinosa za izdravanje maloletnog tuio-
ca previsoko odmeren, te da prvostepeni sud nije utvrdio ukupan iznos sredstava, potreban za njego-
vo izdravanje. Ovo sa razlogom to je prvostepeni sud pravilnom primenom odredaba lanova 309,
310. i 310a Zakona o braku i porodinim odnosima utvrujui primanja stranaka na osnovu izveta-
ja radnih organizacija, na pouzdan nain utvrdio da tueni moe da odvaja na ime doprinosa za izdr-
avanje maloletnog tuioca 35% od svojih primanja, pri emu je imao u vidu da mu je i sadanja su-
pruga u radnom odnosu sa veim primanjima od njegovih, da nemaju zajednike dece, te uzrast ma-
lodobnog tuioca.
Takoe je i cenjen navod albe tuenog da on doprinosi izdravanju svojih roditelja, s obzirom da
njegov brat koji je takoe u radnom odnosu, zbog potreba svoje porodice za to nije u mogunosti. Iz tog
razloga stavom drugim izreke prvostepene presude odbijen je tubeni zahtev maloletnog tuioca preko
dosuenog iznosa.
Cenjen je i navod albe tuenog da on po privremenoj meri od 10. januara 1995. godine pla-
a maloletnom tuiocu na ime doprinosa za izdravanje 20% od svojih ukupnih prihoda koje
ostvaruje iz radnog odnosa, pa nalazi da je ova injenica bez uticaja na pravilnost donete odlu-
ke, jer se radi o odreenom iznosu doprinosa za izdravanje po privremenoj meri, koja ostaje na
snazi do pravosnanog okonanja parnice, to znai da e se maloletnom tuiocu u doprinosu za
izdravanje prilikom izvrenja uraunati ve isplaenih 20% od primanja tuenog.
Bez uticaja su na drugaiju odluku i navodi albe tuenog da je nakon donoenja prvostepe-
ne odluke sa roditeljima zakljuio sudsko poravnanje kojim je obavezan da na ime svog dopri-
nosa za njihovo izdravanje daje ukupno 25% od svoje mesene zarade. Ovo sa razlogom to se
radi o novim injenicama koje su nastupile nakon donoenja prvostepene odluke, te mogu biti
od uticaja eventualno prilikom pokretanja postupka za izmenu odluke, a u smislu odredbe lana
316. Zakona o braku i porodinim odnosima.
(Presudi Okrunog suda u Beogradu, G. br. 346/97 od 19.02.1997. godine)
PRAVO NA REGRES
264.
Roditeljska obaveza izdravanja deteta nastaje danom njegovog roenja, a ne tek od
pravnosnanosti presude kojom je utvreno oinstvo ili materinstvo. Re je o solidarnoj
obavezi, to znai da roditelj koji je samostalno izdravao dete ima pravo da od drugog rodi-
- 150 -
PORODINO PRAVO
telja, kao solidarnog dunika, zahteva naknadu u iznosu koji je za izdravanje zajednikog
deteta drugi roditelj bio duan da plati za itav period u kojem je prvi roditelj samostalno iz-
dravao dete.
Iz obrazloenja:
U prvostepenom postupku je utvreno da je tuilja 12. marta 1992. godine rodila S.I. presu-
dom Optinskog suda u Z., od 19. maja 2009. godine, utvreno je da je bioloki otac S.I. tueni,
tada maloletni S.I. je poveren majci radi samostalnog vrenja roditeljskog prava, a tueni je na-
vedenom presudom i presudom Okrunog suda u Z., od 27. jula 2009. godine, obvezan da na
ime izdravanja svog deteta plaa meseno odreeni novani iznos poev od 3. septembra 2008.
godine. Tueni nije nikada doprinosio izdravanju sina, ve ga je izdravala tuilja. Takoe su
utvrene i visine prihoda tuilje i tuenog u periodu od roenja deteta do 2. septembra 2008. go-
dine, odnosno do dana podnoenja tube.
Na podlozi navedenog injeninog utvrenja prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev za na-
knadu tete koju je tuilja pretrpela zbog toga to je zajedniko dete izdravala bez doprinosa
tuenog. Prvostepeni sud je zakljuio da ne postoji osnov odgovornosti tuenog za tetu jer ne-
ma njegove krivice za tetu, s obzirom na to da je njegovo oinstvo utvreno i on obvezan na
plaanje izdravanja nakon isteka perioda za koji je traena naknada za uinjeno izdravanje. U
prilog svojoj odluci prvostepeni sud navodi da je tuilja tubu za utvrenje oinstva i plaanje
izdravanja protiv tuenog mogla podneti ranije i izbei tetu, kao i da ona nije dokazala njenu
visinu, to znai da nisu ispunjeni uslovi iz lana 165. Porodinog zakona. Protiv takve presude
tuilja je izjavila albu.
Po miljenju Apelacionog suda, razlozi koje je dao prvostepeni sud nisu prihvatljivi. Taj sud je
pogreno primenio odredbu lana 165. Porodinog zakona, zbog ega je dolo do nepotpunog utvr-
enja relevantnih injenica.
Naime, presuda kojom je utvreno da je tueni prirodni otac maloletnog S.I. ima deklaratoran
karakter, to znai da je sud presudom samo utvrdio postojanje ove injenice - oinstva tuenog u
odnosu na maloletnog S.I. Taj odnos nije sudskom presudom konstituisan niti je tueni postao otac
u momentu donoenja presude, ve je to od roenja deteta, od kada je i dunik njegovog izdravanja
po samom zakonu. Oba roditelja, i tuilja i tueni su solidarni dunici izdravanja S.I. kao poverioca
izdravanja. Stoga se na ovaj odnos, nasuprot stavu prvostepenog suda, ima primeniti odredba lana
165. stav 2. Porodinog zakona, kojom je propisano da ako je vie lica istovremeno bilo duno da
daje izdravanje, njihova obaveza je solidarna. To znai da ukoliko jedan od solidarnih dunika u
celosti ispuni obavezu prema poveriocu, on kao isplatilac moe traiti od svakog od ostalih solidar-
nih dunika da mu naknadi ono to je platio za njega. Sledom reenog, kako je tuilja, kao jedan od
solidarnih dunika, u spornom periodu od 2. septembra 2005. godine do 2. septembra 2008. godine
ispunila obavezu izdravanja S.I. u celosti, ima pravo da joj bude isplaen onaj deo iznosa koji je na
ime izdravanja dala ona a trebalo je da ga plati tueni.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu, G2.196/11 od 28.03.2011. godine)
265.
Roditelj koji je faktiki snosio trokove izdravanja maloletnog deteta, moe, u smislu od-
redbe lana 319. Zakona o braku i porodinim odnosima, u svoje ime ostvarivati pravo na na-
- 151 -
PORODINO PRAVO
knadu tih trokova od drugog roditelja, koji je po zakonu bio duan da ih snosi, za period pre
isticanja zahteva maloletnog deteta za izdravanje.
Iz obrazloenja:
U provedenom postupku je utvreno da su Z. B. i S. P. zakljuili brak 15. juna 1996. godine i
da je u braku roena erka K. 2. septembra 1996. godine. zajednica ivota Z. i S. prestala je da po-
stoji 28. januara 2000. godine, kada je S. napustila branu zajednicu i otila u B. S. je dana 19. ja-
nuara 2000. godine, podnela optinskom sudu tubu radi razvoda braka, ali je u toku parninog
postupka tuba povuena, jer je tuena S. bila gravidna. U istoj parnici doneto je reenje o odrei-
vanju privremene mere 3. oktobra 2000. godine, kojom je malodobna K. poverena ocu Z. na negu,
uvanje i vaspitanje, do pravnosnanog okonanja brakorazvodne parnice. Nakon prestanka za-
jednice ivota Z. i S, S. je zasnovala vanbranu zajednicu i ivi u B. Po prestanku zajednice malo-
letna K. ivi sa ocem u dvosobnom stanu.
Na tako utvreno injenino stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada
je tubeni zahtev maloletne tuilje za izdravanje za period od 28. januara 2000. godine, pa do podnoe-
nja tube 3. jula 2001. godine, odbio.
Pravo na zakonsko izdravanje nastaje i prestaje nastankom odnosno prestankom zakonom
propisanih uslova. Ako je maloletno dete povereno jednom roditelju na uvanje i vaspitanje,
obaveza drugog roditelja na plaanje doprinosa za izdravanje nastaje od dana postavljenog
zahteva za izdravanje u toku parnice. Roditelj koji je faktiki snosio trokove izdravanja ma-
loletnog deteta, moe, u smislu odredbe lana 319. Zakona o braku i porodinim odnosima, u
svoje ime ostvarivati pravo na naknadu tih trokova od drugog roditelja, koji je po zakonu bio
duan da ih snosi, za period pre isticanja zahteva maloletnog deteta za izdravanje.
Maloletna tuilja je zahtev za izdravanje od tuene majke postavila u tubi od 3. jula 2001. godine
pa je obaveza tuene kao drugog roditelja na plaanje doprinosa za izdravanje nastala od dana posta-
vljenog zahteva za izdravanje, a kako to pravilno zakljuuje i drugostepeni sud. Iz navedenih razloga,
neosnovano je isticanje u reviziji da je drugostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo kada je
zahtev maloletne tuilje za izdravanje za period do podnoenja tube odbio.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 292/04)
266.
Fiziko ili pravno lice koje je snosilo trokove izdravanja nekog lica moe tubom traiti
naknadu tih trokova od onoga ko je po ovom zakonu duan da daje izdravanje, ukoliko su
uinjeni trokovi bili potrebni.
Iz obazloenja:
Odredbama lana 319. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima Srbije propisano je,
da fiziko ili pravno lice koje je snosilo trokove izdravanja nekog lica moe tubom traiti na-
knadu tih trokova od onoga koje je po ovom zakonu duan da daje izdravanje, ukoliko su ui-
njeni trokovi bili potrebni.
- 152 -
PORODINO PRAVO
Ukazivanje u reviziji da je tuilac maloletnu V. oduzeo na silu od tuene, da nakon toga nije
traio izmenu odluke o poveravanju mal. V. i da se zloupotrebom prava ne moe koristiti, a sle-
dom toga ni traiti naknadu za dato izdravanje, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnova-
no, jer iz spisa predmeta proizilazi da je samo tuilac snosio trokove izdravanja maloletne V.,
a da tuena kao drugi roditelj to nije inila u spornom periodu i ako je zato imala mogunosti i
po zakonu bila duna da to ini. Stoga tuiocu u smislu citirane odredbe lana 319. Zakona pri-
pada pravo da tubom trai da mu tuena kao drugi roditelj naknadi deo tih trokova koji su u
konkretnom sluaju srazmerni njenoj ranije utvrenoj obavezi u izdravanju tog deteta i materi-
jalnim mogunostima. Osim toga, tuena sasluana kao stranka nije navela da je tuilac protiv-
pravno i protiv volje tuene zadrao maloletnu V. kod sebe na nezi, uvanju i vaspitanju, ve je
naprotiv, istakla da u izdravanju tog deteta nije uestvovala samo iz razloga to je bilo oteano
njeno vienje sa detetom, a to se sigurno ne moe smatrati razlogom za oslobaanje tuene od
zakonske obaveze izdravanja tog deteta, a koju je do podnoenja ove tube tuena oito sa tog
razloga samo izbegavala.
REDOSLED U IZDRAVANJU
267.
Redosled u pruanju izdravanja utvren u lanu 307. Zakona o braku i porodinim odnosima
ne moe u oblasti pruanja socijalne zatite biti primenjiv bez obzira na mogunosti pruanja izdra-
vanja. Stoga nije protivno zakonu ako se u sluaju nemogunosti srodnika, koji je prvi pozvan na
nasleivanje, da prui izdravanje materijalno neobezbeenom licu, na izdravanje obavee srodnik
koji bi posle njega bio pozvan na nasleivanje.
(Vrhovni sud Srbije, Uvp. 473/84)
PRESTANAK IZDRAVANJA
268.
Obaveza izdravanja prestaje danom podnosenja tube ili protivtube kojom se trazi pre-
stanak izdravanja, ukoliko su za prestanak iispunjeni uslovi a ne moe prestati pre podnoe-
nja tube ili protivtube.
Iz obrazloenja:
Naznaenom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu od 07.03.2014. godine delimino je
usvojen protivtubeni zahtev tuenog-protivtuioca. Utvreno je da je dana 18.05.2012. godine pre-
- 153 -
PORODINO PRAVO
stala obaveza tuenog - protivtuioca (ustanovljena navedenom presudom Prvog osnovnog suda u
Beogradu od 27.09.2001. godine) da izdrava tuilju-protivtuenu.
Odbijen je protivtubeni zahtev u delu kojim je traeno da obaveza prestane 01.10.2011. pa do
18.05.2012. godine.
Iz stanja u spisima sledi da je tuilja roena 1991. godine, da je upisala Fakultet organizacionih
nauka kolske 2010/2011 godine, kolske 2011/2012 drugu godinu, a novembra 2012/2013 prvu
godinu na Fakultetu bezbednosti. Od moguih 11 ispita na Fakultetu organizacionih nauka poloila
je est, a pet ispita je prenela u drugu godinu. Tokom druge godine fakulteta dala je jedan ispit iz pr-
ve godine, a onda se kolske 2012/2013 prebacila na Fakultet bezbednosti i to na prvu godinu, gde
su jooj priznata tri ispita sa Fakulteta organizacionih nauka.
Fakltet organizacionih nauka upisuje u novembru, a ispite na tom fakultetu poinje da polae
tek u septembru, oktobru i novembru 2013. godine kada je poloila tri ispita. Ostalo je jo ispita iz
prve godine studija.
Povremeno daje asove matematike koje naplauje 700,00 din po asu. ivi sa majkom i bratom
u majinoj kui. Majka je zaposlena i meseno zaraue 45.717,00 dinara. Tuilja posao trai preko
interneta i preko poznanika. Samofinansirajui je student i kolarinu je platila 140.000,00 dinara na
rate bez knjiga i ispita. Jedno kratiko vreme leila se od agorafobije, to nije uticalo na mogunost
da ispunjava obaveze na fakultetu. Sa tim poremeajem nema vie problema.
Prvostepei sud je pravilno usvojio zahtev tuenog-protivtuioca da prestane obaveza izdrava-
nja, jer je utvrdio da tuilja u kolskoj 2010/2011 i 2012/2013 nije ispunjavala obaveze na studijama
na nain koji se moe smatrati redovnim kolovanjem, jer nije poloila dovoljan broj ispita a za to
nije postojao nijedan objektivni razlog. Nije bilo ni zdravstveni niti drugih uzroka koji su uslovili
neredovno ispunjavanje studentskih obaveza. Sud je pravilno zakljuio da je isteklo vreme trajanja
izdravanja, s obzirom da tuena ne izvrava svoje obaveze, a sve u skladu sa odredbom lana 155.
stav 2. i l. 167. taka 1. Porodinog zakona.
Suprotno navodima albe prvostepeni sud je pravilno naao da redovno kolovanje podrazu-
meva redovno ispunjavanje kolskih obaveza odn. upisivanje godine za godinom i redovno po-
laganje ispita to znai da se tuilja ne koluje redovno jer neredovno ispunjava obaveze koje
ima kao student.
Kako je tueni- protivtuilac tubu podneo 15.11.2013. godine - od tada mu i prestaje obaveza
izdravanja prema tuilji- protivtuenoj.
269.
Obaveza izdravanja maloletnog deteta ne prestaje ak i ukoliko dunik izdravanja izgu-
bi mogunost za davanje izdravanja ili davanje izdravanja za njega postane oigledno ne-
pravino.
Iz obrazloenja:
U konkretnom sluaju - navodi albe nisu osnovani.
Suprotno njihovoj sadrini, tuena je pravilno obavezana da doprinosi izdravanju malolet-
nog deteta iznosom od 3.000,00 dinara meseno. Prema stavu Apelacionog suda, ovaj iznos je
minimalan u odnosu na potrebe maloletnog tuioca, imajui u vidu sve kriterijume koje u tom
- 154 -
PORODINO PRAVO
pogledu propisuje lan 160. stav 2. Porodinog zakona. Tuena je navedeni troak u mogunosti
da snosi bez ugroavanja egzistencije, iako u albi navodi da je nezaposlena i podstanar - ona je
radno sposobna (to je utvreno prema godinama ivota) a nije ukazala da joj je zbog bolesti
umanjena radna sposobnost.
Zbog toga ima obavezu da uini sve to je u njenoj mogunosti da ostvari izvore prihoda za
izdravanje maloletnog deteta. Naime, u sluaju izdravanja maloletnog deteta obaveza izdra-
vanja ne prestaje ak i kad dunik izdravanja izgubi mogunost za davanje izdravanja ili da-
vanje izdravanja postane za njega oigledno nepravino (lan 167. stav 2. taka 2. u vezi sa
lanom 154. Porodinog zakona).
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 2 323/2012(2) od 28.03.2012. godine)
270.
Izdravanje dosueno u korist razvedenog branog druga prestaje kad razvedeni bra-
ni drug u iju korist je izdravanje dosueno, zasnuje vanbranu zajednicu.
Iz obazloenja:
Prema stanju u spisima brak stranaka zakljuen 9. avgusta 1985. godine razveden je presu-
dom od 22. juna 1989. godine kojom je tueni obavezan da plaa tuilji supruansko izdrava-
nje. Tuilja je 19. marta 1993. godine rodila dete i sa ocem tog deteta zasnovala vanbranu za-
jednicu koja je prestala nakon 15 dana zajednikog ivota.
Niestepeni sudovi su usvojili zahtev tuilje za povienje supruanskog izdravanja zbog po-
skupljenja trokova ivota, a odbili tubeni zahtev tuenog za ukidanje dosuenog izdravanja sa
razloga to je vanbrana zajednica tuilje kratko trajala.
Prema odredbi lana 291. Zakona o braku i porodinim odnosima izdravanje dosueno u
korist razvedenog branog druga prestaje kad prestanu uslovi iz lana 287. stav 1. ovog zakona,
kad istekne vreme za koje je dosueno, kad razvedeni brani drug koji ga uiva stupi u novi
brak ili zasnuje vanbranu zajednicu. Zakon izriito pominje zasnivanje vanbrane zajednice
kao razlog za prestanak izdravanja dosuenog presudom to ukazuje nesumnjivo na potrebu
postojanja svih elemenata koji ovu zajednicu sainjavaju: polna, prostorna i imovinska veza.
Zajedniko stanovanje predstavlja jedan od znaajnih elemenata zajednice ivota. Iz navedenog
proizilazi da je za prestanak prava na izdravanje dovoljno da je razvedeni brani drug u iju
korist je dosueno izdravanje, zasnovao vanbranu zajednicu a da nije odluujua okolnost da
je ova zajednica trajala due vreme. Njeno trajanje prestavlja uslov za sticanje prava na izdra-
vanje vanbranog druga.
U konkretnom sluaju tuilja je nakon roenja deteta zasnovala vanbranu zajednicu sa ocem de-
teta, svi su zajedno stanovali u kui pomenutog, te se ne radi o privremenoj ili sluajnoj zajednici. Ova
okolnost je objektivna injenica koja se u irem smislu moe smatrati kao skrivljeno ponaanje u od-
nosu na dunika izdravanja koja ukazuje da ne bi bilo pravino dalje davanje izdravanja, tanije
obaveza da izdrava tuilju predstavljala bi oitu nepravdu za tuenog.
- 155 -
PORODINO PRAVO
Sa iznetih razloga Vrhovni sud je preinaio niestepene presude, tako to je odbio kao neosno-
van zahtev tuene za supruansko izdravanje, a usvojio zahtev tuenog za ukidanje dosuenog iz-
dravanja.
271.
Smru primaoca dosuenog izdravanja prestaje obaveza lica koje je sudskom presudom obave-
zno da daje izdravanje. Meutim, to lice je duno da iznose dosuenog izdravanja, koji su dospeli
do smrti primaoca tog izdravanja, plati njegovim zakonskim naslednicima, poto se radi o imovin-
skom pravu koje prelazi na naslednike.
POSEBNA IMOVINA SUPRUNIKA

- STICANJE
272.
Ne predstavlja zajedniku imovinu stan kupljen godinu dana pre zakljuenja braka sa tu-
enim-protivtuiocem delom sopstvenim sredstvima, a delom od kredita iji su anuiteti otpoe-
li i pre same kupovine a koji je otplaivan tokom trajanja braka i od sredstava ostvarenih nje-
govim izdavanjem.
Iz obrazloenja:
Na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materi-
jalno pravo (lan 168. stav 1. Porodinog zakona).
Pravilan je zakljuak da predmetni stan predstavlja posebnu imovinu tuilje-protivtuene, te je
pravilno postupio i kada je pobijanom presudom protivtubeni zahtev tuenog-protivtuioca (kojim
je traio da se utvrdi da je po osnovu doprinosa u sticanju imovine tokom trajanja braka stekao pra-
vo svojine u odreenom idealnom delu) - odbio kao neosnovan. Za ove stavove prvostepeni sud je
dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud.
U albi tuenog-protivtuioca neosnovano se trvrdi da je predmetni stan steen u toku traja-
nja brane zajednice stranaka. Naime, izvedenim dokazima je utvreno da je tuilja-protivtue-
na predmetni stan kupila godinu dana pre zakljuenja braka sa tuenim-protivtuiocem i to de-
lom sopstvenim sredstvima, a delom od kredita koji je poela da otplauje jo pre same kupovi-
ne. Predmetni stan je otplaivan tokom trajanja braka i od sredstava ostvarenih njegovim izda-
vanjem, pa nije steen radom u toku trajanja zajednice ivota u braku. Zbog toga ne predstavlja
- 156 -
PORODINO PRAVO
njihovu zajedniku imovinu u smislu lana 171. stav 1. Porodinog zakona, ve posebnu imovi-
nu tuilje-protivtuene.
Na drugoj strani, nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude ni navodi albe tu-
enog-protivtuioca da je sve vreme trajanja brane zajednice imao neuporedivo vea primanja od
tuilje-protivtuene, te da je trebalo odrediti vetaenje radi utvrivanja doprinosa stranaka u njego-
vom sticanju.
(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 6964/2013 od 17.12.2014. godine)
273.
U situaciji u kojoj zbog poremeenih odnosa izmeu suprunika due vreme ne postoji
zajednica ivota, jedan brani drug ima pravni interes za podnoenje tube protiv drugog
branog druga kojom zahteva da se utvrdi da odreena imovina predstavlja njegovu po-
sebnu imovinu, kako bi drugog branog druga spreio da bez njegove saglasnosti koristi tu
imovinu i priinjava mu tetu.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, tueni T. je suprug tuilje S., a tueni I. joj je zet. Tu-
ilja dui niz godina ne ivi sa tuenim T., ve u zajednici sa sinom, B., u V.B. Tueni T. ivi u
selu P., gde neguje bolesnog sina. Tuilja je vlasnik nepokretnosti na kp. br. 1437 i Kp. br.
1438, po osnovu nasleivanja svog oca. Tueni su bez znanja i odobrenja tuilje izvrili seu
ume na tim nepokretnostima u koliini od 7,90m3, pri emu vrednost poseene drvne mase iz-
nosi 21.120,45 dinara, to je utvrdio vetak umarske struke. Predmet spora pred prvostepenim
sudom bio je tubeni zahtev tuilje da se utvrdi njeno pravo svojine na nepokretnostima na koji-
ma je izvrena sea ume. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev, a tueni su protiv takve
presude izjavili albu.
Po shvatanju Apelacionog suda, prvostepeni sud je na tano i potpuno utvreno injenino
stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev, o emu je dao do-
voljne i pravilne razloge, koje prihvata i Apelacioni sud.
Nisu osnovani albeni navodi da tuilja nije imala pravnog interesa da trai utvrenje prava svo-
jine na predmetnim nepokretnostima budui da joj tueni nisu osporavali pravo svojine. Tueni T.
je, naime, sasluan u svojstvu stranke izjavio da je skoro 35 godina sekao predmetnu umu i da ima
pravo da je koristi bez tuiljinog odobrenja jer je s njom u braku. Iz takve izjave proizlazi zakljuak
da je ponaanjem tuenog T. osporeno tuiljino pravo svojine. To znai da je ona imala pravni inte-
res da se utvrdi to njeno pravo, budui da predmetne parcele predstavljaju njenu posebnu imovinu, a
ne branu tekovinu.
(Iz presude Apelacionog suda u Niu, G. 2853/10)
274.
U pogledu nekretnine kupljene neposredno posle razvoda braka, sud je duan da utvrdi da li
ona predstavlja posebnu imovinu, odn. da li je pribavljena iz sopstvenih sredstava ili iz sredstava
ostvarenih u toku trajanja brane zajednice.
- 157 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
U toku postupka i u albi tuilja navodi injenicu (koja nije raspravljena u toku prvostepenog
postupka) da je tueni tajno izdvajao sredstva u toku trajanja brane zajednice, da bi - neposredno
po prestanku brane zajednice kupio spornu nekretninu.
injenica da je tueni spornu nekretninu kupio neposredno nakon prestanka brane zajednice ne
predstavlja automatski posebnu imovinu tuenog, pa i ne moe biti odluujua za presuenje u ko-
rist tuenog. Logino je pitanje da li je i na koji nain (ako jeste) tueni izdvojio svoju posebnu imo-
vinu u vreme trajanja zajednice ivota sa tuiljom.
Na drugoj strani, ako je tueni stekao imovinu nakon prestanka zajednice ivota sa tuiljom, pr-
vostepeni sud je morao na osnovu realnih pokazatelja utvrditi da je tueni spornu imovinu pribavio
iz sopstvenih sredstava i u tom vremenskom periodu. Raspravljanje ovih okolnosti je od presudnog
znaaja, posebno imajui u vidu da je ugovor o kupoprodaji sporne nekretnine overen svega 45 dana
nakon razvoda braka, a polovina kupoprodajne cene isplaena neposredno pre prestanka brane za-
jednice. Nejasno je, dakle - da li je novac koji je tueni tedeo za vreme braka nakon njegovog pre-
stanka zadrao za sebe pa uloio u kupovinu predmetne nekretnine.
Stoga je, po oceni ovog suda, zakljuak prvostepenog suda preuranjen jer je injenino stanje
nepotpuno utvreno.
275.
Imovina steena u toku braka nasleem, poklonom ili drugim besteretnim sticanjem je po-
sebna imovina jednog branog druga i ne ulazi u reim zajednike imovine.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju parnine stranke su bivi brani drugovi. U toku trajanja
braka tuena je prodala svoj deo nasleene imovine iza pokojnog oca i dobijenim novcem je kupila
stan povrine oko 38 m2 za kupovnu cenu od 14.000 DEM. U kupljeni stan stranke su se uselile, iz-
vrile su odreenu adaptaciju i to delimino od preostalih sredstava nakon kupovine stana (3.000
DEM), a delimino od sredstava tuioca. Nakon toga tuilac je otiao na izdravanje kazne zatvora,
a kasnije je brak stranaka razveden 27.03.2001. godine.
Na osnovu ovih injenica, i po oceni revizijskog suda, pravilan je pravni zakljuak nieste-
penih sudova da tuilac neosnovano zahteva da sud utvrdi njegov udeo u predmetnom stanu s
idealnih delova, obzirom da ova imovina ne predstavlja zajedniku imovinu parninih stranaka,
jer nije steena radom u toku brane zajednice, ve predstavlja posebnu imovinu tuene shodno
odredbama lana 320. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima RS kojim je propisano da
se kao posebna imovina smatra i ona imovina koja je steena u toku braka nasleem, poklonom
ili drugim oblicima besteretnog sticanja.
I po oceni revizijskog suda niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su
odbili tubeni zahtev tuioca, obzirom da je predmetni stan kupljen iskljuivo od sredstava koje je
tuena stekla prodajom nasleene imovine niti predmetni stan moe ui u reim zajednike imovine
po osnovu izvrene adaptacije i linih primanja tuilaca jer za to ne postoji pravni osnov, jer se u
konkretnom sluaju adaptacijom ne moe stei pravo suvlasnitva na predmetnoj nepokretnosti ku-
pljenoj sredstvima tuene steenim u toku braka nasleem.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3509/03)
- 158 -
PORODINO PRAVO
276.
Ako je jedan brani drug otkupio stan novanim sredstvima dobijenim prodajom svoje
posebne imovine, vikendice, i novcem dobijenim na zajam koji je vratio takoe iz sopstvenih
sredstava, tada se ne radi o imovini zajedniki steenoj u braku, ve to predstavlja posebnu
imovinu tog branog druga.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja je sa sada pok. M. ivela u branoj zajednici od
4.07.1988. godine do smrti M. 15.01.1994. godine.
Nije sporna ni injenica da je u momentu zakljuenja braka sa tuiljom sada pok. M. bio nosi-
lac stanarskog prava na spornom stanu, koji je dobio 1971. godine za sebe i svoju tadanju supru-
gu V. i koji je kao nosilac stanarskog prava, ugovorom od 29.10.1992. godine otkupio sa rokom
otplate od 40 godina. Aneksom ugovora od 23.12.1992. godine sada pok. M. isplauje celokupnu
ugovorenu kupoprodajnu cenu stana.
Utvreno je i to da je pok. M. sporni stan otkupio novanim sredstvima dobijenim prodajom
svoje posebne imovine, vikendice, i novcem dobijenim na zajam od tuenog A. koji je vratio takoe
iz sopstvenih sredstava.
Isto tako je utvreno da je tueni A. unuk pok. M., koji mu je reenjem Centra za socijalni rad
nakon smrti roditelja postavljen za stalnog staraoca.
Ugovorom o doivotnom izdravanju koji je zakljuen 12.01.1994. godine, tueni se kao dava-
lac izdravanja obavezao da izdrava svog dedu, u bolesti ga lei, a u sluaju smrti sahrani po obia-
jima, s tim to pok. M. za primljeno izdravanje tuenom A. ostavlja sporni stan.
S obzirom na utvreno injenino stanje koje se navodima revizije ne moe pobijati, pravilno su
niestepeni sudovi primenili odredbe lanova 320. do 326. Zakona o braku i porodinim odnosima,
kada su odbili tubeni zahtev tuilje kojim je traila da se utvrdi da je sporni stan zajednika imovi-
na sada pok. M. i tuilje, te da je tuilja vlasnik istog sa udelom 1/2, jer navedeni stan nije zajedni-
ka imovina tuilje i sada pok. M. poto nije zajedniki steena u braku, odnosno tuilja nije doprine-
la sticanju iste, ve predstavlja posebnu imovinu sada pok. M., s obzirom da je kupljen novcem do-
bijenim prodajom njegove posebne imovine, pa navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog
prava nisu osnovani.
277.
Kada je sud utvrdio da je parcela od 432m2 katastarske optine L. kupljena za vreme trajanja
brane zajednice izmeu tuilje E.O. iz L. i tuenika S.D. iz L. da se ista vodi u javnim knjigama na
ime tuenog koji je zakljuio i overio ugovor o kupoprodaji sa prodavcem Ov. br. 904/92 od 27. ma-
ja 1992. godine, da je brak razveden 1995. godine, da je novac za isplatu kupoprodajne cene za ovu
parcelu dao iskljuivo tuiljin otac svedok M.E. kao poklon sa iskljuivom namerom da tuilja kao
njegova erka ne trai svoj nasledni deo posle njegove smrti, onda se radi o posebnoj tuiljinoj imo-
vini na kojoj je ona vlasnik po osnovu poklona, a na osnovu odredbe lana 320. Zakona o braku i
porodinim odnosima Republike Srbije.
(Okruni sud, aak, G. 761/97)
- 159 -
PORODINO PRAVO
278.
Teret dokazivanja, u pogledu sticanja posebne imovine lei na tuenom, koji treba da obori
zakonsku pretpostavku da zajedniku imovinu ine stvari koje su steene radom u toku trajanja
brane zajednice.
(Okruni sud, Poarevac, G. 1075/95)
279.
Kada u branoj zajednici brani drugovi kupe ili steknu imovinu novanim sredstvima od po-
sebne imovine jednog od branih drugova, onda ta imovina, iako je steena u branoj zajednici, ne
predstavlja zajedniku svojinu branih drugova u smislu lana 321. Zakona o braku i porodinim
odnosima SR Srbije, ve iskljuivo svojinu onog branog druga koji je svojom posebnom imovinom
uestvovao u sticanju.
UPRAVLJANJE I RASPOLAGANJE
280.
Udeo u drutvu sa ogranienom odgovornou tuenog kao osnivaa ne ini branu tekovi-
nu parninih stranaka iako ta imovina predstavlja njihovu zajedniku branu imovinu.
Iz obrazloenja:
Prema Zakonu o privrednim drutvima, bitni elementi za postojanje privrednog drutva su: ugovor
tj. odluka o osnivanju drutva, osnivaki ulog, uee u dobiti i volja da se drutvo osnuje. Bitni ele-
menti moraju postojati kumulativno.
Ugovor o osnivanju drutva odn. odluka o osnivanju, osim obligacionih ima i statusno dejstvo,
jer na osnovu ugovora odn. odluke lanovi drutva postaju osnivai-ugovornici ili jedan lan koji
osniva drutvo. Dakle, lan drutva ne postaje niti moe postati brani drug osnivaa.
Osnivaki ulog ine stvari, prava ili novac (kod drutva lica i rad i usluge), koje osniva sta-
vlja na raspolaganje privrednom drutvu koje osniva u cilju obavljanja neke privredne delatno-
sti. Zauzvrat, osniva stie lansko pravo u drutvu u kome ima odreeni udeo ili akcije, sra-
zmerno svom udelu. Prema tome, status lana drutva i prava koja iz tog proizlaze moe stei
samo lice koje je unelo ulog u drutvo. Unoenjem uloga od strane jednog branog druga ne mo-
gu se konstituisati lanska prava i na strani drugog branog druga samo zbog injenice da takav
ulog predstavlja njihovu zajedniku imovinu.
Uee u dobiti je cilj osnivanja svakog privrednog drutva. Pravo na uee u dobiti stiu samo la-
novi drutva. Ona se ostvaruje u srazmeri njihovih udela u imovini drutva. Zato je iskljueno pravo
- 160 -
PORODINO PRAVO
uea u dobiti branog druga lana drutva, koji pretenduje na odreena imovinska prava na ulogu une-
tom u drutvo, po osnovu zajednike brane tekovine.
Na kraju, volja za osnivanje drutva predstavlja nesumnjivo iskazanu nameru da se drutvo
stvori, bez obzira da li se stvara ugovorom ili odlukom o osnivanju.
Zato brani drug koji nije potpisnik ugovora ili donosilac odluke o osnivanju ne moe koristiti lan-
ska prava u drutvu, bez obzira to ima status zajedniara na ulog koji je unet u drutvo od strane njego-
vog supruga. Dakle, brani drug lana privrednog drutva ne stie status lana tog drutva samo zbog to-
ga to je zajedniar u imovini koju je njegov brani suprug uneo kao udeo u drutvo. Zato ne moe ui-
vati prava koja proistiu iz lanstva u drutvu.
281.
U stvari steenoj u branoj ili vanbranoj zajednici, brani ili vanbrani partner moe
otuiti samo svoj udeo.
Iz obrazloenja:
Tuene su pravilno obavezane da tuilji isplate 1/2 protivvrednosti imovine, koja se nalazi u dr-
avini tuenih - pokretne stvari, kua na kojoj su izvedeni radovi, kao i jedno motorno vozilo, dok
su preostala dva vozila tuene prodale i sredstva zadrale za sebe.
Pri tome, bez uticaja je okolnost da li je jedno od vozila imenovani pokojni poklonio tuilja-
ma ili ne, s obzirom da je udeo tuilje u sticanju ovog vozila 1/2, pa je pokojni mogao pokloniti
samo deo na kome je on bio suvlasnik, to tuene obavezuje na isplatu tuilji njenog udela u sti-
canju ovih vozila.
UVEANJE VREDNOSTI
282.
Obligaciono pravna priroda zahteva zbog uveanja vrednosti posebne imovine drugog
suprunika, koje nije dovelo do takvih ekonomskih promena u stanju i vrednosti posebne
imovine drugog suprunika da predstavlja novu imovinu.
Iz obrazloenja:
Tuilja i tueni su - kako je utvreno u prvostepenom postupku - tokom trajanja braka izvrili
zajednika ulaganja u posebnu imovinu tuenog: jednu terasu su zatvorili i adaptirali u radionicu,
izbetonirali su donje dvorite, uveli centralno grejanje i ugradili cisternu za lo-ulje od 3.000 litara.
- 161 -
PORODINO PRAVO
Tuilja i tueni su, tokom trajanja braka, sagradili jednu radionicu koja se nalazi popreno na
elu placa. Ukupna vrednost nekretnine iznosi 10.201.798,33 dinara, dok je vrednost zajednikih
ulaganja 2.056.942,80 dinara, to procentualno iznosi 20,2% vrednosti cele nekretnine.
U albi tuenog osnovano se navodi da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu lana
170. Porodinog zakona kada je, iz pravilno i potpuno utvrenog injeninog stanja, zakljuio da je
tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do znatnog uveanja vrednosti posebne imovine tu-
enog, te da tuilja ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
Prema stavu ovog suda, tuilja ima pravo na potraivanje u novcu, srazmerno svom doprinosu.
U konkretnom sluaju postavlja se pitanje pravne prirode zahteva koji drugi suprunik stie u pogle-
du vrednosti ulaganja u posebnu imovinu suprunika, pa valja voditi rauna o stvarnom obimu uve-
anja posebne imovine, koji u konkretnom sluaju nije doveo do takvih ekonomskih promena u sta-
nju i vrednosti posebne imovine da ono prestavlja novu imovinu, u kom sluaju bi tuilja imala pra-
vo na stvarnopravni zahtev.
Nasuprot tome, konkretna ulaganja imala su za cilj poboljanje uslova ivota i rada. To zahtevu
tuilje, uz postojanje 20,2% zajednikog uveanja, daje obligacionu prirodu.
Iz tih razloga je sud zahtev tuilje odbio.
283.
Da li je re o neznatnom ili znatnom uveanju posebne imovine jednog suprunika za-
visi od obima i visine ulaganja i vrednosti imovine pre i posle izvrenih ulaganja.
Iz obrazloenja:
Odredbe Porodinog zakona primenjuju se i na porodine odnose koji su nastali do dana poet-
ka njegove primene - lan 357. Porodinog zakona.
Ako je tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do znatnog uveanja vrednosti po-
sebne imovine jednog suprunika, drugi suprunik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno
svom doprinosu - lan 170. stav 2. Porodinog zakona.
Dakle, bez obzira to kua i zemljite na kojem se ona nalazi predstavljaju posebnu imovinu
jednog od suprunika tj. suprunika tuene, u smislu odredbe lana 168. stav 1. Porodinog za-
kona, koju je on stekao nasleem pre sklapanja braka sa tuenom, s obzirom na nesporno utvr-
eno znatno poveanje njene vrednosti do koje je dolo tokom trajanja zajednikog ivota u bra-
ku sa tuenom (a koja injenica meu strankama i nije sporna) - to, suprotno navodima albe tu-
ilje, tuena ima pravo na utvrenje svog udela u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 13376/2010 od 07.12.2012. godine)
284.
Onaj suprunik, ijim radom je tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do
neznatnog uveanja vrednosti posebne imovine drugog suprunika, ima pravo na potrai-
- 162 -
PORODINO PRAVO
vanje u novcu srazmerno svom doprinosu. Ukoliko je dolo do znatnog uveanja vrednosti
posebne imovine tada ima samo pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud e pri ponovnom odluivanju imati u vidu da se, prema odredbi lana 177. Po-
rodinog zakona, deobom zajednike imovine koju su suprunici stekli radom u toku trajanja zajed-
nice ivota, koja odredba se primenjuje i kada se radi o sticanju u porodinoj zajednici, saglasno od-
redbi lana 195. istog Zakona, smatra utvrivanje suvlasnikog odn. supoverilakog udela svakog
suprunika u zajednikoj imovini.
Ovu deobu, ako se suprunici ne mogu sporazumeti, saglasno odredbi lana 180. ovog Zakona,
vri sud.
Pravo na potraivanje u novcu srazmerno svom doprinosu ima samo onaj suprunik ijim radom je
tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do neznatnog uveanja vrednosti posebne imovine dru-
gog suprunika, a ukoliko je dolo do znatnog uveanja vrednosti posebne imovine samo pravo na udeo
u toj imovini srazmerno svom doprinosu, saglasno odredbi lana 170. Porodinog zakona.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 10271/2010 od 06.10.2011. godine)
POJAM ZAJEDNIKE IMOVINE - STICANJE

