Anksiozni poremećaji

Jeremić Nenad 416/16

Jeftić Milica 111/16
Jeftić Petar 206/15
Jovanović Aleksandra 171/16
Jovanović Ana 188/16
Jovanović Anđelija 562/15
Jovanović Violeta 44/16
Jovanović Đurđica 84/16
Anksiozni poremećaji
● definišu se kao nepsihotični mentalni poremećaji kod kojih je anksioznost
jedini ili vodeći simptom, s tim da anksioznost nije uzrokovana organskim
oboljenjima mozga ili drugim psihijatrijskim poremećajima

Normalan strah Patološki strah (anksioznost)

postoji objektivna opasnost po osobu ne postoji objektivna opasnost ili strah nije
u srazmeri sa doživljajem opasnosti

● Prateći telesni simptomi straha (tahikardija, učestala respiracija, mišićna

tenzija) pripremaju organizam za borbu ili beg od opasnosti
Podela anksioznih poremećaja
1. Fobični anksiozni poremećaji
● agorafobija (bez/sa paničnim poremećajem)
● socijalna fobija
● specifična (izolovana) fobija
Ove poremećaje karakterišu:
1. doživljaj straha pri izlaganju specifičnim
situacijama koje ne predstavljaju objektivnu
opasnost
2. doživljaj anticipatorne anksioznosti u
očekivanju situacije koje se osoba plaši
3. izbegavanje situacije koja provocira
anksioznost
2. Drugi anksiozni poremećaji
● panični poremećaj
● generalizovani anksiozni poremećaj
● mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj
Ove poremećaje karakteriše doživljaj visoke
anksioznosti praćen telesnim simptomima, ali
bez fobične strukturacije.
3. Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Ovaj poremećaj karkteriše visok intenzitet
anksioznosti, ali i opsesivni simptomi i kompulzivno
ponašanje.
 Agorafobija

● agora - trg; fobo - bojati se;

● strah od većeg broja specifičnih situacija ili mesta koja
se najčešće izbegavaju
● strah je uzrokovan očekivanjem paničnog napada ili
simptoma sličnim paničnom napadu
● prevalencija agorafobije je između 2% i 5%
● zastupljenija je kod žena
Etiologija
1. Biološki model - vezan za etiologiju paničnog poremećaja
2. Psihološki model (kognitivno-bihejvioralni i psihoanalitički)
● Bihejvioralni model - agorafobija je naučeno ponašanje izbegavanja različitih
situacija koje su potencijalno opasne, tj. koje izazivaju strah
● dva mehanizma koji uzrokuju izbegavanje:
1. klasično (traumatsko) uslovljavanje
2. interoceptivno uslovljavanje

Operantno uslovljavanje - izbegavanje svih situacija koje uslovljavaju strah i

neprijatne simptome
● Psihoanalitički model - anksioznost se javlja kao signal Ega da postoje
neprihvatljive želje (obično seksualne prirode) koje mogu da naruše psihičku
ravnotežu
● Ego potiskuje zabranjene želje
● Agorafobija ponašanjem izbegavanja “štiti” osobu od neprihvatljivih seksualnih
poriva
● Javlja se kod osoba kod kojih postoji konflikt oko zavisnosti i nezavisnosti
Kliničke karakteristike
1. panični napad ili simptomi slični paničnom napadu
2. strah od mesta ili situacije gde su se simptomi razvili
3. izbegavanje svih mesta ili situacija gde može da dođe do napada panike
● razvijen klinički oblik karakterišu: panični napadi, anticipatorna anksioznost i
ponašanje izbegavanja mnogih situacija
● ekstremne slučajeve odlikuje potpuna hendikepiranost i vezanost za kuću ili
pojava “fobičnog pratioca”
● agorafobija se komplikuje depresijom i alkoholizmom
Dijagnoza
Osoba se boji ili izbegava dve od sledećih situacija:

● gužva
● javna mesta (bioskopi, pozorišta, restorani)
● samostalno putovanje
● samostalan izlazak iz kuće

Diferencijalna dijagnoza:

U agorafobiji se izbegava čitav niz različitih situacija, dok specifičnu i socijalnu

fobiju odlikuje izbegavanje specifičnih situacija.
Terapija
● zavisi od kliničke slike
● prisutni napadi panike - lečenje paničnog poremećaja uz primenu intenzivne
bihejvioralne terapije
● nisu prisutni napadi panike - lečenje se bazira na bihejvioralnoj terapiji
● Bihejvioralna terapija - postepena ekspozicija u realnosti ili u imaginaciji
situacijama koje uslovljavaju strah i posledično ponašanje izbegavanja
● izvodi se samostalno, postepeno, svakodnevno, počev od situacija koje
izazivaju najmanji strah do onih koje dovode do najvećeg straha
● Kognitivna terapija - menjanje pogrešnih uverenja da su strah i simptomi
anksioznosti potencijalno opasni
 Socijalna fobija
- intenzivna, iracionalna anksioznost od moguće
negativne procene i kritike drugih ljudi

strah od poniženja , sramoćenja i zbunjivanja u socijalnom okruženju...vode u

izbegavanje javnih skupova, restorana i sastanaka, gde bi osoba mogla da bude
izložena proceni i ,,poniženju”

- prevalenca je 3%, učestalije kod žena

- etiologija nepoznata, veruje se u spregu bioloških, genetskih, kao i faktora
sredine
 Etiologija
-anksioznost prilikom javnog nastupa je očekivana, kod svih
-kod normalnih osoba, će biti najveća pre i na početku
nastupa, a zatim se postepeno smanjuje
-kod socijalne fobije, anksioznost konstantno raste, pa čak
može i da potpuno inhibira osobu i tako je isključi iz društva
-glavni simptomi su: tahikardija, tremor i crvenilo lica
(adrenergička hiperreaktivnost)
 Psihološki etiološki modeli
-kognitivno- bihejvioralni- pogrešna i preterana verovanja da će
osoba biti neadekvatna u okruženju; situacije isčekuje sa strahom;
traumatsko uslovljavanje i učenje po modelu (kao faktori)
-psihoanalitički- strogi ,,Super-ego” koji uzrokuje strah i
povlačenje iz soc. aktivnosti usled konflikta između visokih
ambicija, neadekvatnosti i negativnih posledica; lična nesigurnost,
roditeljsko odbacivanje ili prezaštićenost (kao faktori)
- integrativni- bazira se na teoriji o inhibiciji, kod dece, inhibicija,
strah i povlačenje u novim situacijama, koje kasnije kao odrasli,
manifestuju kao anksiozni poremećaj
 Dijagnoza i kliničke karakteristike socijalne fobije

-postavljanje dijagnoze na osnovu: straha od posmatranja i

procenjivanja, pojave somatskih simptoma u socijalnim situacijama,
izbegavanja istih
-najčešće započinje u adolescentnom periodu
-simptomi: strah uz vegetativne znake: crvenilo lica, tahikardija,
znojenje, mučnina, otežan govor…
-epizode anksioznosti se intenziviraju i češće pojavljuju
-anticipatorna anksioznost
-izbegavanje socijalnih kontakata
-generalizovani ili fokalni oblici
-upotreba, zloupotreba i zavisnost od alkohola
 Terapija socijalne fobije

-farmakoterapija i psihoterapija

-farmakoterapija: specifični inhibitori preuzimanja serotonina

(fluoksetin, fluvoksamin, sertalin...) i inhibitori monoamino-oksidaze
(fenelzin); min 6 do 8 meseci primene
*fokalni oblik socijalne fobije- pred nastup betaadrenergički blokator

-psihoterapija- objašnjavanje i razumevanje straha kao fenomena,

učenje kontrole simptoma, izlaganje fobičnim situacijama i učenje
socijalnih veština (individualni ili grupni setting)
 Specifična fobija
intenzivan, iracionalan strah od pojedinih situacija,
objekata, mesta, aktivnosti

Osoba sa fobijom dozivljava anticipatornu anksioznost pre susreta sa odredjenim

fobicnim stimulusom.

