Izvori obligacionog prava

Ispitno pitanje br. 7

Izvori

Ustav
Zakon o obligacioim odnosima
Obiaji
Sudska praksa

Ustav kao izvor obligacionog prava

Jemi pravo na mirno uivanje svojine i

drugih imovinskiih prava steenih na
osnovu zakona (l. 58)
Daje garantije trinoj privredi, slobodi
preduzetnitva, samostalnosti privrednih
subjekata
Proklamuje ravnopravnost privatne i
drugih oblika svojine

Zakon o obligacionim odnosima

Donet 1978. godine, najznaajniji formalni

izvor obligacionog prava, prethodila mu je
Skica za zakonik o obl. i ugovorima, 1969.
Ima karakter kodifikacije obligacija
Prvi deo osnovna naela, nastanak
obaveza (izvori obligacija), dejstvo,
prestanak i razne vrste obaveza, promene
poverioca i dunika

Zakon o obligacionim odnosima

Drugi deo (posebni) graanski i

trgovinski ugovori
Trei deo merodavno pravo u sluaju
sukoba republiki zakona
etvrti deo prelazne i zavrne odredbe

Obiaji

Opte norme koje nastaju dugotrajnim

spontanim ponavljanjem ponaanja ljudi.
Obiaj se izgrauje zahvaljujui uverenju o
obaveznosti i tome to je dovoljno poznat
Moe da se izgradi samo u relativno
stabilnim drutvenim odnosima

Obiaj

Pravni obiaj obiaj koji ima imperativnu

primenu zato to zakon na njega upuuje
Nije formalni izvor prava ali sudija ponekad vodi
rauna o faktikom obiaju (ako sudu nisu
poznati mora izvoditi dokaze kako bi utvrdio da li
obiaj postoji ili ne postoji)
Kao izvor prava obiaj ima supsidijarnu
primenu u odnosu na ZOO (primenjuje se samo
kada ZOO na obiaj uputi)

Obiaj

Primena obiaja: na osnovu zakonske odredbe,

po prirodi posla ili volje strana. Ako je u nekom
pravnom poslu primenjeno obiajno pravilo koje
je protivno dobrim obiajima, ugovor je nitav.
Ako je obiaj u sukobu sa imperativnom
normom, ona se primenjuje bez obzira na volju
stranaka.

Sudska praksa

ine je odluke sudova (presude, reenja)

koje su se ustalile u slinim sluajevima pa
ih nadleni sudovi jedinstveno primenjuju.
Nije formalni ali je faktiki izvor prava.
Znaaj: sadri sudsko tumaenje pravnih
normi (obaveznost tog tumaenja
obezbeena autoritetom vieg suda)

Sudska praksa

Nain obezbeenja jedinstvene sudske

prakse:

Odeljenja sudske prakse u svakom sudu

Naelni pravni stavovi Vrhovnog kasacionog
suda Republike Srbije koji su obavezni za sva
vea i odeljenja Suda i mogu se izmeniti samo
na optoj sednici