Specifikacija Predmeta Istorija OAS

АНТИЧКА ГРЧКА
Статус предмета: обавезни
Број ЕСПБ: 6
Услов: -
Циљ предмета: Излагање историје aнтичке Грчке и упознавање са закономерностима у

политичкој, економској, социјалној и културној сфери. Културно наслеђе античке Грчке.
Исход предмета: Усвајање знања из историје античке Грчке заснованих на резултатима

савремених истраживања и оспособљавање студената за самостално истраживање и примену
стечених знања.
Садржај предмета
Теоријска настава – Предмет обухвата излагање просторног, хронолошког и језичко-
етничких оквира античке Грчке. На предмету се излаже преглед преисторијског развоја Грчке,
периодизација, становништво, језик, име и писмо, природни услови и привреда Грчке и
карактеристике социјално-економских односа.
Нарочита пажња на предмету се поклања материјалним и писаним историјским изворима:
археолошки налази, натписи (епиграфика), папирологија, новац (нумизматика) и дела античких
аутора. Тежиште излагања је на политичкој и културној историји и писменим изворима.
Практична настава, вежбе – упознавање историје античке Грчке на основу читања извора
и текстова у преводу уз коришћење техничких наставних средстава за приказивање простора на
коме се простирала античка Грчка, као и приказивање слика и филмова о античкој Грчкој.
Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

1. И. Јордовић, Стари Грци. Портрет једног народа, Београд 2011.
2. К. Марицки Гађански, Грчка историја, деo I (скрипта), Нови Сад 1984, 1987.
3. Стара Грчка, у редакцији В. В. Струвеа и Д. П. Калистова, Сарајево 1959.
4. Џ. Бјури, Р. Мигс, Историја Грчке I и II, Београд 2008.
5. А.-М. Битен, Стара Грчка, Београд 2010.
6. Античка Грчка, Кембриџ илустрована историја, приредио: П. Картлиџ, Нови Сад 2007.
7. Оксфордска историја грчког и хеленистичког света, приредили: Џ. Бордман, Џ. Грифин,
О. Мари, Београд 1999.
8. Џ. Чедвик, Микенски свет, превод: Љ Црепајац, Београд 1980.
9. Б. Гавела, Историја уметности античке Грчке, Београд 2002.
10. Дела античких писаца у преводу.
ИСТОРИЈА СТАРОГ ИСТОКА
Услов: -
Циљ предмета: Излагање историје Старог Истока и упознавање са закономерностима у

политичкој, економској, социјалној и културној сфери. Културно наслеђе Старог истока.
Исход предмета : Усвајање знања из историје Старог истока заснованих на резултатима

савремених истраживања и оспособљавање стуудената за самостално истрааживање и примену
стеченних знања.
етничких оквира држава Старог истока. На предмету се излаже преглед преисторијског развоја
Старог истока, периодизација, становништво, језик, име и писмо, природни услови и привреда
држава Старог истока и карактеристике социјално-економских односа.
археолошки налази, натписи (епиграфика) и дела античких аутора. Тежиште излагања је на
политичкој и културној историји и писменим изворима.
Практична настава, вежбе – упознавање историје Старог истока на основу читања извора
и текстова у преводу уз коришћење техничких наставних средстава за приказивање простора на
коме су се простирале државе Старог истока, као и приказивање слика и филмова о државама
Старог истока.

1. А. Курт, Стари Исток I и II, Београд 2004.
2. Д. Стефановић, И беше попут птице у кавезу. Студија о историји и култури Старог
истока, Београд 2012.
3. Стари свет, Илустрована историја света, I том, Београд 1983.
4. Оксфордска историја старог Египта, приредио: И. Шо, Београд 1999.
5. В. Недомачки, Археологија Блиског Истока, Београд 1981.
6. С. Аврамовић, Правна историја старог века, Општа историја државе и права I, Београд
1995.
7. O. Potežica, Drevna Persija, Beograd 2005.
8. Ликови старог Египта, приредио: С. Донадони, Београд 2005.
9. К. Ланге, М. Хирмер, Египат. Архитектура, пластика и сликарство током три
миленија, Београд 1973.
10. Дела античких аутора и текстови на језицима источних народа у преводу.
ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈЕ
Услов: -
Циљ предмета: Стицање општих и стручних знања утемељених на провереним достигнућима

савремене историографске науке о историји Византије, народима и регионима чији су развој и
прошлост били везани за историју и цивилизацију Византијског царства (IV-XV век). Развијање
критичког мишљења и мултиперспективног приступа у разумевању темељних историјских
процеса, структура и обележја историје Византије и средњег века као периода дугог трајања који
су свеобухватно одредили политичку и друштвену прошлост регија Европе, Медитерана, Азије и
Африке.
Исход предмета: Усвајање општих знања и развијање способности да се најважнији догађаји,

појаве и процеси из историје Византије могу идентификовати, систематизовати, интерактивно
тумачити у односу на општу историју средњег века и применити у складу са методологијом
историографске науке (у с кладу са стручном литературом и изворима). Коришћење савремених
информатичких медија и средства у проучавању историје.
Теоријска настава – Предавања о основним карактеристикама развитка Византијског
царства, утемељеним на симбиози римског државног уређења, грчке културе и хришћанске вере.
Извори за историју Византије. Политичка историја Византијског царства по епохама (IV-XV в.),
приказ њених династија и истакнутих владара. Спољна плитика, геополитичка стратегија,
темељи војне моћи и аспекти светске доминације. Државно уређење царства, законодавство,
друштвене и привредне структуре, хришћанска вера и црква у Византији, верски и социјални
покрети. Однос Византије са Истоком, Западом и словенским државама на Балкану. Крсташки
ратови, последице IV крсташког рата. Државе наследнице Византије, Никејско и Латинско
цартсво, обнова Византије. Позна Византија и Турци Османлије. Узроци пропадања. Пропаст
Византије 1453. године. Наслеђе византијске цивилизације.
Практична настава, вежбе – Обрада и анализа извора и литературе; семинарска читања,
прикази реферата и активна расправа о изворима и одабраној литератури из историје
Византије.

1. Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959 (и новија издања).
2. Д. Оболенски, Византијски комонвелт, Београд, 1996.
3. П. Рокаи, Скрипта извора из опште историје средњег века, Св. 1971.
4. Жан-Клод Шене, Бернар Флизен, Византија. Историја и цивилизација, Београд, 2010.
5. Мишел Каплан, Византија, Београд, 2008.
УВОД У ИСТОРИЈСКЕ СТУДИЈЕ
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са темељним постулатима историјске науке, опште

методологије истраживања и историје историографије. Развијање рационалног, критичког и на
научним резултатима утемељеног мишљења о прошлости.
Исход предмета: Стечено знање о методологији историјске науке, техникама научног

истраживања и историји историографије.
Садржај предмета:
Теоријска настава – Излагања о следећим темама: прошлост и наука о прошлости,
историјска свест, метод и методологија, историјски извори – врсте и подела, критика извора,
врсте историографских радова, однос историје и класичних помоћних историјских наука, однос
историје и друштвених наука, развој историографије (античка историографија, латинска
средњевековна и византијска историографија, историографија хуманизма и ренесансе,
реформације и контрареформације, просветитељства, романтизма, немачки историзам, криза
историје, француска историографија у 20. веку, англосаксонска, француска и немачка
историографија после Другог светског рата).
Практична настава, вежбе – анализа историографских дела и историјских извора, писање
приказа о историографским делима, вежбање навођења библиографских јединица

1. Здравко Делетић, Занат историчара: метод и техника историописања, Косовска
Митровица 2008.
2. Mirjana Gross, Suvremena historiografija: korijeni, postignuća, traganja, Zagreb 1996.
3. Ернст Брајзах, Историографија: стари век, средњи век, ново доба, Београд 2009.
4. Рихард ван Дилмен (ур.), Историја: лексикон појмова, Београд 2010.
5. Џон Тош, У трагању за историјом: циљеви, методи и нови правци у проучавању
савремене историје, Београд 2008.
6. Džeremi Blek, Donald M. Makrejld, Izučavanje istorije, Beograd 2007.
7. Knut Ćelstali, Prošlost nije više što je nekad bila: uvod u istoriografiju, Beograd 2004.
Археологија
Услов:
Циљ предмета: Стицање знања о теоријско-методолошким приступима и употреби археолошких

података у интерпретацији прошлости: праисторијски, антички и средњовековни период.
Исход предмета: Усвојена основна знања о разноврсности и динамичном карактеру људског

друштва на основу археолошких података; значај археологије и материјалне културе у
проучавању прошлости.
Теоријска настава – Увод у археологију и преглед главних етапа прошлости од палеолита
до средњег века. Улога археологије у проучавању прошлости, општи теоријско-методолошки
оквири и хронологија. Преглед праисторијских етапа и анализа најважнијих археолошких култура
од палеолита до протоисторијских друштава. Материјална култура историјских друштава Европе,
од бронзаног доба Егеје, преко гвозденог и архајског доба Грчке, до класичне и хеленистичке
епохе. Археолошка слика гвозденог доба Апенинског полуострва, римског републиканског
периода, Римског царства и провинција. Период Сеобе народа и формирање средњовековних
друштава, праћењем релевантних археолошких налаза.
Практична настава, вежбе – Анализа материјалне културе и археолошке слике на
простору централног Балкана и југоисточне Паноније, путем аудио-визуелних наставних
средстава и неопосредним увидом у археолошки материјал из музејских фондова.

1. К. Грин, Увод у археологију, Београд 2003.
2. Д. Срејовић, Археолошки лексикон, Београд 1997.
3. P. Medović, Vojvodina u praistoriji od neandertalaca do Kelta, Novi Sad 2006.
4. С. Бабић, Грци и други, Београд 2008.
5. Б. Гавела, Историја уметности античке Грчке, Београд 2007.
6. H. Keler, Rimsko carstvo, Novi Sad 1970.
7. Д. Мркобрад, Археолошки налази сеобе народа у Југославији, Београд 1980.
8. Н. Станојев, Средњовековна насеља од V до XV века у Војводини, Нови Сад 1996.
9. Г. Милошевић, Становање у средњовековној Србији, Београд 1997.
10. В. Манојловић Николић, Из средњовековне археологије, Београд 2012.
ХЕЛЕНИЗАМ
Услов: -
Циљ предмета: Излагање историје Хеленизма и упознавање са закономерностима у политичкој,

економској, социјалној и културној сфери. Културно наслеђе Хеленизма.
Исход предмета: Усвајање знања из историје Хеленизма заснованих на резултатима савремених

истраживања и оспособљавање студената за самостално истраживање и примену стечених
знања.
етничких оквира у доба Хеленизма. На предмету се излаже периодизација, становништво, језик,
име и писмо, природни услови и привреда земаља за време хеленистичког периода и
карактеристике социјално-економских односа.
аутора. Тежиште излагања је на политичкој и културној историји и писменим изворима.
Практична настава, вежбе – упознавање историје Хеленизма на основу читања
оргиналних текстова у преводу уз коришћење техничких наставних средстава за приказивање
простора на коме су се простирале Хеленистичке државе, као и приказивање слика и филмова о
Хеленизму.

1. И. Јордовић, Стари Грци. Портрет једног народа, Београдд 2011.
2. Ф. Папазоглу, Историја хеленизма, Београд 2010.
3. Џ. Бјури, Р. Мигс, Историја Грчке I и II, Београд 2008.
4. H. Kreissig, Povijest helenizma, prevod: M. Popović, Zagreb 1987.
5. Античка Грчка, Кембриџ илустрована историја, приредио: П. Картлиџ, Нови Сад 2007.
6. Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, приредили: Џ. Бордман, Џ. Грифин,
О. Мари, Београд 1999.
8. А. Цермановић-Кузмановић и Д. Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе,
Савремена администрација, Београд 1996.
9. Б. Гавела, Историја уметности античке Грчке, Научна, Београд 2002.
ИСТОРИЈА СТАРОГ РИМА
Услов: -
Циљ предмета: Излагање историје старог Рима и упознавање са закономерностима у политичкој,

економској, социјалној и културној сфери. Културно наслеђе старог Рима.
Исход предмета: Усвајање знања из историје старог Рима заснованих на резултатима

стечених знања.
етничких оквира старог Рима. На предмету се излаже преглед од преисторијског развоја
Апенинског полуострва, периодизација, становништво, језик, име и писмо, природни услови и
привреда Рима и карактеристике социјално-економских односа до пропасти римске
цивилизације.
аутора. Тежиште излагања је на политичкој и културној историји и писаним изворима.
Практична настава, вежбе – упознавање историје старог Рима на основу читања извора и
текстова у преводу уз коришћење техничких наставних средстава за приказивање простора на
коме се простирао стари Рим, као и приказивање слика и филмова о старом Риму.

1. Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд 1978.
2. М. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике (753. – 27.пре Хр.).
Историја и институције, Београд 2002.
3. Ж.-Н. Робер, Стари Рим, Београд 2009.
4. М. Мирковић, Римска држава у доба принципата и домината (27. пре. Хр. – 337. н. е.).
Од Августа до Константина, Београд 2003.
5. Оксфордска историја римског света, приредили: Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари,
Београд 1999.
6. С. Мичел, Историја позног римског царства 284-641, Београд 2010.
7. Ликови старог Рима, приредио: Андреа Ђардино, Београд 2006.
8. М. Ростовцев, Историја старог света. Грчка. Рим, предговор: К. Марицки Гађански,
Нови Сад 1974.
9. Б. Канлиф, Римско царство. Народи и цивилизација, Београд 1980.
ЗАПАДНА ЕВРОПА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -

савремене историографске науке о историји Западне европе у средњем веку. Развијање
критичког мишљења и мултиперспективног приступа у разумевању темељних историјских
процеса, структура и обележја историје западне Европе у средњем веку.

појаве и процеси из историје западне Европе у средњем веку могу идентификовати,
интерактивно тумачити у односу на општу историју средњег века и применити у складу са
захтевима методологије историографске науке. Коришћење савремених информатичких медија
и средстава у проучавању историје.
Теоријска настава – Предавања о изворима за историју западне Европе. Велика сеоба
народа. Германске краљевине и Римско царство. Франачка Меровинга. Европа Каролинга.
Експанзија Нормана. Немачка у средњем веку. Папство и западна црква у средњем веку. Однос
царства и папства. Француска у средњем веку. Енглеска у средњем веку. Ханза и Калмарска
унија. Друштвени односи, институције, привреда и цивилизација западне Европе у средњем
веку.
прикази реферата и активна расправа о изворима и одабраној литератури из историје западне
Европе у средњем веку.

1. А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински, О. Л. Ванштајн, Историја средњег века, I, Београд 1950.
2. M. Brandt, Srednjovjekovno doba povijesnog razvitka, I, Zagreb 1980.
3. С. Пеинтер, Историја средњег века (284-1500), Београд – Бања Лука 1997.
4. Е. Пероа, Р. Дусе, А. Латреј, Историја Француске, I, Београд 1961.
5. A. L. Morton, Istorija Engleske, Sarajevo, 1955.
6. П. Рокаи, Скрипта извора из Опште историје средњег века, Св. 1971.
СЛОВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ И УГАРСКА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -

савремене историографске науке о историји средњовековне Русије, Чешке, Пољске и Угарске.
Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у разумевању темељних
историјских процеса и структура.

појаве и процеси из историје словенских земаља и Угарске у средњем веку могу
идентификовати, интерактивно тумачити у односу на општу историју средњег века и применити у
складу са захтевима методологије савремене историографске науке. Коришћење савремених
информатичких медија и средстава у проучавању историје.
Теоријска настава – Извори за историју словенских земаља. Словенска митологија.
Великоморавска кнежевина. Мисија Ћирила и Методија. Примање хришћанства и развој
државности код Руса, Чеха и Пољака. Кијевска Русија. Настанак Монголске империје и провала
Монгола у Европу. Руске земље и Монголи. Успон Московске кнежевине. Руска црква. Чешка у
средњем веку. Пољска у средњем веку. Велика кнежевина Литва. Немачка колонизација источне
Европе и држава немачког витешког реда. Извори за историју Угарске у средњем веку. Сеоба
Мађара у Карпатски басен, настанак њихове државе и покрштавање. Краљевина Угарска у
средњем веку. Угарска и суседи.
словенских земаља и Угарске у средњем веку.

1. Ф. Дворник, Словени у европској историји и цивилизацији, Београд 2001.
2. B. D. Grekov, Kijevska Rusija; M. Brandt, Ruske zemlje od XII st. do Ivana Groznog, Zagreb 1962.
3. П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш, Историја Мађара, Београд 2002.
4. Ђ. Харди, Наследници Кијева између краљевске круне и татарског јарма, Нови Сад 2002.
5. F. Kont, Sloveni, nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek), I-II, Beograd 1989.
6. П. Рокаи, Скрипта извора из опште историје срдњег века, Св. 1971.
Словени, староседеоци и Срби на Балкану до почетка XIV века
Услов: -
Циљ предмета: Разумевање процеса који су битно утицали на развој Балкана и формирање
друштвених, економских, језичких и психолошких основа на којима су настале различите
средњовековне структуре овог простора. Развијање критичког мишљења и способности за
самостално проучавање ових процеса.
Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси везани за

односе Словена и староседалаца на Балкану у раном средњем веку распознају, опишу и
протумаче.
Теоријска настава – Насељавање Словена на Балканско полуострво. Културни, економски
и политички контакти Словена и староседелаца. Формирање и организација
раносредњовековних држава на Балканском полуострву. Развој раносредњовековних српских
држава. Настанак и развој државе Немањића до времена краља Милутина.
Практична настава, вежбе – Обрада и анализа историјских извора, наративног и
дипломатичког порекла.
1. Историја српског народа I, Београд 1981.
2. С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд 1998.
3. А. Веселиновић, Р. Љушић, Родослови српских династија, Нови Сад 2002.
4. К. Јиречек, Историја Срба I и II, Београд 1952. (и сва новија издања)
5. Историја Црне Горе I и II/1, Титоград 1971.
ПРИВРЕДА И ДРУШТВО У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Услов: -
средњовековне структуре овог простора. Стицање знања из привредне историје Срба од доласка
на Балкан до пада српске Деспотовине, у другој половини XV века. Компаративна анализа истих
са привредним кретањима шире, на Балкану и у Европи. Развијање критичког мишљења и
способности за самостално проучавање ових процеса.

развој привреде у средњовековној Србији распознају, опишу и протумаче.
Теоријска настава – Проучавање привредних и из њих проистеклих средњовековних
структура дугог трајања које су свеобухватно одредиле политичку, друштвену и културну
прошлост српског народа. Истицање значаја рударства и његовог успона, као важне гране
привреде. Прати се развој трговине и трасе путева, трговци и основни предмети трговине као и
средњовековна караванска трговина.Упознавање са развојем земљорадње и сточарства,
пчеларства, виноградарства, воћарства, риболова и заната у нареченом периоду.
Практична настава, вежбе – Анализа извора везаних за проблематику средњовековне
привреде и друштва.

1. Историја српског народа, I-II, Београд 1981, 1982.
2. М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, Београд 1973.
3. М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, I - II, Београд 1955.
4. Историја Црне Горе I, II/1, Титоград 1967, 1971.
6. С. Божанић, Рударство у средњовековној Србији и Босни, Споменица ИА ,,Срем” 1 (2002),
77-140.
7. С. Новаковић, Село, Београд 1965.
ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА ОД XVI ДО XVIII ВЕКА
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са главним токовима српске историје на територији

Хабзбуршке монархије у наведеном хронолошком раздобљу. Такође студенти се упознају са
многобројним политичким, друштвеним и културним процесима српске, али и шире европске
историје, који се блиско везују за државу Хабзбурга, што у коначном циљу има свестраније и
боље информисање студената о животу на просторима Средње Европе. У оквирима истог курса
студенти ће се упознати детаљно и са животом Срба на простору Османске империје и Млетачке
републике, што је важан аспект у сагледавању свих процеса историје српског народа који ће
детерминисати његов развитак, од XVI до XVIII века, али и у каснијем раздобљу у време
националних револуција.
Исход предмета: Студент ће у току предавања и вежби стећи основна знања која ће му помоћи
да заокружи своја знања о овим специфичним областима. Студенти стичу основна знања из
историје српског народа од почетка XVI до XVIII века, уз обраду појединих проблeма српске
историје на основу историјских извора и овладавање методологијом утврђивања историјских
чињеница.
Теоријска настава – Кроз предавања и вежбе студенти се упознају с основним
проблемима из српске историје од почетка XVI до краја XVIII века, уводе се у методологију рада с
изворима за изучавање ове проблематике и вежбају научном стилу изражавања својих
истраживачких закључака. Настава би се кретала хронолошким принципом од Мохачке битке
(1526) до друге половине XIX века и просторно, обухватајући питања из српске историје на већ
описаном географском простору. Неке од области су: Срби у новоформираним крајинским
областима на простору Хрватске и Славоније од XVI до XVIII века; Турски продор после Мохача и
ситуација до Великог бечког рата (1683-1699); Војне границе, Крајине у Хрватској, Сеобе Срба,
Привилегије, Карловачка митрополија, као и односи унутар међунационалне Хабзбуршке
монархије са нагласком на културну и друштвену историју у поменутом хронолошком периоду.
Практична настава, вежбе – читање извора, презентације студената, посете
библиотечким и архивским установама у Новом Саду, Сремским Карловцима и Београду.

1. Историја српског народа, III-1, III-2, IV-1, Београд 1994.
2. Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини-од најстаријих времена до оснивања Потиско-
поморишке Војне границе (1702), Нови Сад 1996.
3. Јован Савковић, Постанак и развитак Војне границе, Нови Сад 1964.
ПОМОЋНЕ ИСТОРИЈСКЕ НАУКЕ
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са дисциплинама помоћно историјских наука, од којих

се посебно обрађују палеографија (кроз упознавање и читање старих писама: латиничних и
ћириличних), дипломатика (анализа повеља), хронологија (израчунавање датума) и хералдика
(наука о грбовима).
да заокружи своја знања о овим специфичним областима. Примена стечених знања је могућа у
архивском, музејском и наставно-педагошком раду (школа).
Теоријска настава – Основни појмови о палеографији; ћирилска и глагољско писмо; развој
српске ћирилице у средњем и новом веку; рецензије; Душанов законик, повеље; ћирилица 18-
19. века; штампарије, Вукова реформа; латинска палеографија: латинско писмо римске и друге
скраћенице; анализа повеља; израчунавање датума; основна правила хералдике (науке о
грбовима).
Практична настава, вежбе – Читање старих писама, презентације студената, посете
библиотечким и архивским установама.
1. Стјепан Антољак, Помоћне историјске науке, Краљево 1971.
2. Миомир Дашић, Увод у историјске студије са основама помоћних историјских наука,
Титоград 1988.
3. Петар Ђорђић Историја српске ћирилице Београд 1971.
4. Sanja Lazanin, Nemačka paleografija, Zagreb 2004.
5. Anton Stipišić, Pomoćne povjesne znanosti, Zagreb 1985.
РАНА МОДЕРНА ИСТОРИЈА ЕВРОПЕ
Услов: -
Циљ предмета: Да преко стицања нових и продубљивања стечених знања о општим процесима
и појединачним догађајима пружи студентима сазнања о економском, политичком, културном
развоју Европе у раздобљу од друге половине XV до 1789. Развијање критичког мишљења и
мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању резултата научних истраживања.
Исход предмета: способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси из историје

Европе у раздобљу од друге половине XV до 1789. самостално идентификују, опишу и тумаче у
складу са резултатима савремених историографских истраживања.
Теоријска настава – Упознавање са генезом различитих географских, политичких и
културних концепата појма „Европа“. Упознавање са општим проблемима периодизације тј. са
различитим теоријским полазиштима и концепцијама у подели историје на већа временска
раздобља; проблеми „унутрашње“ периодизације, односно ужих, заокружених, хронолошких
целина у оквиру историје новог века. Велика географска открића и експанзија Европе; Ренесанса;
Реформација; Генеза капитализма; апсолутистичка монархија и зачеци либералних концепција о
држави и друштву; Историја појединих западноевропских држава у датом раздобљу. Основне
информације о свим областима духовног и материјалног живота: природним и друштвеним
наукама, књижевности, ликовној уметности, одевању, исхрани.
Практична настава, вежбе – Читање, критичко промишљање, развијање
мултиперспективног приступа у тумачењу резултата научних истраживања различитих аспеката
историје Европе од 1453. до 1609. Презентација домаћих и семинарских радова студената.
1. Х. Кенигсбергер, Џ. Боулер, Џ. Моуз, Европа у шеснаестом веку, Београд 2002.
2. Доналд Педингтон, Европа у седамнаестом веку, Београд 2002.
3. Метју Андерсон, Европа у осамнаестом веку (1713-1789), Београд 2002.
4. Фредерик Киркпатрик, Шпански Освајачи, Београд 2005.
5. Danijel Borstin, Svet otkrića, Beograd 2002.
6. Nikola Samardžić, Karlo V, Beograd 2001.
7. Žan Delimo, Civilizacija Renesanse, Novi Sad 2005.
8. Жан Делимо, Настанак у учвршћење реформације, Нови Сад 1998.
9. Fernan Brodel, Metideran i metideranski svet u doba Filipa II, I-II, Beograd, Podgorica 2001.
10. Pierre Chaunu, Civilizacija klasične Evrope, (1620-1760), Beograd, 1977.
ИСТОРИЈА СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ У НОВОМ ВЕКУ
Услов: -
Циљ предмета: Стицање знања о најважнијим догађајима, процесима, проблемима и

личностима историје Средње Европе у новом веку. Стицање знања о међусобним везама
средњеевропских народа и веза са историјом Балкана. Географска обухватност: данашња Чешка,
Словачка, Аустрија, Мађарска, Војводина, Трансилванија, Словенија и Хрватска, као и Босна и
Херцеговина од 1878. године. Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у
самосталном интерпретирању сложених политичких, демографских и културних појава
посматраног историјског простора.
Исход предмета: способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и личности из историје

Средње Европе у новом веку и њених народа самостално идентификују, опишу и тумаче у складу
са резултатима савремених историографских истраживања. Упознавање са културом и
менталитетом Средње Европе као историјско-географске области. Стечено знање о најважнијим
историјским појавама, догађајима и процесима из области државноправне, политичке,
друштвене, економске и културне историје Средње Европе.
Теоријска настава – Појам Средње Европе. Релевантна стручна литература и историјски
извори. Опште географске и демографске одлике Средње Европе почетком 16. века. Историјске
околности настанка Хабзбуршке монархије. Државно-правне, верске, социјалне и етничке
одлике Хабзбуршке монархије. Аустро-турски ратови. Реформација и контрареформација.
Централизација државне управе и апсолутизам хабзбуршког двора и покушаји отпора од стране
народа Хабзбуршке монархије. Историја Чеха, Мађара, Словака, Хрвата и Словенаца од 16. до 18.
века. Просветитељство. Утицај Француске револуције и француских ратова. Националне и
либералне идеје. Почеци национално-препородних покрета. Економски и културни развитак
народа Аустријске Монархије, демографске прилике. Vormärz. Револуционарна збивања у
аустријским областима. Српска Војводина и Тамишки банат. Унутрашња и спољна политика,
економски развитак у време Бахововог апсолутизма. Аустро-мађарска нагодба. Аустро-Угарска у
доба дуализма. Културни и привредни развој. Спољна политика Аустро-Угарске. Окупација Босне
и Херцеговине, аустријска власт у Босни и Херцеговини. Заоштравање међународних односа и
међунационалних односа унутар Аустро-Угарске. Аустро-Угарска у Првом светском рату и њен
распад.
Практична настава, вежбе – Читање, критичко промишљење и развијање
мулитиперспективног приступа у тумачењу релевантних историјских извора и литературе у вези
са историјом Средње Европе у новом веку.

