бранимир

гинић

битка
изнад
облака
цер,
гучево,
1914.
 Прошло је иећ много година од како сам сс подухватио
задатка да проучим две значаЈне битке у првом спетском рату:
Церску н Гучевску. Бпла ми је намера да, у обиљу фељтонског и
публицпстичког материјала о Церској бици, расутог на свим стра-
нама, и у оскудици прилога о бици на Гучеву, опишем оне токове
операција ко|н су се најнепосредннје односили на оио што јс
претходило и што се дешавало у часовима сукоба ,лрса у прса“
српске.и ауспро-угарске војске на обронцима и највишим котама
дие?Ју Јадарских планина. И епосреш тм проучавањем обухватио сам
зато 'уппгвтИи оне догађаје коЈи су се одвијали иа подручју та-
дашшег Среза Јадранског, узимаЈући остале чињенице само као
нсзаобилазне у општем историјском контексту првог светског рата.
Ови догађаји су ме опчинилн као псторичара јер сам
се уверио да су битке на Церу и Гучеву нмаде велики значаЈ за
.1елпкупнм ток ппБратјиЈа 'на балканском ра 1 ншту: Церска зрто што
је ве!1 у првпм налсту самоувсрена, бројпа и тсхнкчки нзузетпо
опремљена аустро-угарска војска не само лретроеда огромпе гу;
ТЈнтке у људсГву и ратном матернјалу него и озбиљно пољуљала
‘углед монархије у свету и тако битпо ослабш!а међународни поло-
жај Аустро-Утарске, а Гучеоска — зато што |е, у другом налетуг
Аустро-Угара, доказала да Србија има војску и војне стратеге коЈи
су спремни да до послед>вега бране слободу своје земље. И у Цер-
'ској и у Гучевској бици српска војска Је показала нзузетну сме
лост, храброст и спремност за жртвовање, а Српска врховна ко-
манда несвакидаигње познавање стратепгје п тактике ратовања.
Овај скромни покушај осветл>ава11>а знаних и незиашгх
чнњсница и података посебно би могао да нма важност у даљем
проучавању битке на Гучеву. О великој војничкој н људској дра-
ми, пре свсга на коти 708, писано Је, најчешћс, успут, уз доуге до-
гађаје 1914. године, па су тако остале недовољно објашњене мно-
ге истине о српској војсци на Гучеву која је, жртвујући се (само
6. новембра погинуло је и рањено око 800 воЈкика и старешина пе*
тог пука другог позива, из састава Дркнске дгшизије) задржала и
ослабнла надирање аустро-угарскс војске према Ваљсву. НастоЈао
сам да у овом раду прокоментарншем и неке нсобјављене докумен-
те из коЈих се види сва драматичност гучевских збивања. Онима
који се буду прихватали даљег осветл>авања бигке на Гучеву може
на пример, бити од велике корнсти сазнање о гоме како су
српски војници и старешине, упркос неупоредиво мањој број-
ности у односу на противника, успевали да симулирају чајобнчпи-
Јим средствима митраљеску паљбу и тако створе утисак о великом
броју митраљеских гнезда. Сличннх воЈничких доснтљивости бнло
је још. Херојска погнбија брашшаца Гучева заслужуЈе много већу
пажњу историчара и књижевника, већу него што Је то био случај
до сада.
Ово моје историјско штиво Је писано управо с намером
да подстакне и друге на истраживања и сачува од заборава једно
запоставл*ено место пресудних ратних догаћаЈа на балкатгском
ратишту.

ДУТОР
ЦЕРСКА БИТКА
 Споменик
изгинулим
јунацима
у церскоЈ
бицн,
Текериш

9
 Тешка 1914. година, прва у миру после два вели-
ка ратиа искушења. Још су свеже ране из балканских вој-
ни, а всН претс нове страхоте ратног сукоба. Иммсријалис-
тичке тежње за поделу света нису престајале. Намере Аус-
тро-Угарске да загосподари Балканом све више се испоља-
вају, не само у економском него и у политичком смислу.
Србија се нашла у још гежем војно-полнтичком
положају јер је, поред Аустро-Угарске, имала лротив себе
Немачки Рајх који је хгео да се што пре повеже са Турс-
ком радн даљег надирања према истоку. Било је то време
грозничаве журбе у наоружању, нарочито сила Тројиог са-
веза.
Тада, на светску позорницу историје излази Са-
рајево. Тамо су 28. јуна хици Гаврила Припципа, из пишто-
л»а тппа ,,натан", окончалн једну иежељену посету. Убијен
је аустро-угарскн престолонаследник Франц Фердинанд.
Убиство само по себи није морало да буде разлог за ратни
сукоб — била је то кап после које се суд прелива- Почео
је вртоглави сплет догађаја — са зебњом су се очекпвале
дал»е акције Аустро-Угарске. А двојна монархија је 23. јула
предала Србији ултиматум са низом захтева без преседана
у међународним односима. Одбијање аутро-угарског зах-
тева водило је рату, а прихватање је могло само да значи
губитак независности земље. „Задали смо Србији неизвод- *
љив задатак" — хвалио се гроф Тиса.
Аустро-Угарска је још раније, у споразуму са Не-
мачком, донела одлуку о нападу на Србију. Видовданскн
атентат био је само изговор и најпотшарнији повод за то.
За атентат окривљена је Србија, и поред тога што је спе-
цијални изасланик бечке владе др. Фон Винер, након ис-
траге коју је водио у Сарајеву известио Беч да нема ника-
квих доказа о знању, припремама и учешћу српске владе у
Сарајевском атентату. Конрад Фон Хецендорф, начелпик
бечког Генералштаба, шаље пнсма цару, влади, министрима:
„Време је да се са Србијом разрачунамо, после ђе бити ка-
сно”. Конрадов час је куцнуо. Он предлаже да се умарши-
11
ра у Србнју, Бертхолд се слаже. Тих дана у Шембруну из-
мс1>у Кдега и Бсртхолда води се овакав разговор:
Конрад: Саопштили су ми шта Не се тражити
од Србије у 24 или 48 часова. ПредвиБено је да Србија не
ирими услове, тако да по истеку рока ултиматуму настане
мобилизадија и рат-
Бертхолд: Шта ће бнти ако Србија лусти ствар
до мобнлизације, па онда поиусти на целој линиди?
Конрад: Ми ћемо умарширати.
Бертхолд: Али ако Србија не учини ништа?
Конрад: Ми ћемо остати са војском у Србији,
док не плате ратну одштету.
Бертхолд: Ултиматум ће се предати после жетве
п после сарајевске исграге.
Конрад: Са окупацијом територије јоиг ништа ии-
1С постигнуто. Мораћемо ићи даље док не уништимо срп-
ску војску?
Бертхолд: Али. ако се повуче?
Конрад: Тражићемо демобилизацију и разору-
жање. Кад једном ствари крену тако далеко, остало дола-
зи само собом.
Аустро-Угарска је морала ратовати против Срби-
је да би сачувала идеју аустро-угарске државе о територи-
јалној целокупности. С друге стране, Србнја је исто тако
морала ратовати против Аустро-Угарске, иначе би њен оп-
станак био доведен у питање. Само, док је Србија желела
да се тај рат одигра што је могуће касннје да би се ^опора-
вила и припремила своју вајску, дотле је Аустро-Угарска
жслела овај рат што пре, да би искористила војну исцрп-
веност Србије у последњим балканским ратовима.
Приликом предаје ултиматума, аустро-угарски
посланик у Београду, барон Гизл, је са.огаитио да српска
влада у року од 48 часова — до суботе 23. јуло, у 18,00 ча
сова, мора да одговори прихвата ли бечке услове нли не.
План Аустро-Угарске је било гвено ширење на
Балкану, уништење српске војске и комадање Србије. Ру-
мунији је требала да припадне Неготинска крајина, Буга-
рској — Јужна Србија и Вардарска Македонија, Косово и
Метохија Албанији, а централни део Србије и Санџак да
задржи за себе. Немачки цар Вил>ем је саветовао да се од
Србије захтева евакуација Санџака, како би га Аустро-Уга-
рска запосела и тиме спречила уједиње!ве Србије и Црне
Горе и излазак Србије на Јадранско море. Ултиматум је
12
био гако састављен -да га ни једна суверена држава није
могла прихватити- У њему се између осталог тражило:
1• — Да забраии сваку публикацију, којом се из-
ражава мржња и презир према Аустро-Угарској монархи-
ји и чија је општа тежња упућена против територијалног
интегритета Аустро-Угарске.
2. — Да одмах распусти организацију Народна
одбрана и остала удружења у Србији која врше пропаган-
ду против Аустро-Угарске и да предузме мере да сва р$с-
пуштена друштва не наставе свој рад под другим имепом н
у другом облику.
3. — Да без одлагања уклони из јавне наставе у
Србији и наставнике и наставиа средства која би могла
служити за пропаганду против Аустро-Угарске.
4. — Да уклони из војске и у опште из држав-
не уираве све официре и чииовникс којн су се огрешили
пропагандом против Аустро-Угарске, и чија ће имена и де-
ла царско-крал*евска беч!са влада накнадно саопштитп ср-
пској влади.
5. — Да прими у Србију сарадњу органа царске
— краљевске владе ради угушења превратничког пок.рета
против територијалног интегритета Аустро-Угарске монар-
хије.
6. — Да отвори судску истрагу нац присталица-
ма у завери од 28. јуна 1914. године који се иалази на те-
риториЈи Србије, и да ће органи, које \/п\,ти Аустро-Угарска
влада узети учешћа у тој истрази.
Такоће се истиче да су погранпчне власти из Ша
пца и Лознице, као и царински службеник Радивоје Грбић
из Лознице омогућили Младобосанцима прелаз у Б осну.

НА ВЕСТ О УЛТИМАТУМУ
Рат измећу СрбиЈе која једва да је бројала неш-
то преко 4 милиона становника и Аустро-Угарске, од 54
милиона, отпочео је, уствари, предајом ултиматума Србији
23. јула пред вече. „Ултнматум какав никад ни]е написаг:
у модерном добу", вели Винстон Черчпл, који је баш у
те дане био први лорд адмиралитета Велике Британије, док
је сер Едуард Греј, изјавио на вест о предаји улгиматума
немачком посланику у Лондону: „Држава која би примила
такве захтевс престала бн да буде независиа". Руски цар
Никола II одговорио је српској влади: „Сви моји напори,

13
докле год има и најмање наде да се избегне проливање кр-
ви биће управл»ени у том циљу Ако и протнв наше паЈИС-
крсније жеље не постигнемо успех, ни у ком случају Руси-
ја цеће пренсбрегнути судбину Србије-'. Сазонов, министар
спољних послова Русије, кад је прочитао текст узвикнуо
јс: „Ово је европски рат". А кад му је аустро-угарски ам-
басадор читао исти и давао објашњење рекао Је: „лоГјете
да објавнте рат Србији. Изазивате пожар у Европи! Ири-
мате на себе велику одговорност .
Н и р уск и , ни ф р ан ц уск и , ни ен глеск и покушаЈИ
д а с е рат си р ечи н и су усп ел и . Н ап роти в, Н ем ач к а ]е под-
сти ц ала А устро-У гарск у д а и стр а је у свом реш ењ у, и д а н е
враћа мач у к ор н ц е, ак о га ј е већ и звади ла. П редседн и к
Ф р а н ц у ск е Р еп убл ик е, П о ен к ар е, у с в о м дел у »1x5 о п ^ ш ез
а с 1а киегге« всли: „П итањ е рата и зм ећ у А устро-У гарске и
Србн1е д о ш л о је у овом вр ем ен у н а д р у г о м есто. О н о је ои ло
сам о изгов<»р, д а с е и за зо в е европ ск и рат, к оји је одм ах
п о сл е пораза Б угарске на Б алкану припрем ан о д стран е
Н ем ач к е д о најм ањ их сп тн иц а. Све герм анске си л е има-
ле с у се бац и ти свом јачпиом против зап адн е цивилиза-
ц и је и словенства".

ВЕЛИКА ЕПОПЕЈА СРБИЈЕ

Ултиматум аустро-угарске владе предат је лот-
председиику српске владе Лази Пачуу. Председник српске
владе Никола Пашић налазио се у предизборној кампањи
у источној Србији, а начелник Генералштаоа војвода Радо-
мнр Путиик на лечењу у Аустрији. Још исге вечери одр-
жана је седница на којој је констатовано да је улзиматум
такве садржине да га у потпуности не може прнхватити ни
једна српска влада. и да га треба одбити. Србија тек што
је изашла из два велика рата. Хиљаде породица јо ш су_но-
силе црнину за јунацима палим на бојишгима, у чијим оол-
ницама су се налазили још неизлечени рањеници.
Велика епопеја Србије почела је опога часа када
је њена влада, окушвена на седниии, одбила све захтеве
који су значили гажење независности српског народа, и
увреду Њсговог достојанства. _ и
Идућег дана с т г а о је у Београд Никола Пашип.
И он је био за одбијањс ултиматума, за одбрану слободе,
незанисности и националног нптегритета. Одмах је затра-
жсна нитервенција влада Русије. Енглеске и Франнуске да

14
утичу на Беч и Берлин како би одустали од агреснје на
Србију. Црна Гора је, као независна држава, одбила све по-
кушаје Аустро-Угарске и Италије да је одвстје од Србије.
„Судбипа Србије јс и наша судбина. Зло и доб-
ро нам је заједно са Србијом. Србнја може рачунатн на
братску и неограничену помоћ Црпе Горе, како у овом су-
дбоносном часу за српски народ, тако и у сваком др\гом“
— стајало је у одговору нрногорскс вдаде српско! влади 24.
јула 1914. године.
Посредовање Русије, Француске и Енглеске би-
ло је без успеха. Председник српске владе Никола Пашић
лично је предао одговор на ултиматум 25. јула у 15,00 ча-
сова и 8 минута аутро-угарском послаиику барону Гиз-
лу. Одговор је, по савету савезника, био крајње попуетљив.
Ипак одбачена је 5. и 6. тачка ултимат ума. Прихватањем
ових тачака Србија би престала да постоји као независна
држава. Барон Гизл, примајући одговор, изјавио је да је
незадовол>ан одговором и да Аусгро-Угарска прекида дип-
ломатске односе са Србијом. Одмах затим напустио је Бе-
оград.

МАНИФЕСТ СРПСКЕ ВЛАДЕ

Београд 25 (12) јула 1914.

СРПСКОМ НАРОДУ!
Пре два дана поднела је Аустро-Угарска влада
српској влади представку с извесним захтевима и остави-
ла је рок, да се на то одговори, до вечерас у 6 сахата, ста-
вљајупи у изглед прекидање дипоматских односа, ако нс би
добила задовол>ење. Српска је влада, знајући да одговара
жељама вашим и потреби мира, коју осећа не само Срби-
ја, него — уверени смо — и цела Европа, изашла у сусрет
царској и краљевској влади до крајњих граница попустљи-
вости, преко којих не може ићи ни једна иезависна држа-
ва.
Уздајући се у помоћ Божију, у своју правицу,
као и у пријатељство великих држава, које — увер>ени смо
— желе исто тако, да се мир одржи. надамо се да ће се
овај сукоб свршити мирно; али, како је Аустро-Угапски ио-
сланик вечерас изјавио у име своје владе, да није задово-
15
љан нашим одговором и да коиачно прекида дипломатске
односе, влада је српска принуђена да, за свакн случај, од-
мах предузме најпотребније војничке мере за одбрану зе-
мље. Сматрамо за дужност позвати народ на одбрану ота-
цбине, верујући да ће се нашем патрнотском позиву сваки
радо одазвати. Ако будемо нападнути, војска ће вршити
своју дужност, а граћанима, који нису позвати под заста-
ву, саветујемо да остану код својих домова и мирно раде
своје послове.
У Београду 12. јула 1914. године

ОБЈАВА И НОЧЕТАК РАТА

(Из аустријске штампе) Шест сати после подне цар
седа за свој писаћи сто од махагона у класичном стилу на-
полеонске епохе. Тихо се отварају врата, улази генерал Ма-
ргути са једном цедуљом у руци и јавља: „Одгцвор српске
владе стигао је из Београда и барон Гизл, сматрајући да је
одговор незадовол»авајући, напустио је српску територи
ју". Пошто је цар саслушао, мирно рече: „Најзад је то
ипак дошло".
Цар узе пружену цедуљу и пошто ју је лагано
прочитао, устао је и узвикнуо: „Али прекид дипломатских
односа не значи ипак безуслован рат”.
Два дана доцније Бертхолд је поднео цару иа-
црт објаве рата Србији. Том приликом изнео је и неисти*
ну: „да су српске трупе напале једно одељеље Аустро-Угар-
ске војске." Ово ]е доцније Бергхолд признао аару да ннје
истина. 28. јула, Фрања Јосиф I је потписао објаву рата:
„Краљевском српском министарству иностраних
дела — Пошто српска краљевска влада није дала повол»ан
одговор на ноту коју јоЈ је предао Аустро-Угарски посла-
ник у Београду 23. јула 1914. године царска и краљевска
влада је принућена да се сама побрине за заштиту своЈих
права и интереса и да у овоме цил»у прибегне сили оружја.
Аустро-Угарска се сматра, дакле, од овог тренутка у рату
са Србијом.
Министар снољних послова
Аустро-Угарске
гроф Бертходд ср”.
Био је то обичан телеграм, који је дошао преко
Италијс, што је у супротиости са свпм мећународним нор
мама.
16
 Одмах по добијању телеграма Србија се обрати-
ла за помоћ Русији, Француској и Енглеској. 28. јула Црна
Гора је објавила декларацију у којој је поред осталог ис-
такла: „Србија и Црпа Гора сачињавају заједиички фронт
према заједничком непријатељу. Оне у овим најтежим да-
нима за српско племе дијеле исту судбину".
Рат између Аустро-Угарске и Србије није могао
бити локализован. Све израженије сукобљавали су се инте-
реси великих сила за доминацијом Балканом.
28. јула 1914. године, објавом рата Аустро-Угар-
ске Србији, почео је I светски рат, измећу сила Антанге
(Русије, Француске. Енглеске, Црне Горе и Бслгије) с јед-
не и централних спла (Немачке, и Аустро-Угарске) с дру-
ге стране. Уласком Јапана .августа 1914. годнне на стра-
ни централних сила, сукоб се претворио у светски рат. На
страни Антанте биће још Италија (1915. год), Грчка (1917.
год). Бугарска је 1915. године ступила у раг против Срби-
је и омогућила њену окупацију.
План напада на Србију био је одавно спремаан,
много пре атентата у Сарајеву. Аустро-угарски Генерал-
штао настојао је да изненади Српску врховну команду
Анализирана су три могућа стратешка правца за напад. Ра-
зраћен је правац продора долшгом Мораве — ка срцу Шу-
мадије; ово је због комуникација било и најпогодније. Дру-
ги правац — долином Западне Мораве, а трећи је био дри-
нско-савски правац операцнја.
Овом правцу је посвећена највећа пажња. По
Јвему, напад се имао извршити из западног Срема и севе-
роисточне Босне, преко Саве и доње Дрине, у правцу Ко-
лубаре. И поред тога што је било познато да на овом прав-
цу нема довољно комуникацпја, да су то делом планински
предели и да Ваљево нема значај као Крагујевац, тај ттра-
вац је прихваћен. Због предвићања да пе Србија офанзи-
вом на Босну у њој ггодићи устанак, Аустро-Угарска се, у
избору правца офанзиве, руководи заштигом Босне. Тако
Босна постаје опсрацијска основица аустро-угарске војске
И док је аустро-угарскн Генералгпгаб припремао
планове напада на Србију, у Српској врховној команди су
разрађсни планови одбране. Офшцфи Српске врховне ко-
манде даноноћно су припремали замку за аусгро-угарску
војску. Дринско-савска опсрација је занемаривана иоред
тога што су неке индиције указнвале на моггћност њене
примсне.

17
 Пре балканских ратова, на једном састанку је
војводи Путнику бугарски генерал Фричев указивао на мо-
гућност продора аустро-угарске војске у Србију преко
Дрине и Саве кроз Мачву и Ваљево. Осим тога, Српска вр-
ховна команда је имала податке од италијанског пуковни-
ка Негриса који су говорили да ће Аустро-Угарска упасти
у Србију дринско-савским правцем. Било је још неких зна-
кова. Путовања аустро-угарских штабних официра по Сре-
му и Босни, развој железничке мреже у доп»ем току Дри-
не и поред Савс, а скица аустро-угарске шнијунаже коју је
израдио бавештајни одсек Срнске врховне команде показа-
ла је правац преко Дрине и Мачвс ка Ваљеву и Ужицу.
При Српској врховној команди је група офици-
ра разраћивала тактику одбране у случају напада из овог
правца, али се он, углавном, занемаривао. Зато је прелазак
аустро-угарске војске преко Дрине био изненаћење за Ср-
пску врховну команду. Генералштаб је проценио да ће гла-
вне аустро-угарске снаге дејствовати из Срема и Баната, до-
лииом Велике Мораве и Колубаре, преко Шумадије, а по-
моћни — преко Дрине, па је па основу тога предвићено и
груписање снага.
Прва армија под командом Петра Бојовића, на
простору Стари Аџибеговац — Смедеревска Паланка — То
пола — Рача. Друга армија, коју је водно Стеиа Степано-
вић, распорећена је на простору Аранћеловац — Даросава
— Лазаревац. Трећа армија била је груписана: Дринска
дивизија првог позива1) — код Вшвсва. дслови Дринске ди-
визије другог позива и формирани Шабачки одред на прос-
тору Шабац — Бадовинци, — Лозиички одред распорећен
на простору Лешница — Лозшша — Зворник, Обреновачки
одред измећу Обреновца и Скеле, Љубовијски одред на
фронту Љубовија — Узовница. Командант Треће армнје
био је Павле ЈурпшиН — Штурм. Ужичка војска имала је
положаје код Бајине Баште и Рогатице.
Србија је 1914. године мобилисала око 450 хил»а-
да људи, а у саставу оперативис војске првог и другог по-
зива било је 180 хиљада људи, док је у трећем позиву би-
ло 70 хиљада војннка. У исто време после опште мобилиза-
ције, аустро-угарске снаге су имале милпон и 740 хи-
љада војника. Од тога, на почетку рата, према Србији је
било распорећено преко 250 хиљада одлично наоружаних
и опремљених војника.
После два балканска рата, албанске побуне у ко-
јима је изгубила 94.500 људи у цвету младосш, за Србију
18
 је дошло још једно велико искушење. Обухваћена са севе-
ра и запада (Аустро-Угарском и Албанијом) а са истока
Бугарском, Србија се пред рат нашла у врло тешкој ситу-
ацији. Једина веза са Русијом и осталим савезництЈма иш*
ла је тимочко-моравском-вардарском железничком пру-
гом. Али све је то било у близини Бугарске. Србија је од
Русије била удаљена око 600 километара а од Француске
две хиљаде километара у ваздушној лннији, па је непосред-
на помоћ савезника била немогућа, матернјалне и финансиј-
ске резерве исцрпљене. Недостајало је 125 хиљада пуша-
ка. Артиљеријско наоружање је било недовољно и непотпу-
но. Нарочнто се осећала оскудица у артиљеријској муници-
ји што је имало утицаја на воћење операција. Ни за први
позив није било довољно одеће. Други позив је имао само
шињеле и шајкаче, а трећи позив ништа од опреме. Али,
наследивши борбене традиције својих предака, ступајућн
у војску са већ формирапим ратничким традицијама, оче-
личен у два балканска рата, српски војник и старешински
кадар носили су у себи највнше моралие особине. Та војс-
ка национално јединствена, самопоуздана, надахнута љубав-
љу према својој домовини и мржњом према агресору, све-
сна ослободилачког и праведног карактера рата била је
спремна да брани слободу н независност своје земље без
обзира на жртве. Аустро-угарски генерал Алфред Краус у
своме делу „Узроци нашег пораза" каже:
„Ја сам држао и држим Србе још као најјаче
од наших непријатеља. С малим задовољнн, вешти да се
снађу, лукави, изванредно покретљиви... за борбу мрж-
њом и одушевљењем распаљени, они на наше трупе остав-
љају јачи утисак од Руса, Румуна и Италијана".
Истрошена у ратовима као и српска војска, цр-
ногорска војска је имала 35.000 војника и 64 топа. Било је
то иедовољно за ширу војну операцију у Херцеговини, па
је било потребно заједничко дејство српске и црногорске
воЈске према Сарајеву. Сазнавши за мобилизагшју, српској
војсци су се придружили добровољци из Срезиа, Баната,
Босне и Херцеговине и других крајева под Аустро-У1 арс-
ком.
Командант аустро-угарске балканске војске фе-
лдцајгмајстер Оскар Поћорек за борбу против Србије имао
Је на располагању три армије. Главне снаге груписао је на
Дриии. Пета армија генерала Фрапка — 8. корпус (9. и 21.
дивизија) од Бнјељине до села Амајлије, 13. корпус (13 и
II. брдска бригада), 42. дивизија од' села Батар до‘ Зворни-

19
ка. Шеста армија под командом Оскара Поћорека на ре-
лацији: Власеница — Рогатица — Калиновик, Сарајево.
и Друга армија под комаидом Бем Ермолија. Она је имала
задатак да бомбардујући Београд и Обреновац, завара Срп-
ску врховну команду да је главни правац напада долином
Велике Мораве. Поћорек и Конрад Хецендорф су рачуналп
да су српске снаге истрошене у претходним раговнма и да
ће се тај рат завршити за две до три недеље. По мген.вењу
бечких војних и политичких кругова, војни поход у „Шљи-
варску земљу" био би само једна обична шетња, или V нај-
горем случају не би премашио обим једног већег војног ма-
нерва. За овај поход Поћорек је располагао са 155 батал>о-
на, 54 ескадрона и 96 батерија не рачунајући VI армију,
према 144 батаљона, 41 ескадрон и 80 батерија код Срба,
не рачунајући ужичку војску. Према речима Конрада фон
Хецендорфа, била је то најбо.ља војска коју јеАустро-Угар-
ска икада имала у рату.

Последња
битка Оскара
Поћорска.
Због пораза
смењен
и непзионисан.

