UENJE

ta se ui?

Verbalna gradiva i vetine

Emocije i novi motivi
Stavovi i vrednosti
Novi oblici ponaanja
Socijalne vetine
Jezike vetine
Naini zadovoljenja potreba
Psihopatoloki oblici ponaanja

Osnovna funkcija
procesa uenja

Adaptacija (snalaenje
u prirodnoj i socijalnoj
sredini)

Uenje je:
Kognitivni proces
Proces koji dovodi do neke
promene

Promena u procesu uenja je:

Promena u aktivnosti (ponaanju) ili u

iskustvu (doivljavanju) pojedinca
Relativno trajna
Progresivna ili regresivna
Posledica aktivnosti ili iskustva:
razgranienje uenja i sazrevanja (umski
ljudi, iskustva slepih kad progledaju)
Aktivnost prilikom uenja ne mora da bude
spoljanja motorna aktivnost niti da bude
potkrepljena (uenje po modelu,
ekspoziciono uenje, uslovljavanje u
imobilisanom stanju, Rodersova
nedirektivna psihoterapija)

Vana pitanja

Da li postoje kvalitativno razliiti oblici

uenja?
Da li su u razliitim oblicima uenja
ukljueni razliiti mehanizmi uenja?
Koji su to mehanizmi (dodir i
ponavljanje, potkrepljivanje,
posmatranje, uvianje odnosa)?
Da li se na razliitim evolucionim
stupnjevima u filogenezi i na razliitim
uzrastima u onotgenestkom razvoju ui
na razliite naine?

Uenje-reavanje problema na
razliitim evolucionim nivoima

Opit Kruinskog: reavanje problema

ekstrapolacije (iz niza pojava predvideti
sledeu)
Ribe i vodozemci ne pokazuju ovu
sposobnost
Gmizavci u izvesnoj meri
Pacovi reavaju problem sa puno
greaka
Medvedi delfini i antropoidni majmuni
reavaju problem ekstrapolacije

Vrste uenja
Klasino uslovljavanje
Instrumentalno uenje
Uenje uvianjem
Uenje po modelu

Klasino uslovljavanjebazini pojmovi

Bezuslovna dra (BD, US)

Bezuslovna reakcija (BR, UR)
Uslovna dra (UD, CS)
Uslovna reakcija (UR, CR)
Sticanje
Gaenje
Spontano obnavljanje

Pavlov

Uslovna i bezuslovna dra

Proces uslovljavanja

Klasino uslovljavanjeoblici
Klasini uslovni refleks
Odbrambeni uslovni refleks
Emocionalno uslovljavanje
Uslovljavanje vieg reda

Emocionalno uslovljavanje:
eksperiment sa malim Albertom

Eksperiment su izveli Votson

(zaetnik bihejviorizma) i Rajnerova
BD-iznanadan jak zvuk; BR-strah;
UD-bela ivotinja; UR-strah od bele
ivotinje
Cilj: dokaz u prilog teorijskoj
postavci bihejviorizma da se
emocionalne reakcije ue (kroz
proces klasinog uslovljavanja)

Emocionalno uslovljavanje:
eksperiment sa malim Albertom

Emocionalno uslovljavanjeodlike
Lako se stie
Teko se gasi
Lako se generalizuje
Ue se i negativne emocije
Koristi se u bihejvioralnoj
terapiji

Emocionalno uslovljavanje

Uslovljavanje negativnih emocija

(razvijanje fobija, averzija)
Uslovljavanje pozitivnih emocija
(sigurnosti, relaksacije)
Nauena bespomonost i naueni
optimizam (Selidmen)
Emocionalna inkubacija (Ajzenk)

Uslovljavanje negativnih emocija

(fobije, averzije)

Emocija straha moe da se vee

samo za bioloki pripremljene drai.
Jae emocije se lake uslovljavaju.
Postoji kritina taka poveane
osetljivosti (uznemirenost,
bolest,umor) kad je uslovljavanje
lake.
Uslovljene emocionalne reakcije
mogu da deluju motivaciono.

