ovekovi motivi

Pod motivom se podrazumeva ono sto organizam pokusava da ucini, ono sto pokusava da izvrsi.
Motivacija je van licnosti, van okvira determinizma.

Covek racionalni gospodar

Ponasamo se ovako ili onako jer procenjujemo situaciju, odmeravamo posledice odredjenog
ponasanja i konacno delamo u skladu sa rezultatima racionalne analize situacije.
Motivacija se sad nalazi u svesti i zakonitosti motivacije su zakonitosti racionalnih procesa.
Covekova volja je slobodna.
Ponasanje licnosti moze biti usmereno da se dozivi maximum zadovoljstva i minimum
neugodnosti (hedonizam) ili da se pre svega zadovolje vlastite potrebe (egoizam) ili potrebe
drugih ljudi (altruizam).
Problem povezanosti duha i tela lezi u centru motivacije.
Dekart- motivacija regulisana radom pinealne zlezde.

Covek- masina
Bilo je pokusaja da se covekovo ponasanje objasni prema modelu pritiska na dugme, fizicke
energije- stimulusi pogadjaju receptore, impulsi se prenose nervnim sistemom do misica koji se
aktiviraju i daju odgovor na odredjeni stimulus. Ovo vazi za reflekse i tropizme.
Refleksi- patelarni reflex- jednostavni, automatski pokret misica.
Tropizmi- koordinirani, prisilni pokreti koji su odgovor organizma na odredjene situacije koje
deluju kao stimulus.

Covek- zivotinja
Darvin prvi coveka shvata kao zivotinju.

Urodjeni nagoni
Tesno povezani sa fizioloskim zahtevima tela i fizickog opstanka. To su : potreba za hranom,
vodom, kiseonikom, izbegavanje bolnih stimulusa i sl.
Sluze funkcijama neophodnim za odrzanje organizma.

Izvedeni nagoni
Izvedeni iz osnovnih telesnih nagona, sticu se kroz proces ucenja.

Instinkti
Urodjene bioloske tendencije. Visi su od urodjenih nagona jer ukljucuje i odgovarajuce
ponasanje koje dovodi do zadovoljenja nagona.

Covek- produkt drustva

Vrste covekovih motiva zavise od zahteva njegove socijalne grupe. Motivi , zelje, ciljevi i
namere su odraz drustvenih potreba. Postoji socijalna selekcija i soc. evolucija koje omogucavaju
opstanak i funkcionisanje socijalnih grupa.
Kulturalni relativizam
Tvrdi da se ljudske vrednosti mogu razumeti jedino u odnosu na odredjenu kulturu. Bioloskim
nagonima se pridaje minimalna uloga. Jedinka uci obicaje svoje kulturne sredine dok tezi za
zadovoljenjem svojih primitivnih fizioloskih potreba.

Socijalni determinizam
Postoje zakoni drustva, socijalnih organizacija i i storijskih tokova koja nadjacavaju individualnu
ljudsku prirodu. Covek nije svestan specificnih determinanti svojih motiva.

Covek- nesvesno bice

Covek nije svestan pravog razloga veceg dela svoga ponasanja.
Razlozi su duboko skrivene instinktivne tendencije koje se manifestuju na slozen i indirektan
nacin.
Covekova aktivnost je iracionalna

Identifikovanje motiva

Motiv je potreba ili zelja udruzena sa namerom da se postigne odgovarajuci cilj. Nacini za
utvrdjivanje specificnih motiva licnosti:
1. proucavanje ponasanja licnosti- zakljucivanje o njegovim potrebama i zeljama iz stalnih
karakteristika a o ciljevima na osnovu rezultata do kojih takvo ponasanje dovodi.
2. da nam licnost govori kakve su njene potrebe i zelje i koji su njeni ciljevi.

1.Zakljucivanje o motivima na osnovu ponasanja

Proucavanje ponasanja je selektivno ne vodeci racuna o svakom detalju vec tragajuci za

organizovanim sekvencama ponasanja tj. posmatranje ponasanja licnosti u epizodama.

Slucajno ponasanje- sistematske posledice

Pod slucajnim ponasanjem podrazumevamo serije neorganizovanih odgovora koje nemaju
odredjen oblik i konstantnu umerenost.

Dosledno ponasanje
Jedno te isto usmereno ponasanje koje moze imati za cilj da zadovolji sasvim razlicite potrebe.
Jedan motiv mnogostruke posledice.

2.Zakljucivanje o motivima na osnovu verbalnih izvestaja

Nesvesna motivacija
Na osnovu ispoljene doslednosti ponasanja posmatrac moze da utvrdi postojanje nesvesnih
motiva.
Dva znacenja nesvesne motivacije:
*Postojanje nesvesne potrebe koja izaziva nesvesnu teznju za postizanjem nesvesnog cilja
*Ne postoje nesvesne potrebe, ciljevi, zelje, namere, nadanja. Pod nesvesnom motivacijom se
podrazumeva da licnost nije svesna posledica svojih aktivnosti.

Motiv i uzrok

Motiv nije neophodan za svaki detalj u ponasanju i organizmu. Zakljucak o uzrocima mora da
sadrzi faktore percepcije, misljenja i ucenja i faktore opste situacije i dejstva mnosta stimulusa
koji uticu na organizam.

Borbeno ponasanje

Nuzno sadrzi teznju da se za ostvarenje cilja pronadju odgovarajuca sredstva i koncentrisanu

paznju individue. Svesnost je izrazito obelezje borbenog procesa.

Uobicajeno ponasanje

Dobro uvezbani i visoko organizovani oblici odgovora- navike. Za navike nije karakteristicana
adaptivna fleksibilnost koja je posebno obelezje borbenog ponasanja. Navike su rutinski oblici
odgovora stecenih u procesu ucenja koji se automatski javljaju i ispoljavaju uz minimum svesne
paznje. Svest je neophodna u razvoju navika.

Ekspresivno ponasanje

Manifestacija onoga sto se desava u licnosti (stanje napetosti ili oslobadjanja napetosti, osecanja
konflikta). Ova ponasanja nisu motivisana, nisu upravljena ili odredjena teznjom da se postignu
neki ciljevi i zadovolje odredjene potrebe. Mogu nekada biti motivisana.

Vrste motiva

Svaku aktivnost coveka odredjuje jedan od cetiri opsta cilja:

1. opstanak
2. sigurnost
3. zadovoljenje

4. stimulacija

Motivi pomnjkanja i motivi obilja

Motiv pomanjkanja- uloga je smanjenje ili redukcija tenzije. Izrazavaju ga ciljevi opstanka i
sigurnosti
.
Motiv obilja- karakteristicna zelja da se dozivi zadovoljstvo. Ne smanjuje tenziju vec je
povecava. Opisuju ga cilj zadovoljenja i stimulacije.

Klasifikacija specificnih motiva

Svaki od cetiri opsta cilja ima zajednicku klasifikaciju.

1. motivi koji se odnose na telo licnosti
2. motivi koji se ticu njenih odnosa sa sredinom
3. motivi koji se ticu odnosa sa drugim ljudima
4. motivi koji se odnose na vlastitu licnost

Slozenost motiva
Motivi se nikada ne javljaju pojedinacno.

Motivi pomanjkanja
Motivi obilja
Odnosi se na telo
Izbegavanje stanja u kojima se trpe neprijatna telesna stanja.
Postizanje prijatnih senzornih dozivljaja
Odnos sa sredinom
Izbegavanje opasnih objekata i objekata koji izazivaju dozivljaj straha.
Postizanje uzivanja, resavanje problema sredine i teznja za novim situacijama.
Odnos sa drugim ljudima
Izbegavanje inerpersonalnih konflikata, teznja da se pripada grupi, da se odrzi drustveni status i
ugled.
Postizanje ljubavi, pripadnosti, nezavisnsti.
Ticu se vlastite licnosti
Izbegavanje osecanja inferiornosti u poredjenju sa drugima ili sa idealom o sebi.
Postizanje osecanja samopostovanja i samopotvrdjivanja.

Uzimanje hrane- jedan od mtiva opstanka

Javlja se iz potrebe da se organizam snabde odredjenim materijama koje su neophodne za

njegovo funkcionisanje. Trenutne aktivnosti mogu privremeno da inhibiraju glad dok neki
spoljasnji stimulusi mogu da je izazovu. Postoji utvrdjen ritam pojave gladi koji se razlikuje u
zavisnosti od osobe i kulture. Objekt motiva gladi je hrana.

Ostali motivi uzimanja hrane

Zelja za odredjenom vrstom hrane podstice coveka na aktivnost. Motivi konzumiranja hrane
mogu biti sasvim nezavisni od potrebe ili zelje za hranom.