1. P. S. Wandycz, Cijena slobode. Povijest Srednjoistočne Evrope od srednjeg veka do danas,
Zagreb, 2004.
2. П.Рокаи, З.Ђере, Т.Пал, А.Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
3. V. Tomek, Povijest Kraljevine Češke, Zagreb, 1899.
4. M. Valentić i L. Čoralić (уредници), Povijest Hrvata. Knj. 2, Od kraja 15. st. do kraja Prvoga
svjetskog rata, Zagreb, 2005.
5. Д. Ковач, Istorija Slovačke, Novi Sad, 2012.
6. F.Gestrin, V.Melik, Istorija Slovenaca, Sarajevo, 1979.
7. Ж.-П. Блед, Франц Јозеф, Београд, 1998.
8. Kulturno-politički pokreti naroda Habsburške Monarhije u XIX, Novi Sad, 1983.
9. Т. Kraljačić, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini 1882-1903, Sarajevo, 1987.
10. J. Oskar, Budućnost monarhije:propast dvojne monarhije i sjedinjene podunavske zemlje, Novi
Sad, 1996.
ОПШТА ИСТОРИЈА XIX ВЕКА
Услов: -
Циљ предмета: Стицање нових и продубљивање стечених знања о различитим аспектима

(друштвеном, политичком, економском, културном итд.) историје Европе и света у дугом
деветнаестом веку (1789-1914.). Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа
у самосталном интерпретирању резултата научних истраживања политичког, друштвеног,
економског и културног аспекта.
Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси из историје
Европе и света у дугом деветнаестом веку самостално идентификују, опишу и тумаче у складу са
резултатима савремених историографских истраживања.
Теоријска настава – Излагања о историјским предусловима, контексту, субјектима,
чиниоцима и најважнијим догађајима значајним за историју Европе и света у дугом XIX веку –
Добу револуција 1774-1848. и Добу империјализма 1870-1918. Ту спадају: проблеми
периодизације поменуте епохе и методолошке претпоставке за њено проучавање, друштвене и
политичке идеје просветитељства – идејна основа Револуције, америчка револуција и Рат за
независност, француска држава и друштво уочи Револуције, Велика француска револуција, њен
одјек у Европи, Француски револуционарни и наполеонови ратови, Бечки конгрес и доба
контрареволуције, Света алијанса, доба Формерца, Јулска монархија и Европа 1830-их. година,
Револуције 1848. године. Предводници револуција – биографски приступ проблему, друштва,
уметност и наука у епохи револуција. Уједињење Немачке и Италије, Велика источна криза,
Берлински конгрес и европски поредак настао после њега, систем империјалистичких савеза,
настанак блоковске поделе Европе, европске кризе у првој деценији XX века и урушавање
система насталог после Берлинског конгреса. Друштво и свакодневни живот Европе у поменутом
периоду, Друштвене и политичке идеологије XIX века (либерализам, конзервативизам,
националне идеологије, социјализам...), револуција у природним наукама, технички и
технолошки преображај производње.
Практична настава, вежбе – Читање историјских извора и литературе и њихово критичко
промишљање, презентација домаћих радова студената.

1. Чедомир Попов, Грађанска Европа I-III, Нови Сад 2010
2. Eric J. Hobsbawm, Doba revolucije, Evropa 1789-1848, Zagreb 1987
3. Eric J. Hobsbawm, Doba kapitala 1848-1875, Zagreb 1989
4. Хари Хердер, Европа у деветнаестом веку (1830–1880), Београд 2003
5. Џон М. Робертс, Европа 1880–1948, Београд 2002
6. Ф. Форд, Европа у доба револуција 1780-1830, Београд 2003
МЕДИТЕРАН У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -

савремене историографске науке о средњовековној историји Медитерана. Развијање критичког
мишљења и мултиперспективног приступа у разумевању темељних историјских процеса и
структура.

појаве и процеси из средњовековне историје Медитерана могу идентификовати, интерактивно
тумачити у односу на општу историју средњег века и применити у складу са захтевима
методологије савремене историографске науке. Коришћење савремених информатичких медија
и средстава у проучавању историје.
Теоријска настава – Излагања о политичкој и друштвеној историји медитеранских земаља
и регија у средњем веку. Извори за историју Медитерана у средњем веку. Миграције и нови
друштвени односи који су Европу и Медитеран из античког доба увели у средњовековни период.
Мухамед и ислам. Експанзија Арапа у Средоземље. Омајади и Абасиди. Значај исламске културе
на развој науке у Европи и на Медитерану. Сусретање хришћанства и исламa на Медитерану.
Крсташки ратови и крсташке државе. Пиринејско полуострво у средњем веку. Андалузија-
простор прожимања медитеранских цивилизација. Реконквиста. Историја Апенинског
полуострва у средњем веку. Краљевина Сицилија-утицаји ислама, јудаизма и хришћанства.
Градске републике Венеција и Ђенова. Историја Фиренце и Милана. Медитерански град.
Култура и цивилизацијсkи утицаји, трговина, привреда и путне комуникације Средоземља у
средњем веку.
Медитерана у средњем веку.
1. F. Hiti, Istorija Arapa, Sarajevo, 1967, 1983.
2. Luiđi Salvatoreli, Istorija Italije, I-II, Novi Sad 2006.
3. G. Luzzato, Ekonomska povijest Italije, Zagreb 1960.
4. A. Тененти, Италија у петнаестом веку, Београд, 2001.
5. Рене Грусе, Крсташка епопеја, Сремски Карловци -Нови Сад, 2004.
6. М. Bloch, Feudalno društvo, Zagreb, 1958.
7. П. Рокаи, Скрипта извора из опште историје срдњег века, Св. 1971.
ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА ЗА ИСТОРИЈУ СРБА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -
Циљ предмета: Разумевање процеса који су битно утицали на развој Балканаи формирање

односе Словена и староседалаца на Балкану у раном средњем веку распознају, опишу и
протумаче.
Теоријска настава – Насељавање Словена на Балканско полуострво. Културни, економски
и политички контакти Словена и староседелаца. Формирање и организација
раносредњовековних држава на Балканском полуострву. Развој раносредњовековних српских
држава. Настанак и развој државе Немањића до времена краља Милутина.
Практична настава, вежбе – Обрада и анализа историјских извора, наративног и
дипломатичког порекла.
1. Н. Лемајић, Извори и историографија о српском средњем веку, Нови Сад 2007.
2. Р. Михаљчић, С. Ћирковић, Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
СРБИЈА И БОСНА ОД XIV ДО XVI ВЕКА
Услов: -

историју Србије и Босне у периоду развијеног средњег века распознају, опишу и протумаче.
Теоријска настава – Друштвени, економски, политички и културни развој Србије и Босне у
периоду од XIV до XVI века. Успон средњовековне српске државе од времена Стефана Уроша II
Милутина. Слом државе Немањића. Формирање и развој државе српских деспота. Династија
Котроманића и њена борба за доманацију у Босни. Односи Босне и Угарске током нареченог
периода. Српске феудалне породице на територији данашње Црне Горе. Деспоти у јужној
Угарској.
Практична настава, вежбе – Анализа историјских докумената о о Босни и Србији од XIV
до XVI века.
1. Историја српског народа I - II, Београд 1981.
3. С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964.
4. A. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад 2001.
5. Историја Црне Горе II/1, II/2, Титоград 1971.
6. К. Јиречек, Историја Срба I и II, Београд 1952. (и сва новија издања)
7. М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994.
ИСТОРИЈА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената с најважнијим историјским појавама, догађајима и

процесима од оснивања османског бејлика до пропасти Османског царства. Развијање критичког
мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању резултата научних
истраживања политичког, друштвеног, правног, економског и културног аспекта османске
историје.
Исход предмета: Способност да се најважније историјске појаве, догађаји и процеси самостално
описују и тумаче на основу резултата савремених научних истраживања и критичке анализе
историјских извора и литературе.
Теоријска настава – Увод у студије османистике, османски извори и литература,
периодизација османске историје, курс политичке историје, оснивање државе, однос центра и
периферије, газа, османска освајања, класични период, владавина жена, транзициони период,
доба лала, почетак доба реформи, танзимат, хамидовски период, први и други мешрутијет.
Османско државно уређење, политички и правни систем, милет систем, владарска идеологија,
шеријат и канун. Статус и положај немуслимана, османско друштво, аскер и раја, повлашћене
категорије, османски град; уређење у центру и на периферији. Османска књижевност и
архитектура, економија, порески систем, тимарски систем.

1. Халил Иналџик, Османско царство. Класично доба 1300-1600, Београд 2003.
2. Робер Мантран (приредио), Историја Османског царства, Београд 2002.
3. Илбер Ортајли, Најдужи век империје, Београд 2004.
4. Ekmeleddin Ihsanoğlu (priredio), Historija Osmanske države i civilizacije I,II, Sarajevo 2004.
Додатна литература (одабрана поглавља из наведене литературе):
5. The Cambridge History of Turkey, Vol. I-IV, Cambridge 2006-2013.
6. Stanford Shaw, Ezel Kural Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Vol. I-II,
Cambridge 1976, 1977.
7. Suraiya Faroqhi, The Ottoman Empire and the World Around It, London 2004.
8. Colin Imber, The Ottoman Empire, 1300-1600. The Structure of Power, London 2002.
9. Daniel Goffman, The Ottoman Empire and Early Modern Europe, Cambridge 2002.
10. Jason Goodwin, Lords of the Horizons. A History of the Ottoman Empire, London 1998.
ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1
Услов: -
Циљ предмета: Стицање знања о различитим аспектима (политичком, друштвеном, економском,

културном итд.) историје Краљевине СХС/Југославије од њеног настанка за време Првог светског
рата до окупационе поделе 1941. године, развијање критичког мишљења и мултиперспективног
приступа у самосталном интерпретирању резултата научних истраживања политичког,
друштвеног, економског и културног аспекта историје југословенске државе од њеног настанка
до окупационе поделе 1941. године.
Исход предмета: Знања и способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси из

историје југословенске државе од њеног стварања за време Првог светског рата до 1941. године
самостално идентификују, описују и тумаче у складу са резултатима савремених историографских
истраживања.
Теоријска настава – излагања о историјским предусловима, контексту, субјектима,
чиниоцима и најважнијим догађајима у процесу стварања југословенске државе за време Првог
светског рата, о међународном положају, државном и уставном уређењу, структури
становништва, друштвеним односима, политичким приликама и међународном положају
Краљевине СХС/Југославије (политичке странке, политичке вође и државници, династија
Карађорђевић, Видовдански устав, парламентарни избори, диктатура краља Александра, атентат
у Марсељу, Септембарски устав, влада Милана Стојадиновића, влада Цветковић-Мачек,
приступање Југославије Тројном пакту, државни удар 1941. и влада Душана Симовића),
економским (аграрна реформа, велика економска криза, државна интервенција у индустрији
итд.) и културним (просветна политика, културно стваралаштво итд.) приликама у Краљевини
СХС/Југославији у раздобљу између два светска рата (1918-1941).
Практична настава, вежбе – читање, критичко промишљање, подстицање развоја
мултиперспективног приступа у тумачењу резултата научних истраживања различитих аспеката
историје југословенске државе од Првог светског рата до 1941. године

1. М. Екмечић, Стварање Југославије, I-II, Београд 1988.
2. Б. Петрановић, Историја Југославије, I, Београд 1988.
3. Љ. Димић, Историја српске државности. Србија у Југославији, Нови Сад 2001.
ИСТОРИЈА СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ (1790-1918)
Услов: -

Хабзбуршке монархије у наведеном хронолошком раздобљу. Такође студенти се упознају са
многобројним политичким, друштвеним и културним процесима српске, али и шире европске
историје, који се блиско везују за државу Хабзбурга, што у коначном циљу има свестраније и
боље информисање студената о животу на просторима Средње Европе. Исто тако студенти се
упознају и са најважнијим догађајима из историја Срба у Монархији, као што су Темишварски
сабор, Револуција 1848-1849, Црквено-народни сабори, и Српско питање на Угарском, Хрватском
и Далматинском сабору. Важан сегмент је и сагледавање друштвених, економских и религијских
чинилаца српске историје у Монархији у овом периоду.
историје српског народа у Хабзбуршкој монархији 1790-1918, уз обраду појединих проблeма
српске историје на основу историјских извора и овладавање методологијом утврђивања
историјских чињеница.
проблемима из српске историје у држави Хабзбурга 1790-1918. Од Темишварског сабора, преко
револуционарних дешавања 1848-1849, Благовештенског сабора, 14 Црквено народних сабора
1861-1911, потом кроз политичку делатност Светозара Милетића и његових следбеника и
наследника до 1918 креће се опсег српске историје везан за Угарску. Посебна пажња се обраћа
на дешавања у Хрватској, Славонији и Далмацији, као посебним областима, чиме се стичу
комплексна знања и сагледавају свеобухватни процеси српске историје у Монархији током дугог
XIX века. Такође посебно се обрађује идеја српске државности у Аустро Угарској кроз Српску
Војводину, али и динамичан ток црквено-народне политике на Саборима. Од 1878, предмет се
везује и за историју Срба у Босни у Херцеговини у периоду Аустроугарске управе до 1918.
Практична настава, вежбе – Читање извора, презентације студената, посете

1. Дејан Микавица, Српско питање на Угарском сабору 1690-1918, Нови Сад 2011.
2. Василије Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791-1914, Нови Сад 1980.
3. Славко Гавриловић, Из историје Срба у Хрватској и Славонији 16-19 век, Нови Сад 1995.
4. Василије Ђ. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914, Београд 1995.
5. Милорад Екмечић, Стварање Југославије, 1790-1918, 1-2, Београд 1989.
ИСТОРИЈА СРБИЈЕ И СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ ОД КРАЈА XVIII ДО ПОЧЕТКА XX ВЕКА
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са главним токовима српске историје на територији две
српске државе Србије и Црне Горе. Сагледавање формирања националних држава и њених
институција, али и изучавање свеобухватних друштвених, политичких, економских и културних
токова историје Срба током дугог XIX века.
Исход предмета: Овладавање знањима из српске историје до стицања независности - уређење

држава Србије и Црне Горе, развитак институција, међународни положај, национална политика у
две српске државе.
Теоријска настава – Од почетка Првог српског устанка, преко догађаја везаних за Други
српски устанак, затим стицања аутономије и владавине Уставибранитеља, студенти се упознају са
најважнијим догађајима и личностима, те политичким токовима у устаничкој држави, али и
Кнежевини Србији. Нагласак се стваља и на владавину кнеза Михаила, те стицање државне
независности у периоду 1875-1878, као и читаву владавину Милана Обреновића, и његовог сина
Александра, који су ојачали и учврстили међународни положај Краљевине Србије. У периоду
1903-1918, посебно се изучавају политички, друштвени и екононмски чиниоци развитка тзв
златног доба српске демократије. Последња етапа је решавање српског националног питања у
периоду ратова 1912-1918. Историја Срба у Црној Гори обухвата све догађаје и процесе који
карактеришу живот ове српске државе, од 15 века, све до 1918, уз нагласак на институције
Владичанства и Гувернадурства, али и детаљно изучавање владавине Петра I и Петра II
Петровића Његоша, те књаза Данила и књаза/краља Николе
библиотечким и архивским установама у Новом Саду и Београду.

1. Радош Љушић, Српска државност 19 века, Београд 2008.
2. Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, 1-2, Београд 1989.
3. Историја српског народа, V-1, VI-1, Београд 1994.
4. Радослав Распоповић, Дипломатија Црне Горе 1711-1918, Подгорица 1996.
ОПШТА САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената с најважнијим историјским појавама, догађајима и

процесима у времену од почетка Првог светског рата до деведесетих година XX века, засновано
на резултатима савремених научних истраживања. Развијање критичког мишљења и
мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању резултата научних истраживања
политичког, друштвеног, правног, економског и културног аспекта.
Исход предмета: Способност да се најважније историјске појаве, догађаји и процеси самостално
описују и тумаче на основу резултата савремених научних истраживања и критичке анализе
историјских извора и литературе.
Теоријска настава – Први светски рат, мировни уговори и њихово спровођење, историја
великих светских држава у међуратном раздобљу, покретачке снаге међународне политике
између два светска рата, политичке кризе тридесетих година и пут ка новом рату.
Други светски рат, мировни уговори после рата, историја великих светских држава у послератном
раздобљу, покретачке снаге међународне политике после Другог светског рата, блоковска
подела света и Хладни рат. Историја Европе, европске идеје, Европске Уније, Источне Европе,
САД и Совјетског савеза, блоковска подела света и трећи свет.

1. Pierre Renouvin, Evropska kriza i Prvi svjetski rat, Zagreb 1965
2. Чедомир Попов, Од Версаја до Данцига, Београд 1995
3. Андреј Митровић, Време нетрпељивих, Београд 1974
4. Erik Hobsbaum, Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991, Beograd 2004
5. Питер Калвокорези, Гај Винт, Тотални рат, Београд 1987
6. Волтер Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд 1999
7. Џон Л. Гедис, Хладни рат, Београд 2003
8. Peter Calvocoressi, Svjetska politika nakon 1945, Zagreb 2003
9. Tony Judt, Postwar. A History of Europe Since 1945, London 2007
ИСТОРИОГРАФИЈА О ЈУГОСЛАВИЈИ
Услов: -
Циљ предмета: Стицање нових и продубљивање стечених знања о историји проучавања

различитих аспеката (државноправног, уставног, политичког, друштвеног, економског, културног
итд.) историје Југославије: о најзначајнијим историчарима, научним установама, научној
продукцији. Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном
интерпретирању публикованих резултата научних истраживања историје Југославије.
Исход предмета: Знања о историји проучавања различитих аспеката (државноправног, уставног,
политичког, друштвеног, економског, културног итд.) историје Југославије: о најзначајнијим
историчарима, научним установама, научној продукцији. Способност критичког промишљања и
мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању публикованих резултата научних
истраживања историје Југославије.
Теоријска настава – излагања о најзначајнијим библиографским, енциклопедијским и
лексикографским приручницима релевантним за проучавање историје Југославије; српским и
иностраним научним часописима, научно-истраживачким установама у Србији и иностранству, у
којима се систематски проучавају различити аспекти историје Југославије, најистакнутијим
историчарима и историографским делима о политичком аспекту историје Југославије
(монографије о политичким странкама, коалицијама, лидерима, идејама), о економском аспекту
историје Југославије (аграрне реформе, колонизације, пољопривреда, индустрија, занатство,
финансије итд.), о друштвеном и културном аспекту историје Југославије (друштвени односи,
слојеви – сељаштво, радништво, елите – установе културе и просвете, модернизацијски процеси
итд.), о међународном положају и међународним односима југословенске државе; о положају
националних и верских заједница у југословенској држави итд.
Практична настава, вежбе – радионице о одабраним историографским делима
(представљање објављених научних расправа, чланака, студија, монографија) и стваралачким
опусима појединих угледних историчара (анализа избора теме, примењених истраживачких
метода и техника, метода излагања резултата научних истраживања, структуре и композиције
научних радова и сл.).

1. Б. Петрановић, Историографија и револуција, Београд 1984.
2. Ђ. Станковић, Искушења југословенске историографије, Београд 1988.
3. Ђ, Станковић, Љ. Димић, Историографија под надзором, 1-2, Београд 1996.
4. Одабрани наслови из историографске продукције о различитим аспектима историје
Југославије.
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О ЈУГОСЛАВИЈИ
Услов: -
Циљ предмета: стицање нових и продубљивање стечених знања о историјским изворима за

историју Југославије – архивским фондовима и збиркама, објављеним зборницима и тематским
збиркама историјских извора, штампи као историјском извору, аутобиографским изворима
(дневницима, успоменама, сећањима и мемоарима савременика) и другим, као и и развијање
критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању
историјских извора за историју Југославије.
Исход предмета: општа знања о историјским изворима о Југославији (архивским и објављеним)

и способност за самостално прикупљање, проучавање, критичко промишљање, компаративну
анализу, оцењивање и интерпретирање разноврсних историјских извора за историју
југословенске државе и друштва.
Теоријска настава – излагања о архивским, као и објављеним историјским изворима
(зборници, тематске збирке), штампи као историјском извору, аутобиографским и другим
историјским изворима за проучавање различитих аспеката историје југословенске државе и
друштва: улоге Краљевине Србије у стварању југосл. државе за време Првог светског рата,
становишта политичке и интелектуалне елите о државном, политичком и друштвеном уређењу
југословенске државе и националној идеологији, међународног положаја југословенске
краљевине између два светска рата и за време Другог светског рата, карактера окупационих
режима на тлу југословенске државе, антиокупационих, антифашистичких и револуционарних
покрета, друштвено-економских и политичких промена за време и после Другог светског рата,
међународног положаја Југославије за време Хладног рата, дезинтеграције Југославије крајем 20.
века.
Практична настава, вежбе – читање, описивање, критичко промишљање и развијање
мултиперспективног приступа у тумачењу најважнијих историјских извора за историју Срба у 20.
веку.

1. Ђ. Станковић, Љ. Димић, Историографија под надзором, 1-2, Београд 1996.
2. Одабране тематске збирке и зборници историјских извора за историју Југославије.
3. С. Нешовић, Б. Петрановић, АВНОЈ и револуција, Београд 1983.
4. Б. Петрановић, М. Зечевић, Југословенски федерализам – идеје и стварност 1914-1986,
т. 1-2, Београд 1987.
5. Б. Петрановић, М. Зечевић, Југославија 1918-1988, Београд 1988.
6. Б. Петрановић, Н. Жутић, 27. март 1941, Београд 1990.
ИСТОРИЈА РУСИЈЕ (1801-1917)
Услов: -

(друштвеном, политичком, економском, културном итд.) историје Русије у деветнаестом веку.
Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању
резултата научних истраживања политичког, друштвеног, економског и културног аспекта.

Русије у дугом деветнаестом веку самостално идентификују, опишу и тумаче у складу са
чиниоцима и најважнијим догађајима значајним за историју Русије у деветнаестом веку. Ту
спадају: учвршћење централне власти у Русији, сукоб традиционалистичких и прозападних струја
око политичке али и религијско-културне оријентације руског друштва. Русија као Империја на
европској сцени наполеоновског доба, Русија у новом европском поретку свете алијансе,
унутрашње реформе, коначно укидање феудализма, нови изазови за систем самодржавља –
сукоб са левичарима, нихилистима и револуционарима, владавина последњег Романова.

1. Џејмс Билингтон, Икона и Секира, историја руске културе, једно тумачење, Београд
1988.
2. Сава Живанов, Русија на прелому векова, Београд 2002.
3. Димитрије Оболенски, Историја Русије, Београд 2003.
4. Душко М. Ковачевић, Русија у међународним односима 1856-1894, Београд 2012.
5. P. Miljukov, Š. Senjobos, L. Ezenman, Istorija Rusije, Zagreb 2009.
ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ 2
Услов: -
Циљ предмета: Стицање знања о различитим аспектима (друштвеном, политичком, економском,

културном итд.) историје југословенске државе од 1941. до њене дезинтеграције деведесетих
година 20. века, развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном
интерпретирању резултата научних истраживања политичког, друштвеног, економског и
културног аспекта историје југословенске државе од 1941. до њене дезинтеграције деведесетих
година 20. века

историје југословенске државе од 1941. до деведесетих година 20. века самостално
идентификују, описују и тумаче у складу са резултатима савремених историографских
Теоријска настава – излагања о историјским догађајима, проблемима и процесима из
историје југословенске државе за време Другог светског рата (Априлски рат, стварање НДХ,
окупациони режими успостављени 1941. године на подручју Краљевине Југославије, положај и
политика владе у избеглиштву; антиокупациони покрети на подручју Југославије, оружани
устанци, стварање ослобођених територија, грађански рат, револуција под вођством КПЈ и
стварање нових органа власти, савезничка политика према југословенском питању итд.); о
различитим аспектима историје Југославије после Другог светског рата и током друге половине
20. века (међународном положају и односима, посебно сукобу са СССР-ом и његовим
последицама; о државном уређењу, структури становништва, друштвеним односима,
политичким, економским и културним приликама; кризи политичког и економског система и
процесима политичке и економске дезинтеграције Југославије).
мултиперспективног приступа у описивању и тумачењу резултата научних истраживања
различитих аспеката историје југословенске државе од 1941. до деведесетих година 20. века.

1. Б. Петрановић, Историја Југославије, II-III, Београд (Нолит) 1988.
2. Љ. Димић, Историја српске државности. Књига III. Србија у Југославији, Нови Сад 2001.
ИСТОРИЈА ИСТОРИОГРАФИЈЕ
Статус предмета: изборни
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са еволуцијом људског интересовања за прошлост од

Антике до модерног доба и утемељењем историје као науке. Упознавање са различитим
перцепцијама значаја знања о прошлости и њиховој специфичности у различитим историјским
раздобљима (Антика, Средњи век, Хуманизам и ренесанса, Реформација и контрареформација,
Просветитељство, 19. и 20. век) и њиховим значајем на путу историје ка науци. Упознавање са
суштинским карактеристикама појединих праваца у развоју историографије, те сличностима и
разликама у односу на раније методолошке приступе проучавању различитих аспеката људског
живота у прошлости.
Исход предмета: Стечено знање о историји историографије и најзначајнијим фазама на путу

интересовања за прошлост ка историјској науци.
Теоријска настава – излагања о следећим темама: историографија Антике, историографија
Средњег века, хуманистичка историографија, историографија реформације и
контрареформације, просветитељска историографија, историографија 19. века – немачка,
француска, британска, америчка, руска историографија; „криза историје“ на прелому векова,
историографија између два светска рата, основне црте о развоју историографије после Другог
светског рата. Упознавање са развојем српске историографије 18‒20. век.
Практична настава, вежбе – критичка анализа одабране литературе, писање приказа о
одабраним историографским делима са акцентом на проучавање специфичности методолошког
приступа.
4. Питер Берк, Француска историјска револуција: школа „Анала“ (1929‒1989), Нови Сад
2011.
5. Радован Самарџић, Писци српске историје, Београд 2009.
Методика наставе историје 1
Услов: -
Циљ предмета: Стицање теоријских знања која оспособљавају студента да организује наставни
процес и прилагоди га специфичностима наставе историје у основним и средњим школама.
Исход предмета: Способност студента да знањима о основним елементима метидике наставе

историје и савременим тенденцијама у извођењу наставе историје самостално приступи изради
микро плана за извођење наставе.Студент је оспособљен да остварује образовне задатке наставе
историје,да развија историјску свест, критичко мишљење, самосталност и одговорност ученика.
Теоријска настава – Предмет, значај и циљ методике наставе историје; задаци наставе
историје; основни дидактички принципи у настави историје; наставни план и програм; избор и
распоред наставног градива; методе и облици рада у настави историје (активне методе); типови
часова; организација и извођење часа; понављање; утврђивање; проверавање и оцењивање у
настави историје; рад са уџбеником и приручницима на часу историје; коришћење историјских
извора; савремена наставна средства и њихова примена у настави историје; школски и домаћи
радови ученика; упутство ученицима за самосталан рад; слободне активности ученика;
специјализована учионица у настави историје; сарадња школе са музејима, архивима и
библиотекама; екскурзија и настава историје; припремање наставника за рад на часу; стално
стручно усавршавање наставника историје.
Практична настава, вежбе – Савладавање методичке литературе и извора који на
непосредан начин анализују или тумаче наставу историје и правце њеног развоја. Реализација је
предвиђена кроз самосталан рад (анализа, преводи одабраних текстова, семинарски рад),
тимски рад (радионице) уз коришћење аудиовизуелних наставних средстава.

1. Милан Д. Лазић,Методички приручник из историје, Београд 2008.
2. Milutin Perović, Metodika nastave istorije, Beograd 1995.
3. Zdravko Deletić, Ogledi iz metodike nastave istorije, Užice 2005.
4. Robert Stradling, Nastava evropske istorije dvadesetog veka, Beograd 2003
АРХИВИСТИКА
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са архивистиком, као посебном научном дисциплином

која служи за сналажење и рад у архивима. Такође се студенти упознају са начинима обраде
архивске грађе, фондовима у архивима на тлу Србије, а посебно на тлу АП Војводине.
да заокружи своја знања о овој специфичној области. Примена стечених знања је могућа у
архивском раду.
Теоријска настава – основни појмови о архивистици као посебној научној дисциплини која
је имала свој континуирани развој кроз различите историјске епохе. Посебна важност се придаје
чувању архивске грађе у за то специјализованим установама (архивима) у којима се она данас не
само чува, него и обрађује и после одређеног времена јавно презентује свим сегментима
друштва. У оквиру предавања студенти ће се упознати са историјатом, настанком архивске грађе,
начинима њене презентације, и облицима чувања.
Практична настава, вежбе – Више одлазака студената у архив и рад на архивској грађи.
1. Из архивистике, Приручник за службенике архива, Београд 1959.
2. I. Beuc, Arhivistika, Zagreb 1968.
3. С. Антољак, Помоћне историјске науке, Краљево 1971.
4. Ј. Вељковски, Архивско пословање у Новом Саду, Годишњак историјског архива града
Новог Сада, бр.1, Нови Сад 2004.
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ 1
Услов: -
Циљ предмета: Стицање основних знања о културно историјским-споменицима, њиховој

заштити, улози у образовању и институцијама.
Исход предмета: Развијање основних знања о културно-историјским споменицима и

оспособљавање за рад у институцијама које се баве њиховом заштитом и промоцијом.
Теоријска настава – Предмет обухвата излагање основних принципа о заштити културно-
историјских споменика. Разумевање појма културног наслеђа, упознавање са историјским
споменицима у нашој земљи, њихова заштита, проучавање и презентација. Упознавање са
Законом о заштити културних добара и институцијама које се баве заштитом културно
историјских споменика. Упознавање са радом организације UNESCO. Упоређивање рада наших
завода за заштиту културно-историјских споменика са европским институцијама.
Практична настава, вежбе – Семинарски радови на задату тему и посета културно-
историјским споменицима и музејима.
1. T. Огњеновић, Д. Боснић, Благо Србије: културно-историјска баштина, Београд:
Младинска књига, 2012.
2. Б. Владимир, Споменичко право, Београд 2006.
3. Културно наслеђе: избор најзначајнијих докумената Савета Европе у области
културног наслеђа, ур. М. Менковић, Београд 2004.
4. М. Поповић-Живанчевић, Интегративна заштита баштине са методологијом
превентивне конзервације, Београд 2012.
5. Закон о културним добрима.
6. Статут ICOM-а са етичким кодексом, Београд 1993.
Додатна литература:
1. World Heritage Sites: a complete guide to 911 UNESCO world heritage sites, Paris 2011.
АРХЕОЛОГИЈА КОНФЛИКТА
Услов: -
Циљ предмета: Стицање основних знања о тумачењу оружаних сукоба и разумевање њихових
импликација на шире друштвене контексте на основу археолошких података, од праисторије до
средњег века.
Исход предмета: Усвојена знања о археолошком приступу у изучавању ратних сукоба и

друштвеним појавама које их прате и могућностима тумачења различитих врста материјалне
културе у контексту оружаних конфликата, система одбране и ратничких активности у најширем
смислу.
Теоријска настава – Оружани конфликати у људском друштву на основу релевантних
археолошких ситуација и материјала. Анализа одабране покретне и непокретне материјалне
културе која се може тумачити у светлу сведочанстава о оружаним сукобима; сагледавање
феномена ратних активности у праисторијском периоду Европе, преглед стручних мишљења о
почецима оружаног насиља. Археолошки и историјски подаци у функцији разумевања праксе
ратовања кроз историјска раздобља. Офанзивни и дефанзивни облици ратничке архитектуре,
оружје и опрема. Специфичности оружаних сукоба и последице на шире друштвене токове.
Стављање праксе физичког насиља у шири антрополошки контекст.
Практична настава, вежбе – Преглед материјалне културе као индикатора различитих
врста оружаних сукоба путем савремених аудио-визуелних средстава. Дискусије о стратешко-
тактичким питањима ратовања на основу археолошке и историјске грађе.