Uslovljavanje negativnih
emocija

Strah moe da se uslovi i na

zamiljanje zastraujuih ishoda.
Moe da se uslovi na jedan snaan
traumatski dogaaj ili na vie
subtraumatskih dogaaja.
Postoje individualne razlike u lakoi
uslovljavanja emocije straha.

Naini sticanja negativnih emocija

(Rahman)
Emocionalno uslovljavanje, za
bioloki znaajnije strahove
(iracionalni, teko se gase)
Uenje po modelu i socijalno
prenoenje, za manje snane
strahove

Uslovljavanje pozitivnih
emocija (sigurnost,relaksacija)

Klasino uslovljavanje je i jedan oblik

socijalnog uenja.
Prijatne emocije prilikom hranjenja
vezuju se za majku i ovako steeno
oseanje sigurnosti i osnovnog
poverenja postaje prototip kasnijih
emocionalnih veza.
Prelazni objekat: u odsustvu majke za
njega se vezuju oseanja sigurnosti.
Znak sigurnosti stie sposobnost
sekundarnog potkrepljenja.

Teorija emocionalne inkubacije

(Ajzenk)

Paradoks neurotiara: neurotini

simptomi opstaju iako nisu niim
potkrepljeni (npr.klaustrofobija).
Kod emocije straha nepotkrepljeno
ponavljanje uslovne drai ne dovodi do
gaenja ve do emocionalne inkubacije,
tj. do jaanja uslovljene reakcije.
Do inkubacije pre dolazi kod snanih
emocionalnih reakcija.

Nauena bespomonost
(Selidmen)

Nauena bespomonost: uenje da

nemamo kontrolu nad neprijatnom
stimulacijom (eksperiment Selidmena i
Majera, sa psima) i pasivnost u
sledeim situacijama
Stvaranje optimistikog stila
objanjavanja stresnih dogaaja kroz
kognitivnu terapiju (Selidmen, Bek,
Elis)

Tehnike bihejvioralne terapije

zasnovane na klasinom
uslovljavanju

Razuslovljavanje i
kontrauslovljavanje; potkrepljuje se
odgovor suprotan odgovoru koji se gasi.
Reciprona inhibicija i sistematska
desenzitizacija: u tretmanu fobija
pacijent se u relaksiranom stanju (koje
inhibie pojavu straha) postpeno
desenzitizuje na drai koje izazivaju
strah (od najslabije do najjae).

Tehmnike BT zasnovane na
klasinom uslovljavanju

Averzivno klasino uslovljavanje: drai koje

odravaju problem ponaanje (u
alkoholizmu,na primer, ukus ili miris alkohola)
sparuju se sa tetnom stimulacijom (elektrini
ok, munina) pa im se menja afektivna
vrednost.
Uenje odgovora bekstva od averzivne
stimulacije ili odgovora izbegavanja, kad
neka dra (diskriminatorna dra) najavljuje
dolazak averzivne stimulacije

Pavlovljeva teorija
uslovljavanja

Zaetnik ruske refleksoloke kole

(borba protiv duista)
Celokupno ponaanje svodi na
mehanizam uslovnog refleksa u
kome nema nieg vanfiziolokog
Nuan i dovoljan uslov uenja jeste
vremenski dodir UD i BD
Bliskost sa bihejvioristikim
pristupom

Pavlovljeva teorija
uslovljavanja:hipoteze

Zakon jaine drai

Hipoteza o supstituciji drai
Hipoteza o jednakoj
asocijativnosti
drai i odgovora

Zakon jaine drai

BD mora da bude jaa i bioloki
znaajnija od UD
Eksperimentalno opovrgnut:
BD-hrana; BR-salivacija, UDelektrini ok ili ubod iglom:
elektrini ok poinje da izaziva
salivaciju (UR)