Seksualno ponasanje - motiv zadovoljenja

Vezan za fizioloske faktore ali u manjoj meri, spojen sa potrebama opstanka individue. Cilj
seksualne aktivnosti je zadovoljenje seksualnih zelja koje mogu biti opste i specificne.
Specificne pozude- izvrsenje posebnog akta sa posebnim partnerom.
Razni kulturoloski obicaji regulisu ispoljavanja vezana za sexualno ponasanje.
* Tabu i incest - zabrana seksualnog odnosa sa clanovima porodice.
* Dupli moral no sto je normalno i sto dolikuje muskarcu nije dopusteno zeni.

Ostali motivi seksualnog ponasanja

Iza seksualnosti se nalazi vise faktora : zacece, radjanje dece, zaradjivanje novca, teznja da se
bude patriota.

Samopotvrdjivanje jedan od motiva sigurnosti

Izrazava potrebe i zelje da se prisustvo pijedinca primeti, oseti i istakne. Ove potrebe se posebno
ticu odnosa sa drugim osobama i socijalnim grupama. Najvazniji aspekti samopotvrdjivanja:
1. dominacija- nametanje nekih clanova grupe iznad ostalih
2. socijalni ugled- materijalna dobra, postignuca, drustveni polozaj
3. moc- zelja za posedovanje moci nad drugim ljudima, moze biti u potpunosti zadovoljena
i bez javnog priznanja.

Radoznalost - motiv stimulacije

Organizam je radoznao samo onda kad je potrebno da se zadovoljne bazicne telesne potrebe, i
tada organizmom upravlja zakonitost najmanjeg napora, organizam trosi minimum energije
samo onoliko koliko je potrebno da se obezbedi opstanak.

Takodje, radoznalost je jak motiv kada se javi teznja da se zadovolje drugi ciljevi sa
maksimumom stimulacije.

Zadovoljenje i frustracija motiva

Izazivanje stanja motivisanosti

Postoje tri grupe podstrekaca stanja motivisanosti:
1. podstrekaci iz unutrasnje sredine- koji se odnose na unutrasnja stanja organizma
2. podstrekaci iz spoljasnje sredine koji se odnose na spolj. Sredinu
3. podstrekaci koji se odnose na tokove misli u svesti licnosti.

1. Podstrekaci iz unutrasnje sredine

Stimulusi prema kojima organizam mora da se prilagodjava a koji poticu iz unutrasnje sredine.
HOMEOSTAZA
Proces samoregulacije koji omogucava da fizioloski sistem funkcionise kao celina i odrzi
ravnotezu uslova koji su neophodni za opstanak. Ovi mehanizmi su automatski tj. nesvesni i
nevoljni.
TELESNE POTREBE

Javljaju se kada odredjeno pomanjkanje ili uznemirenost dostignu opasan nivo. Potrebe su
pomanjkanja kojih postajemo svesni.
REZIM LISAVANJA
CIKLICNO JAVLJANJE MOTIVA

1. Podstrekaci iz spoljasnje sredine

Spoljasnje drazi mogu da povise ili produze stanje motivisanosti koje se vec pojavilo.
HOMEOSTAZA FAZICKE SREDINE
Pojedinac treba da se prilagodi spoljasnjem sistemu da njegova egzistencija u tom sistemu
zahteva neznatan utrosak energije i neznatno angazovanje paznje.
HOMEOSTAZA SOCIJALNE SREDINE
Drustvo je sistem koji se sastoji od kompleksnih oblika inerakcije medju ljudima. Drustvo moze
da opstane zato sto u njemu postoje mehanizmi samoregulacije. Svaki clan u drustvu ima svoju
utvrdjenu ulogu.

1. Ideacioni podstrekaci motiva

Ova stanja motivisanosti cesto su pracena usmerenim tokom misli koji dovodi do iscezavanja tog
stanja. Motiv podstaknut idejom moze da dovede do spoljne aktivnosti.

Interakcije podstrekaca
Neki motivi imaju prioritet nad drugima pa neki mogu da otkazu ukoliko je organizam vec pod
snaznim uticajem nekog drugog motiva.

Merenje motiva

Pod snagom motiva podrazumevamo njegovu moc da utice na ponasanje licnosti i da ga

usmerava. Merenje je nuzno da bi se mogle porediti posledice razlicitih motiva.

Problemi pri merenju motiva

1. mora biti indirektno- na osnovu merenja posmatranog ponasanja koje je izazvano

motivom
2. merenje je moguce jedino upotrebom prikrivenih i suptilnih indikatora koji se otkrivaju u
nesvesnom ponasanju licnosti- projektivne tehnike
3. merenje je otezano jer postoji bezbroj razlicitih manifestacija motiva
4. motivi se nikad ne javljaju pojedinacno vec u interakciji sa drugim motivima.
5. sam akt merenja pokazuje tendenciju da menja motiv za vreme merenja

Metode merenja

a) Mere konzumatornog merenja- nacin na koji se pojedinac odnosi prema cilju kad ga jednom
dostigne, prakticni nedostatak ovog metoda je zahtev da subjekat stvarno postigne cilj.
b) Mere uobicajenog ponasanja- navike imaju nekoliko merljivih karakteristika koje mogu biti
znacajni indikatori jacine motiva: brzina i jacina odgovora; metod opstukcije; tacnost izvodjenja.
c)

Mere borbenog ponasanja- : Mere ekspresivnog i perceptivnog ponasanja;

Nivo aktivnosti;
Perceptivno ponasanje;
Masta;

d)

Mere zasnovane na samoprocenjivanju- skale procene

Zadovoljenje motiva

Cilj se jasno opaza, put do njega je jasno naznacen, odgovarajuce aktivnosti se obavljaju glatko i
efektno. Tako se potreba otklanja ili zelja zadovoljstva i stanje motivisanosti izcezava.
Postizanje cilja i smanjenje tenzije nisu uvek ista stvar.

Motivi se mogu zadovoljiti :* Indirektno zadovoljenje potreba

* Redukcijom pomocu drugih motiva

Trajne posledice zadovoljenja motiva

*Uobicajeno ponasanje-jedan od efekata zadovoljenja motiva je pojacanje njihove strukture,
ukoliko se uspesno ponavlja postizanje cilja, aktivnost dobija izgled navike.
*Potencijal motiva- ukoliko subjekt dozivljava samo minimum zadovoljenja vecine motiva i
potpuno zadovoljenje samo jednog motiva moza doci do fiksiranja tog motiva tj. da se taj motiv
sve lakse javlja.

Frustracije i tenzija
Stepen tenzije prouzrokovane frustracijom zavisi od jacine postojecih motiva i snage i duzine
delovanja prepreke. Kada se frustracija javlja usled konflikta motiva tenzija ce biti veca ako su
suprotni motivi u vecoj meri izjednaceni jer je njihova snaga veca. Da li ce efekti tenzije biti
konstruktivni ili destruktivni zavisi od nivoa tenzije.

Konstruktivni efekti frustracije

Pojacan napor

Sto je veca prepreka veca je mobilizacija napora da se ona prevazidje. Intenzivna nastojanja
imaju rezultat savladjivanja prepreke ili konflikta.

Promena sredstava
Ponovno sagledavanje situacije i odlucivanje o novim akcijama. Umereno povecanje tenzije ima
rezultat pronalazenja novog puta ka cilju i prevazilazenje frustracije.

Zamena ciljeva
Pronalazenja alternativnog cilja koji ce da zadovolji potrebu ili zelju. Povecana tenzija dovodi do
privlacnijeg alternativnog cilja.

Redefinicija situacije
Ako prethodno ne uspe dolazi do dubljih promena u situaciji. Podrazumeva uvodjenje novih
elemenata u situaciju odnosno prosirivanje percipiranog konteksta specigicne situacije.

Redosled konstruktivnih efekata

Prvo se javlja pojacan napor a zatim dublje promene u situaciji.

Stetni efekti frustracije

Ako konstruktivni efekti frustracije ne dovedu do postizanje cilja tenzija se povecava i dostize
stetni nivo za postizanje cilja. Razlozi za stetnost su prevelika upornost (koja dovodi gubitka
energije) i kognitivno suzenje (licnost postaje slepa za uvidjanje drugih puteva, resenja).

Tolerancija na frustraciju
Prag koji prelazi nivo tenzije i dovodi do drugacijih posledica na ponasanje naziva se tolerancija
na frustraciju.