1. K. Đordano, Ogledi o interkulturnoj komunikaciji, Beograd 2001.
2. P. Klastr, Arheologija nasilja, Novi Sad 2004.
3. D. Nicolle, Rimsko-vizantijska vojska od IV do IX stoleća, Beograd 2006.
4. V. Dautova-Ruševljan, M. Vujović, Rimska vojska u Sremu, Novi Sad 2006.
5. М. Цуњак, Средњовековно оружје и опрема ратника са територије Подунавског и
Браничевског округа, Смедерево 2005.
1. Guilaine, J. Zammit, The Origins of War, Blackwell, 2005.
2. B. Čović, Ilirski ratnik starijeg že1jeznog doba, Vesnik Vojnog muzeja 8-9, Beograd 1963, 31-38.
3. D. Božič, Naoružanje ratnika mlađeg že1jeznogog roba, Keltoi, Ljubljana 1984, 77-82.
4. M. Aleksić, Mediaeval Swords from Southeastern Europe, Belgrade 2007.
МУЗЕЈ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ
Услов: -
Циљ предмета: Стицање теоријских и практичних знања и вештина за укључивање потенцијала

музеја у реализацији наставе историје.
Исход предмета: Усвојена знања о могућностима активног укључивања музеја и музејских

садржаја у наставу историје у процесу свеукупног образовања.
Теоријска настава – Музеј као јавна културна институција и његова значајна просветна
функција; музеј као васпитно-образовна установа и облици његовог повезивања са школским
системом. Значај музеја за наставу историје у реализацији њених програма и циљева. Историјат
музеја и музеологије, савремене тенденције, актуелна музејска мрежа у нашој земљи.
Могућности које музејски садржаји пружају у конструкцији историјских (са)знања и развоју
критичког и креативног мишљења. Анализа врста музеја, њихових организација, садржаја,
фондова и начина презентације; прилагођавање потребама наставе у области историје и сродних
дисциплина. Одабрани примери учешћа музеја у настави историје, анализа постојеће
повезености и разматрање питања њеног побољшавања.
Практична настава, вежбе – Могућности које пружају појединачни музеји у реализацији
наставе историје, дискусије на основу самосталних радова и презентација студената.

1. А. Gob, N. Druge, Muzeologija – istorija, razvoj, današnji izazovi, Beograd 2009.
2. K. Žilber (prir.), Muzej i publika, Beograd 2005.
3. Lj. Gavrilović, M. Stojanović, Muzeji u Srbiji: započeto putovanje, Beograd 2008.
1. И. Ковачевић, Музеји и модернизација, Етноантрополошки проблеми 6/2, Београд 2011,
365-380.
2. J. Milutinović, Učenje u muzeju, Povijest u nastavi VIII, 16/2, Zagreb 2012, 217-229.
3. J. Milutinović, Konstruktivistička muzejska pedagogija – doprinos reformi sistema vaspitanja i
obrazovanја, Reforma sistema vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji, Novi Sad 2006, 304-
316.
4. И. Јанковић, Интерактивна радионица као модел рада у васпитно-образовној
делатности музеја, Педагошка стварност 55/3-4, Нови Сад 2009, 291-303.
ПОЛИТИЧКА МИСАО У АНТИЧКОЈ ГРЧКОЈ
Услов: -
Циљ предмета: Излагање настанка и развоја политичке мисли у античкој Грчкој и упознавање са
њеним главним особинама кроз историјске изворе. Сагледавање утицаја и значаја грчке
политичке мисли за касније историјске епохе.
Исход предмета: Усвајање знања из историје политичке мисли античке Грчке заснованих на
резултатима савремених истраживања и оспособљавање студената за самостално истраживање
и примену стечених знања
Теоријска настава – Предмет обухвата излагање просторног и хронолошког оквира
политичке мисли античке Грчке. На предмету се излажу услови настанка, основне
карактеристике и значај политичке мисли античке Грчке. Нарочита пажња на предмету се
поклања писаним изворима. Тежиште излагања је на политичкој и културној историји и писаним
изворима.
Практична настава, вежбе – Упознавање еволуције политичке мисли у античко Грчкој на
основу читања оригиналних извора у преводу уз коришћење техничких наставних средстава за
приказивање простора на ком се простирала античка тиранида.
2. Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд 1999.
3. М. Н. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 1988.
4. М. Н. Ђурић, Историја хеленске етике, Београд 21990.
5. P. Vidal-Nake, Grčka demokracija u historiji, Beograd 2003.
6. К. Мајер, Настанак политичког код Грка, Београд 2010.
1. J. Ober, Political Dissent in Democratic Athens, Princeton 1998.
2. K. A. Raaflaub, The Discovery of Freedom in Ancient Greece, Chicago 2004.
РИМСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ
Услов: -
Циљ предмета: Излагање настанка и развоја римских провинција на централном Балкану и

упознавање са закономерностима у политичкој, економској, социјалној и културној сфери и
њиховим главним особинама кроз историјске изворе.
Исход предмета: Усвајање знања из историје римских провинција на централном Балкану

заснованих на резултатима савремених истраживања и оспособљавање студената за самостално
истраживање и примену стечених знања
етничких оквира римских провинција на централном Балкану. На предмету се излажу услови
настанка римских провинција на централном Балкану, хронолошки оквир, периодизација,
становништво, језик, природни услови и привреда и карактеристике социјално-економских
односа. Историја римских градова на централном Балкану. Нарочита пажња на предмету се
поклања материјалним и писаним историјским изворима: археолошки налази, натписи
(епиграфика), папирологија, новац (нумизматика) и дела античких аутора. Тежиште излагања је
на политичкој и културној историји и писаним изворима
Практична настава, вежбе – Упознавање историје римских провинција на централном
Балкану на основу читања извора и текстова у преводу уз коришћење техничких средстава за
приказивање слика и филмова о античким локалитетима на централном Балкану.

1. П. Милошевић, Археологија и историја Сирмијума, Нови Сад 2001.
2. M. Mirković, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Beograd 1968.
3. V. Dautova-Ruševljan, M. Vujović, Rimska vojska u Sremu, Novi Sad 2006.
4. Римски царски градови и палате у Србији, приредио Драгослав Срејовић, Београд 1993.
5. М. Живић, Felix Romuliana. 50 година одгонетања, Зајечар 2003.
6. Д. Спасић-Ђурић, Виминацијум: главни град римске провинције Горње Мезије, Пожаревац
2002.
7. П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш 1999.
8. M. Đorđević, Arheološka nalazišta rimskog perioda u Vojvodini, Beograd 2007.
1. The Age of Tetrarchs, Ed. D. Srejović, Beograd 1995.
СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И ДРУШТВО
Услов: -

савремене историографске науке о прошлости средњовековних цивилизација и друштва.

појаве и процеси из друштвене и културне средњовековне историје могу идентификовати,
интерактивно тумачити у односу на општу историју средњег века и применити у складу са
захтевима методологије савремене историографске науке. Коришћење савремених
информатичких медија и средстава у проучавању историје.
Теоријска настава – Предавања о историји западноевропске, византијске и арапске
(исламске) цивилизације и културе у средњем веку, као и сферама њиховог утицаја и
прожимања. Друштво, феудалне институције и односи у средњовековној Европи. Свакодневни
живот. Положај жене. Црква у средњем веку. Монашки редови. „Јереси.“ Основе ислама и
његови правци. Средњовековно образовање, наука, универзитети. Средњовековна мисао,
филозофија и књижевност. Средњовековно оружје, фортификације и ратна вештина. Технике и
начини привређивања. Феудално властелинство.
средњовековних цивилизација и друштва.
1. М. Bloch, Feudalno društvo, Zagreb, 1958.
2. Ž. Le Gof, Srednjovekovna civilizacija Zapadne Evrope, Beograd, 1974.
3. Човек средњег века, приредио Ж. Ле Гоф, Београд 2007.
4. S. Ransimen, Vizantijska civilizacija, Beograd 1964.
5. L. Breje, Vizantijska civilizacija, Beograd 1976.
6. Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, Београд 1999.
7. Х. Г. Бек, Византијкси миленијум, Београд 1998.
8. Византинци, приредио Гуљељмо Кавало, Београд 2006.
9. F. Hiti, Istorija Arapa, Sarajevo, 1967, 1983.
10. Оксфордска историја ислама, приредио Џ. Л. Еспозито, Београд 2002.
СЕВЕРНА АМЕРИКА У РАНО КОЛОНИЈАЛНО ДОБА (XVII ВЕК)
Услов: -
Циљ предмета: Стицање знања о економском, политичком, културном развоју подручја

данашње Северне. Америке од краја XVI до краја XVII века односно темељније упознавање са
епохом у којој су постављени темељи за развој САД.
Исход предмета: Способност да се најважније историјске појаве, догађаји и процеси из историје

Северне Америке у рано модерно доба самостално описују и тумаче на основу резултата
савремених научних истраживања и критичке анализе историјских извора и литературе.
Теоријска настава – Теоријска настава: упознавање са периодизацијом, основним
појмовима, литературом; претколумбовске културе на подручју Северне Америке – сличности и
особености у развоју; први европски истраживачи на подручју Северне Америке; специфичности
у начину колонизације, унутрашњем уређењу и статусу појединих колонија; основне
информације о свим областима духовног и материјалног живота: почецима образовања, и
духовног стварлаштва, обичајима, одевању, исхрани, итд.
Практична настава, вежбе – Читање, критичко промишљање, и тумачење резултата
научних истраживања различитих аспеката историје Америке у датом хронолошком раздобљу.
Презентација домаћих и семинарских радова студената.

1. Henri Bemford Parks, Istorija Sjedinjenih Američkih država, Beograd, 1985.
2. Filip Dženkins, Istorija Sjedinjenih država, Beograd, 2002.
3. Danijel Borstin, Amerikanci, 1, Kolonijalno iskustvo, Beograd 2004.
4. Ronald Rajt, Oteti Kontinenti, Severna i Južna Amerika viđene očima Asteka, Maja, Inka,
Čerokija i Irokeza, Beograd 1995.
1. Charles Andrews, The colonial period of American history, 1-4, New Haven, London, Yale 1964.
Историја Средње Европе (1526-1790)
Услов: -
Циљ предмета: Стицање нових сазнања о најважнијим догађајима, процесима, проблемима и

личностима историје Средње Европе у периоду 1526. до 1790. године. Стицање знања о
међусобним везама средњеевропских народа, односно њихових веза са историјом Балкана,
Балканских народа. Географска обухватност: данашња Чешка, Пољска, Словачка, Аустрија,
Мађарска, Војводина, Трансилванија, Словенија и Хрватска. Развијање критичког мишљења и
мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању сложених политичких,
демографских и културних појава посматраног историјског простора.
Исход предмета: способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и личности из

нововековне историје Средње Европе и њених народа самостално идентификују, опишу и тумаче
у складу са резултатима савремених историографских истраживања. Упознавање са културом и
друштвене, економске и културне историје Средње Европе, засновано на резултатима
савремених научних истраживања.
Теоријска настава – Појам Средње Европе. Временска и географска обухватност предмета,
релевантна стручна литература и историјски извори. Опште географске и демографске одлике
Средње Европе. Историјске околности настанка Хабзбуршке монархије, оквира живота
средњеевропских народа до 1918. године. Државно-правне, социјалне и етничке одлике
Хабзбуршке монархије. Аустро-турски ратови. Реформација и контрареформација. Апсолутизам
хабзбуршког двора и покушаји отпора од стране народа Хабзбуршке монархије. Историја Чеха,
Мађара, Словака, Хрвата и Словенаца од XVI до XVIII века. Просветитељство и почеци
националних препорода народ Средње Европе.
Практична настава, вежбе – Читање, критичко промишљење и развијање
мулитиперспективног приступа у тумачењу релевантних историјских извора и литературе у вези
са историјом Средње Европе од 1526-1790.

1. P. S. Wandycz, Cijena slobode. Povijest Srednjoistočne Evrope od srednjeg veka do danas.
Zagreb, 2004.
2. П.Рокаи, З.Ђере, Т.Пал, А.Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
3. V. Tomek, Povijest Kraljevine Češke, Zagreb, 1899.
4. A. Jelačić, Čehoslovačka istorija, Beograd 1931.
5. Povijest Hrvata. Knj. 2, Od kraja 15. st. do kraja Prvoga svjetskog rata (urednici: Mirko Valentić i
Lovorka Čoralić), Zagreb, 2005.
6. Д. Ковач, Istorija Slovačke, Novi Sad, 2012.
7. М. Тимотијевић, Рађање модерне приватности: приватни живот Срба у Хабзбуршкој
монархији од краја 17. до почетка 19. века, Београд 2006.
8. F.Gestrin, V.Melik, Istorija Slovenaca, Sarajevo, 1979.
1. R. A. Kann, A History of the Habsburg Empire 1526-1918, Berkeley, 1974.
2. D. F. Good, The Economic Rise Of The Habsburg Empire 1750-1914, Berkeley, 1984.
ИСТОРИЈА САД У XX ВЕКУ
Услов: -

(друштвеном, политичком, економском, културном итд.) историје Сједињених америчких држава
у XX веку. Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном
интерпретирању резултата научних истраживања политичког, друштвеног, економског и
културног аспекта.
Сједињених америчких држава у XX веку самостално идентификују, опишу и тумаче у складу са
Теоријска настава – САД као доминантна светска политичка сила, концепти демократије и
либерализма. Доба трустова, излазак на светску сцену, САД и Први светски рат, доба благостања,
економска криза, Рузвелт и Њу Дил, САД у Другом светском рату, антикомунистичка чистка и
унутрашњополитичке кризе, САД и Хладни рат, Труманова доктрина и Маршалов план. Морал у
америчкој политици, питање десегрегације и борба за људска права, транзиција америчког
друштва, амерички градови, формирање гетоа, култура, филм и музика. Напуштање кејнзијанске
економије и повратак неолибералног концепта, рат у Вијетнаму, питање интервенционизма у
америчкој политици. Демократске администрације Кенедиja и Џонсонa, криза политике, Никсон
и афера Вотергејт, Реган и реформе, Буш и крај биполарног света, тријумф Америке.
1. Henri Bamford Parks, Istorija SAD, Beograd 1984
2. Pol Džonson, Istorija Američkog naroda, Beograd 2003
1. David Kennedy, Freedom from Fear. The American People in Depression and War, 1929-1945,
Oxford 1999
2. James Patterson, Grand Expectations. The United States, 1945-1974, Oxford 1996
3. James Patterson, Restless Giant: The United States from Watergate to Bush v. Gore, Oxford
2005
ИСТОРИЈА САД (1774-1914)
Услов: -

(друштвеном, политичком, економском, културном итд.) историје Сједињених америчких држава
од Рата за независност до Првог светског рата (1774-1914). Развијање критичког мишљења и
мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању резултата научних истраживања
политичког, друштвеног, економског и културног аспекта.
Сједињених америчких држава од Рата за независност до Првог светског рата (1774-1914.)
самостално идентификују, опишу и тумаче у складу са резултатима савремених историографских
чиниоцима и најважнијим догађајима значајним за историју историје Сједињених америчких
држава од Рата за независност до Првог светског рата (1774-1914). Ту спадају: Кратак осврт на
историју колонијалног периода САД (настанак 13 колонија и њихове друштвене и географске
посебности), Рат за независност, Доношење устава САД, настанак политичких странака и
концепција, развој демократије, у доба Томаса Џеферсона, рат 1812, ширење ка западу, успон
''Краља памука'' и Мисурски компромис, Однос према европској политици и ''Монроова
доктрина'', Џексоновска ера, питање Тексаса и рат са Мексиком, ширење ка западу и унтутрашње
тензије, питање ропства, грађански рат 1861-1865, послератни југ , коначна колонизација запада
и уништење индијанаца, индустријализација, развој друштвене мисли, технологија, култура и
уметност, свакодневни живот, САД на прелому векова, изазак САД као империјалистичке силе на
светску сцену.
1. Henri Bamford Parks, Istorija SAD, Beograd 1984.
2. Pol Džonson, Istorija Američkog naroda, Beograd 2003.
3. Andre Moroa, Povijest SAD, Zagreb 1960.
4. Danijel Dz. Borstin, Amerikanci, T1 Kolonijalno iskustvo, T2 Državotvorno iskustvo, T3
Demokratsko iskustvo, Beograd 2004-2005.
КУЛТУРА СРБА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -
Циљ предмета: Разумевање процеса који су битно утицали на развој Балкана и формирања
специфичне културе Срба у средњем веку. Развијање критичког мишљења и способности за

културни развој Срба у средњем веку распознају, опишу и протумаче.
Теоријска настава – Разумевање процеса који су битно утицали на развој Балкана и
формирања специфичне културе Срба у средњем веку.
Практична настава, вежбе – Анализа историјских извора на основу којих се формирају
сазнања о овом периоду.

1. Историја српског народа, I - II, Београд, 1981, 1982.
2. Лексикон српског средњег века, приредили С. Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд 1999,
s.v. ЖИТИЈА, ЗАПИСИ, НАТПИСИ, ПОВЕЉЕ (Р. Михаљчић).
3. Ј. Деретић, Културна историја Срба, Крагујевац 2001,
4. М. Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Београд, 1975.
5. С. Петровић, Увод у културу Срба, Ниш, 1994.
СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ДРУШТВО
Услов: -
средњовековне структуре овог простора. Компаративна анализа истих са друштвеним процесима
шире, на Балкану и у Европи. Развијање критичког мишљења и способности за самостално
проучавање ових процеса.
друштвени развој Срба у средњем веку распознају, опишу и протумаче.
Теоријска настава – Разумевање процеса који су битно утицали на развој Балкана и
формирања специфичних друштвених прилика код Срба у средњем веку. Прати се становништво
(категорије, обавезе) и развој државне управе у средњовековној Србији.
сазнања о овом периоду.
1. Историја српског народа I - II, Београд 1981, 1982.
2. Лексикон српског средњег века, приредили: С. Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд 1999.
3. С. Новаковић, Село, Београд 1965.
4. М. Благојевић, Државна управа у српским средњовеквним земљама, Београд 1997.
КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКИ РАЗВОЈ СРПСКОГ НАРОДА (1790-1849)
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са главним токовима српске културне историје на

територији Хабзбуршке монархије, што је једна од најважнијих саставница националних
препорода и један од основних темеља формирања модерне политичке и друштвне мисли код
Срба.
Исход предмета: Овладавање знањима из српске културне и друштвене историје у Хабзбуршкој

монархији, али и ширем контексту догађања у Османској империји и касније Кнежевини Србији.
Теоријска настава – Од формирања првих српских листова у Бечу, до школовања српских
ђака на Универзитетима и Лицејима широм Монархији, тече национални препород Срба. Прве
позоришне трупе, читаонице, издавање књига и промовисање националне културе и
националних институција Матице српске и многобројних културних фондација, чине окосницу и
оквир за културно-политички развитак Срба 1790-1849.
1. Историја српског народа, IV-2 Београд 1994
2. Славко Гавриловић, Историја Срба у Хабзбуршкој монархији 1792-1849, Нови сад 1994
3. Владан Гавриловић, Темишварски сабор, Нови Сад 2005
4. Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, књ 1, Београд 1989
5. Историја српског народа, V/1, Београд 1994
Српске политичке странке у Аустро-Угарској и Србији до 1918
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са главним токовима српске политичке историје на

територији Аустро Угарске и Кнежевине/Краљевине Србије. Циљ је сагледавање формирања
политичких странака, као носилаца политичке мисли и институција које сачињавају модерно
друштво које почива на темељима парламенатрне демократије у Србији до 1918, и политичка
борба народности за остварење парламентарних и основних демократских права у Аустро
Угарској монархији 1867-1918.
Исход предмета: Овладавање знањима из српске историје у Србији и Аустро Угарској и посебно
упознавање и прихватање система вредности, које одговарају критеријумима парламенатарних
демократија.
Теоријска настава – Политичке странке у Србији су кренуле свој политички живот од
Светоандрејске скупштине и формирања либералне групе политичара, преко доношења Устава
из 1869, али тек од 1881, оне почињу свој активни парламентарни живот који ће у многоме
детерминисати развој Србије до 1918. Нагласак је на делатности Радикалне странке Николе
Пашића, Либералне странке Јована Ристића и Напредне странке, а од 1903 и Самосталне
радикалне странке, али и других мањих странака. Код Срба у Аустро Угарској кључна странка је
била Српска народна слободоумна странка Светозара Милетића која је обележила политички
живот до 1884, а после ње и њени директни политички сукцесори Српска народна радиклана
странка Јаше Томића, Либерална странка Михаила Полит Десанчића и нотабилитетска странка у
Угарској и Хрватској. Посебна пажња се обраћа и на српску политичку сцену у Хрватској и
Славонији, али и у Далмацији.

1. Дејан Микавица, Политичка идеологија Светозара Милетића, Нови Сад 2006.
2. Дејан Микавица, Михаило Полит Десанчић, Нови Сад 2007.
3. Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији 1690-1920, Нови Сад 2004.
4. Василије Крестић, Радош Љушић, Програми и статути српских политичких странака
до 1918, Београд 1991.
5. Лазар Ракић, Радикална странка у Војводини, 1-2, Нови Сад 1983.
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ (1788-1918)
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са правном и политичком историјом Србије 1804-1918 и

шире Срба у Босни и Херцеговини, Старој Србији, кроз политичку историју и историју
многобројних устанака и буна против турске власти у XIX веку. Исто тако детаљно се сагледава и
парламентарни живот те целокупна друштвена историја Срба 1788-1918
Исход предмета: Oвладавање знањима из српске историје кроз познавање државних

институција.
Теоријска настава – Предвиђено је детаљно изучавање најзначајнијих догађаја и личности
овог кључног процеса српске историје у XIX веку. Владари, династички сукоби, акција Србије у
Босни и Херцеговини, рад на ослобођењу Старе Србије и ослободилачки ратови 1912-1918, су
важан део предмета. Оквир су решавање српског питања кроз призму односа великих сила
Аустро Угарске и Русије. Посебан значај даје се на изучавању династија Обреновић,
Карађорђевић и Петровић. Парламентаризам, социјална историја, привредна историја, културна
историја, архитектура, такође су део изучавања овог курса.
Практична настава, вежбе – читање извора, презентације студената, посете

1. Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, 1-2, Београд 1990
2. Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, 1-2, Београд 1990
3. Владимир Ћоровић, Односи Србије и Аустроугарске у XX веку, Београд 1992
4. Димитрије Ђорђевић, Царински рат, Београд 1962
5. Милорад Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Београд 1990
6. Милорад Екмечић, Дуго кретање од клања до орања, историја српског народа у новом
веку 1492-1992, Београд 2011
7. Радош Љушић, Историја српске државности, књ 2, Нови Сад 2001
РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са основним историјским процесима и чињеницама

насталим након слома царске Русије и егзодусом руских избеглица који су своје прво уточиште
нашли у Краљевини СХС где су оставили дубоког трага у култури и науци новонастале прве
југословенске државе.
Исход предмета: Давање основних чињеница о цивилизацијском доприносу руске

интелигенције са посебним истицањем њиховог значаја доприноса развоју историјске науке.
Теоријска настава – Цивилизацијски допринос руске емиграције збивањима у многим
сегментима живота Краљевине Југославивије.
прикази реферата и активна расправа о изворима и одабраној литератури из историје Југославије
између два светска рата.
1. Miroslav Jovanović, Doseljavanja ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS 1919-1924, Beograd 1999.
2. Мирослав Јовановић, Руска емиграција на Балкану 1920-1940, Београд 2006.
3. Ostoja Đurić, Ruska literarna Srbija 1920-1941, Gornji Milanovac 1990.
4. Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, Zbornik radova sa naučnog skupa, knj. I-II, Beograd
1994.
5. Aleksej Arsenjev, Život, kulturna i izdavačka delatnost Rusa emigranata u Novom Sadu, Zagreb
1987.
ДРУШТВЕНА И КУЛТУРНА ИСТОРИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРАЉЕВИНЕ
Услов: -
Циљ предмета: Стицање нових и продубљивање стечених знања о културној и просветној

политици у Краљевини СХС/Југославији, о структури друштва, друштвеним појавама,
проблемима и процесима, главним обележјима југословенског друштва и културе и
особеностима културног и друштвеног развоја појединих области; развијање критичког
мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном проучавању историјских извора и
литературе о култури и друштву југословенске краљевине.
Исход предмета: Знања и способност да се најзначајнији догађаји, проблеми и процеси из

историје друштва и културе у југословенској краљевини идентификују, описују и тумаче у складу
са резултатима савремених научних истраживања, познавање историјских извора и литературе о
култури и друштву у Краљевини Југославији;
Теоријска настава – излагања о следећим темама: основна обележја структуре друштва у
Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца/Краљевини Југославији као целини и специфичности у
појединим историјским областима обједињеним у југословенској држави између два светска
рата; показатељи националне и верске структуре становништва; положај националних и верских
заједница, међунационални односи; националне идеологије, просветна политика (материјална
основа основног, средњег и стручног школства и високог образовања, школско законодавство);
културна политика (историјски контекст научног и уметничког стваралаштва; научне и установе у
области културе и уметности; модернизацијски процеси, страни утицаји у области научног и
уметничког стваралаштва), социјална и здравствена политика (установе социјалне и здравствене
заштите), материјална и духовна култура, свакодневни живот.
Практична настава, вежбе – радионице о одабраним научним делима о историјским
особеностима друштва и културе у југословенској држави између два светска рата.

1. Љ. Димић, Културна политика у Краљевини Југославији, I-III, Београд 1996.
2. П. Ј. Марковић, Београд и Европа. Европски утицаји на модернизацију, Београда, Београд
1992.
3. Б. Шимуновић, Матица српска у Краљевини Југославији, Београд 1997.
4. З. Јањетовић, Деца царева – пасторчад краљева. Националне мањине у Југославији
1918-1941, Београд 2005.
5. М. Јовановић, Руска емиграција на Балкану (1920-1940), Београд 2006.
6. М. Кољанин, Јевреји и антисемитизам у Краљевини Југославији, Београд 2008.
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ (1918-1941)
Услов: -
Циљ предмета: Савладавање сложених међустраначких, али и унутарстраначких односа који су

карактерисали политички живот прве југословенске државе, а који су били проузроковани
класним, националним, верским и другим супротностима – неминовним наслеђем вековне
раздвојености Јужних Словена државним, културним и другим границама.
Исход предмета: Стицање и продубљивање знања из историје Краљевине СХС/Југославије, њене

унутрашње политике, посебно развоја уставног и националног питања, који су умногоме
условили догађаје који су уследили након немачке и италијанске окупације уследио на
југословенском простору - што омогућава и боље разумевање околности грађанског рата 1941-
1945.
Теоријска настава – Упознавање са структуром, идеологијом, фракцијским поделама и
политичким развојем странака у југословенској краљевини између два светска рата. Изучавање
веома богате литературе о југословенским политичким партијама, посебно Комунистичкој,
написане у протеклих више од пола века.
Практична настава, вежбе – Тимски рад студената – анализа свих аспеката политичког
деловања странака са територије Краљевине СХС/ Југославије на основу изворне грађе – пре
свега страначке штампе (која се чува у Библиотеци Матице српске).

