СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914.

ГОДИНЕ

 После Сарајевског атентата, АУ је упутила Србији ултиматум. Аустроугарски

посланик је 23. јула 1914. године предао ноту ултиматума српској влади. У њему се
од српске владе тражила забрана пропаганде против АУ и отпуштање чиновника
који су у њој учествовали, као и распуштање разних организација. Захтевало се
отварање истраге о Сарајевском атентату у Србији, коју би спровели аустријски
полицијски органи. Један аустријски дипломата је забележио да када аустроугарска
полиција уђе у србију, више из ње неће изаћи.
 Српска влада је одбила ултиматум, јер није могла да дозволи мешање страних сила
у унутрашњу политику.
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914.
ГОДИНЕ
 Повод за избијање Првог светског рата био је Сарајевски атентат и убиство
аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Пошто је Србија
одбила ултиматум, Аустроугарска јој је 28. јула 1914. објавила  рат. Врховну
команду преузео је регент Александар и начелник генералштаба војвода Радомир
Путник, а три српске армије предводили су Петар Бојовић, Степа Степановић и
Павле Јуришић Штурм.
 Први напад аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека,
уследио је преко Дрине. Повод за избијање Првог светског рата био је Сарајевски
атентат и убиство аустроуграског престолонаследника Франца Фердинанда.
 Пошто је Србија одбила ултиматум, Аустоугарска јој је 28. јула 1914. објавила
рат. Врховну команду преузео је регент Александар и начелник
генералштаба војвода Радомир Путник, а три српске армије предводили су Петар
Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм. Први напад
аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека, уследио је
преко Дрине.
 Врховна команда је веровала да ће аустроугарска војска напасти са севера, преко
Саве и Дунава, па је тако и распоредила снаге.
 Будући да су знали распоред српске војске, Аустроугари су напали тежим
правцем преко реке Дрине. 
 Главнина њихових снага прешла је Дрину, ушла у Мачву и наставила продор
долином Јадра. Суочена са новом ситуацијом, српска команда је наредила Другој
армији, под командом Степе Степановића, да брзим маршем пребаци војску у
северозападну Србију ( Марш на Дрину) и да се прихвати битка. У току
ноћи 15/16. августа, борбама код села Текериша, започела је Церска битка.
 За неколико дана непријатељ је био избачен преко Дрине, a Степа Степановић је за
успех у овој бици добио чин војводе. Церска битка је била прва српка победа и
прва победа Антанте, у Првом светском рату.
 Други аустроугарски напад почео је септембра 1914.године. Током јесени вођена
је битка на Дрини. Највеће борбе водиле су се на Мачковом камену (планина
Јагодња) и Црном врху (Гучево). Тај сукоб се претворио у рововски рат.
У новембру 1914. почиње одбрамбена фаза Колубарске битке.
 Нови командант Прве армије генерал Живојин Мишић наредио је одступање војске
на положаје код Горњег Милановца, да би војницима дао времена за предах и
скратио линију фронта. У јутро, 3. децембра 1914. српска армија је кренула
у противнапад.
 Непријатељски фронт је пробијен, а аустроугарска војска се почела повлачити
преко Дрине. Средином децембра ослобођен је Београд, а Аустроугарска је
поново напустила Србију. За одлично вођење битке генерал Мишић је унапређен у
чин војводе. До октобра следеће године наступило је затишје.