Ta tolerancija nije fiksiran kvantitet tenzije vec je promenljiv u zavisnosti od licnosti i situacije.
Osnovni oblici stetnih frustracija :
1. Frustracija i agresija- podrazumeva direktni napad na barijeru ili prepreku i izaziva agresivne
odgovore. Agresija se generalizuje na druge objekte i postaje veca ukoliko je frustracija
intenzivnija a njeni izvori nejasniji.
2. Premestanje agresija- umesto da se usmeri ka opazanom izvoru frustracije usmerava se na
neko drugo mesto ka neduznim objektima i ljudima.
3. Frustracija i begstvo iz situacije- tendencija da se pobegne iz frustrirajuce situacije. Begstvo je
destruktivan akt zato sto sprecava postizanje cilja.
4. Frustracija i dezorganizacija ponasanja- sa intenzivnijom frustracijom stepen organizacije
ponasanja opada.

Indirektne posledice frustracije

Difuzija dejstava
Indirektni rezultati nastaju zbog toga sto efekti frustracije pokazuju tendenciju da se sire i
generalizuju i na taj nacin uticu na celokupno ljudsko ponasanje i percepciju. Indirektni efekti
mogu biti konstruktivni i destruktivni.

Frustracija i anksioznost
Strahovanje i kazne pobudjuju coveku osecaj anksioznosti

Agresija i anksioznost
Agresivni impuls je kao prirodan produkt frustracije sam po sebi frustriran i usled toga se totalna
tenzija licnosti i dalje povecava.

Neuspeh i anksioznost

Povreda samopostovanja potice od neuspeha u postizanju cilja.

Anksioznost i odbrana
Anksioznost dovodi licnost do ispoljavanja razlicitih odbrambenih mera prema frustraciji i
konfliktima. Definisemo ih (odbrambene mehanizme) kao nacine reagovanja u cilju redukcije ili
izbegavanja anksioznosti.

Pitanja psihologije motivacije

Psihologija motivacije bavi se razlozima odredjenih ponasanja koja nas usmeravaju odredjenim
ciljevima, i pokusava da objasni individualne razlike u tim ponasanjima. Ona se bavi
objasnjavanjem smera, ustrajnosti i intenziteta ponasanja.

Sta je motivacija
Pojam motivacije moze se odnositi na razlicite stavke ponasanja i dozivljavanja. De Charms
objasnjava motivaciju kao blagi oblik opsednutosti.
Motivaciju kod drugih ljudi nikada ne mozemo neposredno opaziti, vec zakljucujemo na osnovu
nekih znakova. Motivacija je misaona konstrukcija, hipotetski konstrukt koji ima za cilj da
objasni osredjene nacine ponasanja. Komponenta motivacijskih fenomena je aktivirajuce
usmerenje trenutnih zivotnih akcija na cilj koji se smatra pozitivnim.
Pojam motivacije se ne odnosi na strogo odredjeno podrucje dozivljavanja i ponasanja, vec je u
odredjenoj meri apstraktan.
Definisanje motiviranih ponasanja nije moguce bez uzimanja u obzir posebnosti i individualne
ralike odredjene osobe.

Dve perspektive analize: pritisak i privlacenje

Moguce je uvideti razliku da li se motivirano ponasanje ispoljava kao nametnuto- pod
pritiskom ili vodjeno necim sto privlaci.
Za isvodjenje aktivnosti pod pritiskom, odgovorni su nagoni ili instinkti. U organizmu se
stvaraju napetosti i energije koje teze ka razresenju na zadovoljavajuci nacin. Za pronalazenje
odgovarajuceg nacina zadovoljenja, pretpostavlja se da su odgovorne ili urodjene veze izmedju
nagona i radnje koja ga zadovoljava ili veza na temelju prethodnih ucenja.
U nagonske fenomene spada i zelja za delovanjem ili glad za dozivljajima koji
podrazumevaju spremnost u odnosu na aktivnost kojoj jos nedostaje konkretni cilj da bi se ta
spremnost pretvorila u aktivnost.
Razlike izmedju modela ponasanja utemeljenog na pritisku odnosno na privlacenju:

pod pritiskom aktivnosti koje idu preko nagona morale bi se uskladistiti u strogo
odredjenom obliku i imati svoju specificnu usmerenost prema cilju.

Privlacenje samo motiv osobe stvara vrednovanje i naglasavanje stanja koje ce nastati u
buducnosti te osobe.

Ranije koncepcije: instinkti i nagoni

Motivacijski sistem na urodjen nacin usmerava nase ponasanje i aktivira ga prema

odredjenom cilju.
Darvin se bavio instinktom kao svrhovitim ponasanjem. Po njemu, instinkt je nasledno
uzrokovan nacin ponasanja koji sledi zakone, telesne signale, slucajnne varijacije genetskog
materijala i prirodni izbor.

Vilijam Dzejms koristi pojam instinkta da bi oznacio mogucnost zivih bica da bez prethodnog
ucenja i bez predvidjanja postigne odredjene ciljeve.
McDougal instinkt definise kao urodjenu strukturu koja:
-

omogucava naglasavanje opazanja koje dovodi do

odredjenih kvaliteta emocionalnog uzbudjenja i

stvara tendenciju da se prema opazenom objektu postupa na odredjen nacin.

Sastavni deo instinktivnog ponasanja je spoznavanje necega, razvijanje osecaja prema tome i
orijentacija ponasanja u smeru predmeta spoznavanja.
Kasnije McDougal o instinktima govori kao o dispozicijama prema odredjenim tendencijama u
ponasanju ili impulsima i naziva ih propensities(sklonosti).
Instinktivne tendencije (propensities) su:
1. Trazenje hrane
2. Impuls gadjenja
3. Seksualni nagon
4. Strah
5. Znatizelja
6. Roditeljski instinkt
7. Drustvenost
8. Samopotvrdjivanje
9. Spremnost za podredjivanje
10. Ljutnja/gnev
11. Traziti pomoc
12. Potreba za stvaranjem
13. Nastojanje za posedovanjem
14. Impuls za smeh

15. Potreba za komforom

16. Mirovanje, potreba za snom
17. Potreba za migracijom
18. Jednostavno, telesno izrazavanje ponasanja

Kod kognitivno odabranih i inteligentno realiziranih ciljeva delotvorni poticaj je cesto i

emocionalno-afektivno utemeljen.
Lorencova etologija
Lorenc je razlikovao instinktivnu zavrsenu radnju kaoja se kruto odvija (nasledna koordinacija)
od prethodno ukljucenog nagonskog ponasanja kojim zivotinja aktivno trazi priliku da napusti
krutu instinktivnu radnju.
Lorenc smatra da svaki instinkt ima energiju koja je specificna za akciju, tj. vlastiti pokretacki
centar. Ta energija se stalno stvara u organizmu i podstice izvodjenje.
Mogucnost da se odredjeno ponasanje (zavrsna radnja) moze izvesti bila bi poticaj da se izvede
drugo ponasanje.
Struktura da poticaj lezi u samom toku odredjenih aktivnosti a ne u efektu aktivnosti koji se
moze predvideti, Woodworth opisuje kao behavior/primacy, a Buhler kao zelju za funkcijom kod
ljudi. Danas je ta struktura poznata kao intrinzicna motivacija.

Reakcija praznog hoda

Ako se pojedina zavrsna radnja ne izvodi duze vreme, u organizmu raste rezervoar energije
specifican za tu reakciju. Time raste osetljivost za kljucne podrazaje. U ekstremnim situacijama
halucinira se o kljucnim podrazajima ili dolazi do zavrsnih radnji u neprilicnim okolnostima, ili
neprikladnim objektima.
Lorenc ovim konstruktom objasnjava agresivno ponasanje kod ljudi.

Nagon kao eksplikativni pojam

Smatra se da su nagoni, kao i instinkti, bioloski urodjeni mehanizmi aktiviranja. Oba pojma se
odnose na temeljne snage koje odredjuju ponasanje i koje poseduju drugaciji kvalitet nego
odluke da se deluje na odredjeni nacin, i koje donosimo na temelju analize situacije i racionalnog
promisljanja. Vunt uvidja veliku slicnost izmedju nagona i instinkta.

Frojdova koncepcija nagona

Frojd zaobilazi aktuelnu situaciju u kojoj se deluje. Ponasanje se shvata kao rezultat vrlo
dinamickih i sukobima bogatih unutrasnjih procesa. Aktivnost tj. zavrsna radnja zavisi od toga
koji su nagoni nakon duge borbe dobili pristup motorici.
Frojd je konstruisao psihicki aparat koji je smesten izmedju telesnog i onoga sto cini svest, i
sastoji se od tri instance : ono, ja i nad-ja.
Ono najstariji i najvazniji deo aparata, sadrzi sve urodjene funkcije i najblize je bioloskotelesnim procesima. Predstavlja medjusklop izmedju psihickog i fizickog. Moc koju ima ono
izrazava pravu zivotnu nameru pojedinca i sastoji se u tome da zadovolji potrebe koje on sa
sobom donosi. Ono ne stvara nagone, vec je izvor nagona odredjeni proces u organu ili delu
tela koji stvara podrazaj u ono. Ovakvi nagoni imaju karakter nametanja, i nisu svesni. Frojd
razlikuje dva pranagona
Eros zivotni nagon, nastoji odrzati zivot i ujedinjuje seksualni nagon i nagon za
samoodrzavanjem.
Tanatos nagon razaranja, nastoji da sve sto je zivo pretvori u nezivo.
Objekat nagona je onaj na kojem i preko kojeg nagon postize svoj cilj.
Ja kontrolise kontakt sa spoljasnjim svetom i neposredno usmerava delovanje, proverava
mogu li se nagoni koji ne vode racuna o situaciji zadovoljiti i realizovati bez ugrozavanja
egzistencije pojedinca.
Nad-ja prenosi roditeljski uticaj iz ranog detinjstva u naredna zivotna razdoblja, sadrzi
standarde koje ja uporedjuje sa zahtevima iz ono.