Najcesci fobicni objekti i situacije: zivotinje,oluja,bolest,povreda,letenje...

Epidemiologija:

● najcesci mentalni poremecaj u opstoj populaciji

● kod gotovo cetvrtine opste populacije

● cesce kod zena nego kod muskaraca u odnosu 2

prema 1
 Etiologija:
Bioloska teorija etiologije:

Kao specifican nalaz navodi se istrazivanje fobije od zmija. Kod ove fobije
registrovana je aktivacija vizuelnog asocijacionog korteksa i talamusa, dok je kod
fobije od malih zivotinja registrovana aktivacija prednjeg temporalnog, zadnjeg
medijalnog orbitofrontalnog, somatosenzornog korteksa i talamusa.

Psiholoski etioloski modeli:

1. Bihejvoiralni model: specificne fobije su nauceno ponasanje.

2. Psihoanaliticki etioloski model: specificna fobija je posledica intrapsihickog
konflikta.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza:

● Dijagnoza: postavlja se ukoliko se kod osobe javlja strah u specificnim

situacijama (visina, mrak, letenje i slicno), pri cemu se javljaju psiholoski ili
vegetativni simptomi).

● Diferencijalna dijagnoza: specificnu fobiju relativno je lako odvojiti od drugih,

pre svega anksioznih poremecaja. To je zbog toga sto se anksioznost javlja
samo u specificnim situacijama.
Klinicke karakteristike:
Specificna fobija se, uglavnom, javlja u ranom detinjstvu. Ovo se pre sveha odnosi
na strah od spoljasnje situacije i strah od krvi, injekcije i povredjivanja.

Tokom godina, fobijski simptomi su gotovo stalno prisutni. Ipak, ove fobije vrlo
retko ometaju fukcionisanje i nemaju znacajan efekat na kvalitet zivota, osobe se
redje obracaju za specificnu terapijsku pomoc.

Terapija:

Bihejvioralni tretman: sistemska desenzitizacija (izlaganje fobicnom stimulusu uz istovremenu

relaksaciju), ekspoziciju u uzem smislu (postepeno ili naglo izlaganje fobicnom stimulusu bez primene
relaksacije), i modelovanje (posmatranje i ponavljanje ponasanja bez izbegavanja fobicnog stimulusa).

Benzodijazepinski anksiolitici u niskim dozama, kao dopuna i olaksanje bihejvioralnom tretmanu, ili, ako
je bihejvioralni tretman nemoguce primeniti (strah od letenja).
 PANIČNI POREMEĆAJ

- Napad panike: iznenadni, spontani, zastrašujući doživljaj intenzivnog straha i

nastupajuće katastrofe, koji prate brojni somatski simptomi.Prestaje spontano,a
oboleli sve ovo opisuju kao osećaj nastupajuće smrti ili osećaj “ludila”.

-Panični poremećaj: sindrom učestalih, neočekivanih paničnih napada, intenzivna

zabrinutost zbog narednih paničnih napada i njihovih mogućih posledica.
ETIOLOGIJA
Uzrokuje ga grupa heterogenih neuropatoloških stanja.

Locus coeruleus, homosenzitivne strukture medule, limbički sistem i frontalni

korteks su bitni za panične poremećaje.

Natrijum laktat -> baroreceptore -> n.vagus -> nc,tractus solitaris i

nc.paragigantocellularis u meduli(u njoj informacija biva abnormalno
integrisana što dovodi do lažne detekcije ozbiljne autonomne disfunkcije) ->
locus coreleus -> limbički sistem=OSEĆAJ STRAHA -> aktivacija
autonomnog nervnog sistema.-
 PSIHOLOŠKE TEORIJE
-Psihoanalitičko tumačenje: podrazumeva da se panični poremećaj javlja kao
transformacija libida u anksioznost, ili kao signal moguće opasnosti.