20
 ЗАПЛАВОМ ЈАДРА

Командант балканске војске {еМсадрпајвЕег Оскар

Поћорек саопштава гснералу Франку да је рок за прелазак у
Србију 12. август. Журио је. До 18. августа требало је да
падне Ваљево, како би се тиме увеличало роВенданско сла-
вље цара Фрање Јосифа. Франк оклева и шаље официра у
Сарајево да тражи одлагање почетка напада за неколико
дана због успореног груписања јединица 21. дивизије услед
застоја изазваног железничком несрећом у станици Нови
Даљ, где су се сударила два војна воза. Поћорек је пеумо-
љив. И аустро-угарска казнена експедиција креће иа Срби-
ју у зору 12. августа- Уочи напада Поћорек прима послед-
н»е инструкције од Хецендорфа који га упознаје са ситуа-
цијом и објашњава да би аустро-угарски успех припукао
Румунију и Бугарску, тим пре што се од Бугарске очекнва-
ло да што пре продре преко Пнрота и Зајечара ирема Кра-
гујевцу и Аранћеловцу. Рачунало се да ће и сама мобили-
зација бугарске војске натерати Србију да одвоји један део
војске према бугарској границн.
Тог јутра, 12. августа 1914. годшге, 8. аустро-угар-
скн корпус генерала Гизл фон Гизлингена прелази Дрину
код села Амајлије преко СамуровиНа аде. После жесто-
ког окршаја, борое прса у прса малобројна посада адс тек
у послеподневним сатима повукла се иа десну обалу Дри-
не. Ту ноћ главнина 9. аустро-угарскс дивизије провела је
на ади. Због кашњења, 21. дивизија овога корпуса заноћи-
ла је измећу Амајлија и Дрине. Прелаз 13. корпуса био је
још тежи. 13. пешадијска и 11. брдска бригада (из састава
13. корпуса) пришлн су 11. августа селу Козлуку ради извр-
шења прелаза Дрине према Ковиљачи. У току ноћи 11/12.
августа, 42. домобранска дивизија прешла је 11/12 ав-
густа Дрину код Малог Зворника. На месту прелаза
36. дивизије, код села Батра, од раног југра па преко-
целог дана, чула се војна музика. Ада Курјачица, об-
расла густим високим шибљем, отежавала је прелаз војни-
ка у плавим униформама. Уз осетне губитке, претходница
ове дивизије образовала је узан мостобран код села ЈТипни-
чког Шора. Липничко пол>е било је засејано претсжно ку-
курузом који је својом висином успоравао дал>е надирање
ове дивизије. Ипак, пред ноћ непријатељ је своје пребачене
делове распоређивао дуж пута Лешница—Лозница. Пред
зору 13. августа завладала је потпуна типшна.
21
Церска бктка —
обострани распоред прс почетка битке ц дејсгва
од 12. — 15. августа 1914.

Било је то затишје пред буру. Топла августовска

зора увукла се међу уморне војнике. Према 36. аустро-уга-
рској дивизији стајале су две чете трећег позива. Укопани
и маскирани чекали су да пепријател* почетком јутра крене
у напад. Војницима је издато нарећење да се нико не кре-
ће на положају, нити да отвара ватру на непријатеља док
се не да уговорени знак. Владала је мукла тишина. Српски
војници, срчани и храбри, тог топлог августовског јутра
пестрпљиво су чекали почетак битке. Знали су да се бо-
ре и гину за одбрану своје отацбине. Хтели су овим стра-
ним упарађеним и налицканим војницима да покажу да
им није место овде, на тлу Србије, да ту не могу добити
ништа. Око 6 часова ујутро засвирала јс непријатељска во-
јна музика. На десној ивици села, а нешто каснчје и на ле-
вој, појавила се прво једна, па друга, а затим и трећа пла-
ва линија.
Непријатељ је кренуо. Официри су се јасно рас-
познавали по својим жутим појасевима, а било је и неколи-
ко официра који су се са својим белим блузама на зеленој
утрини у тим плавим линијама белели као лабудови. Виде-
ћи ову параду пред собом, неки војници, и поред наређења
да не отварају ватру без уговореног знака, отворише брзу
паљбу. После првих плотуна поравнате аустро-угарске ли-
није брзо су се претвориле у неуређене гомиле које су бе-
жале у правцу села Шора, а беле блузе прве су се доко-
пале железничког насипа и других заклона.
На месту прелаза, 8. и 13. корпуса налазили су
се ЈТознички и Јадарски одред. Лознички одред је био у са-
ставу Дринске дивизије II позива. Имао је два одсека: де-
сни од Пејине аде до Јеринића аде, у јачини два батаљона,
вод коњице и 4 топа и дејствовао је као Лешнички одред,
и леви од Јерииића аде до Аде Зелснице у јачини четири ба-
гаљона пешадије, три вода коњице и дванаест топова који
је дејствовао као Лознички одред.
По преласку Дрине н првих сукоба са ау-
стро-угарском војском, Српска врховна команда добија из-
вештај од командаита III армије генерала Павла Јуришн-
ћа из кога се види да је непријатељ црешао Саву понтоии-
ма код Шапца и заузео Шабац, Шабачки одред се преко
23
Мишара понлачи ка Ваљеву. Снаге непријател»а који је пре-
пхао Дрину дене се на 10—15 хиљада људи, а цени се да се
око Лознице воде жестоке борбе. На основу извештаја, вој-
вода Радомир Путник доноси одлуку и наређује командан-
ту III армијс да из сасгава Дринске дивизије I иози-
ва упути по један пешадијски пук и по један двизион брзо-
метне артил»ерије као појачање Шабачком и Лозничком
одреду. Команданту II армије наређује да Шумадијска ди-
визија I позива предузме покрет у сусрет непријатељу лра-
вцем: Уб — Коцељева — Шабац, како би прихватила на-
ше трупе које одступају да непријатеља што нре нападне
и да га баци на Саву. Наређује и да се остатак армије при-
купи око Уба, прати развој догађаја и енсргично дејству-
је у правцу у коме се појавс главне непрнјател»ске снаге.
И најзад, да II армија под своју команду црими коњичку
дивизију која ће из састава I армије доћи на Уб.
И док се на лозничким положајима воде жесто-
ке борбе, артиљерија II аустро-угарске армнје бомбарду-
је Београд, Обреновац и Шабац, а н»ен 44. пук прелази Са-
ву код Кленка, Сремске Митровице и Јарка и заузима Ма-
чванску Митровицу, Шеварице, Дреновац, и после тешки\
уличннх борби и Шабац.
Цео дан 13. августа, 8. корпус изгубио је у
престројавању у збијене борбене поретке за напад на Леш-
ницу и Видојевицу. Истовремено 36. дивизија стајала је
исирсд Лознице очекујући дејство 8. корпуса док је 42. до-
мобранска дивизија наставила покрет уз Дрину и стигла
до ушНа Дрињачс. Аустро-угарска офанзива на Србију од-
вијала се веома споро. Франку се жури. За 14. август, 5. ар-
мији одрећује следеће цил>еве: „21. дивизија ће избити на
Тодоров рт, с претходницом на Скакалиште''. Претходница
ове дивизије био јс 28. прашки пук. „Девета пешадијска дн-
визија ће долином реке Лешнице избити на Рашуљачу са
нретходницом код Текериша”. Тринаестом корпусу — 36.
дивизији због жилавог отпора Јадрана одређује кретање
друмом у долини Јадра са претходницом бар до Јаребичке
цркве. Једанаестој и тринаестој пешадијској бригади одре-
ђује наступање преко Крупн»а са претходницом на Столица-
ма, а 42. домобранска дивизија ићи ће обалом Дрине до
линије: Хан Полић — село Витковић, са обезбеђењем на
Јагодњи. За VI армију, којом је командовао, Оскар Поћо-
рек је за 14. август одредио: „16. корпус наступа у Новоиа-
зарски Санџак”. Корпус је до тада вршио чншћење босан*
ске територије од црногорских и српских одељења која су
24
ту још раније доспела. Истовремено 15. корпус је имао да
сс грунише око Вишсграда а услед наступања Шумадијске
дивизије II позива са Шаргана ка Вишеграду

БРЗИНОМ МУЊЕ
Према наређењу генерала Франка, 14 августа V
армнја прелази у наступање. Наступала је у шест колона
на врло широком фронту. Франк је имао у плану да стег-
не клештима оба крила 3. српске армнје, са Дрине V арми-
јом и Саве II армијом. Потпуно стешута III армија треба-
ла је да буде око Завлаке или Осечине. Аустро-угарски ко-
манданти су очекнвали да ће се Српска војска прегруписа-
ти и пружати отпор тек око Ваљева. Тога дана 8. корпус ја-
чине 25. хил>ада људи и 100 топова наступао је против 1.500
пешака и два по.љска топа Лешничког одреда. После борби
на Гогином брду, Шанцу и Парлогу, Леитнички одрел се по-
вукао ка Јошевн, где је добио нарећење да одступн ка Попо-
вом парлогу. У току дана овај оред врншо је честе препаде
тако да су јединице 8. корпуса напредовале само 8—10 ки-
лометара.
Најтеже је било 21. дивизији јер је иа падина-
ма Цера наишла на јак отпор Јадарског четиичког одреда.
Овај одред је вешто користио врбакс, жбуњс, ноља кукуру-
за и наносио непријатељу велике губитке. Како стоји у ау-
стро-угарским докумеитима „појављива тн су се брзииом
муње и ишчезавали брзином муње". На инсистирање Фра-
нка, 36. дивизија је тек око 13 часова напала Лознички
оред на положајнма источно од Лознице. Напад је преду-.
зет са две колоне. Десна колона — једанаесга брдска брн-
гада правцем Тршићко брдо и лева колона — 36. дивизија
правцем Прнл>еви — Горњи Добрић. Стопу по стопу, нато-
иљену крвљу, бранио је продор у Јадар и даље у Шумади-
ју Лознички одред. Надмоћ војника у плавим униформама
била је очигледна. Севалгг су ножеви. Долина Јадра била је
прекривена лешевима.
Бно је то крвав дан и за једну и за другу стра-
ну. Смењпвали су се јуриши. Тек увече непријатељ је успео
да заузме Обреж и Горњи Добрић. Због великог броја жр-

Четнички одредгг формирани су од добровољаца и придодаваии ко-

мандантима армија који су их најчешпе употребљавали за герилс-
ке акције у позадини ненрнјателл.

25
тава, преморености и пада мрака окршај на лозничким по-
ложајима 14. ангуста је завршен.
У току борбе стигао је на Грнчареко гробље
командант Дринске дивизијс првог позива са наређењем
команданта III армије да под своју команду стави све тру-
пе Дринске дивизије II позива у чијем се саставу налазио
Лешнички и Лознички одред. Видећи тешку ситуацију Ло-
зничког одреда на Тршићком брду, а знајући да једна ко-
лона 42. домобранске дивизије врши обилазак преко Кру-
пња, те да постоји могућност заокружења, нарећује повла-
чење на линији Кулине — Гробље — Пушкаревац — Мај
дан. У току ноћи Лознички одред је покушао да поврати
изгубљени положај али није имао успеха- На Јаребичким
положајима прихватили су га делови Дринске дивизије I
позива који су стигли из Ва.љева. Тога дана 36. дивгзија
фелдмаршала Цибулке имала је преко 600 мргЕИХ и велики
број рањених војника. Лознички одред имао је 900 војни-
ка избачених из строја а претрпео је и велике материјалне
губитке.
Према нарећењу команданта III армлје, Шобач-
ки одред јачине 10 батаљона пешадије и 22 топа. имао је
задатак да 14. августа поврати Шабац. Напад је почео у 10
часова. Непријатељску посаду Шапца сачишшао је 44. пе-
шадијски пук. Одбрану је помагала и једна батерија са Ту-
рског гробља и монитори са Саве који су тукли српску ар-
тиљерију на Мишару и Потесу. Око полне изгледало је да
се непријатељ неће моћи одржати. Али тада се из Мачве из
правца Мајура појављује одред генерала Летовског који
предузима напад у леви бок шабачког одреда. После овога
било је јасно да шабачки одред не може заузети Шабац.
Због опасности да Шабачки одред преотме Шабац, и због
приближавања Шумади^ске дивизије I позива, командант
9. корпуса Шојхенштуле наређује хитан покрет 29. дивизи-
је од Јарка ка Кленку. После 68 км. усиљеног марша, сти-
гла је Шумадијска дивизија I позива да помогне Шабач-
ком одреду како би одбио јурише непрнјатеља и спречио
продор његових снага из Шапца у десни бок главних срп-
ских снага.
СУДБОНОСНА ОДЈГУКА
Одлука о пребацивању српске војске из Шумади-
је у северозападну Србију (полринско-колубарски крај) би-
ла је судбоносна. На великим мукама нашао се војвода
26
Радомир Путннк са својим помоћником генералом Жизоји-
ном Мишићем и пачелником опсративног одељсња пуков-
ником Живком Павловићем. Шта ће се догодити ако пре-
групишу снаге према северозападној Србији а непријатељ
изврши напад преко Савс и Дунава код Београда или још
источније. Генерал Милан Раденковић каже: ,,Нас неколи-
ко приправника за генералштабну струку, који смо се тада
налазили у оперативном одел»ељу, претосећало је зпачај
овог конферисања које је трајало прилично дуго. У ходни-
ку пред вратима канцеларије у којој се оно вршило са зе-
бњом и узбућењем очекивали смо исход договора. Одјед-
ном се појавио пуковник Жпвко Павловић сав зајапурен
узвикнувшп као са олакшањем тешког тсрста: ,,А — у — ух
сломисмо војводу". Војвода се одлучио да прегрупише тру-
пе."
Био је 14. август, трећи дан од преласка неприја-
тел»а преко Дрнне. У Врховну команду сливају се пзвешта-

Раломио Путник
(1874—1917),
гри пута министар
војни,
начелннк Шгаба
Врховне команде
српске војске у
балканском н првом
свегском рату. За
успехе у КумановскоЈ
бнци 1912) добио
чин војводе.

27
 Стела Степановић
( 1856— 1929),
миннстар војни,
командант 2. армије.
За победу у церској
бици унапређен у
чин војводе.

ји са свих фронтова. Из извештаја који стиже еа Дриие и

ситуације на осталим фронтовима Врховна команда издаје
нарсђење команданту II армије. На основу овога 15. авгус*
та у 1,15 ноћу Степа Степановић издаје заповест командан-
гу Шумадијске дивизије I позива да одложи напад на Ша-
бац и да своје трупе постави на десној обали реке Добра-
ве; Команданту Комбиноване дивизије да са дивизијом хит-
но крене правцем Бањанн — Велики Бошњак (Драгиње) и
запоседне положај на десној обали реке Добраве; Коњич-
кој дивизији да изврши покрет са Уба преко Бањана и Де-
брца и запоседне положај на десном крилу II армије; Мо-
равској дивизији I позива да се са Уба преко Коцељева
што хитније прикупи око Великог Бошњака спремна за да-
љи покрет. Тако је почео мартманевар II срлске армије
са Комбинованом, Коњичком и дивизијом у првој линији.
28
а Моравском дивизијом у другој линији. правцем ка Шап-
цу. У току ноћи 14/15 августа, Врховна команда у Краг\?је-
вцу прима нове извештаје. Сада је све јасно. На северу
аустро-угарска војска изводи само демонстративиа дејства.
Правац Шабац — Ваљево је иомоћни. По борбама и снази
непријател»а сада је очиглсдио да главни удар аустро-угар-
рских снага иде правцем Лозница — Ваљево. Убрзо се до-
носи нова одлука и већ у 3,15 часова, 15. августа саопшта-
ва командантима армије:
— I армија да пребаци своје три дивизнје на
простор Уб — Ваљево и да брапи северни фронт,
— III армија да упорио задржава непријатељски
продор долином Јадра,
— II армија у току маршмаиерва добпја наре-
ћење према коме треба да дејствује у леви бок непријатеља
који продире долином Јадра.
— Ужичка војска са свим снагама да предузме на-
пад у правцу Вишеграда како би према себи везала што ја-
че непријатељске снаге.
Овом одлуком, по речима Мнлана Раденковића,
војвода Путник је испољио крајње особине правог војско-
воће да правилно оцени и брзо искористи празн тренутак
када непријатељу треба преогети иницијативу и намстнути
му своју вољу.
На основу нарећења Српске врховне команде,
Степа Степановић у току маршманевара својих дивнзија
издаје ново нарећењс: Коњичкој дивизији да скрене прав-
цем на запад и што пре избије на лииију Шабац — Лозни-
ца, са задатком расветљавања ситуације у Мачвн, дејством
у бок и позадину непријатеља и осигурања десног бока II
српске армије која са Комбинованом и Моравском дивизи-
јом креће ка Текеришу; Комбинованој дивизији да проду-
жи форсирано кретање правцем Бошњак — Михаилоп гроб
— Ракита — Радоњића брдо — Текериш; Моравској ливи-
зији да продужи марш од села Каменица, долином Тамна-
ве, кроз село Градојевић па даље шабачким друмом, а за-
тим за Комбинованом дивизијом до Тскериша, одатле пре-
ко Спасовина да надире Иверком ка Обрежју нападајућн
непријател>а у бок у долинн Јадра ослањајући сс на трупе
III армије код Јаребичкс цркве.
29
 У СУСРЕТ ЦЕРУ
Споро напредоиање V армије протмв слабог не-
иријатеља било је рђав- знак за целу офанзиву. Зато Франк,
собзнром на жилав отпор на лозничким положајима закљу-
чује да сс српска офанзива већ развнја. Због тога он 14. ав-
густа тражи од команданта II аустро-угарске армије ене-
ргичиије садејство. Сутрадан телеграфише Поћореку и Хе-
цендорфу:
„Потврћује се моје схватање о почетку неприја-
тељске офаизиве против V армије. Слабе демонстрације
Друге армије нису извршиле задатак да се непријатељ при-
веже на месту. Потребно је да II армија изврши широко
садејство ради савлаћиваља Србије”.

Командант
5. аустро-угарске
армијс генерал Фраик.
Због нораза у
Церској и Колубарсг.ој
ској бици, смен>ен
н пензноннсам.

30
 На крају телеграма обавештава:
,Д1ета армија без одсудног садејства II и VI ар-
мије неће моћи да успе. Поћорек о томе обавештава Беч,
али напомиње:
„Ова армија по мом уверењу и сама може савла-
дати противника пред собом." Очигледно Поћорек иотцењу*
је Србе. Зато није ни чудо што је на многим српским ку-
ћама било написано „уцер-принц” што значи „дворска
будала”. Био је то подругљив назив за Поћорека.
Обзиром да није остварио своје циљеве за 14.
август, а лоигго је обезбедио делимично садејство II арми-
је за 15. август, Поћорек издаје ново нарећсље. Одлучио је
да овлада Цером. По његовој замисли, 9. дивизија |е тога
дана морала бити у Текеришу, а 21. цинизија да наступа у
две колоне — лева колона правцем Петковица — Иуљко-
вић — Грушић, а десна — правцем Скакалиште.
У 5 ујутру кренуо је 28. прашки пук као челни,
наступајући гребеном Цера док су остали ишли за њим.
Имали су да се боре са многим тешкоћама. Белика жега.
До воде се једва долазило На испресецаној и шумовитој
греди Цера, чак ни покретне кухиње нису могле да прате
трупе. Колона се ломила по равном путу. На више места
ишло се у колони по један. И још нешто: о кретању срп-
ске војске нису имали баш никаквих података. За 8 часова
28. прашки пук превалио је само пет километара У 16,30
часова претходница десне колоне стигла је на Тодоров рт.
Због преморености трупа и првог сумрака, поје-
дини команданти предлажу да се ту заноћи, али команданг
21. дивизије — Пшиборскн, нарећује покрет правац Скака-
лиште. Претходница увече избија на Тројан, а онда почи
ње страховита олуја. Одједном све се замрачило, а главни-
на колоне стиже до Тројана и Дејановачких извора тек
око 23,00 часа. Дуж гребена Цера заноћиће цела дивизија.
Око 1,5 км. источно и југоисточно од Тројана зауставио
се да заноћи штаб 21. дивизнје. За 28. прашки пук зацатак
I још није био завршен. У ноћ пуну неизвесности, у мраку
пипајући од одсека до одсека, силазили су са Гројана.
На Дивичу остале су 6. и 7. чета и командант 28.
прашког пука Фридл. На челу предњег одељења, у јачини
једног батаљона, ишао је командант 42. брнгаде — Подгај-
ски, преко Велике и Мале Лисине овај батал»он коначно
избија на пут Шабац — Тскериш. У време када претход-
нице Комбиноване српеке дивизије, под командом Михаи-
31
ла РашиНа, избијају па Цер. У тој стравичној ноћи почела
су и прва пушкарања. Подгајског и његове уморне трупе
то не узнемирава. Сматрао је да су то неки дслови Лешни-
чког одрсда. Зато се на ватру не одговара.
У 22,30 часова овај батаљон стиже до Грујића
механе. Уморни и поспанн Чеси једва су се кретали. али
су морали стиНи где им је за тај дан означеио- Коначно на
Скаклиште су стигли у 1,00 час по поноћи. За Чехе је све
то било превише напорно. Уз то, нису волели Аустро-Угар*
ску која их је терала у рат против словеиске браћс.

ЗЛОЧИНИМА ДО ПОПРИШТА БИТКЕ

Казнена експедиција на Србију јс, прешавши
Дрину, почела с масовним хапшељима и убијањима. Непри-
јатс.’г,ске јединнцс су починиле многобројне, до тад невиђе-
не, злочине убијајући недужне старце и нејаку децу.
О „Билансу рада" Аустро-Мађара остало је са-
чувано сведочанство доктора Арчибалда Рајса професора
Уиивсрзитета у Лозани у књизи „Шта сам видео и дожи-
вео у великим данима". О томе говоре и многи аутентич-
ни документи, међу њима и наредба команданта 9. корпу
са: „Рат нас води у једну ненријатељску земљу која је на-
сељена становннштвом испуњепим ирема нама фанатичном
мржњом, у зсмљу где се убиства као катастрофа у Сараје-
ву управо славе. Пре.ма таквом становништву свака хума-
ност... штетна је ... ко у овим случајевима буде имао ми-
лостн, тај Нс најстроже бити кажн*сн..
Аустро-угарска солдатеска је овакие наредбе по-
слушно извршавала. У Мачви, Јадру, Рађевини и Азбукови-
ци над цивилним становништвоМ спроводио се масован тс-
рор.
„Страхоте за страхотама су се смењицале свуда
кроз читаво село. Није било кутка у коме се нису налази-
ли непријатељски војниии. Као да су се такмичили ко Не
починити већа и гнуснија зверсгва'' — пише у књизн „Прња-
вор I" Михаило Рајичнћ. „Паљене су куће а у њима старци,
жене, деца. Винуо се пламен и нз школе где је спаљеио 50
живих стараца, жена и деце. Мајке су покушавале да децу
избаце кроз прозор. али су их нспријатељски војници до-
чекивалн на бајонете и поново враћалн у запаљене учиони-
це. Пламена смрт лиже лпце, Гори коса, одело, тела... а
у школн је било највшие учетшка I и II разрела".
32
 „V Прњавору, паклена махнитост војника у у-
ниформама аустро-мађарске војске као да је достигла
свој максимум.
Од уласка у село, заповедник трупа дао је да се
стреља неколико угледних сељана са циљем, како је обја-
вио, да се остатак становништва заппаши* Сви живи су
одмах покупљени. По кућама је покупљено све што је има-
ло неку вредност. Носили су чак и девојачки мнраз!
Официри су за себе резервисали најмлађе и нај-
лепше жене или девојке, а осгале су изручили трупи. Без-
мало све жене из села су силовали.
Пијани од алкохола и од ниске похотљнвости,
бедници су — како би докрајчили оргију — коначно запа-
лили и ватру радости; то значи, почели да пале сва четири
краја паланке. Куће прекрасно горе... То је предиван при-
зор.
А онда, достижући највиши ступањ ужаса, јед-
на сурова ствар се дешава, једна монструозност, најстра-
шнија од свих ових о којима сам до сапа извештавао, се
завршава. Док се дим подиже у слепим вихорима, станов-
ници, жене, деца вриште у ужасним покушајима да побе-
гну из својих кућа. Са пушкама на готовс, приморани су
да се врате унутра и, ако њихове куће иису још захваће-
не пожаром, потпаљују се!...

Заробљени и стрел>ани српски војница

33
 Наше зарољбене војнике непријатељ је убијао
везане или су их живе секли бајонетима. Мучења станов-
ника Шапца вршена су у „Зеленом венцу", „Европи", „Ка-
сини" и Саборној цркви. Многи су одведени у кошдентра-
ционе логоре. Историчар Владимир Еоровић у својој књи-
зи „Наше победе" о злочинима аустро-угарске војске у
овим крајевима бележи:
.Дедној жени секли су каишевс од коже, а дру-
гој су секли дојке".
Видни трагови рушења и дивљачког пустоше-
ња Лознице као и многих других места у Подрињу,
забележени су фотографеком камером и остали као најау
тентичнији доказ једног рушилачког беса. На 89. страни
„Ратног албума" стоји фотографија: Жене, четири мушка-
рца и један дечак посматрају лешеве побијеиих дечака. Ис-
под фотографије — легенда: „Лешница^— стрељање деце
од 13 — 15 година пред очима родитеља".
У извештају команданта III српске армије, по-
ред осталог, и ово је записано:
„Код механе Кривајица налази се једна група од
19 особа (људи, жене и деца) повезани једно за друго ко-
ногадем и потом поклани и ужасно унакажени. Исте овакве
групе налазе се свуда по селима — побијени и унакажени
углавном жене и деца. Путујући кроз Раћевину, Рајс је
„на свим висовима, и у свим долинама чхо болни лелек мај-
ки које плачу на гробовима своје поклане деце".
Своје кретање у овом делу Србије непријатсљ
је обележио крвавим трагом. Иза аустро-угарске војске
свуда је остајала пустош, масакрирано цивилно становни-
штво, а највише су страдале жене, деца и немоћни старци.
У једном свом извештају са фронта ратни дописник парис-
ког „Журнала” Анри Барби каже:
„Нећу да говорим о силовањима ни о стратним
садистичким зверствима која су починилн аустро-угарски
официри и војници. Довољии су ови примерн које сам на-
вео у претходном делу извешгаја. Ја дрхтим при помисли
на сву ту злочиначку гнусобу, коју ћемо имати да конста-
тујемо када дефинитивно буде одагната та војска која се
сматра за цивилизовану. За сада су њени рањеници смеш-
тени заједно са Србима. Према њиховим заробљеницима
поступа се као према људима- Србија и овога пута болно
пати и лопти крвљу... Она јауче над ужасима, али се не
свети над обезоружаним непријатељима".
34
 МАРШ НА ДРИНУ
Задатак да прва пође у сусрет непријатељу доби-
ја Комбинована дивизија, а она тек што је завршила мо-
билизацију- Командант Комбиноване дивизије генерал Мн-
хаило Рашић, искусан тактичар и управник војне академи-
је у Београду, није се могао похвалити неком бојном гото-
вошћу своје јединице: један батаљон без бомби, други без
прибора, трепем недостају секције, нема резерве хране, и
тако редом. У два претходна рата све је било потрошено, а
није било времена да се попуни, па ни старешинског кад-
ра није било довољно.
Тек што су се после балканских ратова војни. об*
везници вратили кућама, а већ је требало поћи у још тежи
рат са таквом моћном царевином. Само три дана. колико
је прошло од уласка непријатеља у земљу, требало је Срп-
ској врховној команди да прегрупише снаге и створи план
за битку. У то време Врховна команда је имала 5 авиона
од којих је само један био исправан, делом и због тога ни-
је било лако одредити главни правац непријатељског на-
дирања.
Ноћу 15. августа, у 1,15 минута — нови задатак
за Комбиновану дивизију: „Форсираним маршем сви пуко-
ви према Мачви, а један према Текеришу, са одбраном пре-
ма Церу".
Јутро хладно, дан ведар .Око подие паклена же-
га, прашина. напори и журба- Војници су осећали да се не-
што судбоносно спрема. Од 16,00 часова 12. августа диви-
зија је стално у покрету. У Великом Бошњаку срели су
воловска кола са рањеницима из борби код Шапца. За њи-
ма се кретала колона кола избеглица из Шапца. Жене, стар-
ци и деца. У дирљивом сусрету причали су о ужасима
што их починише културни Аустро—Маџари. Код села Бо-
шњаци одвојио се Други прекобројни пук и кренуо према
Церу. У том стиже ново нарећење команданту Првог пре-
кобројног пука Светиславу Мишковнћу јер се Рашић нала-
зио у извићању на реци Добрави:
„Услед промене ситуације мењам издату запо-
вест команданту Комбиноване дивизије и нарећујем да це-
ла дивизија крене одмах на Текернш са задатком да са
Првим прекобројним пуком осигурава пут Текериш — Ша-
бац. Један пук и батерија да се одмах упути гребеном Це-
ра на Тројан, а са два пука и хаубичким дивизионом фор-
35
Генерал Михаило Рашић, командант Комбиговане дивизије I позива
\Церској бици 1914.

