PSIHOLOGIJA siže 1 Šk 2010/2011

PSIHOLOGIJA - predmet i zadaci

Šta je predmet psihologije? Šta sve sačinjava psihičku stvarnost?

Koje vrste pojava Ψ izučava? Šta pri tome koristi?

DEFINICIJA – Sistematsko izučavanje psihičkog života ljudi i životinja, na osnovu proučavanja objektivnog ponašanja i
neposrednog iskustva morate znati da objasnite definiciju, ne zaboravite da ovo sistematsko izučavanje i proveravanje
činjenica čini psihologiju empirijskom naukom!

ZADACI – Koji su? Šta je njihova svrha?

Kako se psihologija razvijala kao nauka i zašto je ona danas sistem psiholoških disciplina?
Teorijske discipline: opšta, fiziološka, razvojna, socijalna, Ψ ličnosti
Primenjene: pedagoška, Ψ rada, industrijska Ψ, mentalna higijena, klinička Ψ, ekološka Ψ, sportska Ψ, Ψ potrošača
Odnos Ψ sa drugim naukama - kakav je? Šta dobijaju druge nauke?

Odnos laičko / naučno - Psihologija je, za razliku od drugih nauka, bliska "običnom čoveku" jer on promišlja svoja iskustva,
ima svest o svojim osećanjima, može da prati i koriguje svoje mišljenje, pokušava da razume svoje ponašanje i ono što ga
pokreće... Ipak, ova laička znanja razlikuju se od naučnih. Naučna psihologija se po svom predmetu i postupcima koje
koristi, razlikuje od "psihologije" kojom se ljudi svakodnevno bave u životu. U čemu se ogledaju te razlike? Važni kriterijumi
na osnovu kojih se razlikuju naučni i laički pristup su: opštost (opšta vrednost pojava, da li se tiču ljudi uopšte...),
proverljivost, objektivnost (izučavanje pojava prema utvrđenim postupcima, prikupljanje i proveravanje činjenica).
Psihologija se bavi mnogim pojavama i temama sa "laičkog spiska", ali ih shvata drugačije i bavi se njima na drugačiji
način, ipak naučno psihološko znanje i laičko psihološko znanje su u stalnoj, dvosmernoj vezi:
(a) svakodnevno iskustvo kao potencijalni izvor, pokretač naučnog saznanja (saznanje može započeti na osnovu laičkog
znanja - zanimljivošću, otkrićem, dilemom, pitanjem na koje ono ne može dati odgovor, kontradikcijom koju ne može
da se razreši); ali i kao materijal pomoću koga se naučni pojmovi i principi obogaćuju iskustvom, kako ne bi postali
previše apstraktni i odvojeni od stvarnosti;
(b) naučno znanje kao razrada, sistematizacija, provera, apstrakcija, nadgradnja…

METODE I TEHNIKE PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA

METODE – koja značenja ima termin metoda?

Kako izgleda jedno istraživanje, šta znači ''opšti način organizovanja istraživanja nekog problema koji se želi ispitati''? (pronađi u
knjizi)

Osnovne metode - eksperiment (eksperimentalna metoda)

- posmatranje (sistematsko neeksperimentalno istraživanje) prednosti i mane
- samoposmatranje (introspekcija) svake od njih!
Sa koje 2 vrste podataka barata psihologija?

TEHNIKE – značenje?
1) UPITNIK i INTERVJU služe za prikupljanje podataka
2) SKALA PROCENE koje su karakteristike svake od njih?
3) ANKETIRANJE kada se koriste, šta pomoću njih možeš
4) TESTOVI mora imati utvrđene norme, da saznaš?
zašto je VREDNOST TESTA UVEK RELATIVNA?

5) STATISTIČKI POSTUPCI – za obradu podataka

 PSIHOLOGIJA siže 1 Šk 2010/2011

Razvitak psihičkog života čoveka

FILOGENETSKI RAZVOJ – šta je to? Objasni! Šta je bio preduslov filogenetskog razvoja?
3 bitna faktora filogeneze: uloga rada i formiranje ruke, nastanak i značaj govora – razvitak psihičkih funkcija i razvoj
društvenog života (društvena zajednica i kultura, šta je karakteristika društvene zajednice u odnosu na čopor?)