-Kognitivna hipoteza: osobe pogrešno tumače simptome vegetativne

hipereaktivnoti..

Palpitacije prepoznate kao osećaj ozbiljnog srčanog oboljenja.

Osobe sa ovakvim načinom razmišljanja pomeraju fokus pažnje na telesne

manifestacije i postaju senzibilne na svoje somatsko i mentalno stanje.

Osobe izbegavaju različite situacije koje provociraju anksioznost i često razvijaju

agorafobiju.
DIJAGNOZA
Najmanje 4 od sledećih 14 simptoma: ubrzan rad ili lupanje srca, znojenje,
drhtanje, osećaj gušenja, osećaj nedostatka vazduha, bol ili druga nelagodnost u
grudima, muka ili druge stomačne tegobe, suva usta, utrnulost, hladni ili topli talasi
po telu, osećaj vrtoglavice ili gubitka svesti, depersonalizacija ili derealizacija,
strah od ludila ili gubitka kontrole i strah od smrti.

Četiri ili više paničnih napada tokom perioda od mesec dana.

KLINIČKE KARAKTERISTIKE
-Prvi
panični ataci se javljaju u periodu
kasne adolescencije i ranog odraslog doba

-Javljaju se spontano ili nakon fizičkog ili

mentalnog iscrpljenja,vremenom postaju
intenzivniji i učestaliji, pri čemu se razvija
panični poremećaj

-Simptomi paničnog napada mogu ličiti na

simptome različitih somatskih oboljenja, što
pacijenti doživljavaju kao ukazivanje na
neotkriveno somatsko oboljenje
KLINIČKE KARAKTERISTIKE
-Posledica paničnih napada je i značajno
menjanje načina života (izbegavanje različitih
situacija, izbegavanje socijalnih kontakata), da bi
se izbegao “fatalni ishod”

-Često se javlja agorafobični sindrom

-Panični poremećaj odlikuje hroničan i oscilatoran

tok (sa povremenim spontanim remisijama i
povremenim intenziviranjem simptoma)

-Moguća komplikacija-depresija (zbog

nemogućnosti savladavanja tegoba i promene
načina života)
 TERAPIJA PANIČNOG POREMEĆAJA
-Terapija paničnog poremećaja se bazira na farmakološkom i kognitivno-bihejvioralnom
pristupu koji imaju za cilj da redukuju simptome anksioznosti i da ih stave pod kontrolu

-Serotonergici (fluoksetin, sertralin, fluvoksamin)-lekovi izbora

-Benzodiazepini-(visokopotentni-alprazolam,klonazepam)-brži početak delovanja

-Cilj kognitivne terapije je otklanjanje pogrešnih uverenja koja dovode do pojave i

održavanja napada panike-kognitivna restrukturacija

-Bihejvioralne tehnike se koriste ukoliko postoji ponašanje izbegavanja i anticipatorna

anksioznost-sistematska desenzitizacija, u realnim ili imaginarnim situacijama
 Generalizovani anksiozni poremećaji
*Stanje dugotrajne i intenzivne anksioznosti koja se manifestuje zabrinutošću,
strepnjom i napetim iščekivanjem.

*Češće se javlja kod osoba ženskog pola,retko kao izolovani poremećaj, već u
kormobiditetu sa ostalim mentalnim poremećajima.

*Najčešće mu prethode nepovoljni životni događaji ili traumatska iskustva.

 Etiologija
*Biološki etiološki faktori: promene na benzodiazepinskim receptorima. Tako
primena benzodiazepina prouzrokuje smanjenje metabolizma u prefrontalnom
korteksu i limbilčkim regionima kao i bazalnim ganglijama.