1. Слободан Бјелица, Радикали у Војводини 1919-1929, Београд 2005.
2. Љубо Бобан, Мачек и политика Хрватске сељачке странке, Загреб 1974.
3. Бранислав Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији (1919-1929),
4. Ранко Кончар, Опозиционе партије и аутономија Војводине 1929-1941, Нови Сад 1995.
5. Мира Радојевић, Удружена опозиција 1935-1939, Београд 1994.
ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ У УЏБЕНИЦИМА
Услов: -
Циљ предмета: Оспособљавање студента да припрема дидактички материјал, да га критички

процењује, да стекне способност критичке процене уџбеника и значаја садржаја из историје
Југославије.
Исход предмета: Усвojeна знања из методике наставе историје са посебним освртом на

друштвену функцију историје XX века која је све заступљенија у наставним плановима и
уџбеницима. Схватање историје Југославије као сегмента у уџбеницима, које значајно утиче на
савладавање потребних вештина и развој критичког мишљења код ученика.
Теоријска настава – Проучавају се теоријске основе уџбеника историје и њихова
друштвена функција у наставном процесу. Садржајна и дидактичка анализа уџбеника се
фокусира на историју Југославије у уџбеницима за основне и средње школе. Анализа се односи
на дужи временски период са посебаним нагласаком на анализу садржаја историје Југославије
у актуелним уџбеницима. Компаративна (садржајна и дидактичка) анализа уџбеника у дужем
временском периоду са посебним нагласком на актуелне уџбенике и стандарде њихове израде.
Практична настава, вежбе – Савладавање литературе и извора потребних за формирање
дидактичког материјала, за одређивање предмета анализе садржаја из историје Југославије у
уџбеницима историје за основне и средње школе.

1. Charlеs Jelavich, Južnoslovenski nacionalizmi:Jugoslovensko ujedinjenje i udžbenici prije 1914.,
Zagreb 1992.
2. Роберт Страдлинг, Настава европске историје двадесетог века, Београд 2003.
3. Dijana Plut i dr., Ratništvo,patriotizam, patrijahalnost. Analiza udžbenika za osnovne škole,
Beograd 1994.
1. Сима Ћирковић, Настава историје пред изазовима плурализма, у: „Уџбеник и савремена
настава“. Зборник поводом 50 година рада Завода за уџбенике, Београд 2007, 129-142.
2. Драгица Кољанин, Наставник историје и уџбеник, Настава историје, бр.13, Нови Сад
2001, 69-73.
3. Љубодраг Димић, Данко Алимпић, Стереотипи о народном и државном јединству у
уџбеницима историје у Краљевини Југославији, Настава историје, бр.3, Нови Сад 1996,
141-154.
САВРЕМЕНИ ПРАВЦИ У ИСТОРИОГРАФИЈИ
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са развојем светске историографије у 20. веку и

савременим приступима проучавању прошлости људског друштва, односно историјским
околностима које су условиле њихову појаву. Упознавање са суштинским карактеристикама
појединих праваца у савременој историографији, те сличностима и разликама у односу на раније
методолошке приступе проучавању различитих аспеката људског живота у прошлости.
Исход предмета: Стечено знање о развоју историографије у 20. веку и најзначајнијим
савременим приступима проучавању прошлости.
Теоријска настава – излагања о следећим темама: уводно предавање о основним
карактеристикама традиционалног приступа проучавању прошлости и критикама крајем 19. и
почетком 20. века, те најзначајнијим историографским школама чија делатност је представљала
методолошки искорак: француска историографија између два светска рата – школа „Анала“,
америчка „нова историја“, британска марксистичка историографија, немачка друштвена
историјска наука, постмодернистичка критика и одговори. Излагање о појединим
историографским жанровима: економска историја, квантитативна историја, друштвена историја,
урбана историја, родне студије, историја менталитета, екоисторија, усмена историја.
Практична настава, вежбе – критичка анализа одабране литературе, писање приказа о
одабраним историографским делима са акцентом на проучавање специфичности методолошког
приступа.

4. Ричард Еванс, У одбрану историје, Београд 2007.
5. Питер Берк, Основи културне историје, Београд 2010.
6. Gizela Bok, Žena u istoriji Evrope: od srednjeg veka do danas, Beograd 2005.
7. Leonardo Benevolo, Grad u istoriji Evrope, Beograd 2004.
8. Пол Томпсон, Глас прошлости: усмена историја, Београд 2012.
9. J. Donald Hughes, Što je povijest okoliša?, Zagreb 2011.
10. Anđelka Matić (ur.), Rađanje moderne porodice: sociološka hrestomatija, Beograd 1988.
МЕТОДИКА НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ 2
Услов: -
Циљ предмета: Стицање теоријских знања o различитим приступима у извођењу наставе

историје и реализовању потребних стандарда овог наставног предмета. Прати се развитак
теорија наставе историје од њеног формирања као школског предмета до савремених теорија.
Исход предмета: Способност студента да прилагођава различите приступе у реализовању

наставе историје. Да остварује образовне задатке наставе историје, да развија историјску свест,
критичко мишљење, самосталност и одговорност ученика.
Теоријска настава – Теорије наставе историје су основни фокус и прате се од XIX века. Тада је
класична (морализаторска) теорија наставе историје имала функцију у националној интеграцији.
Објективистички приступ у настави историје постепено је прихваћен у првој половини XX века.
Прате се критеријуми у одабиру грађе у настави историје. Од шездесетих и седамдесетих година
XX века јавља се нови приступ назван методичка теорија наставе базиран на вештинама, односно
на учењу историјског метода. То је теорија која је и данас доминантна у настави историје.
Дефинисање свих елемената часа у процесу планирања, са посебним освртом на реализацију
задатака наставе историје и њених стандарда.
Практична настава, вежбе – Савладавање литературе и извора потребних у изради
писаних радова (семинарских радова); у формирању дидактичког материјала, посебно улоге
наставника у формирању учениковог критичког односа према стварности и способности да
разликује историјске изворе од њихове интерпретације.

1. Милан Д. Лазић, Методички приручник из историје, Београд 2008.
2. Robert Stradling, Nastava evropske istorije dvadesetog veka, Beograd 2003.
3. Кнут Ћелстали, Прошлост није више што је некад била, Београд 2004.
4. Сима Ћирковић, Настава историје пред изазовима плурализма, у: „Уџбеник и савремена
настава“. Зборник поводом 50 година рада Завода за уџбенике, Београд 2007.
5. Драгица Кољанин, Историја као научна дисциплина и школски предмет, Кључни
појмови за крај обавезног образовања, ИСТОРИЈА, Приручник за наставнике, Београд
2008.
6. Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет ИСТОРИЈА,
МУЗЕОЛОГИЈА
Услов: -
Циљ предмета: Стицање знања о теорији наслеђа, основним појмовима научних дисциплина
заштите и оспособљавање за процесе у музеалној делатности.
Исход предмета: Способност сагледавања и усвојени принципи музеализације и процеса рада

од обраде грађе, преко чувања, до изложбеног излагања и стручне и научне интерпретације.
Теоријска настава – Културно наслеђе, проблеми његовог чувања, конзервације, заштите,
проучавања и презентације у оквиру институције музеја. Музеологија као област која користи
приступе из више научних дисциплина, повезаних са природним и културним, материјалним и
нематеријалним наслеђем. Основни токови развоја музеја и музеологије, преглед различитих
типова музеја и њихових функција, третман и презентација музеалија. Теоријске основе и
историјски модели музеалне делатности, музејска пракса, управљачки процеси везани за музеје,
као и стратегије и начини заштите културног наслеђа. Посебна пажња поклања се проблему
конципирања музејских изложби и њихових улога у комуницирању са јавношћу. Квалитативна
анализа музејске ситуације у Србији и могућности унапређивања музејских активности у складу
са савременим тенденцијама у друштву; улога маркетинга у музејима.
Практична настава, вежбе – Семинари и радионице о конципирању, припремању и
презентацији културног наслеђа на одабраним примерима музејске грађе. Примена теоријских
упоришта у пракси преко студија појединачних случајева.

1. А. Gob, N. Druge, Muzeologija – istorija, razvoj, današnji izazovi, Beograd 2009.
2. М. Јовановић, Музеологија и заштита споменика културе, Београд 1994.
3. I. Maroević, Uvod u muzeologiju, Zagreb 1993.
4. G. Edson (prir.), Muzeji i etika, Beograd 2003.
5. T. Šola, Marketing u muzejima, Beograd 2004.
6. Lj. Gavrilović, M. Stojanović, Muzeji u Srbiji: započeto putovanje, Beograd 2008.
7. Статут ICOM-а са етичким кодексом, Београд 1993.
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ 2
Услов: -
Циљ предмета: Стицање нових и продубљивање стечених знања о културно историјским-

споменицима и упознавање са најважнијим културно-историјским споменицима Србије и
Европе.
Исход предмета: Знања и способности да се културно-историјским споменици самостално

описују, тумаче, заштите и презентују у складу са законом и резултатима савремених
историографских истраживања.
Теоријска настава – Упознавање са најважнијим културно-историјским споменицима у
нашој земљи. Упознавање са најважнијим европским и светским културно-историјским
споменицима. Посебна пажња посвећује се презентацији културно историјског наслеђа и
упознавање са музејским збиркама у нашој земљи, археолошким налазиштима и историјским
споменицима.
Практична настава, вежбе – Припрема и организовање тематске стручне екскурзије у
земљи и иностранству и семинарски радови на задату тему. Посета културно-историјским
споменицима и музејима у земљи и иностранству.
1. T. Огњеновић, Д. Боснић, Благо Србије: културно-историјска баштина, Београд:
Младинска књига, 2012.
2. Упознајте Србију. Водич кроз културно историјску баштину, Београд 2010.
3. Н. Фолић-Куртовић, П. Медовић, Б. Кулић, М. Ђекић, Културно наслеђе Војводине, Нови
Сад 2008.
4. Српски манастири у Светској културној баштини UNESCO-а: каталог изложбе, аутори
изложбе Б. Мелцер, В. Шујица. Београд 2004.
5. Д. Медаковић, Фрушкогорски манастири, Нови Сад 2010.
6. Римски царски градови и палате у Србији, приредио Драгослав Срејовић, Београд 1993.
Допунска литература:
1. World Heritage Sites: a complete guide to 911 UNESCO world heritage sites, Paris 2011
2. М. Хади-Шеховић, Први исламски културно историјски споменици, Милешевски записи
бр. 5, Пријепоље 2002, 127-145.
КУЛТ И ИКОНОГРАФИЈА У РИМСКО ДОБА
Услов: -
Циљ предмета: Стицање основних знања о религији и улози коју су различити култови имали у
друштвеном устројству Римског царства.
Исход предмета: Усвојена знања из основа античке религије, митологије и иконографије,

њиховог значаја и употребе у римском друштву.
Теоријска настава – Религијска схватања у периоду Римског царства и преглед
најзначајних култова. Улога религије унутар ширег друштвеног оквира, употреба митолошких
наратива и њихових представа у различитим социјалним контекстима. Сличности и разлике
између античког и савременог схватања религије и односа према „вишим силама“. Феномен
различитих религијских утицаја који су омогућени стварањем јединственог друштвено-
политичког система Римског царства. Осврт на промене схватања и значаја култова, у распону од
званичне државне религије, преко такозваних оријенталних религијских концепата, до низа
локалних култова домородачких заједница.
Практична настава, вежбе – Примери археолошких, иконографских и епиграфских
сведочанстава о култовима са простора римских провинција на Балкану.
1. Д. Срејовић, А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Београд
1979.
2. А. Јовановић, Огледи из античког култа и иконографије, Београд 2007.
3. Ž. Dimezil, Drevna rimska religija, Sremski Karlovci – Novi Sad 1997.
1. J. Rives, Religion in the Roman Empire, London 2000, 245-275.
2. М. Vujović, O paradnom oklopu iz Ritopeka, Singidunum 2, Beograd 2000, 255-264.
3. A. Jovanović, O keramičkoj posudi sa reljefnom predstavom iz Singidunuma, Singidunum 1,
Beograd 1997, 151-156.
4. И. Кузмановић-Нововић, Представе Асклепија на гемама из Србије, Зборник Матице
српске за класичне студије 9, Нови Сад 2007, 167-174.
5. Т. Pešterac, Prilozi proučavanju rituala u mitraizmu, Rad Muzeja Vojvodine 49, Novi Sad 2007,
49-60.
ТИРАНИДА У АНТИЧКО ДОБА
Услов: -
Циљ предмета: Излагање историје тираниде у античко доба и упознавање са главним особинама
у политичкој, економској, социјалној и културној сфери. Утицај тираниде на политичку мисао.
Исход предмета: Усвајање знања из историје античке тираниде заснованих на резултатима

стечених знања
Теоријска настава – Предмет обухвата излагање просторног и хронолошког оквира
античке тираниде. На предмету се излаже преглед периодизација, услови настанка, основне
карактеристике и тиранска типологија. Нарочита пажња на предмету се поклања писаним
историјским изворима. Тежиште излагања је на политичкој и културној историји и писаним
изворима.
Практична настава, вежбе – Упознавање историје тираниде у античко доба на основу
читања оргиналних извора у преводу уз коришћење техничких наставних средстава за
приказивање простора на ком се простирала античка тиранида. Део наставе представљају и
дебате између две групе студената.
1. Иван Јордовић, Стари Грци. Портрет једног народа, Београд 2011.
2. Стара Грчка, у редакцији В. В. Струвеа и Д. П. Калистова, превод: Н. Кожемјакин,
Сарајево 1959.
3. М. Ростовцев, Историја старог света. Грчка. Рим, превод: М. Михајловић и Н. Ћурчија
Продановић, предговор: К. Марицки Гађански, Нови Сад 1974.
4. Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд 1999.
6. П. Лисичар, Грци и Римљани, Загреб 1971.
ВОЈНА ИСТОРИЈА АНТИЧКОГ СВЕТА
Услов: -
Циљ предмета: Излагање војне историје античког света и упознавање студената са основним
особинама ратне стратегије и тактике.
Исход предмета: Усвајање знања из историје ратовања у античко доба заснованих на

резултатима савремених истраживања и оспособљавање студената за самостално истраживање
и примену стечених знања.
Теоријска настава – Предмет обухвата излагање војне историје античког света. На
предмету се излаже преглед ратних стратегија и тактика народа античког света, као и врсте
наоружања. Студенти се упознају са великим биткама античког света (Стари Исток, Грчка и Рим) и
војсковођама који су обележили ову епоху. Нарочита пажња на предмету се поклања писаним
историјским изворима, који говоре о ратној тактици и биткама античког света, и материјалним
изворима, који нам омогућавају увид у опрему античког ратника.
Практична настава, вежбе – Упознавање војне историје античког света на основу читања
оригиналних извора у преводу уз коришћење техничких наставних средстава за приказивање
простора на коме су се одиграле велике битке античког света. Део наставе обухвата и посета
музеју.

2. Д. Стефановић, И беше попут птице у кавезу. Студија о историји и култури Старог
истока, Београд 2012.
3. Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд 1978.
5. К. фон Клаузевиц, О рату, Београд 1951.
6. F. Mering, Ogledi iz istorije ratne veštine, Beograd 1955.
СРЕДЊА И ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -

савремене историографске науке о историји средње и југоисточне Европе у средњем веку.

појаве и процеси из средњовековне историје могу идентификовати, интерактивно тумачити у
односу на општу историју средњег века и применити у складу са захтевима методологије
савремене историографске науке. Коришћење савремених информатичких медија и средстава у
проучавању историје.
Теоријска настава – Панонска низија у средњем веку. Сеоба народа. Подунавље као
погранична област између држава и царстава: Византије, Србије, Бугарске, Франачке, Угарске.
Угарско-византијски сукоби у XII веку. Доба цара Манојла Комнина и Беле III. Превласт Угарске и
византијско наслеђе. Срем, Бачка, Банат у средњем веку –насеља, топонимија, комуникације.
Митровица, од царског Сирмијума до града светог Димитрија. Петроварадин, Баноштор -
задужбина српског жупана Белоша, Илок, Манђелос (Франкавила), Сланкамен, Бач, Тител, Бечеј,
Ковин. Фрушка гора и њено културно и сакрално наслеђе. Сремска вина и правци трговине кроз
Панонију. Бивша Византијска царица Маргарета као господарица Срема, Ковина и Новог Сада.
Средња Европа у доба Беле IV. Угарска и њени савезници у борби за аустријско наслеђе.
Господар Ростислав Михаилович. Сукоб Пшемиславовића и Хабзбурга. Анжујци у средњој Европи
и на Балкану. Балканска политика угарског краља Жигмунда Луксембуршког. Чланови витешки
реда змаја. Матија Корвин владар средње Европе. Рани османски продори у средњу Европу,
додири средње и југоисточне Европе са исламом-сукоби, прожимања, утицаји.
словенских земаља и Угарске у средњем веку.

1. П. Рокаи, З. Ђере, Т. Пал, А. Касаш, Историја Мађара, Београд 2002.
2. Сима Ћирковић, Територија Војводине у средњем Веку, Војводина – знаменитости и
лепоте, Београд 1968.
3. Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959 (и новија издања).
4. Ф. Дворник, Словени у европској историји и цивилизацији, Београд 2001.
5. Војводина, књ. 1, зборник радова, (Историјско друштво у Н. Саду), Прометеј, Нови Сад
(1939), репринт 2007.
6. Сремска Митровица, зборник радова, Сремска Митровица 1969.
ЕВГЕНИЈЕ САВОЈСКИ И ЊЕГОВО ДОБА
Услов: -
Циљ предмета: Да се кроз биографију једног од најистакнутијих војсковођа и државника пруже

сазнања о општим процесима и појединачним догађајима у Европи крајем XVII и почетком XVIII
века, пре свега о међународним односима.
Исход предмета: Способност да се на студији случаја, критичком анализом извора и литературе,

дубље сагледа једно од најважнијих питања историјске науке а то је улога личности у историји,
односно у којој мери појединац усмерава догађаје и процесе а у којој мери су његов значај и
деловање детерминисани историјским околностима.
Теоријска настава – Упознавање са периодизацијом, основним појмовима, литературом.
Економске, политичке и друштвене прилике у Западној и Југоисточној Европи крајем XVII и
почетком XVIII века. Улога Хабзбуршке династије и монархије у међународним односима.
Формирање личности Евгенија Паризу; ступање у службу Хабзбурга и успон у војној хијерархији у
Великом бечком рату, Рату за шпанско наслеђе, Рату с Турском 1716-18; Улога у економском,
политичком и друштвеном преображају југоистока Европе. Савојски у народном предању,
историографији и књижевности
Практична настава, вежбе – Критичка анализа биографија Евгенија Савојског односно
различитих интерпретација његове личности и дела. Презентација домаћих и семинарских
радова студената.

1. Pierre Chaunu, Civilizacija klasične Evrope, (1620-1760), Beograd, 1977.
2. Вил и Ариел Дјурант, Доба Луја XIV, историја европске цивилизације у доба Паскала,
Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе, 1648-1715, Београд
2002.
3. Вил и Ариел Дјурант, Доба Волтера: Историја цивилизације западне Европе од 1715. до
1756, са посебним нагласком на сукоб између религије и филозофије, Београд, 2003.
1. Franz Herre, Prinz Eugen. Europas heimlicher Herscher, Stuttgart 2000.
2. Wolfgang, Oppenheimer, Prinz Eugen. Feldherr, Staatsmann Mäzen, 2010.
3. Nicholas Henderson, Prince Eugene of Savoy, London 1964. Egon Cäsar Corti, Der Edle Ritter,
Anekdoten um den Prinzen Eugen, Berlin 1941.
4. Derek McKay, Prinz Eugen von Savoyen : Feldherr dreier Kaiser, Wien Styria, 1979
5. Hans Diplich, Am Prinz Eugen Brunen Auswahl donauschwäbischer Sagen und Legenden,
München 1964.
6. Andrew Wheatcroft, The Enemy at the Gate. Habsburgs, Ottomans and the Battle for Europe,
Pimilco, London 2008.
7. Wheatcroft, The Habsburgs Embodying Empire, Penguin books 1996.
ИСТОРИЈА СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ (1790-1918)
Услов: -
Циљ предмета: Стицање знања о најважнијим догађајима, процесима, проблемима и

личностима историје Средње Европе у периоду 1790-1918. године. Стицање знања о међусобним
везама средњеевропских народа, односно њихових веза са историјом Балкана, Балканских
народа. Географска обухватност: данашња Чешка, Пољска, Словачка, Аустрија, Мађарска,
Војводина, Трансилванија, Словенија и Хрватска, као и Босна и Херцеговина од 1878. године.
Развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању
сложених политичких, демографских и културних појава посматраног историјског простора.
Исход предмета: способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и личности из историје

Средње Европе и њених народа самостално идентификују, опишу и тумаче у складу са
резултатима савремених историографских истраживања. Упознавање са културом и
друштвене, економске и културне историје Средње Европе, засновано на резултатима
савремених научних истраживања.
Теоријска настава – Утицај Француске револуције и француских ратова. Ширење
националних и либералних идеја међу средњеевропским народима. Почеци национално-
препородних покрета. Економски и културни развитак народа Аустријске Монархије,
демографске прилике. Vormärz. Револуционарна збивања у аустријским областима и њихов
исход. Српска Војводина и Тамишки банат. Унутрашња и спољна политика, економски развитак у
време Бахововог апсолутизма. Аустро-мађарска нагодба. Политички односи и развој привреде
Аустро-Угарске у доба дуализма. Међунационални и аграрни односи. Културни и научни развој
Средњеевропских народа у доба дуализма. Спољна политика Аустро-Угарске. Окупација Босне и
Херцеговине, аустријска власт у Босни и Херцеговини. Заоштравање међународних односа и
међунационалних односа унутар Аустро-Угарске. Аустро-Угарска у Првом светском рау и њен
распад. 1918.
Практична настава, вежбе – читање, критичко промишљање и развијање
мултиперспективног приступа у тумачењу релевантних историјских извора и литературе у вези са
историјом балканских народа.

1. А. Ј. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија, Београд 2001.
2. Ж.-П. Блед, Франц Јозеф, Београд, 1998.
3. Kulturno-politički pokreti naroda Habsburške Monarhije u XIX, Novi Sad, 1983.
4. С. Гавриловић, О Србима Хабзбуршке Монархије, Београд, 2010.
5. Т. Kraljačić, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini 1882-1903, Sarajevo, 1987.
6. J. Oskar, Budućnost monarhije:propast dvojne monarhije i sjedinjene podunavske zemlje, Novi
Sad, 1996.
7. М. Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, Београд, 1989.
8. M. Peri, Intelektualna istorija Evrope, Beograd, 2000.
1. C. А., Macartney, The House оf Austria: The Later Phase 1790–1918, 1978.
2. E. Crankshaw, The Fall of The House of Habsburg, Penguin USA, 1983.
ИСТОРИЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА
Услов: -

(друштвеном, политичком, економском, културном итд.) историје Совјетског савеза. Развијање
критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном интерпретирању резултата
научних истраживања политичког, друштвеног, економског и културног аспекта.

Совјетског савеза самостално идентификују, опишу и тумаче у складу са резултатима савремених
историографских истраживања.
Теоријска настава – Револуције у Русији 1917, грађански рат и страна интервенција,
консолидација совјетског режима и изградња новог државног уређења, унутрашњополитички
сукоби, Стаљин на власти, СССР у међународним односима између два светска рата, СССР у
Другом светском рату, СССР до Стаљинове смрти, СССР после Стаљина, политика према Источној
Европи после рата и совјетске интервенције, СССР и Хладни рат, Горбачов, реформе и распад.
1. Михаил Гелер, Александар Некрич, Утопија на власти, Историја Совјетског Савеза,
Подгорица 2000.
2. Giuseppe Boffa, Повијест СССР-а, Ријека 1984.
3. Ivan T. Berend, Centralna i Istočna Evropa 1944-1993. Iz periferije zaobilaznim putem nazad u
periferiju, Podgorica 2001.
4. Roj Medvedev, Svi Staljinovi ljudi, Sarajevo 1987.
5. Isaac Deutcher, Staljin. Politička biografija, Zagreb 1977.
1. Ronald G. Suny, The Cambridge History of Russia, Vol. 3: The Twentieth Century, Cambridge,
2006.
СВЕТСКИ РАТОВИ
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената с најважнијим ратним и политичким догађајима за време

Првог и Другог светског рата засновано на резултатима савремених научних истраживања, као и
продубљење и допуњавање постојећих знања и развој критичког мишљења.
Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси самостално

идентификују, опишу и тумаче у складу са резултатима савремених историографских
Теоријска настава – Узроци и повод за избијање Првог светског рата, Јулска криза, почетак
рата, велике битке Првог светског рата, борба за савезнике, завршне борбе и крај рата, узроци и
поводи Другог светског рата, европска фаза рата 1939–1941, јапански напад на Перл Хабрур и рат
на Пацифику и у Азији, рат у на Атлантику, источни фронт и немачко назадовање, искрцавање у
Нормандији и капитулација Немачке и Јапана.
1. Pierre Renouvin, Evropska kriza I Prvi svjetski rat, Zagreb 1965.
2. Група аутора, Први светски рат, II, општа историја, Цетиње 1976.
3. Питер Калвокорези, Гај Винт, Тотални рат, Београд 1987.
4. Група аутора, Други светски рат, 1–3, Љубљана 1980.
5. Grupa autora, Drugi svetski rat, 1-2, Beograd 1973.
6. Чедомир Попов, Политички фронтови Другог светског рата, Нови Сад 1995.
САВРЕМЕНА ИСТОРИОГРАФИЈА И ДРУШТВЕНА ТЕОРИЈА
Услов: -
Циљ предмета: Развијање критичког мишљења и стицање знања о повезаности историје и

друштвених наука, значају коцепта интердисциплинарности и значају за савремену
историографију упознавања са достигнућима других друштвених наука. Упознавање са правцима
у савременој историографији који потенцирају везу историјске науке и друштвене теорије.
Исход предмета: Стечено знање о концептима из области друштвене теорије значајним за

савремену историографију.
Теоријска настава – Предавања о следећим темама – уводно предавање о односу
историје и друштвених наука, те разматрање најзначајнијих теоријских концепција значајних за
историографију (друштвена улога, пол и род, породица, заједница и идентитет, нација,
модернизација, класа, статус, друштвена покретљивост, држава и власт, центар и периферија,
хегемонија и отпор, друштвени покрети, менталитет и идеологија, мит...), те ставовима
најзначајнијих друштвених теоретичара у XIX и XX веку.
Практична настава, вежбе – Анализа и дискусија о одабраним текстова из најзначајнијих
дела из области друштвене теорије и историјске социологије.
1. Piter Berk, Istorija i društvena teorija, Beograd 2002.
2. Veljko Korać, Istorija društvenih teorija, Beograd 1990.
4. Alberto Martineli, Modernizam: proces modernizacije, Podgorica 2010.
5. Anthony D. Smith, Nacionalizam i modernizam: kritički pregled suvremenih teorija nacija i
nacionalizma, Zagreb 2003.
6. Imanuel Volerstin, Uvod u analizu svjetskog sistema, Cetinje 2005.
7. Čarls Tili, U traganju za društvenom promenom: makro društvene strukture, procesi i
komparacije, Beograd 1997.
8. Јирген Кока, О историјској науци: огледи, Београд 1994.
9. Питер Берк, Основи културне историје, Београд 2010.
10. Petar Milenković, Istorijska sociologija: sociološka hrestomatija, Novi Sad 2009.
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -
Циљ предмета: Разумевање процеса који су битно утицали на развој црквених прилика на
Балкану и формирање аутокефалне српске цркве. Развој цркве у држави Немањића и
Деспотовини и њен значај за каснију историју Срба. Компаративна анализа развоја српске
средњевоковне цркве и сличних цркава на подручју Балкана и Источне Европе. Развијање
критичког мишљења и способности за самостално проучавање ових процеса.
настанак и развој аутокефалне српске цркве у средњем веку распознају, опишу и протумаче.
Теоријска настава – Објашњење услова у којиа је српска црква формирана. Подела
цркава на Истоку. Утицај великих верских центара на друштвене и верске прилике Балкана.
Црквени центри Балкана и њихов утицај на прилике у средњовековној Србији. Територијална
организација и ширење српске цркве. Манастири и епископије као центри развоја духовног
живота.
сазнања о овој проблематици и периоду.
2. Лексикон српског средњег века, приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд 1999.
4. М. Јанковић, Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку, Београд 1985.
5. М. Aл. Пурковић, Српски патријарси средњег века, Диселдорф 1976.
ЖЕНЕ У СРПСКОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Услов: -
Циљ предмета: Разумевање положаја жена у средњем веку. Друштвене и породичне прилике у
средњовековној Србији и Дубровнику. Положај жене у свакодневном животу. Компаративна
анализа положаја жене у различитим друштвеним окружењима. Развијање критичког мишљења
и способности за самостално проучавање ових процеса.