сирајте, јер заузеће Косаниног града биће од пресудог зна-

чаја за целокупну ситуацју наше војске у следећим опера-
цијама..
36
 Извршавајући нову заловест, уместо у Мачву,
сви пукови Комбииоване дивизије крећу па Цер. С\т1де пр-
жи- Врућина је неподношљива. Прашина засипа војнике.
По подне наилазе и први облаци* али је и даље веома то-
пло. У 18 часова почео је пљусак праћен громовима. Пра-
шина се прстворила у каљугу. У том дође и ноћ. Ноћ теш-
ка и тамна. Прст пред оком се није видео. Осећај дужности
као да се прснео са људи на стоку. „Коњи сс наслањаху је-
дан на другог и сложно запињу, а где они нису могли
ту су им притнцали у помоћ тобџије и пешадија. Правац
је био осветљен слепим фењером. Уморну војску с време-
на на време осветљавају муње. Од 3,00 ујутру војници су
превалили 40 километара — уморни и поспани корачају
дал>е. У 19 часова, претходница саставл*ена од два батаљона
Другог прекобројног пука и једна пољска батерија, после
двочасовног одмора, крену са Кривајске косе, преко Кика,
ка Церу. Заједно са једним батаљоном Првог прекобројног
пука продужиће марш блатњавим сеоским путем-
Пљусак не престаје. Војници се клизају и пада-
ју. Шапат је умукао, спрема отежала, а српски опанак на-
пуњен водом. Сву своју снагу људи предају служби изви-
ћања и опреза. Података о непријатељу још није било. Ма-
да су уз пут мештани нашим војницима говорили да је не-
пријатељ запосео сва села на северној страни Цера, у то
се не верује. Мислило се да сељаци претерују".

. ' V<
V.',

Довлачење топова на положај

37
 СУДАР ЈЕ БИО ИЕИЗБЕЖАН

У 21,00 час и 30 минута киша је престала. ис-

тина на кратко. Изашао је и месец. Тек тада се назирао
Дер. Као огроман зид испречио се дивизији, а још исте
ноћи ваљало га је савладати. У даљини су светуцале ватре,
гореле су и неке лампе. У 24,00 часа претходница избија
на пут Текериш—Шабац, а патроле подилазе Парлогу.
Наједном, са Парлога и Дугог Рта: јака .митраљеска ватра
на коју нико не одговара. Три чете Другог лрекобројног
пука, које су већ биле близу друма Шабац—Текериш, бр-
зо претрчаше друм и заклонише се уз усеке поред друма.
Последња чета која је још била на узаном сеоском путу
наће се под унакрсном ватром, што код н»е проузрокова
велики неред.
Ватра је брзо престала. Ни страже 21. аустро-у-
гарске дивизије, ни претходница Комбиноваие дивизије ни-
су одговарале на ово пушкарањс. Аустро-угарска 21. диви-
зија већ је запосела Цер — Косанин град и Тројан, а Ко-
мбиновна дивизија је за тај дан имала баш тај задатак. Би-
ло је десетак рањених. Мислило се да су ватру отвориле
трупе чији је бивак војске вићен док је Други прекобројни
пук био на Кику и за који се сматрало да је бивак наших
трупа. Али где је ту стража? Нигде живе душе. Све је ово
доводило команду овог пука у заблуду. И једни и други
веровали су да непријател»ских војника нема у близини.
Ипак, Други прекобројни пук застаје, да патроле уста-
нове ко је то пуцао.
Немо ишчекивање. Поноћ је увелико прошла, а
извиднице се још не враћају. Командант пука ипак наре-
ћује да се марш наставн не верујући да је непријатељ у
бличзиии. Тек што се кренуло, патроле почеше да пристижу.
Саопштавају резултате извићања: ,,На положају — свуда
побацане празне конзерве (српска војска тада није имала
конзерве са храном), једна патрола извести да се на 500
—600 корака налази логор непријател»ских војника, друга
јавља да је десно, више пута Текериш—Шабац, великп не-
пријатељски логор и да се лево, у Дејановачком потоку, ви-
де ватре и чује ларма. У том стиже и један коморџија —
чика Мита који беше заостао од свог митрал»еског одел»е-
ња, после оне забуне од прве пушчане ватре коју добисмо
испред Парлога и исприча команданту: „Господине мајоре,
пошао сам за одел»ењем и то друмом, кад наићох на је-
дан бивак (и показа руком у правцу к. 300 на друму) ни-
38
 ког будног не нађох у биваку да би га могао упитати за
своје одељење. Прођох скоро цео бивак и тек на крају би-
вака у једним болничким носилима нађох једног војника
где спава. Покривен преко главе шињелом. Открих га, про-
будих и упитах: Да ли си видео да је путем прошло моје
одељење? Он онако сањив, поче ми говорити „Унцили”
„минцили” и још нешто. Ја видех да је Шваба. Лепо га по-
крих и ево дотрча да вам јавим”.
Један војник из Другог прекобројног пука сав
задихан и усплахирен пробија се до команданта VI преко-
бројног пука н саогпптава: „Ево их Швабе”. „Где?” упита га
командант. „Ето их ту на 200 корака од нас”. И показа ру-
ком десно. Упитан да објасни од куда су ту Швабе, војник
исприча ово: „Застао сам од одељења да пијем воде, па и-
дући у правцу у коме сам их оставио, спазих вагру крај пу-
та. Упутим се тамо, али се ватра већ гасила. Приђем том
месту и опазих људе који потрбушке спавају а коњи при-
везани за дрвеће. Повиках је ли бре, је ли то моје мнтра-
љеско одељење Другог пука. Они ћуте. Ја понових питање
два до три цута док се један не лромешкољи и проџамрља
и позна га по говору да није наш војник већ Шваба. Кома-
ндант претходнице посла једну патролу са тим војником
У означеном правцу. После неколико минута патрола се
врати и потврди исказе војника да су ту аустро-угарски
војници на спавању".

УМЕСТО КИШЕ — ПЉУСАК КУРШУМА

Када је колона српских војника кренула. са Па-
рлога је почела пушчана паљба која убрзо посгаје ураган-
ска- Прави пљусак куршума приковао је наше војнике за
земљу. Делови Другог прекобројног пука су се увукли из-
међу непријатељске предстраже и главнине. Српски војни-
ци продиру у непријатељске редове. Рвглве. Почела је бор-
ба прса у прса. Војници се клизају, ипак, на рукама из-
носе тоиове на Парлог. Трубе, за обе стране, позивају на
јуриш. На Малим Лисинама непрнјатељ даје страшан от-
пор. Наши долазе до самих непријатељских митраљеза ко-
ји их косе као снопл»е. Трубе више не свирају јуриш. Сада
се чују и знаци „сгој”, „прекини паљбу'. Чете су се пот-
пуно измешале и постојала је опасност да се међусобно
туку војници исте јединице. Није било правилног запове-
дања. Била је само једна заповест, једна команда — ((на-
39
пред”, и као један огроман талас понет буром кад удари у
стену разбије се па поново удари, пононо се разбије тако
II, I и VI пук Комбиноване дивизије понети надчовечанс-
ком снагом ударају на Тројанову вратницу, нешто раније
заузету и брањепу. Разбијали су се о њу и поново напада-
ли. Био је то изненадни судар, нешто после завршетка ма*
рша 21. аутро-угарске дивизије и избијања наших прет-
ходница на друм Шабац—Текериш. Удар је био крајње из-
ненађујући за непријатеља — није знао одакле и са којим
снагама Срби нападају.
Зора је на помолу. Киша је престала да пада,
али се навукла измаглица. Наша четири митраљеза почеће
да сипају рафале на Мале Лисине. На јуриш — бивак је
освојен.
Призор је био стравичан — лешеви на све стра-
не. Мали војнички шатори непријатељских војника — пра-
зни.
За то време, Први прекобројни пук је кренуо на
непријател>а који је отварао ватру са Дивича. Шеста и сед-
ма чета 28. прашког пука браниле су Дивич на челу са
командантом Фриддом. Праште бомбе. У ноћи препуној
буке једва да се чују ловици војника: ,ЈМи смо браћа —- со-
колци". Официри претњама присиљавају војнике на борбу
нротив Срба. Први јуриш је одбијен. Следи други. Многи
се предају. Неки одступају у правцу Грујића механе. Око
3,00 часа Први пук запоседа Дивич, а на бојишту за увек
остаје и командант 28. прашког пука — Фридл. Око пола
ноћи, на Великим Лисинама развила се борба на блиском
одстојању. Јединице су се измешале. Нешто због тога, не-
што због мрака, у борбу није могла бити уведена Седма
пољска батерија. Падинама Цера проламали су се трубни
знаци и штектање митраљеза. Са пушком у руци борио се
и командант 21. дивизије Пшиборски. Око 5,00 часова по-
стављене су још две пољске батерије које су јаком ватром
тукле Тројан. А када је у борбу уведен и четврти батаљон
Другог прекобројног пука, заузета је Велика Лисина. Ге-
нерал-мајор Пшиборски, са око 20 војника, спусло се у
долину реке Лешнице да о поразу своје дивизије извести
команданта 8. корпуса.
У четири часа ујутру ситуација за српске трупе
била је повољна. На десном крилу I прекобројни пук за-
посео је Дивич и| у пег часова кренуо ка Скакалишту. Ко-
мандант 42. бригаде Подгајски, који се са две и по чете
28. прашког пука налазио на Скакалишту, видећи да је
40
усамљен и да је са источне стране нападнут од делова тре-
ћег Коњичког пука новукао се у 7 часова кроз село Дво-
риште. Избсзумљени војници 28- прашког пука бежали су
на запад — преко Дрине, сејући страх чак до Брчког.
У току ноћи јединице су прихватапе борбу како
су долазиле на линију фронта. На испресецаним и пошум-
љеним обронцима Дера одиграле су се невезане ноћне бор-
бе у којима су се Јединице српских пукова бол>е снашле.
Свануо Је нови дан. Сунце је већ одскочило. Нове јединице
двеју армија хитају једне другима у сусрет. Церска битка
тек започиње.

УЖАСАН, КРВАВ ДАН

О изненадном ноћном судару мајор Јеврем То-
паловић пише: ,ЈПод кишом од олова улазили су у борбу
батаљони за батаљоном, пук за пуком, дивље и огорчено.
Битка се развијала брзо, силно и свом жестином. Батерије
беху, такорећи, на рукама изнете на Парлог у сам стре-
љачки строј. Пешадија је вршила јуриш за јуришем, ватра
појачана и митраљеска била је паклена. У том огромном
послу у коме је врило ратничком духу познато клокотање
кључалог олова, звиждање и прасак — лешто безмерно
силно, величанствено и страховито — све се то слило са
громогласним УРА! српског пешака".
Била је растројена 21. дивизија. Комбинована
дивизија изгубила је у овом окршају 45 официра и 2.720
подофицира и војника. Скоро пола официра и војника
Другог прекобројног пука избачено је из строја и остаде
да вечно борави на падинама гордога Цера. Губици 21.
ландвер дивизије били су далеко већи. Овој дивизији за
борбена дејства требао је дуг опоравак.
Ситуација на осталим фронтовима 15. августа
изгледала је овако: Од два часа ноћу, са Уба креће Коњич-
ка дивизија. Требала је да се распореди на десној обали
реке Добраве везујући се за Шумадијску дивизију I по-
зива. У току кретања, у осам и тридесет минута добија на-
рећење од команданта II армије да што пре избије на за-
пад, на линију Шабац — Лозница, расветли ситуацију и
штити десни бок II армије. Пред почетак ратних операција
штитила је Коњичка дивизија одсек Дунава: ушће Мора-
ве — Гроцка. Зато је закаснила да расветли ситуацију у
Јадру и Мачви. Осми корпус је избио на Текериш а о томе
41
 нису имали пикаквих података ни II армија, ни Српска
врховна команда. Командант аустро-угарске Друге армијс
Бем Ермоли, да би иомогао V армији, наредио је да трупе
IV и IX корпуса, на фронту код Шапца. одсудно туку не-
пријатеља пред собом. Када је сазнао да северна колона
V армије може стићи до села Грушић, наредио је 29. ди-
визији да јој се приближи како би 16. августа наступали
у истој висини. Ова дивизија је требала да се прикупи на
линији Добрић — Богосавац. Због спорости прикупљања
веза ове дивизије са V армијом одложена је за 16. август.
У ноћи измсћу 15. и 16. августа, 29. и 21. аустро-угарска
дивизија су заноћиле у близшш српских трупа необавеш-
тсне о њиховој снази и распореду.
Ујутро 15. августа, Шумадијска дивизија I пози-
ва добија нарећење да нападне Шабац и заузме га, а ако то
није у могућности да се утврди на десној обали реке До-
браве и брани правац према Текеришу обезбећујући десни
бок Друге српске армије. Дан уочи битке на Деру Ј Н срп-
ска армија налази се на~*Јареоичким положајима. Био је
то четврти дан битке за армију генерала Павла Јуриши-
ћа — Штурма.
Снага ове армнје била је равна снази једне ди-
визије. Фронт дугачак 26 километара, а свега 15 батаљона
пешадије и 38 топова. На јаребичким положајима владало
је тог дапа углавном затишје. Само се Лешнички одрсд
морао повући до Завлаке, јер га је око подне напала десна
побочница 9. аустро-угарске дивизије долином реке Леш-
нице и гребеном Иверка. Правац од Љубовије бранио је
Љубовијски одред. Под налетом јаких непријатељских сна-
га, овај одред (два батаљона III позива) се повукао, а 15.
августа пао је Крупањ.
Ужичка војска са Шумадијском днвизијом II по-
зива припремала се за прелаз Дрине и напад на Вишеград.
Пљеваљска дивизија се налазила на положају Метаљка.
КРИЗА КОМБИНОВАНЕ ДИВИЗИЈЕ

У рату као и у болестима, има криза. После 6

часова пре подне 16. августа ситуација се почела погорша-
вати. Појачавање непријатеља — премореност трупа, изме-
шаност јединица биле су узрок да поједине јединице почи-
њу малаксавати и попуштати. После 7 часова I, II и VI пре-
кобројни пук налазили су се на линији: Дивич — Мале Ли-
42
 синс — источне паднпс косе Водицс — Борно пол»с. После
више јуриша нису успели протерати непријатеља са Тро-
јана. О*о 8 часова вратио се са извиђања десне обале реке
Добраве генерал Михаило Рашић, командант Комбиноване
дивизије, и узео команду над својом дивизијом. Одмах је
наредио да хаубички дивизион дође од манастира Криваје
на Радоњића брдо, и туче одсек — Скакалиште — Тројан —
Велика Глава. Непријатељска ватра на VI прекобројни
пук била је свс јача и јача. Док се у центру иапредовало,
дотле је на крнлнма било обратно. Непријатељ је појача-
вао своје десно крило које је пападало из села Трбосиља.
Напад је био потпомогнут артнљеријском ватром са Рашу-
љаче. Сви комаиданти батаљона и велики број официра
били су избачени из строја. Пук се усколебао и почео одс-
тупати ка Кику.
За Шестим прекобројним пуком одступао је у
правцу Кика и Други прекобројии пук. Парлог је напусти-
ла и 7. батерија остављајући на положају, услед јаке не-
пријатељскс ватре, један топ и три каре.
Кад је командант VI прекобројног пука дошао
на Кик, био је оштро укорен. Мнхаило Рашић је издао на-
ређење да одмах свој пук прикупи, да му прошвори неко-
лико вагпених речи и да га о резултатима кроз један сат
извести.иКриза Комбиноване дивнзије је савладана благо-
дарећи V прекобројном пуку који је у то време стигао
на Кик, а пре свега постигнутим успехом у ноћи 15/16 ав-
густа када је растројена 21. аустро-угарска дивизија. Бој
15/16 августа није био у плану команданта Друге армије.
Он га је нехотице заметнуо. По свом резултату он је нај-
важнији стуб у српској победи иа Церу, иако га је коман-
дант II српске армије, због повлачења Комбиковапе дивн-
зије, у свом извештају Српској врховној комаиди другачи-
је приказао. У ствари, овај бој се није завршио повлаче-
њем, него му је повлачен»е следовало зато што лево од
Комбиноване дивизије Моравска дивизија I позива још
пије стигла на висину Комбиновапе дивизије.
Нешто носле десет часова, на Кик је стигао ко
мандант II српске армије, генерал Степа Степановић. У ма-
неварском погледу, његов рад је био всома тежак. Српска
врховна команда упућује на Текериш II армију а одатле
командант армије треба да је водн. Пукови Комбиноване
дивизије брзо су се стабилизовали и прешли у одбрану на
линији: Кик — Радоњића Брдо — Кривајска коса.
43
 Шеснаести август био је сунчан. Са положаја
Комбиноване дивизије примећено је да непријатељ одсту-
па са Велике и Мале Лисине, па комапдант наређује ла је-
дан батаљон 5. прекобројног пука крене на извиђатБе ка
Тројану. Овај батал>он је дочекан јаком ватром јер је не-
пријатељ увео појачање. Комбинована дивизија 16. августа
није имала снаге за неке веће подухвате. Она је свој за-
датак обавила у току ноћи 15/16 августа. Сада је чекала
развијање Моравске дивизије I позива.

СТИЖЕ МОРАВСКА ДИВИЗША I ПОЗИВА

Из села Градојевића 16. августа, од 2 часа, кре-
нула је ка Текеришу Моравска дивизија I позива. Већ око
7 часова на Кик је стигао пуковник Илија Гојковић, ко-
мандант ове дивизије. Нешто касније, Церу су се прибли-
жавалн и први пукови Моравске дивизије, а око подне Сте-
па Степановић обједињавао је са Кика рад Комбиноване
и Моравске дивизије. Ове две дивизије сачињавале су Цер-
ску групу. Према нарећењу команданта II армије Морав-
ска дивизија је наступала преко Поповог парлога у правцу
Иверка, у мећупростор измећу Комбиноване дивизије и
III армије која се повлачила према Завлаци. Убрзо, Трећи
пешадијски пук ове дивизије избија на Беглук. На 1. и 2.
пук, који наступа према селу Југовићима, 18. пешадијска
аустро-утарска бригада предузима противнапад са одсека
Велика Глава — Спасовине. 3. пешадијски пук је обасут
артиљеријском ватром. Дивизија је заноћила 16/17 август
на Беглуку и према селу Југовићи.
Командант осмог корпуса, 16. августа, не знају-
ћи за растројство своје 21. дивизије, у 5,45 издаје нареће-
ње: „21. дивизија ће продужити кретање преко манастира
К,рнваје на Клак, а северном колоном ка Метлићу". Исто-
времено 9. дивизији одрећено је за тај дан насгупзње пре-
.ма Текеришу и даље. Тек када се са Цера спустно коман-
дант 21. дивизије, Пшиборски, корпусна команда је саз-
нала о недаћама 21. дивизије. О левој колони корпуса ко-

Церска битка
— снтуација 15, у ноћи
15/16 авгусга и ирви
дан битке 16. августа
1914.

44
манда није имала нодатака у току делога дана. Ни коман-
дант V армије, Франк, све до подне 16. августа. и поред оп-
ре.ме за всзу, није знао шта се догодило са 21. дивизијом.
И док церска група на сво.јим положајима води
жестоку борбу, северно од Цера, Коњичка дивизија пости-
же успех. Ова дивнзија је имала задатак да расветли ситу-
ацију у Мачви, и омогуНн заштиту унутрашњих бокова
Комбиноване и Моравске дивизије. У то време лева колона
21. аустро-угарске днвнзије, која је преноћнла 15/16 ав-
густа код села Грушића, са главнином код села Цуљкови-
ћа, под комаидом артил»еријског пуковника Хинкеа, хита-
ла је да преко Десића и Милошевца пружи помоћ делови-
ма 21. дивизије на Тројану. Са 20 прикупл>ених чета из
свих пешадијеких пукова 21. дивизије, генсрал-мајор Па-
неш држао је Тројан. Командант Коњичке дивизије, пу-
ковник Јовановић доноси одлуку да прегрупише снаге.
Он на коти 205, код села Слатине, наилази иа ПЈумадијски
дивизијски Кон>ички пук и побочницу Шумадијске дивизи-
је — три батаљона 19. пешадијског пука и пољску батери-
ју. Тако ојачан формнра две колоне. ЈТева — три батал»она
Шумадијске днвизнје, трсћи Коњичкн пук и Пољска бате-
рнја наступала је правцем Гушин гроб — Радловап — Ма-
Варско гробље. Она је имала задатак да заузме Осоје и
штити десни бок Комбиноване дивизије. Прсма овој коло-
ни налазила се главннна леве колоне 21. дивизије у покре-
ту на Скакалишту. ЈТева колона Коњичке дивизије запосела
је Осоје и Скакалиште. Када је неиријатељ пришао па 500
метара, отворила је снажну ватру. Командант трећег пука
упутио је два ескадрона на коњима у правцу Десића да
нападну лево крнло н бок непријател»а. Настала је помет-
ња. Аустро-угарске снаге су издржале само пола часа, а за-
тим су се разбежале на све стране. Трећи пук је гонио не-
пријатеља ко.ји се повлачио преко Десића и Беле Реке, а
неки су одступали прсма Дриии, остављајући за сооом топо-
ве и опрему. Тако је већ у девет часова и 45 мннута осује-
ћен покушај леве колоне 21. дивизнје да помогне суседној
десној колони.
Десна колона Коњнчке дивизнје наступала је
цравцем Слатнна — Бели Камен — Добрић, а нмала је зада-
так да штити левн бок Шумадијске дивизије I позива. У 10
часова командант Коњнчке дивизије упутио је три батаљо-
на Десетог пешадијског пука преко Белог Камена ка До-
брићу. Та формација је налетела па 57. бригаду аустро-
46
 угарске 29. дивизије која је наступала према Богосавцу да
бн угрозила леви бок Шумадијске дивизије I позива. Ко-
ристеНи се високим кукурузима и шумарцима, три батаљо-
на Десетог пешадијског пука неопажено избијају на Косу
између Мутника н Добрићке реке. Ту, на ливади у реону
села Маова, примећују 57. бригаду на застанку. Неприја-
тељска пешадија је, одмарајући се, одложила оружје. Ба-
таљони су се развили за борбу и из близине напали 57. бри-
гаду. Непријатељ је био веома изненађен. Док су неки гра-
били пушке, други су бежали... 57. бригада је жестоко по-
ражена, док је Трећи пешадијски батаљон имао 10 мртвих
н 25 раљених.
Ова борба је имала значајне последице. Због рас-
тројства и великих губитака, 57. бригада 29. аутро-угарсске
дивизије није тога дана извршила задатак који јој је пос-
тављен. Сем тога, 57. бригада није ухватила везу са 21. ди-
визијом нити је могла да олакша левој колонн те дивизије
да задржи напад српске Коњичке дивизије, и продужи нас-
тупаље преко Скакалишта у помоћ десној колони 21. диви-
зије која је била у кризи на Церу. Коњичка дивизија је
онемогућила везу 29. са 21. дивизијом и тиме разјединила
Другу од Пете аустро-угарске армије, баш онда кад је би-
ло најпотребније њихово садејство. Од тога је 16. августа
завнсила сигурност акције церске групе Друге армије код
Текериша. Повлачење 9. корпуса имало је за последице да
јс и Четврти корпус под командом генерала Тршћанског
морао доћи из Срема на шабачки мостобран. Тиме је и
Друга аустро-угарска армија учествовала у акци.јама у
Сроији мада је било планирано да њене јсдинице учеству-
ју у борбама на источном фронту.
У Јадру је Трећа армија одолевала 13. корпусу
држећи одбрамбене положаје у реону села Јаребице. Ту
су 16. августа вођене огорчсне борбе, а најжешће су биле
на Симином Брду и Пушкаревцу. Дринска дивизија другог
позива успсшно је одолевала надмоћном непријатељу и на-
терала је 36. дивизију да се у нереду повуче у долину Јад-
ра. На Пушкаревцу, на одсеку Дринске дивизије I позива,
због тешке ситуације, у борбу улази н последња — Пионир-
ска чета. Непријатељски јурнши на Пушкаревац су одби-
јени, чему је допринело и дејство Пољскс батерије карте-
чом. Због дејства аустро-угарске Девете дивизије код По-
повог парлога и 42. домобранска дивизија која је наступа-
ла из правца Крупња и угрожавала крила и бокове, Трећа