285.
Stan koji dobije od svog preduzea jedan brani drug, predstavlja zajedniku imovinu oba
brana druga jer je isti dobijen na korienje za vreme braka, za sve lanove domainstva i ot-
kupljen je tokom trajanja brane zajednice.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju tuilja i tueni su zakljuili brak 23.02.1987. godine. Brak
stranaka je razveden presudom Optinskog suda u L. presudom P. br. 3662/02 od 08.08.2003. godi-
ne. Predmetni stan u ul. Kralja Petra I br. 18/18 u L., povrine 53m2, tuilja je dobila od SIZ-a stano-
vanja L. dana 15.09.1989. godine i isti otkupila na osnovu ugovora o otkupu stana na otplatu br. 469
od 29.09.1992. godine zakljuenim sa fondom PIO, filijala L. Stan je u celosti otplaen na osnovu
aneksa ugovora o otkupu stana na jednokratno br. 469 od 17.09.1993. godine. Od poetka braka
stranke su bile u radnom odnosu, tuilja je bila zaposlena u fondu PIO filijala L. a tuenik u DP
"Jug" iz L. U spornom stanu tuilja i tueni su iveli zajedno sa svojim sinom i nakon razvoda na-
stavili su da ive zajedno u spornom stanu. Pre useljenja u stan stranke su ivele u privremenom
montanom objektu koji je bio vlasnitvo optine L. s tim to je jednu dograenu sobu, koju je iz-
gradio prethodni korisnik stana, tueni otkupio 1983. godine. Nakon zakljuenja braka stranke su
dogradile pretsoblje i kupatilo. Sve dograene prostorije prilikom iseljenja iz navedenog stana, tue-
ni je prodao novom korisniku privremenog montanog objekta.
Kod tako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog
prava, odredbi l. 171. i 180. Porodinog zakona utvrdio da predmetni stan predstavlja zajedniku
- 163 -
PORODINO PRAVO
imovinu branih drugova jer je isti dobijen na korienje za vreme braka, za sve lanove poro-
dinog domainstva i otkupljen je tokom brane zajednice pa isti predstavlja zajedniku imovi-
nu branih drugova. Prilikom utvrivanja suvlasnikih udela prvostepeni sud je cenio nalaz ve-
taka finansijske struke kojim je utvreno da je tuilja ostvarivala neto veu zaradu u odnosu
na tuenog, kao i da je tueni uloio i svoju posebnu imovinu od prodaje dograenog dela stana
u kome su stranke stanovale do dobijanja spornog stana, te je pravilno naao da doprinos tuilje
u sticanju spornog stana iznosi 3/5, a doprinos tuenog 2/5. Shodno utvrenom injeninom sta-
nju prvostepeni sud je stavom osam izreke pravilno utvrdio protivtuiocu pravo svojine na 2/5
idealne od spornog stana.
Neosnovani su albeni navodi tuilje da je stan otkupljen od njenih sopstvenih sredstva, jer za
takvu tvrdnju tuilja nije pruila dokaze. Osim toga, stan je otkupljen septembra 1993. godine u vre-
me hiperinflacije, za simbolian novani iznos, te nije bilo potrebe da tuilja pozajmljuje novac od
treih lica za otkup spornog stana a i u sluaju da je novac za otkup stana uzet na zajam, novac je
vraen od zajednikih sredstava branih drugova, tako da sporni stan predstavlja zajedniku imovi-
nu parninih stranaka.
S obzirom da je tuenom utvreno prvo susvojine na spornom stanu sa udelom od 2/5, to je
prvostepeni sud pravilo odbio tubeni zahtev tuilje kojim zahteva da se tueni iseli iz spornog
stana. Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmer-
no svom delu, ne povreujui pravo ostalih suvlasnika, shodno l. 14. Zakona o osnovama svo-
jinskopravnih odnosa.
Nisu osnovani ni albeni navodi kojim tuilja istie da je treim licima vraala isplate u ukup-
nom iznosu od 7.500 EVRA, na ime povraaja duga tuenog nastalog od kockanja. Tuilja nije na-
vela nijedno lice kome je isplatila navodni dug tuenog, niti dostavila priznanice o izvrenim ispla-
tama, te ni na koji nain nije dokazala da je vrila isplate treim licima na ime povraaja tueniko-
vog duga. Tokom postupka sasluani su svedoci od kojih je tuilja uzimala novac na zajam ali su
isto tako sasluani svedoci kojima je tuilja davala novac na zajam, to je krajnje nelogino da tui-
lja istovremeno uzima i daje novac na zajam, pa je prvostepeni sud pravilno cenio i iskaze saslua-
nih svedoka kada je naao da su isti bez uticaja na odluku suda u ovoj parnici jer ne predstavljaju
dokaz o isplati duga treim licima. Prvostepeni sud je stavom dva izreke, imajui u vidu pravila o
teretu dokazivanja u smislu l. 224. ZPP, pravilno odbio tubeni zahtev tuilje kojim je traila da joj
tubeni isplati iznos od 7.500 EVRA u dinarskoj protivvrednosti. Tuilja u albi ne istie nove injeni-
ce niti predlae nove dokaze u smislu l. 359. ZPP, ve ponavlja injenice koje je iznela tokom postupka
i koje je prvostepeni sud pravilno cenio, pa je Apelacioni sud i u ovom delu albu tuilje odbio kao neo-
snovanu a prvostepenu presudu potvrdio u stavu dva izreke.
(Iz presude Apelacionog suda u Niu G. 2234/11 od 29.03.2012. godine)
286.
U situaciji postojanja zajednike svojine suprunika, svaki suprunik - kao zajedniar, ima
pravo svojine koje se prostire na celu stvar, pretpostavlja se da su udeli suprunika u zajedni-
koj imovini jednaki, a deoba se vri po pravilima koja vae za deobu susvojine ili na osnovu do-
govora ili sudskim putem.
- 164 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Naknadno ureenim predlogom izvrni poverilac je podneo zahtev za promenu sredstva izvrenja (bu-
dui da je raun izvrnog dunika u blokadi od 27.01.2009. godine) i to prodajom oznaene nepokretnosti i
namirenjem izvrnog poverioca iz iznosa dobijenog njenom prodajom. Uz predlog je dostavio izvod iz Ka-
tastra nepokretnosti, kao dokaz da je izvrni dunik nosilac prava svojine na oznacenom stanu.
Uz albu, izvrni dunik je dostavio Ugovor o zakupu predmetnog stana od 05.04.2007. godine.
Prema lanu 6. ovog ugovora, izvrni dunik, kao zakupac, koristi stan zajedno sa lanovima poro-
dinog domainstva, i to suprugom i dvoje dece. Pored toga, uz albu je dostavljen i Ugovor o otku-
pu predmetnog stana od 09.08.2007. godine, koji je i bio pravni osnov za upis prava svojine na
predmetnom stanu u Katastar nepokretnosti.
Relevantne odredbe:
Imovina koju su suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja nji-
hovu zajedniku imovinu i suprunik ne moe raspolagati svojim udelom u zajednikoj imovini, niti
ga moe opteretiti pravnim poslom - lan 171. i lan 174. stav 3. Porodinog zakona.
Smatra se da su suprunici izvrili deobu zajednike imovine ako su u javni registar prava na
nepokretnostima upisana oba suprunika kao suvlasnici na opredeljenim udelima, a smatra se da je
upis izvren na ime oba suprunika i kada je izvren na ime samo jednog od njih, a pretpostavlja se
da su udeli suprunika u zajednikoj imovini jednaki - lan 176. i lan 180. Porodinog zakona.
Proizilazi, dakle, da se imovina steena u braku smatra zajednikom imovinom, da je zasnovana
zakonska pretpostavka da su udeli suprunika jednaki, iz ega se moe zakljuiti da se imovina ste-
ena u braku tretira kao susvojina. Stoga, u situaciji postojanja zajednike svojine suprunika, svaki
suprunik - kao zajedniar, ima pravo svojine koje se prostire na celu stvar, pretpostavlja se da su
udeli suprunika u zajednikoj imovini jednaki, a deoba se vri po pravilima koja vae za deobu su-
svojine ili na osnovu dogovora ili sudskim putem.
(Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 680/11(1) od 30.03.2011. godine)
287.
Imovina steena u braku zajednikim sredstvima predstavlja zajedniku imovinu.
Iz obrazloenja:
Tuilja i tueni su - prema utvrenom injeninom stanju - iveli u vanbranoj zajednici od
1958. do 1962. godine, brak su zakljuili 1962. godine. Pravnosnanom presudom njihov brak je
razveden 06.09.1982. godine. Nemaju dece. U momentu faktikog prestanka brane zajednice, tui-
lja je potpisala izjavu (16.04.1982. godine) kojom je potvrdila da je svu imovinu steenu za vreme
trajanja braka stekao tueni i da ona nema nikakvih potraivanja.
Obe stranke su bile zaposlene (tuilja od februara 1962. godine, a tueni od 1958. godine).
U toku postupka pred niestepenim sudovima utvreno je koju su imovinu - pokretne stvari i nepo-
kretnosti stekle parnine stranke. Doprinos stranaka u sticanju imovine utvren je iz nalaza i miljenja
vetaka prema kome je doprinos tuilje 44% a tuenog 56%.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su pravilno primenili materijal-
no pravo zakljuujui da imovina koja je steena radom u toku trajanja brane zajednice pred-
stavlja njihovu zajedniku imovinu na osnovu lana 171. Porodinog zakona. Pri tome su pra-
vilno prema miljenju i nalazu vetaka odredili udeo parninih stranaka na osnovu lana 180.
stav 4. istog Zakona.
- 165 -
PORODINO PRAVO
Izjava tuilje od 16.04.1982. godine (kojom priznaje da je svu imovinu stekao tueni) nije rele-
vantna s obzirom na okolnosti u kojima je data, a koje su niestepeni sudovi pravilno cenili. Zato to,
suprotno revizijskim navodima, nema uticaja na drugaiju odluku po pitanju doprinosa parninih
stranaka u sticanju zajednike imovine.
288.
Ukoliko tuilja za ivota supruga nije traila utvrenje udela u sticanju zajednike brane
tekovine, ona u parnici ne moe uspeno isticati zahtev (podnet sudu nakon sprovedenog po-
stupka raspravljanja zaostavtine pok. supruga u kome tuilja nije traila izdvajanje svog de-
la) za utvrenje prava svojine na nepokretnosti po tom osnovu, a upisane u javne knjige is-
kljuivo na ime pokojnog supruga.
Iz obrazloenja:
Ugovorom o poklonu u korist jedne imenovane erke prvotuene na nepokretnost u konkretnom
sluaju - koja je bila predmet nasleivanja, a potom i predmet osporenog ugovora o poklonu - zaista
predstavlja zajedniku tekovinu tuilje i njenog pokojnog supruga, na koga je bila uknjiena u celini.
Meutim, za ivota svog supruga tuilja nije traila izmenu tog zemljino-knjinog stanja, a ni u osta-
vinskom postupku posle njegove smrti nije traila izdvajanje svog dela, steenog u branoj zajednici.
Nasuprot tome, u postupku raspravljanja zaostavtine svog supruga, tuilja i tuene (njene erke)
prihvatile su se naslea u visini svog zakonskog dela (od po 1/3). Tuilja je potom tim svojim delom
raspolagala i na taj nain jasno je iskazala volju da joj taj svoj deo pokloni, zadravi pravo doivot-
nog plodouivanja na celoj nepokretnosti.
Dakle, parnine stranke su posle okonanog ostavinskog postupka izvrile deobu zaostavtine i deo-
bu zajednike tekovine tuilje i njenog supruga, na nain da ova erka prvotuena postane vlasnik cele
te nepokretnosti. Pri tome, osporeni ugovor o poklonu u odnosu na drugu imenovanu erku - tuenu je i
simulovani pravni posao - prikriva kupoprodajni ugovor (jer joj je prvotuena isplatila 21.000 DEM).
Poto je cela kua procenjena na oko 25.000 DEM, time je praktino isplaen i deo tuilje. Ta injenica,
meutim, u ovom sluaju (s obzirom na postignuti sporazum parninih stranaka) je bez znaaja.
to se tie opoziva ugovora o poklonu zbog neblagodarnosti prvotuene, niestepeni sudovi pra-
vilno zakljuuju da uslovi propisani pravnim pravilima iz lana 567. biveg Srpskog graanskog zako-
nika nisu ispunjeni.
Naime, ovaj razlog za opoziv ugovora o poklonu moe biti ispunjen samo u sluaju velike odn.
grube neblagodarnosti poklonoprimca, koja se manifestuje takvim svesnim ponaanjem koje ugroava
linost ili imovinu poklonodavca. To moe biti i takvo ponaanje koje prema drutvenim merilima i
pravilima morala predstavlja tee ogreenje o obavezu zahvalnosti prema poklonodavcu, ali ne i obi-
na nezahvalnost, koja se sankcionie samo moralnim, a ne i pravnim normama.
U ovom sluaju, sutina je u konfliktu i netrpeljivosti, koji postoje izmeu tuenih - erki tuilje.
Upravo to se odrazilo i na odnos tuilje prema prvotuenoj. Meutim u odnosu na tuilju - poklono-
davca, ova tuena - poklonoprimac nije ispoljila grubu neblagodarnost na nain koji bi vodio opozivu
ugovora o poklonu. Tim pre, to na celoj poklonjenoj nepokretnosti tuilja ima pravo doivotnog plo-
douivanja, a to ova tuena nikada nije ni dovodila u pitanje.
- 166 -
PORODINO PRAVO
289.
Stranke su, nakon razvoda braka, pred sudom zakljuile poravnanje i podelile svoju za-
jedniku imovinu. Tuilja se tom prilikom odrekla bilo kakvog potraivanja od tuenika po
tom osnovu. U sadanjoj parnici tuilja potrauje od tuenika deo uteevine steene u braku
zajednikim radom. Njen tubeni zahtev se odbija kao neosnovan.
Iz obrazloenja:
Dokazima je prvostepeni sud utvrdio da se ne radi o uteevini kao posebnoj imovini tui-
lje, ve o zajednikoj imovini. S obzirom na sadrinu sudskog poravnanja, shodno l.171. st.1.
Porodinog zakona, pravilno je primenjeno materijalno pravo te se alba punomonika tuilje
pokazuje neosnovanom.
(Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. 739/06)
290.
Ako je preduzee osnovano zajednikim sredstvima steenim u toku trajanja braka stvar
koja je pribavljena sredstvima obezbeenim iz prihoda preduzea koje se vodi na jednog
branog druga, predstavlja branu tekovinu.
Iz obrazloenja:
Bez obzira to je sredstva za kupovinu vozila obezbedio profit preduzea koje se vodilo na tue-
nog, prvostepeni sud nalazi da je sticanje vozila rezultat brane tekovine.
Ovo zbog toga, to je preduzee osnovano zajednikim sredstvima u toku trajanja braka, to je tui-
lja u jednom periodu radila u preduzeu i to je angaovanje tuenog u radu preduzea svakako moralo,
sa druge strane, da povea i angaovanje tuilje u voenju zajednikog domainstva.
291.
Merodavne okolnosti za odreivanje udela branih drugova u zajednikoj imovini su
ne samo zarada i drugi prihodi svakog branog druga, ve i pomo jednog branog druga
drugome, staranje o deci, o voenju domaih poslova, staranje i odravanje imovine i sva-
ki drugi oblik rada i saradnje u upravljanju, odravanju i poveanju zajednike imovine.
Iz obrazloenja:
Odredbom lana 321. Zakona o braku i porodinim odnosima propisano je da je imovina,
koju su brani drugovi stekli radom u toku brane zajednice, njihova zajednika imovina. U
smislu odredbe lana 327. istog Zakona, brani drugovi mogu u svako doba sporazumno izvriti
deobu zajednike imovine, a u sluaju da do sporazuma ne doe, koliki je udeo svakog branog
druga u zajednikoj imovini odreuje sud prema njegovom doprinosu ocenjujui sve okolnosti.
- 167 -
PORODINO PRAVO
Pri tome e se, shodno odredbi 328. navedenog Zakona, voditi rauna ne samo o linom dohot-
ku i drugim prihodima svakog branog druga, ve i o pomoi jednog branog druga drugome,
staranju o deci, o njihovom voenju domaih poslova, stvaranju i odravanju imovine i o sva-
kom drugom obliku rada i saradnje u upravljanju, odravanju i poveanju zajednike imovine.
Ove okolnosti drugostepeni sud je cenio i pravilno odredio udeo tuilje i tuenog u sticanju za-
jednike imovine predmetnog stana. Stoga navodi revizije, kojima se osporava ovakav zakljuak
okrunog suda, nisu osnovani.
(Iz presude Vrhovnog suda, Rev. br. 2379/05)
292.
Ukoliko za vreme trajanja brane zajednice ne doe do uveanja ni pokretne ni nepokretne
imovine supruga, posle razvoda braka, nema pravo na novani iznos na ime sticanja u pokretnoj i
nepokretnoj imovini brane zajednice.
Iz obrazloenja:
Presudom Optinskog suda u G. M., P. br. 476/04, odbijen je kao neosnovan tubeni zahtev tuilje
prema tueniku, kojim je traeno da se tueni obavee da tuilji na ime njenog doprinosa u sticanju
pokretne i nepokretne imovine za 15 godina brane zajednice isplati navedeni novani iznos sa zakon-
skom zateznom kamatom.
Presudom Okrunog suda u ., G. br. 752/05 odbija se kao neosnovana alba tuilje, i presuda
Optinskog suda u G. M., P. br. 476/04 potvruje.
Prvostepeni sud je na osnovu izvesnih dokaza, koje je cenio u smislu lana 8. ZPP, potpuno i
pravilno utvrdio injenino stanje koje je od odlunog znaaja u ovoj pravnoj stvari, i na isto pravil-
no primenio materijalno pravo.
Pravilnom ocenom izvedenih dokaza, prvostepeni sud je utvrdio da tuilja nema pravo na naknadu
za uloeni rad za obavljanje poslova u zajednikom domainstvu i na imovini sada pok. R. V. u toku tra-
janja brane zajednice, jer se imovina kako pokretna tako i nepokretna za to vreme nije uveala.
albenim navodima se pravilno i potpuno utvreno injenino stanje koje je od odlunog zna-
aja u ovoj pravnoj stvari, a na koje je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo ne
dovodi u sumnju.
293.
Stan koji je jedan brani suprunik otkupio na osnovu saglasnosti nosioca stanarskog
prava, ne ulazi u reim zajednike imovine branih suprunika, pa u sluaju razvoda bra-
ka, drugi brani suprunik ne stie pravo susvojine na tom stanu.
Iz obrazloenja:
Stranke su, kako je utvreno u sprovedenom postupku, zakljuile brak 1982. godine. Sa roditeljima
tuenog su se 1985. godine uselili u naznaeni sporni stan, koji je otac tuenog dobio kao zamenu za
- 168 -
PORODINO PRAVO
sruenu kuu na kojoj je bio suvlasnik. U ugovor o korienju spornog stana na kome je nosilac stanar-
skog prava bio otac tuenog, kao lanovi domainstva uneti su majka tuenog, tueni i tuilja.
U vreme otkupa 1993. godine, tueni je, uz saglasnost oca kao nosioca stanarskog prava, otku-
pio stan na svoje ime.
Putniko vozilo "Jugo koral 65", koje je tuenom kupio njegov otac 1986. godine, nakon tri go-
dine po principu "staro za novo" zamenjen je za sporni automobil "Jugo koral 65", a razliku u ceni
platila je majka tuilje.
Na tako utvreno injenino stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tuilji po
osnovu brane tekovine priznato 1/2 idealnog dela na spornom putnikom vozilu, te je pravilno pre-
ko dosuenog dela njen tubeni zahtev za sporno vozilo odbijen.
Pravilno su niestepeni sudovi na osnovu utvrenih injenica zakljuili da predmetni stan ne
predstavlja zajedniku imovinu branih drugova u smislu lana 321. Zakona o braku i porodinim
odnosima, pa su pravilno tubeni zahtev tuilje, za utvrenje da je po osnovu brane tekovine posta-
la suvlasnik na predmetnom stanu, odbili kao neosnovan.
Predmetni stan je po osnovu eksproprijacije dodeljen ocu tuenog kao nosiocu stanarskog pra-
va, a u ugovor o korienju stana kao lanovi domainstva uneti su majka tuenog, tueni i tuilja.
Kako je tueni uz saglasnost svoga oca kao nosioca stanarskog prava otkupio predmetni stan, to je
pravilan zakljuak niestepenih sudova, da tueni nikada nije bio nosilac stanarskog prava niti zaku-
pac spornog stana, da tuilja kao njegov brani drug stoga nije mogla ui u krug lica koja bi imala
pravo otkupa stana pod uslovima utvrenim Zakonom o stanovanju, te da stoga predmetni stan nije
steen radom i ne predstavlja zajedniku imovinu tuilje i tuenog.
Otkupna cena stana, u sluaju spora izmeu stranaka je obligaciono-pravnog karaktera a ne
stvarno-pravnog, pa je stoga neosnovano isticanje u reviziji tuilje da su niestepeni sudovi pogre-
no primenili materijalno pravo kada su njen zahtev za sticanje susvojine na predmetnom stanu po
osnovu brane tekovine odbili.
294.
Otkupom stana u toku trajanja brane zajednice, od strane jednog branog druga koji je
ugovorni nosilac stanarskog prava, pod uslovima iz Zakona o stambenim odnosima, odnosno
Zakona o stanovanju, pravo na stan ulazi u reim imovine koju su brani drugovi stekli za
vreme trajanja brane zajednice koja je njihova zajednika svojina u smislu lana 321. Zako-
na o braku i porodinim odnosima.
Iz obrazloenja:
Tueni je kao ugovorni nosilac stanarskog prava, koje je stekao pre zakljuenja braka, u toku
trajanja brane zajednice izmeu stranaka, zakljuio ugovor o otkupu stana, pre pravnosnanosti
presude o razvodu braka. Zakonitim useljenjem u sporni stan od strane tuilje poto je zakljuila
brak sa tuenikom, 12.11.1983. godine, i ona je postala ugovorni nosilac stanarskog prava kao bra-
ni drug tuenog, pa su stranke u to vreme, postali sunosioci stanarskog prava.
Tueni je kao ugovorni nosilac stanarskog prava zakljuio ugovor o otkupu stana, pre nego to je
pravnosnanom presudom brak stranaka razveden. Izmeu stranaka je nesporno da u vanparninom po-
stupku tuilac nije traio da se utvrdi da on ostaje jedini nosilac stanarskog prava ili prava zakupa.
- 169 -
PORODINO PRAVO
U toku trajanja brane zajednice tuilja je sa maloletnim detetom otila za inostranstvo, gde se
zaposlila, gde je nakon toga doao i tueni, a brak izmeu njih jo uvek nije bio razveden.
Uzimajui u obzir navedene injenice, otkupom stana u toku trajanja braka od strane jednog
branog druga - tuenog, koji je ugovorni nosilac stanarskog prava, pod uslovima iz Zakona o stam-
benim odnosima, odnosno Zakona o stanovanju, pravo na stan ulazi u reim imovine koju su brani
drugovi stekli u toku trajanja brane zajednice, i koja je njihova zajednika imovina u smislu odred-
bi lana 321. Zakona o braku i porodinim odnosima.
Zato, tuilja kao drugi brani drug ima pravo da trai da se utvrdi njeno pravo svojine u sticanju
spornog stana, jer tueni kao brani drug koji je zakljuio ugovor o otkupu stana ne bi mogao da
raspolae bez saglasnosti tuilje - drugog branog druga svojim udelom u nepodeljenoj zajednikoj
imovini, u smislu odredbe lana 323. Zakona o braku i porodinim odnosima.
Na osnovu toga, bez znaaja je visina doprinosa tuenika i tuilje u odnosu na sticanje spornog sta-
na, po osnovu ostvarenih prihoda tokom trajanja njihove brane zajednice, a s obzirom na zakonom pro-
pisani nain sticanja svojine na stanu otkupom.
Znai, radi se o sticanju u jednakim udelima tuilje i tuenika od po 1/2, to se osnovano isti-
e u albi tuilje.
(Iz presude Okrunog suda u Niu, G. 2665/05)
295.
U sluaju da je jedan brani drug raspolagao zajednikom imovinom bez saglasnosti
drugog branog druga, ugovor o doivotnom izdravanju nije nitav u delu u kome je taj
brani drug raspolagao svojim udelom u zajednikoj imovini.
Iz obrazloenja:
Otac tuene, kao primalac izdravanja, se osporenim overenim ugovorom o doivotnom izdra-
vanju obavezao da e tuenoj, kao davaocu izdravanja, ostaviti stan blie opisan u ugovoru, a koji
je u trenutku zakljuenja ovog ugovora predstavljao branu tekovinu tuilje i sada pokojnog oca tu-
ene. Utvreno je da tuilja nije dala saglasnost za zakljuenje navedenog ugovora.
Na osnovu toga, niestepeni sudovi zakljuuju da je sporni ugovor o doivotnom izdravanju
nitav, u smislu lana 103. Zakona o obligacionim odnosima, budui da je protivan prinudnim pro-
pisima, odnosno odredbi lana 321. Zakona o braku i porodinim odnosima. Zbog toga je tuiljin
zahtev usvojen u celosti.
Po nalazu Vrhovnog suda, u niestepenim presudama je zbog pogrene primene materijalnog
prava injenino stanje ostalo nepotpuno utvreno, zbog ega su obe odluke ukinute.
Stan kojim je raspolagano spornim ugovorom o doivotnom izdravanju ulazi u reim zajedni-
ke imovine steene u braku tuilje i sada pokojnog primaoca izdravanja, u smislu lana 321. Zako-
na o braku i porodinim odnosima. Zbog toga, brani drug tuilje koji je zakljuio ugovor, shodno
lanu 323. istog zakona, nije mogao raspolagati celokupnom imovinom bez saglasnosti drugog
branog druga. Meutim, mogao je raspolagati svojim udelom u zajednikoj imovini koji je odrediv,
pa se zato ne moe smatrati da je ceo ugovor o doivotnom izdravanju nitav.
- 170 -
PORODINO PRAVO
296.
U izvrenju obaveza iz ugovora o doivotnom izdravanju tuilja i njen sada pokojni
suprug nisu uestvovali, pa nepokretna imovina koju je primalac izdravanja preneo u
svojinu tuiljinom suprugu - kao davaocu izdravanja, i to jo u vreme zakljuenja ovog
ugovora ne ulazi u reim zajednike imovine tuilje i njenog pokojnog supruga. Imajui to
u vidu, nije nitav pravni posao (u smislu lana 103. Zakona o obligacionim odnosima)
ugovor o poklonu kojim je tuiljin suprug steenu nepokretnu imovinu poklonio svome si-
nu. Ovo zbog toga to njime nisu povreena svojinska prava tuilje, jer ona takva prava
nije ni stekla.
Iz obrazloenja:
Sa svojim sada pokojnim ocem, sada pokojni tuiljin suprug, a otac tuenog, zakljuio je ugovor
o doivotnom izdravanju februara meseca 1994. godine. Na ime naknade za primljeno izdravanje,
primalac izdravanja je svome sinu - davaocu izdravanja preneo u svojinu naznaene nepokretne i
pokretne stvari. Tuiljin sada pokojni suprug je (marta 1997. godine) zakljuio ugovor o poklonu sa
svojim sinom - u ovom sporu tuenim, i istim mu preneo u svojinu sve nepokretnosti koje su bile
predmet ugovora o doivotnom izdravanju.
Tuilja i njen sada pokojni suprug (preminuo oktobra meseca 1998. godine), iveli su u zajedni-
kom domainstvu sa primaocem izdravanja i njegovom suprugom do decembra 1994. godine. Tada su
se iselili iz kue koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju, a u kuu se uselio tueni sa svojom
porodicom, koji je preuzeo brigu i staranje o primaocu izdravanja - svom dedi, sve do njegove smrti
1996. godine.
Tueni se o svom pokojnom dedi brinuo u svoje ime i za svoj raun, a delom i u ime i za raun
svog oca, zbog ega ga je otac iskljuivo i pozvao da ivi u zajednikom domainstvu sa svojim po-
kojnim dedom.
Tuilja i njen pokojni suprug su primaoca izdravanja samo povremeno poseivali vikendom.
Na ovako utvreno injenino stanje, primenom odredaba l. 321., 323. i 324. Zakona o braku i
porodinim odnosima, niestepeni sudovi su zakljuili da imovina koja je predmet ugovora o doi-
votnom izdravanju ne predstavlja zajedniku imovinu tuilje i njenog supruga, jer tuilja nije ue-
stvovala u izvrenju obaveza iz ugovora o doivotnom izdravanju.
Po oceni revizijskog suda, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da predmetna imovina
ne ulazi u reim zajednike imovine tuilje i njenog pokojnog supruga. Zbog toga tuilja, po
ovom osnovu, nije mogla stei pravo svojine na predmetnoj imovini, pa raspolaganjem predmet-
nom imovinom ugovorom o poklonu tuiljinog sada pokojnog supruga kao poklonodavca u ko-
rist tuenog kao poklonoprimca i nisu povreena svojinska prava tuilje. Ona ih nije ni imala.
Niestepeni sudovi pravilno su odluili kada su odbili tubeni zahtev za utvrenje prava su-
svojine na predmetnoj imovini po osnovu zajednikog sticanja u braku i za ponitaj ugovora o
poklonu, jer nije zakljuen suprotno odredbi lana 103. Zakona o obligacionim odnosima.
297.
Zajednika imovina branih drugova zavisi i od njihovog uestvovanja u sticanju sredstava.
- 171 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Revizijski navodi da je N. . oznaavanjem tuene kao vlasnika deviznih sredstava poklonio joj
novana sredstva na tim raunima nisu osnovani. Tuena i N. . su zajedno bili vlasnici rauna i
oboje su imali status poverilaca uloga sa pravom da samostalno raspolau ulozima. Kako N. . nije
preneo tedne uloge iskljuivo na tuenu, jer je i on ostao vlasnik uloga, ne moe se smatrati da je
novana sredstva na ulozima poklonio tuenoj, a kako tuena nije uestvovala u sticanju tih sredsta-
va ona ne predstavljaju zajedniku imovinu u smislu lana 321. st. 1. i 2. Zakona o braku i porodi-
nim odnosima.
298.
Imovina primljena po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju predstavlja zajedninu
imovinu suprunika, ako je u izvravanju obaveze davanja izdravanja uestvovao, pored
ugovornog davaoca, i njegov brani drug, a imovina predstavlja naknadu za pruene usluge
izdravanja i rezultat je rada oba brana druga, bez obzira na oblik pruanja usluga izdra-
vanja, vrstu konkretnih poslova i njihovu vrednost.
Iz obrazloenja:
Ako su se oba brana druga, izvravajui obaveze izdravanja prema primaocu izdravanja, po-
naali kao jedna ugovorna strana i angaovali se u svim poslovima savesno prema drugom saugova-
rau, a solidarno u meusobnom odnosu kao brani drugovi koji dele sve obaveze domainstva, pa i
ovu prema treem licu preuzetu ugovorom - onda je opravdano da se takva uzajamna solidarnost u
izvravanju obaveza vrednuje kroz njihov jednak doprinos u sticanju imovine. Ovo bez obzira ko je
od njih, zbog posebnog odnosa sa primaocem izdravanja, sa njim zakljuio ugovor i bez obzira na
njihov pojedinani doprinos u sticanju preostalih dobara zajednike imovine. To proizilazi iz priro-
de ugovora o doivotnom izdravanju, kao teretnog ugovora kojim se imovina stie kao naknada za
uinjene usluge razliitih oblika pomaganja i izdravanja primaoca izdravanja
U ovakvoj situaciji, dakle, postoji jednak doprinos i jednak suvlasniki udeo naznaenih strana-
ka na imovini steenoj po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju.
(Iz presude Okrunog suda u Beogradu, G. 2576/03)
299.
Stan otkupljen za vreme trajanja braka predstavlja njihovu branu tekovinu.
Iz obazloenja:
Nakon to je razmotrio dostavljene spise, a polazei od navoda zahteva za zatitu zakonitosti,
ovaj sud je zakljuio da je isti osnovan. Prema saglasnom utvrenju sudova stranke su u po 1/... za-
konski naslednici pokojnog G. koji je po ugovoru od 4.02.1992. godine za vreme trajanja braka sa
tuiljom otkupio sporni stan, ali otkupnu cenu stana nije platio s obzirom da je ista na osnovu od-
redbi lana 21. stav 2. taka 2. Zakona o stambenom obezbeenju JNA ("Sl. list SFRJ", broj 84/90)
plaena kroz obraunat valorizovani iznos sredstava doprinosa za stambenu izgradnju koji je platio
- 172 -
PORODINO PRAVO
ostavioev poslodavac. Pri takvim okolnostima drugostepeni sud nije zakonito postupio kada je o
tubenom zahtevu tuioca odluio na napred navedeni nain, tj. kad je tuilji priznato pravo svojine
u delu od 1/2 samo po osnovu naslea a ne i po osnovu brane tekovine.
Sporni stan je otkupljen za vreme tuiljinog braka sa ostaviocem, pa sledom toga u smislu od-
redbi lana 321. stav 1. i 2. zakona o braku i porodinim odnosima ("Sl. glasnik SRS", broj 22/80)
predstavlja njihovu branu tekovinu i za tuiljin udeo u toj tekovini ne ulazi u ostavioevu zaostav-
tinu. Prilikom odreivanja veliine udela u toj tekovini u smislu odredbi lana 328. stav 1. navede-
nog Zakona ne moe se ni jednom od suprunika kao njegov iskljuivi ili delimini doprinos u sti-
canju uzeti pogodnost pri sticanju stana otkupom propisana zakonom, jer nije u pitanju njegov do-
prinos u sticanju. To u okolnostima ovog sluaja praktino znai da okolnost da otkupna cena za
sporni stan nije plaena zbog uzimanja u raun plaenih doprinosa za stambenu izgradnju ne moe
se smatrati ni delimino ni iskljuivo ostavioevim doprinosom pri sticanju spornog stana otkupom,
pa se ima uzeti kao da je otkupna cena u celini plaena zajednikim sredstvima suprunika. Sledom
toga treba utvrditi i sve ostale injenice od znaaja za odreivanje veliine udela sticalaca na spor-
nom stanu kao branoj tekovini tuilje i ostavioca.
(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 127/99 od 22.09.1999. godine)
300.
Brani drug, koji ulaganjem izvrenim posle prestanka brane zajednice uvea vrednost stvari
i zajednike imovine, ako nije postigao sporazum da radove izvede i da za vrednost izvedenih ra-
dova uvea svoj suvlasniki udeo na nekretnini, ne stie stvarno ve trabeno pravo.
Iz obazloenja:
Tuilac je, prema stanju u spisima, isticao da je nakon prestanka brane zajednice izveo odree-
ne radove na zajednikoj kui, ime je poveao vrednost iste, te nalazi da je njegov udeo u sticanju
uvean i da iznosi 3/4.
U pobijanim presudama se osnovano zakljuuje da i za sluaj da je tuilac posle prekida
brane zajednice izveo radove koje navodi, budui da sa tuenom nije postigao sporazum da ove
radove izvede i da za njihovu vrednost uvea svoj suvlasniki udeo na zajednikoj nekretnini, to
u takvim okolnostima ovi radovi ne vode sticanju stvarnog prava (svojine na predmetnoj kui),
ve sticanju trabenog prava. Brani drug koji ulaganjem izvrenim posle prestanka brane za-
jednice uvea vrednost stvari i zajednike imovine, ima pravo da trai da mu drugi brani drug
naknadi deo nunih i korisnih izdataka, srazmerno svom udelu u toj stvari.
Drugi brani drug, meutim, moe se osloboditi te obaveze ako mu prizna vei udeo u stvari,
srazmerno izvrenim ulaganjima.
301.
Za obaveze koje jedan brani drug primi prema treim licima radi podmirenja tekuih po-
treba brane zajednice, kao i za obaveze koje po optim propisima terete oba brana druga,
odgovaraju brani drugovi solidarno.
- 173 -
PORODINO PRAVO
Iz obazloenja:
Odredbom lana 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je zajmoprimac du-
an vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Kako je tueni uzeo u zajam od
tuilje iznos od 900 DEM sa rokom vraanja do 31. marta 1994. godine, te ovaj iznos tuilji nije vratio,
pravilno je usvojen tubeni zahtev tuilje u ovom delu. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije da je u
ovom delu pobijane presude pogreno primenjeno materijalno pravo.
Taan je navod revizije da je lanom 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima
propisano da za obaveze koje jedan brani drug primi prema treim licima radi podmirenja teku-
ih potreba brane zajednice, kao i za obaveze koje po optim propisima tereti oba brana dru-
ga, odgovaraju brani drugovi solidarno, kako zajednikom, tako i svojom posebnom imovi-
nom. Cilj ove odredbe je zatita poverioca, pa poveriocu pripada pravo izbora prema kom soli-
darnom duniku e ostvarivati svoje potraivanje.
302.
Neosnovan je tubeni zahtev tuioca da se tuena iseli iz stana nakon razvoda braka,
jer u konkretnom sluaju radi se o zajednikoj imovini steenoj u toku trajanja brane za-
jednice, koja nije podeljena, niti voena posebna parnica radi utvrivanja doprinosa u sti-
canju imovine na spornom stanu, nakon ega bi se cenila injenica da li je isti deljiv ili ne.
Iz obazloenja:
Prema utvrenju suda stranke su ivele u branoj zajednici od 1989. godine. Tuilac je predmet-
ni stan dobio na korienje u svojstvu nosioca stanarskog prava 1991. godine. U reenju o dodeli
stana navedeno je da e tuilac stan koristiti sa branim drugom ovde tuenom kao i decom koja po-
tiu iz njihovog ranijeg braka. Stranke su se u ovaj stan uselile i dalje u istom stanovale. Tuilac je
kao ugovorni nosilac stanarskog prava 6.04.1993. godine ovaj stan otkupio. Brak stranaka razveden
je pravosnanom presudom suda 1994. godine. Od januara 1995. godine tuena ovaj stan ne koristi
za stanovanje, niti se u istom nalaze njene stvari.
Kako je utvreno da je u toku braka do pravosnanosti presude o razvodu braka tuilac kao
ugovorni nosilac stanarskog prava zakljuio ugovor o otkupu spornog stana, to je pravilan za-
kljuak suda da stan ulazi u reim zajednike imovine branih drugova, a prema propisu lana
Osnovno je pravo svakog zajedniara da stvar dri, ovo pravo se odnosi na celu stvar. Niko od
zajedniara u nedostatku sporazuma ne moe imati iskljuivo pravo dravine na stvari. Ako se za-
jedniari o tome ne mogu sporazumeti mogu da u vanparninom postupku trae ureenje odnosa ko-
rienja kao to mogu traiti deobu zajednike stvari. Meutim, zajedniari imaju pravo na dravin-
sku zatitu u meusobnim odnosima.
Iz izloenog proizilazi da bez sporazuma sa tuenom tuilac ne moe imati iskljuivu dravinu
na predmetnom stanu, koji predstavlja zajedniku imovinu stranaka.
Kako je utvreno da je tuilac iskljuivi dralac ovog stana i da tuenu onemoguava u dotada-
njem nainu njegovog korienja, u dotadanjoj sudravini, to je sueno pravilnom primenom ma-
- 174 -
PORODINO PRAVO
terijalnog prava kada je usvajanjem protivtubenog zahteva obavezan tuilac da omogui tuenoj
korienje stana, koje pravo je imala do januara 1995. godine, a koje joj tuilac sada uskrauje. U ta-
kvim okolnostima zahtev tube ocenjen je pravilno kao neosnovan.
303.
Imovina koju su brani drugovi stekli radom u toku brane zajednice jeste njihova zajed-
nika imovina.
Iz obazloenja:
Prema stanju u spisima utvreno je da su sada pokojni LJ.B. i O.B. iveli u dugogodinjoj bra-
noj zajednici koja je prekinuta smru sada pok. O. 20.11.1987. godine i pok. LJ. 1.05.1978. godine
te da u braku nisu imali zajednike dece. Imovinu koju su pok. O.B. i LJ.B. imali steena je u toku
trajanja brane zajednice sredstvima ostvarenim linim radom i to pokojni LJ. radei u svojoj struci
a pokojna O. radei privatno kao krojaica, te voenjem zajednikog domainstva. Pokojni su zajed-
niki upravljali i odravali steenu imovinu.
Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe
lana 321. u vezi lana 328. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije doneo odluku
kao u stavu prvom izreke oalbene presude. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao jasne i uverljive
razloge koje je u potpunosti prihvatio i Okruni sud.
Sud je cenio navode albe tuenih da je naao da ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost
oalbene odluke. Ovo stoga to je prvostepeni sud pravilno zakljuio da su pokojni O. i LJ.B. pod-
jednako doprinosili sticanju njihove zajednike imovine i to na taj nain to je sada pokojni LJ.B.
ostvarivao dohodak bavei se svojom strukom radei kao graevinski inenjer, a pokojna O.B. vo-
enjem domaih poslova, kao i zaradom od ivenja kojim se bavila, a to je potvreno iskazom sve-
doka R.D. S obzirom na izneto, kao i injenicu da je brana zajednica izmeu sada pokojnih LJ. i
O.B. trajala oko 40 godina, u toku kojih su sticali zajedniku imovinu, pravilno je prvostepeni sud iz
zaostavtine iza pokojnog LJ. B. izdvojio 1/2, kao u stavu prvom izreke u korist O.B. jer se radi o
njihovoj zajednikoj imovini ijem sticanju su doprinosili podjednako.
304.
Za ostvarivanje prava na udeo u zajednikoj imovini branih drugova - stambenoj zgradi,
neophodan je uslov da su brani drugovi tu imovinu stekli radom u toku brane zajednice, a
nije dovoljno samo da je sporna imovina steena za vreme trajanja brane zajednice.
Iz obazloenja:
Prvostepeni sud je utvrdio da je spornu stambenu zgradu tuena kupila kupoprodajnim ugovo-
rom od 14. januara 1995. godine za kupovnu cenu od 401.000 tadanjih dinara i isplatila novcem
koji je obezbedila njena majka prodajom posebne imovine.
- 175 -
PORODINO PRAVO
Tuioeva tvrdnja da je ova kua kupljena zajednikim sredstvima stranaka kao branih drugo-
va ostala je bez uporita u dokazima. Istina je da su stranke 1950. godine zasnovale vanbranu za-
jedncu, a 1953. godine zakljuile brak, ali u tu zajednicu tuilac nije uneo nikakvu posebnu imovi-
nu, a iz te kue i zarade iz radnog odnosa nije bilo mogue obezbediti novana sredstva za jedno-
kratnu isplatu kupovne cene za spornu stambenu zgradu.
Za ostvarivanje prava na udeo u zajednikoj imovini branih drugova neophodan je uslov da su
tu imovinu brani drugovi stekli radom u toku brane zajednice. Nije, dakle, dovoljno samo to to je
sporna stambena zgrada steena za vreme trajanja brane zajednice, budui da nije pribavljena nji-
hovim zajednikim radom i sredstvima, ve iz drugih izvora, tj. iz posebne imovine tuiljine majke,
dakle, na nain predvien stavom 2. lana 320. Zakona o braku i porodinim odnosima.
(Iz presude Okrunog suda u Zrenjaninu, G. broj 263/97 od 30.12.1997. godine)
305.
U postupku radi utvrivanja i podele brane tekovine, privremena mera u svakom sluaju
mora sluiti obezbeenju potraivanja poverioca odnosno tuioca.
Iz obazloenja:
Prema stanju u spisima tuilja je prvostepenom sudu dana 3. juna 1996. godine podnela tubu
protiv tuenog, a radi utvrivanja i podele brane tekovine, kojom tubom je predloila da sud do-
nese presudu kojom e utvrditi da zajedniku branu tekovinu steenu radom za vreme trajanja bra-
ka parninih stranaka ini 1/2 delova imovine blie navedene u tubi, izmeu ostalog i jedna polovi-
na delova objekta kioska tipa "Kiosk deo 87 C-7" u N. B., u ul. M. P.
U toku postupka tuilja je prvostepenom sudu stavila predlog za odreivanje privremene
mere kojom e tueni biti obavezan da tuilji omogui ulazak u posed i nesmetano korienje
objekta kioska tipa "Kiosk deo 87 C-7" u N.B. u ul. M. P. a radi obavljanja prijavljene delatno-
sti STR "Kafa", iz reenja za privredu i finansije Optine N. B. br. 313-1436/93 od 23. avgusta
1993. i br. 313-3343/95 od 11. oktobra 1995. godine, a do pravosnanog okonanja postupka za
podelu brane tekovine uz obrazloenje da tueni spreava tuilju da obavlja registrovanu i pri-
javljenu delatnost u radnji iji je ona osniva, a koju delatnost je obavljala u navedenom kiosku,
to je njen jedini izvor prihoda, budui da drugih prihoda nema, niti je u mogunosti da ih
ostvaruje na drugi nain. Tueni je neovlaeno obavljao delatnost u radnji iji je ona vlasnik,
zbog ega je bila prisiljena da kod nadlenog upravnog organa stavi zahtev za privremeno za-
tvaranje radnje, odnosno privremenu obustavu rada, s obzirom da ona kao osniva radnje odgo-
vara celokupnom svojom imovinom, te s obzirom da od momenta prestanka brane zajednice
predmetni lokal iskljuivo ona koristi i obavlja prijavljenu delatnost.
Odredbom lana 267. Zakona o izvrnom postupku je propisano da se radi obezbeenja nenov-
anog potraivanja moe odrediti privremena mera, ako je poverilac uinio verovatnim postojanje
potraivanja i opasnost da e se inae ostvarenje potraivanja osujetiti ili znatno oteati, te da se pri-
vremena mera moe odrediti i kad poverilac uini verovatnim da je mera potrebna da bi se spreila
upotreba sile ili nastanak nenaknadive tete.
Dakle, prema navedenoj odredbi Zakona o izvrnom postupku, bilo da se privremena mera odre-
uje zbog opasnosti da e se potraivanje poverioca osujetiti ili znatno oteati, bilo sa razloga da bi
- 176 -
PORODINO PRAVO
se spreila upotreba sile ili nastanak nenaknadive tete, privremena mera u svakom sluaju mora
sluiti obezbeenju potraivanja poverioca odnosno tuioca.
Imajui u vidu napred navedeno, prvostepeni sud e u ponovnom postupku oceniti da li privre-
mena mera, kakvu je tuilja traila, slui obezbeenju potraivanja tuilje, imajui u vidu da je pred-
met spora podela brane tekovine, te s tim u vezi oceniti ima li osnova za odreivanje ovakve pri-
vremene mere, ili tuilja svoja eventualna prava u vezi poseda sporne nepokretnosti objekta kioska
tipa "kiosk deo 87 C-7" u N. B. moe regulisati u posebnom postupku.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 319/97 od 11.03.1997. godine)
306.
Okolnost da se tuilja u vreme izgradnje kue nalazila u drugom stanju, sama po sebi ne
moe da bude negativna injenica, jer je tuilja i tada obavljala odreene poslove u branoj
zajednici i domainstvu i druge poslove na izradnji ove kue.
Iz obazloenja:
Neprihvatljivi su albeni navodi tuenog da je doprinos tuilje u sticanju sporne stambene
zgrade u branoj zajednici zanemarljiv, budui da nije ulagala nikakvu svoju posebnu imovinu,
a u vreme gradnje spornog objekta bila je u drugom stanju.
Okolnost da se tuilja tada nalazila u drugom stanju, sama po sebi ne moe da bude negativ-
na injenica, jer je tuilja i tada obavljala odreene poslove u branoj zajednici i domainstvu i
druge poslove na izgradnji ove kue. Sud je utvrdio na koji nain i u kojoj meri je tuilja dopri-
nosila sticanju zajednike imovine, a shodno lanu 328. Zakona o braku i porodinim odnosima,
te imajui u vidu pomo roditelja tuilje i tuenog, utvrdio da je tuilja vlasnik idealne jedne pe-
tine sporne stambene zgrade.
(Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 1228/95 od 10.04.1996. godine)
307.
Nije doputeno izvrenje iselenjem iz stana koji predstavlja zajedniku imovinu branih drugo-
va na osnovu izvrne isprave kojom je samo jedan od branih drugova obavezan na iselenje.
308.
Sud mora utvrditi tano sve prihode tuilje i sada pok. B.M. od vremena zasnivanja brane
zajednice do njegove smrti i nakon toga pouzdano utvrditi doprinos tuilje kao branog druga u
sticanju spornih stvari.
309.
Suprunik koji je nakon razvoda braka otplaivao kredit utroen za kupovinu pokretnih stvari u
toku trajanja braka, ima samo obligaciono-pravni zahtev prema drugom branom drugu.
(Okruni sud, Kraljevo, G. 1069/95) ]
- 177 -
PORODINO PRAVO
310.
Branu tekovinu ne moe da ini sporni stan, jer je isti stan brani drug dobio na korie-
nje kao nosilac stanarskog prava pre zakljuenja braka i u toku trajanja braka ga otkupio sa-
mo svojim linim sredstvima.
Iz obazloenja:
Tuilja je traila da se utvrdi da je predmetni stan deo zaostavtine sada pok. supruge iji je
brani drug stan dobio na korienje kao nosilac stanarskog prava pre zakljuenja braka. U toku tra-
janja braka, a na osnovu dokaza koje je sud izveo, utvreno je da je u toku trajanja brane zajednice
stan otkupio nosilac stanarskog prava sopstvenim sredstvima, te kao takav predmetni stan otkupio
nosilac stanarskog prava sopstvenim sredstvima, te kao takav predmetni stan ini njegovu posebnu
imovinu i ne moe potpasti pod reim zajednike imovine branih drugova.
(Okruni sud u Kraljevu, G. 1289/95)
311.
Da bi se usvojila predloena privremena mera i tueni obavezao da preda tuilji predmetni stan u is-
kljuivi posed, neophodno je prethodno utvrditi trenutnu stambenu situaciju tuilje i njene dece.
312.
Za punovanost raspolaganja zajednikom imovinom, u smislu lana 324. Zakona o braku i po-
rodinim odnosima, dovoljan je i usmeni sporazum (dogovor) branih drugova o tome.
313.
U zajedniku imovinu branih drugova ulazi i stan koji je pre zakljuenja braka kupio na kredit
jedan brani drug ukoliko je uknjiba prava svojine izvrena posle zakljuenja braka, pod uslovom
da su u nabavci stana, odnosno otplati kredita uestvovala oba brana druga.
314.
Kredit podignut i utroen u toku brane zajednice za kupovinu stana predstavlja zajedni-
ki doprinos oba brana druga u sticanju stana.
Iz obrazloenja:
Otplata anuiteta iz podignutog kredita samo od jednog branog druga nakon raskida brane za-
jednice, nije od uticaja za ocenu veliine doprinosa drugog branog druga u sticanju stana, osim ako
brani drug koji nije uestvovao u otplati kredita drugom branom drugu prizna vei udeo u stanu
srazmerno izvrenim ulaganjima.
- 178 -
PORODINO PRAVO
U prvostepenom postupku utvreno je da je sporni stan steen u braku i da je kupljen na kredit.

Nakon prestanka brane zajednice otplaen je vei deo kredita od strane tuilje.
Prvostepeni sud je na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja priznao pravo svojine tuilji
na celom stanu, nalazei da je tuilja stekla stan na osnovu zakljuenog ugovora o kupoprodaji i ot-
platom pretenog dela kupoprodajne cene, plaanjem dospelih anuiteta kredita.
Osnovano se albom istie da se ovakav zakljuak suda zasniva na pogrenoj primeni mate-
rijalnog prava, a u vezi s tim i na nepotpuno utvrenom injeninom stanju.
Zakonska je pretpostavka da je imovinu koju su brani drugovi stekli radom u toku brane
zajednice njihova zajednika imovina. Udeo branih drugova u zajednikoj imovini utvruje se
po lanu 329. Zakona o braku i porodinim odnosima.
Ako jedan od branih drugova posle prestanka brane zajednice iz posebne imovine uvea vred-
nost zajednike imovine, ili ako plati kupljenu stvar na kredit, on ima pravo da mu drugi brani drug
naknadi deo izdataka srazmerno svom udelu u toj stvari. Drugi brani drug moe se osloboditi te
obaveze ako mu prizna vei udeo u stvari srazmerno izvrenim ulaganjima, u smislu lana 329. stav
Dakle, samo zato to je tuilja otplatila vei deo kredita nije stekla pravo svojine na celom stanu, jer
nijednim zakonskim propisom nije predvieno da se na ovaj nain stie svojina na nepokretnostima.
(Odluka Okrunog suda u Niu, G. 2085/94)
315.
Kada je u toku braka, do pravnosnanosti presude o razvodu braka, brani drug koji je ugovorni
nosilac stanarskog prava zakljuio ugovor o otkupu stana, pravo na stan ulazi u reim zajednike
imovine branih drugova.
Drugi brani drug nema ovlaenje da trai ponitaj ugovora, ali moe da trai utvrivanje svog
udela u sticanju.
Kada brani drug, kao ugovorni nosilac stanarskog prava posle razvoda braka (pre ili u toku
vanparnikog postupka za odreivanje nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca) zakljui ugovor
o otkupu stana, to nije smetnja za voenje i okonanje vanparninog postupka, za koji je irelevantna
injenica otkupa.
Ukoliko odlukom suda u vanparninom postupku, za nosioca stanarskog prava, odnosno zakup-
ca bude odreen drugi brani drug, koji nije izvrio otkup, on moe tubom da trai ponitaj zaklju-
enog ugovora o otkupu stana, da bi realizovao svoje pravo na otkup.
(Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 21.03.1993. godine)
316.
Kada je predmet brane tekovine strani novac, sud moe obavezati branog druga koji je no-
vac zadrao da isplati drugom branom drugu takav novac srazmerno njegovom udelu u sticanju
te zajednike imovine.
317.
Imovina steena u toku trajanja brane zajednice po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju nije
posebna imovina odreenog branog druga, budui da se radi o sticanju imovine dvostrano teretnim
ugovorom.
- 179 -
PORODINO PRAVO
318.
Kada je predmet brane tekovine strani novac sud moe obavezati branog druga koji je no-
vac zadrao da isplatu branom drugu izvri u devizama, srazmerno njegovom udelu u sticanju
zajednike imovine.
319.
Kada lica u oekivanju zakljuenja braka, kupe automobil uz uee odgovarajuih posebnih
novanih sredstava, pa do zakljuenja braka ne doe, onda se pravni odnos povodom kupovine
automobila raspravlja kao odnos izmeu suvlasnika, a ne kroz institut sticanja bez osnova.
320.
Brani drugovi koji ive u stanu koji je njihova zajednika svojina ili je iskljuiva svojina jednog od
njih, bez obzira kada je zapoelo zajedniko korienje stana, nemaju stanarsko pravo na tom stanu i po
razvodu braka korienje istog stana se ureuje prema pravilima imovinskog prava.
(Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, od 26.06.1992. godine)
321.
Brani drug koji posle prestanka brane zajednice sam otplati ostatak kredita utroenog za iz-
gradnju zajednike stambene zgrade u toku brane zajednice ne istie time poveanje svog svojin-
skog udela u tekovini ve samo trabeno pravo da od drugog branog druga zahteva isplatu ostatka
kredita srazmerno svojinskom udelu u tekovini.
322.
U sluaju kada je jedan brani drug posle prekida brane zajednice zadrao za sebe odree-
ne pokretne stvari, koje predstavljaju zajedniku imovinu, i bio u njihovoj neprekidnoj mirnoj
dravini najmanje 3 godine, svaki od branih drugova moe zahtevati da se te pokretne stvari
dodele na deo branom drugu koji ih je zadrao. Drugi brani drug nema pravo zahtevati da mu
se umesto udela u zadranim pokretnim stvarima dodeli vei udeo u nepokretnim stvarima, ali
ima pravo da zahteva da mu se u ostalim pokretnim stvarima dodeli odgovarajui udeo, ako vrednost
tih stvari nije dovoljna da mu se razlika isplati u novcu.
323.
Kada brani drugovi kupe stan - garsonjeru i za vreme trajanja braka isplate kupoprodajnu cenu
i postanu suvlasnici stana sa 1/2 idealnih delova, a deo kupoprodajne cene isplate i od pozajmljenih
novanih sredstava, pa po prestanku braka znatan deo pozajmljenih novanih sredstava vrati jedan
od razvedenih branih drugova on ima pravo, zbog dugog proteka vremena i inflacije traiti od dru-
gog razvedenog branog druga ne iznos sredstava koji je vraen a koji je sada simbolian ve reva-
lorizovani iznos primenom naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.
- 180 -
PORODINO PRAVO
324.
Kad jedan od branih drugova nakon prekida brane zajednice i razvoda braka upotrebi nov-
ana sredstva steena u branoj zajednici za kupovinu ili sticanje imovine, onda drugi brani
drug samim tim to su uloena i njegova sredstva, ne stie pravo svojine na tu imovinu, ve ima
samo pravo da po osnovu sticanja ostvaruje pravo svojine na novanim sredstvima.
325.
Uteda od dnevnica sa slubenih putovanja u zemlji i inostranstvu predstavlja zajedniku
imovinu branih drugova ako je ostvarena u vreme trajanja braka. Ako je predmet brane teko-
vine strani novac, tada sud moe obavezati jednog branog druga da isplati drugom branom
drugu njegov udeo u tekovini u stranoj valuti zajedno sa pripadajuom kamatom koja se isplau-
je deviznim tediama.
326.
Kada nije sporno da su parniari kao bivi brani drugovi suvlasnici predmetne porodine stam-
bene zgrade i da je tuilac bez pristanka tuene izvrio izvesne opravke i dogradnju na predmetnoj
zgradi koja nije poseban stan, onda prema pravnim pravilima imovinskog prava tuilac nema prava
da od tuene trai da mu prizna vei deo od dosadanjeg na predmetnoj imovini, ve ima samo pra-
vo da od tuene trai novanu naknadu za poboljanje zajednike imovine.
UPRAVLJANJE I RASPOLAGANJE
327.
Jedan brani drug moe zakljuiti sa bankom ugovor o kreditu i zasnivanju hipoteke
na zajednikoj imovini branih drugova koji su i dalje u branoj zajednici.
Iz obrazloenja:
Presudom prvostepenog suda usvojen je tubeni zahtev tuilje i poniten je sporazum zakljuen
izmeu tuenika o zasnivanju hipoteke na nepokretnosti.
Drugostepeni sud je preinaio prvostepenu presudu tako da je odbio tubeni zahtev tuioca kao
neosnovan.
Iz spisa proizilazi da su stranke brani drugovi, da je tuenik uzeo kredit kod drugotuenika
banke i zakljuen je sporazum o hipoteci na imovini koja se vodi na tuenika, a radi se o zajednikoj
imovini branih drugova. Takoe je utvreno da je tuilja znala za preduzetu radnju tuenika i za-
kljuenje sporazuma.
- 181 -
PORODINO PRAVO
Prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo nalazei da ima mesta usvajanju tube-
nog zahteva zbog toga to se radi o zajednikoj imovini branih drugova.
Odredba lana 325. Zakona o braku i porodinim odnosima predvia da brani drugovi mogu
ugovoriti da zajednikom imovinom upravlja, ili raspolae jedan od njih, pa u datoj situaciji kako je
tuilja bila upoznata sa preduzetom radnjom drugog branog druga tuenika, a i dalje se nalazi u
branoj zajednici, to se tubeni zahtev tuioca ima odbiti kao neosnovan.
328.
U toku trajanja brane zajednice suprunici su podizanjem kredita kupili stan koji pred-
stavlja njihovu zajedniku imovinu. Jedan od suprunika posle smrti drugog, otplatom preo-
stalog kredita ne poveava svoj svojinski udeo ve samo stie trabeno pravo prema ostalim
zakonskim naslednicima umrlog branog druga.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju tuiljin suprug kupio je stan po osnovu kredita koji mu je
odobren 18.06.1969. godine. Otplata kredita je poela u novembru 1969. godine i do smrti korisnika
kredita januar 1974. godine, otplaeno je 10.924,00 tadanjih dinara, a do 31.03.1989. godine kre-
dit je uredno isplaen u celosti.
Tuilja se za svoga sada pokojnog mua udala 1970. godine i presudom Okrunog suda u B. od
22.09.1977. godine utvreno je da je tuilja nosilac prava vlasnitva na 6/12 idealnih delova kuplje-
nog stana po osnovu brane tekovine, a nakon smrti njenog supruga ostavinskim reenjem za na-
slednike su oglaeni tuilja i erka i sin ostavioca sa po 1/6 idealnih delova.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su utvrdili da je tuilja, pra-
vo suvlasnitva na kupljenom stanu, od ukupno 24/36 idealnih delova, stekla po osnovu brane te-
kovine i nasleivanja, te da nije osnovan tubeni zahtev u delu kojim je tuilja traila da se utvrdi da
je vlasnik na 10/36 delova istoga stana.
I po oceni revizijskog suda, tuilja otplatom kredita nakon smrti supruga nije mogla stei vee
pravo svojine od onog koji je utvren u pravosnanom sudskom postupku podele brane tekovine i da
njen svojinski udeo na stanu nije povean otplatom kredita, a injenica da je tuilja nastavila da otpla-
uje kredit daje joj mogunost za postavljanje obligacionog zahteva u odnosu na tuene.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2514/03)
329.
Prodajom zajednike imovine, od strane jednog branog druga, drugi brani drug nema
pravo da trai ponitaj pravnog posla ve samo da zahteva deo prodajne cene koji je adekva-
tan njegovom suvlasnikom udelu u prodatoj imovini.
Iz obrazloenja:
U konkretnom sluaju prodaja spornog stana nije izvrena bez znanja i saglasnosti tuilje. Napro-
tiv, tuilja je znala da je predmetni stan prodat tuenom drugog reda i ona se sa zakljuenjem tog prav-
- 182 -
PORODINO PRAVO
nog posla saglasila. Istina, ona saglasnost za zakljuenje takvog posla nije dala u formi propisanoj za
zakljuenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Meutim, to ne znai da se ista nije i saglasila sa
prodajom stana tuenom drugog reda. Saglasnost za zakljuenje tog pravnog posla mogla se iskazati i
konkludentnim radnjama tuilje, s obzirom da saglasno odredbi lana 325. Zakona o braku i porodi-
nim odnosima i za zakljuenje ugovora branih drugova o upravljanju zajednikom imovinom nije
propisana posebna forma. Prema tome, kada jedan brani drug u vreme trajanja braka izvri prodaju
stana koji je zajednika imovina i njegovog branog druga, a on se takvom raspolaganju nije usproti-
vio, onda se iz takvog njegovog ponaanja osnovano moe zakljuiti da se sa otuenjem zajednike
imovine saglasio. Otuda on ne moe pravno valjano zahtevati da se taj pravni posao oglasi nitavim u
odnosu na njegov udeo u zajednikoj imovini. U tom sluaju njemu pripada samo pravo da od drugog
branog druga zahteva predaju dela kupoprodajne cene koja je adekvatna njegovom suvlasnikom de-
lu u otuenoj zajednikoj imovini.
UVEANJE VREDNOSTI
330.
Novi spor o deobi ne moe se voditi ukoliko je izmeu stranaka ve postignut sporazum o
deobi brane tekovine.
Iz obrazloenja:
Pravilno je kod utvrenog injeninog stanja primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zah-
tev odbijen.
Naime, izmeu stranaka je postignut sporazum o deobi brane tekovine i bez ponitaja tog spo-
razuma zbog mana volje ne moe se voditi novi spor o deobi (osim u pogledu uveanja imovine).
Na ruljivost sporazuma (poravnanja) sud ne pazi po slubenoj dunosti i on se ne moe preispitiva-
ti na osnovu prigovora stranaka ve se njegov ponitaj moe zahtevati samo tubom.
Imajui to u vidu, kao i injenicu da je tuilja znala i mogla znati da su zgrade sa stanovima i lokali-
ma graene u vreme zakljuenja sporazuma i da svi stanovi i lokali nisu prodati, to se u konkretnom slu-
aju ne moe sa uspehom ostvariti pravo na udeo u takozvanoj "uveanoj vrednosti" po osnovu lana
175. Porodinog zakona - tuilja do zakljuenja glavne rasprave nije dokazala da je dolo do uveanja
imovine. Nasuprot tome, tueni je finansijskom dokumentacijom dokazao da agencija ima gubitke u po-
slovanju i da do uveanja vrednosti imovine posle prestanka zajednice ivota uopte nije dolo.
Isticanje u reviziji (da tuilja ima pravo na ponovnu sudsku deobu u smislu lana 180. Zakona)
je neosnovano jer je uslov za sudsku deobu da suprunici ne postignu sporazum o deobi (a u kon-
kretnom sluaju sporazum je postignut).
Revizijski navodi (da su niestepeni sudovi uinili bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka
5. u vezi lana 3. stav 3. Zakona o parninom postupku - nedozvoljeno raspolaganje) su takoe
neosnovani. Po stanovitu revidenta, sporazumom o deobi brane tekovine stranke su nedozvo-
ljeno raspolagale jer se iz njega ne vidi "ta je tueni dobio od brane tekovine". Sporazum o
podeli brane imovine u konkretnom sluaju predstavlja vid poravnanja (uzajamno poputanje
- 183 -
PORODINO PRAVO
izmeu stranaka), pa i ako udeo tuenog nije odreen - odrediv je, i nije nitav zbog nedozvolje-
nog predmeta (lan 47. Zakona o obligacionim odnosima).
Naime, tumaenjem sporazuma u smislu lana 100. Zakona o obligacionim odnosima moe se za-
kljuiti da je imovina koju su stranke sticale i koja se u javnim knjigama vodi kao svojina tuenog u od-
sustvu navoenja u sporazumu ostala i za budunost imovina tuenog. Takav sporazum stranaka nije su-
protan prinudnom propisu, javnom poretku i moralu (lan 103. Istog Zakona) i njegovim zakljuenjem
stranke nisu inile nedozvoljena raspolaganja.
S obzirom da je prvostepeni sud na osnovu sasluanja stranaka (poverovao je iskazu tuenog) i
drugim dokaznim sredstvima utvrdio pravu volju suprunika prilikom zakljuenja sporazuma o deo-
bi (tuilja je isticala da je sporazumom bila zadovoljna, da je znala za poslovne aktivnosti tuenog i
da je prisustvovala sednicama agencije na kojima se raspravljalo o poslovanju) - to su neosnovani
revizijski navodi da se zbog izostavljanja imovine u sporazumu koja je pripala tuenom niestepene
presude ne mogu sa sigurnou ispitati i da je uinjena bitna povreda iz take 12. navedene odredbe.
UPISIVANJE U JAVNI REGISTAR

331.
Ako je u zemljine ili druge javne knjige upisan kao vlasnik na zajednikoj imovini samo
jedan brani drug, smatrae se kao da je upis izvren na oba brana druga, ukoliko do upisa
nije dolo na osnovu pismenog ugovora zakljuenog izmeu branih drugova.
Iz obazloenja:
Sporna nepokretnost steena je radom u toku trajanja brane zajednice, pa ona u smislu lana 321.
Zakona o braku i porodinim odnosima predstavlja njihovu zajedniku svojinu. Po lanu 322. navede-
nog zakona (koji niestepeni sudovi nisu primenili) ako je u zemljine ili druge javne knjige upisan kao
vlasnik na zajednikoj imovini samo jedan brani drug, smatrae se kao da je upis izvren na oba brana
druga, ukoliko do upisa nije dolo na osnovu pismenog ugovora zakljuenog izmeu branih drugova.
Iz navedene odredbe proizilazi da je za punovanost upisa jednog branog druga u sluaju za-
jednikog sticanja nuan uslov zakljuenje pismenog ugovora izmeu branih drugova. U konkret-
nom sluaju taj nuan uslov nije ispunjen jer brani drugovi nisu zakljuili ugovor u pismenom obli-
ku. Imperativnost navedene odredbe proizilazi iz lana 326. stav 2. navedenog zakona po kome
brani drugovi ne mogu meusobno sklapati one ugovore kojima se menja imovinski reim utvren
ovim zakonom, kao i ugovore kojima se unapred odriu prava koja im po ovom zakonu pripada (na
primer na zakonsko izdravanje, na udeo u zajednikoj imovini i drugo).
332.
Ukoliko tuilja tubenim zahtevom trai da se utvrdi da je po osnovu brane tekovine suvlasnik
na delu stana smatrae se opravdanim usvajanje privremene mere zabrane otuenja i optereenja ne-
pokretnosti na koju je upravljeno potraivanje.
- 184 -
PORODINO PRAVO
333.
U zajedniku imovinu branih drugova ulazi i stan koji je na kredit pre zakljuenja braka kupio
jedan brani drug, ukoliko je uknjiba prava svojine izvrena posle zakljuenja braka, pod uslovom
da su u otplati stana, tj. kredita uestvovala oba brana druga.
334.
Overena pismena izjava o regulisanju zajednike imovine branih drugova steena zajed-
nikim radom i ulaganjem u izgradnju tano oznaene stambene zgrade predstavlja valjanu
ispravu za uknjibu zajednike imovine u zemljinim knjigama u neopredeljenom srazmeru sa
pravom korienja zemljita na kojem je zgrada podignuta.
Iz obazloenja:
Reenjem prvostepenog suda odbijen je predlog za dozvolu uknjibe zajednike imovine na ne-
kretini upisanoj u ZK.UL. br. 1471 K.O. K. stambenoj zgradi K. u ulici M. O. u neopredeljenom sra-
zmeru u korist dosadanjeg vlasnika i predlagaa, a na osnovu overene pismene izjave o regulisanju
imovinskih prava na oznaenoj nepokretnosti. Okruni sud je preinaio prvostepeno reenje tako to
je dozvolio traenu uknjibu. Ovo iz razloga to overena pismena izjava o regulisanju zajednike
imovine u sutini predstavlja sporazum branih drugova u smislu odredbe lana 327. Zakona o bra-
ku i porodinim odnosima koji ispunjava sve propisane uslove pravnim pravilima zemljino-knji-
nog prava sadranim u paragrafima 36. i 39. Zakona o zemljinim knjigama, prema kojima se
uknjiba zemljino-knjinih prava moe vriti na osnovu javnih i privatnih pismenih isprava na koji-
ma je potpis overio sud i koje sadre tanu oznaku zemljita, oznaenje osobe koje uestvuje u poslu,
prava u pogledu koga se uknjiba ima izvriti i izriitu izjavu onog ije se pravo ograniava, optereuje,
ukida ili prenosi na drugu osobu da pristaje na uknjienje.
(Okruni sud Zrenjanin, G. 369/94 od 29.09.1995. godine)
335.
Stan koji je jedan brani drug otkupio u toku braka ulazi u reim zajednike imovine
branih drugova, pa taj brani drug ne moe traiti iseljenje drugog - razvedenog branog
druga iz stana bez eventualnog postupka deobe.
Iz obrazloenja:
Na pravilno utvreno injenino stanje da je tuilja sporni stan kupila u vreme dok je bila u
branoj zajednici sa tuenim, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio
kao neosnovan tubeni zahtev tuilje za iseljenjem tuenog iz stana. Naime, obzirom da je tuilja
kao jedan od sunosilaca stanarskog prava stan otkupila u toku trajanja braka sa tuenim, to pravo na
stan ulazi u reim zajednike imovine branih drugova u smislu lana 321. Zakona o braku i poro-
dinim odnosima, a to dalje govori da je tueni kao suvlasnik ovlaen da koristi sporni stan zajed-
no sa tuiljom sve dok se ne izvri deoba stana srazmerno suvlasnikim udelima.
- 185 -
PORODINO PRAVO
DEOBA ZAJEDNIKE IMOVINE

336.
Nema pravo na naknadu za svoj rad u visini naknade za obavljanje nekvalifikovanih po-
slova brani suprunik koji je u toku braka iveo i radio u iroj porodinoj zajednici
Iz obrazloenja:
Imovina koju su zajedno sa suprunicima odn. vanbranim partnerima, stekli radom lanovi nji-
hove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodinoj zajednici - predstavlja njihovu zajedni-
ku imovinu - lan 357. stav 1. Porodinog zakona.
lanovima porodice smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici suprunika odn. vanbranih
partnera koji zajedno sa njima ive. Na imovinske odnose lanova porodine zajednice shodno se prime-
njuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima suprunika, osim odredbe lana 176. stav 2. (upisi-
vanje u javni registar) i lana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima - lan 195).
Na imovinske odnose suprunika, vanbranih partnera, deteta i roditelja, te lanova porodine
zajednice koji nisu ureeni ovim Zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuju svojin-
skopravni odnosi i zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi (lan 196).
Dakle, iz odredbe lana 195. Porodinog zakona proizilazi da, kada u porodinoj zajednici sa
suprunicima ive krvni, tazbinski i adoptivni srodnici, koji rade na poljoprivrednom imanju ili za-
jedniki vre druge delatnosti ili na drugi nain zajedniki privreuju, imovina steena u toku traja-
nja te zajednice je zajednika imovina svih lanova porodine zajednice koji su uestvovali u nje-
nom sticanju. Da bi porodina zajednica postojala potrebno je da ima svoje lanove koje povezuje
organizacija, zajedniki rad, stvaranje prihoda i unoenje u zajednicu. Na zajedniku imovinu pola-
u pravo svi lanovi koji su privreivali u vreme sticanja imovine. Obim njihovih udela zavisi od
veliine doprinosa odnosno rada lanova porodice. Deobu zajednike imovine steene u porodinoj
zajednici zajedniari mogu izvriti sporazumno. Ukoliko doe do sudske deobe u postupku moraju
biti obuhvaeni svi sticaoci kao nuni suparniari.
Prema odredbi lana 195. stav 3. Porodinog zakona, na imovinske odnose lanova porodine
zajednice primenjuju se odredbe o imovinskim odnosima suprunika (osim odredbe lana 176. stav
2. i lana 180. stav 2). Imovinski odnosi suprunika regulisani su odredbama l. 168. do 191.
Znai, Porodini zakon pravi razliku izmeu posebne imovine i zajednike imovine.
Posebna imovina suprunika je imovina steena pre braka, imovina steena tokom braka de-
obom zajednike imovine, imovina steena tokom braka nasleem, poklonom ili drugim prav-
nim poslom, kojim se pribavljaju iskljuiva prava. Posebna imovina je celokupna imovina sva-
kog suprunika koja nije obuhvaena pravnim reimom zajednike imovine. Tokom zajednikog
ivota u braku a i u iroj porodinoj zajednici, ulaganjem novanih sredstava i radom moe doi
do uveanja vrednosti posebne imovine suprunika odnosno lanova porodine zajednice. Poro-
dini zakon izriito regulie prava suprunika po ovom osnovu, koja uglavnom odgovaraju sud-
skoj praksi iz ranijeg perioda.
Ako je tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do neznatnog uveanja vrednosti po-
sebne imovine jednog suprunika, drugi suprunik ima pravo na potraivanje u novcu, srazmerno
- 186 -
PORODINO PRAVO
svom doprinosu. Ako je dolo do znatnog uveanja vrednosti, drugi suprunik ima pravo na udeo
u toj imovini srazmerno svom doprinosu. Postojanje i obim uveanja vrednosti posebne imovine
predstavlja faktiko pitanje koje se utvruje prema okolnostima konkretnog sluaja. Doprinos
branog suprunika uveanju imovine i njegov obim proizilaze iz obima uloenog rada ili visine
uloenih novanih sredstava kao i porekla uloenog novca, jer se mogu ulagati zajednika sred-
stva ili novac, koji ini posebnu imovinu jednog suprunika. Suprunik, koji je radom ili novcem
ili na oba naina doprineo uveanju vrednosti imovine drugog suprunika, ima pravo na ovako
steenu imovinsku vrednost, srazmerno svom doprinosu. Obim uveanja vrednosti imovine opre-
deljuje pravo suprunika da svoja ulaganja realizuje kroz obligacionopravno potraivanje u novcu
ili stvarnopravni zahtev kroz suvlasniki udeo u toj imovini.
Zajednika imovina je ona imovina koju su suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice
ivota u braku. Zakonske pretpostavke nastanka zajednike imovine suprunika su rad i zajedni-
ca ivota. Uloeni rad u stvaranju imovine suprunika moe biti zajedniki u okviru zajednike
delatnosti ili samostalan. Doprinos suprunika sticanju imovine moe biti izraen u neposred-
nom obliku sticanja zarade i drugih novanih primanja po osnovu rada i u posrednom obliku,
kao to je rad u domainstvu, na podizanju dece, uvanju i odravanju imovine, ime se ne po-
stiu prihodi, ali se drugom branom drugu olakava sticanje zarade.
Zajednika imovina nastaje ukoliko suprunici ostvaruju zajednicu ivota. Predmet zajednike
imovine suprunika su stvarna, obligaciona i druga prava, steena radom u toku trajanja zajednice
ivota u braku. Predmet zajednike imovine ne mogu biti prava iskljuivo vezana za linost, kao to
je, na primer, lina slubenost. Zajedniku imovinu predstavljaju prihodi od zajednike imovine ste-
eni radom ili iz same imovine (zakupnina, kamate, dividende), prihodi posebne imovine ostvareni
radom suprunika, naknade za tetu zbog gubitka ili oteenja zajednike stvari ili umanjenja priho-
da od zajednike stvari, naknade od eksproprijacije zajednike imovine, naknade za izgubljenu zara-
di i naknade po osnovu novane rente za izgubljenu zaradu, novane nagrade dobijene u vezi sa ra-
dom, otpremnina, imovina kupljena sredstvima prodate zajednike imovine i dr.
Prvostepeni sud je utvrdio da je tuilja ivela u iroj porodinoj zajednici 16 godina, da nije u
zajednicu unela posebnu imovinu, da su tueni pre zasnivanja zajednice sa tuiljom imali posebnu
imovinu i da je tokom trajanja zajednice stvorena nova imovina. Pored ovako utvrenih injenica,
prvostepeni sud, odluujui o eventualnom zahtevu tuilje, dosuuje tuilji novani iznos za njen
rad u iroj porodinoj zajednici za 16 godina ivota, i to za obavljanje nekvalifikovanih poslova.
Prvostepeni sud se u pobijanoj odluci pozvao na odredbu lana 171. (pojam zajednike imovi-
ne), na odredbu lana 177. (pojam deobe) i na odredbu lana 195. (zajednika imovina) porodinog
zakona, ali nije dao razloge po kom osnovu tuilji pripada naknada za rad u iroj porodinoj zajed-
nici. Iz utvrenih injenica proizilazi da je tuilja bila u braku sa prvotuenim i ivela u iroj poro-
dinoj zajednici sa drugotuenim i treetuenim, a da nije bila na radu kod tuenih da bi po tom
osnovu imala pravo na naknadu.
Odredbom lana 177. Porodinog zakona, na koji se pozvao prvostepeni sud, odreen je pojam
deobe zajednike imovine. Prema toj odredbi, deobom zajednike imovine se smatra utvrivanje su-
vlasnikog odnosno supoverilakog udela svakog suprunika u zajednikoj imovini. Deoba je jedan
od naina prestanka zajednike imovine, kojim se ukida reim zajednike imovine i uspostavlja re-
im posebne imovine, ali se istovremeno ne iskljuuje mogunost nastajanja zajednike imovine na
stvarima i pravima za ubudue, ako se izmeu suprunika zajednica ivota nastavi.
Pravo na deobu zajednike imovine je subjektivno pravo svakog suprunika odn. zajedniara,
koje proizilazi iz sutine zajednike stvari.
- 187 -
PORODINO PRAVO
337.
Osim principa "prema njihovom doprinosu" deoba imovine branih drugova se moe vr-
iti i prema "principu pravinosti".
Iz obrazloenja:
U ovoj parnici se raspravlja o udelu parninih stranaka u sticanju spornog stana, koji je za vre-
me trajanja braka parninih stranaka pribavljen otkupom iz drutvene svojine i pod posebnim uslo-
vima koje je omoguio Zakon o stambenim odnosima i Zakon o stanovanju u sprovoenju stambene
reforme kroz pravo na otkup, koje izvire iz samog zakona. Stoga je opravdan i po stanovitu ovog
suda zakljuak niestepenih sudova koji su opredelili udeo parninih stranaka u tako steenom stanu
u jednakim delovima, jer je sporni stan otkupljen po beneficiranoj ceni.
U deobi brane tekovine koju ini stan steen otkupom po Zakonu o stanovanju, opravdano
je da se odstupi od opteg principa podele zajednike imovine u smislu prihvatanja principa pra-
vinosti, s obzirom da su stranke prvo ivele u vanbranoj zajednici dugo godina, u kojoj su iz-
rodile dvoje dece, da je tueni 1989. godine pre sklapanja braka dobio reenje kojim se navede-
ni stan dodeljuje na korienje i koji e koristiti sa tuiljom i decom kao lanovima svog doma-
instva, to je uticalo na rangiranje i kvadraturu stana, da je 1992. godine, poto je faktiki bra-
na zajednica stranaka prestala da postoji tueni zakljuio ugovor o korienju spornog stana,
opravdano je da se zajednika imovina otkupljeni stan, deli na jednake delove, pri emu je bez
uticaja ko je od branih drugova iznos za otkup stana uplatio i iz kojih izvora, jer su uslovi ot-
kupa spornog stana bili nekomercijalni cena nije predstavljala trinu vrednost stana.
Stoga su niestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava, utvrdili susvojinu u jed-
nakim delovima stranaka.
Neosnovano tueni u reviziji navodi da niestepeni sudovi nisu utvrivali visinu linih primanja
stranaka, kao i njihove druge doprinose pri stvaranju zajednike imovine, s obzirom da se u konkret-
nom sluaju opti princip deobe imovine branih drugova, po kome se udeo branih drugova odre-
uje prema njihovom doprinosu, u konkretnom sluaju ne moe primeniti.
338.
Nitav je ugovor kojim jedan brani drug otui nepokretnost steenu u branoj zajednici pre
utvrivanja udela branih drugova u sticanju nepokretnosti.
Iz obrazloenja:
Pravilno je prvostepeni sud utvrdio:
- da su predmetne nepokretnosti steene u branoj zajednici tuilje i njenog biveg, sada pokoj-
nog branog druga, i da su iste pribavljene kupovinom;
- da su nepokretnosti plaene sredstvima koje su obezbedili on i tuilja, na nain kako je to blie
navedeno u razlozima prvostepene presude.
S obzirom da su ove nepokretnosti predstavljale branu tekovinu tuilje i njenog pokojnog su-
pruga, tuilja i naslednici bili su ovlaeni da poravnanjem utvrde udele branih drugova u sticanju
- 188 -
PORODINO PRAVO
nepokretnosti, pa je tako punovano poravnanje i zakljueno izmeu tuilje i zakonskih naslednika.