положај средњовековне жене распознају, опишу и протумаче.
Теоријска настава – Свакодневни живот средњовековне породице. Правна регулација
положаја жене у Србији и Дубровнику. Најзначајније жене средњовековне Србије – њихова улога
у српској историји и култури.
сазнања о овој проблематици и периоду.
2. Лексикон српског средњег века, приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд 1999.
3. Д. Динић Кнежевић, Положај жена у Дубровнику у XIII и XIV веку, Београд 1974.
4. С. Марјановић Душанић, Д. Поповић, Приватни живот у српским земљама средњег
века, Београд 2004.
5. L. Blehova-Čelebić, Žene srednjevekovnog Kotora, Podgorica 2002.
ИСТОРИЈА КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ
Услов: -

Хабзбуршке монархије, уже Карловачке митрополије 1708-1918. Специфичност Митрополије је
да је обухватала све Србе у Монархији под својом јурисдикцијом без обзира на део државе у
коме су живели. Тим пре њен значај је огроман. Такође студенти се упознају са црквеним,
културним, музичким стваралаштвом Срба у оквирима ове најважније националне институције
Срба у Монархији. Кроз историјат више од 20 манастира и биографије митрополита-патријарха
сагледава се и културно-духовни живот Срба у Монархији.
историје Карловачке митрополије 1708-1918, уз обраду појединих проблeма њене историје на
основу историјских извора (повеља и диплома) и овладавање методологијом утврђивања
историјских чињеница везаних за културну и црквену историју у Монархији.
проблемима из српске историје 1708-1918 на територији Митрополије, уводе се у методологију
рада с изворима за изучавање ове проблематике и вежбају научном стилу изражавања својих
истраживачких закључака. Настава би се кретала хронолошким принципом од Крушедолског
сабора 1708, преко формирања Митрополије Београдско-карловачке, Сабора 1744, 1769,
доношења Регуламената и Деклараторија, Темишварског сабора, Мајске скупштине,
Благовештенског сабора до великих превирања и црквено-школској аутономији 1861-1918.
Посебна тема је стварлаштво и политичко-духовна борба њених митрополита патријараха од
Исаије Ђаковића до Лукијана Богдановића.
1. Историја српског народа, IV- 1 Београд 1994
2. Ђоко Слијепчевић, Историја српске православне цркве, књ 2, Београд 1991
3. Манојло Грбић, Карловачко владичанство, 1-3, Топуско 1990
4. Косовац Мата, Српска православна митрополија Карловачка по попису из 1905, Сремски
Карловци 1910
5. Дејан Медаковић, Фрушкогорска Света гора, Нови Сад 2008.
ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ (1690-
1849)
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената политичким токовима историје Срба у Хабзбуршкој

монархији, главним процесима и личностима током периода који је обележен са два битна
догађаја за српску историју као хронолошким границама-доношење Прве привилегије, која је уз
наредне две била основа за српски правно-политички статус и Револуцијом 1848/49. која је
задала коначан ударац феудалном систему Хабзбуршке монархије. Циљ је сагледавање промена
у правно-политичком положају од широке аутономије оне која се односила на искључиво
црквено-просветно подручје и покушаје Срба да задрже стари или осигурају нови положај.
Исход предмета: овладавање знањима из српске културне и политичке историје у Хабзбуршкој
монархији у периоду 1690-1849.
Теоријска настава – Током XVIII века положај Срба у Хабзбуршкој монархији, који су
гарантовале Привилегије цара Леополда I, ограничен је и сведен на ниво црквено-школске
аутономије. Овај процес је имао више фаза које су обележиле читав XVIII и добар део наредног
века. Шира аутономија заснована на Привилегијама по принципу les origines сведена је у нове
оквире доношењем Деклараторије и Конзисторијалне системе. Живећи у феудалној држави, без
територије која је, како су то тумачили у Бечу, историјски њихова Срби су покушавали да пронађу
решење за очување националног и верског идентитета. У овоме су се, колико је то било могуће,
ослањали на културне установе које су постале место очувања идентитета и буђења националне
свести. Поред њих, највећи допринос овоме дала је српска православна црква организована на
територији Хабзбуршке монархије у оквиру Карловачке митрополије.

1. Историја српског народа, IV-1/2, Београд 1994.
2. Дејан Микавица, Владан Гавриловић, Горан Васин, Знаменита документа за историју
српског народа 1538-1918, Нови Сад 2007.
3. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2 и 3, Нови Сад 1990.
4. Владан Гавриловић, Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија, Нови Сад 2005.
5. Дејан Микавица, Српско питање на Угарском сабору 1690-1918, Нови Сад 2011.
6. Војводина, I и II, Нови Сад 2008.
УСТАВНО ПИТАЊЕ У СРБИЈИ (1804-1918)
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са правном и политичком историјом Србије 1804-1918.

Уставно питање сублимира више токова политичке и друштвене историје што је његов посебан
значај, јер студенти упознају и законске оквире функционисања модерне српске државе.
Исход предмета: Овладавање знањима из српске историје кроз познавање државних

институција, али и законских и Уставних категорија и норми, што је основа функциинисања сваке
модерне парламентарне државе.
Теоријска настава – Уставно питање у Србији се јавља од почетка Првог српског устанка,
преко догађаја везаних за Други српски устанак, затим стицања аутономије и владавине
Уставобранитеља, све до стицања независности 1878. Нагласак се ставља доношење Сретењског,
Турског и Намесничког устава. Од 1878-1903, у средишту пажње је Устав из 1888, али и промена
уставног система у Србији 1901. У периоду 1903-1918, посебно се изучавају политички,
друштвени и екононмски чиниоци развитка тзв златног доба српске демократије, кроз
обновљени и редефинисани Устав 1904. Парламентаризам у Србији је посебна целина која се
сагледава у периоду 1903-1918.

1. Радош Љушић, Српска државност 19 века, Београд 2008.
2. Историја српског народа, V-1 Београд 1994.
3. Историја српског народа, VI-1 Београд 1994.
4. Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, 1-2, Београд 1990.
5. Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, 1-2, Београд 1990.
6. Олга Поповић-Обрадовић, Парламентаризам у Србији 1903-1914, Београд 2002.
ЈУГОСЛОВЕНСКО-МАЂАРСКИ ОДНОСИ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА
Услов: -
Циљ предмета: Основно стицање знања кандидата о политичким, економским и културним

везама двеју држава између два светска рата. Проучавање ратних прилика, у Бачкој (посебно
демографске промене). Дубље истраживање времена тзв. „државног социјализма“ првих година
после Другог светског рата. Сукоб са ИБ-еом, са посебном улогом Југославије, Будимпештанска
резолуција 1949. итд. Анализа збивања везана за догађаје око 1956. године. Улога Југославије у
тим збивањима, проблем мађарских избеглица.
Исход предмета: Упознавање студената са општом ситуацијом у Европи у време тзв. „хладног
рата“, са посебним освртом на улогу СССР-а у изградњи земаља „народне демократије“.
Сазнавање о основама међудржавних односа (Југословенско-мађарских). Стицање основних
знања и чињеница из ове области.
Теоријска настава – Политичка, културна, приведна и правна историја Југославије и
Мађарске од 1919. до 1956. године.
Југославенско-мађарских односа у првој половини XX века.

1. Волтер Лакер Историја Европе 1945-1992, Бeoгрaд 1999.
2. П.Рокаи, З.Ђере, П.Тибор, Enike Šajti, Mađari u Vojvodini 1918-1947, Novi Sad 2010.
3. А.Касаш Историја Мађара, Бeoгрaд 2002.
4. Вук Винавер, Југославија и Мађарска 1918-1933, Бeoгрaд.1971.
5. Вук Винавер, Југославија и Мађарска 1933-1941, Београд 1976.
6. Шандор Месарош, Положај Мађара у Војводини 1918-1929, Нови Сад 1981.
7. Ш. Месарош, Мађари у Војводини 1929-1941, Нови Сад 1989.
8. Hornyák Árpád, Magyar-Jugószláv diplomáciai kapcsolatok 1918-1927, Újvidék 2004.
9. Алексадар Касаш, Мађари у Војводини 1941-1946, Нови Сад 2006.
10. Enike Šajti, Mađari u Vojvodini 1918-1947, Novi Sad 2010.
ДРУШТВЕНА И КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Услов: -
Циљ предмета: Стицање знања о друштвеној и културној историји југословенске државе после
1945. године; развијање критичког мишљења и мултиперспективног приступа у самосталном
интерпретирању резултата научних истраживања друштвеног и културног аспекта историје
социјалистичке Југославије од 1945. године до распада југословенске државе почетком
деведесетих година 20. века.
друштвене и културне историје социјалистичке Југославије од 1945. године самостално
идентификују, описују и тумаче у складу са резултатима савремених историографских
Теоријска настава – излагања о друштву и култури у социјалистичкој Југославији после
Другог светског рата и током друге половине 20. века: државном уређењу према Уставу из 1946,
периоду обнове и изградње, агитпроповској фази културне политике; друштвеним односима,
политичким, економским и културним приликама педесетих година; изграђивању култа
личности Јосипа Броза Тита; положају верских заједница; увођењу система социјалистичког
самоуправљања; модернизацијским процесима, друштвеним кризама, уставноправном
обликовању југословенске федерације шездесетих и седамдесетих година; међунационалним
односима, кризама политичког и друштвеног система и дезинтеграцији Југославије крајем 20.
века.
мултиперспективног приступа у описивању и тумачењу резултата научних истраживања
друштвене и културне историје социјалистичке Југославије.

1. Б. Петрановић, Историја Југославије, III, Београд 1988.
2. П. Ј. Марковић, Београд између Истока и Запада 1948-1965, Београд 1996.
3. Љ. Димић, Историја српске државности. Књига III. Србија у Југославији, Нови Сад 2001.
4. Р. Радић, Држава и верске заједнице 1945-1970, 1-2, Београд 2002.
5. В. Гудац-Додић, Жена у социјализму, Београд 2006.
6. П. Ј. Марковић, Трајност и промена. Друштвена историја социјалистичке и
постсоцијалистичке свакодневице у Југославији и Србији, Београд 2007.
7. Р. Вучетић, Кока-кола социјализам. Американизација југословенске популарне културе
шездесетих година 20. века, Београд 2012.
РАЗВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ФЕДЕРАЛИЗМА (1943-1974)
Услов: -
Циљ предмета: Савладавање сложених односа између југословенских република и покрајина,

односно републичих и покрајинских партијских организација, који су се одражавали на уставни
развој друге југословенске државе – од увођења принципа федерализма на Другом заседању
АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године, преко доношења Устава ФНРЈ из 1946, Уставног закона из 1953,
Устава СФРЈ из 1963, закључно са последњим југословенским Уставом из 1974. године.
Исход предмета: Стицање и продубљивање знања из прошлости социјалистиче Југославије,
историјског развоја принципа федерализма на коме је она била утемељена од свог настанка, што
је неопходно не само због познавања свих аспеката њеног унутрашњег развоја, већ и ради
разумевања процеса дезинтеграције који је отпочео након смрти Јосипа Броза Тита а завршио се
грађанским ратом 90-тих година.
Теоријска настава – Упознавање са основама уставног система Југославије након другог
светског рата, као и настанком и развојем федералистичких идеја на југословенском простору до
1943. године, са посебним освртом на генезу и еволуцију федерализма у програмским актима и
пропаганди Комунистичке партије Југославије.
Практична настава, вежбе – Тимски рад студената – анализа уставних решења
примењиваних током постојања социјалистичке Југославије у погледу односа федералних
јединица према савезној држави, али и аутономних покрајина Војводине и Косова и Метохије
према Pепублици Србији (превасходно на основу документације Архива Војводине).

1. Душан Биланџић, Хисторија СФРЈ – главни процеси, Загреб 1979.
2. Љубодраг Димић, Историја српске државности – Србија у Југославији, Нови Сад 2001.
3. Бранко Петрановић, Историја Југославије, 1-3, Београд 1990.
4. Ранко Кончар, Димитрије Боаров, Стеван Дороњски – одбрана аутономије Војводине,
Нови Сад 2011.
ФИЛМ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ
Услов: -
Циљ предмета: Оспособљавање студента да припрема дидактички материјал, да га критички

процењује. Филм у настави историје, поготово као историјски извор,све више добија на значају у
изучавању XX века, поготово са интензивнијим коришћењем нових технологија. Коришћење
филма утиче на непосредније и брже усвајање историјских знања.
Исход предмета: Стручније коришћење филма као наставног средства у наставе историје.
Критичко анализирање двојности времена на филму. Филм сведочи о времену на два начина: о
времену о коме говори и времену када је снимљен. Способност да се филм вреднује као
историјски извор.
Теоријска настава – Специфичности филмског медија, класификација филмова по врстама
и жанровима,етапе развоја(неми и звучни),подела по родовима (играни, неиграни и анимирани),
подела и карактеристике неиграних филмова за наставу историје(филмска публицистика,
документарни филм, наменски филм); архивски филмски материјал (архивски филмски снимци,
немонтирани остаци неиграних филмова); специфичности филма као историјског извора; како
користити историјски метод у филму: развитак југословенске кинематографије, Југословенска
кинотека и њени фондови, специјализовани телевизијски канали.
Практична настава, вежбе – Савладавање литературе, анализа филмова, израда писаних
радова (семинарских радова); анализа комуникације која се остварује филмом, истраживање
функције филма (уметничке, политичке пропагандне), истраживање сајтова на Интернету на које
се могу упутити ученици да и сами претражују или погледају филмове који се могу користити у
настави историје.

1. Sima Ćirković, O istoriografiji i metodologiji, Beograd 2007.
2. Stevan Jovičić, Film kao istorijski izvor, Beograd 1995.
3. Dejan Kosanović, Kinematografija i film u Kraljevini SHS/Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941,
Beograd 2011.
4. Mирослав Савковић, Кинематографија у Србији током Другог светског рата,1941-1945,
5. Darko Tadić, Propagandni film, Beograd 2011.
1. Ana Pešikan, Shvatanje istorijskog vremena kod dece, u:Nastava istorije 3, Novi Sad 1996, 110-
130.
2. Andrej Mitrović, Film i istorija, u: Zbornik Film i istorija, Beograd 1978, 7-13.
Енглески језик А2.1
Услов: нема
Циљ предмета
Циљ предмета јесте да студенти утврде претходно стечено знање енглеског језика и даље
унапређују знање вокабулара и граматике, као и да развијају језичке вештине обрађујући теме
прилагођене предвиђеном нивоу знања.
Исход предмета
До краја курса студенти савладавају градиво покривено првом половином укупног броја лекција
у уџбенику достижући ниво знања између нижег средњег (pre-intermediate) и средњег
(intermediate) нивоа.
Практична настава: Вежбе
Комбиновањем елемената традиционалног приступа и комуникативног метода, студенти се
упознају са граматичким структурама и вокабуларом, те развијају језичке вештине слушања,
читања, говора и писања кроз разноврсне вежбе.
Тематске целине: слободно време, значајни догађаји из приватног живота, свакодневна рутина и
посао, посебне прилике и празници, опис физичког изгледа и карактера, одмор и путовање,
амбиције и снови.
Граматичке јединице: упитне конструкције; Present Simple; Past Simple; модални глаголи should,
can, have to; Present Continuous и Present Simple; Present Continuous са значењем будућности;
компарација придева; конструкције са going to, planning to, would like to, would rather;
конструкција са will; Present Perfect и Past Simple.
Литература
Cunningham, S. & Moor, P. (2005). New Cutting Edge. Pre-Intermediate. Students’ book, Workbook,
Mini-dictionary. Longman: London.
Cunningham, G. & Redstone, C. (2012). Face2face. 2nd edition. Pre-Intermediate. Students’ book,
Workbook. CUP: Cambridge.
Oxenden, C, Latham-Koenig, C. & Seligson, P. (2005). New English File. Pre-Intermediate. Students’
book, Workbook. OUP: Oxford.
Енглески језик А2.2
Услов: Енглески језик А2.1
Циљ предмета јесте да студенти наставе да унапређују знање вокабулара и граматике, као и да
развијају језичке вештине обрађујући теме прилагођене предвиђеном нивоу знања.
До краја курса студенти савладавају градиво покривено другом половином укупног броја лекција
у уџбенику достижући очекивани средњи ниво знања (intermediate).
Комбиновањем елемената традиционалног приступа и комуникативног метода, студенти се
упознају са граматичким структурама и вокабуларом, те развијају језичке вештине слушања,
читања, говора и писања кроз разноврсне вежбе.
Тематске целине: различите земље и културе, живот некад и сад, здравље, интересовања,
предмети у свакодневној употреби, одговарајућа особа за посао, новац, имагинарне ситуације.
Граматичке јединице: употреба чланова и квантификатора; модални глаголи may, might, will;
конструкције са употребом садашњег времена и везника if, when, before; Past Continuous;
конструкција used to; герунд; пасивне конструкције; Present Perfect Continuous, и Present Perfect
Simple; Past Perfect; кондиционалне реченице.
Cunningham, S. & Moor, P. (2005). New Cutting Edge. Pre-Intermediate. Students’ book, Workbook,
Mini-dictionary. Longman: London.
Cunningham, G. & Redstone, C. (2012). Face2face. 2nd edition. Pre-Intermediate. Students’ book,
Workbook. CUP: Cambridge.
Oxenden, C, Latham-Koenig, C. & Seligson, P. (2005). New English File. Pre-Intermediate. Students’
book, Workbook. OUP: Oxford.
Енглески језик Б1.1
Циљ предмета је да, у контекстима које даје литература, студенти овладају вештинама читања,
писања, слушања и говора на Б1 нивоу Заједничког европског оквира за живе језике, као и да на
истом нивоу овладају вокабуларом и граматичким јединицама које обрађује литература.
На крају курса студент би требало да уме да се (у контекстима које литература пружа) служи
вештинама читања, писања, слушања и говора на Б1 нивоу Заједничког европског оквира за живе
језике, и да на истом новоу уме да употреби вокабулар и граматичке јединице које су покривене
литературом.
Теме покривене у првих шест поглавља (модула) курса, а које дају контекст за вежбање вештина
читања, писања, слушања и говора, обухватају: представљање себе и упознавање других,
успомене, различите земље и поднебља, животне приче, планове за будућност, вести и медије.
Граматичке јединице које се обрађују су: питања и кратки одговори, глаголска времена (Present
Simple, Present Continuous, Past Simple, Past Continuous, Present Perfect Simple, Present Perfect
Continuous), конструкције за изражавање будућности, поређење придева са изражавањем
суптилнијих разлика, пасив, први кондиционал.
Cunningham, S. & Moor, P. (2005). New Cutting Edge. Intermediate. Students’ book with Mini-
dictionary. Pearson: London.
Cunningham, S. & Moor, P. (2005). New Cutting Edge. Intermediate. Workbook. Pearson: London.
Услов: Енглески језик Б1.1
Циљ предмета је да, у контекстима које даје литература, студенти овладају вештинама читања,
писања, слушања и говора на Б1 нивоу Заједничког европског оквира за живе језике, као и да на
истом нивоу овладају вокабуларом и граматичким јединицама које обрађује литература.
Теме покривене у других шест поглавља (модула) курса, а које дају контекст за вежбање вештина
читања, писања, слушања и говора, обухватају: друштвене контакте, важне проналаске и објекте,
друштво и будућност, необичне приче, правила и слободе, дилеме и одлуке.
Граматичке јединице које се обрађују су: изражавање спонтаних одлука и предвиђања, односне
реченице, квантификатори, глаголска времена (Past Simple, Past Perfect), први, други и трећи
кондиционал, неуправни говор, изражавање обавезе и дозволе у садашњости и прошлости.
Cunningham, S. & Moor, P. (2005). New Cutting Edge. Intermediate. Students’ book with Mini-
dictionary. Pearson: London.
Cunningham, S. & Moor, P. (2005). New Cutting Edge. Intermediate. Workbook. Pearson: London.
Овладавање језичким вештинама на нивоу Б2.1, течно читање и разумевање релативно
комплексних општих текстова, добро разумевање свакодневног говореног језика, овладавање
вештином писања текстова на опште теме, усмено изражавање ставова и мишљења, разумевање
елемената култура енглеског говорног подручја.
Студент ће бити оспособљен да разуме главне идеје сложенијих текстова који се баве
конкретним и апстрактним темама, да компетентно учествује у размени мишљења са
говорницима чији је матерњи језик енглески, да износи своје ставове релативно течно и да
продукује јасан и повезан писани текст на релативно велики број тема.
Практична настава:Вежбе
Комбиновањем традиционалног приступа и комуникативног метода у оквиру курса се развијају
све језичке вештине. Настава обухвата прву половину наставних јединица одабране литературе.
Обрађују се теме прошлости и садашњости, породице и дома, постигнућа и изума, ума. Обрађују
се следеће граматичке целине: понављање глаголских времена, помоћни глаголи, творба
именица, герунда и придева, наративна глаголска времена, пасив, перфективна времена,
чланови.
Cunningham, S. & P. Moor (2007). New Cutting Edge Upper-Intermediate. Student’s book, Workbook,
Mini-dictionary. London: Longman.
Crace, A. & Acklam, R. (2012). New Total English Upper-Intermediate. Student’s book, Workbook.
London: Pearson.
Soars, L. & Soars, J. (2006). New Headway Upper-Intermediate. Student’s book, Workbook. Oxford:
Oxford University Press.
Овладавање језичким вештинама на нивоу Б2.2, течно читање и разумевање релативно
комплексних општих текстова, добро разумевање свакодневног говореног језика, овладавање
вештином писања текстова на опште теме, усмено изражавање ставова и мишљења, разумевање
елемената култура енглеског говорног подручја.
конкретним и апстрактним темама, да компетентно учествује у размени мишљења са
говорницима чији је матерњи језик енглески, да износи своје ставове релативно течно и да
продукује јасан и повезан писани текст на релативно велики број тема.
Комбиновањем традиционалног приступа и комуникативног метода у оквиру курса се развијају
све језичке вештине. Настава обухвата другу половину наставних јединица одабране литературе.
Обрађују се теме животних успона и падова, ума, успеха и славе, комуникације међу људима,
савремених достигнућа науке. Обрађују се следеће граматичке целине: релативне клаузе, герунд
и инфинитив, модални глаголи, будућа глаголска времена, хипотетичке ситуације, управни и
неуправни говор.
Cunningham, S. & P. Moor (2007). New Cutting Edge Upper-Intermediate. Student’s book, Workbook,
Mini-dictionary. London: Longman.
Crace, A. & Acklam, R. (2012). New Total English Upper-Intermediate. Student’s book, Workbook.
London: Pearson.
Soars, L. & Soars, J. (2006). New Headway Upper-Intermediate. Student’s book, Workbook. Oxford:
Oxford University Press.
Даљи развој кодне и комуникативне компетенције на енглеском језику на нивоу Б2.3 (по
класификацији Савета Европе) и оспособљавање студената за разумевање различитих типова
писаних и говорних текстова и њихове структуре као и за успешну комуникацију у различитим
друштвеним ситуацијама.
Студент ће бити оспособљен да разуме сложеније текстове који се баве конкретним и
апстрактним темама, да препозна структуру неких основних типова текстова и у њима пронађе
потребне информације, да учествује у разговору на разне теме, да у разговору затражи
појашњења и да их разуме, да изрази своје мишљење и да га аргументује, а да при том
употребљава разноврстан вокабулар и граматичке структуре.
У оквиру предмета студенти практично развијају језичке вештине разумевања говорног језика,
читања, усменог и писменог изражавања. Обрађују се граматичке и речничке јединице
примерене наведеном нивоу уз употребу савремених наставних метода и расположивих
средстава, уз обраду тематских целина из прве половине уџбеника.
Newbrook, J., Wilson, J. and Acklam, R. (2008). FCE Gold Plus. Coursebook and Exam Maximiser.
Pearson Education, Harlow.
Haines, S and Stewart, B. (2008). First Certificate Masterclass. Student’s book and Workbook OUP,
Oxford.
Longman Dictionary of Contemporary English. 5th ed. Pearson Education, Harlow.
Oxford Advanced Learner’s Dictionary. 8th ed. OUP, Oxford.
Macmillan English Dictionary for Advanced Learners. Macmillan Education, Oxford.
Даљи развој кодне и комуникативне компетенције на енглеском језику на нивоу Б2.3 (по
класификацији Савета Европе) и оспособљавање студената за разумевање различитих типова
писаних и говорних текстова и њихове структуре као и за успешну комуникацију у различитим
друштвеним ситуацијама.
Студент ће бити оспособљен да разуме сложеније текстове који се баве конкретним и
апстрактним темама, да препозна структуру неких основних типова текстова и у њима пронађе
потребне информације, да учествује у разговору на разне теме, да у разговору затражи
појашњења и да их разуме, да изрази своје мишљење и да га аргументује, а да при том
употребљава разноврстан вокабулар и граматичке структуре.
У оквиру предмета студенти практично развијају језичке вештине разумевања говорног језика,
читања, усменог и писменог изражавања. Обрађују се граматичке и речничке јединице
примерене наведеном нивоу уз употребу савремених наставних метода и расположивих
средстава, уз обраду тематских целина из друге половине уџбеника.
Newbrook, J., Wilson, J. and Acklam, R. (2008). FCE Gold Plus. Coursebook and Exam Maximiser.
Pearson Education, Harlow.
Haines, S and Stewart, B. (2008). First Certificate Masterclass. Student’s book and Workbook OUP,
Oxford.
Longman Dictionary of Contemporary English. 5th ed. Pearson Education, Harlow.
Oxford Advanced Learner’s Dictionary. 8th ed. OUP, Oxford.
Macmillan English Dictionary for Advanced Learners. Macmillan Education, Oxford.
Француски језик А1.1
Услов: уписан један од студијских програма на Филозофском факултету
Циљ предмета:
Стицање основних језичких вештина и основне комуникативне компетенције француског језика.
Студенти су у стању да поздраве и да се представе на француском, као и да представе неког.
Могу да позову и да одговоре на позив.
Практична настава
Комуникативна компетенција: Поздрављање. Представљање. Израђавање личног става.
Коришћење формулара. Позивање и одговор на позив.
Култура и цивилизација: Основни појмови о Француској и другим франкофоним земљама.
Граматика: Презент правилних и најчешћих неправилних глагола. Члан (одређени, неодређени и
сажети). Број. Род. Постављање питања. Негација. Личне заменице (ненаглашене и наглашене).
Лексика: Најчешће употребљаване речи у свакодневној комуникацији.
Разумевање звучног записа и писаног текста. Усмено и писмено изражавање на елементарном
нивоу.
Girardet, J. et Pécheur, J., Campus 1, CLE International, Paris, метода за учење француског језика
М. Папић, Граматика француског језика.
Услов: Одслушан/положен испит из Француског језика – почетни курс I (A1.1)
Стицање језичких вештина и развијање језичке и комуникативне компетенције на нивоу А1
учења француског језика.
Студенти владају комуникативном компетенцијом француског језика на нивоу А1 европског
језичког оквира.
Комуникативна компетенција: изражавање слагања и неслагања. Изражавање података о
личном животу. Сналажење у простору и времену. Изражавање личног мишљења.
Култура и цивилизација: свакодневни живот у Француској. Градови у Француској. Празници.
Сликарство. Музика.
Граматика: Passé composé. Показни и присвојни придеви. Предлози. Презент индикатива и
императива повратних глагола. Изражавање времена. Изражавање циља, узрока, последице и
опозиције.
Лексика: најчешће употребљаване речи које се односе на околину, породицу, свакодневни
живот.
Разумевање звучног записа и писаног текста. Усмено и писмено изражавање на нивоу А1.
Girardet, J. et Pécheur, J., Campus 1, CLE International, Paris, метода за учење француског језика
Услов: Одслушан/положен испит из Француског језика – почетни курс II (A1.2) или

владање француским језиком на нивоу А1 европског језичког оквира (провера тестом на
почетку године).
Подизање нивоа језичких вештина и развијање језичке и комуникативне компетенције на ниво
А2 европског језичког оквира.
Студенти у потпуности владају комуникативном компетенцијом на нивоу А1 европског језичког
оквира, као и појединим елементима комуникативне компетенције на нивоу А2 европског
Комуникативна компетенција: описивање прошлих догађаја.
Култура и цивилизација: историја Француске. Исхрана у Француској. Географија Француске.
Граматика: Passé Composé. Партитивни члан. Изражавање количине.
Лексика: Речи које се користе за физичко и психолошко описивање људи, описивање ситуације,
догађаја и околине. Описивање личних активности и доживљаја. Изражавање трајања.
Разумевање звучног записа и писаног текста. Усмено и писмено изражавање оквирно на нивоу
А2.
Flumian, C., Labascoule J., Lause C. et Royer C., Nouveau Rond-Point 1, Maison des langues, Paris,
метода за учење француског језика
Услов: Од слушан/положен испит из Француског језика – нижи средњи I (A2.1)
А2 европског језичког оквира.
Студенти владају комуникативном компетенцијом француског језика на нивоу А2 европског
Комуникативна компетенција: Коментар новинских чланака. Изражавање жеље, обавеза,
забрана. Давање и тражење дозволе. Тражење информација у научним текстовима.
Култура и цивилизација: Књижевност. Медији у Француској. Французи и здравље. Исхрана у
Француској. Живот у франкофоним земљама.
Граматика: Изражавање будућности. Заменице директног и индиректног објекта. Просте
релативне заменице. Прилози. Партитивни члан. Présent progressif et passé récent. Компарација
придева.
Лексика: Изражавање навика и уобичајених радњи. Речи из домена разних професионалних
активности. Речник из домена здравља.
Разумевање звучног записа и писаног текста. Усмено и писмено изражавање на нивоу А2.
Француски језик Б1.1
Услов: Владање француским језиком на нивоу А2 европског језичког оквира (провера тестом на
почетку године).
Б1 европског језичког оквира.
Студенти у потпуности владају комуникативном компетенцијом на нивоу А2 европског језичког
оквира.
Комуникативна компетенција: описивање прошлих догађаја. Живот у граду.
Култура и цивилизација: историја Француске. Исхрана у Француској. Географија Француске.
Граматика: Passé Composé/Imparfait. Партитивни члан. Изражавање количине. Кондиционал.
Лексика: Речи које се користе за физичко и психолошко описивање људи, описивање ситуације,
догађаја и околине. Описивање личних активности и доживљаја. Изражавање трајања.
Разумевање звучног записа и писаног текста. Усмено и писмено изражавање оквирно на нивоу
Б1.
Француски језик Б1.2
Услов: Одслушан/положен испит из Француског језика – средњи I (Б1.1)
B1 европског језичког оквира.
Студенти владају комуникативном компетенцијом француског језика на нивоу A2 и појединим
елементима нивоа Б1 европског језичког оквира.
Комуникативна компетенција: Коментар новинских чланака. Изражавање жеље, обавеза,
забрана. Давање и тражење дозволе. Тражење информација у научним текстовима.
Култура и цивилизација: Књижевност. Медији у Француској. Французи и здравље.
Граматика: Изражавање будућности. Сибжонтив. Релативна заменица: dont. Плускамперфекат.
Заменице директног и индиректног објекта.
Лексика: Изражавање навика и уобичајених радњи. Речи из домена разних професионалних
активности. Речник из домена здравља.
Разумевање звучног записа и писаног текста. Усмено и писмено изражавање на нивоу Б1.
Италијански језик А1.1
Услов: уписан одговарајући студијски програм
Циљ предмета разумевање и употреба италијанског језика у свакодневним приликама;

представити себе и друге, дати о себи и другима основне податке (порекло, адресу, телефон,...),
тражити сличне податке и информације.
Исход предмета Оспособљавање студената за комуникацију на италијанском језику у складу са

дескрипторима за А1 ниво Заједничког европског референтног оквира.
Практична настава (0+4) – састоји се од вежби из морфосинтаксе (0+2), лекторских вежби (0+1)
и вежби обраде текста и говора (0+1).
Вежбе из морфосинтаксе: Италијански алфабет. Акценат. Појам дифтонга, трифтонга и хијата.