-Psiholološki etiološki faktori: stalni doživljaj sopstvene nesigurnosti i iščekivanja

opasnosti i nemogućnost da se bore sa opasnošću.

-Socijalni etiloški faktori

 Kliničke manifetacije
*Visoka zabrinutost- anksioznost je dugotrajna,intenzivna,negativno utiče na sve
sfere pacijentovih funkcionisanja.

*Motorna napetost- karakteriše se grčevima,zategnutošću mišića,tremorom

ekstremiteta,nemogućnost opuštanja i glavoboljom.

*Hiperaktivnost vegetativnog nervnog sistema- otežano disanje, znojenje,

tahikardija,simptomi od strane gastrointestinalnog trakta.

*Psihička napetost- iritabilnost,razdražljivost, lakoća sa kojom se pacijenti

iznenade i trgnu na najmanji povod,nedostatk koncentracije i problem sa
spavanjem.
 Terapija
***Farmakoterapija***

1) Anksiolitici iz grupe benzodiazepina: diazepam, lorazepam, bromazepam

2) Nebenzodiazepinaki anksiolitici: buspiron u dozi od 15-60mg
3) Tricikćlični antidepresivi: amitriptilin
4) Beta adrenergički blolatori: propranolol, atenolol

Svrha primene anksiolitika i drugih lekova je sa ciljem da se smanji ili uklone

simptomi anksioznosti.
 ***Psihoterapija***
*Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija služi da se pacijent relaksira

-Psihosinamski orijentisana psihoterapija

-Suporativna psihoterapija
 Mešovito anksiozno-depresivni poremećaj
predstavlja posebnu dijagnostičku kategoriju koja se odnosi
na pacijente koji istovremeno imaji simptome anksioznosti i
depresije,ali tako da ne zadovoljavaju kriterijume za
dijagnozu nekog specifičnog anksioznog poremećaja ili za
dijagnozu depresije
Epidemiologija i etiologija
Epidemiologija: Etiologija:zajednički faktori
zastupljenost u opštoj za anksiozne i depresivne
populaciji 1-10% poremećaje

javlja se kod 50% ● poremećaj

psihijatrijskih bolesnika noradrenergičkog i
serotonergičkog sistema
● poremećaj lučenja
kortizola
Dijagnoza i terapija
● simptomi anksioznosti i depresije, ali ne u dovoljnom
kvalitetu da bi se postavila dijagnoza depresije ili
anksioznog poremećaja
● Klinička slika:nekada dominantni simptomi anksioznosti
nekad depresije
○ napetost,nervoza,razdražljivost,poremećeno
spavanje,pesimizam,loša koncentracija,gubitak
energije
○ terapija: psihoterapija i lekovi
 Opsesivno-kompulsivni poremećaj
Definicija

Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakterišu opsesivne

(nametnute, neprijatne, ponavljajuće) misli i kompulsivno
(ritualno) ponašanje koji su praćeni visokim intenzitetom
anksioznosti.
Etiologija

1. Biološka teorija: uočena je češća pojava u okviru istih porodica. Postoji povišena
aktivnost u orbitoforntalnom koretksu, amigdali, talamusu, nc caudatusu. U
biohemijskom smislu nalazi se smanjenje serotonina.
2. Psihološke teorije:
➔ kognitivno bihejvioralne
➔ psihoanalitičke

Kognitivno bihejvioralne: poremećaj se javlja kod ljudi sa pogrešnim načinom razmisljanja.