Po navedenom osnovu, utvreni su udeli tuilje i pokojnog supruga.
Pokojni suprug je, i pored toga to je otuenje predmetnih nepokretnosti bilo zabranjeno
privremenom merom, navedenu nepokretnost prodao tuenom pre nego to su utvreni udeli
branih drugova u sticanju istih. To je razlog za nitavost tih ugovora, u smislu odredbe l. 23.
Zakona o braku i porodinim odnosima, prema kojoj svojim delom u nepodeljenoj zajednikoj
imovini ne moe brani drug raspolagati, niti ga moe opteretiti pravnim poslom meu ivima.
Na apsolutnu nitavost sud pazi po slubenoj dunosti, a kako je pitanje pravne vanosti ugovo-
ra, u stvari bilo prethodno pitanje, to i nije bilo nuno da postoji zahtev za utvrene apsolutne nita-
vosti spornih ugovora.
(Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 1069/05)
339.
Svojina na otkupljenom stanu koji nije dodeljen i za vanbranog druga ne moe se smatra-
ti rezultatom zajednikog rada u toku trajanja vanbrane zajednice ni u sluaju kad su sred-
stva isplaena za otkup bila zajednika.
Iz obrazloenja:
M. S. koja je sestra tuenih i njen vanbrani drug, bili su u vanbranoj zajednici poev od
1979. godine, pa do smrti pokojne M. 13.03.1998. godine. Sporni stan dobila je na korienje sada
pokojna M. S. od svog preduzea 1988. godine, ali samo za sebe, a u ugovoru o korienju spor-
nog stana nije upisan tuilac kao lan porodinog domainstva. Stan je otkupljen zajednikim
sredstvima 1992. godine, a prilikom obrauna otkupne cene nije uzet u obzir sta tuioca kao van-
branog druga. Utvreno je da su vanbrani suprunici u spornom stanu iveli od 1988. godine, a
stan koji tuilac ima u vlasnitvu izdavali su radi ostvarivanja prihoda. Tueni su iza smrti pokoj-
ne M. S. oglaeni za naslednike spornog stana.
Pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tube-
ni zahtev tuioca da se utvrdi njegova susvojina sa 1/2 idealnog dela na spornom stanu, kao i kada
je tuilac obavezan da se iz stana iseli i preda ga u posed tuenima.
injenica da je sporni stan otkupljen u toku trajanja vanbrane zajednice zajednikim sred-
stvima ne moe biti razlog da tuilac na stanu stekne pravo svojine, budui da je otkupna cena
daleko ispod trine cene i predstavlja pogodnost za nosioca stanarskog prava i druga zakonom
odreena lica, u koja vanbrani drug ne spada. Pravilan je zakljuak u pobijanoj presudi da se
svojina na otkupljenom stanu koji nije dodeljen i za vanbranog druga ne moe smatrati rezulta-
tom zajednikog rada u toku trajanja vanbrane zajednice ni pod uslovom da su sredstva ispla-
ena za otkup stana bila zajednika. Stoga se neosnovano revizijom istie pogrena primena ma-
terijalnog prava i navodi da je u konkretnom sluaju trebalo primeniti lan 339. Zakona o braku
i porodinim odnosima, koji predvia da se na imovinske odnose vanbranih drugova shodno
primenjuju odredbe Zakona o deobi zajednike imovine branih drugova.
- 189 -
PORODINO PRAVO
340.
Stanarsko pravo prestaje zakljuivanjem ugovora o otkupu stana, pa u sluaju razvoda
brani drugovi mogu sporazumno izvriti deobu stana.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju stranke su bile sunosioci stanarskog prava na spornom
stanu. Dana 15.07.1991. godine tueni je kao ugovorni nosilac stanarskog prava zakljuio ugovor o
otkupu stana sa vlasnikom stana Preduzeem "G.". Potpisi ugovaraa overeni su u sudu pod Ov.
broj______. Istog meseca, tueni je napustio stan zbog nepodnoljivosti zajednikog ivota sa tui-
ljom. U toku 1995. godine njihov brak je pravosnano razveden.
Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno materijalno pravo kada je
tubeni zahtev da je tuenom prestalo svojstvo nosioca stanarskog prva pravosnano odbijen.
Otkupom stana po osnovu lana 6. ranije vaeeg Zakona o stambenim odnosima ("Slubeni
glasnik RS", br. 12/90) stranke su postale nosioci zajednike svojine na spornom stanu. Momentom
zakljuenja punovanog ugovora o otkupu prestalo je po zakonu njihovo svojstvo nosilaca stanar-
skog prava. Naime, otkupom stana izvrena je transformacija stanarskog prava u pravo svojine, jer
ugovor o otkupu ima transplativna dejstva. Osim toga, pored elemenata derivativnog sticanja on ima
i preovlaujue elemente originarnog sticanja prava svojine (zakon propisuje sve uslove i omogua-
va otkup). Upis u javne knjige nije punovaan konstitutivni elemenat za sticanje prava svojine u
smislu lana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji se odnosi na ostale pravne po-
slove. Tueni kao sudralac i nosilac prava zajednike svojine ima pravo da stan koristi, ili ga ne
koristi u skladu sa lanom 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pa injenica njegovog
faktikog iseljenja nema nikakvog znaaja.
Dakle, kada je u toku braka zakljuen ugovor o otkupu stana, stanarsko pravo je prestalo, pa
brani drugovi mogu izvriti sporazumno deobu stana u smislu lana 327. Zakona o braku i porodi-
nim odnosima ili u sluaju spora u parnici utvrditi udeo u skladu sa doprinosom u sticanju na osno-
vu lana 328. istog Zakona.
341.
Postojanje pismenog sporazuma o deobi mogue je utvrivati ne samo uvidom u takav
sporazum nego svim dokaznim sredstvima.
Iz obazloenja:
Tubeni zahtev za isplatu spornog iznosa zasnovan je na injenici da je tuilja, kao vanbrana
ena, uestvovala u finansiranju uvoenja gasne instalacije i telefonskog prikljuka u kui tuenog
sa 1/2 dela, te da se tueni na njen raun neosnovano obogatio za traeni iznos.
U pravosnano okonanom postupku utvreno je da su parnine stranke ivele u vanbranoj za-
jednici preko 10 godina (od 1983. do 1993. godine). U tom periodu stekle su brojne pokretne stvari,
a zajednikim sredstvima finansirano je i uvoenje gasne instalacije i telefonskog prikljuka u kuu
tuenog. Doprinos stranaka u sticanju stvari i investiranju navedenih prikljuaka bio je podjednak.
- 190 -
PORODINO PRAVO
Po prestanku vanbrane zajednice, stranke su se pismeno sporazumele o deobi zajednike imovine.

Po tom sporazumu, tuilji je na ime njenog uea u finansiranju navedenih prikljuaka pripala u
svojinu "ugaona garnitura".
Polazei od navedenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da tu-
beni zahtev tuilje nije osnovan. Saglasno l. 339. u vezi l. 327. st. 1. i 3. Zakona o braku i
porodinim odnosima, stranke su sporazumno izvrile deobu zajednike imovine, pri kojoj deo-
bi su tuilji, na ime njenog uea u finansiranju gasne instalacje i telefonskog prikljuka, pri-
pale u iskljuivu svojinu odreene pokretne stvari. Zato, ni po nalaenju Vrhovnog suda, tuilja
nema pravo i na nakandu u novcu onog dela trokova sa kojima je uestvovala u finansiranju
navedenih prikljuaka u kui tuenog jer je u tom delu izmirena.
Postojanje pismenog sporazuma o deobi mogue je utvrivati ne samo uvidom u takav sporazum
nego svim dokaznim sredstvima, pa se neosnovano u reviziji tuilje istie da takvog sporazuma nema sa-
mo zato to sudu nije dostavljen i u dokaznom postupku proitan.
342.
Deoba zajednike imovine moe se izvriti i na taj nain da brani drugovi trae da im
se odrede delovi u zajednikoj imovini, tako da u toj imovini postanu suvlasnici na odree-
ne delove.
Iz obrazloenja:
Kod pravilno utvrenih odlunih injenica, ija se pravilnost apsolutno ne dovodi u sumnju
navodima albe tuioca, a naime da su stranke bile u braku u periodu vremena od 8. jula 1962.
do razvoda braka 9. jula 1985. godine, da su oboje bili u radnom odnosu i ostvarivali primanja
iz radnog odnosa, da je tuilja obavljala sve domae poslove u kui za obe stranke i decu strana-
ka, da se preteno sama angaovala oko podizanja i vaspitanja dvoje dece, da su stranke u braku
stekle jednosoban stan u B. povrine 33m2, koji je predmet spora, da je tueni za kupovinu ovog
stana od svoje radne organizacije dobio sredstva kredita 1973. godine, u visini od 161.317,80
dinara, da je stan predat tuenome na korienje 10. oktobra 1973. godine, da su stranke otplai-
vale sredstva kredita u toku trajanja zajednice ivota, da je u vreme prekida brane zajednice,
avgusta 1986. godine, isplaen radnoj organizaciji tuenoga kredit od 79.530,85 dinara, a da je
ostao neisplaen iznos od jo 81.786,95 dinara, da je tuilja tokom trajanja brane zajednice,
koje po osnovu prihoda iz radnog odnosa, koje po osnovu linog rada u kui, vodei domae
poslove, ostvarila prihod od 1.535.853,00 dinara, a tueni u visini od 1.242.959,00 dinara pra-
vilno je postupio prvostepeni sud kada je na bazi svih elemenata relevantnih iz lana 328. Zako-
na o braku i porodinim odnosima SR Srbije, kao i lana 329. stav 1. istog propisa, naao da je
doprinos tuilje sticanju na stanu 55/100 delova, a doprinos tuenoga 45/100 delova. Otuda je
na pravilno i u potpunosti utvreno injenino stanje prvostepeni sud pravilno primenio materi-
jalno pravo kada je odluio kao u izreci pobijane presude. Pritom je pravilno cenio i period vre-
mena kada su stranke prekinule zajednicu ivota (1969-1973. godine), kada je tuilja zajedno sa
decom zbog podstanarskog ivota u B. prela sa decom i ivela u I. kod svojih roditelja, te u
kom periodu vremena je uestvovala u sticanju nepokretnosti svojih roditelja u I., a u ijem su-
vlasnikom udelu je i tueni ostvario svoje pravo tekovine.
- 191 -
PORODINO PRAVO
343.
Kada razvedeni brani drugovi postignu usmeni sporazum o deobi zajedniki steene imovine u to-
ku braka i isti u celini izvre, onda se takav sporazum smatra punovanim i pored toga to nije zakljuen
u pismenoj formi u smislu lana 327. stav 3. Zakona o braku i porodinim odnosima.
(Okruni sud, Zrenjanin, G. 724/96)
344.
Kada razvedeni brani drugovi postignu usmeni sporazum o deobi zajedniki steene imovine u
toku braka i isti u celini izvre, onda se takav sporazum smatra punovanim i pored toga to nije za-
kljuen u pismenoj formi u smislu lana 327. stav 3. Zakona o braku i porodinim odnosima, jer su
ispunjeni uslovi iz lana 73. Zakona o obligacionim odnosima, pa je tuilac izgubio pravo da u par-
nici ostvaruje udeo u zajednikoj imovini.
345.
Pravno je valjan ugovor izmeu branih drugova o deobi zajednike imovine kad je zakljuen
za vreme trajanja braka.
346.
Kada su se brani drugovi sporazumeli o deobi zajednike imovine nema osnova za zahtev jed-
nog od njih da se zajednika imovina podeli prema tome koliko je svaka od njih doprineo u sticanju
te imovine.
VREME DEOBE
347.
U vanparninom postupku radi ukidanja imovinske zajednice fizikom deobom, u izreci reenja
valja tano odrediti koji fiziki deo dobija pojedini suvlasnik i sve ono to svaki od njih ima da ui-
ni radi ostvarenja deobe, ko je duan izvriti odreene radove i u kojem roku.
Deoba graevinske parcele izgraenog gradskog graevinskog zemljita na kojem je izgraena
zgrada je iskljuena. Dozvoljeno je samo utvrditi nain korienja ovog zemljita u korist pojedinih
sopstvenika posebnih delova zgrade.
(Vii sud u Subotici, G. 359/84)
348.
Lice koje smatra da je povreeno u svom pravu u pogledu naina korienja zajednike
stvari, jer mu sukorisnik to pravo osporava, zatitu moe traiti samo u postupku pred sudom
opte nadlenosti, pri emu je sud ogranien samo na raspravljanje imovinsko-pravnih odnosa
meu strankama, a ne moe odluivati o graevinskim uslovima iz nadlenosti upravnih organa.
(Savezni sud, Gzs, 20/83)
- 192 -
PORODINO PRAVO
349.
Podelu zajednike imovine steene u braku i predaju u posed brani drug moe traiti u po-
sebnoj parnici jer je deoba zajednike imovine odnos izmeu stranaka koji ne moe imati uticaja
na visinu izdravanja dece.
SPORAZUMNA DEOBA
350.
Sporazum o deobi brane tekovine punovaan je ako je zakljuen u pismenoj formi, bez
obzira na to to nije overen u sudu.
Iz obrazloenja:
Prema spisima predmeta, tuilja i tueni su zakljuili sporazum o deobi brane tekovine. Sporazum
je sainjen u pismenoj formi, ali nije overen u sudu, zbog ega ga je tuilja osporila. Tubeni zahtev tu-
ilje je odbijen pa je izjavila reviziju.
Prema shvatanju Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta da predmetni sporazum o deo-
bi brane tekovine ne predstavlja punovanu deobu brane tekovine zbog nedostatka forme sudske
overe ugovora, ve da je re samo o nacrtu za konaan dogovor koji je trebalo da bude sainjen u
formi sudski overenog ugovora, a isto tako neosnovano je i ukazivanje na nacrt vanparninog pred-
loga i na svojeruno napisane i potpisane poruke tuenog da tuilja deo imovine moe preuzeti kada
ugovor potpie i overi u sudu.
Posebna forma kao bitan uslov za punovanost ugovora mora biti rezultat saglasnosti volja ugo-
vornih strana, ukoliko takva forma nije zakonom propisana. Dokazi na koje se revident poziva upra-
vo ukazuju na to da takve saglasnosti volja nije bilo i da je tueni insistirao na overi ugovora u smi-
slu njegove dokazne snage. Kada je forma predviena kao sredstvo dokaza, zakljueni ugovor je pu-
novaan i kada ta forma nije ispunjena.
SUDSKA DEOBA
351.
Predlog predlagaa za odreivanje privremene mere zabrane otuenja i optereenja polo-
vine navedenih nepokretnosti je osnovan, jer ovakva privremena mera vodi obezbeivanju ne-
novanog potraivanja predlagaa.
- 193 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Vii sud je postupajui po albi punomonika protivnika predlagaa a na osnovu lana 180. Poro-
dinog zakona - preinaio prvostepeno reenje nalazei da je prvostepeni sud pogreno usvojenom pri-
vremenom merom odredio zabranu otuenja i optereenja nepokretnosti u celini. Kako privremena mera
slui obezbeivanju potraivanja iz sudskog postupka koji e predlaga pokrenuti pred sudom (tekovin-
ska parnica), to je osnovan predlog predlagaa za odreivanje privremene mere zabrane otuenja i opte-
reenja 1/2 navedenih nepokretnosti, jer samo ovakva privremena mera vodi obezbeivanju nenovanog
poraivanja predlagaa.
Za vee traenje predlog za izdavanje privremene mere je neosnovan.
Na osnovu lana 285. stav 1. Zakona o izvrenju i obezbeenju, privremena mera se moe odre-
diti pre pokretanja, u toku ili po okonanju sudskog postupka, sve dok izvrenje ne bude sprovede-
no. Predlaga kao izvrni poverilac mora uiniti verovatnim (ali ne i osnovanim) postojanje svog
potraivanja, ije obezbeenje trai predloenom privremenom merom a ije izdavanje e opravdati
pokretanjem odgovarajueg parninog postupka pred sudom u roku od 30 dana od dana izdavanja
privremene mere.
(Iz Reenja Vieg suda u Poarevcu, G. 202/2013 od 20.03.2013. godine)
352.
Zakonsku pretpostavku o jednakim udelima suprunika u zajednikoj imovini ne obara
okolnost da je jedan suprunik imao manja primanja ukoliko je on u sticanju zajednike imo-
vine uestvovao staranjem o deci, zajednikom domainstvu i zajednikoj imovini.
Iz obrazloenja:
Parnine stranke su bile u braku od 1971. do 1995. godine, iz koga imaju dvoje dece roene
1978. i 1980. godine. U branu zajednicu nisu uneli posebnu imovinu, a pre zakljuenja braka radili
su u Nemakoj i od zajednike uteevine najpre su kupili plac 1981. godine, zatim su u periodu od
1982. do 1986. godine na toj parceli izgradili kuu u koju su uselili 1986. godine. Vrednost kue,
katastarske parcele i ukupna vrednost stambenog objekta sa parcelom utvrena je vetaenjem. Tu-
ilja je radila u Nemakoj do 1986. godine, a od tada ivela u Srbiji sve do razvoda, starala se o de-
ci, vodila zajedniko domainstvo i brinula o zajednikoj imovini.
Na utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev
usvojen.
Relevantne odredbe:
Pretpostavlja se da su udeli suprunika u zajednikoj imovini jednaki - lan 180. stav 2. Poro-
dinog zakona
Vei deo jednog suprunika u sticanju zajednike imovine zavisi od njegovih ostvarenih priho-
da, voenja poslova u domainstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od zna-
aja za odravanje ili uveanje vrednosti zajednike imovine. Vei deo jednog suprunika u sticanju
pojedinog prava iz zajednike imovine moe se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno
u odnosu na ostala prava iz zajednike imovine. - lan 180. stav 3. Porodinog zakona.
Svaka stranka je duna da iznese injenice i predloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili
kojim osporava navode i dokaze protivnika - lan 220. Zakona o parninom postupku.
- 194 -
PORODINO PRAVO
Dokazivanje obuhvata sve injenice koje su vane za donoenje odluke - lan 221. Zakona o
parninom postupku.
Ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne moe sa sigurnou da utvrdi neku injenicu, o postoja-
nju injenice zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja - lan 223. stav 1. Zakona o parni-
nom postupku.
Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za nastanak
ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugaije odreeno - lan 223. stav 2. Zakona o parninom
postupku.
Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve injenice potrebne za obrazloenje svo-
jih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrivanje svojih navoda, kao i da se izjasni o navodi-
ma i ponuenim dokazima protivne stranke - lan 300. Zakona o parninom postupku.
Niestepeni sudovi su u konkretnom sluaju pravilno zakljuili da su udeli suprunika u sticanju
imovine jednaki, primenjujui pravilo iz lana 180. stav 2. Zakona. Ovu pretpostavku, tueni, su-
protno revizijskim navodima, nije oborio u smislu citiranih odredbi Porodinog zakona i Zakona o
parninom postupku. Pri tome su bez uticaja primanja tuenog koja su vea od tuiljinih, jer je tui-
lja imala manja primanja, ali je u sticanju zajednike imovine uestvovala staranjem o deci, zajed-
nikom domainstvu i zajednikoj imovini.
U revizijskom postupku raspravljaju se pravna, a ne injenina pitanja. Iznoenje novih injeni-
ca i dokaza (nalaz i miljenje strunog lica koje je tueni angaovao) predstavlja pokuaj osporava-
nja injeninog stanja, to u postupku po reviziji nije dozvoljeno u smislu lana 398. stav 2. Zakona
o parninom postupku.
353.
Na novano potraivanje po osnovu sticanja u branoj zajednici obraunava se zakonska
zatezna kamata od dana podnoenja tube, odnosno od dana preciziranja tubenog zahteva, a
ne od dana prestanka brane zajednice.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja i tueni su bili u braku. Brana zajednica prestala
je 5. septembra 2001. godine. U prvostepenom postupku utvren je doprinos tuilje uveanju imovi-
ne tuenog kao branog druga, pa je prvostepeni sud obavezao tuenog da taj iznos isplati tuilji,
uvean za zakonsku zateznu kamatu poev od 5. septembra 2001. godine, kada je brana zajednica
izmeu tuilje i tuenog prestala.
Prema shvatanju Vieg suda, prvostepeni sud, dosudivi zakonsku zateznu kamatu od dana pre-
stanka brane zajednice, nije pravilno postupio. U konkretnom sluaju, zakonska zatezna kamata
trebalo je da bude dosuena od dana preciziranja tubenog zahteva (26. novembra 2007. godine) pa
je Vii sud u tom smislu preinaio prvostepenu presudu.
Prema odredbi lana 214. Zakona o obligacionim odnosima, u sluaju vraanja onoga to je ste-
eno bez osnova moraju se vratiti plodovi i platiti kamata. Ako je sticalac nesavestan, vraanje plo-
dova i plaanje kamate poveriocu pripada od dana sticanja. a ako je sticalac savestan od dana pod-
noenja zahteva poverioca.
(Iz presude Visg suda u aku, G. 307/10 od 26.05.2010.godine)
- 195 -
PORODINO PRAVO
354.
Ako je doprinos suprunika u sticanju brane tekovine merljiv jedino na osnovu njihovih
ostvarenih zarada prihoda kao kriterijuma, pretpostavka da su njihovi udeli u zajednikoj
imovini jednaki jeste oboriva.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su ivele u braku od 1985. godine. Nji-
hov brak je razveden 2004. godine a brana zajednica je raskinuta sredinom avgusta 2002. godine.
U trenutku raskida brane zajednice, iz iskaza sasluanih svedoka i stranaka proizlazi da su parnine
stranke posedovale odreeni iznos novca radi kupovine stana, to predstavlja njihovu uteevinu od
58.000 nemakih maraka.
Prema shvatanju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, kod utvrivanja udela suprunika u smislu
odredbe lana 180. Porodinog zakona, pravilno postupio kada je kao kriterijum u obzir uzeo njihova
lina primanja zarade, s obzirom na to da se taj kriterijum u konkretnom sluaju pojavljuje kao osnov-
ni kriterijum za utvrivanje doprinosa u sticanju navedene uteevine. Tako je na osnovu potvrda koje je
tueni priloio utvreno da je u periodu od 1994. godine do raskida brane zajednice sredinom leta
2002. godine, tueni ostvario ukupnu zaradu u iznosu od 1.354.563 dinara, dok je tuilja za isti period
ostvarila zaradu u iznosu od 512.595 dinara. Na taj nain utvren je vei udeo jednog suprunika tue-
nog u svemu u skladu sa odredbama lana 180. stav 3. Porodinog zakona, i to u srazmeri sa njegovim
udelom u nastanku uteevine od 72,5%, uz doprinos tuilje od 27,5%. Taan je navod revizije tuilje da
se u skladu sa lanom 180. stav 2. Porodinog zakona pretpostavlja da su udeli suprunika u zajednikoj
imovini jednaki. Meutim, u skladu s navedenim, a u situaciji kada je doprinos suprunika merljiv jedi-
no na osnovu kriterijuma njihove ostvarene zarade prihoda, ova pretpostavka je oboriva, to dalje zna-
i da e se doprinos u ovakvoj situaciji ceniti prema kriterijumu ostvarenog prihoda.
355.
Ako deoba brane imovine nije bila predmet brakorazvodnog spora, stranke mogu pokre-
nuti posebnu parnicu radi eventualne deobe.
Iz obrazloenja:
Po provedenom postupku je utvreno da su parnine stranke zakljuile brak 25. januara 1974.
godine, iz kog braka nemaju decu, i s obzirom da mirenje branih drugova nije uspelo i da je tui-
lac u nastavku postupka ostao kod zahteva da se brak parninih stranaka razvede zbog trajno po-
remeenih odnosa, to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je u smislu odredbi lana 83. Za-
kona o braku i porodinim odnosima brak parninih stranaka razveo, dajui za svoju odluku do-
voljne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud. U konkretnom sluaju, neosnovani su albeni na-
vodi tuene kojima ukazuje da prvostepeni sud nije odluivao o zajednikoj imovini branih dru-
gova i u vezi toga stavio zahtev za zabranu otuenja zajednike imovine do njene podele, s obzi-
rom da deoba brane imovine nije bila predmet ovog spora, a tuena u vezi eventualne deobe
brane tekovine moe pokrenuti posebnu parnicu.
(Presudi Okrunog suda u Beogradu, G. 12208/96 od 31.12.1996. godine)
- 196 -
PORODINO PRAVO
PRAVO NA DEOBU
356.
Imovina koju je jedan brani drug stekao od kredita koji je podigao za vreme trajanja
brane zajednice, pri emu je za vreme trajanja brane zajednice otplatio samo njegov neznat-
ni deo, ne predstavlja zajedniku imovinu branih drugova, ve posebnu imovinu branog
druga koji je podigao kredit.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, stranke, su od zakljuenja braka (1991. godine) do faktikog
prestanka brane zajednice (14. decembar 2004. godine), zajedno sa svojim maloletnim sinom ivele u
zakupljenim stanovima. Odlukom Komisije za stambene odnose poslodavca tuenog od 16. septembra
2004. godine, njemu je odobren kredit za kupovinu stana radi reavanja stambenih potreba njegovog po-
rodinog domainstva, u visini trine vrednosti, sa rokom otplate od 20 godina, uz obavezu da uplati
10% od vrednosti stana na ime uea i u roku od 60 dana dostavi kupoprodajni ugovor. Tueni je upla-
tio uee iz linih sredstava i dana 17. novembra 2004. godine zakljuio kupoprodajni ugovor o kuno-
vini dvosobnog stana u 3... Nakon overe ugovora tueni je 18. novembra 2004. godine zakljuio ugovor
o kreditu za kupovinu stana, uz obezbeenje davaocu stavljanjem hipoteke na predmetnom stanu. Ve u
to vreme brani odnosi stranaka su bili poremeeni, da bi 14. decembra 2004. godine dolo i do fakti-
kog prekida brane zajednice iseljenjem tuenog iz podstanarskog stana. Do prestanka brane zajednice
stranaka tuenom je od zarade obustavljen samo deo prve rate kredita, dana 10. decembra 2004. godine.
Tuilja je protiv svog biveg cyppyra podnela tubu sa zahtevom da sud utvrdi da je tuilja po osno-
vu sticanja u branoj zajednici nosilac prava svojine na 1/2 stana u 3... i da se tueni obavee da trpi da
se u zemljinim i drugim javnim knjigama kao suvlasnik na 1/2 stana upie tuilja, kao i da se naloi ze-
mljino-knjinom odeljenju Optinskog suda u 3... da je uknjii kao vlasnicu 1/2 predmetne nepokretno-
sti. Niestepeni sudovi su takav tubeni zahtev odbili, a tuilja je, nezadovoljna takvim odlukama, pod-
nela reviziju zbog pogrene primene materijalnog prava.
Prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, revizija je neosnovana, to znai da su niestepeni
sudovi na tano i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenili materijalno pravo kada su
odbili tubeni zahtev za utvrenje suvlasnikog udela tuilje na predmetnom stanu po osnovu stica-
nja u branoj zajednici. Za svoju odluku dali su razloge koje kao pravilne i potpune prihvata i Vr-
hovni kasacioni sud.
Stan koji je jedan brani drug kupio sredstvima iz kredita, a iji je neznatni deo (polovinu prve
rate) otplatio tokom trajanja brane zajednice, ne predstavlja zajedniku imovinu bivih suprunika
u smislu lana 181. Porodinog zakona, ve njegovu nosebnu imovinu. Pri tom, injenica da je tue-
nom stambeni kredit odobren po osnovu bodovanja i ostalih lanova domainstva ne utie na dono-
enje drugaije odluke, jer se u konkretnom sluaju ne radi o besplatnoj dodeli stana na korienje u
svojstvu zakupca, ve o sticanju po osnovu kupoprodaje.
Netani su navodi revizije da je tuiocu dodeljen stan na korienje u skladu sa pravilnikom predu-
zea u kome je zaposlen, a na osnovu injenice da je kao lanove porodinog domainstva oznaio tui-
lju i maloletnog zajednikog sina, jer se u konkretnom sluaju ne radi o dodeli stana na korienje, ve o
kupovini stana linim sredstvima.
- 197 -
PORODINO PRAVO
ODGOVORNOST ZA ZAJEDNIKE OBAVEZE

SUPRUNIKA
357.
Ukoliko se njihovo zajedniko domainstvo izdravalo od prihoda ostvarenih preduzetni-
kom delatnou, suprunici solidarno odgovaraju za pozajmicu koja je data jednom od njih
jer je istupao u svojstvu preduzetnika.
Iz obrazloenja:
Pravilnost primene materijalnopravnih odredaba na utvreno injenino stanje Apelacioni sud je
ispitao po slubenoj dunosti.
Tuilac i tueni su zakljuili usmeni ugovor o zajmu. Obaveza zajmodavca je - na osnovu od-
redbe lana 557. Zakona o obligacionim odnosima - da zajmoprimcu preda u svojinu odreenu koli-
inu novca, a zajmoprimca je da mu posle ugovorenog vremena vrati istu koliinu novca, u skladu s
odredbom lana 562. istog Zakona.
Poto je utvreno da je tuilac tuenom pozajmio 10.000,00 evra, obaveza tuenog je da mu vrati
istu koliinu novca, sa pripadajuom kamatom za period docnje, shodno lanu 277. Zakona o obligacio-
nim odnosima. Dinarska protivvrednost pozajmljenog iznosa u evrima, na koju su tueni obavezani, u
skladu je sa odredbom lana 395. istog Zakona i naelom ekvivalencije davanja. Zato je u odnosu na tu-
enog tubeni zahtev pravilno usvojen.
Osim toga, utvreno je da se budet zajednikog domainstva tuenih sastojao, izmeu ostalog,
od prihoda ostvarenih poslovanjem farme tuenog. Pozajmica potrebna za poslovanje farme je, pre-
ma tome, uinjena i radi podmirenja potreba zajednikog domainstva. Za takve obaveze, prema od-
redbi lana 187. Porodinog zakona, suprunici odgovaraju solidarno svojom zajednikom i poseb-
nom imovinom.
Iz tih razloga, prvostepeni sud je pravilno primenio Porodini zakon kada je usvojio tubeni
zahtev i u odnosu na tuenu, te je obavezao na vraanje pozajmice.
358.
Za izvrenje obaveza preuzetih radi podmirenja potreba zajednikog ivota u braku su-
prunici odgovaraju solidarno.
Iz obrazloenja:
Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednikog ivota u braku, kao i za obaveze koje po
zakonu terete oba suprunika, odgovaraju suprunici solidarno svojom zajednikom i posebnom imovi-
nom - lan 187. stav 1. Porodinog zakona.
Kada je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a
taj prelaz nema svoju osnovu u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan da ga vrati, a,
- 198 -
PORODINO PRAVO
kada to nije mogue, da naknadi vrednost postignutih koristi; obaveza vraanja odn. naknade vred-
nosti, nastaje i kada se neto primi, s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao -
lan 210. Zakona o obligacionim odnosima.
Prema stavu Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud obavezao tuene da solidarno is-
plate tuiocima iznos od 32.000 DM sa domicilnom kamatom od dana podnoenja tube
(19.05.2003.godine) pa do isplate, nalazei da su tueni dobijani novac od roditelja tuene potro-
ili u braku za podmirivanje tekuih potreba brane zajednice i ulaganjem novca u odreene po-
slove uz zajedniki dogovor, a nisu ispunili obavezu prema tuiocima da im od dobijenog novca
obezbede stambeni proctor. U smislu odredbe lana 210. Zakona o obligacionim odnosima, duni
da isti iznos vrate, jer je novac tuenima od strane roditelja tuene dat radi reavanja njihovog
stambenog pitanja a koje stambeno pitanje tuiocima nije reeno. Isti do prestanka brane zajedni-
ce iveli u kui tuenog, a nakon prestanka braka su se iz iste i iselili, jedan od suprunika premi-
nuo, a tuena ivi kao podstanar, pri emu je deo novca utroila na izgradnji objekta iznad garae,
vlasnitvo drugog tuenog.
359.
Pravno dejstvo vanbrane zajednice je izjednaeno sa branom zajednicom u domenu imo-
vinskih odnosa.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je utvrdio:
- da je tuilja tuenom i imenovanom svedoku, koji su iveli u vanbranoj zajednici, pozajmila
prvi put 02.12.2004. godine 200 eura za odlazak sina u vojsku, a drugi put u martu 2005. godine
300 evra za struju tj. ukupno 500 evra;
- da - prema lanu 4. Porodinog zakona - vanbrana zajednica predstavlja zajednicu ivota ene i
mukarca, dok je - po lanu 191. stav 2. istog Zakona - pravno dejstvo vanbrane zajednice u domenu
imovinskih odnosa izjednaeno sa dejstvo braka. Kako je tuilja davala novac na zajam, za ispraaj u
vojsku i za trokove utroene struje, to predstavlja tekuu obavezu suprunika, to je prigovor nedo-
statka pasivne legitimacije na strani tuenog odbijen kao neosnovan.
Takoe je pravilno prvostepeni sud, shodno lanu 187. stav 1. Porodinog zakona utvrdio da za oba-
veze preuzete radi podmirenja potreba zajednikog ivota u braku odgovaraju suprunici solidarno i od-
luio kao u izreci osporene presude (stav 2.), a tuenog obavezao na isplatu preostalog dela duga.
(Iz presude Vieg suda u aku, G. 1606/09 od 03.03.2010. godine)
360.
Za obavezu vraanja duga iz ugovora o zajmu tueni kao suprunici odgovaraju solidarno
u smislu lana 187. Porodinog zakona.
Iz obrazloenja:
Tuilja i imenovana tuena su roene sestre. Dobro su se slagale i meusobno pomagale.
Tueni su se vie puta selili i prodavali i kupovali nekretnine. Stan u kome stanuju kupili su
- 199 -
PORODINO PRAVO
12.11.2003. godine. Tom prilikom napravljen je ugovor o zameni, kojim su tueni zamenili po-
rodinu stambenu zgradu za stan i navedenim ugovorom konstatovano je da su vrednosti zame-
njenih nepokretnosti istovetne. Meutim, tueni su u iskazu naveli da je kua prodata za 14.000
evra, a da je stan kupljen za 11.000 evra.Tuilja je tuenima radi kupovine stana dala
01.06.2002. godine 11.000 evra od ega su joj vratili 4.500 evra 21.06.2003. godine.
Prema navedenom ugovoru o zameni, tueni su postali suvlasnici sa po 1/2 dela na kupljenom stanu
uz uknjibu doivotnog prava plodouivanja u korist svakog od njih na suvlasnikim delovima. Tuilja
je tokom aprila meseca 2004. godine, uvidom u katastar nepokretnosti, saznala da je predmetni stan upi-
san na ime tuenih i posle toga traila da se saini ugovor o zajmu. Ugovor o zajmu izmeu tuilje kao
zajmodavca i imenovane tuene kao zajmoprimca zakljuen je 02.06.2004. godine. Prema navedenom
ugovoru tuena je primila na zajam 9.150 evra od zajmodavca - tuilje, sa obavezom da novac vrati naj-
kasnije do 31.12.2004. godine. Tom prilikom nije izvrena predaja novca a preostali iznos od 2.850 evra
ini dug u iznosu od 5.300 DEM koji je nastao ranije, s tim da je najranija pozajmica od ovog iznosa iz
1999. godine, a zadnji put je dat zajam od ovog iznosa dve godine pre kupovine stana tuenih. Predmet-
ni stan u kome tueni stanuju su poklonili svojim erkama ugovorom o poklonu overenog pred nadle-
nim Optinskim sudom 29.12.2004. godine.
Imajui u vidu ovako utvrene injenice, niestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe l.
557. i 371. Zakona o obligacionim odnosima, kao i odredbe lana 187. Porodinog zakona, kada su
obavezali tuene da solidarno isplate tuilji dinarsku protivvrednost 9.150 evra po najpovoljnijem
kursu, sa eskontnom stopom kamate Centralne evropske banke, raunajui od 01.01.2005. godine
do konane isplate.
Navodi revizije u pogledu pogrene primene materijalnog prava su neosnovani.
Naime, u konkretnom sluaju se radi o punovanom ugovoru o zajmu u smislu odredbe lana
557. Zakona o obligacionim odnosima, za iju punovanost nije potrebna sudska overa a njegova
punovanost od strane tuenih nije osporena u smislu postojanja mana volje prilikom potpisivanja
kod tuene.
Osim toga, na osnovu odredbe lana 371. istog Zakona, potraivanja zastarevaju u roku od
10 godina, ako zakonom nije odreen drugi rok zastarelosti. Najranija pozajmica je iz 1999. go-
dine za iznos duga od 2.650 evra, zadnji iznos pozajmice je dat za kupovinu kue a tuba je
podneta 06.01.2005. godine. Pored toga, nesporno je da je novac od 6.500 evra dat za kupovinu
stana koji je i upisan kao vlasnitvo tuenih i dat porodici tuene za potrebe domainstva, te
obaveza vraanja duga tereti i imenovanog tuenog na osnovu lana 187. Zakona o obligacio-
nim odnosima.
361.
Kada je pravnosnanom parninom presudom razveden brak stranaka, a tuilac oba-
vezan da tuenoj plaa na ime doprinosa za izdravanje branog druga utvreni procenat
od mesene penzije, a u meuvremenu je tuena stekla invalidsku penziju i uredno je pri-
ma - ostvareni su uslovi za prestanak obaveze tuioca prema tuenoj, a po pravnosnanoj
presudi.
- 200 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Navedenom presudom Optinskog suda u . od 22. decembra 2006. godine utvreno je da pre-
staje obaveza izdravanja tuioca prema tuenoj, i to po ovoj pravnosnanoj presudi.
Naznaenom presudom Okrunog suda u . od 14.03.2007. godine odbijena je kao neosno-
vana alba tuene a prethodna presuda Optinskog suda u . je potvrena.
Pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvreno je da je pravnosnanom presudom razveden brak
stranaka, a tuilac je obavezan da tuenoj plaa na ime doprinosa za izdravanje meseno 20% od
iznosa mesene penzije, a u meuvremenu - nakon donoenja pomenute pravnosnane presude -
okolnosti su se izmenile tako to tuena vie ne prima akontaciju penzije, ve sada prima invalidsku
penziju iz Hrvatske u punom iznosu.
Stoga je prvostepeni sud pravilno utvrdio da su ispunjeni uslovi iz odredbe l. 187. st. 2. ta. 1.
Porodinog zakona, jer je poverilac izdravanja - tuena u meuvremenu po donoenju pravnosna-
ne presude, stekla dovoljno sredstava za izdravanje.
Zato je odlueno kao u izreci osporene presude.
362.
Za dugove koji su nastali u braku brani drugovi odgovaraju solidarno svojom zajedni-
kom i posebnom imovinom.
Iz obrazloenja:
Prema stanju u spisima predmeta, drugotueni je sudskim poravnanjem svoju imovinu pre-
neo na svoju suprugu, ovde tuilju. Iz navedene radnje tuilje i drugotuenog, koja se sastoji u
raspolaganju imovinom drugotuenog u korist tuilje i to nakon pravnosnanosti presude ko-
jom je drugotueni obvezan da isplati prvotuenom (svom poveriocu) odreeni iznos, jasno
proizlazi da tuilja i drugotueni ele da osujete prava prvotuenog kao poverioca po pravno-
snanoj i izvrnoj presudi. To znai da je ta radnja preduzeta na tetu poverioca, ovde prvotu-
enog, pa se ne moe prihvatiti stav okrunog suda da je tuilja tree lice koje nije dunik.
Tuilja je dunikova supruga i ne spada u krug treih lica, a bilo joj je poznato da dunik, ov-
de drugotueni, upravo takvim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu, ovde prvotuenom. Ta-
kvom radnjom upravo se onemoguava poverilac da se na zakonit nain namiri iz imovine du-
nika, poto je ova pravna radnja upravo i preduzeta s ciljem izigravanja poverioca, ovde pr-
votuenog.
Revizijom se takoe osnovano ukazuje na to da su tueni u momentu donoenja presude i
trajanja ove parnice bili u braku, iz ega proizlazi njihova solidarna odgovornost, zajednikom i
posebnom imovinom. Ovo iz razloga to je imovina koja je predmet raspolaganja od strane dru-
gotuenog u korist tuilje njihova zajednika imovina kao branih drugova, pa u takvoj situaciji
tuilja i drugotueni odgovaraju solidarno za dugove nastale u braku. To je u skladu sa lanom
336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji je vaio u vreme preduzimanja spor-
nog raspolaganja. Samim tim tuilja i drugotueni odgovaraju za obaveze koje je drugotueni
imao prema prvotuenom kao svom poveriocu. Prvotuenom stoga pripada pravo izbora prema
kojem e od solidarnih dunika ostvariti svoje potraivanje. U konkretnom sluaju, solidarni
- 201 -
PORODINO PRAVO
dunici su kako drugotueni tako i tuilja, kao lica koja se jo uvek nalaze u braku i odgovaraju
svojom zajednikom imovinom steenom u braku. Stoga su osnovani revizijski navodi prvotu-
enog da je materijalno pravo pogreno primenjeno i da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni
uslovi za usvajanje tubenog zahteva kojim je tuilja traila da se utvrdi da je izvrenje koje je
odreeno reenjem optinskog suda nedoputeno.
363.
Za ispunjenje obaveze proistekle iz ugovora o kreditiranju poljoprivredne proizvodnje koji za-
kljui jedan brani drug odgovara i drugi brani drug kao solidarni dunik i pojedinano i zajedniki
u smislu lana 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima.
UGOVOR O POKLONU
364.
Tubeni zahtev kojim se trai opoziv ugovora o poklonu zbog osiromaenja (u situaciji kada
se okolnosti u prilikama poklonodavca nisu promenile od momenta zakljuenja ugovora o po-
klonu do zakljuenja glavne rasprave) - je neosnovan.
Iz obrazloenja:
Tuilja - kao darodavac i njen sada pok. sin - kao poklonoprimac su dana 10.07.1998. godi-
ne zakljuili Ugovor o poklonu nepokretnosti naznaene stambene zgrade, koji je overen pred
Optinskim sudom dana 16.07.1998. godine. Po tom osnovu izvren je prenos prava svojine sa
tuilje u korist njenog sina, reenjem navedenog suda kojim je upisano i pravo doivotnog plo-
douivanja u korist tuilje.
Poklonoprimac je preminuo dana 28.08.2004. godine. Njegovu zaostavtinu raspravio je Optin-
ski sud i za naslednika je oglaena zakonska naslednica - erka, ovde tuena.
Tuilja je roena 1932. godine, penzioner je - kao i u vreme zakljuenja spornog ugovora. ivi
u kui na navedenoj adresi, sa unukom - sinom njene erke.
Tuena je erka pok. poklonoprimca i unuka tuilje. Majka je maloletnog deteta, roenog
1998. godine, koji joj je poveren na samostalno vrenje roditeljskog prava. ivi u kui svog de-
de po majci. Osim imovine nasleene iza oca, druge imovine nema. Krojaica je, trenutno bez
zaposlenja i nalazi se na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje. Korisnik je prava na
materijalno obezbeenje po reenju Centra za socijalni rad.
Ugovor o poklonu je dvostrani, jednostrano obavezan pravni posao, kojim se saglasnou volja
vri prenos odreenog prava sa jednog lica na drugo bez naknade. Bitni elementi ugovora o poklonu
su predmet ugovora, namera da se poklon uini i da ga poklonoprimac primi. Po oceni ovog suda,
- 202 -
PORODINO PRAVO
tuilja je u trenutku kada je ugovor zakljuen imala nameru da spornu kuu u dela pokloni svom
pok. sinu a, nakon toga, se okolnosti koje bi dovele do opoziva ugovora zbog osiromaenja tuilje
nisu promenile.
U konkretnom sluaju, da bi se ugovor o poklonu mogao opozvati zbog prekomernog osiromaenja
poklonodavca, to osiromaenje mora biti takvo da je nakon zakljuenja ugovora o poklonu poklonoda-
vac ostao bez sredstava za nuno izdravanje, da se predmet ugovora o poklonu jo uvek nalazi kod po-
klonoprimca tj. sada kod njegove zakonske naslednice, da i sam poklonomprimac nije zapao u takvu
oskudicu kao i da ne postoje lica koja su po zakonu duna da izdravaju poklonoprimca odn. da ta lica
nemaju sredstva za njegovo izdravanje.
Samim tim to je tuilji ostavljeno pravo doivotnog plodouivanja na predmetnoj nekretnini
(tuena ima samo "golu svojinu"), ona ima gde da ivi, te - kako je korisnik penzije, koja je dovolj-
na da zadovolji osnovne potrebe izdravanja - po miljenju ovog Suda se nisu stekli uslovi za opo-
ziv ugovora o poklonu zbog osiromaenja. Naime, tuiljina materijalna situacija i nain ivota po-
slednjih trinaest godina su nepromenjeni.
Osim toga, tuilja je u objektivnoj mogunosti da pobolja svoj materijalni poloaj na drugi nain,
imajui u vidu da ima plodouivanje i da nekretninu moe da koristi i da ubira plodove od nje, te da
osiromaenje ne predstavlja novu injenicu u njenom ivotu jer je u takvoj situaciji bila i kada je ugo-
vor zakljuila.
Imajui sve to u vidu, njen zahtev za opoziv ugovora o poklonu zbog osiromaenja nije osnovan.
ZAJEDNIKA IMOVINA VANBRANIH