47
армија је била иринуБена да напусти ове положаје. Под
заштитом мрака повукла се на положаје Марјановића вис
— Раћевски камен. Шумер, командант Треће армије, од-
редио је главне снаге у центру затварајући пут Лозница —
Ваљево, На тај начин крила армије су била ослабљена.
Продором 42. домобранске дивизије, под командом фелд-
маршал — лајтанта Саркотића, постојала је опасност обу-
хвата Треће армије и њено довоћење у безизлазну ситуа-
цнју. Због тешке ситуације Треће армије, Српска врховна
команда нарећује Моравској дивизији II позива да одмах
крене из Ваљева и уће у састав ове армије.
На Церу командант Петс аустро-угарске армије,
генерал Франк, оставља 9. аустро-угарску дивизију. Ова
дивизија је нмала да се бори са Церском групом (Комбино-
вана и Моравска дивизија). Опседнут је маневарско-обух-
ватном акцијом 42. домобранске дивизије Саркотића коју
је планирао за 17. август. Својом неактивношћу омогућио
је Српској врховној команди да Моравску дивизију II по-
зива упутитн у састав Треће армије и тако парира маневар у
позадину треће армије. Први дан бнтке на Церу је завр-
шен успешно за српску војску.
Нови догаћаји наступили су 17. августа. Аустро-
•угарска 9. дивизија кренула је прво у напад, после дужих
борби, успела је да заузме Беглук и одбаци српске снаге
са реона Спасовине — Југовићи на Илијино брдо.
Девета дивнзи ја је тако предухитрила Комбино-
вану и Моравску дивизију да изврше напад гребеном Ивер-
ка, Цера. На тај начин је пропуштена прилика Друге српс-
ке армнје да туче усамљену Девету пешадијску днвизију и
да тако, још тога дана, довсде до решења Церске битке.
Заузеће Беглука омогућило је 9. аустро-угарској
дивизији да туче Комбиноваиу дивнзију када почне да нас-
тупа на Тројан, или чак да се дочепа планине Влашић, и
тимс раздвојн Другу од Хреће армије. Једини повољан ре-
зултат 17. августа бнло је поседање Тројана, и јако развла-
чење распореда 9. пешадијске дивизије чиме су били при-
премљени повољни условн за напад у току следећег дана.
У насилно извићање око 10 часова на Тројан кренуо једру-
ги батаљон V прекобројног пука. Наступајући ка Лисина-
ма, приметили су да се нрема Текеришу креће 102. аустро-
-угарски пешадијскн пук. Ради тога командант батаљона
Милутин Петровић на Парлогу оставља две чете да уздуж-
пом ватром туку непријатсља, а са две чете наставља пок-
48
рет ка Тројану. Услед јаке ватре са Парлога, 102. пешадиј-
ски пук се у нереду повукао. Нешто после 17 часова, Дру-
ги батаљон Петог прекобројног пука избијао је на Тројан.
Стравичан призор. На Водидама и Тројану вели-
ки број лсшева, војника и официра у плавим униформама
побијених дејством српске артиљерије. Погинуо је и ко-
мандант батаљона Другаг прекобројног пука. Са Косаниног
града непријатељ је два пута покушао да поврати Тројаи
алн је, уз велике губитке, одбијен. Пред вече, на Малу Ли-
сину стигао је и Други прекобројни пук и помогао посади
Тројана да се одржи. Ноћ 17/18 августа бнла је мирна
Војннке је свладао умор. Гладни и жедни. Воде нигде, а
хране нема. Понеко од војника гулио је кору са дрвећа и
јео.
Кошичка дивизија, заправо, н>ен Други пук, про-
био се од Белог камена ка селу Слепчевић и код села Дуб-
ља пресекао телефонску везу Шабац — Лозница, а у Дубљу
н а станнци напао воз којим је путовао један бата.љон ауст-
ро-угарских војннка који је кренуо у помоћ 21. дивизији
али је био принућен да се врати у Шабац. Трећи пук ове
дивизије се, гонећи непријатеља, пробио до моста на Дри-
ни. Како је мост био брањен јаким снагама, кренуо је пре-
ко Прњавора у састав дивизије. Измећу села Петковице и
Прњавора био јс опко.љен, али се уз великс губнтке нробио
оставл>ајући за собом сав ратни плен.
На фронту Треће армије водиле су се борбе на
крајњем левом крилу. Непријагељ је преузео нзпад са Сол*
датовића гајева, али дочекан јаком ватром, у иереду се по-
вукао.
Командант Шумадијске дивизије одлучује да то-
га дана нападне на Шабац који је бранила 29. дивизија 9.
корпуса и артнљернја на левој обали Саве, код Кленка и
на Турском гробљу. Лева дивнзпјска колоиа, наступајући
преко Беглук-баре доспела јс на блиско одстојање од не-
пријател>ских положаја и на ивици вароши упала је под
јаку митрал>еску и пушчану ватру. Псшаци су се мучили
да створе заклон помоћу голих ножева и шака. Ни десна
колоиа није могла даље од Мишара због јаке митрал>еске
ватрс са Туског гробља. По одобрењу команданта Друге
армије Степе Степановића одустало се од напада, с тим да
се Шабац изолује затварањем свих путена који воде из гра-
да. Испред себе Шумадијска дивизија, под командом пу-
49
 коваика Стевана Хаџића, имала је више аего двоструко ја-
чег непријатеља — 9. аустро-угарски корпус. Ипак, оиа је
ае само одбраном, него и аападом спречавала продор не-
пријатеља пз Шапца и угрожавање Церске групе. Услед
аапада Шумадијске дивизпје иа Шабац, комапдант 9. аус-
тро-угарског корпуса, Ремен, захтева да се из Срема хитно
пребаци Четврти корпус. Схватајући ситуацију аа Церу и
у Јадру врло озбиљно, исто тако то захтева и Франк. Хе-
цсндорфу не лреостаје ништа друго већ да телсфафски
извести: „Уколнко је залагање Четвртог корпуса погребно
ради побсде код Шапца, нека се учини”. Одмах затим, ко-
мандант Друге аустро-угарске армије издаје нарећен>е за
прелаз Четвртог корпуса преко Саве, са задатком да из
Шапца наступа према селу Слатини. Овом одлуком Поћо-
рек је био потпуно задовољан. Надао се да ће снаге 42.
домобранске дивизије и Тринаестог корпуса из састава V
армије са југа н IV и IX корпуса из Друге армије стегнути
у клешта српске снаге.
Српска врховна команда помно праги развој
догаћаја. Војвода Путник тих дана вуче победоносне поте-
зе. Све време иастоји да укочи наладе непријатеља са кри-
ла. Он сматра, да се битка мцра добити иа Церу. Дакле у
центру. Ради тога Другу армију појачава Тимочком диви-
зијом првог позива.

ДАН УОЧИ ПОБЕДЕ

По споразуму команданта Комбиноване и Морав-
ске дивизије I позива, треКег дана битке, 18. августа, нни-
нијатива је прнпала Моравској дивизији која је у 10 часо-
ва почела да наступа са положаја Илијино брдо — Калем.
Наступала је у две колоне. Лева колона, под командом Или-
је Гојковића, нападала је одсек Југовићи — Беглук. Дес-
на колона остала је на положају Калем како би према раз-
воју ситуације могла да помогне леву колону у нападу на
Рашуљачу.
Прешавши реку Церниду, лева колона ]е изби-
ла на Беглук, а затим наставнла наступање ка Спасови-
нама. Пред мрак, Први пешдијски пук заузео је Спасови-
не. Непријатељ СС повукао између Велике Главе и Рашу-
л»аче. Покушај непрнјатсља да повратн Спасовиие остао је
без успеха. Одбијен је н повукао се на Велнку Главу. I Ком-
50
биновапа дивнзија формира две колоне. Десна колона (2.
и' 5. прекобројни пук) остала је све до 17 часова у висини
Тројана, огранкчивши се на артиљеријско дејство. Лева
колона је, према заповести Михашта РашиНа, била спремна
за напад у 10 часова, али је чекала ца напад десне колоие
Моравске дивизије. Без јачег непријател»ског отпора заузе-
ла је Гај, а једна чета Првог прекобројног пука, упућена
са Тројана, заузела је Преки Рт. Око подне послата су два
вола 4. бата-љоиа Петог ггрекобројног пука у извићање у
правцу Косапиног града. У току извићања патроле иаићо-
ше иа јаке непријатељске снаге. Отпочело је пушкарање.
Цео 2. прекобројни пук груписао се десно од Поекобројног
пука, фроитом прсма Косанином граду. Око 15 часова не-
пријатељ је предузео јак напад. Настала је жсстока борба.
Батерија се увукла у стрељачки строј. Сипа картеч. ЈТево
крило се поколеба и поче узмицати. V том тренутку поја-
вило се мнтраљеско одељенл Другог прекобројног пука на
поколебаном левом крилу. Тек тада је непрнјатељ био при-
нућсн да прекине напад и да се повуче ка Косанином гра-
ду-
Спустила се ноћ, а са н>ом и густа магла. Почела
је да пада п киша. Пасипала је уморне војнике. А они глад-
ни и жедни.

Кад је најтеже, војннцима су често помагапи и жене и деца.

51
 Пред мрак 18. авлуста, 9. аустро-угарска дивизи-
ја се нашла у тешкој ситуацији. Она је добила извештај да
је Четврти корпус прешао Саву и да ће 19. августа насту-
пати према Скакалишту. Међутим, та вест је била не-
тачна. Уместо да Девета дивизија заузме бол>е положаје за
одбрану од две српске дивизије, она се чврсто држала за-
поседнутог положаја. Због тога ће 19. августа претрпети
неуспех, а тиме проузроковати крах целе Поћорекове бал-
канске казнене експедиције.
На фронту Треће армије, 18. август, био је кри-
тичан. Са 29 батаљона, 8 ескадрона и 126 топова започиње
напад 13. корпус. На Завлачким положајима, Трећа армија
располагала је са 22 батаљона, 4 ескадрона и 66 топова.
36. дивизија заузела је тога дана Марјановнћа вис и тиме
запрстила да пресече везу измећу Друге и Треће армије.
Комуникација Завлака — Осечина била је такоће пресече-
на. Пала је Завлака. Затварање правца долином Јадра на
друму у току ноћи поверено је Јадранском чегничком од-
реду. На Солдатовића гајевима воћена је жестока борба из-
међу 13. бригаде и Дринске дивизије I позива.
На линији Зеленика — Бобија — Прослоп, у то-
ку целога дана води се борба измећу Љубовнјског одреда
(2. батаљона прећег позива) и одреда Иштвановића (2. ба-
таљона и 12. брдских хаубица). После две ноћи једног дана
и 72 прећена километра, Трећој армнји, 18. августа у подне.
стиже у помоћ Моравска дивизија другог позива. Присти-
зањем Моравске дивизије заштићено је лево крило Треће
армије, створена је опасност за аустро-угарску крупањску
групу, парочито за њену 42. домобранску дивизију која је
после повлачења 13. пешадијске бригаде чак па Мргмор
дошла под удар српских снага. И поред свих тешкоћа, 18.
август за српску војску био је успешан. До коначне побе-
де остао је још један дан.
И док је српска победа на помолу, штаб Пете
аустро-угарске армије добија извештај од команданта Дру-
ге армије Бем Ермолија у коме стоји да Не група генерала
Тршпанског (Четврти корпус и 29. дивизија 9. корпуса)
кренути 19. августа на Цер у правцу Скакалишта. На ос-
нову овог извештаја, командант Пете аустро-угарске арми-
је генерал Франк за 19. август издаје следећу заповест: ,,Де-
вета дивизија да држи положај Рашуљача — Тодорог рт.
52
Када се Четврти корпус приближи Скакалишту прикључи-
ће му се 9. дивизија и наступаће правцем Текериш — Кик;
Букорска Глава; Влашић. 13. корпусу је нарећено да пос-
тигне циљене одрећене за 18. август и помогне 9. дивнзији.
Када је примио извештај Тршћанског о повлачењу Шума-
дијске дивизије, Поћорек је оценио да је Церска битка ре-
шена у његову корист. Ради тога нарећује 2. армији да на
ступа правцем Шабац — Вал>ево, V армији према ВаЈвеву,
а да VI армија из Босне и Санџака наступа ка Ужицу. Пос-
тупајући по нарећењу, група геиерала Тршћанског (7, 29,
31. и 32. дивизија) напала је раној ујутру 19. августа Шума-
дијску дивизију на фронту од села Церовца до Метковића.
План Тршћанског био је да пробије фронт Шумадијске ди-
впзије и да се затим обруши у бок Церске групе. Вешто
маскирана Шумадијска дивизија сачекала је централну ко-
лону непријател>а наневши јој велике губитке да би се за-
тим повукла на десну обалу реке Добраве, одакле ће и да-
л>е успешно штитити десни бок Церске групе све док Церс-
ка битка није завршена.

НА КОСАНИН ГРАД — ЗА ПОБЕДУ

Био је 19. август, чеатврти дан битке на Церу.

Дан победе српског оружја. Према заповести Степе Степа-
новића, непријатељу је требало задати коначан ударац. Пре
свега, освојити највишу тачку Цера — Косанин град.
За извршење овог задатка формиран је одред
под командом мајора Велимира Чекеревца. Одред су сачп-
њавали Први батаљон Петог прекобројног пука, Други и
Четврти батаљон и митраљеско одељење Другог прекоброј-
ног пука. Прикупл>ање одреда завршено је 19. августа у је-
дан час.
Од Тројановог града, гребеном Церл до Косани-
ног града, води седло које се постепено пење ка Косанином
граду. Гребен тога седла представља један дугачак пропла-
нак измећу високих шума на обема падинама Цсра. Ши-
рина тога пропланка износи 200 — 300 метара. Сам Коса-
нин град представља један ћувик. Он је највиши врх Цера.
Од њега се гребен Цера спушта како према Истоку ка Те-
керишу тако према западу према Вндојевици и Дрнни. То
је тактички иајважнија тачка па Церу. У два часа по поно-
53
 ћп одред је кренуо. Пушке, бомбе, бајонети, четири мит*
фаљеза који су ношени на рукама и један топ из седме ба-
терије кога су војници гурапи рукама. Киша која је до та-
да падала престала је. Наступало се полако и са великим
опрезом. Шапат је умукао. Нспријатеља је требало изнена-
дити. Подилази се Косанином граду, а од непријатеља ни
трага ни гласа. Почело је да свиће. Магла је обавијала Ко*
санин град.
Одједном се Цер проломио од пушчане и мит-
раљеске ватре. На самом врху у висини пирамиде пепри-
јатељ се укопао. Челни батаљон Петод прекобројног пука,
изненаћеп јаком \штраљел>ском ватром, се поколебао и одс-
тупио назад десно у шуму. За њим су пошла и остала два
батаљона II прекобројног пука. На 100 метара од неприја-
тел>а постављен је топ. Комаидапт митраљеског одељења на-
редио је да се два митрал»еза спусте на земљу, мислећи да
су батаљони већ код пирамиде и да остану код топа, а два
да се изнесу код пирамиде. Војници понеше митраљ-езе али
на 20 — 30 мстара од гшрамиде обасути су јаком ватром.
Нису се дали збунити. Спустише митрал»езе на земљу и от-
почс двобој митраљеза. Варнице из митрад»еза „шварцлозе"
показивале су где се они налазе. Двобој је трајао 15 ми-
нута. Прво је умукнуо један, а затим и други митраљез.
Нишанџије н послуга митрал>еза лсжали су непомично.
Командант Митрал>еског одељења успео је да извуче један
митрал»ез.
За кратко време и топ је био спреман за дејство.
Почео је да туче картечом а са њим и три митраљеза. Бор-
ба топа н три мнтраљеза са непријатељем трајала је читав
час. За то време пешадија се извлачила из шуме и припре
мала за јуршн. Почео је јурнш, али непријатељ не одступа.
Војници полегаше и отворише ватру. И поново јуриш. Бом-
бе праште. Сада је главно оружје бајонет. Остављени ми-
трал»ез је поново у српским рукама. Најзад, врх је освојен.
Нспријатељ употребллва и последње резерве и креће у про-
тивпапад да иоврати Косанин град. Напад је ишао у гус-
том стрсљачком строју. Како је терен од куда је неприја-
тељ долазио био у мртвом углу, то изненадна појава не-
пријатељског стрељачког строја на 30 — 50 метара унесс
папику мећу војиике. Отети положај је за кратко време
наиуштен. Сва четири митраљеза пала су непријатељу у ру-
ке. Одред мајора Чекеревца се поново нашао на полазном
54
иоложају. Тада поче дејствовати и топ. Убрзано се припре-
мао и трећи јуриш. Посаду неиријатеља на Косанином гра-
ду подржавала је митраљеска ватра са Тодоровог Рта. Ради
тога је на Тодоров Рт уиућсн чстврти батаљон Другог
прекобројног пука. Договор је био да, када се на Тодоро-
вом Рту чује ,,УРА”, Другн батаљон са деловима V пре-
кобројног пука, изврши јуриш на Косанин град. Ускоро се
на Церу проломи „ура”. Следио је јуриш.
У силовитом налету освојен је Косанин град.
Повраћени су српски митраљези, а још неколико неирија-
теЈвских је заробљено. Гоњење непријатеља ишло је до Кос-
толског потока удаљеног један километар од пирамиде на
Косанином граду. Дал>е гоњење спречила је јака и артиље-
ријска ватра из села Каменице. Тог 19. августа, после три
часа огорчене борбе, Косанин град је коначно освојен.
Према нарећењу Михаила Рашића, Комбинована
дивизија је, по заузећу линије Косанин град — Бшвевина —
Рашул>ача, имала да продужи у два правца: гребеном Це-
ра преко Видојевице ка Лешници, и долином реке Лешни-
це ка Дрини. Десна колона је, у 14,00 часова, избила на Ве-
селинов врх. После жестоких борби које су воћене од 6 ча-
сова, Први прекобројни пук пз леве колоне, око 14,00 часо-
ва савлаћује отпор непријатеља на Рашуљачи. Моравскади-
внзија — Први пешадијски лук овладала је Всликом Гла-
вом, а Други пук у незадрживом налету у 15,00 часова из-
био је на Рајин гроб.
На фронту 111 армије у долини Јадра неприја-
тељ је посустао. Он није имао снаге да повећа свој успех
иостигнут 18. августа заузећем Марјановића виса и угро-
жавагвем комуникације Завлака — Лозница. Тринаести ау-
стро-угарски корпус је добио нарећење да предузме напад

Заробљени муницијскн парк на Текершоу

35
према северу ради помоћи Осмом корпусу. Када се припре-
мао да изврши нарећење, командант 13. корпуса, Ремен,
добија обавештење да Осми корпус одступа и да ће се за-
уставити иа положајима код Лешннце. Радн тога и 13. кор-
пус добија задатак да се повуче на положаје источно од
Лознице. У току иоћи 19/20 августа, 13. корпус предузима
ужурбаио повлачење ка мостовнма на Дрини.
Српска Ужичка војска је даље, уз велике губит-
ке, пружала отпор Шестој аустро-угарској армији бранећи
правац ка Ужицу. После пораза V армије на Церу, Поћо-
рек нарећује да се обустави дал>е наступање и да се VI ар-
мнја повуче на северозапад како би осујетила упад српске
војске на територију Аустро-Угарске.
Црногорска војска је водила борбу нротив 16.
корпуса и делова VI армије. Црногорска врховна команда
је 25. августа формирала Црногорску-санџачку војску која
је, под командом Сердар Јанка Вукотпћа, ослободила Пл»е-
вља, Чајниче, Фочу и Горажде. Црногорска војска и српс-
ка Ужичка војска су за време битке на Церу везивале VI
аустро-угарску армију и на тај начин допринеле успеху
главних српских снага на Церу.

ОДЈЕК СРПСКЕ ПОБЕДЕ НА ЦЕРУ

Завршни одјек једне велике победе и једног по-

раза. Извештаји светске штампе су пуни натписа са источ-
иог, западног и балканског ратишта. Ратни пресбиро има
извештај о последњим борбама које је Анри Барби, новн-
нар „Париског журнала", послао фргшцуским листовима:
„И овај предео је један од најплоднијих у Срби-
ји. Пун брежуљака и испресецан дубоким долинама, са
спуштеним падннама којима кривуда читав ннз увучеиих
путева згодних за заседе. Пешачки ровови искоиани су у
свим правцима, на северу, југу, западу, истоку. Распозна-
јем оне које је непријатељ недавно напустио, пуне ранаца,
шињела и друге опреме, којн леже по земљи. Са сннх стра-
на кроз грм.љавину топова, плотуне пушака, чује се крк-
љање митрал»еза који хукћу као мотори. Мећутим, надмоћ-
ност Срба већ се јасно види. Аустријаици се повлаче стопу
по стону бранећи се јогунасто, користећи се вешто најма-
56
 њим преимућствима терена. Многобројна су хватања у
коштац у којима се Срби показују неодољиви. Никада до
сада нисам видео да се прима толико заробљеника колико
овде... Топови се превлаче у позадину. Сваку заирегу воде
по један разоружан заробљеник и један српски војиик.
Фотографисао сам ту чудну батерију чија послуга припада
само једном својом половином свакој од зараћених снага,
Ступио сам у разговор са једним од заробљеиих офицнра,
мајором Странскнм, из 28. прашког пука. „Пуковник нам
је погинуо, погоћен једним метком кроз главу.” Други је-
дан официр, млаћи поручник. са сузама у очима прича. „За
осам минута покошсно је 80 мојих пешака. Срнски војници
нису одевеии сјасно као наши, али каква храброст'. Сутра-
дан 17. вгуста пролазио сам преко положаја на коме се би-
ла налазила непријтељска пешдија. Свуда путем безброј
коња који издишу. Мртвих је толико да страховит смрад
заноси. По падинама лешеви које сунце пече... Авај! на
крају једне таквс тсшке борбе и српскн губици су прилич-
ни и све што од Срба може да помогне, старци, деца, па
чак и жене спроводи конвоје са хиљадама рањеника у по-
задини.
Готово сви ти рањеници прешли су педесет до
седамдесет километара, неки још и више, пешице или у
воловским колима.
Онн који су долазили из правца Цера нашли су
у Коцељеву, још од другог дана битке пољске болнице и
сва могућа места (школе, кафане, хангаре) претворене у
амбуланту — пуне. Морали су да продуже своју голготу и
прећу још 25 километара кроз тешку прашину и под не-
подношљивим сунцем и врућином како би стигли у Ваље*
во, у којем су болница, касарне и гимназија ускоро биле
пуне. Сале ресторана кафане су преузете за болничке
потребе. Недостајали су кревети; није чак било довољнони
сламарица; сготине рањених лежали су једноставно на поду
или на угаженој земљн, порећани један крај другог, у сво-
јим оделима натоп.њеним крвљу, прашином и блатом.
Негде око две хнљаде несрећника стигло је у Ва-
л*ево. Требало је сваког од њих прегледати. Требало је све
њих превити. А у Вал»еву је било свега шест лекара!'
57
 СТРИНА ГДЕ ЈЕ ДРИНА
По подне 19. августа у реону Цера и Иверка,
битка је завршена. Осми корпус V армије био је потучен.
У нереду је бежао према Дрини. Наређење Франка да се
армија заустави на лшшји Ново Село — Видојевица —
Јадранска Лешннца и на висовима источно од Лознице ни-
је могло бити извршено.
У својој књизи „Запиши го. Кнш '\ чешки но-
винар Егон Ервин Киш и сам као војиик Аустро-Угарске
пише:
„Армија је нотучена и налази се у безобзирном
— дивљем н паничном бекству... једна потучена војска —
не, једна разбијена руља јурила је у безумном страху пре-
ма граници...
Предвече смо прешли Дрину преко ратног мос-
га у чијим су понтонима седели инжењерци већ спремни
да га демонтирају... Општа депресија испољавала се у об-
лику погрда и сумњичења упућених на рачун воћа. „Наши
генерали су све сами неспособни стари магарци" — ,ДСо
има протекције, томе се поверава судбина стотине хиљада
људи". — „Сјајни су то момциг ти Срби, знају како треба
да бране своју земљу”.
Непријатељ је одступао у паничном страху, ту-
чен са висова јаком хаубичном ватром. Пут Текериш —
Лозннца био је закрчен- Лешеви на све стране. Михаило
Рашић, командант Комбиноване дивизије, моли »соманданта
Друге армије да да нарећење да општинске и политичке
власти помогну око укопавања лешева људи и коња.
Деветнаести август пред вече затекао је арми-
јску команду и Српску врховну команду у веровању да
је битка још у току извоћења. Мећутим, непријатељ је у
долини Јадра, на Иверку и Церу, почео повлачење 19. ав-
густа увече, вршио га преко ноћи 19/20 и тиме добио то-
лико у времену да је повлачење неузнемиравно продужио
и завршио у току 20-тог августа. Девета дивизија се 20,
августа до 18 часова пребацила код Јање тучена само ар-
тиЈверијском ватром Комбинованс дивизнје. Тринассти ко-
рпус — 36. дивизија — ирелази Дрину код Батра.
У току 21. августа 42. аустро-угарска дивизија
је борбом са Моравском дивизијом првог позива омогући-
58
ла 13. бригади силазак са Гучева и прелазак прско Дрине.
Генералу Тршћанском, команданту Четвртог корпуса из-
дато је нарећење: ,,Пета армија се повлачи преко Дрине.
Због тога је даље офанзива групе Тршћанског бесциљиа.
Повући се преко Саве, Шабац ако је икако могуће одржа-
ти”.
У Шапцу, поред посаде, остаје 29. дивизија. По-
што је завршена Церска операција, Српској врховној ко-
манди сада остаје да ослободи Шабац- Тај задатак ће до
24. августа изврпцгги снаге Прве армије са Шумадијском
и Тимочком дивизијом. Аустро-Угарска је жепела да сачу-
ва Шабац као свој мостобран. Тако је 22. августа, по на-
рећењу Поћорека, преко Саве пребачена 31. и 32. дивизија
као помоћ 29. двизији Која је држапа Шабац. И овај пре-
лазак аустро-угарских снага завршио сс неуспехом, Шабац
је ослобоћен, али непријатељ је, повлачећи се, скинуо по-
нтонски мост на Сави. После тога, у Србији сем заробље-
ника, више пије било аустро-угарскс војске.
Тако се потпуним војним неуспехом завршила
аустро-угарска казнена екснедиција на Србију. Овај по-
раз је тешко пао двојној монархији уочи великог судара
са Русима у Галицији.
За дванаест дана, од 12—24. августа, на окупира-
ној територији непријатељске јединице су починиле мно-
гобројнс злочине, а нарочито у свом повлачењу после из-
губљене Церске битке.
„Градови и села који сада следе били су потпу-
но или делимично уништени, разорени, покраденн, запа-
љени;
1. Градови: Шабац, Лозница, Љеш.чшда и Љубо-
ви)а.
2. Села: Грушнћ, Цуљковић, Мстковић, Добрић,
ДесиН, Радовашница, Бела Река, Петковица, Рибари, Пр-
њавор, Сипуља, Мровска, Волујац, Бистрица, Шжоте, Двор-
ска, Јаребице, Драгинац, Завлака, Текериш, Румска, Пет-
ковица, Бојић, Богосавац, Причиновић, Ступница, Шурице,
Кривајица, Чокешина, Бастап, Мојковић Ликодра, Толи-
савац, Шљивова, Ставе, Врбић, Брезјак, Маови, Ливадс, Је-
времовац, Варна.
Од свих тих места, градови Шабац, Лозтшца и
Лешница и богато село Прњавор су највише пропатили.
59
Спаљени до темеља, нема ни једне куће, ни једне јавне згра-
де која данас није гомила пепела. Сва места која сам за-
писао више су него опљачкана, она су потпуно опељеше-
на. Цркве и манастири били су посебни објекти мржње
официра и Аустро-Маћарских војника. Катедрала у Шап-
цу је, већ сам рекао, само рушевина. Манастир Чокешина
је опустошен. Олтари и други сакрални објекти из цркве
у Љспшици су разбијени, баченн на земљу и опогањени
изметом. У Јаребицама, црква је служила као коњушни-
ца. Иза олтара одигравале су се разврагне оргије, младе
девојке су силом одвоћене и силоване на .часној трпези.
У том селу, цела женска популација, од девојчу-
рака до старих жена је силована; Један старац је спаљен
жив и, у једној кући, пронаћена је мајка и њена четири де-
тета заклана! на гомили! Једном детету је крвник отсекао
све прсте!”. ..
Шести пешадијски пук Другог позива је дваде-
сетог августа у 13,30 часова ослободио Лешницу. Одмах за-
тим командант пука извештава дивизију:
„У 12,45 часова ушао сам предњим деловима у
Лешницу- Обавештавам команданта да је непријатељ почи-
нио страховита вандапска дела. Тако сам затекао шест гра-
ћана обешених, а стрељао је преко сто невиних граћана
из Лешнице и околине, мећу којима и малолетну децу кс-
ју је већ закопао. Убијао је и децу од десет година чији
је отац војник, а мајку у већем броју одвео у ропство. Цр-
кву је развалио, обио и опљачкао. Тако и Општински суд,
пошту, као и приватне домове, дућане, магазе које је оп-
љачкао. Своје пак мртве сахранио је у црквепом двориш-
ту".

