ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС ИСТОРИЈА

Наставнa тема/област: Стари век (Стара Грчка) Разред: 5

Наставна јединица: Редни број часа: 14
Најстарији период грчке историје (Критско, Микенско и Хомерско
доба, колонизација, митови о Минотауру, Ахилу, Одисеју...)

Тип наставног часа: обрада

Циљ наставног часа:

– Разумевање историјског простора и времена – дефинисање на линији времена периода развоја
Критско- микенске цивилизације, Тројанског рата, мрачног доба Грчке, колонизације
– Развијање умења анализе историјских извора кроз епове: Илијада и Одисеја – Тројански коњ,
Јабука раздора, Ахилова пета и митова о Минотауру, Икару, Дедалу, називу Егејско море
– Оспособљавање за коришћење историјске карте: Средоземље, Микена, Троја, Крит, Мала Азија
– Усвајање појма колонизација и еп
– Стицање знања о личностима, које су обележиле епоху: Хомер, Ахил, Херакле, Одисеј
– Показати на карти: Крит, Средоземно море, Мала Азија, Троја, Микена
Образовни
– Усвојити појмове колонија и колонизација, еп, Тројански рат
задаци:
– Знати ко је Хомер и именовати његова дела, ко су Ахил, Херакле
– Објаснити називе и садржај епова: Илијада, Одисеја
– Усвојити бар два мита из овог периода
– Развијати умеће анализе историјске карте
Функционални
– Повезати прошлост и садашњост (уочити наслеђе критско-микенске
задаци:
цивилизације)
– Развијати умење анализе историјских извора (писаних, усмених, сликовних)

Васпитни – Поштовати правила рада на часу и учествовати у раду

задаци: – Редовно радити домаћи задатак
– Уочавати везе у културном наслеђу цивилизација

Облици наставног Методе наставног рада: Наставна средства:

рада: монолошко-дијалошка, уџбеник за пети разреда (58–65. страна)
фронтални демонстративна, радна свеска (41–45. стране)
смислено-вербално ППТ
рецептивна метода; текст историјска карта Стара Грчка или Средоземља
метода, брејнсторминг

Активности ученика:
Слушају наставника
Размишљају и одговарају на питања
Пишу у свеске
Питају
Вежбају на карти
Анализирају текст и фотографије
 Корелација: Место рада:
Географија: Крит, Микена, Пелопонез, Средоземно море, Троја, Мала учионица за наставу
Азија, Јадранско, Егејско и Јонско море историје
Српски језик: мит о Минотауру, Икару и Дедалу, лавиринт, Хомер, (или мултимедијална
Илијада и Одисеја; „јабука раздора”, „Тројански коњ”, „Ахилова пета” учионица)

Обавезна и додатна литература и остали извори података за ученике и наставнике:

А. Петровић, В. Лучић, П. Петровић, Историја, уџбеник историје за пети разред, БИГЗ школство
А. Петровић, В. Лучић, П. Петровић, Историја, радна свеска за пети разред, БИГЗ школство
Кључни појмови наставе историје за крај обавезног образовања,
Струве – Калистов, Стара Грчка
Чедвик, Микенски свет
Хомер, Илијада и Одисеја
Срејовић, Цермановић, Речник грчко-римске митологије
Образовни стандарди који се могу применити: 1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.1

Ток часа
Припрема за рад – Наставник уводи ученике у тему асоцијацијама (брејнсторминг) на реч
и најава Грчка. Пише одговоре ученика на табли и сумира их. Наставник тражи од
наставне ученика да отворе уџбеник на страни 58. – карта Старе Грчке. Пре Грка овде
јединице су живели Пелазги. Око 2000. године долази до сеобе Ахајаца, Јонаца и
Еолаца, а око 1200. године Дораца.

Наставник издваја тему часа:

Најстарији период грчке историје
Грци (Хелени): Јонци, Дорци, Еолци и Ахајци

Рад на – Критска култура

новом Кроз кратко предавање наставник истиче главне одлике критске-минојске
садржају културе: Крит, Кносос, Минос, лавиринт, поморска трговина, писмо,
тајанствени нестанак ове цивилизације; мит о Минотауру, Икару и Дедалу, о
јабуци раздора...
Артур Еванс је био велики истраживач Крита и поделио је овај период на:
Рано минојски (3000–2200 г. п. н. е.)
Средње минојски (2000–1600. г. п. н. е.)
Касно минојски (1600–1400 г. п. н. е)
Наставник показује на карти где је Крит и главне градове на њему: Кносос и
Фестос. У XVI веку п. н. е. достиже врхунац моћи. Они су први народ који је
имао једрењаке и бродове на весла. Користили су новац и имали систем
мера за тежину, линеарно писмо А. Све ово им је олакшавало пловидбу и
трговину.
Занимљивост: користили су декадни систем: јединица I, десетица -, стотина
О, хиљада X; па би број 7 написали овако: а број 40 овако:
I I I I - -
I I I - -
Култура није под пресудним утицајем религије. На сликама је величана
лепота човека и природе. У верским обредима учествују само жене. Пећине
су култно место минојских божанстава.
На Криту, на планини Иди, родио се Зевс, а ту је боравио и Парис, тројански
принц.
Испричати причу о „јабуци раздора” и како је то довело до Тројанског рата.
У исто време када је нестала цивилизација Крита, нестаје и Троја, под
налетима Ахајаца.