PARTNERA
365.
Pravilna je presuda prvostepenog suda kojom su maloletna deca stranaka poverena na ne-
gu, uvanje i staranje tuenoj majci, iako ona ima loe stambene i materijalne uslove u odno-
su na tuioca oca, jer je izmeu ostalog, tuilac odgovarao zbog krivinog dela nasilje u po-
rodici.
Iz obrazloenja:
Presudom prvostepenog suda odbijen je tubeni zahtev tuioca prema tuenoj kojim je traio da
se njihova deca iz vanbrane zajednice povere tuiocu na negu, uvanje i staranje, kao neosnovan.
Presudom drugostepenog suda odbijena je, kao neosnovana, alba tuioca i potvrena je prvo-
stepena presuda.
Iz spisa proizilazi da su maloletna deca stranaka stara est i etiri godine, da je sud imao u vidu
okolnosti od znaaja za duhovni, fiziki razvoj i vaspitavanje deteta, vodei rauna posebno o is-
kljuivom interesu maloletne dece.
- 203 -
PORODINO PRAVO
Neosnovani su navodi u albi tuioca da su bolje njegove finansijske mogunosti i stambena si-
tuacija, s obzirom na utvrenu okolnost da je tuilac osuen pravnosnanom krivinom presudom
zbog krivinog dela nasilje u porodici iz lana 118a st. 1. KZRS, to je od bitnog uticaja na psihiki
i fiziki razvoj maloletne dece.
(Iz presude Okrunog suda u Novom Pazaru, G. br. 662/06)
366.
Vanbrani drug za koga nije dodeljen stan nema pravo svojine na tom stanu, nezavisno od
toga to je drugi vanbrani drug izvrio njegov otkup za vreme trajanja vanbrane zajednice.
Iz obrazloenja:
Imajui u vidu da je stan dobijen u toku trajanja vanbrane zajednice iskljuivo za tuenog (a ne
za oba vanbrana druga), bez znaaja je okolnost da je stan tueni otkupio pod netrinim uslovima.
Nasuprot navodima tuilje u reviziji, u ovom sluaju se ne moe primeniti opti princip da se udeo
branog (vanbranog) druga u zajednikoj imovini odreuje prema njegovom doprinosu (lan 328.
u vezi lana 338. Zakona o braku i porodinim odnosima) i da tako procenjujui tuilji pripada
33/100 delova predmetnog stana. Tuilji i po oceni revizijskog suda ne pripada udeo u sticanju ovog
stana, jer isti nije dodeljen za tuilju ve samo za tuenog, a na otkupljenu cenu stana tuilja i ne is-
tie da je imala doprinosa za stambenu izgradnju izdvajanjem iz linog dohotka oba vanbrana dru-
ga. Tuilja samo uopteno navodi da je cena stana bila niska i da je bez znaaja da li je umanjena za
bilo ije doprinose.
367.
U zajedniku imovinu vanbranih drugova ne ulazi otkupljena garaa jer je tuena isklju-
ivi vlasnik garae na osnovu ugovora o prodaji.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su ivele u vanbranoj zajednici od
1996. godine do 1998. godine, u stanu koji je vlasnitvo tuene. Tuena je sa Saveznim ministar-
stvom odbrane, dana 28.04.1998. godine zakljuila ugovor o prodaji garae koju je koristila kao za-
kupac, na osnovu pismenog ugovora o zakupu od 3.07.1990. godine.
Kod ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da je tuena is-
kljuivi vlasnik garae po osnovu zakljuenog ugovora o prodaji iz 1998. godine.
U ovom sluaju, pravo svojine na garai steeno je na osnovu noveliranog lana 19. stav 1. Zako-
na o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, po kome pravo svojine na posebnom delu zgrade moe po-
stojati, pored ostalog i na garai. Tuena kao zakupac sporne garae od 1990. godine je imala pravo
prvenstva otkupa te garae pod unapred utvrenim uslovima. Ti uslovi propisani su Odlukom Savezne
vlade o prodaji garaa i garanih mesta u svojini SRJ i Reenjem saveznog ministra za odbranu o pro-
daji garaa i garanih mesta kojima raspolae Savezno ministarstvo odbrane i Vojska Jugoslavije ("Sl.
- 204 -
PORODINO PRAVO
list SRJ" br. 11/97). Ovako ustanovljeno pravo prvenstva otkupa, po svojoj pravnoj prirodi se moe
smatrati posebnom vrstom prava pree kupovine, s obzirom da je kao pravo prekupa ustanovljeno i re-
zervisano za lica koja ve koriste garae po osnovu ugovora o zakupu. S obzirom na ovakvu pravnu
situaciju, sporna imovina ne ulazi u reim zajednike imovine steene radom u vanbranoj zajednici, u
kom sluaju bi se imao primeniti lan 338. Zakona o braku i porodinim odnosima.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 219/03)
368.
Vanbrana zajednica i zajedniki rad na sticanju imovine su neophodni uslovi za postoja-
nje zajednike imovine vanbranih drugova.
Iz obrazloenja:
Usvajajui tubeni zahtev kojim je utvreno da je sporni stan zajednika svojina vanbranih
drugova i priznanjem tuiocu prava svojine na 1/2 idealnog dela stana, niestepeni sudovi su pogre-
no primenili materijalno pravo, pa su primenom lana 395. stav 1. Zakona o parninom postupku,
odluke preinaene i zahtev odbijen.
Tuena je zemljino knjini vlasnik celog stana. Pravni osnov za sticanje svojine na ovom stanu
je ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen izmeu tuene i ranijeg vlasnika stana. Tim ugovo-
rom pokojna A., raniji vlasnik stana, svojom voljom je prenela svojinu na stanu na tuenu. Sa tim
ugovorom se saglasio i tuilac, koji je ugovor potpisao i u iju je korist takoe ugovoreno izdrava-
nje. Na osnovu tog pravnog posla, tuena je svoje pravo upisala u zemljine knjige i na taj nain ste-
kla pravo svojine na celom stanu, u svemu prema odredbama lana 33. Zakona o osnovnim svojin-
sko pravnim odnosima.
Sudovi su stali na stanovite da predmetni stan predstavlja zajedniku imovinu pok. A. i tu-
ioca, kao vanbranih drugova, iz lana 338. Zakona o braku i porodinim odnosima, pa kako je
po tom osnovu tuilac suvlasnik sa 1/2, ta polovina nije mogla da bude predmet ugovora o doi-
votnom izdravanju, ali su pri tom zanemarili injenicu da je ugovor zakljuen izmeu tuene,
sa jedne, i pokojne A. i tuioca, sa druge strane, da je tuena bila duna da po tom ugovoru izdr-
ava i A. i tuioca, to dalje ukazuje da je tuilac, ak i pod uslovom da je stan bio zajednika
imovina, prihvatio takvo raspolaganje stana na nain kako je to ugovorom o doivotnom izdra-
vanju ureeno.
Niestepeni sudovi su, usvajajui deo tubenog zahteva kojim utvruju da predmetni stan pred-
stavlja imovinu steenu u vanbranoj zajednici, i to pokojne A. i tuioca sa po 1/2 , takoe pogreno
primenili materijalno pravo.
Zajednika imovina mukarca i ene koji ive u vanbranoj zajednici jeste imovina koja je ste-
ena radom u toj zajednici (l. 338. Zakona o braku i porodinim odnosima). Za postojanje ove vrste
imovine zakon predvia dva uslova: vanbranu zajednicu i zajedniki rad na sticanju imovine. Stan
koji je dobila pokojna A. od SIZ-a za penzijsko i invalidsko osiguranje na korienje u toku 1980.
godine i za koji je zakljuila ugovor o korienju stana, kao nosilac stanarskog prava, i u tom svoj-
stvu ga otkupila u toku 1993. godine, u vreme kada je ve vaio Zakon o stanovanju, i koji je platila
prema kriterijumima iz istog zakona i to novcem tuene, to je sve nesporno meu strankama, po
shvatanju ovog suda, ne predstavlja zajedniku imovinu vanbranih drugova iz lana 338. Zakona o
- 205 -
PORODINO PRAVO
braku i porodinim odnosima, jer za to nisu ispunjeni uslovi iz ove zakonske odredbe. Pravo na ot-
kup stana je lino pravo nosioca stanarskog prava, koje se tim pravom moe ali ne mora koristiti.
Pokojna A. se tim pravom koristila i stan na osnovu svog linog prava otkupila, u smislu lana 16.
Zakona o stanovanju, a koje lino pravo ak nije ni mogla da prenese na tuioca kao vanbranog su-
pruga, jer on nije lice iz lana 16. ovog zakona, koji izriito nabraja na koja se lica to pravo voljom
nosioca stanarskog prava moe preneti. Stan je isplaen novcem tuene i to po ceni koja nije trina,
ve kao povlaena ureena Zakonom o stanovanju i predviena za nosioca stanarskog prava, pa
kako je nesporno da je i ovakvu cenu platila tuena, a tako steena svojina na stanu nije steena ra-
dom mukarca i ene koji ive u vanbranoj zajednici, jer u sticanju te imovine nema ni rada niti bi-
lo kakvog doprinosa tuioca. Zbog toga stan otkupljen u toku vanbrane zajednice od strane nosioca
stanarskog prava, kome je i dodeljen na korienje, a u ijem otkupu drugi vanbrani drug ni na koji
nain nije uestvovao, ne predstavlja zajedniku imovinu iz lana 338. Zakona o braku i porodinim
odnosima. Svojina na takvom stanu je rezultat prava pokojne A. i sredstava tuene, pri emu je bez
uticaja injenica to je u ugovoru o korienju stana iz 1980. godine kao lan porodinog domain-
stva upisan i tuilac, jer to svojstvo lana domainstva, i pod uslovom da je to svojstvo stekao poto
se svojstvo lana domainstva ne dokazuje upisom u ugovor o korienju stana kada je u pitanju
vanbrani suprug, ne daje bilo kakav doprinos tuioca u sticanju zajednike imovine na otkuplje-
nom stanu.
369.
Dogradnjom, nadziivanjem ili adaptacijom tueg ili suvlasnikog graevinskog objekta
ne stie se pravo svojine ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno. Izuzetno dograd-
njom i nadziivanjem posebnog dela zgrade, savestan graditelj stie pravo svojine na poseban
deo zgrade, samo ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio u smislu lana
24. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju tuena i otac tuilje zasnovali su vanbranu zajednicu u
toku 1983. godine. U toku trajanja te zajednice (1986. godine) izvrena je adaptacija i dogradnja
stambenog objekta.
Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tu-
beni zahtev za predaju nepokretnosti u dravinu i kada je odbijen protivtubeni kojim je traeno
utvrenje prava svojine na 1/2 nepokretnosti (kue) po osnovu adaptacije.
Naime, dogradnjom, nadziivanjem ili adaptacijom tueg ili suvlasnikog graevinskog objekta
ne stie se pravo svojine ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno. Izuzetno dogradnjom i
nadziivanjem posebnog dela zgrade, savestan graditelj stie pravo svojine na poseban deo zgrade,
samo ako je vlasnik zgrade znao za gradnju i nije se tome protivio u smislu lana 24. stav 1. Zakona
o osnovama svojinskopravnih odnosa.
U konkretnom sluaju izmeu vanbranih drugova izvedeni su radovi na materijalnom po-
boljanju graevinskog objekta, dograeno je kupatilo i izvreni su odreeni graevinski radovi
na pomonim objektima. Izmeu vanbranih drugova nije postojao sporazum da tuena stekne
svojinu na graevinskim objektima u skladu sa uloenim radom. Zato je pravilno stanovite ni-
- 206 -
PORODINO PRAVO
estepenih sudova da tuena kao vanbrani drug ima pravo na naknadu u novcu u skladu sa svo-
jim doprinosom dogradnji i adaptaciji na osnovu lana 339. u vezi laan 332. Zakona o braku i
porodinim odnosima.
Momentom smrti oca tuilja je u smisu lana 73. ranije vaeeg Zakona o nasleivanju po-
stala vlasnik nepokretnosti. Kao vlasnik ona u smislu lana 37. Zakona o osnovama svojinsko-
pravnih odnosa ima pravo da trai predaju stvari u dravinu od svakog draoca koji se u dravi-
ni nepokretnosti nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. S obzirom da tue-
na nije suvlasnik objekta po osnovu adaptacije ili dogradnje i po osnovu sticanja u vanbranoj
zajednici to ona nema pravo na dravinu i sudravinu graevinskog objekta i zemljita na kome
se objekat nalazi pa je zato pravilno obavezana da tuilji kao vlasniku po osnovu naslea preda
nepokretnosti u iskljuivu dravinu.
370.
Na imovinske odnose vanbranih drugova shodno se primenjuju odredbe Zakona o braku
i porodinim odnosima o deobi zajednike imovine branih drugova.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju stranke su ivele u vanbranoj zajednici (koja se u
svemu upodobljava branoj zbog duine trajanja i injenice da su stranke zajedniki ivele, pri-
vreivale i troile dobra) da su bile u radnom odnosu i da su zajednikim radom u toku te zajed-
nice stekle sporne stvari. Vetaenjem (koje nije bilo nuno, jer se doprinos utvruje u skladu sa
svim okolnostima iz lana 328. Zakona o braku i porodinim odnosima i u skladu sa lanom
223. ZPP) utvreno je da je suvlasniki udeo tuilje 37,21% imajui u vidu utvrena primanja
po osnovu radnog odnosa i druge prihode za vreme trajanja vanbrane zajednice.
Sporna imovina steena je radom stranaka u vanbranoj zajednici, a ona predstavlja njihovu zajed-
niku imovinu u smislu lana 338. Zakona o braku i porodinim odnosima. Na imovinske odnose van-
branih drugova u smislu lana 339. Zakona o braku i porodinim odnosima shodno se primenjuju od-
redbe Zakona o deobi zajednike imovine branih drugova. Poto se vanbrani drugovi nisu sporazume-
li o deobi zajednike imovine po raskidu vanbrane zajednice, to je udeo svakog vanbranog druga od-
reen u smislu lana 328. navedenog Zakona pri emu se prvostepeni sud nije jedino rukovodio linim
primanjima vanbranih drugova u toku trajanja zajednice, polazei od toga da postoji jednak doprinos
oba brana druga u pogledu meusobne pomoi, voenju domaih poslova, staranju i odravanju imovi-
ne i o svakom drugom obliku rada i saradnje u upravljanju i odravanju i poveanju zajednike imovine.
Sud je cenio i doprinos tuilje izraen kroz rad u poljoprivredi i donoenje namirnica koje su stranke ko-
ristile u upotrebi, pa je imajui u vidu ostvarene line dohotke (lina primanja tuenog su bila vea) rad
u domainstvu i rad u poljoprivredi vetaenjem utvrdio doprinos stranaka.
371.
Ne moe se stei zajednika svojina, u smislu lana 338. i 339. Zakona o braku, radom u van-
branoj zajednici, ukoliko je jedan od sticalaca bio u braku, osim ako izmeu stranaka nije postojao
sporazum o zajednikoj gradnji.
- 207 -
PORODINO PRAVO
372.
Povraaj stvari darovane, po mesnom obiaju, prilikom stupanja u vanbranu zajednicu, radi za-
snivanja brane zajednice, vri se po osnovu propisa iz Zakona o braku, a ne po osnovu lana 213.
Zakona o obligacionim odnosima.
(Okruni sud u Prizrenu, G. 285/93)
373.
Ako su stranke u vanbranoj zajednici stekle nepokretnost, a zatim zakljuile brak, smatra se da
su bile u branoj zajednici i za vreme sticanja nepokretnosti.
374.
Vanbrani drug ima pravo da po prestanku vanbrane zajednice trai da mu se na teret drugog
vanbranog druga dosudi novani iznos koji odgovara vrednosti njegovog rada umanjen za iznos
koristi koje je imao u vanbranoj zajednici.
RASPOLAGANJE IMOVINOM DETETA

375.
Sud je uvek duan da obavesti organ starateljstva o razlozima za zatitu prava deteta i
zatrai saglasnost za raspolaganje njegovom imovinom velike vrednosti, kakav je sluaj kod
opoziva poklona nepokretnosti koji je detetu uinjen, te da mu omogui i dozvoli da, s tim u
vezi, neposredno izrazi svoje miljenje.
Iz obrazloenja:
Tuilac kao poklonodavac i maloletni tueni kao poklonoprimac zakljuili su 1991. godine va-
ljan ugovor o poklonu nepokretnosti, iji opoziv trai tuilac jer mu je, nakon zakljuenja ovog ugo-
vora, prestao radni odnos te se nalazi na evidenciji nezaposlenih. Po tom osnovu ne prima nikakvu
naknadu niti je u mogunosti da sopstvenim radom ostvaruje prihode, tako da je - nakon otuenja
sporne nepokretnosti - dolo do njegovog osiromaenja.
Niestepeni sudovi su iz izloenih okolnosti izveli zakljuak da je ostvaren zakonski razlog za
opoziv naznaenog ugovora o poklonu nepokretnosti, te da je maloletni tueni kao poklonoprimac
duan to da prizna i predmetnu nepokretnost preda tuiocu u dravinu i trpi njegov upis u zemljine
i druge javne knjige kao vlasnika.
U postupku po reviziji maloletnog tuenog, Vrhovni sud je naao da je u niestepenim presuda-
ma pogreno primenjeno materijalno pravo i injenino stanje pogreno i nepotpuno utvreno, pa su
ove presude ukinute i vraene prvostepenom sudu na ponovno suenje.
- 208 -
PORODINO PRAVO
Ovo zbog toga to je pravni osnov ove parnice opoziv ugovora o poklonu zakljuenog sa stari-
jim maloletnikom kao poklonoprimcem, zbog ega i opoziv ovakvog poklona predstavlja raspolaga-
nje imovinom tog deteta velike vrednosti. Imajui to u vidu, niestepeni sudovi su propustili - u
smislu l. 193. st. 2. i 3. u vezi sa l. 64. Porodinog zakona i l. 263. st. 3. i l. 65. Porodinog za-
kona da, o podnoenju ove tube protiv maloletnog tuenog obaveste organ starateljstva, a s obzi-
rom da je to razlog za zatitu prava deteta, i zatrae njegovu saglasnost za raspolaganje detetovom
imovinom. Detetu se takoe moralo omoguiti da na vreme dobije sva obavetenja neophodna za
formiranje svog miljenja, kao i dozvoliti mu da ga neposredno izrazi u odnosu na sva pitanja koja
se tiu njegovih prava u konkretnom postupku.
PRAVO STANOVANJA (HABITATIO)

376.
Poto je pravo stanovanja (habitatio) lina slubenost, titular ima pravo da stanuje u stanu
ali ne i da njime raspolae.
Iz obrazloenja:
Odredbom lana 194. Porodinog zakona propisano je da dete i roditelj koji vri roditeljsko
pravo imaju pravo stanovanja na stanu iji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji
vri roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu (stav 1.); pravo stanovanja traje
do punoletstva deteta (stav 2.); nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njiho-
vog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog roditelja (stav 3.).
Pravo stanovanja je pravo iz korpusa deijeg prava i u interesu je roditelja koji vri roditelj-
sko pravo. Za ostvarenje ovog prava zakon propisuje uslove: da je drugi roditelj vlasnik stana
na kome dete ili roditelj koji vri roditeljsko pravo stiu pravo stanovanja; da dete i roditelj koji
vri roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu; da pravo stanovanja traje odre-
eno vreme - do punoletstva deteta i da prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja ne
predstavlja oiglednu nepravdu za drugog roditelja.
Pravo stanovanja (habitatio) je lina slubenost, iji titular ima pravo da stanuje u stanu ali ne i
da njime raspolae. On moe stanovati u stanu sam ili sa porodicom u obimu koji mu je potreban ili
konstituisan, to znai na celom stanu ili delu stana. Pravo stanovanja ograniava svojinu vlasnika u
delu i meri u kojoj je konstituisano. Ovo pravo se odnosi samo na nepokretne stvari i to stambene
objekte, pri emu roditelj koji vri roditeljsko pravo nema izvorno pravo stanovanja, ve to pravo
ima samo dete.
377.
Jedno od najvanijih prava kome moraju biti podreena prava i interesi roditelja je pravo
deteta na dom.
- 209 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je pravilno zakljuio, imajui u vidu stambene uslove u kojima maloletni tuio-
ci ive sa majkom koja vri roditeljsko pravo i uslove u kojima ivi tueni a budui da bi roditelji
maloletnom detetu trebalo da obezbede isti ivotni nivo kojim i oni ive, da je njihov ivotni stan-
dard u pogledu uslova stanovanja nepovoljniji u odnosu na uslove njihovog oca.
Sutina odredbe lana 194. Porodinog zakona sastoji se u zahtevu da se detetu obezbedi takva
zatita i briga koja je neophodna za njegovu dobrobit, a upravo se drave potpisnice Konvencije o
pravima deteta obavezuju da takvu zatitu i obezbede.
Pravo deteta na dom je jedno od najvanijih prava kome moraju biti podreena prava i interesi rodi-
telja, pa i tuenog za stanovanje u stanu koji predstavlja zajedniku imovinu steenu u braku sa majkom
maloletnih lica. Pravilno je prvostepeni sud odluio i kada je obavezao tuenog da tuiocima preda spor-
ni stan u dravinu, posebno imajui u vidu miljenje organa starateljstva da nije u intresu maloletne de-
ce, zbog nepostojanja dobre komunikacije izmeu roditelja nakon razvoda braka, da svi zajedno ive.
Kako su deca poverena majci to je u njihovom najboljem interesu da ive sa majkom u spornom stanu,
na koji nain e im biti obezbeen nesmetan psihofiziki razvoj.
378.
Na osnovu lana 194. Porodinog zakona, prilikom odreivanja line slubenosti prava
stanovanja (habitation) potrebno je kumulativno ispunjenje svih uslova: da dete i roditelj koji
vri roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu; da je drugi roditelj vlasnik
stana na kome dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo mogu stei pravo stanovanja; da pra-
vo stanovanja traje odreeno vreme - do punoletstva deteta i da prihvatanje njihovog zahteva
za pravo stanovanja ne predstavlja oiglednu nepravdu za drugog roditelja.
Iz obrazloenja:
Poremeeni odnosi bivih branih drugova i otuenje stana - po oceni drugostepenog suda - ni-
su razlog da se u korist dece ne ustanovi pravo stanovanja.
U reviziji se osnovano ukazuje da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba
parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku (lan 374. stav 2.
taka 12. Sada vaeeg Zakona o parninom postupku) - drugostepena presuda nema razloga u po-
gledu odlunih injenica usled ega je injenino stanje nepotpuno utvreno a zbog ega je dolo i
do pogrene primene materijalnog prava.
Na osnovu lana 194. Porodinog zakona, prilikom odreivanja line slubenosti prava stanova-
nja (habitatio) potrebno je ispunjenje vie uslova: da dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo nema-
ju pravo svojine na useljivom stanu; da je drugi roditelj vlasnik stana na kome dete i roditelj koji vr-
i roditeljsko pravo mogu stei pravo stanovanja; da pravo stanovanja traje odreeno vreme - do pu-
noletstva deteta i da prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja ne predstavlja oiglednu ne-
pravdu za drugog roditelja.
Niestepeni sudovi su pravilno zakljuili das u aktivno legitimisani u ovom sluaju maloletna
deca i njihova majka kao zakonski zastupnik odn. roditelj kome su poverena na samostalno vrenje
roditeljskog prava.
- 210 -
PORODINO PRAVO
Meutim, u postupku nije utvreno da li majka tuilaca ima pravo svojine na useljivom stanu ili
nekoj drugoj nepokretnosti jer okolnost da ivi u kui svojih roditelja nije dovoljna za zakljuak da
su maloletna deca egzistencijalno ugroena. Neophodno je utvrditi kakvi su uslovi ivota u toj kui,
da li je ona fiziki deljiva, da li tuioci ive u svom delu kue neometani od strane drugih lanova
tog domainstva. Poto je zajedniki ivot bivih suprunika - roditelja maloletne dece nemogu,
kao i izraena volja starijeg deteta da ne eli da ivi sa ocem, potrebno je proceniti najbolji interes
dece u smislu lana 266. Porodinog zakona koji e se utvrditi na osnovu nalaza i miljenja nadle-
ne slube (Centar za socijalni rad). Pored toga, potrebno je utvrditi da li je stan na kome je (jo
uvek) vlasnik tueni fiziki deljiv, da li se u posebni deo stana mogu useliti tuioci sa majkom ili je
potrebno iseljenje tuenog.
Pri tome je potrebno utvrditi (a izreka drugostepene presude je nejasna) koja su to trea lica koja tre-
ba da napuste stan tuenog. Na kraju, mora se ustanoviti da li bi prihvatanje zahteva tuilaca predstavlja-
lo oiglednu nepravdu za drugog roditelja. Oigledna nepravda je pravni standard koji se procenjuje u
svakom sluaju i odnosi se na objektivne okolnosti - pre svega na stambena pitanja ali i prava drugih lica
prema kojima tueni ima obavezu (npr. da li u stanu koji je vlasnitvo tuenog ive lica koja je tueni
duan da izdrava).
379.
Nema deklarativno ve konstitutivno dejstvo sudska odluka kojom se ustanovljava pravo

stanovanja (habitation).
Iz obrazloenja:
Pravo stanovanja (habitation) je lina slubenost, predviena u korist mal. deteta u cilju zatite nje-
govog interesa kako bi mu se omoguilo da ima obezbeen smetaj do punoletstva, a time i neophodne
uslove za svoj pravilan i potpun razvoj kao i u funkciji ostvarenja njegovog prava na porodini dom.
Ostvaruje se u posebnom postupku za zatitu prava deteta, pod sledeim uslovima: 1) da je dru-
gi roditelj vlasnik stana na kome se stie slubenost; 2) da dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo
nemaju pravo svojine na useljivom stanu; 3) da traje odreeno vreme - do punoletstva deteta i 4) da
prihvatanje zahetva ne predstavlja oiglednu nepravdu za drugog roditelja.
Sudska odluka kojom se ustanovljava ima konstitutivno, a ne deklarativno dejstvo. Zbog toga mora
biti obuhvaena izrekom odluke, pa je prvostepeni sud u konkretnom sluaju propustio da oceni da li se
o pravu stanovanja moe raspravljati kroz prethodno pitanje, bez postavljenog tubenog zahteva.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 2807/2012(1) od 16.05.2013. godine)
380.
Ako je i posle razvoda braka tuena nastavila sa korienjem prostora zajedno sa ma-
loletnim detetom koje joj je povereno na uvanje, vaspitanje i izdravanje, pravo stanova-
nja se moe ustanoviti i na delu porodine zgrade, u suvlasnitvu biveg suprunika, njego-
ve majke i sestre, koju su nasledili.
- 211 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
U toku braka treetuilac i tuena su zajedno sa maloletnim detetom bili korisnici dela porodi-
ne stambene zgrade suvlasnitva tuilaca, koju su majka, ki i sin nasledili od svoga pretka. Posle
pravnosnane presude o razvodu braka tuena je nastavila korienje dela stambenog prostora sa de-
tetom koje joj je povereno na uvanje, vaspitanje i izdravanje. U sporu za iseljenje tuena se po-
zvala na zasnovano pravo stanovanja iz lana 194. Porodinog zakona.
Ocenjujui zakonitost prvostepene presude o odbijanju tubenog zahteva, Apelacioni sud je zaklju-
io da su albeni navodi neosnovani. Tuena nema reeno stambeno pitanje, presudom joj je maloletno
dete povereno, a tuioci nisu dokazali da bi to korienje bilo oigledna nepravda za njih, nezavisno od
toga to su protiv tuene pokrenuli krivini postupak za vie krivinih dela za koja nije oglaena krivom,
niti je postupak okonan, nezavisno od injenice da je treetuilac samo suvlasnik, nezaposlen, iz suvla-
snike kue se samovoljno iselio i naao drugi stan. Pravo stanovanja (habitacio) iz navedene zakonske
odredbe moe se ustanoviti i na porodinoj zgradi koja je suvlasnika. Ovome ide u prilog i odredba la-
na 3. stav 2. Konvencije o pravima deteta, koja propisuje obavezu drave da detetu obezbedi takvu zati-
tu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajui u obzir prava i obaveze njegovih roditelja
koji su pravno odgovorni za dete.
(Iz presude Apelacionog suda u Niu, G. 41/11 od 25.01.2011. godine)
381.
Konstituisanje prava stanovanja deteta ne sme biti oigledna nepravda za roditelja na i-
jem stanu se to pravo konstituie.
"Oigledna nepravda" je pravni standard koji se ne odnosi na nain sticanja roditeljskog
vlasnitva na stanu na iji teret se ustanovljava pravo stanovanja, ve na njegovu ukupnu situ-
aciju posle zasnivanja predmetnog prava (zdravstveno stanje, socijalna ugroenost i druge
okolnosti koje on ne bi mogao svojin angovanjem i postupcima popraviti).
Iz obrazloenja:
Zahtev tuilje za utvrenje prava stanovanja ne moe se smatrati neosnovanim (kako pogreno za-
kljuuju niestepeni sudovi), samo zbog toga to je tueni stan dobio od svoje majke pa usvajanje tu-
benog zahteva prema njemu u konkretnoj situaciji ne bi bilo pravedno. U svakom sluaju, sud mora
na adekvatan nain utvrditi ta je najbolji interes deteta i tane okolnosti koje bi se eventualno mogle
podvesti pod sadrinu pravnog standarda "oigledne nepravde za tuenog".
Ovaj standard ne subsumira nain dobijanja stana u vlasnitvu roditelja na iji teret se ustano-
vljava pravo stanovanja, ve da li bi ukupna situacija u kojoj bi se tueni naao posle eventualnog
usvajanja tubenog zahteva za tuenog predstavljala oiglednu nepravdu (imajui u vidu, pre svega,
njegovo zdravstveno stanje, socijalnu ugroenost i druge okolnosti koje on svojim angaovanjem i
postupcima ne bi mogao popraviti).
382.
Pravo stanovanja (haitacio) moe se konstituisati i na stanu u idealnom suvlasnitvu rodi-
telja koji ne vri roditeljsko pravo.
- 212 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Tubeni zahtev tuilje, kojim je traila da se tuenik obavee da se iseli iz spratnog dela na-
znaene kue, odbijen je u stavu prvom izreke prvostepene presude.
Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku, tuilja i njena deca - ime-
novani neparniari suvlasnici su sa udelom od po 1/4 na spratnom delu kue, dok tuena, koja je
u toku braka sa imenovanim neparniarom, izvodila samo odreene radove na adaptaciji sprat-
nog dela kue - nije suvlasnik u pogledu spratnog dela predmetne kue. Isto tako, u prvostepe-
nom postupku je utvreno da niti tuena, niti njen imenovani sin koji ima navrenih 14 godina,
nemaju pravo svojine na drugom useljivom stanu, te da tuena ne poseduje nepokretnosti upisa-
ne na njeno ime, kao i da u kui u kojoj ive njeni roditelji i koja je veliine trosobnog stana, i-
vi i njena starija sestra sa svojim muem i dvoje dece. S druge strane, imenovani neparniar, ko-
ji je branu zajednicu sa tuenom napustio 2004. godine, ivi u porodinoj kui svoje supruge,
tako da je stambeno obezbeen.
Na pravilno i u potpunosti utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio ma-
terijalno pravo nalazei da tubeni zahtev tuilje nije osnovan i u vezi s tim dao je dovoljne, jasne i
potpune razloge, koje - u svemu kao pravilne - prihvata i Okruni sud.
Naime, i prema stanovitu Okrunog suda tuena ima pravni osnov za dravinu na spratnom delu
kue ija se predaja u dravinu od strane tuilje trai. To proizilazi iz odredbe lana 194. Porodinog za-
kona - dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu iji je vlasnik drugi rodi-
telj deteta, ako dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.
U tom smislu, tuena, kao i njeno imenovano dete imaju pravo stanovanja, tj. habitacije, kao li-
ne slubenosti, a koje pravo im traje do punoletstva deteta, kako je to propisano odredbom lana
194. stav 2. navedenog Zakona. Tuena i njen maloletni sin, nad kojim ona vri roditeljsko pravo,
koriste ceo spratni deo kue, taj spratni deo je u funkciji njihovog stanovanja i u njihovoj dravini.
Tuena ima slubenost habitacije, bez obzira to je njen razvedeni brani drug - imenovani neparni-
ar suvlasnik sa 1/4 na spratnom delu kue, jer se pravo stanovanja moe konstituisati i na stanu u
idealnom suvlasnitvu roditelja koji ne vri roditeljsko pravo.
Pravilno je prvostepeni sud, ocenom izvedenih dokaza, zakljuio da su tuena i njeno maloletno
dete stekli pravo stanovanja (habitacije), i da to ne predstavlja oiglednu nepravdu za drugog rodite-
lja, a kako je to propisano odredbom lana 194. stav 3. Zakona. U vezi sa tim, sud prvog stepena je
dao dovoljne, jasne i potpune razloge koje u svemu prihvata i Okruni sud.
383.
U sluaju postojanja prava stanovanja maloletne dece na stanu koji je u suvlasnitvu biv-
ih branih drugova razvrgnue suvlasnitva civilnom deobom je mogue samo uz utvrenje
ovog tereta na nepokretnosti koja je predmet javne drabe.
Iz obrazloenja:
Naznaenim reenjem Optinskog suda od 12.04.2006. godine, odreeno je razvrgnue imovin-
ske zajednice uesnika, prodajom na javnoj drabi i deobom tako dobijenog novca srazmerno suvla-
snikim delovima nekretnine - blie oznaenog, a na osnovu naznaene presude na osnovu prizna-
nja od 16.11.2004. godine, na kojoj su imenovani suvlasnici, svako u po 1/2 dela.
Protiv navedenog reenja albu je blagovremeno izjavio protivnik predlagaa.
alba je osnovana.
- 213 -
PORODINO PRAVO
Shodno lanu 194. stav 1. Porodinog zakona, dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo, imaju pravo
stanovanja na stanu iji je vlasnik drugi roditelj deteta, ako dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo ne-
maju pravo svojine na useljivom stanu. Ovo pravo stanovanja deteta traje do punoletstva deteta (lan
194. stav 2. Zakona), a nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za
pravo stanovanja predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog roditelja (lan 194. stav 3. Zakona).
U konkretnom sluaju, stranke - koje su suvlasnici nepokretnosti ija se deoba trai - imaju ma-
loletnu decu, koja - prema izriitoj zakonskoj odredbi, lan 194. ovog Zakona - imaju pravo stano-
vanja na predmetnom stanu do svog punoletstva, uz ogranienje iz stava 3. navedenog lana.
S obzirom na to, prvostepeni sud je prilikom odluivanja u ovom postupku morao imati u vidu
navedeno pravo maloletne dece.
Reenjem o deobi odluuje se ne samo o predmetu, uslovima, nainu deobe te pravima i obavezama
zajedniara, ve i o nainu ostvarivanja drugih prava na stvari koja je predmet deobe (lan 154. Zakona
o vanparninom postupku). U sluaju utvrenja da maloletna deca stranaka imaju pravo stanovanja na
predmetnom stanu, a iz dosadanjeg toka postupka je oigledno da ona hoe utvrenje ovog svog prava
(deca stranaka su pokrenula parnini postupak za utvrenje prava stanovanja), tada bi se - ukoliko se
utvrdi da imaju to pravo - deoba nepokretnosti mogla odrediti samo uz postojanje ovog tereta, na koji
nain bi se, nakon prodaje stana, zatitili interesi maloletne dece.
Stoga je ova injenica bitna za odluivanje o zahtevu predlagaa, na ta protivnik predlagaa
osnovano ukazuje u albi, jer se radi o pravu na stvari koja je predmet deobe, a ne injenici da li su
maloletna deca stranaka suvlasnici ili plodouivaoci na predmetnoj nepokretnosti, kako to prvoste-
peni sud pogreno zakljuuje.
Imajui u vidu izneto, alba protivnika predlagaa je usvojena, a prvostepeno reenje - prime-
nom lana 387. taka 3. Zakona o parninom postupku u vezi sa lanom 30. stav 2. Zakona o van-
parninom postupku - ukinuto i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e imati u vidu da deca stranaka, prema izriitoj zakon-
skoj odredbi, pod odreenim uslovima (lan 194. Zakona), imaju pravo stanovanja na predmetnom
stanu, injenicu da su maloletna deca pokrenula postupak radi utvrenja prava stanovanja na predmet-
noj nepokretnosti, te da od ove injenice zavisi odluka o predlogu predlagaa, jer bi u sluaju postoja-
nja prava stanovanja dece, deoba stvari bila mogua samo uz postojanje odnosno utvrenje ovog tere-
ta na stvari koja je predmet javne drabe, i to do punoletstva dece (lan 194. stav 2. Zakona). To je
znaajno za zatitu interesa maloletne dece, pa e shodno navedenim odredbama Zakona te lanu 215.
taka 1. Zakona o parninom postupku u vezi sa lanom 30. stav 2. Zakona o vanparninom postupku,
ponovo odluiti o predlogu protivnika predlagaa za prekid postupka iz ovih razloga.
ZAJEDNIKA IMOVINA LANOVA PORODINE

ZAJEDNICE
384.
Imovina nastala kao rezultat bavljenja poljoprivredom od strane tuene, koja je obra-
ivala zemlju upotrebom tuioevih maina, moe predstavljati zajedniku imovinu tuio-
ca i tuene kao lanova porodine zajednice. Meutim, maine u ijem sticanju je uestvo-
- 214 -
PORODINO PRAVO
vao iskljuivo tuilac, bez obzira to ih je pribavio u nameri da se porodina zajednica ba-
vi poljoprivredom - ne predstavljaju zajedniku imovinu.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, prvoimenovana tuena - erka tuioca, obavezana je presu-
dom nadlenog Optinskog suda od 15.01.2009. godine da drugoimenovanoj tuenoj isplati iznos od
502.710,00 dinara sa pripadajuom kamatom. Poto ovu svoju obavezu nije izvrila, drugoimenovana
tuena je - kao poverilac potraivanja - protiv ove kao izvrnog dunika, pokrenula izvrenje i u izvr-
nom postupku traila da se, prodajom pokretnih stvari, naplati njeno potraivanje.
Izvrni sud je u avgustu mesecu 2009. godine izvrio popis stvari koje su predmet tube. Pr-
vostepeni sud je utvrdio da prvoimenovana tuena sa svojom porodicom ivi u zajednikom do-
mainstvu sa tuiocem i da izmeu njih postoji zajednica ivota i rada. Ona je roena 1967. go-
dine i imala je dve godine kada su njeni roditelji - tuilac i njegova supruga, otili na rad u ino-
stranstvo. Od novca zaraenog u inostranstvu tuilac je, 1982. godine, kupio traktor, a sve osta-
le poljoprivredne maine 1991 - 1992. godine, radio lake obrade zemlje koju poseduje.
Prvostepeni sud je, na pravilno utvreno injenino stanje, pogreno primenio materijalno pravo
kada je odbio tubeni zahtev kojim je traeno da se utvrdi da je tuilac iskljuivi vlasnik predmetnih
poljoprivrednih maina.
Naime, zajedniku imovinu tuioca i prvoimenovane tuene predstavlja imovina koju su stekli
radom tokom trajanja zajednice ivota u porodinoj zajednici. Kako je tuilac kupio traktor kada je
ova imala samo 15 godina to nije verovatno (a drugoimenovana tuena, na kojoj je bio teret dokazi-
vanja, nije pruila dokaze o suprotnom) da je tuena u periodu do kupovine traktora (dakle, do navr-
ene petnaeste godine ivota) mogla svojim radom da doprinosi stvaranju materijalnih sredstava ko-
ja bi bila znaajnija.
Imajui u vidu navode tuioca i prvoimenovane tuene, injenicu da je tuilac vei deo rad-
nog veka proveo na radu u inostranstvu te da je preostale predmetne poljoprivredne maine ku-
pio novcem zaraenim ovim radom - to proizilazi da stvari koje su predmet tubenog zahteva ne
predstavljaju imovinu steenu radom tuioca i ove tuene, u smislu odredbe lana 195. Porodi-
nog zakona. Te stvari ine posebnu imovinu tuioca.
Samo imovina koju su lanovi porodine zajednice stekli tokom trajanja zajednice ivota, radom
koji predstavlja skup vie pojedinanih doprinosa, moe predstavljati njihovu zajedniku imovinu.
U konkretnom sluaju, zajedniku imovinu tuioca i prvoimenovane tuene, kao lanova porodine
zajednice, bi mogla predstavljati imovina koja je nastala kao rezultat bavljenja poljoprivredom od
strane ove tuene i to upotrebom tuioevih maina, ali ne i same maine u ijem sticanju tuena ni-
je uestvovala niti je, po prirodi stvari, u tom uzrastu i mogla uestvovati.
385.
lan porodinog domainstva ne moe stei pravo suvlasnitva na otkupljenom stanu
bez obzira na eventualni doprinos u sticanju sredstava kojima je stan otkupljen, ve samo
moe postaviti eventualno obligaciono-pravni zahtev.
- 215 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
U pravnosnano okonanom postupku utvreno je da su parnine stranke deca pokojnog N.V.,
koji je - kao nosilac stanarskog prava - otkupio predmetni stan iz drutvene svojine zakljuenjem
ugovora o otkupu 9.10.1992. godine.
Predmetni ugovor je pokojni N.V. potpisao lino, ugovor je overen kod Optinskog suda u N.S.
25.05.1993. godine i uplatio je tadanjih 82.566.042 dinara na ime otkupne cene stana u celosti. Op-
tinski sud u N.S. je reenjem Dn. 14812/92 od 8.01.1996. godine dozvolio uknjibu prava vlasni-
tva na navedenom stanu u korist N.V. a po pravnom osnovu otkupa.
Za ivota pokojni N.V. nije raspolagao predmetnim stanom, a u njemu je ivela majka parninih
stranaka sve vreme do svoje smrti 1998. godine, dok je otac povremeno dolazio u stan i to do leta
2001. godine kada se logirao.
Za vreme zajednikog ivota sa svojim roditeljima svako dete je bilo duno da celu svoju platu
da u zajedniki kuni budet radi namirenja svih potreba, a za deparac i druge potrebe novac je do-
bijan od majke koja inae nije bila zaposlena i koja je vodila sve kune poslove i plaala dabine, a
koja je u celosti raspolagala sa novanim sredstvima svih koji su iveli u spornom stanu.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili mate-
rijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev tuioca, jer nisu ispunjeni uslovi za priznanje prava su-
vlasnitva na predmetnom stanu po osnovu odredbi l. 340. do 345. Zakona o braku i porodinim
odnosima.
Ovim odredbama regulisani su imovinski odnosi lanova porodine zajednice koje se za konkretni
sluaj ne mogu primeniti budui da se radi o stanu otkupljenom iz drutvene svojine po beneficiranim
- netrinim uslovima, za koji je ugovor o otkupu stana zakljuio pokojni otac stranaka. Na takvom
stanu lan porodinog domainstva ne moe stei pravo suvlasnitva bez obzira na eventualni dopri-
nos u sticanju sredstava kojima je stan otkupljen ili davanju svojih linih sredstava, ve samo moe
postaviti eventualno obligaciono-pravni zahtev.
Stoga su irelevantni revizijski navodi tuioca kojima se osporava pravilnost utvrenih injenica
u pogledu doprinosa tuioca u sticanju sredstava u zajednikom domainstvu.
386.
Ugovor kojim lan porodine zajednice, koji je kao vlasnik upisan u zemljine ili druge
javne knjige, izvri otuenje ili optereenje nepokretnosti steene u porodinoj zajednici,
ostali lanovi mogu pobijati ako je u vreme zakljuenja ugovora u zemljine ili druge javne
knjige bila upisana zabeleba o pravu zajednike svojine i ako je u vreme zakljuenja ugo-
vora treem licu, sa kojim je ugovor zakljuen, na nesumnjiv nain stavljeno do znanja da
je nepokretnost steena u porodinoj zajednici i kao takva predmet zajednike svojine.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud utvruje da su tuilja S. i pravni prethodnik tuilaca G. i T. sada pok. D.,
kao brani drugovi iveli u porodinoj zajednici sa sada pok. M. P. i njegovom suprugom D. u
vreme sticanja sporne kue, i da je izmeu njih postojao sporazum da na zemljitu koje je pok.
M. dobio po osnovu naslea zajednikim sredstvima izgrade spornu kuu. Navedena porodina
zajednica je naknadno prestala, a sada pok. M. je raspolagao predmetnom kuom u korist tue-
- 216 -
PORODINO PRAVO
nika putem ugovora o doivotnom izdravanju zakljuenog pred Optinskim sudom u LJ. Ov.
br. 442/90 od 17.12.1990. godine.
Prema odredbi lana 342. Zakona o braku i porodinim odnosima, prava lanova porodine
zajednice na nepokretnostima koja su njihova zajednika svojina upisuju se u zemljine ili dru-
ge javne knjige na ime svih lanova koji su svojim radom uestvovali u sticanju, pri emu upis
jednog lana porodine zajednice ne stvara pretpostavku da su vlasnici nepokretnosti i ostali
njeni lanovi.
Ugovor kojim lan porodine zajednice koji je kao vlasnik upisan u zemljine ili druge javne knjige,
izvri otuenje ili optereenje nepokretnosti steene u porodinoj zajednici, ostali lanovi mogu pobijati
samo ako je u vreme njegovog zakljuenja u zemljine ili druge javne knjige bila upisana zabeleba o
pravu zajednike svojine, ili ako su u vreme zakljuenja ugovora treem licu, sa kojim je ugovor zaklju-
en, na nesumnjiv nain stavili do znanja da se radi o predmetu zajednike svojine.
Prvostepeni sud nije utvrdio ko je upisan kao vlasnik na predmetnoj kui u zemljinoj, odnosno
drugim javnim knjigama, niti pak da li je tueni savestan, odnosno da li mu je u vreme zakljuenja
ugovora o doivotnom izdravanju na nesumnjiv nain stavljeno do znanja da je predmetna kua
steena u porodinoj zajednici i kao takva predmet zajednike svojine, ili mu je pak to na neki nain
bilo poznato.
387.
Za sticanje imovine u porodinoj zajednici potrebno je postojanje ekonomske zajednice i
zajedniko sticanje imovine u njoj i samo u tom sluaju lanovi porodine zajednice polau
pravo na deo tako steene imovine.
Iz obrazloenja:
Prema odredbi lana 340. u vezi lana 343. Zakona o braku i porodinim odnosima, kad u poro-
dinoj zajednici ive i drugi srodnici koji rade na poljoprivrednom imanju ili zajedniki vre delat-
nost ili na drugi nain zajedniki privreuju, imovina steena u toku trajanja te zajednice je zajed-
nika imovina svih lanova porodine zajednice koji su uestvovali u njenom sticanju.
Dakle, za sticanje imovine u porodinoj zajednici, potrebno je postojanje ekonomske zajednice i
zajedniko sticanje imovine u njoj i samo u tom sluaju, lanovi porodine zajednice polau pravo
na deo tako steene imovine. Ostavinsku masu ine sva imovinska prava koja sainjavaju zaostav-
tinu i posle smrti lana porodine zajednice u zaostavtinu njegovu, ulaze samo stvari i prava koja
su mu pripadala u momentu smrti.
Pravni prethodnik tuilja njihov otac, koji je umro pre brata sada pokojnog M., nije iveo u po-
rodinoj zajednici sa njim, nije svojim radom i sredstvima uestvovao u izgradnji stambene zgrade,
koja je predmet ove parnice, niti je vrio bilo kakva ulaganja u tu nepokretnost. Kako se zbog toga
sagraena stambena zgrada ne moe smatrati zajednikim sticanjem i ne predstavlja zajedniku imo-
vinu pravnog prethodnika tuilja i njihovog pokojnog oca i njihovog strica pokojnog M., pravilan je
zakljuak niestepenih sudova da zahtev tuilja za utvrenje prava susvojine na spornoj nepokretno-
sti, a po osnovu sticanja njihovog pravnog prethodnika oca u porodinoj zajednici u smislu citira-
nih zakonskih odredbi nije osnovan.
(Iz presude Vrhovnog suda u Beogradu, Rev. II 4034/03)
- 217 -
PORODINO PRAVO
388.
Za sticanje u porodinoj zajednici nije nuno postojanje sporazuma o zajednikom sticanju.
Iz obazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, sporna imovina je kupljena u toku trajanja zajednice stra-
naka. U tom sticanju uestvovali su svi zajedniari, pa kako je bilo pet zajedniara, to su pravilno
niestepeni sudovi utvrdili da tuiocu po tom osnovu pripada 1/5 u zajednici steene imovine.
Odsustvo sporazuma o zajednikom sticanju, na ta se ukazuje u reviziji tuenih, je irelevantno
poto za sticanje u zajednici nije nuno postojanje sporazuma o zajednikom sticanju, nego je do-
voljno da u porodinoj zajednici, kada sa branim drugovima ive i njihova deca i drugovi srodnici,
svi rade na poljoprivrednom imanju ili zajedniki vre druge delatnosti, ili na drugi nain zajedniki
privreuju. Imovina steena u toku trajanja te zajednice je zajednika imovina svih lanova porodi-
ne zajednice koji su uestvovali u njenom sticanju, to je propisano odredbom lana 340. Zakona o
braku i porodinim odnosima.
389.
U postupku utvrivanja brane tekovine sud e odbaciti tubu kao neurednu ukoliko
istom nisu obuhvaeni svi zemljino knjini korisnici predmetne nepokretnosti, niti je u
odnosu na pokretne stvari postavljen precizan zahtev.
Iz obazloenja:
Prema obrazloenju pobijanog reenja proizilazi da je tuilja postavila zahtev kojim je trai-
la da se utvrdi da je suvlasnik sa 1/2 po osnovu sticanja u branoj zajednici na stambenoj zgradi
koja je podignuta na kat. parceli 1167 KO P., da joj tueni za pokretne stvari steene u branoj
zajednici isplati 1/2 protivvrednosti, 1/2 protivvrednosti putnikog automobila marke "Lada"
BG 40172 i najzad za izvrena ulaganja prilikom adaptacije poslovnog prostora u ul. Partizan-
skoj u B. U toku postupka na roitu za glavnu raspravu od 23. januara 1996. godine, prvostepe-
ni sud je naloio tuiocu da uredi tubu prema tuenicima svim zemljino-knjinim korisnicima
kat. parc. 1167 KO P. i prema K.B., majci tuenika za koju je utvreno da je ivela u zajedni-
kom domainstvu sa strankama. Tuilja je delimino postupila po nalogu suda i proirila tubu
na tuilju B.K. u podnesku koji je primljen u sudu 28. februara 1996. godine. Potom je prvoste-
peni sud ovaj podnesak dostavio K.B. sa nalogom da se izjasni da li prihvata proirenje tube,
ali se ista o tome nije izjasnila. Prvostepeni sud je ponovo nalogom od 5. aprila 1996. godine
pozvao tuilju da posebnom tubom obuhvati kao tuene zemljino-knjine korisnike kat. parc.
1167 KO P. poto su nuni suparniari sa tuenim K.P. pod pretnjom odbaaja tube. Da tuilja
nije postupila po ovom nalogu suda u roku od 15 dana, pa je prvostepeni sud pravilno naao da
je tuba tuilje neuredna i da se po njoj ne moe postupati, jer istom nisu obuhvaeni svi zemlji-
no-knjini korisnici predmetne nepokretnosti niti je u odnosu na pokretne stvari postavljen od-
reeni zahtev. Kako je prvostepeni sud pravilno utvrdio injenice i na iste pravilno primenio od-
- 218 -
PORODINO PRAVO
redbe Zakona o parninom postupku, te kako u prvostepenom postupku nisu uinjene ni druge
povrede Zakona o parninom postupku na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, to
se pobijano reenje potvruje.
Neosnovano se navodi u albi tuenika da nije bilo razloga da tubu proiruje na majku tu-
enika i zemljino-knjine korisnike predmetne nepokretnosti, jer je u pitanju spor o deobi bra-
ne tekovine, a ne o ureenju naina korienja ili deobi placa koji prati objekat koji je vlasni-
tvo tuenika. Prvostepeni sud je nakon utvrenih i pravilno ocenjenih injenica nesumnjivo
utvrdio da su tueni sa kojim je tuilja sticala u branoj zajednici, njegova majka koja je ivela
u zajednikom domainstvu sa strankama i ulagala svoja sredstva u tu zajednicu i ostali zemlji-
no-knjini korisnici kat.parc. 1167 KO P. u pravnoj zajednici u pogledu predmeta spora i da se
navedena lica javljaju kao nuni suparniari u smislu lana 201. Zakona o parninom postupku,
zbog ega moraju biti oznaeni u tubi kao tuenici.
(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 320/97 od 23.01.1997. godine)
390.
U pogledu imovine steene u porodinoj zajednici zastarelost potraivanja ne tee sve dok
ta zajednica postoji i dok sticalac koristi imovinu u koju je vrio ulaganja.
Iz obazloenja:
Vrhovni sud je cenio izjavljeni prigovor zastarelosti predmetnog potraivanja, pa je naao da je
zakljuak sudova pravilan, jer se sporni odnos ne moe pravno kvalifikovati kao sticanje bez osno-
va. Takvo potraivanje nastaje sticanjem imovinske koristi lica na teret nekog drugog, bez pravnog
osnova. U ovom sluaju pravni osnov postoji, a to je sticanje imovine u porodinoj zajednici, pa sto-
ga sve dok ta zajednica postoji i dok sticalac koristi imovinu u koju je ulagao zastarevanje ne tee.
Tek kada je porodina zajednica prekinuta, a ona je prekinuta smru supruga tuilje kada je tuilja
prestala koristiti rezultate svojih ulaganja, mogla je poeti tei zastara njenog potraivanja, a od tada
pa do podizanja tube nije protekao opti rok zastarelosti da bi se moglo govoriti o pogrenoj prime-
ni odredbe lana 371. ZOO.
391.
Za maloletno lice koje je u vreme sticanja nepokretnosti imalo navrenih 15 godina ivota, ima
se uzeti da je ono svojim radom u zajednici moglo da doprinosi sticanju nepokretnosti.
(Okruni sud Poarevac, G. 514/97)
392.
Ako naslednici ne postave zahtev da se poniti itav ugovor kojim je ostavilac otuio zajedni-
ku imovinu steenu u braku, brani drug i ostali naslednici mogu ostvariti svojinska, odnosno na-
sledna prava samo na delu zajednike imovine kojom ostavilac nije mogao raspolagati.
- 219 -
PORODINO PRAVO
393.
Zajedniko domainstvo koje je dugo trajalo i predstavljalo potpunu ekonomsku zajednicu za-
snovano je na odnosu koji se moe upodobiti porodinom domainstvu.
394.
Ako su u pitanju odnosi izmeu bliskih srodnika - u konkretnom sluaju izmeu brae - za pri-
znavanje prava svojine na zajedniki izgraenoj zgradi nije odlueno postojanje pismenog ugovora
o graenju. Kada je na osnovu usmenog ugovora stambena zgrada zajednika izgraena nastaje
pravno priznato suvlasnitvo u srazmeri usmenog sporazuma, a u nedostatku ovog u srazmeri uloe-
nih vrednosti.
NASILJE U PORODICI
395.
Postojanje elemenata nasilja u radnjama tuenog ne negira niti stepen opravdanosti mera
zatite odreenih pobijanom presudom umanjuje okolnost da tuilja sebe doivljava rtvom u
veoj meri od one u kojoj to ona zaista jeste.
Iz obrazloenja:
Utvreno je da je tueni preduzeo niz radnji kojima je ugrozio integritet, duevno zdravlje i spo-
kojstvo tuilje. Te radnje su pravilno okvalifikovane kao radnje nasilja u porodici u smislu odredbe
l. 197. Porodinog zakona.
S obzirom na to, prvostepenom presudom sud je odredio mere zatite zabrane uznemiravanja,
zabrane prilaska na udaljenosti manjoj od 300 m, pristup na istom rastojanju mestu stanovanja tui-
lje i oko mesta rada.
Navodi albe (da je prvostepeni sud zasnovao odluku na pogreno i nepotpuno uvrenom inje-
ninom stanju) su neosnovani.
Pri tome, bez znaaja je okolnost da u razlozima presude prvostepeni sud konstatuje da smatra
da tuilja nastoji da sebe predstavi rtvom u veoj meri od onoga koliko ona to zaista jeste. S pozi-
vom na tu konstataciju prvostepenog suda tueni u albi zapravo ukazuje na nepouzdanost iskaza
tuilje, a sa tim u vezi na propuste u utvrivanju injenica bitnih za donoenje odluke. Okolnost da
tuilja doivljava sebe rtvom u veoj meri od one u kojoj to ona zaista jeste, sama za sebe, ne negi-
ra postojanje elemenata nasilja u radnjama tuenog niti umanjuje stepen opravdanosti mera zatite
od nasilja u porodici.
- 220 -
PORODINO PRAVO
396.
Kada jedan suprunik bez opravdanog razloga menja bravu na vratima i odjavi elek-
trodistribuciji korienje struje u stanu u kome ivi drugi suprunik - postoji nasilje u po-
rodici.
Iz obrazloenja:
Parnine stranke su bivi suprunici. Njihovi partnerski odnosi su duboko poremeeni i brak je
razveden u toku 2006. godine. Odnosi su se pogorali u postupku deobe brane tekovine (stana u
kome su oboje nastavili da ive i po razvodu braka i u vezi ega je voen spor radi smetanja dravi-
ne). Tuilji je u tom sporu naloeno da preda jedan primerak kljueva brave ulaznih vrata tuenom s
tim da ukoliko to dobrovoljno ne uini - tueni se ovlauje da sam ili preko treih lica promeni bra-
vu na vratima a ovaj je pokuao ulazak buenjem i promenom brave na vratima koju je tuilja u ne-
koliko navrata promenila, ime je onemoguavala tuenog da doe u posed svog stana. Pored toga,
kao korisnik elektrine energije tueni je odjavio u Elektrodistribuciji dalje korienje struje u ovom
stanu, jer je bio uskraen u dravini i njegovom korienju. Po razvodu braka nije imao obavezu po-
maganja ili izdravanja tuilje.
Presudom Vrhovnog kasacionog suda odreene su mere zatite od nasilja u porodici - zabrana
pristupa tuenom u prostor stana u kome tuilja ivi u narednom periodu od est meseci. Mera zati-
te od nasilja u porodici odreena je i u ovom postupku sa trajanjem do pravnosnanog okonanja
ovog postupka i to na osnovu strunog miljenja Gradskog centra za socijalni rad, po kome je neop-
hodno izricanje ove mere zbog ispoljenog ponaanja tuenog povodom zamene brave na ulaznim
vratima stana.
Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev za-
kljuujui da tuilja nije dokazala da je u periodu od podnoenja tube tueni ispoljio ponaanje ko-
je se moe kvalifikovati kao nasilje u porodici, ve da je samo ostvarivao svoja subjektivna prava
prema stanu u kome tuilja ivi.
Nasuprot tome, drugostepeni sud je zakljuio da tueni ispoljava nasilje prema tuilji zbog ega
je usvojio tubeni zahtev i odredio privremenu meru.
Stanovite drugostepenog suda je pravilno.
Imajui u vidu ukupno ponaanje parninih stranaka kod kojih oigledno postoje duboko pore-
meeni odnosi, kao i okolnost da je prema tuenom ve dva puta odreena mera zatite od nasilja u
porodici zbog njegovog ponaanja prema tuilji a da on i dalje uznemirava tuilju i njeno spokojstvo
na napred opisani nain - pravilna je odluka drugostepenog suda da je osnovano izricanje mere za-
tite od nasilja u porodici.
Revizijski navodi (da je drugostepeni sud promenio injenino stanje utvreno u postupku pred
prvostepenim sudom i da je na taj nain tuenom uskraeno pravo na zakonitu, jednaku i pravinu
zatitu) - nisu osnovani. Upravo suprotno, drugostepeni sud je na osnovu injeninog stanja koje je
utvreno u postupku pred prvostepenim sudom pravilno primenio materijalno pravo.
Konano, tueni i u reviziji ne osporava svoje ponaanje ali ga smatra vrenjem svog prava.
Ovakvo ponaanje drugostepeni sud je pravilno ocenio kao uznemiravanje tuilje u normalnom i-
votu u navedenom stanu, to predstavlja element nasilja iz lana 197. stav 1. Porodinog zakona.
- 221 -
PORODINO PRAVO
397.
U situaciji u kojoj jedan bivi suprunik prema drugom bivem supruniku vri akte psi-
hikog i fizikog nasilja u stanu u kojem zajedno ive, ispunjeni su uslovi za dosuivanje zati-
te od nasilja u porodici, odnosno za iseljenje biveg suprunika koji vri nasilje iz zajednikog
stana, bez obzira na to to je zlostavljani bivi suprunik zbog svoje psihike strukture nasilje
doiveo teim nego to je ono uistinu bilo.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja je zakljuila brak sa tuenim 1996. godine.
Taj brak je razveden presudom po tubi ovde tuenog 2006. godine. Tuilja je po razvodu braka
pokrenula parnicu radi podele brane tekovine (koja do danas nije okonana). Posle razvoda
parnine stranke su nastavile da zajedno stanuju u stanu koji se nalazi u B. Nesuglasice izmeu
njih, koje su zapoete i pre razvoda braka a nastavljene po razvodu, tuilja je okarakterisala kao
psihiko maltretiranje (bacanje linih stvari, zakljuavanje prostorija i delova nametaja). Pored
toga, dolazilo je i do fizikih sukoba u kojima je intervenisala policija, a tuilja je o tome priba-
vila i lekarska uverenja. Tueni je zakljuio novi brak i esto odsustvuje iz stana u kome ivi sa
tuiljom. Tuilja je svoj zahtev radi zatite od nasilja u porodici zasnovala na injenicama da
stalno trpi fiziko i psihiko nasilje jer je tueni vrea, izbacuje njene line stvari iz stana itd,
zbog ega se 2006. i 2007. godine obraala MUP-u i pribavila lekarsko uverenje. Iz nalaza In-
stituta za mentalno zdravlje prvostepeni sud je utvrdio da je tuilja anksiozna - visoko napeta
osoba, sa znaajnom depresivnou i oseajem ugroenosti od sveta oko sebe, a time i od biveg
supruga, kao i da je usled toga verovatno i nastala primarna reakcija na propadanje braka i do-
vela do reakcije "kontraofanzive", koja je rezultirala povienom spremnou ka interpretacija-
ma. Tuilja deavanja i postupke drugih procenjuje kao preterano ugroavajue, to rezultira do-
minacijom oseanja straha, napetosti i depresivnosti. Kod tuenog je uz registrovanu pasivno-
agresivnu dimenziju linosti evidentirana i slabost inhibitornih mehanizama, koja moe dovesti
do agresivnih elemenata u ponaanju. Tuilju doivljava kao izvor razoarenja, pretnji i ugroa-
vanja. Impulsivnost i potencijalna slabost kontrole uz depresivni kvalitet raspoloenja moe da
rezultira neadekvatnim postupcima. U konkretnom sluaju poviena interpretativna sklonost tu-
ilje uslovila je nesumnjivo pogoranje u njihovim odnosima.
Predmet postupaka pred niestepenim sudovima bio je zahtev tuilje da se po osnovu odgovor-
nosti za nasilje u porodici njen bivi suprug iseli iz stana u kojem zajedno ive. Niestepeni sudovi
su odbili tubeni zahtev, a tuilja je protiv takve presude podnela reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, niestepeni sudovi su na potpuno i pravilno utvreno i-
njenino stanje pogreno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev.
Prema lanu 197. stav 1. Porodinog zakona, nasilje u porodici jeste ponaanje kojim jedan
lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice.
Stavom 2. istog lana navedeni su karakteristini vidovi nasilja u porodici koji se u praksi naj-
ee ispoljavaju.
Nasilje u porodici podrazumeva svako ponaanje koje odstupa od standarda uobiajenog opho-
enja i komuniciranja sa lanovima porodice, za koje, da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodi-
ci, nije neophodan odreeni kontinuitet (trajnost i viekratnost takvog ponaanja), ve je u odree-
nim situacijama dovoljan i jedan akt ponaanja koji ima karakter nasilja u porodici.
- 222 -
PORODINO PRAVO
Mere zatite propisane su lanom 198. stav 2. Porodinog zakona. Zakonom predviene me-
re zatite nisu samo kazna za uinioca nasilja u porodici. One imaju i preventivno dejstvo jer
opominju i upozoravaju uinioca na to kakve ga zakonske posledice oekuju za sluaj da ubu-
due ponovi svoje delo, pa deluju i sa ciljem spreavanja ponavljanja nasilnikog ponaanja.
Mere zatite moraju biti efikasne i svrsishodne kako bi mogle ostvariti svoj cilj na planu pre-
vencije, kako posebne tako i opte, a njihov krajnji cilj je zatita porodice kao osnovne ali i naj-
znaajnije zajednice ljudskog drutva, kako porodice kao celine tako i svakog njenog lana po-
jedinano. One ne tite samo rtve nasilja, ve i poinioce, jer ih svojim postojanjem i delova-
njem osujeuju u ponavljanju takvog nedozvoljenog ponaanja i zatiuju ih od ponovnog tr-
pljenja zakonskih posledica. Za rtve porodinog nasilja ove mere zatite treba da budu takve da
obezbede mir, spokoj i bezbednost za odreeni period, ivot bez straha od daljeg nasilja, osloba-
anje od trauma i oporavak od zadobijenih povreda.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, opisano ponaanje tuenog - fiziki sukobi koje je tuilja do-
kumentovala i medicinskim izvetajima, bacanje linih stvari tuilje, zakljuavanje prostorija i delova
nametaja - predstavlja nasilje u porodici, u smislu lana 197. stav 2. ta.1) i 6) Porodinog zakona.
S obzirom da ovakvo ponaanje tuenog i izvetaj Instituta za mentalno zdravlje, prema ko-
me tueni, s obzirom na njegovu impulsivnost i potencijalnu slabost kontrole, uz depresivni
kvalitet raspoloenja, moe ispoljiti neadekvatno ponaanje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je
opravdano izricanje mere zatite od nasilja u porodici - zabrana pristupa u prostor - stan u kome
tuilja ivi. Ova mera odreena je na osnovu lana 198. stav 3. Porodinog zakona. Vrsta mere
odreena je u skladu sa stepenom nasilja koji je tueni ispoljio prema tuilji i preduzetim fizi-
kim aktima i psihikom uznemiravanju kojem je ona bila izloena, to je dovelo do ugroavanja
njenog spokojstva.
Za obe strane zajedno, s obzirom na to da je, prema nalazu i miljenju Instituta za mentalno zdra-
vlje, ponaanje parninih stranaka uzajamno povezano i uslovljeno, ta odreena vremenska (do est
meseci) i prostorna distanca treba da obezbedi stvaranje uslova za iznalaenje reenja radi prevazilae-
nja nastale situacije i stabilizacije meusobnih odnosa. Pri tome se ovako odreena mera moe produ-
avati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je odreena (lan 199. Porodinog zakona), a moe i
prestati pre isteka vremena ako prestanu razlozi zbog kojih je mera odreena.
398.
Sud nee izrei mere zatite od nasilja u porodici ukoliko se radi samo o incidentu, a ne o
modelu ponaanja
Iz obrazloenja:
lanom 9. stav 1. Konvencije o pravima deteta, koja je ratifikovana 1990. godine, propisano je da
drave lanice obezbeuju da ni jedno dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje,
osim kada nadleni organi na osnovu sudskog uvida odlue, u skladu sa odgovarajuim zakonom i
procedurama, da je takvo razdvajanje neophodno i u najboljem interesu deteta. Takva odluka moe bi-
ti neophodna u odreenom sluaju, kao na primer ako roditelji zlostavljaju ili zanemaruju dete ili ako
ive odvojeno, pa se mora doneti odluka o mestu stanovanja deteta.
- 223 -
PORODINO PRAVO
Stavom 3. istog lana ove Konvencije propisano je da drave lanice potuju pravo deteta koje
je odvojeno od jednog ili oba roditelja, da odrava line odnose i neposredne kontakte sa oba rodite-
lja na stalnoj osnovi, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.
lanom 6. stav 1. Porodinog zakona propisano je da je svako duan da se rukovodi najbo-
ljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiu deteta. Odredbama l. 197. do 200. istog
Zakona regulisan je institut zatite od nasilja u porodici i propisane su mere zatite protiv lana
porodice koji vri nasilje, a kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih od-
nosa sa drugim lanovima porodice.
S obzirom na prirodu i predmet spora, osnovni cilj podnete tube se sastoji u zatiti i ostvarivanju
najboljeg interesa maloletnog deteta. injenica da je presudom od 09.10.1999. godine ono povereno
ocu na samostalno vrenje roditeljskog prava i da je ureen nain odravanja linih odnosa sa maj-
kom, koja ga prvenstveno via u koli, s tim to je u maju 2010. godine dete bilo kod tuene na presla-
vi, ukazuje na reu, ali niim optereenu komunikaciju izmeu tuene i deteta.
injenica da je u maju 2001. godine, kada je tuena uhvatila dete za ruku, dolo do povreiva-
nja ruke deteta, predstavlja incidentnu situaciju kojoj se ne moe dati karakter nasilja u porodici. Da
je re o incidentu, a ne o modelu ponaanja, ukazuje i injenica da otac ovu situaciju nije prijavio ni
policiji ni Centru za socijalni rad, kao ni druge situacije na kojima je insistirao u toku iskaza pred-
stavljajui ih kao nasilje u porodici. Izmeu roditelja deteta nesumnjivo postoje razliiti stavovi u
odnosu na vaspitanje, ali ponaanje tuene se ne bi moglo okarakterisati kao nasilje u porodici. Svr-
ha zatitne mere je pre svega spreavanje nastanka psihike traume ili povrede. Mere zatite moraju
biti svrsishodne kako bi se ostvario cilj i plan prevencije. U situaciji kada je pravnosnanom presu-
dom regulisan model vianja maloletnog deteta sa tuenom, usvajanjem ovako predloene mere fak-
tiki bi se dete odvojilo od majke sa kojom ne ivi, to je suprotno najboljem interesu deteta u situa-
ciji kada majka via dete, koje je ak i boravilo u vreme preslave kod nje, a pri tome ne postoje niti
su se iskazali problemi prilikom vianja izmeu majke i deteta.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G.2 782/10 od 06.12.2010. godine)
399.
Ako nije dolo do ugroavanja spokojstva maloletnog deteta niti njegovog duevnog
zdravlja, nema mesta usvajanju predloga tuilje - majke za izricanje mere zatite od nasi-
lja, iako izmeu branih drugova postoje problemi u pogledu vianja i susreta sa malolet-
nom decom.
Iz obrazloenja:
Tuilja je tubenim zahtevom traila da se tuenom zabrani pribliavanje na bilo kojoj udaljeno-
sti imenovanoj maloletnoj deci i da mu se zabrani pristup i pribliavanje stanu, navedenoj Osnovnoj
koli i deijem vrtiu.
Ovaj tubeni zahtev je odbijen.
U prvostepenom postupku je utvreno:
Tuilja i tueni su bivi suprunici, iji je brak razveden naznaenom presudom istog suda
od 25.03.2008. godine. Istom presudom su zajednika deca maloletne erke, roene
11.03.1999. godine i 17.02.2005. godine, poverena radi samostalnog vrenja roditeljskog prava
- 224 -
PORODINO PRAVO
tuilji, kao majci. Otac je obavezan da doprinosi njihovom izdravanju. Istovremeno su ureeni
lini odnosi izmeu dece i oca.
U momentu donoenja presude, koja je postala pravnosnana 07.07.2008. godine, a izvrna
23.07.2008. godine, starija erka se nalazila kod tuenika.
Po pravnosnanosti odnosne navedene presude od 25.03.2008. godine, tueni nije dobrovoljno
izvri predaju ovog deteta tuilji kao majci, zbog ega je ona pokrenula postupak pred istim sudom,
radi prinudnog izvrenja. Tueni ni u ovom postupku to nije dobrovoljno uinio, zbog ega je tuilja
iz kolskog dvorita Osnovne kole preuzela i odvela dete, od kada ono sa majkom i sestrom ivi u
stanu tuilje.
Tueni je u krivinom postupku oglaen krivim zbog krivinog dela oduzimanja maloletnog lica
iz lana 191. stav 1. Krivinog zakonika.
Tueni je u odnosu na ureeni nain vienja sa decom po pravnosnanoj i izvrnoj presudi od
25.03.2008. godine podneo predlog za izvrenje, koji je postupak u toku, a u kome je tuilja nova-
no kanjavana, jer je onemoguavala tuenog da odrava kontakte sa maloletnom decom onako ka-
ko je to prvobitno utvreno navedenom presudom.
U cilju utvrivanja injenice da li je ovako ponaanje tuenika prouzrokovalo otpor, koji -
kako to tuilja tvrdi - maloletna deca imaju u odnosu na kontakte sa ocem, da li je svojim pona-
anjem tueni eventualno izvrio psihiko nasilje nad decom, prvostepeni sud je pribavio izve-
taj organa starateljstva - nadlenog Centra za socijalni rad, koji je predloio da u naredna tri
meseca ocu bude zabranjen svaki fiziki kontakt sa decom, kao i kontaktiranje po navedenoj
sudskoj presudi te da mu se zabrani pribliavanje stanu u kome deca ive, koli i vrtiu.
Prvostepeni sud je, preko vetaka psihologa, utvrdio da nije dolo do prekida pozitivne vezano-
sti dece i oca i da ona nisu u otporu prema ocu. Da je postojalo ugroavanje njihovog duevnog
zdravlja i spokojstva, to bi se svakako odrazilo ili ispoljilo kroz negativne emocije i otpor prema
ocu, koje vetak psiholog nije utvrdio.
Cenei ovo miljenje vetaka, sud je zakljuio da ne postoji akt nasilja tuenog u odnosu na de-
cu odn. da on takav akt nije izvrio, te da nema mesta izdavanju mere zatite od nasilja kroz zabranu
vienja i pribliavanja tuenog deci, kao i zabranu komunikacije putem telefona, zbog ega je i od-
bio tubeni zahtev tuilje kao neosnovan.
Vetak je utvrdio postojanje pozitivnih emocija dece u susretu sa ocem. Takoe, otac je u kon-
taktu iskazao topao i emotivan, kao i nean odnos prema deci. Deca su i kroz primenjenu tehniku in-
tervjua i verbalno izrazila svoju ljubav prema oba roditelja, radost zbog dolaska oca u kolu da vidi
maloletnog deteta, radost zbog budueg susreta sa maloletnim detetom u vrtiu. Nije uoena niti
zebnja, niti nelagodnost, niti strah od oca, koji bi svakako morali postojati da je postojao bilo kakav
akt nasilja prema njima.
400.
Uslovi za izricanje mere zatite od nasilja u porodici izdavanjem naloga za iseljenje
lana porodice iz porodinog stana, bez obzira na njegovo pravo svojine na istom, ispunje-
ni su kada je on svojim ponaanjem u duem vremenskom periodu u kontinuitetu ugroa-
vao drugog lana porodice, atakujui ne samo na njegovo duevno zdravlje i spokojstvo
ve i na njegov telesni integritet.
- 225 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Na osnovu utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno
pravo (odredbe lana 197. i lana 198. stav 1., stav 2. taka 1. i stav 3. Porodinog zakona), kada su
odredili meru zatite od nasilja u porodici prema tuenom zabranom stanovanja u trajanju od 10 me-
seci u predmetnom stanu u kome je stanovao zajedno sa tuiocem, sa nalogom da se iz tog stana ise-
li u roku od 24 asa.
Nasiljem u porodici, u smislu lana 197. stav 1. Porodinog zakona, smatra se takvo ponaanje
kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana
porodice, a ono se - u smislu stava 2. istog lana naroito ogleda, pored ostalog, i u nanoenju te-
lesnih povreda lanu porodice, kao i vreanju i svakom drugom drskom, bezobzirnom i zlonamer-
nom ponaanju.
U konkretnom sluaju, od strane prvostepenog suda je prema tuenom ranijom pravnosnanom pre-
sudom od 15.06.2007. godine ve odreena mera zatite od nasilja u porodici zabranom daljeg uznemi-
ravanja tuioca drskim, zlonamernim i bezobzirnim ponaanjem kojim se ugroava njegov telesni inte-
gritet, duevno zdravlje i spokojstvo. Meutim, to nije uticalo na tuenog da promeni svoje ponaanje i
svoj odnos prema tuiocu, ve je nastavio da vri nasilje prema tuiocu kao ocu. Sledstveno tome, ispu-
njeni su uslovi za izricanje mere zatite od nasilja u porodici shodno lanu 198. Zakona, izdavanjem na-
loga za iseljenje tuioca iz porodinog stana, bez obzira na pravo svojine na istom, jer je tueni svojim
ponaanjem u duem vremenskom periodu u kontinuitetu ugroavao ne samo duevno zdravlje i spokoj-
stvo tuioca ve i njegov telesni integritet. Duina trajanja izreene mere zatite odreena je shodno la-
nu 198. stav 3. Zakona.
Navodima tuenog u reviziji ne dovodi se u sumnju pravilnost pravnog zakljuivanja i pre-
suenja u ovom sporu. Njima se posredno ukazuje na pogrenu ocenu dokaza i pogreno i ne-
potpuno utvreno injenino stanje, to ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog u smislu la-
na 398. stav 2. Zakona o parninom postupku, pa ne moe biti ni predmet posebnog razmatranja
revizijskog suda.
401.
Mera zatite od porodinog nasilja moe trajati najvie godinu dana, a ovaj rok se rauna
od dana donoenja reenja o privremenoj meri, a ne od dana donoenja presude.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je utvrdio da je dolo do porodinog nasilja i to tako to je dolo do sukoba
izmeu suprunika, u njihovom porodinom stanu, kojom prilikom je tueni vreao tuilju i po-
naao se drsko prema njoj, bezobrazno i zlonamerno i naneo joj lake telesne povrede, a koje sve
radnje predstavljaju akte nasilja u porodici saglasno l.197. st.1. i st.2. ta.1. i 6. Porodinog za-
kona. Povodom traene mere doneo je reenje u trajanju od godinu dana, kojim je tuenom za-
branjeno da ulazi i dolazi do njihovog zajednikog stana, kao i da se pribliava tuilji na udalje-
nosti od 100 metara, kao i bilo kakvo drugo uznemiravanje tuene.
Drugostepeni sud je naao da je alba tuenog neosnovana i potvrdio je kako presudu tako i re-
enje prvostepenog suda.
- 226 -
PORODINO PRAVO
Porodinim zakonom predvieno je koja se lica imaju smatrati lanovima porodice, a meu nji-
ma se navode i suprunici, kao i da je nasilje u porodici ponaanje kojim jedan lan porodice ugro-
ava telesni integritet, duevno zdravlje i spokojstvo drugog lana porodice.
Mere zatite, kao i njihov broj i vrsta, odmerene su u skladu sa utvrenim stepenom verbalnog
nasilja koje je tueni ispoljavao prema tuilji, kao i preduzetim fizikim napadima, teini povreda i
uznemiravanju koje je tuilja trpela od tuenog. Od znaaja je bilo i to to tuilja nije izazvala ova-
kvo ponaanje tuenog i niim nije njemu doprinela.
Ove mere nisu kazna uiniocu nasilja, ve je njihovo dejstvo prvenstveno preventivno, jer opo-
minju i upozoravaju uinioca na to kakve ga zakonske posledice oekuju za sluaj da u budue po-
novi svoje delo, pa kao takve imaju i preventivno dejstvo. Ove mere, zato moraju biti stroge, efika-
sne i svrsishodne, kako bi mogle ostvariti svoj cilj na planu opte i generalne prevencije, a njihov
krajnji cilj je zatita porodice kao osnovne i najznaajnije elije svakog drutva, porodice kao celi-
ne, ali i svakog njenog lana pojedinano.
rtvama porodinog nasilja ove mere obezbeuju mir, spokoj i bezbednost za odreeni vre-
menski period, kao i ivot bez straha od daljeg nasilja, osloboenje trauma i oporavak. Ova vre-
menska i prostorna distanca za obe strane stvara preduslove za iznalaenje reenja u cilju preva-
zilaenja nastale situacije i stabilizacije meusobnih odnosa. U konkretnom sluaju je to naroi-
to bitno s obzirom da se radi o suprunicima, koji imaju maloletno dete koje je bolesno.
VSS je naao da je u reviziji neosnovano istaknuto da je materijalno pravo pogreno primenjeno,
te da su izreene mere zatite nesrazmerne teini dela koje je tueni izvrio, ali da je revizija osnovana
u delu koji se odnosi na trajanje mere.
Naime, prvostepeni sud je prvo doneo reenje o primeni zatitne mere na period od godinu dana,
a zatim presudom ponovo utvrdio rok od godinu dana od dana donoenja presude. Kako je dejstvo
privremene mere da ona deluje odmah, to se njena primena ima raunati od dana donoenja reenja
o privremenoj meri, a ne od dana donoenja presude.
VSS je naao da je niestepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, te je primenom l.407.
st.1. ZPP-a utom delu uvaio reviziju i niestepene presude preinaio na taj nain to je vreme traja-
nja privremene mere za zatitu od nasilja u porodici uzeo da isto tee od dana donoenja reenja.
(Iz presude VSS Rev.br. 849/06)
MERE ZATITE
402.
Lice koje vri nasilje u porodici ne moe se zatiti merom zatite od nasilja u porodici.
Iz obrazloenja:
Sud izrie meru zatite od nasilja u porodici u sluaju kada jedan lan porodice ugroava telesni
integritet drugog lana porodice nanosei mu teke telesne povrede ili mu ugroava duevno zdra-
vlje i spokojstvo.
- 227 -
PORODINO PRAVO
U konkretnom sluaju, iz izvedenih dokaza i rezultata celokupnog postupka, proizilazi da tui-

