PAMENJE

I ZABORAVLJANJE

Pregled:

Vrste pamenja i argumenti

Proces pamenja
Priseanje kao rekonstrukcija Tok i priroda zaboravljanja

ta se sve pamti?
Fenomenoloka analiza
1. ta je ovo

2. ta je bicikl? 3. Kada ste zadnji put vozili bicikl? 4. Kako vozite bicikl?

Sistemi/vrste pamenja
1.

2. 3. 4.

Zahteva identifikovanje perceptivnih odlika objekta, odvija se automatski i nije nuno vezano za mogunost da se verbalno objasni ta je objekat ili kontekst u kojem ste ga prvi ili zadnji put videli* Zahteva svesno priseanje nauenih informacija, nije vezano za kontekst Zahteva svesno priseanje iskustva koje je jedinstveno, vezano za prostorni i vremenski kontekst u naem ivotu Ne moe se ili se teko moe prevesti u verbalni iskaz: obnavljanje nauene radnje se odvija automatski, nesvesno
Mnogi autori ne izdvajaju ovu vrstu pamenja (perceptivno pamenje) kao poseban sistem, ve ga razmatraju u okviru sistema semantikog pamenja

ta se sve pamti?
Po emu je poznat Sigmund Frojd?

Kako se zove film u kome glume Bred Bit i

Andelina oli? Gde se nalazi Ajfelov toranj? Navedi napoznatije nemake marke automobila! Koja je esta planeta u sunevom sistemu?
injenice,

pojmovi, opta znanja SEMANTIKO PAMENJE

ta se sve pamti?
Dan kada ste poloili prijemni ispit za fakultet

Poslednje letovanje
Matursko vee Prvi poljubac

Svaa sa najboljom drugaricom

Batine koje ste dobili od roditelja

(Emotivno obojeni) doivljaji iz linog ivota EPIZODNO PAMENJE AUTOBIOGRAFSKO PAMENJE

ta se sve pamti?

Vezivanje pertli Zakopavanje dugmadi Ljutenje krompira Plivanje, skijanje Vonja bicikla, vonja automobila Sviranje instrumenta Pletenje, ivenje

Vetine, motorne radnje Automatski, nesvesno PROCEDURALNO PAMENJE

Debata

Da li postoje razliiti sistemi pamenja ili se

razliite vrste informacija skladite u jedinstvenom memorijskom sistemu putem razliitih procesa? E. Tulving smatra da dugoronu memoriju ini vie sistema

Argumenti za postojanje razliitih sistema/vrsta dugoronog pamenja

Razvoj

Najranije se javlja (u filogenetskom i ontogenetskom razvoju) proceduralno pamenje, a najkasnije epizodno pamenje i njegova posebna forma autobiografsko pamenje Osetljivost u sluaju traumi Epizodno pamenje je posebno osetljivo na traume Trajnost Proceduralno pamenje je izuzetno trajno Neka znanja su takoe veoma trajna Emotivno snano obojene epizode iz ivota (dogaaji po prvi put, traume..) dugo se pamte, ostale se lako zaboravljaju, odnosno modifikuju tokom priseanja

Neurofiziologija pamenja
Proceduralno pamenje: mali mozak, bazalne

ganglije, motorni korteks Semantiko pamenje: razliiti delovi neokorteksa, preteno leva hemisfera Epizodno pamenje: razliiti delovi neokorteksa, preteno frontalni reanj i preteno desna hemisfera
Za konsolidaciju pamenja, tj. prelazak u dugoronu

memoriju hipokampus

Dubina obrade informacija demonstracija

Imate 10 sekundi za reavanje sledeeg zadatka:

1. Koliko samoglasnika ima u sledeim reima?

open Rembrant Roden Betoven ajkovski Pikaso

Dubina obrade informacija demonstracija

Imate 10 sekundi za reavanje sledeeg zadatka:

2. Kojeg umetnika naroito cenite?

Renoar ostakovi Mikelanelo Mocart Vagner Gogen

Pamenje kao proces

Kodiranje informacije

Procesiranje dubina obrade informacija Pohranjivanje, uvanje informacije Engrami- promene (tragovi) u nervnom sistemu Na mentalnom planu: reprezentacije (dogaaja, objekata, osobina objekata, odnosa, postupaka...) Pristupanje informacijama Priseanje kao konstrukcija Uticaj konteksta Uticaj emocija

Dubina obrade informacija demonstracija

Pitanje br 1: Koliko samoglasnika ima u

sledeim reima

Koja su imena bila na spisku?

Pitanje br 2: Kojeg umetnika naroito

cenite?

Koja su imena bila na spisku?

Dubina obrade informacija - primer

ahisti dobro pamte raspored figura iz stvarne ahovske partije. Raspored nasumino razmetenih figura teko ue i loe pamte zato to nema smisla.

Pamenje kao proces Etkinson i ifrin

ulna memorija (senzorni registar)
Kratkorona memorija (radna memorija) Dugorona memorija Uslovi konsolidacije informacija (prelaska iz

kratkorone u dugoronu memoriju:

Panja Ponavljanje Osmiljavanje (dubina obrade)

Pamenje kao proces Etkinson i ifrin

Senzorni registar Stimulus (informacija, situacija...) Kratkorona ili radna memorija Dugorona memorija

vizuelni
auditivni

semantika
proceduralna epizodna

i dr.

Ponaanje

Priseanje - demonstracija
Imate 10 sekundi da zapamtite sledee rei: Med Kola eer Ukus Krevet Umor San Odmor

Seanje kao rekonstrukcija - Bartlet

Praznine i nejasnoe u seanju se

dopunjavaju konstrukcijama - izmiljenim, dodatim ili iskrivljenim informacijama Rekonstrukcija se odvija automatski, nesvesno Rekonstrukcija se rukovodi tenjom za osmiljavanjem RACIONALIZACIJA Rekonstrukcija se vri u skladu sa naim postojeim znanjima, stavovima, iskustvima... PROCES ASIMILACIJE

Priseanje - demonstracija
Koje od sledeih rei su se nalazile na spisku? Kua Pas Slatko Krompir Oblak Spavanje

Seanje kao rekonstrukcija lana seanja

Kua Pas Slatko Krompir Oblak Spavanje
Med Kola eer Ukus Krevet Umor San Odmor

Problem lanih seanja: psihologija svedoenja Primer: sluaj Donalda Tompsona

Zaboravljanje
Nemogunost reprodukcije ili prepoznavanja

nauenog materijala,odnosno, ne postoji uteda prilikom ponovnog uenja

Istraivanje toka zaboravljanja: H. Ebinghaus

kriva zaboravljanja

Uenje besmislenih slogova Uenje smisaonog gradiva

Najvie se zaboravi neposredno posle uenja

Faktori zaboravljanja
to je gradivo smislenije, sporije se

zaboravlja Najmanje se zaboravi ako je neto naueno uvianjem problemske situacije Nedovoljno naueno gradivo se bre zaboravlja Ako se ui vremenski rasporeeno, sporije se zaboravlja

Teorije o uzrocima zaboravljanja

Zaboravljanje kao pasivan proces - teorija

neupotrebe Zaboravljanje kao aktivan proces interferencija (meusobno ometanje) nauenog gradiva

Retroaktivna i proaktivna inhibicija, inioci:

Slinost gradiva Vremenski razmak izmeu uenja Stepen nauenosti dva gradiva

Rezime

Pamenje - proces obrade, skladitenja i

izvlaenja ranije sauvanih informacija Razlikujemo sisteme proceduralnog, semantikog i epizodnog pamenja Priseanje je u veoj meri rekonstrukcija nego reprodukcija