ВЕЛИКА ПОБЕДА
И док су се код Шапца још увек волиле борбе.
војвода Путиик упућује старом краљу Петру телеграм сле-
деће садржине:
„По заповести Врховног команданта Његовог
Краљевског Височанства Престолонаследника, час имам из-
вестити Ваше Величанство да је главна непријатељска вој-
ска потучена у Јадру и на Церу и да га наше трупе енер-
гично гоне ка Дрини. Заробл>ен је велики плен".
60
 Церска битка је била велика победа српске вој-
ске над Аустро-Угарском што је народу дало још већу ве-
ру у сопствену снагу и коначну победу у рату. Мада није
имала разраћен план Церске операције, Српска врховна
команда је, благовременим и спретним прегруписавањем
снага, користећи се великом нокретљивошћу и издржљиво-
шћу својих трупа, успела да створи надмоћност над аус-
тро-угарском Петом армијом.
Победа српске војске на Церу имала је снажан
одјек у целом свету. Она је афнрмисала малу Србију ко-
ја се већ прочула после балканских ратова. Та победа је
имала не само војнички него и политички значај, извоје*
вана у тренутку када су се немачке снаге на западном фро-
нту приближавале Француској. Због Церске битке, Друга
аустро-угарска армија је задржана на балкансхом ратиш-
ту па је закаснила да комплетно уће у битку на Источном
фронту са Руснма.
Сва светска штампа је забележила исход битке
на Церу. Док су аустро-угарске новине писале: „Срби су
се добро тукли"- А Српске јединице су услец стратегијског
изненаћења биле у неповољниЈем положајау од аустро-угар-
ске војске, првенствено због других усиљених маршева у
циљу супротстављања непријатељу.
Лознички, Шабачки, Лешнички одред, као и це-
ла Трећа армија, уз крајње напоре су спречавали продор
далеко надмоћнијег непријатеља према Ваљеву. Тако је
омогућено Српској врховној команди да прегрупише сна-
ге како би Друга српска армија ступила у битку.
Српска победа је извојевана уз велике жртве. V
борбама је погануло и рањено 259 официра и преко 16 хи-
љада подофицира и војника. На аустро-угарској страни
било је преко 25 хиљада погинулих и рањених, а заробље-
но је 4,5 хиљаде војника двојног царства. Оснм тога, запле-
њен је велики број топова, митрал»еза, пушака и другог ра-
тног материјала.
Победа на Церу резултат је успешног командо-
вања, залагања и храбрости војника, помоћи и подршке
српског народа. Церска битка остаје у историш записана
као прва савезничка победа у I светском рату.
61
 СЕГ&АЊА
О томе како се ратовало иа Церу говоре лшоги извеш-
таји &а рагншта, новинарски записи и књиге. Бнли су то а/ши кад
су догаћаји на Церу заузнмали ударне стране светских листова.
Репортери су извсштавали „са лици места“. Посебно су лрагоцени,
дгеђутим, трагови сеђања учеснпка Церске бптке којн су прошли
ватру борбе и сами доприносећи својом воћшчком снагом, спрет-
ношћу и моралом пеликој војној победи. Наводимо иеколико се-
ћања учесника.
МИЈ10РАД ЈЕВТИБ: (Ја сам тек оио матурирао):
Огишао сам у штао Комбиноване двизије да се пријавим
као добровољац и да ддем у војску и рат. Кад сам ушао у
једну просторију мобилизацијског центра Комбпповаие ди-
визије угледах једног нашег офицнра и јави.ч му сс уз
објашњење што сам дошао- Био је то потпуковник Душан
Тимотијевић, иачелник штаба дивизије. Пошто ме је при-
мио позвао је економа и наредио му да ми изда војничку
униформу и пнштољ, а мени саопшти да ћу бити ордонанс.
У оперативном шгабу дивизије. Тако је из моје куће, отнш-
ло нас шест у војску: мој отац и његова два брата, мо)а
цва брата од стричева и ја. Схватили смо да је прсча сло-
бода отаџбине нсго животи свих нас. Гекао ми је да ће
ми битн дужност да из Штаба експедујем парећења која
су давана у гшсменој форми пуковима преко ордоианаса
коњаника или курира-пешака, као и да примам потврде
на ковертима о прџјему нарећења од стране пукова. Кад
је завршена мобилизација сваки је војник знао своје мес-
то и распоред и издата су нарсћења пуковима за покрет
превожењем жељезницом ирема фронту. Из Ннша смо ире-
везени возом до Младеновца. Одатле смо наставили пешицс
и стигли у село Даросава (данас Партизани). Овде је диви-
зија добила нарећење да из Даросаве крене форсираним
маршом ка Убу. Издатасу нарећења пуковима. Дивизија јс
маршевала у пуковским колонама дању и ноћу. Ко није
доживео такав марш не може ни замислити шта је то
форсирани марш. У току марша чули смо пушваву којој
смо бивали све ближе. Знапи смо да је неприј ател, на Ие-
ру, али још никаквог додира није било са њим нити су га
биле успоставиле извићачке патроле. Избили смо под Цер
15. августа где су пукови одмах добили нареЕења за покрет
према његовом врху. И даље је у претходници остао и
ишао напред 2. прекобројшг пук и у ноћи наишао на не-
прнјатеља који је нсто тако имао задатак да ире нас
стнгие на врх Цера. Бно је изненаћен нагком иојавом V
62
сусрету са нашим јединицама. Дошло је до изнеиадног су-
дара противничких јединица — 21. аутро-угарске дивизи-
је и 2. прекобројног пука код места Текериша. Развила се
страшна борба, а пратило нас је и невреме са јаком ки-
шом, грмљавином и севањем муња. Све је личило на пра-
ви пакао, дошло је до великих губитака у људству са обе
стране. Наше јединице биле су смелије и одлучније, пред-
вођене официрима стално су јуришале на иепријател»а и у
току битке преузеле борбену иницијативу у своје руке,
Штаб дивизије стално је пратио ситуацију на фронту пу-
ка и утицао на њу. Сутрадан у Штаб Комбиноване дшшзи-
је дошао је генерал Степа СтепановиН и анализмрао ситуа-
цију са командантом пука генералом Рашићем. Борба је
трајала и следећег дана и ноћи. Наше јединице нанеле су
пораз 21. аутро-угарској дивизији. Команданг наше диви-
зије 17. августа наредио је команданту 5. прекобројног пу-
ка да заузме Косаннн град, највећи врх Цера. По овом на-
рећењу борбе су настављене и следећа два дана и Комби-
нована и Моравска дивизија освојиле су церске висове, и
заузеле Косанин град чиме је Церска битка била добијена.
СРЕНКО АРСЕНИЈЕВИБ: „Кад је ночела Церска
битка нмао 14,5 година. Роћен сам 1900. године у селу
Букор које је захватила зона Церске битке^јер се нала-
зило на самој њеној ивици- Сви мушкарци који су били
напунили 12 година живота били су позвани на изврша-
вање разних војних задатака. Ја сам позван 15-тог авгус-
та пред сами мрак после завршетка мобилизациЈе. Кад је
објав.љсна мобилизација, из куће су отишли мој отац и три
стрица. Са собом су отерали четири вола и двоја воловска
кола за војну комору. Један стриц је распорећен у коморц
и превозио је храну, одећу, муницију и све остало што је
требало да се вози на фронт и евакуише са фронта. Отац
и два стрица распорећени су у пешадију и били су на фро-
нту у првим борбеним линијама и борили се против непри-
јатеља све време. Кад сам позван и мобилисан, кренуо сам
од куће са колима у која сам упрегао своју краву, а јед-
ну је дао комшија. Тако сам са колима отншао у Кривају,
где је била организована пољска болница за рањеннке ко-
ји су довежени са фронта. Кад сам се јавио, у болници су
ми рекли: „Ето ти кола и волови које сн дотерао и или на
Брачинац по рањенике и довези их овде у болницу у Кри-
вајицу”. Прве рањенике сам иревезао ујутру 14. августа и
V току даиа ишао сам четири пута од Крпвме до Брачинца

63
и назад, превозећи рањенике. То сам радио соаког ;цша
док је трајала Церска битка. На фронту су раи>енике уто-
варили војници у кола и увек је са њима ишао болни-
чар који је пратио 3 — 4 кола. У колима сам возио разли-
чит број рањсника, зависно од стања рањеника: тешких са-
мо једног, лаких 2 — 4. При овом транспорту често сам
био обасипан куршумима непријатељске ватре Од Крива-
је (из болнице) ноћу смо превозили рањенике преко Коце-
љеве у Ваљсво у болницу. До Ваљева смо возили четири до
пет рањеника у колима пошто смо их претходно лрииреми-
ли и иодесили за овај превоз. На кола смо ставили „вез
за превоз жита, покрили га потребним количинама сламе
н на сламу стављали 4 —5 рањеника и тако возшш. Ра-
њеника је било са више рана, који су погоћени са више
метака и на различитим местима (кроз груди, ногу, руку и
друга места). Евакуација рањеника трајалз је свс до
8-мог септембра и тога дана је из Криваје отишла полека
болница у Ваљево. Ја сам истога дана отпуштен кући са
колима и запрегом.
ДРАГОМИР АНБЕЈ1КОВИК. — питомац Војне
академије:
„Мобилизација пука била је брзо завршена, јер
су се обвсзннци веома брзо одазвали на глас мобилизаци-
је. Они су били са подручја Драгачева. Скуп је био веома
хомогена јединица, веома способна за борбу, поуздана и
надахнута спажном вољом за задатке, био је неуморног
елана, обузет највећим степеном патриотизма, у свакој бо-
рби неустрашив као што су то биле и остале јецинице срп-
ске војске. Борбене кризе је успешно савлаћивао.
Пошто је све било готово пук је маршевским по-
ретком кренуо на коцентрацијску просторију правцем:
Чачак — Горњи Милановац — ЈЈазаревац — \ б , где се
прикупила цела Шумаднјска дивизија, и задржала на ла-
заревачким положајима. Дивизијом је командовао пуков-
ник Стеван Хацић. Дивизија је овде утврдила пешаднјске
н артшперијске положаје. Мећутим, брзо је дошло до по-
крета према фронту. Био је то усиљени марш по највећој
арућини.маршевало се дању и ноћу, без обзира на замор,
јер смо морали што пре зауставити непријатеља који је
прешао Дрину и Саву н кретао се у дубнну Србије. ЈБуди
су падали од замора и остајалн на путу, али су стизали
за нама на фронт, улазили у своје једишшс и директно и-
шли у борбу. Нико није остао на путу нли се јавио за бо-
64
лницу. У току марша вода нам је била велики проблем, па
су се сељаци организовали и сачекивали нас са бурадима
и другим посудама пуним воде коју су нам делили.
Кад је мој десети пук прошао село Велики Бо-
шњаци, био је обавештсн да је непријател* прсшао Саву
код Шапца и заузео Шабац. Бсз обзира на замор, колона
је наставнла маршевање правцем ка Шапцу.
Око подне овога дана потпали смо под неприја-
тељску артиљеријску ватру. Пешадија се одмах развила у
стрељачки строј за борбу лево и десно од друма који во-
ди за Шабац (а најпре иретходница)* Претходничка арти-
.љерија исто је скренула са пута неколико метара, поста-
вила се у борбени распоред и отпочела гаћање по неприја-
тељу. Све се ово радило под непријатељском артиљериј-
ском ватром. И пешадија и артиљерија ушле су у бороу
из покрета. Настала је и пешадијска ватра и борба јер је
непријатељ био у близини. Наше јединитде су се одлично
снашле. Користшш смо заклоне од шумарака и крстина
пожњевеног жита које још није било однето са њива јер
су обвезници отишли у војску. Ове заклоне је користио и
непријатељ. И док наступамо под борбом налазимо поза-
ди ових крстина непријатељске изгинуле војнике јер су на-
ши искусни војници лако опазили да се непријатељ крије
иза њих. Крстине су биле заклони само од ока а не и од
метка. А наши војници су имали искуство и осећај да их
непријатељ користи као заклон од ока. Гинули су и наши
војници па се одмах развило пуковско превијалиште у ко-
ме су евакуисани рањеници. Помоћ је пружана и неприја-
тељским рањеницима. У овим борбама елан храбрости и
воља наших бораца били су на достојној висиии. Ишло се
само напред са жељом да се непријатељ избаци из наше
земље-
Карактеристично је и то да су поједине наше ар-
тиљериске батерије улазиле у стрељачи строј, у прве лини
је стрељачког нападног строја и одавде храбро дејствовале
директно картечном ватром по непријатељској пешадији без
обзира на сопствене жртве. Треба забележити да је коман-
дир батерије мајор Панта Дукић, са своја четири топа,
ушао у стрел>ачки строј и одатле храбро десјтвовао карте-
чом на непријатеља. Због своје велике храбрости и високог
морала Букић је већ почетком овог рата одликован Караћо-
рћевом звездом с мачевима, што је у то време било доста
ретко. Исто тако, са својом батеријом је ушао у спрељачкн
65
строј мајор Јеша Топаловић и из целе батерије дејствовао
картечном ватром по непријатељу. Био је човек неописиве
храбрости, одлучности и иницијативе што у борби много
значи. То је у исто време било велико охрабрење пешадији.
Кретали су се артиљерци са својим топовима у борбеном
строју пешадије и то у првим линијама.
Како су се непријатељска аргнљериска зрна ра-
спрскавала у близини наших батерија, то су артиљерци
тражили поједине команде непријатељских распрснутих
граната да би на упаљачу очитали даљину са које пеприја-
тељ гаћа и тако одредили елементе својој артијверији за
гаћање по непријатељу. На овом равном тсрену ради осмат-
ршва дејства и прецизности гаћања својих топова за осмат-
рачницу су користили у вис издигнуте руде од топовских
кара на које су се пели да би добили висину за осматрање
и тако врпшли коректуру ватре. Ови поступци артиљераца
резултат су великих искустава из балканских ратова. Ње-
гове гранате су се распрштавале веома високо изнад наше
пешадије н није нам наносио губнтке. Често смо се томе и
смејали.
Борбе. десетог пешадијског пука Шумадијске ди-
визије која се налазила на десном крилу 2. армије прилаго-
ћавале су се нападу ове армије посебно њене Комбинованс
дивизије која се из овог усиљеног марша у току ноћи 15/16
августа срела са 21. непријател>ском дивизијом на Текери-
шу и отпочела чувену Церску битку."

66
БИТКА НА ГУЧЕВУ
Спомеиик јунацима
нз првог светског
рата,
Гучево

69
 — 55 ДАНА НА ГУЧЕВУ —

Гучевска операција спада у опврацију друтог пе-

риода првог светског рата Србије и Аусгро Угарске,
која почиње од изласка српске војске на Саву и Дрину
после победе на Церу и Јацру, завршава се почетком тре-
ће офанзиве аустро-угарске војске. Гучевска операција је
у другом перноду рата најинтересантннја операција ср-
пске војске јер је осујетила другу офанзиву аустро-угарске
војске и 55 дана укочила потпуно операције непријатеља.
Утолико је ова онерација интересантнија што су се трупе
обеју страна држале веома дуго на неприродно малом
међусобиом удаљењу од 20 до 50 метара. Интересантност
ове операције нарочито се потенцира тиме што су српске
трупе држећи лребен Гучева (само коту 708) без смене ју-
начки изджале свих 55 дана, док је непријагел? своје тру-
пе стално смењивао. Ова опрација стајала је српску во-
јску много жртава и изнурености трупа, али жртве су биле
незнатне ггре.ма ономе што се стратешки и операцијаски
добило.
Од коликог је значаја било Гучсво за неприја-
тел>а у погледу гвегових офанзивних снперација најбољи су
доказ п>егови многобројни напади које је предузимао у
циљу овладавања Гучсвом. Токо.м ових напада непријатељ
је трпео велике губитке али је ипак нападао јер су му без
Гучева операције биле укочене.
,~ —г' Гучевско бојиште је планина Гучево са својим
обронцима. То је лриродно продужење тгланиноког ланца
Борагва — Јагодња и чини са овим двема планинама при-
родан мостобран. Најосетљивији део овог мостобрана је
Гучево јер непријатељ није могао напредовати и преду-
зимати офанзиву према Ваљеву долином Јадра док не
овлада његовим гребенима.
71
 ПРИПРЕМА НОВЕ АУСТРО-УГАРСКЕ ОФАНЗИВЕ

„ _ Јн док Још грме голови на Деру, фелдцајгмајстел

Оскар Поћорек припрема нову офанзиву Он упорно %тси-
стира да се јсдном новом офанзивом против Србије папи-
раЈУ штетне последицс пораза на Церу. Да би у томе успео
он посебно инсистира на уласку Бугарске у рат. Већ 21.
августа добиЈа од цара телеграм у коме се каже: „Пошто
Ја сматрам за потребно да се све снаге које се боре на Ба-
лкану ставс под једну комаиду то наређујем да фелднагма-
Јстер Оокар Поћорек пма самосталну врховну команду над
Јединицама које се боре против Србије и Црне Горе, ло-
шт° уман*еил н>егове улоге мени никако ле изгледа пого-
дно
И тако Поћорек спрема реванш. У сво '1 говош/
У амФитеатру париске Сорбоне, 16. јануара 1919 године
генерал Де Лакруа: „Пораз аустрогтарске војске толико
Је понизио Хабзбуршко царство чак и у очима својих со-
пствених поданнка да је аустроугарски Генералштаб био
пршЈуђен припремнти реванш тим пре цгго је ваљало за-
устатшти инвазнју на аустро-угарско земшиште и пренети
рат иа српско .
И заиста, није било сумње да ће Аусгро-Угарска,
којгико у интересу свог државног угледа толико и ради
лодизаша морала код своје војске, предузети нови напат
на СрбиЈу. И то сада са мање охолости, али са више озби-
љности и обазривости у својим скперацијама. Могло је би-
ти само питање да ли ће тај нови напад бити упућен са
запада или севера нли са обе сгране. И дал>е се избегавао
лоход преко Саве ,и Дунава долином Мораве, који Ј*е гео-
графски и стратешки оправдан и куда су ишли сви војни
походи на Србију. Пре свега због тога што се Аустро-Угар-
ска плашила покрета народа у Босни кој’и би ишао пара-
лелно са српском војном акцијом и претворио се у народ-
Ш1 устанак.

КОРЕКТУРА ПЛАНА НАПАДА

Плаа друге офанзиве на Србију био је нешто

припремљетшЈИ него први упад у Србију. Операцијски пра-
вац деловшва шесте аустро-угарске армије преко Дрине
и Савс ка Ваљсву и Крагујевцу са горње Дрине се помера
ка доЈБОЈ Дрини. г
72
 25. августа Поћорек поиово вриш груписање сво-
1лх снага: главнина V армије и 15. корпус на доњој Дрини
од њеног ушћа до Зворника, 16. корпус у степену десно и
позади око Власеншде, 109. ландштурм бригала око Сре-
бреницс, 194. ландштурм бригада и 29. дивизида северно
О Д Саве на одсеку ушће Дрине — Шабац. Но и поред тога
што је фронт био скраћен а снагс груписане, овај план је
имао и недостатака.
Пут је водио преко тешко лроходног земљишта
и планина, недостатак жељезничких пруга и добрих путева.
Пут Лозница — Ваљево био је у веома лошем стању. И
најзад, у врсме почетка напада није обећавало успех што ће
аустро-угарска балканска војска, а нарочито комора, до-
бро осетити. Основна замисао Поћорека је била да фронта-
лним нападом преко Доње Дрине овлада Мачвом и греое-
ном Гучево — Борања — Јагодња — Соколске планине, а
потом надираги ка Ваљеву рада окружења главних снага
српске војске у западној Србији. За свој план он и м а и по-
дршку шефа дворске војне канцеларије генерала Болфраса,
министра иностраних послова горфа Бертхолда и предсе-
дника маћарске владе грофа Тисе. Аустро-угарсксц Врхо-
вној команДи није остало нипгга друго него да одобри По-
ћореков захтев за офанзиву. Поћорек се поново обраћа али
му је речено да ускоро предстоји српска офанзива.
„Ништа не узимати у обзир, што би могло дове-
сти до новог пораза, ништа не пердузимати пре добијања
одобрења Аустро-Угарске врховне команде”.
Такоће му је скренута пажња да и српски посла-
НИК у Атиии прича да ускоро предстоји српока офанзива.

ШПИЈУНСКИ ЦЕНТАР У АТИНИ

После велике нобеде на Церу, Србија је имала
тешкоћа са својим суседима. Бугарска је 12. августа обја-
вила неутралносг али је чекала погодан тренутак да стутш
у акцнју на страни централних сила. Турска је 2. аетуста
потписала уговор о савезу и војној конвенциЈИ са Нема*
чком. Ово се ускоро проширило и на Аустро-Угарску. 1урин
су у току рата заједно са Бугарском слали своје чете да
руше железничку пругу' Скопље — Бевћелија. Затворили
су Босфор и Дарданеле и тиме спречили снабдевање Русије
морем и на тај начин ометали и Србију која се великим
73
 делом снабдевала из Русије. Бугарска, која је објавила не-
утралност још почетком августа, прихватила је уговор о
савезу са Немачком и Аустро-Угарском уз обећање да ће
добити Максдонију и источну Сроију до Велике и Јужне
Моравс. И Грчка је објавила неутралност уз дозволу да се
преко Солуна превози ратни материјал у Србију и Русију.
У Атшта је у то време радио шпијунски центар
Немачке и Аустро-Угарске кога је помагао двор на челу
са краљем Константином. У току рата овај центар је силама
Антанте нанео велике штете. Али председннк грчке владе
Веницелос и велика већина грчке јавности били су накло-
ње1ш Србији и силама Антанте. Албанија је била под јаким
утицајем Аустро-Угарске. У њој су такоће пршхремане че-
ге за упад у Србију. С тога се српска и црногорска грани-
ца мора обезбећивати знагним снагама оперативне војске.
У југословенским земљама у Аустро-Угарској за-
вдадао је прави терор. Војни обвезници морали су да се
боре против Србије и Русије. Настала су масовна хапше-
ња и одвоћења у концентрационе логоре. С тога Поћорек
ннсистира да се реванш извсде што пре. Он моли Врховну
команду 1. септембра да напад отпочне 3. или 4. септе-
мбра, али му она саветује да за напад искористи тренутак
кад Срби оуду прелазили Дрину и Саву. Према нарећењу
команде балканске војске од 5. септембра, напад је имао
да почне 7. септембра али су јаке кише почетак напада од-
ложиле за 9. септембар 1914. године.

ЗАХТЕВ САВЕЗНИКА

Победа на Церу је прва савезничка победа у I

светском рату. Она је имала одјек у целом свету. Она је
афиршгсала малу Србију која се већ прочула после бал-
канских ратова. Победа је имала не само војнички него
и политички значај. Било је то у тренутку када су немачке
трупе ггродрле у Белшју, овладале Брислом и надирале
према Паризу потискујући француске и енглеске трупе. Си-
туација у источној Пруакој била је још тежа. У бици код
Тененберга Друга руока армија претрпела је катастрофа-
лан пораз. Само у источној Галицији аустро-угарске снаге
су жестоко тучене и одбачене ка Лавову кога су 3. септе-
мбра напустиле без борбе.
Због бојазни да аустро-угарске трупе у Галици-
ји буду појачане делом снага које су се налазиле на срп-
74
ском фронту, савезници захтевају офанзиву српске војске
како би се још јаче снате аустро-угарске војске привезале
на Сави и Дротни и отречиле њихов одлазак у Галицију.
Са оваквим захтевом великог руског кнеза Николајевића
суочио се иредседннк српске владе Никола Пашић. Ои Срп-
ској врховној команди упућује телеграм следеће садржи-
не:
,,Руски отправник послова саопштио ми је да вр-
ховни командант руске војсзке велики кнез Николајевић
сматра да је према данашњим приликама хитно да сртгска
војска ст\’пи у офанзиву, а то се може учишгги јер је вели-
ки део Аустро-Угарских трупа отправл»ен цротив Руса у
Галицији гтрема веродостојнтш подацима”.
Овај захтев ш це био у складу са плаповима Ср-
пске врховне команде. Неопремл»еност, недостатак мосто-
вног материјала а требало је прећи Саву и Дрину. Изнад
свега, недостатак артил»еријске муниције која се очекмва-
ла од савезника. Из бојазни да се нашој влади не би пре-
бацило да је нелојалан савезник и да нас савезници не на-
пустеиоставе својој судбини, Српска врчовна командапрн-
хвата овај захтев. У телеграму Српске врховне команце пре-
дседнику Министарског савета Пашићу пише:
„Прнмл>ен је вечерас телеграм о жел»и Врховне
команде руске војске за нашу офанзиву. Без обзира на број
неиријатељских трупа према нама, ми би смо предузели
офанзиву, кад би смо имали довољно ттревозних средстава
;ш прелаз лреко Саве и Дрине, које се у овом времену жу-
тшо припремају и кад би смо одједанпут могли изпршити
преоружатве извесних наших тр\тта са руским пушкама ко-
|е пристижу у партијама. Чим се све ово доврши, преду-
чећемо офанзиву пошто се већ увелико врше припреме".
Ради овога Српска врховна команда доноснплан:
ГХрва армија да буде око Шатгца спремна за акцију преко
Саве. Ужичка војска да предузме офанзиву према ранијој
директиви сараћујући са Црногорским одредом у Пл»евљи-
ма. Друга армија да заузме и брани линију од ушћа Дри-
ие до ЈТешнице. Трећа армија да заузме и бранл Дрину од
Лешнице до Љубовије. Задатак за Другу и Трећу армнју
био је:
„Држати се дефанзиве и у погодном тренутку пре-
Ни у офанзиву".
Према овом плану, Браничевски одред и трупе
одбране Београда бићс на Сави и Дунаву, а трупе Нових
75
 обласги на граничном фронту према Бутарској и Албанији.
Тих дана, тачннје, 25. августа, ,,Ратни весник" доноси на-
пис следсће садржине:

Сад смо на реду ми

„У свом коминикеу који смо јуче добили, Аус-

тро-Угарска је назвала рат против Србије казненом ексле-
дидијом и пошто је та казнена експедиција, како рече бе-
чки коресподенц-биро, потпуно уопела, то је добила наре-
ђење да се врати натраг, да не би понела више успеха но
што је Бечу потребно. Све је ураћено како је нарећено.
Храора Аустро-Угарска војска оила је до ногу потучена
и разбегла се. Бсч може бити задовол»ан јер је све испало
по њиховом програму. На нашој територији нема више ни
Једног аустрнјског солдата осим оних који су заробљени.
Све остало или је погинуло или рањено, или се разбегло.
Јар тиме да буде рат завршен? Ак<о је по ономе како је у
свом комшшкеу казала бечка Влада — завршен је. Аустро-
-Угарска је успела, и после потпуног успеха наредила је
војсци да се повуче. Али рат не зависи само од Аустро-Уга-
рске. Кад се двоје побију прекид туче зависи малкице и
ОД другога. У овој прилици и од нас. Аустро-Угарска је
своју казнену експедицију завршила, али сад имамо реч ми
— сад почиње наша казнена експедиција. Кад, на који на-
чин и тд. ствар је наше јуначке војске".