lac u duem vremenskom periodu ugroava telesni integritet, duevno zdravlje i spokojstvo svoje
supruge, a da je to inio i prema tuenom i njegovom bratu.
Otuda sud traenom merom zatite od nasilja u porodici ne moe da prui zatitu tuiocu kao li-
cu koje vri nasilje u porodici.
403.
Nasilje u porodici predstavlja vreanje suprunika, pretnja ubistvom, upotreba grubih re-
i i drugih pretnji koje izazivaju intenzivan strah, zbog ega se moe izrei mera zabrane da-
ljeg uznemiravanja lana porodice.
Iz obrazloenja:
Tueni je vreao tuilju, pretio ubistvom, upotrebom grubih rei i pretnjama kod nje izazivao
intenzivan strah, s obzirom da je u pitanju starija ena koja se teko kree i nemona je da se zatiti
od supruga, koji je pokretan bez obzira na godine. Da ne bi dolo do eskalacije nasilja, a imajui u
vidu te injenice, pravilno mu je odreena mera zatite od nasilja u porodici zabranom daljeg uzne-
miravanja lana porodice sa rokom trajanja od jedne godine, a na osnovu lana 197. i 198. Porodi-
nog zakona.
Kada je odluio na navedeni nain, prvostepeni sud je prema stavu Apelacionog suda - na pra-
vilno i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo, iznosei za to do-
voljne i u potpunosti prihvatljive razloge.
S obzirom da se uvidom u presudu moe konstatovati da je injenino stanje utvreno iz
brojnih dokaza koji su jasno navedeni, albeni navodi da je presuda doneta bez ijednog dokaza
su neosnovani.
albom se u sutini napada ocena dokaza, ime se praktino pobija utvreno injenino stanje, a pri
tome se ne predlau dokazi koji bi doveli u sumnju pravilnost utvrenog injeninog stanja.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. II 36/10 od 19.01.2010. godine)
404.
Mogu predstavljati ponaanje protivno izreenim merama zatite od nasilja u porodici po-
zivi vanbranoj supruzi - majci deteta prema kojoj je prethodno vanbrani suprug izvrio na-
silje u porodici a zbog ega mu je i izreena mera zatite od nasilja u porodici i zbog kojih je
ona promenila broj mobilnog telefona.
Iz obrazloenja:
Iz iskaza sina imenovanog tuenog proizilazi da je ovaj povremeno pozivao vanbranu suprugu
upuujui joj rei navedene u iskazu ovog svedoka od 06.07.2009. godine, kao i da je vanbrana supru-
ga tuenog, a majka svedoka, promenila broj mobilnog telefona u toku marta ili aprila 2009. godine.
S obzirom na ovaj iskaz svedoka, kome je prvostepeni sud poklonio veru, ostao je nejasan za-
kljuak prvostepenog suda da se tueni nije ni na koji nain ponaao protivno izreenim i odree-
nim merama zatite od nasilja u porodici.
- 228 -
PORODINO PRAVO
Iz tih razloga, pobijana odluka je morala biti ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na
ponovni postupak.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 2 8/10 od 19.01.2010. godine)
405.
Kada je nasilje nad lanom porodice izvreno radnjama kojima se konstantno ugroa-
va telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice i kada se takvo
drsko, zlonamerno i bezobzirno ponaanje ponavlja - sud je ovlaen da izda meru zatite
od nasilja u porodici. Svrha izdatih mera zatite i jeste da spree odn. da dovedu do pre-
stanka takvog ponaanja.
Iz obrazloenja:
Tuilja i tueni su bili suprunici. Nakon razvoda braka 2002. godine, sa dvoje zajednike dece,
nastavili su da ive u zajednikoj kui, steenoj u braku - tako da vode spor oko udela u branoj teko-
vini. Meu njima su poremeeni odnosi dugi niz godina, a intenzivno od pre etiri godine. Tueni svo-
jim ponaanjem ugroava tuilju i njen telesni integritet, duevno zdravlje i spokojstvo.
Na loe odnose i nasilje u porodici ukazuje i injenica da je voeno vie krivinih postupa-
ka, zbog toga to je tueni tuilju fiziki maltretirao, tukao, upao za kosu, vreao pogrdnim re-
ima pred decom i treim licima. Pokrenuto je i vie prekrajnih postupaka protiv tuenog zbog
vreanja, pogrdnih rei i uznemiravanja tuilje. Tuilja je vie puta podnosila krivine prijave
protiv tuenog, a drsko i bezobzirno ponaanje tuenog posebno se manifestuje u kui (zaklju-
avanjem vrata kada tuilja izae iz kue, da ne bi mogla da se u nju vrati, pretnjom da e je ise-
liti iz kue, iskljuivanjem struje, spreavanjem dolaska majstora za obavljanje popravki u ku-
i). Kako je tuilja nakon izbacivanja iz spavae sobe prela da spava u dnevnu sobu koja je
povezana sa kuhinjom, tueni namerno i bezobzirno u kasnim nonim satima, u neprimereno
vreme koristi kuhinju, lupa suem, lupa vratima, prolazi pored njenog kreveta nazivajui je po-
grdnim reima. Ugroena je i njena privatnost, jer je prati na ulici kojom prilikom joj upuuje
pogrdne rei, psuje a sve u prisustvu dece ili treih lica.
Niestepeni sudovi su, odluujui o tubenom zahtevu tuilje, a polazei od utvrenih injenica,
pravilno primenili materijalno pravo kada su tuenom - u skladu sa lanom 198. Porodinog zakona - iz-
rekli odgovarajue mere zatite, naavi da tueni vri nasilje u porodici u smislu lana 197. Porodinog
zakona.
Relevantna odredba:
Nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdra-
vlje ili spokojstvo drugog lana porodice. Nasiljem u porodici se naroito smatra nanoenje ili pokuaj
nanoenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistvom ili nanoenjem telesne povrede lanu
porodice ili njemu bliskom licu; ograniavanje slobode kretanja ili komunikacije sa treim licima; vrea-
nje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanje - lan 197. Porodinog zakona.
Zakonom su propisane mere zatite koje sud moe izrei protiv lana porodice koji vri nasilje -
lan 198. Porodinog zakona.
Vrhovni sud nalazi da je u konkretnom sluaju pravilno stanovite niestepenih sudova - na-
silje nad tuiljom, kao i njihovom zajednikom decom koja su istovremeno i oevici ovih doga-
aja i pasivne rtve, konstantno je i viegodinje. Ovakvim radnjama tuenog se ugroava tele-
sni integritet tuilje, njeno duevno zdravlje i spokojstvo. Zlonamerno, bezobzirno i drsko pona-
- 229 -
PORODINO PRAVO
anje tuenog prema tuilji se ponavlja, pa su sudovi cenili postojanje nasilja u porodici cenei
ponaanje tuenog.
U tom smislu, sudovi su pravilno tuenom odmerili i izrekli meru zabrane stanovanja, pristupa i
pribliavanja i daljih uznemiravanja tuilje u skladu sa lanom 198. Porodinog zakona. Trajanje iz-
reenih mera adekvatno je teini njegovih radnji, verbalnom nasilju, izraenoj upornosti i stvorenom
riziku od moguih posledica po integritet i duevno zdravlje tuilje.
Svrha mera zatite je spreavanje i prestanak ponaanja koje predstavlja nasilje u porodici, reavanje
problema koji su doveli do poremeaja u odnosima i nasilja, te konanog uspostavljanja normalnih me-
usobnih odnosa lanova porodice.
Kako su sudovi upravo to imali u vidu prilikom izricanja navedenih mera zatite, to Vrhovni
sud nalazi da su neosnovani navodi revizije tuenog o pogrenoj primeni materijalnog prava.
406.
Nasilje u porodici predstavlja ponaanje suprunika kojim je ugrozio duevno zdravlje i
spokojstvo svoje supruge (izazivanjem straha, pretnjom ubistvom, izbacivanjem iz kue) i
njen telesni integritet (nanoenjem telesnih povreda). To je i osnov za odreivanje mera zatite
od nasilja u porodici, propisanih lanom 198. stav 2. ta. 1., 2. i 5. Porodinog zakona. Rok
trajanja propisuje stav 3. ovog lana. Odreene mere zatite mogu se produiti i po isteku tog
roka, a pod uslovima iz lana 199. istog Zakona.
Iz obrazloenja:
Kvalifikujui ponaanje tuenog kao nasilje u porodici, niestepeni sudovi su pravilno primenili
materijalno pravo - l. 197. i 198. Porodinog zakona.
Opisanim ponaanjem tueni je ugrozio duevno zdravlje i spokojstvo tuilje (izazivanjem stra-
ha, pretnjom ubistvom, izbacivanjem iz kue) i njen telesni integritet (nanoenjem telesnih povreda
u toku 2005. godine), kao i duevno zdravlje njihove dece.
Imajui to u vidu, protiv tuenog su pravilno odreene mere zatite od nasilja u porodici, propisa-
ne lanom 198. stav 2. ta. 1., 2. i 5. Porodinog zakona sa rokom trajanja koji propisuje stav 3. ovog
lana i mogunou da se odreene mere zatite i po isteku toga mogu produiti pod uslovima iz lana
199. istog Zakona.
407.
U odreenim situacijama dovoljan je i jedan akt ponaanja koji ima karakter nasilja u porodi-
ci da bi se neko ponaanje kvalifikovalo kao takvo, odnosno nije neophodan odreeni kontinuitet
(trajnost i viekratnost takvog ponaanja).
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je, kao bitne injenice u pogledu tubenog zahteva tuilje D.M. za odreiva-
nje mere zatite od nasilja u porodici, utvrdio da je 26.03.2006. godine, tueni tuilju, u situaciji
- 230 -
PORODINO PRAVO
kada je ona drala u naruju njihovu mlau ki, tada staru osam meseci, udario rukom, od ega je
ona pala, udarivi pritom ruku koju je savila u nameri da sprei povredu deteta usled njenog pada,
a nakon kog udarca joj je tueni zapretio reima "da e je ubiti i odrobijati", pritom govorei da
narednog dana nee otii na posao, kako ona ne bi izila iz stana. Ovaj dogaaj, kome je prisu-
stvovala i njihova starija ki, koja je tada imala tri i po godine, zavrio se tako to je tueni tuilju,
drei je rukama za lice, naterao da mu se izvini za rei koje mu je pre ovoga uputila, da bi tuilja
tako i postupila. Narednog dana, 27.03.2006. godine, tueni je otiao na posao, a tuilja, zajedno
sa decom u Z., gde se javila u Zdravstveni centar Opte bolnice, kada je sainjen i izvetaj, u ko-
me je tuilja navela kako je prethodnog dana zadobila povrede od supruga koji je tukao, udarajui
je vie puta u predelu glave, a konstatovano je i da je na zadnjoj strani leve nadlaktice uoen he-
matom. Povodom ovih povreda, tuilja se nije obraala Policijskoj Upravi ni u Z., niti u NS, ali je
navedena zdravstvena ustanova o izvrenom lekarskom pregledu tuilje obavestila SUP u Z., o e-
mu je zatim obaveten i SUP u NS, a na osnovu ega je Policijska stanica "Liman" protiv tuenog
podnela zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Dana 03.07.2006. godine, tuilja, koja je u to
vreme sa decom ve ivela u kui svog oca u Z., je nakon to je o tome prethodno obavestila tue-
nog, dola u NS kako bi iz stana u kojem su stranke ivele, uzela deije stvari, te ga saekala u
stanu do njegovog povratka sa posla, kada je izmeu njih dolo do verbalnog sukoba povodom tu-
iljine namere da se razvede od tuenog, koji ju je u jednom trenutku gurnuo na krevet, svojim no-
gama joj blokirao ruke i zatim je rukama udarao u predelu lica.
Tuilja je na ovaj nain bila onemoguena da prua otpor i veoma uplaena, usled ega je
nekontrolisano poela da mokri sve vreme molei tuenog, koji je pritom insistirao da ga tuilja
gleda dok je udara, a to ona od straha nije bila u stanju da uini, da prestane sa udarcima. Na-
kon ovoga, tueni je sam predloio da zajedno odu u policiju u Ul. M.D., kako bi prijavio da je
udario tuilju, to su i uinili, gde je tuilja prisustvovala sainjavanju zapisnika o tome i dava-
nju pismene izjave od strane tuenog. Slubeno lice je tom prilikom tuilju obavestilo da ukoli-
ko eli da pokrene prekrajni postupak protiv tuenog, treba da se obrati zdravstvenoj ustanovi
radi dobijanja lekarskog uverenja, da bi po izlasku iz Policijske stanice tueni tuilju pitao da li
je mogue da e ga prijaviti, rekavi da e tako "on da ispadne najvei kriminalac". Nakon ovog
dogaaja, tuilja se obratila Institutu za hirurgiju u NS, gde je istog dana, 03.07.2006. godine,
sainjen izvetaj u kojem je navedeno da je tuilja navela kako je zadobila udarce u glavu pesni-
cama "od strane drugog lica", te da "odbija RTG dijagnostiku". Povodom ovog dogaaja, protiv
tuenog je od strane Policijske stanice "Liman" pokrenut prekrajni postupak zbog ugroavanja
javnog reda i mira. Tueni nakon opisanog dogaaja - od jula 2006. godine do presuenja, pre-
ma tuilji nije vrio nikakav oblik fizikog nasilja, a tokom trajanja brane zajednice, kao ni na-
kon toga, do presuenja, nije je, na bilo koji nain, uznemiravao na radnom mestu, niti u kui
oca tuilje u kojoj ona ivi od prestanka zajednice ivota stranaka.
Postupajui po zahtevu suda, sa zadatkom da se utvrdi da li je tueni prema tuilji ispolja-
vao akte nasilja, da li se po strukturi njegove linosti moe oekivati da bi on akte nasilja mo-
gao ispoljavati i u budunosti, kao i posledica koje su kod tuilje zaostale usled toga, te da li je
opravdano odreivanje mera zatite od nasilja, sintetizovane izvetaje, odnosno nalaze i milje-
nja su dale tri strune ustanove - struni tim Centra za socijalni rad Grada NS, dana 18.09.2006.
godine, struni tim Centra za socijalni rad Optine Z. od 18.09.2006. godine, od 11.10.2006. go-
dine i od 05.07.2007. godine i struni tim Instituta za zdravstvenu zatitu dece i omladine Voj-
vodine od 05.12.2007. godine.
- 231 -
PORODINO PRAVO
Na osnovu ovako, potpuno i pravilno utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je pravilno
ustanovio da utvreno ponaanje i radnje tuenog prema tuilji predstavljaju nasilje, u smislu odre-
daba lana 197. Porodinog zakona, koje opravdava odreivanje mere zatite od istog, a navodi al-
be tuenog se u ovom delu svode na ocenu u postupku izvedenih dokaza, za koju ovaj sud, upravo
suprotno, nalazi da je pravilno izvrena, u svemu u skladu sa lanom 7. i lanom 8. ZPP-a. Prvoste-
peni sud je, odluujui o osnovanosti tubenog zahteva tuilje, pravilno ocenio i prihvatio sintetizo-
vani izvetaj strunog tima Centra za socijalni rad Grada NS od 18.09.2006. godine godine i nalaz i
miljenje Instituta za zdravstvenu zatitu dece i omladine Vojvodine od 05.12.2007. godine, jer su
verodostojni i tani, objektivni, detaljno obrazloeni i izraeni i izdati od strane za to ovlaenih i
strunih lica, a u bitnim elementima u pogledu ispoljavanja akata nasilja od strane tuenog prema
tuilji i njegovog stava prema tome, kao i posledica koje su kod tuilje usled toga zaostale, saglasni,
odnosno podudarni. Naime, u izvetaju Centra za socijalni rad Grada NS konstatovano je da je u po-
stupku pred tim Centrom procenjeno da tueni fiziko nasilje prema tuilji uglavnom minorizuje i
opravdava uzrocima koji proizilaze iz (po tuenom) neadekvatnog ponaanja tuilje, da tueni pot-
puno negira dogaaj od 26.03.2006. godine, kao i sve ostale dogaaje, osim incidenta od
03.07.2006. godine, u odnosu na koji dogaaj ne iskazuje moralno oseanje grie savesti i stida
u odnosu na nasilje koje je poinio, da se panja tuenog fokusira na strah od eventualne kazne i
da je on osoba sa stavovima i uverenjima koja omoguavaju i opravdavaju nasilje, a da kod tui-
lje dominira oseanje straha, uznemirenosti i strepnje od recidiva nasilja. Takoe, procenjeno je
i to da tuilja ima jasna seanja na nasilje i nedostatak vere u svoje line snage, usled ega je
razvila pojaanu veru u mo institucija, kao i to da su interpersonalni odnosi tuilje i tuenog
trajno poremeeni, bez mogunosti rehabilitacije partnerskog odnosa u kojem su postojale for-
me psiholokog i fizikog nasilja, da postoji visoki rizik od recidiva nasilnog ponaanja tuenog
prema tuilji, na osnovu ega je zauzet stav da su u odnosu na tuilju predloene mere zatite od
nasilja opravdane. Do identinog zakljuka, doao je i struni tim Instituta za zdravstvenu zati-
tu dece i omladine Vojvodine, u ijem nalazu je konstatovano da je tueni prema tuilji ispolja-
vao akte nasilja, to je na nju ostavilo posledice u vidu pojaane anksioznosti, zabrinutosti i in-
trapsihike napetosti, kako je to registrovano primenom testa za procenu linosti, kao i da je
kod tuenog uoena adekvatna mogunost kontrolisanja impulsa, ali da se ne moe pouzdano
zakljuiti da u provokativnim situacijama (alkohol, svaa) ne bi dolo do ispada u ponaanju. Sa
tim u vezi, prvostepeni sud je pravilno ocenio i izvetaje Centra za socijalni rad Optine Z. od
18.09.2006. godine, od 11.10.2006. godine i od 05.07.2007. godine i pravilno prihvatio samo
trei, koji je dat nakon to je ovaj Centar usaglasio miljenje sa Centrom za socijalni rad Grada
NS i opservirao ponaanje tuilje i tuenog prilikom primopredaje dece radi vianja sa ocem,
kao i prilikom razgovora roditelja povodom vrenja roditeljskog prava, a koji je u odnosu na
prethodna dva, koja su negirala potrebu odreivanja mera zatite od nasilja, izmenjen utoliko
to je u istom konstatovano da izmeu tuilje i tuenog ne postoji komunikacija, da su njihovi
odnosi i dalje do te mere poremeeni da se ne moe oekivati uspostavljanje minimuma komuni-
kacije i saradnje, te da taj Centar nalazi da je odreivanje predloene mere zatite od nasilja u
porodici u odnosu na tuilju potrebno radi spreavanja eventualnog agresivnog ponaanja tue-
nog i da je predloena mera svrsishodna.
Shodno navedenom, prvostepeni sud je pravilno ustanovio da u konkretnom sluaju u pona-
anju tuenog prema tuilji D.M, ima elemenata nasilja koje opravdava odreivanje mere zatite
od istog, bez obzira na to to tueni od jula 2006. godine do presuenja, marta 2008. godine
prema tuilji nije manifestovao bilo kakav oblik fizikog nasilja, imajui u vidu to da je utvre-
no da kod tuilje dominira oseanje straha, uznemirenosti i strepnje od recidiva nasilja, a da kod
- 232 -
PORODINO PRAVO
tuenog postoji potencijalna opasnost od nasilnikog ponaanja i da nasilje u porodici podrazu-

meva svako ponaanje koje odstupa od standarda "normalnog" ophoenja i komuniciranja sa
lanovima porodice, za koje, da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici, nije neophodan od-
reeni kontinuitet (trajnost i viekratnost takvog ponaanja), ve je, u odreenim situacijama,
dovoljan i jedan akt ponaanja koji ima karakter nasilja u porodici u smislu odredaba lana 197.
Porodinog zakona, te doneo odluku kao u stavu 1 izreke pobijane presude, odredvii, po oceni
ovog suda, a s obzirom na utvreno injenino stanje, najblau meru zatite u vidu zabrane tu-
enom svakog vida uznemiravanja tuilje u trajanju od godinu dana, pa su suprotni navodi albe
tuenog ocenjeni kao neosnovani.
(Iz presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 2816/08 od 21.05.2008. godine)
408.
Ne moe se traiti dalje postupanje suda koji je doneo odluku u pravnosnano okonanom
parninom postupku kada istekne vreme trajanja mere zatite od nasilja u porodici, ve se u
posebnom parninom postupku mora ishodovati nova izvrna isprava za vraanje u sudravi-
nu stana.
Iz obrazloenja:
U podnesku od 04.06.2007. godine, tueni je naveo da je po isteku trajanja odreenih mera zatite
od nasilja u porodici, u vie navrata, bezuspeno, pokuavao da se vrati u stan, jer je tuilja odbila da ga
pusti, a da je osim toga, promenila i postojeu bravu, te da smatra da sud, koji je odredio navedene mere
porodino-pravne zatite (prvostepeni sud), po isteku istih, tuenog treba i da vrati u stan, u K. ulici u
NS, tako to e naloiti tuilji da tuenom omogui pristup u isti, pod pretnjom izvrenja.
U podnesku od 04.12.2007. godine, tueni ponovo predlae, tanije trai da mu prvostepeni sud
omogui povratak u sudravinu predmetne nepokretnosti - stana u K. ulici u NS, tako to e izvr-
nom odeljenju tog suda naloiti da sprovede izvrenje vraanjem tuenog u sudravinu navedene
nepokretnosti, na isti nain kao to je izvrio i njegovo iselenje iz iste.
U podnescima od 28.06.2007. godine i od 20.12.2007. godine, tuilja se protivila ovakvom
zahtevu tuenog, sadranom u njegovim podnescima od 04.06.2007. godine i 04.12.2007. godi-
ne i istakla da je ovaj postupak pravnosnano okonan i da ne postoji procesna mogunost ras-
pravljanja i odluivanja o navedenim podnescima tuenog, odnosno da tueni ovakav svoj zah-
tev moe postaviti samo u posebnom postupku, a to je i uinio, u parnici br. P. ____/2006, gde
je njegov zahtev nepravnosnano odbijen.
Nasuprot neosnovanim navodima albe tuenog, pravilno je prvostepeni sud postupio kada
je odbacio podneske tuenog od 04.06.2007. godine i od 04.12.2007. godine, sa pravilnim i pri-
hvatljivim obrazloenjem da je zahtev tuenog, sadran u navedenim podnescima, nedozvoljen i
da ne moe biti predmet raspravljanja u ovoj, ve samo predmet raspravljanja po tubi u nekoj
drugoj, posebnoj parnici, a imajui u vidu to da ni Porodini zakon, ni Zakon o parninom po-
stupku, kao ni Zakon o izvrnom postupku, ne sadre odredbe koje daju mogunost strankama
da u pravnosnano okonanom postupku - u konkretnom sluaju - postupku radi zatite od nasi-
lja u porodici, mogu traiti dalje postupanje suda radi vraanja u sudravinu stana lica koje je iz
njega iseljeno.
- 233 -
PORODINO PRAVO
Suprotno albenim navodima, kada istekne vreme trajanja mere zatite od nasilja u porodici,
odreeno reenjem o privremenoj meri, takvo reenje ne moe predstavljati izvrnu ispravu na
osnovu koje parnini sud, koji ga je doneo, moe naloiti vraanje iseljenog lica u sudravinu
stana. Takvo lice moe samo u posebnom parninom postupku ishodovati novu izvrnu ispravu
za vraanje u sudravinu stana, pa je neosnovan i albeni navod da pobijano reenje prvostepe-
nog suda znai da se ne radi nita i da tueni treba trajno i zauvek da ostane van stana iz kojeg je ise-
ljen na odreeno vreme.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2364/08 od 17.09.2008.godine)
409.
Nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, du-
evno zdravlje i spokojstvo drugog lana porodice. Mere zatite od nasilja u porodici izriu se
prema tom lanu porodice ako sud u postupku utvrdi da takvo ponaanje postoji.
Iz obrazloenja:
Imajui u vidu utvreno injenino stanje niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno
pravo.
Nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno
zdravlje i spokojstvo drugog lana porodice - lan 197. stav 1. Porodinog zakona.
lanom porodice smatraju se suprunici ili bivi suprunici - lan 197. stav 3. taka 1. Porodi-
nog zakona.
Kako je ovako ponaanje nedozvoljeno i zakonom sankcionisano, to je pravilno i u skladu sa
odredbama lana 198. Zakona tuenom izreena konkretna mera zatite od nasilja u porodici, na na-
in kako je to oznaeno u prvostepenoj presudi. Mere zatite i vrsta odmerene su u skladu sa odre-
enim stepenom verbalnog nasilja koje je tueni ispoljio prema tuilji i preduzetim fizikim aktima,
koje je tuilja pretrpela i psihikom uznemiravanju kojem je bila izloena, a takoe su od znaaja i
neposredni razlozi koji su doveli do ovakvog nasilnikog ponaanja tuenog, i injenice da tuilja
takvo ponaanje nije izazvala niti doprinela intenzitetu ispoljenog nasilja.
Zakonom predviene mere zatite nisu samo kazne za uinioca nasilja u porodici. One imaju
i preventivno dejstvo, jer opominju i upozoravaju uinioca na to kakve ga zakonske posledice
oekuju za sluaj da ubudue ponovi svoje delo, pa kao takve deluju i u cilju spreavanja pona-
vljanja nasilnikog ponaanja. Zato odreene mere zatite ne smeju biti lake i beznaajne za ui-
nioca, ve naprotiv - efikasne i svrsishodne kako bi mogle ostvariti svoj cilj na planu posebne i
opte prevencije. Njihov krajnji cilj je zatita porodice kao osnovne i najznaajnije zajednice
ljudskog drutva, kako porodice kao celine, tako i svakog njenog lana pojedinano. One ne ti-
te samo rtve nasilja, ve i poinioce, jer ih svojim postojanjem i delovanjem osujeuju u pona-
vljanju takvog nedozvoljenog ponaanja i sledom toga zatiuju od ponovnog trpljenja zakon-
skih posledica.
Za rtve porodinog nasilja ove mere zatite treba da budu takve da obezbede mir, spokoj i bez-
bednost za odreeni vremenski period, ivot bez straha od daljeg nasilja, oslobaanje od trauma i
oporavak od zadobijenih povreda.
- 234 -
PORODINO PRAVO
Za obe strane zajedno ta odreena vremenska i prostorna distanca treba da obezbedi stvaranje
uslova za iznalaenje reenja u cilju prevazilaenja nastale situacije i stabilizacije meusobnih od-
nosa. U konkretnom sluaju to je posebno bitno jer je tueni pre prestanka zajednice ivota sa tui-
ljom vrio nasilje u porodici nad njom. Kako se tuilja zadnjih nekoliko godina leila zbog nesree-
ne porodine situacije, to se merama zatite od nasilja u porodici koje su izreene tuenom titi njen
telesni integritet, duevno zdravlje i spokojstvo.
410.
Postupanje suda povodom zahteva za zatitu od nasilja u porodici je hitno, ali to ne ovla-
uje sud da zbog hitnosti moe da propusti izvoenje svih relevantnih dokaza bitnih za odlu-
ku u ovoj pravnoj stvari.
Iz obrazloenja:
Tuilja je u zahtevu za odreivanje mere zatite od nasilja u porodici navela da tueni ispoljava
prema njoj i njihovoj deci nasilje, te im tako ugroava psihiki i fiziki integritet.
Prvostepeni sud je napravio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz l. 361. st.1. a u vezi
l.7. i 8. ZPP-a, a to je pravilno u albi navedeno. Naime, postupajui sa hitnou koja je zakonom
predviena prvostepeni sud je propustio da saslua decu parninih stranaka kao neposredne svedo-
ke, na okolnosti eventualne primene nasilja, kao i druge dokaze koje je trebao da pribavi i izvede po
slubenoj dunosti, a koje bi bile bitne za donoenje pravilne odluke.
Rukovodei se hitnou ovog postupka sud je kao utvrene uzeo injenice koje je tuilja u zah-
tevu navela, ne izvodei ostale dokaze.
Hitnost postupanja u ovakvim sluajevima, ne daje ovlaenja sudu da zbog toga propustiti iz-
voenje svih relevantnih dokaza za odluke u ovoj pravnoj stvari. Znaaj i teina predloene mere,
ba i zahteva da sud preduzme ve u pripremnom delu sve radnje u cilju utvrivanja potpunog i pra-
vilnog injeninog stanja u kasnijem toku postupka. to dalje znai da pored dokaza predloenih u
tubi sud mora zvati i sasluati sva lica u odnosu na koja je izvreno nasilje ili su bili neposredni
svedoci nasilnikom ponaanju, te o tim okolnostima zatraiti izvetaj nadlenih organa za optu ili
socijalnu zatitu.
(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu G.br.4375/06)
411.
Meru zatite od nasilja u porodici sud izrie u sluaju kada jedan lan porodice u du-
em vremenskom periodu ugroava telesni integritet drugog lana nanosei mu teke tele-
sne povrede ili mu ugroava duevno zdravlje i spokojstvo.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud je presudom P. br. 6513/05, usvojio tubeni zahtev tuilje, odredio meru zatite
od nasilja u porodici, naloio tuenom da se iseli iz porodinog stana, bez obzira na pravo svojine
- 235 -
PORODINO PRAVO
na nepokretnosti, i zabranio mu pribliavanje tuilji i pristup u prostor oko mesta gde ona stanuje na
udaljenosti od 1000 metara. Navedena mera odreena je u vremenskom trajanju od jedne godine, s
tim to se u ovaj period tuenom uraunava vreme provedeno u pritvoru od 19.07.2005. do
21.10.2005. godine.
U konkretnom sluaju, tuilja dugi niz godina trpi fiziko nasilje uz nanoenje telesnih povreda,
vreanje, drsko i bezobzirno ponaanje. Dana 19.07.2005. godine, naneo joj je teke telesne povrede
sa tekim posledicama po njeno zdravlje, zbog ega je pritvoren, a protiv njega je pokrenut krivini
postupak. Dugogodinje nasilje koje je trpela tuilja, nekritini stav tuenog prema svom ponaanju,
priznanje da mu je veoma esto u braku "pucao film" opravdano dovode u sumnju da bi on u sva-
kom sluaju nastavio sa ovakvim ponaanjem. Stoga mu je shodno lanu 198. Porodinog zakona
odreena mera zatite od nasilja u porodici, kako je navedeno.
Tueni je uloio albu koju je Okruni sud u N. odbio presudom G. br. 228/06 od 2.02.2006.
godine, i potvrdio odluku prvostepenog suda, navodei da je pravilno i potpuno utvreno injenino
stanje i da je u skladu sa lanom 197. stav 2. Porodinog zakona utvreno koje je nasilje nad tui-
ljom izvreno.
(Iz presude Okrunog suda u Niu, G. br. 228/06)
PRIMENA ZAKONA KOJIM SE UREUJE

PARNINI POSTUPAK
412.
Ukoliko ga sa deteteom vee posebna bliskost i poverenje, srodnik moe podneti tubu za
odreivanje naina odravanja linih odnosa sa detetom, za ta ima aktivnu legitimaciju.
Iz obrazloenja:
Pri utvrenju da je mlt. D.L. dete sina ovde tuilje, V.L. i tuene i da je presudom tog suda
od 08.07.2008. godine izmenjena presuda istog suda od 20.12.2005. godine, tako to je mlt.
R.L., ro. 08.03.1998. godine poveren na samostalno vrenje roditeljskog prava ocu, tamo tui-
ocu V.L., dok je njegov tubeni zahtev kojim je traio da mu se i mlt. D.L. poveri na samostalno
vrenje roditeljskog prava, odbijen, sve uz odreivanje naina odravanja linih odnosa mlt.
R.L. sa majkom V.T. i njeno obavezivanje da doprinosi izdravanju mlt. R.L., prvostepeni sud
nalazi da tubeni zahtev tuilje nije osnovan, sa obrazloenjem da tuilja, u smislu odredbe la-
na 61. stav 5. Porodinog zakona, nema legitimaciju za voenje ove parnice, jer pravo odrava-
nja linih odnosa sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, nije pravo
srodnika, ve pravo deteta, koje po stanovitu tog suda jedino moe imati aktivnu legitimaciju
za ovu vrstu spora.
Meutim, ovakav stav prvostepenog suda je pogrean i rezultat je pogrene primene materi-
jalnog prava, a zbog ega je i injenino stanje nepotpuno utvreno. Naime, tano je da vaei
Porodini zakon ne sadri norme o posebnom postupku po tubama srodnika radi zatite prava
na porodini ivot. Zato se u ovoj vrsti postupka, shodno odredbi lana 202. Porodinog zako-
- 236 -
PORODINO PRAVO
na, imaju primeniti odredbe Zakona o parninom postupku, kojima su ureena pravila postupka
za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje prilikom reavanja graan-
sko-pravnih sporova, izmeu ostalih, i iz linih i porodinih odnosa.
Suprotno stavu prvostepenog suda, aktivnu legitimaciju za pokretanje ovakve vrste sporova,
ima srodnik (u konkretnom sluaju baba, oeva majka) koji trai sudsku zatitu svog povree-
nog prava na porodini ivot, neosnovanim uskraivanjem (spreavanjem, onemoguavanjem)
da odrava line odnose sa detetom, a koji se, po pravilu, ostvaruju linim kontaktima kroz fi-
ziko prisustvo srodnika i deteta.
Imajui u vidu sadrinu pravne zatite koju tuilac (srodnik) trai, a to je zatita prava na
potovanje porodinog ivota kroz odravanje linih odnosa sa detetom sa kojim ga vee poseb-
na bliskost i poverenje, postupak u ovakvom sporu se pokree kondemnatornom tubom, odno-
sno, tubom za osudu na odreenu inidbu, a kojoj vrsti tube, u sluaju usvajanja zahteva, od-
govara osuujua (kondemnatorna) presuda.
413.
Pitanje naknade trokova parninog postupka u sporu iz porodino-pravnog odnosa se
reava primenom odredaba Porodinog zakona a ne odredaba Zakona o parninom po-
stupku, osim u onim situacijama kada se - u smislu izriitih odredaba Porodinog zakona -
primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku.
Iz obrazloenja:
Iz spisa predmeta utvreno je da je pobijanim dopunskim reenjem Optinskog suda u N.S. od-
bijen zahtev tuioca kojim trai da mu tueni naknadi trokove parninog postupka i odreeno da
svaka stranka snosi svoje trokove parninog postupka.
Protiv navedenog reenja tuilac je blagovremeno uloio albu zbog pogrene primene materi-
jalnog prava.
Prema stanovitu Okrunog suda, alba nije osnovana.
Ovaj sud nalazi da je pobijano reenje doneto bez tih povreda i uz pravilnu primenu odredbe
lana 207. Porodinog zakona, po kojoj o naknadi trokova postupka u vezi sa porodinim odnosi-
ma sud odluuje po slobodnoj oceni vodei rauna o razlozima pravinosti.
Naime, tuilac je protiv presude Optinskog suda u N.S. izjavio albu jer ista presuda ne sa-
dri odluku o trokovima, pa je ovaj sud - smatrajui albu predlogom za donoenje dopunskog
reenja - reenjem spise predmeta vratio prvostepenom sudu da postupi u smislu lana 344. stav
4. Zakona o parninom postupku. Prvostepeni sud je postupio po uputstvu ovog suda i doneo
pobijano dopunsko reenje.
U lanu 202. Porodinog zakona predviena je supsidijarna primena odredaba Zakona o par-
ninom postupku, te su navodi albe tuioca u pogledu primene lana 149. Zakona o parninom
postupku, bez pravnog osnova. Naime, u konkretnom sluaju radi se o sporu iz porodino-prav-
nog odnosa, pa se pitanje naknade trokova parninog postupka ima reiti primenom Porodi-
nog zakona, imajui u vidu da je navedeno pitanje regulisano lanom 207. ovog Zakona, dok se
u pogledu pitanja za koja je Zakonom drugaije predvieno, primenjuje Zakon o parninom po-
stupku, a prema lanu 202. Porodinog zakona.
- 237 -
PORODINO PRAVO
414.
Odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima predvieno je da postupak u sporovima iz
odnosa roditelja i dece u prvom stepenu vodi i donosi odluke vee, a ne sudija pojedinac.
415.
Kad se po podnesku ne moe postupiti sud je duan da pozove stranku da u odreenom roku
uredi podnesak. Samo ako stranka ne postupi po nalogu suda moe doi do primene lana 109. stav
4. Zakona o parninom postupku.
416.
Kad je podnesak upuen preko pote preporuenom poiljkom, dan predaje poti smatrae se kao
dan predaje sudu kome je upuen.
417.
Propust u prvostepenoj presudi da se oznai pouka o pravnom leku i rok za albu ne utie na
pravilnost donete odluke i na blagovremenost albe.
(Vrhovni sud Srbije, Prev. 380/95)
418.
Odredbe Zakona o parninom postupku o linom dostavljanju presude punomoniku stranke i
nain njenog dostavljanja su imperativne prirode tako da nije dozvoljeno bilo kakvo odstupanje pa
ni kad je zasnovano na sporazumu stranke ili njenog punomonika sa dostavljaem.
419.
Punomonik kome je dato ovlaenje da moe vriti sve radnje u postupku ne moe podneti tu-
bu niti vriti druge parnine radnje ako je vlastodavac umro pre pokretanja postupka.
(Okruni sud u Subotici, P. 987/91)
420.
Ako je stranka liena poslovne sposobnosti u parnici je mora zastupati staralac a ako staralac ni-
je postavljen sud je duan da od centra za socijalni rad trai da joj postavi staraoca.
421.
Predlog za povraaj u preanje stanje zbog proputenog roita je neblagovremen bez obzira
to tuena nije primila poziv na roite, poto je proteklo vie od tri meseca od dana proputanja.
- 238 -
PORODINO PRAVO
ISTRANO NAELO
422.
Miljenje Centra za socijalni rad nije jedini osnov za odluku u pogledu naina odra-
vanja linih kontakata izmeu dece i roditelja, ak i u sluaju kada stranke nemaju pri-
medbi na to miljenje, u sluaju da sud proceni da predlog Centra nije u najboljem intere-
su deteta.
Iz obrazloenja:
Iz obrazloenja osporene presude proizilazi da je prvostepeni sud odluku iz njenog stava 2.
u vezi naina odravanja linih odnosa dece sa majkom zasnovao na miljenju nadlenog Centra
za socijalni rad od 09.03.2006. godine, uz konstataciju da stranke nisu imale primedbi na pred-
log strunog tima ovog Centra.
Odredbama lana 266. Porodinog zakona propisano je da je, u sporu za zatitu prava deteta i u
sporu za vrenje roditeljskog prava, sud uvek duan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Od-
redbom lana 205. ovog Zakona propisano je da, u postupku u vezi sa porodinim odnosima, sud
moe utvrivati injenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe i samostalno istraivati
injenice koje ni jedna stranka nije iznela.
Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je sud duan da se prilikom odluivanja o nainu
odravanja kontakata izmeu dece i roditelja koji ne vri roditeljsko pravo, rukovodi najboljim
interesom deteta, pri emu nije vezan predlozima stranaka, ve se injenice koje su bitne za od-
luku mogu utvrivati po principu istranog naela. Iz toga proizilazi da miljenje Centra nije je-
dini osnov za odluku u pogledu naina odravanja linih kontakata izmeu dece i roditelja, ak i
u sluaju kada stranke nemaju primedbi na to miljenje, u sluaju da sud proceni da predlog
Centra nije u najboljem interesu deteta, odn. da ne predstavlja dovoljan osnov da bi se najbolji
interes deteta uvaio.
ODLUKA O TROKOVIMA
423.
Sud je - prilikom opredeljivanja trokova postupka u sporovima radi izdravanja u poro-
dici - duan da se rukovodi razlozima pravinosti.
- 239 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Naznaenom Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu od 07.03.2014. godine delimicno je usvo-
jen protivtubeni zahtev tuenog-protivtuioca. Utvreno je da je dana 18.05.2012. godine prestala obave-
za tuenog-protivtuioca (ustanovljena oznaenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od
27.09.2001. godine) da izdrava tuilju-protivtuenu.
Odbijen je protivtubeni zahtev u delu kojim je traeno da obaveza prestane 01.10.2011. do
18.05.2012. godine.
Reenje o trokovima je preinaeno odlukom da svako snosi svoje trokove postupka jer se radi
o sporu radi izdravanja u porodici a u konkretnom sluaju tako nalau razlozi pravinosti.
Naime, tuilja-prtivtuena je stara 23 godine, nije zaposlena, nalazi se na studijama koje plaa i
nema sopstvenih materijalnih sredstava, a tueni-protivtuilac je njen otac koji ju je do skoro izda-
vao. Imajui u vidu srodnike odnose, te ekonomske mogunosti parninih stranaka - primenom od-
redbe l. 207. Porodinog zakona - odluenoje da svako snosi svoje trokove postupka.
424.
Pravino je da tuilac tuenom naknadi trokove postupka jer je podnoenje tube za
utvrenje da je prestala obaveza zakonskog izdravanja u interesu tuioca a tueni je u odgo-
voru na tubu priznao tubeni zahtev.
Iz obrazloenja:
U konkretnom sluaju se prema uverenju prvostepenog suda - radi o tubi za utvrenje da je pre-
stala obaveza tuioca da tuenoj plaa izdravanje. Poto tuena nije dala povoda ovoj tubi, to je odlu-
eno da je pravino da svaka strana snosi svoje trokove postupka.
Stav Vieg suda je - meutim da je takvo uverenje prvostepenog suda pogreno. Prvostepeni sud
pravilno nalazi da se radi o tubi za utvrenje i da tuena nije dala povoda za ovu tubu. Istovremeno,
podnoenje ove tube je u interesu tuioca (tuena je u odgovoru na tubu priznala tubeni zahtev) te je -
shodno lanu 207. Porodinog zakona - tuilac u obavezi da tuenoj naknadi trokove postupka.
(Iz Reenja Vieg suda u Valjevu, G2. 18/2012 od 01.11.2012. godine)
425.
O naknadi trokova u sporovima iz porodinih odnosa postupajui sud e odluiti po slo-
bodnoj oceni, vodei rauna o razlozima pravinosti.
Iz obrazloenja:
Zakonska zastupnica maloletne tuilje podnela je tubu radi izmene odluke o vianju deteta.
Nakon to je tuba povuena, tueni je postavio zahtev za naknadu trokova parninog postupka.
albom se osnovano navodi da je prilikom donoenja prvostepenog reenja sud pogreno prime-
nio odredbu lana 153. stav 1. Zakona o parninom postupku kada je tuenom dosudio trokove
parninog postupka, a na teret zakonske zastupnice maloletne tuilje.
S obzirom da se u konkretnom sluaju radi o sporu iz porodinih odnosa, prilikom donoenja
odluke o trokovima postupka prvostepeni sud je bio duan da primeni odredbu lana 207. Porodi-
- 240 -
PORODINO PRAVO
nog zakona - o naknadi trokova postupka u vezi sa porodinim odnosima sud e odluiti po slo-
(Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 246/10 od 12.02.2010. godine)
426.
U sporu za vrenje roditeljskog prava, o naknadi trokova postupka sud odluuje po slo-
Iz obrazloenja:
Prvostepenom presudom odlueno je:
Stavom prvim - zajednika maloletna deca stranaka, roena 1995. godine i 1999. godine, pove-
rena su tuilji kao majci na staranje i na dalje samostalno vrenje roditeljskih prava.
Stavom drugim - obavezan je tueni da, na ime doprinosa za izdravanje jednog deteta plaa
meseno 3.000,00 dinara poev od 03.02.2004. godine a za izdravanje drugog deteta iznos od
3.000,00 dinara meseno poev od 18.11.2005. godine, na nain u svemu kao u izreci.
Stavom treim - odbijen je tubeni zahtev tuilje kojim je traeno da se obavee tueni da na
ime doprinosa za izdravanje prvog deteta plaa meseno 3.500,00 dinara za period od
03.02.2004. godine pa do 18.11.2005. godine i u delu kojim je traeno da se tueni obavee da
na ime izdravanja drugog deteta plaa iznos preko dosuenog od 3.000,00 dinara do 3.500,00
dinara poev od 18.11.2005. godine.
Stavom etvrtim - ureen je nain odravanja linih odnosa tuenog sa mal. decom.
Stavom petim - obavezan je tueni da tuilji na ime parninih trokova plati iznos od 26.200,00
dinara.
Presudom (dopunskom) od 19.04.2006. godine, tuenom je nareeno da prvo maloletno dete odmah
preda tuilji, kao roditelju koji treba da vri roditeljsko pravo.
Prvostepeni sud je doneo pravilnu odluku i o parninim trokovima, nalazei da je tueni u oba-
vezi da tuilji naknadi 2/3 ukupnih trokova koje je tuilja imala u ovoj parnici, to je - s obzirom na
sve okolnosti pod kojima je ovaj postupak voen - u skladu sa odredbom lana 207. Porodinog za-
kona - o naknadi trokova postupka u vezi sa porodinim odnosima sud odluuje po slobodnoj oce-
ni, vodei rauna o razlozima pravinosti.
POSTUPAK U BRANOM SPORU

