ETOLOGIJA 27.03.2019.

PONAŠANJE - 2
Stečeno (naučeno) ponašanje
Sve promene u ponašanju adaptivnog karaktera koje nisu genetski determinisane već su posledica
iskustva predstavljaju stečeno ponašanje.

Predstavlja treći način da se životinja adaptira na uslove života (pored oblika ponašanja nastalih
genetičkom adaptacijom i modifikacijom instinkta životinja)

Stečene komponente ponašanja su:

 uslovni refleksi
 modalni oblici ponašanja
 naučene aktivnosti
 navike

Oblici stečenog ponašanja su:

 habituacija
 senzitizacija
 imprinting i
 asocijativno pamćenje

Modalne aktivnosti
 genetski su preprogramirane
 predstavljaju poseban oblik stečenog ponašanja kod domaćih životinja
 njihova varijabilnost je ograničena, a uslovljena je:
 prostornim ograničenjima
 mogućnošću delovanja ključnih stimulusa u životnoj sredini
 stečenim oblicima ponašanja i
 iskustvom

Na način ispoljavanja modalnih aktivnosti utiču:

 motorne aktivnosti
 prisustvo ključnih stimulusa (rilizera) i
 motivacioni činioci

Memorija
 Sposobnost mozga da skladišti informacije u određenom vremenskom periodu
 Od velikog je značaja za proces učenja (neuroni hipokampusa)
 Kapacitet mozga životinje da određene informacije zadrži izvesno vreme u vidu zapisa i da
na istu informaciju odgovara istom reakcijom
1
Memorija može biti
 Neposredna - nekoliko milisekundi, input
 Kratkotrajna - nekoliko minuta, K/Na pumpa nervnih ćelija
 Srednja, labilna - duže od jednog časa
 Dugotrajna dugoročna memorija (sećanje ili pamćenje) neograničeno dugo vremena je
zapisana u mozgu - praćena je sintezom specifičnih proteina – vezana za osobine staništa
koje najviše utiču na opstanak životinja
Emocionalni status životinje u momentu delovanja memorisanog stimulusa veoma je bitan za
dužinu njegovog skladištenja u mozgu.
Svi sisari dobro pamte stimuluse koji su bolni i izazivaju strah.
Što je životinja jače doživela emocionalni stimulus to će on biti duže memorisan

Automatske veštine
 Stiču se iskustvom u toku ontogenetskog razvoja
 Predstavljaju jedan od načina da se izmene pojedini oblici ponašanja
 Konstantne su po obliku i načinu izvođenja
 Pod malim su uticajem volje i svesnosti
 Kada se sva stečena iskustva stope u jednu aktivnost i pridodaju instinktu, npr. izbegavanja
predatora - tada postaju VEŠTINA

Habituacija
 Navikavanje, ignorisanje neutralnih, nebitnih stimulusa
 Javlja se samo u odnosu na stimuluse koji su za životinju bezopasni i
 Reverzibilne je prirode (štedi energiju životinje)
 Nove stimuluse životinja prvo procenjuje, a potom odlučuje da li će na njih reagovati
 Mlade životinje se lakše navikavaju na životne uslove od starijih

Učenje kroz navikavanje

 Habituacija-navikavanje-smanjenje odgovora ponašanja, ako se stimulus frekventno
ponavlja
 Odgovor (ponašanje) može i sasvim da nestane

Senzitizacija
Bihejvioralna reakcija prouzrokovana signifikantnim stimulusima
 bez obzira da li su i u tom trenutku relevantni
 ili što je motiv koji taj stimulus pokreće već zadovoljen
Proces suprotan habituaciji
Bihevioralna reakcija na isti stimulus koji je bio povod zadovoljenja poslednje potrebe

2
Asocijativno pamćenje
 Kondicioniranje, asocijativno učenje, uslovno učenje, uslovljavanje
 Predstavlja učenje životinje da povezuje događaje, tj. stimuluse i bihejvioralne odgovore na
te stimuluse sa njihovom posledicom
 Proces u toku kojeg životinja stvara vezu, tj. asocijaciju između:
o prethodnog neutralnog stimulusa
o značajnog stimulusa i
o bihejvioralnog odgovora
Pravila asocijativnog učenja
1. Asocijacija
2. Brzina
3. Pojava ekstinkcije
4. Pojava ekvipotencije

1. Asocijacija je povezivanje događaja koji se zajedno odigravaju u vremenu i prostoru

 uspostavljanje asocijacije između nekondicioniranog i kondicioniranog stimulusa je brže i
jače što je interval među njima kraći

2. Brzina asocijativnog učenja zavisi od:

 jačine kondicioniranog stimulusa i
 značaja koji za životinju ima nekondicionirani stimulus

3. Pojava ekstinkcije - ako nekondicionirani stimulus često izostaje onda naučena bihejvioralna
aktivnost gubi na intenzitetu i učestalosti

4. Pojava ekvipotencije –životinja istom lakoćom pamti sve parove događaja, sve stimuluse i
bihejvioralne aktivnosti, bez obzira da li su one pozitivne ili negativne
Ipak, izgleda da životinje lakše i brže povezuju kondicionirane stimuluse sa nekondicioniranim
stimulusima koji predstavljaju životne priorite, tj. koji su u vezi sa primarnim potrebama

Sposobnost shvatanja, inteligencija i uloga igre u učenju

 brzina povezivanja stimulusa i reakcije životinje na taj stimulus uslovljena je njenom
sposobnošću shvatanja i opažanja
Inteligencija predstavlja brzinu shvatanja, tj. snalaženja u određenoj situaciji
 Mnoge vrste ptica i sisara mogu da uče nove bihejvioralne strategije posmatranjem starijih i
veštijih životinja kod kojih su te strategije prisutne
Igra je jedan od načina sticanja korisnih iskustava
Zapažanja i iskustva koje životinja stekne u igri predstavljaju latentne oblike učenja, kojima
životinja obogaćuje svoju memoriju, a time i sposobnost snalaženja u situacijama koje tek predstoje
tokom daljeg razvoja.
3