ОФАНЗИВА У СРЕМ

Према плану Српске врховие команде, Прва ар-

МИЈД је у ноћн 5/6 септембра 1914. године имала да проће
преко Саве и наступа ггравцем Рума — Сремска Митрови-
ца. Задатак Друге армије, односно Тимочке дивизиЈ'е пр-
вог позива, бно је да у ноћи 5/6 септембра преће Саву, зау-
зме Сремску Митровицу. Прва армија је после успешног
форсирања Саве ушла у Срем. Она је 8. септембра избила
на линију Прогар — Ашања — Витојевци потискујући не-
пријател»а чак до Старе Пазове.
Командант Тимочке днвизије, генерал Кондић,
примио је 5. септембра ујутро нарећење за форсирање Са-
ве. За место преласка је одрећена Чеврнтија. Да би што
пре стигла до одредишта. Тимочка дивизија је преватила
30 километара и све њене јединице биле су код Глушаца
76
око поноћи. Комадант Друге армије наредио је Тимочкој
дивизији да почне демонстративни прелазак Саве 6. сегтг.
у четири часа рачунајући да су на супротној страни, у
Срему, слабе непријатељске снаге, сасвим превидевши при-
суство 29 аустро-угарске дивизије. Тимочка шгаизија ни-
је имала ни довољно материјала за постављање понтонског
моста. Првих шест батаљона и једна полкжа батерија пре-
бачени су понтонима у Срем. Н>има је постављеи задатак
да заузму Јарак и Шашинце, а затим да наступају лрема
Сремској Митровици. Тада је почело постављање понтои-
ског моста. Уверен да су главне српске онаге пребачене
код Чеврнтије, командант 29. аустро-угарске 'швпзизе ту
и ггрипрема протнвнапад, Са три топа 13. пешадиЈСКи пук
Тимочке дивизијс није могао да осујети намере неприЈа-
тел»а. Покушај делова батаљона који су прешли Саву да
се преко недовршеног моста врате у Мачву није успео. Под
тежином људи и опреме — поломл»ене су моснице, а војни -
ци СУ попадали у Саву. Комадант 13. пука узео је руковску
заставу н дао је санитетском мајору др. Ми ли во ју Петро-
вићу и редову Јакову Налиху, који су пливајући пренели
заставу нреко Саве. Од орпских војника који су тада пре-
шли Саву већина јс погшгула или рањена, а многи су ои-
ли заробјћени. Сутрадан су аустро-угарски официри тера-
лн српске тобције да преко Саве пуцају на своју брапу.
Кад су то они одбили — били су стрељани.
За то време, Прва сриска армија под командом
генерала Бојовића лостизала је успехе против Селме ау-
стро-угарске дивизије. Због тога се 29. аустро->7гарска ди-
визија пребацује ка Голубинцима да опречи даљи п{х>дор
српске во јске. Продор српских снага у Срем изазвао је уз-
бућење у Бечу и Буднмпешти, нарочито због тога што Је
становништво Срема вишто испол»авало жељу да помогне
српској војсци и тако допринесе свом ослобоћењу.

ОФАНЗИВА НА СРБИЈУ
Без обзира на недовршене припреме, Поћорек
према свом плану предузима офанзиву на Србију. На фро-
нгу од Раче до ЈБубовије. Пета артиија појачана са две ди-
визије, имала је задатак да преће преко доње Дрнне и Са-
ве у Мачву, а Шеста армија измећу Дрињаче и ^ворника
н да у садсјетву са Петом армијом надире ка ВаЈћсву. Ма-
н»е аустро-угарске снаге задржане су на горњој Дрини,
77
Савн и Дунаву ради везивања црногорских и орпоких она-
га на тим деловима фронта. На подручју ових операција
према Србији пепријате.в је нмао 215 хиљада војника, 500
гопова и 400 митраљеза. Њ има се супротставило 200 хшвада
српсклх војника са 306 топова и 114 митраљеза. Поћорек
јс рачулао да ће лриковати српске спаге н а фронту на
Дршш и спречити слање појачања у Срем па тако парали-
сати даља офанзивна дејства Прве српске армије. Пета и
Шест аустро-угарска армнја нападале су територију коју
су браниле Друга и Трећа српска армија. Тако је почела
битка на Дрини.
Командант Пете армије, пешадијски гснерал Фра-
нк. излао је заповест да напад почне 8. септембра. Према
том нарећењу, 8. корпус је имао да преће Дрину и Са-
ву обухватајући Парашнипу у Мачви. Задатак 13. корпуеа
је био да преће Дрину код Мећаша са 36. днвнзијом, а са
42. хонведском бригадом да изводи јаке демонсграције на
простору од села Амајлије до села Главичице. Код кара-
уле Тодоровци у Парашници отпочела је прелазак 21. ла-
идвср днвизија, али је наишла на јак отпор две чете тре-
Нег позива Раваљског одреда. Тим четама дошао је у по-
моћ коњички ггук Моравске дивизије првог позива. Када
је стигла и Тимочка дивизија друтог позива потпуно је
спречена могућност да 21. аустро-угарска дивнзија помо-
гне 9. дивизији.

ПРЕБАЦИВАЊЕ ПРЕКО ДРИНЕ

После артшверијских припрема, у ноћи измећу

7/8 сеитембра, отпочело је пребацнвање преко Дрине 9.
аустро-угарске дивизије. Рано изјутра пребачено је гаест
батагшна, а нешто касније још три недалеко од ушћа Дри-
не. Трећи пук Моравске дивизије првог позива покушао је
да одбаци непријатељске јединице. Попгго није успео, н»е-
гови војници су се укопали како би спречили даљи про-
дор аустро-угарским војипцима у Мачву.
Због тога је 9. дивизија, прикована за обалу,
очекивала да је из ове тешке оитуације извуче 21. ландвер
днвизија. Код села Мећаша псжушала је да ггреће Дрину
36. аустро-угарска дивнзија, али је иашила на јак отпор
левог одсека Моравске дивизије, првог позива — већина
понтона била је нотошвена. За кратко времс, пошто су свн
78
покушаји пребациванл осујсћени, 36. “ ^еко
ла 1.600 војника. П релазак аустро-угарско У аршг е преко
Дрине и Саве б и о ј е с п ^ . е н Ј ° ™ “Г^ с е п г е м ^ Ј н е ћ е
п ^ а ^ Д р и н е и Саве »еш ћ е и ^од и хи
демонстрације че^ајући да се п осн гн е успек у Срему и на
фронту Шесте армије.
У рано јутро 8. септембра, коминдант Шесте ар-
мш е Оскар Поћарек нарећује прелазшс преко Дрине. Ја-
датак 15. корпуса је био: Допунока бригада 40. хонведске
дивизије на левој обали Дрине да демонстрира ирема Лоз-
2 К и . 40. хонведска дивизија прелази Дрнну ннзводпо од
Козлука а 42. домобранска дивизиЈа — код Зворника. У
исто време, 16. корпус форсира Дрину код уш ћа Дриња-
че а самостална 109. ландшт\фм бригдда — код Љуоови^е.
у зони напада Шесте аустро-угарске арш це налазила се
Трећа сргтска армија којом је командовао Павле
~-1Д турм бранећн непријатељу прелазак преко Дрзтне од
Софића аде до Љубовије. Јединице Трећс армвде имале су
70
 следећи распоред: Дринска дивизија другог позива брину-
ла је фронт од Софића аде до ушћа Жеравије у Дрину.
Дринска дивизија првог пооива од Жеравије до Боринске
реке. Моравска дивизиија друтог позива од Боринске реке
до Трешњице, одред пуковиника Мишића од Борањске ре-
ке до Коипванске Трешњнцс.
Прелазак 48. аустро-угарске дивизнје почео је
изјутра 8. саптембра 1914. године код Зворника. Користе-
ћи густу маглу 16. корпус је прешао Дрину на ушћу Дри-
њаче^ Ти деловн аустро-угарске армије успели су да 8. се-
птембра овладају Сакаром и Варновином, а на ушћу Дри-
њаче Осмаггоаим брдом и селом Гојсавицом. Ипак, 6. ар-
мијн је тек предстојало савлађттвање гребена Гучево —
Борања — Јаподња — Соколске планине. Непријатељ је
журио да што цре освоји ове планинске гребене да их Срби
уз помоћ већнх јединица не би спречили у томе.
На овом делу фронта аустро-угарска армија је
имала 125.000 људи са 165 топова и 92 митраљеза, према
60.000 војника ерпске III армије са 88 топова и 43 митра-
љеза.
Доветог септембра командант балканске војске
нздаје нарећеље: Пета армија остаје у дефанзивн на доњој
Д рини и Сави покривајући ватреним демонстрацијама ср-
пске трупе у Мачви. Шеста армија продужује наступање:
15. корггус има задатак да заузме највише тачке на Гучеву
и Борањн (Кам, Цршг Врх, Кулиште, Мамутовац, Биљег и
Криву Јелу), 16. корпус да заузмс највише тачке на Јаго-
дњи и Соколској планини (Кошутња стопа, Шанац, Рожањ
и Прослоп). У току ноћи 9/10 непријатељ продужава напад
правцем Брасина — Еминове воде — Кулнште, тежећи да
се дочепа грсбена Гучева. Он стално пребацује свеже тру-
пе преко понтонског моста код Зворника. Тако на фронту
Трећа армија ностиже надмоћиост.
Успех аустро-угарске Шесте армије био је после-
дица концентрисања знатно јачих снага непријатеља у зо-
ни дејства. Протекла су већ три дана тешке борбе. Трупе
Шесте аустро-угарске армнје оиле су јако заморене а ипак
тгродужавале папад. Напрегнуте су последње снаге да
се без прекида наступа и да се заузме главни гребен. За-
мисао Поћорека је била скратити фронт и што пре заузе-
ти гребсн Гучева. Ка овом гребену била су у наступаљу
веп мно 1хк>ројна српска појачања којима није смео дати
прилику да учествују у одбранн гребена овнх планггна.
80
 НАЈКРИТИЧНИЈЕ НА ФРОНТУ ТРЕБЕ АРМИЈЕ

Према извештајима који су стизали у Орпску

врховну команду, најкритичнија ситуација била је на фро-
иту Треће армије. Непријатељ је већ избио на гребене Бо-
рање и Јагодње и запретио Дринској дивизији првог позива,
која се већ левим крилом повукла на гребен Гучева, и
угрозио бок и позадину ТреНе армије. Самим тим му
је отворен пут у Јадар. Развој догађаја код Треће српске ар-
мије умањује успех I српској армИји чија се офанзива у
Срему успешио развијала. Српска врховна команда у ова-
ко тешкој снтуацији мења свој план и као прво ставл>а за-
устављање и надирање Шесте аустро-угарске армије. У
том смислу она одлучује: да Комбиновану дивизију првог
позива нз састава Друге армије упутити на фронт Треће ар-
мије, да одсек Видојевица, који је држала Дринска диви-
зија другог позива, гговери Тимочкој дивизији другог по-
зива, а Дринској дивизији другог позива да командант
Треће армије одреди нови задатак, да обустави офанзиву
Прве армије у Срему да би се постепено повукла ради на-
пада на правцу који буде захтевао развој ситуације, запра-
во на лево крило Треће армије.
КРЕЋГ КОМБИНОВАНА ДИВИЗИЈА

Према одлуци Српске врховне команде, Степа

Стеиановић издаје заповест Комбинованој дивизији за по-
крет у правцу Текериша. Дакле, дивизија је имала задатак
да с првим мраком крене у Текериш, а одатле у Завлаку
где ће се ставити под команду Треће армије. У девет чаоо-
ва по подне почео је покрет ирвог ешалона дивизије, а за
њим у току ноћи и сви остали ешалони. Ешалони су путо-
вали целу ноћ 11/12 цео дан 12. и прикупљали су се 12. сеп-
тембра увече и ноћу 13. септембра око Завлакс прешавши
46 километара.
Време је било ужасно, Стално је падала киша.
Кад - кад је био пљусак, кад - кад провала облака. Путеви
раскаљани.
Ситуација се мења из часа у час. Командант Ше-
сте армије Оскар Поћорек за 13. септембар нарећује 15. ко-
рпусу да заузме највише тачке па гучеву и Борањи, а 16.
корпусу да заузме одсек Кошутња стопа — Мачков камен
81
и да његова главна геолона заузме положај Ж дрела — Ро-
жањ. Да би овладали Гучевом Поћорек шаље као лојачање
15-том корпусу 42. домобранску дивизију. Приликом пре*
лахжа Дрине она се сукобила са јединицама Дринске ди-
визије другог позива. Због преласка 42. дивизије код аде
Курјачице, командант Треће српске армије Павле Јуришић
по одобрењу врховне команде, обуставља даљи покрет Ко-
мбиноване дивизије ка Пецкој.
Долакжом на Крст наредбом команданта Треће
армије Комбинованој дивизији придодате су трупе: Дри-
нека дивизија другог позива, од ушћа Јадра до ушћа Же-
равије и делови Дринске дивизије првог позива — од уш-
ћа Ж еравије до Смрдан бање. (Бања Ковиљача, прим. а.).
Ситуација на фронту Треће армије била је све
тежа. Дринска дивизија првог позива изгубила је положај
на левој обали Штире. Одбачена је на десну обалу. 14. се-
птембра иастављена је офанзива аустро-угарске војске.
Шеста армија овладала је главним гребеном Борања — Ја-
годња на одсеку Црни врх — Кошутња стопа — Мачков
камен.

ПРАВАЦ ГУЧЕВО

Тек што је Комбинована дивш ија стигла на Кр-

ст, а већ покрет на Гучево. У битку изнад облака, I и II
ирекобројни пук кренули су у једној колони правцем Крст
— кота 312 — Мале Бобије са задатком да поново заузму
Кулиште и Еминове воде. Кулиште је прво напао други пук
и уз подршку артиљерије избио на коту 599. Када је тре-
бало да се напад продужи, стигло је нарећење команданта
Треће армије да се Први прекобројни пук упути на Бил»ег у
помоћ Дринској дивизији другог позива, а на његово мес-
то доведе Шести прекобројни пук.
Са 14. септембром завршава се и прва фаза
битке на Дрини. 15-тог септембра заустављено је надирање
Шесте армије на гребене Гучева, Борагве, Јагодње и Сокол-
ске планине. Да би овладао Гучевом 17. септембра, коман-
дант Комбиноване дивизије издаје заповест за заузеће Гу-
чева. Два батаљона Петог прекобројног пука и један батаљон
Селамнаестог пука и пољска батерија образовали су дес-

Обостранн планови и распоред снага пред почетак

битке на Дрннп
82
ну колону за напад на Црни врх. Средњу колону образовали
су Шести прекобројни пук и један батаљон Другог преко-
бројног пука са задатком да нападну непријатеља на Емино-
вој води и коти 708. Лева колона коју су сачињавали два ба-
тал»она Првог прекобројног пука нападала је на Кулиште.
По јакој киши и магли и поред јаког отпора 80. непрнја-
тељске бригаде заузет је Црни врх али је он нстог дана био
поново у аустро-угарским рукама. Овој бригади дошао је
у помоћ одред пуковника Филиповића који је био у резер-
ви 15. корпуса.

ПОКРЕТ НА ЕМИНОВЕ ВОДЕ II КОТУ 708

„17 септембра у 22 часа кренуо сам на коп/ 708

и Еминове воде" — каже Драгољуб Узунмирковић командант
Шестог прекобројног пука Комбиноване дивизије. Пред
само свануће лоделио сам колону на два дела. Три чете че-
твртог батаљона под командом капетана Радомира Савко-
вића да се под заштитом мрака дочепају коте 708 а ја са
другом четом четвртог батаљона у првом борбеиом реду
крећем ка Еминовој води и другим багаљоном у другом
борбеном реду- Противник на Еминовој водн не показује
никаквог знака и моје је убећење да је одступио. Стрга се
са штабом крећем пред стрељачким стројем. Та неопрез
ност уштедела ми је огромне губитке и омогућила да сас
вим олизу прићем што би ми да је непријатељ отворио
благовремено ватру било немогуће. Дошавши највише на
60 до 80 корака од противничких ровова случајно заста-
нем код једне букве и тада застане мој штаб, телефонисти
и стрељачки строј позади, а непријатељ као што сам доц-
није од заробљеника сазнао који је имао намеру да нас жи
ве похвата помислио да смо га опазили те отвори најбржу
ватру. Непријатељ је на Емнновим водама сваког часа био
све јачи. Ситуација је била критична, па још за пакост од-
поче да пада јака киша па сам се носио мишљу да издам
нарећење да се у трку одступи на полазни положај. Срећом,
у подне дошао је мајор Прибићевић са првим батаљоном,
снтуација је била још критична, све до мрака када је до-
шао и Трећи батаљон. У зору 19. септембра капстан Савко-
вић избио је на коту 708. Непријатељ је тога дана извр-
шио неколико јуриша непрестаио се појачавајући. И кота
708 била је у питању али сам по доласку првог батаљона
послао две свеже чете и судбина коте је била решена. За
84
све време борби на Гучеву кога 708 била је увек у нашнм
рукама”.
И док се Друга српска армија борила у Мачви
са Петом аустро-угарском армијом, Трећа армија је на
једном широком фронту са великим тешкоћама задржава-
ла све јаче и јаче нападе Шесте аустро-угарске армије. Из-
бијање Шесте аустро-угарске армије на гребене ових пла-
нина натерало је Српску врховну комапду д а обустави
успешну офанзиву Прве српске армије у Срему и да је
пребаци на лево крило Трепе српске армије.

БОЈ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ

Сматрајући фронт на Соколској планини нај-
осетљивијим због могућности продора непрнјател»а ка Ва-
љеву, Врховна команда нареди да Прва армија која је по-
вучена из Срема прикупи се у реону Педке како би дејс-
твовала гребеном Соколске планине. Јединице Прве армије
избиле су на Мачков камен већ 17. септембра, а његови по-
четни успеси помогли су ТреНој армији да поврати неколи-
ко важних положаја. Тек 19. септембра снаге Прве армије
успеле су да овладају Мачковим каменом. Њихово даље на-
ступање омела је ноћ и густа магла.
Команданти српских јединица сматрали су да је
непријатељ потучен и да га сада треба гоиити. И заиста 16.
аустро-угарски корпус је био десеткован —^ већ дотле је
изгубио 20.000 људи. Његова борбена способност је била
знатно смањена. Ипак, командант 16. корпуса је прикупио
остатке растурених и прорећених батаљона и поново фор-
мирао обруч око Мачковог камепа.
Изјутра читава планина Јагодња је била под гу-
стом маглом. После подне, кад се магла разишла, српске
снаге прешле су у напад. На Мачковом камену и на Ко-
шутњој стопи развила се јака сусретна борба — прса у
прса. Непријатељ је успео да потисне 9. пук. Дунавске ди-
визије другог позива уневши код неких јединица панику.
У једном треиутку аустро-угарске снаге су овладале делом
Мачковог камена. Захваљујући приспелој резерви и снаж-
ној подршци артиљерије, у правом покољу српска војска
је повратила Мачков камен. Највиша зараван Мачковог ка-
мена (500 м2) била је потпуно покривена лешевима. Снаге
Прве армије трпеле су гуоитке не само од непријателлке
артшверије него и од митраљеске ватре са Кошутње стопе.
85
 Неспокојство меВу српске војнике нарочито су уносили ме-
цн који су коришћени за тражење даљшге. Прасак пребачс-
них зрна, која су се распрскавала изнад стрељачког строја,
стварао је утисак да је непрнјатељ дошао у позадину а
тсшке ране изазване овим мецима веома иотресно су
деловале на војнике- Како је узана коса према Кошутњој
стопи спречавала успешно развијање и сфикасно дејство
српске војске, то је Српска врховна команда упутпла пре-
ко Крупња к а Кошутњој стопи Дунавску дивизију другог
позива. На Мачковом камену остала је само Дунавска ди-
визија ирвог позива. За то времс командаит 16. аустро-
угарског кориуса одлучио је ире него што Првој арми-
ји стигне појачање да са двадесет бата.вона 22. септембра
освоји Мачков камен. Напад је почео рано ујутру тако да
су до свитања одбијена гри јурнша непријатеља. Он је на-
правио продор на неколико праваца.
Око 15 часова жестина боја на Мачковом каме-
ну достигла је врхунац. Команданту Дунавске дивизнје пр-
вог позива Миливоју Анђелковићу — Кајафи постало је ја-
сно да се положаји не могу више одржатн. Због тоха је
наредио повлачење на линију Кулине — Милетина — Бо-
бија. Кад је непријатељ заузео Мачков камеи, нашао је на
његовом врху 2000 мртвих од тога 800 српских војника. Гу-
бици Прве армије били су велики. Само Дуиавска дивизија
првог позива имала је од 18—23. септемора 5.772 војника
и официра избачених из строја. Пети прекобројни пук ос-
тао је са 800 бораца.
Таква ситуација код Прве армнје није имала
још тежих последица због тога што ни непријатељ није и-
мао снаге да продужи напад. Н а тако малом простору би-
ле су сконцентрисане јаке аустро угарске снаге — 41 ба-
таљон са 15 батерија.
По изјавама непријатељских команданата, битка
на Мачковом камену је била пајкрвавија битка коју су
имали у рату са Србијом.

КРАЈЊЕ СЛАБА ОПРЕМЉЕНОСТ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Бранећи Гучево у другом налету аустро-угарс-
ких снага борећи се из дана у дан, топио се трећи преко-
бројни пук Дринске дивизије. Одбачен Ј‘е као и цела Дринс-
ка дивизија иа десну. обалу Штире.
„За свега девет дана Трећи прекобројни пук и-
мао је велики број жртава тако да је његово стање сведе-
86
но доста испод половине. Поред тога, овај пук био је наору
жан преправљеним маузер — кокиним пушкама које су
рђаво функционисале јер им је механизам подложан квару.
Тако исто пук није имао ни половину ножева за ту пушку.
Фишеклије није добио већ су војници носили муницију у
недрима и џеповима од шињела. Од одела пук је добио
само шињеле и шајкаче. Један незнатан и мали део војни-
ка добио је чакшире и блузе, тако да је велика већина вој-
ника била у гаћама. Обуће пук није добио већ су војници
били у дотрајалим опаицима’1 — каже потпуковник Јосиф
Костић.

ПОНОВО НА ГРЕБЕНЕ ГУЧЕВА

Најдинамичније било је на фронту Комбинова-
не дивизије. 18. и 19. септембра Први пук је избио на Кули-
ште а Шести прекобројни пук на Еминовс воде. Ова диви-
зија добија сада још једну армијску заповест.
„Гребен Гучева не сме се напустити ни по коју
цену. Он се мора држати до последњег човека".
Петнаести, шеснаести, седамнаести и осамнаести
септембар на Гучеву најзначајнији су дани јер је тада уда-
рена брана другој непријатељској офанзиви. Ради побољ-
шавања стања на фроту и избијања на греде Гучева коман-
дант Комбиноване дивизије за 23. септембар предвидео је
напад на непријатеље. Првп и Шести прекобројни пук су
требали да нападну, а затим да протерају неиријатеља са
Кулишта и Еминових вода. Овај напад је требало бити про-
праћен демонстративним нападима Треће армије на целом
фронту. У нападу је требало да учествује к Пеги пук дру-
гог позива из Дрннске цивизије другог познва која се у
овом тренуку тукла са непријатељем на линији Обреж —
Липница — Руњаии, према Ади Курјачици и на Дрини.
Овај пук, под командом Мнлоја Јелисијевића, пребачен је
армијском одлуком 21. септембра са Дрине на Гучево.
Како је овај пук на Еминове воде стигао тек око 18 часова
то је овај напад одложен за 24. септембар.
Наређени напад за 4 часа пре подне није на вре-
ме отпочео јер је падала јака киша, а на Гучеву је била
магла све до 8 часова пре подне.
Напад је почео око подне. Први и шести преко-
бројни пук и пети пук другог позива и поред великих гу-
битака нису успели јер није било артиљериске муниције
за постизање ватрене надмоћности
87
 ПОНЕСТАЈЕ СНАГЕ

На фронту III српске армије понестајало је сна-

ге. Снага понестаје и Аустријанцнма. Командакт 15. корпуса
обавештава команданта балканских снага Поћорека да су
у досадашњим борбама претрпели велике губитке — око
12 хи.гвада војника. Сви су и физнчки били истротени.
„Због тога се на офанзиву не може рачунати, а чак и од-
брана долази у питање".
Командант балканске војске Оскар Поћорек је
одговорио:
„Безусловно издржати" — нагласивши при том
да је код Срба још лошија ситуација и да ће успех пости-
ћи онај ко буде упорнији на свом положају-
И III српска армија прелази у одбрану и чврсто
држи положаје на којима се налазн док се не створе бо-
љи услови за предузимање нове офанзивс
Приближавао се крај прве етапе битке на Дри
НИ. Друга армија на доњој Дрини и Мачви без дана преда-
ха сукобљавала се са V Аустро-Угарском армијом и ком-
бинованим корпусом. Прва и Трећа армија на средњој Дри-
ни и планинама на линији Гучево — Борања — Јагодња —
Соколске планине. На горњој Дрини Ужичка и Црногорс-
ко-санцачка војска. Ужичка војска коју су сачињавапи:
Шумадијска дивизија II позива, Ужичка бригада и Лим-
ски одред прешла је Дрину П. септембра и већ 17. септем-
бра ушла у Рогатицу.