427.
U branom sporu, kod reavanja po izjavljenom prigovoru mesne nenadlenosti suda, nije
relevantna injenica da se tubom pored razvoda braka zahteva i zakonsko izdravanje tj. nije
relevantna odredba lana 43. stav 1. Zakona o parninom postupku.
- 241 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Odmah nakon zakljuenja braka, stranke su ivele u jednom mestu a od jula 2011. godine u
drugom. Nakon toga se tuiteljica sa zajednikim sinom stranaka, januara 2012. godine, preseli-
la u tree mesto. U Osnovnom sudu u tom mestu tuiteljica je podnela tubu radi razvoda braka
ali je tueni prigovorio mesnoj nenadlenosti, a istim podneskom obavestio sud da se pred
Osnovnim sudom u njihovom prethodnom prebivalitu vodi postupak radi razvoda braka koji je
pokrenut no njegovoj tubi.
Prvostepeni sud je usvojio prigovor tuenog i oglasio se mesno nenadlenim za postupanje
no tubi tuiteljice, primenom lana 209. Porodinog zakona, u vezi sa l. 39. i 48. Zakona o
parninom postupku. Tuiteljica je albom pobijala prvostepeno reenje istiui da njena tuba
sadri i zahtev za zakonsko izdravanje, to je od uticaja na zasnivanje nadlenosti Osnovnog
suda njenog poslednjeg prebivalita sa pozivom na odredbu lana 43. stav 1. Zakona o parni-
nom postupku (u sporovima o zakonskom izdravanju, ako je tuilac lice koje trai izdravanje,
pored opte mesne nadlenosti - nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite
odn. boravite).
Vii sud je albu odbio ukazujui da je re o branom sporu, zbog ega je prema izriitim
zakonskim odredbama, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean sud na ijem podruju su
suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite, a u konkretnom sluaju i po jednom i po
drugom osnovu, nadlean je Osnovni sud prema tubi biveg supruga.
(Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G2. 19/2012 od 05.10.2012. godine)
428.
Privremeni zastupnik e biti odreen samo u situaciji, kada se na drugi nain ne moe pribaviti
adresa tuenog.
429.
Drugostepeni sud e doneti reenje kojim se ukida presuda prvostepenog suda, ukoliko suprunici
zajedniki predlog za sporazumni razvod braka povuku pre pravosnanosti presude o razvodu braka.
430.
Ukoliko je u brakorazvodnoj parnici sasluana tuilja u odsustvu tuenog i tom prilikom doneta
presuda, a nema dokaza da je tueni obaveten - drugostepeni sud e takvu presudu ukinuti.
431.
Presuda kojom je brak razveden po predlogu branih drugova za sporazumni razvod braka, u
delu razvoda, ne moe se pobijati zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
POKRETANJE POSTUPKA
- 242 -
PORODINO PRAVO
432.
Kada se u smislu lana 348. stav 3. Zakona o braku i porodinim odnosima smatra da su stranke
podnele sporazumni predlog za razvod braka, kao i da se mldb. deca stranaka povere majci, a otac
obavee na plaanje izdravanja, odluka suda o poveravanju dece mora biti zasnovana na odreenim
injenicama koje su neophodne za procenu interesa dece, pa kada te injenice nisu navedene u tubi -
sporazumnom predlogu stranaka, onda prvostepeni sud u smislu lana 362. stav 2. Zakona o braku i
porodinim odnosima treba da ispita injenice i sprovede dokazni postupak o delu predloga branih
drugova koji se odnosi na uvanje, vaspitanje i izdravanje dece radi procene da li e interesi mldb.
dece sporazumom stranaka biti u dovoljnoj meri zatieni.
Prvostepeni sud je pobijanom presudom odluio da se brak stranaka razvede, a mldb. deca stranaka
povere na negu, uvanje i vaspitanje tuilji kao majci, a tueni obavee na plaanje izdravanja.
Drugostepeni sud je ovu presudu u delu kojim je odlueno o poveravanju i izdravanju mldb.
dece ukinuo iz sledeih razloga:
Prema odredbi lana 348. stav 3. Zakona o braku i porodinim odnosima, ako jedan brani drug
podnese tubu za razvod braka, a drugi do zakljuenja glavne rasprave izriito izjavi da ne osporava
osnovanost tubenog zahteva smatrae se da su brani drugovi podneli predlog za sporazumni raz-
vod braka.
U konkretnom sluaju tueni je izriito izjavio da se ne protivi tubenom zahtevu, da je saglasan
da se brak razvede, deca povere tuilji kao majci, a on obavee na plaanje izdravanja.
U takvoj situaciji prvostepeni sud je imao mogunosti da u smislu lana 362. stav 1. navedenog
zakona brak razvede ne ispitujui injenice na kojima je predlog zasnovan.
Meutim, u sluaju kada stranke imaju zajedniku decu stav 2. istog zakonskog propisa predvia da
sud moe ispitivati injenice i sprovoditi dokazni postupak o delu predloga branih drugova koji se od-
nosi na uvanje, vaspitanje i izdravanje dece, ako doe do uverenja da sporazum roditelja o tim pitanji-
ma ne prui dovoljno garancije da e interesi njihove mldb. dece biti ovim sporazumom u dovoljnoj me-
ri zatien. Prema tome, zavisno od ovog uverenja sud moe ali ne mora ispitivati injenice na kojima je
zasnovan predlog stranaka o uvanju, vaspitanju i izdravanju zajednike dece, ali odluka o tom pitanju
mora biti zasnovana na odreenim injenicama koje su neophodne za procenu interesa dece. Poto ove
injenice nisu navedene ni u tubi, niti je prvostepeni sud o njima raspravljao, odluka kojom je decu po-
verio tuilji kao majci, a tuenog obavezao na izdravanje, nema dokaza o bitnim injenicama to pred-
stavlja povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 13. ZPP na koju drugostepeni
sud pazi po slubenoj dunosti.
(Iz presude Okrunog suda u Zrenjaninu, G. 249/98 od 5.03.1998. godine)
433.
Presuda kojom se razvodi brak mora sadrati podatke o datumu, mestu gde je brak zakljuen
kao i pred kojim dravnim organom je zakljuen, te broj i oznaku matine knjige venanih u koju je
zaveden.
434.
Jednom data izjava o povlaenju tube u brakorazvodnom postupku ne moe se opozvati.
- 243 -
PORODINO PRAVO
TUBA ZA PONITENJE NITAVOG

BRAKA
435.
Ukoliko je brak zakljuen iz ma kojih drugih razloga koji prevazilaze njegovu svrhu, sud e
udovoljiti zahtevu zainteresovanog lica za utvrenje nitavosti.
Iz obrazloenja:
Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika - lan 32. stav 1.
Porodinog zakona.
Dakle, svrha braka je ostvarivanje zajednice ivota suprunika, koja podrazumeva uzajamno
zadovoljavanje emotivnih, intelektualnih, kulturnih, ekonomskim i drugih potreba suprunika.
U konkretnom sluaju, iz injenica utvrenih tokom postupka proizilazi jasan i nedvosmi-
slen zakljuak da brak zakljuen izmeu imenovane tuene i sada pokojnog suprunika nije bio
zakljuen radi ostvarivanja svrhe braka tj. zajednice ivota suprunika tj. da zajednica ivota za-
pravo nije ni uspostavljena. Naime, tuena je po zakljuenju braka ak i retko provodila vreme
sa sada pokojnim suprunikom i samo povremeno ga obilazila u toku dana. Takvo postupanje
tuene ne ukazuje na ispunjavanje dunosti suprunika u smislu brige, nege i zadovoljavanja
uzajamnih potreba suprunika, pogotovo kada se ima u vidu da se zdravstveno stanje oca tuilje
- sada pokojnog suprunika u tom periodu pogoravalo.
Prvostepeni sud je pravilno izveo pravni zakljuak o osnovanosti tubenog zahteva i svoju odlu-
ku obrazloio postojanjem navedenog razloga za utvrenje apsolutne nitavosti braka zakljuenog
izmeu sada pokojnog oca tuilje i tuene.
S tim u vezi, albom se neosnovano ukazuje da tuilja nema pravni interes za podnoenje
predmetne tube odn. postavljanje tubenog zahteva. Svoj pravni interes za podnoenje tube
tuilja crpi iz samog zakonskog ovlaenja iz zakonske odredbe lana 212. Porodinog zakona,
jer, kao zakonski naslednik, spada u krug lica koja imaju pravni interes da zahtevaju ponitaj
braka i posle njegovog prestanka (u konkretnom sluaju nakon smrti jednog od suprunika -
njenog oca).
I navodi albe da na neutemeljenost tubenog zahteva ukazuje to da u konkretnom sluaju
ne postoje razlozi za ponitaj braka odn. razlozi njegove ruljivosti - relativne nitavosti, niti da
su postojale brane smetnje koje poznaje Porodini zakon da bi se mogao traiti ponitaj braka
su takoe neosnovani.
Najkrae reeno, brak izmeu tuene i oca tuilje nije zakljuen radi ostvarivanja njegove svrhe
- zajednice ivota suprunika i kao takav je nitav.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G. 2 355/2012 od 06.06.2012. godine)
- 244 -
PORODINO PRAVO
NASLEDNICI I STARATELJ
436.
Samo naslednici tuioca mogu produiti zapoeti postupak za razvod braka radi dokaziva-
nja osnovanosti tube. Za naslednike tuenog takvo pravo nije ustanovljeno.
Iz obrazloenja:
Tuilja je protiv tuenog - kako proizilazi iz spisa predmeta - podnela tubu za razvod braka ok-
tobra meseca 1995. godine. Tueni se protivio razvodu braka, a umro je septembra meseca 1997.
godine, pre nego to je doneta odluka o podnetom zahtevu za razvod braka. Tuilja je novembra me-
seca 1997. godine podneskom povukla tubu. Majka pokojnog tuenog je, oktobra meseca 1997.
godine, podneskom predloila da se postupak za razvod braka nastavi.
Prvostepeni sud pravilno je postupio kada je konstatovao povlaenje tube za razvod braka.
Pravilno je i stanovite niestepenih sudova da majka pokojnog tuenog nije ovlaena da, na-
kon smrti tuenog, produi ve zapoeti postupak u cilju dokazivanja osnovanosti tube, jer - u
smislu lana 85. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima - samo naslednici tuioca mogu
produiti ve zapoeti postupak u cilju dokazivanja osnovanosti tube. Takvo pravo nije propi-
sano i za naslednike tuenog.
Zbog toga nisu osnovani navodi revizije da je majka tuenog, kao staralac maloletnih na-
slednika tuenog, bila ovlaena da trai produenje zapoetog postupka.
Iz iznetih razloga, a primenom l. 393. i 400. Zakona o parninom postupku, revizija se kao
neosnovana odbija.
TUBA ZA RAZVOD BRAKA

437.
Po tubi za razvod braka, a u sluaju neuspenog pokuaja mirenja i nagodbe, sud u
nastavku postupka ne moe odluivati o delu tubenog zahteva za deobu zajednike imovi-
ne, ve e raspravljanje o tome izdvojiti u posebnu parnicu.
Iz obrazloenja:
Tuilja je pokrenula postupak za razvod braka tubom kojom je traila da se razvede brak izme-
u parninih stranaka, odlui o vrenju roditeljskog prava i nainu vianja maloletnog deteta sa
ocem tuenim. kao i da se utvrdi ta predstavlja zajedniku imovinu parninih stranaka i deobu za-
jednike imovine.
- 245 -
PORODINO PRAVO
Kako je u konkretnom sluaju, podneta tuba za razvod braka, a pokuaj mirenja izmeu
parninih stranaka nije uspeo, niti je nakon toga meu parninim strankama uspela nagodba, to
prvostepeni sud u nastavku postupka ne moe odluivati o delu tubenog zahteva za deobu za-
jednike imovine. Raspravljanje po tubi za deobu imovine razdvojie se u posebnu parnicu.
NASLEDNICI I STARATELJ
438.
Naslednici bivih branih drugova nemaju izvorno zakonsko pravo na podnoenje tube
za razvod braka.
Iz obazloenja:
U konkretnom sluaju dana 6.12.1994. godine, kada je tuba od strane tuilje povuena, tu-
eni B.A. nije bio iv, odnosno umro je 30.01.1994. godine. U takvoj situaciji bili su ispunjeni
uslovi za povlaenje tube u smislu odredbe lana 193. stav 2. ZPP, jer fizika nemogunost tu-
enog da se u tom momentu protivi povlaenju tube, odgovara zakonskim uslovima prema ko-
jima se tuba moe povui. Stoga je pravilno reenje niestepenih sudova u delu kojim je obu-
stavljen postupak po tubi za razvod braka od strane tuilje, u smislu odredbe lana 193. stav 3.
ZPP, prema kojoj se povuena tuba smatra kao da nije ni bila podnesena.
Pravilno je reenje niestepenih sudova i u delu kojim je protivtuba naslednika pok. B. A.
odbaena. Prema odredbi lana 189. Zakona o parninom postupku, samo tueni moe do za-
kljuenja glavne rasprave pred sudom podneti kod istog suda protivtubu. U konkretnom slua-
ju tueni, pok. B.A. nije podneo protivtubu protiv tuilje, a po prirodi spornoga odnosa, protiv-
tuba u ovom sluaju nije ni mogla biti podneta, jer bi protivtuba po tubi za razvod braka zna-
ila u sutini sporazumni predlog za razvod braka izmeu parninih stranaka, u smislu odredbe
lana 84. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima. Isti razlozi vae i za protivtubu na-
slednika tuenog po tubi za razvod braka.
Pored izloenog, naslednici bivih branih drugova prema lanu 85. Zakona o braku i poro-
dinim odnosima nemaju izvorno zakonsko pravo na podnoenje tube za razvod braka. Ovo
pravo pripada samo branim drugovima. Ono moe prei na naslednike, ali samo na naslednike
tuioca, koji prema navedenoj zakonskoj odredbi mogu produiti ve zapoeti postupak u cilju
dokazivanja osnovanosti tube. Prema tome, zakon ovo pravo ne daje naslednicima tuenog, a u
konkretnom sluaju su naslednici tuenog podneli protivtubu, mimo ovlaenja iz navedene
odredbe Zakona o braku i porodinim odnosima, kao i mimo ovlaenja iz lana 189. ZPP.
(Vrhovni sud Srbije, G. 1792/98 od 29.04.1998. godine)
- 246 -
PORODINO PRAVO
PUNOMONIK
439.
Advokat za sastavljanje tube za razvod braka mora imati ovlaenje koje ima sudsku
overu, inae je tuba neuredna, pa e se odbaciti.
Iz obrazloenja:
Tuilja je ovlastila advokata za podnoenje tube za razvod braka, ali ovlaenje nema sud-
sku overu, pa je reenjem prvostepenog suda odbaena kao neuredna.
Ovakva odluka je u skladu sa zakonskom odredbom iz l. 221. st 1. Porodinog zakona koja
propisuju da punomoje koje se prilae iz tubu mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja
u brakorazvodnom sporu i izriito navedeno iz kojih Zakonom predvienih razloga se trai raz-
vod braka.
(Iz Reenja Okrunog suda u Niu, G. 2564/08 od 05.12.2008. godine)
440.
U punomoju, koje se prilae uz tubu za razvod braka, mora se izriito navesti osnov za pod-
noenje tube i isto mora biti overeno.
441.
U punomoju koje stranka izdaje advokatu za pokretanje brakorazvodne parnice (punomoje
treba da bude overeno) mora biti izriito navedeno iz kog od zakonom predvienih razloga se
razvod braka trai. Punomonik nije ovlaen da u tubi ili u toku postupka istie druge razloge
za razvod braka koji u punomoju nisu navedeni, ukoliko stranka naknadno ne proiri ovlae-
nje i na druge razloge to moe uiniti izjavom datom na zapisniku kod suda.
PRESUDA O RAZVODU BRAKA NA OSNOVU

SPORAZUMA O RAZVODU
442.
Po svojoj pravnoj prirodi sporazum o deobi zajednike imovine, koji je postao sastavni
deo sudske odluke, predstavlja jednu vrstu sudskog poravnanja. Time je zahvaen pravnosna-
- 247 -
PORODINO PRAVO
nou presude o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu braka, to iskljuuje mogu-
nost njegovog raskida.
Iz obrazloenja:
Naznaenom presudom nadlenog Optinskog suda od 02.03.2007. godine parnine stranke su
razvele brak na osnovu sporazuma o razvodu.
Prilikom zakljuenja sporazuma o razvodu braka ugovorne strane su se saglasile, izmeu osta-
log, i o deobi zajednike imovine na navedeni nain.
Imovinski odnosi suprunika u braku regulisani su Porodinim zakonom kao posebnim propi-
som. Ukoliko odreeni odnosi nisu ureeni ovim Zakonom, primenjuju se opte odredbe predviene
za taj pravni odnos. Kada sporazum o deobi zajednike imovine suprunika predstavlja sastavni deo
sporazuma o razvodu braka, on se unosi u izreku presude o razvodu braka, u smislu odredbe lana
225. stav 2. Porodinog zakona i - kao takav - postaje sastavni deo pravnosnane odluke. Navedeni
sporazum o deobi zajednike imovine, koji je postao sastavni deo sudske odluke, po svojoj pravnoj
prirodi predstavlja jednu vrstu sudskog poravnanja kojim, u smislu odredbe lana 1089. Zakona o
obligacionim odnosima, suprunici uklanjaju neizvesnost i odreuju svoja meusobna prava i oba-
veze u vezi svoje zajednike imovine.
Meutim, osim ovog obligaciono-pravnog dejstva, isti sporazum ima i procesno-pravno dejstvo,
jer je zahvaen pravnosnanou presude o razvodu braka.
Imajui sve to u vidu, jedino bi se moglo postaviti pitanje ponitaja sudskog poravnanja o deobi
zajednike imovine, saglasno lanu 325. Zakona o parninom postupku, i to svakako ne raskida
sporazuma zbog neispunjenja, jer je to osnov prestanka onih ugovora koji imaju samo obligaciono-
pravno a ne i procesno-pravno dejstvo, u smislu pravnosnanog okonanja parnice. Da je mogue
suprotno - raskinuti sporazum o deobi zajednike imovine, koji je postao sastavni deo sudske odlu-
ke - to bi vodilo pravnoj nesigurnosti i izigravanju instituta razvoda braka na osnovu sporazuma o
razvodu, jer bi se omoguilo da se donese presuda o razvodu koja mora sadrati sporazum o deobi
zajednike imovine, a nakon toga da isti otpadne voljom stranaka.
Usled ovakvog svojstva sporazuma o deobi zajednike imovine iskljuuje se mogunost nje-
govog raskida, a ono se moe samo ponititi ukoliko se za to steknu zakonski uslovi. Kako tui-
lja u svom primarnom tubenom zahtevu trai da se raskine sporazum o razvodu braka zaklju-
en izmeu parninih stranaka, da se utvrdi da je ona stekla stvarno pravo na nepokretnosti, kao
i da se ovo njeno pravo upie u evidenciju nepokretnosti - ovako postavljen tubeni zahtev i na-
vodi albe tuilje se pokazuju kao neosnovani, a prvostepena presuda u ovom delu pravilna.
PRESUDA U BRANOM SPORU

443.
Zahtev razvedenog supruga radi naknade neimovinske tete za duevne bolove i strah
zbog nemogunosti kontaktiranja sa svojom decom je neosnovan jer odredba lana 200. ZOO
ne predvia mogunost traenja ove tete.
- 248 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Niestepeni sudovi su odluujui o zahtevu za isplatu naknade nematerijalne tete zbog duev-
nih bolova i straha zbog nemogunosti kontaktiranja sa svojom maloletnom decom zakljuili da je
zahtev tuioca neosnovan, kako zbog nepostojanja uzrone veze izmeu nastale tete i radnje tue-
nog tako i zbog nepostojanja zakonskog osnova za isplatu naknade neimovinske tete u smislu lana
200. Zakona o obligacionim odnosima.
Vrhovni sud nalazi da je zakljuak sudova o neosnovanosti zahteva tuioca pravilan i to kako
zbog nepostojanja uzrone veze izmeu radnje tuenog i duevnih patnji koje je tuilac trpeo, tako i
zbog nepostojanja zakonskih uslova da se trai isplata naknade za psihike patnje i strah u smislu
odredbe lana 200. ZOO. Pravilno je stanovite sudova u delu koji se odnosi na primenu materijal-
nog prava, jer odredba lana 200. ZOO ne predvia mogunost traenja naknade neimovinske tete
za duevne bolove i strah, zbog nemogunosti razvedenog supruga da kontaktira sa svojom decom i
trpi odreene duevne bolove, jer pravo na naknadu neimovinske tete zbog pretrpljenih duevnih
bolova imaju samo lica u sluaju umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povredom ugleda, asti,
slobode ili prava linosti kao i u sluaju smrti bliskog lica.
444.
U sluaju spora u vezi naina odravanja linih odnosa sa detetom, odluku donosi organ
starateljstva, a ne nadleni sud.
Iz obazloenja:
Predmet spora u ovoj parnici je tubeni zahtev tuioca za donoenje odluke o ureenju naina
odravanja njegovih linih odnosa sa zajednikim detetom stranaka mal. D. koji je pravnosnanom
presudom Okrunog suda u K. P. 323/89 od 4.04.1990. godine poveren na negu, uvanje i vaspita-
nje majci, ovde tuenoj. Takav tubeni zahtev prvostepeni sud je usvojio, jer je polazei od injeni-
ce da su meusobni odnosi stranaka kao roditelja mal. D. duboko i trajno poremeeni od stranke zbog
toga sporazumom ne mogu urediti nain odravanja linih odnosa tuioca kao roditelja koji ne vri ro-
diteljsko pravo sa detetom, zakljuno, da je u interesu mal. deteta da se nain odravanja linog kon-
takta tuioca i deteta uredi presudom, pa je stoga primenom odredbi lana 125. stav 3. Zakona o braku
i porodinim odnosima Srbije tubeni zahtev tuioca usvojen i odlueno kao u izreci prvostepene pre-
sude.Takav pravni zakljuak prvostepenog suda je prihvatio i Okruni sud nalazei da je albeni na-
vod tuene u apsolutnoj nenadlenosti suda za donoenje takve odluke bez pravnog osnova.
Vrhovni sud kod ocene navoda izjavljene revizije nalazi da su izloena stanovita niestepenih
sudova pogrena. Prema odredbi lana 131. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima Srbije,
ako dete ne ivi u zajednici sa roditeljima ili sa jednim od njih, roditelj e se sporazumeti o nainu
odravanja linih odnosa sa detetom. U sluaju spora odluku o tome donosi organ starateljstva. U
konkretnom sluaju Okruni sud u K. pravosnanom presudom P. 329/89 od 14.04.1990. godine,
razveo je brak stranaka i odluio da mal. D. poveri majci, ovde tuenoj. Tom presudom nije ureen
nain odravanja linih odnosa deteta sa tuiocem kao roditeljem koji ne vri roditeljsko pravo.
Kod takvog stanja stvari i injenica da tuilac ovom tubom trai i to nakon pravnosnanog
okonanja branog spora P. 329/89 da sud presudom odlui o nainu odravanja njegovog odnosa
- 249 -
PORODINO PRAVO
sa detetom jer se sa tuenom o tome ne moe sporazumeti i zbog toga je sa tuenom dolo do spora,
to je sasvim oigledno da je odluku o nainu odravanja linih odnosa tuioca i deteta u skladu sa
citiranom odredbom lana 131. stav 1. Zakona trebao da donese organ starateljstva. Stoga je prvo-
stepeni sud pogreio to je o takvom tubenom zahtevu meritorno odluio, a drugostepeni sud to je
takvu presudu potvrdio, umesto da je pozivajui se na odredbe lana 131. stav 1. Zakona o braku i
porodinim odnosima Srbije istu ukinuo i tubu kao nedoputenu odbacio.
Poto je sud u smislu odredbi lanova 16. i 17. stav 1. ZPP-a duan u toku celog postupka da po
slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost i da u sluaju apsolutne nenadlenosti tubu od-
baci, to Vrhovni sud iz iznetih razloga u smislu lana 394. stav 2. u vezi lana 386. ZPP-a ukinuo
obe presude i tubu odbacio.
445.
Uzrast deteta i potreba njene identifikacije sa majkom mogu biti od presudnog znaaja sa-
mo u sluaju kad majka ispunjava i ostale uslove koji bi upuivali da bi interes deteta bio da
njoj bude povereno na uvanje i vaspitavanje.
Iz obrazloenja:
Niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili, da je u interesu opti-
malnog psihofizikog razvoja maloletne J. da po razvodu braka parninih stranaka bude poverena
ocu tuenom M. sa obavezom tuilje kao drugog roditelja da u njenom izdravanju uestvuje dosu-
enim doprinosom, pa su pravilno primenili materijalno pravo kada su o tubenom zahtevu tuilje
odluili kao u izreci pobijane prvostepene presude.
Razloge koje su za svoje odluke Okruni i Optinski sud dali u svemu kao pravilne, potpune i osno-
vane prihvata i ovaj sud i na iste upuuje tuilju da se u ovoj presudi ne bi nepotrebno ponavljali.
Navod revizije koji se odnosi na okolnost da je maloletnu J. s obzirom na uzrast i pol trebalo poveri-
ti na uvanje i vaspitanje tuilji bez obzira na njene materijalne prilike, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da
je bez uticaja na zakonitost pobijane presude. Ovo stoga, jer bi uzrast deteta i potreba njene identifikacije
sa majkom mogle biti od presudnog znaaja samo u sluaju kad tuilja ispunjava i ostale uslove koji bi
upuivali da bi interes maloletnog deteta bio da njoj bude povereno na uvanje i vaspitanje, a to ovde
prema injenicama u prvostepenom postupku utvrenim nije sluaj.
446.
Ne moe se traiti izuzee centra za socijalni rad koji treba da se izjasni o poveravanju de-
ce razvedenih branih drugova.
Iz obrazloenja:
Miljenjem centra za socijalni rad o tome da li posle razvoda braka maloletnu decu treba poveri-
ti majci ili ocu, nije miljenje vetaka, u smislu lana 250. do 262. ZPP, ve prethodni uslov za do-
noenje sudske odluke o poveravanju dece, u smislu lana 125. stav 2. Zakona o braku i porodinim
- 250 -
PORODINO PRAVO
odnosima. Zato stranka nije ovlaena da u smislu lana 254. ZPP, trai izuzee centra. To, naravno,
vai i za tuioca. Poto on, kao stranka, nije imao pravo da trai izuzee centra, neodluivanjem o
njegovom zahtevu za izuzee nije uinjena povreda parninog postupka.
447.
U situaciji kada roditelj kome dete nije povereno na uvanje ne ostvari vienje deteta u iz-
vesnom vremenskom periodu, nema zakonskog osnova da se tom roditelju proputeno vreme
vienja deteta naknadi.
Iz obrazloenja:
Nesporno je da je pravo roditelja kome maloletna deca nisu poverena na uvanje i vaspitanje nakon
razvoda braka da odrava line kontakte sa decom. Ovo pravo je ustanovljeno u lanu 10. stav 3. Zakona
o odnosima roditelja i dece ("Sl. list SAPV", br. 2/75), jer je u interesu pravilnog psihofizikog razvoja
maloletne dece da budu u kontaktu sa oba roditelja i nakon razvoda braka. Kontaktiranje dece sa rodite-
ljem kome deca nisu poverena na uvanje i vaspitanje mora se odvojiti saglasno interesima dece. Ovo
obezbeuje nadleni organ uprave u sluaju kada se roditelji o tome ne mogu sporazumeti, tako to se
reenjem odreuje nain vienja i termini za vienje. Vrhovni sud, meutim, nalazi da nema osnova u
pomenutom zakonu za donoenje reenja kojim bi se odredio naknadni termin za voenje dece u sluaju
izostalog vienja. Donoenje takvog reenja nije u interesu maloletne dece, jer bi to dovelo do poreme-
aja uobiajenog toka vienja, a koji je odreen reenjem organa saglasno interesima dece. Pored toga,
izvrenje takvog reenja moglo bi poremetiti i uobiajeni nain i tok ivota dece kod roditelja kome su
poverena na uvanje i vaspitanje.
(Vrhovni sud Vojvodine, U. 31/90 od 21.02.1990. godine)
POBIJANJE PRESUDE
448.
Nije dozvoljena revizija u sporu izmeu zakonskog naslednika tuilje protiv tuenog radi
utvrenja da je osnovana tuba podneta od strane pravnog prethodnika tuilje radi razvoda
braka sa tuenim.
Iz obrazloenja:
Pravnosnana presuda u branom sporu ne moe se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu
dela u kome je doneta odluka o ponitenju ili razvodu braka - lan 227. stav 2. Porodinog zakona.
Saglasno tome, parnine stranke u postupku razvoda braka po njegovom pravnosnanom okon-
anju ne mogu pobijati presudu vanrednim pravnim lekovima.
- 251 -
PORODINO PRAVO
U konkretnom sluaju spor se vodi izmeu zakonskog naslednika tuilje protiv tuenog radi utvre-
nja da je osnovana tuba podneta od strane pravnog prethodnika tuilje radi razvoda braka sa tuenim.
Dakle, ni pravni prethodnik tuilje ne bi mogla izjaviti reviziju kao vanredni pravni lek protiv
odluke donete u postupku razvoda braka, pa ni njeni zakonski naslednici ne mogu koristiti ovu za-
konsku mogunost.
Zato revizija tuilje, u smislu odredbe lana 401. stav 2. taka 5. Zakona o parninom po-
stupku, nije dozvoljena jer je izjavljena protiv presude protiv koje se ne moe izjaviti.
449.
U branom sporu pravnosnana presuda ne moe se pobijati vanrednim pravnim lekovi-
ma u pogledu dela u kome je doneta odluka o ponitaju ili razvodu braka. Stoga e se, kao ne-
dozvoljena, odbaciti revizija izjavljena protiv presude o ponitaju braka.
Iz obrazloenja:
Vrhovni sud Srbije je - odluujui o reviziji tuene u smislu l. 401. i 403. Zakona o parninom
postupku - naao da ista nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne
moe podneti.
Prema odredbi lana 227. stav 2. Porodinog zakona, pravnosnana presuda u branom sporu ne
moe se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o ponitenju
ili razvodu braka.
Kako se revizijom tuene pobija odluka o ponitenju braka, ista - na osnovu lana 227. stav 2.
ovog Zakona - nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud Srbije - imajui u vidu odredbe lana 401. Zakona
o parninom postupku - odluio kao u izreci.
SADRINA POSTUPKA POSREDOVANJA

450.
Poto je postupak posredovanja u postupku razvoda braka zasnovan na dobrovoljnosti
stranaka, na zakonitost presude o razvodu braka ne utie okolnost da taj postupak nije spro-
veden zbog protivljenja jedne od stranaka.
Iz obrazloenja:
Prvostepenom presudom brak stranaka je razveden. Istom presudom ureeno je i vrenje rodi-
teljskog prava tako to su maloletna deca parninih stranaka poverena ocu, ovde tuiocu, a tuenoj
majci odreena je obaveza da doprinosi izdravanju zajednike dece.
Protiv ovakve presude tuena je izjavila albu.
Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlaenja iz lana 372. Zakona o parni-
nom postupku, u vezi sa l. 201-208. Porodinog zakona, i ocenio da alba nije osnovana.
- 252 -
PORODINO PRAVO
Neosnovan je, pored ostalog, i navod u albi da je prvostepena presuda nepravilna zbog toga to
nije sproveden postupak posredovanja pre razvoda braka. Posredovanje je, naime, jedan od vie al-
ternativnih naina reavanja sporova, sadran u odredbama l. 229-246. Porodinog zakona. Cilj po-
sredovanja je da omogui suprunicima da spor ree mirnim putem, van sudskog postupka. Prema
Preporuci br. R (98) 1 Saveta Evrope o posredovanju u porodinim stvarima, koja je implementirana
u Porodini zakon, jedno od osnovnih naela posredovanja je da suprunici u postupku uestvuju
dobrovoljno.
Postupak posredovanja, prema odredbama lana 229. Porodinog zakona, obuhvata postupak za po-
kuaj mirenja i, ukoliko mirenje nije uspelo, postupak nagodbe. Ako jedan od suprunika ne pristane na
posredovanje, posredovanje se ne sprovodi (lan 230. stav 2. taka 1) Porodinog zakona). Podneskom
od 8. jula 2009. godine tuilac se izjasnio da ne eli da se sprovede posredovanje, ni kroz pokuaj mire-
nja niti kroz pokuaj nagodbe. Tokom postupka tuena se nije protivila razvodu braka, ve je iskljuivo
osporavala tubeni zahtev u delu kojim je tuilac traio da se vrenje roditeljskog prava poveri njemu, uz
obevezu tuene da doprinosi izdravanju zajednike mal. dece stranaka.
Pravo na brak je jedno od osnovnih ljudskih prava i garantovano je Ustavom Republike Srbije i
najvanijim meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima (lan 16. Univerzalne deklaracije o
pravima oveka i lan 23. stav 2. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima). Jedna
od pretpostavki za postojanje braka jeste saglasna izjava volja oba suprunika da ele da ive u bra-
ku radi ostvarivanja zajednice ivota (l. 15. i 16. Porodinog zakona).
U situaciji kada je tuilac nedvosmisleno izjavio da ne eli da se sprovede postupak posredova-
nja, emu se ni tuena nije protivila, neosnovani su albeni navodi tuene da je pobijana presuda za-
snovana na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju u pogledu odluke o razvodu braka,
zbog ega je materijalno pravo pogreno primenjeno, jer je prvostepeni sud u ovom sporu potovao
osnovno naelo posredovanja, dobrovoljnost.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G2 562/10 od 8.09.2010. godine)
KO SPROVODI POSREDOVANJE
451.
Rukovoenje posredovanjem predstavlja i pozivanje samo tuilje od strane suda i uzima-
nje njene izjave o nepristajanju na posredovanje. Bitna povreda odredaba parninog postup-
ka je uinjena ukoliko je isti sudija postupao i u kasnijoj fazi postupka.
Iz obrazloenja:
Na bitne povrede odredaba postupka iz lana 361. stav 2. ta. 1. i 7. Zakona o parninom po-
stupku, uz koje su donete pobijane presude, drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, na osnovu
lana 372. stav 2. istog Zakona.
Brani spor pokrenut tubom predvia postupak posredovanja (lan 230. stav 1. Porodinog za-
kona), koji, po pravilu, sprovodi sud (lan 231. stav 1. Porodinog zakona) tako to se uz poziv na
roite za posredovanje dostavlja i tuba (lan 231. stav 2. Porodinog zakona).
- 253 -
PORODINO PRAVO
Prvostepeni sud je, primivi tubu, pozvao samo tuilju, koja je na zapisnik izjavila da ne prista-
je na posredovanje. Na tom zapisniku sud je doneo reenje da se ne sprovodi posredovanje u ovoj
pravnoj stvari.
Postupajui i nakon toga, isti sudija pribavlja nalaz i struno miljenje Centra za socijalni rad
(shodno lanu 270. Porodinog zakona), dri glavnu raspravu i donosi pobijane presude.
Nezakonitim postupanjem, na taj nain prvostepeni sud je uinio bitnu povredu iz lana 361.
stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku.
Naime, iako je posredovanje dobrovoljno (lan 3. Zakona o posredovanju - medijaciji), kao i
bez obzira to se ono u branom sporu ne sprovodi ako jedan od suprunika ne pristane na posredo-
vanje (lan 230. stav 2. taka 1. Porodinog zakona), sud - prilikom sprovoenja posredovanja - za-
kazuje roite kada suprotnoj strani dostavlja i tubu (lan 231. stav 2. Zakona). To prvostepeni sud
nije uinio - nije zakazao roite, nije pozvao tuenika niti mu je dostavio tubu, ime je povredio
pravo tuenika iz lana 4. Zakona o posredovanju - medijaciji (jednakost i ravnopravnost stranaka).
Takvim nezakonitim postupanjem tueniku nije data mogunost da raspravlja pred sudom.
U toku daljeg postupka, prvostepeni sud ini bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 1. Zakona
o parninom postupku, jer - protivno lanu 231. stav 3. Porodinog zakona - isti sudija koji je ruko-
vodio posredovanjem donosi pobijane odluke u kasnijoj fazi, to je izriito zabranjeno naznaenom
odredbom (sudija koji rukovodi posredovanjem ne moe uestvovati u donoenju odluke u nekoj
kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo).
Pri svemu tome, pozivanje tuilje od strane suda i uzimanje njene izjave da ne pristaje na posredova-
nje, predstavlja rukovoenje posredovanjem i to sudiju eliminie iz donoenja odluka u nekoj kasnijoj
fazi postupka. Na taj nain je sud bio nepropisno sastavljen, ime je uinjena bitna povreda postupka iz
lana 361. stav 2. taka 1. Zakona o parninom postupku.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 221/06(1))
452.
Rukovoenje posredovanjem predstavlja i pozivanje (samo) tuilje od strane suda i uzima-
nje njene izjave da ne pristaje na posredovanje. Bitna povreda odredaba parninog postupka
uinjena je ukoliko je isti sudija postupao i u kasnijoj fazi postupka.
Iz obrazloenja:
Pobijane presude su donete uz bitne povrede odredaba postupka iz lana 361. stav 2. ta. 1. i 7.
Zakona o parninom postupku, na koje drugostepeni sud - na osnovu lana 372. stav 2. istog Zako-
na - pazi po slubenoj dunosti.
Tubom je, naime, pokrenut postupak u branom sporu, koji predvia postupak posredovanja,
koji se redovno i sprovodi u postupku u branom sporu (lan 230. stav 1. Porodinog zakona). Po-
sredovanje, po pravilu, sprovodi sud (lan 231. stav 1. ovog Zakona), tako to se uz poziv na roite
za posredovanje dostavlja i tuba (lan 231. stav 2. istog Zakona).
Prvostepeni sud nije tako postupio, ve je - primivi tubu - samo pozvao tuilju, koja je - na zapi-
sniku od 25.10.2005. godine - izjavila da ne pristaje na posredovanje, te je sud tada na istom zapisniku
doneo reenje da se posredovanje ne sprovodi.
Nakon toga, isti sudija dalje postupa, pribavlja nalaz i struno miljenje Centra za socijalni rad
(lan 270. Zakona), dri glavnu raspravu i donosi pobijane presude.
- 254 -
PORODINO PRAVO
Na taj nain, prvostepeni sud je nezakonitim postupanjem uinio bitnu povredu iz lana 361.
stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku.
Naime, tano je da je posredovanje dobrovoljno (lan 3. Zakona o posredovanju - medijaciji) i
da se posredovanje u branom sporu ne sprovodi ako jedan od suprunika ne pristane na posredova-
nje (lan 230. stav 2. taka 1. Porodinog zakona), ali sud - prilikom sprovoenja posredovanja - za-
kazuje roite kada suprotnoj strani dostavlja tubu (lan 231. stav 2. Porodinog zakona).
To prvostepeni sud nije uinio, jer nije zakazao roite, nije pozvao tuenika niti mu je tada dostavio
tubu, ime je povredio pravo tuenika iz lana 4. Zakona o posredovanju - medijaciji (jednakost i rav-
nopravnost stranaka), pa takvim nezakonitim postupanjem tueniku nije data mogunost da raspravlja
pred sudom.
U toku daljeg postupka prvostepeni sud ini bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 1. Zako-
na o parninom postupku, jer - protivno odredbi lana 231. stav 3. Porodinog zakona - isti sudija
koji je rukovodio posredovanjem donosi u kasnijoj fazi pobijane odluke, to je izriito zabranjeno
navedenom odredbom.
Naime, ovom odredbom je propisano da sudija koji rukovodi posredovanjem ne moe uestvo-
vati u donoenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.
Prema stavu Okrunog suda, pozivanje tuilje od strane suda i uzimanje njene izjave da ne
pristaje na posredovanje, predstavlja rukovoenje posredovanjem i taj sudija vie ne moe ue-
stvovati u donoenju odluka u nekoj kasnijoj fazi postupka.
Postupanjem istog sudije u kasnijoj fazi postupka, sud je bio nepropisno sastavljen ime je ui-
njena bitna povreda postupka iz lana 361. stav 2. taka 1. Zakona o parninom postupku.
(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 2. 21/06(1) od 22.09.2006. godine)
KADA SE SPROVODI
MIRENJE
453.
Mirenje se sprovodi samo u branom sporu koji je pokrenut tubom za razvod braka.
Iz obrazloenja:
Stranke imaju maloletno dete pa su dopisom suda upueni centru za socijalni rad radi spro-
voenja postupka mirenja. Centar je obavestio sud da nije u mogunosti da realizuje postupak
jer suprunici ne sarauju sa Centrom, nakon ega je sud uputio dopis tuilji i tuenom i obave-
stio ih da su duni da se u roku od 15 dana odazovu pozivu centra, te kako nisu postupili po na-
redbi suda, tuba tuilje za razvod braka je odbaena u smislu lana 354. Zakona o braku i poro-
dinim odnosima Republike Srbije. Ovo zbog toga to je postupak mirenja branih drugova, ka-
da imaju jedno ili vie maloletne dece, prethodna obavezna faza u postupku razvoda braka u ko-
me organ starateljstva primenom metoda socijalnog rada preuzima odgovarajue mere da se
- 255 -
PORODINO PRAVO
brani odnosi usklade i brak odri. Postupak mirenja ne moe se otkloniti ni voljom branih
drugova ni odlukom suda ni miljenjem Centra u ranijem postupku suprunika koji je okonan
povlaenjem tube. Bez sprovoenja postupka mirenja ne moe se odluivati o tubenom zahte-
vu jer se tuba za razvod braka moe uruiti tuenoj strani tek po okonanju postupka mirenja i
to samo ako mirenje nije uspelo, pa je neodazivanje suprunika na poziv centra u roku iz lana
304. Zakona o braku i porodinim odnosima, uz upozorenje na posledice, onemoguilo sud da
postupa po tubi tuilje i dovelo do odbacivanja tube.
454.
Nema mirovanja postupka u parnici radi razvoda braka, kada tuilac nije pristupio na ro-
ite za mirenje branih drugova.
Iz obrazloenja:
U smislu lana 357. stav 4. Zakona o braku i porodinim odnosima ("Sl. list SRS", br. 22/80,
24/84, 11/88 i 22/93) propisano je da ako jedan ili oba brana druga iako su uredno pozvani, izosta-
nu sa roita za pokuaj mirenja, sud e s obzirom na sve okolnosti oceniti da li e zakazati novo ro-
ite za pokuaj mirenja ili e smatrati da mirenje nije uspelo. Prema tome, u konkretnom sluaju
budui da tuilac nije pristupio roitu za mirenje branih drugova sud je bio ovlaen utvrditi da
mirenje nije uspelo ili pak zakazati novo roite za pokuaj mirenja, a ni u kom sluaju nije bilo me-
sta nastanku mirovanja postupka, pa je prvostepeni sud donosei sporno reenje pogreno primenio
materijalno pravo, ime je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 216. stav 1. u
vezi lana 354. stav 1. ZPP.
(Iz Reenja Okrunog suda u Kosovskoj Mitrovici, G. 91/97 od 20.02.1997. godine)
455.
Centar za socijalni rad utvruje uslove za poveravanje dece i sprovodi postupak mirenja branih
drugova, a ne i uslove za razvod braka, pa se presuda o razvodu braka ne moe zasnivati iskljuivo
na tom dokazu.
(Okruni sud Poarevac, G. 1327/95)
456.
Ako dete u toku brakorazvodne parnice pree da ivi kod oca, sud je duan da ponovno zatrai
miljenje organa starateljstva.
457.
Sud e reenjem odbaciti tubu, ukoliko utvrdi da se suprunici ne odazivaju na poziv centra za
socijalni rad.
(Okruni sud, Beograd, P. 2020/90)
- 256 -
PORODINO PRAVO
KADA JE NAGODBA USPELA

458.
Pravo stanovanja moe se priznati i kada je odlukom suda odreeno da se roditeljsko pra-
vo nad maloletnim detetom vri zajedniki.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenju prvostepenog suda brana zajednica stranaka, u kojoj je dana 18.09.2000. go-
dine roen zajedniki sin S, prekinuta je februara meseca 2010. godine, kada se tueni iz stana u A.
preselio u porodinu kuu na kojoj je sa roenim bratom suvlasnik na ravne delove. Tuilja je sa
maloletnim detetom nastavila da ivi u stanu u kome su do faktikog prekida brane zajednice svi
iveli, a tueni ivi u porodinoj kui sa majkom, gde dele reijske i sve ostale trokove ivota. Stan
u kome tuilja sa detetom ivi kupljen je u toku brane zajednice 2009. godine sredstvima kredita
koji je podigao tueni, pa je sledom toga on u javnoj evidenciji nepokretnosti upisan kao njegov is-
kljuivi vlasnik. Kredit je uzet na 24 godine. Tueni je zaposlen, nastavio je da plaa kreditnu ratu,
dok u reijskim trokovima stana ne uestvuje.
Tuilja u svojini nema nekretnina.
Na podlozi ovako utvrenih injenica, pozivom na odredbe l. 194. Porodinog zakona, prvo-
stepeni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za ustanovljenje prava stanovanja tuilje i maloletnog dete-
ta na stanu tuenog do punoletstva deteta, poto je pravo na dobrobit deteta a za tuenog ne predsta-
vlja oiglednu nepravdu.
albeno negodovanje svodi se na tvrdnju da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za usta-
novljenje prava stanovanja iz odredbi l. 194. Porodinog zakona.
U prvom redu, tueni dri da kod odluke suda da roditeljsko pravo nad maloletnim detetom par-
nine stranke vre zajedniki tuilja ne moe stei habitacio na stanu u kome ivi sa detetom. U dru-
gom redu, tueni ukazuje da je utvrena injenica da je stan kupljen u toku trajanja braka dovoljna za
zakljuak da tuilja ima pravo nepodeljene zajednike svojine na stanu, pa da se stoga ne moe pri-
hvatiti utvrenje da u svojini nema useljiv stan. Uz to, tueni istie kao nespornu injenicu da je tuilja
svojim sredstvima uestvovala u jednom delu otplate stana zajednikom uteevinom, te prua poda-
tak da je u toku parnica koju je tuilja inicirala za utvrenje svoje tekovinske pripadnosti na stanu.
Izneto pravno stanovite u albi je neodrivo.
Nepobijanim delom prvostepene presude sud saglasno odredbi l. 75. st. 2. Porodinog za-
kona nalazi da je sporazum stranaka o zajednikom vrenju roditeljskog prava nad maloletnim
detetom i odreivanju njegovog prebivalita na adresi stanovanja njegove majke u detetovom
najboljem interesu. Ovaj sporazum po svojoj sadrini bez sumnje konzumira saglasnost stranaka
da maloletno dete i majka ive u stanu, a odredba l. 194. st. 1. Porodinog zakona predvia da
se detetu i roditelju koji vri roditeljsko pravo moe priznati pravo stanovanja na stanu. Dakle,
nije nuno da je odlukom suda roditelju povereno samostalno vrenje roditeljskog prava, do-
voljno je da je njemu odlukom suda povereno vrenje roditeljskog prava, kao i da se priznava-
njem prava stanovanja zatiti pravo deteta na porodini dom.
- 257 -
PORODINO PRAVO
Sa druge strane, tueni albom ne dovodi u sumnju pravilnost utvrenja injenice da je u

javnoj evidenciji nepokretnosti on upisan kao iskljuivi vlasnik stana. Iz njegovih navoda proiz-
ilazi da tuilja osim tekovinskog udela u ovom stanu ne poseduje u vlasnitvu drugi useljiv stan.
Dakle, ispunjen je i drugi uslov iz l. 194. st. 1. Porodinog zakona da roditelj koji vri roditelj-
sko pravo, a sa kojim dete ivi nema u svojini useljiv stan. Pri tome, ovaj sud je polazei od re-
gulative l. 243. Porodinog zakona imao u vidu injenicu da stranke u toku ove brakorazvodne
parnice nisu postigle sporazum o deobi zajedniki steene imovine - stana, te da tueni bez sum-
nje tuilji osporava sutekovinski udeo na stanu budui da je ona protiv njega podnela tubu. U
svakom sluaju, ak i da tuilja u tekovinskoj parnici ostvari suvlasniki udeo na stanu ona nee
imati u svojini useljiv stan, ve samo pravo na suposed svoje suvlasnike pripadnosti. Najzad,
tueni je suvlasnik porodine kue u kojoj ivi sa svojom majkom, a kada je na ovakav nain re-
io svoju stambenu potrebu odreeno pravo stanovanja za njega ne predstavlja oiglednu ne-
pravdu (l. 194. st. 3. Porodinog zakona).
Iz iznetih razloga odluka u izreci doneta je na osnovu odredbe l. 375. ZPP-a.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj G. 2-1/11 od 06.01.2011. godine)
POSTUPAK U SPORU O MATERINSTVU I

OINSTVU - MESNA NADLENOST
459.
U statusnim roditeljskim sporovima postoji obavezno suparniarstvo. Otac (pretpostavljeni ili ije se
oinstvo utvruje), majka deteta i dete, nuni su suparniari, bilo da se pojavljuju, kao tuioci, bilo kao
tuenici. Izostavljanje nekog od njih u krajnjoj liniji za posledicu ima odbacivanje tube.
460.
Sud ini bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 7. ZPP, ako
raspravlja i donese presudu po tubi za utvrivanje oinstva kojom nisu obuhvaeni svi nasled-
nici umrlog lica za koje se utvruje da je prirodni otac deteta, jer je takvim postupanjem nasled-
nicima, kao jedinstvenim suparniarima, uskraena mogunost da raspravljaju pred sudom.
TUBA RADI UTVRIVANJA OINSTVA

461.
Ukoliko se tueni, u sporu za utvrivanje oinstva, bez opravdanih razloga ne odazove po-
zivima za izvoenje dokaza vetaenjem krvnih grupa i RH faktora, sud e presudom odluiti
- 258 -
PORODINO PRAVO
o tubenom zahtevu i bez izvoenja ovog dokaza na osnovu ostalih utvrenih injenica, pri e-
mu je duan da oceni i ovakvo ponaanje tuenog.
Iz obrazloenja:
Tokom postupka je utvreno da je tueni u duem vremenskom periodu pre roenja deteta,
ovde mlt. tuilje, kao i u vreme zaea tuilje, sa tuiljom odravao kontinuirane intimne odno-
se, kao i da tuilja, osim sa tuenim, u istom periodu, nije odravala intimne odnose ni sa jed-
nim drugim mukarcem, na osnovu ega je prvostepeni sud pravilno ustanovio da je tueni pri-
rodni otac mlt. tuilje N. Sve to nakon to je pravilno ocenio iskaze sasluanih svedoka - A.A,
R.J, S.K, R.K, M.M, LJ.K. i O.I, koji imaju neposrednih i pouzdanih saznanja o injenicama ko-
je su od znaaja za donoenje zakonite i pravilne odluke u ovom postupku, odnosno o postoja-
nju i prirodi veze tuilje i tuenog, te iste u potpunosti prihvatio, jer su dati na jasan, logian,
iskren i uverljiv nain i jer su u bitnim elementima saglasni ostalim izvedenim dokazima kojima
je sud poklonio veru i dao dokaznu snagu (izmeu ostalog, i iskazu tuilje kao stranke), dajui
pri tom za to valjane razloge, pa su svi suprotni navodi albe tuenog, koji se u ovom delu svo-
de na osporavanje ocene izvedenih dokaza, a za koju ovaj sud nalazi da je pravilno izvrena, u
svemu u skladu sa odredbama lana 7. i lana 8. ZPP-a, ocenjeni kao neosnovani, kao i navodi
njegove albe kojima polemie poimanjem rei "intima" - prvostepeni sud je u konkretnom slu-
aju pravilno primenio termin "intimni" odnosi, u znaenju polnih odnosa, ije postojanje je,
kao odluujuu injenicu u postupku za utvrivanje oinstva, pouzdano utvrdio pravilnom oce-
nom izvedenih dokaza, a na osnovu kojih je injenino stanje, za donoenje zakonite i pravilne
odluke o predmetnom delu tubenog zahteva, ve u dovoljnoj meri bilo raspravljeno, i bez izvo-
enja dokaza medicinskim vetaenjem osobina krvnih grupa i RH faktora, u konkretnom slua-
ju i HLA sistema, ukljuujui i primenu DNK metode. Sa ovim u vezi, prvostepeni sud je pravil-
no postupio kada je mimoiao izvoenje dokaza navedenim medicinskim vetaenjem, koji do-
kaz je inae, u ovakvom sporu, po pravilu duan da izvede, kao i izvoenje dokaza sasluanjem
tuenog kao stranke, pravilno cenei njegovo dranje i ponaanje tokom postupka, odnosno pa-
sivnost ispoljenu kroz injenicu da se, bez opravdanih razloga, nije odazvao ni na jedan od tri
zakazana termina za medicinsko vetaenje, ak ni na onaj koji je sam inicirao, zbog ega se
ono nije moglo obaviti, kao i injenicu da nije pristupio ni na jedno od zakazanih roita za
glavnu raspravu, na koja je bio uredno pozivan.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2113/08 od 04.09.2008. godine)
462.
Neosnovani su albeni navodi u kojim se istie da je prvostepeni sud uinio bitnu povredu odre-
daba parninog postupka kada je odbio predlog da se u postupku sasluaju potpisnici nalaza i mi-
ljenja Zavoda za transfuziju krvi iz Beograda i nalaza i miljenja Instituta za genetiko inenjerstvo
iz Beograda zbog toga to je vetaenje izvreno na osnovu lana 252. stav 3. ZPP-a, preko specija-
lizovane ustanove i predstavlja utvrivanje medicinskih parametara laboratorijskim i mehanikim
putem, ija provera sasluanjem sudskih lica koja su radila nalaz apsolutno ne bi dovela u sumnju
utvreni rezultat, te stoga ovakvim vetaenjem bez neposrednog sasluanja, strankama nije uskra-
eno da raspravljaju pred sudom.
- 259 -
PORODINO PRAVO
463.
U sporovima za utvrivanje oinstva, sud e odrediti privremenu meru radi davanja izdra-
vanja ako se uini verovatnim da je tueni otac deteta. Postojanje ove verovatnoe je faktino
pitanje, koje se moe oceniti postojanjem samo takvih okolnosti koje ukazuju na verovatnou o
osnovanosti zahteva.
TUBA RADI OSPORAVANJA OINSTVA