Bihejvioristicka koncepcija nagona: Hull

Votsom temelji pravac koji se bavi iskljucivo podacima koje je moguce objektivno posmatrati : S
stimulusi i R reakcije pojedinih organa.
Cilj bihejviorizma je definisanje zakonitosti prema kojima se realizuje tj. menja veza drazreakcija koja se objektivno moze posmatrati.
Hullova teorija se sastoji od opste jednacine po kojoj snaga odredjene tendencije u ponasanju da
se na odredjeni podrazaj reaguje odredjenom reakcijom, zavisi od naucenih navika i broja
prilika kod kojih je u istoj prethodnoj situaciji ta reakcija nagradjena.
Navika se ne mora izvesti ako ne postoji poriv za izvrsenjem koji Hull naziva drive tj. nagon.

Tendencija ponasanja = navika X nagon

Hipoteza o jedinstvenoj komponenti aktivacije

Hull razlikuje potrebu od nagona. Potrebe su bioloski utemeljeni porivi kao glad, zedj,
seksualnost... Sve potrebe potencijalno na isti nacin podupiru jedan jedini nespecificni i opsti
nagon koji daje energiju odgovarajucoj navici u aktuelnoj situaciji.

Usled zamerki na model, Hull je primoran da ga prosiri, pa uvodi vrednost nagradjivanja

potkrepljenjem tj. podsticajnu vrednost ciljnog objekta.

Tendencija ponasanja = navika X nagon X poticaj

Ovim Hull skrece paznju na kvalitete spoljasnje situacije.

Fragmentarna anticipirajuca reakcija(Hull)

vodi do cilja, odrzava smer ponasanja kao dogadjanja koje se odvija na unutrasnjem
planu.
Ako zivotinja prodje seriju ponasanja i dobije nagradu, onda ce u sledecim istim situacijama
izvoditi pokrete uzimanja hrane i pre dosezanja hrane.
Organizam sam opaza fragmentarne ciljne reakcije kao unutrasnji podrazaj koji ce opet zapoceti
novu unutrasnju reakciju i tako ce se to nastavljati.

Motivacija postignuca

Fenomen ponasanja motivisanog postignucem

Ponasanje je motivisano postignucem samo onda ako tezi ka vlastitom vrednovanju svoje
ucinkovitosti i to suocavajuci se sa standardima za ono sto je dobro koje valja dosegnuti ili
nadici.
Sustina motivacije po McClellandu je suocavanje sa standardom za ono sto je dobro.
Tipicna odlika ponasanja motivisanog postignucem je davanje prednosti zahtevima koji se jos
mozda mogu izvesti.

Motiv i motivacija
Motivacija postignuca oznacava nam sustinu stanja koje nas zanima. Izrazenost motiva zavisi od
ranih iskustava koje je osoba stekla u pojedinoj klasi situacija u kojima je trebalo delovati.
Testom tematske apercepcije(TAT) tumaci se motiv uspeha, i to kroz opazanje situacije koja se
interpretira. Da bi se na osnovu aktuelne motivacije postignuca zakljuciilo o motivu za
postignucem kao konstantnoj odlici osobe, mora se poci od pretpostavke da je osoba u vreme
merenja bila u neutralnom stanju i da nije ni na koji nacin bila podstaknuta nekim prethodnim
dogadjajem.
Motiv za postizanjem tj. postignucem kao neposredno posmatrani sastavni deo realnosti ne
postoji.

Model preuzimanja rizika

Od motiva postignuca se ne ocekuje da sam od sebe postane aktivan i nametljiv. Heckhausen
oznacava to kao zelju koja se vraca u temeljnim situacijama koje se univerzalno pojavljuju
tokom zivota. Osoba za te temeljne situacije razvija opste pretpostavke o uspehu i ocekivanja. Ta
obelezja motiva odrazavaju se u ponasanju tek ako se osoba nalazi u situaciji koja odgovara
motivu, i tek tada iz motiva postignuca nastaje aktuelna motivacija koja utice na ponasanje i
dozivljavanje.
Atkinson je razradio model preuzimanja rizika dozivljaj uspeha ili neuspeha ne zavisi od
zadatka ili rezultata, vec od nivoa tezine zadatka koja je postavljena na pocetku izvodjenja.
Verovatnost uspeha linearno raste sa lakocom zadatka. Izmedju verovatnoce uspeha i ocekivane
vrednosti uspeha postoji obrnuto linearan odnos.
Atkinson pretpostavlja da postavljanje cilja zavisi od verovatnoce uspeha i ocekivane vrednosti
uspeha = model ocekivane vrednosti.

Atkinson i Heckhausen razlazu motiv postignuca na : motiv uspeha i motiv neuspeha. Obe
komponente se prikazuju odvojeno kao TU- vrednost za tendenciju uspeha i TIN- vrednost za
tendenciju izbegavanja neuspeha. Zbir obe vrednosti izrazava se kao ukupna motivacija sto
pokazuje u kolikoj meri neko u odredjenim situacijama opaza i dozivljava kategorije vezane za
uspeh. Razlika izmedju te dve vrednosti izrazava se kao netto-tendencija, smer koji prevladava
kod motiva.

Kognitivni preokret i model vlastite procene

Model preuzimanja rizika nije bio pogodan jer je predvidjao ponasanje kao produkt uzajamnog
delovanja osobe i situacije. Istrazivaci poceli vecu ulogu da daju razmisljanjima koja su tipicna
za odredjene situacije.

Kako deluju uspeh i neuspeh zavisi od uzroka koje neko smatra odgovornim za vlastito
postignuce. Heider analizira i objasnjava te uzroke, tj. kauzalne atribucije. Predlaze sistem
klasifikacije u kojoj kauzalni cinioci deluju prema vremenskoj stabilnosti i prema tome da li se
radi o ciniocima osobe (internalno) ili o ciniocima okoline (eksternalno).
Od vremenske stabilnosti zavisi ocekivanje kakav ce se ubuduce uspeh postici. Za razliku od
toga, afekti vlastite procene nakon uspeha ili neuspeha zavise od pronalazenja uzroka u sebi ili u
okolini.

Vremenska stabilnost
Utemeljenost uzroka u osobi
Utemeljenost uzroka u okolini
Stabilno
Sposobnost
Tezina zadatka
varijabilno
Napori
Slucaj (sreca/peh)

Razlike u proceni kod dimenzije lokacije se svode na to da se

-

napori, a ne sposobnosti mogu smatrati necim sto je moguce kontrolisati

u proceni drugih odlucujemo prema tome da li je neko mogao uticati na dogadjaj ili ne.

Wiener i Meyer:
Oni koji su motivirani postizanjem uspeha pokazuju tendenciju da svoje neuspehe pripisu
internalnim ciniocima.

Model vlastite procene

Heckhausen predlaze model kao sistem koji sam sebe stabilizuje, a sastoji se od tri pojedinacna
preocesa vlastite procene:
1. poredjenje rezultata sa standardom
2. kauzalna atribucija rezultata
3. afekat vlastite procene u pogledu zadovoljstva/nezadovoljstva vlastitim naporom.

Kod onih koji su motivisani izbegavanjem neuspeha, delovanje ovog sistema je drugacije.