РОВОВСКА ВОЈНА

И ако се период рата 1914/15 карактерише као

маневарски, ипак је у њему била једна краћа фаза стаби-
лизације фронта која је нарочито била изражена у Мачви
и на положајима на Гучеву, Борањи, Јагодњн и Соколској
планини.
Период од 26. септембра престааља рововску вој-
ну. Српске трупе су избиле на Гучево, али, како га иису мо-
гле освојити, утврдиле су се испод гребена у непосредној
близини непријатељске линије.
88
 НАЈБЛИЖБ НД БМИНОВИМ ВОДАМА
Према речима Драгољуба Узунлшрковића, кома-
нданта VI нрекобројног пука (Тнмочкн), борба на Гучеву је
била до тад незапамћено хрвање две војске прса у прса.
„Да би се паралисала огромна надмоћност неп-
ријатеља у артиљерији, која је при том располагала огро-
мном количином мунидије да ју је свакодневно без икак-
вог рачуна трошила, док је наша артшверија, и то првих
дана док се и то није изменило дејствовала тако да су вој-
ници у очају говорили — на сат кашику — сем коте 708
чији је гребен па чак и западне падине коју је чиннла с
једне стране коса која се од Дрног врха пружала ка југо-
истоку, била у нашим рукама, цео гребен био је у рукама
противника, а наше се трупе на саставном делу, Бминовој
води, пропланку и Кулишту приљубиле као ластина гнез-
да уз источну падину Гучева и тако остале за све време
педесетпетодневне одбране незапамћеног и дотле незамиш-
л>еног н невероватног очајничког хрвања и клања Голија-
та са малим Давидом врло слабим сем по срцу и осталим
средствима. Колико је очајан и незгодан положај наших
трупа био и то како у тактичком погледу, тако и у погле-
ду дотура муниције, хране и осталих потреба све већих
и све потребнијих уколико се прелазило у рововску војну.
Наше јединице су код непријатеља виделе само линије нај-
истакнутијих делова док је противник видео не само цео
наш положај но и све комуникације са позадином те су за-
то потпуно имали право војници па и официри на Гучеву
који су истина мало са болом не само говорили већ често
и у рапортима писали — „док смо ми завезаних очију и сле-
ии дотле нас непријатељ у трбух гледа и чита." Зато да би
се што више смањили губици од непријатељских технич-
ких средстава, најефикасније средство је било приближити
се непријатељу толико да његова артиљерија чак и са пај-
дрскијом и најубацнијом путањом не може да туче наше
ровове а да услед вероватног скретања не туче и своје рово-
ве. Од 19- септембра па до 26. октобра свуда где се могло
приблнжавало се непријатељу. Сваке се ноћи грозничаво
копало, а нарочито на Еминовим водама где је готовр сва-
ко јутро освануо нови ров ка непријатељу док се најзад чи-
је пришло толико да се више није могло напред и на тај
начин прешло у рововску војну.
Мада су моји потчињеии менп и ја дивизији јав-
љао да се на пуно места даљина између наших и непријате-
89
љскпх ровова не прелази 10 метара осећао сам из телефон-
ског разговора да се то није веровало и ако су сви знали
за.трговину измећу наших и непријателлких војника. Када
је по нашој реофанзиви непријатељ бачен преко Дрине пр-
ви је са батаљоном дошао на Еминове воде мајор Чеда Га-
ћановић. Званично је утврдио да на том најближем делу
ровова нема ни пуних седам метара.

КОТА 708
Где год се могло подићи непријатељу учинило се.
На тим су местима губици од непријатељске артшверије би-
ли готово избегнути, али је било места где се није могло
никако подићи непријатељу. Нарочито се у овом одлико-
вала кота 708 јако изражена и маркантна, као да се нудила
непријатељској артиљерији. Ово узвишење на Гучеву је од
камена — сига тако да би утврђивање и са најмодернијим
минерским средствима трајало дуго и ишло врло тешко.
Одржавање коте 708 било је важно јер је од ње зависило
одржавање Емннових вода јер би непријатељ као што се
показало 6. новембра тукао наше трупе залећном ватром.
Ове на коти 708 главна линија одбране поседала се са осма-
трачима из сваке десетине по један а остали су се новлачи-
ли у пасивне заклоне којих је било у близини стрел»ачког
строја.
У овим заклонима непријателкжа артил»ерија ни
најубацнијом путањом иије могла ништа. Осматрачн по-
што није бнло телефона били су спојени помоћу телефон-
ске жице или канапом са трупама у пасивном заклон*у где
су за случај појаве непријател»а имали дати знак трзањем
канапа на којима је намештена клепетуша. На дати знак
трупе су излетале и запоседале ровове и бомбама и бајоне-
тима и ватром одбијали јурише.

НАДМОЕНОСТ ТЕХНИЧКИМ СРЕДСТВИМА

Аустријанци су у Гучевској бици употребљавали

и средства изненаћења. Непријатељ је располагао у изоби-
љу свим у то доба познатим техничким средствима за које
не само наши војници него и мпоги официри нису зна-
ли да постоји.
90
 Позната је ствар колико је силно дејствовала на
морал наших војника употреба од стране иепријатеља ра-
кета за осветљаваље и да смо првих дана муке имали да
задржимо иа положају војннке којн су до јуче јуришали
као лавови на бајонете и мећу бомбе, а бежали од ракета.
Колико се мукс морало уложити н какав је морал био код
старешина да се код војника гга Гучеву сачува морал пре-
ма којима је непријатељ а нарочито на Еминовнм водама
употребљавао на нас дотле невиђеиа средства и нечувена
техничка чуда као: тромблонска оружја, оруж ја са плеума-
тским притиском, која су сасвим мукла и без пуцња, сред-
ства са ужасним праском у циљу не само ианошења губи-
така но и стварања панике, загушљива, која су проузроко-
вала несвест код војника, повраћање нли јако сузење. Ра-
зна запаљива у толикој мери да су на Гучеву палили шуму
и проузроковали прави пожар. Разне бацаче мина, димна и
гасна артиљеријска зрна. Срећа је што противник како му
је које средство дотурано на Гучеву одмах га употребио
те су наши официри и војници иостепено се навикавали на
та чуда. Да је та средства прикупио па их све одједном
употребио поизвесно је да не би било силе која би војнике
задржала на положају.”

БОРБА ТЕШКА А НЕМА МУНИЦИЈЕ

Србија није имала пара ни да изврши мобилиза-
цију. После интервенција и великих мољакања одобрени
су кредити. Русија је послала у Србију нешто брзометних
пушака, а затим храну, одела, обућу и други ратни матери-
јал. И велике силе Антаите оскудевале су у ратном мате-
ријалу. Французи су јемчили за српске поруџбине у Фран-
цуској Шнајдеровој фабрици да се иста узме у рад.
Нарочито се осећала несташица артиљеријске
муниције. Она је углавном истрошена у балкаиским рато-
внма. Једино предузеће које је производило ратни матери-
јал био је Војно-тсхничкн завод у Крагујевцу. Двеста шра-
пнела дневно колико је могао да изради било је веома ма-
ло. И оно руских топова што је Србија имала — била је
упућена на муницију из Руснје.
Обећаља су се споро испуњавала. Брдски топови
били су у многоме искварени у два балканска рата. Обра-
ћања Француза постала су иразно слово на папиру. Поруц-
бине брдских батерија нису стизале. Начелник Српскс вр-
91
 ховне командс је нзјавио председнику српске владе да се
војска не сме упуштати у борбу због недостатка муниције
— коју нема ни за једну борбу.
Штедела се артиљељрнјска муниција али поне-
стајало је и пушчане муниције. Криза муниције била је
страховнта и она је из дана у дан била све веНа. Криза је
дошла дотле да је командант Комбиноване дивизије издао
наређеље да се ни један артиљеријски мегак не сме испали-
ти док командант одсека то не одобри. V оваквој ситуаци-
ји прибегавало се свим могућим средствима. Пре свега у
гаћању морало се бити веома тачним.
Колико су се Аустријанци плашили тачности
гађања српске артиљерије говори и то да су обећавали
1.000 круна у злату за сваки заробл»ени српски топ.
У дневнику 42. аустро-угарске дивизије за 23.
септембар пише: „Ватра непријагељска све рећа. Интере-
сантно је истаћи смело непријатељско осматрање. Њихови
осматрачи излазе измећу обе стране стрељачких стројева.
Један је убијен на дрвету на 400 корака пред нашим стре-
љачким стројем. Изгледа да је то искуство из балканских
ратова што смо ми и сами сад искусилн да је могуће арти-
љеријско дејство ако артиљеријски положаји буду прона-
ћени и ако се осмотри дејство своје артил>ерије. Ко је дрс-
кнји у нстражнвању неиријатсљских артиљеријских поло-
жаја, ко ие зазнре од губитака ради осматрања дејства сво-
је ватре његово је артиљеријско дејство несумшиво у нај-
краћем времену у надмоћности чак и ако је он слабији у
артиљерији. На овим основама мора почивати мирнодоп-
ска обука. Богу хвала,* још једанпут је непријатељска арти-
љерија разрушила мост на Батру. Интересантно је да је
непријатељ на изналажење одстојања употребио 25 зрна.
Всћ 26-тим зрном погоћен је мост. После овога прекинуо је
гаћање. Или непријатељ има одличне осматраче или има
шпијуна на нашој странн које ми не можемо пронаћи по-
ред свих напора."

САМО ДОБРИ СТРЕЈ1ЦИ ПУЦАЈУ

Команданти стрпских батаљона морали су ирав-
дати утрошак муниције које је било све мање. Петог окто-
бра командант V прекобројног пука Николајевић издаје
заповест:
92
 „Скреће се пажња на огроман утрошак муни-
ције. Те стога нарећујем да се свом енергијом стане на
пут бесциљном расипању муниције”.
Па ипак, неким војницма је дозвољено да троше
муницију. „Предузети мере да се гаћање добрим војницима
не прекине и тиме да се непријатељу стави на знан>е да ми
нисмо клонули". — стоји у заповести команданта V преко-
бројног лука.
Поред недостатка муниције потешкоће је пред-
стављао и њен дотур. Непријатељ је држао гребен Гучева
тако да је саобраћај у ближој позадини био скоро немогућ
дању услед н>егове ватре. Комора је морала да се креће ја-
ругама и ноћу. Кретање коморе било је скопчано са ве-
ликим губицима.

СИМУЛИРАЊЕ РАФАЛА ЧЕГРТАЉКАМА

Да би се накнадио недостатак пушачнс муниције
употребл>аване су чегртаљке. Ови пуцњи вештачких митра-
л>еза изазивали су доста јако дејство и нервозу код непри-
јатеља. Прављене су од дрвеннх облица али са тако савр-
шеном имитацијом пуцња правих митраљеза да их ни нај-
извежбаније уво није могло разликовати када се комбину-
ју са пуцњевима из пушака и правих митраљеза. Чегртаљ-
ке су употребл>аване у блиској борби са циљем да обману
непријатеља у процени броја митрал>еза, и да непријатељ-
ску затру развуку по лажним митрал>еским гнезднма. Та-
ко су браниоци Гучева успевали да, и ако са недостатком
муниције, парирају надмоћиијем непријатељу.

СИГНАЛИЗАЦИЈА
Обавештавање је ишло сигналима помоћу у 1Ч>во-
рених знакова. Ноћу је већ било тешко. Ракета није било.
Ишло је то док мајор Милан Прибићевић са Еминових во-
да није пронашао једно савршено средство које је трупа-
ма у првој борбеној линији омогућило да брже од телефо-
на и са великом тачшноћу јављају све оно што је потребпо.
Али ово средство је имало и један недостатак.
Обавештавања су се могла давати од нижих ста-
решина ка вишим тј. са борбених линија ка позадини. Из
позадине би обавештсње видео н непријатељ. Сандуци за
93
пешаднјску муницију којих је било доста на положају има-
ли су унутра један потпуно затворен сандук од лима на ко-
јем се крупним словима писало шта се жели јавити. Напри-
мер „Непријатељ напада", „Непријатељ ускаче у ров”,
„Нестало муниције". У тај сандук стављала се свећа, а затим
се сандук углави иа велику мотку и ноћу када је било
потребно да се нешто јави запалила би се свећа и мотка
подигла високо изнад рова окренута према позадини. У по-
задини са најмање 200 — 300 метара могло се лепо читати.
Ово средство употребљавано је нарочито на Еминовим во-
дама за агитацију код непријател>ских војника словенске
народности, а и за погрду Аустрнјанаца и Маћара.
Појава ових сандука првих дана пије имала ни-
каквог дејства, али је касније код непријатеља ово изази-
вало велику нервозу. Отварали би ватру на ове сандуке.
Ови лимеии сандуци и чегртаљке били су поуздано сред-
ство за очувањс коморе и резерве. Аустријанци су обмањи-
вани и иатеривани да концентришу ватру на супротну стра-
ну тамо где нема резерве.

ЗА ДВА ХЛЕБА — ЦИПЕЛЕ

Док су аустро-угарске трупе имале свега сем ре-
зервног снабдевања храном на другој страни Дрине имали
су топове велнког домета, дотле је са храном натезано јер
нм је ћудљива и хировита Дрина то онемогућавала. Наро-
чито после великих киша када је Дрина надолазила а и од
наше артшверије која је често рушила мостове. Зато се на
Еминовим водама тамо где је било најближе развила је-
дна чудна трговина.
,,3а два хлеба којег су нашп војници увек и до-
ста имали, куповали су од Аустрнјанца пао ципела које су
непријатељски војници имали у изобиљу. Прво је из наших
ровова бачен један хлеб па је затим непријатељ бацио обе
ципеле, а затим је бачен и други хлеб. На овај начин свн
браниоци Еминових вода су се снабдели новим цинелама.
Измећу ровова на Еминовим водама налазило се и поштан-
ско сандуче за размену писама. На тај начин се с једне н
друге стране вршила пропаганда. Доносиоци гшсама изгле-
да не нуцају један на другог. Један куриозан споразум”.
94
 ГУСЛАРИ ПОДИЖУ МОРАЛ
У земуницама покривеним лишћем и грањем
скоро два месеца под кишом и снегом без одеће издржала
је Комбинована дивизија. Гуслари су јој давали иевајући
јуначке песме снагу да издржи. У првом батаљону VI пре-
кобројног пука био је наш познати народни гуслар Перун
Перуновић који је имао врло леп и јак тенор. Често
за време најјаче пушчане паљбе Перун би запевао и борба
се мало по мало стишавала док сасвим не би престала. И
тада се Перун пењао на грудобран и певао а кад би завр-
шио са певањем сишао би у ров, а затим би он први опалио
из пушке и борба би опет отпочела. Перун је певао патри-
отске песме и позивао наше народе да се дигну против ту-
ђина. И тако је то све ишло док једног дана није од стране
непријатеља отворена јака ватра и Перун тешко рањен
пао у ров.
Даноноћно водиле су се борбе на целом фронту.
На Еминовим водама борбе су биле углавном ноћу. У току
25/26 септембра извршен је јуриш на Еминове воде. Грудо-
брани су били прекривени аусрто-угарским војницима.
Главно оружје за одбијање напада био је бајонет. И наре-
дна два дана понављали су се напади неиријател»а.
У току 1. и 2. октобра непријатељ је вршио напад
на Кулиште и Еминове воде. Овај напад стајао је 29. аус-
тро-угарски пук преко 800 војника. Јуриши су се смењи-
вали.
У дневнику 42. аустро-угарске дивизије пише:
„Ингересантан је непријатељски покушај да наше војнике
заведу на издајство, око четири часа пред напад певао је
непријатељски стрељачки строј — Лепа наша домовино.
На овако примамљиве узвике одговаралн су наши војници
јер се друго шта није могло очекивати јаком ватром и ода-
гнали су непријатељу вољу за оваквом фриволном игром".

МРТВИ СЕ НЕ САХРАЊУЈУ

Није било времена ни могућности за сахрањива-

ње мртвих. Они су у току неких борби служили углавном
као грудобраи. У релацнјама Треће армије пише:
,,На Еминовим водама непријатељ је преко пар-
ламентара молио да покопа лешеве пошто су ови били у
95
 „Непогребна смрт" (Гучево) — цртенс
Борднман Робинсон

распадању. Командант дивизије је одобрио да 50 неприја-

тељских војника без оружја изврше закопаваи»е. До чети-
ри сата по подне сахрањена су 2 официра н 70 војника.
Остало је још 150. Лешеви су били на све стране у распада-
њу. Поред дизентернје отицања ногу, појавио се и тифус.
Јуче при обиласку деспог пододсека на месту
где овај пук долази у везу са шестим прекобројним пуком
видео сам у изворишном делу десног крака Кривог потока
ненријатељске лешеве па сам наредио да се вода пре упот-
ребе кува. Јуче ме је трупии лекар известио да је у бол-
иици од упупених војника из амбуланте констатован ти-
фус. Поред кувања воде наредио сам п пран»е руку, а боле-
снике иребацујемо у Лозницу у школу која је сада тифу-
сна болница” — каже у свом извештају командант V пре-
кобројног пука.
Своје рањеникс неиријатељ је пребацивао у Ба-
њу Ковиљачу где је било превијалиште у кући др Јашића.
Одатле су транспорти за рањеннке одвожепи у Бијељину.
96
 .. Данас је доведен један српски поднаредник.
По његовом иричању мора да је стање у Србији, односно
у српској војсди безуспешно, а морал бедаи. Редовну ис-
храну трупе немају по читаве недеље, а дуван, кафу и ви-
но у опште не добијају. Хлеб такође ретко. Одећа и обућа
је врло хрћава. Ако је половина истипа од овога било би
стање у српској војсци хрћаво, али српски војници изгле-
да имају тако много патриогизма да се не би могло њихо-
внм нсказима ни у пола веровати. Они опасно лажу, то је
утврћено".

ДРИНА НАДОЛАЗИ

7. октобра је на Гучеву била велика хладноћа. У

ноћи измећу 9. и 10. киша је лила а од 3 часа почео је да

Комвндант
3. арми1е,
гемерал
Павле Јуртппић
— Штурм

97
пада снег. Ровови су напуњени водом а многи земљани ра-
дови били су срушени. После обилних киша Дрина је по-
чела да надолази.
На ипснстнрање команданта III српске армије
Павла Јуришића, делови Ужичке војске и Љубовијског од-
реда бацали су у реку балване и греде који су ношени бу-
јицом порушили све мостове иа Дрини и покидали телефо-
нске жиде. Командант балканских снага аустро-угарске
војске претворио је команду 13. корпуса за небудност и
обезбеће1вс мосгова што су дозволили да Срби искористе
насталу ситуацију.
Због надолажења Дрине и на инсистнрање ко-
манданта 13. корпуса Поћорек дозвољапа 42. дивизији да
ако би наступила опасност иовуче се на леву обалу Дрине,
с тим да део снага задржи ради одбрапе реке а остало пре-
баци на Гучево. Наредио је да се предузму све мере и да
се мостови и телефонске жице поправе.
Поред Дрине почео је нагло да надолази и Ја-
дар. 11. октобра Јадар је био виши за 1,2 мегара.
Понтонски мост на Дрини ударцем друге воде-
иице коју је донела Дрина је потпуно разрушен. Вода је
однела 18 понтона. Уплашени аустро-угарски војници поче-
ли су се пребацивати на леву обалу Дрине. Одсечене резер-
ве морале су одступити газећи воду до гуше преко Жера-
вије и старе Дрине. На неким местима моралн су пливати.
Дрина је беснила. Неки војници да би могли пливати мора-
ли су бацати ранце. Многи су се подавили.

НЕМА ПОПУНЕ ЉУДСТВА И МУНИЦИЈЕ

У рововској војни губици су били таквн да су се
пукови постепено топили и смањивали. Бројно ста!вс срп-
ских јединица почело је нагло да опада.
,,Стање 6. ирекобројног пука на Еминовим вода-
ма било је тако да сам био принуђеп да команданту тога
пука издам нарећење: саопштите вашој трупи да сам пот-
пуно свестан терета који тај пук подноси овако јуначки и
са самопожртвовањем. На држање позиције Гучева цела
наша војска гледа са дивљењем и пајвсћим интересова-
н>ем. Предузео сам сиергичне мере да иам дођу појачања
која ће омогућити повремене одморе моји.м јунацима 6.
прекобројног пука" — каже у свом телегараму VI пуку
командант Комбииоване дивизије Михаило Рашип.
98
 Снег, киша, недостатак аргиљеријске и пушчане
муниције, и најзад, положај наших јединица допринели су
одлуци да се учини још један покушај ради овладавања
Гучевом.
Због тешке ситуације и поред сазнања да нема
појачања у штабу комбиноване дивизије на Крсту, Јури-
шић доноси одлуку и саопштава командантима пукова:
„Да би се олакшала садашња ситуација армије
а парочито Комбиноваие дивизије и да би се армији олак-
шао покрет унапред извршиће се наиад у циљу заузимања
линије; Кулиште, Кота 474 — кота 464. Остали делови фро-
нта демонстративно ћс деловати. Али и поред тога општа
офанзива је изостала јер није било муниције."

МИНСКА ВОЈНА
За Гучево су везане две војне: рововска и мин-
ска. Велика близина наших н непријатељских ровова, да-
нопоћне борбе, све је то учинило да су се изналазиле разие
могућности како би се непријатељ избацио са гребена Гу-
чева.
Кад је на захтев команданта комбиноване диви-
зије Павле Јуришић одобрио овај напад, почело се са из-
радом минских галерија. У комбнновану дивизију упућени
су људи који ће овај посао обавнти. Били су то војни обве-
зници из Велеса и Кочана. И док су се јуриши смењивали,
на Еминовим водама се даноноћио копало. Копало се прво
у дубину али се није могло ићи дубл>е од 4,5 метра услед
компактних стена на које се наншло. (од тврдог граиита).
Затим се копало према непријатељу.
Кад се дошло до испод и пза непријатељских ро-
вова, копање је прсстало а на Гучево су донете мине. Че-
кало се само на дан и сат њнховог потпаљнвања. Израћене
су две галсрије: на десном крилу и центру Емнновнх вода.
Грулисање снага извршено је у ноћи 27/28 ок-
тобра да не би непријатељ приметио н имао могућности да
својом артиљеријском ватром туче српске нападне групе.
Као и увек, непријатељ је и сада гукао коту 708. Главни
напад је имао бити на лнпији фронта: Кулиште — кота 484
закључно, а споредни: кота 322 — Црни врх.
Посада коте 708 нмала је да помаже споредни
напад, а посада Емииових вода је у повољном моменту да
99
потпали мине и ускочи у непријатељске рововс. У 2 часа
по подне извршена је приирема јуриша. Ватра је у почетку
била спора. Вршене су коректурс а онда је била све јача
и јача, а у последња три минута ураганска.

НАЛАДНИ ФРОНТ ЈЕ ГОРЕО

Огромни стубови земл>е и камена дизали су се
на целој линији фронта. Концентрација ватре извршепа је
тако да тако нешто нисам могао вндети у току рата. И то
сва три — каже Михаило РашиН.
За ово време код пенријател>а је била гробиа ти-
шина. Изгледа да је за време овс артиллријске ватре сва
пешадија из ровова склоњена у пасивне заклоне и саобра-
Најнице. Кренуло се иа јуриш. У том тренугку настала је
ужасна ватра из непријател>скнх пасивних заклона. Испред
непријатељских ровова биле су жице и средства за запре-
чавање. Све то је морало да се руши и сече. Ускаче се у
јаме које ,су направиле мине. На цепом фрочту туриш.
Аустријанци се из пасивнпх заклона пребацују у предње
ровове. Сад је бајонет главно оружје. Наш цеитар се по-
мерио свега за 5 метара. Непријатељ га грчевито брани.
Њихова артнл»ерија појачава дејство док иаша дејствује
све ређе и ређе. Све што је предвиђено утрошено је.
И најзад спрски топови су умукли. И поред свих поку-
шаја, Еминове воде се нису могле заузети. Нанад се више
није магао продужитн иако је успех био врло близу. Наре-
ђеио је повлачење на по.пазне положаје у поноћ са најве-
ћом тајношћу. Да се пре позлачења изнесу свн ран>е1шцн,
покупи оружје и скнну шињели са погинулих. Овај напад
није успео пре свега јер није било тајности па су неприја-
тел>ски војницп за време паше страховите топовске кано-
наде билн у својим пасивннм заклонима. Када су наше тру-
пе кренуле у јурнш, тада су прорадила сва непријател>ска
оружја. Наиме, тих дана су заробљени неки војтшци Дру-
гог прекобројног пука. Друго, трупе су више десетина дана
биле у рововима без смене и нису могле донети оно што
могу свсже трупе. Ова ј напад стајао је Комбиновану диви-
зију 1.454 мртвнх и рањених војиика.
Колико је дејство имало потпаљиваљем мина V
исказима заробл>еника стоји; „Наш нотпоручник Сејкеји
побегао је јер је вели фалио па.мећу”. Напад 28. октобра
100
1шје успео а такође ни напад непријател>а од 20. октобра
иако је за кратко време овладао деловима наших положаја
на Еминовим водама.
У рововској војни губици су били такви да су се
пукови постепено смањивали и топили тако да је се време
последње њихове исцрпл»ености могло математички израчу-
нати. Непријатељ је гађао нарочито коту 708 јер је знао да
по њеном паду наше трупе морају иапустити Гучево. Аус-
тријанци су своје гађање изводили систематски, да је по-
ред губитака српским трупама и душевни одмор био оду-
зет. Бацане су разне бомбе. Оружје из којег се није видео
ни чуо пуцањ већ само сксплозија у моменту пада. Освет-
љавао је терен светлећим ракетама, бацао запаљиве кугле
и производио пожар у шумама у којима је било пуно опа-
лог лишћа. На ово све дошло је сазнање о немашу арти-
љернјске муниције, које се није могло сакрити ни од јед-

Сељанка гаси жеђ рањеиика иа Гучеву 1914 .