464.
Neblagovremena je tuba za osporavanje oinstva podneta po proteku deset godina od ro-
enja deteta.
Iz obrazloenja:
Tuilac je prema tuenima podneo tubu radi osporavanja oinstva deteta koje je roeno
07.11.1972. godine. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su niestepeni sudovi primenili
materijalno pravo kada su odbacili tubu tuioca.
Prema lanu 252. stav 3. Porodinog zakona mu majke moe podneti tubu radi osporavanja
svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od
10 godina od roenja deteta. Kako je tuilac podneo tubu po isteku objektivnog roka, to je pravilno
u smislu citirane zakonske odredbe tuba odbaena.
Tuba tuioca je nedoputena i za njeno odbacivanje dovoljan je ovaj razlog.
465.
Mu majke moe podneti tubu radi osporavanja svog oinstva u roku od godinu dana od
dana saznanja da on nije otac deteta (subjektivni rok), a najkasnije u roku od 10 godina od ro-
enja deteta (objektivni rok).
Iz obrazloenja:
Prvostepenom presudom je utvreno da su tuilac V. i tuena B. zakljuili brak 24. aprila 2005.
godine i da im je 17. avgusta 2005. godine roena erka, maloletna D., s tim to je u matinoj knjizi
kao otac upisan ovde tuilac, koji je bio u braku sa majkom deteta. Tokom trajanja braka, u leto
2008. godine, izmeu suprunika je dolo do poremeaja odnosa, pa je u verbalnim raspravama tu-
ena B. govorila tuiocu da nije otac deteta. Zbog toga se kod tuioca pojavila sumnja, pa su tuilac
i tuena B. zajedno odluili da izvre analizu uzoraka putem DNK-a. Tuilac i tuena su po prispeu
rezultata otvorili izvetaj i tada je B. priznala tuiocu da on nije otac maloletne D. Tuilac je pono-
vo, uz saglasnost tuene, sa maloletnom D. otiao u B. 11. novembra 2011. godine, gde je ponovo i ura-
ena analiza i rezultat DIK-a analize je dat 14. novembra 2011. godine, sa miljenjem da tuilac u ovom
- 260 -
PORODINO PRAVO
sporu nije prirodni otac maloletne D. Tuilac je posle toga podneo ovu tubu. Imajui u vidu odredbu
lana 252. taka 3) Porodinog zakona, prvostepeni sud nalazi da je u ovom sluaju protekao zakonski
rok za podnoenje tube jer je tuilac imao saznanje da nije otac maloletnog deteta u oktobru 2010. godi-
ne, kada je dobio prvi nalaz Biolokog fakulteta, a s obzirom na to da je tubu podneo po isteku roka od
godinu dana od tada, sud nalazi da mu je tuba neblagovremena, pa je kao takva i odbaena.
Pravilno je zakljuio prvostepeni sud u konkretnom sluaju da je tuba neblagovremena. Tui-
lac u svojoj albi dovodi u sumnju napred izneti zakljuak prvostepenog suda, tvrdei da tuilac nije
mogao imati saznanje da nije otac deteta u vreme kako je to naveo prvostepeni sud, ve da se tada
moglo govoriti samo o sumnji, a to nije dovoljno da bi se na osnovu toga zakljuilo da tuba nije
blagovremena. To znai da je potrebno odgovoriti na pitanje da li se rezultati DNK analize u
konkretnom sluaju mogu smatrati kao momenat saznanja tuioca da nije otac deteta. Pri tome
treba poi od odredbe lana 252. stav 3. Porodinog zakona, u kojoj stoji da mu majke moe
podneti tubu radi osporavanja svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on ni-
je otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. Dakle, Zakon ne govori o sa-
znanju injenice da tuilac nije otac deteta, kako to navodi alba, ve o saznanju da tuilac nije
otac. Dakle, u pitanju je oigledno manji stepen izvesnosti jer zakon ne govori o injenici, a i-
njenica je ono iz ega neto nedvosmisleno proizlazi. To dalje znai da bi se kao poetak roka u
konkretnom sluaju mogao uzeti i momenat obavetenja koje je tuiocu dala tuena B. da on ni-
je otac deteta. Ako je to obavetenje potkrepljeno i nalazom Biolokog fakulteta, onda se u sva-
kom sluaju taj momenat mora uzeti kao onaj od koga poinje subjektivni rok od godinu dana.
Ako bi se drugaije shvatilo, onda bi praktino subjektivan rok iz lana 252. stav 3. Porodinog
zakona postao besmislen, odnosno ako bi se taj momenat saznanja vezivao za injenicu da neko
nije otac deteta, a ta injenica se praktino utvruje tek pravnosnanom presudom, onda bi oi-
gledno subjektivan rok bio izlian. Drugim reima, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da se u
ovom sluaju rok za podnoenje tube mora raunati od momenta kada je tuiocu dostavljen pr-
vi nalaz Biolokog fakulteta, a to je oktobar mesec 2008. godine, to znai da je oigledno za-
konski subjektivni rok za podnoenje tube istekao.
(Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 2. 350/12 od 6.09.2012. godine)
466.
Rokovi za podizanje tube radi osporavanja oinstva u postupku koji je pokrenut pre stu-
panja na snagu Porodinog zakona, nakon njegovog stupanja na snagu imaju se raunati po
odredbama Porodinog zakona.
Iz obrazloenja:
Prvostepenom presudom, utvreno je da lice oznaeno kao otac maloletnog detata to nije, ve je
u pitanju tree lice, te je naloeno matiaru optine da u matinoj knjizi roenih kao oca upie to li-
ce, te izbrie lice koje je prethodno bilo oznaeno.
Drugostepenim reenjem je ukinuta navedena prvostepena presuda, a po reviziji tuioca VSS je
naao da je ista osnovana.
Drugostepeni sud ocenjujui blagovremenost ove tube, po nalaenju VSS je pogreno primenio
materijalno pravo jer blagovremenost tube nije cenio prema odredbama l. 252. st. 4. u vezi l.
361. Porodinog zakona, a koji zakon je stupio na snagu pre donoenja odluke o albi.
Odredbom l. 357. Porodinog zakona je propisano da se njegove odredbe primenjuju na poro-
dine odnose koji su nastali do dana poetka primene tog zakona (1.07.2005. godine), osim ako tim
- 261 -
PORODINO PRAVO
zakonom nije drugaije odreeno, te da se sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po od-
redbama Zakona o braku i porodinim odnosima nastavlja prema odredbama Porodinog zakona,
osim ako je do dana primene tog zakona doneta prvostepena odluka. To znai da se u ovom sluaju i
u albenom postupku primenjuje stari zakon, osim u pogledu rokova za podizanje tubi, budui da
je lan 361. Porodinog zakona propisao da se rokovi za podizanje tube propisani ovim zakonom
primenjuju na sve sluajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama tog zakona.
Po Zakonu o braku i porodinim odnosima bilo je propisano da neko lice moe osporiti oinstvo ne-
kom licu, za dete roeno van braka, ukoliko istom tubom trai i utvrivanje svog oinstva, a da je rok
za tubu jedna godina od upisa spornog oinstva. l. 252. st.4. Porodinog zakona propisuje da muka-
rac koji tvrdi da je otac deteta moe podneti tubu radi osporavanja oinstva mukarcu koji se po zakonu
smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od
10 godina od dana roenja deteta. Ocem deteta roenog van braka smatra se po Porodinom zakonu
(l.45. st.4.) mukarac ije je oinstvo utvreno priznanjem, odnosno ije je oinstvo utvreno pravno-
snanom sudskom odlukom.
Kako se po odredbama Porodinog zakona tuba za osporavanje oinstva iz l. 252. st. 4. moe
podneti u objektivnom roku od 10 godina od roenja deteta, objektivni rok nije istekao (dete roeno
1999. godine), do poetka primene Porodinog zakona, zbog ega se na ocenu blagovremenosti tu-
be za osporavanje oinstva u ovoj parnici ne primenjuju odredbe l.105. st.2. Zakona o braku i po-
rodinim odnosima, ve odredbe l. 252. st. 4. u vezi l. 361. Porodinog zakona.
VSS je na osnovu svega iznetog, na osnovu l. 394. st.1. i l. 39. st. 2. ranije vaeeg ZPP-a uki-
nuo samo drugostepenu odluku.
(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev.br. 185/06)
TUBA RADI PONITENJA PRIZNANJA

OINSTVA
467.
Zakonska odredba o roku za podnoenje tube radi ponitenja izjave o priznavanju oin-
stva propisuje da lice koje je izjavu o priznanju oinstva dalo pod prinudom ili u zabludi moe
podneti tubu radi ponitenja izjave u roku od godinu dana od kada je prestala prinuda ili je
zabluda uoena.
Iz obrazloenja:
U razlozima oalbenog reenja navodi se da je tuilac tubu za osporavanje oinstva imenova-
nog tuenog podneo 22.10.2009. godine - po proteku roka od deset godina od roenja deteta a koji
je predvien lanom 252. stav 3. Porodinog zakona. Pobijano reenje doneto je po zakljuenju
glavne rasprave a doneo ga je predsednik vea van roita za glavnu raspravu. Pozvao se na odred-
bu lana 279. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku koja se primenjuje kada sud, po pret-
hodnom ispitivanju tube, donosi reenje kojim istu odbacuje ako utvrdi da je podignuta neblago-
vremeno, ukoliko je posebnim propisima odreen rok za podizanje tube.
- 262 -
PORODINO PRAVO
Ovakva odluka niestepenog suda doneta je pogrenom primenom materijalnog prava, zbog e-
ga injenino stanje nije u potpunosti utvreno.
Tuilac je 22.10.2009. godine podneo tubu sa dva tubena zahteva - za ponitaj izjave o
priznanju oinstva imenovanog tuenog i za osporavanje oinstva, utvrenje da tuilac nije otac
tuenog.
Odredba lana 252. stav 3. Porodinog zakona na kojoj je zasnovana pobijana odluka moe se
primeniti samo u pogledu zahteva za osporavanje oinstva, ali ne i u odnosu na zahtev za ponitaj
izjave o priznanju oinstva. Rok za podnoenje tube radi ponitenja izjave o priznavanju oinstva
predvien je odredbom lana 253. stav 2. Zakona koja propisuje da lice koje je izjavu o priznanju
oinstva dalo pod prinudom ili u zabludi moe podneti tubu radi ponitenja izjave u roku od godi-
nu dana od kada je prestala prinuda ili je zabluda uoena. Navedenu odredbu prvostepeni sud nije
primenio, a na odredbi lana 252. stav 3. ovog Zakona ne moe se zasnovati odluka o odbacivanju
tube i u delu kojim je traen ponitaj izjave o priznanju oinstva.
Iz tog razloga pobijano reenje je moralo biti ukinuto i predmet vraen prvostepenom sudu na
ponovni postupak.
468.
Ponitaj izjave o priznanju oinstva moe se traiti u roku od godine dana od dana sazna-
nja da je izjava na osnovu koje je priznato oinstvo bila posledica zablude.
Iz obrazloenja:
Za razliku od optih odredaba koje reguliu prestanak prava na zahtev za ponitaj pravno
relevantne izjave volje zbog mana volja sadranih u l. 117. Zakona o obligacionim odnosima,
koje osim subjektivnog jednogodinjeg roka predviaju i objektivni trogodinji rok koji tee od
momenta postizanja saglasnosti izjava, specijalna odredba l. 253. st. 2. Porodinog zakona pro-
pisuje jedino subjektivni jednogodinji rok, u kome licima na osnovu ijih izjava je upisano
oinstvo (majka i lice koje priznaje oinstvo) priznaje pravo na ponitaj izjave ukoliko je ona
posledica zablude. Iz ovakvog opredeljenja zakonodavca jasno je da se poetak roka vezuje za
subjektivnu sferu roditelja deteta, bez ogranienja objektivnom okolnou vremena kada je po-
stignuta saglasnost volja relevantnih subjekata prava. Propisani jednogodinji rok tee od dana
uoavanja zablude.
Zabluda je u konkretnom sluaju pogrena predstava tuioca o injenici da je on bioloki otac
tuenog. Na osnovu ove pogrene predstave tuilac je dana ... godine slobodno izjavio svoju volju, a
posledica saglaavanja majke tuenog sa ovom izjavom je da je tuilac po pozitivnom pravu otac tu-
enog. Tuilac sudu prua podatke da je sve vreme kod njega postojala sumnja, koja je ostala u do-
menu subjektivne sfere preko 30 godina.
Pravno polazite tuioca u albi je da izvinjavajuu okolnost za njegovo pasivno dranje tokom
30 godina predstavlja izjava majke tuenog data u vreme priznavanja oinstva, a da je zabluda uoe-
na kada se osnovanost sumnje pokazala opravdanom nakon biomedicinskog ispitivanja, izvrenog
na inicijativu tuioca 5-6 godina posle smrti majke tuenog. Ovakvo stanovite moglo bi se prihva-
titi za sluaj da se tuiocu ne moe prebaciti nikakva nepanja pre vremena koje on odreuje kao
vreme uoavanja zablude.
- 263 -
PORODINO PRAVO
Meutim, u konkretnom sluaju sumnja je kod tuioca postojala tokom 30 godina, ali je i
pored toga on vrio sva prava i obaveze iz korpusa roditeljskog prava i ponaao se prema tue-
nom kao otac. Evidentno je da je tuilac sam sebe drao u zabludi, poto je istinitost izjave maj-
ke tuenog mogao da proveri uz pomo biomedicinskog metoda i pre priznanja oinstva i na taj
nain sazna istinu.
Stoga, jedino promena slobodne volje tuioca nakon 30 godina da svoju predstavu o istini ne
zasniva na izjavi majke tuenog, ve na medicinskim pokazateljima, svakako ne predstavlja mome-
nat od koga bi se mogao raunati jednogodinji rok za ponitaj izjave o priznanju oinstva. Kako je
tuilac zbog nastupanja prekluzije izgubio pravo na sudsku zatitu nisu postojali uslovi za meritorno
odluivanje, pa je povodom izjavljene albe tuioca po slubenoj dunosti ovaj sud deo prvostepene
presude koji je zahvaen bitnom povredom odredaba parninog postupka iz l. 374. st. 2. ta. 3.
ZPP-a sankcionisao u skladu sa odredbom l. 391. st. 2. istog zakona.
469.
Rok za ponitaj izjave o priznanju oinstva tee od dana uoavanja zablude, a ne od dana priba-
vljanja dokaza koji iskljuuju oinstvo.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu
poslovni broj G 2-178/10 od 31.03.2010. godine)
SUPARNIARSKA ZAJEDNICA
470.
U situaciji kada u sporu radi utvrivanja oinstva tubom nije obuhvaena majka maloletnog tu-
ioca sud je duan da je pozove da se pridrui tubi kao novi tuilac.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Novom Sadu
poslovni broj G. 2-678/10 od 15.12.2010. godine)
471.
Tubu za osporavanje oinstva odnosno materinstva, u ime maloletnog deteta, moe podneti sta-
ratelj za poseban sluaj samo ako za podnoenje takve tube ima odobrenje organa starateljstva.
472.
U postupku koji se pred nadlenim sudom vodi radi utvrivanja oinstva stranke su lica ije se
oinstvo utvruje, dete i majka deteta, a u postupku radi osporavanja oinstva lice koje se po zakonu
smatra ocem deteta, dete i majka. Kad lice koje sebe smatra ocem deteta osporava oinstvo licu koje
je to dete priznalo za svoje, stranke u sporu su lica koje osporava priznato oinstvo, lice ije se oin-
stvo osporava, dete i majka deteta.
- 264 -
PORODINO PRAVO
PUNOMONIK
473.
Nepotpuna je tuba radi osporavanja i utvrivanja oinstva ukoliko advokat u svojstvu puno-
monika tuioca nije uz istu podneo overeno punomoje za zastupanje.
Iz obrazloenja:
Ako tubu u sporu o materinstvu i oinstvu podnosi punomonik stranke, punomoje mora biti
overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu - lan 257. stav 1. Porodinog zakona.
Punomoje treba da sadri navode u pogledu vrste tube i osnova za podizanje tube - lan 257.
stav 2. Porodinog zakona.
Kako advokat - punomonik tuioca nije uz tubu podneo overeno punomoje za zastupanje tu-
ioca u ovom sporu, to se ima smatrati da je tuba nepotpuna, pa je sa tih razloga tuba i odbaena
na osnovu odredbe iz lana 294. taka 7. a u vezi sa lanom 101. stav 5. Zakona o parninom po-
stupku, a to je i odlueno u izreci reenja.
(Iz Reenja Vieg suda u Valjevu, P2. 1/2014 od 19.02.2014. godine)
474.
Punomo u sporu o materinstvu i oinstvu, shodno odredbi lana 257. stav 1. Porodi-
nog zakona, mora biti overena i izdata samo radi zastupanja u tom sporu.
Iz obrazloenja:
Tuilje su putem punomonika - advokata, podnele tubu radi ponitaja izjave o priznanju oinstva.
Prilikom prethodnog ispitivanja tube, ovaj sud je utvrdio da punomo koja je uz tubu priloe-
na za advokate, nije podneta i overena u skladu sa odredbom lana 257. stav 1. Porodinog zakona.
Odredbom ovog lana zakona propisano je da ako tubu u sporu o materinstvu i oinstvu podnosi
punomonik stranke, punomoje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu.
S obzirom na to da zbog ovog nedostatka, po tubi nije bilo mogue postupati, primenom odred-
be lana 103. stav 6. ZPP-a, doneto je reenje kao u izreci.
(Iz Reenja Vieg suda u Novom Sadu, Poslovni broj P 2-50/10 od 14.10.2010. godine)
475.
Ako je stranka lino podnela tubu, a zatim angaovala punomonika za zastupanje tokom
postupka, punomoje koje se odnosi na zastupanje u parnici za utvrivanje oinstva ukoliko
je navedena vrsta tube i osnov tubenog zahteva - je uredno, iako nije overeno.
- 265 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Tuilja je lino u svoje ime i kao zakonski zastupnik maloletne tuilje ije utvrenje oinstva
trai podnela tubu za utvrivanje oinstva. Nakon nekoliko odranih roita za glavnu raspravu, tu-
ilja je angaovala punomonika advokata radi zastupanja u parnici za utvrivanje oinstva, navo-
dei vrstu tube i osnov tubenog zahteva. Punomoje nije overeno.
Tueni je ukazao na bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 9.
Zakona o parninom postupku (na koju inae i sud pazi po slubenoj dunosti), a koja se tie ured-
nosti punomoja za zastupanje tuilje u sporu za utvrivanje oinstva.
Relevantna odredba:
Ako tubu u sporu o materinstvu i oinstvu podnosi punomonik stranke, punomoje mora biti
overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu, a treba da sadri navode u pogledu vrste tube
i osnova za podizanje tube - lan 257. Porodinog zakona.
Kada parninu radnju podnoenja tube za stranku nije uinio punomonik, ve stranka lino, dok
se punomonik pojavio tokom postupka (tek nakon nekoliko odranih roita za glavnu raspravu), nje-
govo punomoje koje se odnosi na zastupanje u parnici za utvrivanje oinstva koja je ve pokrenuta, je
uredno ako sadri vrstu tube i osnov tubenog zahteva, iako nije overeno.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije,Rev. 1052/09 od 08.04.2009. godine)
ODLUKA O VRENJU ILI LIENJU RODITELJSKOG PRAVA I O

ZATITI OD NASILJA U PORODICI
476.
O vrenju roditeljskog prava odluuje se istovremeno sa utvrivanjem materinstva i
oinstva.
Iz obrazloenja:
Tuilje su Viem sudu podnele tubu radi utvrivanja oinstva i radi izdravanja maloletnog tu-
ioca.
Vii sud je, pazei po slubenoj dunosti na svoju stvarnu nadlenost shodno lanu 17. Zakona
o parninom postupku, doneo reenje kojim se oglasio stvarno nenadlean za postupanje u pravnoj
stvari tuilaca protiv tuenika radi izdravanja. Naao je, naime, da je stvarno i mesno nadlean
Osnovni sud prema Zakonu o ureenju sudova.
Apelacioni sud je - odluujui po albi tuilja - ukinuo prvostepeno reenje i vratio predmet
istom sudu na ponovno suenje.
Relevantne odredbe:
Sud je duan da presudom u sporu o materinstvu i oinstvu odlui i o vrenju roditeljskog prava
- lan 260. stav 1. Porodinog zakona.
Vrenje roditeljskog prava i staranje o detetu propisano je lanom 68. st. 1. i 2. Porodinog za-
kona: roditelji imaju pravo i dunost da se staraju o detetu, to obuhvata uvanje, podizanje, vaspita-
- 266 -
PORODINO PRAVO
nje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje, upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Dakle, u pita-
nju je kompleksno pravo, koje zakonodavac propisuje iskljuivo u interesu deteta.
Zbog toga je Vii sud u obavezi da, odluujui o utvrivanju oinstva, odlui i o vrenju rodi-
teljskog prava - shodno lanu 68. st. 1. i 2. i lanu 260. Porodinog zakona.
477.
Presudom o osnovanosti zahteva o oinstvu istovremeno se odluuje o vrenju roditeljskog
prava ak i kada stranke takav zahtev nisu istakle.
Iz obrazloenja:
Iz spisa proizilazi da je tuilac podneo tubu protiv tuene kojom je traio da se utvrdi da je pri-
rodni otac mal. tuenih D. i N. roenih od majke S.S Tuenici su istakli protivtubeni zahtev i pred-
loili da sud odlui o vrenju roditeljskog prava nad maloletnim tuenicima i izdravanju. Pritom je
punomonik tuenih istakla prigovor stvarne nenadlenosti istog suda za postupanje u odnosu na tu-
bene zahteve koji se odnose na vrenje roditeljskog prava i u odnosu na visinu izdravanja malolet-
nih tuenih, te je predloila da se spisi predmeta u pogledu navedenih tubenih zahteva izdvoje i da
se dostave Osnovnom sudu u J. na dalji postupak.
Odluujui o istaknutom prigovoru punomonika tuenih, prvostepeni sud je imao u vidu
l. 25 st. 1 ta. 7. Zakona o ureenju sudova (''Sl. glasnik RS'', br. 116/08) kojim je propisano da
Vii sud u prvom stepenu sudi u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva ili materin-
stva, te je imao u vidu odredbu l. 260 st. 1 Porodinog zakona, kojim je propisano da je sud du-
an da presudom u sporu o materinstvu i oinstvu odluuje i o vrenju roditeljskog prava. Nai-
me, presudom o osnovanosti zahteva o oinstvu istovremeno se odluuje o vrenju roditeljskog
prava, ak i kada stranke takav zahtev nisu istakle. S obzirom da u sadraj roditeljskog prava
spadaju, uvanje, podizanje, vaspitanje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje, upravljanje i ras-
polaganje imovinom deteta, to prvostepeni sud, shodno Zakonu o ureenju sudova i Porodinom
zakonu, nalazi da presudom o osnovanosti zahteva za utvrivanje oinstva istovremeno treba
odluiti i o vrenju roditeljskog prava.
Drugostepeni sud nalazi da je alba tuenih u predmetnoj pravnoj stvari nedozvoljena i da istu
treba odbaciti. Naime, Vii sud u J. se oglasio stvarno nadlenim za postupanje po tubi maloletnih
S. i S., kojom su traili da im tuilac plaa izdravanje, te da majka trai da vri roditeljsko pravo.
Prema l. 17 l. 3 ZPP, protiv reenja Vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim
nije dozvoljena alba. S obzirom da je alba nedozvoljena, to je drugostepeni sud istu odbacio, a
shodno l. 373 st.1 ta. 1 ZPP.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 2478/10 od 14.05.2010. godine)
TUBA ZA ZATITU PRAVA DETETA

- 267 -
PORODINO PRAVO
478.
Tubu za zatitu prava deteta mogu podneti dete, roditelj deteta, javni tuilac i organ sta-
rateljstva.
Iz obrazloenja:
Tubu za zatitu prava deteta mogu podneti dete, roditelj deteta, javni tuilac i organ starateljstva
(l. 263. stav 1. Porodinog zakona). Tuba se moe podneti u pogledu svih prava koja su detetu prizna-
ta Porodinim zakonom, a nisu zatiena nekim drugim postupkom. Pravo stanovanja deteta jeste deije
pravo koje nije zatieno posebnim postupkom, a smeteno je u odeljak koji se tie imovinskih prava.
Stoga se upravo na osnovu ovlaenja iz l. 263. stav 2. Porodinog zakona zatita tog prava moe traiti
u postupku i po pravilima u sporu za zatitu prava deteta. Osim to je ovakav tubeni zahtev usmeren na
ostvarenje prava deteta, on je postavljen u parnici koja je izmeu parninih stranaka voena radi razvoda
braka, vrenja roditeljskog prava i izdravanja, pa je suprotno revizijskim navodima tuilja aktivno legi-
timisana za voenje ovog postupka.
TUBA ZA VRENJE ODNOSNO LIENJE

RODITELJSKOG PRAVA
479.
Ako je tubu za lienje roditeljskog prava podneo organ starateljstva, odluka o lienju tog
prava ne moe biti zasnovana na nalazu i strunom miljenju direktora i radnika organa sta-
rateljstva, angaovanih kao vetaka.
Iz obrazloenja:
Pravnosnanom presudom okrunog suda od 9.05.2008. godine, odbijena je alba tuene i po-
tvrena presuda optinskog suda od 7.02.2008. godine, kojom je tuena T.B. potpuno liena rodi-
teljskog prava prema maloletnoj kerki A.B., roenoj 17.09.2006. godine.
Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tuena pobija drugostepenu presudu zbog bitne po-
vrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava i predlae da se ni-
estepene presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suenje.
Ispitujui pobijanu drugostepenu presudu u smislu lana 399. Zakona o parninom postupku,
Vrhovni sud Srbije je naao da je revizija tuene osnovana.
Prema sadrini spisa tubu za potpuno lienje roditeljskog prava tuene T.B. prema kerki ma-
loletnoj A.B., roenoj 17.09.2006. godine, podneo je Centar za socijalni rad iz S., a iji je zakonski
zastupnik direktor S.O., koja je potpisala tubu i zastupala tuioca u postupku.
injenino stanje na osnovu koga je i doneta pravnosnana presuda o potpunom lienju roditelj-
skog prava tuene zasnovano je na nalazu i strunom miljenju Centra za socijalni rad iz S., od
12.12.2007. godine, koji je potpisala direktor S.O., psiholog.
- 268 -
PORODINO PRAVO
Poto je tubu za lienje roditeljskog prava na osnovu lana 264. stav 2. Porodinog zakona
podneo organ starateljstva iji je direktor S.O., osnovani su navodi revizije da S.O. nije mogla da
bude vetak u ovom predmetu i da vetaenje kao struni organ nije mogao da vri tuilac, tako da
su postojali uslovi za iskljuenje vetaka saglasno odredbama lana 253. u vezi sa lanom 66. stav
1. Zakona o parninom postupku, koje odredbe se primenjuju i u postupcima u vezi sa porodinim
odnosima saglasno odredbama lana 202. Porodinog zakona.
(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 1963/08 od 27.04.2008. godine)
KOLIZIJSKI STARATELJ I PRIVREMENI

ZASTUPNIK DETETA
480.
U sporu radi odravanja linih odnosa izmeu maloletnog deteta i njegovih srodnika, po-
krenutom po tubi srodnika, sud e detetu postaviti kolizijskog staratelja, ukoliko se zakonski
zastupnik deteta - njegov roditelj, protivi tubi a sud zakljui da je u najboljem interesu deteta
da ostvaruje kontakte sa tuiocima.
Iz obrazloenja:
Imenovana tuena, kao majka i zakonski zastupnik deteta, protivi se odravanju linih odnosa
izmeu tuilaca i maloletnog deteta, a da li je odravanje takvih odnosa u njegovom najboljem inte-
resu ili nije - injenino je pitanje, koje se upravo u ovoj parnici mora razreiti.
To znai da postoji mogunost da se u parnici doe i do zakljuka da jeste u najboljem interesu
maloletnog deteta da ostvaruje kontakte sa ovde tuiocima kao dedom i babom, iz ega bi proizalo
da bi, u tom sluaju, postojali suprotni interesi izmeu majke deteta, kao zakonskog zastupnika i sa-
mog deteta.
U takvom sluaju, Porodini zakon je u lanu 265. propisao obavezu da se detetu za voenje
ovakve parnice postavi kolizijski staratelj, to prvostepeni sud u postupku nije uradio, a to se osno-
vano navodi i u albi tuioca. Na opisani nain prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno
pravo, a to je moglo imati za posledicu i nepotpuno utvreno injenino stanje.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G.2 225/11(1) od 23.05.2011. godine)
DUNOST SUDA
481.
Nije u interesu maloletnog deteta insistitirati da ono izrazi svoje miljenje o poveravanju jed-
nom od roditelja ukoliko usled emocionalne vezanosti za oba roditelja to nije u stanju da uini.
- 269 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Prema stavu Apelacionog suda, Prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvreno injenino
stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je vrenje roditeljskog prava, u smislu lana 68. i
78. Porodinog zakona, poverio majci. Pravilno je ocenio da je to u najboljem interesu maloletnog
deteta, shodno lanu 266. stav 1. Porodinog zakona, s obzirom da stranke nisu postigle sporazum o
zajednikom vrenju roditeljskog prava.
Suprotno albenim navodima tuioca, pravilnom ocenom nalaza i miljenja psihologa je utvre-
no da maloletn dete, koja se prilikom pokuaja izjanjenja uznemirila i plakala, nije u stanju da izra-
zi svoje miljenje u vezi poveravanja jednom od roditelja - emocionalno je vezana za oba roditelja.
Zbog toga su neosnovani navodi albe da je trebalo insistirati na miljenju maloletn0g deteta,
imajui u vidu takav nalaz i miljenje psihologa.
Zbog toga je prvostepeni sud pravilno odluio, uvaavajui najbolji interes deteta, da maloletno
dete poveri majci na samostalno vrenje roditeljskog prava.
482.
Odluujui koji od roditelja e vriti roditeljsko pravo sud e razmatrati ne samo nji-
hove materijalne mogunosti ve i mogunosti zdravog psihofizikog razvoja dece.
Iz obrazloenja:
Utvreno je sledee injenino stanje: parnine stranke su ivele u vanbranoj zajednici od
2000. godine i iz te zajednice imaju dvoje maloletne dece. Do poremeaja njihovih odnosa dolo je
2007. godine, kada je od strane nadlenog Centra za socijalni rad donet privremeni zakljuak o
obezbeenju smetaja maloletne dece i majke i odreen hitan smetaj u porodicu odreenog lica (po
pozivu tuene 11.04.2007. godine jer ju je tuilac nakon svae tukao, zbog ega je bila prinuena da
sama ode kod roditelja bez dece).
Zatim je izmeu parninih stranaka ponovo dolo do zasnivanja vanbrane zajednice ali i do no-
vog poremeaja odnosa u aprilu 2009. godine, kada ju je tuena napustila otiavi sa decom). Zatrae-
na miljenja Gradskog centra za socijalni rad i centra nadlene optine bila su suprotna. Zbog toga je u
postupku pred niestepenim sudovima izveden dokaz vetaenjem Instituta za mentalno zdravlje, pre-
ma kome nijedan roditelj nema znakova trajne ili privremene duevne bolesti, privremene duevne po-
remeenosti i zaostalog duevnog razvoja kao i da oboje imaju ouvanu roditeljsku sposobnost. Due
odvajanje od majke moglo bi ostaviti negativne posledice na kasniji emocionalni razvoj dece pa je za-
kljuak strunog tima da starateljstvo nad maloletnom decom treba poveriti majci imajui u vidu nji-
hov uzrast a s obzirom da tuena poseduje zadovoljavajue socijalno-ekonomske uslove, da je u stanju
da obezbedi deci povoljnu psiho-pedagoku klimu za pravilan razvoj i odrastanje i da se do sada reali-
zovala kao uspean roditelj. U postupku pred niestepenim sudovima utvren je uzrast dece, njihove
ukupne potrebe, okolnosti pod kojima ive parnine stranke i njihove mesene zarade.
Na ovako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.
Naime, u porodinim odnosima koji se tiu dece sud je duan da postupa u njihovom najboljem
interesu u smislu lana 266. Porodinog zakona. Upravo cenei najbolji interes dece (ustanovljen na
osnovu miljenja Instituta za mentalno zdravlje), i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, niestepeni
sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su maloletnu decu poverili na vrenje roditelj-
- 270 -
PORODINO PRAVO
skog prava tuenoj kao majci uz obavezivanje tuioca da doprinosi njihovom izdravanju na osnovu
l. 272., 160., 161. i 162. Porodinog zakona.
Suprotno revizijskim navodima, okolnost to je tuilac u boljoj materijalnoj situaciji u odnosu
na tuenu ne znai da e tuilac bolje vriti roditeljsko pravo koje je vrlo sloeno i - osim materijal-
nih mogunosti (koje su kod i tuene zadovoljavajue) - podrazumeva i druge ( omoguavanje zdra-
vog psihofizikog razvoja dece a u emu se tuena pokazala izuzetno odgovornom).
483.
Dete koje je navrilo 15 godina ivota moe samostalno odluivati o nainu odravanja li-
nih odnosa sa roditeljem s kojim ne ivi, bez potrebe za voenjem sudskog postupka kojim bi
se utvrdilo to pravo.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, brak tuenog K.D. i zakonskog zastupnika maloletnih tu-
ilaca .S. razveden je i zajednika maloletna deca stranaka poverena su majci .S., na samostal-
no vrenje roditeljskog prava. Istom presudom obvezan je tueni da doprinosi deijem izdravanju
maloletnih tuilaca, a njihovo vianje ureeno je tako to je odreeno da e se deca sa ocem viati
svakog drugog vikenda, poev od petka u 18,00 sati do nedelje u 18,00 sati, tokom zimskog raspu-
sta 10 dana i tokom letnjeg raspusta 30 dana. Ta presuda je pravnosnana od 24. februara 2000. go-
dine. Maloletni tuilac K.D. sada je uenik drugog razreda srednje kole. Veoma je emotivan i po
prirodi miran. Nema problema sa autoritetom. Voli kompjuter i uiva u bavljenju programiranjem. U
njegovom kolovanju do sada nije bilo problema zbog loih ocena i izostajanja sa asova. Sve to re-
zultat je injenice da maloletni K.D. probleme reava povlaenjem, ali do te mere histerino da do-
bije napad agresije i plakanja. Maloletna tuilja K.S. uenica je prvog razreda srednje kole. Ona je
drutvena i kreativna mlada osoba. Emotivno je vezana za porodicu, a slobodno vreme provodi tako
to pie pesme. Ispoljila je probleme u ponaanju, sukobljavala se sa autoritetima, teko joj je da po-
tuje pravila i sklona je konfliktima. Reaguje impulisivno. Problem u njenom kolovanju manifestu-
je se u izostajanju sa nastave. Maloletni tuioci u tubi zahtevaju da se zajedno viaju sa tuenim,
svojim ocem, po njihovom meusobnom dogovoru, bez ogranienja i prisustva strunih radnika. Posle
razvoda braka svojih roditelja, maloletni tuioci su teko preivljavali konflikte izmeu njih, to je vre-
menom prouzrokovalo probleme u ponaanju dece i probleme u njihovom kolovanju. Konstatujui sve
te probleme, Centar za socijalni rad Grada Z. doneo je reenje o kolektivnom nadzoru nad vrenjem ro-
diteljskog prava majke maloletnih tuilaca, ovde njihovog zakonskog zastupnika .S. Pomenuto reenje
je doneto 2. februara 2010. godine i od tada zakonski zastupnik maloletnih tuilaca ispunjava sve naloge
iz tog reenja, ali je otpor prema strunim radnicima Centra za socijalni rad i saradnji uopte i dalje evi-
dentan. Zbog toga Centar za socijalni rad smatra da maloletne tuioce i njihove roditelje treba uputiti na
porodinu terapiju zbog dugotrajno konfliktnih odnosa, kako izmeu bivih suprunika tako izmeu oca
i dece, kao i zbog problema koje deca pokazuju u koli i u potovanju autoriteta uopte.
Prvostepeni sud je na osnovu odredaba l. 266. stav 3. i 61. stav 1. Porodinog zakona zakljuio
da je najbolji interes maloletnih tuilaca da sa tuenim kontaktiraju po njihovom meusobnom do-
govoru i da nije osnovan zahtev tuenog da sud precizno odredi termine i mesto vianja izmeu nje-
ga i maloletnih tuilaca. Na osnovu takvog zakljuka usvojio je tubeni zahtev, a tueni je protiv ta-
kve presude izjavio albu.
- 271 -
PORODINO PRAVO
Po shvatanju Apelacionog suda, ovakav pravni zakljuak prvostepenog suda nije pravilan. Naime,
zahtev da sud donese presudu u kojoj e se konstatovati da e maloletni tuioci sa tuenim kontaktirati
po meusobnom dogovoru ne predstavlja zahtev za ureenje linih odnosa na drugaiji nain, ve zah-
tev za prestanak intervencije suda u ureivanju linih odnosa dece i oca, na osnovu injenice da su deca
starija od 15 godina. Stoga se osnovano u albi tuenog navodi da je ova parnica nepotrebna jer je pravo
dece starije od 15 godina da odravaju line kontakte sa ocem po meusobnom dogovoru izvorno za-
konsko pravo i nije potrebna sudska intervencija.
Neosnovan je albeni navod tuenog da se moraju precizno odrediti termini i mesto vianja sa
decom, s obzirom na to da lini kontakti dece starije od 15 godina i roditelja zavise od njihovih elja
i ne moe se prinudno izvriti odluka za odravanjem linih kontakata drugaija od njihove elje.
Neosnovan je navod da se na ovaj nain podreuju interesi dece njihovim eljama, jer deca koja su
navrila 15 godina mogu u pogledu odravanja linih kontakata sa roditeljem s kojim ne ive da od-
lue ta ele i ta je njihov najbolji interes.
484.
Na postojanje interesa da se maloletna deca razdvoje te da jedno bude povereno majci,
a drugo ocu mora ukazivati postojanje posebnih okolnosti.
Iz obrazloenja:
Imajui u vidu predlog i miljenje nadlenog Centra za socijalni rad, a polazei od odredbi
lana 266. Porodinog zakona i lana 3. st. 1. i 2. Konvencije o pravima deteta - drugostepeni
sud je zakljuio da je u najboljem interesu dece da maloletni sinovi ostanu kod tuenog i da u
odnosu na njih tueni vri samostalno roditeljsko pravo, to je i elja dece. Maloletna erka je,
zbog uzrasta, vie upuena na majku sa kojom provodi dosta vremena, te bi njeno izdvajanje iz
sredine u kojoj dobro funkcionie i odvajanje od majke moglo da ostavi posledice na psihofizi-
ki razvoj i protivno njenom najboljem interesu. Zbog toga je drugostepeni sud i poverava na sa-
mostalno vrenje roditeljskog prava tuilji.
Revident neosnovano ukazuje da se drugostepenom odlukom titi iskljuivo lini interes tuilje,
a ne najbolji interes dece jer tuilja nema uslova za vrenje roditeljskog prava za razliku od tuenog.
Naime, zanemaren je prvenstveni interes dece da budu zajedno, u kom smislu postoje i predlog i mi-
ljenje Centra za socijalni rad.
Meutim, drugostepeni sud je pravilno ocenio znaaj injenice da maloletna deca stranaka, uko-
liko je mogue, treba da ive zajedno. Ali, pravilno zakljuuje da to to nisu svi troje povereni jed-
nom roditelju nee ostaviti posledice na njihov razvoj - svaki vikend e provoditi zajedno kod jed-
nog od roditelja, kao i ceo zimski i letnji raspust, to e im omoguiti da neguju meusobnu bliskost
i razvijaju svoje odnose u najboljem pravcu.
Za pravilan psihofiziki razvoj dece jeste najbolje da se deca ne razdvajaju, osim ako postoje
posebne okolnosti iz kojih bi proizilazio njihov interes da jedno bude povereno majci, a drugo ocu.
U tom smislu, a imajui u vidu injenicu da maloletna erka ve ivi u domainstvu sa majkom, ko-
ja ima uslova za samostalno vrenje roditeljskog prava i faktiki ga i vri, da je pola u kolu i da u
ivotnom i radnom okruenju dobro funkcionie, drugostepeni sud pravilno zakljuuje da bi svaka
promena mogla ostaviti posledice na njen psihofiziki razvoj, to je suprotno njenim interesima.
- 272 -
PORODINO PRAVO
Nasuprot navodima revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava, drugostepeni sud se iskljuivo
rukovodio interesima maloletne dece u datim okolnostima. Za ovakvo odluivanje drugostepenog suda,
koje prihvata i revizijski sud, znaajna je i injenica da parnine stranke od 11.09.2008. godine faktiki i
vre samostalno roditeljsko pravo na nain kako je to ureeno pobijanom presudom.
485.
Pre nego to se prethodno ne utvrdi najbolji interes deteta, ne moe se doneti privremena
mera kojom se odreuje njegova predaja.
Iz obrazloenja:
Tuilja je protiv tuenog dana 05.03.2010. godine podnela prvostepenom sudu tubu radi pove-
ravanja maloletne erke parninih stranaka njoj na uvanje, brigu i vaspitavanje te samostalno vre-
nje roditeljskog prava kao i radi obavezivanja tuenog da na ime svog doprinosa za njeno izdrava-
nje plaa meseni iznos od 8.000,00 dinara.
Podneskom od 25.03.2010. godine predloila je da se odredi privremena mera i obavee tueni
da joj odmah preda dete s obzirom da je erku preuzeo dva dana ranije, nakon ega je odbio da je
vrati tuilji iako ona ima samo godinu dana. Nadleni Centar za socijalni rad dao je miljenje po
podnetoj tubi - da je obzirom na uzrast deteta u veem interesu da bude povereno majci, koja po-
znaje razvojne i druge mogunosti deteta, a u pogledu predloga za odreivanje privremene mere - da
dete nije ivotno ugroeno injenicom da se nalazi kod oca, te da neka ishitrena odluka u ovom mo-
mentu nije neophodna.
albom tuenog se osnovano ukazuje da je pobijano reenje doneto a da prethodno prvostepeni
sud nije na pouzdan nain utvrdio ta je trenutno najbolji interes deteta. Dakle - zbog nepotpuno
utvrenog injeninog stanja, nije mogla biti ispitana ni pravilnost primene materijalnog prava.
U ponovnom postupku prvostepeni sud e zatraiti od strunog tima Centra za socijalni rad
detaljan sintetizovan nalaz i miljenje o tome da li tuilja ispunjava uslove da joj po predlogu za
odreivanje privremene mere maloletna erka bude odmah poverena, ali ne samo u pogledu njenih
stambenih i ekonomskih prilika (ime se isti organ preteno bavio analizirajui konkretan sluaj
svojim prethodnim nalazom i strunim miljenjem), ve i u pogledu njenih mogunosti da vri ro-
diteljsko pravo odn. da joj dete bude povereno sa aspekta svojstava njene linosti i mogunosti da
to ini, uzimajui u obzir i njene zdravstvene prilike, stepen dostignute zrelosti, odgovornosti, sa-
vesnosti i drugih svojstava strukture linosti.
Po potrebi, sasluae predstavnika ovog Centra kao i parnine stranke i u zavisnosti od utvre-
nog, doneti novu i zakonitu odluku. Bez utvrenja ovih injenica nije mogue sagledati ta je trenut-
no najbolji interes deteta, u smislu lana 6. stav 1. i lana 266. stav 1. Porodinog zakona.
(Iz Reenja Vieg suda u Panevu, G. 1576/2010 od 18.05.2010. godine)
486.
Sud je uvek duan da se u sporu za zatitu prava deteta i vrenje roditeljskog prava ruko-
vodi najboljim interesom deteta. U sluaju postojanja protivurenosti izmeu miljenja veta-
- 273 -
PORODINO PRAVO
ka pojedinca i Centra za socijalni rad koje se koje se ne mogu usaglasiti, potrebno je priba-
vljanje miljenja ustanove iz oblasti zatite mentalnog zdravlja i psihijatrije razvojnog doba
odgovarajueg klinikog centra.
Iz obrazloenja:
Presudom o razvodu braka maloletni sin stranaka - roen 2003. godine, poveren je tuenom na
uvanje, negu i vaspitanje a tuilja obavezana da plaa izdravanje u odreenom iznosu. Odluka je
zasnovana na nalazu i miljenju vetaka pojedinca (psihologa), koji je suprotan miljenju Centra za
socijalni rad, u kom je obrazloeno da otac ne prepoznaje najbolji interes deteta, da dete nije
adekvatno zatieno u delu njegovog prava da ostvaruje kontakte sa majkom sa kojom aktuelno
ne ivi i da oevo ponaanje ne moe posluiti kao dobar model zbog gubljenja kontrole u ispo-
ljavanju besa.
Pre opredeljenja za miljenje kome treba poveriti dete, prvostepeni sud nije pokuao usaglaava-
nje nalaza i miljenja, prema odredbama lana 259. st. 2. i 3. Zakona o parninom postupku, niti ve-
taenje poveravao drugoj ustanovi.
Iz tih razloga je presuda ukinuta.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, G.2 199/10 od 17.08.2010. godine)
487.
Ako su ispunjene sve bitne okolnosti od znaaja za pravilan fiziki i emotivni razvoj dete-
ta, a pre svega elja roditelja i deteta da ono ostane sa roditeljem kome je privreno i sa kojim
ima prisan odnos, tada je odluka suda da taj roditelj samostalno vri roditeljsko pravo, iako
nije psihofiziki sposoban za staranje, doneta u najboljem interesu deteta. Utvrene okolnosti
to opravdavaju.
Iz obrazloenja:
Stranke su zakljuile brak 16.10.1993. godine trajao je do 05.06.1996. godine. Iz tog braka ima-
ju sina roenog 1993. godine, koji je sudskom odlukom poveren ocu na negu, uvanje i vaspitanje.
Tri godine nakon prestanka braka, bivi suprunici su zasnovali vanbranu zajednicu u kojoj je
04.10.2001. godine roena imenovana maloletna erka. Vanbrana zajednica je prestala 19.04.2004.
godine, kada je tuilja napustila supruga i sina i sa njihovom zajednikom maloletnom erkom otila
kod svojih roditelja.
Maloletna erka poverena je na dalju brigu i vaspitanje ocu - tuenom reenjem nadlenog Cen-
tra za socijalni rad od 15.09.2004. godine. Od tada je boravila kod oca sve do 29.11.2006. godine,
kada je zbog operacije ciste na vratu ostala sa majkom u bolnici.
Nakon ove operacije, ona je - po svojoj elji - prela da ivi kod majke, koja je u meuvremenu
zasnovala vanbranu zajednicu. Dobro se slae sa majkom i njenim sadanjim suprugom, kao i sa
imenovanim maloletnim bratom, koji je poveren na staranje ocu, a sa kojim se redovno via, budui
da oboje naizmenino poseuju svoje roditelje. Pohaa predkolsku ustanovu, prilagodila se i stekla
prijatelje u novom okruenju.
Tuilja je po zanimanju krojaica, zaposlena je, ostvaruje mesenu zaradu i dodatne prihode.
Njen suprug je u radnom odnosu i ostvaruje stalne novane prihode, poseduje jednosoban stan u ko-
- 274 -
PORODINO PRAVO
me ivi zajedno sa tuiljom i maloletnom erkom i ima obavezu izdravanja prema svoje dvoje de-
ce, koja ive sa majkom.
Tueni je u radnom odnosu i ostvaruje stalne novane prihode. U meuvremenu je zasnovao
branu zajednicu i ivi u dvosobnoj kui (lino vlasnitvo) sa svojim navedenim maloletnim sinom i
sinom sadanje supruge iz prvog braka.
Ni jedan od roditelja ne poseduje odgovarajue uslove za stanovanje dece, s tim to u domain-
stvu tuenog ivi dvoje dece priblino istog uzrasta, a povremeno dolazi i erka njegove sadanje
supruge. Prema miljenju nadlenog Centra za socijalni rad, otac je stabilna i odgovorna linost, dok
se kod majke ispoljava nedovoljna zrelost za roditeljsku ulogu i nedostatak osetljivosti za potrebe
deteta, zbog ega maloletnu erku treba poveriti ocu koji je u toku postupka pokazao veu odgovor-
nost i spremnost za prihvatanja roditeljske uloge. Prema zapaanju ovog organa, maloletna erka iz-
raava jae emocije prema majci, sa kojom ima prisan odnos.
Na utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada
su zajedniku maloletnu erku parninih stranaka poverili tuilji kao majci na dalju negu, uvanje i
vaspitanje, istovremeno uredivi i nain odravanja linih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne
ivi, rukovodei se najboljim interesom deteta.
Roditeljsko pravo je lino pravo, a vri se iskljuivo u najboljem interesu deteta. Sadrina ro-
diteljskog prava obuhvata staranje o detetu, uvanje i podizanje, vaspitanje i obrazovanje, njegovo
zastupanje i izdravanje, kao i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Sva ova prava i duno-
sti ima roditelj kome je dete povereno, ime se drugi roditelj, koji ne ivi sa detetom, ne liava ro-
diteljskog prava.
lanom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, predvieno je da su u svim aktivnostima koje se
tiu dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi,
administrativni organi ili zakonodavna tela, od prvenstvenog znaaja najbolji interesi deteta.
Stavom 2. istog lana predvieno je da e se detetu obezbediti takva zatita i briga koja je neop-
hodna za njegovu dobrobit, uzimajui u obzir prava i obaveze njegovih roditelja i drugih lica koja
su za dete odgovorna.
Ova obaveza preuzeta je lanom 6. Porodinog zakona kojom je propisano da je svako duan da
se rukovodi najboljim interesom deteta, a lanom 266. istog Zakona propisano je da je sud uvek du-
an da se u sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odn. lienje roditeljskog prava - ruko-
vodi najboljim interesom deteta.
488.
Odluka suda kojom se konstatuje da su se stekli uslovi za izmenu prethodno odreenog
modela vianja maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne ivi je pravilna ako se rukovodi
najboljim interesom deteta.
Iz obrazloenja:
U konkretnom sluaju, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da su se stekli uslovi za iz-
menu prethodno odreenog modela vianja oca - tuioca sa maloletnim detetom i za intenzivira-
nje tog kontakta, i to na nain ispravno regulisan u smislu lana 61. stav 1. u vezi lana 62. i l.
67. do 70. Porodinog zakona.
- 275 -
PORODINO PRAVO
Evidentno je da su se sudovi u tome rukovodili najboljim interesom maloletnog deteta, u smislu

odredbe lana 266. stav 1. Porodinog zakona.
Zapravo, niestepeni sudovi su intencijom najboljeg interesa maloletnog deteta u donoenju po-
bijane odluke ispotovali pravo deteta koje je odvojeno od roditelja, na odravanje linih odnosa i
neposrednih kontakata sa oba roditelja, na stalnoj osnovi, u smislu lana 9. stav 3. Konvencije Uje-
dinjenih nacija o pravima deteta (koju je naa zemlja ratifikovala dana 18.12.1990. godine).
Sa pravnog stanovita Vrhovnog suda Srbije, vianjem drugog roditelja sa kojim ono ne ivi,
maloletnom detetu se obezbeuju najbolji ivotni i zdravstveni uslovi za njegov pravilan i potpun
razvoj, u smislu lana 62. ovog Zakona i citirane odredbe Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima
deteta.
Netano je revidentovo tvrenje da je pobijana odluka doneta bez uvaavanja miljenja strunog
tima Centra za socijalni rad, i to stoga to su niestepeni sudovi prilikom donoenja pobijane odluke
imali u vidu ovo miljenje i zapravo ga prihvatili u pogledu obima i uestalosti kontaktiranja, osim u
pogledu mogunosti da maloletno dete prenoi kod oca. S tim u vezi, prihvatili su u tom delu mi-
ljenje lekara specijaliste deije psihologije, ali i njegov predlog da se intenzivira njihov kontakt i
kroz vienje jo jedanput tokom nedelje.
489.
Kada sud donese presudu kojom se reguliu odnosi izmeu maloletnog deteta i roditelja
kome dete nije povereno na negu, uvanje i izdravanje - miljenje Centra za socijalni rad nije
od odlunog i jedinog znaaja, bez obzira to stranke nisu imale primedbi.
Iz obrazloenja:
Navedenom presudom Optinskog suda u . od 14.09.2006. godine je - izmeu ostalog - u st. 2.
ureen nain odravanja linih odnosa dece sa majkom.
Navedenim Reenjem Okrunog suda u . od 20.12.2006. godine ukida se pomenuta prvo-
stepena presuda i predmet vraa istom sudu na ponovni postupak i odluku.
Iz obrazloenja osporene presude proizilazi da je prvostepeni sud odluku zasnovao na mi-
ljenju Centra za socijalni rad u ., uz konstataciju da stranke nisu imale primedbi na predlog
strunog tima toga Centra. Odredbom l. 266. Porodinog zakona je propisano da je - u sporu za
zatitu prava deteta i u sporu za vrenje roditeljskog prava - sud uvek duan da se rukovodi naj-
boljim interesom deteta, a odredbom l. 205. istog Zakona je propisano da sud moe utvrivati
injenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe i samostalno istraivati injenice koje
nijedna stranka nije iznela.
Iz navedenih odredaba jasno proizilazi da je sud duan da se prilikom odluivanja o nainu
odravanja kontakata izmeu dece i roditelja koji ne vri roditeljsko pravo, rukovodi najboljim
interesom deteta, pri emu nije vezan predlozima stranaka, ve se injenice koje su bitne za od-
luku mogu utvrivati po principu istranog naela. Iz toga sledi da miljenje Centra za socijalni
rad nije jedini osnov za odluku u pogledu naina odravanja linih kontakata izmeu dece i ro-
ditelja, ak i u sluaju kada stranke nemaju primedbi na to miljenje, u sluaju ako sud proceni
da predlog Centra za socijalni rad nije u najboljem interesu deteta, odnosno da ne predstavlja
dovoljan osnov da bi se isti interes deteta zatitio.
- 276 -
PORODINO PRAVO
NALAZ I STRUNO MILJENJE