Elisione, troncamento. Род и број именица и придева. Одређени и неодређени члан. Предлози и
спајање предлога сa одређеним чланом. Заменице: личне заменице у функцији субјекта,
ненаглашене и наглашене личне заменице у функцији директног објекта. Повратне заменице.
Показни придеви и заменице (questo, quello). Посесивни придеви и заменице. Речце ci, ne.
Правилни глаголи све 3 конjунгације у презенту (indicativo presente). Модални глаголи: volere,
potere, dovere. Неправилни глаголи: fare, dare, stare, andare, sapere, venire, uscire, dire, bere,
piacere, dispiacere. Прилози за место, време, начин. Основни и редни бројеви до 1000.
Лекторске вежбе: оспособљавање студената за коректан изговор речи и реченица; усмено и

писмено разумевање кратких и елементарних италијанских текстова са освртом на елементе
италијанске културе и цивилизације (основни појмови о италијанској географији, италијанским
градовима, свакодневним навикама Италијана и типичном начину исхране).
Вежбе обраде текста и говора: препознавање облика и садржаја усвојених у спровођењу
оквирног програма и писање састава на задату тему.
Основни приручници: L. Ziglio- G. Rizzo, L'espresso 1, Firenze 2001
S. Nocchi, Grammatica pratica della lingua italiana, Firenze 2001
Додатна литература: С. Модерц, Граматика италијанског језика, Београд 2006.
И.Клајн, Италијанско српски речник, Београд 1996.
Услов: одслушан/ положен испит из Италијанског језика А1.1
Циљ предмета Разумевање и употреба фреквентних реченица у разним приликама ( у јавном и

приватном животу). Комуницирање у простим и рутинским ситуацијама. Писање кратких и
једноставних текстова у циљу комуникације, интеракције и описивања.

Вежбе из морфосинтаксе: Посесивни придеви и заменице. Компарација придева: компаратив и

суперлатив (релативини и апсолутни). Неодређени придеви и заменице. Заменице: наглашене и
ненаглашене личне заменице у функцији индиректног објекта. Повратни глаголи. Безлична
форма.Прошла времена passato prossimo и imperfetto (облици и употреба). Кондиционал прости
(облици). Основни и редни бројеви преко 1000.
Лекторске вежбе: Увежбавање изговора речи и реченица, усмено и писмено изражавање на

италијанском језику уз коришћење једноставних текстова са елементима италијанске културе и
цивилизације који се односе на савремени живот (становање, одевање, слободно време, спорт).

L. Ziglio- G. Rizzo, L'espresso 2, Firenze 2001
Добро сналажење у једноставној комуникацији и израда кратких, тематски разноврсних текстова
(опис искуства, догађаја у прошлости, опис будућности, исказивање снова, жеља, планова, и
наредби).

Вежбе морфосинтаксе: Употреба прошлих времена (imperfetto и passato prossimo).Футур

(облици и употреба). Релативне заменице. Императив (облици и употреба). Императив са
здруженим заменицама. Кондиционал прости (различите употребе).
цивилизације који се односе на савремени живот (опис личности и карактера, активности у
слободно време, одлазак у биоскоп и позориште, посета музеју, здрава исхрана и прехрамбене
навике, људско тело, здравље и спорт).

Rазумевање главне мисли комплексних текстова са конкретним и апстрактним темама.
Добро сналажење у комуникацији са говорницима италијанског језика и изради кратких,
тематски разноврсних текстова.

Вежбе из морфосинтаксе: Увођење хипотетичних реченица (први тип). Прошла времена

индикатива: trapassato prossimo, passato remoto (облици). Упоредна примена имперфекта,
перфекта и осталих прошлих времена. Увод у слагање времена. Увођење конјунктива презента и
прошлог времена (облици и основна употреба). Кондиционал прошли (облици и употреба).

цивилизације који се односе на савремени живот (опис стамбеног простора, представљање
пријатеља, комуникација у пословном контексту, опис живота у граду и на селу).
оквирног програма и писање састава на задату тему. Неговање разноврсне лексике у усменом и
писменом изражавању на италијанском језику,
L. Ziglio- G. Rizzo, L'espresso 3, Firenze 2001
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК Б1.1
Услов: Одслушан / положен испит из Италијанског језика А2.2/ познавање италијанског језика
(савладан А2 ниво Заједничког европског референтног оквира)
Циљ предмета Rазумевање разноврсних текстова било конкретног, било апстрактног садржаја.

дескрипторима за Б1 ниво Заједничког европског референтног оквира. Комуницирање у
сложенијим ситуацијама са италијанским говорницима. Писмено изражавање на основу ширег
избора тема.
Практична настава за Италијански језик Б1.1 (0+4) састоји се од вежби из морфосинтаксе (0+2),
лекотрских вежби (0+1), и вежби обраде текста и говора (0+1).
Вежбе из морфосинтаксе: Ревизија времена и начина. Слагање времена у целости. Конјунктив

имперфекта и плусквамперфекта (облици и употреба). Посебни облици компарације придева.
Лекторске вежбе: оспособљавање студената за усмено и писмено излагање садржаја и

коментара на разноврсне тематике из историје италијанске књижевности од XIX века до
данашњих дана као и на попратне културне и цивилизацијске појаве (утицај медија и реклама,
облици савремене комуникације, промењена улога породице).
Вежбе обраде текста и говора: тумачење и анализа изворних текстова (говорних и писаних),
стимулисање писменог и усменог изражавања.
Основни приручник: L. Ziglio- G. Rizzo, L'espresso 3, Firenze 2001
Додатна литература :
G. Patota, Grammatica di riferimento della lingua italiana per stranieri, Firenze 2003
N. Zingarelli, Vocabolario della lingua italiana, Bologna 2004
И.Клајн, Италијанско српски речник, Београд 1996
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК Б1.2
Услов: Одслушан/ положен испит из Италијанског језика Б1.1
Rазумевање главне мисли комплексних текстова са конкретним и апстрактним темама. Вођење
течне конверзације са италијанским саговорницима о друштвеним и професионалним темама.
Оспособљавање студената за комуникацију на италијанском језику у складу са дескрипторима за
Б1 ниво Заједничког европског референтног оквира. Комуницирање у сложенијим ситуацијама са
италијанским говорницима. Састављање јасних и сложених текстова, структурално и кохерентно
добро повезаних.
Практична настава за предмет Италијански језик Б1.2 (0+4) састоји се од вежби морфосинтаксе
(0+2), лекотрских вежби (0+1), и вежби обраде текста и говора (0+1).
Вежбе морфосинтаксе: Герунд прошли. Инфинитив прошли. Хипотетичне реченице у целости.

Директни и индиректни говор. Увежбавање слагања времена. Пасив.
Лекторске вежбе: Неговање разноврсне лексике у усменом и писменом изражавању на

италијанском језику, иначе и у циљу усвајања основне терминологије из разних области
савремене италијанске културе (екологија, међуљудски односи, здрава храна и генетски
модификована исхрана, опис туристичких места у Италији, италијанска гастрономија).
Вежбе обраде текста и говора: тумачење и анализа изворних текстова (говорних и писаних),
стимулисање писменог и усменог изражавања.
Основни приручник: L. Ziglio- G. Rizzo, L'espresso 3, Firenze 2001
Додатна литература: G.. Patota, Grammatica di riferimento della lingua italiana per stranieri, Firenze
2003
N. Zingarelli, Vocabolario della lingua italiana, Bologna 2004
И.Клајн, Италијанско српски речник, Београд 1996
Класични језик 1 - латински 1
Услов:---
Циљ предмета Упознавање студената са граматичким системом латинског језика и местом

латинског језика у групи индоевропских језика и његовим даљим развојем.
Савлађивање основа латинске граматке ради читања и коришћења античких, средњовековних и
нововековних текстова-извора у оригиналу како би студенти разумели историјске, друштвене,
културне и језичке процесе, као и различита филозофска учења и праваце, затим усвојили
научну и стручну терминологију, уочили суштинске сличности и веза са другим индоевропским
језицима.
Теоријска настава
1. УВОДНИ ДЕО Индоевропски језици и порекло латинског језика. Важност проучавања
латинског језика. Извори за познавање латинског језика. Кратак преглед компаративнх
студија индоевропских студија и латинске филологије. Класични и структурални метод у
науци о језику. Историјска граматика. Писмо, изговор (класичан и традиционални),
нагласак.
2. ФОНЕТИКА Систем гласова. Основне гласовен промене. Трагови ИЕ апофоније.
3. МОРФОЛОГИЈА Морфолошки систем – врсте речи и типови флексије. Именски и глаголски
систем. Род, број. Падежни систем и типови деклинација. Морфемска анализа (корен,
основа, наставци) и промена именица и придева: О, А, U, E и мешовите деклинације.
Глаголи: стање, начини, лични наставци. Конјугације. Образовање основа. Времена
презентске основе. Помоћни глагол.
4. СИНТАКСА И СТИЛИСТИКА Делови реченице и ред речи. Атрибутски и предикатски
положај. Конгруенција.
Вежбање читања, писања, промена и превођење на одабраним оригиналним текстовима.
М. Будимир, Litterae Latinae, Београд, 1972.
Б. Шијачки Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996.
Д. Грабовац, Liber Latinus, 1988,
М. Ивић, Правци у лингвистици, Љубљана 1978
А. Меје, Увод у упоредно проучавање индоевропских језика, Београд 1965.
Jован Ђорђевић, Латинско-српски речник, Београд 1997 (репринт)
Grupa autora, Antologija filozofskih tekstova s pregledom povijesti filozofije, Zagreb 1960.
КЛАСИЧНИ ЈЕЗИК 1 - ГРЧКИ 1
Услов:--
Циљ предмета: Упознавање студената са граматичким системом грчког језика и местом грчког
језика у групи индоевропских језика, његовим даљим развојем, основама епиграфике,
филозофске тeрминологије и теоријом превођења.
Исход предмета: Савлађивање основа грчке граматке ради читања и коришћења античких,
средњовековних и нововековних текстова-извора у оригиналу како би студенти разумели
историјске, друштвене, културне и језичке процесе, као и различита филозофска учења и
праваце, затим усвојили научну и стручну терминологију, уочили суштинске сличности и везе са
другим индоевропским језицима.
Теоријска настава – Уводни део – Индоевропски језици и порекло грчког језика. Важност
проучавања грчког језика. Микенологија. Настанак и развој алфабета. Најстарији епиграфски
споменици на грчком. Дијалекти. Кратак преглед компаративних индоевропских студија и грчке
филологије. Класични и структурални метод у науци о језику. Историјска граматика. Писмо,
изговор, нагласак, ознаке за нагласак и spiritus lenis односно spiritus asper. Фонетика – Систем
грчких гласова. Основне гласовен промене. Апофонија. Морфологија – Морфолошки систем –
врсте речи и типови флексије. Именски и глаголски систем. Род, број, члан. Падежни систем и
типови деклинација. Морфемска анализа (корен, основа, наставци) и промена именица и
придева: О деклинација, А деклинација, атичка делинација Глаголи: стање, начини, лични
наставци. Тематска и атематска конјугација. Презент. Аугмент. Имперфект.
Практична настава – Вежбање читања, писања, промена и превођење на одабраним
оригиналним текстовима.
Литература:
1. К. Марицки Гађански, Грчки језик, Нови Сад 1997. (Практикум).
2. Б. Шијачки Маневић, Граматика грчког језика, Београд 2001.
3. М. Будимир, Љ. Црепајац, ΣΤΟΙΧΕΙΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ, Београд 1987.
4. М. Н. Ђурић, Историја хеленске етике, Београд 2003.
5. А. Меје, Увод у упоредно проучавање индоевропских језика, Београд 1965.
6. Sabadoš, Sironić, Zmajlović, Chrestomatia Graeca II, izbor iz Demostena, Heraklita, Demokrita,
Platona i Aristotela, Zagreb 1969.
7. Grupa autora, Antologija filozofskih tekstova s pregledom povijesti filozofije, Zagreb 1960.
Услов: положен Класични језик 1- латински 1
Циљ предмета Проширивање знања студената из граматичког система латинског језика,

основама епиграфике и теоријом превођења.
Даље савлађивање основа латинске граматке ради читања и коришћења античких,
праваце, затим усвојили научну и стручну терминологију, уочили суштинске сличности и веза са
1. УВОДНИ ДЕО Понављање.
2. МОРФОЛОГИЈА Именски систем. Компарација придева и прилога. Заменице. Бројеви.
Предлози. Глаголи и времена. Времена перфекатске основе, перифрастични облици и
времена. Стања: актив и пасив. Начини: индикатив и императив. Помоћни глагол.
3. СИНТАКСА И СТИЛИСТИКА Oсновно о синтакси падежа –значење и употреба. Основно о
синтакси реченице-независне реченице. Синтакса глагола – времена и начини, њихово
значење и употреба. Основне стилске карактеристике.
4. КЊИЖЕВНОСТ. Периодизација римске и латинске књижевности. Главни представници
(историчари, филозофи, прозни писци и песници).
Д. Грабовац, Liber Latinus, 1988,
М. Ивић, Правци у лингвистици, Љубљана 1978
А. Меје, Увод у упоредно проучавање индоевропских језика, Београд 1965.
Grupa autora, Antologija filozofskih tekstova s pregledom povijesti filozofije, Zagreb 1960.
Услов: положен Класични језик 1 – грчки 1
Циљ предмета: Проширивање знања студената из граматичког система грчког језика, његовог
даљег развоја у новозаветни и византијcки грчки, као и савлађивање филозофске тeрминологије
и теорије превођења.
Исход предмета: Даље савлађивање основа грчке граматке ради читања и коришћења античких,
праваце, затим усвојили научну и стручну терминологију, уочили суштинске сличности и везе са
Теоријска настава – Фонетика – гласовен промене. Морфологија – Именски систем.
Промена именица, придева и партиципа мешовите (III) деклинација: консонантске и вокалске
основе. Консонантске основе: гутуралне, лабијалне, денталне основе, -ντ- основе, назалне,
ликвидне, сигматске основе. Предлози. Глаголи и времена. Футур. Футур сигматски. Аорист.
Аорист сигматски. Синтакса и стилистика – Oсновно о синтакси падежа. Основно о синтакси
реченице. Синтакса глагола – вид и род, времена и начини, њихово значење и употреба. Основне
стилске карактеристике.
3. М. Будимир, Љ. Црепајац, ΣΤΟΙΧΕΙΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ Београд 1987.
4. М.Н. Ђурић, Историја хеленске етике, Београд 2003.
5. А. Меје, Увод у упоредно проучавање индоевропских језика, Београд 1965.
6. Sabadoš-Sironić-Zmajlović, Chrestomatia Graeca II, izbor iz Demostena, Heraklita, Demokrita,
Platona i Aristotela, Zagreb 1969.
7. Grupa autora, Antologija filozofskih tekstova s pregledom povijesti filozofije, Zagreb 1960.
Услов: Положен Класични језик 2- латински 2
Циљ предмета Упознавање студената са синтаксичким граматичким системом латинског језика и

прегледом римске и латинске књижевности, као и са стручном терминологијом.
Продубљивање знања из латинске граматке ради читања и коришћења античких,
историјске, друштвене, културне и језичке процесе, као и основе историјске граматике латинског
језика, затим развој латинског до настанка романских језика. Курс посебан акценат ставља на
улогу латинског језика и римске књижевности на европску културу и традицију, јер је латински
био званични језик админситратације, цркве и науке у Европи до 19. века.
УВОДНИ ДЕО Важност проучавања латинског језика и рецепција.
МОРФОЛОГИЈА. Понављање именског система. Одступања у деклинацијама. Понављање
глаголског система. Неправилни и непотпуни глаголи, депонентни и семидпонентни глаголи.
Безлични глаголи. Глаголска имена. Партиципи. Инфинитиви. Герунд и герундив. Супин.
СИНТАКСА И СТИЛИСТИКА Инфинитив. Инфинитивске конструкције. Акузатив и номинатив са
инфинитивом. Партицип. Партиципске конструкције (апсолутни аблатив). Синтакса падежа и
реченица. Перифрастичне конјугације (активна и пасивна). КЊИЖЕВНОСТ Главне књижевне
врсте и предтсваници. Читање старих рукописа-основе латинске палеографије.
Вежбање читања, писања, промена и превођење на одабраним оригиналним текстовима и
рукописима.
Д. Грабовац, Liber Latinus, 1988.
Jован Ђорђевић, Латинско-српски речник, Београд 1997 (репринт).
Услов: положен Класични језик 2-грчки 2
даљег развоја у новозаветни, византијски и савремени грчки, као и савлађивање стручне и
научне терминологије и теорије превођења.
праваце, затим усвојили научну и стручну терминологију, уочили утицаје хеленске - античке и
византијске културе на европску и српску традицију и културу.
Теоријска настава – Морфологија – Мешовита (III) деклинација: Вокалске основе (именице
и придеви). Verba contracta. Компарација прдева и прилога. Заменице. Бројеви. Глаголи и
времена. Апофонски аорист. Пасивни аорист. Синтакса и стилистика – Oсновно о синтакси
падежа Основно о синтакси реченице.Времена и начини, њихово значење и употреба.Основне
стилске карактеристике. Књижевност – Настанак грчке књижевности: главне особине развоја и
књижевни родови и врсте. Дијелекти и књижевни родови. Језик, писмо и књига. Језик
хришћанских писаца. Смернице доцнијег развоја грчког језика до данас. Значај и утицај на
језичку ситуацију на Балкану. Однос према словенским језицима.
4. М.Н. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 2003.
5. Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1991.
6. Х. Г. Бек, Путеви византијске књижевности, Београд 1967.
7. Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, група аутора, Београд 1999.
Услов: Положен Класични језик 3- латински 3
Циљ предмета Продубљивање знања из синтаксе латинског језика и римске и латинске