NIJEDAN OD FAKTORA NE MOŽE BEZ PREOSTALA DVA, STALNO SU U INTERAKCIJI - ZAŠTO?

ONTOGENETSKI RAZVOJ – trenutak od začeća do smrti jedinke!

Faktori ontogeneze: nasleđe, sredina i aktivnost jedinke (objasni delovanje svakog od njih) Zašto su u interakciji?
SHVATANJA O ČINIOCIMA RAZVOJA – nativizam, empirizam, interakcionizam (zašto ono danas preovladava?)
Ostala: strukturalizam, bihejviorizam, teorija konvergencije
Za svako od shvatanja šta je glavni činilac razvoja?

ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA

Zašto je naš celokupan organizam osnova psihičkog zdravlja svake jedinke?

Koje su uloge nervnog sistema? Šta predstavlja osnovnu gradivnu jedinicu nervnog sistema?
Šta su neurotransmiteri i koja je njihova uloga?

Nervni sistem periferni NS čini ga somatski NS i

autonomni NS (simpatikus i parasimpatikus) šta rade?

centralni nervni sistem

kičmena moždina mozak, čini ga:

1.Prednji mozak (kora, talamus, hipotalamus i limbički sistem)
Kičmena moždina se proteže duž kičmenog
2.Moždano deblo (srednji mozak, pons, retkularna formacija, produžena moždina i mali
stuba i provodi nervne impulse između mozga i
mozak – cerebelum)
periferije tela i reguliše jedan broj refleksa
šta sve štiti mozak?
 PSIHOLOGIJA siže 1 Šk 2010/2011

 Produžena moždina – regulacija nevoljnih funkcija, krvni pritisak, centar nekih refleksnih reakcija
 Retikularna formacija: mreža unutar moždanog stabla, buđenje i padanje u san, mišićni tonus...
 Pons – povezuje polulopte cerebeluma, utiče na spavanje i san, pokretanje tela
 Mali mozak – učestvuje u kontroli motornih finkcija
 Talamus - složena grupacija jedara koji imaju funkciju relejne stanice koja je u kontaktu sa korom mozga. Prima
gotovo sve senzorne informacije, koje sa periferije najpre pristižu u talamus, a zatim na specifične zone kore.
Kortikalni neuroni povratno šalju aksone na talamus i kontrolišu protok senzornih informacija.
 Hipotalamus - lociran ispod talamusa; uključen je u kontrolu osećaja gladi, žeđi, regulaciju temperature,
reproduktivnog ponašanja. Hipotalamus kontroliše hipofizu, žlezdu koja kontroliše aktivnost praktično svih žlezda
sa unutrašnjim lučenjem.
 Limbički sistem – povezuje hipotalamus sa pojedinim delovima mozga i ima važnu ulogu pri manifestovanju
emocija
MOŽDANA KORA – koje su njene zone i koja 4 režnja postoje?
Funkcije svake zone i režnja? Odakle ide kontrola voljnih pokreta? Kako vidimo, a kako čujemo ili osećamo dodir i bol?

Lateralizacija hemisfera – šta radi koja hemisfera, šta se dešava kada se preseku veze corpus callosuma između njih?
Šta se dešava ukoliko dođe do povrede mozga? Moždama oštećenja najčešće nastaju usled moždanog udara, povreda
(kontuzija), tumora i zloupotrebe psihoaktivnih suspstanci.

Organi koji primaju čulne stimuluse iz okruženja nazivaju se RECEPTORI (čula), a organi kojima se ostvaruju pokreti /
promene / efekti zovu se EFEKTORI – 2 vrste: mišići i žlezde (organi koji luče određene hemijske sastojke): 1. žlezde sa
unutrašnjim lučenjem i 2. žlezde sa spoljašnjim lučenjem

 Hipofiza / pituitarna žljezda – izlučuju više hormona koji pojačavaju / slabe rad ostalih žlezda, hormon rasta
 Nadbubrežne / adrenalne žlezde – u blizini bubrega, jezgro luči adrenalin važan u procesu doživljavanja emocija,
kora luči kortine važne za normalan rad organizma i seksualni razvoj
 Štitna / tiroidna žlezda – metabolizam, aktivnost i rast organizma luči tiroksin
 Pankreas – luči insulin, regulacija šećera
 Polne žlezde / gonade – nalaze se u sastavu polnih organa, koje su?, izlučuju estrogen i testosteron