Hipoteza o supstituciji drai

UR je kopija BR, samo se

zamenjuju drai koje je izazivaju
Eksperimentalno opovrgnuta (BR
na elektrini ok: skakanje, ubrzano
disanje; UR: zaustavljanje daha,
napeto iekivanje)
Podudarnost UR i BR ea kod
autonomnih i emocionalnih reakcija

Hipoteza o jednakoj
asocijativnosti drai i odgovora

Svaka neutralna dra moe da

podjednako lako postane UD, a svaki
odgovor-UR
Nalazi etologa i eksperimentalni nalazi
opovrgavaju ovu hipotezu
Postoje razlike u biolokoj
pripremljenosti za odreeno uenje na
razliitim evolucionim stupnjevima
Eksperiment Garsije i Keloga
Opravdanost podele na prirodne i
vetake drai

Eksperiment Garsije i Keloga

Cilj: dokaz u prilog tezi o biolokoj

pripremljenosti za uenje kod pacova
BD-zraenje; BR-munina; UD-voda sa
saharinom+vidne+slune drai
Rezultat: munina (kao UR) vezuje se samo
za saharin, a ne za vidne i slune drai
Tumaenje: u evolucionoj istoriji pacova
vidne i slune drai nisu vezivane za osete iz
organa za varenje
Dokaz protiv Pavlovljeve teorije o jednakoj
asocijativnosti drai i odgovora
Objanjava odnos uenja i naslea

Eksperiment Garsije i Keloga

Cilj: dokaz u prilog tezi o biolokoj

pripremljenosti za uenje kod pacova
BD-elektrini ok; BR-trzanje ape; UD-voda
sa saharinom+vidne+slune drai
Rezultat: trzanje ape (kao UR) vezuje se
samo za vidne i slune drai, ne za saharin
Tumaenje: u evolucionoj istoriji pacova voda
nije vezivana za signale opasnosti
Dokaz protiv Pavlovljeve teorije o jednakoj
asocijativnosti drai i odgovora
Objanjava odnos uenja i naslea

Instrumentalno uenje

Postupno uenje
Uenje potkrepljenjem
Ponaanje je instrument dolaenja
do cilja
Bez uea viih kognitivnih
procesa
Asocijacionistika S- R objanjenja
Zakon efekta

Zakon efekta (Torndajk)

Zadovoljavajue posledice jaaju

odgovor, a nezadovaljavajue ga slabe.
Agensi socijalizacije (roditelji, kola,
vrnjaci) koriste ove principe u
formiranju odreenih ponaanja, odlika
linosti stavova, vrednosti, moralnosti.
Sa uzrastom, socijalna potkrepljenja
(odobravanje, neodobravanje) i samopotkrepljenje (poznavanje rezultata)
postaju znaajniji od materijalnih
potkrepljenja.

Torndajkov eksperiment

Skiner

Tehnike bihejvioralne terapije zasnovane

na instrumentalnom uenju

Gaenje: ponaanje prestaje da dovodi

do pozitivnog ili da uklanja negativno
potkrepljenje
Promene reima potkrepljenja (Skiner):
povremeno potkrepljivano ponaanje se
sporije gasi.
Oblikovanje ponaanja:postepeno
potkrepljivanje i uvrivanje ponaanja
poev od najjednostavnijeg do sloenih.

Tenike BT zasnovane na
instrumentalnom uenju

Time-out procedura: uklanjanje svih

pozitivnih potkrepljenja
Procedura kanjavanja. Ima
negativne aspekte: frustrativna
situacija, ponaanje se samo potiskuje,
nepredvidive i neizbene kazne stvaraju
oseanje bespomonosti

Oblikovanje ponaanja:
demonstracija 1

Oblikovanje ponaanja:
demonstracija 2

Uenje po modelu-mehanizmi

Imitacija
Identifikacija

Uenje po modelu-odlike

Posmatranje modela-uzora
Bez direktnog potkrepljenja
Stiu se novi oblici ponaanja, opta
pravila ponaanja, stavovi, vrednosti
Motivisanost i sposobnost da se imitira
Uzori-znaajne osobe, osobe za koje
smo emotivno vezani
Brzo i trajno uenje, spontano (bez bez
svesne namere uzora)
Efikasnije od verbalnog uputstva

