Zaprati nas na mindthemind.

serbia

Piši nam na mindthemind.serbia@gmail.com

Mitovi i činjenice --------------------------------------- 3
Korisne stranice za praćenje ---------------------------- 8
Korisni filmovi za gledanje ----------------------------- 9
Usluge besplatnog savetovanja ------------------------- 11
 1. SHIZOFRENIJA

Mit: Ljudi sa shizofrenijom su opasni.

Činjenica: Istraživanja ukazuju da osobe koje primaju terapiju za shizofreniju nisu nimalo opasnije od
ostatka populacije. Češće se događa da su osobe sa shizofrenijom povučene i žele da ih drugi ostave na
miru. Ljudi sa shizofrenijom češće su žrtve nasilja nego počinitelji. Ipak, osobe sa shizofrenijom koje
zloupotrebljavaju alkohol ili koriste druge droge, ili osobe koje ne učestvuju u lečenju, imaju povećan
rizik od počinjavanja kaznenih dela.

Mit: Osobe sa shizofrenijom imaju podeljenu ili višestruku ličnost.

Činjenica: Shizofrenija nije isto što i poremećaj podeljene ličnosti. Ovaj mit o osobama sa shizofrenijom
možda se razvio jer reč "shizofrenija" dolazi od grčke reči koja znači "podeljen um“ (grč skhizein –
podeliti, phrenos – um). No, "podeljen" se odnosi na odvojenost od realnosti, a ne na podelu ličnosti.
 2. AUTIZAM

Mit: Osobe sa autizmom su nasilne.

Činjenica: Iako u zadnje vreme postoje vesti koje povezuju autizam s nasiljem, nasilje se
kod osoba s autizmom javlja kada je osoba prezasićena/preopterećena osetima ili kad je
pod emocionalnim stresom. Neobično je za osobe sa autizmom da se nasilno ponašaju s
namerom da nekome nešto loše učine ili da predstavljaju ikakvu pretnju društvu.

Mit: Osobe sa autizmom ne žele prijatelje.

Činjenica: Ako neko u vašem razredu ima autizam, verovatno se muči sa socijalnim
veštinama zbog čega je osobi teško da komunicira s vršnjacima. Takve osobe mogu
delovati stidljivo ili nedruželjubivo, ali to je često zato što ne mogu izraziti svoju želju za
prijateljstvom na isti način kao i vi.
 3. ADHD

Mit: "Svako ovih dana dana ima neki oblik ADHD-a".

Činjenica: Naše tehnologijom usmereno društvo svakako je uzrokovalo to da se

mnogi ljudi osećaju rasejano (ne mogu dugo zadržati pažnju) i preplavljeno.
Posvetimo se jednom zadatku i zaboravljamo sve ostalo. No, "Razlika je da osobe s
ADHD-om plaćaju daleko veću cenu za svoje trenutke rasejanosti i da im se oni
daleko češće događaju". Biti rastresen i preplavljen nije isto što i imati ADHD.
 4. POREMEĆAJI ISHRANE
Mit: Možete prepoznati ima li netko poremećaj ishrane samo po spoljašnjem izgledu.

Činjenica: Osobe s poremećajima ishrane dolaze u svim oblicima i veličinama. Mnogo puta, mediji i
javne rasprave koje se odnose na poremećaje ishrane usmereni su samo na pojedince s dijagnozom
anoreksije koji su izrazito mršavi. U stvarnosti, mnoge osobe s anoreksijom neće se činiti drastično
mršave. Nadalje, mnoge osobe s težim poremećajima koji uključuju bulimiju, prejedanje, ortoreksiju
(opsesivne misli oko konzimiranja samo „zdrave“ hrane) i nespecifične poremećaje ishrane mogu biti
ispodprosečno teške, normalne težine ili prekomerne težine ili pretile ili čak mogu često varirati po
težini. Čak se i sportisti koji se čine neverovatno zdravi mogu boriti s poremećajima u ishrani.
Konačno, ne možemo zaključivati o nečijem zdravlju na temelju njihove težine i ne možemo
prepoznati ima li osoba poremećaj ishrane samo po spoljašnjem izgledu.