490.
Proputanjem da u postupku ispita i utvrdi podobnost jednog od roditelja, sud postupa
protivno najboljem interesu maloletnog deteta. Njegov interes je da bude povereno onom rodi-
telju koji e se najbolje starati o njemu i najbolje zadovoljavati njegove potrebe. Bez svestra-
nog i objektivnog sagledavanja linosti oba roditelja i njihovih mogunosti i elja da uestvuje
u vrenju roditeljskog prava ne moe se pravilno utvrditi najbolji interes maloletnog deteta -
ko od roditelja moe optimalno bolje i kvalitetnije da vri roditeljsko pravo i zadovoljava po-
trebe deteta.
Iz obrazloenja:
Prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo odluujui kome od parninih strana-
ka e poveriti zajedniko maloletno dete radi vrenja roditeljskog prava. To je imalo za posledicu da
nije potpuno i pravilno utvrdio sve injenice koje su od uticaja na odluku.
Roditelji - prema odredbama lanova 68., 75. i 77. Porodinog zakona - vre roditeljsko pravo
zajedniki i sporazumno. Oni imaju pravo i dunost da se staraju o detetu, to obuhvata: uvanje,
podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje te upravljanje i raspolaganje imovi-
nom deteta. Ipak, u odreenim ivotnim situacijama roditelji ne vre zajedniki roditeljsko pravo
ve jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo.
Dakle, uobiajeno je zajedniko vrenje roditeljskog prava ali kada to nije sluaj i kada roditelj-
sko pravo treba da vri samo jedan roditelj onda pre donoenja odluke o takvom vrenju roditelj-
skog prava sud je duan da zatrai nalaz i struno miljenje od organa starateljstva, porodinog sa-
vetovalita ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodinim odnosima.
Ova obaveza suda propisana je imperativnom odredbom iz lana 270. Porodinog zakona.
U konkretnom sluaju, a kako to proizilazi iz stanja u spisima, prvostepeni sud se radi pribavlja-
nja potrebnog nalaza i strunog miljenja obratio nadlenom Centru za socijalni rad. Isti je na zah-
tev suda dana 04.06.2013. godine dostavio svoj nalaz i miljenje a potom ga i dopunio podneskom
od 18.06.2013. godine. Iz sadrine ovog nalaza i miljenja utvruje se da je isti sainjen iskljuivo
na osnovu razgovora sa tuenom i da je sve okolnosti, koje je Centar smatrao od znaaja za davanje
nalaza i miljenja, utvrivao na osnovu tako dobijenih podataka.
Imajui to u vidu, drugostepeni sud nalazi da postupak koji je prethodio donoenju odluke o vr-
enju roditeljskog prava nije pravilno sproveden jer se organi starateljstva nisu izjasnili na okolnost
podobnosti tuioca kao roditelja da zajedniko maloletno dete stranaka njemu bude povereno radi
samostalnog vrenja roditeljskog prava. Propustivi da ispita i utvrdi podobnost tuioca kao rodite-
lja, prvostepeni sud je postupao protivno najboljem interesu maloletnog deteta, iji je interes da bu-
de poverena onom roditelju koji e se najbolje starati o njemu i najbolje zadovoljavati njengove po-
trebe. Bez svestranog i objektivnog sagledavanja linosti oba roditelja i njihovih mogunosti i elja
da uestvuje u vrenju roditeljskog prava ne moe se pravilno utvrditi najbolji interes deteta u tom
smislu odn. ko od parninih stranaka moe optimalnije, bolje i kvaliktetnije da vri roditeljsko pravo
i zadovoljava njegove potrebe.
- 277 -
PORODINO PRAVO
Iz tih razloga, presuda prvostepenog suda je morala biti ukinuta, a u ponovnom postupku prvo-
stepeni sud e polazei od primedbi iznetih u ovom reenju, pribaviti nalaz i struno miljenje shod-
no lanu 270. Porodinog zakona od organa starateljstva i u odnosu na tuioca. Tek potom e, a ce-
nei sve izvedene dokaze i imajui u vidu svoju obavezu propisanu lanom 6. stav 1. i 266. Porodi-
nog zakona, rukovodei se najboljim interesom maloletnog deteta parninih stranaka, doneti novu
odluku kome e od parninih stranaka poveriti da vri roditeljsko pravo.
491.
Odluka o lienju roditeljskog prava ne moe biti zasnovana na nalazu i miljenju organa
starateljstva koji je i podneo predmetnu tubu.
Iz obrazloenja:
Tubu za lienje roditeljskog prava u konkretnom sluaju podneo je organ starateljstva.
Zbog toga odluka o lienju roditeljskog prava ne moe biti zasnovana na njegovom nalazu i mi-
ljenju, ve je obaveza prvostepenog suda da - u smislu odredbe lana 270. Porodinog zakona - za-
trai nalaz i struno miljenje od drugog organa starateljstva, porodinog savetovalita ili druge
ustanove specijalizovane za posredovanje u porodinim odnosima.
Pri tome, nalaz i miljenje e se zatraiti u pogledu materijalnih, socijalnih i drugih prilika tue-
ne ukljuujui i njene podobnosti da vri roditeljsko pravo, te njenih psihofizikih mogunosti da se
stara o svojoj maloletnoj deci u vreme podnoenja tube te - s tim u vezi - da li je od 2007. godine
pa do podnoenja tube dolo do promene u njenom statusu u vezi imovinskih i socijalnih prilika,
psihofizikog stanja te da li su ispunjeni uslovi za njeno potpuno odn. delimino lienje roditeljskog
prava u odnosu na maloletnu decu, kao i psihofizikog statusa maloletne dece u vreme podnoenja
tube odn. davanja izvetaja.
Naime, u ovakvoj vrsti sporova sud je duan da se rukovodi najboljim interesom maloletne dece.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G2. 1271/2013 od 15.01.2014. godine)
492.
U postupcima u vezi sa porodinim odnosima sud nema obavezu da strankama dostavi na-
laz i miljenje Centra za socijalni rad.
Iz obrazloenja:
albom se neosnovano ukazuje da tueni nije bio upoznat sa sadrinom izvetaja nadlenog
Centra za socijalni rad do prijema presude i da sporazum na kome je presuda zasnovana ne odgova-
ra sadrini postignutog dogovora stranaka niti okolnostima pod kojima je sporazum sainjen.
Izvetaj Centra sadri sveobuhvatno sagledavanje linih i porodinih prilika stranaka na osnovu
kojih je dat struni nalaz i miljenje. Osim toga, sud nema obavezu dostavljanja izvetaja Centra
strankama, a tueni je propustio da se sa izvetajem upozna na raspravi na koju je uredno pozvan.
- 278 -
PORODINO PRAVO
493.
Sud je - u sporu o pravu stanovanja - duan da ispita da li je zajedniko stanovanje rodite-
lja u najboljem interesu deteta.
Iz obrazloenja:
Pravo stanovanja, kao stvarno pravo, moe nastati na celoj stvari ili njenom delu, kao u konkret-
nom sluaju: pravo svojine na stanu na kome se tubom zahteva utvrenje prava stanovanja imaju sa
jednakim udelima i tuilja i tueni, koji je inae saglasan da ga tuioci koriste.
Apelacioni sud smatra da prvostepeni sud nije dao dovoljne razloge za svoju odluku da zajed-
niko stanovanje parninih stranaka nije u najboljem interesu dece. Ne moe se prihvatiti njegov za-
kljuak da bi eventualno korienje stana tuenog zajedno sa tuiocima bilo suprotno pravnoj priro-
di prava stanovanja budui da je brak stranaka razveden zbog poremeenih branih odnosa i nepod-
noljivosti zajednikog ivota.
Naime, odluka suda da zajedniko stanovanje roditelja nije u najboljem interesu deteta mora biti
zasnovana na briljivom ispitivanju svih okolnosti relevantnih za donoenje takvog zakljuka, u
smislu lana 270. Porodinog zakona. Prvostepeni sud je stoga bio duan da razjasni kakvi su odno-
si izmeu tuenog i maloletne dece, kakvi su odnosi izmeu tuilje i tuenog nakon razvoda braka
kao i njihov uticaj na zajedniku decu. Tek poto utvrdi ove injenice, prvostepeni sud e moi da
oceni da li je zajedniko stanovanje roditelja u konkretnom sluaju u najboljem interesu dece.
Istovremeno, prvostepeni sud nije razjasnio iz kojih razloga stan nije pogodan za zajedniko
stanovanje zbog njegove strukture i veliine (povrina stana je 86,73 kv. metara) te da li postoji
mogunost ureenja naina korienja stana tako da tuioci ive u stanu bez komunikacije sa tu-
enim, ako ve zajedniko stanovanje roditelja nije u najboljem interesu dece.
Pri svemu tome a imajui u vidu da su bivi suprunici suvlasnici sa jednakim udelima na stanu,
neophodno je raspraviti i da li bi iseljenje tuenog iz stana predstavljalo oiglednu nepravdu za nje-
ga ako se prodajom stana mogu obezbediti odgovarajue stambene jedinice za maloletnu decu, rodi-
telja koji vri roditeljsko pravo i tuenog.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 2807/2012(2) od 16.05.2013. godine)
494.
U sporu radi vrenja roditeljskog prava, nalaz i struno miljenje organa starateljstva je
nekompletan ukoliko nisu ispitane prilike oba roditelja, naroito kada su zbog razliitog pre-
bivalita za roditelje nadlena dva organa starateljstva. Sud bi trebalo da zatrai zajedniki
(usaglaeni) nalaz i miljenje o podobnosti roditelja za vrenje roditeljskog prava ili odvojena
ali kompletna miljenja.
Iz obrazloenja:
injenice vezane za prilike u kojima ivi tuena prvostepeni sud je utvrdio na osnovu nalaza i
miljenja Centra za socijalni rad. Isti je, meutim, nekompletan jer je zasnovan samo na izjavi tue-
ne, u smislu ivotne situacije i okolnosti da su lanovi njene nove porodice saglasni da njena malo-
- 279 -
PORODINO PRAVO
letna erka ivi sa njima. Dakle, uslovi za ivot u toj porodici nisu utvreni izlaskom na teren, niti
su uzete izjave lanova domainstva o navodnoj saglasnosti.
Uz to, tokom prvostepenog postupka nije ni pokuano usaglaavanje miljenja nadlenih organa
starateljstva (koji nisu decidni u tome da li ima ili nema razloga za izmenu odluke o vrenju roditelj-
skog prava).
U sporu radi izmene odluke o vrenju roditeljskog prava potrebno je utvrditi da li je dolo do iz-
mene relevantnih prilika u kojima ive stranke ili, eventualno, do promene njihovog ponaanja i ka-
rakteristika linosti, kao i do promene odnosa prema detetu komparirano sa vremenom kada je done-
ta prethodna presuda. Svako je duan da se rukovodi najboljim interesom maloletnog deteta, prema
lanu 6. stav 1. Porodinog zakona.
Prilikom utvrivanja relavantnih injenica prvostepeni sud moe i mora, a radi odluivanja
o najboljem interesu maloletnog deteta, samostalno istraivati i injenice koje nijedna stranka
nije iznela, u smislu lana 205. istog Zakona.
Njegovom odredbom iz lana 270. propisano je da je sud duan da, pre nego to donese odluku o
zatiti prava deteta ili o vrenju odn. lienju roditeljskog prava, zatrai nalaz i struno miljenje organa
starateljstva, porodinog savetovalita ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodinim
odnosima. Smisao ove zakonske odredbe je da u parnicama koje se tiu prava deteta sud obezbedi stru-
nu pomo kako bi imao mogunosti da postupi u najboljem interesu deteta.
U konkretnom sluaju, prvostepeni sud, iako je pribavio izvetaje specijalizovanih ustanova, ni-
je potpuno utvrdio sve bitne injenice.
Zbog toga e on u ponovnom postupku dopuniti injenino stanje na naveden nain, te pravil-
nom primenom materijalnog prava ponovo odluiti o tubenom zahtevu tuioca. Takoe, vodie ra-
una da je znaajna izmena u odnosu na raniju presudu i promena prebivalita majke deteta, to bi
znailo promenu mesta stanovanja kako za dete tako i lanove porodice majke (koja je ranije ivela
sa svojom majkom, bratom i njegovom suprugom a sada - kako je utvreno - sa vanbranim supru-
gom i njegovim roditeljima).
495.
Odluujui o zatiti prava deteta ili o vrenju tj. o lienju roditeljskog prava, sud e
usaglasiti razliita miljenja organa starateljstva nadlenih po mestu prebivalita roditelja
koji ivi sa maloletnim detetom i po mestu prebivalita roditelja sa kojim dete ne ivi.
Iz obrazloenja:
U konkretnoj pravnoj situaciji, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je (shodno lanu
270. Porodinog zakona), odluujui o pravu deteta na odravanje linih odnosa sa roditeljem
kome nije povereno vrenje roditeljskog prava, zatraio miljenje organa starateljstva i to zajed-
nikog Centra za socijalni rad po prebivalitu tuenog i Centra za socijalni rad po prebivalitu
tuilje i maloletnog deteta o nainu odravanja njegovih linih odnosa i oca a koji je u najbo-
ljem intresu deteta.
Oba organa starateljstva su dala svoje predloge, koji se meusobno razlikuju. Prvostepeni sud je
propustio da usaglasi ove razliitosti i uredio predmetne line odnose pozivajui se samo na milje-
nje navedenog Centra za socijalni rad.
(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 2 315/2012 od o4.04.2012. godine)
- 280 -
PORODINO PRAVO
496.
U porodinom sporu, pre nego to se donese odluku o zatiti prava deteta ili o vrenju od-
nosno lienju roditeljskog prava, sud je duan da zatrai nalaz i struno miljenje od organa
starateljstva, porodinog savetovalita ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u
porodinim odnosima.
Iz obrazloenja:
Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su zakljuile brak 23.10.2004. godine, u
tom braku imaju dvoje maloletne dece koja su roena 2005. i 2007. godine, brani odnosi su pore-
meeni i faktiki je brana zajednica prestala, nema uslova da se obnovi, pa je na osnovu l. 41. Po-
rodinog zakona, razveden brak stranaka.
U postupku odluivanja o vrenju roditeljskog prava, a rukovodei se najboljem interesu malo-
letne dece, sud je pribavio izvetaj Centra za socijalni rad, prema prebivalitu roditelja i naloio cen-
trima da koordiniraju rad da bi dali zajedniko miljenje. Pored toga, sud je pribavio i miljenje ve-
taka - psihologa, koji se izjasnio da oba roditelja imaju dobar potencijal sposobnosti, intereso-
vanja i posveenosti, te osetljivosti na deije potrebe, to ih ini jednako podobnim za povera-
vanje dece. S obzirom na uzrast maloletne dece, u njihovom je najboljem interesu, za dalji psi-
hofiziki razvoj, da budu poverena majci, imajui u vidu stvaranje emocionalne i bazine sigur-
nosti koje se formira do pete godine ivota kada se ne preporuuje odvajanje dece od majke.
Sud je utvrdio i materijalne mogunosti roditelja prilikom odluivanja o obavezi izdravanja i
uredio nain odravanja linih odnosa izmeu dece i tuenog, te obaveze tuilje kao roditelja
koji e vriti roditeljsko pravo u vezi sa tim
Na ovako utvreno injenino stanje, po oceni Vrhovnog Kasacionog suda, niestepeni sudovi
su pravilno primenili materijalno pravo kada je vrenje roditeljskog prava u smislu l. 68. i l. 78.
Porodinog zakona, povereno majci, a pravilno je utvren i nain odravanja linog kontakta malo-
letne dece sa tuenim ocem, jer je pravilno ocenjeno da je u najboljem interesu deteta, u smislu l.
266. st. 1. Porodinog zakona. Pravilna je i odluka o visini izdravanja, jer su niestepeni sudovi
pravilno ocenili potrebe maloletne dece i mogunosti tuenog da daje izdravanje u smislu l. 160. i
l. 162. Porodinog zakona.
(Iz presude Vrhovnog Kasacionog suda, Rev. br. 3049/10 od 14.07.2010. godine)
497.
Najbolji interes deteta predstavlja pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog
konkretnog sluaja. Elementi za njegovu procenu su: uzrast i pol deteta, elje i oseanja deteta
s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta (vaspitne, stambene, ishrane i sl.) i sposobnost ro-
ditelja da zadovolji utvrene potrebe deteta.
Iz obrazloenja:
Utvreno je da je zajedniko maloletno dete roeno oktobra meseca 2003. godine, a da je
faktika zajednica ivota stranaka prestala novembra 2005. godine, od kada maloletno dete ivi
sa majkom u kui njenog ouha, povrine od 200 kvm. Razvod stranaka nije suprotan interesima
- 281 -
PORODINO PRAVO
njihovog maloletnog deteta s obzirom da su njihovi partnerski odnosi ozbiljno poremeeni, tako
da vie ne postoje povoljni porodini uslovi za odrastanje i vaspitanje maloletnog deteta. Oba
roditelja zadovoljavaju neophodne kriterijume za vrenje opte roditeljske podobnosti, ali uzi-
majui u obzir uzrast deteta i njegovu potrebu za majkom, te njeno kontinuirano staranje o dete-
tu kao i spremnost njenih roditelja da se ukljue u svakodnevno zbrinjavanje deteta, prema nala-
zu i miljenju Instituta za mentalno zdravlje, maloletno dete treba poveriti majci na brigu i sta-
ranje. Tuilja boluje od epilepsije, ali je na redovnoj medikamentskoj terapiji, pa ova bolest ne
utie na njeno psihofiziko funkcionisanje. Tuilja je po zanimanju profesor muzike kulture,
zaposlena u dve kole i zaradom od oko 16.000 dinara meseno, dok je tueni profesor fizike
kulture sa prosenom zaradom od 22.000 dinara meseno i stanuje u stanu povrine 40 kvm, ko-
ji je njegovo vlasnitvo.
Prvostepeni sud je pravilno ocenio kada se rukovodei najboljim interesom deteta, pri ovako
utvrenom injeninom stanju, odluio da majka samostalno doprinosi izdravanju deteta, istovre-
meno uredivi i nain odravanja linih odnosa deteta sa roditeljom sa kojim ne ivi.
albom je traeno da se dete poveri na uvanje i staranje drugom roditelju.
Shodno odredbama l.6. i l. 266. st.1. Porodinog zakona, u sporu za vrenje, odnosno lienje
roditeljskog prava, sud je uvek duan da vodi rauna o najboljem interesu deteta. Pre nego donese
odluko o vrenju, odnosno lienju roditeljskog prava, u smislu odredaba l. 270. ovog zakona, sud
je duan da zatrai i struno miljenje organa starateljstva, porodinog savetovalita ili druge usta-
nove specijalizovane za posredovanje u porodinim odnosima.
Kako je najbolji interes deteta pravni standard, to sud mora voditi rauna o njegovim elementi-
ma kao to su: uzrast i pol deteta, njegove elje i oseanja s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe de-
teta, i sposobnost roditelja da zadovolji utvrene potrebe deteta.
U konkretnom sluaju prvostepeni sud je pravilno utvrdio elemente procene najboljeg inte-
resa deteta, pribavljanjem u smislu odredaba l. 270. Porodinog zakona i nalaza i miljenja In-
stituta za mentalno zdravlje koji je pravilno cenjen u sklopu ostalih izvedenih dokaza, u smislu
l.8. ZPP-a. Uz ovo sud je cenio i uzrast deteta i sve njegove potrebe na emocionalnom i razvoj-
nom planu kao i sposobnost roditelja da zadovolje utvrene potrebe deteta. Prilikom ocene spo-
sobnosti majke da zadovolji utvrene potrebe deteta, uzeto je u obzir i njeno zdravstveno stanje
koje je takvo da s obzirom na sadrinu roditeljskog prava ne utie na njegovo adekvatno vre-
nje, pa je majka u mogunosti da u punoj meri zatiti linost, prava i interese deteta.
(Iz presude Okrunog suda u Beogradu G.br.13945/06)
ODLUKA O VRENJU RODITELJSKOG

PRAVA
498.
Nakon donoenja odluke o samostalnom vrenju roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod ro-
ditelja koji treba da vri roditeljsko pravo, sud e narediti da se dete odmah preda roditelju koji to
pravo treba da vri. Obavezu izdravanja deteta odredie poev od predaje deteta.
- 282 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Revizijski navodi koji se tiu poetka obaveze tuenog da plaa izdravanje zajednike dece su
osnovani. Utvreno je da se deca nalaze kod tuenog, a vrenje roditeljskog prava je povereno tuilji.
Relevantne odredbe:
Kada sud donese odluku o zajednikom ili samostalnom vrenju roditeljskog prava, a dete se ne
nalazi kod roditelja koji treba to pravo da vri, sud e narediti da se dete odmah preda drugom rodi-
telju - lan 272. stav 3. Porodinog zakona.
U konkretnom sluaju ovakva naredba suda je izostala, deca su i dalje kod tuenog, pa je ta
okolnost od znaaja za poetak obaveze tuenog da plaa tuilji izdravanje za svoju decu. Zbog to-
ga je Vrhovni kasacioni sud, primenom citirane zakonske odredbe, a zbog pogrene primene materi-
jalnog prava, delimino usvojio reviziju i naloio tuenom da odmah preda decu tuilji i - poev od
tada - da joj isplauje izdravanje za decu u iznosima utvrenim prvostepenom presudom.
499.
Sud je u obavezi da prilikom donoenja presude o samostalnom vrenju roditeljskog prava
naredi i da se dete odmah preda tom roditelju.
Iz obrazloenja:
Pobijanom presudom mal. deca stranaka, po razvodu braka njihovih roditelja, poverena su
tuilji kao majci na staranje i samostalno vrenje roditeljskih prava.
Prema odredbi lana 272. stav 3. Porodinog zakona, kada sud donese odluku o zajednikom ili
samostalnom vrenju roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vri roditelj-
sko pravo, sud e narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vri roditeljsko pravo. Pre-
ma tome, sud po slubenoj dunosti donosi odluku iz navedenog zakonskog propisa.
Kako u konkretnom sluaju, mal. deca stranaka se nalaze kod oca, sud je bio u obavezi da nare-
di da se ona odmah predaju tuilji koja, kao majka, saglasno pobijanoj presudi, treba da vri roditelj-
sko pravo i kako je prvostepeni sud propustio da o tome donese odluku, potrebno je da o tome odlu-
i dopunskom presudom.
ODLUKA O VRENJU ILI LIENJU RODITELJSKOG PRAVA I O

ZATITI OD NASILJA U PORODICI
500.
Ukoliko se tokom postupka dokae da je nasilje u porodici izvreno u bilo kom vidu, sud je
ovlaen da izrekne meru zatite iako je u tom pogledu izostao zahtev stranke jer je njeno izri-
canje opravdano.
- 283 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Navodi albe tuenog u pogledu oalbenog dela presude - da je odluivano po zahtevu koji nije
postavljen - ne mogu se smatrati relevantnim ni osnovanim.
U albi se, naime, insistira da je prvostepeni sud postupao mimo zahteva tuilje odn. da je
tuilja zahtev za utvrenje postojanja nasilja u porodici i odreivanja mera zatite prema tue-
nom povukla, te da nije bilo osnova da se po ovom zahtevu odluuje - to je uinjeno prvostepe-
nom presudom.
Ove tvrdnje, meutim, ne prihvata ni drugostepeni sud, imajui u vidu injenicu da je tokom pr-
vostepenog postupka utvreno da se u radnjama tuenog stiu elementi nasilnikog ponaanja tj. da
je neophodno spreiti takvo dalje ponaanje tuenog u odnosu na tuilju. S obzirom da je isti svojim
radnjama uinio nasilje u porodici prema tuilji, to je neophodno izrei odgovarajue mere zatite,
predviene odredbom lana 198. Porodinog zakona.
Odredbom lana 273. stav 3. Porodinog zakona predvieno je da sud moe presudom u sporu za
zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odn. lienje roditeljskog prava odrediti jednu ili vie mera za-
tite od nasilja u porodici. S obzirom na to, ovaj sud nalazi da se u pogledu odluivanja o merama za-
tite od nasilja u porodici ne mora direktno od strane tuioca postaviti zahtev za utvrivanje postojanja
nasilja u porodici tj. za izricanje mera zatite od nasilja u porodici, nego da je sud ovlaen - u smislu
navedene zakonske odredbe - da sam, u situaciji kada je izostao zahtev u tom pravcu (ukoliko utvrdi
da je nasilja u porodici izmeu lanova porodice bilo) odlui kojim e se merama zatiti lanovi poro-
dice u odnosu na koje je vreno nasilje u porodici. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je pravilno
odluivao kada je doneo odluku kao u izreci svoje presude.
Kako iz dokaza koje je prvostepeni sud tokom postupka proveo sledi da je tueni svojim radnja-
ma u odnosu na tuilju vrio nasilje u porodici, to je bilo neophodno da se takvo ponaanje tuenog
sankcionie izricanjem odgovarajuih mera zatite.
Kod takvog injeninog utvrenja prvostepeni sud je bio ovlaen da postupa i mimo zahteva,
odn. i u situaciji kada takav zahtev nije postavljen, a u smislu navedene zakonske odredbe iz lana
273. stav 3. Porodinog zakona, tako da navode albe tuenog - da je sud doneo svoju odluku su-
protno zakonu, tako to je odluio kao u izreci svoje presude mimo zahteva tuilje tj. da nije mogao
odluivati na nain kako je to uinjeno u izreci prvostepene presude, s obzirom na izostanak takvog
zahteva od strane tuilje - nije prihvatio ovaj sud, a iz iznetih razloga.
501.
S obzirom da imaju pravni poloaj roditelja, usvojitelji mogu biti i ogranieni u vrenju
roditeljskih prava ili pak lieni roditeljskih prava prema usvojeniku, pod uslovima i na nain
propisan Porodinim zakonom i u postupku za vrenje roditeljskog prava.
Iz obrazloenja:
Komunikacije izmeu tuioca i tuene praktino nema.Svako prebacuje odgovornost na drugo-
ga i oboje trenutno imaju cilj da zatite sebe, svoje zdravlje i duevni mir koji je naruen. Oba rodi-
telja smatraju da je maloletnom detetu mnogo bolje kod onog drugog, ne elei odgovornost ni oba-
veze. U sluaju da drugi roditelj ne eli da prihvati starateljstvo nad detetom, oba roditelja reenje
vide u ustanovi socijalne zatite. Oba roditelja su odgovorna jer je dete vaspitno zaputeno, ne po-
- 284 -
PORODINO PRAVO
tuje autoritet niti potuje dogovore i pravila koja se donesu. Prema miljenju Centra za socijalni
rad, osnovano je da se roditelji lie roditeljskog prava nad maloletnim detetom.
Tuilac u albi neosnovano navodi da sud u ovom postupku nije mogao odluiti o lienju rodi-
teljskog prava, jer je maloletni zapravo usvojeno dete. Poto je odredbom lana 7. stav 3. Porodi-
nog zakona propisano da usvojitelji imaju pravni poloaj roditelja - to znai da mogu biti i ogranie-
ni u vrenju roditeljskih prava ili pak lieni roditeljskih prava prema usvojeniku, pod uslovima i na
nain propisan Zakonom.
Dakle, nasuprot albenim navodima, prvostepeni sud je imao ovlaenje, a na osnovu odredbe
lana 273. stav 2. Zakona, da u postupku za vrenje roditeljskog prava odlui i o lienju roditeljskog
prava, ukoliko proceni da je to u najboljem interesu deteta.
Tvrdnja tuioca da je sud bio duan da maloletnom detetu postavi kolizijskog staraoca je neo-
snovana. Naime, dete u ovom postupku nije bio stranka da bi mu bilo potrebno zastupanje, u smislu
odredbe lana 265. stav 1. Zakona - usled evidentno suprotnih interesa sa zakonskim zastupnicima.
Na drugoj strani, prvostepeni sud je, postupajui u najboljem interesu maloletnog deteta, istom do-
zvolio da neposredno izrazi svoje miljenje, posvetio mu panju u skladu sa godinama i zrelou i
omoguio mu da dobije sva potrebna obavetenja.
U meritumu, alba tuenog svodi se na obrazlaganje zato sud nije tuenoj poverio vrenje rodi-
teljskog prava, a ne zato njega ne bi trebalo liiti roditeljskog prava, to ukazuje na pravilan inje-
nini zakljuak prvostepenog suda da stranke prebacuju odgovornost na drugog i imaju cilj da zati-
te samo sebe, svoj mir i zdravlje.
Naime, nijedan roditelj u ovom trenutku ne eli da se prihvati vrenja roditeljskog prava i
smatra da je onaj drugi roditelj podobniji. Tuilac je zasnovao novu zajednicu iz koje ima dete i
u toj zajednici ne moe da stvori uslove za njega, a dete - bez obzira na okolnosti - eli da vre-
nje roditeljskog prava bude povereno ocu. Majka - tuena, povreena odlaskom tuioca, stavlja
dete dete u nezavidnu poziciju zbog ega se ono osetilo krivim za razlaz roditelja, usled ega iz-
bijaju svae sa majkom i njegovo ponaanje puno nepotovanja i agresije prema njoj. Ona nije
sposobna da se nosi sa teretom roditeljstva u novonastalim okolnostima, nije sposobna da preu-
zme odgovornost i povrati roditeljsku mo u porodici.
Roditelji maloletnog vide kao dete koje visoko vrednuje line potrebe, voli sebe, privilegije,
ne trpi obaveze nikakve prirode, a upravo su to osobine zbog kojih se stranke liavaju roditelj-
skog prava. Nasuprot navodima albe, vrenje roditeljskog prava nije se moglo poveriti tuenoj,
da bi se na taj nain izbeglo lienje roditeljskog prava oba roditelja i umirila savest, jer tuena
ne eli preuzeti brigu o detetu, ono i bez obzira na prilike i okolnosti ne eli sa njom, a pravilan
je i zakljuak prvostepenog suda da ona sama nema roditeljskih kompetencija za vrenje rodi-
teljskog prava.
Izvesno je, budui da maloletni ne ivi ni sa jednim roditeljem, ve sada ivi u stanu sa poznani-
cima i izdrava se radei fizike poslove, da je njegov najbolji interes da mu to pre bude postavljen
staratelj.
(Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G.2 797/11 od 22.12.2011. godine)
502.
Kada je utvreno da otac,posle smrti majke, nije stanju da se adekvatno brine i zadovolji
elementarne uslove ivota, zdravlja i obrazovanja dece, ispunjeni su zakonski uslovi za deli-
- 285 -
PORODINO PRAVO
mino liavanje njegovog roditeljskog prava prema maloletnoj deci iz korpusa prava na uva-
nje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje dece.
Iz obrazloenja:
Posle smrti supruge tuenog, brigu o etvoro maloletne dece trebalo je da preuzme tueni
kao otac. Zbog grubog zanemarivanja vrenja roditeljskog prava, pravnosnanom presudom pot-
puno je lien roditeljskog prava nad maloletnim kerkama J. i E., a vienje je ureeno u prosto-
rijama Centra u prisustvu strunog radnika.
Na predlog Centra odreena je privremena mera smetaja maloletnih sinova u hraniteljsku poro-
dicu do okonanja spora.
U porodici tuenog prisutni su problemi, pa zbog ogranienog roditeljskog kapaciteta tueni
nije u stanju da se adekvatno brine o svojoj deci i nije u mogunosti da ostvari ni minimum va-
nih vaspitno-obrazovnih zadataka, niti izgradi radne i higijenske navike i organizaciju ivota i
rada kod dece koja su liena adekvatnog roditeljskog staranja, to je manifestovano elementar-
nim zapostavljanjem - deca su veoma zaputena, neuhranjena i ne pokazuju inicijativu, nemaju
radne navike, edukativno su zaputena. Kako tueni nije u mogunosti da zadovolji potrebe svo-
je dece koje se tiu nege, ishrane, zdravlja i higijene, to je primenom iz zakonskih odredbi iz l.
81. st. Z. ta. 2. i 5. i st. 4. Porodinog zakona pravilno usvojen tubeni zahtev.
(Iz presude Okrunog suda u Niu G. 242/08)
POKRETANJE POSTUPKAU SPORU ZA

IZDRAVANJE
503.
Poverilac zakonskog izdravanja aktivno js legitimisan da podnese tubu za izdravanje za
vreme za koje se trai tekue izdravanjs, od podnoenja tube pa ubudue, ali nije legitimisan da
od dunika izdravanja koji u ranijem periodu nije plaao izdravanje zahteva plaanje iznosa na
ime izdravanja koje je umesto tog lica plaalo drugo lice (drugi dunik izdravanja).
Iz obrazloenja:
Pobijanom presudom odbijen je tubeni zahtev kojim je traeno da sud obvee tuenog da ispla-
ti tuiocu po 7.000,00 dinara meseno za period od 1. aprila 1975. godine do 1. juna 1994. godine,
sa zakonskom zateznom kamatom od svakog 1. u mesecu za protekli mesec, a sve to na ime izdra-
vanja koje nije plaao od roenja do zavretka srednjokolskog obrazovanja tuioca.
Protiv takve presude tuilac je izjavio albu.
Po oceni Apelacionog suda, alba je neosnovana.
Prvostepeni sud je utvrdio injenino stanje, koje se svodi na sledee:
Optinski sud u I. je 21. oktobra 2008. godine doneo presudu kojom je utvreno da je tueni bi-
oloki otac tuioca, roenog ____ godine. Ova presuda je postala pravosnana 29. decembra 2008.
godine.
- 286 -
PORODINO PRAVO
Tuilac je posle punoletstva zavrio srednju kolu (1994. godine). Tueni nije doprinosio izdr-
avanju tuioca, niti je presudom kojom je oinstvo utvreno odlueno o obavezi izdravanja.
Pravilno prvostepeni sud primenjuje materijalno pravo kada nalazi da je tubeni zahtev neosno-
van jer tuilac nije aktivno legitimisan za podnoenje ovakvog zahteva.
Poverilac izdravanja je legitimisan da podnese tubu za tekue izdravanje, dakle za izdravanje
koje bi teklo od podnoenja tube pa ubudue (lan 278. stav 2. Porodinog zakona ). Ovde se ne radi o
tome. Tuilac ovom tubom trai isplatu iznosa koje tueni, kao njegov otac, ije je oinstvo utvreno
2008. godine nije plaao u periodu njegovog maloletstva i redovnog kolovanja nakon sticanja punolet-
stva. Osnov nalazi u tome da se tueni tako na njegov raun neosnovano obogatio.
lan 165. Porodinog zakona predvia da lice koje je davalo izdravanje, a nije imalo pravnu
obavezu za to, ima pravo na naknadu od lica koje je po zakonu bilo duno da izdravanje plaa po-
veriocu izdravanja. Ako je vie lica bilo duno da plaa izdravanje, njihova obaveza je solidarna.
Dakle, vie lica bi solidarno odgovaralo onom licu koje je faktiki davalo izdravanje, a nije imalo
pravnu obavezu. Logikim tumaenjem lana 165. stav 2. Porodinog zakona dolazi se do zakljuka
da, ako je jedan solidarni dunik izdravanja sam snosio trokove izdravanja poverioca izdrava-
nja, takoe ima pravo od drugog solidarnog dunika da ostvari naknadu. Dakle, lice koje je tuioca
izdravalo od roenja do zavretka redovnog kolovanja bilo bi legitimisno za podnoenje ovakve
tube, a ne poverilac izdravanja. On je bio legitimisan da podnese tubu za izdravanje za vreme za
koje se trai tekue izdravanje, od podnoenja tube pa ubudue.
504.
U sporovima za izdravanje su pasivno legitimisana lica poverilac odn. dunik izdravanja.
Iz obrazloenja:
Presudom nadlenog Osnovnog suda od 16.02.2011. godine razveden je brak parninih stranaka.
Samostalno vrenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom (roenim 18.04.2001. godine) povereno
je majci dok je otac obavezan da, na ime svog dela doprinosa za njegovo izdravanje, plaa meseni iz-
nos od 15.000,00 dinara poev od 01.03.2011. godine pa ubudue, dok za to postoje zakonski uslovi.
U obrazloenju presude navedeno je da su parnine stranke postigle sporazum o razvodu braka,
poveravanju vrenja roditeljskog prava, o doprinosu oca za izdravanje i o odravanju linih konta-
kata maloletnog deteta i oca. Presuda je postala pravnosnana dana 22.03.2011. godine, a izvrna
dana 07.04.2011. godine.
Tuilac, koji je zaposlen, u periodu od 01.05.2011. godine do 31.07.2011. godine primao je pro-
senu neto zaradu od 38.633,33 dinara. Ugovorom od 17.06.2011. godine podigao je dugoroni go-
tovinski kredit u iznosu od 3.233,14 evra.
Relevantne odredbe:
Odredbama lana 278. stav 1. Porodinog zakona propisano je da se postupak u sporu za izdra-
vanje pokree tubom.
Tubu za izdravanje moe podneti lice koje se, u smislu ovog Zakona, smatra poveriocem odn.
dunikom izdravanja (lan 278. stav 2. Porodinog zakona).
Kako je u konkretnoj situaciji tuilac tubu podneo protiv majke koja je zakonski zastupnik malolet-
nog deteta ali nije u materijalnopravnom odnosu sa tuiocem u ovoj pravnoj stvari tj. nije poverilac izdr-
avanja, pravilan je stav prvostepenog suda da tuena nema pasivnu legitimaciju u ovom postupku.
- 287 -
PORODINO PRAVO
POKRETANJE POSTUPKA ZA IZDRAVANJE SUPRUNIKA ODNOSNO

VANBRANOG PARTNERA
505.
Tuba za supruniko izdravanje moe se podneti najkasnije do zakljuenja glavne ras-
prave u branom sporu.
Iz obrazloenja:
U prvostepenom postupku je utvreno da je brak stranaka razveden presudom istog suda od
19.01.2005. godine, i da je u toku brakorazvodnog postupka tuilja podnela tubu radi supruan-
skog izdravanja.
Prvostepeni sud je pravilno naao da tuilja, u smislu l. 151. Porodinog zakona, ima pravo na iz-
dravanje od tuenog, jer nema dovoljno sredstava za izdravanje, nesposobna je za rad i nezaposlena.
Ovakve razloge je u celosti prihvatio i drugostepeni sud i nalazi da ovakva obaveza tuenog nije neprav-
da za njega, shodno l. 151. st. 3. Porodinog zakona, s obzirom da je tuilja godinama radila i ceo ivot
posvetila ouvanju porodice, braka i sticanju materijalnih dobara, pa bi bila oigledna nepravda da osta-
ne bez sredstava za ivot. Ovo tim pre, jer tuilja nije iz neopravdanih razloga napustila tuenog, ve je
tueni napustio branu zajednicu.
Drugostepeni sud nalazi da je tuilja blagovremeno podnela zahtev za izdravanje, u smislu l.
279. st. 2. Porodinog zakona, kojim je predvieno da se tuba za izdravanje moe podneti najka-
snije do zakljuenja glavne rasprave u branom sporu. Kako je tuilja tubu podnela u branom spo-
ru do zakljuenja glavne rasprave, bez obzira to je faktiki brak prestao tri godine pre razvoda bra-
ka, a ispunjeni su svi uslovi i l. 151. Porodinog zakona, da se tuilji dosudi izdravanje, to je tu-
beni zahtev tuilje pravilno ocenjen kao osnovan i blagovremen.
(Iz presude Apelacinog suda u Kragujevcu, G. 3144/10 od 20.08.2010. godine)
ODSTUPANJE OD NAELA DISPOZICIJE

506.
Sud nije vezan granicama tubenog zahteva za izdravanje maloletne dece.
Iz obrazloenja:
Kada je utvrdio potrebe maloletnog tuioca, kao i mogunosti tuenika u pogledu svojih obaveza i
naao da su mogunosti tuenika da plaa na ime svog doprinosa za izdravanje maloletnog tuioca vee
- 288 -
PORODINO PRAVO
od iznosa koje se trai tubenim zahtevom - prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo na-
lazei da ima mesta usvajanju tubenog zahteva samo do iznosa koji je traen.
Drugostepeni sud je, uz pravilnu primenu l. 281. Porodinog zakona, naao da ima mesta preina-
enju prvostepene presude i dosuivanju veeg iznosa kao obaveze tuenika.
ORGAN STARATELJSTVA
507.
Ako ono ne sadri ocenu svih relevantnih injenica i okolnosti, sud nee prihvatiti
struno miljenje organa starateljstva o svrsishodnosti produenja mere zatite od nasilja
u porodici.
Iz obrazloenja:
Sudu je imajui u vidu odredbu lana 286. Porodinog zakona - u parnicama za zatitu od na-
silja u porodici dato ovlaenje da zatrai od organa starateljstva miljenje o svrsishodnosti traene
mere zatite.
U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je koristio ovu zakonsku mogunost i zatraio miljenje
organa starateljstva (o svrsishodnosti produenja mera zatite).
Meutim, po oceni ovoga suda, pravilno ga nije prihvatio s obzirom da je isto dato bez celovitog sa-
gledavanja svih relevantnih injenica i okolnosti konkretnog sluaja (da se tueni iselio iz porodine ku-
e tek u izvrnom sudskom postupku kada je odreeno prinudno iseljenje uz asistenciju policije, da je iz
iskaza tuilje od 07.02.2013. godine utvreno postojanje psihikog nasilja koje ugroava duevno zdra-
vlje i spokojstvo tuilje, itd.).
Zbog toga, kada se (kao u konkretnom sluaju) ne cene sve relevantne injenice, ni struno mi-
ljenje (koje moe biti pravilno samo kada je rezultat pravilnog sagledavanja svih bitnih injenica i
okolnosti konkretnog sluaja) - ne moe biti relevantno.
(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G2. 324/2013 od 05.06.2013. godine)
OPTA PODOBNOST USVOJITELJA I USVOJENIKA

508.
Samo ako su pozitivan nalaz i struno miljenje dali psiholog, pedagog, socijalni radnik, prav-
nik i lekar - moe biti doneta odluka o optoj podobnosti buduih usvojitelja i deteta za usvojenje.
- 289 -
PORODINO PRAVO
Iz obrazloenja:
Usvojiti moe samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti
da e roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu deteta - lan 100. stav 1. Porodinog zakona.
Organ starateljstva utvruje da li su budui usvojitelji podobni da usvoje dete (opta podob-
nost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (opta podobnost usvojenika), na
osnovu izjava buduih usvojitelja, roditelja ili staratelja deteta, samog deteta na osnovu priloe-
nih isprava i na drugi nain - lan 314. stav 1. Porodinog zakona.
Odluka o optoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i strunog miljenja psihologa, pe-
dagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara - lan 314. stav 2. Porodinog zakona.
Prema stavu Upravnog suda, kod utvrenog injeninog i pravnog stanja stvari, osporenim ree-
njem povreen je zakon na tetu tuioca.
Naime, prema razlozima iz obrazloenja prvostepenog i osporenog reenja odluka o optoj po-
dobnosti tuilaca za usvojitelje doneta je na osnovu strunog miljenja psihologa, pedagoga, socijal-
nog radnika i pravnika, ali ne i lekara - iako je navedenom odredbom iz lana 314. stav 2. Porodi-
nog zakona propisano da je neophodno i njegovo miljenje o podobnosti usvojitelja za usvojenje.
Zbog toga su, po oceni suda, prvostepeni i tueni organ u konkretnom sluaju pogreno primenili
odredbu lana 314. stav 2. Porodinog zakona, a na ta i tuioci u tubi ukazuju.
Upravni sud takoe nalazi da, iz navedenih razloga, tueni organ nije mogao da odbije albu na
reenje prvostepenog organa, kao da je to reenje u svemu pravilno i na zakonu zasnovano, i to sa-
glasno lanu 230. stav 1. Zakona o optem upravnom postupku. Na taj nain je uinio bitnu povredu
te odredbe Zakona.
U ponovnom postupku tueni organ je duan da na osnovu odluke o optoj podobnosti
usvojitelja - ovde tuilaca, donetoj u svemu saglasno lanu 314. stav 2. Porodinog zakona, od-
lui o albi tuilaca odn. da obezbedi da se o zahtevu tuilaca za usvojenje imenovane malolet-
ne odlui u svemu u skladu sa odredbama zakona.
(Iz Presude Upravnog suda, 19 U. 11467/2012 od 13.06.2013. godine)
IZBOR BUDUIH USVOJITELJA

509.
Sporazum o usvojenju motivisan eljom suprunika da realizuju usvojenje izbegavanjem
uobiajene procedure i eljom roditelja da se oslobodi odgovornosti prema detetu, ne moe biti
razlog da se ne vri izbor buduih usvojitelja.
Iz obrazloenja:
Po oceni Vrhovnog suda Srbije, tueni organ je pravilno odluio kada je, kao neosnovanu, od-
bio albu tuilaca izjavljenu protiv prvostepenog reenja. Nalazi da je to reenje doneto na osnovu
- 290 -
PORODINO PRAVO
pravilno i potpuno utvrenog injeninog stanja i uz pravilnu primenu odredaba lana 89., lana 95.
st. 1. i 2, lana 314. st. 1. i 2, lana 315. stav 1. i lana 317. stav 3. Porodinog zakona.
Naime, iz obrazloenja osporenog reenja i dostavljenih spisa predmeta, vidno je da je u postup-
ku, koji je prethodio donoenju osporenog reenja, procena najboljeg interesa maloletnog deteta za-
snovana na zakljuku strunog tima nadlenog Centra za socijalni rad od 06.05.2008. godine, kao i
miljenju strunog tima drugostepenog organa od 07.07.2008. godine. Zakljuak I miljenje se za-
snivaju na relevantnim injenicama i upuuju na zakljuak da je sklopljeni sporazum o usvojenju iz-
meu tuilaca i majke deteta motivisan eljom suprunika da realizuju usvojenje ali i da zaobiu
uobiajenu zakonsku proceduru - izbor usvojitelja za dete vri nadleni organ starateljstva iz jedin-
stvenog linog registra usvojenja, tako da je trajanje procedure nakon dobijanja podobnosti za usvo-
jenje do realizacije usvojenja neizvesno. Na drugoj strani, vidljiva je i elja majke da se oslobodi
odgovornosti prema detetu.
Relevantna odredba:
Izbor buduih usvojitelja se ne vri ako usvojitelji i roditelj odn. staratelj deteta sporazumno iz-
vre izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta - lan
Po oceni suda, iz pravilno i potpuno utvrenog injeninog stanja, u pravilno provedenom po-
stupku, na osnovu strunog nalaza i miljenja, utvreno je da nije u najboljem interesu deteta usvo-
jenje od strane tuilaca.
KO NEMA PRAVO NA PROMENU

LINOG IMENA
510.
Zahtev za promenu mukog imena u ensko se protivi obiajima i shvatanju sredine u Srbiji.
Iz obrazloenja:
Prvostepenim reenjem organizacione jedinice za Optu upravu odbijen je zahtev za promenu
linog imena tuioca, a zbog toga to bi promenom linog imena izbegao zakonom utvrene obave-
ze - izmirenje zaduenja poreza i doprinosa po osnovu obavljanja samostalne delatnosti i drugih po-
reskih zaduenja, kao i zbog toga to bi promena linog imena na zahtevani nain bila suprotna obi-
ajima i shvatanjima ove sredine, s obzirom da je podnosilac zahteva osoba mukog pola a eli pro-
menu imena u ensko ime.
Tueni organ je pravilno postupio kada je osporenim reenjem odbio kao neosnovanu albu
tuioca izjavljenu protiv prvostepenog reenja. Naao je da lice koje podnosi zahtev za promenu
linog imena ne ispunjava uslove propisane lanom 347. Porodinog zakona, kojim je propisano
da "pravo na promenu linog imena nema: 1. lice protiv koga se vodi krivini postupak za delo
- 291 -
PORODINO PRAVO
za koje se goni po slubenoj dunosti; 2. lice koje je osueno za krivino delo za koje se goni
po slubenoj dunosti dok kazna nije izvrena, odnosno dok traju pravne posledice osude; 3. li-
ce koje promenom linog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu; 4. lice koje namera-
va da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa obi-
ajima i shvatanjem sredine."
Vrhovni sud Srbije nalazi da je drugostepeni organ pravilno postupio potvrdivi prvostepeno reenje
kojim je odbijen zahtev tuioca za promenu linog imena, i to iz razloga navedenog u lanu 347. stav 3.
Zakona. Naime, utvreno je da tuilac u momentu odluivanja po zahtevu za promenu linog imena nije
izmirio obaveze poreza na dohodak graana i ostalih javnih prihoda, na prihode od obavljanja samostal-
ne delatnosti i doprinose za socijalno osiguranje, u utvrenim iznosima a o emu postoji dokaz u spisima
- uverenje Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreske uprave - nadlene filijale.
PROMENA PREZIMENA DETETA

511.
Priznavanjem oinstva i utvrivanjem prezimena detetu, ne moe se kasnije po zahtevu
roditelja menjati prezime.
Iz obrazloenja:
Pravilno je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, odluio tueni organ kada je, u postupku u kome
nije bilo povrede pravila postupka, odbio albu tuilaca nalazei da je pravilno postupio prvostepeni
organ kada je odbio zahtev tuilaca za promenu prezimena maloletnog deteta, pre navrene 15-te
godine ivota, jer za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Naime, odredbom lana 349. stav 1. Porodinog zakona, propisano je da se detetu moe prome-
niti prezime utvrivanjem, ili osporavanjem materinstva, odnosno oinstva, a odredbom lana 346.
stav 1. istog Zakona, da pravo na promenu linog imena ima svako lice koje je navrilo 15-tu godi-
nu ivota i koje je sposobno za rasuivanje.
Kako maloletno dete nije navrilo 15-tu godinu ivota, a tuioci su utvrdili prezime, odnosno odre-
dili lino ime detetu u vreme upisa u matinu knjigu roenih, kada je otac priznao oinstvo, to nisu ispu-
njeni uslovi da se, primenom odredbe lana 349. stav 1. Porodinog zakona, maloletnom detetu promeni
prezime, jer je oinstvo priznato u vreme roenja i nije naknadno utvrivano.
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

- 292 -
PORODINO PRAVO
512.
Sudski odnosno upravni postupak, pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodi-
nim odnosima, nastavlja se po odredbama Porodinog zakona, osim ako je do dana poet-
ka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka. Ako posle poetka primene Porodi-
nog zakona ranija odluka bude ukinuta - postupak e se takoe nastaviti po odredbama
Porodinog zakona, budui da se radi o odredbama kogentne prirode za koje je zakonom
propisano njihovo povratno dejstvo i na porodine odnose koji su nastali do poetka pri-
mene ovog Zakona.
Iz obrazloenja:
Tuilja i tueni su brak zakljuili 05.01.1983. godine, a razveli se presudom od 27.12.1995. go-
dine. U braku nisu imale dece.
U vreme zasnivanja braka tueni je iveo u zajednikom domainstvu sa roditeljima, maj-
kom - tuenom . i ocem M. (sada pokojnim) i braom - tuenim R., S. i D. Tueni R. je radio u
. poev od 1979. godine, a - nakon zasnivanja braka - i tuilja S. je otila u . u gde se zaposli-
la 1983. godine. Za vreme trajanja braka u zajednici sa roditeljima tuenog R. i bratom R. ku-
pljena je naznaena katastarska parcela sa nezavrenim objektima. U toku trajanja braka i nave-
dene zajednice, predmetni objekti su u potpunosti zavreni. Tuilja i tueni R. su, za vreme tra-
janja brane zajednice, svojim sredstvima kupili blie oznaeni lokal, te su stekli pokretne stvari
opisane u stavu IV izreke prvostepene presude. Stvari pobrojane u stavu V izreke prvostepene
presude steene su u porodinoj zajednici tuilje i tuenih. Tueni R. je drugu naznaenu kata-
starsku parcelu kupio nakon razvoda braka sa tuiljom i kupoprodajnu cenu platio kreditom koji
je dobio od banke.
Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno odluili kada su tu-
beni zahtev tuilje delimino usvojili i delimino odbili, ali su - odluujui o zahtevima tuilje i zahte-
vima tuenih - pogreno primenili odredbe Zakona o braku i porodinim odnosima koji je prestao da va-
i danom primene Porodinog zakona (1.07.2005. godine), s obzirom da je prvostepena odluka u ovoj
parnici doneta 23.09.2005. godine, u reimu vaenja novog Zakona.
Naime, prema odredbama lana 357. stav 1. u vezi lana 362. stav 1. i lana 363. Porodinog za-
kona, odredbe ovog Zakona primenjuju se i na porodine odnose koji su nastali do dana poetka
njegove primene, osim ako Zakonom nije drukije odreeno. Izuzetak je propisan lanom 357. stav
3. ovog Zakona kada su u pitanju sudski, odnosno upravni postupci koji su pokrenuti po odredbama
Zakona o braku i porodinim odnosima - ako je do poetka primene Zakona (01.07.2005. godine)
doneta prvostepena odluka. Samo tada se postupak nastavlja po odredbama Zakona o braku i poro-
dinim odnosima.
To znai da se sudski odnosno upravni postupak pokrenut po odredbama Zakona o braku i poro-
dinim odnosima nastavlja po odredbama Porodinog zakona, osim ako je do dana poetka njegove
primene doneta prvostepena odluka (lan 357. stav 2), a ako posle poetka primene Zakona ranija
odluka bude ukinuta - postupak e se takoe nastaviti po odredbama Zakona, budui da se radi o
odredbama kogentne prirode za koje je zakonom propisano njihovo povratno dejstvo i na porodine
odnose koji su nastali do poetka primene ovog Zakona.
(Presua Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2860/06 od 01.02.2007. godine)
- 293 -
PORODINO PRAVO
513.
Sud e utvrditi udele suprunika u zajednikoj imovini pod uslovima iz l. 180. Porodinog
zakona (''Slubeni glasnik RS'', br. 18/2005), iako je parnini postupak pokrenut po odredba-
ma Zakona o braku i porodinim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Slu-
beni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/01), osim ako je do dana poetka primene
Porodinog zakona doneta prvostepena odluka.
Iz obrazloenja:
U ovoj pravnoj stvari tuba je podneta 13.12.2004. godine, a pobijana presuda doneta je
30.08.2005. godine.
Porodini zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005) stupio je na snagu 26.02.2005. godine, a prime-
njuje se od 1.07.2005. godine, osim odredaba lana 203. st. 2. i 3. ovog zakona koje se primenjuju
od 1. jula 2006. godine (l. 363. istog Zakona).
Prema l. 357. st. 1. odredbe ovog Zakona primenjuju se i na porodine odnose koji su nastali
do dana poetka primene ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, a prema
stavu 2. - sudski, odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i poro-
dinim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Slubeni glasnik RS", br. 22/93,
25/93, 35/94, 46/95 i 29/01) nastavie se prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana po-
etka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka.
Iz izloenog proizlazi da se u ovoj pravnoj stvari, bez obzira to je tuba podneta pre poetka
primene Porodinog zakona, prilikom utvrivanja udela branih drugova u zajednikog imovini,
primenjuju odredbe Porodinog zakona.
Prema l. 180. st. 1. ovog Zakona, ako suprunici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedni-
ke imovine, deobu zajednike imovine vri sud (sudska deoba), dok se prema st. 2. pretpostavlja da
su udeli suprunika u zajednikoj imovini jednaki, a vei udeo jednog suprunika u sticanju zajed-
nike imovine utvruje se pod uslovima iz st. 3., 4. i 5. istog propisa.
Ovde se radi o zakonskoj pretpostavci da su udeli branih drugova u zajednikoj imovini jedna-
ki. Prema tome, tuilac u branom sporu radi utvrenja udela u zajednikoj branoj imovini, ako
smatra da je njegov udeo u stvarima steenim u braku jednak udelu drugog branog druga, treba sa-
mo da dokae da su te stvari steene radom u toku trajanja zajednice ivota u braku. Druga strana
koja tvrdi da je njegov udeo u sticanju zajednike imovine vei, odnosno da je udeo tuioca manji,
duna je da ovo i dokae.
U konkretnoj stvari sud je pravilno utvrdio da su sporne pokretne stvari steene radom u toku
trajanja zajednice ivota u braku, jer je tuilja dokazala injenice koje obrazuju zakonsku pretpo-
stavku iz l. 180. st. 2. Porodinog zakona, i pravilno nalazi da u prvostepenom postupku tueni nije
pruio dokaze da je njegov udeo u sticanju navedenih stvari vei, kao to nije dao ni dokaze da je on
iskljuivi vlasnik pojedinih pokretnih stvari po osnovu sopstvenog sticanja.
BRAK
- 294 -
PORODINO PRAVO
514.
Punovaan je brak zakljuen pre 09.05.1946. godine ako je zakljuen saglasno propisi-
ma koji su bili na snazi u vreme njegovog zakljuenja. Okolnost to brak tada nije bio upi-
san u crkvenu matinu knjigu venanih nije od uticaja jer upis u matinu knjigu venanih
kod ovih brakova nije od konstitutivnog znaaja.
Iz obrazloenja:
U albi se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud pogreno protumaio odredbe Srpskog
graanskog zakonika vezano za uzrast tuilje (15 godina) pri sklapanju braka, s obzirom da je bila
potrebna saglasnost roditelja za njegovo zakljuenje.
Pre svega, tuilja je roena 1921. godine, te je 1937. godine imala 16 a ne 15 godina. Dakle,
shodno odredbama paragrafa 69. Srpskog graanskog zakonika mogla je da zakljui brak uz dopu-
tenje roditelja.
Shodno odredbi paragrafa 73. istog Zakonika, ako svetenik bez doputenja roditelja obavi
venanje pre navrenih 18 godina momka i devojke - takav brak postoji ali svetenik odgovara
pred duhovnim sudom zbog nepotovanja propisa. S obzirom na izloeno, kako je nesumnjivo
utvreno da je svetenik obavio crkveni in venanja, takav brak je punovaan ak i ako nije
traena saglasnost roditelja.
Prema odredbi lana 359. Porodinog zakona, brak zakljuen pre 09.05.1946. godine punovaan
je ako je zakljuen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljuenja braka. Okolnost
to brak tuilje i njenog pokojnog supruga nije tada bio upisan u crkvenu matinu knjigu vena-
nih nije od uticaja na drukije reenje ove pravne stvari jer upis u matinu knjigu venanih kod
brakova koji su bili zakljueni pre ovog datuma a saglasno tada vaeim materijalno pravnim i
formalno pravnim propisima - nije od konstitutivnog znaaja i slui samo kao dokaz da je brak
zakljuen a sam brak vai i bez upisa u matine knjige.
Zbog toga je bez uticaja ukazivanje u albi tuenog da u izvodu iz matine knjige roenih za tu-
ilju i matinu knjigu umrlih za pokojnog supruga nije naznaeno postojanje braka s obzirom da u
crkvene matine knjige venanih injenica braka nije upisana.
- 295 -

3.1.5. Porodicno Pravo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3.1.5. Porodicno Pravo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PORODINO PRAVO

NAINI PRESTANKA BRAKA

RAZLIITOST POLOVA, IZJAVA VOLJE I

ZABLUDA KAO USLOV RULJIVOSTI

UTVRIVANJE OINSTVA SUDSKOM

1. Porodinog zakona propisano da je svako duan da se rukovodi najboljim interesom deteta u

SMISAO RODITELJSKOG PRAVA

UVANJE I PODIZANJE DETETA

izdravanje maloletnih tuenih. U preostalom iznosu izdravanju maloletnih tuenih doprinosi-

SPORAZUM O ZAJEDNIKOM VRENJU

SAMOSTALNO VRENJE RODITELJSKOG

SPORAZUM O SAMOSTALNOM VRENJU

Neosnovani su navodi revizije da je materijalno pravo pogreno primenjeno u pogledu pove-

POTPUNO LIENJE RODITELJSKOG

DELIMINO LIENJE RODITELJSKOG

PRIBAVLJANJE SREDSTAVA ZA IZDRAVANJE TIENIKA

RASPOLAGANJE IMOVINOM TIENIKA

IZVETAVANJE ORGANA STARATELJSTVA

POTPUNO LIENJE POSLOVNE

KO IMA PRAVO NA IZDRAVANJE

IZDRAVANJE VANBRANOG PARTNERA

IZDRAVANJE MAJKE DETETA

IZDRAVANJE MALOLETNOG DETETA

Ukoliko se tueni bez opravdanog razloga ne odazove vetaenju, oinstvo e se utvrditi na

loletnog deteta na osnovu ronosti ploda koristei se medicinskom dokumentacijom, pravilno su

To je, meutim, samo jedan od kriterijuma za odreivanja izdravanja i ustanovljena je zako-

Tuena je propustila da doe na roite za sasluanje parninih stranaka, a izvinjavajui razlozi

KRITERIJUMI ODREIVANJA IZDRAVANJA

u, to upuuje na zakljuak da je praktino bez efekta presuda kojom je tueni obavezan da

PROMENA VISINE IZDRAVANJA

Tueni je sada stariji a dijagnostikovane su mu jo dve bolesti u odnosu na prethodnu odluku.

POSEBNA IMOVINA SUPRUNIKA

POJAM ZAJEDNIKE IMOVINE - STICANJE

U prvostepenom postupku utvreno je da je sporni stan steen u braku i da je kupljen na kredit.

UPISIVANJE U JAVNI REGISTAR

DEOBA ZAJEDNIKE IMOVINE

nepokretnosti, pa je tako punovano poravnanje i zakljueno izmeu tuilje i zakonskih naslednika.

Po prestanku vanbrane zajednice, stranke su se pismeno sporazumele o deobi zajednike imovine.

ODGOVORNOST ZA ZAJEDNIKE OBAVEZE

ZAJEDNIKA IMOVINA VANBRANIH

RASPOLAGANJE IMOVINOM DETETA

PRAVO STANOVANJA (HABITATIO)

Nema deklarativno ve konstitutivno dejstvo sudska odluka kojom se ustanovljava pravo

ZAJEDNIKA IMOVINA LANOVA PORODINE

U konkretnom sluaju, iz izvedenih dokaza i rezultata celokupnog postupka, proizilazi da tui-

tuenog postoji potencijalna opasnost od nasilnikog ponaanja i da nasilje u porodici podrazu-

PRIMENA ZAKONA KOJIM SE UREUJE

POSTUPAK U BRANOM SPORU

TUBA ZA PONITENJE NITAVOG

TUBA ZA RAZVOD BRAKA

PRESUDA O RAZVODU BRAKA NA OSNOVU

PRESUDA U BRANOM SPORU

SADRINA POSTUPKA POSREDOVANJA

KADA JE NAGODBA USPELA

Sa druge strane, tueni albom ne dovodi u sumnju pravilnost utvrenja injenice da je u

POSTUPAK U SPORU O MATERINSTVU I

TUBA RADI UTVRIVANJA OINSTVA

TUBA RADI OSPORAVANJA OINSTVA

TUBA RADI PONITENJA PRIZNANJA

ODLUKA O VRENJU ILI LIENJU RODITELJSKOG PRAVA I O

TUBA ZA ZATITU PRAVA DETETA

TUBA ZA VRENJE ODNOSNO LIENJE

KOLIZIJSKI STARATELJ I PRIVREMENI