Intrinzicka motivacija 127-138

Woodworth je pretpostavio da urodjenje dusevne senzorne motoricke mogucnosti jednog

organizma imaju vlastitu tendenciju za aktiviranjem pri cemu je to aktiviranje samo po sebi
zadovoljavajuce.
Mogucnost aktivnosti na temelju vlastitog impulsa (woodwotht) ipak se zadrzava i cini
izvodjenje aktivnosti cak posebno delotvornim a njen tok neometenim.
Slicno nalazimo i kod Bohlera koji je formulisao nacelo zelje za funkcijom.
Prema tom nacelu delatnosti se izvode u situacijama kao kroz igru i to zbog njih samih a njihov
tok se odredjuje na optimalan nacin. S tog stajalista ljudi se pojavljuju kao sastavi koji su
opremljeni hedonisticki ugradjenim mehanizmom za postizanje vlastitog optimuma.
Duncker je predlozio fenomenolosku analizu podsticaja ljudskog delovanja (posebna klasa
podsticaja- uzivanje u dinamicnosti, moze se pojaviti samo ako provedena aktivnost ima neki cilj
ili ide prema nekom rezultatu)
Dancker upucuje na to da kod uzivanja u dinamicnosti podsticaj nije utemeljen na posledicama
rezultata. Ciljevi se postavljaju samo zbog toga da bi se na putu do njihovog postizanjamoogle
doziveti napetost i radosno uzbudjenje sto su zapravo pravi podsticaji aktivnosti.
Prema ovoj analizi situacije u kojima valja postici uspeh ne cini atraktivnim samo moguci
dozivljaj uspeha nego i stanje u kojem je cilj jos ne postignut.
U stanju napora usmerenog ka postizanju cilja javlja se i flow dozivljaj- odnosi se na stanje
prozeto uzitkom da se uroni u neku aktivnost zaboravljajuci na sebe i vreme.

Razlike izmedju intrinzicke i ekstrinzicke motivacije

Intrinzican znaci unutrasnji, pravi ili istinski.

Ekstrinzican znaci spoljasnji, koji bas ne spada sasvim u to.
Ponasanje se oznacava intrinzicno motiviranim ako se dogadja oko samog sebe ili sire
formulisana ako osoba deluje na termelju vlastitog poriva.
Ponasanje se oznacava ekstrinzicno motiviranim ako pokretac ponasanja lezi iznad same radnje
ili sire formulisano ako se osobaom upravlja izvan, spolja.

Definicija intinzicke motivacije MC REYNOLDSa, prema njemu linija razdvajanja izmedju

intrinzickog i ekstrinzickog prolazi izmedju radnje i rezultata.
Intrinzicki su motivisane samo one aktivnosti koje se izvode samo zbog sprovodjenja radnje.
Kod Danckera je ta linija razdvajanja izmedju rezultata i posledice.
Kod Heckhausena ponasanje koje je usmereno na posledice moze biti intrinzicno motivisano ako
posledice spadaju u isto podrucje kao radnja rezultata.
Kod drugi pristupa odlucujuci je temeljni mehanizam podsticajai u tim modelima intrinzicna
motivacija nastaje iz teznje organizma da se odrzi optimalan nivo aktiviranja centralnog nervnog
sistema. Intinzicno se ovde odnosi na to da se ponasanje izvodi iz procesa unutar osobe koji se ne
mogu jednostavno svesti na telesne potrebe ili vanjske stimulacije.
DeCharms kaze da u stanju visoke kauzalne autonomije covek samoga sebe dozivljava izvorom
vlastitog delovanja- intrinzicna m. , ako se pak oseca kao da njime upravljaju spoljasnje sile to
spada u ekstrinzicno ponasanje
Deci i Ryan- ponasanje intrinzicno ako je samoodredjeno i autonomno, oni su uveli trecu
dimenziju u svojoj teoriji samoodredjivanja motivacije a to je potreba za socijalnom
povezanoscu i pripadnoscu. (Odnos izmedju predmeta i osobe spada u intrinzicnu motivaciju ako
je osoba u delovanju upravljena interesima.)

Flow dozivljaj kao univerzalni podsticaj za delovanje

Stanje potpunog predavanja nekoj delatnosti koja glatko protice i tokom koje se ne razmisljaflow dozivljaj.
Takve aktivnosti koje su same sebi cilj moraju ponuditi podsticaje koji su u njima samima a ne u
nagradi koja ce uslediti.
Komponente flow dozivljaja (CSIKSZENTMIHALYI)
1. covek u svako doba i bez razmisljanja zna sta je ispravno ciniti
2. ima siguran osecaj da je dogadjanje pod njegovom kontrolom
3. tok radnje se dozivljava bez prepreka (iz te komponente potice oznaka flow)
4. koncentracija dolazi gotovo sama od sebe kao kod disanja
5. dozivljaj vremena poremecen
6. dolazi do gubitka refleksivnosti i samosvesti (stapanje samoga sebe i aktivnosti)

Flow nacelno ne mora povoljno delovati na izvodjenje radnje.

CSIKSZENTMIHALYI- kao najvazniji uslov navodi da opazeni zahtevi i opazena sposobnost
budu u ravnotezi. Ako zahtevi znatno prekoracuju vlastitu sposobnost nastaje strah a ako su oni
ispod nivoa sposobnosti tad nastupa dosada.
Flow stanje se s toga pojavljuje u uskom kanalu koji se nalazi izmedju straha i dosade.
CSIKSZENTMIHALYI pretpostavlja da se flow pojavljuje samo tamo gde su i vlastite
sposobnosti i zahtevi nadprosecni.

Klasicna homeostatska teorija 92-116

Stalnost unutrasnje okoline

Bernard tvrdi da je neophodan uslov za slobodan zivot stalnost unutrasnje okoline.

Homeostaza
Walter Cannon- nadogradio Bernardovu ideju koncepta homeostaze koju je nazvao mudroscu
tela. Cannon je opisao kao automatsko prilagodjavanje koje telo vrsi da bi ponovo uspostavilo
stabilnost kada dodje do odstupanja od uskih granica tolerancije temperature, ravnoteze soli i
vode, koncentracije glikoze itd.
Homeostatski mehanizmi su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema.

Homeostatski signali
Nedostatci u telu mogu se ispraviti motivisanim ponasanjem samo ako telo salje signale o
nedostatku da bi pokrenulo prikladne kompenzacijske aktivnosti. Te aktivnosti moraju izazvati
stop signale da bi okoncale ponasanje kada je nedostatak uklonjen.

Periferne teorije
Walter Cannon zastupa perifernu teoriju motivacije prema kojoj signali za pocetak i kraj
ponasanja nastaju van nervnog sistema. Smatrao je da je signal za glad kontrakcija zeluca a za
zedj suvost usta.

Centralne teorije
Ova teorija zastupa shvatanje da signali poticu iz centralnog nervnog sistema. Leshley je smatrao
da mozak upravlja instinktivnim ponasanjem drugi su isto tvrdili ukljucujuci i seksualno
ponasanje.
Morgan je predlozio koncept centalnog motivacijskog stanja (CMS)- sastav mozdanih centara i
puteva koji se odnose na pojedine vrste motiva.
Morgan izdvaja tri svojstva:
1. CMS perzistira odredjeno vreme bez daljneg podrazavanja
2. On predispondira organizam da reaguje na odredjene nacine na odredjene podrazaje
3. On izravno (tacno) izaziva odredjena ponasanja

Eliot Stellar- motivisano ponasanje je posledica pobudjenosti centara u hipotalamusu, aktivnost

ovih centara odredjena je :
1. inhibicijskim centrima
2. senzornim podrazajima
3. humoralnim ciniocima
4. kortikalnim i talamickim centrima

Glad kao homeostatska potreba

Nakon sto zivotinja pocne obrok ona nastavlja jesti sve dok je nesto ne zaustavi. Te reakcije
zavise od suprostavljanja signala za zapocinjanje i odrzavanje ponasanja i za kraj istog. Oni se
danas nazivaju pozitivnim i negativnim signalima povratne sprege, smatra se da se oni
odvijaju (nastaju) u hipotalamusu.

Pozitivni signali povratne sprege

Usta i nos su primarna mesta pozitivne povratne sprege za hranjenje. Dopaminski i endorfinski
sastavi u mozgu glavne su komponente pozitivne povratne sporege.

Negativni signali povratne sprege

Javljaju se dok hrana prolazi kroz usta, zeludac i tanko crevo. Ti signali su anticipirajuci i govore
zivotinji da prestane jesti pre nego sto se hrana moze apsorbovati i ponovo uspostavi
homeostaza.
Glavni izvor signala negativne povratne sprege je lucenje hormona iz zeluca i tankog creva,
ukljuceni su kolecistokinin i bombezin.
Pracenja nivoa energije
Rane teorije smatrale su da je glad jedino motivaciono stanje ukljuceno u kontrolu telesnih zaliha
energije.

Upozoravajuci signali za hranjenje

Woods smatra da sam cin hranjenja mora narusiti homeostazu jer relativno brzo izaziva velike
promene u organizmu.
Poseban skup signala unapred (upozoravajucih signala) moze upozoriti zivotinju da deluje pre
nego sto poremecaj hranjenja postane previse opasan.