Eksperiment Banduure

Cilj: utvrditi da li agresivno ponaanje

moe da se ui posmatranjem modela
NV: ponaanje modela (agresivno i
neagresivno) u razliitim situacijama
ZV: uestalost agresivnog ponaanja
posmatraa
4 modaliteta NV ili 4 eksperimentalna
uslova ponaanja modela: E1-agresivni
model uivo; E2-agresivni model na
filmu; E3-neagresivni model; E4agresivni model preruen u maku

Bandurin eksperiment

Eksperimentalni nalazi
Bandure i saradnika

Vie se imitira (i opravdava)

agresivni muki nego agresivni
enski model (spontane primedbe
na agresivno ponaanje enskog
modela, a verbalno odobravanje
muke agresije)
Redukuje se strah od pasa kod 2/3
dece koja su posmatrala sve blie
kontakte deteta-modela sa psom

Eksperimentalni nalazi
Bandure i saradnika

Deca koja posmatraju nagraeno

agresivno ponaanje modela (uspeva da
otme igrake) ee bi volela da lie na
model (uz racionalizacije takvog izbora)
nego deca koja posmatraju kanjeno
ponaanje modela(ne uspeva da otme
igrake). Ako se u drugoj fazi deca
direktno nagrauju za agresivno
ponaanje, razlika izmeu grupa
nestaje.

Eksperimentalni nalazi
Bandure i saradnika

Odrasla osoba-model daje drugoj osobi

ili detetu igrake: imitiraju se oba
modela ali vie model koji daje (nosilac
moi).
Deca poinju da prihvataju moralnu
orjentaciju modela, suprotnu svojoj.
Moralne orjentacije: objektivna (prema
teti) i subjektivna (prema namerama
izvrioca tetnog dela)

Uenje uvianjem

Uenje iz jednog pokuaja

Ue se odnosi
Postoji transfer nauenog
Uestvuju vii kognitivni procesi
Kognitivistika i getaltistika
objanjenja

Kelerovi eksperimenti

Teorije uenja

Asocijacionistike (S-R) teorije:

stvaraju se dve veze,odgovor pristupanja
nagraenoj drai i odgovor nepristupanja
nenagraenoj drai, po principu dodira i
potkrepljenja.
Kognitivne (S-S) teorije: stvara se
oekivanje da odreena dra ukazuje na
odreeni objekat ili oekivanje da u
odreenoj situaciji neko ponaanje
dovodi do nekog cilja

Opiti koji podravaju

kognitivne teorije

Latentno uenje
Latentno gaenje
Senzorno preduslovljavanje
Dejstvo deliminog potkrepljenja
Uenje prostornih odnosa

Prelazni oblici uenja

Habituacija
Senzitizacija
Rano uenje
Ekspoziciono uenje
Utiskivanje

Rano uenje
Znaaj ranog iskustva
indukovanje sazrevanja
(umski ljudi)
Opit Harlova: rezus majmuni
razvijaju oblike socijalne i
seksualne patologije ako ne
uestvuju od roenja u socijalnim
kontaktima ve samo posmatraju

Ekspoziciono uenje

Izloenost odreenim uslovima

moe da ometa razvoj genetskih
dispozicija
Novoroeno pile nee znati da
kljuca ako prvih 14 dana provede u
mraku
Neke vrste pasa ne mogu da se
pripitome ako nikad ne vide oveka
(primarna socijalizacija)

Utiskivanje

Novoroena mladunad (pilii) u

prvih 30 sati prati bilo koji pokretni
objekat koji opaze. Ako je to
ivotinja druge vrste kasnije se
nee pariti sa svojom vrstom.