књижевности са посебним акцентом на рецепцију у европским књижевностима.
Продубљивање знања из латинске граматке ради читања и коришћења античких,
историјске, друштвене, културне и језичке процесе, као и основе историјске граматике
латинског језика, затим развој латинског и његовог конзервирања у образовним институцијама.
Курс посебан акценат ставља на улогу латинског језика и римске књижевности на европску
културу и традицију.
МОРФОЛОГИЈА: Начини: конјукнктив (морфолошки облици). 3. СИНТАКСА И СТИЛИСТИКА
Употреба начина. Конјунктив у независним реченицама. Конјунктив у зависним реченицама.
Consecutio temporum. Oratio obliqua. Стилске карактеристике, фразеологија и синонимија. 4.
КЊИЖЕВНОСТ Развој филологије и књижевне теорије. Хришћанска књижевност на латинском
језику. Средњевековни и нововековни латинитет. Утицај римске књижевности на европску и
српску књижевност и културу. 5. ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА Неговање и конзервирање латинског језика.
МЕТРИКА Основни појмови метрици, ритму и просодији у римској поезији.
Презентација семинарских радова.
М. Будимир-М. Флашар, Преглед Римске књижевности, Београд, 1963.
Д. Грабовац, Liber Latinus, 1988.
Оксфордска историја римског света, група аутора, Београд, 1999.
Класични језик 4 - Грчки 4
Услов: положен Класични језик 3 - грчки 3
даљег развоја у новозаветни, византијски и савремени грчки, као и савлађивање стручне и
научне терминологије и теорије превођења.
праваце, затим усвојили научну и стручну терминологију, уочили утицаје хеленске - античке и
византијске културе на европску и српску традицију и културу.
Теоријска настава – Морфологија. Глаголи -μι конјугације, непревилни и непотуни
глаголи. Перфект и плусквамперфескт. Синтакса и стилистика. Oсновно о синтакси реченице.
Конструкције, апсолутни генитив, акузатив и номинатив са инфинитивом, употреба инфинитива и
партиципа. Књижевносст. Периодизација хеленске књижевности, Главни представници
појединих књижевних родова и врста и њихова дела. Метричка структура поезије и ритмичке
прозе. Удео усмене традиције. Повезаност са култом. Културни центри, развој филологије и
књижевне теорије (граматичари). Хришћанска и византијска књижевност на грчком. Рецепција
грчке књижевности у римској, европској и српској књижевности и култури.
Практична настава – Вежбање читања, писања, промене и превођење вежбе на
одабраним историјским изворима. Презентација семинарских радова.
4. Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1991.
5. Х. Г. Бек, Путеви византијске књижевности, Београд 1967.
6. Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, група аутора, Београд 1999.
Мађарски језик А1.1
Услов: -
Циљ предмета је да се студенти упознају са карактеристикама мађарског језика, да науче
изговор мађарских гласова и да читају мађарске текстове као и да буду у стању да обаве
најосновнију комуникацију на мађарском језику.
Студенти по завршетку курса треба да разумеју и да се оспособе да врше најосновнију
комуникацију на мађарском језику.
Практична настава:
Теме покривене у првих пет поглавља курса, а које дају контекст за вежбање вештина читања,
писања, слушања и говора. Теме обухватају: поздрављање, упознавање, представљање, основно
сналажење у простору, куповина, боје, попуњавање једноставних личних обарзаца.
Студентима се предочава генолошка и типолошка различитост између српског и мађарског
језика, аглутинативо својство мађарског језика.
Граматичке јединице које се обрађују су: гласови у мађарском језику, значај дужине гласова,
принцип хармоније самогласника, реченице са именским предикатом, чланови, основни
прилози за место, постпозиције, месни падежни наставци, акузатив, основни и редни бројеви,
коњугација глагола субјекатске промене, мхожина именских речи, датив, глаголски префикси,
придеви, боје, изражавање присвојног односа (једнини), потенцијал (глаголи на –hat) у
мађарском језику.
Halló, itt Magyarország I., Akadémiai Kiadó, Budapest, 1992.
Ференц Баги: Мађарски језик, Институт за мађарски језик, књижевност и хунгаролошка
истраживања, Нови Сад, 1990.
Андрић Едита: Лексикологија и морфологија мађарског језика. Филозофски факултет – Одсек за
хунгарологију, Нови Сад, 2003.
Услов: Положен испит из предмета А1.1. или тест одговарајућег нивоа
Студенти по завршетку курса треба да разумеју и да се оспособе да врше најосновнију
комуникацију на мађарском језику.
Теме покривене у следећих пет поглавља курса, а које дају контекст за вежбање вештина читања,
писања, слушања и говора. Теме обухватају: стан и становање, успостављање формалне
комуникације, колико има сати, изражавање временског односа, делови тела, посета лекару,
облачење, лична хигијена, посете, сналажење у саобраћају, распоред дневних акривности.
Граматичке јединице које се обрађују су: основи прилози за место, месни падежни наставци;
инесив, супересив, као и акузатив, илатив и сублатив, конјугација глагола објекатске промене у
множини, елатив и делатив, адесив, аблатив, и датив, глаголски префикси, темпорал, ред речи
глаголских префикса, присвојни лични наставци, изражавање присвојних односа (у множини),
инструментал, прошло време (субјектска и објекатска промена) у мађарском језику.
Циљ предмета је да се студенти још боље упознају са карактеристикама мађарског језика, да
утврде претходно знање мађарског језика, да науче изговор мађарских гласова и да читају
мађарске текстове као и да буду у стању да обаве најосновнију комуникацију на мађарском
језику, да даље уче вокабулар и граматику и развијају језичке вештине, обрађујући теме
прилагођене њиховом нивоу знања.
Добивши основна знања из граматике мађарског језика стварају се предуслови за могућност
обављања основне усмене и писмене комункикације на мађарском језику.
Теме покривене у следећих пет поглавља курса, односно следећих пет лекција из уџбеника, а
које дају контекст за вежбање вештина читања, писања, слушања и говора. Теме обухватају:
родбински називи у мађарском језику, куповина, у ресторану: назив јела и пића, намештај и
уређење стана, градови, знаменитости градова, животиње, природне појаве, спорт, канцеларија,
канцеларијски намештај, професионална оријентација.
Граматичке јединице које се обрађују су: знак за множину поседа, објекатска конјугација глагола,
инструментал, личне заменице у падежима, зависне месне реченице, показне заменице у
падежима, прилози за начин, прошло време глагола, наставак –lak/lek, временске реченице,
компарација придева, присвојне заменице, императив, индиректни говор, будуће време
Усвајање граматичких јединица и знања везаних за формирање озбиљнијих текстова. Стварају се
предуслови за комуникаицију на вишем, напредном нивоу.
Теме покривене преосталих пет поглавља књиге, а које дају контекст за вежбање вештина
читања, писања, слушања и говора. Теме обухватају: путовања, летовање, зимовање, празници,
годишњице, прославе, куповина, распродаје, позориште, биоскоп, градски саобраћај, упутства за
долађење на одредиште, саобраћајни прописи, проналажење изгубљених ствари.
Граматичке јединице које се обрађују су: зависне речеинце, упућивачке речи и везници,
конјугација инфинитива, узрочне реченице, упитна речца »–е«, конструкције са модалним
глаголима, саставне независне реченице, субјекатске и објекатске зависне реченице,
кондиционал глагола, раставне независне реченице, експликативне зависне реченице, жељне
реченице, каузативни глаголи, глаголски придеви и прилози, суфикси за грађење речи.
Мађарски језик Б1.1
Услов: положен квалификациони тест са одговарајућим бројем бодова или положен испит
Мађарски језик А2.2.
Циљ предмета је да у контекстима које даје литература студенти овладају вештинама читања,
писања, слушања и говора на Б1.1 нивоу Заједничког европског оквира за живе језике, као и да
на истом нивоу овладају вокабуларом и граматичким јединицама које обрађује литература.
Теме покривене у првих пет поглавља курса, а које дају контекст за вежбање вештина читања,
писања, слушања и говора. Теме обухватају: представљање себе и упознавање других, успомене,
разговор о биографији својој и познатих личности, животне приче, планови за будућност,
сналажења на јавним местима (банка, пошта), у саобраћајним ситуацијама (знаци, прекршаји,
конверзација са саобраћајном полицијом итд.).
Граматичке јединице које се обрађују су: заменице (посебно односне, реципрочне и повратне),
употреба и правопис датума, компарација придева и прилошке одредбе за начин који се граде
од компаратива придева, присвојни знак –é, изражавање упоређивања и одређивање степена и
мере, императив глагола.
Halló, itt Magyarország II., Akadémiai Kiadó, Budapest, 1992.
Андрић Едита: Структура синтагми и реченица у савременом мађарском језику. Филозофски
факултет – Одсек за хунгарологију, Нови Сад, 2008.
Услов: одслушан предмет Мађарски језик Б1.1.
Циљ предмета је да у контекстима које даје литература студенти овладају вештинама читања,
писања, слушања и говора на Б1.2 нивоу Заједничког европског оквира за живе језике, као и да
на истом нивоу овладају вокабуларом и граматичким јединицама које обрађује литература.
Теме покривене у других пет поглавља курса, а које дају контекст за вежбање вештина читања,
писања, слушања и говора обухватају: друштвени контакти, лечење (амбулантно и болничко),
разговор о верским и државним празницима (обичаји и начин прославе), временске прилике,
путовања, прописи у вези са путовањима (осигурање, царина итд.), важни проналасци и објекти,
необичне приче, правила и слободе, дилеме и одлуке.
Граматичке јединице које се обрађују су: релативне глаголске основе испред императива, и
неправилни облици, одређена коњугација интранзитивних глагола, индиректни говор, будуће
време глагола, узрочне зависне реченице, употреба императивног облика глагола у сложеним
реченицама, изражавање намене, употреба инфинитива уз модалне глаголе и придевске
предикате.
Услов: резултат са дијагностичког теста пре почетка наставе или положени испити средњег нивоа
Б1.2.
Овладавање језичким вештинама на нивоу Б2.1 (класификација Савета Европе), течно читање и
добро разумевање релативно комплексних општих текстова, добро разумевање свакодневног
говорног језика, овладавање вештином писања краћих текстова на опште теме, усмено
изражавање мишљења, ставова, планова и жеља, разумевање елемената културе мађарског
говорног подручја (историја, обичаји, празници, друштвено уређење, медији, поткултуре)
конкретним и апстрактним темама, укључујући и специјализоване садржаје из области своје
струке, да компетентно учествује у размени мишљења са говорницима чији је матерњи језик
мађарски, да износи своје ставове релативно течно и без напора и да продукује јасан и повезан
писани текст на релативно велики број тема.
Студенти се упознају са граматичким структурама и вокабуларом мађарског језика кроз
разноврсне вежбе у којима су подједнако заступљене све језичке вештине. Поред тога, студенти
се упознају са аспектима мађарске културе. Настава обухвата пет јединица наведене литературе.
Теме: разговор о кваровима на аутомобилу и апарата у кући, поправка истих, разговор о спорту,
честитке поводом разних догађаја (имендана, поводом венчања, рођења детета, унапређења),
огласи и оглашавање, разговори у вези са огласима, интервјуи, разговори око запошљавања и
однос са претпостављенима, жалбе, молбе, учтиво обраћање у кондиционалу.
Граматика: изражавање узрочних односа, употреба конструкција са инфинитивом, контрукција
„szokott + ni“ са и без модалног глагола, саставне независно сложене реченице, експликативне и
закључне зависне реченице, кондиционал садашњи и прошли, субјекатска и објекатска
коњугација у кондиционалу, супротне независне реченице
Услов: резултат са дијагностичког теста пре почетка наставе или положени испити средњег нивоа
Б2.1.
Овладавање језичким вештинама на нивоу Б2.1 (класификација Савета Европе), течно читање и
добро разумевање релативно комплексних општих текстова, добро разумевање свакодневног
говорног језика, овладавање вештином писања краћих текстова на опште теме, усмено
изражавање мишљења, ставова, планова и жеља, разумевање елемената културе мађарског
говорног подручја (историја, обичаји, празници, друштвено уређење, медији, поткултуре)
конкретним и апстрактним темама, укључујући и специјализоване садржаје из области своје
струке, да компетентно учествује у размени мишљења са говорницима чији је матерњи језик
мађарски, да износи своје ставове релативно течно и без напора и да продукује јасан и повезан
писани текст на релативно велики број тема.
Студенти се упознају са граматичким структурама и вокабуларом мађарског језика кроз
разноврсне вежбе у којима су подједнако заступљене све језичке вештине. Подизање нивоа
комуникативне и језичке компетенције студената на основу преосталих пет јединица наведене
литературе.
Теме: афинитети и хобији, разонода и забава, разговор о изгубљеним и нађеним стварима, о
куповини и услугама, изражавање задовољства и незадовољства, писање приватне и службене
кореспонденције, описивање знаменитости градова, туристичке туре, упознавање са
географским, историјским и културним знаменитостима Републике Мађарске, позивање и
одлажење у госте,
Граматика: супротне независне реченице, експликативне, узрочне, поредбене, допусне
реченице, жељне реченице, прилози за место са заменичким карактеристикама, каузативни
глаголи, глаголски придеви садашњи и девербалне именице на –ó/ő, глаголски придеви прошли,
потенцијал глагола, глаголски прилози, суфикси за грађење именица, придева.
Немачки језик А1.1
Услов: Нема услова
Развијање комуникативне и социјално активне језичке компетенције. Упознавање културе и
цивилизације земаља немачког говорног подручја. Развијање техника и стратегија за даље
самостално учење језика.
На крају курса студент би требало да уме да се служи вештинама читања, писања, слушања и
говора на нивоу А1.1 Заједничког европског референтног језичког оквира, и да на истом нивоу
уме да употреби вокабулар и граматичке јединице које су покривене литературом. Студент треба
да разуме и користи познате свакодневне изразе и сасвим једноставне реченице из свакодневне
комуникације (Уме да представи себе и друге, да пита за пут, тражи информације у хотелу,
опише свој дан, итд.).
Теме покривене у првих пет поглавља уџбеника, а које дају контекст за вежбање вештина
читања, писања, слушања и говора обухватају: представљање, оријентација у граду, музика,
слободно време и свакодневница, куповина, храна и пиће.
Граматичке јединице које се обрађују су: личне заменице, презент, одређени и неодређени
члан, модални глаголи.
1. Мüller, M. et al.: Optimal A1. Lehrwerk für Deutsch als Fremdsprache. Lehrbuch. Berlin, München:
Langenscheidt, 2004.
2. Мüller, M. et al.: Optimal A1. Lehrwerk für Deutsch als Fremdsprache. Arbeitsbuch. Berlin, München:
3. Hering, Axel et. al: ем Übungsgrammatik: Deutsch als Fremdsprache. Ismaning: Max Hueber Verlag,
2002.
Услов: Положен испит из предмета Немачки језик А1.1.
уме да употреби вокабулар и граматичке јединице које су покривене литературом. Студент треба
да разуме и користи познате свакодневне изразе и једноставне реченице из свакодневне
комуникације (Уме да испланира и опише путовање, да наведе просторије у стану и опише своје
стан и собу, да напише разгледницу, разговара о здрављу и болести, да наведе делове одеће и
води разговоре о куповини, да разуме временске прогнозе).
Теме покривене у поглављима 6-11 уџбеника, а које дају контекст за вежбање вештина читања,
писања, слушања и говора обухватају: учење језика, путовања, становање, посећивање, здравље,
одећа.
Граматичке јединице које се обрађују су: слагање предлога и падежа, перфекат, присвојне и
показне заменице, повратни глаголи, претерит модалних глагола.
3. Hering, Axel et. al: em Übungsgrammatik Deutsch als Fremdsprache. Ismaning: Max Hueber Verlag,
2002.
Услов: Положен испит из предмета Немачки језик A1.2 или квалификациони тест за ниво А2.
уме да употреби вокабулар и граматичке јединице које су покривене литературом. Студент уме
да говори о школовању, свом блиском окружењу, даје описe градова и путовања, води
једноставне разговоре.
читања, писања, слушања и говора обухватају: Фрајбург, снови, на путовању, школовање,
Берлин.
Граматичке јединице које се обрађују су: заменица „man“, зависне реченице и везници, слаба и
мешовита придевска деклинација, компаратив придева.
1. Мüller, M. et al.: Optimal A2. Lehrwerk für Deutsch als Fremdsprache. Lehrbuch. Berlin, München,
2. Мüller, M. et al.: Optimal A2. Lehrwerk für Deutsch als Fremdsprache. Arbeitsbuch. Berlin, München,
2002.
Услов: Положен испит из предмета Немачки језик А2.1.
уме да употреби вокабулар и граматичке јединице које су покривене литературом. Студент уме
да опише особу и прича о својој породици, да разговоара о послу и опише своје занимање,
земљу у којој живи, да упућује честитке и разговара на тему медији.
Теме покривене у других шест поглавља уџбеника, а које дају контекст за вежбање вештина
читања, писања, слушања и говора обухватају: живот у заједници, посао и занимање,
иностранство, медији у свакодневном животу, домовина, честитање.
Граматичке јединице које се обрађују су: односне реченице, глаголи и придеви као именице,
темпоралне реченице, намерне реченице, императив.
2002.
Немачки језик Б1.1
Услов: Положен испит из предмета Немачки језик А2.2 или квалификациони тест за ниво Б1
говора на нивоу Б1.1 Заједничког европског референтног језичког оквира, и да на истом нивоу
уме да употреби вокабулар и граматичке јединице које су покривене литературом. Студент је у
стању да се снађе у највећем броју ситуација са којима се сусреће током путовања на немачком
говорном подручју. Јасно и смислено се изражава о познатим темама и областима личног
интересовања. Може да говори о искуствима и доживљајима, да опише своје снове, наде и
циљеве и образложи своје планове и ставове.
читања, писања, слушања и говора обухватају: студирање у иностранству, разговор о моди и
куповини, пословну комуникацију, упознавање са немачком културом, интеркултуралне односе.
Граматичке јединице које се обрађују су: зависне реченице (последичне, допусне, упитне,
релативне реченице), независне реченице, компарација придева, инфинитивне конструкције,
претерит.
1. Мüller, M. et al.: Optimal B1. Lehrwerk für Deutsch als Fremdsprache. Berlin, München:
2. Hall, Karin; Schеiner, B.: Übungsgrammatik für Fortgeschrittene. München: Max Hueber Verlag,
2001.
Немачки језик Б1.2
Услов: Положен испит из предмета Немачки језик Б1.1.
говора на нивоу Б1.2 Заједничког европског референтног језичког оквира, и да на истом нивоу
уме да употреби вокабулар и граматичке јединице које су покривене литературом. Студент је у
стању да се снађе у највећем броју ситуација са којима се сусреће током путовања на немачком
говорном подручју. Јасно и смислено се изражава о познатим темама и областима личног
интересовања. Може да говори о искуствима и доживљајима, да опише своје снове, наде и
циљеве и образложи своје планове и ставове.
Теме покривене у других шест поглавља уџбеника, а које дају контекст за вежбање вештина
читања, писања, слушања и говора обухватају: разговор о уметности (описивање уметничких
дела, припрема изложбе), медији (разумевање информација из новина, разговор о утицају
телевезије и других медија на човеков живот), храна и однос према храни, занимања у области
социјалних делатности (хуманитарне организације, лични ангажман), становање у старости и
живот на улици, слободно време и место за одмор.
Граматичке јединице које се обрађују су: деклинација именица, футур, ред речи у реченици,
глаголи са рефлексивном заменицом, компарација придева, заменице и чланови, временске
реченице, месни и временски прилози, плусквамперфекат.
1. Мüller, M. et al.: Optimal B1. Lehrwerk für Deutsch als Fremdsprache. Berlin, München:
2. Hall, Karin; Schеiner, B.: Übungsgrammatiк für Fortgeschrittene. München: Max Hueber Verlag,
2001.
Српски језик: основи језичке културе и писмености
Услов: /
Циљ предмета: Систематизација знања о језичком стандарду и оспособљавање за креирање

писаних и усмених текстова, диференцираних према тематици, намени, жанру, медију
Исход предмета: Стицање компетенција за валидно конципирање разнородних

функционалностилских исказа – ортоепски и ортографски узуси; уочавање и превазилажење
најчешћих огрешења о норму на граматичком, лексичком и стилском нивоу; структурирање
текста
Теоријска настава: 1. Стандардни језик – појам; норма; нормативни приручници. 2. Ортоепска и
ортографска норма – правила дистрибуције акцената; правопис – фонолошки и
морфофонолошки. 2.1. Систематизација правописних правила – проблеми и недоумице (велико
слово; гласовне промене у правопису; интерпункција; скраћенице; акроними; састављено и
растављено писање; транскрипција). 3. Морфолошко-синтаксичка норма – неправилности у
области падежне проблематике, конгруенције, рекције и употребе глаголских облика; ред речи –
положај енклитика. 4. Лексичка норма – семантичко-прагматичке неправилности
(неодговарајућа лексика; плеоназми; таутологије; гомилање синонима и блискозначница;
англицизми). 5. Текстуелна норма. 5.1. Преглед типова и врсте текстова – информативни,
нормативни, аргументативни, инструктивни, наративни. 5.2. Врста текста и избор лексичких и
граматичких средстава. 6. Стилска (жанровска) норма. 6.1. Језички варијетети према медијуму
остварења (говор – писање). 6.2. Статус говореног и писаног језика. 6.3. Одлике типичног
говореног / усменог и писаног језика. 6.3.1. Разговорни језик и разговорни стил; књижевни језик
/ говор / стил. 7. Језик науке / научни стил. 8. Административни стил. 8.1. Бирократизација језика.
9. Језик медија. 10. Прагматичка (контекстуална) норма. 10.1. Ословљавање и обраћање у
писаном и усменом исказу. 10.2. Намеравано и протумачено значење.
Практична настава (вежбе): Анализа жанровски различитих текстова, уочавање формално-
садржинских карактеристика и структуре текста; корекција супстандардних језички јединица;
писани текст – вежба конципирања и структурирања разнородних функционалностилских врста.
Ивић, Павле и др. Српски језички приручник. Београд: Београдска књига. 2004, 93–203.
Клајн, Иван. Речник језичких недоумица. Нови Сад: Прометеј. 2007.
Klikovac, Duška. Jezik i moć. Beograd: Biblioteka XX vek. 2008, 147–207.
Mrazović, Pavica. Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića. 2009, 668–749.
Пешикан, Митар, Јован Јерковић, Мато Пижурица. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица
српска. 2010.
Prćić, Tvrtko. Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj. 2011, 24–51.
Radovanović, Milorad. Sociolingvistika. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana
Stojanovića. 2003, 186–197.
Радовановић, Милорад и др. Српски језик на крају века. Београд: Институт за српски језик САНУ –
Службени гласник. 1996, 143–159.
Речник српскога језика (ур. Николић, М.). Нови Сад: Матица српска. 2007.
Subotić, Ljiljana i dr. Fonetika i fonologija: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika.
Novi Sad: Filozofski fakultet [Digitalna biblioteka]. 2012, 96–105.
Историја Мађарске културе у Војводини (на мађарском језику)
Услов: Знање мађарског језика.
Образовни циљ предмета

Да упозна студенте са областима, токовима, појавама и личностима мађарске културе у
Војводини у контексту свеопште мађарске, славенске и европске културе са посебним освртом
на периоду од 18. века до наших дана.
Студенти ће бити у могућности да на основу диахроније и компаративне методе стеку знање о
настанку, о развоју појединих области као и о исходима поједине токове Мађарске културе у
Војводини.
I. Рани период мађарске културе на тлу средњовековне Војводине. Насеље–манастир–црква:
Арача. Винска култура у Срему. Хуситизам у Каменици. Центар мађарског хуманизма и
ренесансе у Бачу.
II. 18. век. Формирање мултукултуралне средине, слободни краљевски градови. Ратио
едукатионис и развој школства. Јозефинизам и канали у Војводини. Буђење националне свести:
улога читаонице, библиотеке, културних/уметничких друштава и позоришне културе. Почеци
науке: Историјско друштво Бачбодрошке жупаније. Штампа, часописи и новине. Књижевна
друштва, књижевни живот. Уметност: архитектура, сликарство, fotografija.
III. Мађарска култура регије између два светска рата. Култура у ери социјализма, глобализација
и етноцентризам.
Практична настава: Усмени реферати студената.
1. Bori Imre, szerk. Ezredéve itt. Délvidéki olvasókönyv. Újvidék, Forum Könyvkiadó, 2004.
http://www.forumliber.rs/pdf/books/Bori%20Imre%20EZREDEVE%20ITT.pdf
2. Kalapis Zoltán: Életrajzi kalauz. Ezer magyar biográfia a délszláv országokból. I–III. Újvidék,
Forum Könyvkiadó, 2002–2003.
http://www.forumliber.rs/pdf/books/Kalapis%20Zoltan%20ELETRAJZI%20KALAUZ%20A-
GY.pdf; http://dda.vmmi.org/docs/kalapis-eletrajzi2.pdf; http://dda.vmmi.org/docs/kalapis-
eletrajzi3.pdf
3. Káich Katalin: A bogyófák árnyékában. Tanulmányok Zombor művelődéstörténetéből. Újvidék,
Vajdasági Magyar Közművelődési Társaság, 2006.
4. Silling István: Barangolások Nyugat-Bácskában. Művelődéstörténeti földrajz szülőföldemről.
Újvidék, Forum, 2012.
5. A torony alatt. Szabadkai szerzők írásai Szabadkáról. Az Országépítő c. folyóirat 2001/4.
számának melléklete.
http://www.orszagepito.hu/szamok/teljes/2001-4m.pdf
6. Ózer Ágnes: Élet és történelem. Esszék Újvidékről. Újvidék, Forum Könyvkiadó, 2002.
http://www.forumliber.rs/pdf/books/Ozer%20Agnes%20-%20Elet%20es%20tortenelem.pdf
7. Németh Ferenc: Úri világ Torontálban. Művelődéstörténeti írások. Újvidék, Forum, 2003.
http://www.forumliber.rs/pdf/books/Nemeth%20Ferenc%20-
%20Uri%20vilag%20Torontalban.pdf
8. Ispánovics Csapó Julianna: A bácskai magyar irodalmi kultúra előtörténete a régió magyar
könyvkiadása szempontjából. Újvidék, BTK, 2011.
9. Pejin Attila: A helytörténetírás és -kutatás kézikönyve. Zenta, VMMI, 2008.
10. Bácsország. Vajdasági honismereti szemle. 1995– . http://www.bacsorszag.rs/about.php
Информатичка писменост
Услов:
Циљ предмета: Овладавање основама рада у МS Windows оперативном систему, претраживању

и коришћењу интернета, израдом и форматирањем докумената у МS Wordu (са нагласком на
писање семинарских радова), израдом презентација у МS PowerPointu, табеларним прорачунима
у програму МS Excel и елементарним методама израде веб страница.
Исход предмета: Стечена знања ће омогућити студенту напредно кориштење рачунара и сервиса
интернета у свим поступцима проналажења, прибављања, квалитетне обраде и анализе
информација, као и презентације и слања информација помоћу интернета. Курс обухвата
садржаје потребне за полагање Microsoft Certified Application Specialist (MCAS) и/или European
Computer Driving Licence (ECDL).
Теоријска настава: Основи рачунарских система (хардвер и софтвер, представљање и обрада
информације у рачунару, рачунарске мреже). Елементи историје рачунарства. Оперативни
систем
MS Windows XX. Браузери MS Internet Explorer и Firefox. Интернет. Веб и скрипт језик HTML.
Програмски пакети MS Word, MS Excel, MS Power Point.
Практична настава: Windows и интернет (рад са датотекама и кориштење интернета), MS Word
(обрада текста), MS PowerPoint (презентација), MS Excel (табеларни прорачуни), HTML
(елементарне методе за израду веб страница), вебмејл.
- ЕЦДЛ 5.0, Модул 1. Основе информационих и комуникационих технологија. Микро књига,
2010.
- ЕЦДЛ 5.0, Модул 2. Коришћење рачунара и рад с датотекама. Микро књига, 2010.
- ЕЦДЛ 5.0, Модул 3. Обрада текста. Микро књига, 2010.
- ЕЦДЛ 5.0, Модул 4. Табеларни прорачуни. Микро књига, 2010.
- ЕЦДЛ 5.0, Модул 6. Презентације. Микро књига, 2010.
- ЕЦДЛ 5.0, Модул 7. Интернет и комуникација. Микро књига, 2010.
- Cox, Ј. et al. MCAS. Study Guide: 2007 Microsoft Office System. Microsoft Press, 2008.
- Гелер, З, Бала К. Информатика 1, www.freewebs.com/infozad.
- Лаловић, И. Информатика 1: Концепти предавања. CD запис, Нови Сад, 2006.
Програмски пакети отвореног кода
Услов:
Циљ предмета: Овладавање основама коришћења програмских пакета отвореног кода који
представљају бесплатне алтернативе водећих комерцијалних софтверских производа.
Исход предмета: Користећи алате програмског пакета Libre Office студент ће моћи да врши
обраду текста (Writer) и да прави презентациије (Impress). Студент треба да савлада и елементе
растерске графике и обраду фотографија у програму GIMP, елементе векторске графике у
програму Inkscape и рад у програму за стоно идаваштво (припрему штампе) Scribus.
Теоријска настава: Увод у рад са канцеларијским пакетом слободног кода Libre Office. Обрада
текста коришћењем алата Writer. Прављење презентација коришћењем алата Impress. Елементи
растерске графике. Обрада фотографија са програмом GIMP. Основе веторске графике. Рад са
програмом Inkscapе. Основе припреме и слагања докумената у програму Scribus.
Практична настава: На вежбама се програми, обрађени у теоријском делу курса, илуструју
практичним примерима, респективно.
- Perry, G. Sams Teach Yourself Open Office. Sams Publishing, 2004.
- Peck, A. Beginning GIMP: From Novice to Professional. Apress, 2008.
- Jurković, M. Di Scala, R. Inkscape 0.48 Illustrator's Cookbook. Packt Publishing, 2011.
- Schäfer, C. Pittman, G. Scribus: Open-Source Desktop Publishing. FLES Books, 2009.
Веб дизајн
Услов:
Циљ предмета: Овладавање основама израде веб страница и система за управљање садржајем.
Исход предмета: Познавање језика за означавање хипертекста (HTML) и каскадног описа стилова
(CSS) омогућиће студентима разумевање и примену основних алата за израду веб страница.
Студент треба да савлада и коришћење система за управљање садржајем (CMS) и коришћење
WYSIWYG едитора за визуелну израду веб страница.
Теоријска настава: Упознавање са основама језика за означавање докумената и каскадног
описа стилова. Формирање и одржавање веб садржаја, организовање садржаја блогова и web
локација помоћу система за управљање садржајем (Joomla,Word Press), инсталирање и
конфигурисање ових система. Визуелна израда веб страница коришћењем WYSIWYG едитора.
Практична настава: На вежбама се програми, обрађени у теоријском делу курса, илуструју
практичним примерима, респективно.
- Hill, Ј. Brannan, Ј.А. Briljantno HTML5 i CSS3. CET, 2011.
- Hussey, Т. Naučite Word Press. Mikro knjiga, 2011.
- North, Б. М. Joomla! 1.5: priručnik za korisnike. Mikro knjiga, 2010.
Облици језичке комуникације (на мађарском језику)
Услов: Знање мађарског језика
Упознавање студената са специфичним карактеристикама појединих комуникационих облика од
свакодневног спонтаног говора и писаног парола до писаних интерактивних комуникационих
облика на интернету.
Студенти стичу способност препознавања и оцењивања конкретних комуникационих облика на
основу њихових фонолошких, лексиколошких, морфолошких, синтаксичких и стилских
карактеристика.
1. Појам комуникације и њено научно проучавање. 2. Модели и основни типови комуникације. 3.
Mедији и начин комуницирања. 4. Комуникативна способност и функционални стилови. 5.
Спонтани говор: психолошки фактори и главне фазе продукције говора. 6. Комуникативна
перспектива као принцип структуисања исказа. 7. Функције и карактеристике прозодијских
фактора у спонтаном говору. 8. Говорни чинови и структуралне карактеристике дискурса. 9.
Карактеристике писаног изражавања. 10. Утицај фреквентности синтаксичких фактора на
комуникативност писаних и гласно интерпретираних, односно прочитаних текстова. 11. Језичко
изражавање у масовним медијима. 12. Интернет, веб, мултимедијалност, хипертекст. 13. Нови
облик комуникације: писано-говорни језик и његове карактеристике.
1. Buda Béla: A közvetlen emberi kommunikáció szabályszerűségei. Bp. Animula, 1994.
2. Béres István – Horányi Özséb: Társadalmi kommunikáció. Bp. Osiris Kiadó, 2001.
3. Rosengren, Karl Erik: Kommunikáció. Bp., Typotex, 2004.
4. Pléh Cs. – Síklaki I. – Terestyéni T.: Nyelv – kommunikáció – cselekvés. Bp. Osiris Kiadó, 1997.
5. Kontra Miklós : Beszélt nyelvi tanulmányok. Bp. MTA Nytud. Int., 1988.
6. Keszler B. – Tátrai Sz.: Diskurzus a grammatikában – grammatika a diskurzusban. Bp. Tinta , 2009.
7. Gecső T. – Sárdi Cs.: A kommunikáció nyelvészeti aspektusai. Bp. Tinta, 2009.
8. Bódi Zoltán: A világháló nyelve. Bp., Gondolat Kiadó, 2004.
9. Pásztor Kicsi Mária: A mai vajdasági magyar napi sajtó és elektronikus média informatív szövegeinek
szintaktikai, intonációs és kommunikatív jellemzői. Újvidék, ÚE BTK, 2012.
10. Pásztor Kicsi Mária: A spontán beszédtől az internetes nyelvhasználatig. In: Tudomány – módszer –
argumentáció. Újvidék, VMAT, 2012.
Развој српског језичког стандарда
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање са основним појмовима о културно-историјским оквирима настанка

словенске писмености, сменама књижевнојезичких идиома код Срба од 12. до 19. века, као и
процесом стандардизације српског језика
Исход предмета: Савладавање основних појмова у вези са почецима словенске писмености,

развојем и сменом књижевних језика код Срба од 12. до 19. века, као и процесом
стандардизације српског језика; способност читања и анализирања старословенских,
старосрпских, српскословенских, рускословенских, славеносрпских текстова (на фонолошком
нивоу).
Теоријска настава: Настанак старословенског језика. Живот и дело Ћирила и Методија. Појмови
унутрашње и спољаше историје језика. Настанак српске редакције старословенског језика и њена
фонолошка норма. Појам диглосије. Главни правци развоја фонолошког система српског језика.
Прелазак са српскословенске на рускословенску редакцију. Периодизација књижевних језика
код Срба у 18. и 19. веку: (1) књижевни језик до 1740.године; (2) књижевни језик од 1740. до
1780.г. и (3) од 1780. до првог издања Вуковог Рјечника. Конкуренција и коегзистенција норми у
књижевном језику краја 18. и почетка 19. века. Славеносрпски и доситејевски тип књижевног
језика. Реформе писма и правописа почетком 19. века (Сава Мркаљ и Вук Стефановић Караџић).
Вуков Рјечник из 1818. г. Вуков програм књижевнојезичке реформе. Стандардизација
српскохрватског књижевног језика у другој половини 19. века. Епоха кристализације стандардног
језика (1878−1918). Књижевни језик у 20. веку. Српски и хрватски језички стандард.
Практична настава (вежбе): Читање и анализа старословенских, српскословенских,
рускословенских, славеносрпских текстова (фонолошки план).
1. Ђорђић, Петар (1975). Старословенски језик. Нови Сад: Матица српска. 5−85.
2. Јерковић, Вера (1984). Српскословенска норма у гласовном и морфолошком систему.
Југословенски семинар за стране слависте. 33−34: 55−67.
3. Младеновић, Александар(1971). Елементи историје српскохрватског језика. Општа
енциклопедија Ларус.Београд.
4. Ивић, Павле (1998). Преглед историје српског језика. Сремски Карловци – Нови Сад:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
5. Суботић, Љиљана (2004). Из историје књижевног језика: питање језика. Предавања из
историје језика. Нови Сад: Филозофски факултет.145−191.
Популарна култура и животни стилови
Услов: упис на одговарајућу годину студија
Упознавање са најважнијим социолошким приступима у изучавању популарне културе и животних
стилова, њеним садржајима и утицајем, као и њиховим друштвеним и културним контекстом,
посебно у савременом свету.
Исход предмета:
Усвајање знања, овладавање научно-категоријалним апаратом за разумевање појава популарне
културе и значаја животних стилова; оспособљавање за аналитичко и критичко сагледавање
садржаја популарне културе и животних стилова у склопу друштвених и културних процеса и
творевина; развијање способности за вредновање културних творевина и садржаја различитог
нивоа.
Теоријска настава – проблеми одређења популарне културе и њеног разграничења од масовне
културе; проблеми друштвене, културне и техничке условљености популарне културе;
популарна култура, животни стилови и потрошачко друштво; вредносне оријентације, популарна
култура и животни стилови; међусобна условљеност субкултура, популарне културе и животних
стилова; савремени друштвени процеси, глобализација, популарна култура и животни стилови;
животни стилови, друштвена структура и социјална стратификација; популарна култура, животни
стилови и слободно време; проблеми индивидуализације и идентитета у популарној култури и
животним стиловима.
Практична настава – Проучавање базичне литературе и проблемских студија из социологије
популарне културе и животних стилова, дискусије о прочитаним проблемима, њиховом научном
значају и друштвеним и културним последицама.
Čejni, Dejvid (2003): Životni stilovi. Beograd: Clio.
Đorđević, Jelena (prir.) (2009): Postkultura. Beograd: Clio.
Fisk, Džon (2001): Popularna kultura. Beograd: Clio.
Коковић, Драган (2005): Пукотине културе. Нови Сад: Прометеј.
Tompson, Kenet (2003): Moralna panika. Beograd: Clio.
РАЗВОЈНА ПСИХОЛОГИЈА
Услов: -
Циљ предмета: Упознавање студената са предметом и развојем развојне психологије, значајем