Cefalicni insulin
Jedan od upozoravajucih signala u vezi sa hranjenjem jeste nivo insulina. Lucenje insulina je
homeostatski mehanizam koji pomaze telu da se vrati na normalan nivo glikoze u krvi tako sto
pojedenu hranu uklanja iz krvotoka i unosi je u telesne celije.

Inherentna ogranicenja homeostatskog modela

Young se snazno suprostavio homeostatskom pristupu kao jedinom objasnjenju izbora hrane. On
smatra da prihvatanje hrane zavisi najmanje od cetiri skupa odrednica :
1. Organski uslovi- metabolicke potrebe i druga stanja
2. Periferno podrazavanje- trenutni uticaj hrane na receptore
3. Ranije iskustvo- nevike hranjenja
4. Telesna konstitucija- tipovi receptora i slozenije telesne razlike

Mozdane razlike izmedju svidjanja i zelje

Kent Berridge je pokazao da je u mozgu moguce razdvojiti funkcije svidjanja i zelje te da se one
odlikuju specificnim svojstvima.

Smatra da su reakcije (svidjanje i nesvidjanje) odredjene u mozdanom stablu i da ne zahtevaju

svesno prepoznavanje.

Ukus i hranjenje

Ukusnost se odnosi na mnoga svojstva hrane koja je cine vise ili manje privlacnom. Ta svojstva
ukljucuju ukus, miris, temperaturu itd.

Ukusni kvaliteti i nadrazaji koji ih izazivaju

Najvazniji cinilac ukusnosti je ukus. Postoje 4 opste priznata kvaliteta ukusa :
Slatko- najvazniji telesni izvor energije je glikoza kaja je secer a seceri su neki od motivacijski
najmocnijih nadrazenja.
Slano- so je potrebna organizmu za regulaciju kolicine vode i za normalnu zivcanu i misicnu
aktivnost. Deprivacija soli utice na preferenciju na so ali ne i na osetljivost na nju. To je dokaz u
prilog da je to genetski uslovljen mehanizam.
Gorko- prototip gorkog ukusa je ukus kinina, averzivna reakcija na kinin je genetski odredjena
isto kao i reakcija privlacnosti secera i soli.
Kiselo- obicno odbojni ali mogu postati privlacni pod odredjenim uslovima posobno u
kombinaciji sa slatkim.
Masno- one su vazne zato sto su mastan i sladak ukus najvise preferirani kvaliteti ukusa kod
ljudi i jer preterano unosenje masti izaziva zdravstvene teskoce.

Ucenje i konzumatorno ponasanje

Klasicno uslovljavanje
Ivan Pavlov- stavljao hranu na jezik pasa i belezio kolicinu pljuvacke koja bi se izlucila pri
svakom nadrazenju.
Klasicno uslovljavanje je oblik asocijativnog ucenja sto znaci da je odnos izmedju dva dogadjaja
naucen jer se oni javljaju blisko u vremenu.
*bezuslovna draz- hrana
*bezuslovna reakcija- lucenje pljuvacke
*uslovna draz- svaka draz koja stice mogucnost izazivanja reakcije bezuslovne drazi tako
joj blisko prethodi u vremenu.

sto

*uslovna reakcija- reakcija poput lucenja pljuvacke koju izaziva uslovna draz.

Uslovljavanje
To je proces povezivanja UD sa znacajnim nardrazenjem(BD). Uslovljena reakcija postaje jaca
sa vecim brojem pokusaja tj. uparivanja UD sa BD.

Gasenje
Opadanje uslovljene reakcije kada se uslovna draz daje bez bezuslovne.

Generalizacija drazi
Kada smo uslovljeni na odredjenu UD takodje smo uslovljeni i na njoj slicne drazi.

Diskriminacija
Kada bi uvek generalizovali i na druge drazi ishod bi mogao biti los pa se javlja diskriminacija
pomocu koje uspevamo iskljuciti reagovanje na drazi koje ne prati bezuslovna draz.

Interval izmedju UD i BD

Da bi doslo do uslovljavanja UD bi trebalo prethoditi BD-i. najbolji vremenski razmak izmedju

UD i BD otprilike je o,5 sekundi, kod emocionalnih reakcija bolji je veci razmak.

Poremecaji hranjenja i njihovo lucenje

Definicija poremecaja hranjenja

Poremecaji hranjenja je svaka promena u ponasanju vezano za hranjenje koja dovodi do
poremecaja fizickog ili psihickog zdravlja. Tipicni poremecaji hranjenja su gojaznost,
anoreksija nervoza i bulimija nervoza. Atipicni poremecaji hranjenja mogu imati neka svojstva
anoreksije ili bulimije ali ukljucuju i prejedanje kao i povracanje povezano sa drugim
poremecajima i jedenje neobicnih stvari (npr. Izmet :) )

Gojaznost
To je telesna tezina koja je 20 % veca od idealne tazine za datu visinu. Ucestalost gojaznosti u
nekoj zemlji moze biti veca ili manje u zavisnosti od prehrambenih navika.
Uzroci
Schachterova hipoteza eksternalnosti- gojazni pacovi jedu brze, izbirljiviji su ali se ne zele truditi
da dodju do hrane. Schachter tvrdi da gojazni pojedinci vise reaguju na spoljasnje nadrazaje
drazi povezane sa hranom dok ljudi normalne tezine vise reaguju na unutrasnje signale za
hranjenje.
Okusne preferencije kod gojaznosti- gojazni pokazuju vece preferencije za hranu koja je veoma
slatka ili masna ali u tome postoje polne razlike.
Teorija fiksnog nivoa- razliciti ljudi imaju razlicite bioloski odredjene fiksne nivoe telesne tezine.
Gojazne osobe imaju visok fiksni nivo i stoga moraju jesti vise od mrsavih osoba da bi odrzali
svoju tezinu na fiksnom nivou.
Genetika i gojaznost- postoje genetske razlike u podloznosti gojaznosti medju ljudima.

Programi za kontrolu telesne tezine- bihejvioralna terapija daje najbolje rezultate.

Anoreksija (samoizgladnjavanje)
Odbijanje odrzavanja odgovarajuce telesne tezine, intenzivan strah od debljanja. Poremecaji
percepcije sopstvene tezine i izgleda, odsutnost menstrualnog ciklusa, cesce kod inteligentnih
mladih zena.
Najbolja terapija- bihejvioralna terapija.

Bulimija (prejedanje-ciscenje)
Unosenje velikih kolicina hrane u kratkom vremenskom razdoblju, sledi samoizazvano
povracanje, zloupotreba lekova ili preterano vezbanje... vrecanjem kiseline u usta tokom
povracanja unistava receptore za ukus sto im kasnije olaksava prejedanje. Terapijabihejvioralna.

Pijenje

Otprilike 70 % naseg tela je voda a zedj se javlja onda kada izgubimo vec 2 % vode.

Regulacijsko pijenje

Signali za pocetak pijenja

Hipoteza dvostrukog nedostatka( ili dvofaktorska teorija)- postoje dva nezavisna mehanizma
za posticanje pijenja, prvi zavisi od onoga sto se desava sa vodom unutar celija i to je
intracelularni mehanizam, a drugi zavisi od promena u volumenu telesnih tecnosti i to je
ekstracelularni mehanizam.

Osmotski gradijent : Intracelularni mehanizam

Gilman je pokazao da je koncentracija vode unutar i izvan celije kljucna za pijenje. Smatra se da
specijalizovane mozdane celije- osmoreceptori- otkrivaju razliku u koncentraciji i signaliziraju
mozgu da zapocne prikladnu aktivnost. Medjutim, svako mehanicko nadrazivanje osmoreceptora
moze dovesti do pijenja. To moze dovesti do tzv. trovanja vodom- preterano pijenje i mokrenje
kao i mentalni poremecaji.

Smestaj osmoreceptora u hipotalamusu i okolnim strukturama,

Ekstracelularni mehanizmi
Baroreceptori salju signale u mozak i pokrecu hemijske procese. Bubrezi luce renin u krv a taj je
hormon poznat kao hormon zedji.

Signali za prestanak pijenja

Mora postojati neka vrsta mernog instrumenta koji pokazuje da smo dovoljno popili. Jos uvek
nije poznato koje mozdano podrucje je zaduzeno za ovu reakciju, ali postoji nekoliko signala:
Merenje u ustima- pas popije dva puta vise vode ako mu samo prolazi kroz usta i ne ide dalje,
ali postoje neki dokazi o receptorima za vodu u ustima.
Rastezanje zeluca- balkon ubacuju psima u zeludac i ustanovili su da su psi pili manje ako je
balon bio vise napumpan, ali ipak se cini da ovo nije glavni faktor za prestanak pijenja.
Ponistenje signala za pocetak- to ponistenje samo predstavlja da postoji jos jedan signal
zaduzen za prestanak ciju putanju takodje ne znamo.