Лавиринт
На 59. страни уџбеника текст о дворцу у Кнососу(400 x400 m) званом
лавиринт.
Наставник пита ученике:
Да ли сте чули за реч лавиринт? Шта је то?
Да ли неко зна мит о Минотауру (Тезеј, Егеј, Аријаднино клупче, Минос,
Минотаур)? (Уколико неко зна од ученика прича мит, уколико не прича га
наставник).
По краљу Миносу који је саградио лавиринт ову културу зовемо минојска.
Лавиринт су по предању саградили Икар и Дедал, први људи-летачи.
Наставник прича овај мит, уколико га ученици не знају. Наставник истиче,
мноштво детаља, који су до наших дана стигли из ове цивилизације.

Наставник пише на табли:

Критска култура (II миленијум п. н. е)
Кносос – Минос, лавиринт, Минотаур

Микенска култура
Наставник кроз кратко предавање истиче најважније особености ове
културе: киклопске зидине (дебљина бедема 6 m) 61. страна – Лавља врата;
посмртне маске од електриума (злато и сребро помешано), линеарно писмо
Б; у гробницама ратни мотиви и мотиви из лова. Показати Микену на карти
на 60. страни.

Наставник пише на табли:

Микенска култура – Лавља врата

– Хомерска Грчка

Период од XII до VIII века п. н. е. зовемо Хомерска Грчка или Мрачно доба,
јер о овом периоду грчке историје знамо само по Хомеровим еповима:
Илијада и Одисеја. Илијада описује опсаду и пад Илиона (Троје) који је
историјски трајао око 1194–1184. г. п. н. е, а Одисеја повратак најлукавијег
грчког јунака Одисеја кући (Пенелопа, Итака, 20 година, Јадранско море).
Наставник у кратким цртама описује садржај Илијаде (Парис, Хелена,
Менелај, Агамемнон, Ахил, Хектор) и митове о Ахиловој пети и Тројанском
коњу.
Уколико се има времена, наставник прича о разним теоријама где се налази
Троја?
 Наставник пише на табли:
XII до VIII века п. н. е. зовемо Хомерска Грчка или Мрачно доба
Хомер – Илијада и Одисеја
Тројански рат (поч. XII веку п. н. е.) – Илион
Ахил
Тројански коњ

– Грчка колонизација
На карти, на 63. страни показати правце грчке колонизације, а потом и на
карти света (уколико је наставник у могућности). Узроци сеобе су: потрага за
плоднијом земљом, пренасељеност, због страха од дугова, сиромашни због
земље... Град из ког су се доселили би био метропола за колонију. Колоније
су подстицале развој привредних веза са метрополом и ширење грчке
културе.
Колонизација тече у три правца: обале Црног мора, југ Италије (Велика
Грчка) и Северна Африка.
Прочитати текст о трговини грчких колонија на Понту на 63. страни и
одговорити на питања испод текста.

Наставник пише на табли:

VIII – VI в. п. н. е. – грчка колонизација
Метропола – колонија
Велика Грчка – Јужна Италија

– Настанак полиса (градова-држава)

Крајем Мрачног доба почиње развој грчких полиса. Пошто се Стара Грчка
никада није ујединила због својих географских карактеристика, настало је
много полиса, а најзначајнији су Спарта, Атина, Теба, Коринт...
У полисима се издваја богатији, предузимљивији део становништва, који ће
завладати том територијом – аристократија. Сваки полис је имао и градско
утврђење – акропољ.

Наставник пише на табли:

Полис – град-држава

Систематизација Уколико остане времена, на 65. страни уџбеника, одговорити на питања.

Наставник похваљује ученике, који су били успешни на часу и води

евиденцију о ангажованости ученика у својој свесци.

Домаћи задатак Одговорити на питања из радне свеске (41–45. стране).

Урадити пројектни задатак: да изаберу један грчки мит по избору за други

час по реду и испричају га другима.
 Изглед табле и запис у свесци

Најстарији период грчке историје

Грци (Хелени): Јонци, Дорци, Еолци и Ахајци

Критска култура (II миленијум п. н. е.)
Кносос – Минос, лавиринт, Минотаур
Микенска култура
Лавља врата
XII до VIII в. п. н. е. зовемо Хомерска Грчка или Мрачно доба
Хомер – Илијада и Одисеја
Тројански рат (поч. XII в. п. н. е.) – Илион
Ахил
Тројански коњ
VIII – VI в. п. н. е. – грчка колонизација
Метропола – колонија
Велика Грчка – Јужна Италија
Полис – град-држава

ПРИЛОЗИ

БЕЛЕШКЕ