Mit: Muškarci nemaju poremećaje ishrane.

Činjenica: Barem jedna od 10 osoba sa poremećajem ishrane je muško. U stvari, u nekim

dijagnostičkim kategorijama poput poremećaja prejedanja, muškarci su pogođeni u 40% slučajeva.
Dečaci i muškarci su grupa u kojoj zastupljenost poremećaja ishrane najviše raste tokom zadnjih 10
godina (druge grupe su deca od 8 do 12 godina i etničke manjine). Jednako je važno proveriti
postojanje poremećaja u ishrani i kod žena i kod muškaraca.
 5. ANKSIOZNI POREMEĆAJ

Mit: Kako je anksioznost "u tvojoj glavi“, poremećaji anksioznosti nisu prave bolesti.
Činjenica: U stvari, poremećaj anksioznosti je ekstremni oblik nekontrolisane
anksioznosti koja uzrokuje ozbiljnu patnju i oštećenja. Generalizovani anksiozni
poremećaj odnosi se na iscrpljujuću anksioznost oko običnih stvari, obično uključuje
strah od neuspeha. Ako se ne leči, može drastično ograničiti osobine aktivnosti i ometati
njen razvoj.

Mit: Ljudi sa anksioznošću bi trebalo da izbegavaju stresne situacije.

Činjenica: To je nemoguće. Takođe, ako sami sebe smatrate osetljivim, to dovodi do
još veće anskioznosti. Ako vam u naviku pređe izbegavanje svega što je neugodno,
anskioznost će biti potkrepljena i postaće još jača. Umesto toga, doživljavanje situacija
koje izazivaju anksioznost te polako otkrivanje da se osoba može nositi sa njima, ili da
nisu stvarno toliko opasne, može dovesti do smanjenja anskioznosti.
 YouTube kanali:
FEJSBUK:
Psych2go
Za tebe#VAŽNO JE The School of life
Practical Psychology
INSTAGRAM: Better than yesterday
Med Circle
Psihološko jezgro centar Special books for special kids
Beleške sa psihoterapije
Dear my anxiety TikTok:
What is mental ilness
Sa psihologijom na ti Nadia Addesi
Savetovalište Metanoja
Kritički Portali:
Psihoterapija Nikoleta
Smartchange me Mentalno
Psihoverzum Neću da ćutim
Mentalno zdravlje u doba korone

* Klikom na naziv stranice ćeš otvoriti link ka istoj ☺

1. Nell (1994)
8. Wonder (2017)
2. Anita (2009)
9. What’s eating Gilbert Grape (1993)
3. Intouchables (2011)
10. Temple Grandin (2010)
4. Forrest Gump (1994)
11. I am Sam (2001)
5. Smile big as the moon (2012)
12. Rain man (1988)
6. Ray (2004)
13. Melancholia (2011)
7. La Famille Belier (2014)

* Ukoliko imaš ispod 16 godina, proveri koji od navedenih filmova su adekvatni za tvoj uzrast
* Ukoliko imaš ispod 16 godina, proveri koji od
navedenih filmova su adekvatni za tvoj uzrast

Ukoliko ti je potrebna, ili znaš
nekog kome je potrebna
psihološka pomoć, prilažemo
sledećih par adresa koje bi
trebalo da nude neki oblik
besplatnog savetovanja:
1. Studenti kliničkog smera psihologije sa Filozofskog fakulteta
2. Metanoja savetovalište
3. Pričajmo o tome podrška studentima
Veoma je bitno da
4. Kako si? Inicijativa kolega iz Zagreba osoba dobije stručnu
pomoć i podršku!
6. Beograđanka, Centar za mentalno zdravlje,
Telefonska linija za savetovanje (telefon: 011 3612 467)
7. Savez društava psihoterapeuta Srbije
8. Savetovalište Doma omladine za mlade
9. SOS call centar za odrasle i mlade (telefon: 0800 111 111)
10. NSHC NS (telefon: 063 69 49 77 , mejl: savetovaliste.nshc@gmail.com)
11. Infopolis NS
Deo promene si
ti!