Neregulacijsko pijenje

Pijenje izazvano hranjenjem

Hranjenje i pijenje najcesce se obavljaju zajedno.

Ukusni cinioci
Ljudi piju veliki broj pica samo zbog ukusa a voda nema ni ukus ni miris. Miler sprovodi
kininski test- ako se zednim zivotinjama u vodu doda mala kolicina kinina one piju manje, sto
su zednije vise ce tolerisati kinin. Zelja za vodom preovladace gorcinu kinina i takmici se sa
slatkim ukusom.

Hladjenje usta
Hladjenje usta je jedan od bitnih cinilaca kod pijenja. Kad je temperatura vode od 0 do 13 stepeni
C ispitanici su pili vise ali ako je temp. iznad pili su manje srazmerno povecavanju temperatura.

Napor i zasicenost
Takodje bitni cinioci, kolicina vode koja je potrebna zavisice i od napora koji je neophodan da bi
se do nje doslo.

Reproduktivno ponasanje

Seksualno ponasanje nije u potpunosti vodjeno unutrasnjim stanjima.

Nadrazajni cinioci seksualnog ponasanja

Vidni nadrazaji

Fotografije, crtezi, zivi ljudi, videotrake itd. predstavljaju jedan od najmocnijih izvora ljudskog
seksualnog uzbudjenja.
Hemijski nadrazaji
Feromoni- prenose se vazduhom, takodje igraju bitnu ulogu u seksualnom ponasanju.
Dodir
Koza je najveci osetni organ i dodir je najneposredniji podsticaj za seksualno uzbudjenje.
Genitalna podrucja su najosetljivija, uzbudjenje nastaje i zbog toga sto smo dodirivani a i sto
dodirujemo jer nas moze podstaci na mastanje.
Seksualna mastanja
Imaju vaznu ulogu u sexu. Mastanje tokom odnosa cesto ukljucuje drugog partnera a ne onog
koji je prisutan ili se odnosi na drugaciju vrstu seksualnog odnosa od onog koji je u toku.
Varijacija nardazenja
Coolidge efekat- varijacije nadrazenja imaju veliku ulogu u seksualnoj privlacnosti. Varijacija se
moze odnositi na vreme, mesto, ponasanje i partnera, pa zato cesto psiholozi savetuju bracnim
parovima uvodjenje raznolikosti u seksualni odnos.
Individualne razlike u seksualnoj privlacnosti
Postoje mnoge individualne razlike u onome sta je privlacno muskarcima i zenama pa i razlike
izmedju zena i muskaraca.

Unutrasnji cinioci

Uzbudjenje nasuprot pobudljivosti

Hormoni odredjuju nivo pobudljivosto a spoljasnji uticaji pokrecu uzbudjenje. Uticaj hormona
nije presudan na seksualnu zelju jer postoje brojni nalazi u kontradikciji ranijem shvatanju.

Ucinci hormona

Ljudsko seksualno ponasanje je pod uticajem hormona ali ga onine odredjuju u potpunosti.
Androgeni mogu dovesti do vece fizicke aktivnosti i time do ponasanja koja vise lice muskom ali
to nisu abnormalna ponasanja.

Emocije i sex
Wallace i Wehmer su ustanovili da su ljude koji su bili sexualno liberalni i sexualno
konzervativni jednako uzbudjivale seksualno eksplicitne slike ali dok je liberalna grupa slike
smatrala zabavnim konzervativna ih je smatrala odvratnim.
Emocija krivice je narucito vazna- sto je veca krivica povezana sa sexom to je manji raspon
sexualnih aktivnosti za koje je verovatno da ce osoba u njima angazovati.

Ljudske sexualne reakcije

I muske i zenske reakcije dele se na 4 faze:
1. Uzbudjenje- moze biti izazvano mastom, posmatranjem slika, dodirom ili slicnim nadrazajima
2. Plato- uzbudjenje se povecava sa nastavljanjem podrazavanja
3. Orgazam- vrhunac sexualnog uzbudjenja
4. Razresenje- povezano sa pobudjenoscu autonomnog nervnog sistema i nije posledica telesnog
napora.

Seksualna orjentacija
Vecina ljudi dozivljava sexualnu privlacnost prema pripadnicima suprotnog pola, nisu utvrdjeni
cinioci koji uzrokuju hetero ili homoseksualnost, neki od pokusaja objasnjenja:
Genetika- genetska predispozicija za homoseksualnost
Hormoni- homoseksualnost nije posledica prevage ili viska odredjenog hormona.Homoseksualci
imaju normalan nivo androgena.
Ponasanje- jedina razlika izmedju homoseksualaca i heteroseksualaca je pol objekta na
koji su usmerena odredjena ponasanja, ali nema razlike u samom ponasanju.

Motivacija za postugnuce

1. McClellandova teorija
Definicija potrebe za postignucem
Murray odredjuje potrebu za postignucem kao tendenciju ili zelju za savladavanjem prepreka i
nametanjem volje kao i nastojanje da se postigne nesto sto je inace tesko i to onoloko dobro i
brzo koliko je to moguce. U tu svrhu, Murray konstruise Test tematske percepcije (TAT) koje se
sastoji od niza slika o kojima ispitivana osoba mora ispricati pricu na osnovu pitanja: Sta je
dovelo do situacije? Sta se sada dogadja? Kako se osobe sa slike osecaju? Sta ce biti ishod?. U
istrazivanjima potrebe za postignucem upotrebljavaju se cetiri slike s vremenskim ogranicenjem
od pet minuta. Za svaku pricu.
Potrebu za postignucem pobudjuju okolinski znakovi, ali njome se ne upravlja ili manipulise kao
sa zedji ili hranom.

Razvoj motivacije za postignuce

McClelland postavlja teoriju kaoja kaze da ce u slicnim situacijama ljudi ciniti ono za sta su vec
pre bili nagradjivani. Ljudi sa visokom potrebom za postignucem poticu iz porodica u kojima se
zalaganje nagradjivalo.

Eisenberger je predlozio pojam naucene marljivosti, da bi objasnio individualne razlike u radu.

Po njemu, senzorni dozivljaj napora se moze vezati sa nagradom i tako postati sekundarni
potkrepljivac. Prema zakonu najmanjeg napora organizmi nastoje ostvariti svoje ciljeve iduci
crtom najmanjeg otpora. Ucinak povezivanja opazenog napora sa nagradom je takav da
naprezanje sve vise gubi averzivni karakter i poprima oznake ugode. Na taj nacin se pojacani
napor pocinje dozivljavati kao nagrada.

Drustvo usmereno prema postignucu

McClelland je pokusao utvrditi da li je potreba za postignucem povezana s usponom i padom

kultura, i utvrdio povezanost izmedju jacine potrebe za postignucem i ekonomskog i kulturalnog
razvoja odredjene zemlje.

Razlike u zanimanjima
McClelland je ustanovio menadzerski tip osobe u koju karakterisu spremnost na umerene
rizike, zelja za neposrednim povratnim informacijama o svom ponasanju i vece zalaganje u
poslovima sa uslovima za postignuce. Takva osoba moye biti srecna samo ako stalno biva
nagradjivana za svoje uspehe.

1. Atkinsonova teorija ocekivanja

Atkinson svoju teoriju postavlja u okvire teorije ocekivanja, i naglasava ulogu konflikta, odnosno
sukoba izmedju potrebe za postignucem i straha od neuspeha.

Teorija ocekivanja u klasicnoj ekonomskoj teoriji

Teorija ocekivanja je teorija racionalnog ekonomskog izbora, smatra Bernoulli. Pretpostavka je
da ljudi postupaju tako da ostvare najbolju pogodbu i najbolji posao za sebe na temelju onoga sto
smatraju vrednim kao i na temelju procene verovatnoce da se to sto smatraju vrednim moze
zaista ostvariti.
Ocekivana vrednost (OVr) ishoda (I) = verovatnost (V) ishoda x vrednost (Vr) ishoda

OVr = VI x VrI
Cesto se desi da nemamo osnova za utvrdjivanje objektivne verovatnosti nekog dogadjaja ili
objektivne mere vrednosti ishoda, i tada upotrebljavamo subjektivnu meru vrednosti nazvanu
korisnost.

Atkinsonova teorija postignuca

Atkinsonova modifikacija teorije postignuca govori da spremnost na angazovanje u nekoj
aktivnosti usmerenoj prema postignucu zavisi od verovatnoce uspeha i poticajne vresnodti
uspeha kao i od potrebe za postignucem. Ova teorija se razlikuje od ostalih teorija u tome sto se

bavi poticajnom vrednosti samog postizanja uspeha, umesto nagradama iz spoljasnje sredine.
Teorija pretpostavlja da je veca poticajna vrednost ostvarivanje nekog tezeg zadatka nego u
postizanju lakseg. Zato se poticajna vrednost uspeha (PVrU) odredjuje kao 1 verovatnost
uspeha (VU). Verovatnost se krece od 0 do 1, pa je visa poticajna vrednost uspeha, sto je
verovatnost niza.