101
иог војника јер је оно за сваког војника било очигледно.
Физичка и душевна исцрпљеност јасно се оцртавала на ли-
цу сваког појединца а то је био најбољи знак да су брани-
оци Гучева дали све што су могли датн и да се њиховој
упорној снази ближи крај.
А на Гучеву непрестано киша а затим снег. Оде-
ћа није стизала. Муниција ниоткуда. Положај у односу на
непријатеља тсжак. Једино кота 708 била је изнад неприја-
теља. И она је тако незгодно стајала да је била гнездо за
прикупљање артил»еријских метака. Дејство аустријске ар-
тљ ери је било је неиздржљиво. Губици су били из дана у
дан све већи. Ровови мада направљени са највећом озбил>-
ношћу били су потпуно сравњени. Прасак артиљеријских
зрна од 24 ст. доводио је до тога да су се свеће у земуни-
цама гасиле кад рзно падне и на сто метара даље. Детона-
ција и дим црни представљали су скорашњу смрт која је
редом узимала своје жртве. Учестале молбе са коте 708 да
наше батерије парирају непријател»ској артиљерији биле
су безуспешне. Било је ужасно гледати како непријател»ска
артиљернја разносн месо наших ратника и ужас слушати
запомагање телефоном а помоћ се није могла дати.
У извештајима 13. аустроугарског корпуса сво-
јим дивизијама нише:

ПОВЕРЕНИК ИЗ НИША ЈАВЉА

„Српска врховна команда наредила је свим опе-
ративним трупама да до 31. ом. све предузме за једну је-
дновремену офанзиву на свим фронтовима која треба да
буде 2—4 новембра. Сав упола погодни људски материјал
скупљен је да се повећа бројно стање, које може износити
300.000 али по квалитету једва половини одговара, 1.300
ћака из Бачке чете у Скопљу морају да до краја о.м. буду
у Ваљеву где ће нх наименовати за официре. Изгледа да је
становништво београдско позвано да напусти варош до 31.
о.м. Србија жели по свему судећи да учини крај несносном
стању јединим последњим напором" — из дневника 42. ау-
строугарске дивизије: „Говори се о извештајима да је на-
рећено повлачење северно од Ваљева, да ће непријатељ
покушати да да отпор на Колубари, а затим ће пасти ре-
шење на простору Аранђеловац — Рудник".
102
 АУСТРО-УГАРСКА ТРЕБА ОФАНЗИВА

Избацнвањем Ужичке санџачке војске из југо-

источне Босне Поћорек је обезбедио своју нозадину. Он са-
да предузима своју трећу офанзиву на Србију. За њен по-
четак предвидео је 6. новембар. Много се журио са офанзи-
вом. За н»ега постојала је бојазан да се Срби приберу и до-
бију дуго очекиванн ратни магеријал од својих савезника.
Плашио се и вести да су Руси на Дунаву спремили 35.000
војника као помоћ Србији а да из Грчке стиже у Битољ
преко 20.000 добровољаца. Биле су то, нажалост, за Србију
само његове инсинуације.
Ипак, Поћорек настоји да на Дрини своје напо-
ре крунише успехом. Главии задатак одредио је 13. и 15.
корпусу. Пета армија је имала да напада у Мачви са севе-
ра, а са југа 16. корпус, који пошто преће Дрину код Љубо-
вије, има задатак да преко Пецке угрози леви бок и поза-
дину главних српских снага.
Генерал Франк, командант V аустроугарске арми-
је у Мачви, против Друге српске армије непрестано је поја-
чавао дејство своје арти.љерије. Српске батерије су ћутапе.
Степа Степановнћ, командант П српске армије, упућује за-
хтев Војводи Путнику да се због недостатка муниције и
услед тешке ситуације повуче на утврћене церске положа-
Је -
Трупе друге армије нису више биле у могућно-
сти да трпе стално бомбардовање у равницама Мачве. У
депеши Српској врховној комаиди, износећи тешку ситуа-
цпју и недостатак артиљеријске муниције и немогућност
да вншс гледа како непрнјатељска артиљернја затрпава ро-
вове његових војннка, Степа тражн да се смени. Војвода
Путник на ово телефоном одговара:
„Зар за то што немамо довољно муниције да пу-
стимо Швабу да нас тера да му тимаримо кон»е и да нас
срамоти" (употребљен погрднији израз).
Степа и дал>е инсистира на повлачењу, нашто
Путник одговара:
„Кураж пријатељу, кураж".
Погоћен на најосетљивије место, Степа одговара:
„Кураж ми никад пије недостајала, али ми недостају сред-
ства за борбу".
103
 Пета аустро-угарска армија притискивала јс свс
јаче и јаче од 24. октобра. Друга српска армија, се ипак по-
чела повлачити на церске положаје. Сада је главни задатак
за Поћорека био овладавање Гучевом, пре свега котом 708.

ПАД ГУЧЕВА
За офанзиву Поћорека знало се у Српској врхов-
ној команди. На коти 708 падало је сваког дана по више
стотина непријатељских пројектила разног калибра. Сме-
њивали су се Јуриши неприЈатељске пешадије који су од-
бијани бомбама, бајонетима, и отискиваљем стена. Пети
пук другог позива (дрински) се полако тонио стога 5. нове-
мбра командант Комбиноване дивизије издаје следећу за-
повест:
„Пети пук другог познва дејствовао је у саставу
Комбиноване дивизије од 23. септембра до данас по мом
предлогу, учињеном зато што је тај пук претрпео велике
губитке, био у борбама дан и ноћ издржао велико напреза-
к»е, па је настала потреба да се врати у своју дивизију ради
малог одмора. Праштајући се са овнм пуком у име пукова
Комбиноване дивизије као командант дивизије изјављујем
му захвалност иа жртавама које је оставио на пропланку,
Еминовим водма и коти 708, на јунаштву и самопрегору
које ће остати као класичан пример из овог великог рата у
коме је српска војска надмашила и саму себе".
Шестог новембра нешто после 2 часа по поноћи
Аустријанци су почели тући коту 708 ватром из свих ору-
жја. Ова кота гнездо за сакупл*ан>е аустријских пројектила,
имала је много мана. Веза са позадином била је рђава. Ни-
јс било путева. Са исхраном и дотуром муниције ишло је
врло тешко. Положај је могао бити тучен унакрсиом ват-
ром како са ближих тако и са удаљених положаја. На коти
708 сакупљали су се непријатељски пројектили из Шепка
са леве обале Дрине и са главице. Ову коту бранило је
1.273 пешака и 3 митраљеза што је с обзиром на важност
ове коте било веома мало. Још од 30. октобра а после неус-
пелог напада па Емнпове воде непријатељ је почео разме-
штати артил»еријска оружја разног калибра од Хочкинсо-
вог 55 до 24 ст. Мезера према коти 70 и свакодневно изна-
лазити елементе за сва та оружја. Тукао је наше пасивне
заклоне за резерву са тачношћу да је у толикој мери ру-
шио ровове да се једва стизало ноћу да се поправе.
104
 Прилрему за овај напад непрнјатељ јс предузео
још раније. Она је била сваког дана а веома интензивна
3, 4. и 5. новембра. О свему овоме извештавач је командант
артиљерије и тражено је да наша артиљерија неутралише
дејство непријатељске артиљерије. Но није било довољно
муниције. Она се чувала за одсудни моменат. Тај моменат
био јс у ноћи 6. новембра. 5. новембра пре падне неприја-
тељ је тукао коту 708 из тешких хаубица и брдских топова.
Ова канонада трајала је до подне а затим је пред вече нас-
тављена, а потом с времена на време до два часа по поноћи.
Бацала су се само искључиво разорна зрна а тек по неки
шрапнел. Кота је била у пламену. Две разорне гранате по-
тукле су у рову на левом крилу цео вод са водником. Дрве-
ће је било пред рововима висојсо 30 метара а дебло до је-
дан метар изваљивано је из корена или лресеиано и баца-
но преко ровова, тако да се није могло ни изаћи ни ући у
њих. Пројектили су бацани таком тачношћу да су 5—6 је-
дну за другом падалн у исти ров на 1—2 метра растојања
рушили га и затрпавали све оне који су се ту задесили.
Пројектили су кидали и разносили тако да су поједини де-
лови тела руке, ногс, глава, летели у вис, враћали се и па-
дали по осталим рововима и саобраћајницама распростиру-
1ш ужас и страх мсђу остале војнике. Ноћ је овај ужас још
више увећавала. Они који су имали срећу да остану живи
у тим рововима повлачнли су се у паралелну саобраћајницу
где су очекивали непријатеља. Око 4 часа два наша митра-
л»еза била су уништена. Ова непријател»ска канонада траја-
ла је до пред ујутро када су били порушени сви ровови гото-
во иа целој дужини на левом крилу и центру коте. Пору-
шене су све саобраћајнице и пасивни заклони. V првом
борбеном реду од војпика остало је врло мало за дочек
непријатељске пешадије која се већ приближавала нашим
порушенпм рововима. Непријатељска пешадијска колона
која је надирала на центар коте прва је упала у рововс.
Одмах је изведена резерва и непријатељ је одбачен али
баш у том тренутку командант пука добија извештај са
левог крила да је непријатељ јаком снагом пробио ово кри-
ло. Овим пробојем он је успео да посаду коте 708 одвоји
од Еминових вода и да спречи повлачење ка Еминовим во-
дама. Непријатељ је надирао с јаким снагама на центар,
а на левом крилу продро је у пасвине заклоне резерве у
позадину коте и запретио опкол»авањем и заробљавањем це-
ле посаде. И заиста је мали део успео да избегие опкољава-
105
 ње одступајући ка десном крнлу. И сам комапдапт пука је-
два се извукао.
,,По подне 6. новембра добнјо сам наређење" —
каже командант V пука другог позива — ,,да остатак пука
повучем на плсћ. На коти 708 остало је осам офицнра и
525 војника. \куппо је избачено из строја 793 официра и
војннка”.
Шестог новембра командант V п\тка шаље извештај
колшнданту Комбшговаие дивнзије: „Као што сампреподне
имао част јавити команди мој пук од 10 чета што је са две
чете четвртог пука другог позива бранно и држао коту 708
јучерашњом и ноћашњом канонадом сатревен је и пропао.
Ја данас имам формнрано људство у три чете које укупно
броје 250 пушака па и ти војници по целом свом држању
и по оном што су преживели и дали сад нису способни ни-
зашта. Они су депримирани толико да се на њих не може
рачунатн ни један моменат. Молим команданта да према
оваквом стању додели улогу пуку одговарајућу његовој
сиособности. Ови јунаци могли су дати отпора ма каквом
лешаднском нападу..

Српски утврђени положај на Гучеву 1914.

106
 ПАДАЈУ ЕМИНОВЕ ВОДЕ
Положажје које јс бранио VI прекобројни пук
непријатељ јс почео да напада од 5 часова ујутру. Прво је
иотпалио једну мину према десном крилу Еминових вода а
после 10 минута још две према центру. Напад Аустријана-
ца почео је дизаи»ем српских предњих положаја у ваздух.
Мипски рат се настављао. Уза све то почела је
и јака артнљеријска ватра у позадини браннлаца Е асинових
вода. Затим је уследио јуриш војника у плавим унифор-
мама. Настала је борба прса у прса. Севали су бајонети.
VI прскобројни п\'к (Тимочки) се грчевито бранио. Војни-
ци су се хватали у коштац. Многи су тако и остали да ле*
же на Еминовим водама. Али сада почињу тек праве теш-
коће. Пала је кота 708. Према Еминовим водама као буји-
ца крећу се иепрнјатељски војници. Следује напад у бок
десног крила VI прекобројног пука. У подне непријатељ
почињс тући са коте 708 десно крило потпуно у леђа пеша-
дијском ватром а затим и артил>еријском. Због тога се дес-
но крило повнло уназад. Запречено му је опкољавањем. Си-
туација је била све крнтичнија. Непријатељ јуриша с фрон-
та, с бока, с лећа. И поред тога, положај је држан до часа.
И последња резерва од 80 људи била је употребл>ена. Једина
нада је била у српску артиљерију да ће она зауставити ову
непријатељску бујицу. Непријатељ је са коте 708 спустао
нове и нове трупе и појачавао напад. Један непријатељски
батаљон појавно је се из јаруге сасвим у позадшш VI пре-
кобројног пука. Овим је опкољавање Еминовнх вода било
завршено. Ништа се внше није могло предузеети. На левом
крилу Еминових вода измећу V н VI прекобројног пука
била је једна јаруга. То је била једина могућност за извла-
четвс. Поједини делови овога пука извлачнли су се уз помо
бајоиета и бомби. Одступање је извршено у нереду, на но-
ву одбрамбену линију: Кулиште — Рибарско брдо Гла-
вица.

ПАД ОСТАЛИХ ПОЛОЖАЈА

После пада Еимнових вода почело је повлачење

са осталих положаја. Најдуже је држано Кулиштс. Након
жестоке ватре из топовских цеви разног калибра неприја-
107
тељска нсшадија напала је десно крило Првог прекобројног
иука (Моравски). Јуришн нсиријатеља били су безуспешни.
Трпео је велике губитке. Инак, јуриши су се смењивали.
Један је био веома жесток. Војници у плавим униформама
напали су пијани. Кулиште се држало целог дана.
Кад је пала кота 708 и Емииове воде, било је ја-
сно да Први прекобројни пук мора почети са напуштањем
Кулишта. У току ноћи 6. и 7. првн прекобројни пуксепову-
као у потпуном реду.

ПАД ЛОЗНИЦЕ
Падом Гучева јединице комбиноване дивизије
су се повукле на десну обалу реке Штире. И последњи бра-
ниоци напустилн су Лозницу. Становништво је то учинило
знатно раније. Рањеници и оболели од тифуса такоће. Лоз-
ница, која је за време ових борби надлетана асропланима
бомбардована артиљеријом разног калибра била је пуста.
Успех аустро-угарске VI армије на фронту Гуче-
во — Борања — Јагодња — Соколске планине охрабрује V
армнју генерала Франка да иојача своје нападе. До 8. нове-
мбра ова армија у борбама против II српске армије у Мач-
ви није имала већих усиеха. VI аустро-угарска армија, по-
сле пада Гучева, наступала је преко десне обале реке Шти-
ре и заузела јако брањени положај Костајник. Командант
Дринске дивизије првог позива пуковник Никола Стевано-
вић каже:
..Напет непријатеља био је страшан и дрзак. Ње-
гови су војници ускакали у сам венац грудобрана и том
приликом се хрвали и гушали са нашим војницима”.
И поред бројне и материјалне надмоћностн ау-
стро-угарске балканске војске, оно што су њени командан-
ти предвидели да остваре својом трећом офанзивом остало
је без успеха. Замисао Поћорека била је да се српска вој-
ска јаким нападима са крила стегне и опколи а потом уни-
шти. У томе су их спречиле све три српске армије. Друга
армпја је спречила обухват десног крила; Прва армија на
планинама обухват левог крила, а Трећа армија пробој у
центар. Опкољавање није успело али су аустро-угарске
снаге биле у наступању. Сада је најтеже било на фронту
Прве армије. 16. аустро-угарски корпус тукао се са дивизи-
108
јама ове армије. Из боја у оој, а сваки жесток и крвав, на
Кулини, Ждрелу, Велешу и Рожају, одакле се Прва армија
морала повлачити. Она се није могла одупрети снажноЈ
непријатељској артил>ерији. У ситуацији када је њена арти-
л>ерија услед недостатка муниције из дана у дан престала
да постоји.
у оваквој ситуацнји Српска врховна команда 9.
новембра у 20 часова доиоси одлуку и нареВује:
„Трећа армија се има повући на линију река Та-
мнава — Црниљево — Велутак — Кик обезбећујући пра-
вац Осечина — Ваљево. Друга армија на линију: Суво село
_ Парлог — Велики Бошњак — река Тамнава, обезбећу-
јући правац Коцел>ево — Ваљево и Бањани — Уб Лаза-
ревац. Прва армија: Кик — Јаловик ■ Брезик Баре, на
комуникативној лннији Ставе — Ваљево .
После ове одлуке било је јасно да је битка на
Дрини изгубљена. Повлачењем се губило зсмљиште али се
чувала војска.

Борба код Лозницс: Цртеж аустриЈског сликлра

109
 СТАНОВНИШТВО БЕЖ И

Заплашен ранијим зверствима Аустро-Мацара са

војском сс повлачи н народ. Те године новембар је био вео-
ма кншовит и хладан. Ван пута се није могло кретати. Пут
Ва;вево — Лозница посут шодером. На њему блато и рупе.
Одступа војска према Вал>еву, са њима и народ. Измешали
се једни са другима. Колоиа воловскнх кола. На њима же-
не, деца и старци и оно најнеопходније што се могло поне-
ти. Много болести, колона се споро крсНе. Оиа успорава и
кретан>е војне коморе. Војници измешани са избеглицама.
БореНи се стварају време за извлачење и коморе и народа.
О заједничком извлачењу војске и народа живи
сведоцн кажу: ,,1914. године имао сам 15 година. Била је то
родна година. Када су Аустријанци септембра 1914. године
прелазили Дрину чула се лупњава прпликом прављења мо-
стова. Мој отаи, мајка и ми деца брзо смо иапустили кућу
остављајући све сем крава. Бежали смо до Корените, села
на путу Лозпица — Вал>ево. Ту смо били све време борби
на Гучеву. И осталн граћани Ковиљаче и околине бежали
су даље од Лозннпс. И кад је пало Гучево наставили смо
са бежаље.м. Воловска кола кретала су се споро. Пут блат-
њав. Сиавалн смо где смо се затекли. На храну нисам мис-
лио иако сам био гладан. Запамтно сам добро јаук н плач

Један од многобројних збегова у позадинн фронта 1914.

110
жена и деце. Ио стотину српских војника извлачили су то-
пове на једецима — конопцима из блата. И све тако до
Мионицс” (Милорад ТрифуновиН из Бање Ковиљаче).
,,Кад су Аустријанци прешли Дрину, грађани
Лознице бежали су у села што даље од Лозницс и Гучева.
И општина се преселила у село Брезјак. У Лозници наша
војска, раљеници. Из Шепка са леве обале Дрине Аустри-
јанцн чесго бомбардују Лозницу. Кад јс пало Гучево ста-
вили смо у таљиге оно најнеопходније и прикључили се
избеглицама. Снег, киша, хладноНа. Пут раскал»ан. Међу из-
беглицама много болесних. Дизентерија, тифус. Дете у сне-
гу, поред љега запаљепа свећа” (Павле Аврамовић из Лоз-
нице).
,,Ишли смо према Ваљеву. Колима и пешицс. На
иуту много болесних. У Ваљеву смо ушли у воз. А он пре-
пун. Пуно избеглица и на крововима вагона. За даме са
шеширима убацивани су нови вагони. Неправда” (Раца По-
повић из Лознипе).
Пут Ваљево — Лозница био је закрчен и отсжа-
нао јс повлачењс.
„Врховној комапдн 29. 10. 1914. годнне. Селидба
парода чини огромнс тешкоће операцијама. Ако се н даље
продужн биће врло опасно по операције а штетно је и по
сам народ. Молим за дејство да се ссоба становништва од-
мах заустави и помоћу полнцијских власти приморају да
остану на својим домовнма и са свих комуникација што
пре уклоне” (Павле ЈуришнН, командант Треће армије).
А за колоном српске војске н народа журила је
аустро-угарска војска. И она исцрпљена. Неспособна да го-
пи српске трупе. У својој књизи „Узроци нашег пораза”
Алфред Краус бележи:
„Пут Лозница — Ваљево био је тежак, чак и за
товариа грла, безброј угинулих коња лежало је на овом пу-
ту. Недостајало је хране н муниције, зато што није било
м01 *ућности за дотур”.
И тако све до Колубаре. А она се разлила. 15. но-
вембра пало је Ваљево. На десној обали реке Колубаре,
спрска војска је бнла природно зашгићсна.
111
 У двоипомесечним борбама српска војска на
Дрини везала је пет аустро-угарских корпуса наневши им
велике губитке. За то време, Руси су у Галицији потукли
главне аустро-угарске снаге. Немачка је морала да им при-
скочи у помоћ шаљући два корпуса са западног форнта на
руски фронт. Било је то пред битку на Марни у којој
су Немци потучени.
У тешким тренуцима за савезнике 1914. године
помоћ Срба и Црногораца била је далеко већа од оног што
су и сами савезници могли очекивати, а битке на Гучеву,
Мачковом камену и Мачви су знатно допринеле победи
српске војске на Колубари.
Путујући Србијом 1915. године, новинар — „Њу-
јорк магазина', Џон Рид посетио је Лозницу и Гучево. У
својој књизи „Рат у Србији 1915. године” је записао:
,,На једној страни овог брисаног простора били
су српски ровови, на другој аустријски. Једва ако их је
делило на десетак метара. Овде — онде оба рова спајала
би се у огромне јаме, дванаестак метара у круг и петнаес-
так дубоке, на местима где их је непријатељ подовао и ди-
намитом бацио у ваздух. Терен измећу ровова био је пре-
кривен у неправилне гомиле земл>е. Погледавши боље, ви-
дели смо страшну ствар: Из ових малих гомила штрчали
су комади униформи, лобање са улепл»еном косом, с којих
су још вириле крпе меса, кости с натрулим шакама на
крају, крваве кости које су вирилс из војннчких чнзама.
Над читавим крајем лебдео је ужасан смрад. Чопорм полу-
дивљих паса шмугнули су на ивицу ш ум е...
Ходалн смо по мртвима. Тако много их је било,
по некад би нам ноге упале у ја.ме трулог меса, дробећи
кости. Изненада су се отварале рупе које су водиле дубоко
унутар и по којима је врило од сивих црва. Већина лешева
бнла је покривепа само танким слојем земље, коју је де-
лимично спрала киша — а многи нису у опште били сах-
рањени. Гомиле Аустријанаца лежале су онако како су па-
ле у очајничком јуришу, натрпаие по зсмл.и у положајима
иуног покрета.
112
 МЕБУ ЊИМА СУ БИЛИ И СРБИ...
Пуних девет километара дужином врха Гучева
мртви су били тако наслагани — 10.000 њих. Одавде смо
могли да видимо шездесет километара у круг — зелене пла-
нине Босне преко сребрене Дрине, мала бела села и равне
путеве, површине њива, зелене и жуте од младог жита и
смеће од орања, и куле и светле куНе аустријског Зворника
како светлуцају мећу дрвећем на завнјутку реке; на југ, у
дугој линији, као у покрету толико су изгледали живи, ди-
зали су се и ломили удаљени висови Гучева, дуж којих је
вијугао, докле је око допирало, двоструки ред ровова и
злокобни простор мећу њима.. . ”

113
 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

1. Велики рат Србије — Београд 1924. год.

2. Церска операцнја — Милан Раденковић, Београд 1953. год.
3. Узроци нашег пораза — Алфред Краус
4. Злочини окупатора у Подрињу — С. Филиповић, Шабац, 1969. г.
5. Операцијски диевници, релације пукова, дивизија и армија —
Арчив војно-историјског ииститута, Београд
6. Ратник — 1914. до 1929. год.
7. Битка на Дрини — Борће Лукић, Београд, 1966. год.
8. Са српском војском — Анрн Барби, ,Дечје новине', 1986.
9. „15. септембар 1918." — гласило Савеза удружеил ратника осло-
бодилачких ратова Србије од 1912—1920. године, бр. 44, јул 1984

115
 С А Д Р Ж А Ј:

Прошло је већ много —— —— — — — — 5

ЦЕРСКА БИТКА

Тешка 1914. година — — —— — — — — 11

На вест о ултиматуму — ——— — — — — 13
Велика епопеја Србије— — —. — — — — — 14
Манифест српске владе ——— — — — — 15
Објава и почетак рата — ——— — — — — 16
Заплавом Јадра — —— —— — — — — 21
Брзином муње — —— —— — — — — 25
Судбоносна одлука —— —— — — — — 26
У сусрет Церу — —— —— — — — — 30
Злочинима до попришта битке — — — — — — 32
Марш на Дрину — —— —— — — — — 35
Судар је био неизбежан — —— — — — — 38
Уместо кише — пљусак куршума — — — — — 39
Ужасан, крвав р а т — —— —— — — — — 41
Крнза Комбиноване дивизије — — — — — — 42
Стиже Моравска дивизија првог позива — — — 44
Дан уочи победе — —— —— — — — — 50
На Косанин град — за победу — — — — — — 53
Одјек српске победе на Церу — — — — — — 56
Стрина, где је Дрина — ——— — — — — 58
Велика победа — —— —— — — — — 60
Сећања — — — —— —— — — — — 62
117
БИТКА НА Г^ЧЕВУ
55 дана на Гучеву — — — — —— — — — 71
Припрема нове аустро-уга,рске офанзиве —— — 72
Коректура плана напада — — — —— — — 72
Шпијуиски дснтар у Атини — —— — — — 73
Захтев савезника — — — — —— — — — 74
Офанзива у Среи — —— — — — — — — 76
Офаизива на Србију —— — — — — — — 77
Пребацивање преко Дрине — — —— — — 78
Најкритичније на фронту Треће армије — — — 81
Правац Гучево — —— — — — — — — 82
Покрет на Еминове воде и коту 708 — — — — 84
Бој на Мачковом камену — — —— — — — 85
Крајн>е слаба онремљеност српске војске —— — 86
Поново на гребеие Гучева — — — —— — — 87
Понестаје снаге — —— — — — — — — 88
Рововска војна — —— — — — — — — 88
Најближе на Еминовим водама — — —— — 89
Кота 708 — — — —— — — — — — — 90
НадмоНност техничким средствима — —— — — 90
Борба тешка а нема муниције — — —— — — 91
Само добри сгрелци пуцају — — —— — — 92
Симулирање рафала чегртаљкама — —— — — 93
Сигнализација — — —— — — — — — — 93
За два хлеба — ципеле — — — —— — — — 94
Гуслари подижу морал — — —— — — — 95
Мртвн се не сахрањују — — — —— — — — 95
Дрииа падолази — —— — — — — — — 97
Нема попуне људства и муниције — —— — — 98
Минска војна — — —— — — — — — — 99
Нападнн фронг је горео — — -— — — — — 100
Повереник из Ннша јавља — — —— — — — 102
Аустро-угарска трећа офанзива — — — —— — 103
Пад Гучева — — —— — — — — — — 104
Падају Еминове воде —— — — — — — — 107
Пад осталих положаја — — — —— — — — 107
Пад Лозницс — — —— — — — — — — 108
Становништво бежи —— — — — — — — 110
Мећу њима су били и Срби — —— — — — 113
Извори и литерагура — — — —— — — — 115
118