Želeći da prekine sve te misli osoba sve više misli o njima. Tada mu se intenzivira
anksioznost I tada osoba primenjuje zaštitne obrasce ponašanja – kompulzije.
Psihoanalitičke teorije: poremećaj je posledica intrapsihičkog konflikta koji se odnosi na
agresiju i seksualnost, zbog psihičke regresije na analno – sadistički stadijum razvoja
ličnosti. Razvijaju se fuzija libidnih i agresivnih impulsa (što dovodi do ambivalencije) i
dominacija strogog supraega. Dominantni mentalni obrasci su izolacija afekta i reaktivna
formacija.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza
Dijagnoza OKP postavlja se ukoliko kod
pacijenata postoje opsesivni simptomi (misli,
impulsi, slike) ili kompulsivni simptomi
(radnje) koji uzrokuju nelagodnost i probleme
u funkcionisanju barem dve nedelje.
Diferencijacija od ostalih anksioznih (pre
svega fobičnih) poremećaja je po tome što
kod OKP postoji intenzivniji strah od povrede
drugih ljudi. Kompulzije u okviru OKP imaju
zajedničku karakteristiku ekstenzivnog
ponašanja sa poremećajima impulsa i
ponašanja odraslih (kockanje, promiskuitet...),
ali razlika je to što kod kompulzija nema
doživljaja prijatnosti. Diferencijacija od
psihotičkih poremećaja je to što su kod OKP
simptomi su ego-distoni (strani, neprijatni) i
pacijent se bori protiv njih.
Kliničke karakteristike
Opsesivni simptomi
➔ dugotrajne i ponavljajuće misli, impulsi ili
slike
➔ njihova osnovna karakteristika je da se
nameću svesti uprkos opiranju
➔ pacijent ih prepoznaje kao besmislene i
preterane, ali svestan je da su produkt
njegovog razmišljanja (dif.dg. kod
psihotičnih poremećaja one su nametnute
sa strane)
➔ sadržaj opsesije je uglavnom neprijatan –
najčešće se odnosi na prljavštinu (ruke
kontaminirane bakterijama), agresivne
akcije (misli da može da povredi druge),
poredak (sve stvari moraju da budu
složene po nekom redu), seksualnost…
Kompulsivni simptomi
➔ ritualne, ponavljajuće, stereotipne radnje ili
ponašanja koje pacijent doživljava kao
preterane I besmislne, ali nije u stanju da im
se odupre.
➔ najćešće kompulzije – proveravanje
(zaključavanje, informacije…), brojanje
➔ (do određenog broja ili po određenom
rasporedu), oblačenje (uvek na isti način)...
➔ često su komplikacija posledica opsesivnih
simptoma (često pranje ruku zbog
nametnute ideje da su ruke prljave)
➔ kompulzije dovode do trenutnog, ali
kratkotrajnog olakšanja i zato imaju
tendenciju da se stalno ponavljaju (tako se
oslobađaju opsesivnih misli)
● Prvi put se javlja u adolescenciji,
obično nakon stresogenih
događaja.
● Može da se manifestuje pojavom
opsesivnih simptoma kojih se ne
mogu osloboditi. Oni dovode do
anksioznosti koje se oblobađaju
kompulzivnim radnjama. Kako
vreme prolazi, kompulzije se
kompikuju (pranje ruku
produžava, dodaju se
deterdženti, broji se duže itd).
● Vremenom poremećaj dobija
hroničan tok i može trajati
godinama.
Terapija opsesivno-kompulsivnih poremećaja
Svodi se na farmakoterapiju i psihoterapiju.

Farmakoterapija: Psihoterapija: bazira se na

➔ antidepresivi – specifični
inhibitori ponovnog preuzimanja
serotonina (SSRI): paroksetin,
sertalin, fluoksetin...
➔ anksiolitici – pre svega
benzodiazepini, cilj primene je
akutno smanjenje somatskih
simptoma anksioznosti
kognitivno-bihejvioralnoj, a koriste se:
➔ tehnika ekspozicije za prevenciju
kompulzija (pacijent se izlaže
situacijama koje izbegava, uz
izostajanje rituala – kompulsivnog
ponašanja koje je do tada
primenjivao
➔ tehnike zaustavljanja misli za
smanjenje opsesivnih misli