детињства као развојног раздобља, факторима развоја, теоријским приступима и основним
информацијама о развоју појединих психичких функција.
Исход предмета: Способност студената да прилагоде педагошка очекивања развојним одликама

деце и за узрасно адекватан приступ наставној интеракцији са децом.
Теоријска настава – Предмет и развој развојне психологије, историјско разумевање
детињства, основни теоријски приступи у развојној психологији, фактори развоја, периодизација
развоја, развој опажања, моторни, когнитивни, емоционални, социјални, морални,
интелектуални, говорни развој. Психологија целоживотног циклуса.
Практична настава, вежбе – Обрада проблема који се тичу прилагођавања педагошког
рада развојним одликама деце и вежбање узрасно адекватног приступа у наставној и другим
врстама интеракције са децом.
1. Јерковић, И., Зотовић, М. (2010). Развојна психологија. Нови Сад: Футура публикације.
ПЕДАГОШКА ПСИХОЛОГИЈА
Услов: -
Циљ предмета: а) Упознавање студената са психолошким законитостима које стоје у основи

успешног учења и подучавања; б) оспособљабање студената за примену и имплементацију
психолошких сазнања у будућем наставничком раду
Исход предмета: Од студента се очекује да на крају курса буде способан да:

- примени сазнања из психологије учења и образовања како би повећао ефикасност педагошких
интервенција
- сарађује са школском психолошком службом у изради и реализацији плана индивидуалних и
групних психолошких интервенција у образовању
Теоријска настава –
- Предмет, карактеристике и улога савремене педагошке психологије
- Примена принципа и законитости различитих облика учења у васпитно-образовној пракси
- Учење као процес: плато и флуктуације у учењу; трансфер учења
- Примена резултата истраживања памћења и заборављања у учењу и наставној пракси
- Когнитивни способности као детерминанте школског постигнућа
- Мотивација за учење у школском и ваншколском контексту; саморегулисано учење
- Релације особина личности и школског постигнућа
- Социјално психолошки аспекти васпитно-образовног рада: руковођење у разреду,
карактеристике и социометријска структура школског одељења као мале групе; проблеми
школске недисциплине
- Улоге наставника; имплицитна уверења наставника о образовању и развоју ученика;
карактеристике наставничке професије
- Тешкоће у учењу: дислексија, дисграфија, поремећаји рачунања, хиперактивносторављање
- Евалуација у васпитно-образовном раду; испитивање и оцењивање знања
Практична настава, вежбе – Дискусија о садржајима теоријске наставе, сагледавања и
проналажења начина примене теоријских знања у наставној пракси, експериментална
демонстрација психолошких концепата

- Vlasta Vizek-Vlahović, Majda Rijavec, Vesna Vlahović-Štetić, Dubravka Miljković (2003). Psihologija
obrazovanja, IEP: VERN, Zagreb,
- Grgin, T. (2004). Edukacijska psihologija, Naklada „Slap“, Jastrebarsko
- Zarevski, P. (2002). Psihologija pamćenja i učenja, „Naklada Slap“, Jastrebarsko
- Вучић, Л. Педагошка психологија, Београд: Друштво психолога Србије (више издања)
ИНТЕРАКТИВНА ПЕДАГОГИЈА
Услов: -
Циљ предмета: Увођење студената у савремена педагошка сазнања о васпитно-образовном

процесу на макро и микро нивоу (теоријске и практичне компоненте); Упознавање са темељним
педагошким појмовима и начелима педагошког рада; Подстицање развоја педагошких и
комуникацијских компетенција неопходних за васпитно-образовно деловање; Припремање
студената за процес доживотног образовања и партиципацију у обезбеђивању квалитета
педагошког рада у целини.
Исход предмета: Познавање и разумевање темељних педагошких појмова и начела педагошког

рада; Развијеност педагошких и комуникацијских компетенција неопходних за успешно
педагошко деловање; Оспособљеност за (само)рефлексију и (само)евалуацију и критички
приступ педагошком раду и појавама.
Теоријска настава – Основна питања и проблеми педагогије (основни педагошки појмови;
основна питања развоја личности; аспекти педагошког рада, циљеви васпитно-образовног рада);
Нова парадигма у образовању (конструктивизам као теоријско полазиште интерактивне
педагогије); Међуљудски однос као основа педагошког рада; Интеракција и комуникација у
васпитно-образовној институцији; Образовање усмерено ка ученику и промене у образовној
установи; Педагошке компетенције наставника; Поучавање и учење као интерактивно-
комуникацијски процес; Интерактивне методе педагошког рада и њихова примена;
Интерактивно учење; Педагошки рад одељенског старешене; Сарадња са родитељима и другим
учесницима и партнерима педагошког процеса.
Практична настава, вежбе – У раду семинара активно учествују студенти уз менторско
вођење наставника. Стратегија и поступци практичног рада односе се на проблемско излагање
студената, учење откривањем, расправу на унапред најављену тему и сучељавање мишљења.
Израда семинарског рада на предложену или слободно изабрану тему везану за програмске
садржаје. Презентација семинарског рада.

1. Роедерс, П. (2003). Интерактивна настава: динамике ефикасног учења и наставе.
Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета. 2. Кнежевић-
Флорић, О. (приредила) (2006). Интерактивна педагогија. Нови Сад: Савез педагошких
друштава Војводине
2. Големан, Д. (2001). Емоционална интелигенција. Београд: Чигоја штампа;; 3.
Милутиновић, Ј. (2011). Алтернативе у теорији и пракси савременог образовања: пут
ка квалитетном образовању. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине; Вршац:
Висока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов”;
ДИДАКТИКА
Услов: -
- Упознавање студената са темељним сазнањима и кључним питањима дидактике
Усвајање категоријалних дидактичких појмова и развијање критичког мишљења студената
Од студента се очекује да на крају курса буде способан да:
- Познаје и разуме научна сазнања из области дидактике неопходна за ефикасне
педагошке интервенције
- Овлада основним професионалним дидактичким компетенцијама
- Примењују стечена знања у васпитно-образовној пракси
Теоријска настава – Дидактика у систему педагошких наука. Предмет и задаци дидактике
као науке о образовању и настави. Категоријални дидактички појмови. Улога и могућности
наставе у развоју личности. Појам развијајуће наставе. Циљ и задаци наставе. Динамика и
структура наставе као система: димензије, основе, активности, етапе, чиниоци и елементи
наставе. Дидактички троугао.Ученик, наставник и наставни садржај.Активност ученика и
наставника у настави. Диференцијација и индивидуализација наставе. Облици наставе: са
становишта ученика (фронтални, групни, тандем, индивидуални облик), са становишта
наставника (индивидуално и тимско поучавање). Методе наставе, различити приступи и
класификације. Методе учења, наставне методе, методе научно-истраживачког рада. Медији у
настави (наставна техника и технологија), појмовно одређење, класификација. Медији у
функцији мисаоне активизације ученика.Наставни садржаји (наставни план и програм, структура,
врсте, теорије о избору наставних садржаја). Основне карактеристике савременог уџбеника.
Традиционални и савремени наставни системи. Домаћи радови ученика. Планирање и
припремање наставника за наставу. -Мерење и оцењивање у настави (врсте, поступци,
инструменти).
Практична настава, вежбе – Дискусија и излагање реферата о садржајима теоријске
наставе, израда и презентација семинарског рада

1. Баковљев, М., (1990), Дидактика, Београд: Научна књига
2. Вилотијевић, М., (2000), Дидактика, Београд: Научна књига
3. Гојков, Г., (2003), Докимологија, Вршац: Виша школа за образовање васпитача
4. Давидов, В:В., (1995), о схватањима развијајуће наставе, сазнавање и настава, Београд:
ИПИ
5. Кркљуш, С., (1998), Дидактички диспут (пр. М. Ђукић), Нови Сад: СПДВ
6. Савремени основношколски уджбеник, (пр. Б. Требјешанин и Д. Лазаревић), Београд:
Завод за уджбенике и наставна средства, 2001.
Руски језик А1.1
Услов: да студент нема никаквих предзнања из руског језика или да се на дијагностичком тесту
није квалификовао за неки од виших нивоа.
Циљ предмета: Формирање артикулационе базе, савладавање руске графије, почетно

формирање навика аудирања, говорења, читања и писања у оквиру ограниченог броја тема и
ситуација на најелементарнијем нивоу.
На крају курса студент би требало да зна основна правила фонетике, графије и ортографије, да
стекне навике правилног изговора руских гласова, да уме да прочита, каже, разуме на слух и
напише на најелементарнијем нивоу неколико реченица о себи и околини у складу са темама и
текстовима из прве половине уџбеника (првих 14 лекција).
Упознавање са руским фонетским системом, основама морфологије и синтаксе (категорија рода,
броја и падежа, номинатив, акузатив и локатив једнине и множине деклинабилних врста речи,
инфинитив глагола, садашње време – I и II коњугација, прошло време; проста, просто-проширена
реченица. Лексика и фразеологија у складу са темама из прве половине уџбеника (упознавање;
изражавање молбе, извињења, тражење информације, дозволе, изражавање забране,
поседовања, непоседовања; именовање и квалификација различитих земаља, нација, језика,
професија, премета и радњи у учионици, у кући, на улици, на пијаци, у продавници, код лекара).
Уџбеник: Л. В. Миллер, Л. В. Политова, И. Я Рыбакова, Жили-были... 28 уроков русского языка для
начинающих. Учебник/ Рабочая тетрадь, Санкт Петербург, 2004.
Граматика: Р. Маројевић, Граматика руског језика, Нови Сад, 1989.
Помоћна литература: М. Н. Аникина, Лестница. Книга – практикум. Начинаем изучать русский
язык. Москва, 2005.
Речник: Н. Ајџановић, К. Јуршић - Хузјан, Руско-српски речник (уз уџбеник Л. В. Миллер, Л. В.
Политова, И. Я. Рыбакова: Жили-были... - 28 уроков русского языка для начинающих, Санкт-
Петербург, "Златоуст", 1998), Нови Сад, 2004. – скрипта.
Услов: Положен испит из Руског језика А1.1
Циљ предмета: Развијање навика аудирања, говорења, читања и писања у оквиру ограниченог
броја тема и ситуација на елементарном нивоу, што приближно одговара нивоу А1 Заједничког
европског оквира за живе језике.
Исход предмета: На крају курса студент би требало да поседује формиране вештине читања,
говорења, аудирања и писања на нивоу приближном нивоу А1 Заједничког европског оквира за
живе језике, тј. да је у стању да разуме и употребљава познате и свакодневне речи и изразе у
једноставним реченицама у циљу задовољавања свакодневних потреба.
Практична настава: Теме покривене лекцијама из уџбеника (15-28), у којима је заступљена
одговарајућа фонетска, морфолошка и синтаксичка грађа (основни обрасци промене
деклинабилних врста речи; основни бројеви, слагање именица уз бројеве; глаголи: презент,
перфекат, глаголски вид, сложени и прости футур, инфинитив и промена повратних глагола,
основни глаголи кретања; сложена реченица). Вокабулар у складу са темама које се обрађују у
уџбенику (куповина, радни дан, прослава рођендана, град и село, сналажење на улици,
путовање, летовање, спољашњост и карактер човека; изражавање допадања и недопадања,
слагања, неслагања, изражавање времена, поседовања, позивања, честитања и сл.).
Уџбеник: Л. В. Миллер, Л. В. Политова, И. Я Рыбакова. Жили-были... 28 уроков русского языка для
начинающих. Учебник/ Рабочая тетрадь. Санкт Петербург, 2004.
Граматика: Р. Маројевић, Граматика руског језика, Нови Сад, 1989.
Помоћна литература: М. Н. Аникина, Лестница. Книга – практикум. Начинаем изучать русский
язык. Москва, 2005.
Шкатулка. Пособие по чтению для начинающих изучать русский язык (под ред. О. Э.
Чубаровой), Москва, 2005.
Речник: Н. Ајџановић, К. Јуршић - Хузјан, Руско-српски речник (уз уџбеник Л. В. Миллер, Л. В.
Политова, И. Я. Рыбакова: Жили-были... - 28 уроков русского языка для начинающих, Санкт-
Петербург, "Златоуст", 1998), Нови Сад, 2004. – скрипта
Услов: да је студент положио испите са претходног нивоа (А1.1, А1.2) или да се на

дијагностичком тесту квалификовао за овај ниво.
Циљ предмета: Даље развијање говорних вештина читања, говорења, аудирања и писања
приближно до нивоа А1+ Европског оквира за живе језике.
Исход предмета: До краја курса студенти би требало да савладају материјал презентован у првој
половини уџбеника и да постигну језичку и комуникативну компетенцију која одговара нивоу
А1+. На крају курса студент би требало да стекне основна културолошка знања о Русији; да може
да разуме и користи вокабулар и конструкције и изван контекста уџбеника, често употребљаване
изразе у вези са делокругом његових активности, да води разговор о уобичајеним активностима
(подаци о себи, својој породици, месту становања, послу, студијама, плановима за будућност,
познатим и успешним личностима, и сл.).
Практична настава: Теме и лексика покривене лекцијама из прве половине уџбеника, у којима
је заступљена одговарајућа граматичка грађа (функција и значења појединих падежа: N, L, A, G;
редни бројеви, основни глаголи кретања с префиксима; директан и индиректан говор, односна,
временска, намерна реченица; изражавање објекта мишљења и говора, времена, места, објекта
радње, сличности, правца кретања, поседовања и непоседовања, присуства и одсуства,
припадања, количине, жеље, циља, неопходности). Вокабулар у складу са темама које се
обрађују у првој половини уџбеника (биографија, професије, опис личности, породица и
породични односи, радни дан, опис града и села, поређење живота и обичаја Руса и људи у
нашој земљи, становање, путовање и сл.).
Литература: Уџбеник: В. Е. Антонова, М. М. Нахабина, А. А. Толстых. Дорога в Россию 2. Учебник

русского языка (базовый уровень), 2-е издание, Санкт-Петербург, 2005.
Л.В. Миллер, Л.В. Политова, Жили-были... 12 уроков русского языка - базовый уровень. Учебник/
Рабочая тетрадь. Санкт Петербург, 2005.
Помоћна литература:
М. Н. Аникина, Лестница. Книга – практикум. Начинаем изучать русский язык. Москва, 2005.
N. Volkova, D. Phillips, Let’s Improve Our Russian! Advanced Grammar Topics for English Speaking
Students. Step One. Second Revised Edition, St. Petersburg, 2006.
Граматика: Р. Маројевић, Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1983.
Речник: Руско-српскохрватски речник (у ред. Б. Станковића), Нови Сад – Москва, 1988.
Р. Бошковић, В. Марковић, Српско-руски речник, Београд: Народна књига – Алфа, 1999.
Услов: да је студент одслушао претходни курс (А2.1)
Циљ предмета: даље развијање говорних вештина читања, говорења, аудирања и писања на
нивоу приближном нивоу А2 Европског оквира за живе језике.
Исход предмета: До краја курса студенти би требало да савладају материјал презентован у

другој половини уџбеника и да постигну језичку и комуникативну компетенцију која одговара
нивоу А2. На завршетку курса требало би да студент познаје неке културолошке специфичности
Русије и Руса, да може да води разговор у вези са уобичајеним и познатим стварима, да уме
једноставним изразима да опише своје занимање, блиско окружење и учествује у разговору и
преписци на теме које су у вези са задовољавањем његових непосредних потреба.
Практична настава: Теме и лексика покривене лекцијама из друге половине уџбеника, у којима
је заступљена одговарајућа граматичка грађа (функција и значења појединих падежа: D, I,
промена именица, заменица и придева у множини; глаголи кретања с префиксима; изражавање
адресата, неопходности, стања и осећања, правца и места кретања, друштва и инструмента
радње, професије, бављења разним активностима, карактеристика човека, квалификације
предмета, изражавање просторних и временских односа; директан и индиректан говор;
уопштено-лична реченица; зависносложена реченица – намерна, условна, допусна).
Уџбеник:
В. Е. Антонова, М. М. Нахабина, А. А. Толстых. Дорога в Россию 2. Учебник русского языка
(базовый уровень), 2-е издание, Санкт-Петербург, 2005.
Л.В. Миллер, Л.В. Политова, Жили-были... 12 уроков русского языка - базовый уровень. Учебник/
Рабочая тетрадь. Санкт Петербург, 2005.
М. Н. Аникина, Лестница. Книга – практикум. Начинаем изучать русский язык. Москва, 2005.
Руски језик Б1.1
Услов: да је студент положио испите основног нивоа (А2.1. А2.2) или да се на дијагностичком
тесту квалификовао за овај ниво.
Циљ предмета: Даље развијање језичких вештина (читања, писања, слушања и говорења), као и
овладавања вокабуларом и граматичким јединицама у складу са темама и текстовима из
уџбеника приближно нивоу А2+ према Заједничком европском оквиру за живе језике.
Исход предмета: На крају курса студент би требало да развије вештине читања, писања,
слушања и говорења приближно нивоу А2+ Заједничког европског оквира за живе језике, да
савлада лексички и граматички материјал презентован у првој половини уџбеника и да стекне
шира културолошка знања о Русији и Русима.
Практична настава: Теме покривене лекцијама из прве половине уџбеника (биографија човека,
породица и породични односи, професије, различита интересовања и хобији), у којима је
заступљена одговарајућа лексика и граматичка грађа (прелазни и непрелазни глаголи, активне и
пасивне конструкције с глаголима НСВ и СВ, повратни глаголи, активни и пасивни партиципи
садашњег и прошлог времена, грађење активних партиципа и промена по падежима, њихово
место у реченици; пасивни партиципи садашњег и прошлог времена, грађење пасивних
партиципа и промена по падежима, краћи облик партиципа).
Уџбеник:
(первый уровень), Санкт-Петербург, 2006.
Руски језик Б1.2
Услов: Положен испит из Руског језика Б 1.1
Циљ предмета: Даље развијање језичких вештина (читања, писања,слушања и говорења), као и
овладавања вокабуларом и граматичким јединицама у складу са темама и текстовима из
уџбеника приближно нивоу Б1 према Заједничком европском оквиру за живе језике.
Исход предмета: На крају курса студент би требало да разуме кључне ставке исказа уколико се
ради о јасном и стандардном језику и познатим стварима и догађајима; требало би да може да
се снађе у већини свакодневних ситуација ако отпутује у Русију, да може да говори на
једноставан и кохерентан начин о познатим стварима и темама које га интересују, да преприча
неки догађај, дешавање, сан, као и да изрази очекивање, циљ или укратко објасни разлоге за
остваривање неког пројекта или идеје.
Практична настава: Теме и лексика покривене лекцијама из друге половине уџбеника
(образовни систем, студије, наука, посао, град, екскурзија, оријентација у граду, градски
саобраћај, знаменитости највећих руских градова, живот у граду), у којима је заступљена
одговарајућа лексичка и граматичка грађа (степени поређења придева и прилога, дужи и краћи
облик придева, компаративна конструкција, изражавање атрибутивних односа у простој и
сложеној реченици, глаголи кретања с префиксима – значење и употреба, поређење глаголског
вида код глагола кретања, преносна значења глагола кретања; изражавање просторних односа у
простој и сложеној реченици).
Уџбеник:
(первый уровень), Санкт-Петербург, 2006.
Шпански језик А2.1
Развијање свих елемената комуникативне компетенције на шпанском језику на нивоу А2
Заједничког европског референтног оквира за језике.
Након савладаног курса, студенти владају шпанским говорним и писаним језиком на нивоу А2
према стандардима Заједничког европског језичког оквира.
Личне навике, разлози и мотиви (porque / para), пружање савета и давање препорука (tener que +
infinitivo /lo mejor es + infinitivo /va bien + infinitivo). Презент индикатива правилних и неправилних
глагола. Повратни глаголи. Поређење придева, прилога, именица и глагола. Предлози за место.
Одређени и неодређени члан. Род именица. Презент индикатива неправилних глагола (c – zc).
Присвојни придеви и заменице (este/esta/estos/estas, ese/esa/esos/esas). Учтивост (tú / usted).
Правила акцентуације. Глаголска перифраза estar + gerundio. Сати. Исказивање намера и планова
за будућност (pensar + infinitivo / ir a + Infinitivo). Искуства у прошлости ( еl Pretérito Perfecto).
Временски маркери ya / todavía no. Личне заменице директног објекта. Обезличене реченице
(pronombre se + verbo en 3ª persona del singular o plural).
Језичке вежбе усмерене ка разумевању говорног језика, правилном усменом и писменом
изражавању на шпанском језику (ниво A2). Теме: Искуства у прошлости и планови за будућност.
Пружање савета и препорука. Исказивање личних навике, разлога и мотива, делови куће и
намештај, физички опис људи, односи и сличности међу особама, тражење и пружање услуга,
дозвола и изговора, одевни предмети. Говорни чинови поздрављања, представљања скретања
пажње, активности у слободно време. Опис екстеријера исхрана и рецепти.
1. Corpas, Jaime, et al. Aula Internacional 2. Barcelona: Difusión. 2005.
2. Troitiño, С., P. Seijas. Cuadernos de Gramática española A2. Barcelona: Difusión.2009.
3. Rajić, Jelena, Hugo Marcos Blanco.Gramática de la lengua española para serbiohablantes con
ejercicios. Beograd: Zavod za udžbenike. 2009.
4. CLAVE: Diccionario de uso del español actual Madrid: SM 2002.
5. Виња, Војмир. Diccionario español-croata. Загреб: Школска књига.1991.
6. Filipović J., Díez Plaza, C.L. Diccionario didáctico español-serbio, serbio-español. Embajada de
España en Belgrado. 2004.
Основна употреба шпанских глаголских времена (еl Pretérito Perfecto, еl Futuro Imperfecto el
Pretérito Indefinido, el Pretérito Imperfectо) и начина (el Imperativo). Временске одреднице за
исказивање радње у прошлости и временски маркери за будућност..Употреба глагола ser и estar.
Исказивање жеља (me / te/ le / nos / os / les gustaría + infinitivo). Формулисање претпоставки (Si +
Presente de Indicativo, Futuro Imperfectо). Употреба глаголске перифразе estar + gerundio у
прошлости. Личне заменице директног и индиректног објекта.
изражавању на шпанском језику (ниво A2). Теме: Искуства у прошлости и планови за будућност.
Пружање савета и препорука. Исказивање расположења и душевног стања. Делови тела.
Исказивање симптома болести. Описивање догађаја, околности особа и предмета у прошлости..
Приповедање и повезивање догађаја у прошлости, исказивање трајања радње. Давање
упутстава и инструкција. Временски маркери за будућност. Исказивање будућих радњи и услова.
1. Corpas, Jaime, et al. Aula Internacional 2. Barcelona: Difusión. 2005.
2. Troitiño, С., P. Seijas. Cuadernos de Gramática española A2. Barcelona: Difusión.2009.
3. Rajić, Jelena, Hugo Marcos Blanco.Gramática de la lengua española para serbiohablantes con
4. CLAVE: Diccionario de uso del español actual Madrid: SM 2002.
5. Виња, Војмир. Diccionario español-croata. Загреб: Школска књига.1991.
Лични подаци (име, презиме, старост, националност...) поздрави; националност, професије.
Абецеда. Род именица. Бројеви. Индикатив презента глагола све три коњугације (- аr / - еr / - ir);
употреба предлога а, con, de, por, para; одређени члан; личне заменице. Безлични глаголски
облик hay и глагол estar; суперлатив, неодређени члан; упиитне заменице. боје. Показне
заменице и придеви; употреба одеђеног члана уз придев; глаголска перифраза tener que +
infinitivo; глагол ir. Глагол gustar; присвојни придеви.
изражавању на шпанском језику (ниво A1). Теме: изражавање намерa, мотива, разлога,
склоности, интересовања и потреба, физички изглед и карактер; породични односи, одевни
предмети,опис места, градова и држава, клима.
1. Corpas, Jaime, et al. Aula Internacional1. Bаrcelona: Difusión. 2005.
2. Conejo, E., Tonnelier, B. Cuadernos de Gramática española A1. Barcelona: Difusión.2008.
3. Rajić, Jelena, Hugo Marcos Blanco. Gramática de la lengua española para serbiohablantes con
5. CLAVE: Diccionario de uso del español actual. Madrid: SM. 2002.
6.
Индикатив презента неправилних глагола; повратни глаголи; прилози за учесталост, слагање у
мишљењу, сати; дани у недељи; делови дана. Употреба безличног облика уз заменицу se;
глаголи poner и traer. прилози за количину.. El Préterito Perfecto. Saber + infinitivo; изражавање
учесталости; Приповедање и повезивање догађаја у прошлости; изражавање трајања радње; El
Préterito Indefinido; временске одреднице за прошлост; глаголска перифраза empezar a+ infinitivo;
глагол ir / irse.
изражавању на шпанском језику (ниво A1). Теме: навикаме и обичаји, понашање у ресторану;
обичаји Шпанаца у исхрани, Описивање села, града, градске четврти; пружање упутстава,
склоности и способности, врлине и мане.
1. Corpas, Jaime, et al. Aula Internacional1. Bаrcelona: Difusión. 2005.
2. Conejo, E., Tonnelier, B. Cuadernos de Gramática española A1. Barcelona: Difusión.2008.
3. Rajić, Jelena, Hugo Marcos Blanco. Gramática de la lengua española para serbiohablantes con
5. CLAVE: Diccionario de uso del español actual. Madrid: SM. 2002.

Specifikacija Predmeta Istorija OAS

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Specifikacija Predmeta Istorija OAS

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

АНТИЧКА ГРЧКА

Статус предмета: обавезни

Циљ предмета: Излагање историје aнтичке Грчке и упознавање са закономерностима у

Исход предмета: Усвајање знања из историје античке Грчке заснованих на резултатима

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Излагање историје Старог Истока и упознавање са закономерностима у

Исход предмета : Усвајање знања из историје Старог истока заснованих на резултатима

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање општих и стручних знања утемељених на провереним достигнућима

Исход предмета: Усвајање општих знања и развијање способности да се најважнији догађаји,

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Упознавање студената са темељним постулатима историјске науке, опште

Исход предмета: Стечено знање о методологији историјске науке, техникама научног

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање знања о теоријско-методолошким приступима и употреби археолошких

Исход предмета: Усвојена основна знања о разноврсности и динамичном карактеру људског

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Излагање историје Хеленизма и упознавање са закономерностима у политичкој,

Исход предмета: Усвајање знања из историје Хеленизма заснованих на резултатима савремених

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Излагање историје старог Рима и упознавање са закономерностима у политичкој,

Исход предмета: Усвајање знања из историје старог Рима заснованих на резултатима

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање општих и стручних знања утемељених на провереним достигнућима

Исход предмета: Усвајање општих знања и развијање способности да се најважнији догађаји,

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање општих и стручних знања утемељених на провереним достигнућима

Исход предмета: Усвајање општих знања и развијање способности да се најважнији догађаји,

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси везани за

Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси везани за

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Упознавање студената са главним токовима српске историје на територији

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Упознавање студената са дисциплинама помоћно историјских наука, од којих

Исход предмета: способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси из историје

Циљ предмета: Стицање знања о најважнијим догађајима, процесима, проблемима и

Исход предмета: способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и личности из историје

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање нових и продубљивање стечених знања о различитим аспектима

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање општих и стручних знања утемељених на провереним достигнућима

Исход предмета: Усвајање општих знања и развијање способности да се најважнији догађаји,

Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси везани за

Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси везани за

Циљ предмета: Упознавање студената с најважнијим историјским појавама, догађајима и

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање знања о различитим аспектима (политичком, друштвеном, економском,

Исход предмета: Знања и способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси из

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Упознавање студената са главним токовима српске историје на територији

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Исход предмета: Овладавање знањима из српске историје до стицања независности - уређење

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Упознавање студената с најважнијим историјским појавама, догађајима и

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање нових и продубљивање стечених знања о историји проучавања

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: стицање нових и продубљивање стечених знања о историјским изворима за

Исход предмета: општа знања о историјским изворима о Југославији (архивским и објављеним)

Литература (одабрана поглавља из наведене литературе):

Циљ предмета: Стицање нових и продубљивање стечених знања о различитим аспектима

Исход предмета: Способност да се најважнији догађаји, појаве, проблеми и процеси из историје