Teznja za uspehom
U Atkinsonovoj teoriji teznja za ukljucivanjem (Tu) u aktivnosti usmerene prema postignucu je
multiplikativna funkcija
1. motivacije za uspeh (Mu) potreba za postignucem
2. verovatnosti uspeha (Vu)
3. poticajne vrednosti uspeha (PVru)

Tu = Mu x Vu x PVru

Ako je jedna od komponenti nula, tada nema teznje za postizanjem uspeha u odredjenoj situaciji.
Prema Hullovoj formuli, Mu odgovara D (nagonsko stanje), Vu odgovara H (navika), a PVru
odgovara K (poticaj).

Teznja za izbegavanjem neuspeha (Tin)

Uz neko zadovoljstvo ili ponos koji se javljaju sa uspehom, javlja se stid kada se dozivi
neuspeh (ili teznja za izbegavanje neuspeha- Tin). Jacine teznje za izbegavanje neuspeha takodje
se opisuju multiplikacijskom formulom. Te su komponente:
1. motiv za izbegavanje neuspeha (Min), strah od neuspeha obicno se meri upitnicima
anksioznosti
2. verovatnost neuspeha (Vn) koja za odredjeni zadatak iznosi 1-Vu
3. negativna poticajna vrednost neuspeha (nPVrn) je (1-Pn) sto odgovara Vu.

Teznja za izbegavanjem neuspeha :

Tin = Min x Vn x nPVrn

Kombinacija Tu i Tin
Kada znamo vrednosti Vu odredjene su nam i PVu, Vn i nPVrn. Ono sto specifikuje vrednosti Tu
i Tin jesu relativni intenziteti Mu i Min.

Tu + Tin = ( Mu x Vu x PVu ) + ( Min x Vn x nPVrn )

Ako je Mu > Min onda ce osoba izabrati zadatke umerene tezine ali ako je Mu< Min osoba ce
izbegavati zadatke umerene tezine.
Atkinsonova teorija sa svojim pretpostavkama o pozitivnim i negativnim podsticajima za
postignuce dolazi do zanimljivih i jedinstvenih predvidjanja (preferencije zadatka i nivoa tezine).

Preferencije zadatka
McClelland- deca sa visoko izrazenom potrebom za postignucem bacaju prsten na klin sa srednje
udaljenosti ( u igri bacanja prstena) dok deca sa manje izrazenom potrebom bacaju sa vece ili
manje udaljenosti. Atkinson i Litwin su podelili svoje ispitanike u 4 grupa prema nivoima
potrebe za postignucem - Mu (visoki i niski) i prema nivoima anksioznosti - Min(visoki i niski).
Pretpostavka da ce ispitanici visoki na Min motivu i niski na Mu motivu izbegavati srednju
udaljenost, ispostavila se tacna.

Nivoi aspiracije
Nalazi u istrazivanjima ispitivanja nivoa aspiracije pokazuju da ljudi imaju sklonost da
realisticno menjaju svoje ciljeve u skladu sa proslim iskustvom. Nakon neuspeha cilj se snizava a
nakon uspeha povecava. Atkinson kaze da ce osoba nakon uspeha verovatnost uspeha oceniti
visom nego prethodno ocekivane i to su tipicni pomaci. Sem njih postoje i atipicni pomaci da
neke osobe nakon neuspeha dizu svoje ciljeve ili ih snizavaju nakon uspeha.

Spenceova i Helmreichova teorija postignuca

Ova teorija ukljucuje 3 dimenzije :
1. zadovoljstvo samim radom- zadovoljstvo kako smo nesto dobro uradili
2. osecaj dovrsenosti- zadovoljstvo cinjenicom da je posao zavrsen
3. osecaj takmicenja- uzivanje u takmicenju i pobedi koje proizilazi iz npr. uspeha u skoli

oni su konstruisali test koji objektivno meri ove tri dimenzije postignuca i nazvali ga Upitnikom
radne i porodicne orijentacije- WOFO.

Atribucija i postignuce

Glavna zagonetka je to sto svi ljudi ne reaguju isto na uspeh i neuspeh. Neki se pocnu vise truditi
a neki odustaju. Pripisivanje neuspeha losoj sreci a drugi sopstvenoj gluposti. Ovakvim pitanjima
se bavi atribucijski pristup motivaciji za postignucem.

Prirode atribucije
Atribucijska teorija se bavi
1. uzrocima kojima ljudi objasnjavaju svoje ili tudje ponasanje;
2. uticajima tih atribucija na emocije, motivaciju i buduce ponasanje.

Vrste atribucije
Jedna od glavnih komponenti za razlikovanje atribucija odnosi se na mesto uyorka : spoljasnje
( upravljaju vanjske sile a ne oni sami) i unutrasnje( moc, strucnost, kompetencija).

Weinerova atribucijska teorija postignuca

Postavio je najambiciozniju atribucijsku teoriju motivacije postignuca i emocija. Bavi se
uzrocima uspeha i neuspeha i to u skladu sa odgovarajucim emocionalnim iskustvima koja su sa
njima povezana.

Unutrasnje prema spoljasnjim atribucijama

Uspehe opisujemo unutrasnjim a neuspehe vanjskim ciniocima. Javlja se i fenomem temeljna
atribuciona greska- postojanje tendencije da se tudje ponasanje opisuje unutrasnjim a sopstveno
spoljasnjim.

Stabilne prema nestabilnim atribucijama

Osoba moze da pripisivati sposobnostima ili zalaganju. Najcesce navodjeni stabilni i nestabilni
spoljasnji uzroci su tezina zadatka-stabilni i slucaj-nestabilni.

Kontrolabilni prema nekontrolabilnim atribucijama

Nedostatak truda i bolest su unutrasnji nestabilni uyroci. Zalaganje se smatra kontrolabilnim a
bolest nekontrolabilnim.
Weiner tvrdi da svaka kauzalna atribucija ima specificnu emocionalnu posledicu. Buduca
ponasanja su determinisana ocekivanjima odredjenih ishoda i specificnim emocionalnim
posledicama tih ishoda.
Osobe sa izrazenom potrebom za postignucem sklonije su da pripisuju uspeh sposobnostima a
neuspeh nedovoljnim zalaganjem dok su osobe sa niskom potrebom za postignucem sklone
pripisivanju neuspeha nedostatku sposobnosti.

Moc i motiv za kontrolom

Moc

Merenje motivacije za moc

Winter je razvio TAT sistem za bodovanje mastanja o moci sa 3 kategorije :
1. snazne silovite akcije koje odrzavaju moc
2. akcije koje pobudjuju snazne emocije kod drugih ljudi
3. direktna briga o vlastitom polozaju i ugledu

Energizirajuci uzinci motivacije za moci

Moc je latentni motiv koji se ocitava u odredjenim situacijama.

Selektivni ucinci motivacije

Motivacija za moc moze nas selektivno usmeriti prema ocekivanju okolinskih znakova
povezanih sa moci.

Moc i ponasanje
McClelland razlikuje osobnu i drustvenu moc. Osobna moc obelezena je motivacijom nad
drugima a socijalna moc je suptilnija i cilj joj je ostvarenje neke opste koristi.

Moc i telesno zdravlje

Motivacija za moc ima lose posledice za telesno zdravlje u zavisnosti od razlicitih motiva. Dve
vrste poremecaja :
1. sindrom inhibiranog motiva za moc-veca potreba za moci nego za drustvenost
2. sindrom opustene drustvenosti- veca potreba za drustvenoscu nego za moci

Kompetencija i delotvornost

White smatra da je teznja za kompetentnoscu glavni motiv i da uspeh dovodi do osecaja

delotvornosti.
Bandura uvodi pojam samodelotvornosti koji se odnosi na ocekivanje o uspesnom izvodjenju
neke aktivnosti, taj osecaj naziva se ocekivanje delotvornosti.
U samodelotvornosti izvodi vise nacela :
1. samodelotvornost se povecava u skladu sa osobnim dostignucima
2. samodelotvornost se moze povecati ili smanjiti ako vidimo da drugi koji su slicni nama
postizu uspeh odnosno dozivljavaju neuspeh u nekom zadatku
3. moguce je uveriti osobu u sposobnost nosenja sa teskim situacijama
4. emocionalna pobudjenost moze delovati na nase osecaje selfdelotvornosti

Zelja za kontrolom
Burger i Cooper razvili su skalu pozeljnosti kontrole sa 20 stavki. Muskarci postizu vise rezultate
od zena.